ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

др Дарја Жарковић
Један од најзначајнијих принципа
у заштити животне средине у графичкој индустрији:

Отпадом се сме сматрати само оно што се ни на који

начин не може вратити у процес и поново искористити
(или рециклирати), а не материје које се тренутно
појављују у процесу као нус-производи.

Суштина је испитати могућности поновног коришћења

(или регенерације) корисних материја из отпадних
токова, како би се они вратили у процес, а тиме
смањила потреба за коришћењем примарних сировина
(економски моменат).
Основни принципи и циљеви у спровођењу заштите животне
средине у графичкој индустрији oгледају се кроз тзв. 3 R принцип:

1. Reduce – СМАЊИТИ настајање отпада на најмању могућу меру

(нпр. смањити цурења и нехотична проливања течних и гасовитих
флуида, побољшати заптивеност цевовода и резервоара и сл.)

2. Reuse – ПОНОВО КОРИСТИТИ све што се може вратити у процес

и поново користити (нпр. уградња система за вентилацију и погона
за рекуперацију корисних материја из отпадних токова) и

3. Recycle – РЕЦИКЛИРАТИ, тј. користити

отпадну материју као секундарну сировину
у неком другом производном процесу
(нпр. отпадни папир који представља
ОТПАД за једну штампарију, уједно је
СИРОВИНА за производњу картона
из рециклираних влакана)
Најважнији задатак графичке индустрије у спровођењу
мера за заштиту животне средине представља одговорно и
рационално коришћење ресурса:
- енергије, воде и ваздуха,
- основних сировина (папира и боја) и
-помоћних сировина.

Овај принцип је обавезујући за све учеснике у ланцу графичке

производње:
- штампарије,
- произвођаче штампарских система,
- подизвођаче који раде за штампарије и
-фирме које се баве третманом отпада.
 Депоновање је последња
(и најнеповољнија) алтернатива
при руковању отпадом!

Процеси поновне употребе материјала унутар графичког погона

 REDUCE  REUSE

Ефекти ових активности унутар једног графичког предузећа су

првенствено ЕКОЛОШКИ (спречавање загађења), али и ЕКОНОМСКИ
(уштеда сировина и енергије, повећање ефикасности производње,
средства која би се трошила на плаћање накнади за испуштање отпадних
материја могу се искористити за уградњу система за пречишћавање и сл.)

Смањење потребе за сировинама постиже се нпр. коришћењем

кружних токова боје и помоћних средстава у офсет техници и
сакупљањем и поновним коришћењем боје у техници сито штампе
(не мењају се особине боје)

Смањење количине потенцијалног отпада (загађења) може се

постићи рекуперацијом органских растварача, рециркулацијом
развијача за филмове и плоче и сл.

РЕЦИКЛАЖА се обично врши ван графичког погона, мада се све

активности потребне за коришћење насталог отпада као секундарне
сировине врше управо у предузећу у коме је отпад настао.
Место настанка отпада (тј. сам технолошки процес
производње) је НАЈБОЉЕ И НАЈЕКОНОМИЧНИЈЕ
РЕШЕЊЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МИНИМИЗАЦИЈЕ
НАСТАЈАЊА ОТПАДА!

