1.Pribor za terensko istrazivanje zemljista?

Karte, Eklimeter i visinomer, Alat za kopanje, Fotoaparat, Pedoloki no, Terenski dnevnik, Metar , Atlas boja, Plastine vrede, Reagensi: HCl, BaCl2, AgNO3, Pribor za uzimanje uzoraka , Terenski pehametar, Burgija , Epruvete, Lupa, Kompas, ae, filter papir, destilovana voda. 2. Rekognisciranje terena Prva faza terenskog prouavanja zemljita. Obuhvata obilazak terena i upoznavanje sa podrujem istraivanjakako bi se dobila opta predstava o zemljinom pokrivau. 3. Istraivanje zemljita sondom Sonde su razliiti tipovi burgija namenjene specijalno za istraivanje zemljita. Sondiranje se vri na izdvojenim povrinama koje se meusobno razlikuju po biljnom pokrivau, reljefu ili nekom drugom pokazatelju 4. Vrste pedoloskih profila? U zavisnosti od dubine kopanja i namene razlikuju se: 1.Osnovni ili glavni profil 2. Poluprofil ili pomodni profil 3.Prikopke ili kontrolne jame 5. Tehnika kopanja profila Na povrini oznai se pravougaonik dimenzija 70-80cm irine. Iskopani materijal izbacuje se na bone strane. Dubina profila je 180-200cm. eona strana profila je orjentisana tako da sunevi zraci na nju padaju direktno. Sa suprotne strane ostavljaju se stepenice radi lakseg pristupa.

6. OPIS UNUTRANJE MORFOLOGIJE PROFILA Pri opisu U.M.P. prvo se pazljivo razgleda njegovo elo i vizuelno, na osnovu izmene boje, mehanickog i agregatnog sastava i dr.karakteristika na njemu izdvoje genetiki horizonti zemljista ili slojevi. Granice izmedju horizonata ili slojeva obelezavaju se nozem u vidu crte preko celog cela profila. Metrom se izmeri dubina svakog genetickog horizonta ili sloja i zabelezi u dnevnik. Na osnovu prouc.unutrasnje morfologije dobija se potpunija predstava o obrazovanju zemljista i njegovim karakteristikama. Najvaznije endomorfoloske osobine: (Gradja profila, dubina zemlji.i njegovih pojedinih horizo., karakter prelaza 1 horizonta u drugi, boja mehanicki sastav, struktura, zbijenost, umeci, vlaznost, dubina podzemne vode, rasprost.korenovog sistema biljaka, maticni supstrat, aktivnost zemljisne faune). 7. Pri opisu spoljasnje morfologije u zapisnik se unose podaci o situaciji terena gde je profil kopan (reljef, zivom biljnom i mrtvom pokrivacu). 8. Pod sklopom profila podrazumeva se njegova diferenciranost na genetske horizonte. Razlikuju se po boji, strukturi, teksturi, hemijskom i mehanikom sastavu.

9. Obiljezavanje horizonata U profilu zemljista nalazi se po nekoliko horizonata od kojih neki mogu biti diferencirani na pothorizonte. Svaki horizont ima svoj naziv i oznacava se odredjenim velikim latinicnim slovom. Poznajemo sledece horizonte: O-na neobradjivanim zemljistima, (A)-inicijalni, slabo razvijen humusno-akumulativni horizont. A-humusno-akumulativni horizont, P-oranicni(obradivi), T-tresetni horizont, E-eluvijalni, B-iluvijalni, (B)-kambicni, C-rastresiti deo maticnog supstrata, R-cvrsta stena, Dcvrsta stena ili usitnjen materijal, G-glejni horizont hidromorfnih zemlji., Gso-sekundarno oksidisani pothorizont glejnog horiz., Gr-Redukcioni podhorizont, S-pseudoglejni horizont.

10. Dubina zemljita Pod dubinom zemljita podrzumeva se vertikalno rastojanje od povrine do matine stene koja nije izmenjena delovanjem pedogenetskih procesa. Prema dubini soluma zemljita se dele na: 1.Vrlo plitka (<10cm) 2.Plitka (10-30cm) 3.Srednje duboka (30-60cm) 4.Duboka (60-120cm) 5.Vrlo duboka (>120cm) 11. Odredjivanje boje zemljista Za odredjivanje boje zemljista koristi se atlas boja. U atlasu su boje oznacene simbolima tj.slovima i brojevima koji oznacavaju vrstu boje, njenu izrazenost i jacinu. Pri odredjivanju boje zemljista ne treba zaboraviti da je ona razlicita pri razlicitoj vlaznosti, mehanickom i agregatnom sastavu. Da bi oznake odredjene koriscenjem atlasa boja bile uporedive, boju zemljista treba uvek odredjivati pri vlaznosti bliskoj poljskom vodnom kapacitetu. Ako je zemljiste suvlje treba ga navlaziti vodom iz spric-boce. 12. Mehanicki sastav zemljista za orjentalno odredjivanje mehanickog sastava zemljista u poljskim uslovima po toj metodi zemljiste se navlazi i gnjijeci izmedju prstiju do konsistencije tjesta do vlaznosti koja odgovara dodnjoj granici plasticnosti debljine 3mm potom se valjcic stavlja u prsten debljine od oko 3cm. valjcici se ne obrazuju- pjesak, zacetak valjcica- peskusa, valjcic se kida pri valjanju-laka ilovaca, valjcic neprekidan a pri savijanju u prste se raspada-srednja ilovaca, valjcic neprekidan prsten s pukotinama- teska ilovaca i valjcic neprekidan prsten citav- glinusa 13.Zbijenost zemlj. i njihovih pojedinih horizonata zavisi od mehanickog i agregatnog satsava, poroznosti, vezanosti, aktivnosti zemlj. faune, razvijenosti krjena biljaka, primenjivih agrotehnickih i meliorativnih mera i niza dr. faktora prema stepenu zbijenosti zemlj. se dijeli na: jako zbijeno, zbijeno, rastresito, sipkava(trona) 14. Sta su specificna novoobrazobanja u zemljistu?

