Reformski obrazovni krugovi

VODI
za unapreenje rada nastavnika i kola

Beograd, aprli 2005.

VODI za unapreenje rada nastavnika i kola

prvo neredigovano izdanje podlono izmenama i dopunama Beograd, april 2005.

Reformski obrazovni krugovi u saradnji sa Savezom uitelja Republike Srbije Forumom beogradskih osnovnih kola Pedagokim drutvom Srbije nastajanje Vodia omoguio je Fond za otvoreno drutvo

Prireivai i koautori Snjeana Mre Slobodanka Boovi Natalija Pani Evgenija Jokanovi Milena Jerotijevi Gordana Nikoli Zorica Pani

Autorski timovi po obrazovnim oblastima Slobodanka Boovi, Tatjana Velimirovi-Paraa, Dejan Bokovi, Ivan Fink i Edita Sakali Natalija Pani, Jelena Dimitrijevi, Danica Pavlovi i Sneana orevi Evgenija Jokanovi, Radmila Goovi, Gordana Josimov, Duanka Jerkovi i Dragana Bonjak Milena Jerotijevi, Drinka Gutea Savi, Suzana Popovi Ickovski, Ljiljana Radovanovi Toi, Ljiljana Vrtunski, Mirjana Borak i Suzana Sekuli Gordana Nikoli, Zorica Pani, Zorica Dimitrijevi, Jelena Stefanovi, Ljiljna Stojanovi i Biljana Radosavljevi

O autorima i projektu u okviru koga je nastao Vodi

Reformski obrazovni krugovi (ROK) predstavljaju mreu strunih i javnih lokalnih inicijativa za moderno obrazovanje u Srbiji, orijentisanih ka znanju, demokratskom razvoju zemlje i njenom ukljuivanju u evropske integracije. Rad ROKa je informativni, analitiki, edukativni i istraivaki sa ciljem da se kroz upoznavanje sa modernim reformskim tokovima u obrazovanju podre i pokrenu inicijative u najirim slojevima drutva. Izlazei u susret iskazanim potrebama nastavnika, a u saradnji sa profesionalnim udruenjima i uz podrku Fonda za otvoreno drutvo, u novembru 2004. ROK je pokrenuo veliki projekat Razvoj obrazovanja horizontalnim uenjem u mrei inovativnih nastavnika i kola u okviru koga je nastao i ovaj Vodi. Pokrenut u periodu kada je reforma obrazovanja zvanino obustavljena, projekat ima za cilj da okupi to vei broj inovativnih nastavnika, kola i udruenja u jedinstvenu neformalnu mreu, sakupi i promovie primere dobre obrazovne prakse, stvori uslove za horizontalno uenje, intenzivnu razmenu iskustava i kritiko procenjivanje svih kljunih aktivnosti u obrazovnom sistemu od strane nastavnika i drugih vanih aktera u obrazovanju te time osigura kontinuirani razvoj kola i obrazovanja u Srbiji. Savet projekta: Ljiljana Novkovi (SURS), Radmila Dodi (FBO), Sonja arkovi (PDS), Tinde Kova-Cerovi (ROK) i Snjeana Mre (ROK, koordinatorka projekta). Koordinatorke za reformske oblasti: Slobodanka Boovi (kolski program i udbenici), Evgenija Jokanovi (demokratizacija kole/obrazovanja), Milena Jerotijevi (profesionalni razvoj nastavnika) i Gordana Nikoli (samoevaluacija i osiguranje kvaliteta) Strune saradnice na projektu: Ljiljana Levkov i Natalija Pani (kolski program i udbenici), Radmila Goovi (demokratizacija kole/obrazovanja), Zorica Pani (samo-evaluacija i osiguranje kvaliteta) Lokalne koordinatorke mree: Vesna Milju (Novi Sad), Radoslava Ikonov (Zrenjanin), Stamenka Sudar (Sombor), Gordana Josimov (Panevo), Maja Vraar (Beograd), Milica Rajevi (Kragujevac), Ljiljana Stojanovi (Zajear), Slaana Golubovi (Ni), Dragan Kuvelji (Prijepolje / Uice) i Zlatica Mitrovi (Brus / Kraljevo). Lokalni konsultanti za reformske oblasti: u svakom od 10 gradova formirani su etvorolani konsultativni timovi za svaku od 4 reformskih oblasti, u koje je ukupno ukljueno preko 150 inovativnih nastavnika, strunih saradnika i direktora kola. Sekretar projekta: Sinia ikman (ROK)

Masarikova 5/XVI, 11000 Beograd Tel/fax: +381 11 3061 577 e-mail: rok@eunet.yu www.reformaobrazovanja.org

Zahvalnica

Veliki konsultativni sastanak inovativnih nastavnika i kola, u organizaciji ROKa, odran u Metropolu/Beograd, 13.02.2005. god

Sada vidi zato te do sada nisu ozbiljnije shvatali. Teko te je prepoznati u neemu to se ne umara, i razumeti ko si, tako mnogostruko razdeljen. Neshvatljiv je to podvig otkriti dostupne stvari. Miroslav Anti

Ovde elimo prvenstveno da se zahvalimo svim naim nastavnicima, strunim saradnicima i direktorima kola, ija imena zbog brojnosti nisu pojedinano navedena, a koji su kao lokalni konsultanti na projektu neposredno uestvovali u snimanju stanja u naim kolama, odabiru i prikupljanju primera dobre prakse i potom pripremi analiza i pisanih priloga na osnovu kojih je nastao ovaj Vodi. Posebno se zahvaljujemo i drugim inovativnim kolama i mnogobrojnim nastavnicima koji su uspeno razvili reformsku praksu i pristali da odvoje svoje vreme da bi to iskustvo razmenili sa nama. Takoe se zahvaljujemo nevladinim i drugim organizacijama iz 10 pilot gradova koje su naim lokalnim timovima ponudile neophodnu tehniku podrku i omoguile korienje svog prostora za radne sastanke i konsultacije. Na kraju hvala svim naim prijateljima, strunjacima i praktiarima, koji su tokom nastajanja ovog Vodia paljivo itali pojedine njegove delove i dali nam veoma dragocene smernice, sugestije i ideje za njegovo poboljanje. Reformski obrazovni krugovi

Sadraj

Uvodno poglavlje I poglavlje kolski program II poglavlje kolski udbenici III poglavlje Demokratizacija kole/obrazovanja IV poglavlje Profesionalni razvoj nastavnika V poglavlje kolska samoevaluacija Preporuena literatura

6 14 26 41 51 66 78

Uvodno poglavlje
Autor Snjeana Mre Posebni doprinosi Prireivai Vodia i autorski tim za oblast kolskog programa

Kada krene na put za Itaku zaeli da dug to bude put pothvata pun, opasnosti i saznanja ... Bolje neka mnogo godina potraje da na otok pristane kao starac bogat onim to na putu stekao si ne oekujui da Itaka bogatstvo ti dade.

Ona ti je dala divno putovanje. Bez nje nikad ne bi krenuo na put. No nita ti vie ona nema dati. A ako je i siromanom nae, znaj prevarila te nije. Mudar kakvim si postao i s tolikim iskustvima shvatie ve to Itake znae. Konstantin Kavafi, Itaka

Vodi koji je pred vama nudi osnovne smernice i neke praktine ideje i postupke koji itaocima i itateljkama mogu pomoi da se lake snau u lavirintu svakodnevne obrazovne prakse i unaprede je. On ne sadri gotova reenja ili recepte, ve je pre zamiljen kao jedna od brojnih stanica na putu ka Kvalitetnom obrazovanju za sve- stanica u koju bi bilo koji putnik tj. zainteresovani akter obrazovanja mogao da ue, predahne i kritiki se osvrne na celokupno putovanje pre nego to odlui kuda i kako da krene dalje. Vodi je namenjen prvenstveno nastavnicima ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja koji iz svojih razliitih uloga, pa samim tim i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru obrazovnu praksu i ele da daju svoj doprinos unapreenju kola i razvoju obrazovanja u Srbiji. Vodi je u najveoj meri baziran na iskustvima naih inovativnih nastavnika i kola tj. izveden je iz nae neposredne obrazovne prakse, a jednim malim delom se oslanja na inovativnu praksu domaih strunjaka. U njegovoj pripremi je, ravnopravno sa strunjacima, aktivno uestvovalo preko 150 nastavnika, strunih saradnika i direktora osnovnih i srednjih kola iz deset gradova irom Srbije.

Kako i zato je nastao vodi Reforma obrazovanja 20012004. godine je pokrenula i okupila veliki broj strunjaka i praktiara koji su se, na ovaj ili onaj nain, aktivno ukljuili u osmiljavanje, isprobavanje a potom i realizaciju sistemskih inovacija u naem obrazovanju. Suoeni sa mnogostrukim zahtevima reforme obrazovanja neki su nastavnici i kole uz veliko zalaganje, meusobnu saradnju i entuzijazam uspeli da bar u nekim aspektima razviju dobru reformsku praksu, a neki se nisu najbolje snali u tome. Uspeni ili ne, nesumnjivo je da je znaajan broj nastavnika i kola bio spreman da istraje na tom putu do kvalitetne i deci privlane kole na putu do Kvalitetnog obrazovanja za sve. To se moglo videti po zahtevima koji su od njih stizali a u kojima se trailo vie podrke ili vremena za realizaciju, a ne odustajanje od nekih reformskih ciljeva ili vizije.

Neki su se

snali...

a neki

ne.

Otud je zvanino obustavljanje reforme obrazovanja (donoenjem izmena i dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja, juna 2004.) bilo razoarenje ne samo za strunjake ve i za mnoge praktiare nastavnike, strune saradnike i rukovodioce kola irom Srbije koji su se tim povodom okupili na velikom konsultativnom sastanku odranom krajem juna 2004. u Beogradu. Tokom sastanka oni su iskazali potrebu i spremnost da zajedno sa strunjacima ROKa rade na stvaranju uslova za odrivost i dalji razvoj kljunih inovacija koje su uvedene obrazovnom reformom 20012004. godine. Projekat Razvoj obrazovanja horizontalnim uenjem u mrei inovativnih nastavnika i kola je osmiljen sa namerom da omogui sistemsku podrku razvoju obrazovanja te kontinuirano osnaivanje kljunih aktera osnovnog i srednjokolskog obrazovanja u Srbiji kroz: osnivanje i poetno podravanje mree/a reformski orijentisanih nastavnika, kola, njihovih saveza i udrenja kao horizontalng sistema podrke razvoju obrazovanja; prikupljanje i irenje primera dobre prakse iz kljunih reformskih oblasti stvaranje i podravanje informacionog centra za promociju dobre prakse u obrazovanju; ukljuivanje roditelja i lokalne zajednice u razmatranje i iniciranje dobre obrazovne prakse; reviziju i dalju razradu pojedinanih reformskih programa.

Tokom pripremne faze projekta (novembar 2004 aprli 2005) postavljena koordinaciona mrea koju ine preko 160 obrazovnih strunjaka i praktiara iz 10 gradova Srbije (Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Panevo, Beograd, Kragujevac, Ni, Zajear, Prijepolje/Uice i Brus/Kraljevo), prikupljeni su i analizirani inicijalni primeri dobre prakse iz 4 reformske oblasti a) kolski program i udbenici, b) demokratizacija kola / obrazovanja c) profesionalizacija nastavnika i d) samoevaluacija i obezbeenje kvaliteta na velikom konsultativnom sastanku inovativnih nastavnika predloeni su kriterijumi i indikatori dobre prakse za odabrane teme iz 4 reformske oblasti i na osnovu njih napisan je vodi za unapreenje rada nastavnika i kola, koji je pred vama. 7

Drugim reima, projektom koji smo pokrenuli eleli smo prvo da okupimo deo najodvanijih inovativnih nastavnika, kola i udruenja, a potom da zajedno sa njima pokuamo da definiemo neke kriterijume i pokazatelje dobre prakse u naim kolama i ponudimo ih kao neku vrstu vodia ili putokaza za ukljuivanje u jedan stalan proces inoviranja i razvoja kola i obrazovanja u Srbiji. Ovaj vodi je ujedno i poziv nastavnicima i kolama, ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja, da u svojoj sredini isprobaju ili iniciraju inovacije na koje ih potakne itanje Vodia, ali i da sa nama razmene svoje ideje i iskustva te tako omogue nastajanje jedne bogate zbirke raznovrsnih ideja i primera dobre obrazovne prakse koja bi, ba kao i ovaj Vodi, bila dostupna svima. Konano, ovim projektom elimo da privuemo i okupimo to vei broj inovativnih nastavnika, strunih saradnika, kola i udruenja u jedan postojan prostor (horizontalna mrea saradnje), u kome bi sva najbolja pojedinana iskustava - prikupljene elemente dobre obrazovne prakse zajedniki sklapali u celovite mozaike, isprobavali ih i potom nudili svima na stalno preispitivanje i unapreivanje. Kome je sve namenjen (a kome ne) ... Vodi je namenjen prvenstveno nastavnicima ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja (pogledati Sliku 1) koji iz svojih razliitih uloga, pa samim tim i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru obrazovnu praksu i ele da daju svoj doprinos unapreenju kola i razvoju obrazovanja u Srbiji. Slika 1
strunim slubama

nastavnicima

direktorima rukovodiocima kolskim odborima

uenicima i akom parlamentu

studentima prosvetne struke

KOME JE NAMENJEN VODI ?

Roditeljima i savetu roditelja

centru za socijalni rad

MPS-u i kolskim upravama

lokalnoj samoupravi i lokalnoj zajednici kolskom dispanzeru

i Vama

NVO-ima

Medijima

Pre svega ovaj vodi je namenjen onima koji su spremni da i sami ue (a ne samo da poduavaju druge), onima koji znaju da ne znaju pa veito tragaju za boljim putevima i reenjima (a ne onima koji misle da znaju), onima koji su otvoreni da uju i prime (a ne samo da daju) savete i iskustva, onima koji hoe da sarauju sa drugima (a ne da se nadmeu ili budu najbolji), onima koji tee da otkrivaju i saznaju (a ne da dobiju gotovo reenje ili da budu u pravu) i onima kojima su kvalitetni ishodi obrazovanja drai od svake nagrade i javnog priznanja. ... emu slui ... Vodi je zamiljen kao jedna od brojnih stanica na putu razvoja obrazovanja u koju bi bilo koji putnik tj. zainteresovani akter obrazovanja mogao kad god to poeli da ue i predahne, kritiki se osvrne na celokupno putovanje i preispita obrazovnu praksu, upozna se sa raznovrsnim idejama i primerima dobre prakse drugih i koristei sva ta saznanja osmisli nastavak sopstvenog puta i konkretnu ideju ili intervenciju za unapreivanje obrazovanja u nekoj koli ili drugom relevantnom radnom okruenju (pogledati Sliku 2). Slika 2
da pojasni, objasni da inspirie, podstakne, da ideju da usmeri u kom pravcu tragati za reenjem

da olaka samoevaluaciju

da olaka razmenu raznosrsnih iskustava

EMU SLUI VODI?

da se lakse doe do relevantne informacije

za kvalitetniji rad svih zainteresovanih

da olaka saradnju izmedju interesnih grupa

Vodi moe da poslui nastavnicima i drugim kolskim akterima kao sredstvo tj. konkretna alatka za kvalitetnu analizu, planiranje i/ili donoenje odluka u vezi sa opisanim kljunim aspektima obrazovnih procesa u koli. Vodi moe da poslui kao instrument procene i samo-procene na osnovu koga e se utvrdti kvalitet pojedinih aspekta obrazovnog procesa i ivota kole, kao i kvalitet rada nekog pojedinca, aktiva, slube i kole u celini. Vodi moe da poslui i kao izvor i inspirator ideja za poboljanje obrazovne prakse, tako to e omoguiti jasnije sagledavanje nekog problema i podstai na kreativnost u traenju reenja. 9

Vodi moe da poslui i kao model razmene ideja i iskustava kako izmeu samih nastavnika, tako i izmeu kolskih i drugih aktera zainteresovanih za reenje nekog zajednikog problema u obrazovanju na kolskom, lokalnom ili reigonalnom nivou. Vodi moe da olaka razliitim akterima preuzimanje svog dela odgovornosti za ivot i razvoj neke kole, tako to e im biti putokaz za aktivno ukljuivanje u kreiranje i realizaciju pojedinih obrazovnih procesa i ukazati na neophodnost meusobne podrke i saradnje za ostvarenje zajednikih obrazovnih ciljeva. ... i ta vodi sadri i nudi Vodi pokriva odabrane etiri reformske oblasti, koje su meusobno usko povezane i mogu se metaforiki predstaviti kao jedno zamreno klupko, gde promena u jednom delu (oblasti) neminovno trai prilagoavanje ostalih delova na nju (pogledati Sliku 3). U narednim poglavljima nastojali smo, pred vama, malo razmrsiti to klupko promene - i to tako to smo poeli od onih vornih taaka na koje nam je ukazala neposredna kolska praksa. Slika 3
Ciljevi Ishodi Demokratizacija obrazovanja i kole kolski program Uenje (Udbenici) Evaluacija osiguranje kvaliteta Profesionalni razvoj nastavnika

U Vodiu su te etiri reformske oblasti predstavljene u 5 poglavlja, tako to je prva oblast razdvojena na dva dela, poglavlje 1 - kolski program i poglavlje 2 - udbenci, a za njima slede poglavlje 3 - demokratizacija kola / obrazovanja, poglavlje 4 profesionalni razvoj nastavnika i poglavlje 5 samoevaluacija i obezbeenje kvaliteta U prvom delu svakog od narednih pet poglavlja definisano je ta data oblast obuhvata (odnosno, koje su kljune savremene tendencije u njoj) i kojim pod-oblastima ili temama se bavi vodi, a koje su po proceni inovativnih nastavnika trenutno najrelevantnije za nau obrazovnu praksu. Pod oblau i pod-oblau (ili temom / kategorijom) podrazumevamo osnovne delokruge rada kole kao to su upravljanje kolom, kolski program, profesionalizacija nastavnika, samoevaluacija i sl. Jedan delokrug rada kole moe se razbiti na vie tema (pr. upravljanje kolom obuhvata: interakcija uprave kole sa nastavnicima/roditeljima/uenicima, kvalitet same kolske uprave i rukovodstva, rad kolske administracije i sl.)

10

Slika 4
prikaz nekih savremenih tedencija kriterijumi i indikatori dobre prakse

STA SE MOE NAI U VODIU?

razne ideje za unapreenje prakse

kratki primeri dobre prakse

U drugom delu svakog poglavlja ponueni su kriterijumi i indikatori dobre prakse po odabranim temama i uz njih su dati kratki primeri ili ilustracije njihove primene u naim kolama. Pod kriterijumima kvaliteta podrazumevamo pedagoki relevantne aspekte rada kola u datoj (pod)oblasti koji ukazuju na neka vana svojstva, dimenzije ili karakteristike (a) uslova u kojima se realizuje obrazovanje (materijalni, tehniki, prostorni, kvalitet nastavnih sredstava itd.) (b) obrazovnih procesa ili (c) rezultata (sadraj i svojstva znanja, umenja i dr.), koji su neophodni da bi se rad kole u datoj oblasti odvijao na kvalitetan nain i sa zadovoljavajuim efektima Pod indikatorima kvaliteta podrazumevamo vidljive pokazatelje prisutnosti nekog relevantnog aspekta rada kola (kriterijuma), na osnovu kojih emo meriti i procenjivati stanje u datoj oblasti rada kole ili ostvarenost nekog ishoda/promene. U treem delu svakog poglavlja ponuena je poetna mala zbirka ideja za unapreenje obrazovne prakse, u kojoj se mogu nai opisi nekoliko celovitih primera dobre prakse iz naih kola ili predlozi postupaka koji mogu biti isprobani u praksi. Kako koristiti vodi ... Ve prvim isitavanjem vodia svaki uesnik u obrazovanju moi e za sebe da proceni kvalitet njegove obrazovne prakse i sagleda u kojoj meri ona ispunjava a u kojoj ne predloene kriterijume i indikatore. Istovremeno radoznali italac e se spontano pitati ta sve moe preduzeti da bi podigao kvalitet svog uea ili podstaknuo druge da poboljaju obrazovnu praksu za iji ishod je lino zainteresovan. Za oekivati je da na kraju italac bude suoen sa pregrtom smernica i ideja za delovanje koji e onda prvo malo da razgrne a potom da izabere bar jednu ali vrednu ideju i na njoj da istraje.

11

Putovanje kroz lavirint promene Naa preporuka zainteresovanom itaocu ili itateljki je da prvo izabere jedan od moguih pravaca promene, definie ishod koji bi u tom okviru eleo da postigne, razmotri resurse koji su za to potrebni i uporedi sa onima koje ima, identifikuje grupe koje imaju slian interes i na iju podrku bi se moglo raunati pronae saradnike sa kojima bi mogao razmenjivati ideje, udruiti raspoloiva sredstva, vetine i iskustva i konano, sa saradnicima odabere naine zajedniogi rada na sistematskom ostvarenju eljenog ishoda.

Istina je da ne postoji jedan i najbolji put do promene. No, poueni naim dosadanjim iskustvom, uvereni smo da je na taj daleki put vredno krenuti to pre. Zato vas pozivamo da paljivo odaberete nain koji vama najvie odgovara i pridruite nam se. Putovanje ka Kvalitetnom obrazovanju za sve moete otpoeti: sami na primer tako to ete isprobati jednu ideju do koje ste doli itanjem ovog vodia, ili to ete sistematski preispitati vau obrazovnu praksu i predloiti naine za njeno poboljanje i sl. zajedno sa vaim kolegama i istomiljenicima na primer tako to ete ih zainteresovati da proitaju ovaj vodi, razmeniti sa njima utiske i miljenje, ili tako to ete definisati vae kljune kriterijume i indikatore dobre prakse i razmeniti iskustva i mogunosti za njihovo ostvarenje i sl. zajedno sa nama na primer tako to ete za poetak opisati i poslati nam va primer dobre prakse koji zadovoljava neke od predloenih kriterijuma i time postati aktivni lan mree inovativnih nastavnika, kola i udruenja Srbije ili... (razmislite, odluite i ne oklevajte).
Horizontalna mrea saradnje kopa koja nedostaje

12

... i ta se moe dobiti njegovom primenom Primenom ovog Vodia u svakodnevnoj praksi Nastavnici mogu dobiti punu profesionalnu ostvarenost i oseaj samopotovanja, novi smisao svog rada, zadovoljne i zainteresovane uenike, veu podrku i priznanje drugih vanih aktera u obrazovanju i sredine. Rukovodstvo i strune slube kole mogu dobiti podrku i saradnju razliitih kolskih i van-kolskih aktera u obrazovanju, osobenost/identitet i novi kvalitet svoje kole. Uenici mogu dobiti zanimljivu nastavu i radost saznavanja koja ih vodi do nauke bez muke, uvaavanje i podrku nastavnika, praktino znanje i vetine potrebne za ivot. Roditelji mogu dobiti kolu u kojoj su oni dobrodoli i u koju deca rado idu, nastavnike za saradnike u vaspitavanju dece, sigurnost u svoje roditeljstvo i vee poverenje u kolu. Ministarstvo prosvete moe dobiti instrument za objektivnu i participativnu procenu kvaliteta kola, aktivne i zainteresovane aktere obrazovnog sistema, nove inicijative i praktine ideje za unapreenje obrazovanja. Lokalna samouprava moe dobiti kolu kao ravnopravnog partnera koji je spreman da inicira i zajedno sa njom realizuje projekte za unapreenje ivota lokalne zajednice i vee poverenje i simpatije lokalne javnosti. NVO-i mogu dobiti kolu kao partnera u ostvarenju zajednikih projekata, poverenje i uvaavanje u okruenju. Mediji mogu dobiti potpunije rezumevanje i kvalitetnije praenje obrazovanja, ideje i podrku za pokretanje novih a atraktivnih programa i javnih inicijativa u obrazovanju. ...

