20.3.

2017
Postavljanje klopki u zasadima radi utvrđivanja prisustva azijske voćne mušice
(Drosophila suzukii)

U okviru rada Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije, tokom 2016. godine,
registrovano je prisustvo azijske voćne mušice na celom području zemlje, u zasadima jagoda,
trešanja, višanja, malina, kupina, bresaka, šljiva, vinove loze i na brojnim divljim vrstama
voća.

Slika 1: rasprostranjenost azijske Slika 2: kašasti plodovi maline Slika 3: štete na grožđu
voćne mušice na području Srbije sa larvama

Da bi se na vreme registrovalo prisustvo ove štetočine u zasadima voća i vinove loze i

sprovele sve raspoložive mere kontrole, sada je neophodno postaviti klopke za utvrđivanje
prisustva azijske voćne mušice.

Kao klopke koriste se plastične flaše na kojima je potrebno napraviti nekoliko otvora za
ulazak mušica prečnika 4 milimetra. Takođe, potrebno je napraviti i otvore za širenje mirisa
koji se prekrivaju gazom. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog
vina u odnosu 1:1 (1,5 dl jabukovog sirćeta i 1,5 dl crnog vina) i par kapi deterženta za
sudove. Klopke se postavljaju na visinu od 1,5 metar u krošnju drveta na senovito mesto.
Potrebno ih je prazniti na svakih 7 dana, a ulovljene jedinke staviti u 96% etanol i proslediti u
najbliži regionalni centar prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.

Slika 4: klopka za azijsku Slika 5: otvori za ulazak štetočine i Slika 6: šema za

voćnu mušicu otvori prekriveni gazom za širenje postavljanje klopki
mirisa

Nakon registrovanja prvih jedinki neophodno je postaviti što veći broj klopki za masovno
izlovljavanje kako za smanjenje trenutnih šteta tako i za redukciju broja adulta za
prezimljavanje. Klopke se postavljaju po prikazanoj šemi, i to na ivičnim delovima parcela na
rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara.
Sprovođenje monitoringa , odnosno masovno izlovljavanje voćne mušice, treba da bude na
području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje
mogućnost umnožavanja insekata i daje slabe rezultate.

28.2.2017
Rezultati monitoringa azijske voćne mušice u prošloj, 2016. godini i mere
kontrole
Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae)
Redovnim monitoringom zasada voća i vinove loze u okviru rada Prognozno-izveštajne službe
Srbije, tokom 2016. godine, registrovano je prisustvo azijske voćne mušice (Drosophila
suzukii). Ova veoma štetna voćna mušica poreklom je iz Azije i nalazi se na EPPO A2
karantinskoj listi. Ovo je štetočina jagodičastog, koštičavog voća i vinove loze.

Od samog proleća prošle godine monitoring se sprovodio na biljnim vrstama koje su

domaćini ove štetočine (jagoda, trešnja, višnja, breskva, malina, kupina, vinova loza, šljiva i
smokva).

Pregledom postavljenih klopki u zasadima voća i vinove loze, identifikovo je prisustvo

jedinki azijske voćne mušice u zrelim zasadima kupine, maline, breskve, vinove loze i smokve,
na skoro celom području Srbije.

Slika 3: testerasta legalica

ženke
Slika 1: distribucija ulova D. Slika 2: odrasle jedinke azijske
suzukii voćne mušice

Slika 4: zasečena pokožica na

plodu maline
Slika 5: larve azijske voćne Slika 6: lutke azijske voćne
mušice mušice

Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i
dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu. Ova
vrsta voćne mušice ima sposobnost, usled veoma izražene legalice da zaseca pokožicu
zdravih, neoštećenih plodova u koje polaže jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka
položi i do 600 jaja (u proseku oko 400). Piljenje larvi se dešava u unutrašnjosti ploda i
potpuno su nepristupačne za mere zaštite. Ova vrsta se odlikuje kratkim životnim ciklusom
što joj omogućava da razvije i 15-16 generacija tokom godine.
Jaja azijske voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm,
dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

ŠTETE OD Drosophila suzukii

Biljne vrste na kojima se hrani voćna mušica u opasnosti su i najosetljivije su u vreme zrenja.
Štete koje može da izazove su i do 100%. Ženke Drosophila suzukii polažu jaja u zdrave
plodove u fazi zrenja. Na temperaturama u našim uslovima za piljenje larvi potrebno je 7 – 8
dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

Slika 7: larva u plodu maline Slika 8: larva u plodu maline Slika 9: larve u plodu kupine
Monitoring u prošloj godini pokazao je široku rasprostranjenost azijske voćne mušice i visoku
gustinu njene populacije. Registrovana je u velikom broju gajenih voćnih vrsta, ali i u
plodovima zove, divlje kupine, džanarike i drugih divljih vrsta po uvratinama oko zasada
voća. Agroekološki uslovi naše zemlje veoma su povoljni za održavanje i razvoj ovog štetnog
organizma, što sve prestavlja veoma visok rizik za našu proizvodnju voća.

MERE KONTROLE

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja

insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za
prezimljavanje. Klopke se moraju postavljati od marta meseca.
2. U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim
vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta. Klopke se postavljaju na
senovita mesta i visini od 1,5m.
3. U cilju masovnog izlovljavanja neophodno je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno
na ivične delove parcele, ali i unutar parcele.
 Slika 10: šema postavljanja klopki u voćnjaku u cilju masovnog izlovljavanja D. suzukii

4. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa
njive.
5. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog
organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja
odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata.
Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i
prenositi iz jednog regiona u drugi.
6. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste
koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
7. Hemijske mere kontrole imaju ograničeno dejstvo s obzirom na biologiju ove štetne
mušice. U našoj zemlji i ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila
suzukii.

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer
parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i
daje slabe rezultate.

12.9.2016
Ozbiljan problem u proizvodnji voća
Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae)

Redovnim monitoringom zasada voća i vinove loze, na nekim regionima Srbije registrovano
je prisustvo azijske voćne mušice Drosophila suzukii.

Od samog proleća ove godine monotoring se sprovodio na biljnim vrstama koje su domaćini
ove štetočine (jagoda, trešnja, višnja, breskva, malina, kupina, vinova loza, šljiva i smokva).

Pregledom postavljenih klopki u zasadima voća i vinove loze, identifikovo je prisustvo

jedinki azijske voćne mušice u zrelim zasadima kupine, maline, breskve, vinove loze i smokve.

Odrasle jedinke veličine su oko 3mm. Mužjaci su sa tamnim pegama na prednjim krilima i
dva češlja na prednjim nogama, dok ženke imaju karakterističnu testerastu legalicu kojom
zasecaju pokožicu ploda u koji polažu jaja. Jedna ženka u toku svog životnog veka položi i do
600 jaja (u proseku oko 400).
 Slika 2 jaje azijske voćne mušice

Slika1 odrasle jedinke azijske voćne mušice

Jaja azijske voćne mušice su ovalna i veličine do 0,6mm, larve bele boje i veličine do 4mm,
dok su lutke veličine do 3mm i braon boje.

Slika 3 larve azijske voćne mušice Slika 4 lutke azijske voćne mušice

ŠTETE OD Drosophila suzukii

Biljne vrste na kojima se hrani voćna mušica u opasnosti su i najosetljivije su u vreme zrenja.
Štete koje može da izazove su i do 100%. Ženke Drosophila suzukii polažu jaja u zdrave
plodove u fazi zrenja. Na temperaturama koje trenutno vladaju u našim uslovima za piljenje
larvi potrebno je 7 – 8 dana. Usled ishrane larvi plodovi potpuno propadaju.

Slika 5 larve na plodu kupine

MERE KONTROLE

1. Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja

insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za
prezimljavanje
2. U našem monitoringu koristili smo klopke napravljene od plastičnih flaša sa crnim
vinom, jabukovim sirćetom i nekoliko kapi deterdženta
3. Neophodno je skratiti interval branja plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa
njive
4. Sprovođenje sanitarnih mera je stalan i obavezan deo u borbi protiv ovog štetnog
 organizma. Ostavljanjem zaraženih plodova na stablu doprinosi se povećanju broja
odraslih i drastičnom umnožavanju broja insekata. Uklanjanje i spaljivanje plodova je
obavezna mera. Kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa
larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.
5. Obavezna higijena ivica parcela u kojima se nalaze divlje kupine i druge biljne vrste
koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
6. Hemijske mere kontrole mogu doprineti smanjenju broja odraslih insekata, ali ne i
jaja i larvi koji su zaštićeni u plodu. Ova mera ima ograničeno dejstvo ali u našoj zemlji
i ne postoje registrovani insekticidi za suzbijanje Drosophila suzukii

Sprovođenje raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer
parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i
daje slabe rezultate.

17.8.2016
Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis)
Eriofidna grinja lista maline je u poslednjih nekoliko godina sve veći problem u proizvodnji
maline. Ova štetočina pripada grupi eriofidnih grinja, telo im je crvolikog oblika i veoma
sitnih dimenzija. Dužina tela odraslih jedinki se kreće od 115 do 130 mikrona. Prezimljavaju
odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića.

