AVANTURE ERASTA FANDORINA

AZAZEL
TURSKI GAMBIT
LEVIJATAN
AHILEJEVA SMRT
POSEBNI ZADACI
-andar pik
-Dekorater
DRAVNI SAVETNIK
KRUNISANjE
LjUBAVNICI SMRTI
DIJAMANTSKE KOIJE

BORIS AKUNjIN

Levijatan
roman

S ruskog prevela
Sonja Boji

Naslov originala:
Boris Akunin LEVIAFAN

Izvodi iz crne fascikle komesara Goa

Zapisnik sa uviaja na mestu zloina, izvrenog 15.

marta 1878. godine uvee, u vili lorda Litlbija u Ri de
Grenel (sedmi arondisman grada Pariza)
[Fragment]
.. .Iz nepoznatih razloga sva posluga nalazila se u
bifeu, smetenom u prizemlju vile, levo od predvorja
(prostorija 3 na shemi 1). Taan raspored mrtvih tela
dat je na shemi 4.
Legenda:
Br. 1 - telo majordoma Etjena Delarija, 48 godina,
Br. 2 - telo upraviteljke kue Lore Bernar, 54 godine,
Br. 3 - telo linog lordovog lakeja Marsela Prua, 28
godina,
Br. 4 - telo majordomovog sina Lika Delarija, 11 godina,
Br. 5 - telo sobarice Arlet Fo, 19 godina,
Br. 6 - telo upraviteljkine unuke An Mari Bernar, 6
godina,
Br. 7 - telo uvara ana Lesaa, 42 godine, koji je
preminuo u bolnici Sen-Lazar 16. marta ujutro, ne
dolazei svesti,
Br. 8 - telo uvara Patrika Trua-Bra, 29 godina,
Br. 9 - telo vratara ana Karpantjea, 40 godina.
Tela oznaena brojevima od1 do 6 nalazila su se u
sedeem poloaju oko velikog kuhinjskog stola, pri
emu su se br. 1 doZ ukoila glava oborenih na
prekrteneruke, br. 4 srukom podmetnutom pod obraz,
br. 5 zavaljeno na naslon stolice, a br. 6 sedi u krilu br.
2. Lica br. 1 do 6 su mirna, bez i najmanjeg znaka
straha ili patnje. U isto vreme, brojevi 7-9, kao to se
vidi na shemi, lee dalje od stola. Br. 7 dri u ruci

zvidaljku, a niko od suseda nije prole noi uo

zvidanje. Na licima tela br. 8 ibr.9 zaleen je izraz
uasa ili, u najmanju ruku, krajnjeg zaprepaenja
(fotografski snimci e biti Dostavljeni do sutra ujutro).
Nema tragova borbe. Prilikom uviaja na licu mesta
povrede na telima nisu naene. Uzrok smrti je
nemogue odrediti bez obdukcije. Sudski lekar metr
Bernem je, po ukoenosti tela, ustanovioda je smrt
nastupila u razliita vremena, izmeu 10 asova uvee
(br. 6) i 6 asova ujutro, a br. 7 je, kao to je ve
reeno, preminuo kasnije, u bolnici. Ne ekajui
rezultate
medicinske
ekspertize
usuujem
seda
pretpostavim da su sve rtve bile izloene veoma jakom
otrovu sa brzim uspavljujuim dejstvom, a vreme
prestanka rada srca zavisilo je ili od dobijene doze
otrova, ili od fizike snage svakog od otrovanih.
Ulazna vrata vile bila su zatvorena, ali ne i
zakljuana. Meutim, na prozoru zimske bate (taka 8
na shemi 1) postoje oiti tragovi obijanja: staklo je
razbijeno, ispod prozora, na uskom pojasu rastresite
zemlje vidi se nejasan trag muke cipele sa onom,
duine 26 centimetara, picaste i sa potkovanom
tiklom (fotografski snimci bie priloeni). Zloinac se u
kuu uvukao verovatno kroz vrt, i to nakon to je
posluga bila otputena i utonula u san - u suprotnom,
sluge bi neminovno ule zvuk razbijenog stakla. Ipak,
nije
jasno
zato
je
zloincu,
kad
su
sluge
onesposobljene, bilo potrebno da se provlai kroz vrt ta, mogao je da iz bifea mirno ue u kuu. Dakle,
zloinac se iz zimske bate popeo na prvi sprat, gde se
nalaze line odaje lorda Litlbija (vidi shemu 2). Kao to
se vidi na shemi, u levom krilu prvog sprata su svega
dve prostorije: salon, u kome je smetena kolekcija
indijskih rariteta, i odmah pokraj salona domainova
spavaa soba. Telo lorda Litlbija je na shemi 2 oznaeno
brojem 10 (obrati panju na crte kontura tela). Lord
Litlbi odevenje u kunu jaknu i suknene pantalone,

desno stopalo mu je obmotano debelim slojem zavoja.

Na osnovu pregleda tela tokom uviaja, smrt je
nastupila usled neobino jakog udarca zadatog tekim
duguljastim predmetom u predelu temena. Udarac je
nanesen spreda. Tepih je u krugu od nekoliko metara
isprskan krvlju i modanom masom. Krvlju je isprskana
i staklena vitrina u kojoj se, sudei prema ploici,
nalazila statueta indijskog boga ive (natpis na ploici:
Bangalor, II polovina XVII v., zlato). Kao podloga za
nestalu statuetu sluile su slikane indijske marame, od
kojih jedna takoe nedostaje.
Iz izvetaja doktora Bernema o rezultatima
patoloko-anatomskog pregleda tela dopremljenih iz Ri
de Grenel
Meutim, dok je uzrok smrti lorda Litlbija (le br.
10) jasan, (neobinom se ovde moe smatrati samo
snaga udarca, jer je lobanja razmrskana na sedam
fragmenata), to se tie brojeva 1 do 9 - opta slika bila
je manje oigledna i zahtevala je ne samo obdukciju,
nego i hemijsko-laboratorijska ispitivanja. Zadatak je
unekoliko olakala injenica da je . Lesa (br. 7) u
momentu uviaja jo bio iv i, prema nekim karakteristinim znacima (suene zenice, usporeno disanje,
hladna lepljiva koa, crvenilo usana i unih resica),
moglo se pretpostaviti trovanje morfijumom. Naalost,
tokom uviaja polazili smo od, reklo bi se, oigledne
verzije peroralnog uzimanja otrova i zato smo paljivo
pregledali samo usnu upljinu i drelo rtava. Poto
nismo otkrili nikakve patoloke promene, ekspertiza se
nala u orsokaku. Tek prilikom pregleda u mrtvanici,
kod svakog od devet pokojnika otkriven je jedva
primetan trag injekcije na unutranjem pregibu levog
lakta. Mada ovo prevazilazi oblast moje kompetencije,
doputam sebi da sa prilino velikom dozom sigurnosti
pretpostavim da je ubode nainilo lice sa velikim
iskustvom u slinim radnjama. Na taj zakljuak navele

su me dve okolnosti: 1) injekcije su date veoma

precizno, ni kod koga od pregledanih nije ostao
hematom vidljiv golim okom; 2) normalno vreme pada u
stanje narkotikog sna iznosi tri minuta, a to znai da
je svih devet uboda nainjeno upravo u navedenom
intervalu. Ili je bilo nekoliko izvrilaca (to je malo
verovatno), ili jedan ali sa odista iznenaujuom
vetinom - ak i ako se pretpostavi da je unapred
pripremio po jedan pric za svakoga. Ipak, teko je
zamisliti da e ovek pri zdravoj pameti poturiti ruku
radi uboda ako je posle te injekcije neko na njegove oi
ve izgubio svest. Dodue, moj asistent, metr oli,
smatra da su se svi ovi ljudi mogli nalaziti u stanju
hipnotikog transa, ali ja tokom moje viegodinje
prakse nisam video nita slino. Skreem panju g-dinu
komesaru na to da su leevi 7 do 9 leali na podu u
pozama koje izraavaju jasnu zbunjenost. Pretpostavljam da su ovo troje poslednji primili injekcije (ili su
bili otporniji) i da su, pre nego to su izgubili svest,
shvatili da se njihovim prijateljima deava neto
sumnjivo. Laboratorijske analize su pokazale da je svaka
od rtava primila dozu morfijuma priblino tri puta veu
od letalne. Prema stanju tela devojice (br. 6), koja je
svakako umrla prva, injekcija je data izmeu 9 i 10
asova uvee, 15. marta.

Prvi deo

PORT SAID - ADEN

Komesar Go

Na

palubu Levijatana se u Port Saidu popeo nov

putnik i smestio u broj osamnaest, poslednju slobodnu
kabinu prve klase, a Gistavu Gou se odmah popravilo
raspoloenje. Novajlijin izgled mnogo je obeavao:
uzdrane i staloene kretnje, nedokuiv izraz lepog lica,
na prvi pogled sasvim mladog; ali, kada je objekt skinuo
polucilindar, neoekivano su se ukazali prosedi zalisci.
Interesantan primerak, pomislio je komesar. Odmah se
vidi da je karakteran ovek i, to se kae, s prolou.
Dakle, nesumnjivo klijent tatice Goa.
Putnik
se
penjao
brodskim
stepenicama
razmahujui putnom vreom za ebe, a znojavi nosai
vukli su solidan prtljag: skupe kripave kofere,
kvalitetne putne torbe od svinjske koe, goleme pakete s
knjigama i ak bicikl na rasklapanje (jedan velik toak,
dva mala i snop blistavih metalnih cevica). Na kraju
povorke dva nesrenika vukla su gimnastike tegove
impozantne veliine.
Srce Goa, starog njukala (tako je komesar voleo
sebe da naziva), ustreptalo je lovakim arom kad opazi
da pridolica nema zlatnu znaku ni na svilenom reveru
kicokog letnjeg mantila, ni na sakou, ni na lancu sata.
Toplo, vrue, mislio je Go prodorno pogledujui u
pomodara ispod gustih obrva i odbijajui dimove iz
svoje omiljene glinene lule. Treba rei i to - po emu je,
naime, on, stari lisac, zakljuio da e se ubica na brod
ukrcati ba u Sautemptonu? Zloin je izvren 15.
marta, a danas je ve 1. april. Bilo je lako domoi se

Port Saida dok je Levijatan obilazio zapadnu obalu

Evrope. I, molim lepo, kao dva i dva: po tipu - oigledan
klijent, plus karta prve klase, plus, najvanije - bez
zlatnog kita.
Prokletu
znaku
sa
skraenicom
brodske
kompanije Dasper-Arto partnerip Go je od pre
nekog vremena poeo i da sanja, a snovi su bili ba
odvratni. Na primer, noanji.
Komesar se, sa madam Go, vozi amcem po jezeru
u Bulonjskoj umi. Sija sunce, pevaju ptiice.
Odjednom, iza kronji drvea izviruje ogromna zlatna
njuka s bezizraajnim okruglim oima, razjapljenih
eljusti u koje bi se bez problema smestila Trijumfalna
kapija, i pone da usisava jezero. Go, sav u znoju, lee
na vesla. Ali ispostavlja se da se sve to ne deava u
parku nego usred beskrajnog okeana. Vesla se savijaju,
kao slamice, madam Go ga bolno bocka kiobranom u
lea, a ogromna sjajna telesina zaklonila ve itav
horizont. Kada je stvorenje iz sebe ispustilo fontanu
gotovo do neba, komesar se probudi i drhtavom rukom
stade da pipka po stoiu tragajui za lulom i ibicama.
Zlatnog kita Go je prvi put video u Ri de Grenel,
dok je pregledao zemne ostatke lorda Litlbija. Englez je
leao razjapljenih usta, u nemom kriku - lana vilica
napola iskoila, iznad ela krvavi sufle. Go je unuo uinilo mu se da izmeu pokojnikovih prstiju sija zlatna
iskrica; pogledavi malo bolje poeo je da prede od
zadovoljstva. Sama od sebe natrala je jedinstvena,
zapravo neverovatna srea, kakve ima samo u
kriminalistikim romanima. Pokojnik, pametna glava,
uruio je istrazi vaan dokaz - ne na tacni, nego na
dlanu. Izvoli, Gistave, evo ti. I samo probaj da ispusti
iz ruku onoga koji mi je glavu razbio, umree od stida,
stari tikvane.
Zlatni amblem (dodue, Go u poetku nije znao da
je to amblem - mislio je da je privezak ili nala s
monogramom vlasnika) mogao je pripadati samo ubici.

Za svaki sluaj, komesar je, naravno, pokazao kita

mlaem lakeju (eto ko je pravi miljenik sree:
petnaestog marta momak je imao slobodan dan, to mu
je i spaslo ivot), ali lakej nikada ranije nije tu stvaricu
video kod lorda. I hvala bogu.
Potom su se zavrteli zamajci i zupanici glomaznog
policijskog mehanizma - ministar i prefekt su na
otkrivanje zloina veka poslali svoje najbolje kadrove.
Ve pred vee sledeeg dana Go je znao da tri slova na
zlatnom kitu nisu inicijali nekakvog rasipnika, ogrezlog
u dugovima, ve oznaka tek osnovanog francuskobritanskog brodarskog konzorcijuma. Kit je amblem
pravog uda od broda, Levijatana, nedavno porinutog u
Bristolu, koji se spremao za svoj prvi put, u Indiju.
O gigantskom brodu novine trube ve nekoliko
meseci. Sada se ispostavilo da je uoi prve plovidbe
Levijatana Londonska kovnica novca iskovala prigodne
zlatne i srebrne znake: zlatne za putnike prve klase i
vie brodske oficire, srebrne za putnike druge klase i
nie oficire. Trea klasa na raskopom brodu, na kome
su dostignua savremene tehnike prepletena s
nevienim komforom, uopte nije bila predviena.
Kompanija je putnicima garantovala kompletnu uslugu,
tako da na putovanje nije bilo neophodno voditi
poslugu. Usluni lakeji i taktine sobarice nae
kompanije pobrinue se da se na Levijatanu oseate kao
kod kue! - glasila je reklama, objavljivana u novinama
po itavoj Evropi. Srenicima koji su rezervisali kabinu
za prvo putovanje Sautempton-Kalkuta, zajedno s
kartom uruen je i zlatan ili srebrn kit, u zavisnosti od
klase. A karta se mogla rezervisati u svakoj veoj
evropskoj luci, od Londona do Konstantinopolja.
No, dobro, amblem Levijatana nije isto to i inicijali
vlasnika, i time je zadatak postao malo tei, zakljuio je
komesar. Broj zlatnih znaki dobro je poznat. Treba
samo saekati 19. mart, za taj dan zakazano je sveano
isplovljavanje, otii u Sautempton, popeti se na brod i

pogledati ko od putnika prve klase nema zlatnog kita. Ili

se (to je verovatnije) neko od putnika koji su za veliki
novac kupili kartu, jednostavno nee pojaviti na brodu.
Upravo taj bie klijent tatice Goa. Prosto ko pasulj.
O, Go nikako nije voleo putovanja, ali ovome nije
mogao da odoli. arko je eleo da sam rei zloin veka.
Verovatno e onda konano dobiti in divizionera.1 Do
penzije su mu ostale svega tri godine. Jedna je stvar biti
penzionisan iz treeg platnog razreda, a sasvim druga iz
drugog. Razlika je hiljadu i po franaka godinje, a
hiljade se ne valjaju po putu.
Dakle, sam je zatraio da krene na put. Mislio je:
provozae se do Sautemptona, hm, u najboljem sluaju
do Avra, prve stanice, a tamo, na obali, i policija i
reporteri. Naslov u Revi parizjen: Reen zloin veka:
naa policija na visini zadatka. Ili jo bolje: Staro
njukalo Go nije omanuo.
O-ho-ho. Prvo neprijatno iznenaenje komesara je
ekalo u pomorskoj filijali u Sautemptonu. Ispostavilo
se da na avoljem brodu postoji itavih sto kabina prve
klase i deset za vie oficire. Sve karte su prodate. Sto
trideset i dva komada. I uz svaku je poklonjena po
zlatna znaka. Ukupno sto etrdeset osumnjienih, nije
loe? Ta, amblem e nedostajati samo jednom, umirivao
je sebe Go.
Ujutro 19. marta, sav najeen od vlanog vetra,
umotan u topao al, komesar je stajao pokraj brodskih
stepenica, pored kapetana, mistera Dosaje Klifa, i
prvog oficira palube, mesje arla Renijea. Doekivali su
putnike. Duvaki orkestar je naizmenino svirao
engleske i francuske mareve, na keju je uzbueno
agorila gomila, a Go je sve ljue dahtao grickajui
svoju potpuno nevinu lulu. Avaj, zbog loeg vremena svi
1

Divizioner (franc. divisionnare) - komandant divizije, divizijski

general; generalski in u francuskoj policiji.

putnici su bili u ogrtaima, kaputima, pnjelima,

pelerinama. Pa sad vidi, ako moe, ko ima znaku a ko
je nema. Bio je to pokloni broj dva.
Svi koji su imali da se ukrcaju na brod u
Sautemptonu, stigli su na lice mesta, to je znailo da
je, bez obzira na gubitak znake, zloinac ipak doao na
brod. On policajce oigledno dri za kompletne idiote. Ili
se nada da e se izgubiti u toj masi? A moda nema
drugog izlaza?
Jedna je stvar Gou postala jasna: morae da se
provoza do Avra. Dali su mu rezervnu kabinu,
predvienu za poasne goste brodske kompanije.
Odmah po polasku broda, u velikom salonu prve
klase poeo je banket, u koji je komesar polagao
posebne nade - u pozivnici je bilo naznaeno: Ulaz uz
zlatan amblem ili kartu prve klase. Ko bi nosio kartu u
ruci, mnogo je jednostavnije zakaiti lepog, zlatnog
levijatania.
Na banketu je Go olakao duu - svakoga je
pretresao pogledom. Nekim damama je bio prinuen da
zabode nos u sam dekolte. Tamo je u udubljenju visilo
neto na zlatnom lancu, ali da li je kit ili obian
privezak? Kako da ne proveri?
Svi su pili ampanjac, gostili se akonijama sa
srebrnih posluavnika, plesali, a Go je radio: brisao je
sa spiska one koji su imali znaku. Najvie petljavine
bilo je s mukarcima. Mnogi su, nevaljalci, prikaili kita
na lanac sata ili ga gurnuli u dep na prsluku. Komesar
je zato jedanaest puta morao da upita koliko je sati.
Iznenaenje broj tri: svi oficiri imali su znake, ali
je zato putnika bez amblema bilo etvoro, pri tom dvoje
enskog pola! Udarac koji je glavu lorda Litlbija
razmrskao kao orahovu ljusku bio je takve siline da ga
je mogao naneti samo mukarac, i to ne svaki, nego
prava ljudeskara. S druge strane, komesaru je, kao
iskusnom strunjaku za kriminal, bilo odlino znano da
u stanju afekta ili histerije i najslabija dama moe da

napravi udo. Ima takvih primera koliko ti dua hoe.

Eto, prole godine modistkinja iz Neja, mrvica od ene,
izbacila je kroz prozor, sa treeg sprata, nevernog
ljubavnika, punakog rentijera, duplo debljeg i jedan i
po puta vieg od nje same. Dakle, ene koje nemaju
znake ne treba iskljuiti iz skupa osumnjienih. Mada,
kad je to bilo da ena, pa jo dama iz visokog drutva,
ume tako veto da daje injekcije...
Bilo kako bilo, istraga na Levijatanu pretila je da se
odui pa je komesar primenio svoju uobiajenu
temeljitost. Kapetan Dosaja Klif jedini je od
parobrodskih oficira bio upuen u tajnu istrage, i imao
instrukcije od rukovodstva kompanije da prui
neogranienu pomo francuskom uvaru reda i zakona.
Go je ovu privilegiju iskoristio na najbezobzirniji nain:
zatraio je da se svima koji ga interesuju obroci slue u
istom salonu.
Ovde je neophodno objasniti da polazei od zahteva
za privatnou i komforom (u reklami parobroda pisalo
je: Osetiete atmosferu dobrog starog engleskog
plemikog imanja), osobe koje su putovale prvom
klasom nisu mogle obedovati u ogromnoj sali za
ruavanje,
zajedno
sa
est
stotina
nosilaca
demokratskih srebrnih kitova, ve su bile rasporeene
po udobnim salonima, od kojih je svaki imao ime i
izgledao kao otmena gostinska soba: kristalni lusteri,
lakirani hrast i mahagoni, somotom presvuene stolice,
blistavo stono srebro, napuderisani konobari i okretni
stjuardi. Komesar Go je za svoje ciljeve odabrao salon
Vindzor, smeten na gornjoj palubi, na samom pramcu:
tri zida sva u prozorima, divan pogled, ak ni za.
oblanih dana ne mora da se pali svetlo. Somot je ovde
bio zlatnosme, a na lanenim salvetama epurio se
vindzorski grb.
Oko ovalnog stola sa nogama privrenim za pod
(za sluaj velikih talasa), bilo je razmeteno deset
stolica s visokim, izrezbarenim naslonima, ukraenim

raznim andramoljama u gotskom stilu. Komesaru se

dopalo to e svi sedeti za jednim stolom, pa naredi
stjuardu da ploice s imenima rasporedi ne nasumice,
ve sa stratekim smislom: etvoro bez amblema stavio
je tano sebi preko puta, da ih, ptiice, ne isputa iz
vida. Plan da u elo bude smeten sam kapetan, kako je
to planirao Go, nije uspeo. Mister Dosaja Klif (prema
sopstvenim reima) nije eleo da uestvuje u toj
lakrdiji i opredelio se za salon Jork, gde su obedovali
novi vicekralj Indije sa suprugom i dva generala indijske
armije. Jork se nalazio u elitnom delu - na krmi, na
suprotnom kraju od okuenog Vindzora, gde se ustoliio
prvi oficir arl Renije. On se od samog poetka
komesaru nije dopao: lice preplanulo, ibano vetrovima,
a govori sladunjavo, crna kosa blista od briljantina,
brii kao dve kvaice. Pajac a ne mornar.
Za dvanaest dana, koliko je prolo od polaska,
komesar je uspeo da dobro osmotri susede iz salona,
nauio je svetske manire (to jest da ne pui za vreme
jela i da ne skuplja sos koricom hleba), manje-vie
savladao sloenu geografiju ploveeg grada, privikao se
na ljuljanje, ali se cilju primakao nije.
Situacija je bila ovakva.
U poetku, prvi po stepenu sumnjivosti bio je ser
Redinald
Milford-Stouks.
Vrlo
mrav,
ri,
s
nakostreenim zulufima; dvadeset osam do trideset
godina. Ponaa se udno: as bei zelene ourde
nekuda u daljinu i ne odgovara na pitanja, as
odjednom ivne i rastoroe se iznebuha o ostrvu Tahiti,
o koralnim grebenima, smaragdnim lagunama i
kolibama od palminog lia. Psihopata. ta e baronu,
potomku bogate porodice, da putuje na kraj sveta, u
nekakvu Okeaniju? ta on to tamo nije video? Pitanje u
vezi sa znakom koju nije imao, postavljeno ak dva
puta, avolji aristokrata prosto je ignorisao. Gledao je
kroz komesara, a ako bi ga i pogledao, to je bilo kao da
gleda muvu. Snob odvratni. Jo u Avru (stajali su etiri

sata) Go je otrao na telegraf i poslao upit u Skotland

Jard: kao, veli, ko je izvesni Milford-Stouks, da nije
uhvaen u nekakvim izgredima, da se nije poigravao
izuavanjem medicine. Odgovor je stigao pred sam
polazak. Ispostavilo se da nema nieg zanimljivog, a i
njegovo udatvo se razjasnilo. Ipak, njegovog zlatnog
kita nema, riokosog je dakle jo rano brisati sa spiska
klijenata.
Drugi je mesje Gintaro Aono, japanski plemi
(tako pie u registru putnika). Azijat ko Azijat: onizak,
suvonjav, ne moe mu odrediti godine, retki brii,
otar pogled kosih oiju. Za stolom uglavnom uti. Na
pitanje ime se bavi, zbunio se i promrmljao: Oficir
imperatorske armije. Na pitanje o znaki, zbunio se jo
vie, presekao komesara pogledom punim mrnje i,
izvinivi se, izleteo iz salona. Nije ak ni supu pojeo.
Sumnjivo? Jo kako! Inae, pravi divljak. U salonu se
hladi arenom papirnom lepezom, kao kakav peder iz
bordela iza Ri de Rivoli. Po palubi se eta u drvenim
papuama, irokom pamunom ogrtau i bez pantalona.
Gistav Go jeste, naravno, za slobodu, ravnopravnost i
bratstvo, ali ipak takvog makaku ne bi trebalo putati u
prvu klasu.
Sada ene.
Madam Renata Kleber. Mlada. Verovatno tek prela
dvadesetu. ena vajcarskog bankarskog slubenika.
Putuje kod mua, u Kalkutu. Ne moe se rei da je
lepotica - iljat nos, ivahna, blagoglagoljiva. Tokom
prvog minuta poznanstva obavestila ga je da je u
drugom stanju. Toj okolnosti su potinjene sve njene
misli i oseanja. Ljupka, neposredna, ali sasvim
nepodnoljiva. Za dvadeset dana uspela je da nasmrt
dojadi komesaru brbljanjem o svom dragocenom
zdravlju, o vezenju kapica i drugim slinim glupostima.
Pravi hodajui trbuh, mada trudnoa jo nije
poodmakla a stomak se zapravo tek ocrtava. Naravno,
Go je ulovio priliku i upitao gde joj je amblem.

vajcarkinja je zatreptala spokojnim okicama i poalila

se da redovno gubi stvari. Deava se, ak je sasvim
mogue. Prema Renati Kleber komesar se odnosio sa
smesom jeda i pokroviteljstva, ne smatrajui je
ozbiljnom klijentkinjom.
A za drugu damu, mis Klarisu Stamp, iskusni
detektiv bio je mnogo vie zainteresovan. Tu neto,
reklo bi se, nije isto. Izgleda kao obina Engleskinja,
nita posebno: nezanimljiva, svetloplava kosa, u
godinama, maniri spokojni, uglaeni, ali u njenim
vodnjikavim oima ponekad zatitra vragolija. Znamo mi
takve, viali smo ih. Ko ono breg roni? I opet detaljii
vredni panje. Kao, sitnica, glupost, neko drugi ne bi ni
obratio panju, ali staro njukalo Go ima otro oko.
Haljine i kompleti mis Stamp su skupi, novi, po
poslednjoj pariskoj modi, tana od kornjaevine (video
je takvu u izlogu na Jelisejskim poljima - trista pedeset
franaka), a kad je izvukla notes, on star, jeftin, iz
najobinijeg duana-sitniarnice. Jednom je sedela na
palubi ogrnuta maramom (bilo je vetrovito) u dlaku
onakvom kakvu ima madam Go, od psee dlake. Topla,
ali ne pristaje engleskoj ledi. I jo jedna stvar je
zanimljiva: nove stvari su kod te Klarise Stamp sve do
jedne skupe, a stare su rave i najnieg kvaliteta. Ne
ide, moliu lepo. Jednom ju je, pre fajv-o-kloka, Go
zapitao: A to vi, gospoo, nijednom niste stavili
zlatnog kita? Ne svia vam se? Meni se ini da je
elegantna stvarica. ta mislite? Pocrvenela je vie
nego japanski plemi i rekla: Stavljala sam, nego vi
prosto niste videli. Lae. Ta, primetio bi Go. Imao je
komesar s njom u vezi jednu finu idejicu, ali trebalo je
odabrati odgovarajui psiholoki momenat. Tu emo da
vidimo kako e reagovati naa Klarisa.
S obzirom na to da je za stolom deset mesta, a
putnika bez amblema etvoro, Go je odluio da
komplet dopuni drugim subjektima; oni su dodue imali
znake, ali su bili zanimljivi, na svoj nain. Radi

proirenja delokruga istrage, poto su mesta i tako

slobodna.
Prvo je od kapetana zatraio da u Vindzor prebace
glavnog brodskog lekara mesje Trufoa. Dosaja Klif je
malo gunao, ali je popustio. Zato je Gou bio
potreban glavni lekar, jasno je: on je jedini medicinar
na Levijatanu, majstor za davanje injekcija, a njemu po
poloaju pripada zlatna znaka. Ispostavilo se da je
doktor nizak punaak Italijan maslinastog tena, elav i
velikog ela, sa licem koje su ukraavali retki,
zaeljani pramenovi kose. Komesar ni u mati nije
mogao da zamisli ovog kominog tipa u ulozi
nemilosrdnog ubice. Uz lekara, moralo se odvojiti mesto
i za njegovu suprugu. Doktor se oenio pre samo dve
nedelje i odluio da spoji lepo i korisno, to jest slubu i
medeni mesec. Stolica koju je zauzimala novopeena
madam Trufo bila je ist gubitak. Izabranica brodskog
eskulapa, mrava Engleskinja, bez traga osmeha na
licu, izgledala je dvostruko starija od svojih dvadeset
pet godina i u Gou izazivala smrtnu dosadu - kao,
uostalom, i veina njenih zemljakinja. On ju je odmah
nazvao ovcom zbog belih trepavica i glasa koji je imao
prizvuk blejanja. Na svu sreu, usta je otvarala retko jer
nije znala francuski, a razgovori u salonu su se, hvala
bogu, uglavnom vodili na ovom plemenitom jeziku.
Znaku madam Trufo nije imala, ali to je razumljivo ona nije ni oficir ni putnik.
Komesar je u registru zapazio nekakvog indologaarheologa Entonija F. Svitajlda i pomislio da e mu
takav ba dobro doi jer je i pokojni Litlbi bio od te
sorte. Mister Svitajld, krakata motka s okruglim
naoarima i kozjom bradicom, jo tokom prve veeri
poveo je razgovor o Indiji. Posle obeda Go je pozvao
profesora u stranu i oprezno zapoeo razgovor o
kolekciji lorda Litlbija. Indolog-arheolog pokojnika je s
prezirom nazvao diletantom, a njegovu kolekciju
kunstkamerom skupljenom bez ikakvog naunog

pristupa. Rekao je i da je jedina prava vrednost tamo

zlatni iva. Dobro je to je iva naen sam od sebe jer
francuska policija, kao to je poznato, zna jedino da
prima mito. Na ovu nedopustivo nepravednu primedbu
Go se ljutito zakaljao, ali Svitajld mu je samo
posavetovao da manje pui. Dalje je naunik oholo
primetio da je Litlbi, po svoj prilici, skupio lepu
kolekciju slikanih tkanina i marama, meu kojima se
mogu nai krajnje interesantni primerci, ali to pre
pripada oblasti domorodakih zanata i primenjene
umetnosti. Nije loa ni atula od sandalovine iz XVI
veka, iz Lahora, sa rezbarijom po motivima iz
Mahabharate - i tu je razvezao takvu priu da je
komesar ubrzo zadremao.
Poslednjeg suseda Go je odabrao, to se kae,
odoka. U bukvalnom smislu. Komesaru je, naime,
nedavno do ruku dola zanimljiva knjiica, prevedena s
italijanskog. Neki ezare Lombrozo, profesor sudske
medicine iz italijanskog grada Torina, razradio je itavu
kriminalistiku teoriju prema kojoj uroeni zloinci
nisu krivi za svoje asocijalno ponaanje. Prema teoriji
evolucije doktora Darvina, oveanstvo u svom razvoju
prolazi kroz odreene faze, postepeno se pribliavajui
savrenstvu. Zloinac je evolucioni kart, sluajno
vraanje na prethodni stupanj razvitka. Veoma je,
dakle, lako prepoznati potencijalnog ubicu i razbojnika:
on lii na majmuna, od koga smo svi mi potekli.
Komesar je dugo razmiljao o proitanom. S jedne
strane, u arolikom nizu ubica i razbojnika s kojima se,
sticajem okolnosti, sretao tokom trideset pet godina
policijske slube, nisu svi liili na gorile; nalo se tu i
takvih anelia da su ti, kad ih pogleda, od miline
kretale suze. S druge strane, i majmunolikih je takoe
bilo prilino. Uz to, stari Go, osvedoeni antiklerikalac,
nije verovao u Adama i Evu. Darvinova teorija inila se
temeljitijom. A ovde mu je, meu putnicima prve klase,
za oko zapala jedna prava cveka, ba kao sa slike

Tipian ubica: nisko elo, siune okice ispod izrazitih

obrva, spljoten nos, isturena brada. Komesar je
zamolio da i tog Etjena Bualoa, trgovca ajem, smeste u
Vindzor. Pokazalo se da je to vrlo drag ovek, veseljak,
otac jedanaestoro dece i osvedoeni filantrop.
Na kraju se ispostavilo da se ni u Port Saidu, luci
koja dolazi posle Avra, putovanje tatice Goa nee
zavriti. Istraga se oduila. Pri tome, viegodinji
instinkt govorio je komesaru da mlati praznu slamu, da
nema meu tom publikom prave osobe. Nasluivala se
muna
perspektiva:
plovidba
itavom
avoljom
marrutom Port Said - Aden - Bombaj - Kalkuta, a u
Kalkuti moe da se obesi o prvu palmu. Ne moe se u
Pariz vratiti podvijena repa! Kolege e ga izvrgnuti
ruglu, efovi e mu nabijati na nos putovanje prvom
klasom o dravnom troku. Jo mogu i da ga pre
vremena utnu u penziju...
U Port Saidu Go je teka srca dao novac za nove
koulje, jer je putovanje ispalo due od predvienog;
snabdeo se egipatskim duvanom i od dosade se, za dva
franka, fijakerom provozao po znamenitoj luci. Nita
naroito. No dobro, golem svetionik, uz to dva
neverovatno dugaka mola. Gradi je ostavljao udan
utisak - ni Azija, ni Evropa. Pogleda rezidenciju
guvernera Sueckog kanala - reklo bi se Evropa. Na
glavnim ulicama sve sama evropska lica: etaju se dame
ispod belih suncobrana, hodaju isturenih stomaka
bogata gospoda u eirima i slamnatim kanotjeima. A
kad su kola skrenula u domorodaki kvart - smrad,
muve, smee koje truli, prljavi arapski gameni prose
milostinju. Zato li samo bogati besposliari idu na
putovanja? Svuda je isto: jedni se goje od prodrljivosti,
drugi se nadimaju od gladi.
Umorivi se od pesimistikih zapaanja i vruine,
komesar se potiten vratio na brod. A tu, kakva srea nov klijent. I ini se - perspektivan.

Komesar ode do kapetana, da se raspita. Dakle,

ime - Erast P. Fandorin, ruski dravljanin. Godine ruski
dravljanin iz nekog razloga nije naveo. Profesija diplomata. Stigao iz Konstantinopolja, putuje u
Kalkutu, odatle u Japan, na mesto slube. Iz
Konstantinopolja? Aha, mora biti da je uestvovao u
mirovnim pregovorima kojima je nedavno zavren
rusko-turski rat. Go je sve podatke paljivo prepisao
na listi, a listi ubacio u platnenu fasdiklu, gde su
uvani svi materijali vezani za predmet. Od fascikle se
nije razdvajao ni na tren, listao je zabeleke, ponovo
itao zapisnike i iseke iz novina, a u trenucima
zamiljenosti crtao na marginama ribice i kuice. Tu je
izranjalo ono briljivo uvano, iz dubine due. Postae
on divizioni komesar, zaradie pristojnu penziju i
madam Go i on e kupiti lepu kuicu negde u
Normandiji. Pecae ribu pariski pandur u penziji i
pravie domau jabukovau. Nije loe? Eh, kad bi se
nakupio kapitali do penzije, makar dvadesetak
hiljada...
Shvati da mora jo jednom da izae u luku - srea
te je parobrod ekao red za ulaz u Suecki kanal; posla
telegram u prefekturu: da li je Parizu poznat ruski
diplomata E. P. Fandorin i da li je u skorije vreme
prelazio granicu Francuske republike?
Odgovor je stigao brzo, nakon dva i po sata.
Pokazalo se da je prelazio, roeni, i to ak dva puta.
Prvi put u leto 1876. godine (dobro, to nije bitno), a
drugi put u decembru 1877. godine, to jest pre tri
meseca. Doputovao je iz Londona, prijavljen je na
pasoko-carinskom prelazu u Pa de Kale. Koliko je
boravio u Francuskoj, nije poznato. Sasvim je mogue
da se 15. marta jo uvek nalazio u Parizu. Mogao je i u
Ri de Grenel da svrati sa pricem u ruci, avo ne spava.
Znai, mora se osloboditi mesto za stolom. Najbolje
bi, naravno, bilo da se izbavi doktorove ene, ali ne
moe valjda udariti na svetu instituciju braka. Malo

razmislivi, Go odlui da u drugi salon otpremi trgovca

ajem, koji nije opravdao teorijske nade i koji najmanje
obeava. Neka ga stjuard premesti. Neka kae da se
nalo mesto u salonu s vienijom gospodom, ili s
ljupkijim damama. Za to i jeste stjuard, da reava takve
stvari.
Pojava novog lika u salonu izazvala je malu
senzaciju - tokom puta ve su stigli da jedni drugima
prilino dosade, a sad sve gospodin, i tako impozantan.
Za sirotog mesje Bualoa, predstavnika prelaznog
stadijuma evolucije, niko nije ak ni upitao. Komesar je
primetio da je najvie ivnula mis Klarisa Stamp,
usedelica: razbrbljala se o umetnicima, o pozoritu, o
knjievnosti. Go je i sam voleo da u dokolici posedi u
fotelji uz dobru knjigu, od autora je posebno izdvajao
Viktora Igoa, kod njega nalazi i ivotno i uzvieno, i
suze ti navru. A i divno se moe dremati. Za ruske pisce
utavih imena on, dakako, nikad nije uo, tako da nije
mogao da se ukljui u razgovor. Samo, uzalud se trudila
engleska saraga, suvie je mlad za nju mesje Fandorin.
Renata Kleber takoe nije sedela skrtenih ruku:
pokuala je da novajliju prikljui jatu svojih posilnih,
koje je ona nemilosrdno slala te po al, te po
suncobran, te po au vode. Pet minuta poto je veera
poela, madam Kleber je posvetila Rusa u sve okolnosti
svoga delikatnog stanja, poalila se na migrenu i
zamolila ga da trkne po doktora Trufoa, koji danas iz
nekog razloga kasni. Ali, diplomata je, ini se, odmah
proitao s kim ima posla i utivo je, uz aljenje,
odgovorio da on ne poznaje doktora. Predusretljivi prvi
oficir Renije, najodanija dadilja trudne bankarove
supruge, pohitao je da izvri nalog.
Prvi utisak koji je Erast Fandorin ostavio bio je:
krt na reima, uzdran, utiv. Za Goov ukus ak
suvie uglaen. Utirkan okovratnik tri kao da je od
alabastra, na svilenoj kravati biserna igla, u reveru (fuj,
vidi ti njega) crveni karanfil. Gladak razdeljak, svaka

dlaka na svom mestu, negovani nokti, tanki, crni brkovi

kao iscrtani ugljem.
Po brkovima se o mukarcu tota moe zakljuiti.
Goovi su kao u mora, vise na uglovima usana; to
znai da je to ovek solidan, svestan sopstvenih
vrednosti, nije vetropir, ne moe ga zaseniti lanim
sjajem. Ako su uvrnuti nagore, pa jo sa zailjenim
krajevima, to je enskaro i bonvivan. Srasli sa
zaliscima - taj je astoljubiv, mata da postane general,
senator ili bankar. Takvi, pak, kao u mesje Fandorina,
dolaze od romantinih predstava o sopstvenoj personi.
ta bi se jo moglo rei o Rusu? Francuski govori
pristojno. Karakteristian detalj - pomalo zamuckuje.
Znaku kako nije imao, tako je i dalje nema. Najvie
interesovanja diplomata je pokazao za Japanca,
postavljajui mu svakakva dosadna pitanja o Japanu,
ali samuraj je odgovarao oprezno, kao da oekuje neku
podvalu. Stvar je bila u tome to novajlija drutvu nije
objasnio kuda i zato putuje, samo je rekao svoje ime i
dodao da je Rus. Komesaru je Rusova radoznalost bila
shvatljiva - ivee u Japanu. Go je zamislio zemlju u
kojoj su svi bez izuzetka nalik mesje Aonou, svi ive u
minijaturnim kuicama sa izvijenim krovovima i svako
malo prosipaju sebi creva. Hm, da, nee Rusu biti ba
lako.
Posle veere, kada je Fandorin seo u stranu da
popui cigaru, komesar se smesti u susednu fotelju i
zapali lulu. Pre toga se Go ve bio predstavio novome
poznaniku kao pariski rentijer koji iz radoznalosti
putuje na Istok (smislio je takvu priu). Sada je poveo
razgovor o poslu, ali izokola, oprezno. Okrenuo je
nekoliko puta zlatnog kita na svom reveru (onog iz Ri de
Grenel) i rekao, toboe usput, tek da pone razgovor:
- Lepa stvarica. Slaete se?
Rus ispod oka pogleda rever i outa.
- isto zlato. ik! - pohvali Go znaku.

Ponovo iekujue utanje, ali sasvim uljudno.