A svi mi zajedno moemo dobiti vee meusobno razumevanje, intenzivniju saradnju i uzajamnu podrku te otvaranje novih, dosada nesluenih, mogunosti i puteva ka kvalitetnim kolama i daljem razvoju obrazovanja u Srbiji.

To je nekakav izazov onog to je ispred nas, kao kada te zaikaju da neto nee uspeti, a ti proba pa uspe. Miroslav Anti, Hodajui na rukama

13

I poglavlje
Autorski tim Slobodanka Boovi Tatjana Velimirovi-Paraa Dejan Bokovi Jelena Dimitrijevi Ivan Fink Edita Sakali

kolski program
Posebni doprinosi Lokalni timovi iz Nia, Sombora Kragujevca, Zajeara I Zrenjanina

UVOD Deo Vodia koji se bavi kolskim programom predstavlja veoma iroku oblast koja obuhvata gotovo sve aspekte rada u koli, sve aktere kolskog ivota, sve faze mnogobrojnih procesa koji se simultano odvijaju u koli tokom jednog ciklusa ili jedne kolske godine. injenica je da danas postoje programska ogranienja u kojima su nastavnici u velikoj meri samo realizatori zadatog bez puno mogunosti da sami kreiraju program. Ali je takoe injenica da nastavnici nalaze razne naine da postignu pravi uinak sa uenicima, da uine nastavu zanimljivom i razviju potrebe kod uenika za daljim kolovanjem i sticanjem znanja. U ovom delu Vodia pokuali smo da odgovorimo na pitanje kako im to polazi za rukom kada je u pitanju izvoenje nastave. Naime, kriterijumi i primeri dobre prakse, koji su ponueni u drugom delu ovog poglavlja, nastali su promiljanjem i razmenom iskustava vie od 35 praktiara o tome ta opaamo kao kvalitet u nastavi, a imajui na umu zakonske, materijalne i programske uslove u kojima radimo.
Obrazovanje usmereno na ishode

Glavnu novinu u reformi obrazovanja 2001-2004. godine predstavljalo je uvoenje kolskog programa koji se gradi na nivou kole (u skladu sa datim zajednikim centralnim okvirom kurikulumom), umesto uniformnog "plana i programa koji se realizuje u koli". Uvoenjem kolskog programa se: podstie decentralizacija programa i njegovo primeravanje lokalnim zahtevima i potrebama, osigurava usmerenost na decu i njihovo uenje, obezbeuje transferna vrednost i trajnost steenih znanja, vetina i vrednosti.

14

Razlika izmeu starog i novog sistema obrazovanja u Srbiji Umesto regulacije ulaza, regulacija izlaza stari sistem novi sistem Centralni okvir za
programe I udbenike

Uniformni programi nadzor Uniformni udbenici

Centralizovano upravljanje

Vredno vanje ishoda

Podrka nastavnicima

Podrka kolama

Izvor: Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd 2004

Uvoenje kolskog programa davalo je daleko veu autonomnost, ali i odgovornost, nastavnicima. Preuzimanje te nove, daleko aktivnije i kreativnije, uloge trailo je od nastavnika i drugih kolskih aktera nove kompetencije i dodatno angaovanje, to su razliiti nastavnici u razliitoj meri uspevali da postignu. Otud je identifikovanje i irenje dobre prakse u planiranju i izvoenju nastave od kljunog znaaja u ovoj oblasti. Ono moe u znaajnoj meri olakati nastavnicima obavljanje svoje prave uloge, te uticati na mnogo ire prihvatanje ovakvog pristupa obrazovanju u budunosti.
Planiranje i izvoenje nastave

U modernoj literaturi o nastavi najee se kao glavni zadatak nastavnika pominje stvaranje mnotva bogatih prilika za uenje, umesto za realizacije programa. Kako se onda mogu stvoriti takve prilike? Najkrae reeno, uenje se deava u detetu i oko deteta, a ne u udbeniku, reima nastavnika, ili u programu bilo kog predmeta. Takvo uenje mora da bude konstrukcija svakog deteta ponaosob graenje novog na njemu (i ponekad samo njemu) poznatim iskustvima i na nain na koji se na njegovom uzrastu moe graditi znanje i razumevanje. Uenje mora da se odigrava tokom nastave (u okviru kole, a ne posle nje tj. kod kue) da bi nastavnik rukovodio tim delikatnim tokom konstrukcije (izuzetak moe initi samo uenje na daljinu uz pomo dobrog softvera). Uenje mora biti veoma smisleno sa stanovita deteta (inae se ono nee do kraja upustiti u tu avanturu), mora biti takvo da stvara strukturu pojmova i mreu znanja (inae nee dugo trajati) i mora biti takvo da isprobava vrednost onog to se ui u stvarnim situacijama (inae se vrlo verovatno nee koristiti, niti e se prepoznati prilike u kojima bi se moglo koristiti nesto od toga to se nauilo). 15

Oigledno je da se takvo uenje ne deava kada se samo ispria gradivo i propitaju injenice kao u tradicionalnoj koli. Da bi najvaniji uslovi uenja bili zadovoljeni, i da bi nastavnici imali mogunost da stvaraju prilike za uenje, mnogo je bolje kurikulum odrediti sa mreom dobro definisanih ciljeva nastave i oekivanih ishoda uenja (dakle ta tano i ta sve elimo da deca steknu kao rezultat nastave, koje vetine, umenja, znanja, shavatanja i vrednosti), a ne sa uniformnim programskim sadrajima (dakle ne sa tim ta im se sve treba izloziti u toku nastave). Tek tako nastavnik moe stvarno da bira, prilagoava, stvara, istrauje, koristi razliite puteve i naine da uini uenje svakog deteta moguim, i da izabere one sadraje i metode rada kroz koje u datoj situaciji najbolje moe postii postavljene ishode kod dece. Takoe, to znai da se ciljevi obrazovanja nikad ne gube iz vida, da su prisutni u svakodnevnoj nastavi, a povezanost izmedju eljenih ishoda i sadraja nastave se iz dana u dan proverava i preispituje 1 . Prilikom analize prikupljenih primera iz prakse izdvojila su se i dva osnovna principa na kojima se zasniva dobra praksa u naim kolama: 1. Samostalnost u planiranju i izvoenju nastave Nastavni rad je uslovljen planom i programom, ali ipak ostavlja dovoljno prostora za intervenciju nastavnika, kreativni doprinos, uvaavanje specificnosti kole/uenika. Upravo je to prostor u kome se prepoznaje dobra praksa. Svi primeri koje smo dobili ukazuju na traenje i nalaenje mogunosti da se u nastavu uvedu novi sadraji, metode, tehnike rada, interesantne veze meu razliitim predmetima, koristi iskustvo uenika i sl. 2. Razvoj meusobnog uvaavanja, poverenja i saradnje Meusobno uvaavanje, poverenje i saradnja je baza na kojoj se zasniva rad u koli i dobra praksa. To podrazumeva jasno i precizno definisanje pravila ponaanja. U kreiranju pravila uestvuju i uenici, postoji mogunost da se pravila menjaju i razvijaju, a dogovorena pravila jednako potuju svi akteri u koli. Ovo moda nije lako ostvarivo, ali je fer i jedini nain da se izbegne nametanje bilo ega to neizbeno vodi u nedisciplinu.
Kako do dobre prakse u izvoenju nastave

Vodi moze da poslui kao instrument procene na osnovu koga je mogue utvrditi kvalitet pojedinca, aktiva, kole, te doprinosi osiguranju kvaliteta. Ne bi trebalo da zastrai nikoga jer nije njegov cilj da ukae na propuste, ve na dostine, korisne, efikasne aspekte rada. Osim toga, dobra praksa sigurno ne znai ispunjavanje itave liste kriterijuma. Dobra praksa znai imati zadovoljstva u radu, imati postignua i poverenje uenika, uvaavanje kolega i saradnju roditelja. Namenjen je i spoljanjim akterima nastavnog procesa. Upuuje ih kako da prepoznaju dobru praksu, informise ih o nastavnom procesu, omoguava da aktivno i ravnopravno uestvuju u njegovom kreiranju i realizaciji, a to znai da preuzmu i deo odgovornosti za ivot kole. Nadamo se da e zadovoljstvo otkrivanja sopstvene prakse i iskustva kroz ponuene kriterijume, indikatore i primere podstai elju da ih dalje zajedno dopunimo, proirimo i razvijemo. Tako emo definisati okosnicu nae savremene prakse. Ako uspemo da sakupimo u sledeim Vodiima
1 Uvodni deo o planiranju i izvoenju nastave pisan je prema radnom tekstu Tinde Kova Cerovi Reforma obrazovanja u Srbiji 2003

16

bisere iz naih uionica, onda zaista postoji ansa da praksa pobedi sve manjkavosti uslova u kojima se realizuje, a u korist, naravno, uenika. To je prava investicija u razvoj kole, uenika i nasu profesionalnu budunost. Hoemo li stii do onoga to smo postavili? Deo reenja je u rukama svih zainteresovanih. Predloena lista kriterijuma i indikatora sadri osam optih kriterijuma dobre prakse i sigurno nije konana. Ona ne podrazumeva sve kriterijume i indikatore dobre prakse (u naunom smislu), ve samo one koji su neophodni da bi rad bio u nekoj meri izuzetan. Ponueni kriterijumi oslikavaju ta je ovog trenutka u fokusu panje nastavnika i gde su polja njegovog stvaralakog delovanja. Kriterijumi i indikatori dobre prakse trebalo bi da olakaju planiranje i praenje nastavnog procesa. Primeri dobre prakse navedeni u tabeli ukazuju da je nastavnik posebnu panju posvetio kriterijumu uz koji se primer nalazi. To ne znai da ostale kriterijume nije zadovoljio. U mini zbirci primera dobre prakse, datoj na kraju ovog poglavlja, ponuene su skice nekih nastavnih jedinica s namerom da podstaknu vae stvaralatvo (a ne da ue nekoga ko ve dobro obavlja svoj posao) i ukau na neke mogunosti i puteve dolaska do reenja. Grafikoni/histogram, koji su dati uz prva tri primera, predstavljaju malu analizu tog primera kroz celu listu od 8 kriterijuma, gde se jasno ita koji su kriterijumi vie a koji manje zadovoljeni. Najtee je maksimalno zadovoljiti sve kriterijume, ali to i nije cilj. Nadamo se da e ponueni primeri biti dovoljno inspirativni i da e vas podstai na razmenu ideja sa vaim kolegama i koleginicama.

17

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE

KRITERIJUMI

OPIS/OBJANJENJE U kojoj meri nastavnik poznaje uenike, njihove mogunosti, slabosti i interesovanja i u kojoj meri je nastava tome prilagoena. o o

INDIKATORI Nastava polazi od iskustava i znanja uenika Nastavnik diferencira zahteve i zadatke tako da svaki uenik ima postignua u skladu sa svojim mogunostima Sadraji se savlauju kao male, segmentirane celine koje uenici mogu razumeti i postepeno rastu

1. PRILAGOENOST NASTAVE UENICIMA

PRIMER za prilagoenost nastave uenicima: Srpski jezik: Stilske vebe Na poetku asa nastavnik ispria uenicima priu sa eskurzije. U toj prii uenik je poneo fotoaparat. U gradu koji su obilazili napravio je seriju fotografija lokalnih znamenitosti. Nakon povratka poslao je te fotografije u nauno-popularni asopis i na konkursu osvojio prvo mesto i lepe nagrade. Nastavnik je bio ponosan na svog aka. Uenicima je dat zadatak da iz drugog ugla ispriaju ovu priu. Radili su u grupama; 1. grupa je priala iz ugla uenika koji je fotografisao (to je najlaki zadatak, jer priaju iz svog ugla) 2. grupa je priala iz ugla drugova tog uenika 3. grupa je priala iz ugla nastavnika (ovo je tei zadatak, ali su to ipak ljudi iz njihovog okruenja) 4. grupa je priala iz ugla redakcije asopisa (najtei zadatak, jer treba da se uive u profesiju koja im nije bliska) o 2. KORELACIJA U NASTAVI Koliko se data tema i ishodi poklapaju sa drugim oblastima zastupljenim u koli. Operativni planovi razliitih aktiva u predmetnoj nastavi su usaglaeni Uenici uoavaju i primenjuju znanja iz jednog predmeta u drugom Postoji stalna i neformalna razmena informacija izmeu nastavnika

PRIMER za korelaciju u nastavi: Srpski jezik i biologija: Sinonimi i homonimi Organizuje se takmienje u odeljenju sa zadatkom da se iz oblasti biologije pronae to vie sinonima i homonima. Na primer, homonim je cista- kao zatitni omota kod protozoa i kao anomalija u ljudskom telu ili iris- cvet i obojeni deo oka. Sinonim za morsku sasu je morska vlasulja, a za skeletni mii je poprenoprugasti mii. Pobedilo je ono dete ili grupa koja je dala najvie primera za sinonime i homonime.

18

KRITERIJUMI 3. RAZNOVRSNOST NASTAVNIH OBLIKA, METODA I TEHNIKA

OPIS/OBJANJENJE o Da li i u kojoj meri nastavnik koristi metode i tehnike koje podstiu kritiko miljenje, aktiviraju uenike, motiviu ih, podstiu visok stepen saradnje meu uenicima i smisaono uenje. o o

INDIKATORI Isti sadraji se prorauju na razliite naine U nastavi se koristi vie izvora informacija Kod uenika se ne primeuje zasienost jednom vrstom aktivnosti

PRIMER za raznovrsnost nastavnih oblika, metoda i tehnika: Zdravstveno vaspitanje: Higijena zuba Dramatizacija teksta Karijus i baktus itanje teksta o znaaju i potrebi za higijenom zuba. Podela uloga uenici koji sede u istoj klupi dobijaju uloge Karijusa i Baktusa. Uvebavanje uloga u parovima. Izrada maski na asu likovnog. Dramatizacija parovi nastupaju jedan za drugim. Na kraju asa Karijusa i Baktrusa uitelj odreuje da budu higijeniari koji e da vode tabelu Nege zuba i da svakodnevno vode evidenciju o higijeni zuba u odeljenju. Tabela je na istaknutom mestu u uionici. o o o o o o Nastava bez praznog hoda Uenik ima usmerenu panju Uenik se esto javlja za re Uenik postavlja pitanja, traga za odgovorima, diskutuje Uenik se interesuje za nove izvore znanja Uenik zna ta moe da uradi samostalno, a ta u saradnji sa drugima

4. MOTIVISANOST I AKTIVNOST UENIKA

Da li i u kojoj meri je postignuta povezanost nastave sa onim to je predmet interesovanja uenika i koliko doprinosi razvoju interesovanja uenika za dalje angaovanje u vannastavnim aktivnostima.

PRIMER za motivisanost i angaovanost uenika: Srpski jezik: Osmiljavanje i komponovanje reenica upotrebom rei iseenih iz novina Deca od kue donose razne novine, seku krupnije odtampane rei. Kada se skupi dovoljno rei dele se u grupe i smiljaju i sastavljaju smislene reenice. itanje sastavljenih reenica. Zapisivanje na tabli. Razgovor o tanosti reenica. Uoavanje greaka. Predlozi za ispravljanje. U kojoj meri nastava doprinosi sposobnosti uenika da procenjuje zasnovanost svojih i tuih uverenja, da prihvati drugaije miljenje ako je dobro argumentovano i promeni svoje ako za to postoje dovoljni razlozi. U kojoj meri nastava osposobljava uenika za primenu racionalnih metoda u istraivanju i objanjavanju sveta i za samostalni istraivaki rad. Da li i u kojoj meri nastava doprinosti razvijanju mate, imaginacije i kreativnosti. o Uenik je sposoban da formulie, brani i menja svoj stav na osnovu argumenata Uenik poznaje metode i tehnike istrazivakog rada Uenik postavlja pitanja i traga za odgovorima iz razliitih izvora znanja Uenik ispoljava kreativost i originalan pristup u radu

5. RAZVIJANJE KRITIKOG MILJENJA, ISTRAIVAKOG DUHA I KREATIVNOSTI

o o

19

KRITERIJUMI

OPIS/OBJANJENJE

INDIKATORI

PRIMER za razvijanje kritikog miljenja, istraivakog duha i kreativnosti: Biologija i svi drugi predmeti: Ukrasno bilje -uenje o ukrasnom bilju sa aspekta razliitih nauka (geografija-gajenje u drugim zemljama, istorija-gajenje kroz istoriju itd.) -istraivaki radovi: merenje gustine populacije bilja, uporeivanje veliine lista biljaka na svetlosti i u hladu... -ulepavanje prostora-enterijera i eksterijera kole kroz aktivnosti kao to je Izbor za najlepu saksiju -kreativno izraavanje kroz likovne radove i panoe uenika, kao i upotrebne predmete -obilazak Garden-centra, Botanike bate i asovi u prirodi -razvijanje ekoloke svesti o 6. PRIMENLJIVOST STEENIH ZNANJA Da li i u kojoj meri nastava razvija sposobnost uenika da to to je nauio primeni u kasnijem kolovanju, eventualnoj profesiji ili svakodnevnom ivotu. Uenik povezuje gradivo iz prethodnih razreda i drugih nastavnih oblasti Od uenika se trai pronalaenje praktinih primera iz svakodnevnog zivota Aktivnosti na asu predstavljaju vebanje primene steenih znanja Uenik primenjuje steena znanja u novim situacijama

o PRIMER za primenjivost steenih znanja: Matematika: Sabiranje i oduzimanje

Pravljenje papirnih novanica na asu likovnog u apoenima koji odgovaraju stvarnim novanim jedinicama kod nas, uz pokuaj podraavanja boje i oblika (metalne kovanice imitiraju se pomou kartona). Igra uloga prodavac-kupac na asu matematike. Organizuje se u grupama u kojima se smenjuje prodavac. Vodi se rauna o tome da kupci imaju krupne apoene tako da prodavac mora da se pomui pri vraanju kusura. Pri tome se kupuje i prodaje raznovrsna hrana, pa deca obnavljaju znanja o vou i povru, a ue se i komunikaciji. o 7. UENJE UENJA Koliko se u nastavi (bez obzira na sadraje i tematiku) primenjuju razliite tehnike uenja koje omoguuju ueniku da lake savlada gradivo. o Uenici na asu upoznaju i koriste razliite tehnike uenja Uenici znaju naine na koje lake i bre ue, gde i zato u uenju imaju problema Uenik preuzima kontrolu nad sopstvenim uenjem i odgovornost za rezultate rada

20

KRITERIJUMI PRIMER za uenje uenja: Hemija: Atomi i molekuli

OPIS/OBJANJENJE

INDIKATORI

Nastavnik je dao zadatak uenicima da napiu nauno-fantastinu priu na temu molekula i atoma. Ovaj zadatak su mogli da rade samostalno ili u manjim grupama. Na sledeem asu su prie proitane i analizirane-ta je u njima mogue, a ta ne sa aspekta fizike i hemije. Uenici su davali miljenje koja je pria dobra, zanimljiva, ali i nauno-opravdana. Takoe su priali i o tome koje su dileme i probleme imali u toku pisanja prie, odnosno o emu su priali u grupi dok su sastavljali rad. Na asu likovne kulture uenici su pravili ilustracije svojih pria. Nastavnik srpskog jezika je pregledao zadatke i proverio pismenost. Na kolskom panou istaknuti su radovi: Ilustrovane prie. o 8. NEGOVANJE ETIKIH I ESTETSKIH VREDNOSTI Koliko su u nastavi zastupljene drutveno prihvatljive vrednosti i u kojoj meri se one potenciraju i razvijaju kod uenika. Nastavnik u nastavi istie etike i estetske konsekvence rada/ponaanja Uenik razvija odgovoran odnos prema sopstvenom i zdravlju drugih Uenik usvaja i u svakodnevnom ivotu primenjuje ekoloka znanja Poznavanje i uvaavanje sopstvene kulturne batine i tradicije, kao i kultura i tradicija drugih naroda

PRIMER za negovanje etikih i estetskih vrednosti: Srpski jezik: Vrline ljudi Na ceduljama su ispisane vrline ljudi (jedna cedulja - jedna vrlina): iskrenost, potenje, dobrota, istrajnost, vrednoa, strpljenje, ljubaznost, razumevanje, pravednost, hrabrost, smirenost, samostalnost, odlunost, drugarstvo, poverenje u druge, poverenje u sebe, matovitost, nenost, zahvalnost, odgovornost, snaga, opratanje, saoseanje, ljubav, pomaganje, saradnja, velikodunost. Svako dete izvue jednu ceduljicu. Treba da se seti situacije iz svog ivota kada je tu vrlinu pokazalo i da opie kako, kojim postupkom. Ako ne moe da se seti pomae uitelj imajui u vidu neku od stvarnih kolskih situacija iz zajednikog iskustva sa svakim pojedinim uenikom (nema izmiljanja) i podsea ga. Svaki uenik ispria svoje iskustvo drugima.

21

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE

Primer 1 DINOSAURUSI Grupni rad uenika: svaka grupa pravi teoriju o izumiranju dinosaurusa, odnosno priu o tome polazei od jednog mogueg razloga-zato su izumrli dinosaurusi-koji im je dao nastavnik. Pri tome koriste enciklopedije, slike, tekst sa Interneta i uopte sav materijal koji su doneli na as. Podrazumeva se da im je prethodnog asa reeno da taj materijal donesu. Na kraju svaka grupa izvetava, dok ostale grupe imaju pravo da diskutuju, odnosno pronalaze argumente za i protiv postavljene teorije. Ocenili su jedni druge (unutar grupa i meu grupama) imajui u vidu proces rada i krajnji produkt.

Predlaemo vrednovanje:
5

grafik 1.

3 ska la 2

0 kriterijumi 1 2 3 4 5 6 7 8

Primer 2 TRADICIONALNE IGRE Organizovanje mini-kolskog turnira u tradicionalnim sportovima: bacanje kamena s ramena boanje navlaenje konopca krajcarice jelekinje-barjakinje trka dakova

22

Pre svake igre potrebno je da neko dete, koje je pripremio nastavnik istorije, objasni publici o kakvoj igri se radi i da kae sve to zna o istorijatu te igre.

Predlaemo vrednovanje:
5

grafik 2.

3 ska la 2

0 kriterijumi 1 2 3 4 5 6 7 8

Primer 3 KLJUNE REI Pisanje literarnog rada iz srpskog jezika korienjem kljunih rei koje su uenici dobili: more, klju, ljubav, tajna- zadatak je da se u tekst unesu date rei. Pri tome se naglaava vieznanost pojedinih rei. More moe biti velika vodena povrina, ali moe znaiti i more ljudi (koliinu).

Predlaemo vrednovanje:
5

grafik 3.

3 ska la 2

0 kriterijumi 1 2 3 4 5 6 7 8

23

Primer 4 PADEI - SISTEMATIZACIJA Bajku o princu napisao je na novi komija Kinez koji je na Paliluli otvorio radnju. Potrebna mu je naa pomo. Ui na jezik, ali teko savlauje padee. Radni listi: . , . , . , . . : - , , ! : - , , , ! -. . . ( ): 1. . 2. . 3. . 4. , , . , ...

Primer 5 IZRADA RAZREDNOG KALENDARA SA ZNAAJNIM DOGAAJIMA ZA ODELJENJE (ROENDANI, POSETE, GODINJA DOBA) Uitelj uvodi uenike u pravljenje kaledndara razgovorom o godinjim dobima, ta se radi u koje doba, koji je redosled godinjih doba, kada okvirno poinju....