Odrasle jednike eriofidne grinje lista maline

Slika 1-Kolonija odraslih jedinki Slika 2- Odrasla jedinka

Sa kretanjem vegetacije, kada srednja dnevna temperatura pređe 11°C, grinje počinju da se
kreću i nastanjuju vršni deo pupoljka maline, a kasnije migriraju na mlade listove na kojima
se hrane sisanjem sokova. Na listovima usled ishrane nastaje hlorotično šarenilo i deformacije
koje su praćene povijanjem lisnog nerva na dole. Ovakvi simpomi se često mešaju sa
simptomima virusnih oboljenja, te se ne sprovodi suzbijanje grinje što može dovesti do
propadanja biljaka maline.
Simptomi napada eriofidne grinje lista maline
 Slika 3 - Simptomi
Slika 4 - Simptomi

Slika 5 - Simptomi Slika 6 - Simptomi

Ova štetočina razvija veći broj generacija tokom godine, koje se međusobno preklapaju što
znatno otežava njeno suzbijanje. Strategija suzbijanja se sastoji u vizuelnim pregledima počev
od aktiviranja imaga nakon zimskog perioda. Cilj ovog tretmana je suzbijanje odraslih jedinki
pre nego što dođe do polaganja jaja. Kasnije tokom vegetacije, ukoliko se registruje prisustvo
grinja, neophodno je ponoviti zaštitu primenom akaricida.
Trenutno se u zasadima malina registruje prisustvo eriofidne grinje. U cilju suzbijanja ove
štetočine i smanjenja populacije za narednu vegetacionu sezonu preporučuje se primena
akaricida na bazi abamektina:

 Abastate 0,75 l/ha

 Kraft 1,8 EW 0,075-0,1%
 Vertimec 018 EC 0,5-0,75 l/ha

1.8.2016.
Prisustvo virusa u povrću u 2016. godini

U usevima paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, lubenica i dinja registruju se simptomi

prisustva različitih vrsta virusa. U laboratoriji Sistema PIS-a izvršena je serološka analiza
uzoraka različitog povrća na prisustvo virusa. Analizom 75 uzoraka sa područja cele Srbije,
utvrđeno je prisustvo sledećih virusa:
 Virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus-CMV)
 Virus mozaika lucerke (Alfalfa mosaic virus-AMV)
 Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus-TSWV)

U najvećem broju uzoraka registrovano je prisustvo virusa mozaika krastavca (CMV), koji je
detektovan u uzorcima paprike, paradajza, krastavaca, tikvica, dinja i lubenica. Virus mozaika
lucerke (AMV) registrovan je u uzorcima paprike, a virus bronzavosti paradajza (TSWV) u
uzorcima paprike i paradajza.
Virus mozaika krastavca (CMV) registrovan je u gotovo svim uzorcima paprike na svim
regionima. U pojedinim područjima, na parcelama se registruju teške patološke promene na
biljkama. To su uglavnom veoma rano zaražene biljke, usled čega je došlo do skraćivanja
grančica i cela biljka je dobila žbunast izgled.
Kod kasnije zaraženih biljaka, simptomi žbunavosti se javljaju od mesta zaraze na gornjim
delovima biljaka.
Na listovima biljaka uočljivi su simptomi hlorotičnog mozaika, žuto zelenih pega nepravilnog
oblika. Poremećen je i razvoj liski, koje su ili sitnije i izdužene ili sa nacigovanim centralnim
nervom.
Usled delovanja virusa dolazi i do promena na cvetu. Na nekim biljkama dolazi do sterilnosti
ili delimične sterilnosti, dok se na nekim biljkama obrazuju plodovi deformisanog izgleda,
zakržljali i sa nekrozama površinskog tkiva.
Biljke paprike zaražene virusima, podložnije su i napadu drugih štetnih organizama, pre svega
prouzrokovačima bakterioznih oboljenja. Na pojedinim parcelama usled ove problematike,
došlo je do preoravanja useva.
Simptomi prisustva virusa na paprici

Slika2-CMV paprika

Slika1-CMV paprika

Slika3-AMV paprika Slika4-TSWV paprika

Virusi su veoma ozbiljan problem u proizvodnji povrća. Doprinose značajnom smanjenju

prinosa i pogoršanju kvaliteta plodova. S obzirom na složenost celog ciklusa infekcije ovaj
problem nije moguće rešiti na nivou jedne parcele, odnosno domaćinstva. Neophodno je
rešavanje na nivou cele regije.
Mere kontrole podrazumevaju zdrav sadni materijal, suzbijanje vaši i tripsa kao vektora virusa
i suzbijanje korova kao rezervoara virusa.
Veoma je važno istaći da kod virusom zaraženih biljaka ne postoje hemijske mere zaštite. Upotreba
fungicida i baktericida ne daje nikakve rezultate, a njihovom upotrebom bez opravdanog biološkog
razloga kontaminiraju se plodovi paprike.

21.7.2016.
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)
Na području Srbije, usevi krompira namenjeni za jesenju proizvodnju su na početku starenja
odnosno sušenja nadzemnog dela biljke.
Poslednjih nekoliko godina, sa porastom temperatura, najznačajnija štetočina u proizvodnji
krompira je krompirov moljac.
Krompirov moljac razvija više generacija godišnje. U protekloj, 2015. godini, razvio je pet
generacija na polju. Ukoliko se unese sa krtolama u skladište bez regulisane temperature,
nastavlja svoj razvoj i može da razvije još 2 – 3 generacije.
Na većini regiona u toku je let treće generacije ili se trenutno preklapaju druga i treća
generacija.
Na osnovu monitoringa u prethodnim godinama, momenat preklapanja druge i treće
generacije je momenat kada dolazi do podizanja populacije krompirovog moljca koja ostaje
na visokom nivou sve do kraja vegetacije.
Ulazimo u rizičan period za zaštitu krompira od ove štetočine. U periodu kada cima počinje
da menja boju, a registruju se visoke brojnosti moljca na klopkama, neophodno je pored
agro-tehničkih sprovesti i hemijske mere kontrole.

Proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

1. Stalno održavanje bankova kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i zaštitile krtole pod
zemljom;

2. Odgovarajuće navodnjavanje koje doprinosi održavanju kompaktnosti bankova;

3. Na parcelama sa propalim cimom i registrovanim letom leptira, neophodno je

sprovesti hemijski tretman primenom insekticida ovicidno larvicidnog delovanja:

CORAGEN 20 SC (am. hlorantraniliprol) u dozi od 0,15 do 0,2 l/ha.

13.7.2016.
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) i
moljac paradajza (Tuta absoluta)

Krompirov moljac (Phthorimaea operculella)

Monitoring pojave i kretanja krompirovog moljca, tokom 2016. godine, sprovodi 24 područna
centra na 55 lokacija osmatranja. Na osnovu praćenja ove štetočine u proteklim godinama, na
području Srbije, visoke brojnosti ove štetočine registrovane su na području Čačka, Leskovca,
Vranja, Jagodine, Vršca, Novog Sada i Pančeva. U prošloj godini najznačajniji ulovi
zabeleženi su na području Čačka i Leskovca.

Prvi ulovi u ovoj vegetacionoj sezoni registrovani su na području Čačka u prvoj dekadi aprila
meseca (6.4.2016.), na području Banata oko polovine maja (16.5.2016.), na području
Leskovca u trećoj dekadi aprila (21.4.2016.). Od pojave do danas, ova štetočina je, u gotovo
svim regionima praćenja, na kraju razvoja druge generacije. Na području Pančeva (Sakule) za
dva do tri dana očekuje se podizanje i treće generacije.

Na području Čačka, Leskovca i Pančeva, već sada je broj odraslih jedinki značaniji u odnosu
na prošlu vegetaciju. Visok broj jedinki krompirovog moljca očekuje se za nekoliko dana sa
preklapanjem II i III generacije. U periodu razvoja treće generacije i dalje, na osnovu
monitoringa u prethodnim sezonama, očekuje se povećan broj imaga sve do vađenja
krompira. U prošloj godini krompirov moljac je razvio pet generacija.

Preporučuje se proizvođačima, u ovom momentu, da se održavaju formirani bankovi i uključi

navodnjavanje kako bi se bankovi održavali kompaktni i sprečilo otvaranje pukotina kroz koje
moljac dolazi do krtole i polaže jaja.

Neophodan je stalan monitoring prisustva moljaca na parceli. Uzimajući u obzir fiziološko

stanje cime i razvoja štetočine (na pragu smo razvoja treće generacije), približavamo se
kritičnom periodu u zaštiti krompira.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Na području Srbije, moljac paradajza se putem feromonskih klopki i vizuelnih osmatranja
prati na 50 lokacija. U ovoj godini, do sada, njegovo prisustvo je registrovano na 35 lokacija.
Registrovano prisustvo moljca paradajza na feromonskim
Region Lokalitet klopkama
Novi Sad Gospođinci da
Kikinda Kikinda da
Vrbas Ruski Krstur ne
Subotica Hajdukovo ne
Subotica LJutovo da
Bačka Topola Bačka Topola ne
Zrenjanin Mihajlovo ne
Zrenjanin Mužlja da
Pančevo Pančevo da
Pančevo Sakule da
Pančevo Crepaja ne
Sombor Lugovo ne
Ruma Kraljevci da
Senta Kanjiža da
Vršac Kovin da
Vršac Jasenovo da
Vršac Vršac da
Sremska
Mitrovica Kukujevci da
Valjevo Takovo ne
Valjevo Takovo 4 ne
Negotin Karbulovo 2016 ne
Pirot Berilovac da
Pirot Babušnica da
Pirot Babušnica da
Pirot Krupac-Sveti da
 Jovan
Čačak Trbušani ne
Čačak Trbušani ne
Jagodina Jovac da
Jagodina Duboka da
Kraljevo Mataruška Banja ne
Novo Selo -
Kraljevo Pavlović ne
Leposavić -
Kraljevo Tvrđan ne
Leskovac Glašince da
Leskovac Svirce da
Leskovac Togočevce da
Leskovac Cekavica da
Leskovac Navalin 2016 da
Leskovac Navalin 2016 da
Smederevo Kolari da
Smederevo Šalinac da
Kruševac Mačkovac da
Kruševac Stupanj ne
Beograd Padinska Skela da
Požarevac Veliko Gradište da
Kragujevac Prnjavor da
Kragujevac Drača da
Užice Lunovo Selo da
Užice Sevojno da
Niš Batušinac 1 da
Niš D. Trnava da
Odrasle jedinke su oko 10 milimetara dužine, sivo smeđe boje i noćni su leptiri. Ženke polažu
sitna, eliptična jaja uglavnom na listove. Larve se pile nakon 4 do 5 dana. Larva ima četiri
razvojna stadijuma. Larve prvog stadijuma su svetle a kasnije postaju zelene i roze boje.