Jednostavno, eka ovek ta e dalje biti. Plave oi
paljivo posmatraju. Ima diplomata lep ten, kao
breskva. Rumenilo kao u devojke. Ali nije mamin sini,
odmah se vidi.
Komesar odlui da promeni taktiku.
- Mnogo putujete?
Neodreeno sleganje ramenima.
- Vi ste, ini mi se, iz diplomatskog kora?
Fandorin utivo nakloni glavu, izvue iz depa
dugaku cigaru i odreza vrh srebrnim noiem.
- A jeste li nekad bili u Francuskoj?
Opet potvrdno klimanje glavom. Mesje Rus i nije
neki sagovornik, pomisli Go, ali nije imao nameru da
odustaje.
- Ja najvie volim Pariz u rano prolee, u martu sanjalaki ree detektiv. - Najlepe godinje doba!
On prodorno pogleda svog sabesednika preko puta
i u sebi se zgri: ta e rei?
Fandorin klimnu glavom dva puta. Znaj sad da li je
jednostavno primio k znanju ili je saglasan. Ve pomalo
iznerviran, Go neprijateljski skupi obrve.
- Dakle, vama se znaka ne dopada?
Lula zaita i ugasi se.
Rus kratko uzdahnu, gurnu ruku u dep prsluka, s
dva prsta izvue zlatnog kita i konano se udostoji da
otvori usta:
- Vidim, gospodine, da vas interesuje moja zznaka? Evo, izvolite. Ne nosim je zato to ne elim da
liim na pazikuu sa ploicom na reveru, pa bila ona i
z-zlatna. To je pod jedan. Vi, mesje Go, ne liite na
rentijera, suvie arate pogledom. A i ta e pariskom
rentijeru da stalno vue sa sobom slubenu fasciklu? To
je pod dva. Poto je vama poznata moja profesija, mora
biti da imate p-pristup brodskim dokumentima.
Pretpostavljam da ste detektiv. To je pod tri. Sada pod
etiri. Ako vam je potrebno da neto razjasnite sa

mnom, ne zaobilazite okolo-naokolo, nego pitajte

otvoreno.
Pa, de sad, razgovaraj s takvim ako moe.
Go je bio primoran da se izvue kako zna i ume.
On poverljivo apnu isuvie pronicljivom diplomati da je
on obini brodski detektiv koji se brine o sigurnosti
putnika - ali diskretno i sa svom mogunom
delikatnou, kako ne bi povredio oseanja otmene
publike. Ne zna se da li mu je Fandorin poverovao, ali
nije ga vie nita pitao.
U svakom zlu ima malo dobra. Sada je komesar
dobio ako ne istomiljenika, ono barem sagovornika koji
se, uz to, odlikuje i zadivljujuim darom opaanja, a i
izuzetno je dobro upuen u kriminologiju.
Njih dvojica su, potom, esto sedeli zajedno na
palubi, s vremena na vreme bacali poglede na blago
nagnutu obalu kanala, puili (Go lulu, Rus cigaru) i
priali o raznim zanimljivim temama. Na primer, o
najsavremenijim metodama identifikacije i utvrivanja
dokaza zloina.
- Pariska policija zasniva svoj rad na poslednjoj rei
nauke - pohvalio se Go. - U prefekturi postoji
specijalna sluba za identifikaciju, koju vodi mladi
genije Alfons Bertijon. On je razradio itav sistem za
registraciju kriminalnih elemenata.
- Video sam se da doktorom Bertijonom tokom moje
poslednje posete P-parizu - neoekivano ree Fandorin.
- Ispriao mi je o svom antropo-metrijskom metodu.
Bertijonaa je dobro smiljena teorija, vrlo dobro
smiljena. Jeste li p-poeli da je primenjujete u praksi?
Kakvi su rezultati?
- Zasad nikakvi - komesar slegnu ramenima. - Prvo
se bertijonai moraju podvrgnuti svi recidivisti, a za to
su potrebne godine. Kod Alfonsa u odseku je prava
ludnica: dovode zatvorenike u okovima, mere ih sa svih
strana, kao konje na vaaru, ispisuju podatke na
kartice. Ali, zato e rad u policiji uskoro postati divota

jedna. Recimo, nalazi na mestu provalne krae otisak

leve ruke. Meri, ide u kartoteku. Aha, srednji prst
duine 89 milimetara, trai u sekciji br. 3. A tamo
registrovano
sedamnaest
provalnika
sa
prstom
odgovarajue duine. Dalje - maji kaalj: proveri ko je
od njih gde bio na dan krae i hvataj onog koji nema
alibi.
- Znai, kriminalci se dele na sekcije prema dduini srednjeg prsta? - s najivljim intereso-vanjem
upita Rus.
Go se nadmeno osmehnu ispod brkova:
- To je itav sistem, mladi moj prijatelju. Bertijon
sve ljude deli na tri grupe prema duini lobanje. Svaka
od te tri grupe deli se na tri podgrupe - prema irini
lobanje. Dakle, podgrupa ima ukupno devet. Podgrupa
se sa svoje strane deli na tri sekcije - prema veliini
srednjeg prsta leve ruke. Sekcija je dvadeset sedam. Ali,
to jo nije sve. U sekciji su tri paketa, prema veliini
desnog uha. Koliko dobijamo paketa? Tano, osamdeset
jedan. Dalja klasifikacija uzima u obzir rast, duinu
ruku, visinu u sedeem poloaju, veliinu stopala,
duinu noge od kolena do zgloba. Ukupno 19.683
kategorije! Kriminalac podvrgnut potpunoj bertijonai i
upisan u nau kartoteku, nikada nee moi da pobegne
od pravde. A pre iroko im polje: predstave se prilikom
hapenja izmiljenim imenom i ne odgovaraju ni za ta
to su ranije napravili.
- To je fantastino - zamiljeno ree diplomata. Ipak, bertijonaa veoma malo pomae kod razotkrivanja
konkretnog zloina, naroito ako ovek nije ranije
hapen.
Go rairi ruke:
- Hm, to je problem koji nauka ne moe da rei.
Dok postoje kriminalci, bez nas, profesionalnih
njukala, svejedno se nee moi.
- Da li ste imali priliku da ujete neto o otiscima
prstiju? - upita Fandorin i pokaza komesaru usku ali

veoma jaku aku s negovanim noktima i brilijantskim

prstenom.
Go sa zaviu pogleda prsten (godinja komesarova plata, nikako manje) i osmehnu se:
- Nekakvo cigansko gatanje sa dlana?
- Ni u kom sluaju. Jo od starih vremena poznato
je da je reljef papilarnih linija na jagodicama prstiju kod
svakog oveka jedinstven. U Kini radnik-kuli ugovor o
najmu overava otiskom palca umoenog u t-tu.
- Mm, kad bi svaki ubica bio toliko ljubazan da
specijalno umae prst u tu i ostavlja otiske na mestu
zloina... - komesar se dobroduno nasmeja.
Ali diplomata, ini se, nije bio raspoloen za alu.
- Mesje
brodski detektive, samo da znate,
savremena nauka je pouzdano utvrdila: otisak ostaje pri
dodiru prsta sa svakom suvom vrstom povrpnom. Ako
kriminalac makar iole dodirne vrata, orue ubistva,
prozorsko staklo, on e ostaviti trag uz pomo k-koga je
mogue raskrinkati ga.
Go je hteo da bude malo ironian, da kae kako je
u Francuskoj dvadeset hiljada kriminalaca, da oni
imaju dvadeset hiljada prstiju, oi moe da izgubi
gledajui kroz lupu, ali se zagrcnu. Setio se razbijene
vitrine u dvorcu u Ri de Grenel. Na razbijenom staklu je
ostalo mnotvo otisaka prstiju, ali nikom na pamet nije
palo da ih kopira - komadie stakla bacili su u smee.
Vidi ti do ega je progres doao! Jer, ta se
ispostavilo? Svi zloini se izvode rukama, je l tako? A
ruke, znai, umeju da potkau nita gore od plaenih
dounika! Kad bi od svih bandita i lopurdi uzeli otiske
prstiju, oni se ne bi usudili da se svojim prljavim
apama prihvate bilo kakvog zloinakog posla! Tu je i
kriminalu kraj.
Od takve perspektive prosto mu se zavrtelo u glavi.

Redinald Milford-Stouks
2. april 1878. godine
18 asova i 34 minuta po Griniu

Mila moja Emili,

Danas smo uplovili u Suecki kanal. U jueranjem
pismu podrobno sam Vam opisao istoriju i topografiju
Port Saida, a sada ne mogu da odolim da Vam ne
navedem neke zanimljive i poune podatke o Velikom
kanalu, najgrandioznijoj tvorevini ljudskih ruku, koja
e sledee godine proslaviti svoju desetogodinjicu. Da
li Vam je poznato, oboavana moja eno, da je ovaj
kanal ovde etvrti po redu, a da je prvi bio proseen jo
u XIV veku pre Hristovog roenja, za vreme vladavine
faraona Ramzesa? Kada je Egipat poeo da propada,
pustinjski vetrovi su to korito zameli peskom. Za vreme
persijskog cara Darija, 500 godina pre Hrista, robovi su
iskopali nov kanal, koji je 120 000 ljudi kotao ivota.
Herodot pie da je plovidba kanalom trajala etiri dana,
da su dve trireme mogle slobodno da se mimoiu ne
dodirnuvi se veslima. Nekoliko brodova iz razbijene
Kleopatrine flote ovim putem se skrilo u Crveno more i
tako spaslo stranog Oktavijanovog gneva.
Posle raspada Rimske imperije, vreme i pesak su
Atlantski od Indijskog okeana ponovo odvojili peanim
zidom od sto milja, ali bilo je dovoljno da se na ovoj
neplodnoj zemlji formira jaka drava sledbenika proroka
Muhameda, i ljudi su ponovo uzeli u ruke motike i
pijuke. Plovim du te mrtve, slane zemlje i beskrajnih
peanih dina, neumorno se divei tupoglavoj
odvanosti i mravljoj pedantnosti ljudskog roda u venoj

borbi sa svemoguim Hronosom, borbi osuenoj na

neminovan poraz. Dvesta godina su arapskim kanalom
plovili brodovi natovareni itom, a zatim je zemlja sa
svog ela obrisala jadnu boricu, i pustinja je utonula u
hiljadugodinji san.
Otac novog Sueca postao je, naalost, ne Britanac
nego Francuz, Leseps, predstavnik nacije prema kojoj
se ja, draga Emili, odnosim s najdubljim i sasvim
opravdanim prezirom. Taj prepredeni diplomata je
nagovorio egipatskog namesnika da izda ferman za
stvaranje Univerzalne kompanije Sueckog morskog
kanala. Kompanija je dobila pravo 99-godinje
koncesije budue vodene magistrale, a egipatskoj vladi
je pripalo svega 15% istog prihoda! I jo se ti odvratni
Francuzi
usuuju
da
nas,
Britance,
nazivaju
pljakaima zaostalih naroda! Naposletku, mi svoje
privilegije osvajamo maem, a ne zakljuujemo prljave
poslove sa pohlepnim domorodakim podmitljivcima.
Svakoga dana je radnicima koji su probijali Veliki
kanal 1600 kamila donosilo vodu za pie, ali nesrenici
su svejedno umirali hiljadama, od ei, ege i zaraznih
bolesti. Na Levijatan. plovi preko mrtvih tela, ja vidim
kako ispod peska gole lobanje s rupama umesto oiju
keze svoje ute zube. Bilo je potrebno deset godina i
petnaest miliona funti sterlinga da se zavri ova
grandiozna graevina. Zato sada brod od Engleske do
Indije plovi skoro dva puta krae nego ranije. Za nekih
25 dana stie u Bombaj. Neverovatno! I kakva snaga!
Dubina kanala prelazi 100 stopa, tako da ak i na
divovski koveg plovi bez straha, ne rizikujui da se
nasue.
Danas me je za rukom uhvatio nezadriv smeh,
zagrcnuo sam se koricom hleba, zakaljao se i nikako
nisam mogao da se smirim. Jadni praznoglavac Renije
(pisao sam Vam o njemu, to je prvi oficir na Levijatanu)
s lanim saoseanjem me je upitao ta je razlog mog
veselja, a ja sam se jo jae, grohotom smejao. Nisam

mogao da mu kaem koja je misao izazvala takav smeh:

Graditelji kanala su Francuzi, a plodove ubiramo mi,
Englezi. Pre tri godine vlada Njenog velianstva je od
egipatskog kediva otkupila kontrolni paket akcija, i
sada smo u Suecu gazde mi, Britanci. Uzgred, akcija
Kanala koja je nekada prodavana za 15 funti, sada vredi
3000! ta velite? Pa, kako da se ne nasmeje?
Uostalom, ja sam Vas sigurno umorio ovim
dosadnim detaljima. Ne zamerite, moja draga Emili,
nemam druge zabave osim pisanja dugih pisama. Kada
kripim perom po pergamentnom papiru, meni se ini
da ste Vi tu, pored mene, i da s Vama vodim lagani
razgovor. Znate, od arke klime poeo sam da se
oseam mnogo bolje. Sada se vie ne seam nonih
komarnih snova. Ipak, oni nisu nestali - ujutro, kad se
probudim, jastunica mi je mokra od suza, ponekad i
izgriena zubima.
No, to su sitnice. Svaki novi dan, svaka milja puta
pribliavaju me novom ivotu. Tamo, pod nenim
ekvatorskim suncem, ova strana razdvojenost koja mi
potresa duu, konano e se zavriti. O, samo da bude
to pre! Jedva ekam da ponovo vidim Va sjajni, neni
pogled, draga moja prijateljice.
ime jo da Vas razonodim? Pa, evo, makar opisom
naeg Levijatana - tema je vie nego vredna panje. U
prethodnim pismima isuvie sam pisao o svojim
oseanjima i snovima, a jo Vam nisam u svim bojama
oslikao ovaj trijumf britanske inenjerske misli.
Levijatan je najvei putniki brod u itavoj svetskoj
istoriji, izuzev kolosalnog Grejt Isterna, koji, evo, ve
dvadeset godina preseca vode Atlantika. il Vern, koji je
opisao Grejt Istern u knjizi Plovei grad, nije video naeg
Levijatana; da jeste, on bi starog G. I. nazvao
ploveim selom. Dok on jo uvek polae telegrafske
kablove po okeanskom dnu, Levijatan moe da preveze
hiljadu ljudi i jo 10 000 tona tereta pride. Duina ovog
monstruma koji bljuje vatru prelazi 600 stopa, irina

dostie 80. Da li Vam je, draga Emili, poznato kako se

gradi brod? Prvo se prostire na plac, to jest, u posebnoj
zgradi se, direktno, na glatko uglaanom podu iscrtava
brod u prirodnoj veliini. Crte Levijatana bio je takvih
dimenzija da su morali da izgrade atru veliine
Bakingemske palate!
Ovo udo od broda ima dve parne maine, dva
ogromna toka sa strane i jo jedan gigantski vijak na
krmi. est katarki, koje se diu do neba, opremljene su
kompletnom opremom za jedrenje; uz dobar vetar, i kad
maine rade punom snagom, brod razvija brzinu od 16
vorova! Na parobrodu su koriena sva najnovija
dostignua brodogradnje. To su: dupli metalni trup, koji
e sauvati brod ak i pri udaru u stenu; specijalne
bone kobilice, koje ublaavaju ljuljanje; kompletno
elektrino osvet-ljenje; vodootporne pregrade; ogromni
hladnjaci za iskorienu paru... Ma, ne moe se sve ni
nabrojati.
itavo
iskustvo
vievekovnog
rada
stvaralakog i nepresunog ljudskog uma sabralo se na
ovom gordom brodu to neustraivo see morske talase.
Jue sam, po svom starom obiaju, nasumice otvorio
Sveto pismo i bio sam potresen - u oi su mi pali redovi
o Levijatanu, groznom morskom udovitu iz Knjige o
Jovu. Ustreptao sam, ponovo shvativi da se tamo
uopte ne govori o morskom zmaju, kako su smatrali
nai stari, niti o ogromnom kitu, kako tvrde dananji
racionalisti - ne; u Bibliji je oito re upravo o ovom
Levijatanu koji se prihvatio da me iz mraka i uasa
dopremi na svetlost i sreu. Prosudite sami: ini, te vri
dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi. Za sobom
ostavlja svijetlu stazu, rekao bi da je bezdana osijedjela.
Nita nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi
stvoreno bilo da se niega ne boji. to je god visoko
prezire, car je nad svijem zvijerjem2. Parni lonac, more

Knjiga o Jovu, 41 (22-25).

se muti kao u stupi - to more mute brodska vitla,

svijetla staza - trag iza krme. Pa, to je oigledno!
Obuzeo me je strah, draga Emili. U tim redovima
sadrano je neko pretee upozorenje - ili lino meni, ili
putnicima Levijatana, ili itavom oveanstvu. Pa,
gordost je, sa stanovita Biblije, neto loe, zar ne? I
ako ovek, s njegovim tehnikim igrakama, to je god
visoko prezire, nije li to bremenito nekakvim
katastrofalnim posledicama? Nismo li se mi isuvie
uzoholili svojim ivim umom i spretnim rukama? Kuda
nas sve nosi car gordosti? ta nas eka u budunosti?
I otvorih molitvenik, da se pomolim - prvi put posle
dugo vremena. Odjednom proitah: Oni misle da e
kue njihove trajati dovijeka, i stanovi njihovi od
koljena na koljeno; imenima svojim zovu zemlje.
Ali kada sam, obuzet mistinim oseanjima,
drhtavom rukom otvorio Knjigu po trei put, moj
uzbueni pogled zapeo je za dosadno mesto iz Brojeva
gde se s knjigovodstvenom tanou nabrajaju
prinoenja rtava potomaka Izrailjevih. I umirio sam se,
pozvonio srebrnim zvoncem i naredio stjuardu da mi
donese toplu okoladu. Komfor koji caruje u ovom delu
broda odreenom za otmenu publiku, zadivljuje matu.
U tom pogledu Levijatan uistinu nema sebi ravnog. Pala
su u zaborav vremena kada su se putnici za Indiju ili
Kinu tiskali u tesnim, mranim sobicima, jedan
drugom na glavi. Vi, draga enice, znate kako je u meni
duboko razvijena klaustrofobija, ali na Levijatanu ja se
oseam kao na prostranom keju Temze. Ovde postoji
sve potrebno za borbu sa dosadom: i dvorana za ples, i
muziki salon za koncerte klasine muzike, i prilino
dobra biblioteka. Kabina prve klase po svojoj
opremljenosti ne zaostaje za sobom u najboljem
londonskom hotelu. Takvih kabina je na brodu sto.
Osim toga ima 250 kabina druge klase sa 600 mesta
(nisam tamo ulazio - ne podnosim ubogost); kau da
postoje jo i prostrana brodska spremita. Samo

personala je, ne raunajui mornare i oficire, na

Levijatanu vie od 200 ljudi - stjuardi, kuvari, lakeji,
muziari, sobarice. Zamislite, nijednom nisam zaalio
to nisam sa sobom poveo Deremija. Neradnik, stalno
je gurao nos u tua posla, a ovde tano u jedanaest
dolazi sobarica, sreuje kabinu i izvrava sve moje
naloge. To je udobno i razumno. Po elji moete
pozvoniti lakeju da vam pomogne pri odevanju, ali to
smatram suvinim, oblaim se i svlaim sam. U mom
odsustvu posluzi je strogo zabranjeno da ulazi u
kabinu, a ja, kad izlazim, na vrata ipak prilepim vlas
kose. Bojim se pijuna. Verujte mi, draga Emili, ovo nije
brod nego pravi grad, svakakav olo se ovuda muva.
Podatke o parobrodu dobio sam uglavnom od
zapovednika palube Renijea, velikog zaljubljenika u svoj
brod. Uzgred, on je jedan nesimpatian ovek i u meni
izaziva veliku sumnju. Iz sve snage se trudi da izgleda
kao dentlmen, ali mene nije lako prevariti - ja nisko
poreklo odmah namiriem. elei da ostavi prijatan
utisak, taj me je subjekt pozvao u svoju kabinu. Svratio
sam, ne toliko iz radoznalosti koliko iz elje da
procenim stepen opasnosti koju moe predstavljati ovaj
gospodin niskog porekla (o njegovoj spoljanjosti vidi
moje pismo od 20. marta). Kabina mu je nametena
oskudno, to jo vie pada u oi zbog pretenzija na
otmen ton, lien ukusa (kineske vaze, indijske
kadionice, banalan morski pejza na zidu, i sl.). Na
stolu, meu mapama i navigacionim instrumentima
velika fotografija, portret ene u crnom. Natpis na
francuskom Sedam stopa ispod kobilice, mili moj!
Fransoaz B. Upitao sam da li mu je to ena. Ispostavilo
se da je mati. Dirljivo, ali ne otklanja sumnju. Imam
nameru da, kao i do sada, sam merim kurs na svaka tri
sata, mada zbog toga moram nou dva puta da ustajem.
Naravno, dok plovimo Sueckim kanalom, to je, ini se,
suvino, ali ja ne elim da izgubim vetinu rada sa
sekstantom.

Vremena imam vie nego dovoljno i moja dokolica

je, osim pisanjem pisama, ispunjena posmatranjem
vaara tatine koji me okruuje sa svih strana. U ovoj
galeriji ljudskih tipova sretnu se i veoma zanimljivi
primerci. O drugima sam Vam ve pisao, a jue se u
naem salonu pojavilo novo lice. Zamislite samo, on je
Rus. Ime - Erast Fandorin. Emili, Vi znate kako se ja
odnosim prema Rusiji, toj nakaznoj izraslini koja
prekriva pola Evrope i treinu Azije. Rusija nastoji da
svoju religiju, koja je parodija hrianstva, i svoje
varvarske obiaje proiri na itav svet; Albion je jedina
prepreka na putu tih novih Huna. Da vlada Njenog
velianstva nije zauzela odlunu poziciju u ovoj istonoj
krizi, car Aleksandar bi svojim medveim apama
zgrabio i Balkan, i...
Uostalom, o tome sam Vam ve pisao i ne elim da
se ponavljam. Uz to, razmiljanja o politici loe deluju
na moje ivce. Sada je etiri minuta do osam. Kao to
sam Vam ve rekao, Levijatan do Adena ivi po
britanskom vremenu i zato je u osam ovde ve no.
Idem da izmerim duinu i irinu, zatim u da veeram i
nastaviu pismo.
DESET ASOVA I ESNAEST MINUTA
Vidim da nisam zavrio o gospodinu Fandorinu. On
se meni, sad shvatam, dopada, bez obzira na njegovu
nacionalnost. Fini maniri, utljiv, ume da slua. Mora
biti da pripada onom staleu koji se u Rusiji naziva
italijanskom reju intelligenzia, a to, reklo bi se,
podrazumeva obrazovanu evropsku klasu. Sloiete se,
draga Emili, da drutvo u kom se evropska klasa
izdvaja u poseban drutveni stale, i pri tom se naziva
stranom reju, teko da moe pripadati kategoriji
civilizovanih. Mogu da zamislim kakva provalija
razdvaja ovekolikog mistera Fandorina od nekakvog
bradatog kossack ili muzhik, koji u toj tatarsko-

vizantijskoj imperiji ine 90% stanovnitva. S druge

strane, ovakva distanca mora neobino uzvisiti i
oplemeniti oveka obrazovanog i misleeg. O tome treba
jo porazmisliti.
Meni se svidelo kako je mister Fandorin elegantno
(uzgred, on je diplomata, time se mnogo toga
objanjava) uutkao nesnosnog seljainu Goa, koji
tvrdi da je rentijer mada se golim okom vidi: taj tip se
bavi nekakvim prljavim poslovima. Neu se iznenaditi
ako na Istok putuje da kupi opijum i egzotine igraice
za pariske bordele. [Poslednja reenica je precrtana.]
Znam, draga Emili, da ste Vi prava ledi i neete
pokuavati da proitate precrtano. Malo sam se zaneo i
napisao neto nedostojno Vaih ednih oiju.
Dakle, o veeranjem dogaaju. Francuski buruj,
koji se u poslednje vreme odvaio i postao neto suvie
brbljiv, stao je sa samozadovoljnim izgledom da
raspreda o prednostima starosti u odnosu na mladost.
Evo, ja sam najstariji od prisutnih - rekao je s visine,
kao da je glavom Sokrat. - Sed sam, podbuo, runjikav,
al ne mislite, dame i gospodo, da bi se tatica Go
menjao s vama. Kad vidim razmetljivu mladost koja se
pred starou hvali svojom lepotom i snagom, svojim
zdravljem, ja joj ni najmanje ne zavidim. Ta, mislim se,
nije to nita, nekad sam i ja bio takav. A ti, duice, ko
zna da li e doekati moje ezdeset i dve. Ja sam dva
puta sreniji nego ti sa tvojih trideset godina, zato to
sam ja imao sree da na ovom svetu ivim dva puta
due. I gucnuo je vina, veoma ponosan na originalnost
svog miljenja i tobonju nepobitnost svoje logike. Tu
mister Fandorin, koji do tada usta nije otvorio,
odjednom sa veoma ozbiljnim izrazom lica ree: To je
neosporno tako, mister Goe, ako se ivot posmatra u
istonjakom duhu - kao nalaenje u jednoj taki bia,
kao veno ,sada. Ali postoji i drugo miljenje, koje
ljudski ivot vidi kao jedno, celovito delo, o kome se
moe suditi tek kada je proitana i poslednja stranica.

Pri tom delo moe biti dugako kao tetralogija ili kratko
kao novela. Ko bi smeo da tvrdi da je debeli i trivijalni
roman neizostavno vredniji od kratke, predivne pesme?
Najsmenije je to na rentijer, koji je debeo i trivijalan,
nije ak ni shvatio da se o njemu govori. ak i kada se
mis Stamp (pametna ali udna persona) zakikotala, a ja
dosta glasno frknuo, Francuzu nije dolo do svesti,
ostao je u svom ubeenju, na emu mu svaka ast.
Istina, u daljem razgovoru, ve za desertom, mesje
Go me je iznenadio svojom razboritou. I odsustvo
regularnog obrazovanja ima, eto, svoje prednosti: razum
nesputan
autoritetima
nekad
je
sposoban
za
interesantna i tana zapaanja.
Prosudite sami. Amebolika misis Trufo, ena naeg
glupana doktora, ponovo je poela medenim glasom da
tepa o malianu i aneliu kojim e madam Kleber
uskoro da usrei svog bankara. S obzirom da misis
Trufo ne govori francuski, njene sladunjave sentence o
porodinoj srei, nezamislivoj bez dejeg agora, bio je
prinuen da prevodi njen nesreni suprug. Go je teko
disao, preznojavao se, a zatim je odjedared izjavio: Ne
mogu se sloiti sa vama, madam. Istinski srenim
suprunicima deca uopte nisu neophodna, jer su mu i
ena potpuno dovoljni jedno drugom. Mu i ena su kao
dve neravne povrine, svaka sa izboinama i
ulegnuima. Ako povrine ne prileu vrsto jedna uz
drugu, potreban je lepak, bez njega se konstrukcija, to
jest porodica, ne moe sauvati. E, deca su upravo taj
lepak. Ako se, pak, povrine idealno podudare, izboina
na ulegnue, lepak nije potreban. Evo, uzmite mene i
moju Blan. Trideset tri godine smo proiveli kao jedna
dua, kao rupica i dugme. ta e nam deca? I bez njih
nam je divno. Moete li zamisliti, draga moja Emili,
buru pravednog gneva koja se sruila na glavu negatora
venih vrednosti. Iz petnih ila, najvie od svih, trudila
se madam Kleber, koja u svom stomaku nosi malog
vajcaria. Pri pogledu na taj fini stomai koji se na

svaki nain izlae pogledima, meni se zgri utroba.

Tamo vidim mini-bankara koji se svio u klupko s
podvijenim briima i naduvenim obrazima. Vremenom
e se paru Kleber sigurno roditi itav bataljon
vajcarske garde.
Moram Vam priznati, moja neno oboavana Emili,
da je meni muka od pogleda na nosee ene. One su
odvratne! Taj besmisleno-ivotinjski osmeh, na licu
odvratan izraz stalnog oslukivanja sopstvene utrobe!
Nastojim da se drim to dalje od madam Kleber.
Zakunite mi se, draga, da mi nikada neemo imati
decu. Debeli buruj je hiljadu puta u pravu! Zato su
potrebna deca? Pa, mi smo i tako beskrajno sreni.
Treba samo saekati kraj ove prinudne razdvojenosti.
Sada je dva minuta do jedanaest. Vreme je za
merenje.
Prokletstvo! Prekopao sam itavu kabinu. Moj
sekstant je nestao. Ovo nije bunilo! Bio je u krinjici
zajedno sa hronometrom i kompasom, a sada ga nema!
Strah me je, Emili! O, predoseao sam! Potvrene su
moje najstranije sumnje!
Zato? Zbog ega? Oni su spremni na svaki
nitkovluk samo da ne dopuste na susret! Kako u sada
da proveravam da li parobrod ide pravilnim kursem? To
je Renije, znam ja! Video sam kako me je pogledao kada
je prole noi na palubi video kako baratam
sekstantom! Hulja!
Idem kapetanu, zahtevau odmazdu. A ako su oni
zajedno? Boe, Boe, saali se na mene.
Morao sam da napravim pauzu. Toliko sam se
uzbudio da sam bio prinuen da uzmem kapi koje mi je
prepisao doktor Dekins. I, kao to mi je savetovao,
poeo sam da mislim na lepe stvari. Na to kako emo Vi
i ja sedeti na beloj verandi i gledati u daljinu,
pokuavajui da pogodimo gde se zavrava more a

poinje nebo. Vi ete se osmehnuti i rei: Mili Redi,

ponovo smo zajedno. Zatim emo sesti u kabriolet i poi
da se provozamo du oba...
Gospode, ta ja to bulaznim! Kakav kabriolet!
Ja sam udovite i meni nema oprosta.

Renata Kleber

Probudila

se u odlinom raspoloenju. iroko se

osmehnula zraku sunca koji je pao na njeni okrugli
obraz nauljan od leanja na jastuku; oslunula je
stomak. Plod je bio miran, ali ona je bila uasno gladna.
Do doruka je ostalo jo itavih pedeset minuta, Renata
nije imala strpljenja, a da uiva u dokolici ona
jednostavno nije umela. San ju je ujutru naputao isto
onako naglo kao to ju je obuzimao uvee - jednostavno
bi spustila glavu na sklopljene dlanove i sledee
sekunde je ve sanjala nekakav prijatan i veseo san.
Pevuei lakomislenu pesmicu o jadnoj oret
zaljubljenoj u odaara, Renata je zavrila jutarnju
toaletu, istrljala svee lice tinkturom lavande, a zatim
se brzo i veto oeljala: iznad ela je namestila ike,
gustu kestenjastu kosu zategla u rep, a niz slepoonice
pustila dve loknice. Ispalo je ba kako treba, skromno i
ljupko. Pogledala je kroz okrugli prozori. I dalje isto:
ravna ivica kanala, uti pesak, bele glinene kuice
ubogog seoceta. Bie vrue. Znai, bela ipkana haljina,
slamnati eir sa crvenom trakom i, da ne zaboravi,
suncobran - posle doruka obavezna je etnja. Ma, mrzi
je da vue suncobran sa sobom. Nije vano, neko e joj
ga doneti.
Renata se s oitim zadovoljstvom okrenu nekoliko
puta ispred ogledala, stade bono, zategnu haljinu
preko stomaka. Istinu govorei, za sada nije imalo
bogzna ta da se vidi.
Zato to je trudnica, dala je sebi za pravo da na
doruak stigne pre vremena, konobari su jo postavljali.

Renata je naredila da joj odmah donesu sok od

pomorande, aj, kifle sa maslacem i sve ostalo. Kada
se pojavio prvi sused za stolom, debeli mesje Go,
takoe ranoranilac, budua mati ve je zavravala treu
kiflu i spremala se za omlet sa peurkama. Doruak na
Levijatanu nije bio neki tamo kontinentalni, ve pravipravcati engleski: sa rostbifom, biranim jelima od jaja, s
pudingom i kaom. Francuski deo konzorcijuma
predstavljali su jedino kroasani. Zato je za ruak i
veeru u meniju u potpunosti vladala francuska
kuhinja. Pa nee valjda u salonu Vindzor sluiti bubrege
s bobom.
Prvi pomonik kapetana se, kao i uvek, pojavio
tano u devet. Brino se interesovao kako se osea
madam Kleber. Renata je slagala da je loe spavala i da
se osea kao smrvljena, a sve zbog toga to se prozori
na kabini teko otvara i to je zaguljivo. Prvi oficir
Renije zabrinuo se i obeao da e lino da pogleda i
otkloni kvar. On nije jeo jaja i rostbif, drao je nekakvu
udnu dijetu i hranio se uglavnom zeleniem. Renata ga
je alila zbog toga.
Polako su pristizali i ostali. Razgovor za dorukom
obino je bio mlak; stariji se jo nisu povratili nakon
loe provedene noi; mladi se, pak, jo nisu sasvim
razbudili. Bilo je zanimljivo posmatrati kako se
zajedljiva Klarisa Stamp dodvorava mucavcu-diplomati.
Renata odmahnu glavom: Zar tako praviti budalu od
sebe? Pa, on tebi, draga moja, moe sin da bude,
premda ima impozantno prosedu kosu. Da li je za tebe,
izafektiranu enu u godinama - takav lepotan?
Poslednji je stigao rii Psihi (tako je Renata u sebi
nazivala engleskog barona). Razbaruena kosa, oi
crvene, uglovi usana podrhtavaju - strava i uas. Ali
madam Kleber ga se ni najmanje nije bojala, a u
pogodnim trenucima nije proputala priliku da se malo
i razonodi. Tako je i sada s nevino-nenim osmehom
pruila Psihiu posudu s mlekom. Milford -Stouks (to

mu je ime!), kao to se i pretpostavljalo, gadljivo

odmae svoju olju. Renata je iz iskustva znala da on
sada nee ni dirnuti mleko, pie istu crnu kafu.
- to se tako trzate, gospodine? - prozbori ona, a
glas joj zadrhta. - Ne bojte se, trudnoa nije zarazna. - I
zavri, ve bez ikakvog podrhtavanja. - U svakom
sluaju ne za mukarce.
Psihi je prostreli ubistvenim pogledom, koji se
razbi o njen, jasan i miran. Prvi oficir Renije sakri
dlanom osmeh, rentijer frknu. ak se i Japanac
osmehnu Renatinoj dosetki. Dodue, taj mesje Aono se
sve vreme osmehuje, ak i bez ikakvog povoda. Moda
kod njih, Japanaca, osmeh uopte ne znai veselost, ve
neto sasvim drugo. Na primer, dosadu, ili gnuanje.
Poto se sit ismejao, mesje Aono izvede svoju
uobiajenu ludoriju, od koje se susedima za stolom
gadilo: izvue iz depa papirnu salvetu, buno se u nju
imrknu, zguva je i tu svoju vlanu lopticu uredno
odloi na kraj svog tanjira. Pa se sad divi toj ikebani. O
ikebani je Renata proitala u romanu Pjera Lotija i
zapamtila je zvunu re. Interesantna je ta ideja: praviti
bukete ne tek tako, nego sa filozofskim smislom.
Trebalo bi jednom probati.
- Kakvo cvee vi volite? - upita ona doktora Trufoa.
Ovaj prevede pitanje svojoj mravici, zatim
odgovori:
- Dan i no.
I odgovor je takoe preveo: pansies.
- Oboavam cvee! - uzviknu mis Stamp (vidi ti
naivku!). - Ali samo svee. Volim da etam po
rascvetaloj livadi! Prosto mi se srce cepa kad vidim kako
siroto ubrano cvee vene i gubi latice! Zato ja nikom ne
dozvoljavam da mi poklanja bukete. - I eznutljiv pogled
uperi u ruskog lepotana.
Kakva teta, inae bi te svi zasuli buketima,
pomisli Renata, a naglas ree:

-Po mom miljenju, cvee je vrhunac Bojega

stvaralatva, i gaenje rascvetale livade smatram
zloinom.
- U pariskim parkovima to se i smatra zloinom kaza mesje Go.
- Kazna je deset franaka. I ako dame dozvole
starom neotesanku da zapali lulu, ispriau vam jednu
zanimljivu priicu na tu temu!
- O, dame, budite milostive! - uzviknu indolog,
cvikera Svitajld, tresui bradom a la Dizraeli. - Mesje
Go je tako divan narator!
Svi se okrenue ka trudnoj Renati, od koje je
zavisila odluka, a ona smiljeno protrlja slepoonicu.
Ne, glava je nije bolela ni najmanje: jednostavno,
Renata je odugovlaila prijatan trenutak. Ali, nju je
takoe zanimalo da uje priicu pa je zato, s izgledom
rtve, klimnula glavom:
- Dobro, puite. Samo neka me neko hladi lepezom.
S obzirom da se zajedljiva Klarisa, vlasnica
raskone lepeze od nojevog perja, napravila da se to na
nju ne odnosi, lepezom je morao da je hladi Japanac.
Gintaro Aono je seo pokraj Renate i poeo da ispred
nosa paenice tako usrdno razmahuje svojom lepezom
upadljivih boja i s leptiriima da se nakon jednog
minuta
Renati
zamutilo
pred
oima
od
tog
kaleidoskopa. Japanac dobi ukor za suvipu usrdnost.
Rentijer s uivanjem povue dim, pusti oblai i
zapoe priu:
- Verovali ili ne, ovo je istinita pria. Sluio je u
Luksemburkom parku jedan batovan, tatica Pikar.
etrdeset godina je zalivao i orezivao cvee, do penzije
su mu ostale svega tri godine. Jednog jutra izae tatica
Pikar s kantom za polivanje i ugleda kako se u
cvenjaku s lalama opruio neki elegantan gospodin u
fraku. Razbakario se na ranom suncu, uiva.
Oigledno, noni bekrija - terevenio do zore, nije stigao
do kue, zanemoao. - Go zakilji i pree preko

prisutnih lukavim pogledom. - Pikar se, naravno,

razljutio: lale izgaene, pa veli: Ustajte, mesje, kod nas
u parku nije dozvoljeno leanje po cvenjacima! Plaa se
kazna, deset franaka. Bekrija malo podie jedan kapak,
izvue zlatnik. Evo ti, - kae - stare, i ostavi me na
miru. Odavno se nisam ovako carski odmarao.
Batovan uze novac, ali se ne maknu s mesta. Kaznu
ste platili, ali nemam prava da vas ostavim tu. Izvolite
ustati. Tu gospodin u fraku po drugi put otvori oko, ali
nije urio da ustane. Koliko da ti platim da mi ne
zaklanja sunce? Platiu koliko god kae ako
prestane da mi dosauje i ostavi me da odremam
jedan sat. Tatica Pikar se poea po potiljku, neto
izrauna u glavi, mrdajui usnama. Pa dobro, - kae ako vi, gospodine, elite da dobijete sat leanja u
cvenjaku Luksemburkog parka, to e vas kotati
osamdeset etiri hiljade franaka i nijedan su manje. Sedobradi Francuz se veselo osmehnu, zaklima glavom
kao da se oduevljava batovanovom drskou. - I ni
jedan, kae, manje, upravo tako. A treba rei da taj
pripiti gospodin nije bio bilo ko, nego bankar Lafit
glavom i bradom, najbogatiji ovek u celom Parizu. Lafit
nije bio navikao da baca rei u vetar, a rekao je koliko
god kae; nema se kud. Stid ga je da podvije rep i da
povue svoju bankarsku re. Ali i pare su takve da mu
se ne daju na lepe oi prvom drzniku koji naie. ta mu
je initi? - Go slegnu ramenima oslikavajui krajnji
stepen nedoumice. - Lafit na to ree: Stari
pokvarenjae, dobie ti svoje osamdeset etiri hiljade,
ali uz jedan uslov: dokai mi da jedan sat bakarenja u
ovom tvom ugavom cvenjaku zaista vredi toliko novca.
Ako ne uspe da mi dokae, odmah u se dii,
odalamiu te tapom po leima, i to sitno izgrednitvo
e me kotati etrdeset franaka administrativne kazne.
- aknuti Milford-Stouks se glasno nasmeja i
odobravajue klimnu riom grivom, a Go podie prst,
pouteo od duvana: Priekajte, veli, s radovanjem, jo

nije kraj. - I ta mislite, dame i gospodo? Tatica Pikar,

ni najmanje se ne pomevi, poe da svodi bilans. Kroz
pola sata, tano u osam, doi e gospodin direktor
parka, videe vas na cvenjaku i poee da se dere da
vas sklonim odavde. Ja to neu moi da uradim zato to
ete vi platiti ne za pola sata, nego za itav as. Poeu
da se prepirem sa gospodinom direktorom i on e me
oterati iz slube bez penzije i otpremnine. A ostalo mi je
tri godine do penzije. Pripada mi penzija u visini od
hiljadu i dvesta franaka godinje. Planiram da poivim
u miru jedno dvadesetak godina, to je ukupno ve
dvadeset i etiri hiljade. Sada stan. Iz dravnog stana e
isterati i mene i moju staricu. Postavlja se pitanje: Gde
emo iveti? Mora se kupiti kua. A skromna kuica sa
batom negde na Loari staje najmanje dvadeset hiljada.
Sada, gospodine, pomislite i na moju reputaciju.
etrdeset godina sam verno i poteno grbaio u ovom
parku i svako e rei da je tatica Pikar poten ovek. I
odjednom, stid i sram na moju sedu glavu. Pa, to je
potkupljivanje, mito! Mislim da po hiljadu franaka za
svaku godinu estite slube nee biti mnogo u smislu
moralne kompenzacije. A to je upravo osamdeset i etiri
hiljade. Nasmejao se Lafit, udobnije se namestio na
cvenjaku i ponovo zatvorio oi. Doi kroz sat vremena
- ree. - Dobie, stari majmune, svoju platu. E, to je
ta divna priica, dame i gospodo.
-Znai, godina estitosti - hiljadu franaka? podsmehnu se ruski diplomata. - Nije skupo. Oigledno
sa popustom za kupovinu na v-veliko.
Prisutni stadoe ivo da raspravljaju o prii,
izraavajui potpuno suprotna stanovita, a Renata
Kleber uperi zainteresovan pogled u mesje Goa koji je
sa zadovoljstvom na licu otvorio svoju crnu fasciklu i,
pijuckajui ve prilino hladnu okoladu, zautao
papirima. Zanimljiv egzemplar ovaj dedica, nema ta. I
kakve su mu to tajne tamo? Zato ih zaklanja laktom?