24

Na tabli linijom predstavlja trajanje kolske godine i na njoj vertikalnim crtama odredjuje godinja doba. Poziva uenike da kau kada je kome rodjendan. Svaki uenik izlazi i uz pomo nastavnika odredjuje na liniji (otprilike) kada mu je rodjendan, u koje godinje doba i sl. Na isti nain uenici i uitelj odredjuju i pokuavaju da na vremenskoj vsrti odrede druge znaajne datume: Izlet, rekreativnu nastavu, priredbe, proslave... S obzirom da je na vremenskoj crti nemogue uneti pregledno sve datume, deca uoavaju potrebu za preglednijim kalendarom sa izdvojenim mesecima i nedeljama. Na asu likovnog uenici uz pomo nastavnika prave vremenski kalendar. Znaajne datume uenici predstavljaju crteima (putovanje vozom, rodjendane meim specifinim za pojedinca, i sl)

Primer 6 VODJENJE PORTFOLIJA Uenici sami prate napredovanje, povratne informacije na relacijama uenik-nastavnik-roditelj. Upoznavanje deteta u celini, miljenje deteta o nastavnim sadrajima (ta im se iz gradiva dopada, ta ne). Uenje uenja, odgovornost za vlastito uenje. Za nastavnika stalno osmiljavanje nastavne prakse, praenje i kritiki odnos prema sopstvenom radu, nastavnik organizator procesa uenja. Ideje za stvaranje programa zasnovanog na potrebama i interesovanjima uenika ( jasno uoeni delovi programa koje uenici rado usvajaju), sticanje ivotnih vetina, funkcionalna pismenost, savremenija nastava, individualizacija nastave i potovanje osobenosti linosti uenika, intimnost (portfolio lina svojina), potovanje razliitosti

Primer 7 ISTORIJA: IZRADA STRIPA Deci se zada jedan istorijski dogaaj koji oni treba da predstave stripom. Druga varijanta: deci se da ve gotov strip, a oni treba u oblaie da unose tekst o tome.

25

II poglavlje
Autorski tim Natalija Pani Jelena Dimitrijevi Danica Pavlovi Sneana orevi

kolski udbenici
Posebni doprinosi Lokalni timovi iz Nia, Kragujevca, Sombora, Zajeara i Zrenjanina

UVOD U kolskoj 2004/5. godini u kolama su se pojavili paralelni udbenici za 1.i 2. razred osnovne kole, odnosno udbenici koje su za isti predmet istog razreda pripremili razliiti izdavai a koji su bili odobreni od strane Ministarstva prosvete i sporta. Najavljeno je da e se naporedo sa promenama nastavnih planova i programa otvarati mogunost izrade paralelnih udbenika i za ostale razrede osnovnih i srednjih kola. Tako e se postepeno poveavati ne samo broj udbenika izmeu kojih se moe birati nego i broj nastavnika koji mogu da biraju. Sloboda izbora udbenika od strane nastavnika koji e ga koristiti u nastavi jedna je od tekovina za koju su se izborile same kole, odnosno uitelji. Kada je pred kolsku 2004/5. godinu Ministarstvo prosvete predlagalo razliite modalitete izbora i razliite kljune donosioce odluka, glas uitelja se pokazao presudnim. Uitelji su smatrali da pravo izbora udbenika treba da bude neotuivo pravo i odgovornost samog nastavnika koji e ga koristiti. Tako je odredba da se nastavnici opredeljuju za udbenike postala sastavni deo Strunog uputstva Ministarstva prosvete i sporta.
Zato o izboru udbenika...

Struno uputstvo za izbor udbenika dalo je i osnovne obrise procedure izbora na institucionalnom nivou, ostavljajui prostora za razne, manje ili vie dobre, prakse. Ono je, meutim, moglo biti od male pomoi pojedinanim nastavnicima pri individualnom izboru, jer im je samo paualno nudilo elemente o kojima treba voditi rauna pri izboru: kvalitet, usklaenost sa programom po kome e se nastava realizovati i cena udbenika. Tako su se u periodu jun - septembar 2004. godine nastavnici I i II razreda nali u situaciji da biraju, a da sloboda izbora nije bila praena drugim neophodnim elementima:

26

nije postojala blagovremena niti potpuna informisanost o tome da vie izdavaa priprema udbenike za isti predmet istog razreda nije postojala blagovremena i potpuna informisanost o tome izmeu kojih udbenika se sve moe birati nisu postojali ustanovljeni standardi kvaliteta udbenika koji bi bili poznati nastavnicima koji biraju nisu organizovane nikakve obuke niti napravljeni prirunici o tome ta su karakteristike dobrog udbenika, kako razliiti udbenici mogu biti dobri na razliite naine i kako i prema emu se opredeljivati u situaciji izbora

Dakle, u pomenutom periodu, u diskusije o kvalitetu udbenika nije bila ukljuena i najira nastavnika populacija. O tome se razmatralo u krugovima malog broja eksperata i nastavnika koji su bili ukljueni u izradu standarda kvaliteta udbenika ili u rad komisija koje su pregledale udbenike. Nastavnici koji su se nali u situaciji izbora bili su zato prinueni da slede neke svoje intuitivne kriterijume kvaliteta, ostajui pri tom u dilemi da li prave dobar izbor 2 .

Izbor udbenika

Zato se sam proces izbora udbenika pokazao kao najsvrsishodnija tema za obradu u ovom delu Vodia i to kroz identifikovanje: 1. dobre prakse pri izboru udbenika na nivou kole 2. kljunih elemenata koji doprinose dobrom izboru udbenika na nivou pojedinanog nastavnika - kao pomo nastavniku u situaciji izbora i u odsustvu usvojenih standarda kvaliteta i drugih vidova podrke.
... a ne i o njihovoj upotrebi

Ulazak razliitih udbenika u nastavni proces otvorio je nove puteve i mogunosti da se isproba kako se na razliite naine, razliitim procesom i nastavnim sredstvima, moe doi do istog cilja do sticanja odreenih znanja i umenja. Takoe, otvorena je mogunost da se isprobaju razliiti udbenici, jer samo upotreba u nastavi moe da pokae sve njihove dobre i loe strane. Iako je oblast upotrebe udbenika potencijalno iroko polje za inovativnu nastavniku praksu ona nije mogla biti obuhvana ovim Vodiem i za to postoji vie valjanih razloga: za prave evaluacije (bilo udbenika, bilo naina rada sa njima) jo je rano, s obzirom da paralelni udbenici ive u kolama tek pola godine;

Povrh svega, udbenici za I i II. razred odobreni su u junu a sredinom avgusta 2004. godine Ministarstvo prosvete i sporta donelo je nove planove i programe za I i II razred. Tako se ispostavilo da strogo uzevi nijedan od odobrenih udbenika nije u potpunosti pratio programe, te ni drugi vaan element koji je Struno uputstvo apostrofiralo nije mogao da bude oslonac nastavnicima pri izboru.
2

27

paralelni udbenici se usklauju sa programom i prerauju u skladu sa sugestijama koje iz nastave dolaze i bie inovirani za sledeu kolsku godinu; standardi kvaliteta udbenika jo nisu usvojeni i jo nisu dostupni obrazovnoj javnosti - o njima se poelo govoriti tek na Zimskim susretima uitelja u februaru-martu 2005.; jo uvek nemamo ustanovljena pravila i procedure za izbor udbenika i pitanje je kada emo ih imati.

Kako do dobre prakse u izboru udbenika

Iako je pitanje izbora udbenika ovde razmatrano pre svega sa stanovita iskustava nastavnika razredne nastave pri izboru osnovnih udbenika, smatramo da veina ponuenih kriterijuma i primera dobre prakse mogu biti od koristi i nastavnicima u predmetnoj nastavi. Praksa je da se u mnogim sredinama nastavnici stranih jezika slobodno opredeljuju za osnovne udbenike po kojima e raditi. Sa druge strane, nastavnici ostalih predmeta godinama unazad se, na osnovu razliitih parametara, opredeljuju izmeu raznovrsnih radnih sveski, zbirki zadataka i slinih neophodnih nastavnih sredstava i materijala. Izgleda da je preutno prihvaeno da ova sredstva ne moraju prolaziti proceduru odobravanja Ministarstva, to predmetne nastavnike stavlja u jo delikatniju situaciju kada je izbor u pitanju. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse, a jednim manjim iz prakse strunjaka i praktiara koji su uestovali u ocenjivanju udbenika. Kriterijumi i indikatori koji se odnose na nivo nastavnika, a koji su neposredno vezani za kvalitet udbenika, ne pretenduju da budu standardi kvaliteta u malom. Oni su pre svega shvaeni kao prva pomo nastavniku koji se nalazi u situaciji izbora. Takoe, to ne znai da svi oni moraju biti uzeti u obzir pri opredeljivanju za udbenik po kome e se raditi. Kako e ovde jo dugo ekspertske komisije posredovati izmeu pisaca udbenika i nastavnika, pretpostavlja se da e udbenici izmeu kojih moemo birati ve proi jedno sito i da e svakako zadovoljavati minimalne standarde kvaliteta neophodne da bi se uz pomo njih realizovala nastava i ostvarili programom propisani ciljevi i zadaci. I pored toga nastavnik koji bira mora biti opremljen odreenim znanjima da bi mogao da se opredeli za udbenik koji e najbolje da odgovori njegovim implicitnim stavovima o obrazovanju, o nastavi i uenju, njegovim afinitetima i individualnom nainu rada. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, uz opisana iskustva nastavnika iz dve kole, ponuene su i dve procedure u vezi sa izborom udbenika, od kojih se prva procedura odnosi na usaglaavanje aktiva nastavnika oko kriterijuma za izbor udbenika, a druga predstavlja jednu mogui sekvencu koraka kroz koje kole prolaze pri izboru udbenika. S obzirom da se radi o oblasti u kojoj se sa praksom tek zapoelo i s obzirom da se ta praksa 2004. godine odvijala pod nepovoljnim i neprirodnim uslovima (kanjenje odluke o odobravanju udbenika, kanjenje uputstva o izboru, naknadna promena programa i sl.), prikupljeni primeri iz kolske prakse pokazali su razliite probleme i lutanja sa kojima su se kole i nastavnici sretali u prvoj godini slobodnog izbora udbenika. Nadamo se da e vam ovaj Vodi olakati da razreite postojee dileme i prevaziete probleme koje sloboda izbora udbenika, kao i svaka druga sloboda izbora, neminovno donosi.

28

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE Kriterijumi i indikatori koji su ovde ponueni veim delom su izvedeni iz neposredne prakse, a jednim manjim iz prakse strunjaka i praktiara koji su uestovali u ocenjivanju udbenika. Oni su podeljeni u dve grupe 1. Kriterijumi i indikatori dobre prakse izbora udbenika na nivou kole 2. Kriterijumi i indikatori dobre prakse izbora udbenika na nivou pojedinanog nastavnika - kao pomo nastavniku u situaciji izbora i u odsustvu usvojenih standarda kvaliteta i drugih vidova podrke.

Reformska pod-oblast / tema 1: Izbor udbenika na nivou kole

Kriterijum Indikator
1.1. Nastavnici znaju izmeu kojih udbenika mogu vriti izbor

Primer
1.1.1. Lista odobrenih udbenika stie u kolu (preko nadlene kolske uprave, sredstava informisanja, strunih drutava) i stavlja se na uvid svim relevantnim akterima nastavnicima koji treba da se opredeljuju, direktoru...Ako iz bilo kog razloga lista kasni kola aktivno trai informacije od kolske uprave. 1.2.1. Nastavnici imaju mogunost da razgledaju udbenike izmeu kojih treba da se opredeljuju. Uvid obezbeuje kolska uprava, odgovarajue struno drutvo ili sama kola. kola sama inicirala akciju ako su inicijative svih drugih aktera izostale. 2.1.1. Poznato je kada, u kojim terminima i po kojoj proceduri treba vriti izbor udbenika. Opis procedure duno je da dostavi Ministarstvo u vidu strunog uputstva (do regulisanja nekim trajnijim aktom).

1. Infomisanost o ponudi udbenika

1.2. Nastavnici imaju dobar uvid u sadraje ponuenih udbenika

2. Informisanost o proceduri izbora

2.1. Nastavnicima je poznata generalna procedura izbora (propisana od strane MPSa)

3. Razvijenost interne procedure izbora

3.1. Na nivou kole/vea/aktiva dogovorena je interna procedura izbora

3.1.1. Dogovoreni su detalji u vezi procedure izbora (koraci i rokovi) koji su internog tipa i odnose se samo na tu kolu/vee/aktiv. U sve ove dogovore vano je da aktivno bude ukljuen i direktor kole. 3.1.2. Postoji interna lista kriterijuma za izbor koju pravi aktiv. Direktor kole je upoznat sa ovom listom. 3.1.3. Postoji konsenzus oko toga kako e se reavati problem neusaglaenosti, posebno pod kojim uslovima i kako pojedinani nastavnik moe da bira udbenik koji nee koristiti i drugi nastavnici.

29

Kriterijum

Indikator

Primer
3.1.4. Deo interne kolske procedure moe biti i obaveza nastavnika da posle godinu dana upotrebe novog udbenika podnesu izvetaj o tome kako se udbenik pokazao u praksi. Svi ovi izvetaji mogu da predstavljaju dragocenu kolsku baza podataka o korienim udbenicima koja e uticati i na redefinisanje interne liste kriterijuma i na efikasniji izbor u narednoj godini. 3.1.5. Deo interne procedure moe biti i prikupljanje miljenja roditelja uenika o udbenicima na kraju kolske godine (posebno kada je re o udbenicima u razrednoj nastavi).

3.2. Izvrena je podela zaduenja u okviru aktiva radi realizacije interne procedure

3.2.1. Odreuju se nastavnici koji e voditi rauna o: prikupljanju svih releventnih informacija (o proceduri, ponudi, iskustvima koje sa udbenicima ve imaju kolege koje su radile prema njima i sl.), kontaktu sa relevantnim akterima van kole, obezbeivanju uvida u ponudu, odlasku na skupove na kojima se govori o udbenicima i izboru i sl. 3.2.2. Ukoliko su udbenici izmeu kojih se bira dostupni koli u okviru aktiva mogu se zaduiti nastavnici koji e udbenike detaljnije analizirati i izvestiti ostale. 3.3.1. Kako kolski odbor treba da potvrdi odluku aktiva dobro je da unapred bude upoznat sa internom-kolskom procedurom izbora udbenika 3.3.2. Na roditeljskom sastanku, krajem kolske godine ili poetkom sledee, roditelji dobijaju detaljnu informaciju o proceduri izbora i o udbenicima koje e koristiti njihova deca. 4.1.1. Na osnovu dogovorene interne procedure izbora i strunih konsultacija u koje su ukljueni svi nastavnici koji biraju aktiv donosi odluku o tome koji e se udbenici koristiti u nastavi naredne kolske godine. Aktiv moe doneti odluku: a. Da svi nastavnici jednog aktiva za iste predmete koriste iste udbenike (s tim to se za razliite predmete mogu birati udbenici razliitih izdavaa) b. Da nastavnici jednog aktiva koriste razliite udbenike za isti predmet, ime se otvara mogunost poreenja kako u istoj/slinoj sredini razliiti udbenici funkcioniu. 4.2.1. Aktiv potvruje odluku o korienju udbenika i kada je re o odluci pojedinanog nastavnika koja se razlikuje od veinskog miljenja aktiva ukoliko je struno i argumentovano obrazloena. Ovakva odluka smatra se opravdanom, s obzirom da konzervativni aktivi mogu ponekad onemoguiti inovativne nastavnike da eksperimentiu sa novim i drugaijim udbenicima.

3.3. Svi zainteresovani akteri su upoznati sa internom procedurom

4. Autonomnost nastavnika u izboru

4.1. Aktiv nastavnika samostalno, bez pritisaka sa strane, donosi odluku o udbenicima koji e se koristiti

4.2. Svaki nastavnik u okviru aktiva ima profesionalnu autonomiju pri izboru

30

2. Izbor udbenika na nivou nastavnika Razmatra se sa stanovita 2 kategorije: kriterijuma kvaliteta samog udbenika Osnovni element o kome nastavnik vodi rauna pri izboru jeste kvalitet udbenika. Ovde nije re o kriterijumima dobre prakse nastavnika, ve o kriterijumima i indikatorima kvaliteta udbenika. U kategoriji primeri opisani su indikatori, bez navoenja primera iz konkretnih udbenika. kriterijuma koji nisu u vezi sa kvalitetom samog udbenika Ovi kriterijumi, sami po sebi, ne mogu se oznaiti kao kriterijumi dobre prakse pri izboru udbenika, ali zasluuju da budu navedeni s obzirom da neki od njih nesumnjivo treba da budu uvaeni pri izboru (posebno kad se stave u relativni odnos sa kvalitetom udbenika).

Reformska pod-oblast / tema 2: Izbor udbenika na nivou nastavnika

Kategorija 2.1: Kvalitet udbenika Kriterijum Indikator
1.1. Usklaenost sa programom predvienim sadrajima 1.2. Usklaenost sa obrazovnim ciljevima i ishodima

Primer
1.1.1. Teme i nastavne jedinice programa i udbenika se uglavnom poklapaju 1.2.1. Iako ne postoji potpuno poklapanje tema i nastavnih jedinica udbenika i programa udbenikom se mogu ostvariti najvaniji ishodi za oblast/predmet na primer poetno opismenjavanje se moe ostvariti korienjem raznih tekstova, a ne iskljuivo onih koje program preporuuje 2.1.1. U sadrajima su prezentovane tane injenice (tane godine istorijskih dogaaja; tane matematike i druge formule), tana i najnovija nauna objanjenja i sl. 2.2.1. Uzorci znanja koji se u udbeniku nude predstavljaju nauku u malom (prilagoenu uzrastu uenika, ali bez grubog pojednostavljivanja) 2.3.1. Termini specifini za naunu disciplinu (atom, elija, tkivo...) koriste se na adekvatan nain, primereno prirodi sadraja kroz koji se uvode. 2.4.1. Optimalno izabrani sadraji, postupno i prilagoeno izlaganje sadraja

1. Koliko je udbenik u funkciji ovladavanja znanjima i umenjima predvienim za razredni nivo

2.1. Nudi tana i aktuelna znanja

2. Koliko je udbenik valjan sa stanovita osnovne naune discipline

2.2. Izabrani sadraji i uzorci znanja dobro reprezentuju disciplinu 2.3. Adekvatna terminologija

2.4. Dobro uvodi uenike u prirodu oblasti/predmeta

31

Kriterijum
3. Koliko udbenik omoguava povezivanje znanja

Indikator
3.1. Omoguava horizontalno povezivanje 3.2. Omoguava vertikalno povezivanje

Primer
3.1.1. Sadraji izloeni tako da omoguavaju povezivanje gradiva srodnih predmeta 3.2.1. Sadraji izloeni tako da omoguavaju povezivanje sa gradivom prethodnih i narednih razreda (na pr. na poetku nastavne jedinice gde se obrauje odreeni pojam, pojava i sl. sumira se ono to je o njima naueno u ranijim razredima) 3.3.1. Sadraji tako izloeni da ukazuju na moguu upotrebu znanja bilo u svakodnevnom ivotu (upotreba znanja o razlomcima, merenju; razni vidovi funkcionalne upotrebe jezika: kako se pie pismo, a kako molba; izrada plana akcije), bilo u ovladavanju novim, sloenijim znanjima 4.1.1. Pregledom sadraja (straninog, tematskog, indeksnog) uoavaju se osnovni principi organizacije gradiva, kao i teme koje ine okosnicu udbenika 4.1.2. Naslovima, podnaslovima i na druge grafike naine (boja, vrsta i veliina slova, ikoniki simboli jasno su oznaene osnovne organizacione celine udbenika. 4.2.1. Jasno oznaeni delovi svake pojedinane lekcije (na pr. uvodni deo u kome se rezimira ono to se ve uilo, osnovni tekst, rezime, i sl.) 4.2.2. Signalizirano ta je vie a ta manje bitno (bojom, drugaijom vrstom slova, ikonikim simbolom...) 4.3.1. Zahvaljujui postojanju dosledne grafike signalizacije, rezimea i raznih vrsta sadraja (tematskog, indeksnog) udbenik se lako moe pregledati i u njemu lako nai eljena informacija. 5.1.1. Renik udbenika odgovara aktivnom i pasivnom reniku deteta odreenog uzrasta. 5.1.2 Duina i struktura reenice takvi da omoguavaju praenje teksta. 5.1.3. Za nove i uenicima nepoznate rei i termine objanjenja se daju na marginama ili u posebnom delu na kraju nastavne jedinice, tematske celine ili na kraju knjige.

3.3. Omoguava sticanje primenljivih znanja

4.1. Adekvatna, funkcionalna organizacija tema/lekcija u udbeniku 4. U kojoj meri struktuiranost udbenika podrava uenje 4.2. Adekvatna, funkcionalna organizacija lekcije

4.3. Preglednost

5. Koliko je udbenik prilagoen ueniku

5.1. Pisan jasnim i uenicima razumljivim jezikom

32

Kriterijum

Indikator
5.2. Sadraji se jednim delom naslanjaju na spontana znanja uenika a drugim vuku razvoj napred

Primer
5.2.1. U nainu izlaganja sadraja polazi se od onog to uenici znaju iz vankolskog i kolskog iskustva, pa se ta znanja dalje uslonjavaju, produbljuju i sistematizuju. 5.2.2. Postoji postupnost u nainu izlaganja gradiva. 5.3.1. Nain obrade sadraja i zahtevi nisu prelaki (zadravanje na iskustvenom ne vue razvoj napred), ali ni preteki (nerazumljivi zahtevi, pojava da se nepoznat pojam objanjava pojmom koji jo nije obraivan i sl.) 5.4.1. Sadraji i nain njihove obrade odgovaraju emocionalno-socijalnim karakteristikama uzrasta - (sumorni tekstovi u maternjem jeziku neprimereni su u poetnim razredima; primeri kojima se ilustruju obraivani pojmovi treba da budu bliski iskustvu i interesovanjima odreenog uzrasta). 5.5.1. U udbeniku postoje diferencirani zadaci pored onih koje moe da savlada veina uenika postoje i oni za uenike koji bre napreduju (sa zvezdicama). 5.5.2. Za uenike koji sporije napreduju od prosenih udbenik (ili prirunik za nastavnika uz udbenik) nudi dodatne zadatke sa niim nivoom zahteva (ili predloge za specifine, diferencirane metode i tehnike rada sa ovim uenicima). 6.1.1. Pitanja, nalozi i zadaci su jasno formulisani, nedvosmisleni, jasno je ta se od uenika trai, sa svim potrebnim elementima da bi se dolo do reenja 6.2.1. Pitanja, zadaci i nalozi podstiu uenika da koristi raznovrsne tehnike itanja, zapamivanja, konkretnog izvodjenja, samostalnog prikupljanja i procenjivanja informacija iz razliitih izvora, modelovanja, planiranja i izvodjenja malih projekata i ogleda... 6.3.1. Gde god je mogue gradivo se prevodi iz jedne forme u drugu tako to se isti sadraj predstavlja reima, slikom, emom, grafikonom..