Larva pričinjava štete na svim nadzemnim delovima biljke paradajza.

Larve prodiru u listove, stablo i plodove paradajza u kojima se hrane i razvijaju praveći
karakteristične mine. Plodovi mogu biti napadnuti odmah po formiranju. Na listovima, larve
se hrane samo mezofilom ostavljajući epidermis netaknut.
Paradajz je ugrožen u svim fazama razvoja, od rasada do biljaka u plodonošenju.

Ova štetočina ima visok reproduktivni potencijal. Larve ne ulaze u dijapauzu dokle god ima
hrane, tako da u zatvorenom prostoru gde se tokom cele godine proizvodi paradajz, ova
štetočina može razviti 10 do 12 generacija godišnje. Razviće jedne generacije traje od 29 do
38 dana, u zavisnosti od uslova sredine.
Mere zaštite

Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene.

Hemijske mere kontrole su limitirane biologijom ove štetočine tj. njenim velikim kapacitetom
razmnožavanja i činjenicom da veoma brzo stiče otpornost na insekticide. Nije redak slučaj
da se nakon introdukovanja ove vrste, u mnogim zemljama Evrope pa i kod nas, upotreba
insekticida u proizvodnji paradajza povećala za čak i do 30 puta. Ovakva zaštita od moljca
paradajza je u potpunosti neprihvatljiva, te se preporučuju sledeće mere kontrole:

 Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa

populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga

 Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga

 Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje

objekta

 Uništavanje zaraženih biljaka

 Plodored, obrada zemljišta, adekvatno đubrenje i navodnjavanje

 Biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja

Prema podacima sistema prognoze, veoma efikasna je upotreba predatora, stenice

Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve stenice hrane se jajima i larvama moljca
paradajza, tako što isisavaju njihov sadržaj. Takođe, pored moljca paradajza, ova vrsta
predatora ispoljava visoku efikasnost i u kontroli bele leptiraste vaši.

Tokom letnjih meseci, ukoliko dođe do većeg podizanja brojnosti moljca paradajza, ako se
registruje preko 50 jedinki na feromonskim klopkama dnevno, ubacuje se dodatna populacija
predatora i to na mesta žarišta.

Upotreba prirodnih neprijatelja pokazala se kao veoma efikasna mera u kontroli moljca
paradajza u zatvorenom prostoru. Na ovaj način izbegava se nekontrolisana upotreba
insekticida i dobija zdravstveno bezbedan proizvod.

Međutim, ukoliko se biološkim merama kontrole ne obezbedi odgovarajuća zaštita paradajza

od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera borbe. U tu svrhu preporučuje se
primena nekog od registrovanih insekticida:

Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,175-0,2 l/ha (karenca 1 dan)

Avaunt 15 SC (indoksakarb) 0,17-0,25 l/ha (karenca 3 dana)

Slika1-Odrasle jedinke Tuta absoluta Slika2-Jaja Tuta absoluta na licu lista

paradajza
Slika3-Jaje Tuta absoluta (uvećano) Slika4-Larva Tuta absoluta

Slika5-Mina na listu paradajza od Tuta absoluta

Slika6-Larva Tuta absoluta i štete na
plodu

Slika7-Odrasla jedinka predatora Macrolophus Slika8-Larva predatora Macrolophus

pygmaeus pygmaeus

11.7.2016.
Breskvin smotavac (Cydia molesta)

Breskvin smotavac je veoma značajna štetočina u proizvodnji voća na našim prostorima.

Najveće štete pričinjava u zasadima bresaka i nektarina, a može prouzrokovati štete i na
šljivama, kajsijama, jabukama, kruškama i dunjama.
Štete pričinjavaju larve koje se ubušuju u vrhove lastara ili u plodove.

Slika1-larva breskvinog smotavca u Slika2-ubušenje od larve breskvinog smotavca na

plodu nektarine
lastaru
Na našem proizvodnom području breskvin smotavac razvija četiri generacije godišnje.
Monitoring ovog štetnog organizma vrši se na 36 lokacija na području Srbije. Trenutno je u
toku piljenje larvi II generacije ove štetočine. U zavisnosti od regiona nivo ispiljenih larvi II
generacije kreće se od 30 do 80%.
REGION % ISPILJENIH LARVI II GENERACIJE BRESKVINOG
SMOTAVCA
SUBOTICA 30
SOMBOR 30
VRŠAC 50
PANČEVO 50
RUMA 40-70
KIKINDA 50-70
SREMSKA MITROVICA 60
KRAGUJEVAC 60
SMEDEREVO 60-70
KRUŠEVAC 60-70
LESKOVAC 70
VRBAS 70
BEOGRAD 70
JAGODINA 60-80
NOVI SAD 80-90
U regionu Novog Sada, na severnim obroncima Fruške Gore, u toku je i početak polaganja
jaja III generacije breskvinog smotavca.
Plodove bresaka i nektarina neophodno je zaštititi od ubušivanja larvi. S obzirom da je berba
srednjih sorti u toku, u zasadima sa ovim sortimentom ne preporučuju se hemijske mere
zaštite. U zasadima kasnih sorti preporučuje se primena insekticida larvicidnog delovanja:
Karate Zeon (lambda-cihalotrin) 0,02%
Fastac 10 EC (alfa-cipermetrin) 0,012-0,015%
Decis 2,5 EC (deltametrin) 0,03-0,05%
Prilikom hemijske zaštite bresaka i nektarina strogo treba voditi računa o karenci primenjenih
preparata koja za sve navedene insekticide iznosi 14 dana.

30.6.2016.
Novi problemi u proizvodnji kupina
Na lokalitetu Stroinci, opština Brus, u zasadima kupine registrovana su oštećenja u vidu
zareza na kori grana, kao i lomljenje rodnih grančica. Ova oštećenja su posledica prisustva i
aktivnosti imaga cikade iz roda Cicadetta.
Vizuelnim pregledima zasada kupine registrovano je i prisustvo odraslih jedinki ove cikade.
Ženke cikada prave zareze na kori gde polažu jaja i na tim mestima dolazi do lomljenja grana
(slika1 i 2). Trenutno je u toku proces polaganja jaja (slika5 i 6).
Na jednoj grani može biti više zareza, a u svakom od njih nalazi se na desetine jaja (slika3 i
4).
Ove cikade imaju višegodišnji ciklus razvića. Nakon piljenja, larve se spuštaju u zemljište gde
se hrane na korenu.
 Slika 1 (velika slika) Slika 2 (velika slika)

Slika 3 (velika slika) Slika 4 (velika slika)

Slika 5 (velika slika) Slika 6 (velika slika)

Zaštita od ovih cikada je veoma otežana. Ona može biti usmerena na suzbijanje odraslih
jedinki, ali s obzirom da je započela berba, ova mera je praktično neprihvatljiva. Činjenica i
da cikade imaju višegodišnji ciklus razvića takođe otežava zaštitu jer svake godine dolazi do
eklozije novih odraslih jedinki. Dalji monitoring Sistema PIS-a biće usmeren na praćenje
prisustva nimfi u zemljištu, praćenje nivoa njihove populacije i ekloziju odraslih jedinki.

20.5.2016.
Erwinia amylovora - bakteriozna plamenjača jabuke, kruške, dunje i drugih
Rosacea

Bakteriozna plamenjača jabuka, krušaka, dunja i drugih biljaka iz ove familije je

najdestruktivnije oboljenje u našim uslovima. Prouzrokovač plamenjače je bakterija Erwinia
amylovora, koja je zbog svog značaja i sa statusom karantinskog organizma. Nalazi se na listi
A2.
Bakterija Erwinia amylovora napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane,
deblo pa čak i koren. Ne postoji način na koji se ova bakterija ne prenosi od kišnih kapi,
vetra, insekata, alata korišćenim u zasadima, mehanizacijom i dr.
Uslovi tokom proleća 2016 su veoma teški i specifični za poljoprivrednu proizvodnju.
Specifičnost uslova ogleda se u značajnom kolebanju temperatura sa stalnim prisustvom
padavina i vlage u vazduhu. Postoje lokacije koje su bile izložene pojavi grada. Ovo su idealni
uslovi za infekciju zasada bakterijom prouzrokovačem bakteriozne plamenjače. U periodu
oko 24 – 25. aprila ostvareni su optimalni uslovi za infekciju zasada bakteriznom
plamenjačom.