Renati ovo pitanje nije davalo mira. Nekoliko puta

je, s pravom budue majke, ak pokuala da zaviri
preko Goovog ramena, dok je ovaj bajao svojom
dragocenom fasciklom, ali pakosni brkajlija je prilino
neuljudno zatvarao dosije dami pred nosem, pa joj je jo
i prstom pretio - no, no.
Ipak, danas se desilo neto naroito. Kada je mesje
Go, kao i obino, prvi ustao od stola, iz njegove
tajanstvene fascikle neujno je iskliznuo jedan list i tiho
pao na pod. Rentijer to nije primetio, udubljen u neke
svoje ne ba vesele misli, i izaao je iz salona. Samo to
su se vrata za njim zatvorila, Renata je sa stolice hitro
podigla svoje tek malo u struku zaobljeno telo. Ali nije
samo ona imala dobar dar opaanja. Lepo vaspitana mis
Stamp, ko bi rekao da je tako ustra, prva je pritrala
hartiji.
Ah, gospodin Go je, izgleda, neto ispustio! uzviknu ona, ivahno podigavi papir i gutajui ga
prodornim okicama. - Sad u da ga stignem, da mu to
dam.
Ali madam Kleber je ve kao kletima zgrabila
jedan kraj papira i nije nameravala da ga pusti.
ta je to? - upita ona. - Iseak iz novina? Kako
je to zanimljivo!
Sledeeg asa oko dama su se skupili svi prisutni,
samo je tupavi Japanac svojom lepezom terao vazduh, a
misis Trufo prekorno i s krajnjim negodovanjem gledala
na ovakav upad u privacy.
Iseak je izgledao ovako:.

-O emu oni to? - Renata smeteno namrti elo. Nekakvo ubistvo, nekakva kolera.
-Kolera s tim oigledno nema nikakve veze - ree
profesor Svitajld. - Jednostavno je tako izrezana
stranica. Re je, naravno, o ubistvu u Ri de Grenel.
Nemogue da niste uli? Sve novine su pisale o toj
senzaciji.
Ja ne itam novine - dostojanstveno odgovori
madam Kleber. - U mom stanju to je suvino nerviranje.
U svakom sluaju, nemam razloga da sluam kojekakve
gadosti.

-Komesar Go? - prvi oficir Renije zakilji, jo

jednom preletevi pogledom lanak. - Ma nije valjda da
je to na mesje Go?
Mis Stamp uzdahnu:
- Ne moe biti!
Tu ve prie i doktorova ena. Bila je ovo prava
senzacija, i svi su zagrajali upadajui jedno drugom u
re:
Policija, ovde je umeana francuska policija! uzbueno je uzviknuo ser Redinald.
Renije promrmlja:
- Zato mene kapetan stalno pita za salon Vindzor...
Mister Trufo je po obiaju prevodio svojoj supruzi,
a Rus je prigrabio iseak i paljivo ga izuavao.
- Ono o indijskim fanaticima je notorna glupost izjavio je Svitajld. - To sam tvrdio od samog poetka.
Prvo, ne postoje nikakve krvoedne sekte sledbenika
ive. A drugo, kao to je poznato, statueta je sreno
pronaena. Zar bi je religiozni fanatik bacio u Senu?
- Da, to sa zlatnim ivom je zaista zagonetka klimnula je glavom mis Stamp. - Pisali su da je to biser
kolekcije lorda Litlbija. Je li tako, gospodine profesore?
Indolog popustljivo slegnu ramenima:
-Kako da vam kaem, gospoo. Kolekcija lorda
Litlbija se pojavila nedavno, pre dvadesetak godina. Za
toliko godina teko je sakupiti neto znaajno. Kau da
se pokojnik solidno okoristio za vreme guenja
Sipajskog ustanka 1857. godine. uvenog ivu, na
primer, poklonio je lordu neki maharada kome je
zbog urovanja sa ustanicima pretio preki vojni sud. Ta,
Litlbi je mnogo godina sluio u indijskom vojnom
tuilatvu. Neosporno je da njegova zbirka sadri
prilian broj vrednih stvari, ali izbor je dosta haotian.
- Pa, kaite mi konano zato je ubijen taj va lord?
- upita Renata. - Evo i mesje Aono takoe nije upuen,
zar ne? - ona se, traei podrku, okrenu Japancu koji
je stajao malo postrance od svih.

Japanac se osmehnu samo usnama i nakloni se, a

Rus se naini kao da aplaudira:
-Bravo, madam Kleber. Vi ste savreno tano
izdvojili n-najvanije pitanje. Pratio sam ovaj dogaaj u
novinama. I po m-mom miljenju, uzrok zloina je ovde
v-vaniji od svega. Klju odgonetke je u njemu. Upravo
zato! S kojim ciljem je ubijeno desetoro ljudi?
- Ah, ba to je jednostavno! - slegnula je ramenima
mis Stamp. - Zamisao je bila da se iz kolekcije ukrade
sve najvrednije, ali zloinac je izgubio hladnokrvnost
kad je neoekivano naleteo na domaina. Poao je od
pretpostavke da lord nije kod kue. Jedna stvar je,
pretpostavljam, ubadati nekog pricem, a sasvim druga
razbiti oveku glavu. Uostalom, ne znam, nisam
probala. - Ona se strese. - Zlotvoru ivci nisu izdrali i
nije stvar doveo do kraja. A to se tie baenog ive... mis Stamp se zamisli. - Moda je upravo iva onaj teki
predmet kojim su razmrskali lobanju sirotom Litlbiju.
Sasvim je mogue da zloincu nisu strana obina
ljudska oseanja, i da mu je bilo odvratno ili ak
strano da u ruci dri okrvavljeno orue ubistva. Doao
je do obale i bacio ga u Senu.
- to se tie orua ubistva, ovo je vrlo verovatno sloio se diplomata. - Ja s-sam istog miljenja.
Usedelica se zacrvene od zadovoljstva i oigledno se
zbuni primetivi podsmeljiv Renatin pogled.
- You are saying outrageous things - ukorila je
Klarisu Stamp doktorova ena, sasluavi prevod
reenog. - Shouldnt we find a more suitable subject for
table talk?3
Ali usrdna molba bezline osobe ostade neusliena.
- Ja mislim da je ovde najzagonetnija smrt slugu! 3

.
(.)?

ukljuio se u kriminalistiku diskusiju i dugajlija

indolog. - Kako su to oni dozvolili da ih bodu svakakvim
grozotama? Da je u njih bila uperena cev pitolja, to bi
bila sasvim druga stvar! Pa, meu njima su bila i dva
uvara, i svaki je imao kuburu za pojasom. E, tu je
zagonetka!
- Ja imam svoju hipotezu - nadmeno ree Renije. - I
spreman sam da je branim gde god je potrebno. Zloin
u Ri de Grenel izvrio je ovek s izvanrednim
mesmerikim sposobnostima. Sluge su se nalazile u
stanju mesmerikog transa, to je jedino mogue
objanjenje! ivotinjski magnetizam je strahovita
snaga. Vet manipulator moe da uradi s vama sve to
mu padne na pamet. Da, da, madam - obrati se prvi
oficir misis Trufo, ije se lice nepoverljivo zgrilo. Apsolutno sve.
- Not if he is dealing with a ladu4 - strogo odgovori
ona.
Umoran od uloge prevodioca mister Trufo obrisa
maramicom oznojeno elo i baci se u odbranu naunog
pogleda na svet.
- Dozvoliu sebi da se ne sloim s vama - zabrza on
na francuskom, s dosta jakim stranim akcentom. Uenje gospodina Mesmera odavno je proglaeno
nauno neprihvatljivim. Snaga mesmerizma, ili kako se
on sada naziva, hipnotizma, jako je preuveliana.
Uvaeni mister Dejms Brejd ubedljivo je dokazao da
hipnotikom dejstvu podleu samo psihiki sugestibilne
individue, a i to samo u sluaju da u potpunosti veruju
hipnotizeru i spremne su da se podvrgnu hipnotikoj
seansi.
- Odmah se vidi, dragi doktore, da niste putovali po
Istoku! - Renije se osmehnu i pokaza niz belih zuba. Na svakoj indijskoj pijaci fakir e vam pokazati takva
4

Ali ne i u sluaju da ima posla damom (engl.)

uda mesmerike vetine da e se i najokorelijem

skeptiku oi razrogaiti. Ali, nema potrebe govoriti o
trikovima! Jednom sam u Kandari gledao javnu
egzekuciju. Po muslimanskom zakonu, kraa se
kanjava odsecanjem desne ruke. Procedura je toliko
bolna da oni koji su joj podvrgnuti esto umiru od
bolnog oka. Ovaj put u krai je uhvaen deak - pravo
dete. S obzirom da su ga uhvatili ve po drugi put, sud
nije imao kud, morao je da lopova osudi na kaznu
predvienu erijatom. Ali sudija je bio velikoduan
ovek i naredio je da pozovu dervia poznatog po svojim
udotvornim
sposobnostima.
Dervi
je
uhvatio
osuenika za slepoonice, pogledao mu u oi,
proaputao neto - i malian se umirio i prestao da se
trese. Na njegovom licu se pojavio udan osmeh, koji
nije iezao ak ni u asu kada mu je delatova sekira
odrezala ruku do samog lakta! Video sam to sopstvenim
oima, kunem vam se.
Renata se naljuti:
- Fuj, kako je to odvratno! A i vi, arle, s vaim
Istokom! Sad e mi pozliti!
- Oprostite, madam Kleber - uzrujao se prvi oficir. Samo sam hteo da dokaem da su u poreenju s tim
nekakve injekcije prava sitnica.
- Ja u sebi ipak dozvoliti da se ne sloim s vama...
- Tvrdoglavi doktor se pripremio da brani svoje gledite,
ali u tom trenu otvorie se vrata salona i ue da l
rentijer, da l policajac - reju, mesje Go.
Svi se okrenue ka njemu pomalo zbunjeni, kao da
ih je zatekao u nedozvoljenoj raboti.
Go pronicljivim pogledom prelete po licima
prisutnih, ugleda zlosreni iseak u diplomatovim
rukama i smrknu se.
- A tu je... Toga sam se i plaio.
Renata prie sivobrkom dedici, nepoverljivo odmeri
od glave do pete njegovu masivnu figuru i bubnu:
- Mesje Go, jeste li vi stvarno policajac?

- Onaj komesar Go k-koji je vodio istragu zloina

veka? - precizirao je pitanje Fandorin (tako se, bee,
zove ruski diplomata setila se Renata). - ime se onda
objanjava vaa maskarada i uopte vae p-prisustvo
na brodu?
Go je malo mrkao, mrdnuo je nekoliko puta
obrvama, maio se rukom za lulu. Videlo se da mu iz
sve snage radi mozak, da donosi odluku ta mu je
initi.
- Sedite, moliu lepo, dame i gospodo - neobino
znaajnim i dubokim glasom ree Go i okrenu za
sobom klju u vratima. - Poto je ve tako ispalo,
igraemo otvoreno. Sedite, sedite, jer se nekome, ne daj
boe, noge mogu odsei.
- Kakve su to ale, mesje Go? - nezadovoljno ree
prvi oficir. - S kojim pravom vi ovde komandujete, pa
jo u prisustvu kapetanovog prvog pomonika?
-To e vam, mladiu, objasniti sam kapetan - Go
ga pakosno pogleda sa strane. - On je upoznat sa
stanjem stvari.
Renije se pokunji i zajedno sa ostalima ponovo sede
za sto.
Blagoglagoljivo i dobroduno angrizalo, kakvim je
Renata navikla da smatra pariskog rentijera, ponaao
se na sasvim nov nain. U dranju ramena pojavila se
gospodstvenost, gestovi mu postadoe zapovedniki, oi
zablistae elinim sjajem. Ve i to kako je mirno i
samouvereno odravao otegnutu pauzu, govorilo je o
mnogo emu. Paljivi pogled udnog rentijera redom se
zaustavljao na svakom od prisutnih i Renata je videla
kako su se neki pod tim tekim pogledom najeili. Ni
njoj samoj, mora se priznati, nije bilo prijatno, ali tu
Renata, postidevi se, bezbrino odmahnu glavom: Neka
je i policajski komesar, pa ta? Svejedno je debeli
sipljivi stari, i nita vie.
- Dosta s intrigama, mesje Go - podsmeljivo kaza
ona. - Ja ne smem da se uzrujavam.

- Razloga za uzrujavanje ima, verovatno, samo

jedan od prisutnih - zagonetno odgovori on. - Ali o
tome emo kasnije. Prvo mi dozvolite da se uvaenoj
publici predstavim jo jednom. Da, zovem se Gistav
Go, ali nisam rentijer, avaj, nemam od ega da
primam rentu. Ja sam, dame i gospodo, komesar
pariske kriminalistike policije i radim u odeljenju koje
se bavi najteim i najzamrenijim zloinima. A moja se
dunost zove istraitelj za specijalne zadatke znaajno podvue komesar.
U salonu zavlada grobna tiina, naruavana samo
uurbanim apatom doktora Trufoa.
- What a scandal !5 - ciknu doktorova ena.
- Bio sam prinuen da krenem na ovo putovanje,
pa jo inkognito, zato to... - Go energino stade da
mrda obrazima raspaljujui poluugaenu lulu - ...zato
to pariska policija ima ozbiljne razloge da pretpostavi
da se na Levijatanu nalazi ovek koji je poinio zloin u
Ri de Grenel.
Salonom se poput priguenog utanja pronese
jednoduno Ah!
- Pretpostavljam da ste vi ve stigli da ovu
tajanstvenu stvar razmotrite sa vie strana. - Komesar
duplim podvaljkom pokaza na novinski iseak koji se,
kao i ranije, nalazio u Fandorinovim rukama. - I to jo
nije sve, dame i gospodo. Meni je sasvim pouzdano
poznato da ubica putuje prvom klasom... (ponovo
kolektivni uzdah)... i, tavie, u ovom se momentu
nalazi u ovom salonu - bodro zavri Go, sede u atlasnu
fotelju i s iekivanjem prekrsti ruke malo ispod
srebrnog lanca svog asovnika.

(.)!

-Nemogue! - uzviknu Renata, nehotice se

hvatajui rukama za stomak.
Prvi oficir Renije skoi.
Rii baronet se grohotom nasmeja i demonstrativno
poe da aplaudira.
Profesor Svitajld konvulzivno proguta pljuvaku i
skide naoari.
Klarisa Stamp se skamenila pritisnuvi prstima
bro od ahata na kragni.
Japancu nije uzdrhtao ni jedan jedini mii, ali
njegov utivi osmeh je momentalno nestao.
Doktor je zgrabio svoju suprugu za lakat, zaboravio
da prevede najvanije, ali je misis Trufo, sudei prema
njenim oima iskolaenim od straha, i sama shvatila o
emu se radi.
Diplomata je tiho upitao:
- Motivi?
- Moje prisustvo - hladnokrvno odgovori komesar. To je dovoljno. Postoje i drugi razlozi, ali oni vam nisu
potrebni... Pa, dobro. - U policajevom glasu je zvualo
oigledno razoaranje. - Vidim da niko ne uri da se
onesvesti i pone da vie: Uhapsite mene, ja sam ih
ubio! To, naravno, nisam ni oekivao. U tom sluaju,
evo kako emo. - On pretee podie svoj kratki prst. Nikom od ostalih putnika se ne sme priati o ovome.
Uostalom, to je i u vaem interesu, vest e se rairiti
istog asa i vas e gledati kao okuene. Ne pokuavajte
da se prebacite u drugi salon, to e samo pojaati moje
sumnje. A i nee vam uspeti, dogovorio sam se s
kapetanom.
Renata drhtavim glasom prozbori:
- Mesje Go, mili moj, zar ne moete makar mene
da potedite ovog komara? Plaim se da sedim za istim
stolom sa ubicom. ta ako mi on odjednom kradomice
sipa u au otrova? Sad neu moi ni zalogaj da
progutam. Pa, za mene je opasno da se uzbuujem.
Nikome, ama ba nikome neu rei, asna re!

- alim, madam Kleber, - suvo odgovori detektiv ali nikakvih izuzetaka nee biti. Imam razloga da
sumnjam u svakog od prisutnih, a vi niste poslednja na
spisku.
Renata se sa slabim jecajem zavali u stolicu, a prvi
oficir Renije ljutito lupnu nogom:
- ta vi to sebi dozvoljavate, mesje ... istraitelju za
specijalne zadatke! Ovog asa u o svemu obavestiti
kapetana Klifa!
- Samo napred - ravnoduno ree Go. - Ali ne
sada, nego malo kasnije. Ja jo nisam zavrio svoj mali
govor. Dakle, za sada ne znam ko je od vas moj klijent,
mada sam blizu, veoma blizu cilja.
Renata je oekivala da e te rei propratiti reit
pogled i sva se pruila napred, ali ne, policajac je gledao
u svoju glupavu lulu. Najverovatnije lae - nema on
nikoga u vidu.
- Vi sumnjate u enu, to je oigledno! - mis Stamp
nervozno pljesnu rukama. - U suprotnom, zato biste
nosili sa sobom beleku o nekakvoj Meri Sanfon? I ko je
ta Meri Sanfon? Ma ko da je! Kakva glupost sumnjati u
enu! Zar je ena sposobna na takvo zverstvo?
Misis Trufo se naglo podie, inilo se da je spremna
da odmah stane pod zastavu enske solidarnosti.
- O madmazel Sanfon emo popriati nekom
drugom prilikom - odgovori detektiv, odmerivi Klarisu
Stamp zagonetnim pogledom.
- A takvih beleaka imam more, i svaka je sa
svojom verzijom. - On otvori crnu fasciklu i zauta
isecima. Njih je zaista bilo nekoliko desetina. - Sada u
vas, dame i gospodo, zamoliti da me vie ne prekidate! Policajev glas postade nepokolebljiv. - Da, meu nama
je ozbiljan zloinac. Moda i psihopata. (Renata je
primetila kako se profesor polagano, zajedno sa
stolicom, odmie od ser Redinalda.) Zato vas sve molim
da budete oprezni. Ako primetite neto neobino, ak i
najmanju sitnicu, odmah k meni. Hm, a najbolje e biti

ako se ubica iskreno pokaje, i onako nema kud. To je

sve.
Misis Trufo kao u koli podie ruku:
- In fact, I have seen something extraordinary only
yesterday! A charcoal black - face, definitely inhuman,
looked at ine from the outside while I was in our cabin!
I was so scared!6 - Ona se okrenu svom ljubljenom i
gurnu ga laktom. I told you, but uoi paid no attention!7
- Oh, - prenu se Renata - meni je jue iz toaletnog
pribora nestalo ogledalce
u okviru
od
prave
kornjaevine.
Mesje Psihi je, izgleda, hteo neto da kae, ali nije
stigao - komesar je ljutito zatvorio fasciklu:
- Nemojte me praviti idiotom! Ja sam staro
njukalo. Gistav Go nee izgubiti trag! Ako bude
potrebno, iskrcau na obalu svu estitu druinu i
reavaemo sa svakim pojedinano! Deset dua je
unesreeno, to nije ala! Razmiljajte, dame i gospodo,
razmiljajte!
Izaao je iz salona jako zalupivi vratima.
- Gospodo, meni nije dobro - slabim glasom ree
Renata. - Idem u svoju kabinu.
- Ispratiu vas, madam Kleber - odmah je skoio
arl Renije. - Ovo je prosto neuveno! Kakva drskost!
Renata ga odbi:
- Hvala, ne treba. Sama u.
Ona nesigurnim korakom presee prostoriju, kraj
vrata se na tren osloni na zid. U hodniku, gde nikog nije
bilo, njen korak se ubrzao. Renata je otvorila svoju
kabinu, izvukla ispod kreveta putnu torbu i gurnula
ruku, koja je podrhtavala, pod svilenu postavu. Lice joj
6

, !
, , , ,
! (.).
7

, (.).

je bilo bledo ali odluno. Prsti su zaas napipali

metalnu kutijicu.
U kutijici, hladno svetlucajui staklom i elikom,
leao je pric.

Klarisa Stamp

Neprijatnosti

su poele od samog jutra. Klarisa je

u ogledalu ugledala dve nove bore - kao dva jedva
primetna zraka pruale su se od uglova oiju ka
slepoonicama. Sve je to od sunca. Ono je ovde tako
jako da ni suncobran ni eir ne pomau. Klarisa je
dugo posmatrala svoj odraz na neumoljivoj glatkoj
povrpni, zatezala je prstima kou nadajui se da je to
moda od spavanja i da e se izravnati. A onda,
okrenuvi glavu, iza uva je ugledala sedu vlas. Tu se ve
sasvim rastuila. Moda je to takoe od sunca? Izgori
kosa? Ne, mis Stamp, ne zavaravajte se. Kao to ree
pesnik:
I beli dah novembra
zapljusnu bolom srebrne kike.
Doterala se paljivije nego obino. Sedu vlas je bez
razmiljanja iupala. Glupost, naravno. Je li ono Don
Don rekao da je tajna enske sree - umee da se na
vreme pree iz jednog ivotnog doba u drugo, a ena
ima tri doba: kerka, supruga i majka. Ali kako prei iz
drugog statusa u trei ako se nikad nisi udavala?
Najbolje sredstvo protiv takvih misli je etnja na
sveem vazduhu, i Klarisa je krenula da se proeta po
palubi. Bez obzira na njegovu veliinu, Levijatan je ve
odavno izmeren uzdu i popreko mirnim, sporim
koracima, odnosno njegova glavna paluba, predviena
za putnike prve klase. Po obimu trista pedeset pet
koraka. Sedam i po minuta, ako se divite moru i ne
brbljate sa poznanicima.

U rano jutro poznanika na palubi nije bilo i Klarisa

je neometano proetala desnom stranom do same krme.
Parobrod je ravnomerno sekao mrku povrinu Crvenog
mora, od mone elise se prema horizontu pruala lenja,
seda brazda. Oh, kako je vrue.
Klarisa je sa zaviu gledala mornare kako peru
bakarne ploice ograde na palubi ispod nje. Kako im je
dobro samo u lanenim pantalonama - ni steznika, ni
dugakog donjeg vea, ni arapa sa zategnutim
podvezicama, ni dugih haljina. Hteo - ne hteo, mora da
pozavidi divljem misteru Aonou koji se po brodu
kooperi u svom japanskom lafroku, i to nikoga ne
iznenauje - Azijat.
Zamislila je da lei u platnenoj lealjci potpuno
naga. Ne, neka bude u laganoj tunici, kao Grkinja iz
stare Grke. I nema tu nieg naroitog. Kroz stotinak
godina,
kad
se
oveanstvo
konano
oslobodi
predrasuda, to e biti normalna stvar.
U susret joj je na amerikom biciklu trotokau,
kripei gumama od kauuka, dolazio mister Fandorin.
Kau da ovakve vebe izuzetno razvijaju elastinost
miia i jaaju srce. Diplomata je bio u lakom
sportskom odelu: karirane pantalone, cipele od
gutaperke sa gamanama, kratak sako, bela koulja sa
raskopanim okovratnikom. Zlatno, preplanulo lice
ozarilo se srdanim osmehom. Mister Fandorin je utivo
podigao kacigu od plute i prozujao pored nje. Bez
zaustavljanja.
Klarisa uzdahnu. Ispostavilo se da etnja nije bila
dobra ideja: samo joj se rublje ovlailo od znoja. Morae
da se vrati u kabinu i presvue se.
Doruak je Klarisi pokvarila kmezava madam
Kleber. Kakva vetina da se od sopstvene slabosti pravi
orue za eksploataciju! Upravo u momentu kada se kafa
u
Klarisinoj
olji
prohladila
do
odgovarajue
temperature, nesnosna vajcarkinja se poalila da joj je
zaguljivo i zamolila je da joj popusti steznik na haljini.

Klarisa se obino pravila da ne uje jadikovke Renate

Kleber i obavezno bi se naao neki dobrovoljac, ali za
ovako delikatnu stvar mukarci nisu dolazili u obzir, a
misis Trufo, kao za baksuz, nije bila prisutna pomagala je muu da izvida neku zanemoalu damu.
Izgleda da je ta nezanimljiva osoba ranije radila kao
milosrdna sestra. Kakav je to sjajan uspon na
drutvenoj lestvici: sada je ena glavnog lekara, obeduje
u prvoj klasi. Pravi se da je istinska britanska ledi,
samo malo preteruje.
Znai, morala je da se bavi vezicama madam
Kleber, a kafa se za to vreme potpuno ohladila. Sitnica,
naravno, ali to je bio tek poetak.
Posle doruka izala je da proeta; napravila je
deset krugova i zamorila se. Jednom je, iskoristivi to
to nikog nije bilo u blizini, oprezno zavirila kroz prozor
kabine br. 18. Mister Fandorin je sedeo za sekreterom,
u beloj koulji stegnutoj crveno - plavo - belim
tregerima, s cigarom u uglu usana i uasno glasno
lupao prstima po udnovatom aparatu - crnom,
gvozdenom, sa okruglim valjkom i mnotvom dugmia.
Zainteresovana Klarisa zaboravila je na oprez i bila
zateena na delu. Diplomata je skoio, poklonio se,
ogrnuo sako i priao otvorenom prozoru.
- To je p-pisaa maina remington - objasnio je
on. - Najnoviji model, tek to je puten u prodaju. Vrlo
zgodna stvar, mis Stamp, i sasvim laka. Bez problema je
ponesu dva nosaa. Nezamenljiva stvar na putovanju.
Evo, vebam brzopis. Prepisujem neto iz Hobsa.
Klarisa, jo uvek crvena od zbunjenosti, blago
klimnu glavom i udalji se.
Sela je malo dalje, pod prugastu platnenu
nadstrenicu, u hlad. Pirkao je sve vetri. Otvorila je
Parmski kartuzijanski manastir, poela da ita o
neuzvraenoj ljubavi prekrasne ali postarije vojvotkinje
od Sanseverina prema mladom Fabriciju del Dongu.
Razneila se, obrisala maramicom navrlu suzu, kad,

kao u inat, na palubu izae mister Fandorin: u belom

odelu, sa eirom irokog oboda i tapom. Neverovatno
lep.
Klarisa ga pozva. Priao je, poklonio se i seo pored
nje. Bacivi pogled na korice rekao je:
- Mogu da se kladim da ste opis bitke kod Vaterloa
preskoili. A teta, to je najbolje mesto u celom
Stendalu. Nigde nisam proitao verniji opis rata.
Ma kako udno bilo, Klarisa je zaista Parmski
kartuzijanski manastir itala ve drugi put, i oba puta je
preletela scenu boja.
- Otkud znate? - radoznalo upita ona. - Vi ste
vidoviti?
- ene uvek proputaju epizode b-bitaka Fandorin slee ramenima. - U svakom sluaju, ene kao
vi.
- A kakva sam to ja? - ulagivakim tonom upita
Klarisa, oseajui i sama da od nje nikad nee biti
valjana koketa.
- Skeptina prema sebi i romantina u odnosu na
svet oko sebe. - Pogledao ju je lagano pognuvi glavu. Moe se jo rei da je nedavno dolo do velike ppromene nabolje u vaem ivotu, i da ste preiveli neki
potres.
Klarisa se trgnu i pogleda sagovornika s oitim
strahom.
- Ne plaite se - umiri je udni diplomata. - Ja
apsolutno nita ne z-znam o vama. Jednostavno,
pomou specijalnih vebi razvio sam u sebi dar
opaanja i analitike sposobnosti. Obino mi je dovoljan
beznaajan detalj da bih sainio celovitu s-sliku.
Pokaite mi, evo, ovakav petoparac sa dvema rupicama
(on delikatno pokaza veliko ruiasto dugme koje je
ukraavalo njen aket) i ja u vam odmah rei ko ga je
izgubio - v-vrlo velika svinja ili veoma mali slon.
Osmehnuvi se Klarisa upita:
- I vi svakog vidite u duu?

- Ne u duu, ali mnogo toga vidim. Na primer, ta

biste mogli da kaete, eno, o onom gospodinu?
Fandorin pokaza na krnog mukarca s velikim
brkovima koji je kroz binokl posmatrao pustu obalu.
- To je mister Babl, on...
- Stanite! - prekinu je Fandorin. - Pokuau sam da
pogodim.
Oko pola minuta posmatrao je mister Babla, zatim
ree:
- Na Istok putuje prvi put. Nedavno se oenio.
Fabrikant. P-posao mu ne ide najbolje, tom gospodinu
preti skoro bankrotstvo. Gotovo sve vreme provodi u
bilijarskoj sali, ali igra veoma loe.
Klarisa se uvek ponosila svojom sposobnou
opaanja, i sad se paljivije zagleda u mister Babla,
manesterskog industrijalca.
Fabrikant? Pa, dobro, moe ovek toga da se doseti.
im ide prvom klasom, znai da je bogat. Na licu mu se
vidi da nije aristokrata. Na trgovca takoe ne lii - loe
skrojen redengot, a i nema okretnosti u crtama. Dobro.
Nedavno se oenio? E, to je prosto - burma na
domalom prstu tako sija da se odmah vidi da je novanovcijata.
Mnogo igra bilijar? Otkud to? Aha, sako mu je
umazan kredom.
- Po emu ste zakljuili da mister Babl prvi put ide
na Istok? - upita ona. - Zato mu preti bankrotstvo? I
ime je izazvana tvrdnja da je lo igra bilijara? ta, bili
ste tamo i videli kako igra?
- Ne, nisam bio u b-biljardi, zato to ne podnosim
kockarske igre i, zapravo, ovog dentlmena vidim prvi
put - odgovori Fandorin. To da on ovom marrutom ide prvi put jasno se vidi
po t-tupoglavoj upornosti s kojom posmatra golu obalu.
U suprotnom, mister Babl bi znao da do samog Bab el
Mandebskog moreuza na toj strani nita zanimljivo nee
videti. To je pod jedan. Poslovi ovom gospodinu idu

sasvim loe, jer inae ne bi ni u kom sluaju krenuo na

ovako dugo putovanje, i to odmah posle svadbe. Zar bi
takav j-jazavac naputao svoj brlog? Samo pred smak
sveta, nikako pre. To je pod dva.
- A ako je krenuo na svadbeno putovanje zajedno
sa enom? - upita Klarisa, iako je znala da mister Babl
putuje sam.
- I onda tumara sam po palubi i ami u biljardi? A
igra on da ne moe biti gore - vidite kako mu je sako
spreda beo. Samo najgori igrai tako vuku stomak po
ivici stola. To je pod tri.
- Dobro, a ta biste rekli o, na primer, onoj dami?
Poneta igrom Klarisa je pokazala na misis Blekpul
koja je dostojanstveno koraala pod ruku sa svojom
drubenicom.
Fandorin baci nezainteresovan pogled na uvaenu
damu.
- Njoj sve pie na licu. Vraa se iz Engleske, muu.
Ila je da poseti odraslu decu. Mu je vojnik. Pukovnik.
Mister Blekpul je odista bio pukovnik i
komandovao je garnizonom u nekom severnoindijskom
gradu. Ovo je ve bilo previe.
- Objasnite - zamoli ga Klarisa.
- Takve dame ne putuju u Indiju tek tako, osim ako
ne idu u mesto slubovanja supruga. Nije vie mlada da
bi prvi put krenula na ovakvo p-putovanje, mora biti da
se vraa. ta je moglo biti razlog njenog puta u
Englesku? Samo da vidi decu. Njeni roditelji su,
pretpostavljam, ve na onom svetu. Po odlunom i
zapovednikom izrazu lica vidi se da je ta ena navikla
da komanduje. Upravo tako izgledaju prve dame
garnizona ili puka. One se obino smatraju za vlast
veu od samog komandanta. elite da znate zato
upravo pukovnikovica? Pa, zato to bi, da je generalica,
putovala prvom klasom, a ova, vidite, ima srebrnu
znaku. Dosta je, neemo gubiti vreme na gluposti. Fandorin se nakloni i proaputa. - Bolje da vam ja

ispriam o onom orangutanu tamo. Zanimljiv subjekt.

Nedaleko od mister Babla stao je majmunoliki
mesje Bualo, bivi vindzorac, koji je svojevremeno
napustio zlosreni salon i tako iskliznuo iz mree
komesara Goa.
Diplomata u po glasa ree Klarisi na uvo:
-ovek koga vidite prestupnik je i zloinac.
Najverovatnije t-trgovac opijumom. ivi u Hongkongu.
Oenjen Kineskinjom.
Klarisa se grohotom nasmeja:
- Bubnuli ste i ostali ivi! To je mesje Bualo iz
Liona, filantrop i otac jedanaestoro istih Francuia. I
trguje ajem a ne opijumom.
- Nee biti - hladnokrvno odgovori Fandorin. Pogledajte malo bolje, zavrnula mu se manetna i vidi
se plavi k-krui tetovae na zglobu. Video sam slinu u
jednoj knjizi o Kini. To je znak jedne od hongkonkih ttrijada, tajnih kriminalistikih drutava. Da bi
Evropljanin postao lan trijade, mora da bude
kriminalac velikog formata. I naravno, oenjen
Kineskinjom.
Ta,
p-pogledajte
fizionomiju
tog
filantropa i sve e vam biti jasno.
Klarisa nije znala da li da veruje ili ne veruje, a
Fandorin s ozbiljnim izrazom lica ree:
- To jo nije nita, mis Stamp. Mogu mnogo toga da
vam kaem o oveku ak i zavezanih oiju, prema
zvucima koje proizvodi i po mirisu. Uverite se sami.
Istog asa on odveza belu atlasnu maramu i prui
je Klarisi.
Ona opipa tkaninu - gusta, neprovidna - i vrsto
zaveza diplomati oi. Toboe nehotice dodirnu mu
obraz, nean, vreo.
Uskoro se iz pravca krme pojavi idealna
kandidatkinja - poznata sifraetkinja ledi Kempbel, koja
se uputila u Indiju s namerom da skuplja potpise za
davanje birakog prava udatim enama. Mukobanjasta, masivna, kratke kose, lupala je nogama po

palubi kao teglei konj. Hajde se doseti da je to ledi a ne

bocman.
- Dakle, ko nam prilazi? - upita Klarisa unapred se
guei od smeha.
Avaj, nije se dugo radovala.
Namrtivi elo Fandorin odseno ree:
- uti skut haljine. ena. Teak hod. Jak karakter.
Nije mlada. Nije ni lepa. Pui duvan. Kratko podiana.
- Zato kratko podiana? - zacvile Klarisa i
zatvorivi oi rukama stade da oslukuje slonovski
korak sifraetkinje. Kako, kako mu to polazi za rukom?!
- im ena pui, znai da je i podiana, i napredna
- uo se ravnomerni Fandorinov glas. - A ova jo i
prezire
modu,
nosi
nekakvu
bezoblinu
vreu
jarkozelene boje, pa jo sa skerletnim pojasom.
Klarisa se skamenila. Ovo je neverovatno! U
sujevernom uasu ona skloni dlanove sa lica i vide da je
Fandorin ve stigao da skine maramu i vee je u
elegantan vor. U plavim diplomatovim oima svetlucale
su vesele iskrice.
Sve to bilo je veoma simpatino, ali razgovor se loe
zavrio. Ismejavi se, Klarisa je veoma delikatno
zapoela razgovor o Krimskom ratu. Veli, kakva je to
bila tragedija i za Evropu i za Rusiju. Oprezno se
dotakla svojih seanja iz tog vremena, uinivi ih neto
vie dejim nego to su stvarno bila. Oekivala je
uzvratnu otvorenost - nadala se da e saznati koliko je
Fandorinu godina. Ostvarile su se njene najgore
strepnje:
- Ja tada jo nisam bio roen - prostoduno je
kazao on i potkresao Klarisi krila.
Posle je sve krenulo naopako. Klarisa je pokuala
da se vrati na slikarstvo, ali se zbunila, nije mogla
smisleno da objasni zato prerafaeliti sebe nazivaju
prerafaelitima. Sigurno je pomislio da je ona potpuna
idiotkinja. Ali, to sad ve nikakve veze nema!

Vraala se tuna u svoju kabinu, a onda se desilo

neto strano.
U polutamnom uglu hodnika zalelujala se crna
senka. Klarisa je neprilino vrisnula, uhvatila se za srce
i iz sve snage jurnula ka svojim vratima. U kabini dugo
nije mogla da umiri srce koje je ludaki tuklo. ta je to
bilo? Ni ovek, ni zver. Nekakva emanacija zle, ruilake
energije. Neista savest. Fantom pariskog komara.
Istog asa ona sama sebi podviknu: Dosta, to je
svrena stvar. Nieg nije ni bilo. Bunilo, privienje.
Sama sebi se zaklela - nee se muiti griom savesti.
Poeo je nov ivot, svetao i radostan. I neka blaenim
kandilom dom tvoj bude obasjan.
Da bi se smirila, obukla je najskuplju dnevnu
haljinu, jo nijednom obuenu (bela kineska svila,
pozadi, na struku, bledozelena mana), na vrat stavila
smaragdnu ogrlicu. Sa zadovoljstvom se zagledala u sjaj
dragulja.
Dobro, nije mlada. Pa, nije ni lepotica. Ali zato nije
glupa, a ima i novca. A to je mnogo bolje od postarije
glupe rugobe bez prebijene pare.
U salon je Klarisa ula tano u dva, ali itavo
drutvo je ve bilo na okupu. udna stvar: komesarova
prekjueranja neuvena izjava nije razjedinila, ve je
pre zbila vindzorsku publiku. Zajednika tajna koju ne
sme podeliti ni s kim drugim, povezuje vre od
zajednikog posla ili zajednikog interesa. Klarisa je
primetila da se njeni poznanici sada za stolom okupljaju
pre vremena odreenog za doruak, ruak, fajv-o-klok i
veeru, a i ostaju dugo posle obeda, to se ranije gotovo
nije deavalo. ak ni prvi pomonik kapetana, koji s
tom stvari nije imao direktne veze, nije urio na
slubene dunosti ve je, zajedno s ostalima, dugo
sedeo u Vindzoru (istina, nije iskljueno da prvi oficir
nije postupao po kapetanovom nalogu). Svi vindzorci
kao da su postali lanovi nekog elitnog kluba,
zatvorenog za neposveene. Klarisa je vie puta hvatala

na sebi njihove brze, kriom baene poglede. Ti pogledi

mogli su da znae jedno od dvoga: A da niste vi ubica?
ili: A da se vi niste dosetili da sam ubica ja? Svaki put
kada se to deavalo, odnekud iznutra, iz same utrobe se
kao slatki gr podizao otar oseaj, meavina straha i
uzbuenja. Pred oima je jasno iskrsavala Ulica Grenel,
onakva kakva je bila u veernjim satima: udvoriki tiha,
pusta, crni kestenovi njiu gole grane. Samo bi joj falilo
da komesar na neki nain nanjui ono za Ambasador.
Na samu pomisao na to Klarisu je podilazila jeza pa je,
kradimice, sa strane pogledala u policajca.
Go je za stolom sedeo na poasnom mestu, kao
vrhovni svetenik ove tajne sekte. Svako od njih
neprestano je bio svestan njegovog prisustva, pratio je
krajikom oka izraz njegovog lica, a Go, inilo se, to
apsolutno nije primeivao. Glumio je i dalje
dobrodunog moralistu i rado priao svoje priice,
koje su sluane s napregnutom panjom.
Po preutnom dogovoru, Ovo se pretresalo samo u
salonu, i samo u komesarovom prisustvu. Ako bi se
dvoje vindzoraca sluajno susrelo negde na neutralnom
terenu - u muzikom salonu, na palubi, u itaonici, o
Ovome ni u kom sluaju nisu razgovarali. Ni u salonu
se primamljivoj temi nisu vraali svaki put. Obino bi se
to desilo samo od sebe, usled neke potpuno uzgredne
primedbe.
Danas za dorukom, na primer, opti razgovor
uopte nije kretao; sada, pak, kada je Klarisa sela na
svoje mesto, rasprava je ve bila u punom jeku. Ona je
s izrazom dosade na licu stala da prouava meni, toboe
je zaboravila ta je naruila za ruak, ali poznato
uzbuenje ve je bilo tu.
- Ako mi neto ne da mira, - govorio je doktor Trufo
- onda je to neuvena besmislenost toga zloina.
Ispostavlja se da je toliko ljudi stradalo potpuno
nepotrebno. Zlatni iva dospeo je u Senu, ubica je ostao
praznih ruku.

