MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

24

2. LABORATORIJSKA IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

2.1 Uvod
Kao to je ve reeno, generalna osnova za klasifikaciju usvojena je podela na dve glavne klase sa graninom vrednou veliine zrna od 0.075 mm, tako da razlikujemo: krupnozrna tla: koja sadre preko 50% zrna veih od 0.075 mm, i sitnozrna tla: koja sadre preko 50% zrna manjih od 0.075 mm.

Krupnozrna tla, u koja spadaju pesak (S) i ljunak (G), uglavnom se mogu raspoznati golim okom tako da je terenska identifikacija relativno jednostavna. Krupnozrno tlo u sebi moe sadrati primese sitnijih zrna (frakcija), ali su veliina i oblik zrna ipak najee dovoljni pokazatelji za identifikaciju. Za laboratorijsku identifikaciju i klasifikaciju krupnoznog tla primenjuje se opit granulometrijskog sastava tla (SRPS U.B1.018;2005). Sitnozrna tla, u koja spadaju praina (M) i glina (C), uglavnom se ne mogu raspoznati golim okom tako da se koriste indirektni opiti za njegovu identifikaciju. Ovo tlo, naroito ako sadri glinene estice, menja kozistentno stanje sa promenom sadraja vode. Ova osobina, koju inae nemaju krupnozrna tla, naziva se plastinost. Laboratorijska identifikacija i klasifikacija sitnozrnog tla vri se na osnovu Aterberg-ovih granica konzistencije (SRPS U.B1.020;1980).

2.2 Granulometrijski sastav tla (SRPS U.B1.018;2005)

Prisustvo zrna odreenih veliina (frakcija) u masi tlu odreuje se laboratorijskim opitom odreivanja granulometrijskog sastava tla. Granulometrijski sastav je definisan krivom koja opisuje veliinu zrna razliite veliine izraenu u procentima teine. Iako se na granulometrijskom dijagramu pored veliina zrna krupnozrnog tla prikazuju i veliine zrna sitnozrnog tla, on se iskljuivo koristi za klasifikaciju krupnozrnog tla. Osim oblika granulometrijske krive, za opis krupnozrnog tla upotrebljavaju se i sledei numeriki pokazatelji: Koeficijent jednolinosti ili uniformnosti:

CU =
Koeficijent zakrivljenosti:

d 60 d10

CZ =
gde je: d10 d60 d30
Beleke:

2 d 30 d10 d 60

- efektivna veliina zrna; od kojeg je 10% materijala u uzorku manje od ove veliine - dominantna veliina zrna; kojeg je 60% materijala u uzorku manje od ove veliine - veliina zrna; od kojeg je 30% materijala u uzorku manje od ove veliine

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

25

Za odreivanje granulomerijskog sastava tla koristimo dve metode: metoda sejanja; koristi se za krupnozrna tla, koja se sastoje najveim delom od estica (zrna) veih od 0.075 (0.06) mm. metoda sedimentacije; koristi se za sitnozrna tla, koja se sastoje najveim delom od estica (zrna) manjih od 0.075(0.06) mm.

Kombinovanje metode sejanja i sedimentacije omoguava dobijenje kontinualne krive granulometrijskog sastava tla, poevi od najkrupnijih pa do nasitnijih estica tla, koja se koristi pri: 2.1.1 klasifikaciji tla odreivanju vodopropusnosti tla odreivanju osetljivosti tla na mraz, i projektovanju filtra. Metoda sejanja

Razlikujemo dva postupka unutar metode sejanja: mokro sejanje, za tla sastavljena uglavnom od krupnozrnih estica tla, i suvo sejanje, za tla sastavljena uglavnom od krupnozrnih estica tla ali koja sadre beznaajnu koliinu frakcija praine i gline. Postupak mokrog sejanja Deo uzorka za odreivanje granulometrijskog sastava dobija se etvrtanjem uzorka koji se zatim sui na temperaturi od 105 0C do 110 0C da da bi se dobila koliina u skladu sa Tabelom 1ili Prilogom A standarda. izmeri se masa osuenog dela uzorka tla koji se ispituje (m1), sa tanou od 0.1 %. stavi se uzorak koji se ispituje na sito otvora 20 mm i oetka svaka krupna estica koja ne moe da proe kroz sito, elinom etkom ili nekom tvrdom etkom, dok ne bude ista od sitnozrnog materijala. frakcija zadrana na situ otvora od 20 mm se proseje na odgovarajuim veim sitima, izmeri se koliina zaostala na svakom situ, (m), i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. izmeri se osueni deo materijala koji je proao kroz sito 20 mm (m2), sa tanou od 0.1% od mase (m1) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. podeli se osueni materijal, tako da se dobije deo uzorka za ispitivanje odgovarajue mase (oko 2 kg). Izmeri se umanjeni deo uzorka (m3) do tanosti 0.1% od mase (m1) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. umanjena frakcija se stavi u odgovarajuu posudu i potpuno potopi u vodu. Ukoliko umanjena frakcija sadri sitnozrnu frakciju (praine i gline) u vodu se predhodno doda natrijum-heksametafosfat u koncentraciji od 2 g na litar vode. Umanjena frakcija mora da odstoji u rastvoru najmanje 1 sat, uz povremeno meanje.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