То није увек техничко-технолошки изводљиво и

захтева додатна улагања.
 Сакупљање, разврставање, третман и одлагање отпада
који настаје у погонима графичке индустрије
• Одлагање чврстог отпада у пластичне и металне канте
• Разврставање чврстог отпада
• Балирање офсет плоча
• Балирање отпадног папира
Чврсти
• Одлагање отпада у контејнере са ознаком о типу отпада
отпад
• Употребљене офсет плоче и отпадни папир се продају као секундарне
сировине
• Отпадни метал и пластика (од израде кованог новца и заштићених
производа) одвозе се преко центара за рециклажу
• Одлагање у канистере и цистерне до коначног одлагања (складиштење
на привременим локацијама унутар штампарије)
• Одвођење у базен отпадних вода, пречишћавање и испуштање
Течни
• Има и примера директног испуштања отпадних вода у канализацију
отпад
• Средства за развијање и фиксирање филма и развијање плоча се
сакупљају и шаљу на рециклажу (уз новчану надокнаду)
• Течни тонери из принтера се шаљу на рециклажу
• Постоји вентилација за гасовите продукте који се континуално
издвајају у штампарији
Гасовити
• Сакупља се у погону, филтрира и испушта у атмосферу
отпад
• Има и случајева да постоји систем вентилације за отпадне гасове,
али да се они без третмана избацују у атмосферу
 Третман отпада у штампаријама – примери из праксе
• Издвајање сребра из фиксира за обраду филма и враћање
Пример регенерације (или фиксира у процес (у одељењу припреме)
рециркулације поновном • Рециркулација средства за развијање унутар машине за
употребом) развијање филма и плоче
унутар штампарије • Штампарска боја се сакупља и поново користи уколико је
то могуће
• Употребљени филмови, офсет плоче и отпадни папир се
продају као секундарне сировине
Могућност продаје • Средства за развијање и фиксирање филма и развијање
(економска добит) плоча се сакупљају и шаљу на рециклажу (уз новчану
надокнаду)
• Течни тонери из принтера се шаљу на рециклажу
Начин транспорта • Затворени систем цеви за транспорт искоришћених
отпадних материја течности до цистерни за складиштење
(унутар и ван • Папир сервис за одвожење папира
штампарије) • Специјализоване службе за опасан отпад
• Цистерне и бурићи за течни отпад
Постојање привремених • Ограђени кавези за папир и офсет плоче у издвојеном делу
складишта отпада и магацина
њихова уређеност • Посебни контејнери за канцеларијски папир
• Има и примера недовољно уређаних складишта
Правилником о поступању са отпадом који има својство опасног
отпада произвођачи су у обавези да воде бригу (и евиденцију!)
о управљању опасним отпадом, као и о управљању отпадом који
се може искористити као секундарна сировина у неком другом
процесу рада истог производног система (re-use) или у некој
потпуно новој намени, у другом производном систему (recycle).
За одвожење и третман опасног отпада ангажују се
специјализоване и регистроване установе.
Пример: Произвођач средства за развијање плоча (у склопу CTP
уређаја) уз одређену накнаду прихвата и регенерише средство за
развијање плоча у циљу поновне употребе. Штампарије у Србији
углавном нису спремне да се излажу том додатном трошку, па
разне отпадне течности шаљу на уништавање или једноставно
испуштају у канализацију.
На основу анкете запослених о оцени стања животне и
радне средине у штампаријама у Србији, најлошије су
оцењени:

1. Решавање проблема појаве неугодних мириса и

2. Решавање проблема буке.

Резултати су делом и очекивани, јер се неугодни мириси

и бука више односе не радно окружење (него на животну
средину) и директно погађају запослене.
Проблеми са појавом неугодних мириса су последица:

- непостојања система за одвођење (вентилацију) испарљивих

супстанци или
- неадекватног одржавања постојећих вентилационих система
(често запушавање, бука, или немогућност рада због
неисправности интегрисаног система за пречишћавање или
рекуперацију)

Проблеми појаве буке су последица:

- коришћења застарелих машина и опреме која производи

прекомерну буку и
- некоришћења личних заштитних средстава за буку, која у
већини штампарија постоје, али запослени нису у обавези да их
користе, што се углавном и дешава.
До сада су учињена бројна побољшања на нивоу
глобалне графичке индустрије везано за заштиту
животне средине:

 од 1993. године хемијски састојци штампарских боја су

договором произвођача максимално усклађени
са захтевима очувања животне средине и не нарушавају
људско здравље (ENVIRONMENTALY FRIENDLY);

 након 1995. године забележено је осетно смањење емисије

испарљивих органских једињења (VOC) у кругу штампарија;

 у 1997. години постигнут је до тада незабележени степен

рециклаже старог папира (83,1 % у Немачкој) и

 примена повратних система (којима се амбалажа враћа за

поновну употребу) – пракса која се од скора примењује и у
Србији.
1993. године произвођачи штампарских боја су се
самоиницијативно обавезали да у бојама неће користити
одређене пигменте, средства за бојење, раствараче,
омекшиваче и токсичне супстанце. Данас, на пример, боје које
се користе за табачну офсет штампу, садрже више од 60 %
(био)разградљивих састојака. Произвођачи боја раде на томе
да смање садржај минералних уља у бојама мењајући их са
биљним уљима (на бази соје). У случају дубоке штампе, толуол
који се користи као растварач, не сме садржавати више од 0,1
% бензена. Садржај хлора у штампарским бојама смањен је на
испод 0,5 % у просеку.