5.3. Teina zahteva prilagoena uzrastu

5.4. Osetljivost za emocionalno-socijalne potrebe uzrasta

5.5. Osetljivost za uenike koji u uenju napreduju razliitim tempom

6.1. Pitanja, zadaci i nalozi aktiviraju uenika na smislen nain 6. Koliko udbenik aktivira uenika 6.2. U udbeniku su podrane razliite tehnike uenja

6.3. Isti sadraji prorauju se na razliite naine

33

Kriterijum

Indikator
6.4. Dovoljno prostora za rad u samom udbeniku

Primer
6.4.1. U udbeniku, zavisno od prirode predmeta i uzrasta uenika, treba da postoji optimalan odnos izmeu teksta i prostora koji je predvien za rad uenika. Prostor za rad treba da bude dovoljno veliki da uenik moe da odgovori na zahteve. 6.5.1. Postojanje naloga, pitanja i zadataka koji podstiu uenika da izrazi svoj stav (otvorena pitanja tipa ta misli, zato tako misli, obrazloi svoje miljenje...) 6.6.1. Postojanje naloga, pitanja i zadataka na koje ne postoji jednoznani odgovor, niti samo jedno reenje ili gde se do reenja moe doi razliitim putevima. 7.1.1. Postojanje raznovrsnih, zanimljivih i neobinih zadataka 7.1.2. Postojanje tekstova koji obraivane sadraje povezuju sa onim to je za uenike relevantno 7.1.3. Postojanje raznih zanimljivosti (tipa da li znate, i ovo je matematika i sl.) koje podstiu i zadovoljavaju radoznalost uenika i pomau zapamivanju osnovnih ideja lekcije 7.1.4. Na mlaim uzrastima postojanje dobrih ilustracija kao znaajnog motivacionog sredstva. 7.2.1. Dobro grafiki organizovan i pregledan udbenik, onaj u kome se lako pronalaze informacije, a koji je i uzrasno prilagoen, osamostaljuje uenika i prua mu oseanje postignua. Takav udbenik uenik e pregledati i listati i kada za tim nema neposredne potrebe. 7.3.1.Postojanje pitanja sa odgovorima, tanih reenja sa komentarima o tipovima greaka i znaenju greaka, skale za samoocenjivanje... 8.1.1. U skladu je sa veliinom slova i gustinom teksta na stranici 8.2.1. Dozvoljava pisanje, brisanje i podvlaenje bez oteenja 8.2.2. Stranice se ne rasipaju pri listanju

6.5. Podstie uenika na kritiko razmiljanje

6.6. Podstie uenika na stvaralako miljenje

7.1. Razliitim motivacionim sredstvima motivie uenika za uenje

7. Koliko udbenik motivie uenika

7.2. Moe se koristiti i bez pomoi odraslog

7.3. U pojedinim delovima daje ueniku povratne informacije o procesu napredovanja 8.1. Odgovarajui format 8. Koliko kvalitet same knjige i elementi dizajna podravaju uenje i upotrebu 8.2. Odgovarajui kvalitet papira i poveza

34

Kriterijum

Indikator
8.3. Odgovarajua veliina slova 8.4. Jasne slike, fotografije, ilustracije 8.5. Funkcionalnost ilustracija

Primer
8.3.1. Omoguava preglednost i odgovara uzrastu uenika 8.4.1. Slike i ilustracije su jasne; nema zamrljanih i neitljivih slika 8.5.1. Veina ilustracija je u funkciji teksta (slikovno predstavljeno ono to se reima opisuje: delovi biljke, graa tkiva) 9.1.1. Tekstovi i slike su nediskriminativni u pogledu pola, vere, nacije i bilo koje druge razlike koja moe postojati meu ljudima 9.2.1. U zavisnosti od prirode predmeta sadraji i nain njihovog izlaganja omoguavaju izgradnju vrednosti kao to su iskrenost, potenje, briga za druge, saoseanje, prijateljstvo, marljivost... 9.3.1. U zavisnosti od prirode predmeta sadraji i nain njihovog izlaganja doprinose ouvanju nacionalnog i kulturnog identiteta (svih naroda) 10.1.1. U zavisnosti od prirode predmeta i uzrasta osnovni udbenik je praen radnim sveskama, zbirkama zadataka, posterima i drugim materijalima 10.2.1. Uz udbenik postoji prirunik za nastavnika, koji moe biti razliito koncipiran: sa pripremama za karakteristine nastavne jedinice, sa dodatnim primerima i vebanjima za rad na asu, sa idejama kako da se pri obradi gradiva koriste moderne nastavne metode i sl.

9. Koliko udbenik reprezentuje odreeni sistem vrednosti

9.1. Uvaene individualne i grupne razlike 9.2. Uvaene opte ljudske vrednosti

9.3. Uvaen nacionalni i kulturni identitet

10. Kvalitet i korisnost ostalih elemenata udbenikog kompleta

10.1. Postoje funkcionalni elementi kompleta namenjeni ueniku 10.2. Postoje elementi kompleta namenjeni nastavniku

35

Kategorija 2.2: Kriterijumi koji nisu u neposrednoj vezi sa kvalitetom udbenika

U primerima prakse iz prve godine izbora esto su navoeni i elementi koji nisu u neposrednoj vezi sa kvalitetom samog udbenika, a koji su u manjoj ili veoj meri takoe doprinosili izboru. To su: 1. cena udbenika 2. izdavaka kua 3. autor(i) udbenika 1. CENA UDBENIKA kao kriterijum moe na izbor uticati na tri naina: Nastavnik koji bira moe polaziti od pretpostavke da se zbog uvanja standarda roditelja mora opredeljivati za najniu ponuenu cenu. Meutim, ovakva implicitna pretpostavka moe skrenuti fokus sa glavne komponente koja treba da bude posmatrana, a to je kvalitet udbenika. Nastavnik moe pretpostavljati da vea cena znai i kvalitetniji udbenik. Meutim, ovakva pretpostavka uopte ne mora biti, i najee i nije, tana. Nastavnik se moe truditi da bira udbenik ija je cena na nivou ostalih.

U prvoj godini izbora cene paralelnih udbenika su uglavnom bile ujednaene, to je svakako jedan od razloga da je cena u manjoj meri opaena kao element koji znaajno doprinosi izboru. Generalno, cena moe biti presudni kriterijum kada su svi ostali uslovi zadovoljeni, odnosno kad se nastavnik nalazi pred udbenicima koji zadovoljavaju ostale uslove u pogledu kvaliteta. U ostalim sluajevima potrebno je pronai pravu meru izmeu cene i ostalih relevantnih karakteristika udbenika cena, sama za sebe nita ne govori o udbeniku. 2. IZDAVAKA KUA kao kriterijum manifestuje se u nekom od sledeih vidova: Nastavnik je upoznat sa prethodnom produkcijom izdavaa i visoko je ceni. Vrsta produkcije koja mu je poznata moe biti i udbenika i vanudbenika, ali svakako u vezi sa obrazovanjem ili namenjena deci. Stav moe da bude i obrnut da na osnovu prethodne produkcije nastavnik apriori odbacuje sadanju. Izdava ima optepoznato ime nastavnik se u tom sluaju pre odluuje za poznatog nego za manje poznatog izdavaa.

U prvoj godini izbora primeri prakse pokazuju da uglavnom nije postojalo niti saznanje o kompletnoj ponudi niti uvid u nju. Samo u takvim okolnostima, naroito kada je u pitanju bilo odluivanje napamet, (ne)poverenje u izdavaku kuu moglo je biti jedan od presudnih kriterijuma. Same kole smatraju da poverenje u izdavaku kuu ne treba da bude kriterijum koji doprinosi izboru, odnosno da kada je kvalitet udbenika u pitanju nikome ne treba blanko ukazati poverenje. 3. AUTOR - kada je re o izboru udbenika nastavnik se moe rukovoditi: Poznavanjem prethodnog rada autora na polju obrazovanja. Poznavanjem prethodnog rada autora na polju stvaranja udbenika i drugih materijala namenjenih uenicima. Prethodnim linim iskustvm u radu prema istom/drugim udbenicima toga autora. Uverenjem da samo autor odreenog profila moe napraviti udbenik (nastavnik, uvaeni strunjak...). Primeri prakse u prvoj godini izbora pokazuju da je poverenje u autora, bilo da se radi o poznatom imenu ili odreenom profilu, imalo malu specifinu teinu. Bez obzira to nastavnici smatraju da je najbolje da upravo nastavnici budu autori udbenika, autoru se ne ukazuje blanko poverenje. Razliiti parametri kvaliteta udbenika su opaeni kao mnogo znaajniji. U ovoj kategoriji samo iskustvo sa istim udbenikom istog autora moe da predstavlja valjani kriterijum pri izboru.

36

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE / PREPORUENIH PROCEDURA

Primer 1 JEDAN POSTUPAK USAGLAAVANJA AKTIVA NASTAVNIKA OKO KRITERIJUMA ZA IZBOR UDBENIKA - predlog radionice Ova radionica moe da se radi na aktivu ili na nastavnikom veu (u tom sluaju formiramo listu kriterijuma koja vai za celu kolu). Cilj radionice: usaglaavanje nastavnika oko prioritetnih kriterijumima za izbor udzbenika za narednu kolsku godinu. Radionicu vodi jedan nastavnik ili saradnik. Za izvoenje radionice potrebno je pripremiti kartice sa kriterijumima i indikatorima: na jednoj kartici je ispisan jedan kriterijum i njegovi indikatori. Mogu se koristiti kriterijumi i indikatori iz Vodia - Nivo nastavnika (kvalitet udbenika), standardi kvaliteta (kada budu usvojeni), ili neka drugaije ustrojena lista karakteristika dobrog udbenika i drugih elemenata od znaaja za izbor. Priprema se onoliko kompleta kartica koliko ima nastavnika.
Koraci:

1. Svaki nastavnik dobije komplet kartica i rea ih po vanosti koju pridaje svakom od kriterijuma, polazei pri tome od sopstvenog iskustva i sopstvenog naina rada. 2. Nastavnici se podele u parove (ili grupe od 3-4 ako je aktiv brojniji). U okviru parova/grupa nastavnici uporeuju sopstveni redosled sa redosledom ostalih kolega, obrazlau svoje predloge, usaglaavaju predloge i prave zajedniki predlog redosleda. 3. Parovi/grupe izvetavaju o usaglaenom redosledu kriterijuma. Svaka grupa obrazlae svoj redosled i izvetava o tome gde je bilo najveih individualnih razlika i kako su prevaziene. Voditelj zapisuje na tabli ta je bilo odluujue da se grupa opredeli za neki kriterijum kao vaniji/manje vaan u trenucima kada je bilo neslaganja i kojim su argumentima predlozi obrazlagani tako se dolazi do liste manje ili vie valjanih argumenata. 4. Uoavanje slinosti i razlika u redosledima meu predlozima parova/grupa. Razlike su predmet usaglaavanja u narednom koraku. 5. Usaglaavanje na nivou aktiva: koristi se lista argumenata koji su u koraku 2 biti efikasni u postizanju usaglaavanja, pravi se redosled kriterijuma koji usvaja ceo aktiv. Ovako interno usaglaeni kriterijumi koriste se pri izboru udbenika. Proces usaglaavanja kriterijuma omoguava da aktiv bez animoziteta prihvati i potvrdi i izbor pojedinanog nastavnika koji se razlikuje od izbora koji je napravila veina pojedinani nastavnik svoj izbor moe obrazloiti valjanim strunim argumentima. Ova radionica moe da se ponovi svake godine, jer iskustva sa razliitim udbencima mogu uticati na promenu prioriteta.

37

Primer 2 JEDNA INTERNA PROCEDURA ZA IZBOR UDBENIKA - predlog procede u 11 koraka Korak 1: U koli u kojoj e mogunost da se opredeljuje izmeu paralelnih udbenika imati 8 nastavnika I i II razreda (4+4) dogovoreni su osnovni koraci, zaduenja i rokovi u kojima e se obavljati pojedine etape u postupku izbora udbenika. Akteri koji uestvuju u dogovaranju: nastavnici koji e birati, struni saradnici, direktor kole. Korak 2: Nastavnici svakog aktiva usaglasili su interne liste kriterijuma za izbor udbenika. Korak 3: Na nivou svakog aktiva nastavnici su postigli konsenzus oko toga kako e se reavati problemi neusaglaenosti pri konkretnom izboru, kao i pod kojim uslovima i kako se pojedinani nastavnik moe opredeliti za udbenike koje nee koristiti i drugi nastavnici. Korak 4: lanovima kolskog odbora dostavljena je informacija o koracima interne procedure i rokovima, kao i elementarne informacije o internim listama kriterijuma. Na roditeljskim sastancima o istom su informisani roditelji uenika. Korak 5: Nastavnik/saradnik (jedan ili vie njih) zaduen za prikupljanje svih releventnih informacija koje se odnose na generalnu proceduru i rokove koje propisuje Ministarstvo, kao i na listu odobrenih udbenika podnosi izvetaj na sastanku aktiva. Korak 6: Nastavnik zaduen za prikupljanje svih relevantnih informacija o tome gde e i na koji nain nastavnici moi da razgledaju udbenike podnosi izvetaj na sastanku aktiva. koli je na raspolaganju samo poludnevna prezentacija odobrenih udbenika koja e se za sve kole organizovati na nivou optine. Korak 7: Na aktivima se donosi odluka, koju odobrava direktor kole, da svi nastavnici koji treba da biraju prisustvuju prezentaciji udbenika. Zbog kratkog vremena koje e imati na raspolaganju za razgledanje u okviru aktiva pojedini nastavnici ili parovi nastavnika se zaduuju da posebno pregledaju udbenike za pojedine predmete. Korak 8: Na sastanku aktiva, posle prezentacije, nastavnici vre konsultacije: pojedinani nastavnici iznose svoja struna miljenja o svakom udbeniku nastavnici koji su izvrili temeljitiji pregled udbenika za pojedine predmete iznose svoja zapaanja i miljenja navode karakteristike udbenika koje su uoili i stavljaju ih u odnos sa interno usvojenim kriterijumima nastavnici izlistavaju agrumente za i protiv svakog ponuenog udbenika nastavnici iznose svoja pojedinana opredeljenja za udbenike Korak 9: Aktivi donose sledee odluke: Aktiv nastavnika 1. razreda: sva etiri nastavnika koristie iste udbenike za iste predmete, s tim to su za razliite predmete izabrani udbenici razliitih izdavaa. Aktiv nastavnika 2. razreda: tri nastavnika koristie iste udbenike za iste predmete, a etvrti nastavnik udbenike razliite od onih za koje se opredelila veina. Kako je nastavnik 38

svoj izbor obrazloio struno i argumentovano, aktiv potvruje odluku o korienju razliitih udbenika. Posle godinu dana upotrebe novih udbenika svi nastavnici e podneti izvetaje o tome kako su se oni pokazali u praksi (ta je bilo dobro i upotrebljivo, ta je predstavljalo tekou i sl.). Metode i tehnike praenja upotrebe udbenika u nastavi razvie nastavnici u saradnji sa strunim saradnicima kole. Nastavnici koji koriste iste udbenike za isti predmet mogu podneti zajedniki izvetaj. U okviru aktiva 2. razreda, gde e se u nastavi koristiti razliiti udbenici za isti predmet izvetaj na kraju godine treba da ukljui i poreenje kako u istoj/slinoj sredini razliiti udbenici funkcioniu. Prikupljeni izvetaji i analize postae deo baze podataka o udbenicima koji se koriste u koli. Ovi podaci bie od koristi i za eksterno komuniciranje (sa prosvetnim vlastima, strunim udruenjima, naunim institucijama, drugim kolama i sl.), ali i za inoviranje/redefinisanje interne liste kriterijuma za izbor u narednim godinama. U narednoj godini deo interne kolske procedure bie i prikupljanje miljenja roditelja uenika i samih uenika o udbenicima. Ovi podaci prikupljae se na kraju kolske godine i takoe postati deo kolske baze o udbenicima.

Korak 10:. kolski odbor potvruje odluku o izboru udbenika aktiva nastavnika 1. i 2. razreda. Korak 11: Na roditeljskom sastanku roditelji dobijaju informaciju o udbenicima koje e koristiti njihova deca, nainima nabavke i plaanja, kao i informaciju da e na kraju kolske godine i oni i njihova deca biti pitani za miljenje o udbenicima koje su koristili.

Primer 3 PROCEDURA IZBORA UDBENIKA NA NIVOU KOLE - iskustvo jedne osnovne kole iz Kragujevca Koraci:

1. Rukovodioci aktiva buduih 1. i 2. razreda prisustvovali su Saboru uitelja u Prijepolju gde je jedna od tema bila i procedura za izbor udbenika. 2. Uitelji buduih 1. i 2. razreda upoznati su sa Strunim uputstvom koje je u vezi sa izborom udbenika uputilo Ministarstvo prosvete i sporta. 3. Na nivou grada organizovana je prezentacija udbenika zainteresovanih izdavaa kojoj su prisustvovali svi uitelji 1. i 2. razreda. Tom prilikom svi uitelji su imali priliku da se upoznaju sa sadrajem udbenika. 4. Organizovan je sastanak Strunog vea za razvoj kolskog programa na kome je razmatrano Struno uputstvo za izbor udbenika i razliite ponude izdavaa 5. Izbor udbenika je izvren na nivou razreda, jedinstveno za taj razred. Aktiv uitelja 1. razreda opredelio se za udbenike jedne, a aktiv 2. razreda za udbenike druge izdavake kue. 6. Odluke aktiva uitelja potvrdio je kolski odbor. 7. Na roditeljskim sastancima, na poetku kolske godine, roditeljima su obrazloeni kriterijumi izbora udbenika i dobijena je njihova saglasnost. 39

PRELIMINARNI KRITERIJUMI NA OSNOVU KOJIH SU POJEDINANI NASTAVNICI VRILI IZBOR

usaglaenost udbenika sa programom funkcionalnost i kvalitet udbenika izdavaka kua autor cena sugestije kolega zajedniki stav aktiva stavovi roditelja stavovi direktora

Primer 4 IZBOR UDBENIKA NA NIVOU KOLE - iskustvo jedne osnovne kole iz Beograda PROCEDURA IZBORA NA NIVOU KOLE

Nastavnici aktiva buduih prvih i drugih razreda su bili upoznati sa Strunim uputstvom za izbor udbenika i imali su saznanje o tome da vie izdavaa priprema udbenike za iste predmete istog razreda Na nivou grada je bila prezentacija odobrenih udbenika (organizovalo Ministarstvo prosvete) kojoj su prisustvovali svi uitelji oba aktiva. Tom prilikom detaljno su se upoznali sa kompletnom ponudom svih udbenika. Svi nastavnici su imali i neke informacije o izdavaima i knjigama koje pripremaju (od kolega, preko lista Uitelj). Aktivi nastavnika su samostalno doneli odluke o izboru udbenika. Direktor, kolski odbor i roditelji nisu imali uticaja na donoenje ove odluke. U okviru aktiva nastavnici su izbor vrili zajedno, rukovodei se linim iskustvom. Konsultacije su tekle glatko i zavrile se odlukom da svi nastavnici aktiva koriste isti udbenik za jedan predmet.

KRITERIJUMI KOJIMA SU SE NASTAVNICI RUKOVODILI PRI IZBORU

Usaglaenost sa programom Oseaj da udbenik uvodi uenike u prirodu predmeta Dobre ilustracije, jasne slike, ilustracije povezane sa tekstom Gradivo dobro povezano sa prethodnim razredom Raspored sadraja takav da ide od lakeg ka teem Lep dizajn, lep font Jasan tekst

40

III poglavlje
Autorski tim Evgenija Jokanovi Radmila Goovi Duanka Jerkovi Gordana Josimov Dragana Bonjak

Demokratizacija kole / obrazovanja

Posebni doprinosi Radmila Dodi (FOB) Lokalni timovi iz Kragujevca, Nia, Paneva, Prijepolja i Zrenjanina

UVOD Demokratija se ne moe svesti samo na drutvene i politike strukture kao to su slobodni i pravedni izbori i viepartijski sistem. Ona zavisi i od vrednosti, uverenja i oekivanja koja se kroz te strukture realizuju i kompetentnog, odgovornog, aktivnog uea svih graana. Demokratija podrazumeva izgraivanje i uvaavanje demokratskih principa i procedura odluivanja, kao i prihvatanje i potovanje demokratskih vrednosti kao to su sloboda, odgovornost, jednakost, razliitost. Obrazovati decu, mlade kao odgovorne linosti koje e u budunosti biti nosioci razvoja u demokratskom drustvu mogue je u obrazovnom sistemu koji i sam uvaava bitna obeleja demokratije. Ovakav sistem nije vaan samo za decu i mlade ve i za sve njegove aktere koji su istovremeno i korisnici i uesnici/kreatori njegove demokratizacije. Demokratizacija obrazovanja 3 ima kljunu ulogu u sklopu ukupne socijalno-politike transformacije naeg drutva u pravcu parlamentarne demokratije i podrazumeva promene na nivou sistema, programa i institucije/kole u skladu sa osnovnim principima: princip jednakosti (pravednost, dostupnost i uvaavanje prava za sve..) princip participacije (sloboda izraavanja miljenja, izbora i aktivnog uea u odluivanju o i u praksi vaspitanja i obrazovanja, uz prihvatanje odgovornosti) Demokratizacija obrazovanja se ne deava sama od sebe niti je jednom zauvek data. ak i znaajni rezultati postignuti na ovom polju mogu da se urue ako prestanemo da radimo na ouvanju i unapreivanju ve dostignutih standarda. Ako je na cilj da pripremimo mlade za ivot u demokratskom drutvu, a ne samo da steknu potrebna znanja iz raznih oblasti, onda bi trebalo da obratimo panju na okruenje u kojem oni odrastaju. Ne moemo od njih oekivati da ue o demokratiji u autokratskom okruenju. U takvom
3

Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom drutvu, Beograd 2002

41

okruenju oni mogu da naue lekcije o demokratiji i da se upoznaju sa strukturama politikog sistema ali je pitanje koji e model tada usvojiti: demokratski ili autokratski
kola kao sredina u kojoj se ui i ivi demokratija

Kada govorimo o demokratskoj koli imamo pre svega u vidu ostvarivanje demokratskih principa i vrednosti kroz proces upravljanja, nastavni proces, kolski etos i uopte kroz celopkupan ivot i rad kole. Ostvarivanjem demokratskih principa i vrednosti u koli uenici stiu znanja o demokratiji i pripremaju za ivot u demokratskom drutvu, na najbolji mogui nain. Za ovakav koncept kole presudno je ukljuivanje (participacija, uee) na razliite naine svih aktera. Nastavnici, uenici, roditelji i lokalna zajednica se ovde nalaze na istom vanom zadatku.
Uee roditelja u radu i ivotu kole

Znaaj participacije nastavnika, pa donekle i uenika se u kolama po pravilu prepoznaje. Za inicijative roditelja i raznovrsne mogunosti da uestvuju u radu kole nema dovoljno razumevanja. Iako je kod nas postavljen zakonski okvir za participaciju roditelja u kolskiom ivotu, kole esto ne uviaju njen smisao, kao ni mnogi roditelji koji prenose svu odgovornost za obrazovanje deteta na kolu. Potreba i odgovornost roditelja je da obezbede razvoj zdravog, uspenog i srenog deteta, to ih motivie da saradjuju sa kolom. kola, kao obrazovna institucija je prevashodno usmerena na dete ali moe da zadovolji neke obrazovne potrebe samih roditelja i pomogne razvoju roditeljskih kompetencija pa i na taj nain doprinese razvoju deteta. Govorei o participaciji, stavili smo akcenat na ukljuivanje roditelja nameravajui da tako pdstaknemo i podrimo stvaranje partnerskih veza izmedju roditelja (porodice) i nastavnika (kole) i time ojaamo kolu kao otvorenu demokratsku instituciju. Naini participacije roditelja u radu kole: U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja, stvorena je mogunost da se roditelji organizuju u Savet roditelja i da imaju svoje predstavnike u kolskom odboru. Na ovaj nain se obezbeuje uee roditelja u donoenju odluka. Roditelji se ukljuuju u proces uenja svog deteta pratei i podravajui taj proces Profesionalne kompetencije roditelja mogu da budu dragocena podrka ostvarivanju nastavnog plana i programa, kao i mogunost za pruanje dodatnih znanja i vetina koje nisu tim programom predviene. Roditeljska podrka vaspitnom procesu koji se u koli ostvaruje moe da ima razliite forme: iniciranje i organizovanje dobrotvornih akcija, pruajne pomoi u reavanju problema i sl. Pomo nastavnicima u sagledavanju obrazovnog procesa koji se u koli realizuje pruanjem povratnih informacija o svemu relevantnom iz perspektive deteta/roditelja. Roditelji mogu da pomognu povezivanje kole i lokalne zajednice imajui na umu interese dece, kole i zajednice. 42

Ukljuivanje roditelja u rad kole i izgraivanje partnerskog odnosa izmeu roditelja i kole ispunie svoj pun smisao ukoliko obezbede: 1. roditeljima: da ostvare svoje pravo da budu adekvatno informisani, ne samo o napredovanju svog deteta ve i o postignuima kole, kolskoj klimi i svim vanim deavanjima u koli. da razviju oseaj pripadnosti zajednici i doprinosa kolskom napretku: roditelj podrava razvoj ne samo svog ve i druge dece, participirajui u njihovom dodatnom obrazovanju i vaspitanju. da unaprede svoje roditeljske kompetencije: kola moe da pomogne roditeljima da steknu znanja potrebna za podrku uenju i razvoju svoje dece. 2. deci/uenicima: bolju i sveobuhvatniju podrku, zadovoljenje stvarnih a ne pretpostavljenih potreba i poveanje obrazovnih postignua uenika prua vaspitni model osobe koja preuzima odgovornost i doprinosi dobrobiti zajednice/kole. Ona kod dece doprinosi razvoju svesti o koli kao otvorenoj zajednici u kojoj sarauju svi zainteresovani i odgovorni za njihov razvoj, kao i oseaju pripadnosti toj zajednici. koli: uspeniji razvoj i postizanje boljih obrazovnih i vaspitnih rezultate. da se uspenije upoznaje sa oekivanjima roditelja i sa mogunostima njihovog doprinosa radu kole.