Monitoring zasada jabuka

Na području Vojvodine zasadi jabuka i krušaka se nalaze u fenofazi drugog opadanja plodova
- BBCH 73. Pregledom zasada jabuka registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače.

Faza razvoja jabuke (velika slika) Simptomi bakteriozne plamenjače

Na plodovima se uočava pojava mrke, a zatim i crne boje, koji u početku venu i na kraju
potpuno izumiru. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarma, ne otpadaju.
Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom.

Preporuka
Mere zaštite protiv ove bolesti su veoma teške i još uvek nedovoljne za potpuno rešavanje
problema u našoj proizvodnji.

Uklanjanje zaraženih biljnih delova sa simptomima je u ovoj fazi uobičajena mera. U

mehaničkom uklanjanju neophodno je pridržavati se osnovnih pravila:

 Obavezna dezinfekcija alata kojima se obavlja rezidba,

 Zaražene biljne delove iseći tako da se zahvati 30 – 40 cm naizgled zdravog biljnog

materijala,

 Isečene delove spakovati u vreće i izneti iz voćnjaka.

Proces sečenja obolelih delova, mora se izvršiti samo u vreme toplog i suvog vremena.
Sečenje se ne sme obavljati u periodu vlažnih uslova.

Nakon izvršenog odsecanja zaraženih delova, obavezno uraditi hemijski tretman zaštite
otvorenih rana, primenom preparata na bazi bakarnih jona u koncentraciji od 0,05%.

PRIMENITI PREPARATE NA BAZI BAKARHIDROKSIDA.

8.4.2016.
Simptomi bolesti na listovima ječma
Od samog početka godine registrovano je prisustvo simptoma bolesti na listovima ječma.
Monitoringom koji se sprovodi prate se fenološki razvoji useva, procenat biljaka sa
simptomima bolesti, napredovanje simptoma prema prvom i drugom kolencu, kao i procenat
zahvaćene lisne površine. Stalnim praćenjem registrovani su simptomi mrežaste pegavosti
lista (Pyrenophora teres), pepelnice (Eysiphae graminis), sočivaste pegavosti lista ječma
(Rhynchosporium secalis), rđe (Puccinia spp.) kao i simptomi sa nejasnim poreklom.
Procenat biljaka sa simptomima pojedinačnih ili združenih infekcija povećavao se veoma
ubrzano.

simptomi pegavosti na simptomi pegavosti na simptomi pegavosti na

listovima ječma listovima ječma listovima ječma
Po dostizanju faze prvog kolenca, procenat biljaka sa simptomima dostigao je vrlo brzo i
epidemijski prag na kome su se i sprovele mere zaštite useva ječma. Zaštita useva ječma na
području Vojvodine vršena je od prve dekade marta do kraja marta, a u zavisnosti od
dostizanja epidemijskih pragova patogena povezanih sa fazom biljaka ječma.

Monitoringom useva ječma, a nakon tretiranja, na samom kraju marta i početkom aprila,
registrovana su dalja širenja simptoma pegavosti lista. Trenutno usevi ječma su u fazi
četvrtog kolenca pa i pojave lista zastavičara. Širenje simptoma i dalju infekciju biljaka
potrebno je zaustaviti. Ove mere se sprovode u cilju sprečavanja infekcije klasa biljaka.

Preporuka je da se zaštita useva uradi kombinacijom fungicida sa preventivnim mehanizmom

delovanja (na bazi hlorotalonila) u kombinaciji sa fungicidima iz grupe triazola.

Identifikacije prouzrokovača pegavosti su u toku. Simptomi kao i laboratorijska

determinacija, ukazuju na mešane infekcije fitopatogenim gljivama. Pored ovih analiza, u
toku su i ocene sortnih ogleda, kao i parcela pod merkantilnom proizvodnjom, a u cilju
utvrđivanja osetljivosti različitih sorata prema prouzrokovačima pegavosti, na našem
proizvodnom području.

18.3.2016.
Tripsi u zasadima bresaka i nektarina
Tripsi (klasa: Insecta, red: Thysanoptera) su velika grupa organizama među kojima su mnogi
štetočine poljoprivrednih kultura. To su sićušni organizmi, veličine tela oko 1 mm, imaju
spljošteno i izduženo telo koje se na krajevima sužava. Boja odraslih jedinki je svetlo do
tamno smeđa. Imaju duga i tanka krila obrasla dlačicama koje podsećaju na rese. Usni aparat
im je prilagođen za bodenje i sisanje.

Ova grupa insekata ne spada u dobre letače ali je moguće njihovo prenošenje vetrom na
određene udaljenosti.

Odrasla jedinka tripsa Odrasla jedinka tripsa na cvetu nektarine Trips na cvetu nektarine
Tripsi mogu da izazovu oštećenja u vreme cvetanja i u vreme dozrevanja plodova. Ishranom
na cvetovima oštećuju latice, prašnike i tučak.

Ženka pravi štete i tokom polaganja jaja na cvetovima. Iz jaja se pile larve koje takođe
ishranom nanose štete na tučku i tek zametnutim plodovima. Na plodovima su vidljive fleke
različitih dimenzija crvenkaste boje, nekroze i deformacije tkiva.

U poslednjih nekoliko godine velike štete od ishrane tripsa registrovane su na plodovima

bresaka i nektarina.

Larva tripsa na plodiću Štete od tripsa na plodovima Oštećenja od tripsa

nektarine nektarine
Monitoring tripsa
Monitoring tripsa u zasadima bresaka i nektarina sprovodi se putem:

• vizuelnih pregleda i
• metodom otresanja cvetova

Vizuelnim pregledima, metodom otresanja cvetova, a zatim i determinacijom sakupljenih

tripseva u zasadima bresaka i nektarina, registrovano je prisustvo 3 vrste tripsa:

 Thrips minutissimus,
 Taeniothrips inconsequen,s
 Frankliniella intosa.

Svi ovi tripsevi mogu se naći na cvetovima raznih vrsta voća, a najveće štete pričinjavaju na
nektarinama i breskvama.

Biologija tripsa
U razvoju jedne generacije trips prolazi kroz fazu odraslog insekta, jaja, dva stadijuma larve i
pre nimfe i nimfe.
Tripsi prezimljavaju u formi ili odraslog insekta ili lutke u zemljištu. U proleće se pojavljuju
odrasli, prvo na procvetalim korovima u zasadima bresaka i nektarina. Korovi predstavljaju
važne biljke domaćine većine štetnih tripseva u našim uslovima. Monitoringom u 2015.
godini prvi odrasli primerci registrovani su u cvetu mrtve koprive 18.marta, dok su se prve
nimfe u 2016. godini registrovale 1. februara u cvetu maslačka u zasadima bresaka.

Mere kontrole

Prvi tretman izvodi se u periodu opadanja latica kada cvetovi više ne privlače oprašivače, a
drugi tretman u periodu opadanja plodova, kada su plodovi veličine oraha. U tim fazama
razvoja voća nisu prisutne pčele i drugi polinatori u zasadima.

Za vreme cvetanja ne koristiti insekticide zbog mogućnosti trovanja polinatora.

U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje tripsa u zasadima bresaka i

nektarina. Na osnovu ogleda koji su rađeni u sistemu prognozno izveštajne službe zaštite
bilja prednost u odnosu na piretroide treba dati insekticidu na bazi aktivne materije spinosad
(Laser 240-SC) u dozi 0,7 l/ha.

23.2.2016.
Krompirov moljac u našim proizvodnim uslovima
Krompirov moljac Phthorimea operculella (Zeller) (Lepidoptera: Gelechidae) spada u
najznačajnije štetočine u proizvodnji krompira. Ovo je štetočina koja dominantno pravi štete
na biljkama iz familije Solanaceae. Pored krompira štetočina je i paradajza, plavog patlidžana
i duvana. Registruje se i na korovima iz familije Solanaceae (Solanum nigrum).
Ova štetočina je kosmopolitska vrsta i poznata je kao važna štetočina širom sveta, dok
posebne probleme pričinjava u toplijim proizvodnim regionima. Visoka moć reprodukcije,
specifičnost proizvodnje krompira, odnosno krtola ispod površine zemlje, način napada i
visoka štetnost larvi pojačava značaj ove štetočine i otežava mere kontrole.
Krompirov moljac štete nanosi usevima krompira tokom vegetacije u polju, ali u povoljnim
uslovima skladišta nastavlja svoj razvoj i povećava štete na krtolama. U toku vegetacije leptiri
polažu jaja na lišće krompira, piljenjem larvi stvaraju se mine na lišću i hodnici u stabljici.
Štete na listovima dovode do propadanja i prevremenog starenja nadzemnog dela biljaka.
Najveće štete, krompirov moljac pravi na krtolama krompira.
Pri kraju vegetacije, u slučaju urušavanja bankova i ogoljavanja krtola, leptiri na njih
neometano polažu jaja. Na parcelama na kojima izostaje dozirano zalivanje, stvaraju se na
kraju vegetacije pukotine kroz koje prolaze leptiri privučeni mirisom krtola. Jaja se polažu
oko biljaka na zemlju, stabljiku, na i u okca na krtolama. Ispiljene larve se ubušuju i prave
hodnike, galerije kroz napadnute krtole. Ovako napadnute krtole veoma brzo podležu napadu
patogena i propadaju. U proizvodnji semena, oštećenja na okcima krtola dovode do smanjenja
klijavosti krtola u narednoj sezoni.

