Ти60РТОТ

ПРИРУЧНИК
О КУЋНОМ КОМПОСТИРАЊУ

Нови Сад, 2009.

ПокрајИlIСКlI секретаријат за
з аШТII"У ЖIШQТllе средине и

ОДРЖIIВИ развој

клnrос
IрllрУЧНИК О KOMllOI;TllpaJЬY
УВОА
Просечно Домаћинство у Србији ства­
ра око 1000 килограма разног отпада
годишње, од чега је око 1/ 3 органског
порекла (бllоотпад).
Одлагање оваквог отпада на депоније
није пожел,но из неколико разлога,
осим када се компостира на самој де­
понији (централизовано компости­
рање).
Први разлог је да се депоније све више
шире и захватају све већу по врши­
иу. Други разлог је да се такав отпад
затрпава и сабија, чиме се само одла­
же и компликује решење проблема.
Разградња органског отпада, без до­
ВОЛ>НО ваздуха (анаеробно), за после­
дицу има стварање штетних једињења
(сумпор-водоник, метан, амонијак ... ).
Један део се ослобађа у атмосферу
(метан) и узрокује повећање ефекта
стаклене 6аште. Друге штетне ма--:
терије доспевају у површинске и по­
дземне воде и загађују их.
Није ретка појава на њивама и у до­
маћинствима да се органски отпаци
сп3.Л>ују. То уништава живе организме
у земл,ишту и представл,а неразуман
губитак органске материје.
Уместо да се сп3.Л>ује или одлаже на
депоније (јавне или дивл,е), био отпад
се може компостирати (рециклира­
ти) тамо где и настаје - у самом дома­
ћинству (кућно компостирање).
На тај начин, свако ОД нас може дати
лични до п ринос очувању животне
средине и природних вредности,
али и уштедети енергију и новац.
 •• КОМJlОС1'Jlрај, не баца;!

ШТА ЈЕ I<ОМПОСТИРАЊЕ7
Компостирање је контролисани процес разградњ;::.е_-__~
органске материје и њена трансформација
у компост - хумусни материјал богат
хранл>ивим материјама.

Тај процес се одвија свуда у природи

захваљујући активности организама
који живе у земљишту (бактерије,
гљивице, инсекти, си-тне животиње).
Када човек рециклира органски
отпад, он тада само опонаша приро­

дне процесе и настоји да обезбеди за

то оптималяе услове (енергија, вода и
ваздух).

Крајњи производ компостирања је

компост, То је хумусни материјал сличан
земљишту који настаје делимичним разлагањем органске
материје. Он представља квалитетно органско ђубриво, које је корисно за
земљиште и гајене БI1h>ке.

АО&РО&ИТ ОА КОМПОСТИРАЊА
Компостирање је најприхватљивији начин збрињавања биоразградивог
отпада.
,
Корист је вишеструка:

• смањује се количина смећа на депонијама,

• успоставља се природно кружење материје (хранива изнета из зем.л.ишта

се враћају у виду компоста),

• употребом компоста поспешује се плодно ст земљишта, његов ТОПЛОТНИ,

водни и ваздушни режим, и подстичу се биолошки процеси,

• смањује се употреба синтетичких минераляих ђубрива,

• доприноси се заштити животне средине,

• штеди се новац (не купујемо ђубриво и смањују се трошкови одлагања

отпада на депоније).
npllpY'IIIIIK () KOMIIO\: '1IpaIhY •

КОЈА ВРСТА ОТПА4А СЕ МОЖЕ

ОМПОСТ JItI. И?
Компостирати се могу остаци из кухиље, баште, воћњака, им{ са њиве. Остаци
који се могу компостирати се деле у две групе, и то на зелени и браон мате­
ријаЛ1 а у компостер се ставл-.ају у приближно једнаким количинама (1: 1).