3.

Kako do dobre prakse u participaciji roditelja

Vodi moe da poslui koli da proceni ovaj segment svog rada; ta je dobro, a ta treba unaprediti. Na osnovu kriterijuma i indikatora moe da napravi plan unapreivanja rada u ovoj oblasti. Svaki nastavnik, koji eli da razvija partnerske odnose sa roditeljima u svom odeljenju, u Vodiu moe nai raznovrsne ideje. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse u naim kolama a jednim, manjim delom i iz iskustava u evropskim zemljama u kojima je veoma razvijeno uee roditelja u ivotu i radu kole. Ponudjeni kriterijumi i indikatori se odnose na sledee oblike ukljuivanja: 1. komunikacija kole i porodice, 2. podrka roditeljstvu, 3. ukljuivanje roditelja u proces uenja svoje dece, 4. ukljuivanje roditelja u aktivnosti kole, 5. ukljuivanje roditelja u proces donoenja odluka. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, opisana su iskustva iz vie kola iz Beograda, Nia, Kragujevca i Paneva

43

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE

1. KOMUNIKACIJA KOLE I PORODICE Kriterijumi Indikatori / Pokazatelji

1.1.1. Utvreni naini obavetavanja roditelja 1.1.2. Kontinuirano informisanje 1.1. REDOVNOST KOMUNIKACIJE SA RODITELJIMA 1.1.3. Pravovremeno informisanje 1.1.4. Jasne informacije o aktivnostima kole, izbornim predmetima 1.2.1. Postoji mogunost da roditelj izrazi svoje miljenje, pita 1.2.2. Organizovano vreme kada roditelj moe da doe u kolu 1.2.3. Razmena informacija znaajnih za razvoj deteta 1.2.4. Procena rada uenika se dostavlja roditeljima na razmatranje i komentar 1.3.1. Korienje raznih sredstava komunikacije na nivou kole 1.3.2. Korienje raznih sredstava komunikacije na nivou odeljenja 1.3.3. Rad na unapreenju efektivne komunikacije 1.4.1. Roditelji su ukljueni u proces donoenja odluka vanih za kolu i uenike 1.4.2. Slavljenje uspeha

Primeri iz prakse
kola planira razliite naine obavetavanja roditelja pano, kolski list , vebmejl, sveske za poruke roditeljski sastanci na poetku kolske godine i na kraju svakog klasifikacionog perioda nedeljna i mesena cirkularna pisma roditeljski sastanci povodom aktuelnih dogaaja obavetenja o uspehu lifleti za roditelje obavetenja preko lokalne radio stanice kutije za pitanja roditelja utisci roditelja o radu Otvorena vrata individualni razgovori upitnik koji popunjava roditelj prilikom upisa deteta u kolu opisno ocenjivanje uenika pano, internet, kolski list sastanci pisma, pano odeljenja individualni razgovori , rod. sastanci obuka nastavnika za vetine komunikacije obuka za korienje razliitih naina komunikacije uee roditelja u planiranje vannastavnih aktivnosti uee roditelja u pravljenu pravilnika kole kolska sveanost povodom uspeha na takmienju dan kole, promocija postignua kole individualni razgovori upitnik o razvoju, ponaanju i interesovanjima deteta

1.2. DVOSMERNOST KOMUNIKACIJE

1.3. RAZNOVRSNOST KOMUNIKACIJE

1.4. KOMUNIKACIJA KOLE I PORODICE KOJA OBUHVATA STVARI ZNAAJNE I ZA KOLU I ZA PORODICU

1.4.3. Razliiti naini razmene informacija od interesa za dete

44

2. PODRKA RODITELJSTVU Kriterijumi

2.1. RAZLIITE MOGUNOSTI ZA RAZVOJ RODITELJSKIH KOMPETENCIJA

Indikatori / Pokazatelji
2.1.1. Informisanje roditelja o aktuelnim temama iz razvoja deteta 2.1.2. Obrazovanje roditelja za roditeljstvo 2.1.3. Edukacija roditelja za pomo u uenju 2.2.1. Partnerski odnosi u procesu nastave i uenja

Primeri iz prakse
na panou odeljenja-razvojne karakteristike odreenog uzrasta roditeljski sastanci na aktuelne teme iz oblasti razvoja deteta radionice za roditelje: Umee roditeljstva, vetine komunikacije radionice o metodama i tehnikama uspenog uenja roditelji su ukljueni u pravljenje individualnog plana za svoje dete ukljuivanje roditelja u proces nastave NVO Centar za saradnju roditelja i nastavnika RUN roditelji su deo tima za kolsko razvojno planiranje saradnja sa centrima za soc. rad saradnja sa razvojnim savetovalitem klub roditelja poseta porodicama dece sa posebnim potrebama (patronana nastava za decu od prvog do etvrtog razreda)

2.2. KOLA UVAAVA ULOGU RODITELJA U VASPITANJU I OBRAZOVANJU DECE

2.2.2. Ukljuivanje roditelja u izradu kolskog programa 2.3.1. Povezivanje sa lokalnom zajednicom u cilju pomoi roditeljima 2.3.2. Uzajamna podrka roditelja 2.3.3. Organizacija nastave koja uvaava potrebe deteta i porodice

2.3. KOLA POMAE RODITELJIMA DA OSTVARE SVOJA PRAVA

3. UKLJUIVANJE RODITELJA U PROCES UENJA Kriterijumi

3.1. RODITELJI SU PRAVOVREMENO, KONTINUIRANO INFORMISANI O USPEHU I UENJU SVOJE DECE 3.2. OSNAIVANJE RODITELJA DA SE UKLJUE U UENJE

Indikatori / Pokazatelji
3.1.1. Redovno informisanje o uspehu uenika 3.1.2. Razliiti naini informisanja

Primeri iz prakse
roditeljski sastanci na poetku kolske godine i na kraju svakog klasifikacionog perioda sveske za poruke o uspehu uenika roditelj moe da vidi ocene svog deteta na vebmejlu kole

3.2.1. Edukacija roditelja za pomo u uenju 3.2.2. Jasne poruke kad i kako mogu da se ukljue

radionice o metodama i tehnikama uspenog uenja opisno ocenjivanje sa porukom roditelju na emu dete jo treba da radi i kako mu on moe pomoi prisustvo roditelja dopunskoj nastavi, sticanje

45

3.2.3. Nastavnik planira kako ukljuuje roditelje 3.3.1. Poseta asu 3.3. RAZLIITI NAINI UKLJUIVANJA U PRAENJE PROCESA UENJA 3.3.2. Uvid u pregledane domae zadatke 3.3.3. Snimljene aktivnosti na asu 3.4.1. Roditelj posmatra 3.4.2. Roditelj profesionalac

uvida kako mogu kod kue da nastave sa dopunskim radom kolski kalendar ponuen roditeljima sa oznaenim danima kada mogu da dou na as, roditelj unapred zna i moe da i on planira utvreni raspored poseta roditelja u cilju praenja uenja i ponaanja svoga deteta na asu nastavnik pie komentar i trai povratnu informaciju fotografije, CD o aktivnostima uenika zajedniki as za uenike i roditelje (as iz predmeta ''uvari prirode'') roditelji zdravstveni radnici dre predavanja deci o SIDI predstavljanje zanimanja u cilju profesionalne orjentacije roditelj prezentuje odreeni deo gradiva uenicima (npr. strunjak u odreenoj oblasti, zanimanja...) roditelj saradnik u programu Korak po korak

3.4. RAZLIITI NAINI UKLJUIVANJA U PRAENJE NASTAVNOG PROCESA

3.4.3. Roditelj partner

4. UKLJUIVANJE RODITELJA U AKTIVNOSTI U KOLI Kriterijumi

4.1. PODSTICANJE UKLJUIVANJA, RODITELJI SU DOBRO DOLI U KOLU

Indikatori / Pokazatelji
4.1.1. U holu kole su vidne poruke dobrodolice roditeljima 4.1.2. Mogunost okupljanja roditelja na njihovu inicijativu 4.2.1.Ukljuivanje roditelja je deo kolskog programa

Primeri iz prakse
poseban kutak za roditelje sa svim vanim informacijama klub za roditelje NVO roditelja kolskim programom se planiraju aktivnosti u koje se ukljuuju roditelji, kao i naini ukljuivanja ispitivanje interesovanja i mogunosti roditelja za ukljuivanje u pojedine oblike rada kole(sekcije, predavanja, posete) roditelji deo tima za kolsko razvojno planiranje roditelji u projektu Bezbedno dete na poetku godine nastavnik ispita intresovanja roditelja za ukljuivanje i na osnovu toga planira

4.2.PLANIRANO I OSMILJENO UKLJUIVANJE

4.2.2. Ukljuivanje roditelja je u funkciji unapreivanja rada kole 4.2.3. Nastavnik planira nastavu i naine ukljuivanja roditelja

46

4.3. RAZLIITE MOGUNOSTI ZA UKLJUIVANJE

4.3.1. Roditelj saradnik u vannastavnim aktivnostima

4.3.2. Zajednike akcije za poboljanje uslova u koli 4.3.3. Roditelji donatori 4.3.4. Uee u proslavama

zajednihki odlazak sa roditeljima u pozorite, bioskop, utakmice, koncerte, izlete ukljuivanje roditelja u sekcije (modelarstvo, hor,orkastar saradnja sa velikim kompanijama (poseta fabrici i poslovnim prostorijama kompanije Schneider electric u Maarskoj od strane najboljih uenika, prestavnika akog parlamenta, roditelja i nastavnika) ureenje dvorita farbanje klupa, uionica sakupljanje akog dinara na nivou kole obezbeivanje potrebnog potronog maetrijala priprema zakuske uee u organizaciji Dana kole Svetosavska priredba

5. UKLJUIVANJE RODITELJA U DONOENJE ODLUKA Kriterijumi

5.1. PROCEDURA UKLJUIVANJA RODITELJA

Indikatori / Pokazatelji
5.1.1. Roditelji su upoznati sa nainima donoenja odluka u koli 5.1.2. Roditelji sami biraju svoje predstavnike 5.3.1. Ukljuenost u rad Saveta roditelja 5.3.2. Ukljuenost u rad kolskog odbora 5.3.3. Prisustvo sednicama vea 5.3.4. Ukljuenost u izradi kolskog programa 5.4.1. obavezno informisanje svih roditelja o donetim odlukama 5.4.2. planirani naini povratnog informisanja

Primeri iz prakse
obavetenja za roditelje o donoenju odluka na Savetu, kolskom odboru (ko su njihovi predstavnici) na nivou odeljenja roditelji neposredno biraju svoje predstavnike a oni dalje glasaju predstavnici roditelja u Savetu roditelja zastupaju interese dece/porodice u reavanju problema bezbednosti dece u koli predstavnici roditelja u kolskom odboru zastupaju interese dece/porodice prilikom izbora nastavnika predstavnici roditelja prisustvuju sednicama odeljenskog vea roditelji su deo tima za kolsko razvojno planiranje roditelji uestvuju u izradi pravilnika o bezbednosti preko panoa za roditelje opti sastanci gde roditelji upoznaju druge roditelje sa donetim odlukama roditelji se redovno upoznaju sa radom Saveta i kolskog odbora

5.3. RAVNOPRAVNOST U DONOENJE SVIH VANIH ODLUKA ZA DECU I PORODICU

5.4. PROCEDURA INFORMISANJA SVIH RODITELJA O DONETIM ODLUKAMA

47

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE

Tema: KOMUNIKACIJA KOLE I PORODICE

Primer 1 U jednoj osnovnoj koli u Kragujevcu se posebna panja pridaje saradnji sa porodicom. Ukljuivanje porodice se posebno planira u okviru kolskog programa. Ova kola ukljuuje roditelje u sve segmente ivota i rada kole. Postoji poseban pano za roditelje. Na pano se stavljaju obavetenja o svim vanim deavanjima, postignuima kole. Pored tekstova pano sadri i fotografije aktivnosti sa uenicima. Pored panoa je kutija za pitanja, sugestije roditelja. U koli postoji poseban prostor za razgovore sa roditeljima. kola koristi i lokalni radio za obavetavanje, informisanje roditelja. Na poetku kolske godine roditelji dobijaju liflet sa svim vanim obavetenjima o koli: kome i kada mogu da se obrate, i vane telefone. Liflet sadri i oekivanja kole u odnosu na roditelje (pravila kole). Roditelji izraavaju svoja oekivanja. Oni se izjanjavaju o tome na koji nain ele da se ukljue u aktivnosti kole. kola ima veb stranicu na internetu, preko koje roditelji mogu takoe dobiti mnoge vane informacije o koli. Mogu da komentariu ivot i rad kole i preko elektronskog dnevnika mogu saznati ocene svog deteta uz posebnu ifru.

Tema: PODRKA RODITELJSTVU

Primer 2 U osnovnoj koli u Niu roditelji su bili aktivni uesnici, saradnici u projektu Bezbedno dete. Radilo se na osnaivanju roditelja i dece u cilju zatite od zlostavljanja. Kao rezultat dobre saradnje formirana je nevladina organizacija roditelja i nastavnika (RUN) na nivou grada. Sada ova organizacija prua podruku svim zainteresovanim roditeljima, organizuje tribine, predavanja. Primer 3 kola izdaje kolski list u kome postoji poseban deo za roditelje. Tu se objavljuju lanci na razliite teme: o razvojnim karakteristikama dece, kako pomoi detetu u uenju, o nasilju, ..i mnogim drugim temama. Predloge za sadraj daju sami roditelji. Kao saradnici u pisanju se pojavljuju takoe sami roditelji, strunjaci za datu temu. kola je osnovala i Klub roditelja koji ine svi roditelji koji ele da razmenjuju svoja roditeljska iskustva, saznaju neto novo. Klub ima svoj plan rada i redovne sastanke jednom meseno, sa temom koju predloe sami roditelji. Za zainteresovane roditelje organizovane su radionice na temu Uionica dobre volje, Umee odrastanja.

48

Tema: UKLJUIVANJE RODITELJA U PROCES UENJA

Primer 4 Uiteljica jedne beogradske osnovne kole je elela da nastavi program, koji je veina dece iz njenog odeljenja radila u vrtiu. Realizovala je to kroz as odeljenske zajednice. Na roditeljskom sastanku je dogovoreno da e se sa decom raditi na temi Razvijanje pojma o sebi. Uiteljica je na roditeljskom sastanku upoznala roditelje sa ovim programom- ta on znai za decu i zato je vano da se ukljue i roditelji. Roditeljima je pruena prilika da se ukljue na razliite naine. Evo jednog naina: sveska Dnevnik o detetu. U nju su beleeni svi dogaaji vezani za dete u kui i koli.Tu su komentari, zabeleke, preporuke uitelja; crtei,iskazi ,vani papirii deteta; zabeleke roditelja gde su bili, ta se deavalo; komentari bake, deke, zajednike igre sa unukom; tetkini crtei i utisci; crtei druga, drugarice i sl. Sveska se vodi celu kolsku godinu i krui izmeu zainteresovanih strana koje na taj nain najdirektnije prate dete i usmeravaju ga. Primer 5 Roditelji deteta sa posebnim potrebama, koje je ukljueno u redovnu kolu Vasa ivkovi u Panevu, su intenzivno ukljueni u rad i napredovanje svog deteta. Zajedno sa uiteljicom, asistentkinjom, psihologom kole i osobom koja je uva i radi sa detetom kod kue, roditelji, u razliitim vremenskim intervalima (otprilike jedan put meseno), uestvuju u izradi individualnog plana rada za naredni period. Najpre se uzvri analiza onoga ta je dete postiglo i usvojilo u predhodnom periodu, a zatim se postavljaju ciljevi za naredni period koji nisu strogo vremenski ogranieni, kako bi dete, shodno svojim mogunostima i tempu napredovalo. Roditelji, zajedno ostalim lanovima tima analiziraju dotadanje postignue, ponaanje i motivaciju za pojedine oblasti, pa poto su neposredno ukljueni u proces obrazovanja i vaspitanja imaju vie razumevanja i realne zahteve u odnosu na svoje dete.

Tema: UKLJUIVANJE RODITELJA U AKTIVNOSTI U KOLI

Primer 6 kola je deo meunarodne mree kola mira koju ine kole iz Srbije i Kanade. U ovim kolama se posebno radi na izgradnji kulture mira. Roditelji su obaveteni o tome ta je cilj ovog programa i ta e se u koli raditi i direktno su ukljueni u aktivnosti. Zajedno sa uenicima i nastavnicima su radili na Pravilniku o ponaanju u koli. Pomagali su u organizaciji i realizaciji nekih aktivnosti sa uenicima. Organizovana je meunarodna koferencija u Srbiji kojoj su prisustvovali i predstavnici roditelja. Roditelji su na Savetu roditelja kole izvetavali i preneli utiske sa konferencije drugim roditeljima i zaloili se za nastavak aktivnosti koje podstiu i neguju pozitivnu atmosferu u koli.

49

Primer 7 kolskim programom se planiraju aktivnosti u koje se ukljuuju roditelji, kao i naini ukljuivanja Na poetku kolske godine se ispituju interesovanja i mogunosti roditelja za ukljuivanje u pojedine oblike rada kole (sekcije, predavanja, posete...) Predviena je i mogunost ukljuivanja onih roditelja koji ne mogu da dou u kolu-mogu neto da urade kod kue ili na svom radnom mestu. Roditeljima se izraava zahvalnost za uee bilo zahvalnicom na panou ili prireivanjem male sveanosti.

Tema: UKLJUIVANJE RODITELJA U DONOENJE ODLUKA U KOLI

Primer 8 U svakom odeljenju su roditelji upoznati sa ingerencijama i odgovornostima roditelja koji ih predstavljaju u Savetu roditelja kole i kolskom odboru. Predstavnici roditelja prisustvuju sednici Nastavnikog vea kada se raspravlja o temama kao npr.: predlozi roditelja za aki dinar, planiranje, praenje i evaluacija rada sekcija, unapreivanje discipline, izrada plana za smanjenje izostajanja iz kole, razni oblici pomoi uenicima, planiranje asistiranja nastavnicima u nekim aktivnostima itd. Primer 9 kola je obezbedila naine povratnog informisanja roditelja o donetim odlukama na relevantnim telima. Predstavnici roditelja u Savetu roditelja i kolskom odboru uz pomo kole sazivaju roditeljske sastanke radi informisanja o donetim odlukama.

50

IV poglavlje
Autorski tim

Profesionalni razvoj
Posebni doprinosi Lokalni timovi iz Nia, Kragujevca, Prijepolja, Zajeara, Beograda, Paneva, Zrenjanina, Novog Sada i Sombora

Milena Jerotijevi Drinka Gutea Savi Suzana Popovi Ickovski Ljiljana Radovanovi Toi Ljiljana Vrtunski Mirjana Borak Suzana Sekuli

UVOD
Profesionalni razvoj usmeren je ka osposobljavanju nastavnika za razliite profesionalne uloge kroz sistem bazinog obrazovanja, pripravnitva i usavravanja uz rad. To je dugoroni proces koji obezbeuje kontinuirani rast i razvoj na profesionalnom planu, a u literaturi je poznat i pod nazivom doivotno uenje. Profesionalni razvoj je rezultat meudejstva obuke i iskustva, tako da ukljuuje: formalno iskustvo (bazino obrazovanje, seminare, mentorstvo, radionice, profesionalna okupljanja); neformalno iskustvo (praenje strune literature, interneta, emisija posveenih obrazovnim pitanjma); samoevaluaciju i istraivanje obrazovno-vaspitne prakse.

