Oblikovanje tokova materijala

-m at er ij a l -e ne rg ija a m ri j te al i rg e en ja

-in ac rm fo

or m ac

ij e

ij e

-in f

Osnovni tokovi u sistemu: Materijala Energije informacija

Primer procesa rada proizvodnja: struganje, glodanje, kontrola, buenje, termika obrada, poliranje,...pakovan

Oblikovanje tokova materijala

Putanje materijala kroz proizvodni sistemtokovi materijala TOK MATERIJALA - koji ini skup postupaka promena stanja projektovanih na nain da omogue transformaciju ulaznih materijala u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Ako u sistemu nema kretanja-nema toka materijala, nema ni proizvodnje Koliko predmeta rada toliko tokova materijala

 Oblikovanje tokova materijala moe da se vri na osnovu dva prilaza:

Pojedinani, Grupni

Pojedinani prilaz davno je osmiljen. Za svaki od proizvoda i njihovih delova razrauje se konstrukciona i tehnoloka dokumentacija. Za svaki se proizvod projektuje tok i svaki proizvod se pojedinano prati Oblikovanje prostorne strukture moe da se vri na osnovu dva prilaza:
Procesnom, Predmetnom

Prilazi u oblikovanju tokova

Prilazi u postavljanju proizvodnih struktura

Procesni prilaz

Predmetni prilaz

 Koji se princip u oblikovanju prostorne strukture vie primenjuje:

Procesni; ili Predmetni?

 Predmetni je bolji ali je procesni prilaz u oblikovanju prostorne strukture najire primenjen. Kod procesnog se dobija dobar stepen iskorienja opreme. Predmetni je detaljan, ali im nema dovoljnih koliina qj postavlja se pitanje iskorienja proizvodnih sistema. Koja je najire primenjana kombinacija prilaza oblikovanja tokova i prostorne strukture?

 Najea primena je pojedinanog i procesnog prilaza u oblikovanju tokova i prostorne strukture, ali su tokovi zamreni
vreme trajanja ciklusa proizvodnje - Tcp

Tc isp>95% tii<5%
vreme trajanja ciklusa integralne sistemske podrke - Tc isp vreme trajanja operacija rada aktivnog dejstva na predmet rada - tii

vreme trajanja ciklusa proizvodnje - Tcp

Tc isp>95% tii<5%
vreme trajanja ciklusa integralne sistemske podrke - Tc isp vreme trajanja operacija rada aktivnog dejstva na predmet rada - tii

TIP I VARIJANTA TOKA U USLOVIMA POJEDINANOG PRILAZA

Prethodna razmatranja, kako je pokazano, izdvajaju odreen broj karakteristinih veliina od posebnog znaaja za razvoj kriterijuma za oblikovanje tokova materijala i odreivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema. Ove veliine su (sl. 41, sl. 46, sl. 88 i sl. 97): -koliine proizvoda, koje karakteriu obim razmene sistema i okoline odnosno nivo zadovoljenja potreba okoline, - odnos struktura - koliine u programu proizvodnje koji odreuje kvalitet razmene i predstavlja podlogu za odreivanje tipa toka materijala u sistemu, - stepen tehnoloke sloenosti predmeta rada, predstavlja veliinu koja karakterie funkciju, predmeta obrade, postupak oblikovanja,-postupke prornene stanja na relaciji ulaz-izlaz, kvalitet veze sredstva rada. - uesnik u procesu rada i uslove izvoenja operacije rada, -kapacitet elemenata sistema, koji karakterie radne mogunosti, izabrani reim rada, uslove korienja, stanje u sistemu i kvalitet procesa odluivanja. 1 i 3 smene su nestandardni reimi rada A 2 smene standardan

Imajui u vidu stepen tehnoloke sloenosti predmeta rada dat kao zbir vremena trajanja izvoenja operacija rada u smislu:

t ii = t i1 +t i 2 + t i 3 + ... + t ii + ... + t im
i =1

i=m

[vr. jed./jed. pr. r.]

i koliine u programu koje je, za svaki predmet rada. potrebno obraditi:

qj [jed. pr. r/vr. per.j

Sloeniji je proizvod ije je t ii vee. Proizvod kome za koji je i =1 potrebno vee vreme za izradu je i sloeniji.
i=m

Vreme potrebno za izradu jedne jedinice proizvoda tehnoloka-obradna sloenost

 Kapacitet je vremenski izraena koliina rada koju sistem moe da da. Za svaki pj je def. kroz koje operacije prolazi, vreme i koliina Za svaki proizvod moe se napraviti tabela kao predhodno navedena Sloeniji je proizvod ije je vreme za izradu

t
i =1

i =m

ii

vee!!!

Tamo gde je potrebno vee vreme taj proizvod je sloeniji

Efektivni kapacitet

predstavlja vremenski izraenu efektivnu koliinu rada koju sprega tehnoloki sistem uesnik daje u datim uslovima korienja i pri datom reimu rada. Dobija se na osnovu: Ke=mesenee
me [r. dana/god] - broj radnih dana u godini koji se dobija se=2 [sm/dan] uobtajan reim rada u industrijskim sistemima ne =7,5 [as/sm] pri emu se 0,5 (as/sm) predvia za ishranu i odmor u toku smene e - Stepen iskorisenja
1 i 3 smene su nestandardni reim rada, a 2 smene standardni reim rada Tada je efektivni kapacitet: - za tehnoloke sisteme Ke=mesenee =24427,50,78=2.855 [as/god.], - za uesnike u procesima rada Ke= mesenee =24417,50,78=1.428 [as/god.]

