Oblici zavetanja Postoji vie naina za sainjavanje testamenta u srpskom naslednom pravu, s tim da svaki od oblika zavetanja mora

biti formalno ispotovan (mora biti sainjen u formi koja je propisana zakonom, jer su u suprotnom takav testament ili neke njegove odredbe nitave). Postoji vie podela u odnosu na razliite faktore pisani i usmeni (u odnosu na to da li su sainjeni u pisanom obliku ili su usmeno izreeni), privatni i javni (u zavisnosti od forme u kojoj su sainjeni), te redovni, vanredni i izuzetni (u zavisnosti od toga u kojim se prilikama mogu sainiti). Olografski testament Olografski ili svojeruni testament je zavetanje ija je forma veoma jednostavna i pristupana. Ostavilac ga sainjava tako to ga sam (olovkom ili drugim uobiajnim, neme anikim sredstvom za pisanje) saini i potpie. !itan faktor kod ove vrste testamenta je da zavetanje bude sainjeno rukom zavetaoca i da bude potpisano. "a ovu vrstu testamenta nisu potrebni ni svedoci, niti to da zavetanje bude overeno od strane nadle#ni organa (preporuljivo je da testament bude overen, jer $e na taj nain testament dobiti na snazi, a tako%e $e se i videti datum kada je overeno, pa mogu da se izbegnu odre%ena zaobila#enja zakona). Ova vrsta testamenta ne tra#i za svoju punova#nost ak ni datum ni mesto sainjenja, mada je preporuljivo da budu navedeni, da bi se u sluaju vie zavetanja znalo koje je poslednje (jer novije zavetanje ponitava starije). Primer& ''''''''''''''''''''''' (a, )uk )ukovi$, sve svoje ostavljam svom bratu )uku. )uk '''''''''''''''''''''''

*lografski testament *lografski testament je pisani testament pred svedocima, koji se sastavlja tako to ostavilac pred svedocima svojeruno potpie unapred sastavljeni testament, zatim izjavi da ga je proitao i da ga priznaje za svoju poslednju volju. Ostavilac testament mo#e sastaviti na bilo koji nain (olovkom, me anikim sredstvom za pisanje i sl.), a to mo#e prepustiti i nekom drugom licu da uradi umesto njega (mo#e biti i srodnik). "akon dozvoljava ove naine za sastavljanje testamenta, jer je sastavni deo forme potvr%ivanje i priznanje testamenta pred svedocima, tako da je bitno samo da ostavilac testament prizna za svoj, a ne i da ga sam sastavi. +estament se potvr%uje na slede$i nain& ,.+estament se potpie -.Ostavilac prizna testament za svoj (mo#e biti izriito i pre$utno) .."avetalac izjavi da je unapred proitao testament /.0vedoci se svojeruno potpisuju ispod potpisa ostavioca (rukoznak ili faksimil nisu dozvoljeni) 1.0ve ove radnje moraju da se urade u isto vreme na istom mestu dok su oba svedoka prisutna Oba svedoka moraju da budu prisutna kad& ,."avetalac izjavi da je proitao testament ili ga proita pred njima -."avetalac izjavljuje da priznaje testament .."avetalac potpisuje testament /.(edan svedok potpisuje testament, jer ga drugi potpisuje odma za njim 0vojstva zavetaoca& "akon ne propisuje nikakve uslove koje mora da ispuni zavetalac da bi testament bio punova#an, me%utim, u teoriji i praksi je postavljeno pravilo da svojstvo zavetaoca mo#e imati samo ono lice koje je u stanju da proita i potpie testament. +o dalje znai da testator mora da bude u stanju da utvrdi sadr#inu testamenta (npr. ako je dao ro%aku da ga sastavi, mora da bude u stanju da ga proita kako bi znao da je to zaista njegova poslednja volja). 0ledstveno tome, alografski testament $e biti nitav ukoliko je zavetalac& ,.2epismen -.0lep ..2e zna jezik na kojem je sastavljen testament