Koncept profesionalnog razvoja nastavnika

E. Viljegas-Reimers i F. Reimers 4 navode sedam osnovnih faktora kroz koje se, po njihovom miljenju, definie prostor i kontekst porofesionalnog razvoja nastavnika: kontinuirani proces koji poinje selekcijom kandidata za institucije obrazovanja nastavnika a zavrava se njihovim penzionisanjem; kognitivni i psihosocijalni razvoj nastavnika, kao odraslih uenika; karakteristike kole; lokalno okruenje i sposobnosti uenika;
4

E. Villegas-Reimers, F. Reimers, Profesionalni razvoj nastavnika kao doivotno uenje: modeli, praksa i faktori koji na njega utiu, 2000

51

okruenje kole, koje ukljuuje iri socio-kulturni kontekst, koji odreuje socijalni status i oekivanja od nastavnika; vreme; finansijski resursi. Na proces profesionalnog razvoja nastavnika, po miljenju ovih autora, veliki uticaj imaju kriterijumi za selekciju pri upisu na nastavnike fakultete, a kasnije mogunost uea nastavnika u procesu donoenja obrazovne reforme (aktivni uesnici, koautori, izvoai, evaluatori itd. u svim fazama reforme). Samo aktivno ukljuivanje nastavnika u sve faze razvoja, primene i praenja reformi koje se uvode u obrazovanje, obezbeuje dobre uslove za profesionalni razvoj nastavnika. Obrazovni sistemi koji prepoznaju vanost autonomije i odgovornosti nastavnika za profesionalne odluke, sistemi koji neguju saradnike odnose izmeu dravnih organa, obrazovnih institucija i nastavnika, podstiu profesionalni razvoj na svim nivoima. Profesionalni razvoj se ne moe svesti na povremene seminare i profesionalna okupljanja, ve je to dugoroan proces u toku koga se kroz uenje, praktian rad i istraivake delatnosti razvijaju i unapreuju znanja, vetine i sposobnosti. Kroz profesionalni razvoj nastavnik postaje praktiar koji promilja i u skladu sa svojim potrebama planira aktivnosti kroz koje e ostvariti profesionalni razvoj. Nastavnik kontinuirano vri samoevaluaciju profesionalnih aktivnosti i u stanju je da, saznanja do kojih dolazi kritikim sagledavanjem sopstvene prakse kao i kroz povratne informacije o svom radu dobijene od drugih, konstruktivno ugradi u dalje aktivnosti. On je na taj nain spremniji da kritiki i stvaralaki posmatra i menja sopstvenu obrazovnu praksu. Razlike izmeu tradicionalnog i savremenog shvatanja profesionalnog razvoja nastavnika mogu se prikazati na sledei nain:
Tradicionalno shvatanje
Profesionalni razvoj je baziran na transmisionom modelu Sprovodi se kroz povremene aktivnosti Podrazumeva povremenu podrku i praenje primene steenih znanja Profesionalni razvoj nije u skladu sa potrebama svakodnevne prakse Profesionalni razvoj nastavnika se ne shvata kao deo procesa reformisanja kole Nastavnici su interpretatori tuih istraivanja i teorija Kontekst u kojem se znanja implementiraju se retko uzima u obzir

Savremeno shvatanje
Profesionalni razvoj se bazira na modelu konstrukcije znanja Kontinuiran, dugoroan proces Podrazumeva kontinuiranu sistematsku podrku i praenje Profesionalni razvoj je uskladjen sa potrebama svakodnevne prakse Profesionalni razvoj je povezan sa kolskom reformom Nastavnici su refleksivni praktiari i istraivai Vaan je kontekst u kome e se znanja implementirati

Izvor: Eleonora Viljegas Reimers (E.Villegas-Reimers), izlaganje na seminaru za rukovodioce u obrazovanju Jaanje obrazovanja nastavnika:nove strategije i dobra praksa Harvard, septembar 2001. godine

52

Ostvarivanje profesionalnog razvoja nastavnika

Da bismo doli do podatka koliko se kvalitetno, u naoj aktuelnoj obrazovno-vaspitnoj praksi, ostvaruje profesionalni razvoj nastavnika, pribegli smo snimanju stanja prikupljanjem primera dobre prakse vezanih za ovu oblast. Uzimajuci u obzir savremena shvatanja profesionalnog razvoja opredelili smo se da primere dobre prakse u ovoj oblasti sagledamo kroz: izradu linog plana profesionlnog razvoja i horizontalno uenje kao tipine i delotvorne vidove njegovog ostvarivanja na nivou kole, uzimajui u obzir i timski rad i motivaciju za profesionalno usavravanje kao bitne inioce ostvarivanja profesionalnog razvoja. Kada govorimo o linom planu profesionalnog razvoja (LPPR) mislimo na izradu dokumenta koji pomae zaposlenima i upravi kole da na sistematski nain unapreuju obrazovno-vaspitni rad. Lini plan profesionalnog razvoja treba da se zasniva na analizi sopstvenih profesionalnih potreba kao i na analizi potreba kole. Odnos linog plana profesionalnog razvoja, plana profesionalnog usavravanja kole, kolskog razvojnog plana i osnovnih ciljeva obrazovanja moe se ematski prikazati na sledei nain: Slika

Opti ciljevi obrazovanja

kolski razvojni plan

Plan za profesionalno usavravanje kole

Lini plan profesionalnog razvoja

53

U kolskom razvojnom planu definiu se vizija razvoja kole (za period od 3-5 godina) i misija kole - iskaz o tome zato ta kola postoji i emu tei. Vizija razvoja i misija zasnovane su na optim ciljevima obrazovanja. Plan profesionalnog usavravanja kole baziran je na linim planovima profesionalnog razvoja a usmeren je ka ostvarivanju kolskog razvojnog plana. Ova tri elementa treba da ine medjusobno povezanu celinu koja vodi ka ostvarivanju optih ciljeva obrazovanja. Kod nas je tek zapoeo proces upoznavanja prosvetne javnosti sa vanou izrade linih planova profesionalnog razvoja, ime se kolama olakava izrada planova strunog usavravanja zaposlenih i kolskih razvojnih planova. Za sada izrada linih planova profesionalnog razvoja nije zakonska obaveza za razliku od plana strunog usavrsavanja i kolskog razvojnog plana koji jesu. Horizontalno uenje (uenje jednih od drugih) podrazumeva razliite vidove organizovanog i planiranog prenoenja znanja ili razmene profesionalnih iskustava unutar kole ili izmeu kola. Horizontalno uenje se ostvaruje kroz izvoenje, prisustvovanje i analiziranje uglednih asova, prikaze strunih tema ili literature na strunim telima, izvetavanje sa strunih skupova ili seminara, dranje seminara kolegama, upoznavanje kolega sa sopstvenim inovativnim metodama ili pristupima i sl. Plan i program horizontalnog uenja kao deo kolskog plana strunog usavravanja baziran je i usklaen sa potrebama zaposlenih i potrebama obrazovno-vaspitne prakse. Istraivanja prakse pokazuju da su se najbolji rezultati, to se tie profesionalnog razvoja, ostvarili primenom razlitih vidova horizontalnog uenja Timski rad doprinosi boljem ostvarivanju profesionalnog razvoja zaposlenih u ustanovi, pod uslovom da se odvija po principima koji obezbeuju uzujamnu usaglaenost i produktivnost. Kod sastavljanja tima neophodno je voditi rauna o sposobnostima i interesovanjima lanova, njihovom iskustvu, poloaju u ustanovi itd. lanovi moraju znati ne samo zadatak ve i ciljeve i razloge koji iza zadatka stoje. Timski rad daje mogunosti za stvaranje, razvijanje novih ideja i znatno veu efikasnost u odnosu na rad pojedinca, s obzirom da je i najproduktivnijem pojedincu potrebno znatno vie vremena nego jednom usaglaenom timu. Timski rad je nain preko koga se ostvaruju mnogi oblici uenja i razvijaju delotvorni pristupi koji se grade na bogatstvu i raznovrsnosti znanja, miljenja i pogleda. U nastojanju da doemo do oslonaca kontinuiranog profesionlnog razvoja zaposlenih, smatrali smo da je vano sagledati motivaciju kao faktor koji podstie i odrava stalnost strunog usavravanja. Motivacija za profesionalni razvoj ne zavisi samo od pojedinca, ve i od okruenja u kome se radi. U svakoj koli postoje pojedinci koji su motivisani za stalno struno usavravanje, ali ukoliko se u ustanovi ne podstie i ne promovie profesionalni razvoj, zainteresovanost se moe smanjivati ili u potpunostoi nestati. Ustanova koja na razliite naine motivie zaposlene da se kontinuirano usavravaju, doprinosi, ne samo odravanju postojeeg interesovanja ve i ukljuivanju veeg broja zaposlenih u ovaj proces to u krajnjem ishodu dovodi do poveanja kvaliteta obrazovnovaspitnog rada u koli.
Kako do dobre prakse u profesionalnom razvoju nastavnika

Neki vidovi profesionalnog razvoja iroko su rasprostranjeni u naim kolama, dok su neki veoma retki. Meutim, ak i za one veoma rasprostranjene, moe se rei da nisu sistematski ugraeni u 54

planove i programe kola, niti su sistemski dovoljno podrani. Struno usavravanje u naoj praksi jo uvek se odvija po principu linih sklonosti i intuitivnog opredeljivanja nastavnika, na osnovu oseanja ta je dobro i korisno za obrazovno-vaspitni rad. Zato smo eleli da u ovom Vodiu uinimo korak dalje ka razvijanju metodologije za dobru praksu, da definiemo oblasti kroz koje se ostvaruje profesionalni razvoj kao i kriterijume i indikatore koji zahvaljujui vidljivosti, merljivosti i proverljivosti predstavljaju smernice za graenje dobre prakse u oblasti profesionalnog razvoja. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse, ali se oslanjaju i na iskustvo onih sredina koje, znatno due nego mi, istrauju i rade u oblasti profesionalnog razvoja nastavnika. Kriterijumi i indikatori koji su ovde dati ne pretenduju da budu jedini i konani zbir pokazatelja dobre prakse. Oni predstavljaju pomo nastavniku da lake definie dobru prksu, da lake samoevaluira sopstveni profesionalni razvoj, ali i da istovremeno doprinese poboljanju postojeih i postavljanju novih pokazatelja. Stoga kriterijume i indikatore koje smo ponudili smatramo korisnim smernicama u ovom trenutku, ali otvorenim za promene i redefinisanje u skladu sa drugaijim potrebama i drugaijim okolnostima. Takoe smo svesni da u praksi postoje i da e biti primera strunog usavravanja koji ne ispunjavaju sve navedene kriterijume i indikatore, pri emu valjanost tih primera ne mora zbog toga nuno da bude i manja. Ono emu svakako treba teiti, radi obezbeivanja boljeg kvaliteta profesionalnog razvoja, jeste da se ono planira i ostvaruje prema to veem broju kriterijumima i indikatorima koji garantuju dobru praksu. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, opisana su iskustva iz jedne beogradske osnovne kole i jedne srednje strune kole iz Smederevske Palanke. Za svaki vid profesionalnog razvoja koji je u Vodiu razmatran naveden je po jedan primer iz prakse. Pored ova etiri primera, u mini zbirci ete nai i jedan integralan primer dobre inovativne prakse u kojme ete, pratei razliite faze uvoenja i primene inovacije prepopoznati razliite vidove i inioce profesionalnog usavravanja.

55

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE Autorski tim kao i konsultativni timovi iz 9 gradova Srbije koji su u razliitim fazama ovog projekta dali svoje doprinose, zajedno su radili na definisanju kriterijuma i indikatora za etiri podoblasti profesionalizacije nastavnog kadra: 1. 2. 3. 4. Lini plan profesionalnog razvoja; Horinzontalno uenje; Timski rad; Podsticanje motivacije za dalji profesionalni razvoj.

Reformska pod-oblast 1: LINI PLAN PROFESIONALNOG RAZVOJA (LPPR)

Kriterijumi Indikatori / Pokazatelji
1.1.1 Utvreni ciljevi i zadaci u LPPR 1.1.2 Utvreni ishodi (definisana znanja, vetine i sposobnosti koja e unaprediti) 1.1.3. Utvreni koraci za realizaciju LPPR

Primeri iz prakse
Da bi kod dece razvio kritiko miljenje nastavnik bira seminar Kultura kritikog miljenja. Izborom seminara Kultura kritikog miljenja nastavnik dobija znanja i vetine potrebne da u okviru svog predmeta razvija kritiko miljenje kod uenika. Nastavnik je isplanirao vreme pohaanja obuke, obezbedio sredstva, obezbedio zamenu (podrka kolega) i isplanirao vreme primene steenih znanja. LPPR je uspeno ostvaren ukoliko se realizuju 2/3 planiranih aktivnosti. kolskim razvojnim planom i godinjim programom predvieno je da kola radi na smanjivanju nasilja meu uenicima, grupa nastavnika u svoj LPPR stavlja pohaanje seminara o posredovanju u konfliktima. Navedeni su struni asopisi, naune i druge publikacije, web sajtovi u cilju praenja promena i dostignua u struci. Nastavnici su se dogovorili na pedagokom kolegijumu koja im je literatura potrebna i koje e seminare da pohaaju. U LPPR-u predviena je obuka za primenu raunara u nastavi, Uionica dobre volje, obuka za nastavu stranog jezika u prvom razredu O.

1.1 CELOVIT LPPR

1.1.4. Definisani pokazatelji uspeha u ostvarivanju LPPR 1.2.1. Usaglaen je sa kolskim razvojnim planom i godinjim programom

1.2 LPPR USAGLAEN SA POTREBAMA KOLE

1.2.2. Sadri jasno definisane sredstva i naina praenja struke i naunih dostignua 1.2.3. Planiran je u saradnji sa lanovima pedagokog kolegijuma 1.2.4. Odnosi se na razliite oblasti usavravanja (ue struno, pedagoko-psiholoko, didaktikometodiko)

56

Kriterijumi

Indikatori / Pokazatelji
1.3.1 Ciljevi i zadaci LPPR usklaeni sa oekivanim ishodima

Primeri iz prakse
Izbor seminara se vri na osnovu kataloga akreditovanih programa koji sadre ciljeve i aktivnosti programa. Da bi ostvario cilj da bude informisan o najnovijim dostignuima u svojoj oblasti nastavnik je planirao pretraivanje na Internetu i nabavku strunog asopisa.
Nastavnik koristi Alatke miljenja (seminar Teorija ogranienja u obrazovanju) u obradi nastavne jedinice iz knjievnosti. Traena je i dobijena donacija na nivou lokalne samouprave Veina seminara se odrava tokom neradnih

1.3 KOHERENTAN LPPR

1.3.2 Predviene aktivnosti omoguavaju ostvarivanje ciljeva i zadataka LPPR 1.4.1.Steena znanja su relevantna i primenljiva u praktinom radu 1.4.2. Potrebna finansijska sredstva za realizaciju LPPR je mogue obezbediti 1.4.3. Potrebno vreme za realizaciju LPPR je mogue obezbediti 1.4.4. Planirane aktivnosti se mogu ostvariti u predvienim rokovima 1.5.1 Planirane aktivnosti se izvode po utvrenom redosledu

1.4 PRIMENLJIV I OSTVARIV LPPR

dana.
Godinji LPPR se ostvaruje u fazama koje se sukcesivno ostvaruju tokom godine i u skladu sa kolskim kalendarom. Nakon realizacije odreenog segmenta aktivnosti nastavnik vri evidenciju ostvarenog i utvruje/usklauje naredne korake kako bi se planirani sled aktivnosti odrao Posle svakog segmenta u planu mogu se vriti eventualne korekcije u saglasnosti sa direktorom Na kraju godine nastavnik koji je pohaao seminar iz Aktivnog uenja vri procenu da li je primena tih znanja doprinela boljim postignuima uenika

1.5 ODRIVOST U PRIMENI

1.5.2 Plan sadri program praenja i evaluacije koji dozvoljava prilagoavanja 1.5.3. LPPR-om se postie cilj

Reformska pod-oblast 2: HORIZONTALNO UENJE

Kriterijumi
2.1 DOBRA INFORMISANOST O MOGUNOSTIMA HORIZONTALNOG UENJA

Indikatori / Pokazatelji
2.1.1 Informacije o razliitim vidovima strunog usavravanja unutar kole su dostupne 2.1.2 Inicijativa za organizovanje razliitih vidova strunog usavravanja pokree se na zajednikim sastancima

Primeri iz prakse
Nastavnica informatike pravi spisak i raspored

planiranih oblika horizontalnog uenja za jedno polugodite i stavlja ga na oglasnu tablu u zbornici.
Na nivou aktiva niih razreda i nastavnika

likovnog i tehnikog, dogovoren seminar o novim materijalima i njihovom korienju u praksi.

57

Kriterijumi
2.2 PLAN I PROGRAM HORIZONTALNOG UENJA USKLAEN SA POTREBAMA ZAPOSLENIH I POTREBAMA OBRAZOVNOVASPITNOG PROCESA

Indikatori / Pokazatelji
2.2.1 Zaposleni su akivno ukljueni u planiranje horizontalnog uenja

Primeri iz prakse
Sprovedena je anketa meu zaposlenima o

potrebama za dodatnim i novim znanjima i vetinama kao i o njihovim mogunostima da unutar kole to sporovedu.
Aktiv prvog razreda, pedagog i direktor bili su

2.2.2 Horizontalno uenje ugraeno u planove rada strunih tela u koli 2.2.3 Lini planovi profesionalnog razvoja usklaeni sa planom profesionalnog razvoja kole 2.2.4 Sadraji horizontalnog uenja su relevantni za obrazovno-vaspitni proces. 2.3.1 U koli se koristi znanje i iskustvo zaposlenih za horizntalno uenje 2.3.2 Pripravnicima, pored mentora, pomau i ostali zaposleni 2.3.3 U godinjem programu rada kole predviene su teme i ugledni asovi

na seminaru o opisnom ocenjivanju. Organizovali su obuku za uitelje ostalih razreda.

Planom profesionalnog razvoja kole

predvieno je korienje raunara u nastavi. Nastavnik planira obuku za korienje raunara u svom predmetu.
Uitelji koji su prethodne godine radili sa prvim

razredom po reformisanom programu, dre seminar uiteljima koji e ove godine voditi prvi razred.
Uitelji koji sprovode program Korak po korak

2.3 DOBRO ORGANIZOVANO HORIZONTALNO UENJE

dre celodnevnu oglednu nastavu za kolege koji nemaju ovu obuku.

Pripravnik zajedno sa drugim kolegama uestvuje u pripremi materijala za odreeni nastavni sadraj. Svako struno vee i aktiv u programu rada

kole planirao je jedan ugledni as ili jednu strunu temu koju realizuju zaposleni u ustanovi. Nastavnik fizike izvodi ugledne asove u predmetu poznavanje prirode u 4. razredu.
Prilikom planiranja uglednog asa predvieno je i vreme za razgovor i analizu asa. Nastavnici biologije su organizovali prikaz

2.3.4 Vri se analiza uglednih asova 2.3.5 Iskustva sa seminara se prenose 2.3.6 Veliki broj nastavnika uestvuje u horizontalnom uenju

seminara Unapreivanje ekoloke svesti na nastavnikom veu.

Ugledni asovi su otvoreni i za nastavnike iz

drugih kola.
Pedagog kole je organizovala i koordinirala

ciklus predavanja o sagledavanju razliitih aspekata ocenjivanja: ocenjivanje kao deo nastavne prakse; razliiti vidovi provere znanja uenika; opisno ocenjivanje. Bili su obuhvaeni svi nastavnici u aspektima koji su za njih znaajni. 2.3.7 Obezbeeno je vreme i prostor za horizontalno uenje
U kolskom programu predvieni termini za

aktivnosti horizontalnog uenja. Ugledni asovi ostvaruju se u uionicama i medijateci.

58

Reformska pod-oblast / tema 3: TIMSKI RAD

Kriterijumi
3.1. EFIKASNA ORGANIZACIJA RADA U TIMU

Indikatori / Pokazatelji
3.1.1. Jasno definisane uloge i zaduenja lanova tima

Primeri iz prakse
lanovi tima Meunarodne kole mira su se dogovorili ko e rukovoditi radom tima, ko e prevesti materijal sa engleskog jezika, ko e da prikupi podatke i produkte od svih lanova kolektiva ukljuenih u projektu, ko pravi PP prezentaciju i ko e predstaviti rad u projektu na konferenciji Meunarodne kole mira. Prilikom podele zaduenja pri izradi RP-a

3.1.2. Zaduenja ravnomerno rasporeena

vodilo se rauna o broju i zahtevnosti zaduenja tako da su svi lanovi tima relativno jednako angaovani.
U timu za izradu nastave po principima aktivnog uenja nastavnici su se organizovali na taj nain da svako radi na izradi materijala iz oblasti predmeta koji predaje i saraivali na izradi materijala za predmet za koji imaju sklonost. Tim je u skladu sa ciljevima RP-a odredio zadatke i vremensku dinamiku potrebnu za njihovo realizovanje. Svaka faza projekta Antidroga odraena je u planiranom vremenu. Radi efikasnijeg rada i uspenije saradnje, na

3.1.3. Podela uloga prema sklonostima i strunosti

3.1.4. Definisani zadaci i rokovi 3.1.5 Ispotovani rokovi 3.1.6 Definisana pravila ponaanja

prvom sastanku dogovorena su pravila rada u timu koja e svi potovati. 3.1.7 Optimalni broj lanova 3.2.1 Uvaavanje miljenja svakog lana tima 3.2.2 Neslaganja i eventualni sukobi reavaju se na konstruktivan nain
(3-8 lanova) Neiskusan lan tima slobodno iskazuje svoje

3.2. POZITIVNA KLIMA U TIMU

miljenje koje se sa panjom razmatra.

Organizovan je sastanak na kojem se otvoreno i

bez optuivanja razgovaralo o sukobu u timu koji je nastao zbog iznoenja rezultata bez dogovora celog tima i dolo se do reenja prihvatljivog za sve.
Pravila su istaknuta na vidnom mestu i u

3.2.3 Potuju se dogovorena pravila

sluaju potrebe lanovi tima podseaju jedni druge na njih. 3.2.4 Postoji interesovanje novih lanova za rad u timu 3.2.5 Tim je otvoren za nove lanove
Posle teksta o radu tima u kolskom listu neki

lanovi kolektiva pokazuju interesovanje da se ukljue u tim.

Tim sve novozainteresovane angauje kao

konsultante.

59

KRITERIJUMI
3.3 VIDLJIVOST PROCESA RADA U TIMU

INDIKATORI / POKAZATELJI
3.3.1 Redovno odravanje sastanaka 3.3.2 Znanja i informacije koje imaju pojedinci dele se sa svim lanovima tima 3.3.3 Javnost (otvorenost) sastanaka 3.3.4 Redovno analiziranje ostvarivanja planiranih zadataka 3.4.1 Kolektiv je informisan o produktima 3.4.2 Produkti rada tima promoviu se u javnosti 3.4.3 Produkti su primenljivi

PRIMERI IZ PRAKSE
Tim se sastaje jedanput nedeljno. Po povratku sa seminara lanovi tima prenose

ostalim u timu znanja koja su stekli na seminaru.

Vreme sastanka se objavljuje na kolskoj tabli. Postoje izvetaji o realizovanim zadacima koji

se piu posle svake faze projekta.

Nastavnikom veu je prikazan vebsajt kole koji je uradio tim zaduen za to. Informacija o vebsajtu poslata je dugim kolama. Nastavnici uspeno koriste program, nastave

3.4 DOSTUPNI I UPOTREBLJIVI PRODUKTI RADA TIMA

3.4.4 Produkti unapreuju obrazovno-vaspitni rad 3.5.1 Veina zaposlenih su lanovi raznih timova 3.5.2 Uprava kole podrava timski rad 3.5.3 Postoje prostorni uslovi za rad tima 3.5.4 Postoje vremenski uslovi za rad tima

3.5 ZADACI KOLE SE ESTO REALIZUJU TIMSKIM RADOM

po principima aktivnog uenja, koji je pripremio tim kole. Deo kolskog razvojnog plana koji se odnosi na kolski etos doveo je do smanjenja sukoba meu decom. U koli postoje timovi za: razvojno planiranje, izradu testova znanja, pravljenje kolskog asopisa, rad po programu Korak po korak...
Angaovanje u timovima se promovie i

posebno nagrauje odlukom uprave kole.

Timu je uvek dostupna mala uionica sa

kompjuterom i pokretnom tablom.

Rad timova je predvien u okviru

etrdesetoasovne radne nedelje.

60

Reformska pod-oblast / tema 4: PODSTICANJE I ODRAVANJE MOTIVACIJE ZA DALJI

PROFESIONALNI RAZVOJ Kriterijumi Indikatori / Pokazatelji
4.1.1 Zaposleni samoevaluira rad

Primeri iz prakse
U pripremama nastavnika predvien prostor za samoevaluaciju koja je osnova za dalje planiranjeobrazovno-vaspitnih aktivnosti. Nakon primene programa Tehnike za savladavanje ogranienja u obrazovanju uitelji su poredili postignua uenika sa onim pre primene ovog programa. kola ima tim za samoevaluaciju rada kole u celini a rezutati se koriste za dalje planiranje aktivnosti posebno na polju strunog usavravanja u oblastima koje treba unaprediti. Napravljeni su upitnici koje popunjavaju zaposleni da bi se pratio kvalitet rada kole po odreenim kriterijumima. U koli je rairena praksa evaluiranja rada od strane uenika, roditelja i lokalne zajednice (upitnici). Uenici treeg razreda upoznati su sa tehnikom Oblak. Nastavna jedinica Bare i jezera obraena je prema ovoj tehnici. Na kraju asa uiteljica je od uenika dobila povratnu informaciju o ovakvom nainu rada. Finansijskim planom rada kole predviena su sredstva za nagrade vezane za uspean rad, a Pravilnikom o nagrivanju razne vrste priznanja i pohvala vezane za angaovanje zaposlenih na sopstvenom profesionalnom razvoju, kao i na profesonalnom razvoju kole. Deo druge generacije RWCT nastavnika iao je u estodnevni obilazak kola u Sloveniji. U koli su vrata uionice otvorena za sve, a predvieno je u strukturi 40 asovne radne nedelje i vreme za razmenu iskustava zaposlenih. Nekoliko uitelja su voditelji seminara itanjem i pisanjem do kritikog miljenja. Kolege im se obraaju za pomo u pripremi nekih nastavnih jedinica, a traili su i da dre seminar za njih. Uprava kole pomae zaposlenima da realizuju aktivnosti koje su im potrebne za dobijanje zvanja predvienih Zakonom.