у зеленн материјал, који је .лажан и

богат азотом (N), спадају:
• остаци воћа и поврћа из кухиње
• остаци БИloака из 6awтe
• свеже зелеие БИloJre и лишће
• покошеиа свежа трава
• талог од кафе
• филтер Jreсице од чаја
• неосемењени свеж коров
• орезане зелене гране и жива ограда
• остаци од прераде воћа и поврћа
• перје

у браон материјал, који је сув,

волуминозан и богат УГlbеником
(С), спадају:

• сено и слама
• суво лишће и гране
• осушене БИloJre
• ....усКе од јаја
• иглице четинара

• mu..евииа
• исецкан папир без штампе
• стара зем.ы из саксија
• папирни салвети и марамице

• пр....а.в и н еупотреБМUI картон

Микроорганизми који активно уче­ При мешању различитих отпадака

ствују у разградњи органског отпада треба да пазимо на овај однос, јер у
имају изражену потребу и за азотом и супротном се процес разградње успо­

за угл-.еником. Оптималан однос угл-.е­ рава или скреће у нежеА>еном правцу

ника и азота у компостном материјалу (ТРУА>ење - ствара се неугодан мирис и
је За: 1. квалитет компоста је лош).
 ;О1оIlНН': · "рај, I б,щај!

OK6LlpHe вредности за односуzљеншса и азоmа (C/ N) у раз.шчшtШМ врстама

органск.их маmерија

C/N МатеРИЈал

ур ин 0,8 коњски и з ме т

стај њак 8 гранч ице

стајњ ак 8 слама овса и ражи

измет без сламе 10 папрат

10-20 АИшће

12 слама пш енице и јечма

14 сува кора дрвета

отп аци 15 полутрула пил.евина

20 папир и кар тон

20 свежа пил-. е в ина

20 плодна зеl\-1А> а и хумус

који учествују у процесу стварања

ШТАНЕТРЕ6А компоста, као и за земљиште и

I<ОМПОСТИРАТИ? бил,ке кој е ђубримо готовим ко­

Материјали које није пожел,но комп о­
стирати су следећи:
• пластика, стакло, метал, електрон­
ска опрема и друго (рециклирају
се засебно),
• осемењен коров (семе корова
може доспети у гајени усев),
• грађевински материјал (цигле,
мпостом),
• пепео и гар од угља за ложење и за
роштил,е (због садржаја тешких
метала могу бити штетни п о гаје­
не бил,ке),
• остаци од куваних јела, месо, кос­
ти, риба, .млечни производи, кожа,
ул,е, маст .. . (стварају непр ијатне
мирисе и привлаче глодаре и му­

црепови, бетон ... ), шице),

• садржај врећица из усисивача
(може да садржи супстанце које
су штетне по гајене бl1.11>ке или
нису 6иоразградиве),
• лекови, пестициди и детер џ енти
(могу бити отровни за организме
• болесне бил,ке (преко готовог
компоста преносимо болести на
земл,иште и бил,ке које ђубримо,
• измет кућних л,убимаца и папир­
не пелене (могуће је пренети за­
разне болести на л,уде),
• новински папир и часописи у боји
(штампа на папиру садржи хе­ ПОГО4НО МЕСТО 3А
мијске супстанце које могу бити КОМ ОСТИРА Е
отровне за зеМlbиште и биљке које Можемо ком п остирати у дворишту,
ђубримо готовим компостом), 6ашти, гаражи, на њиви, викендици,
• обојено или лакирано дрво (ла­ или тераси .
кови и боје садрже хемијске су­ Приликом одабира погодног места
пстанце које могу бити отровне за за компостер, треба водити рачуна о
зем.ъиште и 6ил,ке које ђу6римо следећем :
готовим компостом),
• лишће и .л,уске од ораха, АИшће • директна изложеност сунцу и

јаблана, леске, пелина (садрже ветру није погодна и зато је по­

хемијске супстанце које одбијају же.л,но да место буде у заветри­

организме корисне за процес ко­

ни и у полусенци (под тремом
мпостирања - нпр глисте, или су
ИЛИ дрветом),
штетне по гајене биљке).
• најбо.л,е је да подлога буде зеМlbа­
на, јер је тако омогућен приступ
живим организмима из зеМlbишта

у компостну масу и ЊИХОВО ак­

тивно учешће у процесу компо­

стирања ,

• поже.л,но је да терен има благи

нагиб, где се површинска вода
неће задржавати. На тај начин је
приступ компостеру и рад око

њега лакши, а визуелни утисак

ле п ши.
 ••• ' ......~ .... -... Ь .. ,,; .... б,НЏlј!