Fandorin, koji je retko uestvovao u diskusijama, i

uglavnom je utao, ovoga puta je smatrao nunim da
kae:
- Nije sasvim tako. Zloincu je ostala m-marama.
- Kakva marama? - nije shvatio doktor.
- Indijska, rukom slikana. Ona u k-koju je, ako je
verovati novinama, ubica uvio ukradenog ivu.
Ova ala bila je doekana nervoznim smehom.
Lekar slikovito rairi ruke:
- No, dobro, marama.
Odjednom se profesor Svitajld prenu i strgnu
naoari s nosa. Ovaj gest je kod njega bio znak jakog
uzbuenja.
-Samo se vi smejte! Ja sam se raspitao koja je
tano marama ukradena. O, gospodo, to je veoma
neobian komad tkanine, za njega je vezana itava
pria. Da li ste nekad uli za Smaragdnog Radu?
- Mislim da je to nekakav mitski indijski nabob? upita Klarisa.
-Ne mitski, nego sasvim realan, madam. Tako su
zvali
radu
Bagdasara,
vladara
Brahmapurske
kneevine. Kneevina se nalazi u velikoj plodnoj dolini
okruenoj sa svih strana planinama. Rade vode
poreklo od velikog Babura i ispovedaju islam, ali to im
nije smetalo da tokom trista godina mirno upravljaju
svojom malom zemljom u kojoj veinu stanovnitva ine
hinduisti. Bez obzira na verske razlike izmeu vladajue
kaste i podanika, u kneevini nikada nije bilo ni
ustanaka, ni kavgi; rade su se bogatile i, u vreme
Bagdasara, brahmapurski rod smatran je za najbogatiji
u itavoj Indiji, posle hajdarabadskih nizama, koji, kao
to vam je poznato, zasenjuju bogatstvom sve monarhe,
ukljuujui i kraljicu Viktoriju i ruskog imperatora
Aleksandra.
- Veliina nae kraljice nije u njenoj linoj riznici,
nego u bogatstvu njenih podanika - strogo ree Klarisa,
pomalo uvreena tom napomenom.

- Naravno - saglasio se Svitajld, kojeg, kad se

zanese nita ne moe da zaustavi. - Ali bogatstvo
brahmapurskih rada bilo je sasvim druge vrste. Oni
nisu skupljali zlato, nisu punili krinje srebrom, nisu
gradili dvorce od ruiastog mermera. O, ne, tokom tri
hiljade godina ovi vladari su znali samo za jednu strast
- drago kamenje. Da li znate ta je to brahmapurski
standard?
-Mislim, nekakav nain bruenja dijamanata? nesigurno je pretpostavio doktor Trufo.
- Brahmapurski standard je juvelirski termin
kojim se oznaava dijamant, safir, rubin ili smaragd
izbruen na poseban nain, a veliine oraha, to
odgovara teini od sto ezdeset tandula, to jest
osamdeset karata.
- To je ba veliko - iznenadi se Renije. - Takvi
primerci se krajnje retko sreu. Ako me pamenje ne
vara, dijamant regent, ukras francuske dravne riznice,
samo je malo vei.
-Ne, porunie, dijamant pit, to jest va regent
skoro je dva puta vei, - profesor autoritativno ispravi
moreplovca - ali osamdeset karata, naroito ako se radi
o kamenovima najvee istoe, to je veoma mnogo.
Dakle, dame i gospodo, zamislite da je Bagdasar imao
pet stotina dvanaest takvih dragulja, i pri tom
vrhunskog kvaliteta!
- To je nemogue! - uzviknu ser Redinald.
A Fandorin upita:
- 3-zato ba p-pet stotina dvanaest?
- Zbog svetog broja 8 - rado objasni Svitajld. - 512,
to je 8 h 8 h 8, to jest osmica u tri dimenzije, na kub,
takozvani idealni broj. Ovde je nesumnjiv uticaj
budizma, koji posebno potuje osmicu. U severoistonom delu Indije, gde se nalazi Brahmapur, religije
su
isprepletene
na
najneobiniji
nain.
Ali
najinteresantnije je gde se i kako uvalo ovo blago.
- I gde se ono uvalo? - radoznalo upita Renata

Kleber.
- U obinoj glinenoj krinjici, bez ikakvih ukrasa.
Godine 1852, kao jo mlad arheolog, boravio sam u
Brahmapuru i susreo sam se sa radom Bagdasarom.
Na teritoriji kneevine, u dungli, otkrivene su razvaline
starog hrama i njegovo visoanstvo me je pozvalo da
procenim nalazite. Uradio sam neophodna istraivanja
i, ta mislite? Ispostavilo se da je taj hram izgraen jo
u vreme cara andragupte, kada...
- Stop, stop, stop! - komesar prekinu naunika. - O
arheologiji ete nam priati neki drugi put. Da se
vratimo radi.
- Ah, da. - Profesor trepnu nekoliko puta. - Zaista
e tako biti bolje. Dakle, rada je bio zadovoljan mojim
radom i, u znak naroite naklonosti, pokazao mi je
svoju legendarnu krinjicu. O, nikada neu zaboraviti
taj prizor! - Svitajld zamuri. - Zamislite mrano
podzemlje gde pokraj vrata gori jedna jedina baklja, u
bronzanom drau. Bili smo sami - rada i ja, svita je
ostala iza masivnih vrata koja je uvalo tuce uvara.
Nisam uspeo da vidim sva sredstva za zatitu blaga - oi
nisu stigle da se naviknu na polu-mrak. uo sam samo
da njegovo visoanstvo zvecka nekakvim katancima.
Zatim se Bagdasar okrenuo prema meni i u njegovim
rukama sam ugledao kocku boje zemlje, naizgled dosta
teku. Bila je veliine...
- Svitajld otvori oi i pogleda oko sebe. Svi su
sluali kao zaarani, a Renata Kleber je ak detinje
otvorila usta. - Hm, ne znam, recimo kao eir mis
Stamp ako se stavi u kvadratnu kutiju.
- Svi kao po komandi zainteresovano pogledae
minijaturni tirolski eiri sa fazanovim perom. Klarisa
je ovo public scrutiny8 izdrala sa dostojanstvenim
8

Javno razgledanje (engl.).

osmehom, onako kako su je uili u detinjstvu. - Najvie

je ta kocka liila na obinu glinenu ciglu, kakve se
koriste u graevinarstvu u tim krajevima. Kasnije mi je
njegovo visoanstvo objasnio da gruba, monotona
povrina gline mnogo bolje nego zlato ili slonova kost
istie svu lepotu igre svetlosti i kamenova. Imao sam
mogunost da se u to uverim. Bagdasar je polako svoju
ruku ukraenu prstenjem prineo poklopcu krinjice,
naglo ga podigao i... Oslepeo sam, gospodo! - Profesorov
glas uzdrhta. - To... To se ne moe opisati reima!
Zamislite tajanstvenu, treperavu svetlost u mnogo boja,
koja se prosula iz tamne kocke i zaigrala pegama
duginih boja po mranim svodovima podzemlja! Okrugli
kamenovi bili su sloeni u osam slojeva, i u svakome su
bila po ezdeset i etiri bruena izvora nepodnoljivog
sjaja! Efekat je neosporno bio pojaan podrhtavajuim
plamenom one jedine baklje. I sad vidim pred sobom
lice rade Bagdasara, obasjano odozdo tom arobnom
svetlou...
Naunik ponovo zatvori oi i zauta.
- A koliko otprilike vrede ti obojeni staklii? - zau
se kripavi komesarov glas.
- Zaista, koliko? - madam Kleber ga uzbueno
podra. - Recimo u vaim engleskim funtama?
Klarisa je ula kako misis Trufo prilino glasno
apnu muu:
-Shes so vulgar!9
Bez obzira na to, ona skloni s uha svoje bezbojne
uvojke, da joj ne promakne nijedna re.
- Znate, - Svitajld se dobroduno osmehnu postavljao sam sebi to pitanje. Nije lako odgovoriti, jer
se cena dragulja koleba u zavisnosti od trita, ali
prema stanju na dananji dan...
- Da, da, moliu lepo na dananji, ne u vreme cara
adragupte - proguna Go.
9

Tako je vulgarna (engl.)!

- Hm... Ne znam koliko je rada tano imao

brilijanata, koliko safira, a koliko rubina. Ali znam da je
on najvie cenio smaragde, otuda i njegov nadimak. Za
njegove vladavine bilo je nabavljeno sedam brazilskih i
etiri uralska smaragda, pri tome je za svaki od njih
Bagdasar dao po brilijant i jo je dodao novac. Vidite,
svaki od njegovih predaka imao je svoj omiljeni kamen,
kojem je davao prednost u odnosu na ostale, i trudio se
da prvenstveno njega nabavlja. Magini broj 512 bio je
dostignut jo za Bagdasarovog dede, i od tog vremena
glavni cilj vladara nije bio broj dragulja, nego poveanje
njihovog kvaliteta. Dragulji kojima je tek sasvim malo
nedostajalo do savrenstva, ili se zbog neeg nisu
dopadali knezu na vlasti, bili su prodavani - odatle i
slava brahmapurskog standarda, koja se polako
rairila po celom svetu. Umesto tih, mesto u krinjici
zauzimali
su
drugi,
dragoceniji.
Manijakalna
opsednutost
brahmapurskim
standardom
kod
Bagdasarovih predaka ila je do ludila! Jedan od njih je
od persijskog aha Abasa Velikog kupio uti safir teine
trista tandula, platio je za to udo deset karavana
slonove kosti, ali kamen bee vei od propisane veliine
i radini draguljari odsekoe sav viak!
To je, naravno, uasno, rekao je komesar ali
svejedno dajte da se vratimo ceni.
Meutim, ovoga puta nije bilo lako indologa
usmeriti u potrebnom smeru.
- Ma, strpite se malo s cenom! - on se neutivo
obrecnu na detektiva. - Zar je u tome stvar? Kada se
govori o dragom kamenu takve veliine i kvaliteta, ne
misli se na novac, nego na magina svojstva koja mu se
odvajkada pripisuju. Na primer, dijamant se smatra
simbolom istote. Nai preci su vernost svojih ena
proveravali na sledei nain: stavljali su zaspaloj
supruzi dijamant pod jastuk. Ako je verna, odmah e se
okrenuti ka muu i zagrlie ga, ne budei se. Ako ga
vara, okrenue se na drugu stranu i pokuati da kamen

baci na pod. Dijamant jo vai i kao garant

nepobedivosti. Stari Arapi su verovali da e u bici
pobediti onaj vojskovoa koji ima vei dijamant.
- Stari Arapi su ba gresiri - nadahnutog naratora
iznenada prekinu Gintaro Aono.
Svi iznenaeno pogledae Japanca, koji je vrlo
retko uzimao uee u zajednikom razgovoru i nikada
nikog nije prekidao. Azijat bre-bolje dodade, s onim
smenim akcentom:
- U akademiji Sen Sir su nas uiri da je burgundski
vojvoda Karro Smeri namerno poneo u boj sa
Svajcarcima ogromni dijamant sansi, ari to ga nije
spasiro od poraza.
Klarisi bi ao jadnika, napokon je reio da zablista
znanjem, i to tako neumesno.
Japaneva replika bila je doekana grobnim
utanjem, i Aono je bolno pocrveneo.
- Da, da Karlo Smeli... - profesor nezadovoljno
klimnu glavom i zavrp, ali bez prethodnog elana. Safir simbolizuje odanost i postojanost, smaragd razvija
otrinu oka i dalekovidost, rubin uva od bolesti i
uroka... Ali vi ste pitali za vrednost Bagdasarovog
blaga?
- Shvatam da je suma basnoslovno velika, ali da li
biste ipak mogli makar priblino da pretpostavite sa
koliko je nula? - razgovetno, kao da se obraa
priglupom ueniku, ree madam Kleber, jo jednom
oito pokazavp da ena bankara uvek ostaje ena
bankara.
Klarisa bi sa zadovoljstvom jo malo sluala o
arobnim svojstvima dragog kamenja, razgovore o novcu
ona je radije izbegavala. Osim toga, to je i vulgarno.
- Dakle, hajde da otprilike procenimo. - Svitajld
izvue iz depa olovku i spremi se da pie na papirnoj
salveti. - Ranije se najvrednijim kamenom smatrao
dijamant, ali posle otkria junoafrikih nalazita cena
mu je znaajno pala. Krupni safiri se sreu ee od

drugih dragih kamenova i zato su proseno etiri puta

jeftiniji od brilijanata, ali to se ne odnosi na ute i
zvezdaste safire, a upravo oni ine veinu u
Bagdasarovoj kolekciji. isti vrlo veliki rubini i
smaragdi krajnje su retki i vrede vie od brilijanata iste
teine... Dobro, da pojednostavimo i pretpostavimo da
su svih 512 kamenova brilijanti, jednake vrednosti.
Teina svakog, to sam ve rekao, iznosi 80 karata.
Prema Tavernijeovoj formuli, koju koriste svi juveliri
sveta, vrednost jednog kamena rauna se ovako: uzima
se trina cena jednokaratnog dijamanata i mnoi se
kvadratom broja karata koji su sadrani u datom
kamenu. Dobija se... Jednokaratni brilijant na
Antverpenskoj
berzi
vredi
oko
petnaest
funti.
Osamdeset na kvadrat je est hiljada i etiri stotine.
Pomnoimo sa petnaest... M-m... Devedeset i est
hiljada funti sterilinga, to je cena prosenog kamena iz
brahmapurske krinjice... Pomnoeno sa pet stotina
dvanaest...Oko pedeset miliona funti sterlinga. A
zapravo je jo vie zato to se, kako sam vam ve
objasnio, drago kamenje tako velikih dimenzija ceni vie
od brilijanata - sveano zavri Svitajld.
-Pedeset miliona funti? Toliko?! - promuklim
glasom upita Renije.
- Pa to je milijarda i po franaka!
Klarisi zastade dah: potresena astronomskom
sumom, ona vie nije mislila na romantina svojstva
kamenova.
- Pedeset miliona! Pa to je polovina godinjeg
budeta itave Britanske imperije! - bila je zadivljena
ona.
- To su tri Suecka kanala! - promrmlja rii MilfordStouks. - ak i vie!
Komesar takoe privue sebi salvetu i udubi se u
nekakve proraune.
- To je moja plata za trista hiljada godina - smeteno
saopti on. - Da niste preterali, profesore? Zar da

nekakav uroeniki car poseduje takvo blago?

Svitajld odgovori gordo, kao da sva bogatstva
Indije pripadaju njemu lino:
- To jo nije sve! Dragocenosti hajdarabadskog
nizama procenjuju se na trista miliona, samo njih ne
moe da zgura u jednu krinjicu. Po kompaktnosti,
Bagdasarovo blago zaista nije imalo sebi ravna.
Fandorin oprezno povue indologa za rukav:
-Ipak, p-pretpostavljam da ta suma ima unekoliko
apstraktni karakter. Teko da bi nekome polo za
rukom da odjednom proda toliki broj g-gigantskih
dragulja? To bi im oborilo cenu na tritu.
- Greite, mesje diplomato - ivo odgovori naunik.
- Presti brahmapurskog standarda je toliki da bi
kupaca bilo napretek. Ubeen sam da najmanje
polovina kamenova ne bi ak ni napustila Indiju, kupili
bi ih uroeniki knezovi, prvenstveno onaj pomenuti
nizam. Oko ostalih dragulja potukle bi se bankarske
kue Evrope i Amerike, a ni evropski monarsi ne bi
propustili
ansu
da
svoje
riznice
ukrase
brahmapurskim remek-delima. O, da je hteo, Bagdasar
je sadraj svoje krinjice mogao da rasproda za nekoliko
nedelja.
- Vi o tom oveku sve vreme govorite u prolom
vremenu - primetio je Fandorin. - On je umro? ta se
desilo sa krinjicom?
-To, avaj, niko ne zna. Bagdasarov kraj je tragian.
Za vreme Sipajskog ustanka rada je nepromiljeno
stupio u tajne veze sa pobunjenicima i vicekralj je
Brahmapur proglasio neprijateljskom teritorijom. Zli
jezici su govorkali da je Britanija jednostavno reila da
prigrabi Bagdasarovo blago, to naravno nije istina, mi
Englezi ne sluimo se takvim metodama.
-O, da - sa zluradim osmehom potvrdi Renije,
zgledavi se s komesarom.

Klarisa oprezno pogleda Fandorina - nije valjda i on

zaraen bacilom anglofobije. Ruski diplomata je,
meutim, sedeo savreno hladnog izraza lica.
- U Bagdasarov dvorac bio je upuen konjiki
eskadron. Rada je pokuao da se spase bekstvom u
Avganistan, ali konjica ga je stigla na prelazu preko
Ganga. Bagdasar je smatrao da hapenje ne prilii
njegovom dostojanstvu i popio je otrov. krinjica kod
njega nije naena, imao je samo mali zaveljaj sa
belekom na engleskom. Beleka je bila upuena
britanskim vlastima. U njoj se rada kleo u svoju
nevinost i molio da se zaveljaj preda njegovom sinujedincu. Deak je bio na kolovanju u privatnom
pansionu negde u Evropi. Kod indijskih velmoa to je
uobiajena stvar. Treba rei da Bagdasaru uopte nisu
bile strane tekovine civilizacije, vie puta je boravio u
Londonu i Parizu. ak je bio oenjen Francuskinjom.
- Ah, kako je to neobino! - uzviknu Klarisa. - Biti
ena indijskog rade! ta se zbilo s njom?
- Pustite nju doavola, bolje priajte o zaveljaju nestrpljivo ree komesar. - ta je bilo u njemu?
-Nita zanimljivo - profesor saaljivo slee
ramenima. - Kuran. krinjica je nestala bez traga, mada
su je svuda traili.
- A to je bio najobiniji Kuran? - upita Fandorin.
-Najobiniji mogui, odtampan u bombajskoj
tampariji, sa svojerunim pokojnikovim pobonim
mislima na marginama. Komandant eskadrona smatrao
je da moe da poalje Kuran na naznaenu adresu, a
sebi je za uspomenu na ekspediciju uzeo samo maramu
u koju je bila uvijena knjiga. Kasnije je maramu kupio
lord Litlbi, ona je postala deo njegove kolekcije indijske
slikane svile.
Komesar je eleo da precizira:
- A to je ona marama u koju je ubica uvio ivu?
-Upravo ta. Ona je zaista neobina. Od najfinije,
lake svile. Crte je gotovo trivijalan: slika rajske ptice,

slatkopevne kalavinke, ali postoje dve unikatne

osobenosti koje nisam video ni na jednoj drugoj
indijskoj marami. Prvo, kalavinka umesto oka ima
rupicu, ije su ivice paljivo opivene brokatnom niti. A
drugo, interesantan je oblik marame - ona nije
pravougaona, ve konusna. Nekakav nepravilan
trougao: dve strane su nejednake, jedna je savreno
ravna.
- Marama ima v-veliku vrednost? - upita Fandorin.
- Marama nije zanimljiva - madam Kleber hirovito
napui donju usnu. - Bolje ispriajte jo neto o blagu!
Trebalo je paljivije traiti.
Svitajld se nasmejao:
- O, madam, vi ne moete ni da zamislite kako ga je
pomno traio novi rada! On je bio jedan od lokalnih
zamindara, koji nam je tokom sipajskog rata bio od
velike koristi i zato je kao nagradu dobio brahmapurski
tron. Sirotanu se od gramzivosti pomraio um. Nekakav
pametnjakovi mu je priapnuo da je Bagdasar
krinjicu sakrio u zidu jedne od kua. A s obzirom da je
krinjica po svojim dimenzijama i spoljanjem izgledu
zaista veoma liila na obinu glinenu ciglu, novi rada
je naredio da se srue sve graevine od tog materijala.
Kue su ruili jednu za drugom, i svaka cigla je
razbijana pod linom prismotrom vlastodrca. Ako se
uzme u obzir da je u Brahmapuru devedeset posto svih
graevina od glinene opeke, nakon nekoliko meseci grad
u zenitu moi pretvorio se u gomilu ruevina.
Sumanutog radu onda je otrovao neko iz njegove svite,
iz straha da e stanovnitvo podii bunu eu od
sipajske.
- Tako mu i treba, Judi - oseajno kaza Renata. Nema nieg odvratnijeg od izdaje.
Fandorin strpljivo ponovi svoje pitanje:
- Ipak, profesore, da li je velika v-vrednost marame?
- Ne bih rekao. To je pre raritet, neobina stvarica.
- A zato sve vreme u tu m-maramu neto uvijaju -

as Kuran, as ivu? Da nema taj komad svile neko

sakralno znaenje?
-Nikad nita slino nisam uo. Jednostavno sluajna podudarnost.
'
Komesar Go stenjui ustade i ispravi utrnula
ramena.
- M-m, da, zanimljiva pria, ali, avaj, naoj istrazi
nita ne daje. Teko da ubica tu krpu uva kod sebe
kao sentimentalni suvenir - ree on sanjalaki. - A lepo
bi bilo. Izvue neko od vas, dragi osumnjieni, svilenu
maramu sa rajskom pticom, tek onako, iz rasejanosti, i
izduva nos. Tu bi stari Go znao ta mu je initi.
I detektiv se nasmeja, smatrajui svoju alu veoma
duhovitom. Klarisa je prekorno gledala neotesanca.
Komesar uhvati njen pogled i zakilji:
- Uzgred, madmazel Stamp, imate divan eir. Sa
stilom, poslednji pariski ik. Jeste li skoro navraali u
Pariz?
Klarisa se u sebi sva zgri i ledenim tonom
odgovori:
- eir je kupljen u Londonu, komesare. A u Parizu
nikada nisam bila.
U ta je tako netremice gledao mister Fandorin?
Klarisa proprati njegov pogled i poblede.
Diplomata je razgledao njenu lepezu od nojevog
perja, na ijoj se kotanoj ruki zlatio natpis: Meilleurs
souvenirs! Htel AMBASSADEUR. Rue de Grenelle,
Paris.10
Kakva neoprostiva omaka!

10

Lepe uspomene! Hotel Ambasador". Ri de Grenel, Pariz

(franc.).

Gintaro Aono
4. meseca 5. dana
Nadomak Eritrejske obale
Dole zeleni pojas mora,
U sredini uti pojas peska,
Gore plava traka neba.
Takvih je boja
Afrike steg.

Ovaj

trivijalni petostih plod je mojih gotovo

dvoasovnih
nastojanja
da
dostignem
duhovnu
harmoniju. Prokleta harmonija nikako nije htela da se
ponovo uspostavi.
Sedeo sam na krmi sam, gledao turobnu obalu
Afrike i otrije nego ikad ranije oseao svoju beskrajnu
usamljenost. Dobro je to su mi od detinjstva usadili
naviku da vodim dnevnik. Pre sedam godina, kada sam
kretao na kolovanje u daleku zemlju Furansu, potajno
sam matao da dnevnik sa mog putovanja bude jednom
objavljen kao knjiga i donese slavu meni i itavom rodu
Aono. Ali, avaj, suvie je nesavren moj um, a oseanja
odve obina da bi ta jadna hartija mogla da se meri s
velikom dnevnikom literaturom davnih vremena.
Pa ipak, bez ovih svakodnevnih pribeleki meni bi
se verovatno pomutio razum.
ak i ovde, na brodu koji plovi u Istonu Aziju,
samo su dva predstavnika ute rase - ja i Kinez-evnuh,
dvorski inovnik 11. ranga, koji je u Pariz putovao da
nabavi parfimerijske i kozmetike novotarije za caricu
Cu i. Radi tednje on putuje drugom klasom, veoma se
snebiva, a na razgovor je prekinut onog asa kada je

saznao da ja putujem prvom. Kakva sramota za Kinu!

Na mestu tog inovnika ja bih najverovatnije umro od
ponienja. Konano, obojica na ovom evropskom brodu
predstavljamo veliku azijsku silu. Razumem duevno
stanje inovnika anga, ali mi je veoma ao to se stidi
glavu da promoli iz svoje tesne kabine - imali bismo o
emu da porazgovaramo. To jest, ne da porazgovaramo
nego da razmenimo misli pomou papira i etkice. Jeste
da govorimo razliitim jezicima, ali hijeroglifi su nam
isti.
Nije to nita, govorim sebi, dri se. Ostalo je jo
sasvim malo. Jo koji mesec i ugledae svetlosti
Nagasakija, a odatle je rodna Kagoima nadohvat ruke.
Pa, neka mi povratak nagovetava i ponienje i
sramotu, neka i postanem ruglo svim svojim
prijateljima! Samo da ponovo doem kui! Na kraju
krajeva, niko nee imati hrabrosti da me otvoreno
prezre, svi oni znaju da sam ispunjavao oevu volju, a o
naredbama se, kao to je poznato, ne raspravlja. Izvrio
sam svoju dunost, uradio ono na ta me obavezuje
dug. Moj ivot je upropaen, ali ako je to potrebno za
dobrobit Japana... Dosta o tome!
Ipak, ko je mogao i da pomisli da e moj povratak u
domovinu, poslednja etapa sedmogodinjih iskuenja,
biti ovako teak? U Francuskoj sam barem mogao da
obedujem u samoi, mogao sam da uivam u etnjama,
u druenju s prirodom. Ovde, na parobrodu, oseam se
kao zrno pirina koje je grekom upalo u iniju s
testom. Sedam godina ivota meu riokosim varvarima
nisu uinile da se priviknem na neke njihove odvratne
navike. Kada vidim kako prefinjena Kleber-san see
noem krvavi biftek i zatim ruiastim jezikom oblizuje
pocrvenele usnice, osetim muninu. A ti engleski
umivaonici u kojima odvod treba zatvoriti zapuaem i
prati lice u prljavoj vodi! Pa uasna odea, plod
izopaenog uma! U njoj se osea kao aran koga su
uvili u masni papir i peku ga na aru. Vie od svega

mrzim utirkane okovratnike, od kojih se na bradi

pojavljuje crvenkasti osip, i kone cipele, pravo orue za
muenje. Kao istinski Azijat dozvoljavam sebi da po
palubi etam u lakom kimonu, dok se moji zlosreni
susedi za stolom pare u svojoj odedi od jutra do veeri.
Moje osetljive nozdrve pate zbog mirisa evropskog znoja,
otrog, uljano-masnog. Uasna je i navika okruglookih
da se imrkuju u maramice, da ih zajedno sa slinama
vraaju u dep, ponovo vade i ponovo se imrkuju! Kod
kue mi to sigurno nee poverovati, rei e da sam sve
izmislio. Mada je sedam godina dugo vreme. Moda sad
ve i kod nas dame nose te smene turnire na zadnjici i
gegaju se spotiui se na visokim potpeticama. Bilo bi
zanimljivo videti Kjoko-san u takvoj odei. Ona je ve
sasvim velika, trinaest godina. Jo godinu-dve i nas e
venati. A moda i pre. Samo da to pre stignem kui.
Danas mi je uspostavljanje duhovne harmonije ilo
naroito teko zato to sam:
1) Otkrio da je iz mog prtljaga nestao najbolji
instrument, koji lako moe da rasee i najdeblji mii.
ta znai ta udna kraa?
2) Za rukom sam se ponovo naao u poniavajuoj
situaciji, mnogo goroj nego sa Karlom Smelim (vidi
beleku od jue). Fandorin-san, koji se kao i ranije
veoma interesuje za Japan, stao je da me ispituje o
Buidu i samurajskoj tradiciji. Zapodenuo se razgovor o
mojoj porodici, mojim precima. S obzirom da sam se
predstavio kao oficir, Rus je poeo da mi postavlja
pitanja o oruju, uniformi, o pravilima slube
imperatorske armije. Bilo je uasno! Kada se ispostavilo
da ja nikad nisam uo za Berdanovu puku, Fandorinsan me je pogledao veoma udno. Sigurno je pomislio
da u japanskoj armiji slue sve same neznalice. Od
stida sam potpuno zaboravio na lepo ponaanje, istrao
sam iz salona - ime se, dakako, jo vie pojaala moja
zbunjenost.

Dugo nisam mogao da se smirim. Prvo sam se

popeo na gornju palubu, gde je najvea pripeka i zato
nema ive due. Skinuo sam sve osim poveza oko
bedara i pola sata usavravao tehniku udarca mavai
geri. Kada sam postigao potrebnu kondiciju i kad je
sunce poelo da se ini ruiastim, seo sam u pozu
zazen i etrdeset minuta pokuavao da meditiram. Tek
nakon toga sam se obukao i krenuo na krmu, da piem
tanku.
Vebe su mi pomogle. Sada znam kako da sauvam
obraz. Za veerom u rei Fandorin-sanu da nam je
zabranjeno
da
sa
strancima
razgovaramo
o
imperatorskoj armiji, a da sam tako urno istrao iz
salona zato to me je uhvatio straan proliv. Mislim da
e zvuati ubedljivo i da u oima suseda neu izgledati
kao nevaspitani divljak.
ISTOG DANA, UVEE
Ma kakva harmonija! Desila se katastrofa! Iako mi
sramno drhte ruke, treba odmah zapisati sve detalje. To
e mi pomoi da se koncentriem i donesem pravu
odluku. Zasad samo injenice, zakljuak kasnije.
Dakle:
Veera u salonu Vindzor poela je kao i obino u 8
asova. Mada sam ja bio naruio salatu od cvekle (red
beet), konobar mi je doneo polusirovu krvavu govedinu.
On je, dakle, uo red beef. Zabadao sam viljuku u
sonu, krvavu plot ubijene ivotinje i s pritajenom
zaviu gledao kapetanovog prvog pomonika koji je jeo
veoma privlaan ragu od povra s posnom piletinom.
ta je jo bilo?
Pa, nita posebno. Kleber-san se, kao i uvek, alila
na migrenu, ali je jela s velikim apetitom. Ona odlino,
predivno izgleda, klasini primer lakog noenja
trudnoe. Ubeen sam da e, kada za to doe vreme,

dete iskoiti iz nje kao ep iz penuavog francuskog

vina.
Prialo se o vruini, o sutranjem pristajanju u
Aden, o dragom kamenju. Fandorin-san i ja uporeivali
smo prednosti japanske i engleske gimnastike. Mogao
sam da dozvolim sebi da budem snishodljiv jer je
preimustvo Istoka u odnosu na Zapad u toj sferi
oigledno. A sutina je u tome da su fizike vebe kod
njih sport, igra, a kod nas - Put ka duhovnom
samousavravanju. Upravo ka duhovnom, zato to
fiziko savrenstvo nema znaaja i vue se, kao
dodatak, sam po sebi, kao to se eleznika kompozicija
vue za parnom lokomotivom. Treba rei da se Rus vrlo
interesuje za sport i ak je neto uo o borilakim
kolama Japana i Kine. Jutros sam meditirao na gornjoj
palubi ranije nego obino, i video sam tamo Fandorinsana. Samo smo razmenili naklone, ali nismo stupili u
razgovor zato to smo obojica bili zauzeti svojim
poslovima: ja sam umivao duu svetlou novog dana, a
on je, odeven u gimnastiki triko, pravio unjeve,
sklekove na jednoj pa na drugoj ruci i dugo dizao
tegove, rekao bih veoma teke.
Zajedniko interesovanje za gimnastiku uinilo je
nau veernju besedu neusiljenom, oseao sam se
slobodnije nego obino. Priao sam Rusu o diu-dicu.
On je sluao s usredsreenom panjom.
Oko pola devet (nisam obratio panju na tano
vreme) Kleber-san, koja je ve popila aj i pojela dva
kolaa, poalila se na vrtoglavicu. Kazao sam da se to
deava trudnicama kad se prejedu. Ona je moje rei
zbog neeg primila kao uvredu, a ja sam shvatio da sam
rekao neto to nije trebalo. Koliko puta sam se zaricao
da neu usta otvoriti. Pa, uili su me mudri vaspitai:
kada si u tuem drutvu, sedi, sluaj, prijatno se
osmehuj i s vremena na vreme klimaj glavom - smatrae
te za vaspitanog oveka; u svakom sluaju, nee rei

nita glupo. Krasan je oficir koji se razmee

medicinskim savetima!
Renije-san je istog asa skoio i ponudio se da
damu isprati do kabine. Taj ovek je uopte vrlo
predusretljiv, a prema Kleber-san posebno. On je jedini
kome jo nije dosadila svojim neprestanim hirovima.
Osvetlao je obraz uniforme, svaka ast.
Kada su oni izali, mukarci su se premestili u
fotelje i zapalili cigarete. Brodski lekar Italijan i njegova
ena Engleskinja otili su nekom pacijentu, a ja sam
pokuao da utuvim konobaru da u moj omlet za
doruak ne treba stavljati ni slaninu ni unku. Mogli bi
ve da zapamte, posle ovoliko dana.
Posle dva-tri minuta tiine, odjednom zausmo
prodoran enski krik.
Najpre nisam odmah shvatio da to vriti Klebersan. Drugo, nisam razumeo da oajniko Oskur!
Oskur! znai Au seceurs! Au seceurs!11 Ali to ne
opravdava moje ponaanje. Poneo sam se neasno,
neasno. Nedostojan sam zvanja samuraja!
Ali, po redu.
Prvi je ka vratima poleteo Fandorin-san, za njim
policajski
komesar,
zatim
Milford-Stouks-san
i
Svitajld-san, a ja sam se ukipio na mestu. Oni su,
naravno, svi pomislili da u japanskoj armiji slue samo
jadne kukavice! A ja prosto nisam shvatao ta se
deava.
Kada mi je konano doprlo do mozga, bilo je kasno
- na mesto dogaaja dotrao sam poslednji, ak me je i
Stamp-san pretekla.
Kabina Kleber-san nalazi se sasvim blizu salona,
hodnikom peta vrata desno.
11

U pomo (franc.)!

Preko lea onih koji su pre mene dotrali video sam

neverovatan prizor. Vrata kabine bila su irom
otvorena. Kleber-san je alostivo stenjala leei na
podu, a na njoj se nalazilo neto crno, sjajno,
nepomino. Nisam odmah shvatio da je to crnac
ogromnog rasta. Bio je u belim pantalonama od lanenog
platna. Iz crnevog potiljka trala je drka mornarskog
bodea. Po poloaju tela odmah sam shvatio da je crnac
mrtav. Takav udarac, nanet u bazu lobanje, zahteva
veliku snagu i preciznost, ali zato ubija munjevito,
sigurno.
Kleber-san se nemono batrgala pokuavajui da
se iskobelja ispod tekog tela koje ju je pritiskalo. Pored
nje se uzrujano vrteo prvi oficir Renije. Lice mu je bilo
belje od okovratnika na koulji. Korice bodea okaene
o boku - prazne. Prvi oficir bio je sasvim pometen: as
bi jurnuo da s trudne ene skine neprijatno breme, as
bi se okretao nama i nesuvislo poinjao da objanjava
komesaru ta se desilo.
Fandorin-san je jedini ostao hladnokrvan. On je
bez veeg napora podigao i odvukao u stranu teki le
(odmah sam se setio gimnastike sa tegovima), pomogao
je Kleber-san da se smesti u fotelju i dao joj vode. Tu
sam se i ja osvestio, priao sam joj i brzo proverio: ni
rana, ni uganua, ini se, nema. Da li ima unutranjih
povreda, videe se kasnije. Svi su bili toliko uzbueni
da nikog nije iznenadio pregled koji sam napravio. Beli
su ubeeni da su svi Azijati pomalo vraevi i da vladaju
vidarskom vetinom. Puls Kleber-san bio je 95, to je
potpuno razumljivo.
Ona i Renije-san su, upadajui jedno drugom u
re, ispriali sledee:
Prvi oficir:
Doveo je Kleber-san do kabine, poeleo joj prijatno
vee i oprostio se od nje. Ali, nije stigao da odmakne ni
dva koraka kada je zauo njen oajniki krik.
Kleber-san:

Ula je, upalila elektrinu sijalicu i kraj toaletnog

stoia ugledala dinovskog crnog oveka koji je u
rukama drao njene koralne perle (te perle sam kasnije
zaista video na podu). Crnac je utke jurnuo na nju,
oborio je na pod i zgrabio ogromnim ruerdama za grlo.
Ona je poela da vie.
Prvi oficir:
Upao je u kabinu, ugledao uasnu (on je rekao
,,fantastinu) scenu i u prvom trenu se zbunio. Zgrabio
je crnca za ramena, ali tog diva nije mogao da pomeri ni
za palac. Tada ga je udario izmom po glavi, ali opet bez
ikakvog rezultata. Tek potom je, plaei se za ivot
madam Kleber i njenog maliana, izvadio iz korica
bode i naneo jedan jedini udarac.
Pomislio sam da je, mora biti, burna mladost prvog
oficira protekla u tavernama i bordelima, gde od umea
vladanja noem zavisi ko e se ujutro otrezniti, a koga
e odneti na groblje.
Dotrali su kapetan Klif i doktor Trufo. U kabini je
postalo tesno. Niko nije mogao da shvati kako se na
Levijatanu naao Afrikanac. Fandorin-san je paljivo
pogledao tetovau koja je prekrivala grudi ubijenog i
rekao da je takvu ve viao, ranije. Ispostavilo se da je
tokom nedavnog balkanskog konflikta bio u turskom
zarobljenitvu i tamo video crne robove sa upravo
takvim cik-cak belezima koji se koncentrino razilaze od
bradavica. To je ritualna ara plemena Ndanga, koje su
arapski trgovci robljem nedavno otkrili u samom srcu
ekvatorijalne Afrike. Mukarci Ndanga su veoma traeni
na tritima itavog Istoka.
Meni se uinilo da je Fandorin-san sve to izgovorio
sa pomalo udnim izrazom lica, kao da je zbog neeg
zabrinut. No, mogue je da greim - mimika Evropljana
prilino je udna, ne podudara se s naom.
Komesar Go je odsutno sluao diplomatu. Onda je
rekao da njega kao predstavnika zakona interesuju

samo dva pitanja: kako je crnac dospeo na brod i zato

je napao madam Kleber.
Tada se pokazalo da su nekima od prisutnih u
poslednje vreme na tajanstven nain poele da nestaju
stvari iz kabina. Setio sam se i ja svog gubitka, ali sam
ga, naravno, preutao. Dalje je bilo utvreno da je neko
ak video ogromnu crnu senku (mis Stamp) ili crno lice
koje je virilo kroz prozori (misis Trufo). Sada je jasno
da to nisu bile halucinacije, niti plod enske uobrazilje.
Svi saletee kapetana. Jer, nad svakim putnikom je
svih ovih dana lebdela smrtna opasnost, a uprava broda
o tome nije imala pojma. Klif-san je bio grimiznocrven
od stida. Mora se priznati da je njegovom autoritetu
nanet teak udarac. Ja sam se taktino okrenuo u
stranu da bi on manje patio zbog gubitka asti.
Zatim je kapetan zamolio sve oevice incidenta da
preu u salon Vindzor, i tu nam se obratio reima
punim snage i dostojanstva. Pre svega, izvinio se zbog
onog to se desilo. Zamolio je da nikom ne priamo o
ovom bolnom sluaju jer na brodu moe doi do
masovne histerije. Obeao je da e mornari odmah
preeljati sva spremita, meuprostore, ostave,
skladita, ak i spremita za ugalj. Dao je garanciju da
nikakvih crnih provalnika na njegovom brodu vie nee
biti.
Kapetan je dobar ovek. Pravi morski vuk. Govori
nezgrapno, kratkim reenicama, ali vidi se da mu je
dua jaka i da mu je stalo do svog posla. uo sam kako
je Trufo-sensej jednom priao komesaru da je kapetan
Klif udovac i da ker-jedinicu, koja se vaspitava u
nekom pansionu, voli iznad svega. Mislim da je to vrlo
dirljivo.
Eto, ini mi se da polako dolazim k sebi. I redovi su
ravniji, ruka vie ne drhti. Mogu da preem na ono
najneprijatnije.
Prilikom letiminog pregleda madam Kleber obratio
sam panju na to da nema krvavih podliva. Pale su mi

na um neke misli koje bi vredelo podeliti sa kapetanom

i komesarom. Ali najpre sam eleo da umirim trudnu
enu, koja nikako nije mogla da se povrati nakon oka
ve je, naprotiv, bila vrsto namerena da sebe dovede do
stanja histerije.
Rekao sam joj najnenijim tonom:
- Moda crnac uopte nije hteo da vas ubije,
madam. Iznenada ste uli, upalili svetlo i on se
naprosto uplaio. Pa, on...
Nije mi dozvolila da zavrim.
-On se uplaio? - prosiktala je Kleber-san s
neoekivanim besom. - Ili ste se moda vi uplaili,
mesje Azijate? Mislite da nisam primetila kako ste iza
tuih lea proturali svoju utu njuku?
Jo me niko i nikad nije tako uvredio. Najgore je
to nisam mogao da se pravim kako su to besmislene
rei histerine lude, i da se ogradim prezrivim
osmehom. Kleber-san me je ubola u najosetljivije mesto!
Nisam imao ta da odgovorim. Strano sam patio, a
ona me je gledala s poniavajuom grimasom na
ljutitom, uplakanom licu. Da je u tom trenutku mogao
da me proguta uveni hrianski pakao, neizostavno
bih pritisnuo ruicu otvora za ulazak. Najgore je bilo to
to mi se na oi navukla crvena koprena pomame, a tog
stanja se bojim vie od svega. Upravo u stanju pomame
samuraj preduzima postupke pogubne po karmu. Zatim
mora itavog ivota da iskupljuje krivicu za taj jedan
jedini tren gubitka kontrole nad sobom. Moe se tada
uiniti i neto za ta ak ni sepuku nee biti dovoljan.
Izaao sam iz salona uplaivi se da se neu
uzdrati, i da u toj trudnoj eni uraditi neto uasno.
Ne znam da li bih mogao da se savladam da mi je neto
slino rekao mukarac.
Zakljuao sam se u kabini i izvukao vreu s
egipatskim tikvama, kupljenim na pijaci u Port Saidu.
One su male, veliine glave, i veoma vrste. Kupio sam
pedeset komada.