4.1 EVALUACIJA RADA ZAPOSLENIH

4.1.2 Primenjuje se samoevaluacija rada kole

4.2.3 Rad zaposlenih se procenjuje od samih korisnika

4.2 DOBIJANJE JAVNIH PRIZNANJA I DAVANJE NAGRADA ZA USPEAN RAD

4.2.1 Dobijanje javnih priznanja i davanje nagrada za uspean rad

4.2.2 Dolazak kolega na konsultacije, savet

4.2.3.Napredovanje u zvanja

61

Kriterijumi

Indikatori / Pokazatelji
4.3.1 Uionice opremljene savremenim nastavnim sredstvima 4.3.2 Nastava se izvodi u kabinetima, specijalizovanim uionicama 4.3.3 Postoji odreen prostor za pripremu nastave 4.3.4 Ukljuenost velikog broja roditelja u ivot i rad kole 4.3.5 Lokalna zajednica ulae dodatna sredstva u kolu

Primeri iz prakse
U saradnji sa roditeljima i sopstvenim angaovanjem uitelji su opremili uionice savremenim sredstvima. kola ima kabinet za informatiku koji i drugi nastavnici koriste za ostvarivanje svojih aktivnosti. U koli je deo medijateke opremljen za pripremanje nastave. kola ima razraen plan ukljuivanja roditelja u poboljanje uslova rada kole. Savet roditelja koordinira ove aktivnosti. kola redovno obavetava optinu o svojim potrebama i rezultatima rada i ukljuuje se u aktivnosti vezane za lokalnu zajednicu, a lokalna zajednica godinjim planom rada odvaja dodatna sredstva za poboljanje uslova rada kole. Veliki broj zaposlenih pohaa seminare od kojih neke sami finansiraju. Profesor srpskog jezika prati sve aktivnosti vezane za struno usavravanje preko Prosvetnog pregleda i kontaktira sa Drutvom za srpski jezik i knjievnost. Postoji plan horizontalnog uenja kao deo kolskog programa. Profesor srpskog jezika izvetava i prenosi iskustva aktivu drutveno-jezike grupe predmeta, a prema potrebi i aktivu uitelja i psiholokopedagokoj slubi. Finansijskim planom kole su planirana sredstva za struno usavravanje. kola organizuje donatorske sastanke radi obezbeivanja dodatnih sredstava. kola je deo sredstava dobijenih izdavanjem sale namenila nagraivanju nastavnika. U koli se prate programi koji su namenjeni razliitim vidovima prevencije i zatite mentalnog zdravlja. U saradnji sa autorima programa organizuju se tribine, nakon ega razredne stareine i struna sluba kreiraju aktivnosti vezane za tu oblast. Kompjuter, tampa, fotokopir su stalno dostupni nastavnicima jer se nalaze u zbornici. U planu profesionalnog razvoja zaposlenih, predvieno je pisanje LPPR-a. Svi nastavnici su pohaali kurs permanentne raunarske obuke, a kola je obezbedila sredstva da ih kreditira.

4.3 PODSTICAJNI USLOVI RADA

4.4 PODSTICAJNI USLOVI ZA PROFESIONALNO USAVRAVANJE

4.4.1 Posveenost sticanju novih znanja i profesionalnih iskustava

4.4.2 Razvijeni razliiti oblici horizontalnog uenja

4.4.3 kola obezbeuje finansijska sredstva za struno usavrsavanje

4.4.4 kola organizuje tribine, savetovanja

4.4.5 Mogunost korienja Interneta, tampaa, fotokopira 4.4.6 Svi zaposleni imaju LPPR 4.4.7 Veliki broj nastavnika pohaa seminare

62

KRITERIJUMI
4.5 POZITIVNO VREDNOVANJE OD STRANE UENIKA I RODITELJA

INDIKATORI / POKAZATELJI
4.5.1 aci si zainteresovani za nastavu/uenje

PRIMERI IZ PRAKSE
Veliki broj uenika pohaa dodatnu nastavu i uestvuje u istraivakim projektima, u nastavi se uvaavaju interesovanja i potrebe uenika. Na asovima GV uenici trae dodatno vreme za odreene teme. Na asovima biologije uenici trae dodatna objanjenja za teme koje se rade i na asovima veronauke. Nastavnici imaju dane otvorenih vrata za uenike. Na pedagokom kolegijumu se planiraju pismena ispitivanja u skladu sa pedagokim zahtevima. Primenjuju se razliiti vidovi aktivne nastave/uenja. Posle asa matematike koji je bio organizovan po principima aktivne nastave u uenju (AUN) uenici su davali ocenu tog asa. Jedan uenik je napisao: Ja kao poteni ak ove kole zahtevam da se svi asovi organizuju na ovakav nain, jer onda ne bi beali iz kole, ve bi naglavake jurili u nju. Raste broj zahteva za upis uenika koji teritorijalno ne pripadaju koli. Savet roditelja ima veliki uticaj na politiku kole. Anketiranjem roditelja uenika koji su u projektu Korak po korak, iskazali su zadovoljstvo istim, te su uitelji nastavili sa daljom obukom za ovaj program.

4.5.2 Uenici pitaju za savet nastavnike u vezi sa razliitim kolskim i vankolskim problemima 4.5.3 uenici ne bee sa asova

4.5.4 Roditelji iskazuju visok nivo zadovoljstva radom zaposlenih

63

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE

Primer 1 LINI PLAN PROFESIONALNOG RAZVOJA U koli svaki zaposlen radnik pravi godinji lini plan profesionalnog razvoja (LPPR). Plan se pie na jedinstvenom formularu i sadri u sebi obavezno: cilj; zadatke; ishode; korake u ostvarivanju i pokazatelje realizacije plana. Taj plan predaje direktoru kole. Na zajednikom sastanku direktor i zaposleni razgovaraju o sadraju plana. Razmatraju se potrebe zaposlenog (ta je to to on misli da treba da unpredi u svom radu, da sazna, naui, istrai...) i potrebe kole (kolski razvojni plan, godinji program rada, koje su kompetence neophodne zaposlenima u koli itd.). Nakon razgovora plan se doteruje i potpisuju ga direktor i zaposleni. Tokom realizacije plana zaposleni belei sadraje i aktivnosti koje je preduzeo da bi ostvario svoj LPPR kao i svoje vienje korisnosti tih sadraja i aktivnosti za praktian rad.

Primer 2 HORIZONTALNO UENJE U kolsku biblioteku su stigle 4 knjige u izdanju Kreativnog centra (Nauite da itate, Portfolio, Kako postati dobar govornik, Uionica bez nasilnitva). Psiholog kole je proitala knjige i ukratko ih prikazala na nastavnikom veu, uz navoenje mogunosti primene u radu odeljenske zajednice, u nastavi i na sekcijama. Nastavnici su se zainteresovali i osmislili naine primene steenih znanja u praksi. Posle izvesnog vremena, nastavnici su razmenili iskustva o nainima na koje su primenili steena znanja i efektima na uenike. Svoja iskustva su zajedniki prikazali na nastavnikom veu. Veliki broj kolega je pokazao interesovanje za korienje ovih iskustava i materijala u svom radu. Primer 3 TIMSKI RAD Na poetku kolske godine, na pedagokom veu, profesori srpskog jezika i istorije koji predaju uenicima VIII razreda i struno-pedagoka sluba kole, dogovorili su se da naprave zajedniki test znanja koji se odnosi na I i II srpski ustanak. Dogovorili su se oko konkretnih zaduenja i rokova. Test je primenjen istovremeno u svim odeljenjima VIII razreda. Tim je izvrio analizu postignua uenika na svakom pojedinanom zadatku. To je bila osnova za planiranje: a) dopunskog rada u narednom periodu b) unapreivanje zajednikog rada prilikom obrade ove teme u narednim generacijama Rezultati su prikazani na nastavnikom veu. Nakon prezentacije posebno interesovanje za ovakav vid rada iskazali su nastavnici matematike i fizike. 64

Primer 4 PODSTICANJE I ODRAVANJE MOTIVACIJE ZA DALJI PROFESIONALNI RAZVOJ Svetlana L. je nastavnik srpskog jezika koja je pohaala razne programe strunog usavravanja, meu kojima i seminar o primeni raunara u nastavi. Ona radi u koli koja u biblioteci ima kompjuter koji je dostupan svim uenicima i nastavnicima. Prole godine bila razredni stareina uenika VIII razreda. Njeni aci su na kraju kolske godine polagali prijemni ispit za upis u srednje kole. Pored nastave u uionici gde je obraivala pitanja iz zbirke zadataka za srpski jezik, ona se trudila da im olaka uenje ovoga predmeta tako to ih je dodatno motivisala spremajui lekcije i postavljajui pitanja na sajtu koji je sama dizajnirala. Lino je odgovarala acima na mejlove da li su tano odgovorili na postavljeno pitanje. Zbog toga je bila veoma omiljena kod aka i roditelja. Njeni aci su postigli odlian uspeh iz srpskog jezika na upisu. Zbog ovakvog naina rada i angaovanja, ona je dobila plaketu od strane kolektiva, na ta je veoma ponosna. Ove godine, neke kolege matematiari su doli na konsultacije da bi koristei njena iskustva motivisali svoje uenike za spremanje iz matematike zbirke.

Primer 5 PRIMER KOJI OBJEDINJUJE SVE VIDOVE PROFESIONALNOG RAZVOJA KOJI SU RAZMATRANI U OVOM VODIU Struna saradnica u srednje-strunoj koli u Smederevskoj Palanci, u okviru linog plana profesionalnog razvoja pratila je strunu literaturu. U jednom strunom asopisu proitala je opis didaktiko-metodike inovacije realizovane u jednoj beogradskoj koli. Poto je smatrala da je inovacija veoma korisna za nastavni proces u njenoj koli, najpre je upoznala direktora kole sa efektima opisanim u asopisu koji se ovom inovacijom postiu u praksi. Tom prilikom su se dogovorili da se uspostavi saradnja sa kolom iz Beograda. Na nastavnikom veu je o tome obavestila kolege, pa su se javili nastavnici zainteresovani za saradnju. Saradnica je organizovala posetu beogradskoj koli. Prvo upoznavanje sa inovativnim programom odvijalo se kroz prisustvovanje oglednim asovima vezanim za program i kroz razgovor sa uenicima koji rade po tom programu. Po povratku iz beogradske kole dogovorili su se da se, meu nastavnicima koji su se upoznali sa programom, odredi troje koji e ii na dalju obuku, tako to e pohaati seminar koji organizuje i dri autorka programa, da bi ta znanja kasnije mogli da prenesu kolegama u svojoj koli. Nakon obuke, ova tri nastavnika, zajedno sa strunom saradnicom i drugim zainteresovanim nastavnicima, timski su pristupili pripremi za primenu inovativnog programa u njihovoj koli. Izvedena je obuka, isplaniran je i ostvaren niz oglednih asova u koli i osmiljeno je istraivanje kojim e se pratiti i sagledati efekti primene ovog programa u nastavi. Poto je ostvarena primena programa i procena rezultata organizovana je javna prezentacija za iru profesionalnu javnost to je doprinelo dobrom glasu kole i irenju primene ovog programa.

65

V poglavlje
Autorski tim Gordana Nikoli Zorica Pani Zorica Dimitrijevi Jelena Stefanovi Ljiljna Stojanovi Biljana Radosavljevi

kolska samoevaluacija
Posebni doprinosi Lokalni timovi iz Uica, Novog Sada, Nia, Zajeara, Zrenjanina i Beograada

UVOD Ljudi oduvek tee da se osvrnu na ono to su uradili, da zadre i ponove ono to je bilo dobro i promene i poprave ono ime nisu zadovoljni. Tako su i nastavnici i nastavnice, razmiljajui kako da unaprede svoj rad, esto bili u procesu samoevaluacije (samoprocene) sami su, koristei raspoloiva znanja ili intuiciju, procenjivali neku svoju aktivnost i postignute rezultate - iako taj proces najverovatnije nisu nazivali samoevaluacija i u veini sluajeva nisu izvodili u skladu sa nekim poznatim procedurama i kriterijumima. Ovaj Vodi moe posluiti prvenstveno nastavnicima, ali i svim ostalim zainteresovanim kolskim i vankolskim akterima, kao poetni oslonac i praktina alatka za procenu i samoprocenu kvaliteta pojedinih aspekata obrazovanja. U prethodna etiri poglavlja ponueni su i objanjeni neki kriterijumi i indikatori dobre obrazovne prakse od kojih se moe krenuti prilikom procene kvaliteta date obrazovne oblasti. A u ovom petom poglavlju pokuaemo da razjasnimo sam proces samoevaluacije kole i ukaemo na neke kriterijume koje on u praksi treba da zadovolji da bi dao valjane i upotrebljive rezultate i bio shvaen i prihvaen kao jedan dragoceni nain podrke u radu
Uvoenje sistema osiguranja kvaliteta u kole

Kada bi svakom od nas bili unapred poznati kriterijumi, standardi i procedure na osnovu kojih e se vrednovati neki posao ili zadatak koji treba da obavimo, ne samo da bi ga mogli bolje isplanirati i realizovati, ve bi mogli sami proveriti u kojoj meri je on dobro obavljen i eventualno popraviti ono ime nismo bili zadovoljni, ne ekajui da to neko drugi od nas zatrai. Drugim reima, ne bi bili u neizvesnosti ili strahu od bilo kakve spoljanje kontrole jer nam ona ne bi nita bitno novo rekla to ve nismo znali sami. Istina, ako bi ta kontrola bila vina poslu koji i sami obavljamo, od nje bi mogli saznati neke nove ili bolje naine popravljanja onog ime nismo zadovoljni a takvu kontrolu bi svako samo mogao poeleti.

66

Definisanje i upotreba kriterijuma, standarda i procedura vrednovanja jedna je od sutinskih razlika izmeu starog, jo uvek vaeeg, i novog sistema obrazovanja u Srbiji 5 . Pored toga, razlike se mogu opisati i kroz karakteristike dva pristupa planiranju: Kontrola ulaza (input control)
Orijentisanost na ciljeve i zadatke Orijentisanost na autoritet (mo) i/ili izvoae Propisivanje programa i planova / aktivnosti Kontrola ulaza i/ili aktivnosti (centralizovano ili spoljanje usmeravanje razvoja)

Evaluacija izlaza (output evaluation)

Orijentisanost na ishode Orijentisanost na korisnike (prvenstveno decu) Propisivanje ishoda i standarda / kvaliteta postignua (Samo)Evaluacija izlaza / postignua (participativno usmeravanje i samoregulacija razvoja)

U okviru reforme obrazovanja 2001-2003 bilo je planirano da se na nacionalnom nivou razviju oslonci, tj. izradi mreza indikatora kvaliteta svih pedagoki relevantnih aspekata rada kola sistematizovanih prema kljunim oblastima. Indikatorima su trebali biti pridrueni i standardi, tj. deskriptori razliitih nivoa postignutosti indikatora, skala procene, na kojoj bi se moglo objektivno registrovati stanje u svakoj koli po svakom indikatoru iz svake kljune oblasti. Dokument koji sadri predloge ovih oslonaca je objavljen u novembru 2003. godine kao nacrt pod nazivom kola po meri dece. Dalja razrada ovog dokumenta trebala je da osigura da kolska samoevaluacija i eksterna evaluacije budu koherentne, da koriste iste kriterijume, standarde i evaluacione procedure. Obustavljanjem reforme obrazovanja 2004. godine dovravanje tog procesa na nacionalnom nivou, pa samim tim i uvoenje sistema osiguranja kvaliteta u kole, je naalost prekinuto.
kolska samoevaluacija

Uvoenje kolske samoevaluacije 6 kao kontinuiranog i sistematinog procesa koji je u skladu sa obrazovnim standardima doprinelo bi obezbeivanju kvaliteta nastavnog procesa, ostvarivanju ishoda obrazovanja i poboljanju uslova u kojima se odvija vaspitnoobrazovni proces. Dobijeni podaci bi svim akterima u obrazovnom sistemu i zainteresovanim grupama blagovremeno pruali validne i relevantne informacije o efikasnosti i efektima obrazovanja. kolsku samoevaluaciju ine sve evaluativne aktivnosti koje proistiu iz potreba konkretne kole. To znai da zaposleni u kolama iniciraju evaluaciju, preduzimaju korake za njeno planiranje,
Izvor i inspiracija: Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd 2004
6 5

Kvalitetno obrazovanje za sve Put ka razvijenom drutvu, priredile dr Tinde Kova-Cerovi i mr Ljiljana Levkov, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2002.

67

organizovanje i sprovoenje kad prepoznaju potrebu za odreenim tipom evaluacije i upotrebljavaju dobijene rezultate u skladu sa potrebama kole. Na najoptijem nivou, svrha samoevaluacije u koli je kontinuirano poboljavanje kvaliteta rada kole. kolska samoevaluacija polazi od snimanja postojeeg stanja (uslova, procesa i ishoda) da bi se na osnovu dobijenih rezultata osmislile odgovarajue akcije koje bi poboljale postojeu praksu. Osnovni cilj evaluacije nije kontrola, ve sagledavanje kvaliteta postojeeg stanja, uoavanje eventualnih problema i razvijanje strategija za njihovo prevazilaenje. Osnovne funkcije samoevaluacije u koli su: Praenje primene obrazovnih standarda; Pruanje podrke nastavnicima i strunim saradnicima; Podizanje nivoa obrazovnih aspiracija kod uenika; Doprinos formiranju i profesionalnom jaanju strunih timova u koli koji se kontinuirano bave problemom evaluacije; Razvijanje kulture i etike evaluacije i samoevaluacije u obrazovanju. Evaluacijom u koli obuhvaeni su procesi koji se u njoj realizuju (formativna evaluacija) i rezultati koji se ostvaruju (sumativna evaluacija). Predmeti samoevaluacije najee su: Sve aktivnosti ija je realizacija u domenu rada kole, s tim da se mogu evaluirati i sadraji i organizacija tih aktivnosti, kao i razliite faze kroz koje one prolaze, na primer: nastava, rad sekcija, saradnja sa roditeljima, ekskurzije i sl.; Aktivnosti pojedinih uesnika u vaspitno - obrazovnom procesu (uenik/ca, nastavnik/ca, direktor/ka, struni aktiv, nastavniko vee i td.) s tim da svaki uesnik/ca u evaluaciji moe da evaluira sopstvene aktivnosti i aktivnosti drugih; Nastavni plan i program (njegove karakteristike, realizacija, razvijanje sadraja od lokalnog znaaja i td.); Udbenici i pratei materijali; Uslovi rada kole (kadrovski, materijalni, tehniki). kolsku samoevaluaciju, ba kao i bilo koji sistem za praenje i vrednovanje kvaliteta obrazovanja, trebalo bi zasnovati na potovanju sledeih principa: Relevantnost predmet evaluacije treba da budu najbitnije oblasti i aspekti funkcionisanja kole; Transparentnost obrazovni standardi i kriterijumi za praenje i vrednovanje, procena i konsekvence procene treba da budu poznate i jasne kako evaluatoru, tako i evaluantu i svim ostalim zainteresovanim akterima u obrazovnom procesu; Profesionalnost organizacioni, metodiki i tehniki aspekti evaluacije moraju biti na nivou savremenih profesionalnih standarda; Participativnost kada evaluator i onaj ko se evaluira nisu iste osobe, potrebno je da obe strane uestvuju u donoenju odluka o evaluaciji; Etinost potovanje linog integriteta svakog aktera iji je rad predmet evaluacije, korektni odnosi izmeu uesnika u evaluaciji, poverljivost podataka, zatita ljudskih prava i prava dece; Autonomnost nastavnici/e, uenici/e, direktori/ke, struni/e saradnici/e i svi drugi akteri evaluacije trebe da, bez spoljanjih pritisaka, donose odluke relevantne za planiranje, proces izvoenja i upotrebu rezultata evaluacije. 68

kolska samoevaluacija moe se oslanjati na objektivne injenice, ali i na subjektivnu (samo)procenu ispitanika/ca. Ona se zasniva kako na kvantitativnim, tako i na kvalitativnim podacima. U oblasti evaluacije u koli primenjuju se razliite vrste tehnika za prikupljanje podataka (testiranje, skaliranje, anketiranje, intervjuisanje, posmatranje i sl.) i u skladu sa njima razne vrste instrumenata (testovi znanja normativni i kriterijski, standardizovani i nestandardizovani, razliiti tipovi skala procene deskriptivne, grafike, numerike, skale stavova, ankete, protokoli posmatranja i sl.). Takoe, za potrebe kolske samoevaluacje mogu da se koriste i razni neformalni oblici kao to su diskusija i kolegijalna pomo (kritiki prijatelj). Svaka evaluativna aktivnost u koli treba da se zavri izvetajem o analizi dobijenh podataka i njihovom znaaju, a po mogunosti, i predlozima i sugestijama kako se dobijeni rezultati mogu upotrebiti za poboljanje kvaliteta rada kole, to znai da izvetaj treba da sadri i predlog mera podrke namenjen onima na koje se rezultati odnose. Upotreba rezultata je najosetljivije i najvanije pitanje u vezi sa evaluativnim aktivnostima uopte. Rezultati svake evaluacije, pa i one koja se ostvaruje u koli, mogu se iskoristiti za menjanje i oblikovanje kolske prakse.
Kako do dobre prakse u kolskoj samoevaluaciji

U radu kole postoje razliite oblasti koje mogu biti podvrgnute procesu samoevaluacije. Zato je vano prvo jasno izdvojiti jednu oblast ili temu, a zatim definisanti kriterijume i indikatore procesa samoevaluacije. Dobro osmiljeni kriterijumi i indikatori omoguavaju kontrolu razliitih faza u procesu samoevaluacije, obezbeuju kvalitetne informacije i omoguavaju da se dobiju pouzdani, relevantni i jasni podaci koji se mogu iskoristiti za unapreenje kolske prakse. Uspeno realizovan proces samoevaluacije i dobijeni kvalitetni podaci vani za unapreenje rada u jednoj oblasti mogu nam pomoi da, koristei znanja i iskustva steena u tom procesu, osmislimo i realizujemo samoevaluaciju i u drugim oblastima rada kole. Na taj nain moemo dobiti mnotvo podataka uz pomo kojih emo biti u prilici da sveobuhvatnije pristupimo promenama i unapreenju rada kole. Kriterijumi i indikatori za kolsku samoevaluaciju, navedeni u drugom delu ovog poglavlja, nastali su kao rezultatat potrebe praktiara. U pripremnoj fazi projekta, na osnovu podataka dobijenih iz mree inovativnih kola izdvojile su se 4 vane oblasti kolske samoevaluacije koje su nastavnici/e najee pominjali/e: 1. nastava 2. ocenjivanje 3. etos 4. upravljanje kolom. Na konsultativnom sastanku inovativnih nastavnika/ca za navedene oblasti predloeni su kriterijumi i indikatori, koje je autorski tim doradio. Lista kriterijuma i indikatora, ponuena u drugom delu ovog poglavlja, vai za svaku kolsku samoevaluaciju, a data je na primeru samoevaluacije nastave gramatike u osmom razredu osnovne kole.

69

U mini zbirci primera dobre prakse na kraju ovog poglavlja ponueno je pet primera kolske samoevaluacije, koji se odnose na razliite oblasti kolskog ivota: ocenjivanje, etos, nastavu i upravljanje kolom. Poetni impuls za sprovoenje samoevaluacije u svakom od ovih primera je uoavanje nekog problema (na primer, velike razlike u srednjim ocenama uenika/ca) ili elja da se postojee stanje u koli unapredi (na primer, Nastavniko vee eli da unapredi etos kole, direktorka eli da pobolja svoj rad). Planiranje i samu realizaciju samoevaluacije, kao i obradu, analizu i upotrebu rezultata u navedenim primerima ostvaruju timovi to je sasvim razumljivo kada se ima u vidu da je samoevaluacija veoma sloen i zahtevan proces. Ove primere dobre prakse ne bi trebalo koristiti kao gotove recepte za izvoenje samoevaluacije, ve kao podstrek za razmiljanje o moguim nainima unapreenja rada kola, u skladu sa njihovim specifinostima i konkretnim uslovima.