26

materijal se ispere, malo pomalo, kroz sito otvora 2 mm, ispod koga je postavljeno sito otvora od 0.063 mm. Frakcije koje prou kroz sito otvora 0.063 (0.075) mm odbacuju se sa vodom. Ispiranje se nastavlja sve dok voda kojom se ispira ne bude bistra. Posebna panja se mora obratiti na to da sita ne budu preoptereena vrstim esticama i vodom. sav materijal zadran na sitima premesti se u ravnu posudu i osui u suari na temperaturi od 105 0C do 110 0C. kada se ohladi na sobnu temperaturu, osuena frakcija se izmeri (m4) do tanosti od 0.1% od mase (m3) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. osuena frakcija se proseje kroz odgovarajua sita do sita sa otvorom 6.3 mm. Zadrana koliina na svakom situ (m) se izmeri do tanosti 0.1% od mase (m3) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. ako frakcija koja je prola kroz sito sa otvorom 6.3 mm ne sadri vie od 150 g, seje se na suvo na odgovarajuim manjim sitima, ukljuujui i sito od 0.063 mm. Izmeri se zadrana koliina materijala na svakom situ (m) , kao i fine estice (mF) koje prou kroz sito otvora 0.063 mm do tanosti 0.1% od mase (m3) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. ako je frakcija koja je prola kroz sito otvora 6.3 mm vea od 150 g, ova masa se izmeri (ms) i upie u kolonu 2, zatim se uz pomo razdelne kutije ili etvrtanjem koliine materijala smanji na 100 do 150 g. Ova umanjena masa se izmeri (m6) i upie u kolonu 2, a zatim se proseje na odgovarajuim sitima manjeg otvora, ukljuujui i sito sa otvorom 0.063 mm. Zadrane koliine na svakom situ se izmere, kao i prolaz finih estica kroz sito otvora 0.063 mm (mE). Ukoliko proba nije smanjena, m6 je isto kao m5. Merenja se vre do tanosti 0.1% od mase (m6) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja.

Postupak suvog sejanja Deo uzorka za odreivanje granulometrijskog sastava dobija se etvrtanjem uzorka koji se zatim sui na temperaturi od 105 0C do 110 0C da da bi se dobila odgovarajua koliina u skladu sa Tabelom 1ili Prilogom A standarda. - izmeri se osueni deo ispitanog uzorka tla (m1), sa tanou do 0.1 %. - spoji se sa dnom ono sito kroz koje je prola celokupna masa dela uzorka koji se ispituje. - sito se protrese tako da se materijal kotrlja u njemu. estice tla se mogu runo postaviti u otvore sita da bi se videlo da li e propasti, ali se ne smeju gurati da prou. Mora se voditi rauna o tome da na situ ostanu samo pojedinane estice. Koliina zrna zadranih na situ (m) izmeri se sa tanosti do 0.1 %, mase (m1) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja. - materijal iz dna se premesti u odgovarajuu posudu, a dno se ponovo privrsti za sledee sito manjeg otvora. Sadraj iz posude se ponovo sipa na sito i ponovi se predhodno opisan postupak. - postupak se ponavlja na svim sitima koja se koriste. - ukoliko se neko od sita preoptereti, sejanje se vri parcijalno, tako da pojedinani delovi ne prelaze mase propisane standardom.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

27

2.1.2

Metoda sedimentacije (hidrometrisanje)