ЧЕТИРИ КОРАКА 2. Мешање и влажење

40 ГОТОВОГ
I(ОМПОСТА
1. Саl<упљање и
уситњавање
Остатке из кухиње прикупл.амо у по ­
суду с поклопцем. Нај60ЈЬе је одмах на
лицу места уситнити отпатке.
Би.л-.не остатке из 6аште Dдлажемо на
гомилу у близини компостера.
Поред компостера се и змешајујед наке
количине зеле них и браон отпадака) а
потом се материјал навлажи) уколико
је потребно. Када материјал има опти­
малну влажност, подсећа на исцеђени
сунђер.
Узмемо мало материјала у шаку и сти­
снемо. Уколико из стиснуте шаке не
исцури вода, а грудва која се формира­
ла се не распадне након што отворимо

шаку - влажност је оптимална. Уколи­

Покошену траву треба раширити у ко се грудва распадне кад отворимо

танком слоју да се просуши. шаку - влажност је недовол,на.

Грање, дрвенасте остатке и суво лишће Уколико је влажност материјала пре­

(браон материјал) САожити одвојено у велика/ приликом стиска из шаке ће
близини компостера. исцурити вода.

Прикупл>ени материјал
(осим траве и АИшћа)
треба уситнити на ко­
маде величине 2-5 ст.
Што су комади ситнији,
микроорганизми имају
већу површину на коју
делују и разлагање је
брже.

Међутим, ако је мате­

ријал сувише ситан и
слеПЛ>ен, процес ра­

зградње се може успо­

рити или скренути у 3. Пуњење I<омпостера /

нежел,еНQМ смеру (анае­ формирање XYMI<e
робно разлагање), услед Измешан и навлажен материјал се
недостатка ваздуха. ставља у компостер. Масу не треба
сабијати, да би доток кисеоника био
За уситњавање се користи НQЖ, баш­ слободан.
тенске маказе} секира или сецкали ­
Он је неопходан аеробним микро­
ца (за веће количине грања и других организмима који врше прву фазу
6ил>НИХ остатака). разградње органске материје.
"'Р"Р} IНИК О КОМПОСТlIР,}ЊУ
Компостер је већа посуда, сандук
или ограђен простор, који се пуни
компостним материјалом и у коме се
одвија процес компостирања.
Посуда може бити пластична, дрвена,
метална, од плетене жице, од картона
и слично.
Најједноставније је направити сандук
(компостер) од старих дрвених летви
запремине око 3
1т •
Могуће је и не користити компостер,
већ само слагати наизменично слоје­
ве компостног материјала и земље,
и тако формирати компостну хумку
(максимална висина и ширина = 1-1,5
т, а дужина је произвол>на).
у том случају се на дно гомиле поста­
вља дренажни слој од грања, КУКУРУ­
З0вине и сл. (де6h>ина слоја око 20-30
ст), да би сувишна вода могла отица­
ти из хумке.
Потом се на то слаже слој органских
отпадака дебл>ине 20-так ст, а пре­
ко тога таљи слој баштенске зе~{ЈЬе,
стајњака или старог компоста.
На овај начин настављамо да слаже­
мо наизменично слојеве отпадака и
земл.е, све док хрпа не достигне ви­
сину највише 1,5 т. На крају се хумка
прекрива зеМloОМ и неким порозним
материјалом (слама, трава, трска ... ).
Материјал од ког формирамо хумку
не треба сабијати, већ растресито сла­
гати.
Да би се подстакла разградња, у ком­
постну масу се могу додати био-акти­
ватори.
Они се могу наћи у специјализованим
продавницама, а садрже микроорга­
низме, микроелементе, азот, БИ1оНе
састојке, ензиме, минерале глине и
друго.
Искусни баштовани у ту сврху кори­
сте стари компост, коприву, стајњак,
различите бил.не приправке, заслађе­
ну воду и друго. Мање количине 6ио­
активатора се додају у компостну масу
при пуњењу компостера или форми­
рањухумке.
4. О~)I(авање
Повремено компостну масу треба
пресложити (промешати) због дотока
кисеоника и уједначености и убрза­
вања разградње.
Микроорганизми који живе у ком­
посту су осетљиви на јаку и директну
светлост и зато је потребно компост­
ну гомилу покрити.