/.2e zna pismo na kojem je napisan testament 3pak, postojanje ili nepostojanje navedeni prepreka za punova#nost testamenta se ocenjuju u trenutku sastavljanja testamenta (odnosno proglaenja, kad ga ita i sl.). Primer& "avetalac u trenutku proglaenja testamenta pred svedocima izjavi za testament napisan $irilikim pismom da ga je proitao i prizna za svoj, a u tom trenutku zna samo latiniko pismo, testament je nitav, bez obzira na to da li $e on nauiti i drugo pismo kasnije. 0vojstva svedoka& 2eko lice mo#e da bude svedok kod alografskog testamenta ukoliko pored opti uslova koji se tra#e za svekog testamentarnog svedoka, ispuni i slede$e posebne uslove& ,.4ora biti pismen -.4ora biti sposoban da se potpie (faksimil i rukoznak se ne priznaju) ..4ora znati jezik na kojem zavetalac priznaje ispravu za svoj testament (to ne znai da mora da zna i jezik kojim je testament napisan, jer isti mo#e da bude napisan jednim jezikom, a da ga zavetalac prizna drugim) 0vedoci nezavisno od jezika na kojem je testament sastavljen ne moraju da budu upoznati sa sadr#inom testamenta. 5koliko svedok umre pre ostavioca, testament $e i dalje biti punova#an. 6akle, ova vrsta testamenta ima tri bitna elementa forme& ,.Pisana redakcija ostavioeve poslednje volje -.Potvr%ivanje isprave priznanje testamenta za svoj ..Prisustvo dva testamentarna svedoka (link na testamentarne svedoke) "akon ne tra#i da alografski testament sadr#i datum, mada je preporuljivo zbog ranije navedenog. 0udski testament 0udski testament predstavlja testament koji sastavlja sudija osnovnog suda prema kazivanju zavetaoca. 0astavljanje ove vrste testamenta se vri u posebnom vanparninom postupku. "a sastavljanje ove vrste testamenta stvarno je nadle#an osnovni sud (ranije je bio nadle#an optinski sud). (edini osnovni sud u !eogradu se nalazi na 2ovom !eogradu, poznat i kao bivi 7etvrti sud.

+estament sastavlja sudija pojedinac u zgradi suda, a u izuzetnim situacijama se testament mo#e sastaviti i van sudske zgrade, ukoliko zavetalac opravdano nije u stanju da do%e na sud (bolestan, u zatvoru i tome slino). Postupak za sastavljanje sudskog testamenta ima tri stadiuma& ,.Pripremni stadijum8 -.0tadijum pismene redakcije ostavioeve poslednje volje8 ..0tadijum potvr%ivanja testamenta. ,. Pripremni stadijum& 5 pripremnom stadijumu, na sudu je da utvrdi zavetaoev identitet, kao i da li su ispunjeni zakonski uslovi za sastavljanje sudskog testamenta. 3dentitet zavetaoca mo#e da se utvrdi na nekoliko naina& ,.0udija poznaje zavetaoca lino8 -.5vid u javnu ispravu sa fotografijom (linu kartu, paso, vozaku dozvolu), uz sasluanje jednog svedoka identiteta (link na svedoke identiteta)8 ..0asluanjem dva svedoka identiteta (link na svedoke identiteta). 3dentitet svedoka identiteta se utvr%uje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom. Po utvr%ivanju identiteta zavetaoca, sudija pristupa ispitivanju postojanja aktivne testamentarne sposobnosti, koja je neop odna za validno sastavljanje testamenta, a ujedno $e postavljanjem odre%eni pitanja utvrditi da li je njegova volja za sastavljanje testamenta ozbiljna i slobodna, to je tako%e neop odno da bi testament bio validan. 5koliko se utvrdi da postoji nedostatak bilo koje od gore navedeni uslova, sud $e doneti reenje kojim odbija da sastavi sudski testament. -. Pismena redakcija ostavioeve volje& 0udija sastavlja sudski testament prema kazivanju zavetaoca, dakle, ostavilac ne mo#e do$i sa ve$ pripremljenom ispravom i priznati je za svoj testament. Pri unoenju ostavioeve izjave u zapisnik, sudija nastoji da to uradi na to autentiniji nain, ali ujedno mora da se stara o tome da volja zavetaoca bude jasno i precizno izra#ena. 5koliko zavetalac ide ka tome da unese u testament neku izjavu koja je nitava, sudija je du#an da uka#e na pravne aspekte takvom testamentarnog razmiljanja. +okom sastavljanja testamenta, sudija vodi zapisnik u koji se unose& 92ain na koji je utvr%en identitet zavetaoca i ostali uesnika u postupku8 90ve okolnosti koje mogu biti od znaaja za punova#nost testamenta