Koristi se za odreivanje sadraja i raspodele tla ije su estice manje od 2 mm, a sadre vie od 10% estica manjih od 0.075 (0.063) mm. Postupak hidrometrisanja Kada dno ini deo uzorka prethodno ve prethodno prosejanih kroz sita otvora 0.075 (0.063) mm i kada je utvreno da tlo sadri vie od 10% estica manjih od 0.075 (0.063) mm, za ispitivanje se koristi samo deo uzorka ije su estice manje od 0.075 (0.063) mm i koji je sauvan u obliku suspenzije. Ispitni uzorak dobija se ukuvavanjem, a zatim suenjem. potrebna suva masa dela uzorka zavisi od vrste tla koje se ispituje. Potrebna masa je oko 100 g za peskovita tla i oko 50 g za praine i gline. - izmeri se suva masa dela uzorka koji se ispituje do 0.01 g tanosti, to predstavlja poetnu suvu masu (m0). - postavi se deo uzorka koji se ispituje u erlenmajer. - doda se 100 cm3 disperzivnog sredstva pipetom u erlenmajer sa tlom. Intezivno se mea sve dok estice tla ne budu razdvojene u suspenziji. Ako se koristi mehanika mukalica, posudu treba mukati najmanje 4 h ili preko noi, ukoliko je to potrebno. - prenese se suspenzija iz elenmajera ili suda u kome je vreno razdvajanje na sito sa otvorom 0.075 (0.063) mm i sabirnom posudom. Tlo na situ ispere se mlazom destilovane vode iz prskalice. Za ovo ispiranje ne bi trebalo koristiti vie od 500 cm3 vode. - prenese se suspenzija iz sabirne posude u menzuru zapremine 1000 cm3 i dopuni destilovanom vodom do oznake 1000 cm3. Ovako pripremljena suspenzija koristi se za ispitivanje sedimentacije. - menzura sa suspenzijom zatvori se gumenim epom, snano promea, a zatim spusti u vodeno kupatilo konstantne temperature, tako da bude uronjena do oznake od 1000 cm3. U sluaju nedostatku vodenog kupatila, ispitivanje se vri u prostoriji u kojoj ne postoji mogunost velikih temperaturnih promena. - u drugu menzuru od 1000 cm3 doda se ista koliina disperzivnog sredstva koje se koristi za disperziju estica u prvoj menzuri i dopuni destilovanom vodom. Menzura se spusti u kupatilo pored menzure sa suspenzijom. - posle jednog sata ili kada se temperature suspenzije i rastvora sa disperzivnom sredstvom izjednae sa temperaturom kupatila, izvadi se menzura sa disperzivnim sredstvom, promea se i odmah se vrati u kupatilo. Izvadi se menzura sa suspenzijom, snano izmea obrtanjem gore-dole 60 puta za 2 minuta i vrati u vodeno kupatilo. - u trenutku kada je menzura sa suspenzijom vraena u kupatilo, sekundomer se puta u rad i paljivo se skidaju gumeni epovi sa menzura. - kalibrisani hidrometar se uroni u suspenziju 15 s pre svakog itanja, do dubine malo ispod njegove plutajue pozicije, i pusti da slobodno pluta. ekvivalentno itanje hidrometra (Rh) za gornji rub meniska oita se posle 2 min, 5 min, 15 min, 45 min, 2 h, 5 h i 24 h od trenutka poetka sedimentacije i jo dva puta narednih dana, -

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

28

ukoliko je to potrebno. Zabelei se proteklo vreme u kolonu 3, a itanja u kolonu 5 zapisnika o rezultatima ispitivanja. nakon svakog itanja, hidrometar se polako izvadi, opera potapanjem u destilovanu vodu i spusti u menzuru sa disperzivnim sredstvom koje je na istoj temperaturi kao i suspenzija. Ekvivalentno itanje gornjeg ruba meniska se oita i zabelezi se vrednost (R0) u kolonu 6 zapisnika o rezultatima ispitivanja. temperatura suspenzije se kontrolie i zapisuje u kolonu 4 zapisnika o rezultatima ispitivanja nakon prvih 15 minuta od poetka, a kasnije prilikom svakog merenja. Temperatura mora biti sa tanou 0.5 0C. Ukoliko se temperature razlikuje za vie od 1 0C, izvri se oitavanje hidrometra u menzuri sa disperzivnim sredstvom u skladu sa predhodno navedenim postupkom.