Покривач такође штити од исушивања
или превлаживања компостне гомиле.
Стога покривач треба да про пушта
ваздух, а задржава влагу (танак слој
земroе) траве, лишћа l сена, сламе, стари
тепих, вреће од јуте, фабрички произ­
ведени покривачи ... ). у сезони висо­
ких летњих температура потребно је
проверавати влажност и по потреби
заливати компостну масу (максимал­
но 5-10 Ј/т' у једном заливању).
Пожељно је да вода којом ЗаАИвамо не
буде хладна, јер онда успорава акти­
вност живих организама. Ако се деси
да се компостна гомила ПI9евлажИ 1
потребно је додати суви (браон) мате­
ријал и целу хрny пресложити.
ФА:lЕ ПРОЦЕСА
I{O О А
1. Фаза разгра.ање
Мешавина разног материјала l уз до­
вољно влаге и кисеоника} је идеална за
развој бактерија и гљивица. Својим ме­
таболизмом оне разграђују органску
материју при чему настаје тоnлота.
о IIJOCT If ј, fle 6ацај!
Температура се подиже на 55-70 ОС,
чиме се уништавају семенке корова и
разни патогени микроорганизми.
Ово се назива хигијенизацијом компо­
ста и AOBOtoHO је да потраје 2-3 да н а.
Највише температуре постижу се по­
сле 5-10 дана распадања отпадака.
у овој фази је пожељно неколико пута
преокренути гомилу} јер се тако поди­
же температура и убрзава разградња.
2. Фаза прера4е
Након почетног периода врло висо­
ких температура} појављују се и прве
ГiDивице и број микроорганизама јако
брзо расте.
За њихов развој је потребна вода и
кисеоник, и зато је важно превртати
гомилу и проверавати влагу.
Температура лагано опада пр и6ли­
жавајући се вредности температуре
околине.
:1. Фаза изгра.ање
Појављују се протозое које се хране
бактеријама и Гi\)ивицама, а после И
први вишећелијски организми} као
што су сто ноге, глисте, скочибубе и
друге које уситњавају и мешају мате­
ријал.
у овој фази се у почетку формира све­
жи KOMnocT1 а касније компостне гли­
сте формирају компостне грудвице
које су основа зрелог компоста.
На крају ове фазе добијамо ком п ост
спреман за употребу.
IIрltрУЧНИ" О Ј(омпостнрању

2. Сва жива бића, па тако и она у КОМ­

ОПТИМАЛНИ посту, требају воду. Оптимална влаж­
УСЛОВИ 3А ност материјала је 50-60% масе, l-W1-'
ПРАВИЛНО сликовито речено - попут исцеђеног
I<ОМПОСТИРАЊЕ сунђера.

Током компостираља одвијају се мно­

Сувише сув материјал (испод 40%)
гобројни процеси и у њима учествују
успорава процесе разградње.
најраЗАИчитији живи организми . Ко­
мпостна гомила за њих представља
Превелнка влажност (изнад 70%), без
довољно ваздуха, не одговара аеро­
животни простор у коме налазе храну,
бним бактеријама и њихова активност
воду и склониште.
се успорава или прекида.

Обезбеђујући им оптималне услове,

Такви услови одговарају анаеробним
омогућујемо да се процес компости­
рања одвија на здрав начин и да резул­
бактеријама (не траже ваздух за своју
тира добијаљем квалитетног компо­
активност) и ТО доводи до успорења
разградње и ствараља непријатног
ста.
мириса.