Ukupne potrebe rada (optereenje)

Mogunosti Sistema (efektivni kapacitet)

T
i =1

i prekid

i =m

Ke
i i

Moe da nam se desi tri mogunosti:

Ke a)

Ke b)

Ke nedostatak kapaciteta c)

 Na osnovu navedenog svi proizvodni sistemi se dele u dve grupe: - Grupa proizvodnih sistema sa prekidnim tokovima materijala, - Grupa proizvodnih sistema sa neprekidnim tokovima materijala

T
i =1

i =m

Ke

q j tii
i =1

i =m

Ke

t
i =1

i =m

ii

Ke qj

t
i =1

i =m

ii

= Kser -

stepen serijnosti

- Na osnovu Kser odreujemo koji je tip toka u sistemu

- R odreuje vreme u kojem proizvod mora biti zavren

R - ritam toka vremenski interval koji odvaja ulaz odnosno izlaz dve uzastopne jedinice predmeta rada. - Osnovni kriterijum za odreivanje tipa toka je Kser
Osnovni oblici tokova materijala i karakteristine veliine
Razmatranja vezana za razvoj kriterijuma za oblikovanje tokova materijala u smislu: i=m

T
i =1

Ke

pokazuje da su tokovi materijala u proizvodnim sistemima u osnovi:

Prekidni tokovi podrazumevaju se tokovi karakteristini za podruja ire strukture jedininih i manjih koliina na relaciji pj-qj (sl. 49, podruja IV i III) odreeni ritmom ulaza/prolaza i izlaza pojedinanih proizvoda ili odreenih koliina istih ili slinih predmeta rada - serija u/kroz/iz procesa rada. Karakteristike veliina prekidnih tokova su: -za podruje IV,j edinini, u najveem broju sluajeva razliit, proizvod a -za podruje III,serija istih ili slinih predmeta rada sa ukupno nopt [jed./ser.] pri emu se veliina nopt dobija na ulazu u sistem u rezultatu analiza jedininih trokova u funkciji promenljive - q na nain prikazan na

Ti Kser manje ili jednako 1 a manje ili jednako Ke i =1 Mi sa sigurnou moemo tvrditi da smo u podruju 4 To je varijanta toka 1.1 Karakteristike ovog podruja? Tip proizvodnje najee je pojedinani ili maloserijski. Predmet miruje a ovek se kree najei sluaj (npr. Livnice, brodogradnja, Servisne radionice, alatnice, vajari, modni kreatori, Umetnici... Itd) Ovde nema smisla govoriti o ritmu toka Radna snaga je veoma kvalifikovana najkvalifikovanija Qj 1 koliina koja se puta u proizvodnju R Ke/Qj Ke

Procesi predmetne vrste su tipini procesi pojedinane proizvodnje po ugovoru sa postupcima runog (zanatski radovi) mehanizovanog (procesi montae velikih objekata) i automati-zovanog karaktera (obradoi centri, fleksibilni proizvodni sistemi, raunarski sistemi i slini procesi.

proces je prekidnog toka srednje serijskog tipa sa univerzalnim i produkcionim tehnolokim sistemima povienog stepena fleksi-bilnosti i relativno, nieg stepena ukupne efektivnosti sistema. Ovde moramo posmatrati odnose Ti sa Ke

 Na osnovu ovog izvodimo zakljuak da se radi o prekidnom toku. Varijanta toka je 1.2, to odgovara podruju 3 dijagrama Pj-qj - Ovde je karakteristino da je tip proizvodnje srednjeserijski - Obrada se vri na univerzalnoj opremi (univerzalna oprema koja moe da proizvodi razliite proizvode u odreenom dijapazonu mera i materijala) - Razmetaj opreme je procesni - Radna snaga je jo uvek visoko kvalifikovana - Rs= Ke/in ritam serije (prikaz svih serija)

 Ritam serije nije u zavisnosti od Tcp Ritam serije i Tcp zavise od veliine serije

.3 Osnovni oblici tokova materijala i karakteristine veliine .3.1 Prekidni tokovi

trokovi [din / jed]

Oznake: 1 - jedinini fiksni trokovi p1 - jedinini proporcionalni trokovi n1 - jedinini neproporcionalni trokovi u1 - ukupni jedinini trokovi

u1 n1 p1 1 nopt broj komada qj [jed.pr.]

Uz odreivanje optimalne veliine serije na ulazu u sistem

a) odnos (p - q ) u programu proizvodnje

b) odnos optereenje / kapacitet za dati sluaj strukture i tehnoloke sloenosti predmeta rada

Procesi predmetne vrste su tipini procesi sa prostornim strukturama izvedenim na predmetnom principu (sl. 103) sa razmetajem radnih mesta po redosledu optracija pri emu su neke od operacija, u rezultatu nedovoljne sinhronizovanosti vremena trajanja, odeljene meuskladinim prostorom tipa bunkera manjeg ili veeg stepena mehanizacije.

Sl. 103. Predmetni princip u oblikovanju tokova materijala

 Ovo su neprekidni tokovi. Varijanta toka je 2.1 Ovo je velikoserijska proizvodnja Produkcione maine, podruje fleksibilne automatizacije. Razmetaj opreme je predmetni Ovo su viepredmetne protone linije rp ritam partije

uravnoteenost toka

uravnoteenost toka

a) odnos (p - q ) u programu proizvodnje

b) odnos optereenje / kapacitet za dati sluaj strukture i tehnoloke sloenosti predmeta rada

Sl. 111. Uz analizu stepena serijnosti jednopredmetnih procesa

1. Za prekidne tokove varijanta 1.1 - osnovni pojedinani tok varijanta 1.2 - pojedinani tokovi procesnog tipa. 2. Za neprekidne tokove varijanta 2.1 - pojedinani viepredmetni tokovi varijanta 2.2 -jednopredmetni tok