2.3 Aterberg-ove granice konzistencije (SRPS U.B1.020;1980)

Iako se veliine zrna sitnozrnog tla prikazuju na granulometrijskom dijagramu, ova tla se ne klasifikuju na osnovu granulometriskog sastava tla. Za ova tla karakteristino je da sa promenom sadraja vode u tlu, odnosno vlanosti (w), menjaju konzistentna stanja od vrlo tvrdog do itkog konzistentnog stanja. Zato se za klasifikaciju sitnozrnog tla, ocenu konzistentnog stanja i kao pomoni podatak za pri oceni drugih fizikih i mehanikih osobina tla koriste Aterberg-ove granice konzistencije: granica teenja (wL ), granica plastinosti (wP ), i granica skupljanja (wS ).

Vlanost tla (w) (SRPS U.B1.012;1979) Definicija: odnos izmeu mase vode u uzorku tla i mase suvog uzorka tla naziva se vlanost (w) i izraava se u procentima (%). Vlanost tla se odreuje na osnovu dva ispitivanja, a kao rezultat se uzima prosena vrednost. Izraunava po sledeem obrascu:
w= gde je: W W1 W2 masa Petrijeve posudice u gramima (g) masa posudice sa poklopcem i sa vlanim uzorkom u gramima (g) masa posudice sa poklopcem i sa suvim uzorkom u gramima (g) W1 W2 100 W2 W

[% ]

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

29

Postupak odreivanja vlanosti (w) uzima se vlaan neporemeen ili poremeen uzorak materijala u koliini od 50 do 100 g, za peskovite materijale 500 g stavi se u Petrijevu posudicu, kojoj se prethodno izmeri masa W posudica se poklopi i izmeri uzorak tla zajedno sa posudicom i poklopcem, mase W1 sa posudice se skine poklopac i stavi pod posudicu a potom se sve stavi u sunicu i sui na 105 0C +/- 0.5 0C najmanje 24 sata ili do stalne mase posudica sa poklopcem se izvadi iz sunice, poklopi, stavi u eksikator, ohladi i izmeri masa W2

2.3.1

Granica teenja (wL )

Definicija: sadraj vode u sitnoznom tlu, prikazan kao procenat mase potpuno suvog tla, pri kojem sitnozrni materijal ili koloidi tla prelaze iz plastinog u teno konzistentno stanje. Postupak odreivanja granice teenja (wL ) Moe se izvoditi na osuenim i fino usitnjenim uzorcima, kao i na uzorcima u prirodnom stanju. Organaska tla treba ispitivati iskljuivo u prirodnom stanju. Ispitivanje se izvodi pomou Kasagrandeovog aparata (Slika 2.1). iz uzorka tla izdvoje se zrna koja ne prolaze kroz sito otvora okaca 0.5 mm uzorku od 200 g dodaje se 15 20 ml destilaovane vode i posle meanja od 5 20 min. uzorak se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu da izvesno vreme stoji u posudi zatim se uzorku dodaje postepeno od 1 3 ml destilovane vode dok se ne postigne eljeno konzistentno stanje pripremljena masa uzorka tla se pomou pljosnatog noa unese u sud aparata, tako da na sredini suda uzorak bude debljine 1 cm zatim se profilisanim noem uree leb upravno na osovinu oko koje rotira sud. irina leba u dnu iznosi 2 mm okretanje ruice brzinom 2 o/sec registruje se broj udaraca suda (N) u trenutku kada se leb zatvorio na duini od 12 do 13 mm. iz zone gde se leb zatvorio uzme se 20-30 g mase ispitivanog materijala i odredi sadraj vode (w), prema standardu SRPS U.B1.012;1979. postupak se ponavlja 3 5 puta.

Rezultati se nanose na dijagram u kordinatnom sistemu gde se na apcisu nanosi u logaritamskoj podeli broj udaraca suda (N), a na ordinati sadraj vode (w) u procentima u linearnoj razmeri, Slika 2.2. Presek prave linije sa ordinatom koja odgovara broju od 25 udaraca daje sadraj vode u procentima koji odgovara granici teenja (wL).