Најбитнији услови су:

Добро је поставити покривач на ком­
однос уг.л:.еник/азот, влажност, при­
постну гомилу који ће спречити брзо
суство кисеоника, уситњеност мате­
исушивање, односно превлаживање
ријала и температура.
од атмосферских падавина.

1. Компостни материјал је храна за

микроорганизме. Да би се размножа­
3. Ваздух (кисеоник) је неопходан
за све аеробне организме који врше
вали и развијали, потребни су им мно­
ги елементи, а најважнији су угл,еник
оксидацију (сагоревање) органске
материје. Последица сагоревања је
и азот.
ослобађање енергије (температуре)
УГlЪеник је извор енергије и основна
КОЈУ сами микроорганизми користе за
градивна материја за ћелије, а азот
своје животне функције.
користе за раст и размножавање. Оп­
тималан однос C/ N је 30: 1, а подно­
Уколико компостна гомила није дово­
шл,ив 25 - 40: 1.
љно проветрена, аеробни организми
не могу функционисати, а процеси
Уколико је маље азота у отпацима,
постају анаеробни.
микробилошка активност се успора­
То се дешава када је гомила превлажна
ва, хрпа има нижу температуру и чи­
или збијена.
тав процес траје дуже (C/ N < 25).
Ако је више азота (више зеленог ма­
Стога је потребно успоставити и
теријала), лако може доћи до процеса
одржа вати складан однос између воде
труљења, што је праћено непријатним
и кисеоника у компостном материја­
мирисом који потиче од амонијака
лу.
(C/N > 40).
 Ј.:ОМПОСПlр.lј, IH~ баца;!

4. Што су отпаци ситнији, то је већа Гомиле које су веће од оптималне

површина на коју делују микроор га ­ имају тенденцију ка са6иј ању, и често
низми, а самим тим је разградња бржа. се процес раградње преусмери у ана­

Зато ј е потр ебно материјал уситнити еробан.

пр е ставл,ања у комостер, и то на вели­

чину2-5 ст . Зато је потребно правити вентила­

ционе отворе у хрпи или је чешће
Ово се посебно односи на дебл,е гра­ превртати.

не и отпатке са већим садржајем ли­

гнина, који се споро разграђују. 6. Колика ће температура бити у ком­
постеру зависи од одн оса створене

топлоте путем микробиолошке актив ­

ооооа
-. .: О' о ности и губитка топлоте из компостне
гомиле.

О О
!-..::

0/ О о
Највиша температура је у средишту

0 ,Оо
хрпе, где је и највећа активност, а опа­

/00 да од средине ка ободу.

Губитак је већи уколико је околна

Међутим, уколико додамо превише температура нижа, као и код мањих

материјала који је ситан и склон сле­ гомила ( јер је површина изложености

I1A:>ивању (пил,евина, лишће, уситњена већа).
свежа трава), може се десити да гоми­
ла постане збијена и компактна. То Тако, разликујемо "топло" компо­
умањује доток кисеоника и успорава стирање, где се ра звијају температуре
процесе разградње. изнад 4S ос, и "хладно" са темпера­
турама које не прелазе 4S ос .
5. Величина компостне гомиле ди­
ректно утиче на ниво раЗГР2lдње у

компосту.
КОЈЕ АО&А ГОАИНЕ
ЈЕ ПОГОАНО 3А
3апремина хрпе од lm3 обезбеђује до­ КОМПОСТИРАЊЕ?
вол,ан проток ваздуха кроз њу, а исто­ Компостирати се може током читаве
времено је у стању да задржи довољно године.
влаге и топлоте.

у зимским месецима, када су темпе-

То не значи да они који желе да компо- ратуре ниске, активност у ком п остној
ст ирај у, а немају довољно простора на маси се успорава, али не пр естаје.
располагању, не могу компостирати.