Oštećene krtole – hodnici, galerije od larvi moljca krompira

U toku vađenja krompira može se desiti da simptomi na nekim krtolama nisu vidljivi i da se
ovakve krtole unesu u skladište. U slučaju neregulisanja temperatura u skladištima, ove krtole
predstavljaju rezervoar za dalje razviće štetočine i propadanje krompira.
 Larva krompirovog moljca na uskladištenom krompiru

Biologija krompirovog moljca

Krompirov moljac ima 4 razvojna stadijuma: odrasli leptir (adult), jaje, larva i lutka. Donji
prag razvoja je 10 ⁰C, dok gornji prag razvoja nije definisan. Razvija više generacija godišnje.
U ovoj, 2015. godini, krompirov moljac je razvio pet generacija na polju. Ukoliko se unese sa
krtolama u skladište bez regulisane temperature, nastavlja svoj razvoj i može da razvije još 2
– 3 generacije. Optimalna temperatura za razvoj krompirovog moljca je 28 ⁰C, ali neometano
se razvija i na temperaturama između 15 ⁰C i 40 ⁰C. Dužina generacijskog vremena iznosi
oko 380 CDD (⁰C). Razvoj krompirovog moljca je u visokoj zavisnosti od temperature
vazduha. Povećanjem temperatura, povećavaju se dnevni doprinosi, smanjuje se potrebno
vreme za razvoj svakog stadijuma i omogućava razvoj većeg broja generacija. Ova štetočina
prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu ili u ostacima krtola na njivi.

Monitoring krompirovog moljca

Monitoring krompirovog moljca u okviru rada prognozno izveštajne službe, sprovodi se

pomoću feromonskih klopki (RAG) i vizuelnim pregledima biljaka u polju i u skladištu.
Postavljanjem automatskih meteoroloških stanica (AMS) na parcelama sa visokim brojem
registrovanih imaga, moguće je povezati razvoj sa uslovima i definisati fenološki modela za
ovu štetočinu.

Registrovan broj imaga na nekim punktovima tokom prethodnih godina:

Br Region Punkt 2013 2014 2015
Čifluk Razgojanski 1638 397 346
Bogojevce 1544
1 Leskovac
Navalin 1339 550 179
Čekmin 283 285
2 Čačak Zablaće 380 2686 4261
3 Novi Sad Futog 487 645 118
4 Pirot Ekonomija-farma 1 129 53
5 Jagodina Striža 125
6 Vršac Kovin 0 132 124
7 Vranje Vrtogoš 126
8 Požarevac Veliko Gradište 104
Bapsko polje 115 37
9 Kraljevo
Obrva 19 30 1
10 Pančevo Glogonj 104
 Jabuka 24
Kazneno popravni zatvor 89
11
Niš Pukovac 217
12 Sremska Mitrovica Divoš 46 0 0
13 Mladenovac Markovac 12 0 0
14 Kikinda Banatska Topola 3 8 0
15 Sombor Toplana 1 0 45

Broj imaga krompirovog moljca za period od 2013 do 2015 godine

Mere zaštite od krompirovog moljca

1. Za setvu krompira koristiti isključivo zdrave, neoštećene krtole.

2. Na područjima sa visokim potencijalom štetočine (Čačak, Leskovac i Pančevo), vreme

setve/sadnje krompira pomeriti ranije i sa sortama kraće vegetacije.

3. Sadnja krtola treba da bude na dubini 10 – 15 cm kako bi se smanjila mogućnost da

ženke polože jaja na krtole tokom vegetacije.

4. Krtole treba zaštiti i formiranjem bankova koji se moraju održavati cele sezone.

5. Odgovarajuće navodnjavanje tokom vegetacije doprineće održavanju kompaktnosti

bankova i sprečiti stvaranje pukotina u njima.

6. Stalan monitoring pojave, brojnosti i razvoja krompirovog moljca. Pojava i nivo

populacije prati se postavljanjem feromonskih klopki od strane PIS-a, dok se
polaganje jaja, piljenje i razvoj larvi prati vizuelnim osmatranjem na samoj parceli od
strane proizvodjača.

7. Ukoliko se registruje polaganje jaja na listovima, preduzeti mere hemijske zaštite,

primenom insekticida ovicidno-larvicidnog ili larvicidnog delovanja.

8. Ukoliko je broj odraslih jedinki na feromonskim klopkama visok u momentu promene

boje cime i njenog sušenja, sprovesti mere kontrole primenom insekticida. S obzirom
da ženka ukoliko ne dođe do krtole, polaže jaja vrlo blizu, na zemlju i oko biljke,
primeniti preparat ovicidno-larvicidnog delovanja. Tretman se mora još jednom
ponoviti nakon 8 – 10 dana zbog dužine razvoja larvi. Ukoliko se nastavi hvatanje
adulta na feromonskim klopkama, nastaviti sa još jednom primenom insekticida
larvicidnog delovanja.
 9. Najveće štete nastaju na kraju vegetacije i kod vađenja krompira. Podesiti vreme
vađenja krompira. Odloženo vađenje doprinosi povećanju šteta.

10. Vađenje se mora uskladiti sa mogućnošću sklanjanja krtola sa njive. Krtole nikako ne
ostavljati preko noći na parceli jer može doći do polaganja jaja na krtole koje će se
uneti u skladišni prostor.

11. Krompirov moljac prezimljava u stadijumu lutke u krtolama, kao i sasušenim

ostacima cime na parceli. Ove lutke će omogućiti izletanje leptira u novoj sezoni i
nove štete po usev. Ostaci cime kao i preostale krtole posle vađenja se moraju uništiti
spaljivanjem.

12. Krompir se mora odmah skladištiti u prostor sa podešavanjem temperature vazduha

ispod praga razvoja moljca (10 ⁰C). Ukoliko ne postoji mogućnost kontrolisanja
temperature a moljac se unese sa krtolama u skladište, omogućava se razvoj još 2 – 3
generacije u zatvorenom prostoru što može dovesti do uništavanja krtola tokom
čuvanja.

13. Neophodno je skladište dobro očistiti od zaostalih krtola, zatvoriti sve otvore kroz
koje bi moljac mogao da doleti spolja i nastavi svoj razvoj.

14. Skladištiti samo zdravstveno ispravne krtole.

15. Obavezan plodored.

16. Pratiti preporuke na ovom portalu.

24.7.2015.
Pojava repine cistolike nematode u 2015. godini

Na terenu RC Vrbas i RC Senta usevi šećerne repe nalaze se u fazi razvoja korena. Vizuelnim
pregledom parcela sa lokaliteta Kule i u blizini šećerane Senta registrovani su u doba
najtoplijeg dela dana simptomi uvenuća i žutila biljaka u vidu ogoljenih mesta u usevu
šećerne repe kao posledica prisustva repine cistolike nematode (Slika 1). Čupanjem biljaka sa
ovim simptomima na korenu su uočene golim okom sitne bele loptaste tvorevine, veličine
glave čioda-ženke repine cistolike nematode prve generacije (Slika 2). Navedeni simptomi se
javljaju kao posledica uskog plodoreda na parcelama gde je sejana šećerne repa najmanje 2
puta u poslednjih 5 godina. Preporučuje se proizvođačima šećerne repe da u narednom
periodu obilaze svoje parcele i da se u slučaju sumnje na zarazu i uočenih opisanih simtpoma
jave najbližem regionalnog centru Prognozno-izveštajne službe zaštita bilja Vojvodine radi
inventarizacije prisustva ovog štetnog organizma putem laboratorijske analize zemljišta.
Sl1 simptomi uvenuća i žutila biljaka Sl2 sitne bele loptaste tvorevine
3.6.2015.
Obavezan pregled ratarskih useva!
Pregledom useva soje, kukuruza, šećerne repe i suncokreta registruje se prisustvo larvi sovice
gama (Autographa gamma) i gusenica stričkovog šarenjaka (Vanessa cardui). Ovo su
migratorni i polifagni organizmi i u našim uslovima razvijaju 2 do 3 generacije godišnje. U
poslednjih nekoliko dana na feromonskim klopkama za sovicu gamu, koje su postavljene u
useve šećerne repe i krompira, registruje se 55 do 80 imaga dnevno. U uslovima visokih
brojnosti mogu da naprave štete poljoprivrednim usevima i zahtevaju mere zaštite.

Potrebno je pregledati useve na prisustvo ovih štetočina. Ukoliko se registruju visoke

brojnosti larvi neophodno je sprovesti hemijske mere zaštite. Preporučuje se primena
preparata na bazi kombinacije dve aktivne materije, hlorpirifosa i cipermetrina.

Slike larvi sovice gama

sl1 larva sovice gama (velika slika)

sl2 larve sovice gama i povrtne sovice (velika slika)

Slike gusenica stričkovog šarenjaka

 sl3 gusenica stričkovog šarenjaka (velika slika)

sl4 gusenica stričkovog šarenjaka (velika slika)

sl5 gusenica stričkovog šarenjaka na listu suncokreta (velika slika)

7.7.2014.
ITALIJANSKI SKAKAVAC (Calliptamus italicus L.)

Povodom pojave skakavaca u selu Belo Polje u opštini Kuršumlija, Regionalni centar Kruševac
je izvršio uzorkovanje skakavaca. U cilju determinacije, uzorci su poslati na Poljoprivredni
fakultet Novi Sad. Identifikovana vrsta skakavaca je vrsta Calliptamus italicus L. - Italijanski
skakavac u stadijumu drugog i trećeg stupnja razvića.