Da bih s oiju sprao skerletnu koprenu, stao sam

da vebam direktan udarac ivicom dlana. Usled krajnjeg
uzbuenja udarac je ispadao lo: tikve se nisu cepale
na jednake polovine, nego na sedam ili osam delova.
Teko mi je.

Drugi deo

ADEN - BOMBAJ

Gintaro Aono
4. meseca, 7. dana

U Adenu

Ruski diplomata je ovek dubokog, gotovo

japanskog
uma.
Fandorin-san
ima
neevropsku
sposobnost da pojave sagleda u svoj njihovoj punoi, ne
gubei se u sitnim detaljima i tehnikim pojedinostima.
Evropljani su neprevazieni eksperti u svemu to se tie
umea, oni sjajno znaju kako. Mi Azijati, pak,
posedujemo mudrost jer razumemo zato. Za dlakave je
proces kretanja vaniji od krajnjeg cilja, a mi ne
skidamo pogled sa zvezde-vodilje koja treperi u daljini, i
zato esto nemamo vremena da se valjano osvrnemo oko
sebe. Upravo zato beli na svakom koraku izlaze kao
pobednici u sitnim arkama, a uta rasa uva svoj
nepokolebljivi mir, odlino znajui da je sve to samo
sitno trkaranje koje ne zasluuje panju. U glavnom,
jedino vanom, pobeda e svejedno biti naa.
Na imperator se odluio na veliki eksperiment: da
spoji istonjaku mudrost sa zapadnim umom. Mi
Japanci smerno poimamo evropsku nauku svakodnevnih osvajanja, ali u isto vreme ne isputamo iz vida
krajnji cilj ovekovog postojanja - smrt i viu formu bia
koja za njom sledi. Riokosi su suvie individualisti,
dragoceno ja im zaklanja oi, iskrivljuje sliku sveta i
ne dozvoljava da na probleme pogledaju iz razliitih
uglova. Dua Evropljanina gvozdenim je ekserima
zakucana za njegovo telo, nije joj dato da se vine.
Ako je, pak, i Fandorin-san sposoban za
prosvetljenje, to sigurno duguje poluazijskoj prirodi
svoje domovine. Rusija je u mnogo emu nalik Japanu:
i to je Istok koji tei Zapadu. Samo, za razliku od nas,

Rusi zaboravljaju zvezdu prema kojoj brod dri kurs, i

suvie vrte glavom oko sebe. Istai svoje ja ili ga uliti
u mono mi - u tome je suprotnost izmeu Evrope i
Azije. ini mi se da Rusija ima velike anse da sa prvog
puta pree na drugi.
Ali, isuvie sam se upustio u filozofiranje. Vreme je
da opiem Fandorin-sana, i jasnou uma koju je on
ispoljio. Zapisau redom sve to se desilo.
Levijatan je jo pre svanua uplovio u Aden. O toj
luci u mom bedekeru pie: Adenska luka, taj Gibraltar
Istoka, slui Engleskoj kao spona sa Ost-Indijom. Ovde
se parobrodi opskrbljuju ugljem i dopunjavaju rezerve
slatke vode. Znaaj Adena je neizmerno porastao nakon
otvaranja Sueckog kanala. Sam grad, uostalom, nije
velik. U njemu postoje prostrana luka skladita, brodogradilite, nekoliko faktorija, kancelarije, hoteli. Grad je
planski graen. Suvou tla kompenzuje 30 drevnih
rezervoara za kinicu koja se sliva sa planina. Aden ima
34000 stanovnika, uglavnom Indijaca-muslimana. Zasad
se moram zadovoljiti ovim turim opisom zato to lestve
jo nisu sputene, nikoga ne putaju na obalu. Razlog je
toboe sanitarno-karantinska inspekcija, ali mi, vazali
vindzorske kneevine, znamo ta je istinski uzrok
metea: mornari i obalska policija pretrauju ceo
gigantski brod u potrazi za crncima.
Posle doruka ostali smo u salonu da saekamo
rezultate racije. Upravo tada je izmeu policijskog
komesara i ruskog diplomate voen vaan razgovor,
kome su prisustvovali svi nai (eto, oni su za mene ak
,,nai).
Najpre se govorilo o crnevoj smrti, zatim je
razgovor, kao i obino, preao na pariska ubistva.
Nisam uzimao uea u priama o toj temi, ali sam
sluao veoma paljivo, mada mi se u prvo vreme inilo
da e opet hvatati zelenog majmuna u bambusovom
ipraju i crnu maku u mranoj sobi.

Stamp-san je kazala: Dakle, sve same zagonetke.

Neshvatljivo je kako se crnac naao na brodu,
neshvatljivo je zato je hteo da ubije madam Kleber.
Potpuno isto kao u Ri de Grenel. Ponovo mistika. Tu
Fandorin-san odjednom ree: Nikakve mistike nema. S
crncem zaista jo nije sve jasno, a to se tie dogaaja u
Ri de Grenel, slika je, po mom miljenju, vie ili manje
jasna.
Svi su uprli u njega poglede pune nedoumice, a
komesar se zajedljivo osmehnuo: Zaista? Deder, ba
me zanima da ujem. Fandorin-san: Mislim da je bilo
ovako. Uvee je na vrata vile u Ri de Grenel doao
neko...
Komesar (s glumljenim ushienjem): Bravo.
Genijalna pretpostavka!
Neko se nasmejao, ali je veina sluala s
nesmanjenom panjom s obzirom da diplomata nije od
onih koji bacaju rei u vetar.
Fandorin-san (nastavlja s nepomuenim mirom):
neko ija pojava nije kod slugu pobudila ni najmanju
sumnju. Bio je to medicinar, moda u belom mantilu i
sigurno sa doktorskom torbom. Neoekivani gost je
rekao da svi koji se nalaze u kui treba da se okupe u
jednoj prostoriji zato to se, po odluci gradskih vlasti,
svim Parianima daje preventivna vakcina.
Komesar (poinje da se ljuti): Kakvo je to
fantaziranje? Kakva vakcina? Zato sluge treba da
veruju prvom probisvetu koji naie? Fandorin (otro):
Bie dobro ako uskoro ne budete raalovani iz zvanja
istraitelja za specijalne zadatke u zvanje istraitelja za
ne ba vane zadatke, mesje Go. Vi nepaljivo itate
svoje sopstvene materijale, a to je neoprostivo.
Poglednite jo jednom lanak iz Soara gde se govori o
vezi lorda Litlbija i meunarodne avanturist-kinje Mari
Sanfon.
Detektiv stade da pretura po svojoj crnoj fascikli,
izvue traenu beleku, prelete je oima.

Komesar (sleui ramenima): Pa ta?

Fandorin-san (pokazujui prstom): Pa, evo, ovde
dole. Vidite - poetak sledeeg teksta: EPIDEMIJA
KOLERE JENjAVA? i dalje o energinim preven-tivnim
merama pariskih medicinara Trufo-sensej: Odista je
tako, gospodo. Pariz se itave zime borio s naletima
epidemije kolere. U Doveru su ak uveli sanitarnu
kontrolu trajekata koji dolaze iz Kalea.
Fandorin-san: Upravo zato pojava medicinskog
osoblja nije kod posluge izazvala nikakvu sumnju.
Posetilac se verovatno drao veoma samouvereno i
govorio ubedljivo. Moda je rekao da je ve pokasno, da
treba da obie jo nekoliko kua, ili neto u tom tonu.
Sluge, oigledno, nisu htele da uznemiravaju domaina
kue, znajui da ima napad kostobolje, a straare sa
sprata su, naravno, pozvali. Pa, injekcija se zaas
primi.
Bio sam ushien pronicljivou diplomate, on je
tako lako reio sloenu zagonetku. Komesar Go se
zamislio.
Hm, recimo da je tako - nezadovoljno ree on. Ali, ime objanjavate udnu okolnost da va medicinar,
otrovavi sluge, nije poao na sprat stepenitem nego je
zbog neeg izaao na ulicu, preko ograde uskoio u vrt i
razbio prozor u zimskoj bati? Fandorin-san:
Razmiljao sam i o tome. Nije vam padalo na pamet da
je prestupnika moglo biti dva: jedan je uklanjao sluge a
drugi se za to vreme uvukao u kuu kroz prozor?
Komesar (likujui): Padalo mi je, gospodine
pametnjakoviu, i te kako. Upravo na takav zakljuak je
i pokuavao da nas navede ubica. On je prosto eleo da
zametne tragove - pa to je oigledno! Iz bifea je,
otrovavi sluge, otiao gore, gde je naleteo na domaina.
Najpre e biti da je zloinac jednostavno razbio staklo
vitrine, jer je pretpostavljao da u kui nema vie nikoga.
Lord je provirio iz spavae sobe uvi buku, i bio je
ubijen. Posle tog neplaniranog incidenta zloinac se

urno povukao, ali ne kroz vrata nego kroz prozor

zimske bate. Zato? Pa, da bi nas zavarao i da bismo
pomislili da ih je bilo dvoje. Eto, vi ste zagrizli udicu. Ali
taticu Goa ne moe tako jeftino kupiti Komesarove
rei bile su doekane s odobravanjem. Renije-san je ak
rekao: Doavola, vama ne treba gurati prst u usta! (To
je slikovit izraz, rasprostranjen u evropskim jezicima.
Ne treba ga shvatati bukvalno. Prvi oficir je hteo da
kae da je Go-san veoma pametan i iskusan detektiv.)
Fandorin-san je saekao malo, pa upitao: To jest,
vi ste svestrano izuili otiske onova ispod prozora i
doli do zakljuka da je ovek samo skoio odozgo, a
nije se penjao na prozor?
Na to komesar nita nije odgovorio, ali je Rusa
pogledao prilino ljutito.
Onda je Stamp-san izgovorila reenicu koja je
razgovoru dala nov, jo otriji obrt.
Jedan zloinac, dva zloinca - ja svejedno ne
shvatam ono glavno: zato je uopte sve to bilo
potrebno? - ree ona. - Jasno je da nije zbog ive.
Onda, zbog ega? Zbog marame naravno da nije, ma
koliko ona bila lepa i legendarna!
Fandorin-san ree tada sasvim obinim glasom,
kao da se to podrazumeva samo po sebi: Naravno da
jeste, madmazel, upravo jeste zbog marame. iva je
ionako uzet samo da se zametnu tragovi i zato je
odmah, s najblieg mosta, baen u Senu, kao
nepotreban.
Komesar primeti: Za ruske bojare (zaboravio sam
ta znai ova re, moram da pogledam u renik) pola
miliona franaka moda ne znai nita, ali veina ljudi
misli drugaije. Dva kilograma istog zlata nije ba
nepotrebno. Previe ste se zaneli, gospodine diplomato.
Fandorin-san: Okanite se, komesare! ta je pola
miliona franaka u poreenju s blagom Bagdasara?
Gospodo, prekinite! -razmaeno uzviknu gnusna
madam Kleber. - Ja samo to nisam ubijena, a vi

uporno ponavljate jedno te isto. Dok vi, komesare,

eprkate po starom zloinu, zamalo se na vae oi nije
desio novi!
Ta ena jednostavno ne moe da podnese da nije u
centru panje. Posle jueranjeg dogaaja trudim se da
to manje gledam u nju - neodoljivo me neto vue da
joj srednji prst zabijem u plavu ilicu to pulsira na
njenom belom vratu. Jedan lak udarac bio bi sasvim
dovoljan da taj gad nestane. Ali ovo pripada, naravno,
oblasti zlih misli koje ovek vrste volje mora da tera od
sebe. Evo, zbacio sam zle misli u dnevnik i mrnja se
malo stiala.
Komesar je ukorio madam Kleber. utite malo,
gospoo, - strogo je kazao on. - Da ujemo ta je dalje
smislio gospodin diplomata. Fandorin-san: itava ta
stvar moe imati smisla samo u sluaju da je ukradena
marama zbog neeg veoma vredna. To je pod jedan. Po
profesorovim reima, vrednost same marame nije velika;
mora zato biti da sutina nije u samom komadu svile,
nego u neemu s im je on povezan. To je pod dva. Kao
to nam je poznato, marama je vezana za predsmrtnu
volju
rade
Bagdasara,
poslednjeg
vlasnika
brahmapurskog blaga. To je pod tri. Recite, profesore,
da li je rada bio revnosni Prorokov sluga?
Svitajld-sensej (razmislivi): Ne bih mogao
pouzdano da kaem... Nije gradio damije, Alaha nije
pominjao u mom prisustvu. Rada je voleo da se
evropski oblai, puio je kubanske cigare, itao
francuske romane... Ah, da, za rukom je pio konjak:
znai, religiozne zabrane nije shvatao isuvie ozbiljno.
Fandorin-san: Onda vam evo i pod etiri: ne odve
poboni Bagdasar ne predaje sinu kao poslednji dar
nita drugo nego ba Kuran, pri tome zbog neega
uvijen u maramu. Pretpostavljam da je upravo marama
i bila glavni deo poslanice. Kuran je ubaen tek onako...
Ili su, moda, u belekama, napisanim na marginama

Bagdasarovom rukom, bile sadrane instrukcije kako

pomou marame nai blago.
Svitajld-sensej: Zato ba pomou marame?
Rada je mogao svoju tajnu da pribelei negde na
belinama knjige!
Fandorin-san: Mogao je, ali to nije uradio. Zato?
Upuujem vas na svoj argument broj jedan: da marama
nije imala gotovo neprocenjivu vrednost, teko da bi
radi nje bilo ubijeno deset ljudi. Marama je klju za 500
miliona rubalja ili, ako vam se tako vie dopada, za 50
miliona funti, to je priblino isto. Po mom miljenju, u
istoriji oveanstva nije postojalo takvo basnoslovno
blago. Uostalom, moram vas upozoriti, komesare, da su,
ako ne greite i ako se ubica zaista nalazi na Levijatanu,
mogue nove rtve. I to se vie budete pribliavali cilju,
to su one verovatnije. Suvie je veliki ulog i suvie je
visokom cenom plaen klju tajne.
Nakon tih rei zavladala je grobna tiina. Logika
Fandorin-sana inila se neoborivom i ubeen sam da je
mnoge podila jeza. Sve osim jednog oveka.
Prvi se pribrao komesar. Rekao je s nervoznim
smekom: Imate bujnu matu, mesje Fandorin. Ali to
se tie opasnosgi, tu ste u pravu. Samo, vi, gospodo, ne
treba da se plaite. Opasnost preti jedino starom Gou,
i on to odlino zna. Takva mi je profesija. Ali nee me se
lako doepati! Tu on uputi pretei pogled svakome od
nas, kao da nas izaziva na dvoboj.
Smeni, stari debeljko! Od svih prisutnih, on jedva
da bi izaao na kraj u borbi prsa u prsa sa noseom
madam Kleber. U mom mozgu se pojavi zavodljiva slika:
komesar sav crven u licu oborio mladu veticu na pod i
davi je svojim maljavim prstima-kobasicama, a madam
Kleber isputa duu izbeenih oiju i isplazivi svoj
ogavni jezik.

Darling, I am scared!12 - tanunim glasiem

propitala je doktorova supruga, obraajui se svom
muu. On ju je umirujue pomilovao po ramenu.
Zanimljivo pitanje postavio je crvenokosi i runi MS.-san (prezime mu je suvie dugako da bih ga pisao
celog): Profesore, opipte maramu malo podrobnije.
Osim ptice s rupicom umesto oka, i trouglastog oblika,
ima li marama jo neto ime se istie?
Treba rei da taj udni gospodin uestvuje u
razgovoru gotovo isto toliko retko koliko i ja. A ako i
kae neto, onda to ini, kao i autor ovih redova,
obavezno na neprikladan nain. Tim vie zasluuje
panju umesnost njegovog pitanja.
Svitajld-sensej: Koliko se seam, osim rupice i
jedinstvenog oblika, marama nema nita osobeno. Ona
je veliine vee lepeze, ali se pri tom lako moe sakriti u
naprstak. U Brahmapuru takva izuzetno tanka tkanina
nije retkost.
Znai, klju je u oku ptice i trouglastom obliku" s neverovatnim ubeenjem zakljui Fandorin-san.
Uistinu je bio velianstven.
to vie razmiljam o njegovom trijumfu i uopte o
itavoj toj prii, to je jaa nedostojna elja da im svima
pokaem da i Gintaro Aono neto vredi. Imam i ja ime
da ih iznenadim. Na primer, mogao bih da ispriam
komesaru Gou neto interesantno o jueranjem
incidentu sa crnim uroenikom. Uostalom, mudri
Fandorin-san je priznao da mu u tom pitanju jo nije
sve sasvim jasno. Njemu nije jasno, a divlji Japanac
odjednom hop, i odgoneta zagonetku. Moe da bude
interesantno, zar ne?

12

Mili, ja se plaim (engl.)!

Jue, uvredom izbaen iz koloseka, na neko vreme

sam izgubio trezvenost misli. Zatim, smirivi se, stao
sam da uporeujem, raunam, i u glavi mi se formirala
itava logika shema koju nameravam da poturim
policajcu. Neka dalje zakljuuje sam. A rei u
komesaru sledee:
Prvo u ga podsetiti na grubosti koje je na moju
adresu izrekla madam Kleber. To je bila krajnje
uvredljiva primedba, uz to jo uinjena javno. I uinjena
je upravo u momentu kada sam hteo da iznesem svoja
opaanja. Nije li kanila madam Kleber da mi zapui
usta? Zar nije sumnjivo, gospodine komesare?
Idemo dalje. Zato se ona pretvara da je slaba kada
je, u stvari, jaka kao sumo-rva? Rei ete: glupost,
sitnica. A ja u vam na to kazati, gospodine detektive:
ovek koji se stalno pretvara, neizostavno neto krije.
Uzmite na primer mene. (Ha-ha. To, naravno, neu
rei.)
Zatim u komesaru skrenuti panju na to da
evropske ene imaju tanku, belu kou. Zato snani
crnevi prsti nisu ostavili na njoj ni najmanjeg traga?
Zar to nije udno?
I, konano, kada komesar zakljui da ja nemam ta
da iznesem osim dokonih pretpostavki azijatskog uma,
saoptiu mu najvanije, od ega e gospodin detektiv
istog momenta da se prene.
Mesje Go, - rei u s utivim osmehom - ja
nemam va blistavi um i ne pokuavam da se meam u
tok istrage (kako bih ja, neznalica, mogao tako neto?),
ali smatram svojom obavezom da skrenem vau panju
na jo jednu okolnost. Vi sami kaete da se ubica iz
Ulice Grenel nalazi meu nama. Mesje Fandorin je
izloio ubedljivu verziju kako su bile ubijene sluge lorda
Litlbija. Vakcina protiv kolere - to je sjajno lukavstvo.
Uz to, ubica ume da barata pricem. A ta ako u vilu u
Ri de Grenel nije doao lekar-mukarac, nego ena,
medicinska sestra? Ta, ona bi izazvala jo manje

nepoverenja nego mukarac, zar nisam u pravu? Slaete

se sa mnom? Onda vam savetujem da toboe sluajno
poglednete ruke madam Kleber, dok sedi zamiljeno,
podboivi svoju zmijsku glavicu, pa joj se iroki rukav
spusti do samog lakta. Na unutranjem prevoju ete
videti jedva primetne takice, kao to sam ih ja video.
To su tragovi uboda, gospodine komesare. Pitajte
doktora Trufoa da li je davao madam Kleber bilo kakve
injekcije i uvaeni lekar e vam odgovoriti isto to je
danas meni rekao: ne, nije, jer je on principijelni
protivnik venskog ubrizgavanja leka. A dalje, saberite
dva i dva, o mudri Go-senseju, i imaete ime da
lupate svoju sedu glavu. To u rei komesaru, i on e
madam Kleber nauiti pameti.
Evropski vitez bi rekao da postupam gnusno, i time
bi se ispoljila njegova ogranienost. Upravo zato u
Evropi vie nema vitezova, a samuraji su jo ivi. Jeste
gospodar imperator izjednaio stalee i zabranio nam da
nosimo dva maa o pojasu, ali to ne znai ukidanje
samurajskog zvanja, nego naprotiv, podizanje itave
japanske nacije na nivo samurajskog stalea kako se mi
ne bismo jedni pred drugima hvalisali svojim
rodoslovom. Mi smo svi jedna celina, a protiv nas je ceo
svet. O, blagorodni evropski vitee (koji si verovatno
postojao samo u romanima)! Ratujui s mukardima
koristi muko oruje, a ratujui sa enama - ensko. To
je samurajski kodeks asti i u njemu nema nieg
gnusnog, jer ene umeju da ratuju nita gore od
mukaraca. Ono to protivrei asti mukarcasamuraja jeste primena mukog oruja protiv ene, a
enskog protiv mukarca. Na to se nikada ne bih
spustio.
Jo se kolebam da li vredi preduzimati ovaj
manevar, mada mi je stanje duha neuporedivo bolje
nego jueranje. Toliko da sam bez muke sroio prilino
dobar haiku:
Ko iskra ledna

Obasjao je mesec
Brid od elika.

Klarisa Stamp

Klarisa se osvrnu s turobnim izrazom lica, uveri se

da je niko ne gleda, i tek posle toga oprezno virnu iza
ugla kormilarske kabine.
Japanac je sedeo sam na krmi, podvijenih i
ukrtenih nogu. Glava mu je bila zabaena nagore,
ispod poluzatvorenih kapaka zloslutno provirivahu
beonjae, lice otueno, neljudski ravnoduno.
Br-r-r! Klarisa se strese. udan tip, taj mister
Aono. Ovde na gornjoj palubi, jedan nivo iznad palube
prve klase, nije bilo etaa, samo je neko-liko devojica
preskakalo vijau i dve guvernante, iscrpljene od
vruine, krile su se u senci snenobelog amca. Ko jo
osim dece i maloumnog Azijata moe da boravi na
takvoj pripeci? Iznad ove palube nalaze se samo
kormilarska kabina, komandni most i, naravno,
dimnjaci, katarke, jedra. Bela ogromna platna
naduvavala su se pod pritiskom povoljnog vetra i
Levijatan je, isputajui povremeno dim, jurio pravo ka
srebrnosivoj liniji horizonta, dok se unaokolo kao staklo
boce presijavao i prelivao tek malo izguvan arav
Indijskog okeana. Odavde, s vrha, videlo se da je Zemlja
zaista okrugla: ivica horizonta je oito bila ispod
Levijatana, brod kao da je plovio u brdo.
Ali nije se Klarisa iz ljubavi prema morskim
pejzaima kupala u znoju. elela je da vidi ta to mister
Aono radi gore? Kuda on s takvom zavidnom upornou
nestaje posle doruka?
I dobro je uradila to se zainteresovala. To je pravi
lik smeljivog Azijata. ovek s takvim skamenjenim,
neumoljivim licem spreman je na sve. Ipak predstavnici
ute rase nisu isti kao mi - i nikako nije stvar samo u

obliku oiju. Spolja, oni su veoma nalik na ljude, ali su

zapravo sasvim druga vrsta. Pa, i vukovi lie na pse ali
im je narav potpuno drugaija. Naravno, i uti imaju
svoja moralna naela, ali ona su do te mere strana
hrianstvu da normalan ovek ne moe da ih pojmi.
Bolje bi bilo kada ne bi nosili evropsku odeu, kad ne bi
umeli da se slue escajgom - to stvara opasnu iluziju
civilizovanosti, dok se ispod zalizanog crnog razdeljka i
glatkog utog ela zapravo zbiva neto to je teko i
zamisliti.
Japanac se jedva primetno pomae, zatrepta oima,
i Klarisa se brzo sakri. Tano je da se ponaa kao
poslednja glupaa, ali mora se neto preduzeti! Ovaj
komar ne moe veno da traje! Treba pogurati
komesara u pravilnom smeru, inae ko zna ime se sve
to moe zavriti. Bez obzira na vrelinu, ona
zimogroljivo strese ramenima.
U izgledu i ponaanju mistera Aonoa oito je
postojala nekakva tajna. Kao i u zloinu u Ulici Grinel.
ak je udno kako da Go jo uvek nije shvatio da, po
svim znacima, glavni osumnjieni mora biti Japanac.
Kakav je on vajni oficir, kakav diplomac Sen Sira
ako ne poznaje konje? Onomad je Klarisa iskljuivo iz
ovekoljublja reila da utljivog Azijata ukljui u
zajedniki razgovor i povela je priu o temi koja bi
morala biti interesantna svakom vojniku - o uenju
jahanja, o konjskim trkama, o prednostima i
nedostacima norfolskog kasaa. Krasan mi je on oficir!
Na nevino pitanje Da li ste nekad uestvovali u stiplejsu? odgovorio je da je oficirima imperatorske armije
strogo zabranjeno da se bave politikom. On dakle ne
zna ta je stipl-ejs! Naravno, njoj nije poznato kakva je
vojna obuka u Japanu, moda oni jau na bambusovim
tapovima, ali da diplomac Sen Sira pokae takvo
neznanje? To je savreno nemogue.

Eto na ta treba navesti Goa. Moda je bolje da

ipak jo malo prieka, moda e joj poi za rukom da
otkrije jo neto sumnjivo?
Zar jueranji sluaj nije bio koristan? Klarisa je
prolazila hodnikom pored kabine mistera Aonoa kad je
privukoe vrlo udni zvuci. Iznutra se ula suva
lomnjava, kao da neko s izvanrednom metodinou
lomi nametaj. Klarisa je prikupila hrabrost i prila.
Vrata su se naglo otvorila. Na njima se pojavio
Japanac, sasvim go, samo sa povezom preko bedara!
Crnoputo telo sijalo se od znoja, oi zakrvavljene.
Kada je ugledao Klarisu, itavo je procedio:
- Tikuo!
Unapred pripremljeno pitanje (Mesje Aono, da
moda nemate one udesne japanske gravire o kojima
sam toliko sluala?) izletelo joj je iz glave, i Klarisa je
obamrla. Sad e da je odvue u kabinu i da nasrne! A
onda e je isei na komade i baciti u more. Vrlo
jednostavno. I nee vie biti Klarise Stamp, lepo
vaspitane engleske ledi, koja nije bila naroito srena,
ali koja je jo tako mnogo oekivala od ivota.
Klarisa jedva prozbori da je pogreila vrata. Aono ju
je utke gledao, teko diui. Mirisao je na neto kiselo.
Po svoj prilici bi vredelo porazgovarati s
komesarom.
Pre fajv-o-kloka uvrebala je detektiva ispred vrata
Vindzora i stala da mu iznosi svoje miljenje, ali taj
prostak je Klarisu sluao nekako udno, upuivao joj je
podsmeljive, zajedljive poglede, kao da slua priznanje
za neto ogavno.
ak je i promrmljao u brk:
- Eh, sve vas je obuzela elja da spletkarite jedni
protiv drugih.
Poto ju je sasluao, sasvim neumesno je upitao:
- Tatica i mamica su jo ivi-zdravi?
- iji? Gospodina Aonoa? - iznenadila se Klarisa.
- Ne, madmazel, vai.

- Ja sam od detinjstva siroe - odgovorila je ona

gledajui policajca uplaeno. Gospode Boe, ovo nije
brod nego nekakva plovea ludnica.
-To sam upravo i eleo da saznam - Go zadovoljno
klimnu glavom i, zamjaukavi neku Klarisi nepoznatu
pesmicu, prvi ue u salon, to je ve bio znak krajnjeg
nevaspitanja.
Od razgovora joj je ostao gorak ukus u ustima.
Ipak Francuzi, uza svu svoju toliko hvaljenu galantnost,
nisu dentlmeni. Naravno, oni mogu da pametuju, da ti
zavrte pamet, da naprave nekakvu efektnu dosetku,
poalju u hotelsku sobu sto crvenih rua (ovde se
Klarisa paeniki namrti), ali verovati im se ne moe.
Engleski dentlmen moda jeste dosadan, ali zato zna
ta su dug i ast. Francuz, pak, pridobije poverenje, i
obavezno izda.
Uostalom, ova uoptavanja nisu imala direktne
veze s komesarom Goom. Uz to, njegovo nevaspitano
ponaanje razjasnilo se za rukom, i to na krajnje
zabrinjavaju nain.
Za desertom detektiv, koji je do tog asa sve
nervirao svojim neuobiajenim utanjem, odjednom
poe uporno da posmatra Klarisu i ree:
- U pravi as ste (a uopte nije bilo tako), madmazel
Stamp, onomad pitali za Mari Sanfon. Za onu damicu
koju su toboe videli sa lordom Litlbijem neposredno
pred njegovu smrt.
Klarisa uzdrhta od iznenaenja, a ostali se utiae
i radoznalo upree poglede u komesara, ve
prepoznajui posebnu intonaciju kojom je on zapoinjao
svoje spore priice.
- Obeao sam da u vam priati o toj osobi nekom
drugom prilikom. E, pa sad je prava prilika - nastavi
Go, gledajui kao i ranije samo u Klarisu, i taj pogled
se njoj sve manje i manje dopadao.
- Priica e biti dugaka, ali nee vam biti dosadno
s obzirom da je re o izuzetnoj eni. A i kuda pa

urimo? Ba je ovde lepo, grickamo sireve, pijemo

oranadu. Uostalom, ako neko ima posla, neka ide s
milim bogom, tatica Go se nee uvrediti.
Niko se ne mae s mesta.
- Dakle, da priam o Mari Sanfon? - s pretvornom
dobrodunou upita komesar.
- Da, da! Svakako! - zagrajae svi.
Samo je Klarisa utala znajui da razgovor nije
zapoet tek tako i da je posveen iskljuivo njoj. Go to,
uostalom, nije ni skrivao. Sa zadovoljstvom je coknuo i
izvadio lulu, ne pitajui dame za dozvolu.
- Poeu redom. Bila jednom u belgijskom gradu
Briksu jedna mala devojica po imenu Mari. Roditelji su
joj bili estiti graani, ili su u crkvu i voleli svoju
zlatokosu malenu najvie na svetu. Kada je Mari
napunila pet godina, rodio se mali brati, budui
naslednik pivare Sanfon i Sanfon. Srena porodica
nastavila je da ivi jo srenije. A onda se nenadano
desila nesrea. Detence, koje jedva da je napunilo
mesec dana, ispalo je kroz prozor i razbilo se namrtvo.
Odraslih kod kue nije bilo, samo deca i njihova dadilja.
U stvari, dadilja je bila izala na pola sata, na sastanak
sa svojim mladiem-vatrogascem, i ba za vreme njenog
kratkog odsustva u kuu je upao nepoznat ovek u
crnom ogrtau i crnom epru. Mala Mari uspela je da
se sakrije pod krevet, dok je njenog malenog brata crni
ovek podigao iz kolevke i izbacio kroz prozor. Sam je
istog trena nestao.
- Kakve vi to strahote priate! - plaljivo uzviknu
madam Kleber hvatajui se za stomak.
- To jo nije nita - odmahnu lulom Go. - Najgore
tek sledi. O stranom crnom iki tati i mami je
ispriala Mari, koja se udom spasla. U potrazi za
zlikovcem prevrnuli su uzdu i popreko ceo kvart, u
estini ak uhapsili lokalnog rabina - jadniak je uvek
iao odeven u crno. Ipak, Sanfonu starijem jedan udan
detalj nije davao mira: zato je zloinac pomerio tabure

do prozora?
- O, gospode! - uzdahnu Klarisa hvatajui se za
srce. - Pa nije, valjda...?
- Vi ste neverovatno pronicljivi, madmazel Stamp podsmehnu se komesar. - Da, malena Mari sama je
bacila kroz prozor svoga batu.
- How terrible! - misis Trufo je smatrala potrebnim
da se uasne.
- But why?13
-Devojici se nije dopalo to se svi bave bebom, a
na nju su sasvim zaboravili. Mislila je da e, poto se
otarasi brata, ponovo postati mamina i tatina mezimica
- hladnokrvno objasni Go. - Ali, to je bio prvi i
poslednji put da je Mari Sanfon ostavila dokaz krivice, i
bila raskrinkana. Drago dete jo nije bilo nauilo da
zametne tragove.
-I ta su uradili s maloletnom prestupnicom? upita prvi oficir Renije, oito potresen onim to je uo. Pa nisu mogli da jojsude?
- Ne, nisu joj sudili. - Komesar se lukavo osmehnu
Klarisi. - Meutim, mati nije izdrala udarac sudbine,
izgubila je razum i zavrila u ludnici. A mesje Sanfon
nije mogao da vidi oima svoju kerku, uzronika svih
zala koja su se obruila na porodicu, i dao ju je na
vaspitavanje u manastir sivih sestara - vincentinki.
Tamo je devojica i vaspitavana. Bila je prva u svemu - i
u uenju i u bogougodnim delima. A najvie od svega je,
kau, volela da ita knjige. Poslunici je bilo
sedamnaest godina kada je u manastiru izbio straan
skandal. - Go pogleda u fasciklu i klimnu glavom.
- Imam zapisano: 17. juna 1866. godine. Kod sivih
sestara bio je u gostima sam nadbiskup briselski i
13

Kakav uas! Ali zato (eigl.)?

dogodila se strahota - iz spavae sobe uvaenog prelata

nestao je drevni nadbiskupski prsten s ogromnim
ametistom, koji je, po predanju, pripadao samom
Ludvigu Svetom. A ba prethodne veeri monsenjer je u
svoje odaje na razgovor pozvao dve najbolje iskuenice,
nau Mari i jednu Arlezijanku. Sumnja je naravno, pala
na devojke. Igumanija je organizovala pretres i pod
Arlezijankinim duekom nala barunastu futrolu od
prstena. Kradljivica je istog asa obamrla, na pitanja
nije odgovarala i bila je prebaena u eliju. Kada je sat
kasnije stigla policija, prestupnicu nisu mogli da
ispitaju: obesila se o pojas svoje crkvene odede.
- Sve je to skovala odvratna Mari Sanfon, shvatio
sam! - planuo je Milford-Stouks. - Runa pria, runa!
- To niko ne zna pouzdano, ali prsten nikad nije
pronaen - komesar rairi ruke. - Dva dana potom Mari
je otila kod igumanije, sva u suzama, kazala da je svi
gledaju ispod oka i zamolila da je puste iz manastira.
Mati igumanija je i sama na udan nain ohladnela
prema svojoj bivoj ljubimici i nije je zadravala.
- Trebalo je cveku pretresti na kapiji - uz aljenje
ree mister Trufo. - I gle, eto ametista ispod podsuknje.
Kada je svojoj supruzi preveo te rei, ona ga otrim
laktom gurnu u bok, oito smatrajui primedbu
neprilinom.
- Da li su je pretresali pa ga nisu nali, da l nisu ne znam. Samo, iz manastira je Mari otila u grad
Antverpen, koji, kao to je poznato, vai za svetsku
prestonicu dragog kamenja. Tamo je dojueranja
monahinja odjednom postala bogata, i od tada je uvek
ivela na visokoj nozi. Ponekad se deavalo da ostane
praznih aka, ali ne zadugo - pronicljiv um, blistave
glumake sposobnosti i odsustvo bilo kakvih moralnih
principa (tu komesar pouno podie glas i ak napravi
pauzu) omoguavali su joj da nabavi sredstva za
raskoan ivot. Policije Belgije, Francuske, Engleske,
Sjedinjenih Amerikih Drava, Brazila, Italije i jo

desetine zemalja vie puta su privodile Mari Sanfon pod

sumnjom za razna krivina dela, ali optuba nijednom
nije podignuta: te nisu imali za ta da se uhvate, te nije
bilo dovoljno dokaza. Evo, ako elite, ispriau vam
nekoliko epizoda iz njenog dosijea. Da vam nije
dosadno, madmazel Stamp?
Klarisa ne odgovori, smatrajui da joj je to ispod
dostojanstva. Ali bee joj teko na srcu.
-Godina 1870. - objavi Go ponovo pogledavi u
fasciklu. - Mali ali bogati gradi Fetburg u nemakom
delu vajcarske. Industrija okolade i unki. Na etiri
hiljade stanovnika - osam i po hiljada svinja. Kraj
debelih idiota - pardon, madam Kleber, nisam eleo da
uvredim vau domovinu - malo kasno se priseti
policajac.
- Ne mari - madam Kleber nehajno slegnu
ramenima. - Ja sam iz francuskog dela vajcarske. A u
toj oblasti gde se nalazi Fetburg zaista i ive sami
klipani. Mislim da sam ula tu priicu, smena je. Ali,
neka, priajte.
-Nekome je moda i smena. - Go prekorno
uzdahnu i odjednom namignu Klarisi, to je ve prelo
sve granice. - Jednom su se estiti burgeri grada
neopisivo uskomeali. Seljak po prezimenu Mebijus,
koji je u Fetburgu vaio za neradnika i tupana, pohvalio
se da je nedavno prodao svoju zemlju, usku traku
kamenjara, ledine, jednoj vanoj dami koja se
predstavila kao grofica De Sanfon. Za 30 jutara
neplodne zemlje, gde ak ni dra ne raste, glupava
grofica pruila se sa 3000 franaka. U gradskoj upravi
bilo je, ipak, ljudi pametnijih od Mebijusa, i njima se to
uinilo sumnjivim. ta e grofici 30 jutara kamena i
peska? Tu nisu ista posla. Za svaki sluaj, uputili su u
Cirih najpromuurnijeg svog graanina; taj je saznao da
je grofica De Sanfon poznata linost. ivi luksuzno i
veselo, a, to je najzanimljivije, esto se pojavljuje u
drutvu gospodina Goldzilbera, direktora Dravne

eleznike kompanije. Prialo se da su gospodin

direktor i grofica u vezi. Tada su burgeri shvatili kako
stoje stvari. Treba rei da je gradi Fetburg odavno
matao da dobije svoj elezniki krak, kako bi jeftinije
otpremao okoladu i unku na prodaju. Ledina koju je
kupila vesela grofica pruala se upravo od najblie
eleznike stanice do ume, gde je poinjala optinska
zemlja. Gradskim ocima je sve postalo jasno: grofica je
od svog ljubavnika saznala za buduu gradnju, kupila
je kljuni komad zemlje i sprema se da se dobro ovajdi.
U glavama burgera stvoren je tada zapanjujue drzak
plan. Grofici su uputili delegaciju koja je trebalo da
nagovori njenu svetlost da tu zemlju ustupi divnom
gradu
Fetburgu. Lepotica se nekala, govorila da ni o
kakvom eleznikom kraku nema pojma, ali kada je
gradonaelnik napravio delikatnu aluziju da stvar
mirie na zaveru njene svetlosti s njegovom
ekselencijom, gospodinom direktorom, a to je kanjivo
delo, slaba ena je zajecala i saglasila se. Ledinu su
podelili na trideset parcela od jednog jutra, i prodali je
graanima na licitaciji. Fetburani samo to se nisu
meusobno potukli, cena za pojedine parcele dostigla je
i 15 hiljada. Ukupno, grofica je dobila... - komesar
povue prstom po redu - gotovo 280 hiljada franaka.
Madam Kleber prasnu u smeh, pa brzo gestom
pokaza Gou: utim, utim, nastavite.
-Prolazile su nedelje, meseci, a gradnja nije
poinjala. Graani uputie upit vladi. Odgovorili su im
da u narednih petnaest godina nisu planirani radovi na
eleznici prema Fetburgu... Oni u policiju: tako i tako,
vele, pljaka usred bela dana! Policija je oteene
sasluala sa saoseanjem, ali niim nije mogla da im
pomogne: pa, gospoa Sanfon je i sama govorila da
nita ne zna o eleznici i nije elela da prodaje zemlju.
Sve je uraeno po zakonu, ne moe se nai slaba taka.

