Krvava va (Eriosoma lanigerum) Krvava va (Eriosoma lanigerum) se nalazi u svim krajevima gde se gaji jabuka.

Za naseljavanje ova tetoina bira bujnije zasade, vlanije i nie poloaje. Moe se nai samo na jabuci, retko na kruci. Posebno su osetljive sorte Ajdared, Zlatni delies I Jonagold. Godinje ima 10-12 generacija. Moe da ima i 18 generacija i tada su velike zaraze poetkom berbe. Prezimljuje enka na korenovom vratu i ilama, u pukotinama kore stabla i grana i na ranama koje su nastale od rezidbe. U prolee, tokom marta i aprila, iri se po vonjaku, naseljava lastare, raa ive mlade jedinke koje poinju da prave tete. Prisustvo velikog broja kolonija vai predstavlja ogromnu opasnost za jabuke jer sisanjem, hranei se, potroe veliku koliinu biljnog soka. tete su uoljive na izbojima, izdancima i kori gde dolazi do pojave rak rana. Rak rane oteavaju kretanje soka kroz biljku, zbog ega sadnice jabuke slabe i grane se sue iznad takvih rana. Posledica napada je suenje i pucanje kore. Vai ive u kolonijama i u pazuhu listova, gde se odmah prekriju votanom prevlakom. Kada se skine votana prevlaka, pod pritiskom iz jedinki se pojavljuje crvena tenost, koja lii na krv, po emu je tetoina dobila ime. Krajem juna se javljaju krilate forme koje se ire po zasadu, formiraju nove kolonije i uzrokuju dalje tete. tete na plodovima su izazvane njihovim izluevinama, koje predstavljaju podlogu za razvoj gljive aavice. Napadnuti plodovi nisu za trite jer su prekriveni aavom prevlakom. Preporuka za suzbijanje je sledea: tokom zimskog perioda orezati jabuke i nakon toga mehaniki oprati stablo i grane (koristiti etku za ribanje i vodu). Duboke pukotine oistiti icom. Na ovaj nain redukovae se populacija prezimljujue forme insekta. Krajem zime, kada vremenske prilike dozvole, okupati stabla i grane mineralnim uljem sa dodatkom preparata na bazi bakra. Poetkom kretanja vegetacije, na prolee, postiu se najbolji rezultati insekticidima kada vai nemaju votanu prevlaku, a u toku intenzivnog porasta lastara. Suzbijanje se vri insekticidima na bazi dihlorvosa i azinfos-metila. Tokom leta obilaziti zasad i mehaniki uklanjati kolonije vaiju prekrivene belom, votanom prevlakom. Na jesen, ako se primete kolonije, mogu se primeniti preparati na bazi dihlorvosa ali tek nakon berbe. --------------------------------Vano je u vonjaku osigurati niz preduslova za smanjenje populacije jabune krvave vai te pravovremeno i na valjan nain provesti suzbijanje. Jedan od vanih preduslova je izbalansirano ubrenje koja osigurava ume ren rast izboja. Posebno valja paziti da se azot ne koristi prekomerno. Neobino je vano ouvati prirodne neprijatelje lisnih ui u vonjaku. Najznaajniji prirodni neprijatelji lisnih vai su boje ovice liinke zlatooke, osolike muhe, trci, bogomoljke, grabeljive stjenice i ose najeznice meu kojima je vrlo vana osica Aplelinus mali prirodni neprijatelj jabune krvave ui. ------------------------------------------Da bi se napad tetoine spreio treba obratiti panju na izbor sorte i podloge jabuke. Podloga MM106 je otporna na krvavu va. ------------------------Eriosoma lanigerum krvava va -uglavnom je tetoina jabuke, ali se moe nai i na kruki i dunji; osetljivostzavisi od sortimenta; krvava va predstavlja problem na stablima sa podlogamaM-tipova (M9, M106...), a te podloge se danas esto koriste; pored direktnih tetastvara uslove za naseljavanje drugih tetoina i prouzrokovaa

bolesti; votaneizluevine se lepe i teko se iste, pa radnici odbijaju berbu; pojava krvave vai je poveana u jae orezanim vonjacima -nain ivota i ciklus razvoja je drugaiji kod nas i u Evropi nego to je u postojbini krvave vai SAD; u Americi mirgrira izmeu jabuke i amerikog bresta, a na brestu polae zimska jaja iz kojih se ispile osnivaice koje se sele na jabuku; u Evropi nema amerikog bresta pa se takav ciklus ne moe ostvariti;-ima 10 do 15 generacija godinje-prezimi na korenu napadnutih jabuka (u sluaju hladnijih zima i u planinskim ihladnijim rejonima), a moe da prezimi i u kruni voaka (u toplijim predelima) uobliku zimskih jaja i/ili prvih larvenih stadijuma koji su najotporniji na nisketemperature -ciklus razvia: s poetkom prolea va prelazi na grane i granice gde se hrani irazvija, a prvenstveno naseljava rane i ozlede od orezivanja; razmnoava seiskljuivo partenogenetski i viviparna je (raa ive larve); do polovine juna ukolonijama se sreu samo beskrilne enke, a zatim poinju da se javljaju i krilateforme (tokom jula i avgusta) koje prenose napada i na druga stabla; krajem jesenimoe da se hrani i na korenovom vratu i korenu; plodnost beskrilnih formi je i do4 puta vei nego krilatih, a najpovoljniji uslovi i najvea plodnost je u periodurazvoja lastara u prolee; -simptomi: oteuje mlade lastare i koren do dubine od 25cm; prisustvo nalastarima se zapaa u leto po belim vatastim prevlakama na lisnim drkama,granama i letorastima; prilikom ishrane vai ubacuju fermente koji izazivajuhipertrofiju kao reakciju biljke pa nastaju tumori koji lako pucaju; na rane senaseljavaju paraziti koji izazivaju rak rane; -suzbijanje se moe izvoditi u junim rejonima sa zimskim prskanjem(prezimljavaju iznad zemlje) ili organofosforni estri za prskanje u periodu april maj dok gustina populacije vai nije velika u severnim rejonima; biolokosuzbijanje mogue je sa osicom Aphelinus mali; prag tolerancije je 10%naseljenih stabala jabuke; u prolee u vreme naseljavanja korenovih izdanaka prskaju se izdanci iz podloga i prizemni delovi stabala jabuke sa insekticidima izgrupe GABA (endosulfan), neonikotinoida, karbamata (pirimikarb), organofosfatai drugi sistemici; u vreme intenzivnog rasta (maj-jun) koriste se acefatoksidemeton-metil, pirimikarb itd.; u vreme leta imaga i masovnog doletanja (jul-avgust) koriste se diazinon insekticidi sa to veom koliinom vode; Urasadnicima koriste se sistemini aficidi da bi se spreilo masovnije sputanje uzonu korena i razvoj raka na sadnicama;