Чим температура порасте, процес се

Код мањих гомила треба чешће про ве- убрзава.
равати влажност и тоnлоту масе.
"Р"РУЧНIIК () КОМIIОСТИР.lJЬУ •• • •••••••••••••••••••••• о оо о •• о о •• оо •••

МОГУЋИ ПРОБЛЕМИ TOI<OM

ОМПОСТИРАЊА

ПРО6ЛЕМ У3РОК РЕWЕЊЕ

Навлажити
млаком водом,
компостна маса је сува нема ДОВОАоно воде
али не превише и

преокренути

превелик удео свежег, преокренути

компостна маса има влажног материјала компостну масу,

неугодаи мирис богатог азотом - нема може се додати сув

кисеоника материјал

много кише а комп о ст

компост је сувише
непокривен; додати сувог
мокар, осећа се мирис
премало дрвенаст о г материјала и
трул.ења, боја је сме!)е
материјала ; преокренути
црна
сувише влажног, свежег

материјала

умешатиу
температура нема ДОВОАоно аз ота
компостну масу
компостне масе не који је неопходан
материјал богат
расте, а довол,но је микроорганизмим а за
азотом (зелена
влажна метаБОАИзам
маса)
скупити још
температура расте у
материјала пазећи
средини гомиле, а на гомила је прем ала , ИАИ
на однос CjN и
крајевима не расте и пресува
умешатиИАИ
сува је
додати воде

код додавања

наизменично мокри и компостна маса ниј е нове количине

суви делОВИ, плесан и добро измешана на на гомилу, добро

нема ферментације почетку измешати мокре и

суве материјале

посути компостну

током фермент ациј е гомилу слојем

сакупл.ају се појединих отпадака (ипр. зеМА>е или зрелим

непожел,ни инсекти воћа) ствара се мирис компостом чиме

који привлачи инсект е ће се неутралисати

мирис

fl I
 ••
Висок је садржај аЗ0та и стога тре­
I<ОЛИI<О ТРАЈЕ ба бити опрезан при прихрањивању
ПОСТУПАI< (може снизити рН вредност земл.ишта
I<ОМПОСТИРАЊА? и наудити осеТА>ивијим културама) .

Стабилан компост настаје после 4-8

месеци. Однос C/N је 20:1.

Садржај азота је мањи него код свежег

компоста, али је стабилан и најчешће
се користи на отвореном поЈЪУ.

Зрео компост настаје приближно на­

кон 12 месеци. Однос C/N је 15: 1 и
најчешће се користи у расадницима.

Готов компост има следеће особине :

~
......•...
• једнол.ичан (изворни материја­

~
ли се не препознају, осим теже
разградивих састојака: коштице
воћа} комадићи дрвета, .. ),
Да би се читав поступак КQМПQСТИ­ • мрвичаст,
рања ОКQнчао, потребно је 3-12 месе­ • растресит (материјал није збијен
ци. и слеruъен),
• тамно смеђе боје (боја зависи и од
Дужина поступка зависи ОД врсте
материјала),
и уситњености отпадака који се
• мирише на шумску зеМЈЪУ (нема
компостирају, ОД температурних
неугодан мирис),
услова и влажности у компостеру, ОД
• нема глиста (у завршној фази
учесталости преокретања КОМПОСТН!
зрења) гл.исте напуштају ком­
гомиле и другог.
пост).

Аишће и трава се брже разграђују од

дебелих грана; ситнији комади истог
материјала се брже разграђују од
крупнијих; лети је процес много бржи
него ЗИМИ; превртање и мешање мате­

ријала у компостеру убрзава процес.

Прве количине свежег КQмпоста се

добијају након приближно 3 месеца.
Однос C/ N је 30-40:1, што указује да
разлагање још траје. Могу се наћи не­
распаднути делови отпадака.
IIРIlРУЧIIIIК О "ОМflО~1'1Iр.1ЊУ •

При садњи цвећа у саксије помешају

ТЕСТ 3РЕЛОСТИ се једнаке количине ком поста и баш­
KOI\I ПОСТА тенске земље .