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

30

Podela tla na osnovu veliine granice teenja: wL < 20% 20 % < wL < 35% 35 % < wL < 50% wL > 50% neplastino tla niske plastinosti tla srednje plastinosti tla visoke plastinosti

Slika 2.1 Kasagrande-ova treskalica

Slika 2.2 Odeivanje granice teenja

2.3.2

Granica plastinosti (wP)

Definicija: sadraj vode u sitnoznom tlu, prikazan kao procenat mase potpuno suvog tla, pri kojem sitnozrni materijal ili koloid tla prelazi iz plastinog u poluvrsto konzistentno stanje. Postupak odreivanja granice plastinosti (wP) Moe se izvoditi na osuenim i fino usitnjenim uzorcima, kao i na uzorcima u prirodnom stanju, dok organaska tla treba ispitivati iskljuivo u prirodnom stanju. iz uzorka tla izdvoje se zrna koja ne prolaze kroz sito otvora okaca 0.5 mm uzorku od 50 g dodaje se izvesna koliina destilovane vode i posle meanja od 5 20 min. uzorak se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu da izvesno vreme stoji u posudi zatim se uzorku dodaje postepeno od 1 3 ml destilovane vode dok se ne postigne eljeno konzistentno stanje od pripremljene mase uzorka formira se kugla, koja se valjanjem na staklenoj ploi oblikuje u valjak prenika oko 6 mm valjanjem pomou dlana ruke, napred nazad, formira se valjak prenika 3 mm kada se na valjku pojave pukotinice, na uzorku se odreuje sadraj vode (w) prema standardu SRPS U.B1.012;1979.

Postupak se ponavlja na najmanje dva uzorka, a kao rezultat se uzima prosek.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

31

2.3.3

Granica skupljanja (wS)

Definicija: sadraj vode u sitnoznom tlu, prikazan kao procenat mase potpuno suvog tla, pri kojem sitnozrni materijal ili koloid tla prelazi iz poluvrstog u vrsto konzistentno stanje, odnosno stanje u kojem pri daljem gubitku vode usled suenja uzorak tla ne menja svoju zapreminu. Postupak odreivanja granice skupljanja (wS) Moe se izvoditi na osuenim i fino usitnjenim uzorcima, kao i na uzorcima u prirodnom stanju, dok organaska tla treba ispitivati iskljuivo u prirodnom stanju. iz uzorka tla izdvoje se zrna koja ne prolaze kroz sito otvora okaca 0.5 mm uzorku od 150 g dodaje se izvesna koliina destilovane vode i posle meanja od 5 20 min. uzorak se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu da izvesno vreme stoji u posudi zatim se uzorku dodaje postepeno od 1 3 ml destilovane vode dok se ne postigne konzistentno stanje pri emu vlanost odgovara granici teenja (wL) ili je malo vea. manji deo uzorka se stavlja u porcelanski sud koji se prethodno premae tankim filmom sislkonske masti laganim udarcima suda puta se da uzorak tee do ivica suda i postupak se ponavlja uz povremeno dodavanje delova uzorka sve dok uzorak ne ispuni sud gornja povrina uzorka i suda se potavna elinim noem ili lenjirom napunjeni sud se izmeri (m1) a zatim se uzorak sa sudom sui na 60 oC do konstantne mase i meri (m2) prazan sud se napuni i izmeri zapremina vlanog uzorka (V). Zatim se sud sa ivom stavi u posudu za suenje, u ivu se paljivo stavi osueni uzorak izmeri se zapremina istisnute ive pomou menzure i odredi zapremina suvog uzorka (Vd).

Granica skupljanja se rauna iz izraza: ws = w gde je: w - vlanost, V - zapremina vlanog tla, Vd - zapremina suvog tla, mo - masa porculanskog suda - masa suvog tla md=m2 - mo Vla\nost se rauna iz izraza: w= gde je: m=m1 - mo - masa suvog tla m md 100 md V Vd 100 md

[%]

[% ]

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

32

2.3.4

Indeks plastinosti (IP)

Definicija: razlika izmeu vlanosti na granici teenja (wL) i vlanosti na granici plastinosti (wP) naziva se indeks plastinosti.

I P = wL wP
2.3.5 Indeks konzistencije (Ic)

Definicija: odnos izmeu razlike vlanosti pri granici teenja (wL) i prirodne vlanosti (wo) i indeksa plastinosti (IP) naziva se indeks konzistencije.

IC =
2.3.6 Indeks teenja (IL)

wL wo IP

Definicija: odnos izmeu razlike prirodne vlanosti (wo) i vlanosti na granici plastinosti (wP) i razlike vlanosti pri granici teenja (wL) i granici plastinosti (IP) naziva se indeks teenja.

IL =

wo wL wL wP

Zadatak 2.1:

Odrediti granicu teenja (wL) i granicu plastinosti (wP) prema rezultatima ispitivanja datim u tabelama.

