Jovan Ducic: "Mnogi se ljudi tuze da im prodje ceo vek trazeci zivotu njegov smi sao, koji, ako

uopste postoji, i nije drugde nego u samom trazenju. Ko smisao zivota nije t razio, taj nije ziveo; ali ko ga je trazio, taj nikad nije bio dovoljno srecan. - Sposobnost uocavanja, trazenja i otkrivanja dubljeg, skrivrnog smisla u zivotu je dato ljudima kroz njihovu duhovnu dimenziju. Zato je duhovni razvoj svrha inkarnacije svakog coveka, jer se njime svaki covek uzdize na visi stadijum ili skalu evolucionarno g razvoja. Samim tim, zapostavljen duhovni razvoj ili neistrazivan zivot gubi svoju svrhu. Mada se pocetak duhovnog razvoja cesto pokrece patnjom (sto je i navelo Ducica d a ga asocira s nesrecnim ljudima) on je uvek put do srece. Da bi se prevazisla tama b esmislene pojave, haosa, nemira i bola prouzrokovanog nerazumevanjem kompleksne zivotne si tuacije, neophodno je ostvariti dublji uvid kroz unutrasnje, duhovno svetlo. Takvo svetlo razotkriva skriveni smisao cime dobijamo razumevanje koje nam omogucava da uspostavljamo po novnu ravnotezu ili ostvarujemo mir. Medjutim, smisao zivota je bezgranicna dubina mudrosti koja ima karakteristiku n eprestanog produbljivanja. Zato on nikada nije u potpunosti dostizan vec ga je neophodno ne prestano otkrivati progresivnim duhovnim razvojem, dokle god se nalazimo u ovoj dimenziji . Iz tog razloga mir i sreca, ali isto tako bol i patnja (kao komplementarna suprotnost m iru i sreci) imaju karakteristiku naizmenicnosti, prolaznosti i konacnosti. Dok staro ne prodje, novo ne moze da dodje. Samim tim stari mir i sreca se zamen juje novim, drugacijim nemirom ili bolom i patnjom, jer su oni uslov nastanka novog, drugaci jeg ili kompleksnijeg mira i srece. Dakle, smisao zivota jeste u trazenju smisla, jer se time ostvaruje progresivan razvoj ljudi koji omogucava uvid u taj smisao. Naravno, da je takav uvid uvek ogranicen. Ali, to ne nastaje iz ogranicenosti smisla ili njegovim nepostojanjem, vec iz ogranicenog r azvoja ljudi.