.. Potvr%ivanje testamenta& 5 ovom stadijumu, zavetalac potpisuje ispravu koja je sastavljena po njegovom kazivanju i priznaje je za svoj testament. 5 zavisnosti od toga da li je zavetalac u stanju da proita i potpie ispravu, tok ovog stadijuma je drugaiji& ,) *ko je zavetalac u stanju da proita i potpie ispravu, sudija daje da proita izjavu koju su sastavili. :ada je proita, zavetalac izjavljuje da je njegova volja u svemu verno preneta i potpisuje se na zapisnik, zatim sudija potvr#uje na zapisniku da su sve navedene radnje preduzete, i potpisuje zapisnik zajedno sa zapisniarom. -) *ko zavrtalac ne mo#e da proita i potpie zapisnik, u postupku sastavljanja sudskog testamenta moraju da uestvuju i testamentarna svedoka (link na testamentarne svedoke). 0udija utvr%uje identitet testamentarni svedoka na jedan od slede$i naina& a) b) 0udija poznaje zavetaoca lino8 5vid u javnu ispravu sa fotografijom (linu kartu, paso, vozaku dozvolu).

6akle, ne mo#e se utvrditi sasluanjem svedoka identiteta. Po sastavljanju testamenta, sudija ga glasno ita pred zavetaocem i testamentarnim svedocima. "avetalac zatom izjavljuje da je volja njegova pred sudijom i dva svedoka, kao i da je izjava koja je proitana njegova volja i da je sve verno unetno i potpisuje se na zapisnik. 3spod njega se potpisuju testamentarni svedoci, te sudija i zapisniar. 0udija na zapisniku potvr%uje da su sve ove radnje izvrene. *ko zavetalac ne mo#e da se potpie, na zapisnik stavlja otisak prsta, ispod kojeg zapisniak upisuje njegovo ime i prezime. .) 5koliko je zavetalac gluvonem ili ne zna jezik koji je u slu#benoj upotrebi, pored dva testamentarna svedoka u postupku sastavljanja testamenta, neop odno je i ue$e zakletog sudskog tumaa. Prednosti sudskog testamenta su u tome to svima pru#a mogu$nost za sastavljanje testamenta, nezavisno od toga da li poseduju neki endikep ili su nepismena. 5koliko se sudski testament sastoji iz vie listova, svi listovi se povezuju jemstvenikom, a krajevi jemstvenika se na poslednjoj strani peate sudskim peatom. ;istovi ne moraju biti numerisani, ali je potrebno da se na kraju testamenta oznai broj listova. +ako%e, zavetalac je du#an da se potpie ili ostavi rukoznak na svaki list, a ostali uesnici u postupku samo na poslednjoj strani. :onzularni testament

:onzularni testament je testament koji srpskom dr#avljaninu u inostranstvu sastavlja konzularni predstavnik 0rbije (ili diplomatski predstavnik koji vri konzularne poslove) po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta, ali samo na teritoriji strane dr#ave u kojoj vre konzularne poslove. Pri sastavljanju konzularnog testamenta, du#ina boravka srpskog dr#avljanina u toj dr#avi je irelevantna. !rodski testament !rodski testament se sastavlja na srpskom brodu koji nije u fizikoj vezi sa kopnom, od strane zapovednika broda po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta, po kazivanju ostavioca. 3relevantno je da li brod plovi u doma$im ili me%unarodnim vodama, jedino je bitno da nije fiziki povezan sa kopnom u trenutku sainjavanja, u suprotnom zapovednik broda nema ovla$enja za sastavljanje testamenta. 0rpskim brodom se smatra pomorski, reni ili jezerski brod, koji je upisan u srpski upisnik brodova, tj. kome je izdat privremeni plovidbeni list od strane organa <epublike 0rbije. !itna stavka je da je brodski testament vremenski ogranien i da prestaje da va#i u roku od trideset dana od povratka zavetaoca u 0rbiju. <ok od trideset dana poinje da tee uspostavljanjem fizike veze izme%u broda i srpskog kopna, a ne samim ulaskom u srpske vode. )ojni testament )ojni testament je vanredni testament, jer mo#e da se saini jedino za vreme mobilizacije i rata, i to samo licima koja su na vojnoj du#nosti u to vreme. +estament, po pravilima za sastavljanje sudskog testamenta sastavlja ovla$eni vojni stareina. "a punova#nost testamenta je neop odno da se zavetalac u vreme sastavljanja testamenta nalazi u borbi ili u nekoj ratnoj opasnosti, a mo#e se sastavljati od momenta proglaenja ratnog stanja. 0vojstvo zavetaoca mo#e imati samo lice koje za vreme ratnog stanja obavlja neku vojnu du#nost, a u ulozi zavetaoca se mogu na$i ne samo vojnici, ve$ i civili koji obavljaju poslove za vojsku (npr. lekari, medicinske sestre, kuvari), ali i ratni zarobljenici, tako da ova vrsta testamenta ne diskriminie zavetaoca po polu. ;ica ovla$ena za sastavljanje testamenta jesu& ,.:omandir ete -.0tareina istog ranga ..0tareina svakog odvojenog odreda