A to to se predstavila kao grofica, to naravno nije lepo,

ali, avaj, nije zakonski kanjivo.
-Veto! - nasmejao se Renije. - Zaista se ne moe
nai slaba taka.
- Ni to nije sve. - Komesar je dalje listao papire. Evo prie potpuno fantastine. Mesto dogaanja:
ameriki Divlji zapad, godina 1873. U Kaliforniju, u
rudnike zlata doputovala je u svetu poznata
nekromantkinja i Velika Drakonesa Malteke loe, mis
Kleopatra Frankentajn, prema pasou sad Meri
Senfon. Tragaima za zlatom je rekla da ju je u ova
divlja mesta doveo Zaratustrin glas, koji je svojoj vernoj
slukinji naredio da u gradu Golden Nagetu organizuje
veliki eksperiment. Upravo na toj geografskoj irini i
duini energija kosmosa je koncentrisana na jedinstven
nain, tako da je mogue, u zvezdanoj noi, vaskrsnuti
one koji su ve prekoraili Veliku crtu izmeu Carstva
ivih i Carstva mrtvih. I napravie Kleopatra to udo jo
ove noi, u prisustvu publike i potpuno besplatno, zato
to ona nije nekakva cirkuzantkinja, ve medijum Viih
Sfera. I ta mislite? - Go napravi efektnu pauzu. - Pred
oima pet stotina bradatih gledalaca Drakonesa je neto
bajala iznad humke Crvenog Kojota, legendarnog
indijanskog poglavice koji je umro pre stotinu godina, i
odjednom, zemlja se pokrenu, moe se rei - otvori, i iz
humke izae indijanski ratnik s perjem, tomahavkom, s
ratnikim bojama na licu. Gledaoci zadrhtae, a
Kleopatra, sva u vlasti mistikog transa, zavapi:
Oseam u sebi snagu Kosmosa! Gde vam je gradsko
groblje? Oiveu sve koji tamo lee! Ovde, u lanku,
napisano je - objasnio je policajac - da je groblje Golden
Nageta bilo veoma veliko zato to su u rudnicima
svakodnevno nekoga slali na onaj svet. Humki je, inilo
se, bilo ak vie nego ivih stanovnika gradia. Kad su
tragai zamislili ta e se desiti ako sve kavgadije,
pijanice i obeeni odjedared ustanu iz grobova, meu
okupljenima je zavladala panika. Situaciju je spasao

mirovni sudija. On je istupio i veoma uljudno upitao

Drakonesu da li je saglasna da prekine ovaj veliki
eksperiment ako graani donesu punu torbu zlatnog
peska, kao skroman doprinos okultnim naukama.
- I, sloila se? - grohotom se nasmejao prvi oficir.
- Da, za dve torbe.
-A indijanski poglavica? - upita Fandorin smejui
se. Ima divan osmeh, samo isuvie deaki, pomisli
Klarisa. Ne, draga gospoice, izbacite ga iz glave. Kako
kau u Sufolku: lep je kolai, ali nije za tvoja usta.
- Indijanskog poglavicu Kleopatra Franken-tajn je
odvela sa sobom - ozbiljno odgovori Go. - Radi naunih
ispitivanja. Kau da su ga zatim neke pijanice zaklale u
jednom denverskom bordelu.
- Z-zaista interesantna osoba ta Mari Sanfon zamiljeno ree Fandorin. - Ispriajte jo neto o njoj.
Od svih tih vetih prevara do hladnokrvnog masovnog
ubistva - dug je put.
- Oh, please, its more then enough - pobuni se
misis Trufo, pa ree svom muu. - My darling, it must
be awfully tiresome for you to translate all this
nonsense.*14
- A vas, madam, niko ne tera da tu sedite - ree
komesar, uvreen onim nonsens.
Misis Trufo zbunjeno zatrepta, ali joj ni na kraj
pameti nije bilo da ode.
-Mesje Kozak je u pravu - priznao je Go. Potraiu, deder, malo raviji primer.
Madam Kleber frknu pogledavi Fandorina: ak ni
Klarisa, uza svu svoju nervozu, nije mogla da suspregne
osmeh, toliko je malo diplomata bio nalik na divljeg
sina irokih stepa.
14

Molim vas, to je vie nego dovoljno. Mili, tebi je sigurno ve dosadilo

da prevodp sve te gluposti (engl.).

- Evo, ujte ovo o crnetu. Tu imamo ak i smrtni

ishod. Delo je skoranje, od pretprole godine. Detektiv je pogledom preao preko nekoliko spojenih
listova, oigledno da osvei pamenje. Samozadovoljno
se osmehnuo. - Ovo je gotovo remek-delo. U mojoj
fascikli svaeg ima, dame i gospodo. - On neno
kratkoprstom plebejskom apom potapa crni povez. Tatica Go se savesno pripremio za put, nije zaboravio
nijedan papiri koji bi mogao da zatreba. Sramotni
dogaaj o kojem u vam sada pripovedati nije doao do
novina, ali ja imam policijski izvetaj. Dakle, ovako. U
jednoj nemakoj kneevini (neu vam rei tano u kojoj,
zato to je stvar delikatna) ekala se prinova u
vladarskoj porodici. Poroaj je bio teak. Prisustvovao
mu je dvorski lekar, uvaeni doktor Fogel. Konano se u
spavaoj sobi oglasio pla. Kada je velika kneginja, koja
je od bolova bila nekoliko minuta u nesvesti, otvorila oi
i slabim glasom zamolila: Ah, her profesore, pokaite
mi moje edo, doktor Fogel je, krajnje zbunjen, Njenom
visoanstvu prineo prelepog galamdiju svetlosmee
boje koe. Velika kneginja je ponovo izgubila svest, a
doktor je izvirio na vrata i prstom bojaljivo pozvao
velikog kneza, to je predstavljalo zgraavajue
naruavanje dvorske etikecije.
Videlo se da komesar s posebnim zadovoljstvom
pria ovu priu utogljenim vindzorcima. Teko da su u
policijskom izvetaju postojali takvi detalji, Go je oito
pustio mati na volju. Vrskao je kad je govorio
kneginjine rei i namerno birao uzviene izraze - oito
mu se tako inilo smenije. Klarisa sebe nije smatrala
aristokratkinjom, ali se svejedno mrtila doivljavajui
kao nepristojnost izrugivanje osobama vladarskog roda.
Namrgodio se i ser Redinald, baron i potomak starog
plemikog roda. Ali komesaru je takva reakcija, po svoj
prilici, pruala samo jo veu inspiraciju.
- Njegovo
visoanstvo
nije
bilo
uvreeno
ponaanjem dvorskog lekara, jer je momenat bio

znaajan, ve je, obuzet oinskim i supruan skim

uvstvima, jurnuo u spavau sobu... Moete i sami da
zamislite scenu koja je usledila: krunisana glava koja
psuje kao koija, velika kneginja koja as rida, as se
pravda, as gubi svest, crne koje vriti iz sve snage, i
dvorski lekar, obamro od uasa punog potovanja.
Konano se Njegovo visoanstvo savlada i rei da
ispitivanje Njenog visoanstva odloi za kasnije. Sada je
bilo neophodno ukloniti tragove. Ali kako? Tajno
spustiti detence u nunik? - Go lakrdijaki pokri usta
dlanom. - Izvinjavam se gospoama, otelo mi se. Bilo je
nemogue otarasiti se bebe, njeno roenje ekala je
itava kneevina. A i greh je. Da okupi savetnike - ne
daj, boe, neko e da zucne. ta da radi? I tu doktor
Fogel, nakaljavi se s najdubljim potovanjem, predloi
spas. Kae, ima on jednu poznanicu, frojlajn Fon
Sanfon, koja ume da pravi uda i moe ne samo belo
novoroene, nego i pticu feniks s neba da nabavi, ako
treba. Frojlajn ume da dri jezik za zubima, novac za
svoju uslugu, budui da je plemenita devica, naravno
nee uzeti, ali veoma voli starinske dragulje... Dakle,
ve nakon svega nekoliko asova u atlasnoj kolevci
mirno je spavao malian beo kao sneg, i ak sa
svetloplavom kosicom, a jadno crne su odneli iz dvorca
u nepoznatom pravcu. Uostalom, Njenom visoanstvu
su rekli da e nevino dete biti odneto u daleke june
predele i dato na vaspitavanje dobrim ljudima. I tako se
sve sredilo na najbolji nain. Zahvalni knez je doktoru
predao udesnu dijamantsku tabakeru sa monogramom
za frojlajn Fon Sanfon, kao i pismenu zahvalnost, ali i
svoju usmenu elju da ona odmah i zauvek napusti
kneevinu. to je delikatna devica istog asa i uinila. Go nije izdrao i prasnuo je u smeh. - Ujutro, posle
skandala koji je reavan tokom noi, veliki knez je
konano odluio da malo bolje pogleda svog naslednika.
Gadljivo ga je uzeo iz kolevke, okrenuo i ovako i onako i odjednom ugledao na ruiastoj, pardon, guzi mlade

u obliku srca. Istovetan je u produetku lea imalo i

Njegovo visoanstvo, kao i pokojni fater Njegovog
visoanstva, grosfater, i tako do sedmog kolena. U
potpunoj nedoumici knez posla po dvorskog lekara, ali
se ispostavilo da je doktor Fogel prethodne veeri otiao
u nepoznatom pravcu ostavivi enu i osmoro dece. Go se ukoi od promuklog smeha, zakalja se, stade da
mae rukama. Neko se nesigurno zakikota, madam
Kleber edno pokri usne dlanom.
-Istraga, koja je organizovana navrat-nanos,
utvrdila je da se dvorski lekar ponaao udno u
poslednje vreme, da se navodno pojavljivao u
kockarnicama susednog Badena, i to u drutvu neke
vesele mlade osobe, koja je po opisu liila na frojlajn
Fon Sanfon.
- Detektiv se uozbilji. - Doktora su pronali dva
dana kasnije, u nekom strazburkom hotelu. Bio je
mrtav. Uzeo je smrtnu dozu laudanuma i ostavio
beleku: Za sve sam kriv samo ja. Oigledno
samoubistvo. Bilo je jasno ko je istinski krivac, ali,
hajde, dokai. to se tie tabakere, ona je carski
poklon, a postoji i pisamce. Sudski proces bi njihova
visoanstva
kotao
mnogo
skuplje.
Naravno,
najzagonetnije je kako im je polo za rukom da
novoroenog princa zamene crnetom i kako se u kraju
plavookih plavuana uopte pojavilo okoladno detence.
Istina, prema nekim podacima, Mari Sanfon je ne
mnogo pre opisanog dogaaja imala na slubi sobaricu
Senegalku...
-Recite, k-komesare, - izusti Fandorin kada se
kikot utiao (smejalo se njih etvoro: prvi oficir Renije,
doktor Trufo, profesor Svitajld i madam Kleber) - da li
je Mari Sanfon izrazito lepa? Sposobna da zavrti mozak
svakom mukarcu?
- Ma, nema na njoj nieg osobitog. Svuda je
napisano da je ona najobinije spoljanjosti, nema
posebnih znakova. - Go pogleda Klarisu prodornim

pogledom. - Boju kose, ponaanje, akcenat, stil

oblaenja menja s lakoom. Ali, mora biti da ta ena
ipak ima neto posebno. Ja sam se u slubi svaega
nagledao. Fatalne ene, koje najvie slamaju srca, retko
su lepotice. Vidi je na fotografiji, i ni pogled da ti se
zadri, a kad je sretne - podiu te marci po koi i
zagolica te. Pa, mukarac se ne hvata na pravilan nos i
duge trepavice, on osea poseban miris.
- Fuj, komesare - Klarisa ukori neotesanca. - Vi ste
u drutvu dama.
- Ja sam u drutvu osumnjienih - veoma mirno joj
uzvrati Go. - I vi ste jedna od njih. Otkud ja mogu da
znam da madmazel Sanfon nije ovde, za stolom?
On se upilji Klarisi u lice. Ovo je sve vie liilo na
nonu moru. Postade zaguljivo.
- Ako sam ja p-pravilno izraunao, ta osoba bi sada
trebalo da ima 29 godina?
Miran, ak aiatian Faidorinov glas pomogao je
Klarisi da se pribere. Prenula se i (nije joj sad do enske
sujete) uzviknula:
-Nemojte gledati u mene, gospodine detektive!
Dajete mi oito nezasluen kompliment. Starija sam od
vae avanturistkinje... skoro deset godina! A i ostale
dame teko da odgovaraju za ulogu madmazel Sanfon.
Gospoa Kleber je suvie mlada, a gospoa Trufo, kao
to vam je poznato, ne govori francuski!
- Za takvu opasnicu kao to je Mari Sanfon,
istinska je sitnica da skine ili doda desetak godina polako je odgovorio Go i dalje vrlo paljivo gledajui
Klarisu. - Naroito ako je dobitak tako veliki, a
razotkrivanje mirie na giljotinu. I vi odista nikad niste
bili u Parizu, madmazel Stamp? Negde u blizini Ri de
Grenel?
Klarisa je samrtniki pobledela.
- Ovde ve moram i ja da se umeam kao
predstavnik
brodske
kompanije
Dasper-Arto
partnerip - Renije besno prekide policajca. - Dame i

gospodo, uveravam vas da je probisvetima sa

meunarodnom reputacijom bio zatvoren pristup na
nae putovanje. Kompanija garantuje da na Levijatanu
nema ni kartakih varalica, ni ena lakog morala, ni,
tim pre, avanturistkinja poznatih policiji. I sami
shvatate - prva plovidba je posebna odgovornost.
Skandali nam nisu potrebni. Kapetan Klif i ja lino smo
proveravali spiskove putnika i, kada je bilo potrebno,
prikupljali podatke. ak i od francuske policije,
gospodine komesare. I ja i kapetan spremni smo da
garantujemo za svakog od prisutnih. Mi vas ne
ometamo, mesje Go, u vrenju vae slubene dunosti,
ali badava traite vreme. I novac francuskih poreskih
obveznika.
- Zbilja? - proguna Go. - ivi bili pa videli.
Posle toga je misis Trufo, na olakanje svih,
zapodenula razgovor o vremenu.

Redinald Milford-Stouks
10. april 1878. godine
22 asa, 31 minut
U Arabijskom moru
170628 sev. . 594814 ist. d.

Draga moja, oboavana, Emili!

Ovaj adski koveg nalazi se u vlasti zlih sila.
Oseam to svom svojom napaenom duom. Mada, da li
zloinac kao to sam ja moe imati duu? Napisah i
zamislih se. Seam se da sam poinio zloin, strani
zloin kome nema i ne moe biti oprotaja, ali, udno,
potpuno sam zaboravio u emu se on zapravo sastoji. I
ne elim da se setim.
Nou, u snu, seam ga se veoma dobro - ime inae
objasniti uasno stanje u kome se budim svakog jutra?
Samo da se to pre zavri naa razdvojenost. Oseam:
samo jo malo i pomutie mi se razum. U zao as.
Dani se vuku nesnosno sporo. Sedim u kabini,
gledam kazaljku-minutaru na hronometru. Ne mie se.
Na palubi neko ree: Danas je deseti april, a ja nisam
mogao da shvatim koji april i zato ba deseti. Otvaram
krinju i vidim da je moje jueranje pismo Vama
datirano sa devetim aprilom, a prekjueranje sa
osmim. Znai, tano je. April. Deseti.
Evo ve nekoliko dana ne isputam iz vida
profesora Svitajlda (ako je on zaista profesor). Taj
ovek je vrlo popularan kod nas u Vindzoru. On je
vatreni brbljivac i razmee se svojim poznavanjem
istorije i istonjake kulture. Maltene svakog dana nudi
nove bajke o blagu, jedna neverovatnija od druge. A ima
neprijatne, prasee okice. Vrte se kao na vrelom ulju.

Povremeno u njima zablistaju i ludake iskre. Kad biste

samo uli kakvim pohotnim glasom taj ovek pria o
dragom kamenju. On je, siguran sam, lud za tim
brilijantima i smaragdima.
Jutros, za vreme doruka, doktor Trufo odjednom
je ustao, buno luiio dlanom o dlan i sveanim glasom
objavio da je misis Trufo danas roendan. uli su se
razni ah! i oh!, svi stadoe da estitaju slavljenici, a
doktor javno urui poklon svojoj neprivlaioj supruzi retko neukusne minue od topaza. Kakva vulgarnost praviti spektakl od uruivanja poklona sopstvenoj eni!
Ali, reklo bi se da misis Trufo nije mislila tako. Ona je
neobino ivnula i izgledala je savreno srena, a njeno
bezizraajno lice poprimilo je boju rendane argarepe.
Prvi oficir je rekao: O, madam, da smo ranije znali za
ovaj radosni dogaaj, pripremili bismo vam neko
iznenaenje. Krivite za to svoju skromnost. Glupava
slavljenica se zacrvenela jo jae i bojaljivo rekla: Vi
biste zaista eleli da uinite neto za mene? Odgovor je
bilo sveopte lenjo-dobroduno mumlanje. Tada - veli
ona - hajde da odigramo moju omiljenu igru - tombolu.
U mojoj porodici su se nedeljom i za crkvene praznike
obavezno vadile kartice i vreica s figurama. O, to je
tako zabavno! Gospodo, priiniete mi ogromno
zadovoljstvo! Prvi put sam uo da se misis Trufo
oglasila tako dugim govorom. U prvom trenu uinilo mi
se da nam se podsmeva; ali ne, govorila je sasvim
ozbiljno. Nismo imali kud. Izvukao se samo Renije, koji
je, toboe, morao na deurstvo. Neotesanac komesar
takoe je pokuao da se pozove na neke neodlone
poslove, ali su ga svi pogledali s takvim prekorom da je
zafrktao i ostao.
Mister Trufo je otiao po figurice za tu idiotsku igru
i muenje je poelo. Svi su maloduno rasporedili
kartice, bacajui enjive poglede na palubu obasjanu
suncem. Prozori salona bili su irom otvoreni, kroz
prostoriju je arlijao sve vetri, a mi smo sedeli i

glumili scenu iz deje sobe. Da bude interesantnije,

kako se izrazila oduevljena slavljenica, formiran je
nagradni fond, u koji je svako dao po gvineju. Sve anse
za pobedu bile su na strani voditeljke, jer je ona jedina
budno pratila koji brojevi izlaze. Komesar, inilo se,
takoe ne bi imao nita protiv dobitka, ali on je slabo
razumeo deje dosetke koje je sipala misis Trufo - nje
radi ovoga se puta razgovaralo na engleskom.
Jadne minue od topaza, koje ne vrede ni deset
funti, pobudile su Svitajlda da zavergla o svojoj
omiljenoj temi. Prelep poklon, ser! obratio se on
doktoru. Ovaj zasija od zadovoljstva, ali sledeom
reenicom Svitajld sve upropasti. Naravno, topazi su
u nae vreme jeftini, ali ko zna da im kroz jedno
stotinak godina cena nee skoiti. Drago kamenje je
tako nepredvidivo! Ono je pravo udo prirode, ne kao
oni banalni metali - zlato i srebro. Metal je bez due i
oblika, moe se pretopiti, a svaki kamen je neponovljiva
individualnost. Uz to, ne daju se oni u ruke svakom, ve
samo onom ko ne preza ni od ega, i ko je spreman da
ide i na kraj sveta za njihovim maginim sjajem, a ako
treba i dalje. Ove kitnjaste sentence bile su propraene
cikom misis Trufo dok je uzvikivala brojeve etona.
Recimo, Svitajld kae: Ispriau vam legendu o
velikom i monom osvajau Mahmudu od Gaznija, koji
je bio omaijan sjajem dijamanata toliko da je, u potrazi
za tim arobnim kristalima, prokrstario, s ognjem i
maem, pola Indije. Misis Trufo: Jedanaest, gospodo.
Palice za dobo! I tako bez kraja.
Uostalom, legendu o Mahmudu od Gaznija u Vam
prepriati. Ona e Vam pomoi da bolje shvatite
karakter naratora. Potrudiu se da prenesem i poseban
stil njegovog izraavanja.
U leto Gospodnje (ne pamtim vie koje), a po
muslimanskom kalendaru (tim pre ne pamtim), strani
Gazni je uo da na ostrvu Husarat (ini mi se da je
tako) postoji Sumnatski hram, gde se uva ogroman idol

kome se klanjaju stotine ljudi. Idol od stranih najezdi

uvaju granice te zemlje: svako ko pree granicu
Husarata s maem u ruci, osuen je na pogibiju. Hram
pripada monoj bramanskoj optini, najbogatijoj u
itavoj Indiji. A sumnatski bramani poseduju jo i
nebrojeno
mnogo
dragog
kamenja.
Neustraivi
vojskovoa nije se uplaio idolove moi, skupio je
vojsku i krenuo u pohod. Posekao je pedeset hiljada
glava, poruio pedeset tvrava i upao u Sumnatski
hram. Mahmudovi ratnici su hram oskrnavili, prevrnuli
ga uzdu i popreko, ali blago nisu nali. Tada je Gazni
priao idolu i svom snagom svojim topuzom udario po
njegovoj bakarnoj tintari. Bramani su pali niice pred
pobednikom, ponudili mu milion srebrnih novia samo
da ne dira njihovog boga. Mahmut se nasmejao i udario
jo jednom. Bramani su zakukali jo jae i ponudili su
silnom caru deset miliona zlatnih novia. Ali teki
topuz ponovo se podigao, udario i trei put - i kumir se
raspukao napola a na pod svetilita su, kao svetlucava
bujica, pohrlili dijamanti i drugi dragulji, sakriveni u
njemu. Vrednost toga blaga nije se mogla izbrojati.
Tu je mister Fandorin pomalo zbunjeno izjavio da
on ima komplet. Svi, osim misis Trufo, jako su se
obradovali i hteli su da se razbee istog asa, ali ih je
ona tako usrdno molila da odigraju jo jednu partiju da
nisu imali kud. Ponovo je krenulo: Thirty nine - pig
and swine! Twenty seven I am in haven!15 i druge
sline besmislice.
Onda je re uzeo mister Fandorin i na njemu
svojstven, lagan, malo podsmeljiv nain, takoe
ispriao bajku, arapsku, koju je proitao u nekoj knjizi.
Navodim Vam i tu priu onako kako sam je zapamtio.
Jednom tri magrebska trgovca krenue u
unutranjost Velike pustinje jer su uli da daleko,
daleko u pustinji, kuda ni karavani ne zalaze, postoji
15

Rimovane doskoice tokom igranja tombole.

veliko blago kakvo ljudsko oko nije videlo. etrdeset

dana ili su trgovci, mueni jarom i umorom, dok im ne
ostade samo po jedna kamila - ostale su uginule usput.
Tada ugledae visoku goru. Priu joj oni i ne veruju
roenim oima: itava planina bee od srebrnih poluga.
Zahvalie se trgovci Alahu. Jedan od njih, napunivi
dakove srebrom, krenu nazad, dok druga dvojica
rekoe: Mi idemo dalje. I putovali su jo etrdeset
dana; lica su im postala crna od sunca, oi crvene.
Tada su ugledali pred sobom jo jednu planinu - zlatnu.
Drugi trgovac je uzviknuo: Nismo zalud podneli tolike
patnje! Hvala Svevinjem!" Napunio je dakove zlatnim
polugama i upitao svog prijatelja: to ti stoji? Ovaj je
odgovorio: Moe li mnogo zlata da odnese na jednoj
kamili? Drugi mu uzvrati: Dovoljno da postanem
najbogatiji ovek u naem gradu. Meni je to malo ree trei. - Idem dalje, nai u planinu od dijamanata.
A kad se vratim kui, biu najbogatiji ovek na kugli
zemaljskoj. Poe on dalje i trajao je njegov put opet
etrdeset dana. Njegova kamila je legla i vie nije
ustala, ali trgovac se nije zaustavio zato to je bio
tvrdoglav i verovao da postoji dijamantska planina, a
svako zna da je jedna pregrt dijamanata vrednija od
planine srebra ili brda zlata. I vide trei trgovac pred
sobom neobinu sliku: stoji usred pustinje ovek,
presamitio se, na leima mu dijamantski presto, a na
prestolu sedi udovite s crnom njukom i plamenim
oima. Kako mi je drago to te vidim, o potovani
putnie! - kaza promuklim glasom pogrbljeni. - Upoznaj
se, ovo je demon pohlepe Marduf i odsad e ga ti drati
na ramenima, dok ne doe da te smeni isti takav
gramzivac kao to smo ti i ja.
Na tom mestu pria je prekinuta jer je mister
Fandorin opet dobio komplet, tako da ni druga banka
nije pripala slavljenici. Pet sekundi potom za stolom je
ostala samo misis Trufo, svi ostali su nestali bez traga.

Ja i dalje razmiljam o bajci mister Fandorina. Ona

nije tako jednostavna kao to se ini u prvi mah.
Svitajld je upravo taj trei trgovac. Kada sam
sasluao bajku do kraja, odmah mi je sinulo! Da, da, on
je opasan bezumnik. U njegovoj dui besni neukrotiva
strast, dobro ja znam ta je to. S razlogom ga ja od
samog Adena pratim kao nevidljiva sena.
Ve sam Vam pisao, najdraa Emili, da sam vreme
dok je brod stajao u luci proveo veoma korisno. Vi ste
verovatno pomislili da je re o nabavci novog
navigacionog instrumenta, umesto onog koji mi je
ukraden. Istina je, sada imam drugi sekstant i opet
redovno proveravam kurs broda, ali ovoga puta imam u
vidu neto sasvim drugo. Prosto se bojim da svoju tajnu
poverim hartiji. Ko zna ta se moe dogoditi, moe neko
proitati - ta, sa svih strana sam okruen
neprijateljima. Ali moj um je dovitljiv i smislio sam
sjajno lukavstvo: od danas piem mlekom. Tuinac e
pogledati - toboe ist list hartije, nita zanimljivo, a
moja dosetljiva Emili e zagrejati listove iznad abaura i
pojavie se slova! Dobro smiljeno, zar ne?
Dakle, o Adenu. Jo na brodu, dok nas nisu putali
na obalu, obratio sam panju da se Svitajld nervira, i
ne samo da se prosto nervira, nego kao da ak
poskakuje u mestu od brige. Poelo je to ubrzo poto je
Fandorin izjavio da je ukradena marama lorda Litlbija klju za mitsko blago Smaragdnog Rade. Profesor se
jako uzbudio, mrmljao je neto sebi u bradu i jednako
ponavljao: Ah, to pre na obalu. Postavlja se pitanje zato?
Odluio sam da to razjasnim.
Natukao sam crni eir sa irokim obodom do
samih oiju i krenuo za Svitajldom. U poetku je sve
ilo odlino - on se nijednom nije osvrnuo i neometano
sam ga pratio do samog trga koji se nalazi iza carinske
kuice. Ali ovde me je ekalo neprijatno iznenaenje:
Svitajld je pozvao mesnog koijaa i izgubio se u

nepoznatom pravcu. Koija je, istina, ila dosta sporo,

ali nisam mogao da trim za njom, bilo mi je ispod
dostojanstva. Naravno, na trgu je bilo i drugih taljiga,
lako sam mogao da sednem u bilo koje od njih, ali Vi,
Emili, znate za moju nesavladivu odvratnost prema
otvorenim kolima. Ona su avolji izum. U njima se voze
lakomislene usijane glave. Neki od njih, video sam to
nekoliko puta roenim oima, vode sa sobom i ene i
nevinu deicu. Daleko li je do nesree? Naroito su
opasne dvokolice, toliko popularne kod nas u Britaniji.
Neko (ne seam se vie ko) priao mi je kako je jedan
mladi iz fine porodice i na visokom poloaju u drutvu,
nepromiljeno poveo svoju mladu enu da je provoza u
takvoj dvokolici, a ona je bila u osmom mesecu
trudnoe. Naravno, loe se zavrilo: lenuga-koija nije
savladao konje, oni su jurnuli, kola su se prevrnula.
Mladiu nije bilo nita, ali kod ene je poeo prevremeni
poroaj. Nisu spasli ni nju ni dete. A zbog ega sve to?
Zbog lakomislenosti. Bolje bi bilo da su lepo ili peke.
Ili da su se, recimo, vozili amcem. U najgorem sluaju,
moe se ovek provozati i vozom, u posebnom kupeu. U
Veneciji se voze u gondolama. Bili smo zajedno tamo,
seate se? Seate li se kako je voda umivala stepenice
hotela?
Teko mi je da se koncentriem, sve vreme se
udaljavam od teme. Dakle, Svitajld je otiao koijom,
ja sam ostao pored carine. Mislite da sam izgubio
glavu? Ni najmanje. Setio sam se istog trena jedne
stvari, tako da sam se gotovo odmah umirio. ekajui
Svitajlda uao sam u pomorski duan i kupio nov
sekstant, jo bolji od prethodnog, i odlian pomorski
prirunik s astronomskim formulama. Sada mogu da
izraunam lokaciju broda mnogo bre i tanije, tako da
me nije mogue lako nasamariti.
ekao sam est asova i trideset osam minuta.
Sedeo sam na klupi, gledao u more. Mislio sam na Vas.

Kada se Svitajld vratio, napravio sam se da

dremam. On je mugnuo pored mene, ubeen da ga
nisam video.
Samo to je zamakao za ugao carine, jurnuo sam
ka njegovom koijau. Za est penija taj Bengalac mi je
otkrio kuda je iao na dragi profesor. Priznajte, draga
Emili, da sam se pokazao kao prilino vet.
Informacija koju sam dobio jo vie je uvrstila
moje poetne sumnje. Svitajld je, dakle, bio naredio da
ga iz luke vozi direktno na telegraf. Proveo je tamo oko
pola sata, a zatim se etiri puta vraao u zgradu glavne
pote. Koija mi je rekao: Sahib se jako, jako
nervirati. Trati napred-nazad. as kazati - vozi pijaca,
as pruti po lea - vozi nazad, pota, bre, bre.
Znai, jasno je da je Svitajld prvo nekom poslao
depeu, a zatim je nestrpljivo ekao odgovor. Po reima
Bengalca, poslednji put je izaao iz pote izgubljena,
mahala papiri i naredio da ga vozi nazad na brod.
Mora biti da je dobio odgovor.
Ne znam ta je tamo, ali savreno je jasno da
profesor, ili ve ta je uistinu, ima sauesnike.
Bilo je to nakjue. Od tada kao da je na
Svitajldovo mesto doao neko drugi. Kao to sam vam
ve pisao, on sve vreme govori samo o dragom kamenju,
a onda ponekad odjednom zasedne negde na palubi i
crta neto, as na manetni as na maramici.
Uvee je u grand-salonu bio bal. Ve sam vam
opisivao tu velianstvenu dvoranu, kao prenetu iz
Versaja ili Bakingemske palate. Svuda je pozlata, zidovi
u ogledalima, kristalni elektrini lusteri melodino
zveckaju u taktu laganog ljuljukanja broda. Orkestar
(uzgred budi reeno, sasvim dobar) svirao je uglavnom
beke valcere, a ja, kao to Vam je poznato, smatram da
je taj ples nepristojan, zato sam stajao u uglu i
povremeno pogledom pratio Svitajlda. Taj se veselio iz
sve snage, pozivao as jednu as drugu damu, skakao
kao jarac, bezono ih gazio po nogama, ali se zbog toga

nije ni najmanje uzbuivao. Naas sam se zamislio

priseajui se kako smo mi nekada plesali, kako je
graciozno Vaa ruica, utegnuta u belu rukavicu, leala
na mom ramenu. Odjednom videh da se Svitajld
spotakao, samo to nije ispustio svoju partnerku, pa se,
ak i ne izvinivi se, brzim korakom, gotovo trkom
uputio stolu sa zakuskom. Njegova dama je zbunjeno
zastala nasred dvorane, a i meni se uinio udnim tako
neodoljiv napad gladi.
Meutim, Svitajld nije ak ni pogledao posude s
kolaima, sirevima i voem. Zgrabio je papirnu salvetu
iz srebrnog draa i, zgrivi se, poeo pomamno da
kraba neto po njoj. Potpuno se raspojasao, ne
smatrajui potrebnim da uva tajnu ak ni usred
gomile! Gorei od radoznalosti krenuo sam nemarnim
hodom ka njemu. Ali Svitajld se ve ispravio, presavio
salvetu naetvoro, valjda se spremao da je sakrije u
dep. Avaj, nisam stigao ni da bacim pogled preko
njegovog ramena. Ljutito sam lupnuo nogom i ve hteo
da se vratim kad opazih da mister Fandorin prilazi
stolu, sa dve ae ampanjca. Jednu on prui
Svitajldu, drugu ostavi sebi. uo sam kako Rus ree:
Ah, dragi profesore, ipak ste strano rasejani! Sad ste
gurnuli u dep prljavu salvetu. Svitajld se zbuni,
izvue salvetu, zguva je u grudvicu i baci pod. sto.
Odmah sam, im se pridruio i namerno poveo razgovor
o modi, znajui da e indologu to brzo dosaditi pa e
otii. Tako je i bilo.
Tek to je on, poto se izvinio, ostavio nas dvojicu
same, mister Fandorin zaverenikim tonom proaputa:
Pa, ser Redinalde, koji e od nas dvojice da se zavue
pod sto? Shvatio sam da nije samo meni sumnjivo
profesorovb poiaanje, nego i diplomati. Izmeu nas oe
za
tren
oka
uspostavilo
potpuno
uzajamno
razumevanje. Da, ba je nezgodno - saglasio sam se
ja. Pogledavi oko sebe mister Fandorin predloi:
Hoemo li poteno: neka jedan smisli pristojan izgovor,

a drugi neka se zavlai. Klimnuh glavom i zamislih se,

ali nita odgovarajue nije mi padalo na pamet.
Eureka - apnu moj sauenik i brzim, gotovo
neprimetnim pokretom otkinu mi jedno zlatno dugme.
Ono pade na pod, diplomata ga vrhom cipele gurnu pod
sto. Ser Redinalde, kaza on glasno, tako da uju svi
u blizini. Mislim da vam je otpalo dugme.
Dogovor je dogovor. unuo sam i pogledao pod
sto. Salveta je bila sasvim blizu, ali zato je prokleto
dugme odletelo do samog zida, a sto je bio prilino
irok. Zamislite samo: Va mu puzi etvoronoke pod
stolom, pri emu je sali okrenut na ne ba impozantan
nain. Na povratku je nastala sramotna scena. Pomolio
sam se ispod stola a onda ugledao tik pred sobom dve
mlade dame koje su ivo razgovarale s mister
Fandorinom. Ugledavn moju riu glavu u nivou svojih
kolena, dame uplaeno vrisnue, a moj podmukli
sauesnik mirno ree: Dozvolite mi da vam predstavim
barona Milford-Stouksa. Dame me hladno pogledae
odozgo, i bez rei se udaljie. Skoio sam i, kiptei od
besa, povikao: Ser, vi ste ih namerno zaustavili da
biste mi se podsmehnuli! Fandorin s nevinim izrazom
lica odgovori: Zaista sam ih namerno zaustavio, ali
nikako da bih vam se podsmehnuo. Prosto mi je palo na
pamet da e one svojim irokim suknjama zakloniti od
sale va rizini prodor u neprijateljsku pozadinu. A gde
je trofej?
Razmotao sam salvetu rukama drhtavim od
nestrpljenja; ugledali smo neto udno. Dajem vam po
seanju:

PALACE!!!
Kakve su to geometrijske figure? ta znai ova cikcak linija? U kom smislu ralase*16? I zato tri
uzvinika?
Kriom sam pogledao Fandorina. On je sa dva
prsta protrljao unu resicu i promrmljao neto
nerazumljivo. Pretpostavljam na ruskom.
ta vi mislite o ovome? - upitao sam.
Priekaemo zagonetno odgovori diplomata. On je
blizu cilja.
Ko je blizu? Svitajld? Kakvog cilja? I da li je dobro
to je blizu?
Ali ne stigoh da postavim sva ta pitanja jer u
dvorani svi zagrajae, poee da aplaudiraju i mesje
Drije, pomonik kapetana zaduen za putnike,
zagluujue viknu u megafon: Dakle, mesje i medam,
gran-pri nae lutrije dobija kabina broj osamnaest! Do
ovog asa bio sam tako zanet radnjama sa zagonetnom
salvetom da uopte nisam obraao panju na ono to se
deava u salonu. A tamo, pokazalo se, ples se ve
zavrio i organizovana je prodaja listia dobrotvorne
lutrije Spasimo posrnule ene (u pismu od 3. aprila
pisao sam Vam o toj glupavoj ideji). Moj odnos prema
dobrotvorstvu i posrnulim enama Vama je dobro
poznat, tako da u se uzdrati od komentara.

16

Palata (engl.)

Sveana objava je na mog sabesednika delovala na

udan nain - on se paeniki namrtio i uvukao glavu
u ramena. U prvom trenu sam se iznenadio, ali sam se
onda setio da je mister Fandorin upravo u kabini 18.
Zamislite samo, on je sreni dobitnik!
Ovo postaje nepodnoljivo - promrmljao je miljenik
fortune, zamuckujui vie nego obino. - Idem ja, lepo,
da se proetam - i ustuknu ka vratima, ali je misis
Kleber zvonko povikala: To je mesje Fandorin iz naeg
salona! Eno ga, gospodo! U belom smokingu, s crvenim
karanfilom! Mesje Fandorine, kuda ete? Dobili ste
gran-pri!
Svi se okrenue ka diplomati i poee da
aplaudiraju jo silnije, a etiri stjuarda ve su u
dvoranu unosila glavnu nagradu: stojei sat retke
runoe, nalik na Big-Ben. Bila je to uistinu strana
graevina od hrastovine, u duborezu, oveije visine i
teka najmanje etiri stouna. Uinilo mi se da je u
oima mister Fandorina promaklo neto nalik na uas.
Ne mogu ga osuivati zbog toga.
Dalji razgovor bio je nemogu pa se ja vratih u
svoju kabinu da napiem ovo pismo.
Oseam da dolaze strani dogaaji, stee se obru
oko mene. Ali, ne nadajte se, gospodo progonitelji,
neete me uhvatiti tako lako!
Ve je kasno, vreme je da izmerim koordinate.
Dovienja, mila moja, nena, beskrajno oboavana, Emili!
Voli Vas Va
Redinald Milford-Stouks.

Renata Kleber

Renata

je uvrebala Rundova (tako je ona krstila

dedicu Goa kada se pokazalo kakva je on zverka)
pokraj
kabine.
Sudei
po
izguvanom
licu
i
razbaruenoj sedoj kosi, komesar samo to se probudio
- oigledno se odmah posle ruka razbakario u krevetu
i spavao do veeri.
Veto zgrabivi detektiva za rukav Renata se
podigla na vrhove prstiju i ispalila:
- Da vam kaem neto!
Rundov ju je ispitivaki pogledao, prekrstio ruke na
grudima i pakosnim glasom rekao:
- Sluam vas s velikim interesovanjem. Odavno se
spremam da porazgovaram s vama, madam. - Takav ton
pobudi oprez kod Renate, ali je pomislila da je to
glupost: Rundova verovatno mui eludac, ili je moda
sanjao crknutog pacova.
- Uradila sam va posao - pohvali se Renata i
pogleda oko sebe, da neko ne prislukuje. - Idemo u
vau kabinu, tamo nam niko nee smetati.
U Rundovljevom prebivalitu vladao je idealan red:
na sredini stola stajala je poznata crna fascikla, pored
nje ravna hrpa papira i uredno zaotrene olovke. Renata
je radoznalo vrtela glavom levo-desno, primetila je i
etku za obuu sa kutijom imalina, i okovratnike koji
su se suili na konopcu. Brka je cicija: sam isti cipele,
sam pere, samo da posluzi ne da baki.
-Kazujte ta imate - nervozno promumla Rundov
nezadovoljan Renatinom radoznalou.
- Znam ko je zloinac - ponosno izjavi ona. Ova vest
na detektiva nije ostavila oekivani utisak. Uzdahnuo je
i upitao:

- Pa, ko je?
- Ma, jeste li vi slepi? To se vidi golim okom! Renata pljesnu rukama i sede u fotelju. - Sve novine su
pisale da je ubistvo izvrpo psihopata. Nijedan
normalan ovek nije mogao da napravi tako neto, zar
ne? A sad, razmislite ko sedi za naim stolom. Naravno,
biran buket, pupoljak do pupoljka, sve sami gnjavatori i
grdobe, ali psihopata je samo jedan.
- Aludirate na barona? - upitao je Rundov.
- Konano ste shvatili - Renata saaljivo klimnu
glavom. - To je jasno ko dan. Pa, videli ste kako me
gleda? To je zver, monstrum! Plapm se da sama
prolazim hodnicima. Jue sam ga srela na stepenicama,
a u blizini ni ive due. Srce mi se steglo! - Ona se
rukom uhvati za stomak. - Odavno ja njega posmatram.
Nou mu dugo gori svetlo, ali su zavese vrsto
namaknute. Jue je, meutim, ostao mali, maleni otvor.
Zvirnula sam sa palube: on stoji nasred kabine, mae
rukama, pravi jezive grimase, preti nekome prstom.
Uas! Zatim, ve je bila no, uhvatila me strana
migrena pa sam izala da udahnem sveeg vazduha.
Odjednom vidim: na psihopata stoji na pramcu,
zabacio glavu ka nebu i gleda u mesec kroz nekakvu
gvouriju. Tu mi je sinulo! - Renata se nagnu napred i
pree na apat. - Mesec pun, okrugao. Zato je on
poaaveo. On je manijak u kome se na utap probudi
krvolonost. itala sam o takvima! to me gledate kao
da sam kakva glupaa? Jeste li gledali u kalendar? Renata likujui izvue iz torbice kalendari. - Evo,
pogledajte, proverila sam. Petnaestog marta, kad je u Ri
de Grinel ubijeno deset ljudi, bio je upravo pun mesec.
Vidite, pie crno na belo: pleine lune17
17

Pun mesec (franc.).

Rundov pogleda, ali prilino nezainteresovano.