70

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE Navedena lista kriterijuma i indikatora vai za svaku kolsku samoevaluaciju. U elji da vam omoguimo lake praene i razumevanje kriterijumi i indikatori su objanjeni i kroz opis jednog primera samoevaluacije nastave gramatike u osmom razredu osnovne kole.
Primer samoevaluacije nastave srpskog jezika na kome je pojanjena upotreba optih kriterijuma samoevaluacije
Nekoliko nastavnika srpskog jezika iz jedne osnovne kole zabrinuto je zbog loih rezultata koje su njihovi uenici postigli na poslednjem kvalifikacionom ispitu. Najvie greaka uenici su napravili na pitanjima iz gramatike. Nastavnici ele da unaprede nastavu gramatike kako bi ova generacija osmaka postigla bolje rezultate na prijemnom ispitu za srednju kolu. Nastavnici prvo formiraju tim u koji pored njih ulaze i kolski pedagog i psiholog. Tim treba da evaluira nastavu gramatike u osmom razredu. Tim pravi listu kriterijuma i indikatora dobre nastave gramatike. Na osnovu toga, sainjavaju upitnik za nastavnike koji oni nakon svakog tromeseja popunjavaju, a zatim, na sastancima aktiva, obrauju i analiziraju, menjajui svoju praksu u skladu sa rezultatima (izrada korektivnih planova za naredni period, primena novih nastavnih metoda i oblika rada, zajednika izrada i primena testova za uenike/ce...). Pred kraj kolske godine nastavnici/e sa uenicima/ama simuliraju kvalifikacioni ispit i analiziraju rezultate. Podatke odbijene samoevaluacijom saoptavaju Nastavnikom veu.

KRITERIJUMI 1. DEFINISANA JE SVRHA SAMOEVALUACIJE

INDIKATORI 1.1 Snimanje postojeeg stanja 1.2 Uoavanje tekoa (problema) 1.3 Provera efekata uvedene novine 1.4 Poreenje sa drugima 2.1 Cilj je jasno formulisan 2.2 Sve ciljne grupe razumeju cilj 2.3 Cilj je merljiv 2.4 Cilj je relevantan

PRIMERI
Uoeni su nezadovoljavajuci rezultati na kvalifikacionom ispitu. Svrha evaluacije je unapreenje nastave gramatike u osmom razredu osnovne kole. Cilj evaluacije je da uenici osmog razreda ostvare bolje rezultate na kvalifikacionom ispitu iz srpskog jezika od prethodne generacije osmaka i da kola na rang listi zauzme bolje mesto nego prethodne godine. Oblast evaluacije je nastava srpskog jezika, a podoblast je nastava gramatike. Razlog je bolje postignue

2. DEFINISAN JE CILJ SAMOEVALUACIJE

3. DEFINISANA JE OBLAST/PODOBLAST SAMOEVALUACIJE

4. DEFINISAN JE PREDMET SAMOEVALUACIJE

3.1 Odreenje oblasti/podoblasti samoevaluacije jasno je i razumljivo svim akterima 3.2 Odreenje oblasti/podoblasti samoevaluacije oslanja se na pedagoku teoriju i iskustvo 3.3 Navedeni su relevantni razlozi za izbor oblasti/podoblasti 4.1 Odreenje predmeta samoevaluacije jasno je i razumljivo svim akterima 4.2 Odreenje predmeta samoevaluacije oslanja se na pedagoku teoriju i iskustvo 4.3 Navedeni su relevantni razlozi za izbor predmeta

uenika na klasifikacionom ispitu.

Predmet samoevaluacije je nastava gramatike u osmom razredu osnovne kole. Gradivo VIII razreda predstavlja rekapitulaciju gradiva iz gramatike.

71

KRITERIJUMI 5. DEFINISANO JE KO SU EVALUATORI 6. DEFINISANO JE KO SU EVALUANTI

INDIKATORI 5.1 Precizno odreene uloge 5.2 Precizno dat opis poslova

PRIMERI
Evaluatori su tim koji se sastoji od nastavnika/ca srpskog jezika i kolskog pedagoga i psihologa ije su uloge i opis poslova jasno i precizno odreene. Postoje dve grupe evaluanata: nastavnici/e srpskog jezika koji/e ele da unaprede svoju nastavnu praksu i uenici/e 8. razreda. Tim inicira, planira i realizuje samoevaluaciju. Nastavnici/e koriste dobijene rezultate u unapreenju vlastite nastavne prakse. Uenici/e su motivisani/e oekivanim veim postignuem na kvalifikacionom ispitu, rezultati na simuliranom ispitu mogu da poboljaju zakljunu ocenu. Nastavnici srpskog jezika zajedno sa strunim saradnicima prave listu kriterijuma i indikatora dobre nastave gramatike. Posle svakog klasifikacionog perioda u toku jedne kolske godine nastavnici/e evaluiraju sopstveni rad uz pomo upitnika i kritikog prijatelja, obrauju, analiziraju i uporeuju podatke na sastancima aktiva i Nastavnikom veu. Simulacija kvalifikacionog ispita daje podatke o stepenu ostvarenosti cilja. Samoevaluacija se vri na osnovu unapred pripremljenog detaljnog plana.

6.1 Upotrebljen je odgovarajui metod izbora 6.2 Formirana je odgovarajua grupa 7.1 Evaluanti su upoznati sa svrhom evaluacije 7.2 Evaluanti uestvuju u pripremi evalucije 7.3 Zagarantovana je anonimnost 7.4 Afirmacija sopstvenih postignua 7.5 Evaluanti koriste rezultate samoevaluacije za unapreenje sopstvenog rada 8.1 Postoji unapred utvrena i usaglaena lista kriterijuma i indikatora 8.2 Postoje najmanje dva indikatora za svaki kriterijum 9.1 Napravljen je precizan i realan plan korienja resursa 9.2 Predviena je kontrola uslova 9.3 Postoje razraeni mehanizmi za proveru stepena ostvarenosti postavljenih ciljeva evaluacije 9.4 Postoji plan voenja dokumentacije 9.5 Predviena je kritika analiza procesa samoevaluacije 9.6 Isplanirana je uestalost izvetavanja 10.1 Precizno isplanirano vreme (priprema evaluacije, izvoenje evaluacije, obrada podataka , saoptavanje rezultata) 10.2 Precizirano mesto vrenja evaluacije 10.3 Precizirana vrsta tehnike podrke 11.1 Izabrane su adekvatne metode i tehnike za prikupljanje podataka 11.2 Izabrane su adekvatne metode za obradu i analizu podataka 12.1 Evaluacija je realna s obzirom na: potrebna materijalna i tehnika sredstva, kadar, mesto, vreme 13.1 Postoji precizno voena dokumentacija o procesu samoevaluacije 13.2 Osmiljena je strategija daljeg delovanja 13.3 Napravljen je akcioni plan zasnovan na rezultatima samoevaluacije

7. POSTOJI SPREMNOST EVALUANATA NA SARADNJU (MOTIVACIJA) 8. DEFINISANI SU KRITERIJUMI I INDIKATORI SAMOEVALUACIJE

9. IZRAEN JE PRECIZAN PLAN SAMOEVALUACIJE

10. ADEKVATNA ORGANIZACIJA 11. IZABRANE SU ADEKVATNE METODE I TEHNIKE SAMOEVALUACIJE 12. IZVODIVOST SAMOEVALUACIJE

Tehnika za prikupljanje podataka je upitnik za nastavnike, a koriste se i rezultati uenika sa testova. Podaci se obrauju kvantitativno (statistiki) i kvalitativno. U procesu samoevaluacije korieni su sopstveni resursi. Nastavnici/e vode preciznu dokumentaciju i posle svakog tromeseja prave akcioni plan zasnovan na rezultatima samoevaluacije. Pravi se strategija za nastavu srpskog jezika za sledeu kolsku godinu.

13. POSTOJI DOBIT OD SAMOEVALUACIJE

72

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE U nastavku su dati neki dobri primeri kolske samoevaluacije iz prakse. U prva dva primera navedeni su kriterijumi i indikatori za oblast koja se evaluira, a sledea tri su deskriptivna. Svi oni pokazuju na koji nain se moe izvriti samoevaluacija u koli.

Primer 1:

Samoevaluacija ocenjivanja 2

U jednoj koli su uestale primedbe na nain ocenjivanja nastavnika/ca jednog aktiva. Na odeljenskim veima nastavnici/e jedni drugima prebacuju da su suvie strogi ili suvie blagi. Struni saradnik nakon statistike analize, konstatuje da postoji statistiki znaajna razlika izmeu srednjih ocena profesora/ki koji predaju isti predmet jednoj generaciji. Jedan od kolega predlae da se sprovede anonimno anketiranje uenika o ocenjivanju. Psiholog i pedagog sastavljaju upitnik i anketiraju uenike/ce. Rezultati ankete su pokazali da kriterijumi ocenjivanja nisu jasni, da ne vae isti kriterijumi za sve uenike, da neki nastavnici koriste samo jedan oblik ispitivanja za ocenu (pismene vebe). Unutar aktiva formira se tim koji, polazei od znanja iz psihologije i pedagogije, sopstvenog iskustva i podataka dobijenih upitnikom, definie i usaglaava relevantne kriterijume i indikatore valjanog ocenjivanja. Dobijena je sledea lista:

KRITERIJUMI 1. Informisanost uenika o predmetu ocenjivanja i o kriterijumima 2. Uestalost ocenjivanja 3. Blagovremenost ocenjivanja 4. Raznovrsnost ocenjivanja 5. Jasnoa i preciznost ocenjivanja 6. Instruktivnost ocene 7. Javnost ocene

INDIKATORI - Na poetku kolske godine i klasifikacionih perioda nastavnik informie uenike o nainu ispitivanja i rasporedu kontrolnih vebi i zadataka i pridrava se unapred dogovorenog - Uenik ima najmanje 4 ocene u polugoditu - U roku od sedam dana dobija se informacija o rezultatima pismene provere znanja - Nastavnik ocenjuje razliite aktivnosti (pismeni zadatak, usmeni odgovor, referat, rad u grupi) - Definisan je nivo postignua za odreenu ocenu - Nastavnik uz obrazloenje za ocenu nudi i nain prevladavanja tekoa i postizanja boljeg uspeha - Nastavnik svaku ocenu daje javno u odeljenju

Tokom polugodita nastavnici/e se pridravaju dogovorenih kriterijuma. Na kraju kolske godine zajedniki prave test znanja i daju ga uenicima. Podaci dobijeni testiranjem statistiki se obrauju,
2

Videti vie u priruniku za nastavnike Ocenjivanje za razvoj uenika, autori Nenad Havelka, Emina Hebib i Aleksandar Baucal, Beograd, 2003.

73

kao i srednje ocene za taj predmet. Na osnovu toga porede se odeljenja. Uenicima se ponovo daje anketa o ocenjivanju sa dodatnim pitanjima o tome da li su primetili novine tokom proteklog perioda, ta o tome misle i imaju li oni neke predloge. O svemu se informie Nastavniko vee, Savet roditelja i kolski odbor.

Primer 2:

Samoevaluacija etosa 3 kole

U savremenim kolama postoje tendencije razvoja njihovih specifinosti i njihove vee autonomije. Svaka kola ima svoju linu kartu, prepoznatjiva je po nainu funkcionisanja, promovisanja, atmosferi i sl. Nastavniko vee jedne kole elelo je da unapredi etos kole. Formiran je tim koji je odredio podoblasti (upravljanje kolom, meuljudski odnosi, saradnja sa roditeljima) i za svaku definisao kriterijume i indikatore. Dobijena je sledea lista:

KRITERIJUMI

INDIKATORI - Postoje obeleja kole koja su istaknuta na vidnom mestu (tabla, bista) - Postoje i posebna obeleja (misija, vizija, amblem, kolski list, monografija) - Zaposleni i uenici se angauju u organizovanju vanih manifestacija I dogaaja (Dan kole, Sveti Sava) - Postoji Pravilnik o nagraivanju i pohvaljivanju uenika i zaposlenih - Svaki pojedinaan uspeh promovie se i kao uspeh cele kole - Postoji Pravilnik o ponaanju uenika/ca, nastavnika/ca, roditelja - Svi akteri se pridravaju Pravilnika - Primenjuju se razliiti preventivni programi (na primer, programi koji se bave umeem komunikacije, nenasilnom komunikacijom, prevencijom razliitih oblika poremeaja ponaanja) - Predstavnici akog parlamenta prisustvuju sastancima Odeljenjskih vea, Nastavnikog vea, kolskog odbora - Miljenja i predlozi odeljenskih zajednica i akog parlamenta razmatraju se na sastancima organa kole - Obezbeeni su ravnopravni uslovi za sve, ukljuujui i decu sa posebnim potrebama - Svi uenici kole imaju podjednak tretman bez obzira na socijalni status, versku, nacionalnu i polnu pripanost - kola upoznaje sve aktere sa dokumentima u kojima se promoviu deja i ljudska prava - Prostori u koli su oplemenjeni i u funkciji su vaspitnog i obrazovnog delovanja - Jednom meseno sprovodi se akcija ureivanja uionica i dvorita - U ureenju prostora kole posebna panja posveije se uenikim radovima

1. Ugled i promocija kole

2. Kultura ponaanja

3. Potovanje linosti i jednakost

4. Funkcionalno i estetsko ureenje

Pod etosom se podrazumevaju ukupni odnosi, kolska klima, atmosfera u jednoj koli.

74

KRITERIJUMI

INDIKATORI - Roditelji se kontinuirano informiu o radu kole i postignuu dece (roditeljski sastanci, dani otvorenih vrata, Savet roditelja)

5. Adekvatna komunikacija sa roditeljima

- Roditelji preko svojih predstavnika u Savetu roditelja predlau oblike i sadraje saradnje sa kolom - Roditelji se angauju u stvaranju boljih uslova za rad u koli (donacije, sponzorstvo, ulaganje linog rada) - Roditelji se neposredno ukljuuju u proces nastave ili dovode druge strunjake (gost na asu) - Roditelji se ukljuuju u profesionalnu orijentaciju uenika/ca

Podaci su dobijeni anketiranjem uenika/ca, razgovorom sa roditeljima na roditeljskim sastancima, skalama procene koje su popunili/e nastavnici/e. Nakon obrade podataka navedene su tekoe. Formirani su timovi od predstavnika uenika/ca, nastavnika/ca i roditelja za svaki segment funkcionisanja kole. Zadatak timova bio je da osmisle strategije prevazilaenja tekoa i sprovedu planirane aktivnosti. Na kraju kolske godine o svemu su informisani uenici/e, nastavnici/e, Savet roditelja, kolski odbor.

Primer 3:

Samoevaluacija nastave matematike

Na kraju kolske godine na sednici Nastavnikog vea direktor kole konstatovao je da postoji velika razlika u srednjoj oceni iz matematike u razliitim odeljenjima istog razreda. Nastavniko vee sloilo se sa konstatacijom i postavilo sebi cilj za narednu kolsku godinu: Usaglasiti kriterijume ocenjivanja matematike za svaki razred. Da bi se postigao postavljeni cilj, formiran je Tim za samoevaluaciju nastave matematike koji ine: tri profesora matematike, dva uenika, pedagog/psiholog, dva roditelja i nadzornik za matematiku iz lokalne kolske uprave. Svi lanovi tima dobrovoljno su se javili i veoma su motivisani da unaprede rad kole. Tim je: Dao predlog kriterijuma ocenjivanja oko kojih treba da se usaglase sve interesne grupe (profesori/ke, uenici/ce, roditelji, struna sluba, direktor, nadzornik za matematiku); Pozvao nastavnike/ce da se dobrovoljno prijavljuju za uee u procesu samoevaluacije, uz napomenu da e biti objavljeni samo oni podaci sa kojima su oni saglasni; Dao predlog Aktivu matematiara da sastavi bazu podataka pitanja/zadataka; Upoznao uenike sa svrhom samoevaluacije, ponudio im da dobrovoljno uestvuju i garantovao im, ukoliko prihvate uee, anonimnost (Tim je vodio rauna o strukturi ocena onih koji uestvuju u procesu); Podelio uloge: pregledanje postojee administracije (zakljune ocene, ocene sa pismenog i usmenog ispitivanja...), pripreme nastavnika/ca, sastajanje i rad aktiva, planovi rada, priprema pismenih zadataka; Napravio upitnik za uenike i roditelje o: vremenu koje je potrebno da uenik/ca posveti matematici, zadovoljstvu na asu, pruanju pomoi sa strane

75

Nakon zavretka svih predvienih aktivnosti i statistike obrade podataka, Tim je napravio izvetaj o sprovedenoj samoevaluaciji i predloio okvirni plan aktivnosti za poboljanje onih segmenata nastavnog procesa koji su se pokazali loijim od ostalih (recimo, razliito predznanje uenika V razreda), ostavljajui mogunost svakom profesoru/ki da izradi i vlastiti korektivni plan. Izvetaj o samoevaluaciji dostupan je svim zainteresovanim grupama. Prezentuje se na sednici Nastavnikog vea, Saveta roditelja, kolskog odbora, Uenikog parlamenta, u kolskom listu i sl. Posle primene aktivnosti predloenih na osnovu samoevaluacije, analiza i uporeivanje ocena iz matematike sa ocenama u narednoj kolskoj godini pokazae da li su kriterijumi usaglaeni ili i dalje treba raditi na njima. Nekad je jedno polugodite sasvim dovoljno da se ostvari postavljeni cilj, ali ne treba se obeshrabriti ako se pokae da je za ostvarenje cilja potrebno vie vremena. Uspeno realizovana samoevaluacija moe da podstakne i druge nastavnike da na slian nain evaluiraju svoj rad.

Primer 4:

Horizontalna evaluacija 4

U elji da nastavi zapoete reformske ideje u obrazovanju, grupa uiteljica drugog razreda iz dve uike osnovne kole, uz podrku savetnice za kolski razvoj, odrala je zajedniki sastanak na kome se dogovorila da praktino sprovede ideju horizontalne evaluacije i samoevaluacije radi unapreenja sopstvene nastave i afirmisanja primera dobre nastavne prakse. Uiteljice iz pomenute grupe informisale su svoje kolege iz kole na sastancima Aktiva o znaaju razvoja ideje horizontalne evaluacije i samoevaluacije, a savetnica za kolski razvoj anketirala je uitelje/ce o ueu u procesu horizontalne evaluacije i samoevaluacije. Rezultati ankete pokazali su da je uiteljima/cama za sprovoenje horizontalne evaluacije i samoevaluacije potreban instrument za merenje kvaliteta nastave. Savetnica je izradila odgovarajui instrument koji su svi zainteresovani za uee u procesu horizontalne evaluacije i samoevaluacije na sledeem sastanku usvojili. Osim toga, napravili su kodeks etinosti evaluacije i plan meusobne posete asovima. Proces horizontalne evaluacije je zapoet u dve osnovne kole.
ta je planirano?

Prezentacija iskustava nastavnika realizatora u njihovim kolama i razmena iskustava meu kolama, na zajednikim sastancima; Dogovor o uvoenju u proces drugih nastavnika zainteresovanih za horizontalnu evaluaciju i samoevaluaciju; Formiranje timova za horizontalnu evaluaciju i samoevaluaciju u samim kolama, kao i u drugim zainteresovanom kolama i izrada novih akcionih planova; Analiza i prezentacija efekata horizontalne evaluacije i samoevaluacije kroz razmenu primera dobre prakse unutar kola koje su u procesu i sa drugim kolama.

Pod horizontalnom evaluacijom ovde se podrazumeva meusobna evaluacija uitelja iz jednog Strunog vea.

76

ta je do sada uraeno?

Uiteljice iz dve uike osnovne kole od decembra 2004. god. poseuju asove svojih kolega prema usvojenom planu; Proces se razvio u dva pravca: u jednoj koli uiteljice prikupljaju primere dobrih nastavnih asova iz razliitih predmeta, a u drugoj koli uiteljice se bave konstruktivnom analizom, doradom i unapreenjem asova iz istog nastavnog predmeta; Profesori/ke jedne srednje strune kole zainteresovali su se za ovaj proces i pokazali spremnost da preuzmu model i da ga razvijaju u svojoj koli.

Primer 5:

Samoevaluacija direktorke jedne kole

Direktorka jedne kole, elei da unapredi svoj dosadanji rad, odluila je da sazna ta o njenom radu misle nastavnici/e, uenici/e i roditelji. Svoju ideju iznela je na sednici Nastavniog vea, sednici Saveta roditelja, sastanku kolskog odbora i Uenikog parlamenta. Zamolila je sve zainteresovane koji imaju primedbe ili konstruktivne predloge da se ukljue u evaluaciju njenog rada. Ueniki parlament i uesnici projekta Gradjanin dobili su da proue Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Pravilnik o radu i Godinji program rada kole sa podrujima rada direktora. Zatim je trebalo da na skali od 1-5 procene kvalitet svakog podruja rada direktorke. Osim toga, za sve uenike/ce kole u holu je otvoreno sandue za potu u koje je trebalo ubaciti odgovore na pitanja: 1. ta direktorka najbolje radi iz svog domena? 2. ime bi trebalo vie da se bavi? 3. Ko i kako bi joj mogao pomoi? lanovima Saveta roditelja i Nastavnikog vea bila su dostupna ista dokumenta, kao i izvetaji o radu kole, izvetaji direktorke i izvetaji prosvetne inspekcije. Od njih je traeno da procene kvalitet pojedinih oblasti rada direktorke: rukovoenje, menaderstvo, unutranja organizacija, infrastruktura, struno usavravanje, etos. Takoe, trebalo je da odgovore na ista pitanja kao i uenici/e i da daju dodatne line komentare. Vremenski rok za sve bio je dve nedelje, a direktorka je planirala da rezultate ankete istakne na oglasnoj tabli nakon mesec dana, kao i program svog rada za naredni period zasnovan na rezultatima ankete.

77

Preporuena literatura

Reforma obrazovanja

Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije (2002): Kvalitetno obrazovanje za sve: Put ka razvijenom drutvu, Beograd Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije (2004): Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Beograd Mre, S.i saradnici (2004): Twinning tehnikarijum: Zbirka inovativnih postupaka i tehnika za unapreivanje rada kola i kolskih uprava Ministarstva prosvete i sporta, Beograd, KulturKontakt Austrija i Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, neobjavljen rad (dostupno na www.twinning.mps.sr.gov.yu )
kolski program

Bertrand Rasel (1996): O obrazovanju i vaspitanju, Klub NT, Beograd Gordon T. (1998): Kako biti uspean nastavnik, Kreativni centar, Beograd Grupa autora (2001): Kultura kritikog miljenja (bazini prirunik), Institut za psihologiju i Grupa MOST, Beograd Ivi I. i Peikan A.(2003): Aktivno uenje, Institut za psihologiju, Beograd Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2003): Opte osnove kolskog programa, Beograd
kolski udbenici

Havelka, N. (1999): Udbenik i razliite koncepcije obrazovanja i nastave, u: B.Trebjeanin i D. Lazarevi (ur.), Savremeni osnovnokolski udbenici: teorijsko-metodoloke osnove, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Ivi, I. i saradnici (2003): Kvalitet kolskih udbenika i mehanizmi obezbeivanja tog kvaliteta, Projektni izvetaj broj 1, neobjavljen rad Pei, J. (1998): Novi pristup strukturi udbenika: Teorijski principi i konstrukcijska reenja, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Plut, D. (1993): Kvalitet udbenikih tekstova, Nastava i vaspitanje 3-4 Plut, D. (2000): Istraivanja udbenika kao osnov za aktivne i smislene strategije nastave, Uitelj Plut, D. (2003): Udbenik kao kulturno-potporni sistem, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva

78

Demokratizacija kole / obrazovanja

Democratising your School, Ellie Keen and Arca Tirca, Rumunija How Good is our School?, Inspectorate of Education, Velika Britanija National Standards for Parent/Family Involment, Velika Britanija
Korisan link: http://www.hrea.org/erc/Library/teachers/keen-tirca00.html Profesionalni razvoj nastavnika

Bjeki, D., (1999.): Profesionalni razvoj nastavnika, Uice: Uiteljski fakultet Ivi, I. i saradnici (2001.): Aktivno uenje, Beograd: UNICEF, Beograd
Samoevaluacija i osiguranje kvaliteta

Bagi A., Gerasimovska-Kitanovska B., Milenkovi N., Stankovi N., Stubbs P., krabalo M., i Vesi A. (2002): S evaluacijom na TI!, Sarajevo, Quaker Peace and Social Witness Havelka N., Hebib E. i Baucal A. (2003): Ocenjivanje za razvoj, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

79