/.2eko drugo lice u prisustvu ovla$enog stareine )ojni testament je vremenski organien i prestaje da va#i po isteku od => dana od prestanka ratnog stanja, ili po isteku od .> dana od demobilizacije ukoliko je zavetalac demobilisan pre ili posle zavretka rata. 4e%unarodni testament 4e%unarodni testament je testament koji se sastavlja tako to zavetalac pred ovla$enim licem i dva istovremeno prisutna svedoka (koji moraju da znaju da itaju i piu, kao i da razumeju jezik na kojem zavetalac potvr%uje testament) izjavljuje da je unapred sastavljena redakcija njegove volje zaista njegov testament, kao i da je upoznat sa njegovom sadr#inom. 0astavljanje me%unarodnog testamenta ne tra#i postojanje stranog elementa, te na punova#nost forme ovog testamenta ne utiu& 96r#avljanstvo8 9Prebivalite8 9!oravite8 94esto gde je testament sastavljen8 94esto gde se nalazi imovina. "a sastavljanje me%unarodnog testamenta su ovla$ena sva lica koja su ovla$ena za sastavljanje javni testamenata& 90udija osnovnog suda8 9:onzularni predstavnik 0rbije8 9"apovednik broda8 9)ojni stareina ovla$en za sastavljanje vojnog testamenta. Ovom formom testamenta se mo#e slu#iti svako ko poseduje aktivnu testamentarnu sposobnost, te se za zavetaoca ne tra#i da bude pismen, da mo#e da proita izjavu ili ima ouvano ulo vida i sl. 0astavljanje me%unarodnog testamenta se sastoji od tri stadijuma& ,.Pismena redakcija ostavioeve volje -.Potvr%ivanje testamenta ..Potpisivanje testamenta ,. Pismena redakcija ostavioeve volje&

2ezavisno od toga da li ispravu saini zavetalac sam ili lice kojem on poveri, me%narosni testament mora biti sainjen u pismenom obliku. +ekst mo#e biti napisan na bilo kod jeziku, bilo kojim pismom, rukom ili me anikim sredstvom pisanja, a mo#e ga sainiti bilo ko, ne samo ovla$eno lice (kao to je sluaj kod sudskog testamenta). -. Potvr%ivanje me%unarodnog testamenta& Ovla$eno lice je du#no da utvrdi identitet zavetaoca i testamentarni svedoka, na naine iste kao kod sudskog testamenta. "avetalac u prisustvu gore pomenutog ovla$enog lica i dva testamentarna svedoka izjavljuje da je isprava njegov testament i da je upoznat sa njenom sadr#inom. "avetalac nije u obavezi da pred pomenutim licima ita testament, kao ni da i upozna sa sadr#inom testamenta na bilo koji drugi nain. .. Potpisivanje me%unarodnog testamenta& :od ove vrste testamenta su specifina pravila potpisivanja, te su mogu$a etiri razliita modaliteta& ,) -) .) /) "avetalac svojeruno potpisuje testament u prisustvu ovla$enog lica i dva "avetalac pred ovla$enim licem i pomenutim svedocima ranije sastavljen potpis *ko zavetalac iz nekog razloga nije u stanju da se potpie, saopti$e razlog ovla$enom "avetalac mo#e da tra#i da ga neko drugo lice potpie, naravno pred ovla$enim licem i testamentarna svedoka8 priznaje za svoj8 licu koje $e to zabele#iti na testamentu (ta zabeleka zamenjuje zavetaoev potpis)8 svedocima. Posle zavetaoca, na testament se potpisuju ovla$eno lice i svedoci, neposredno, jedan za drugim, na kraju testamenta. 2a kraju testamenta ovla$eno lice upisuje i datum, koji je obavezan element kod me%unarodnog testamenta. :ao datum sastavljanja me%unarodnog testamenta se uzima dan kada ga je potpisalo ovla$eno lice. *ko se me%unarodni testament sastoji od vie listova, svaki list mora da bude numerisan i potpisan od strane zavetaoca.