Preporuka za suzbijanje skakavaca:

Moguće je mehaničko čišćenje i košenje korova i utrina pored puta, kao što je i preporučeno
u vreme prvog obilaska lokacije na kojoj su skakavci primećeni.

S obzirom na to da nemamo registrovanih insekticida za suzbijanje skakavaca u gajenim

kulturama, a radi se o polifagnoj štetočini sa usnim aparatom za grickanje, mogu se koristiti
insekticidi širokog spektra delovanja, koji imaju kontaktno i digestivno delovanje, i to
preparati sa brzim delovanjem na bazi aktivnih materija:
  Malation, Hlorpirifos, Cipermetrin,
 Kombinacija hlorpirifosa i cipermetrina
 Kombinacija hlorpirifosa i bifentrina

OPŠTE UPOZORENJE:

Svi preparati su otrovni za ljude, životinje, ribe i pčele. Potrebno je pridržavati se preporuka
proizvođača o primeni preparata, kao i mera predostrožnosti o zaštiti ljudskog zdravlja,
životne i radne sredine.

26.4.2014.

Golobrst na listopadnom šumskom drveću

RC Sremeska Mitrovica: na sremskim obroncima Fruške Gore, na lokalitetu Ležimira

primećeno je prisustvo velikog broja geometrida koje prave golobrst na listopadnom
šumskom drveću.

Štete od geometrida (velika slika)

Larve geometrida (velika slika)

2.4.2014.
Stanje zaraženosti parcela repinom nematodom u Vojvodini

RC Pančevo, u okviru koje radi i fitonematološka laboratorija je u saradnji sa RC Senta,

Vrbas, Sremska Mitrovica i Sombor u toku marta meseca ove godine, pre setve šećerne
 repe, izvršila laboratorijska ispitivanja uzoraka zemljišta, poreklom sa 34 parcele gde se
učestalo gaji šećerna repa na teritoriji Bačke i Srema. Vitalne ciste repine nematode
(Heterodera schachtii) su utvrđene u 61,7% analiziranih uzoraka, poreklom sa 21 zaražene
parcele. Najniža brojnost nematoda od 280 je bila na lokalitetu Sombora, a najveća od 1220
jaja i larvi u 100 cm3 u zemljištu na lokalitetu Sente. Vitalne ciste do 500 jaja i larvi u 100 cm3
u zemljištu su konstatovane i na lokalitetima Stare Pazove, Crvenke, Sivca i Vrbasa.
Upozoravaju se proizvođači koji intenzivno proizvode šećernu repe (plodored kraći od 5
godina) da obrate pažnju na svoje useve gde se uočavaju simptomi uvenulih biljaka u
najtoplijeg doba dana u toku juna i jula meseca na navedenim lokalitetima i kontaktiraju
nadležnu poljoprivrednu stručnu službu.

Slika 1. Uvenule biljke sa zaražene parcele šećerne repe na lokalitetu Vojka (jul, 2013)

Slika 2. Mikroskopski preparat genitalnog aparata uginule ženke sa lokaliteta Senta (mart,
2014)

24.9.2013.
Praćenje prisustva spora fitopatogenih i drugih gljiva u vazduhu

Inventarizacija prisutnih spora gljiva u vazduhu, na nekoliko lokacija monitoringa na području

Srbije, vrši se direktnim postavljanjem hvatača spora u poljske uslove. Cilj postavljanja
hvatača jeste utvrđivanje prisustva i dinamike oslobađanja spora fitopatogenih gljiva kao što
su Fusarium vrste, ali i spora fakultativnih patogena kao što su Aspergillus vrste. Monitoring
prisutnih spora započeo je od jula meseca.

ČAČAK

Na području Čačka registrovano je prisustvo spora Aspergillus, Alternaria, Cladosporium i

Ustilago vrsta.

Ulovi spora vrsta Alternaria beleženi su do kraja monitoringa 3.9.2013.

 Velika slika

Nakon 23.8.2013. nema zabeleženih ulova spora Aspergillus vrsta.

Velika slika

Nakon 24.8.2013. nema zabeleženih ulova spora Cladosporium vrsta.

Velika slika

U periodu od 13.8.2013. do 3.9.2013. nije bilo ulova spora Fusarium vrsta.

Ulovi spora vrsta Ustilago beleženi su do kraja monitoringa 3.9.2013.

Velika slika

28.08.2013.
Praćenje prisustva spora fitopatogenih i drugih gljiva u vazduhu

Inventarizacija prisutnih spora gljiva u vazduhu, na nekoliko lokacija monitoringa na

području Srbije, vrši se direktnim postavljanjem hvatača spora u poljske uslove. Cilj
postavljanja hvatača jeste utvrđivanje prisustva i dinamike oslobađanja spora fitopatogenih
gljiva kao što su Fusarium vrste, ali i spora fakultativnih patogena kao što su Aspergillus
vrste. Monitoring prisutnih spora započeo je od jula meseca i dalje je u toku.
SREMSKA MITROVICA
Na području Sremske Mitrovice registrovano je prisustvo spora Fusarium i Aspergillus vrsta.

Prisustvo spora Fusarium vrsta beleži se u kontinuitetu od 18 jula.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta, na ovoj regiji prisutne su od 17. jula. Značajno agregiranje spora u
vazduhu beleži se 22. i 23. jula. Nakon ovog perioda spore su prisutne svakodnevno sve do
13. avgusta nakon čega se beleže samo pojedinačni ulovi.

Velika slika

NOVI SAD
Na području Novog Sada registrovane su spore Fusarium, Aspergillus, Alternaria i
Cladosporium vrste.

Spore fuzarijum vrsta registrovane su od 20 do 26. jula.

Velika slika

Prisustvo spora Alternaria beleži se od 12. jula sa ostvarenim pikom 19. jula.

Velika slika

Spore Cladosporiuma prisutne su od 15 jula do kraja jula meseca, sa ostvarenim pikom 21.
jula.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta registruju se u kontinuitetu od kraja jula. Povećan broj spora ovih
gljiva registruje se od 03. avgusta.

Velika slika

ČAČAK
Na području Čačka na postavljenim hvatačima spora registrovane su Fusarium, Aspergillus,
Alternaria Cladosporium i Ustilago vrste.

Prisustvo fuzarijum vrsta registrovano je u periodu od 17 do 29. jula.

Velika slika

Spore Ustilago vrsta prisutne su u vazduhu od 16. jula do 11. avgusta. Značajno povećanje
broja spora ove gljive je u periodu od 26 do 30. jula meseca.

Velika slika

Spore vrsta Alternaria registruju se u kontinuitetu od 16. jula. Značajno povećanje prisustva
beleži se od 26. jula.
 Velika slika

Spore Cladosporiuma prisutne su u vazduhu na ovom području od 20. jula do 06. avgusta.

Velika slika

Spore Aspergillus vrsta prisutne su u vazduhu od 17. jula. Povećanje broja prisutnih spora
beleži se od 25. jula.

Velika slika

23.05.2013.
ERWINIA AMYLOVORA - BAKTERIOZNA PLAMENJACA JABUKE, KRUŠKE, DUNJE I DRUGIH
ROSACEA

U maju, dana 11.05.2013, celo područje Vojvodine je zahvatila nagla promena vremena sa
velikom količinom padavina, olujom a negde i sa jakim gradom. Ovo je najverovatnije
doprinelo širenju infekcije bakteriozne plamenjače jabučastog voća.
Jabuke se sada nalaze u fazi intenzivnog razvoja ploda prečnika oko 20 mm. Na području
rada RC Novi Sad, Sombor, Senta, Sremska Mitrovica su primećeni simptomi na letorastima
jabuke u vidu „pastirskog štapa“ kao i prisustvo eksudata na tkivu. Potvdu da je reč o ovom
patogenu morate dobiti od stručnog lica. Simptomi napada su takođe uočeni i na kruškama i
dunjama. Kako se nalazimo u sred vlažnog perioda sa prognozom nastavka padavina
upozoravamo proizvođače jabuka, krušaka i dunja da u ovom periodu nikako ne preduzimaju
mere sečenja zaraženih delova biljaka (kao ni sečenje belih mladara). Za ovu meru
neophodno je sačekati SUVO i TOPLO vreme sa intenzivnim osunčavanjem da bi se biljke
osušile. Takođe je važno da i periodu nakon sprovođenja mera na saniranju napada od
bakteriozne plamenjače vreme bude sunčano i toplo.

03.07.2012.