Да бисмо били сигурни да је компост

спреман за коришћење (дозреО)Ј мо­ Компост отоnл.ен у кишници може­
мо, наношењем на лист} користити
жемо направити једноставан тест.
Плитку посуду напунимо компостом као превентивно заштитно средство

у који посејемо брзо клијајуће семе у борби против низа гл,ивичних боле­
(нпр. салате). Семе прекријемо тан­ сти бил,ака и као фолијарно ђубриво.
ким слојем компоста (2-3 Пlm) и на­
Употреба компоста има изражен по­
квасимо водом. Ницање би требало да
зитиван утицај на земл,иште и гајене
уследи након 2-3 дана .
бил,ке:
После десетак дана БИlt>чице би треба­
ло да буду зеленеЈ снажне и усправнеЈ а
• побољшава структуру земroишта)
корен беле боје и добро развијен.
• побол,шава способност
Уколико семе није исклијалОЈ или су
земroишта да задржава влагу и
БИlt>ке које су поникле бледозелене}
про пушта сувишну влагу,
жуте или смеђе боје} или неправилног
• поспешује аерацију (проветре­
раста Ј а корен неразвијен и смеђе боје
ност) зеМlbишта,
- компост још није довол,но одлежао.
• повећава биолошку активност у
Тада га остављамо још неко време да
земroишту}
одлежи} како би се завршили сви био­
• обогаћује зеМ1оиште хранл>ивим
хемијски процеси.
материјама које су неопходне
гајеним БИЛ>кама)

УПОТРЕ&А • повећава отпорност гајених

БИlt>ака према болестима и штето­
I<ОМПОСТА
чинама)
Пре употребе компост треба просеја­
• умањује ерозију земљишта.
ти кроз крупно сито (пречник отво­
ра око 3 ст)Ј а потом и кроз ситније
За прецизно одређивање потребне КО­
сито. Крynнији комаДИЈ који се још
личине ком поста за поједину културу)
нису разградили, се враћају у компо­
неопходно је знати њене потребе за
стер заједно са новим органским от­
хранивима и направити хемијску ана­
пацима. Просејани компост се корис­
лизу компоста и зеМ1оишта.
ти за прихрану цвећа) поврћа} воћа и
травњака.

Најбоље је да се компост помеша са

површинским слојем земљишта.

За собно цвеће се у саксију дода 2-3

супене кашике зрелог компоста 1-2
пута месечно.
 f; 1110Cll1paj, не баца;

Оквирне ГО4Иwње потреБе

ПОЈе4ИНИХ група I<ултура за

l<oMnocтoM:

.:. цвеће 2~3 l/ш 2 зеМА:.ишта

.:. поврће 1-6 1/ т 2 зеМЛ>ишта
.:. воће 3-5 1/ m 2 зеМlDишта
.:. травњак 2А 1/ т 2 зеМloишта

Простор за компостирање можемо

ВРСТЕ I<ОМПОСТЕРА
оградити ПАетеном ЖИЦОМ и 06ложи­
И I<AI<O АА ГА САМИ
ти картоном.
НАПРАВИМО
Компостер се може купити у специја­
лизованим продавницама. На сликама
су приказани неки ОД заступ..ъенијих
модела.

~oгy бити израђени ОД различитих

материјала} обавезно имају отворе за
ваздух и лаки су за коришћење. Можемо користити цигле, грађевин­
Њиховом употребом се најчешће ске блокове и сл.
скраћује време компостирања (ако
су затвореног типа)1 јер се материјал Од дрвених летава и палета се једнос ­
брзо загрева и разграђује. тавно може направити функциона­
лан компостер. Због лакшег рада око
компостера боље је да су летвице или
странице помичне, а не фиксиране.
Размак између летвица би требало да
буде не већи од 2-3 центиметра, да от­
паци не би испадали из компостера.

Компостер можемо и сами направи­

ти. У ту сврху може послужити старо
nлаСТИЧНОЈ дрвено или лимено буре.
Потребно је само да има отворе за
ваздух.
"ри 1111 0"0)\"10(."1 Ip. I."