Odreivanje granice teenja uzorka (wL)

Broj opita Broj posude Bruto vlana masa (g) Bruto suva masa (g) Masa posude (g) Masa vode (g) Masa suvog uzorka (g) Vlanost (%) Broj udaraca

1 5 35.61 28.17 10.83 7.44 17.34 42.90 34

2 14 32.58 25.77 10.42 6.81 15.35 44.40 28

3 8 35.51 27.82 11.33 7.69 16.49 46.63 21

4 27 34.92 27.11 11.07 7.81 16.04 48.70 16

%

Granica teenja wL=

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

33

50 49 48 47

Vlanost w (% )

46 45 44 43 42 41 40 10 15 20 25 30 35 40

Broj udaraca

Odreivanje granice plastinosti uzorka (wP)

Broj opita Broj posude Bruto vlana masa (g) Bruto suva masa (g) Masa posude (g) Masa vode (g) Masa suvog uzorka (g) Vlanost (%)

1 36 20.60 18.91 10.97 1.69 7.94 21.30

2 15 20.00 18.46 11.22 1.54 7.24 21.30

3 19 21.57 19.70 10.84 1.87 8.86 21.10

Granica plastinosti wL =

w1 + w2 + w3 = 3

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

34

Zadatak 2.2:

Na uzorku tla je izvren kombinovani metoda granulometrijskog sastava tla, a dobijeni rezultati su prikazani su tabelarno. Koristei hidrometrijske tabele, izraunati i nacrtati granulometrijsku krivu uzorka, Prilog 1.

PROSEJAVANJE
Tabela 1: Zapisnik o ispitivanju (sejanje) Masa zadrana na situ izmerena korigovana Procenat zadranog (mk /m1) 100 Kumulativni prolaz

Otvor sita

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

1 Poetna suva masa (m1) 75 mm 63 mm 50 mm 37.5 mm 28 mm 20 mm Prolaz kroz sito 20 mm (m2) Ukupno ( uporediti sa m1) Umanjeno (m3) Umanjeno i isprano (m4) Korekcioni faktor (m2/m3) 14 mm 10 mm 6.3 mm Prolaz kroz 6.3 mm (m5) Ukupno ( uporediti sa m4) Umanjeno (m6) Korekcioni faktor (m2/m3)(m5/m6) 5.00 mm 3.35 mm 2.00 mm 1.00 mm 0.500 mm 0.425 mm 0.300 mm 0.200 mm 0.100 mm 0.075 mm Prolaz 0,075 mm (mF ili mE) Ukupno (uporediti sa m6)

m ( g) 2 83.41 83.41

mk (g) 3

P (%) 4

S (%) 5

83.41

0.33 2.25 3.17 6.51 7.07 2.85 61.23 (m1)

0.40 2.70 3.80

7.80 8.48 3.42

99.60 96.90 93.10 85.30 76.82 73.40

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

35

HIDROMETRISANJE
Podaci o uzorku

Predhodna priprema sa: Specifina teina vrstih estica Masa suvog uzorka sitnijeg od 0,063 mm Masa suvog uzorka posle predhodne pripreme Gubitak zbog predhodne pripreme K = (mH /m1) K = [(m3-m4) + mF] (m2/m3) (1/m1) K = [(m3-m4) + mE (m5/m6)] (m2/m3) (1/m1)
Podaci o etaloniranju hidrometra

Gs= mH =m0= mH=mp=

2.70 61.23 0.734

( g) ( g) (%)

Hidrometar br. 1 Menzura br. Korekcija meniska Cm= Kalibraciona jednaina za itanja kada se hidrometar ne vadi iz suspenzije HR =.. -. Rh Kalibraciona jednaina za itanja kada se hidrometar vadi iz suspenzije HR =.. -. -Rh Ekvivalentni prenik zrna (D):
D= 30H R HR =A t 980.7(G s 1) wt

5 +0.5

[mm]

gde je: HR Gs dinamika viskoznost vode na temperaturi itanja (g/(scm) efektivna dubina na kojoj je izmerena gustina suspenzije hidrometrom (cm); (Tabela 3) specifina teina vrstih estica zapreminska masa destilovane vode (g/cm3) vreme proteklo od poetka sedimentacije do itanja ( min), i konstanta; (Tabela 4)

t A

Procenat uea mase (S), estica manjih od ekvivalntnog zrna (D): 100 G s S= Rd K m H (Gs 1 )) gde je: mH K masa suvog tla sitnija od 0.063 mm koja se nalazi u suspenziji za hidrometrisanje korekcioni faktor zbog primenjenih smanjenja koliine ispitnog uzorka tokom ispitivanja