Po obavljanju pret odne procedure, ovla$eno lice je du#no da sastavi potvrdu kojom utvr%uje da su potovana sva pravila propisana zakonom. Ova potvrda se sainjava u dva primerka, od koji jedan pripada zavetaocu, a drugi uva ovla$eno lice. Ova potvrda predstavlja dokazno javnu ispravu, ali njeno postojanje i punova#nost nije neop odno za punova#nost me%unarodnog testamenta. 5smeni testament 5smeni testament se sastavlja tako to zavetalac svoju volju saopti pred tri istovremeno prisutna svedoka, kada usled izuzetni imovinom na drugi nain. Postoje dva bitna formalna elementa propisana zakonom& ,.Postojanje izuzetni prilika8 -.3stovremeno prisustvo tri testamentarna svedoka. 3zuzetne prilike postoje kada se zavetalac na%e u iznenadnoj i neposrednoj opasnosti da izgubi& ,.?ivot (po#ar, zemljotres, saobra$ajna nesre$a, i ostale situacije u kojima je opravdano mogu$ smrtni is od infarkt ili pogoranje ve$ postoje$e bolesti)8 -.*ktivnu testamentarnu sposobnost. Opasnost mora biti& ,.3znenadna8 -.2epredvi%ena (ako je zavetalac znao da mo#e da mu se pogora stanje ili je to oekivao, mogao je i blagovremeno da sastavi testament u nekoj drugoj formi). 3pak, izuzetne prilike ne moraju stvarno postojati, ve$ je dovoljno da je zavetalac zaista pomislio da su mu #ivot ili aktivna testamentarna sposobnost ugro#ene usled odre%eni okolnosti. "a punova#nost ovog testamenta nije va#no da li je zavetalac umro usled nastupanja izuzetni prilika ili od neega drugog. Pri sainjavanju usmenog testamenta, neop odno je istovremeno prisustvo tri testamentarna svedoka. 5koliko zavetalac da svoju izjavu pred tri svedoka, ali ne istovremeno, nego redom, takav testament je ruljiv. +ako%e, testament ne$e biti punova#an ukoliko zavetalac svoju volju izjavi pred dva sina dok mu je supruga na telefonu, ak iako traju izuzetne prilike (ili on opravdano smatra da je tako), jer nije saoptio svoju volju u prisustvu tri, nego dva testamentarna svedoka. prilika nije u mogu$nosti da raspola#e svojom

+estamentarni svedoci moraju imati ouvano ulo slu a i moraju znati jezik na kojem zavetalac izjavljuje svoju poslednju volju. 3pak, ukoliko je zavetalac gluvonem i znakovnim jezikom izjavi svoju poslednju volju, a testamentarni svedoci poznaju znakovni jezik, takav testament $e biti punova#an. +estamentarni svedoci ne moraju biti pismeni, kao ni da nad#ive zavetaoca. 6u#nost testamentarni svedoka je da sastave obavetenje o postojanju usmenog testamenta ili da obaveste sud o sadr#ini usmenog testamenta, te o mestu i prilikama pod kojima je izjavljena poslednja volja zavetaoca (obavetenje se daje u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik pred sudom). 5smeni testament je vremenski organien, te prestaje protekom .> dana od kada su prestale izuzetne prilike u kojima je sainjen (rok poinje da tee od momenta od kada pro%e opasnost). *ko po isteku roka ne sastavi testament u bilo kojoj drugoj formi (kojom mo#e da se slu#i), rauna$e se da usmeni testament nikada nije ni postojao.