Само мале количине тешких метала и даље су присутне у

неким врстама штампарских боја (нпр. гвожђе и манган у
минералним пигментима, кобалт као агент за сушење боје и
бакар у органским пигментима плаве и зелене боје), што се
количински може толерисати са аспекта сигурности радне и
животне средине.
Иницијатива за смањење емисија испарљивих органских
једињења (VOC) у кругу штампарија, потекла је од
немачке графичке индустрије.
Произвођачи штампарских машина, произвођачи уређаја
и средстава за прање и одржавање машина, као и
произвођачи офсет цилиндара, обавезали су се да ће
захтевати употребу средстава за прање са малим
садржајем испарљивих органских једињења у свим
системима за прање који су произведени после 1995.
године. Од те године драстично је смањена емисија
органских растварача из процеса прања цилиндара и
офсет гуме.
Независни институт (тренутно немачка FOGRA) вршио
је испитивања средстава за прање офсет гуме и
цилиндара у смислу провере токсичности,
усклађености са прописима о безбедности на раду и
издавао одговарајући сертификат.
Повратни системи за канистере и крпе за чишћење (који
се враћају за поновну употребу) већ су у широкој примени
у многим развијеним земљама, или су у фази
имплементације.

У повратним системима користе се стандардизовани

канистери , који се убацују у ток кружења тако што
корисници при њиховом преузимању остављају новчани
депозит који им се враћа када врате канистере након
употребе.
У земљама Европске уније годишње се
преради 60 - 80 % папирног отпада, док
се у Србији рециклира тек око 15 %.

Рециклирање папира и картона

Холандија 60 %
Шведска 55%
Јапан 48,3 %
Данска 30 %
САД 27%
Србија 15%
ПРВА ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКА МЕРА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ у једном графичком предузећу
ЈЕСТЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈА (дефинисање) ПОТЕНЦИЈАЛНИХ
ОПАСНОСТИ – отпадних токова који настају континуално или
периодично (у чврстом, течном, и гасовитом стању) и опционо
идентификовање опасног отпада . Затим следи ОДРЕЂИВАЊЕ
МЕСТА НАСТАНКА (ЊИХОВО ЛОЦИРАЊЕ) И ДЕФИНИСАЊЕ У
КВАЛИТАТИВНОМ И КВАНТИТАТИВНОМ СМИСЛУ.

ЗА ТАЈ КОРАК ЈЕ НЕОПХОДНО ПОТПУНО ПОЗНАВАЊЕ

ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА, ТОК МАТЕРИЈАЛА И ЕНЕРГИЈЕ И
НАСТАНАК НУС ПРОИЗВОДА (ОБИЧНО ОТПАДА).
Мора се утврдити да ли генерисани отпад садржи опасне материје и у
ком проценту.

Тек након детаљног описа отпадних токова, може се приступити

налажењу мера за уклањање или поновну употребу корисног дела
отпада.
ПОЛИТИКА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
мора да буде једна од приоритетних активности у еколошком
плану графичког предузећа. Њен основни задатак је да
промовише циљеве заштите животне средине и начине на који се
они реализују.
СЕРИЈА СТАНДАРДА ISO 14001 даје шири оквир (смернице) за
спровођење заштите животне средине у графичком предузећу.
Стандард садржи препоруке и упутства чије је спровођење на
добровољној бази. Стандардима из серије ISO 14001 дефинише се
КО у предузећу треба да буде задужен за спровођење мера
заштите животне средине, али се не наводи КАКО доћи до чистије
производње.

BAT – Best avaible technologies

Индикатори чисте производње: чврсти отпад, отпадне воде,

емисија штетних гасова... изражени по јединици производа.
(нпр. потрошња чисте воде у производњи картона из рециклираних
влакана (старог папира) у нашим условима износи око oko 25 m3/t).