Уколико је размак већи, тада се стра­

нице 06лажу nлетеном жицом, фо­
лијом, и.ли картоном.

ВеЛИ~Iина компостера и њихов број

зависе од количине биоразград ивог
отпада који имамо на располагању.
ПОЖeJDне димензије компостера су
l xlxl m I али се не треба строго држа­
ти тога.

Уколико су стране веће, тежи је Ако је компостер мањи} а самим тим и

приступ и рад око њега. компостна гомила, тада се теже пости­

же пожел,на температура потребна за

брзо разлагање и хигијенизаци;у отпа­
дака.

Такође можемо искористити старе

гуме од аутомобила. Поређамо неко­
ЛИКО гума једну на другу.
у средини је празан простор у који
стављамо компостни материјал.
Материјал се преокреће тако што ски­
немо горњу гуму и ставимо је поред на
земл,у, а компостни материјал вратимо
у њу (при том се он промеша). То исто
поновимо са осталим гумама.
РЕЧНИК ПОЈМОВА
аеробно компостираље - метод
компостирања органског отпада уз
помоћ аеробних 6актерија (којима
је потребан кисеОНИК)ј неопходно је
да отпад буде И3ЛQжен ваздуху, било
превртањем ИМI у6ацивањем ваздуха кроз
перфориране цеви;
анаеробно компостирање - метод
комлостирања органског отпада уз
помоћ анаеро6них 6актерија (није
им неопходан кисеОНИК)i дешава се у
условима без ваздуха, а при том настаје
гас метаКј
биоотпад - 6иолошки отпад; отпад
настао ОД живих организамаi
биораэrраднвн отпад - 6иолошки
разградл>ив отпадј органски отпад који
микроорганизми могу разградити у
аеро6ном ИМI анаеро6ном процесу;
емисија - испуштање загађујућих
материја или енергије из индивидуалних
и /или дифузних извора у животну
средину;
животна средина - скуп природних
и створених вредности чији сложени
међусобни односи чине окружење,
односно простор и услове за ЖИВОТј
эагађнвање жнвотне средине - природне вредности
уношење загађу;ућих матери;а или
енергије у животку средину, изазвано
"'удским делатностима или природним
процесима, које може имати штетне
ПОСАедице на КВаАИтет животне средине
и здрав.ъа л.УДИј
эагађивач - правно или физичко
лице које својом активношћу или
неактивношћу загађује животну средину;
загађујуће материје - материје чије
испуштање у ЖИВОТНУ средину утиче или
може утицати на њен природни састав,
особине и интегритеТј
КОМПОСТ - релативно стаБИАан хумусни
материјал који настаје процесом
компостирања органског отпада уз
активно учешће микроорганизама
и других организама из земл.ишта;
КВаАИтетно органско ђубриво;
компостнрање - контролисани
биохемијсюt процес разградње органског
отпада и стварање хумусног материјала­
компостај
компостер - посуда за комлостирањеј
кућно компостнрање - компостирање у
Домаћинству или приватном поседу;
метан - безбојан, неотрован, запа.ъив гас
који настаје анаеробним разграђивањем
органских материјај
опасне материје - хемикал.ије и друте
материје које имају штетне и опасне
карактеристике по здравл.е л.уди и
животку средину;
органски отпад- отпад који садржи
уг.ъеник (папир, дрво, отпад из баште,
отпад од хране... ) ј
отпад - сваки предмет или супстанца,
категорисан према утврђеној
класификацији отпада, са којим власник
поступа или има обавезу да поступа,
односно управл.Зј
патогени оргаиизми - организми који
изазивају болеСТИј
- природна
богатства које чине: ваздух, вода,
земл,иште, шуме, геолошки ресурси,
б"",ни и животињск.и свет;
рециклажа . сортирање и прерада
материјала на такав начин да се они могу
поново употребити за своју првобитну
НАи другу намену;
ферментација - хемијске реакције које
изазивају живи микроорганиЗМИј
фолијарно ђубриво - течно ђубриво које
се наноси на листове и надземне делове
б"",акај