- Ma, ta se beite kao sovuljaga! - naljutila se
Renata. - Je l vi shvatate da je noas opet pun mesec!
Dok se vi ovde budete skanjerali, on e ponovo da
izgubi glavu i ucmekae jo nekog. A ja ak znam i koga
- mene. On me mrzi - njen glas histerino zadrhta. Mene svi na ovom odvratnom parobrodu hoe da ubiju!
Nije dosta to me je napao Afrikanac i to onaj Azijat
zija i mrda kvrgama, nego sad jo i ludi baron!
Rundov ju je gledao tekim, netreminim pogledom
i Renata zamaha rukom ispred njegovog nosa:
-Hej! Mesje Go! Da niste zaspali?
Deda je vrsto uhvati za runi zglob, skloni joj
ruku u stranu i grubo ree:
- Sluajte, draga moja. Dosta je lakrdije. Sa riim
baronom u ja lako, a vi bolje ispriajte za pric. I ne
vrdajte, nego istinu na sunce! - prodera se on tako da
Renata uvue glavu u ramena.
Za veerom ona je sedela pomno zagledana u tanjir.
Sote od jegulje gotovo da nije pipnula, a uvek je jela s
izvanrednim apetitom. Oi su joj bile crvene, nateene.
Usne su joj povremeno blago podrhtavale.
Zato je Rundov bio dobroduan, ak i prijatan. U
Renatu je esto pogledao, i to ne bez strogosti, ali
njegov pogled nije bio neprijateljski ve pre oinski. Nije
tako okrutan komesar Go kakvim eli da se prikae.
- Solidna stvarica - ree on sa zaviu gledajui
asovnik Big-Ben koji je stajao u uglu salona. - Ba ima
srenih ljudi.
Monumentalna nagrada nije mogla da ue u
Fandorinovu kabinu i privremeno je smetena u
Vindzor. Hrastova kula je zagluujue kucala, zveckala,
groktala i svaki as je zvonila za uzbunu, tako da su se
svi, jo nesvikli, svako malo hvatali za srce. A za
dorukom, kada je Big-Ben s desetominutnim
zakanjenjem objavio da je devet sati, doktorova

supruga samo to nije progutala kafenu kaiicu. Uz to,

kula je u osnovi bila oito pouska i kada bi naiao jak
talas, poinjala je pretee da se klati. Evo i sad, poto je
zaduvao sveiji vetar i bele zavese na prom otvorenim
prozorima poele kukaviki da podrhtavaju pod vetrom,
Big-Ben je ozbiljno zakripao.
Rus je komesarovu iskrenu ushienost shvatio,
reklo bi se, kao ironiju, i poeo je da se pravda:
- G-govorio sam im da i sat takoe daju posrnulim
enama, ali gospodin Drije je bio neumoljiv. Kunem se
Hristom, Alahom i Budom, k-kada stignemo u Kalkutu,
zaboraviu ovo strailo na brodu. Niko ne sme da mi
natura taj komar!
On zabrinuto, ispod oka, pogleda prvog oficira
Renijea; ovaj je diplomatski utao. Tada je, traei
saoseanje, diplomata pogledao u Renatu, ali je ona
odgovorila surovim, mranim pogledom. Prvo, bila je
loe raspoloena, a drugo, Fandorin je od pre nekog
vremena bio kod nje u nemilosti.
A to je posebna pria.
Poelo je time to je Renata primetila kako
slabunjava misis Trufo osetno ivne kad se nae u
blizini divnog diplomate. A i sam mesje Fandorin je,
sudei po svemu, pripadao rasprostanjenom soju
istinskih lepotana koji u svakoj runoj eni ume da
pronae neto pikantno, nijednu ne prezire. Prema tom
tipu mukaraca Renata se u principu odnosila s
potovanjem, ak nije bila prema njima ravnoduna.
Jako bi zanimljivo bilo saznati kakvu dra je plavooki
brinet iskopao u setnoj doktorovoj supruzi. A to da on
gaji prema njoj odreeno interesovanje, bilo je
nesumnjivo.
Pre nekoliko dana Renata je bila svedok zabavne
scene u kojoj je uestvovalo dvoje glumaca: misis Trufo
(u ulozi vamp-ene) i mesje Fandorin (u ulozi
podmuklog zavodnika). Publika se sastojala od izvesne
mlade
dame
(izvanredno
privlane,
mada
u

blagoslovenom stanju), koja se pritajila iza visokog

naslonjaa lealjke i koja je bacala poglede u runo
ogledalo. Mesto radnje: krma. Vreme: romantini suton.
Komad se izvodi na engleskom jeziku.
Doktorova saputnica podilazila je diplomati prema
svim pravilima slonovske nauke britanskog zavoenja
(oba lica su stajala kraj ograde, poluokrenuta prema ve
pomenutoj lealjci). Misis Trufo je, kao to treba, poela
od vremena:
- Ovde, na junoj polulopti, sunce sija ba jako! problejala je poletno.
- O, da - odgovorio je Fandorin. - U Rusiji se u ovo
doba jo nije otopio sneg, a ovde temperatura dostie
trideset pet stepeni Celzijusa, i to u hladu; na suncu je
jo toplije.
Tu je, posle uspeno zavrenog preludija, misis
Kozja Njuka osetila da moe da pree na intimniji
predmet:
-Jednostavno ne znam ta da radim! - sa
stidljivou koja dolikuje temi kazala je ona. - Imam
tako belu kou! Ovo nesnosno sunce e mi pokvariti
ten, a jo e me, da zlo bude gore, obdariti pegama.
- Pitanje pega i mene v-veoma brine - s dubokom
ozbiljnou je odgovorio Rus. - Ali ja sam, iz
predostronosti, poneo losion od ekstrakta turske
kamilice. Vidite - preplanulost je ravnomerna a pega
uopte nema.
I poturio je, zmija-zavodnica, estitoj eni svoje
lepukasto lice.
Glas misis Trufo je izdajniki zadrhtao:
-Stvarno, nijedne pege... Samo su obrve i trepavice
malo izgorele. Imate divan epitel, mister Fandorine,
prosto divan!
Sad e je on poljubiti, predviala je Renata opazivi
da je diplomatov epitel od pocrvenelog lica doktorice
udaljen nekih pet centimetara.
Predviala je - i pogreila.

Fandorin se odmakao i rekao:

- Epitel? Vi se razumete u fiziologiju?
- Malo - skromno je odgovorila misis Trufo. - Pa, do
udaje sam imala neke veze s medicinom!
- Zaista? Ba zanimljivo! M-morate mi ispriati o
tome!
Naalost, Renata nije uspela da predstavu odgleda
do kraja, pored nje je sela poznata dama, i moralo se
odustati od posmatranja.
Ipak, neveti napad glupae-doktorovice raspalio je
Renatinu sujetu. Moda bi i ona trebalo da isproba
svoje ari na privlanom ruskom medvediu? Naravno,
iskljuivo out of sporting interest,18 a i da ne izgubi
navike neophodne svakoj eni koja dri do sebe.
Ljubavna ushienja Renati nisu bila potrebna. Istinu
govorei, u sadanjem stanju mukarci su u njoj
izazivali jedino muninu.
Da prekrati vreme (Renata je to nazivala radi bre
plovidbe), ona je razradila prost plan - laki pomorski
manevri, pod ifrovanim nazivom Lov na medvede.
Mada mukarci vie lie na pse. Kao to je poznato, oni
su primitivna bia i dele se na tri osnovna tipa: akale,
ovare i mujake. Za svaki od ovih tipova postoji
poseban prilaz.
akal se hrani strvinama, to jest prednost daje
lakom
plenu.
Mukarci
ovog
tipa
trzaju
na
pristupanost.
Zato je u prvom razgovoru, kada je ostala nasamo s
Fandorinom, Renata poela da se ali na mesje Klebera,
dosadnog bankara koji misli samo na cifre i nije ga
briga, gnjavatora jednog, za mladu enu. To bi i najgori
glupan shvatio: ena umire od dokolice i amotinje.
Moe se rei: bacila je golu udicu, bez crva.
Nita. Samo je dugo morala da se brani od
sitniavih pitanja o banci u kojoj joj slubuje mu.
18

Sporta radi (engl.)

Pa, dobro, tada je Renata postavila stupicu za

ovara. To je kategorija mukaraca koji oboavaju slabe
i nezatiene ene. Takvim mukarcima moe ni hleba
da ne da, samo im daj da te spasavaju i tite. Lepa
podvrsta, veoma korisna i pogodna za upotrebu. Ovde je
glavno ne preterati sa slabunjavou, mukarci se plae
bolesnih ena.
Nekoliko puta je, tako, Renata, onemoala od
vruine, graciozno padala na gvozdeno rame viteza i
zatitnika. Jednom nije umela da otvori vrata kabine klju se zaglavio. Uvee, na balu, zamolila je Fandorina
da je zatiti od pripitog (i potpuno bezazlenog)
dragunskog majora.
Rus joj je podmetao rame, otvarao vrata, majoru je
pruio potreban otpor, ali nevaljalac nije pokazao
nikakve znake zaljubljenosti.
Nije valjda da je mujak, iznenadila se Renata. Po
izgledu se ne bi reklo.
Ovaj, trei tip mukarca najprimitivniji je i sasvim
lien mate. Na njih deluje jedino neto grubo-puteno,
poput nehotice pokazanog glenja. S druge strane,
mnogi veliki ljudi, ak luonoe kulture, pripadaju
upravo ovoj kategoriji, tako da vredi pokuati.
S mujacima treba postupati sasvim jednostavno.
Renata je zamolila diplomatu da svrati kod nje tano u
podne, pokazae mu svoje akvarele (koji nisu postojali).
U minut do dvanaest ova Dijana je, spremna, stajala
ispred ogledala, odevena samo u mider i dugaak donji
ve.
U odgovor na kucanje na vratima, viknula je:
- Ma, ulazite bre, toliko dugo vas ekam!
Uao je Fandorin, i zamro na vratima. Renata, ne
okreui se, provrte zadnjicom ispred njega, zavodljivo
ispravi gola lea. Jo su mudri lepotani osamnaestog
stolea otkrili da na mukarce najvie deluje ne izrez do
pupka, nego vrat otkriven otpozadi i obnaena lea.

Oigledno, pogled na nezatienu kimu u mujacima

ljudskog roda budi ivotinjski instinkt.
Izgleda da je to delovalo i na diplomatu - stajao je i
gledao, ne okrenuvi se. Zadovoljna efektom, Renata je
durei se rekla:
- ta je s vama, Deni? Priite, pomozite mi da
obuem haljinu. Samo to mi nije stigao jedan veoma
vaan gost.
Kako bi u takvoj situaciji postupio normalan
mukarac?
Pa, onaj drskiji bi utke priao i poljubio nene
uvojke na vratu.
Osrednji mukarac, ni riba ni meso, pruio bi
haljinu i stidljivo se zakikotao.
Renata bi smatrala da je lov time uspeno zavren.
Odglumila bi zbunjenost, izbacila bestidnika napolje i
izgubila svako interesovanje za njega. Ali Fandorin se
ponaao nestandardno.
- Nije Deni - rekao je on ogavno mirnim glasom. To sam ja, Erast Fandorin. S-saekau ispred vrata dok
se obuete.
Dakle, ili je predstavnik nekakve retke vrste
otporne na greh, ili je nekakav prikriveni perverznjak. U
drugom sluaju badava se trude Engleskinjice. Mada
Renatino otro oko nije registrovalo karakteristine
znake izopaenosti. Osim udne sklonosti da se osami u
drutvu Rundova.
Ipak, sve su to gluposti. Ima mnogo ozbiljnijih
razloga za brigu.
Dakle, u trenutku kada je Renata konano odluila
da bocne viljukom ve gotovo hladan sote, vrata se s
treskom otvorie i u trpezariju upade profesor-cvikera.
On ni inae nije sasvim pri sebi: ili mu je sako krivo
zakopan, ili pertle razvezane, ali sada je bio nalik na
pravo strailo: bradica raupana, kravata otila u
stranu, oi iskolaene, ispod skuta visi naramenica.

Oito se desilo neto vanredno. Renata je istog asa

zaboravila svoje neprijatnosti i radoznalo se zagledala u
nauniko strailo.
Svitajld kao baletan rairi ruke i uzviknu:
- Eureka, gospodo! Tajna Smaragdnog Rade je
reena.
- Oh no - zastenjala je misis Trufo. - Not again!19
- Sada e sve doi na svoje mesto! - konfuzno poe
da objanjava profesor. - Pa, ja sam u dvorcu bio, kako
se samo ranije nisam setio! Mislio sam, mislio, iao
okolo-naokolo, ne uklapa se! Jo u Adenu sam dobio
telegram od svog poznanika iz francuskog ministarstva
unutranjih poslova; on je potvrdio moje pretpostavke,
ali ja svejedno nisam mogao da shvatim kakve veze ima
oko i, to je najvanije, ko bi to mogao da bude. To jest,
uglavnom, ve je jasno ko, ali kako? Na koji nain? I
sad sam se odjednom dosetio! - On pritra prozoru.
Zavesa naduvana od vetra obavi ga kao beli pokrov,
profesor je nestrpljivo skloni rukom. - Vezivao sam
kravatu stojei kraj prozora u svojoj kabini. Gledam talasi. Hrbat do hrbata, sve do horizonta. I odjednom
me neto udari! I sve se sloilo, i marama, i sin! ist
kancelarijski posao: prekopati po spiskovima Ekol
Maritim, i nai e se!
-Nita ne razumem - proguna Rundov. - Bunca.
Kakav sad Maritim...
- O ne, tu je neto vrlo, vrlo zanimljivo! - uzviknu
Renata. - Oboavam da odgonetam tajne. Samo,
profesore, dragi moj, ne ide to tako. Sedite za sto,
gucnite vina, predahnite i ispriajte sve po redu, mirno,
razgovetno. I to je najvanije - od samog poetka, a ne
od kraja. Pa, vi umete tako lepo da priate. Ali, neka mi
prvo neko donese al, da me ne produva ova promaja.
- Dopustite da zatvorim prozore s vetrovite strane i
promaja e odmah nestati - predloio je Svitajld. - U
19

O, ne! Samo ne opet (engl.)

pravu ste, madam, bolje da ispriam sve po redu.

-Ne, nemojte zatvarati, bie zaguljivo. Dakle,
gospodo, - Renatin glas je mazno vibrirao - ko e mi
doneti al iz kabine? Evo klju. Mesje barone!
Rii psihopata se, naravno, ne pomae s mesta.
Zato Renije skoi.
-Profesore, molim vas, ne poinjite bez mene! zamoli on. - Odmah se vraam.
- And Ill go get my knitting20 - uzdahnu misis
Trufo.
Vratila se prva i spretno zazveckala iglama. Muu
je mahnula rukom: kao, moete i da ne prevodite.
A Svitajld se pripremao za trijumf. On je, izgleda,
odluio da poslua Renatin savet i spremao se da svoja
otkria izloi do krajnjih granica efektno.
Za stolom zavlada potpuna tiina, svi su gledali u
oratora, pratei svaki njegov pokret.
Svitajld srknu crno vino, proe kroz salon nazad i
napred, zatim zauze dramsku pozu i, napola okrenut
sluaocima, poe:
-Ve sam vam priao o nezaboravnom danu kada
me je rada Bagdasar pozvao u svoj brahmapurski
dvorac. To je bilo pre etvrt veka, ali sve pamtim jasno,
do najsitnijeg detalja. Prvo to me je iznenadilo bio je
izgled dvorca. Znajui da je Bagdasar jedan od
najbogatijih ljudi u svetu, oekivao sam da u videti
istonjaku rasko i zamah. Ma kakvi! Dvorske
graevine bile su prilino skromne, bez ikakvih
ornamentalnih preterivanja. Pomislio sam da je strast
prema dragom kamenju, koja se u tom rodu nasleuje s
oca na sina, istisnula svaku drugu sujetu. Zato troiti
novac na mermerne zidove ako se time moe kupiti jo
jedan safir ili dijamant? Brahmapurski dvorac,
prizeman i neugledan, bio je u sutini ista ona glinena
krinjica u kojoj se uvala arobna kolekcija neopisivog
20

A ja odoh po svoje pletivo(engl).

sjaja. Nikakav mermer i alabaster ne bi mogli da se

takmie sa zaslepljujuom svetlou dragulja. - Profesor
jo jednom otpi vino, glumei zamiljenost.
Pojavi se zadihani Renije, s potovanjem prebaci
al Renati preko ramena i ostade da stoji pored nje.
- Kakav mermer i alabaster? - apatom upita on.
-Pria o brahmapurskom dvorcu, ne smetajte mi da
sluam - nestrpljivo cimnu bradom Renata.
-Unutranje ureenje dvorca takoe je bilo veoma
jednostavno - nastavio je svoju priu Svitajld. - Tokom
vekova, dvorane i sobe vie su puta menjale oblije i, s
istorijske take gledita, uinio mi se interesantan samo
najvii nivo dvorca, koji se sastojao od etiri dvorane,
okrenute svaka na drugu stranu sveta. Nekada davno te
sale su bile otvorene galerije, ali su u prolom veku
zastakljene. Tada su zidovi ukraeni veoma zanimljivim
freskama sa slikama planina koje su sa svih strana
opasivale dolinu. Pejza je oslikan s neverovatnom
realistinou, kao da su planine nale svoj odraz u
ogledalu. S filozofske take gledita, takvi odrazi u
ogledalu treba da simbolizuju dvostruku prirodu svega
postojeeg i...
Negde vrlo blizu zazvoni brodsko zvono za uzbunu,
zaue se povici, neka ena zacia u oajanju.
- O, Boe, vatrogasna uzbuna! - uzviknu prvi oficir i
pojuri ka vratima. - Samo nam je jo to falilo!
Svi u gomili jurnue za njim.
-Whats happening? - uzaludno je pitala nasmrt
preplaena misis Trufo. - Are we hoarded by pirates?*21
Renata je jednu sekundu sedela otvorenih usta,
zatim je prodorno vrisnula. vrsto je zgrabila komesara
za skut sakoa i nije mu dozvolila da potri za ostalima.
- Mesje Go, ne ostavljajte me! - zavapila je. - Ja
znam ta znai poar na brodu, itala sam! Sad e svi
da pojure ka amcima, poee , da guraju jedni druge, a
21

ta se desilo? Napali su nas gusari?(engl.)

ja sam slaba trudna ena, mene e sigurno odgurnuti!

Obeajte da ete se pobrinuti za mene!
- Ma kakvi sad amci? - uzbueno proguna deda.
- Priate gluposti! Rekli su mi da na Levijatanu postoji
savrena protivpoarna zatita, postoji ak i brodski
brandmajstor. Ma, ne tresite se, sve e biti u redu. Pokuao je da se oslobodi, ali je Renata Grevito stezala
njgov skut. Zubi su joj cvokotali. .
- Deder, pusti me, devojice - neno ree Rundov. Neu otii nikud. Samo da virnem kroz prozori na
palubu.
Ne, Renatin stisak nije poputao.
Komesar je bio u pravu. Kroz neka dva-tri minuta u
hodniku se zaue lagani koraci, um glasova i, jedan
za drugim, vindzorci poee da se vraaju.
Oni se jo ne behu povratili od straha, i zbog toga
su se mnogo smejali i govorili glasnije nego obino.
Prva je ula Klarisa Stamp, zatim par Trufo, pa
Renije, sav crven u licu.
-Najobinija glupost - objavio je prvi oficir. - Neko
je bacio neugaenu cigaru u pepeljaru, a tamo su bile
stare novine. Vatra se prenela na zavesu, ali mornari su
bili brzi i ugasili je za minut... O, vidim da se ste se
dobro pripremili za brodolom - nasmejao se on i
paljivije se zagledao u Klarisu.
Ona je u rukama drala novanik i bocu s
oranadom.
- Dobro oranada, da ne umrete od ei na puini dosetio se Renije. - Ali ta e vam novanik? Teko da bi
vam zatrebao u amcu.
Renata se histerino zakikota, a mis Stara Devojka
zbunjeno spusti bocu na sto.
Doktor i njegova ena su takoe bili pod punom
ratnom opremom: mister Trufo je stigao da uzme torbu
s instrumentima, a njegova supruga je na grudi
pritiskala prekriva.

-Ovo je Indijski okean, gospoo, teko da biste se

smrzli - ozbiljnog lica ree joj Renije, ali koza, ne
razumevajui, samo zaklima glavom.
Pojavi se i Japanac s dirljivim raznobojnim
zaveljajem u ruci. ta li je u njemu, moda putni
pribor za harakiri?
Psihopata ue sav razbaruen, sa krinjicom u
ruci. U takvima se obino uva pribor za pisanje.
- Kome ste se vi to spremili da piete, mesje
Milford-Stouks? M-m, shvatam! Poto bi mis Stamp
popila oranadu, ubacili bismo pismo u praznu bocu i
poslali ga na put po talasima - pretpostavio je prvi
oficir, koji se poeo aliti preko mere (oigledno, usled
olakanja).
Sada su na okupu bili svi sem profesora i
diplomate.
- Mesje Svitajld sigurno pakuje svoje naune
radove, a mesje Rus pristavlja samovar da napokon
popije aj - rekla je Renata, zarazivi se Renijeovom
veselou.
Mi o vuku... - na vratima se pojavi Rus, i tu i
zastade. Njegovo lepo lice bilo je tmurnije od tmastih
oblaka.
- ta je, mesje Fandorine, reili ste da u amac
ponesete i svoju nagradu? - izazovno se zainteresova
Renata.
Svi prsnue u smeh, ali Rus ne obrati panju na
alu (pravo govorei, veoma duhovitu).
-Komesare Go, - tiho kaza on - ako vam nije teko,
izaite, molim vas, u hodnik. I pourite.
udno: izgovarajui te rei diplomata nijednom ne
zamuca. Moda se izleio zahvaljujui nervnom
potresu? Deava se.
Renata je htela da se naali i s tim u vezi, ali se
ugrizla za jezik - bilo bi to ipak previe.
- ta je tako hitno? - nevoljko upita Rundov. - Jo
jedan apta. Kasnije, mladiu, kasnije. Prvo hou da

ujem profesora do kraja. Gde je on, avo da ga nosi!

Rus je gledao komesara s iekivanjem. Poto je
shvatio da se dedica uzjogunio i da nema nameru da
izae u hodnik, Fandorin slegnu ramenima i kratko
ree:
- Profesor nee doi.
Go se namrti:
- A zato?
- Kako nee doi? - uzviknu Renata. - Pa, stao je na
najzanimljivijem mestu! To jednostavno nije poteno!
- Mister Svitajld je upravo ubijen - suvo izjavi
diplomata.
- ta, ta?! - zaurla Rundov. - Ubijen?! Kako
ubijen?!
- Pretpostavljam
hirurkim
skalpelom
sa
zadivljujuom hladnokrvnou odgovori Rus. - Grlo mu
je prerezano vrlo precizno.

Komesar Go

Kad

e nas konano pustiti na obalu? - alostivo

upita madam Kleber. - Svi se ve etaju po Bombaju,
samo mi ovde sedimo li, sedimo ...
Zavese na prozorima bile su namaknute jer je
sunce bilo u samom zenitu, zagrejalo je palubu i uarilo
vazduh. Vruina je u Vindzoru, zaguljivo, ali svi
strpljivo sede, ekaju rasplet.
Go izvue iz malog depa asovnik - nagradni, s
profilom Napoleona III, i natmureno odgovori:
- Uskoro, gospodo. Uskoro u vas pustiti. Ali, ne
sve.
On je znao ta eka: inspektor Dekson i njegovi
ljudi vre pretres. Orue ubistva je sigurno ve na dnu
okeana, ali mogli su ostati dokazi. Morali su ostati.
Naravno, i indirektnih je ini se dovoljno, ali sa
direktnima je uvek ubedljivije. Dekson bi mogao da se
pojavi ve jednom ...
Levijatan je u bombajsku luku uplovio u zoru. Od
jue su svi vindzorci u svojim kabinama, u kunom
pritvoru. Po dolasku u luku Go je porazgovarao s
predstavnicima vlasti, obavestio ih o svojim zakljucima
i zamolio za pomo. Tada su oni poslali Deksona s
odredom policajaca. Hajde, Deksone, mrdni se - Go je
u mislima pourivao sporog inspektora. Posle besane
noi glava mu je bila kao bubanj, a i jetra se
uznemirila. Ali, komesar je bio dobro raspoloen:
razmotalo se klupko, jo kako se razmotalo, evo vidi se i
kraj!
U pola devet, poto se o svemu dogovorio sa
lokalnom policijom i stigao da ode i do telegrafa, Go je
naredio da pritvorene dovedu u Vindzor, tako e se

lake izvriti pretres. Nije poalio ak ni trudnu Renatu,

mada je u vreme ubistva ona bila pored njega i zato
nikako nije mogla da zakolje profesora. I evo, ve vie
od tri sata komesar uva svoje zatoenike. Smestio se
na strategijskoj taki: okupirao je duboku fotelju preko
puta klijenta; s druge strane vrata, nevidljivi iz salona,
stajala su dvojica policajaca pod orujem.
Razgovor u salonu nije iao, zatoenici su se
preznojavali i nervirali. Ponekad bi provirio Renije,
saoseajno klimnuo glavom Renati i ponovo odjurio na
slubu. Dva puta ih je obilazio i kapetan, ali nije
progovorio ni re, samo je komesara opekao gnevnim
pogledom. Kao da je sam tatica Go zakuvao celu kau!
Poput izbijenog zuba zijala je upranjena stolica
profesora Svitajlda. Sam indolog je sad leao na obali,
u samrtnoj hladovini bombajske gradske mrtvanice.
Zamislivi polumrak i komadine leda, Go je gotovo
pozavideo pokojniku. Lei mirno, sve brige su iza njega,
raskvaeni okovratnik ne useca se u vrat...
Komesar pogleda doktora Trufoa, kome, reklo bi se,
takoe nije bilo bajno: niz crnpurasto lice u potoiima
se slivao znoj, a neprestano mu je, mueniku, na uvo
neto aptala njegova engleska furija.
- to me tako gledate, mesje! - eksplodirao je Trufo
uhvativi policajev pogled. - ta ste se izbeili u mene?
To je, na kraju krajeva, nepodnoljivo! S kojim pravom?
Ja petnaest godina sluim asno i poteno... - Samo to
nije zajecao. - Pa, ta ako je skalpelom? Mnogi su mogli
to da urade!
- Znai, zaista skalpelom? - bojaljivo upita
madmazel Stamp.
Prvi put za sve ovo vreme u salonu zapodenue
razgovor o onome to se desilo.
-Da, tako ist rez pravi samo veoma dobar skalpel ljutito odgovori Trufo. - Pregledao sam telo. Svitajlda je
neko oigledno uhvatio otpozadi, dlanom mu zatvorio
usta, a drugom rukom oinuo po grlu. U hodniku je zid

isprskan krvlju, malo iznad oveje visine. To je zato to

mu je glava bila zabaena...
- Zar za to nije potrebna posebna snaga? - upitao je
Rus (naao se jo jedan kriminolog). - D-dovoljno je
iznenaenje?
Doktor turobno slegnu ramenima:
- Ne znam, mesje. Nisam probao.
Aha, konano! Vrata se odkrinue i na njima se
pojavi izrazito mravo inspektorovo lice. On pozva Goa
prstom, ali ovaj se ve i sam, stenjui, izvlaio iz fotelje.
U
hodniku
je
komesara
ekalo
prijatno
iznenaenje. Ah, kako se sve divno uklopilo! Temeljno,
efektno, lepo. Da ovog asa dovede sud i porotnike ovakve dokaze nijedan advokat ne bi mogao da obori.
Sila je matori Gistav, svakom mladiu e dati sto poena
fore. A i Deksonu svaka ast, potrudio se.
U salon su uli njih etvorica: kapetan, Renije,
Dekson i, poslednji, Go. On se tako dobro oseao da
je u tom trenu ak poeo neto da pevui. I jetra mu se
smirila.
- Sve je tu, dame i gospodo - veselo objavi Go i
stade nasred salona. Ruke je sastavio iza lea, lako se
klatio na petama. Ipak je prijatno oseati se kao vana
persona, u odreenoj meri ak gospodar sudbine. Put je
bio dug i teak, ali je savladan. Ostalo je ono
najprijatnije.
-Morao je tatica Go dobro da lupa sedu glavu, ali
ma koliko skrivali tragove, staro njukalo e namirisati
lisiiju logu. Ubistvom profesora Svitajlda zloinac se
konano odao, bio je to korak oajnika. Mislim da e mi
ubica tokom ispitivanja ispriati i o indijskoj marami, i
o jo kojeemu drugom. Uostalom, elim da se zahvalim
mesje ruskom diplomati, koji mi je, i ne znajui, nekim
svojim razmiljanjima i pitanjima pomogao da naem
pravi put.
U ovom sveanom trenutku Go je mogao da
priuti sebi velikodunost. On s visine klimnu glavom

Fandorinu. Ovaj se utke nakloni. Ipak su odvratne te

aristokrate s njihovim prenemaganjem - suta
nadmenost, ali ljudsku re od njih ne moe uti.
-Moja plovidba se ovde zavrava. to bi se reklo,
hvala na drutvu, svemu doe kraj. Na obalu e se
iskrcati i ubica, koga u ja ba ovde, na brodu, predati
u ruke inspektora Deksona.
Prisutni, koji su sedeli, s napregnutom panjom
pogledae u krljavog mranog gospodina s obema
rukama u depovima.
- Drago mi je to je ovaj komar iza nas - kazao je
kapetan Klif.
- Znam da ste morali da podnesete mnogo
neprijatnosti, ali sada je sve u redu. Ako elite, glavni
stjuard e vas rasporediti po drugim salonima. Nadam
se da e vam dalja plovidba na naem Levijatanu
pomoi da zaboravite sve to se desilo.
- Teko - u ime svih odgovori madam Kleber. Nama su ovde ivot zagorali! Hajde, ne muite nas,
mesje Go, kaite ve jednom ko je ubica.
Kapetan htede da kae jo neto, ali Go
upozoravajue podie ruku, njegov nastup je morao biti
solo-partija; pa - zasluio je.
- Priznajem da sam u poetku sumnjao na sve vas.
Odabir je tekao dugo, i muno. Sada mogu da vam
saotim najznaajnije: pored tela lorda Litlbija nali
smo zlatni amblem Levijatana, evo ovaj. - On lupnu
prstom po znaki na svom reveru. - Ova malena
stvarica pripada ubici. Kao to vam je poznato, zlatnu
znaku su mogli da poseduju samo stariji brodski oficiri
i putnici prve klase. Oficiri su odmah iskljueni iz kruga
osumnjienih zato to su svi imali amblem, a niko se
nije obratio kompaniji s molbom da mu izda nov umesto
izgubljenog. Zato su etiri putnika bila bez amblema:
madmazel Stamp, madam Kleber, mesje Milford-Stouks
i mesje Aono. Ta etvorka bila je pod mojom posebnom
prismotrom. Doktor Trufo je dospeo ovamo zato to je

lekar, misis Trufo - zato to su mu i ena isti avo, a

gospodin ruski diplomata usled snobovskog odbijanja
da nosi znaku poput pazikue.
Komesar zapali lulu i proeta se po salonu.
- Kajem se, grean sam. U samom poetku sumnjao
sam na gospodina barona, ali na vreme sam dobio
obavetenje o njegovim... prilikama, i izabrao sam
drugu metu. Vas, gospoo - Go se okrenuo ka
madmazel Stamp.
- Primetila sam - dostojanstveno odgovori ona. Samo nikako nisam mogla da shvatim zbog ega sam ja
to sumnjiva.
- Kako to? - iznenadi se Go. - Prvo, po svemu se
vidi da ste se sasvim nedavno obogatili. To je samo po
sebi ve sumnjivo. Drugo, slagali ste da nikad niste bili
u Parizu - na lepezi vam je zlatnim slovima napisano
Hotel Ambasador". Dodue, prestali ste da nosite
lepezu, ali Go ima otro oko. Odmah sam primetio tu
stvaricu. U skupim hotelima gostima poklanjaju takve
predmete za uspomenu. Ambasador je upravo u Ri de
Grenel i nalazi se na pet minuta hoda od mesta zloina.
Raskoan hotel, u njemu odsedaju razni ugledni ljudi.
Zato madmazel Stamp taji, zapitao sam se. Neto tu
nije u redu. A jo mi se i ona Mari Sanfon motala po
glavi... - Komesar se razoruavajue osmehnu Klarisi
Stamp. - Tumarao sam, vrteo se u krug, ali sam na
kraju krajeva nanjuio pravi trag, ne zamerite,
madmazel.
U tom asu Go vide da je rii baron postao beo
kao sneg: vilica mu se trese, zelene ourde gore kao u
adaje.
- Kakve su to... moje prilike? - polako poe on,
razjareno se guei reima. - ta imate u vidu,
gospodine detektive?
-No, dobro - Go pomirljivo podie ruku. - Smirite
se. Vi ne smete da se nervirate. Prilike kao prilike, nije
vano. To sam rekao da objasnim zato sam prestao da

vas ubrajam u osumnjiene. Uzgred, gde vam je

amblemi?
- Bacio sam ga - otro odgovori baron, jo uvek
sipajui munje iz oiju. - Grozan je! Lii na zlatnu
pijavicu! A i...
- A i ne pristaje baronu Milford-Stouksu da nosi
takvu ploicu, kao razni skorojevii, zar ne? pronicljivo primeti komesar. - Jo jedan snob.
Madmazel Stamp se, izgleda, takoe uvredila:
- Komesare, vrlo slikovito ste opisali zato vam je
bila sumnjiva moja persona. Zahvaljujem se - ona
sarkastino klimnu iljatom bradom. - Ipak ste gnev
zamenili milou.
- Jo iz Adena sam u prefekturu poslao niz
telegrafskih upita. Nisam imao vremena da saekam
odgovore, jer je potrebno vreme za sakupljanje
informacija, tako da su me tek u Bombaju saekale
depee. Jedna od njih ticala se vas, madmazel. Sad
znam da ste od etrnaeste godine, posle smrti roditelja,
iveli kod neke dalje tetke u selu. Ona je bila bogata, ali
cicija; vas, svoju drubenicu, kinjila je, drala tako rei
na hlebu i vodi.
Engleskinja pocrvene - izgleda da joj je bilo ao to
je uopte postavila pitanje. ek, draga moja, pomislio je
Go, tek e ti meni da se crveni.
- Pre nekoliko meseci starica je umrla i tada se
ispostavilo da je sve svoje imanje zavetala vama. Nije
udo to ste, posle toliko godina provedenih pod
kljuem, poeleli da sve vidite - da krenete na put oko
sveta. Verovatno ranije nita osim knjiga niste videli?
- A zato je ona krila da je putovala u Pariz? neuljudno upita madam Kleber. - Zato to je njen hotel
bio u istoj ulici u kojoj su ubili gomilu ljudi? Plaila se
da e sumnja pasti na nju, je li?
-Ne - Go se osmehnu. - Nije u tome stvar. Poto se
odjednom obogatila, madmazel Stamp je postupila kao
to bi i svaka druga ena na njenom mestu: odmah je

krenula da vidi Pariz, prestonicu sveta. Da uiva u

pariskim lepotama, da se odene po poslednjoj modi, ali
i... zbog ljubavnih avantura.
Engleskinja nervozno stee prste, pogled joj
postade moleiv, ali Goa vie nije bilo mogue
zaustaviti - neka zna, angrizava miledi, ta je eka kad
die nos pred komesarom pariske policije.
- I gospoica Stamp je kusala romantiku velikom
kaikom. U hotelu Ambasador upoznala se s
neverovatno lepim i ljubaznim kavaljerom koji se u
policijskoj kartoteci vodi pod nadimkom Vampir.
Poznata linost, specijalizovao se za bogate strankinje u
poznim godinama. Strast je buknula momentalno i, kao
to uvek biva kod Vampira, zavrpla se bez upozorenja.
Jednog jutra, tanije 13. marta, vi, madam, probudili
ste se sami i niste prepoznali hotelsku sobu - bila je
prazna. Va intimni prijatelj odneo je sa sobom sve osim
nametaja. Poslali su mi spisak vaih ukradenih stvari.
- Go pogleda u fasciklu. - Tamo je, pod brojem 38,
zlatni bro u obliku kita. Kada sam proitao sve to,
postalo mi je jasno zato gospoica Stamp ne voli da se
sea Pariza.
Bilo je tuno i pogledati nesrenicu; ona je pokrila
lice rukama. Ramena su joj podrhtavala.
- U madam Kleber nisam ozbiljno sumnjao - Go
pree na sledeu osobu - mada nije mogla ubedljivo da
mi objasni odsustvo amblema.
-A zasto ste ignorisari moje obavestenje? odjednom upita Japanac. - Pa, rekao sam vam nesto
veoma vazno.
- Ignorisao? - Komesar se naglo okrenu ka
sabesedniku. - Nikako. Razgovarao sam sa gospoom
Kleber i ona mi je pruila iscrpna objanjenja. Teko je
podnosila prvi stadijum trudnoe, pa joj je lekar
prepisao... odreena sredstva protiv bolova. Kasnije je
bol nestao, ali jadnica se tako navikla na preparat,
koristila ga je i za ivce, i protiv nesanice. Doza je rasla,

stvorila se pogubna navika. Porazgovarao sam s madam

Kleber kao otac, i ona je na moje oi tu gadost bacila u
more. - Go s glumljenom strogou pogleda Renatu
koja je kao dete napuila donju usnu. - Pazite, mila
moja. Dali ste asnu re tatici Gou.
Renata spusti pogled i klimnu glavom.
-Ah, kakva dirljiva delikatnost prema madam
Kleber! planu Klarisa. - Zato mene niste potedeli,
mesje detektive? Osramotili ste me pred celim
drutvom!
Ali Gou sad nije bilo do nje - uporno je gledao u
Japanca, i njegov pogled je bio teak, neumoljiv.
Pametan je Dekson, shvatio je bez rei: vreme je.
Njegova ruka izroni iz depa, ali ne prazna - alosnim
sjajem svetlucao je brunirani elik revolvera. Cev je bila
uperena pravo u Azijatovo elo.
- Vi, Japanci, nas, ini mi se, smatrate riim
majmunima? - zlobno upita Go. - uo sam da upravo
tako nazivate Evropljane? Mi smo dlakavi varvari, zar
ne? A vi ste lukavi, prefinjeni, vrlo kulturni; beli ljudi
nisu dostojni ni cipele da vam izuju! - Komesar je
podsmeljivo naduvao obraze i pustio u stranu veliki
kolut dima. - Dokrajiti desetak majmuna - to je
sitnica, kod vas se to i ne rauna u greh.
Aono se sav skupio, lice kao mu da se skamenilo.
-Vi me optusujete sa ubistvo rorda Ritrbija i
njegovih vasara... to jest srugu? - ujednaenim, gotovo
mrtvakim glasom upitao je Azijat. - Sasto me
optusujete?
- Zbog svega, dragi moj, po svim pravilima
kriminalistike nauke - ozbiljno ree komesar i okrenu
lea Japancu, zato to govor koji je Go nameravao da
odri nije bio namenjen tom utotrbom izrodu, nego
Istoriji. Proi e neko vreme a onda e ga odtampati u
udbenicima kriminologije!
-Prvo u vam, gospodo, izloiti indirektne okolnosti
koje dokazuju da je ovaj ovek mogao da izvri zloin za

koji ga optuujem. (Eh, kad bi sad nastupao ne ovde,

pred desetak slualaca, nego u Palati pravde, pred
prepunom salom!) A zatim u vam predoiti dokaze koji
neoborivo dokazuju da je mesje Aono ne samo mogao,
nego je zaista i izvrio ubistvo jedanaest ljudi - deset
15. marta u Ri de Grenel, i jednog jue, 14. aprila, na
brodu Levijatan.
Za to vreme se oko Aonoa obrazovao prazan
prostor, samo je Rus ostao, kao i dotad, da sedi pored
uhapenog, a inspektor je stajao malo pozadi s
revolverom na gotovs.
- Nadam se da niko ne sumnja u to da je smrt
profesora Svitajlda Direktno povezana sa zloinom u Ri
de Grenel. Kako je utvrdila istraga, cilj tog zloinakog
akta nije bila kraa zlatnog ive, ve svilene marame...
- Go se strogo namrti: da, da, upravo istraga, i
nemate zato da pravite prezrivu grimasu, gospodine
diplomato - ... koja krije klju skrivenog blaga biveg
brahma-purskog rade Bagdasara. Za sada nam nije
poznato na koji nain je okrivljeni saznao za tajnu
marame. Svi mi znamo da Istok krije mnotvo tajni i
njihovi putevi su nama, Evropljanima, nepoznati. Ipak,
pokojni profesor, pravi znalac Istoka, uspeo je da se
dokopa reenja. Ve je bio spreman da ga podeli s
nama, ali tad je poela poarna uzbuna. Zloincu se,
sigurno, uinilo da mu sama sudbina alje tako
velianstvenu mogunost da zaepi usta Svitajldu. I
ponadao se da e ponovo sve biti po onome nikomnita, kao u Ri de Grenel. Ali ubica nije uzeo u obzir
jedan bitan momenat. Ovoga puta u blizini je bio
komesar Go, a kod njega takvi marifetluci ne prolaze.
Ideja je bila riskantna, ali sa prilino velikim ansama
da uspe. Zloinac je znao da e naunik ne asei
jurnuti u svoju kabinu, da spasava papire... to jest,
hteo sam da kaem, svoje rukopise. Tamo, iza ugla u
hodniku, ubica je i izvrio svoj zloin. Dakle, indirektni
dokaz broj jedan. - Komesar podie prsg. - Mesje Aono

je istrao iz salona, znai mogao je da izvri to ubistvo.