Cercospora beticola – prouzrokovač pegavosti lista šećerne repe

U usevima šećerne repe na većem delu Vojvodine ostvareni su uslovi za infekciju gljive
Cercospora beticola, prouzrokovača lisne pegavosti šećerne repe.
Prvi uslovi za ostvarenje infekcije na nekim regionima stekli su se veoma rano, na kraju
maja meseca (28. i 29. Maj).
Drugi period povoljnih uslova za infekciju ovom gljivom zabeležen je od 02- 03. do 05.
juna.
Treći period uslova koji obezbeđuju infekciju registrovan je na automatskim
meteorološkim stanicama u usevu šećerne repe (Bilić, Kljaićevo, Bečej, Gložan, Temerin,
Bačka Topola, Ruma – Fišer) u periodu od 10 – 13. Juna. Na automatskim meteorološkim
stanicama u Zrenjaninu, Vrbasu i Sremskoj Mitrovici u ovom periodu nisu zabeleženi uslovi
za ostvarenje infekcije.
Nakon uspostavljanja kontakta gljive sa biljkom šećerne repe, u samom listu gljiva ima
dovoljno vlage za razvoj. Dužina inkubacionog perioda, period od ostvarene infekcije do
pojave simptoma zavisan je jedino od temperature u usevu šećerne repe.
Registrovani periodi do danas omogućili su i infekcije što se u polju može videti pojavom
pega na listu šećerne repe. Došlo je i do sporulacije pega koje su posledica poslednjih,
najrasprostranjenijih uslova na području Vojvodine. Infekcioni potencijal dostigao je nivo na
kome se njegovo dalje širenje treba zaustaviti.
S obzirom da smo pod uticajem vrelog talasa sa temperaturama do 38 – 39 C sa izostankom
visokih relativnih vlaga, rosa ili padavina ovih dana ne preduzimati mere zaštite.
Nakon ovog perioda i posle prvih povoljnih uslova za nove infekcije, zaštiti useve šećerne
repe od Cercospora beticola, prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe.

23.05.2012.
Preporuke Pokrajinskog centra prognozno izveštajne službe za zaštitu jabuke od
prouzrokovača čađave pegavosti lista i čađave krastavosti plodova (4)

Nastavlja se period sa kišom i dugim periodima vlaženja lista u jabukama na celom

području Vojvodine. Zasadi jabuka se nalaze u povoljnim fenofazama za ostvarenje infekcije
gljivom Venturia inaequalis, prouzrokovačem čađave pegavosti lista i čađave krastavosti
plodova jabuke.
Količina padavina, sa 20 – 25 mm dovela je do spiranja prethodno nanetih fungicida.

U ovom momentu neophodno je preduzeti mere zaštite protiv prouzrokovača čađave

krastavosti.

Zaštitu jabuke treba sprovesti primenom sledećih fungicida:

Chorus 75 – WG (ciprodinil ) u količini od 200 g/ha u kombinaciji sa preparatom Score 250

– EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03% , čiji je kurativni efekat 72 sata nakon
ostvarenja infekcije.

Score 250 – EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03% u kombinaciji sa Dithane DG neotec u

količini 2,0 – 2,5 kg ha, ili sa Delanom 700 – WG u koncentraciji 0,05% , sa kurativnim
efektom od 72 sata nakon ostvarene infekcije.

Punch 40 – EC u koncentraciji 0,005% u kombinaciji sa Delanom 700 – WG u koncentraciji

0,05% , ili u kombinaciji sa Dithane DG neotec u količini 2,0 – 2,5 kg ha, sa kurativnim
efektom od 72 sata nakon ostvarene infekcije.

U cilju kvalitetnije distribucije preparata dodati neki od okvašivača. Ukoliko se tretman izvodi
sa okvašivačima Trend ili Extravon preporučena doza je 0,2 – 0,25 l po hektaru uz primenu
1000 litara vode. Ukoliko se uz fungicide koristi okvašivač Silwet preporučena doza je 0,2 l
po hektaru ali uz primenu 800 l vode.

14.05.2012.

Preporuke za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave pegavosti lista i čađave

krastavosti plodova (3)

Ovaj period na celom području Vojvodine karakteriše kiša sa niskim temperaturama. Periodi
vlaženja lista su značajni, a zasadi se nalaze u povoljnim fenofazama za ostvarenje infekcije.
Količina padavina, sa preko 20 mm dovela je do spiranja prethodno nanetih fungicida.
Na osnovu laboratorijskih analiza prezimljujućeg lišća iz voćnjaka od 09.05.2012. godine,
zrelost pseudotecija iznosi 65%, dok je samo 19 % pseudotecija ispražnjeno.

Čim se ostvare prvi momenti za ulazak u zasad, neophodno je preduzeti mere zaštite protiv
prouzrokovača čađave krastavosti.

Zaštitu jabuke treba sprovesti primenom sledećih fungicida:

Chorus 75 – WG (ciprodinil) u količini od 200 g/ha u kombinaciji sa preparatom Score 250 –

EC (difenokonazol) u koncentraciji 0,03%, čiji je kurativni efekat 72 sata nakon ostvarenja
infekcije.

Pyrus 400 – SC, Pehar (pirimetanil) u koncentraciji od 0,11 % u kombinaciji sa Score 250 EC
u koncentraciji 0,03% ili sa preparatom Punch 40 – EC u koncentraciji 0,005%, sa kurativnim
efektom od 72 sata od ostvarenja infekcije.

Clarinet (pirimetanil + flukvikonazol) u koncentraciji 0,15% u kombinaciji sa nekim od

preventivnih fungicida na bazi kaptana, mankoceba, ditianona.
U cilju kvalitetnije distribucije preparata dodati neki od okvašivača. Ukoliko se tretman izvodi
sa okvašivačima Trend ili Extravon preporučena doza je 0,2 – 0,25 l po hektaru uz primenu
1000 litara vode. Ukoliko se uz fungicide koristi okvašivač Silwet preporučena doza je 0,2 l
po hektaru ali uz primenu 800 l vode.

24.04.2012.

Preporuka za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti (2)

U periodu od 17. do 23.04. na celom području Vojvodine zabeleženi su uslovi za infekciju
gljive Venturia inaequalis, prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke.
Karakteristike ovog perioda su značajne padavine, dugi periodi vlaženja lista, odgovarajuće
temperature kao i do 25 % dozrelih pseudotecija. Zasadi jabuke se nalaze u fenofazi
povoljnoj za infekcije, od cvetanja do precvetavanja.
Neophodno je zaštiti zasade jabuka preparatima :
Chorus 75-WG (ciprodinil) u količini 300 g/ha, Syllit 400- SC (dodin) u koncentraciji od
0,15% (kurativni efekat od 36 do 48 časova od ostvarene infekcije), Clarinet (pirimetanil +
flukvinkonazol) u koncentraciji 0,15% , Indar (fenbuconazol) u količini 0,9 l/ha ( kurativni
efekat do 72 časa od ostvarene infekcije), Score 250 – EC ( difenoconazol) u količini 0,020 –
0,030% (kurativni efekat do 72 časa od ostvarene infekcije).
Preparatima kurativnog mehanizma delovanja dodati i jedan od preparata sa preventivnim
efektom kao što su Delan 700 - WG (ditianon) u koncentraciji 0,07%, Dithan DG neotec
(mankozeb) u količini 2,5 kg/ha, hlorotalonil.
U cilju bolje distribucije preparata po tretiranoj površini dodati neki od okvašivača.
Pre primene pesticida obavezno pročitati uputstvo za upotrebu i informisati se o navedenim
ograničenjima za primenu preparata (uticaj na pčele u vreme cvetanja jabuke, različitoj
selektivnosti preparata prema varijetetima jabuke, uticaj temperatura na efikasnost i drugo).
Pri izboru preparata obavezno je voditi računa da se isti preparati ne primenjuju u uzastopnim
tretmanima.

12.04.2012.

Preporuka za zaštitu jabuke od prouzrokovača čađave krastavosti

S obzirom na visok procenat dozrelosti pseudotecija u narednim danima se može očekivati jak
infektivni pritisak patogena Venturia inaequalis, prouzrokovača čađave pegavosti lista i
krastavosti plodova jabuke. Najavljeni uslovi sa padavinama i temperaturama dovešće do
daljih infekcija i razvoja patogena. Neophodno je zaštiti zasad jabuke primenom preparata sa
preventivnim delovanjem:
Delan 700 - WG (ditianon) u koncentraciji 0,07%, Dithan DG neotec (mankozeb) u količini
2,5 kg/ha, Captan 50W (kaptan) u koncentraciji 0,3%, Merpan 80WDG ( kaptan) u
koncentraciji 0,2% i drugi.
Ukoliko se propuste ovi tretmani neophodno je neposredno nakon kiše preduzetu zaštitu
jabuke sa preparatima kurativnog mehanizma delovanja:
Chorus 75-WG (ciprodinil) u količini 200 g/ha, Syllit 400- SC (dodin) u koncentraciji od
0,15% ( kurativni efekat od 36 do 48 časova od ostvarene infekcije), Clarinet (pirimetanil +
flukvinkonazol) u koncentraciji 0,15% , Indar (fenbuconazol) u količini 0,9 l/ha ( kurativni
efekat do 72 časa od ostvarene infekcije).
Pre primene pesticida obavezno pročitati uputstvo za upotrebu i informisati se o navedenim
ograničenjima za primenu preparata ( uticaj na pčele u vreme cvetanja jabuke, različitoj
selektivnosti preparata prema varijetetima jabuke, uticaj temperatura na efikasnost i drugo).
Pri izboru preparata obavezno je voditi računa da se isti preparati ne primenjuju u uzastopnim
tretmanima. Preparate sa kurativnim delovanjem ne primenjivati više od 2 puta.
Mišljenje eksperta

Sezona 2016

Autor:dr Aleksandra Konjević, docent za užu n.o. Entomologija, Departman zafitomedicinu i

zaštitu životne sredine, Poljoprivredni fakultet,Univerzitet u Novom Sadu
Datum: 23.9.2016.
Pojava nove invazivne vrste stenice u Srbiji:Halyomorpha halys, braon
mramorasta stenica
Teritoriju Srbije naselila jenova invazivna vrsta stenice,Halyomorpha halys(Hetreroptera:
Pentatomidae)koja predstavlja opasnost za veliki broj gajenih biljaka (Slika 1).Nakon što je
2004. godine prvi put zabeležena na teritoriji Evrope,braon mramorasta stenica raširila se u
velikom broju zemalja, ipraktično naselila veliki deo ovog kontinenta. U našoj zemljiH.
halysregistrovana je u oktobru 2015. godine na graničnom prelazu Vatin(Vršac) na biljakama
spontane flore i platana, kao i u okolini Beograda.Tokom 2016. godine mramorasta stenica
raširila se u južnobanatskomregion, teritorija opština Vršac, Bela Crkva, Zrenjanin, i sa
biljakaspontane flore prešla u useve soje i paradajza na kojima, za sada nisuregistrovane
značajnije štete. Međutim, prema iskustvima drugih zemalja,u godinama koje slede
ekonomski značajne štete mogle bi nastati unavedenim kulturama ali i u mnogim drugim,
poput jabučastog i koštičavogvoća, vinove loze, kukuruza i sl.