[%]

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

36

Tabela 2: Zapisnik o ispitivanju (hidrometrisanje)

Ef. dubina (HR)

Konst. (A) mm(cm/min)1/2

Temperatura (T)

(Rh =Rh'+Cm)

(min) 3
0.5 1.0 2.0 5.0 15.0 45.0 120.0 300.0 1440.0

(0C) 4
20 20 20 20 20 20 21 21 19

5
27.80 26.20 23.90 20.60 17.00 12.90 10.10 7.20 4.80

6
27.44 25.86 23.59 20.34 16.78 12.74 9.97 7.12 4.75

7
28.3 26.7 24.4 21.1 17.5 13.4 10.6 7.70 5.30

(cm) 8
8.81 9.26 9.88 10.68 11.65 12.78 13.52 14.26 14.91

9
0.01344 0.01344 0.01344 0.01344 0.01344 0.01344 0.01328 0.01328 0.01361

(mm) 10
0.0564 0.0409 0.0299 0.0196 0.0118 0.0071 0.0045 0.0029 0.0014

11
0.36 0.34 0.31 0.26 0.22 0.16 0.13 0.08 0.05

69.30 65.10 59.10 50.60 41.20 30.61 23.90 16.34 8.80

Tabela 3: Vrednosti efektivne dubine (HR)

Ekvivalentno itanje (Rh)

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

HR (cm)
16.30 16.00 15.80 15.50 15.20 15.00 14.70 14.40 14.20 13.90 13.70 13.40 13.10 12.90 12.60 12.30 12.10 11.80 11.50 11.30

Ekvivalentno itanje (Rh)

20.00 21.00 22.00 23.00 24.00 25.00 26.00 27.00 28.00 29.00 30.00 31.00 32.00 33.00 34.00 35.00 36.00 37.00 38.00

HR (cm)
11.00 10.70 10.50 10.20 10.00 9.70 9.40 9.20 8.90 8.60 8.40 8.10 7.80 7.60 7.30 7.00 6.80 6.50 6.20

Beleke:

Kumulativni procenat (S)

(%) 12

itanje (Rh')

itanje (R0')

(Rd =Rh'-R0')

Prenik (D)

Proteklo vreme (t)

Datum

Sati

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

37

Tabela 4: Konstanta (A) u zavisnosti od temperature i specifine teine vrstih uzoraka Gs 2.5 2.55 2.6 2.65 2.7 2.75 2.8 T w A 0 C g/cm3 g/(scm) mm (cm/min)1/2 4 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 1.00000 0.99897 0.99880 0.99862 0.99843 0.99823 0.99802 0.99780 0.99757 0.99733 0.99708 0.99682 0.99655 0.99627 0.99598 0.99568 0.01567 0.01111 0.01083 0.01056 0.01030 0.01005 0.00981 0.00958 0.00936 0.00914 0.00894 0.00874 0.00855 0.00836 0.00818 0.00801 0.0151 0.0149 0.0147 0.0145 0.0143 0.0141 0.0140 0.0138 0.0137 0.0135 0.0133 0.0132 0.0130 0.0129 0.0128 0.0148 0.0146 0.0144 0.0143 0.0141 0.0139 0.0137 0.0136 0.0134 0.0133 0.0131 0.0130 0.0128 0.0127 0.0126 0.0146 0.0144 0.0142 0.0140 0.0139 0.0137 0.0135 0.0134 0.0132 0.0131 0.0129 0.0128 0.0126 0.0125 0.0124 0.0144 0.0142 0.0140 0.0138 0.0137 0.0135 0.0133 0.0132 0.0130 0.0129 0.0127 0.0126 0.0124 0.0123 0.0122 0.01414 0.01396 0.01378 0.01361 0.01344 0.01328 0.01312 0.01297 0.01282 0.01267 0.01253 0.01239 0.01225 0.01212 0.01199 0.0139 0.0138 0.0136 0.0134 0.0133 0.0131 0.0129 0.0128 0.0126 0.0125 0.0124 0.0122 0.0121 0.0120 0.0118 0.0137 0.0136 0.0134 0.0132 0.0131 0.0129 0.0128 0.0126 0.0125 0.0123 0.0122 0.0120 0.0119 0.0118 0.0117

2.85

0.0136 0.0134 0.0132 0.0131 0.0129 0.0127 0.0126 0.0124 0.0123 0.0122 0.0120 0.0119 0.0118 0.0116 0.0115

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

38

Zadatak 2.3:

Klasificirati uzorke (I-V) prikazane na granulomersijskom dijagarmu (Prilog 1) pomou Blok dijagrama ,,AC klasifikacije,, koji je prikazan u Prilogu 3. Prethodno izvriti klasifikaciju uzoraka na osnovu Aterberg ovih granica konzistencije pomoi dijagrama plastinosti, Prilog 2.

