Komadic koji nedostaje

Nedostajao mu je jedan komadic, i to ga je cinilo nesretnim. I tako, krenu on u potragu za komadicem koji mu je nedostajao. I dok se kotrljao putem, pevuio je pesmicu: "Tragam za komadicem koji mi nedostaje, Da, tragam za delom koji mi nedostaje. Oho-ho, aha-ha, kotrljam se svetom belim U potrazi za komadicem koji mi nedostaje!" Ponekad mu je bilo pretoplo na suncu... A onda, opet, pljusnula bi svea kiica. Ponekad bi ba bilo hladno kada bi sneg sve zasuo, ali bi se sunce opet javilo i ponovo ga zagrejalo. Bez nedostajuceg komadica nije se moglo brzo kotrljati, te bi povremeno zastalo, da poneku rec prozbori sa crvicem... Ponekad bi, opet, zastalo da pomirie cvetak... Desilo bi se, s vremena na vreme, i da pretekne poneku bubicu a ponekad bi, bogme, i neka bubica njega pretekla! Ali, ponajlepe bi bilo kada bi na njega sleteo leptiric! Zabrodio je, cak, i preko okeana... "Za komadicem tragam to mi fali, Preko brda, dolja i mora plava, Nek' korak mi bude prav i bistra glava, Jer tragam za komadicem koji mi fali!" Pa kroz mocvare i divlje ume... uz planine i niz planine. A onda jednog dana, gle! "Nadoh svoj nedostajuci komadic", oglasi se ono. "nadoh, napokon, komadic koji mi fali Posle koraka cvrstog i glave bistre Nadoh svoj..." "Cekni, malo", prekide ga komadic. "Uprkos tvom koraku pravom i bistroj glavi... Ja nisam, zna, tvoj nedostajuci komadic. Ja nisam niciji nedostajuci komadic. Ja sam ti, brale, svoj sopstveni komadic! I cak i da jesam neciji nedostajuci komadic

tvoj sigurno nisam!" "Oh", dode alostiv odgovor, oprosti mi to sam ti bio na smetnji". I nastavi da se kotrlja dalje. Naide, potom, na jo jedan komadic ali je ovaj, ocito, bio premalen. Sledeci je, opet, bio prevelik. Onaj na kojeg naide potom imao je odvec otar vrh, a naredni, opet, bio je cokast! Potom mu se ucinilo da je naiao na savren komadic ali se ni on nije potpuno uklapao te ga, na daljem putu, neprimetno izgubi. Zatim naide na komadic koji se savreno uklapao... Ali, poto je bio pretvrd, na kraju se sav izlomio na sitnu parcad. I tako nastavi sa kotrljanjem, Doivljavajuci svakovrsne pustolovine zapadajuci u svakojake jame i lupajuci glavom o tvrde, kamene zidove. I napokon, susrete se sa komadicem koji je, kako se cinilo, bio po pravoj meri. "Zdravo!" oslovi ga ono. "Zdravo!" odvrati komadic. "Da li si ti, moda, komadic koji nekome nedostaje?" "Ne, nisam, bar koliko mi je znano". "Pa, moda onda eli da bude svoj sopstveni komadic?" "Mogu biti neciji komadic, a opet ostati svoj". "Moda, ipak, ne bih eleo da bude moj komadic?" "Moda i bih". "Moda, ipak, ne odgovaramo jedno drugom..." "Pa..." "Mmmmmmmm?" "Mmmmmmmm!" Uklapa se! Savreno se uklapa! Najzad! Najzad! I nastavi da se kotrlja dalje, ali sada, posve zaokrueno, kotrljalo se brzo, i sve bre. Da, kotrljalo se bre nego ikad ranije!

Toliko brzo da, cak, ne stie da porazgovara sa crvom. Ne zastade ni cvetak da pomirie. Kotrljalo se tako brzo da ni leptir ne ugrabi priliku da ne njega sleti! I sada je, najzad, moglo da zapeva svoju pesmicu, da, napokon ju je moglo zapevati: "Ah, pronaao sam komadic koji mi je nedostajao!" I ono stade pevati... "Tra-la-lagam za klomadicem koji mi fa-ali, Galave bristre i kroraka parvog Da, tra-la-lagam za klomadicem koji mi fa-ali... Uf, uf!" Oh, jadan ja, sada kada sam najzad potpuno zaokruen ne mogu vie da pevam! "Aha", doseti se on napokon, "znaci, U TOME je stvar!" I trenutak potom prestade da se kotrlja... i neno poloi pristajuci komadic na tle i lagano se otkotrlja dalje. I dok se kotrljalo dalje, ono tiho zapevui: "Ah, tragam za komadicem koji mi nedostaje, Da, tragam za komadicem koji mi nedostaje. Oho-ho, aha-ha, kotrljam se svetom belim U potrazi za komadicem koji mi nedostaje!" ...