Kruškina buva
Na punktu Slavujevce kruške se nalaze u fazi 50% listova obezbojeno (BBCH 95).
Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve
(Cacopsylla pyri) u indeksu napada 3.
velika slika
Hemijske mere zaštite se ne preporučuju.
RC Leskovac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
Posted at 11:00 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

31.8.2018

Crvenilo kukuruza
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, registrovano je prisustvo biljaka sa
simptomima crvenila (prouzrokovač Stolbur fitoplazma čiji je vektor cikada Reptalus
panzeri).
Simptomi su prisutni u vidu crvenila lista (centralni nerv) i stabla, različitih deformiteta
klipova, poremaćaja u sazrevanju.

simptomi crvenila kukuruza

Cikada Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje. Odrasle jedinke se javljaju tokom
juna meseca i hrane se na biljkama kukuruza floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na
koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve
neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice, gde i prezime.
Proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled parcela na prisustvo simptoma crvenila.
Ukoliko se registruju biljke sa ovakvim simptomima, kao najznačajnija mera kontrole,
preporučuje se izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza. Na taj način prekida se razvoj
cikade, znatno smanjuje njena brojnost, kao i mogućnost pojave crvenila u narednoj sezoni.
Posted at 9:37 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

23.7.2018

Šimširov plamenac
Na području delovanja RC Leskovac registrovano je prisustvo larvi šimširovog plamenca
(Cydalima perspectalis) na listovima šimšira.
velika slika
Larve šimširovog plamenca pričinjavaju štete hraneći se lišćem koje upredaju u paučinu. Kod
jačeg napada mogu u potpunosti da pojedu lisnu masu izazivajući golobrst, usled čega se
šimšir suši i propada. Pored šimšira ovo je štetočina i božikovine i japanske kurike.
Preporučuje se pregled biljaka domaćina na prisustvo šimširovog plamenca. Ukoliko se
registruje prisustvo ove štetočine postupiti po merama preporučenim od strane Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za zaštitu bilja (pogledati ovde mere
Uprave za zaštitu bilja).
Posted at 9:17 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

27.6.2018

Cikada Metcalfa pruinosa

Na području delovanja RC Leskovac registrovana je pojava cikade (Metcalfa pruinosa) u
zasadu vinove loze.

velika slika
Ova cikada je polifagna štetočina. Napada veliki broj šumskog i ukrasnog drveća, voćne vrste,
vinovu lozu, neke zeljaste biljke.
Razvija jednu generaciju godišnje, a prezimi u stadijumu jaja koje ženka polaže u pupoljke ili
pukotine na kori biljki hraniteljki. Larve obilno luče belu voštanu tvorevinu, koja nalikuje
vati, i na osnovu koje se može uočiti njeno prisustvo. Odrasle jedinke i larve hrane se
sisanjem sokova biljaka, što dovodi do slabijeg porasta i iznurivanja biljke domaćina.
Indirektne štete nastaju usled lučenja medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica, čime je
umanjena tržišna vrednost napadnutih plodova.
Ukoliko se uoči prisustvo ove cikade preporučuje se mehaničko uklanjanje i uništavanje
napadnutih biljnih delova. Usled pokretljivosti larvi i imaga, kao i prisustva ove cikade na
velikom broju spontanih i ukrasnih biljaka na kojima se neometano razvija i održava,
hemijske mere kontrole ne daju zadovoljavajuće rezultate. U Srbiji nema registrovanih
insekticida za suzbijanje ove štetočine.
Posted at 18:07 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

19.6.2018

Bakteriozna plamenjača (Erwinia amylovora).

Na području delovanja RC Leskovac u zasadima jabučastog voća registruje se prisustvo
bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora).

velika slika
Bakteriozna plamenjača je izuzetno destruktivan patogen, a mere zaštite su veoma teške.
Proizvođačima jabučastog voća se preporučuje mehaničko uklanjanje zaraženih biljnih
delova. Neophodno je da alat bude dezinfikovan varikinom ili 70% etil-alkoholom. Rez
prilikom odstranjivanja zaraženih biljnih delova mora biti takav da obuhvati 30–50 cm
naizgled zdravog biljnog materijala. Isečene delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti.
Uklanjanje zaraženih biljnih delova potrebno je vršiti po suvom vremenu, biljke ne smeju biti
vlažne, da ne bi došlo do širenja infekcije ovom bakterijom.
Nakon obavljenog odstranjivanja zaraženih delova, potrebno je obaviti hemijski tretman
preparatom na bazi bakar-hidroksida u koncentraciji 0,05%.
Posted at 21:52 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

18.6.2018

Dozrelost i ispražnjenost pseudotecija Venturia inaequalis

Na lokalitetu Leskovac, vizuelnim pregledom zasada jabuke sorte Zlatni delišes i Ajdared,
utvrđeno je da se jabuke nalaze u fenofazi plodovi oko polovine krajnje veličine (
BBCH 75).
Ovonedeljnim laboratorijskim pregledom opalog lišća u pregledanim pseudotecijama
prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke ( Venturia inaequalis )
utvrđeno je sledeće:
Procenat dozrelosti pseudotecija kod sorti Ajdared i Zlatni delišes iznosi 100% .
Procenat ispražnjenosti pseudotecija kod sorti Ajdared i Zlatni delišes iznosi 100%.
Završen je period primarnih infekcija ovog patogena.
Posted at 21:18 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)
Krvava vaš (Eriosoma lanigerum)
Obilaskom zasada jabuka na području delovanja RC Leskovac, registrovano je prisustvo
kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum), na ramenim granama i mladim letorastima.

velika slika
U zasadima gde se registruje prisustvo ove štetočine preporučuje se primena insekticida:
(a.m. spirotetramat) Movento 100 SC 0,15%
Posted at 21:17 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

9.6.2018

Pojava cikade Reptalus panzeri

Vizuelni pregledom useva merkantilnog kukuruza na području delovanja RC
Leskovac registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri, koja je vektor Stolbur fitoplazme
prourokovača bolesti crvenilo kukuruza.

cikada Reptalus panzeri

Cikada Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje. Prezimi u stadijumu larve na korenu
pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i odlaze na biljke kukuruza na
kojima se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane
ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve neometano nastavljaju svoj razvoj na
korenu pšenice.
Najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida razvoj
cikade i znatno smanjuje njena brojnost.
Posted at 14:50 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)
Dozrelost i ispražnjenost pseudotecija Venturia inaequalis
Na lokalitetu Leskovac, vizuelnim pregledom zasada jabuke sorte Zlatni delišes i Ajdared,
utvrđeno je da se jabuke nalaze u fenofazi plodovi oko polovine krajnje veličine (
BBCH 75).

velika slika
Ovonedeljnim laboratorijskim pregledom opalog lišća u pregledanim pseudotecijama
prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke ( Venturia inaequalis )
utvrđeno je sledeće:
Kod sorte Ajdared procenat dozrelosti pseudotecija iznosi 100% , dok je kod sorte Zlatni
delišes procenat dozrelosti presudotecija takođe 100%. Kod sorte Ajdared procenat
ispražnjenosti pseudotecija iznosi 89,79%, dok je kod sorte Zlatni delišes procenat
ispražnjenosti pseudotecija 93,87%.

RC Leskovac nastavlja sa praćenjem dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija.

Posted at 14:47 by RC Leskovac | Permalink | Email this Post | Comments (0)

1.6.2018

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis – XIII nedelja

Na lokalitetu Leskovac, vizuelnim pregledom zasada jabuke sorte Zlatni delišes i Ajdared,
utvrđeno je da se jabuke nalaze u fenofazi prečnik ploda do 40 mm ( BBCH 74 ).
Ovonedeljnim laboratorijskim pregledom opalog lišća u pregledanim pseudotecijama
prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke ( Venturia inaequalis )
utvrđeno je sledeće:
Kod sorte Ajdared procenat dozrelosti pseudotecija iznosi 100% , kao i kod sorte Zlatni
delišes. Kod sorte Ajdared procenat ispražnjenosti pseudotecija iznosi 80%, dok je kod sorte
Zlatni delišes procenat ispražnjenosti pseudotecija
82%.

RC Leskovac nastavlja sa nedeljnim praćenjem dozrelosti i ispražnjenosti pseudotecija.