PODACI ZA KLASIFIKACIJU

Uzorak: D sita (mm) 75.0 63.0 50.0 37.5 28.0 20.0 14.0 10.0 6.3 5.0 3.35 2.0 1.0 0.5 0.425 0.3 0.2 0.1 0.075

I
D(mm) S (%)

II D(mm) S (%)

III D(mm) S (%)

IV D(mm) S (%)

V D (mm) S (%)

Hidrometrisanje

wL (%) wP (%) IP Simbol grupe tla

Beleke:

0.0564 0.0409 0.0299 0.0196 0.0118 0.0071 0.0045 0.0029 0.0014 45.6 21.2 24.4

100.0 99.6 96.9 93.1 85.3 76.82 73.4 69.3 65.1 59.1 50.6 41.2 30.61 23.9 16.34 8.80 -

100.0 78.9 54.1 39.8 35.1 30.2 22.3 5.9 -

100.0 94.8 85.1 67.2 45.8 29.1 15.2 6.9 4.1 0.0401 0.0250 0.0101 0.0019

100.0 98.9 95.1 86.0 67.1 41.8 29.0 24.1 16.9 12.1 7.0 3.0

Sejanje

0.0381 0.0230 0.0070 0.0016

100.0 98.0 95.8 86.1 73.0 41.2 6.9

19.1 12.8 6.3

43.0 28.0 15.0

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

39

Prilog 2.1: Granulometrijski dijagram

P R A IN A GLIN A 100 90 80 70 SITNA SREDNJA KRUPNA SITAN

PESAK SREDNJI KRUPAN SITAN

LJ U N A K D R OB IN A SREDNJI KRUPAN

IV

III

II

prolazi kroz sito [%]

60 50 40 30 20 10 0
0.0 0 0 2 0.0 0 04 0.0 0 0 8 0.0 0 06
70 60 50 40 30 20 10 7 4 0 0 10 20

Prilog 2.2: Dijagram plastinosti

0.00 1

0 .0 0 2

0 .0 0 4

0 .0 06

0 .0 1 0 .0 0 8

0.0 2

0 .0 4

0 .1 0 .0 8 0 .0 6

prenik zrna D [mm]

0.2

0.4

1 0.8 0.6

IP (%)

CH

0) ja L-2 ini 73( L l A =0. IP

10 8

20

40

100 80 60

200

Indeks plastinosti

CI

MH-OH

CL

SC SC-SF SF

MI-OI ML-OL
30 40 50 60 70 80 90 100

G ran ica te e n ja

L L (% )

Beleke:

MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

Prilog 2.3: Blok dijagram ,, AC klasifikacije,,

Beleke:

blo k dijagra m jed inst vene ili (AC) kla sifik acije

ne ( C,O ,M)

V i e od 50% z rna je v e e od 0.075m m

da (G ,S)

da (O,M ) ne (C )

U dijagramu plas tin osti vre dnosti s u ispod A -linije

ne ( S)

Vie od 50% zr na k rupne fra k cije je ve e od 2 .0 m m

da (G)

da 20 < w L < 35 ne da CL

da SC,S F

ne (M )

w L ( su eno na 105 C ) < 0.75 w L (prirodno) da ( O) da OL ne ne CH da OI 35 < w L < 50 CI SW

P roce nat s itno zrne frakc ije j e v e i o d 1 5.0%

P rocenat s itnozrne frakc ije j e ve i od 15 .0% ne ne

da

G C, GF

ML

da

20 < w L < 35

20 < w L < 35

da Cu > 6 i 1<Cz<3

da

da Proc enat sitnoz rne frak cije je m anji o d 5.0% P rocenat s itnozr ne frakcije j e m a nji od 5.0 % Cu > 4 i 1<Cz<3 ne ne S U,S P Granine v rednos ti imaju dvostr uk e sim bole ne G ran ine vr ed nosti im aju dv ostruke s im bole GU , G P

da

GW

ne

MI ne OH

da

35 < w L < 50

35 < w L < 50

ne

MH

40