Генеза, састав и структура земљишта

Ива Дамњановић

Наташа Ђурђевић
Лолита Матић

Магдалена Милић
Адријана Тричковић
Садржај рада
1) Постанак земљишта - генеза и еволуција
2) Класификација земљишта
3) Састав земљишта
4) Структура земљишта
Постaнак земљишта - генеза и евулуција
Земљишта у природи настају као производ педогенетских фактора:

1. рељефa,

2. климe,

3. старости терена,

4. матичних стена,

5. органског света,

6. човека
Педогенетски процеси су скуп свих трансформација
и премештања минералне и органске материје и
енергије, који најпре доводе до настанка земљишта,
а затим се даље одвијају у земљишту управљајући
његовом еволуцијом. Деле се на:

1. опште 2. специфичне
Општи педогенетски процеси (одвијају се у свим земљиштима):

1. распадање (физичко, хемијско или биолошко распадање стена и

минерала);

2. трансформација (синтеза глине, минерализација,

хумификација);

3. миграција (премештање материја по дубини профила);

4. ретенција (задржавање материја у одређеном слоју земљишта).

Специфични педогенетски процеси (обухватају један или више
доминантних процеса који узрокују специфична, а често и дијагностичка
својства земљишта, карактеристична за поједине типове земљишта):

1. акумулација хумуса код чернозема; 4. посмеђавање код гајњаче;

2. аргилопедтурбација код смонице; 5. рубификација код црвенице;

3.илимеризација код лувисола; 6. оглејавање код ритске црниц

 КЛАСИФИКАЦИЈА
Класификациони систем се углавном заснива на својствима земљишта,
која су морфолошки препознатљива и лако мерљива, и имају
дијагностичко значење. Класификациони систем има шест категорија
таксономских јединица:

1. ред, 4. подтип,

2. каласа, 5. варијетет,

3. тип, 6. форма.
Ред је највиша јединица класификационог система. Обједињује
класе земљишта на основу карактера природног влажења.

Класа је виша системска јединица и обједињује типове земљишта

који имају исти редослед хоризоната, без обзира на разлике у
педогенетским процесима, физичким и хемијским својствима
хоризоната.
Тип земљишта је основна класификациона јединица. Под типом
земљишта се подразумева земљишни индивидуум -
тродимензионални сегмент земљишног покривача (кога чини скуп
педона) који се граничи са педонима другачијих карактеристика,
или са површинама које нису земљишта нпр. мора, језера, реке.
Према начину влажења сва земљишта су сврстана у следећа четири
реда:

1. Аутоморфни ред: замљишта се искључиво влаже атмосферским

падавинама, сувишна вода се слободно процеђује, без дужег
задржавања у солуму земљишта.

2. Хидроморфни ред: земљишта која су стално или повремено

превлажена сувишним атмосферским, поплавним, сливним или
подземним водама.
3. Халоморфни ред: земљишта која су изложена допунском
превлаживању сланим и/или алкализованим подземним, а ређе
површинским водама.

4. Субакавлни ред: земљишта која настају под стајаћим водама

(језерима, барама).
Састав земљишта
Земљиште чине четири основне компоненте:

- минерална материја (око 45 % од масе земљишта),

- органска материја (5 %),
- вода (30%) и
- ваздух (20%).
Минералне материје карактерише одређени хемијски, минералошки и
грануломатеријски састав, зависан од геолошке подлоге и начина њеног
физичког, хемијског и биолошког распадања.

Од минерала највише су заступљени следећи елементи: силицијум,

алуминијум, гвожђе, нешто мање има калцијума, магнезијума, калијума и
натријума . У минималним количинама има фосфора и сумпора. Од осталих
елемената највише су заступљени кисеоник, угљеник и азот.
Органску материју земљишта чине мртва органска материја и живи
организми (бактерије, актиномицете, гљиве, инсекти, црви). То је најактивнији
део земљишта, који растварањем ослобађа енергију, условљава хемијске и
биолошке процесе и чини основну храну биљкама.

Сва мртва органска твар у земљишту у ширем смислу зове се хумус. Хумус
се у ужем смислу може дефинисати као специфична органска твар тамне
боје настала у процесима хумификације. То су процеси разградње органске
синтезе нових сложенијих спојева који се одвијају под утицајем
микроорганизама у тлу.
Вода у земљишту обавља низ значајних функција, пре свега као растварач.

За воду и ваздух може се рећи да се у земљишту налазе у конкурентским

односима. Већи садржај воде смањује количину ваздуха и обрнуто. Вода је
важан чинилац у одвијању свих процеса који се одигравају у тлу. Утиче на
филтрацијску способност, ретенцијски капацитет, капиларитет,
хигроскопичност тла и др. У тлу се налази као слободна и везана. Везана је
адсорбована на ситне честице тла, а слободна испуњава средње и веће
капиларне и некапиларне поре.
Ваздух игра веома је важну улогу у земљишту као извор кисеоника и азота.

Ваздух је саставни део земљишта и у његовој динамици има вишеструку

улогу. Без њега је незамислив живот биљака и микроорганизама тла. Осим
тога учествује у процесима разградње органске материје и другим физичко-
хемијским процесима који се одвијају у тлу. Ваздух у земљиште долази из
атмосфере, али и у самом тлу настају поједини гасови. Састоји се од 78-80%
азота, 1-3% кисеоника, 20% и више угљоводоника, амонијака, сумпор-
водоника, метана, индола, скатола и др.
Структура земљишта

На правилан раст и развој биљака веома утиче и квалитет земљишта у коме

оне расту. Његове физичке, хемијске и биохемијске особине.

Да би се поуздано утврдио квалитет земљишта, неопходно је да се изврши

педолошки тест. Њиме ће се утврдити структура земљишта, PH вредност и
концентрација микро и макро елемената у земљишту.
Постоји два начина за испитивање земљишта и то:

• Тест у кућној варијанти: Ph тест и педолошки тест који се продају са упутством и

једноставни су за употребу.

• Лабораторије за испитивање земљишта

Лабораторије пружају поузданије податке од оних из кућних тестова за одређену

новчану надокнаду, са препоруком за ђубрење.

Најпожељнији однос фаза земљишта је 45% минералне материје, 5 % органске

материје и по 25 % воде и ваздуха. Овакав баланс је оптималан за правилан и
неометен развој кореновог система биљака.
Литература
https://zagadjenjeizastitazemljista.wordpress.com (21.09.2020., 19:40)

http://www.zelenavizija.com (21.09.2020., 20:15)