To su morfoloski oformljene i nagolilane materije koje se razlikuju po spoljasnjem izgledu, boji i hem.sastavu od zemljisne mase koja ih okruzuje. 15.Specificna bioloska novoobrazovanja ( zivotinjskog i biljnog porekla) cine: crvotoine, koproliti krtovine, upljike i dendriti 16. Terenski metod odredjivanja karbonata Kvalitativno odredjivanje sadrzaja karbonata u zemljistu vrsi se pomocu 10%-tnog rastvora sone kiseline (HCL). Kapalicom kojom se uzima rastvor sone kiseline tretira se zemljisni profil od povrsine do dna. Hemijska reakcija koja se manifestuje izdvajanjem mehurica CO2, pokazuje prisustvo dok odsustvo penusanja ukazuje da u zemljistu nema karbonata. Dovoljno je sipati 2-3 kapi rastvora sone kiseline, pa da se pojavi penusanje ako su prisutni karbonati. Na osnovu cujnih i vidljivih efekata penusanja zemljista pri njegovom tretiranju 10%-tnom HCL moze se priblizno utvrditi sadrzaj karbonata. 17. Uzimanje uzoraka u nenarusenom stanju Uzorci u narusenom, prirodnom stanju uzimaju se sa istih mjesta u zemljisnom profilu, odakle su uzeti i uzorci u narusenom stanju. Ovi uzorci se uzimaju pomocu cilindara odredjene zapremine. U nasim labaratorijama se koriste cilindri zapremine 100cm kubnih. Radi lakseg utiskivanja u zemljiste cilindar je sa jedne strane zaostren.Uzorci u nenarusenom stanju prvo se uzimaju iz povrsinskog,a zatim iz dubljih horizonata. Kada se zavrsi uzimanje uzoraka iz povrs.horizonta prelazi se na sledeci i tako redom do poslednjeg sloja. Uzorci u cilindrima se ne uzimaju iz skeletnih zemljista.U terenski dnevnik se obavezno upisuje sloj, dubina uzimanja uzoraka i brojevi cilindara. Kada se zavrsi uzimanje uzoraka cilindri se pakuju u drvene sanducice specijalno namenjene za njih. 18. Pakovanje i transportovanje zemljisnih uzoraka Uzorci moraju biti dobro upakovani da ne bi doslo do mijesanja zemlj. iz razlicitih esa, njihovog prosipanja i sl. najbolje ih je pakovati u drvene sanduke ili tvrde kartonske kutije. Posebnu paznju treba obratiti pri transportovanju nenarusenih uzoraka uzetih cilindrima. Oni se ne smiju mnogo tumbati (hehehe tako pise) 19.Priprema zemlj. uzoraka u narusenom stanju postupak kojim se obavlja priprema zemlj. uzoraka za laboratorijsku analizu , obuhvata: suenje zemlj. uzoraka, idenje uzoraka od razlicitih primjesa, uzimanje srednje probe uzorka, sitnjenje uzorka,prosejavanje uzorka i uvanje pripremljenih uzoraka. Za pripremu zemljisnih uzoraka u narusenom stanju potrebno je sledeci pribor: veci komad tvrdjeg papira, kartona ili per-ploe, porcelanski avan, gumeni tuak, sito sa otvorima precnika 1ili 2 mm, pedoloski noz ili lenjir, manje apirne kese, kartonske kutijice ili staklene posude sa poklopcima za cuvanje pripremljenih uzoraka 20. za susenje koje moze da potraje i nekoli uzorak treba povremeno promjesati kako bi se ubrzalo njegovo susenje. Vece grudve treba pazljivo prstima usitniti do grudvica precnika 1-2cm. CILJ susena uzorka je konzervacia zemlj. tj. zaustavljanje mikrobioloskih procesa u njemu, a povezano s tim i biohemijskih izmena uzorka. Treba imati na umu da se pri susenju uzorka menja i pH vrednost, hidrolicka kiselost, sadrzaj nekih razmjenjivih katjonai biljkama dostupnih formi jedinjenja azota i fosfora.