- Nisam samo ja - rekao je Japanac. - Iz sarona je
istrsaro jos sest ljudi: mesje Renije, mesje i madam
Trufo, mesje Fandorin, mesje Mirford-Stouks i
madmozer Stamp.
-Tano - saglasi se Go. - Ja sam samo eleo da
demonstriram porotnicima, to jest prisutnima, vezu ova
dva zloina, kao i mogunost da ste vi izvrilac
jueranjeg ubistva. Vratimo se sada zloinu veka. U
to vreme gospodin Aono se nalazio u Parizu. Ovaj fakt je
nesumnjiv, i potvren je depeom koju sam primio.
- U Parizu se zajedno sa mnom nalazilo jos mirion i
po ljudi - uskoi Japanac.
- Ipak je to indirektni dokaz broj dva - s
glumljenom prostodunou mu je parirao komesar.
- Suvie indirektan - istog asa dodade Rus.
- Ne branim. - Go dosu duvana u lulu i naini
sledei korak. - Ali smrtnu injekciju slugama lorda
Litlbija dalo je lice s medicinskim iskustvom.
Medicinara u Parizu nema milion i petsto, nego mnogo
manje, zar ne?
Ovu tvrdnju niko nije osporavao. Kapetan Klif
upita:
- Tano, ali ta s tim?
- Evo ta, mesje kapetane, - britkim pogledom sinu
Go - na prijatelj Aono nije nikakav oficir, kao to nam
se predstavio nego diplomirani hirurg i nedavno je
zavrio medicinski fakultet na Sorboni! Upravo to pie u
pomenutoj depei.
Efektna pauza. Priguena graja u sali Palate
pravde, novinski ilustratori ute olovkama po svojim
blokovima: Komesar Go izvlai svoj adut. Priekajte,
dragi moji, to jo nije kec, kec e doi kasnije.
- I tu, gospodo, prelazimo s indirektnih okolnosti na
dokaze. Neka mesje Aono objasni zato je njemu lekaru, predstavniku uvaene i prestine profesije, bilo
potrebno da se pravi da je oficir? Zato mu je bila

potrebna ta la?
Niz votanu Japanevu slepoonicu skotrlja se
kapljica znoja. Aono je utao. Njegova kura nije dugo
trajala.
- Odgovor je jedan: da otkloni sumnju sa sebe. Pa,
ubica je medicinar! - zadovoljno je rezimirao komesar. A evo vam i dokaz broj dva. Da li ste, gospodo, imali
prilike da sluate o japanskim borilakim vetinama?
-Ne samo da sluamo, nego i da vidimo - kazao je
kapetan. - Jednom sam u Makau video kako japanski
kormilar bije tri amerika mornara. On sav krljav,
reklo bi se ne vredi piljiva boba, a kad je stao da
skae, da mae i rukama i nogama - trojicu ogromnih
kitolovaca tresnuo je o zemlju, koliko su dugi i iroki.
Jednog je udario ivicom dlana po ruci, ali tako da mu je
lakat iaio. Kost mu je polomio, moete da zamislite!
Takav je to bio udarac!
Go zadovoljno klimnu glavom:
- uo sam, takoe, da Japanci vladaju tajnom
borbe prsa u prsa do smrti, a bez ikakvog oruja. Nita
im nije da prstom ubiju oveka. Svi smo mi vie puta
videli kako se mesje Aono bavi svojom gimnastikom. U
njegovoj kabini, ispod kreveta su pronaeni komadi
smrskane tikve, pri tom veoma vrste. A u vrei je bilo
jo nekoliko celih. Oigledno, okrivljeni je na njima
vebao tanost i jainu udarca. Ne mogu da zamislim
kakvu snagu treba imati da bi se golom rukom
smrskala tako vrsta tikva, i to jo vie komada...
Komesar znaajno pree pogledom preko prisutnih
i zavitla dokazom broj dva:
- Podseam vas, gospodo, da je lobanja nesrenog
lorda Litlbija bila razmrskana na nekoliko komada
neobino snanim udarcem tekim, tupim predmetom.
A sada pogledajte uljevitu ivicu dlanova okrivljenog.
Japanac trzajem skloni svoje male mipave ruke
sa stola.
- Drite ga na oku, Deksone. Ovaj ovek je veoma

opasan - upozorio je Go. - Mrdne li - pucajte mu u

nogu ili u rame. A ja u da upitam gospodina Aonoa,
gde mu se deo zlatni amblem? utite? Onda u ja da
odgovorim na to pitanje: lord Litlbi je otrgnuo amblem
sa vaih grudi ba u onom asu kad ste mu naneli
smrtni udarac ivicom dlana po glavi!
Aono malo otvori usta, kao da hoe neto da kae,
ali onda svojim snanim krivim zubima jako ugrize
usnu, i nabra obrve. Lice mu je potom postalo neobino
ravnoduno.
- Slika zloina u Ri de Grenel izgleda ovako. - Go
je poeo da izvodi zakljuke. - Uvee 15. marta Gintaro
Aono pojavio se u vili lorda Litlbija sa ve unapred
smiljenim planom da ubije sve itelje kue i da prisvoji
trouglastu maramu iz domainove kolekcije. U to vreme
ve je imao kartu za Levijatan, koji je trebalo da iz
Sautemptona isplovi za Indiju kroz etiri dana.
Oigledno, okrivljeni je nameravao da krene u potragu
za brahmapurskim blagom u Indiji. Ne znamo kako mu
je polo za rukom da ubedi nesrene sluge da prime
vakcinu protiv kolere. Najverovatnije im je okrivljeni
podmetnuo nekakav krivotvoreni papir gradskih vlasti.
Delovalo bi to sasvim verodostojno, jer, kako se vidi iz
depee koju sam primio, studente poslednje godine
medicine na Sorboni zaista esto koriste za izvoenje
masovnih preventivnih mera. Meu studentima i
staistima univerziteta ima vei broj Azijata, tako da
uta koa odocnelog posetioca teko da je uznemirila
poslugu osuenu na smrt. Najudovinija je neljudska
surovost s kojom je ubijeno dvoje nevine dece. Ja,
gospodo, imam pozamano iskustvo s drutvenim
oloem. U estini moe bandit i bebu da baci u kamin,
ali tako, hladno i proraunato, da mu ruka ne zadrhti...
Saglasiete se, gospodo, to nikako nije francuski nain,
i uopte, nije evropski.
- E, to je tano! - gnevno uzviknu Renije, a doktor
Trufo ga od srca podra.

- Dalje je sve bilo jednostavno - nastavi Go. - Poto

se uverio da su sluge, otrovane injekcijom, pale u san iz
kog im je bilo sueno da se ne probude, ubica se mirno
popeo na sprat, u dvoranu gde je uvana kolekcija, i
krenuo je tamo da posluje. Elem, bio je ubeen da
domain nije kod kue. Meutim, nesreni lord Litlbi
nije, zbog napada kostobolje, otiao u banju, bio je
svojoj sobi. uvi prasak stakla uao je u dvoranu, i tu
je ubijen na, moglo bi se rei, najvarvarskiji mogui
nain. Neplanirano ubistvo liilo je zloinca njegove
avolske hladnokrvnosti. On se najverovatnije spremao
da sa sobom ponese vie raznih eksponata, da skrene
panju sa uvene marame, ali sada je morao da pouri.
Ne znamo, moda je pre smrti lord poeo da vie, pa se
ubica uplaio da e neko sa ulice uti viku. Bilo kako
bilo, on je zgrabio nepotrebnog ivu i brzo se povukao,
ak i ne primetivi da je u ruci ubijenog ostala znaka
Levijatana. Da bi istragu naveo na pogrean trag, Aono
je iz kue izaao kroz prozor zimske bate... Ne, nije ba
tako! - Go se lupi rukom po elu. - Kako se samo
ranije nisam setio! Nije on ni mogao da se vrati istim
putem ako se ve ula vika! Otkud je mogao da zna da
se kraj vrata vile nisu ve skupili prolaznici? Eto zato
je Aono izbio staklo u bati, iskoio u vrt i zatim
preskoio ogradu. Badava se, meutim, trudio, u Ri de
Grenel u taj pozni as nije bilo ive due. Povike, ako ih
je i bilo, niko nije uo...
Osetljiva madam Kleber zajeca. Misis Trufo je
sasluala prevod do kraja i saoseajno obrisala nos
maramicom.
Uverljivo, oigledno, neoborivo, pomislio je Go.
Dokazi i pretpostavke istrage odlino se dopunjuju. A
to, deice, jo nije sve to je za vas pripremio stari
Gistav.
- Sad je pravo vreme da preemo na ubistvo
profesora Svitajlda. Kako je ispravno primetio
okrivljeni, osim njega, teorijski to je moglo da uradi jo

est osoba. Mir, dame i gospodo, mir! - komesar

umirujue podie dlan. - Sada u vam dokazati da niste
vi ubili profesora, ve da ga je ubio niko drugi do na
kosooki prijatelj.
avolji Japanac se sasvim okamenio. Zaspao, ta
li? Ili se moli svom japanskom bogu? E, mome, molio
se, ne molio, leae ti na staroj kurvi Giljotini.
Odjednom komesaru pade na um krajnje
neprijatna misao. ta ako Japanca zgrabe Englezi, zbog
ubistva Svitajlda? Pa, on je britanski dravljanin! Tada
e zloincu suditi u engleskom sudu i umesto na
francusku giljotinu, on e otii na britanska veala.
Samo to ne! Kome je potreban sud u inostranstvu?
Pretres o zloinu veka mora se voditi u Palati pravde i
nigde drugde! Pa ta ako je Svitajld ubijen na
engleskom brodu?! U Parizu je deset leeva, a ovde
samo jedan, a i brod nije isto britansko vlasnitvo,
konzorcijum je bilateralan!
Go se tako uzrujao da je izgubio nit misli. E nee
vala, ipak, ree on u sebi, svoga klijenta neu vam
dati. Sad u da zavrim ovaj cirkus i idem pravo
francuskom konzulu. Sam u da odvedem ubicu u
Francusku. Istog trena pred oima mu se stvori slika:
pristanite u Avru, dupke puno, policijski inovi,
novinari...
Ipak, treba stvar dovesti do kraja.
- Neka inspektor Dekson ispria o rezultatima
pretresa u kabini optuenog.
Go gestom pozva Deksona da izloi.
Ovaj poslovno i suvo zakreketa na engleskom, ali
ga komesar prekide:
- Istragu vodi francuska policija - strogo kaza on - i
zvanini jezik istrage je, takoe, francuski. Osim toga,
mesje, ovde ne razumeju svi va jezik. A glavno je to ja
nisam siguran da okrivljeni vlada engleskim. Sloiete
se da on ima pravo da zna rezultate pretresa.

Bio je ovo protest principijelne prirode: da se

Englezi od samog poetka stave gde im je mesto. Neka
znaju da je u ovom predmetu njihovo mesto prvo od
kraja.
Renije se ponudi da bude prevodilac. Stao je pored
inspektora i prevodio reenicu po reenicu, ali je
Englezove kratke, odsene reenice bojio intonacionim
dramatizmom i izraajnim gestovima.
- U skladu sa dobijenim instrukcijama izvren je
pretres u kabini broj 24. Ime putnika je Gintaro Aono.
Postupalo se u skladu sa Pravilima obavljanja pretresa
u zatvorenoj prostoriji. Pravougaona soba je povrine
200 kvadratnih stopa. Podeljena je na 20 horizontalnih
i 44 vertikalna kvadrata. - Prvi oficir upita neto
inspektora, pa objasni. - Dakle, predvieno je da se i
zidovi takoe dele na kvadrate - po njima se lupka u
cilju pronalaenja tajnih skrovita. Mada ne shvatam
kakva skrovita mogu biti u brodskoj kabini... Pretres je
voen po redosledu: prvo po vertikali, zatim po
horizontali. U zidovima nisu otkrivena skrovita. - Tu
Renije izraajno rairi ruke, kao da govori: prosto da ne
poveruje. - Prilikom pregleda horizontalne povrine
sudskom predmetu su prikljuene sledee stvari: prvo zapisi hijeroglifskim pismom. Oni e biti prevedeni i
pregledani. Drugo - dug istonjaki bode s izvanredno
otrim seivom. Tree - vrea sa jedanaest egipatskih
tikvi. etvrto - pod krevetom komadii razbijene tikve. I
konano, peto - doktorska torba sa hirurkim
instrumentima. Leite velikog skalpela je prazno.
Sluaoci zagrajae. Japanac otvori oi, baci brz
pogled na komesara, ali ponovo ne ree ni rei.
Sad e da popusti, pomislio je Go, i pogreio. Ne
podiui se sa stolice Azijat se naglo okrenu ka
inspektoru koji je stajao iza njegovih lea i otrim
pokretom ruke udari odozdo nagore po ruci koja je
drala revolver. Dok je oruje opisivalo ivopisan luk u
vazduhu, ustri Japanac se ve naao pokraj vrata.

Naglo ih je otvorio i - naleteo na dva kolta: u hodniku

su stajali policajci. Sledeeg trena inspektorov revolver
je, zavrivi putanju, grunuo o sredinu stola i
zagluujue opalio. Zvonjava, vrisak, dim.
Go je brzo procenio situaciju: zatvorenik se
povlai nazad ka stolici; misis Trufo u nesvesti; drugih
rtava nema; na Big-Ben asovniku, malo ispod
brojanika - rupa, kazaljke se ne pomeraju. Sat zvoni.
Dame vrite. Ali, situacija je pod kontrolom.
Kada je Japanac vraen na mesto i, radi sigurnosti,
vezan lisicama, kada su doktorovu suprugu povratili
svesti i svi ponovo seli na svoja mesta, komesar se
osmehnuo i rekao, pomalo glumei hladnokrvnost.
- Upravo ste, gospodo porotnici, prisustvovali sceni
otvorenog priznanja, datog, istina, u ne ba uobiajenoj
formi.
Ponovo
je
napravio
omaku
nazvavi
ih
porotnicima, ali nije se ispravljao. Generalna proba je
generalna proba.
- Ovo je bio poslednji dokaz, tako direktan da
direktniji ne moe biti - zakljui zadovoljni Go. - A
vama, Deksone, kritika. Pa, upozoravao sam vas da je
ovaj momak opasan.
Inspektor je pocrveneo kao kuvani rak. Neka zna
gde mu je mesto.
Uopte uzev, sve je ispalo odlino.
Japanac je sedeo pred tri uperene cevi pritisnuvi
prekrtene ruke na grudi. Oi je ponovo zatvorio.
- To je sve, gospodine inspektore. Moete da ga
vodite. Neka malo odlei u vaoj buvari. A zatim, kad
budu zavrene formalnosti, poveu ga sa sobom u
Francusku. Zbogom, dame i gospodo. Stari Go se
iskrcava na obalu i eli vam srean put.
- Bojim se, komesare, da ete m-morati da nnastavite p-putovanje s nama - najobinijim tonom ree
Rus.
U prvom momentu Gou se uini da nije dobro uo.

- Molim?
- Gospodin Aono je potpuno nevin, tako da e
istraga m-morati da se nastavi.
Go je izgledao krajnje glupavo: oi iskolaene,
obrazi zajapureni.
Ne ekajui eksploziju, Rus s odista neponov-ljivom
samouverenou ree:
-Gospodin k-kapetan je vrhovna vlast na brodu - to
jest vi. Komesar nam je upravo izveo imitaciju suenja,
pri emu je sebi dodelio ulogu tuioca, i odigrao ju je
veoma ubedljivo. Ipak, u civilizovanom sudu se posle
tube re d-daje odbrani. Ako dozvolite, hteo bih da
uzmem tu misiju na sebe.
- Zato da gubimo vreme? - iznenadi se kapetan. Mislim da je sve i tako jasno. Gospodin policajac je sve
veoma dobro objasnio.
- Iskrcavanje p-putnika na obalu je ozbiljna s-stvar.
Na kraju sva odgovornost pada na kapetana. Razmislite
kakvu ete tetu naneti svojoj k-kompaniji ako se
pokae da je dolo do greke. A ja vas uveravam Fandorin malo podie glas - da komesar grei.
- Budalatina! - uzviknu Go. - Ali, nemam nita
protiv. ak me i zanima. Govorite, mesje, sa
zadovoljstvom u vas sasluati.
I zaista, ako je proba, neka bude proba. Ovaj mali
nije glup i moda e u logici optube pronai neke rupe
koje treba zakrpiti. Ako se na suenju tuilac nae u
nebranom grou, komesar Go e znati kako da mu
pritekne u pomo.
Fandorin prekrsti noge i sastavi prste na kolenu.
-Va g-govor je bio blistav i ubedljiv. Na prvi
pogled, argumentacija je iscrpna. Va logiki niz izgleda
gotovo besprekorno, mada su takozvani indirektni
dokazi, naravno, p-potpuno bezvredni. Jeste, goscodin
Aono je bio u Parizu 15. marta. Jeste, gospodin Aono
nije bio u salonu u vreme ubistva p-profesora. Same po

sebi ove dve injenice nita ne znae, tako da ih neemo

ni razmatrati.
-Neka bude - podsmeljivo se sloi Go. - Preimo
odmah na dokaze.
-Izvolite. Nabrojao sam pet manje ili vie uverljivih
dokaza. Mesje Aono je lekar, ali je iz nekog razloga to
skrivao. To je pod jedan. Mesje Aono moe jednim
udarcem da razbije u komade relativno tvrd predmet tikvu, a moda i glavu. To je pod dva. Gospodin Aono
nema amblem Levijatana. To je pod tri. U torbi
optuenog nema skalpela kojim je, moda, ubijen
profesor Svitajld. To je pod etiri. I konano, pod pet:
sad je, na nae oi, optueni pokuao da pobegne, ime
je sebe definitivno raskrinkao. Mislim da nisam nita
zaboravio?
- Postoji i pod est - dodao je komesar. - On ne
moe da objasni nijednu od nabrojanih stavki.
- Dobro, neka bude est - olako se saglasi Rus.
Go se podrugljivo osmehnu:
- Mislim da je to vie nego dovoljno da svaka porota
ovu cveku poalje na giljotinu.
Inspektor Dekson iznenada klimnu glavom i
promrmlja:
- To the gallows.
- Ne, na veala - prevede Renije.
Ah, Englezu, prodana duo! Gaji zmiju da te ujede!
- Ali dozvolite - prokljuao je Go. - Istragu je vodila
francuska strana. Tako da e momak - na giljotinu!
- A odluujui dokaz, nestanak skalpela, utvrdila je
britanska. On e na veala - prevede prvi oficir.
- Glavni zloin izvren je u Parizu! Na giljotinu!
- Ali lord Litlbi je britanski dravljanin. Profesor
Svitajld takoe. Na veala.
inilo se da Japanac uopte ne uje tu diskusiju
koja je pretila da preraste u meunarodni konflikt.
Njegove oi su kao i ranije bile sklopljene, lice nije
odavalo apsolutno nita. Ipak ti uti nisu kao mi,

pomisli Go. I jo mora da se maje s njim: tuilac,

advokat, porotnici, sudije u odorama. To jest, naravno,
tako i treba, demokratija je demokratija, ali to je, to bi
se reklo u narodu, bacanje bisera pred svinje.
Posle pauze Fandorin upita:
- Jeste li zavrili debatu? Mogu li da n-nastavim?
- Nastavite - mrzovoljno ree Go razmiljajui o
predstojeim bitkama s Britancima.
- Razbijene tikve, molim lepo, d-dajte da ne
razmatramo. To jo nita ne dokazuje.
Komesaru je ve postajala dosadna cela ova
komedija.
- Dobro. Neemo sitniariti.
- Odlino. Ostaje p-pet stavki: krio je da je lekar;
nema amblem; nema skalpela; pokuao je da pobegne;
ne daje objanjenja.
- I svaka od tih stavki pojedinano dovoljna je da
poalje momka na... gubilite.
- Sutina je u tome da vi, komesare, razmiljate na
evropski nain, a logika g-gospodina Aonoa je drugaija
- japanska, i vi se n-niste potrudili da se udubite u nju.
Imao sam ast da vie puta razgovaram s ovim ovekom
i mogu da zamislim njegovo duhovno ustrojstvo bolje
nego vi. Mesje Aono nije samo Japanac, on je samuraj, i
to iz s-starog i uticajnog roda. U ovom sluaju to je
vano. Tokom pet stotina godina mukarci iz roda Aono
bili su samo ratnici, sve ostale profesije smatrane su
nedostojnim njihovog plemenitog roda. Optueni je trei
sin u porodici. Kada je Japan odluio da napravi
iskorak u susret Evropi, mnoge plemike porodice su ppoele da alju sinove na kolovanje u inostranstvo.
Tako je postupio i otac gospodina Aonoa. Svog
najstarijeg sina poslao je u Englesku da ui za
pomorskog oficira. Kneevina Sacuma, u kojoj ivi rod
Aono, daje k-kadrove za japansku ratnu mornaricu, i
upravo pomorska sluba se u Sacumu smatra
najprestinijom. Svog drugog sina Aono-stariji je poslao

u Nemaku, u vojnu akademiju. Posle francuskonemakog rata 1870. godine, Japanci su odluili da za
obrazac uzmu n-nemaki model organizacije armije, i
svi vojni savetnici su im Nemci. Ove podatke o porodici
Aono dao mi je sam optueni.
- A kog avola su nama potrebni svi ti aristokratski
detalji? - nervozno upita Go.
- Primetio sam da o svojim precima i o starijoj brai
okrivljeni pria s ponosom, a razgovor o sebi nastoji da
izbegne. Odavno sam s-shvatio da je za jednog diplomca
Sen Sira mesje Aono iznenaujue neobaveten o
vojnim pitanjima. A i zato bi ga slali u francusku vojnu
akademiju ako je on sam ispriao da se japanska armija
gradi prema nemakom obrascu? Moja pretpostavka se
svodi na sledee: pratei strujanja epohe, Aono-stariji je
svom treem sinu namenio duboko mirnodopsku
profesiju - odluio je da on postane lekar. Koliko znam
iz knjiga, u Japanu nije uobiajeno osporavati odluku
glave porodice, i optueni je pokorno krenuo na
medicinski fakultet. Meutim, oseao se pri tom duboko
unesreenim i, ak, osramoenim. On, potomak
ratnikog roda Aono prinuen je da se bake sa
zavojima i k-klistirnim cevicama! Zato je rekao da je
vojnik. Bilo ga je stid da prizna svoju neviteku
profesiju. S evropske take gledita to moda nije tako,
ali pokuajte da p-pogledate stvar njegovim oima. Kako
bi se oseao va zemljak DArtanjan, koji je matao o
musketarskoj dolami, da je umesto toga dospeo meu
lekare?
Go je video da se u Japancu odigrala promena.
Otvorio je oi i gledao Fandorina s oitim nemirom, a na
obrazima su mu izbile crvene mrlje. Zacrveneo se?
Nemogue!
- Ah, kakve nenosti - proguna Go. - Ali neu da
zanovetam. Bolje mi ispriajte, mesje branioe, za
amblem. Kuda ga je deo va stidljivi tienik? Posramio
se da ga stavi?

-Apsolutno ste u pravu - staloeno klimnu glavom

samozvani advokat. - Upravo tako, p-posramio se.
Pogledajte ta je napisano na znaki?
Go pogleda rever.
-Nita specijalno nije napisano. Samo tri inicijalna
slova kompanije Dasper-Arto partnerip.
- Upravo tako. - Fandorin nacrta u vazduhu tri
velika slova. - J - A - R. Ispada dap. To je prezrivi
nadimak stranaca za Japance. Evo vi, komesare, da li
biste drage volje pristali da nosite na grudima znaku
sa natpisom abar?
Kapetan Klif zabaci glavu unazad i zvonko se
grohotom nasmeja. Osmehnuo se ak kiseloliki Dekson
i utogljena mis Stamp. Zato su crvene mrlje na
Japanevom licu postale jo vee.
Goovo srce stezalo se od loeg predoseanja. U
glasu mu zazvua izdajnika promuklost:
- A zar on to nije mogao sam da objasni?
- Nikako. Vidite, koliko sam mogao da shvatim iz pproitanih knjiga, glavna razlika izmeu Evropljana i
Japanaca je u moralnoj osnovi socijalnog ponaanja.
- Neto isuvie zamreno - primeti kapetan.
Diplomata se okrenu ka njemu:
- Ni najmanje. Hrianska kultura je izgraena na
oseanju krivice. Greiti je loe jer e te potom izjedati
k-kajanje. Da bi izbegao oseanje krivice, normalan
Evropljanin pokuava da se vlada moralno. Isto tako i
Japanac stremi da ne naruava etike norme, ali iz
sasvim drugog razloga. U njihovom drutvu ulogu
moralnog stoera ima stid. Za Japanca je najgora
mogua stvar da se nae u sramnom p-poloaju, da
bude izloen osudi ili, to je jo gore, podsmehu
drutva. Zato se Japanac veoma plai razvrata.
Uveravam vas: kao drutveni civilizator, stid je
efikasniji od savesti. S take gledita mesje Aonoa, bilo
bi savreno nezamislivo da se o sramnom govori
naglas, pa jo s tuincima. Biti lekar, a ne ratnik - to je

sramno. Priznati da si slagao, jo je sramnije. Dozvoliti

da on, japanski samuraj, moe pridavati bilo kakav
znaaj uvredljivim nadimcima - to je potpuno
iskljueno.
- Zahvaljujem se na predavanju - Go se ironino
pokloni. - A va tienik je pokuao da pobegne od
strae takoe od stida?
-Thats the point - potvrdi Dekson, pretvarajui se
ponovo iz neprijatelja u saveznika. - The yellow bastard
almost broke my wrist.22
- Opet ste pogodili, k-komesare. Nemogue je
pobei sa broda, a nema se ni kud. Smatrajui svoj
poloaj bezizlaznim i predviajui samo nova ponienja,
moj tienik (ako ve elite tako da ga zovete) zacelo je
hteo da se z-zatvori u kabinu i da presudi sebi po
samurajskom obredu. Je li tako, mesje Aono? Fandorin se prvi put obrati direktno Japancu.
Ovaj nije odgovorio, samo je sagnuo glavu.
- ekalo bi vas razoaranje - blago mu je rekao
diplomata. - Mora biti da niste uli: va ritualni bode
zaplenila je policija za vreme pretresa.
-A-a, vi to o onome, kako bee, hirakira, harikari Go se osmehnu sebi u brk. - Besmislica, ne verujem da
bi ovek mogao sam sebi tek tako da raspori trbuh.
Bajke. Ako je ve uvrteo sebi u glavu da otputuje na
onaj svet, bolje mu je da razbije glavu o zid. Ali ni ovde
neu terati mak na konac. Imam dokaz kome ne moete
prigovoriti:
odsustvo
skalpela
meu
njegovim
instrumentima. ta na to kaete? Da je pravi zloinac
unapred ukrao skalpel od vaeg tienika, spremajui
se da izvri ubistvo i svali odgovornost na Aonoa? Nee
biti! Otkud je ubica mogao znati da e profesor smisliti
da svoje otkrie podeli s nama, i ba za rukom? Pa,
Svitajld i sam tek to je shvatio u emu je stvar s
maramom. Seate se kako je raupan uleteo u salon?
22

U tome je stvar. uto kopile samo to mi nije slomilo zglob (engl.)

- Hm, odsustvo skalpela mogu da objasnim vrlo

lako. Pri tome, to nije tek p-pretpostavka, nego
injenica. Seate se kako su posle Port Saida odjednom
iz kabina na zagonetan nain poele da nestaju stvari?
Zatim je ta t-tajanstvena epidemija prekinuta isto tako
iznenada kao to je i poela. I znate kada? Posle smrti
naeg slepog p-putnika crne koe. Dugo sam razmiljao
zato se i kako on naao na Levijatanu, i evo moje
verzije. Tog crnca su, najverovatnije, iz afrikih zabiti
doveli arapski trgovci robljem, pri emu su ga u Port
Said dovezli vodenim putem. Zato tako m-mislim? Zato
to se, pobegavi od svojih gospodara, crnac uspentrao
ne bilo gde, nego upravo na brod. Oigledno je verovao
da, ako ga je b-brod odveo od kue, on moe i da ga
vrati kui.
-Kakve to ima veze s naim predmetom? - nije
izdrao Go. - Va crnac je poginuo jo 5. aprila, a
Svitajlda su ubili jue! I uopte, idite vi doavola sa
vaim bajkama! Deksone, vodite uhapenog!
On odluno krenu ka izlazu, ali ga diplomata vrsto
uhvati za lakat i s odvratnom utivou ree:
- Dragi mesje Goe, eleo bih da d-dovedem svoju
argumentaciju do kraja. Budite strpljivi jo samo malo,
neu dugo.
Go htede da se oslobodi, ali utokljunac ga je
drao elinim stiskom. Poto je trgnuo ruku jednom,
drugi put, detektiv rei da ne dovodi sebe u smean
poloaj, i okrenu se ka Fandorinu.
-Dobro, jo pet minuta - procedi Go, s mrnjom
gledajui u bistre plave oi drznika.
-Zahvaljujem. P-pet minuta je sasvim dovoljno da
oborim va poslednji argument... Znao sam da begunac
mora imati skrovite negde na brodu. Za razliku od vas,
kapetane, poao sam ne od skladita za teret i ugalj,
nego od gornje p-palube. Pa, crnog oveka su videli
samo cutnici prve klase. Bilo je logino pretpostaviti da
se on krije tu negde. I zaista, u treem amcu od

pramca, na desnom boku, naao sam to to sam traio:

ostatke hrane i zaveljaj sa stvarima. Tamo je bilo
nekoliko arenih krpica, niska bisera i razni svetlucavi
predmeti: ogledalo, sekstant, cviker i, izmeu ostalog,
veliki skalpel.
- Zato sam duan da vam verujem? - eksplodirao
je Go. Stvar se pred njegovim oima rasipala u
paramparad.
- Zato to sam ja nezainteresovano lice i s-spreman
sam da svoju izjavu potvrdim pod zakletvom.
Dozvoljavate da nastavim? - Rus se sladunjavo
osmehnu. - Hvala. Oigledno da je nesreni crnac bio
domainski raspoloen, nije eleo da se kui vrati
praznih ruku.
- Stop, stop! - namrtio se Renije. - Zato, ipak,
mesje Fandorine, o svom otkriu niste obavestili
kapetana i mene? Otkud vam pravo da to tajite?
- Nisam tajio. Zaveljaj sam ostavio na istom mmestu. A kad sam se vratio, posle nekoliko sati, bilo je
to ve p-posle zavretka pretrage, vie ga nije bilo. Bio
sam ubeen da su ga nali vai mornari. Sada se
ispostavlja da vas je pretekao profesorov ubica. Svi
crnevi trofeji, ukljuujui i skalpel gospodina Aonoa,
pripali su njemu. Verovatno je zloinac p-predvideo
mogunost... krajnjih mera, i nosio je skalpel sa sobom
za svaki sluaj - da skrene istragu na pogrean put.
Recite, mesje Aono, vama su ukrali skalpel?
Japanac je otezao s odgovorom, na kraju je
nevoljno klimnuo glavom.
-A niste priali o tome jer oficir imperatorske
armije
ne
moe
imati
s-skalpel,
zar
ne?
Sekstant je bio moj! - izjavi rii baron. - Mislio
sam da... uostalom, nije vano. A ispada da ga je ukrao
taj divljak. Gospodo, ako nekome polome glavu mojim
sekstantom, imajte u vidu da ja s tim nemam veze.
Bio je to potpuni krah. Go smueno, ispod oka,
pogleda Deksona.

-Veoma mi je ao, komesare, ali moraete da

nastavite svoje putovanje - rekao je inspektor na
francuskom i saoseajno zgrio tanke usne. - My
apologies, Mr. Aono. If you just stretch your... hands
Thank you.*23
alostivo kljocnue lisice.
Zavlada tiina; a onda zazvoni uplaeni glas Renate
Kleber:
- Dozvolite, gospodo, ali ko je onda ubica?

23

Primite moje izvinjenje, mister Aono. Pruite ruke, molim vas.

Hvala(engl.)

Trei deo

BOMBAJ - PALKOV MOREUZ

Gintaro Aono
4. meseca, 18. dana
Nadomak junog vrha Indijskog poluostrva

Ve je dva dana kako smo napustili Bombaj, a ja za

sve ovo vreme nisam otvarao svoj dnevnik. Ovo mi se
deava prvi put u ivotu; pa, ja sam postavio sebi vrsto
pravilo da piem svaki dan. Ipak, prekid sam napravio
namerno. Morao sam da sredim oseanja i misli koje su
me zapljusnule.
Sutinu promene koja se odigrala u meni najbolje
prenosi haiku koji se rodio u asu kada je policijski
inspektor skinuo s mene gvozdene okove.
Usamljen je let
Svica u noi.
Al je nebo zvezdano.
Odmah sam shvatio: to je veoma dobra pesma,
bolja od svih koje sam ikad napisao, ali njen smisao
nije oigledan, i trai objanjenje. Tri dana sam
razmiljao, oslukivao sebe, i konano sam shvatio.
Desilo mi se ono veliko udo o kome mata svaki
ovek - osetio sam satori ili, kako su to blaeno stanje
nazivali stari Grci, katarzu. Koliko puta mi je Uitelj
govorio da satori dolazi (ako doe) - sam, bez
pourivanja i upozorenja! ovek moe biti pravednik i
mudrac, moe da sedi u pozi zazen mnogo asova
dnevno, da proita brda svetih tekstova, ali da svejedno
umre neprosvetljen; a nekom neradniku koji glupo i
besmisleno luta kroz ivot, on se nenadano javi, u svom
velianstvenom sjaju, i nenadano promeni celokupno
njegovo nitavno postojanje! Upravo sam ja taj

neradnik. Imao sam sree. U 27. godini ponovo sam

roen.
Prosvetljenje i proienje nisu mi doli u momentu
duhovne i fizike koncentracije, nego u trenutku kad
sam bio smrvljen, jadan i nitavan, kad je od mene
ostao samo omota, kao od raspuklog balona. Ali
zazvealo
je
glupavo
gvoe,
instrument
mog
preobraenja, i odjednom sam s neizrecivom otrinom
osetio da ja - nisam ja, nego... Ne, nije tako: da ja nisam samo ja, nego i beskonano mnotvo drugih
ivota. Da ja nisam nekakav tamo Gintaro Aono, trei
sin starijeg savetnika njegove svetlosti kneza imazua,
nego mala, ali zbog toga ne manje dragocena estica
Celine. Ja jesam u svemu postojeem i sve postojee
jeste u meni. Koliko puta sam sluao te rei, a razumeo
sam ih, ne - osetio sam ih tek 15. dana 4. meseca 11.
godine Meji, u gradu Bombaju, na palubi ogromnog
evropskog parobroda. Zaista je udna volja Svevinjeg.
U emu je smisao trostiha koji se intuitivno rodio u
meni? ovek je usamljeni svitac u beskrajnoj nonoj
tami. Njegova svetlost je tako slaba da osvetljava tek
siuan komadi prostora, a okolo je samo stud, tmina i
strah. Ali ako se uplaeni pogled odvrati od tamne
zemlje to je dole, i pogleda uvis (samo to je potrebno podii glavu!), videe da je nebo osuto zvezdama. One
sijaju istom, blistavom i veitom svetlou. Ti u tami
nisi sam. Zvezde su tvoji prijatelji, one e ti pomoi, i
nee te ostaviti u nevolji. A malo kasnije ti shvata i
neto drugo, ne manje vano: svitac je takoe zvezda,
ista kao i sve ostale. One koje su na nebu takoe vide
tvoju svetlost, i ona im pomae da podnesu hladnou i
mrak Vaseljene.
Moj ivot se verovatno nee promeniti. Biu isti kao
i ranije - i sujetan, i svadljiv, i sklon strastima. Ali u
dubini moje due od sada e uvek iveti neosporno
znanje. Ono e me spasti i podrati u tekom trenu. Ja
vie nisam plitka barica koju jai udar vetra moe da

raznese po zemlji. Ja sam okean - i bura koja e poput

ruilakog uragana protutnjati po mojoj povrini, nee
dodirnuti moje skrovite dubine.
Kada sam konano sve to shvatio, i moj duh se
ispunio radou, setio sam se da je najvea od svih
vrlina - zahvalnost. Prva zvezda iji sam sjaj ugledao u
mrklom mraku jeste Fandorin-san. Upravo zahvaljujui
njemu postalo mi je jasno da sam i ja, Gintaro Aono,
vaan Svetu, da me veliko Spolja nee napustiti u
nevolji.
Ali kako objasniti oveku druge kulture da je on
zauvek moj onin? Ta re ne postoji u evropskim
jezicima. Danas sam, skupivi hrabrost, poeo da
priam s njim o tome, ali izgleda da od razgovora nije
ispalo nita smisleno.
ekao sam Fandorin-sana na gornjoj palubi,
znajui da e on tano u osam doi tamo sa svojim
tegovima.
Kada se pojavio, utegnut u svoj prugasti triko
(treba mu rei da za fizike vebe ne odgovara pripijena
ve iroka odea), priao sam mu i duboko se poklonio.
ta vam je, mesje Aono? - zaueno je upitao on. Zato ste se savili a neete da se uspravite? U takvoj
pozi bilo je nemogue razgovarati i zato sam se ispravio,
mada bi, u ovakvim situacijama, naravno, trebalo due
zadrati naklon. To vam ja izraavam svoju
beskonanu zahvalnost - odgovorio sam, veoma
uzrujan. Ma, dajte - nehajno je odmahnuo rukom. Taj
gest mi se jako dopao - time je Fandorin-san hteo da
umanji veliinu ukazanog mi dobroinstva i da izbavi
svog dunika od prekomernog oseanja zahvalnosti. Na
njegovom mestu isto tako bi postupio svaki plemenito
vaspitan Japanac. Ali efekat je bio suprotan - moj duh
se ispunio jo veom zahvalnou. Rekao sam da nikad
neu uspeti da mu vratim dug. Ma, kakvi nikad slegnuo je ramenima. - Prosto sam hteo da uutkam tog
samozadovoljnog urana. (uran je nakazna amerika

ptica smenog hoda, puna uobraenja o sopstvenoj

vanosti; u prenosnom smislu - uobraen i glup ovek.)
Ponovo sam kako dolikuje ocenio sabesednikovu
delikatnost, ali morao sam obavezno da mu protumaim
koliko mnogo mu dugujem. Hvala vam to ste spasli
moj nitavni ivot - ponovo sam se naklonio ja. - Tri
puta vam hvala to ste spasli moju ast. I beskrajno
puta vam hvala to ste otvorili moje tree oko, kojim
vidim ono to ranije nisam video. Fandorin-san je
pogledao (uinilo mi se, s izvesnim strahom) moje elo,
kao da je oekivao da e se na njemu ovog asa otvoriti
i namignuti mu jo jedno oko.
Rekao sam da je on moj onin, da moj ivot sada
pripada njemu, ime sam ga, mislim, jo vie uplaio.
O, kako sanjam da se vi naete u smrtnoj opasnosti i
da vas spasem, kao to ste vi spasli mene! uzviknuo
sam. On se prekrsti i ree: Ne daj, boe! Ako vam nije
teko, sanjajte, molim vas, o neem drugom.
Razgovor nikako nije iao. U oajanju povikah:
Znajte da u za vas uiniti to god poelite! I
precizirao sam svoju zakletvu, da kasnije ne bi bilo
nesporazuma: Ako to nije na tetu Njegovom
velianstvu, mojoj zemlji i asti moje porodice.
Moje rei su kod Fandorin-sana izazvale udnu
reakciju. On se nasmejao! Ne, ja sigurno nikad neu
razumeti crvenokose. Pa, dobro - rekao je on steui mi
ruku. - Ako toliko insistirate - neka vam bude. Iz
Kalkute emo, verovatno, zajedno krenuti u Japan.
Moete mi vratiti dug asovima japanskog jezika.
Avaj, taj ovek me ne shvata ozbiljno. eleo bih da
se druim s njim, ali Fandorin-sana mnogo vie nego ja
interesuje glavni navigator Foks, ovek ogranien i
priglup. Moj dobroinitelj dosta vremena provodi u
drutvu tog brbljivca, paljivo slua njegovo hvalisanje o
morskim pustolovinama i ljubavnim avanturama, ak s
Foksom ide na deurstvo! Poteno govorei, mene to
vrea. Danas sam bio prisutan dok je Foks opisivao

svoju
vezu
s
japanskom
aristokratkinjom
iz
Nagasakija. Ispriao je i o malim grudima, i o rumenim
usnama, i o svim ostalim osobenostima te minijaturne
lutkice. Mora biti da je bila neka jeftina prostitutka iz
mornarskog kvarta. Devojka iz fine porodice nee
varvarinu ni re izustiti! Najuvredljivije je to je
Fandorin-san ta bulanjenja sluao s otvorenim
interesovanjem. Ve sam hteo da se umeam, ali priao
je kapetan Renije i poslao Foksa da neto uradi.
Ah, da! Nisam pomenuo najvaniji dogaaj u ivotu
na brodu! Ipak, svicu njegova siuna svetlost
zaslepljuje oi i ne doputa mu da vidi svet oko sebe u
pravim proporcijama.
Dakle, uoi isplovljavanja iz Bombaja dolo je do
istinske tragedije, u poreenju s kojom se moje brige
ine beznaajnim.
U pola devet ujutro, kada je brod ve dizao sidro i
spremao se za odvezivanje, kapetanu Klifu je s obale
dostavljen telegram. Stajao sam na palubi i gledao
Bombaj, grad koji je za moju sudbinu imao tako vanu
ulogu. Hteo sam da taj pejza zauvek ureem u svoje
srce. Zato sam i bio svedok dogaaja.
Kapetan je proitao depeu i lice mu se odjednom
zapanjujue izmenilo. Jo nikad nisam video tako
neto! Kao da je glumac iz pozorita No skinuo masku
Stranog Ratnika i stavio masku Sumanute Patnje.
Preplanulo grubo lice morskog vuka je zadrhtalo.
Kapetan ispusti zvuk, ni jecaj ni jauk, i poe da se
tetura po palubi. Oh God - promuklo uzviknu on. - My
roor girl!24 I jurnu s komandnog mosta dole - kako se
posle ispostavilo, u svoju kabinu.
Pripreme za isplovljavanje su prekinute. Doruak je
poeo kao i obino, ali je prvi oficir Renije kasnio. Svi
su priali samo o udnom kapetanovom ponaanju,
nagaali ta je to moglo biti u telegramu. Prvi pomonik
24

O, Boe! Moja sirota devojica(engl.)

je svratio u salon kad se obed ve bliio kraju. Renijesan je izgledao uzbueno. Ispostavilo se da je kerkajedinica Klif-sana (ve sam pisao da je kapetan voli
iznad svega) zadobila jake opekotine u poaru koji je
izbio u pansionu. Lekari strahuju za njen ivot. Prvi
oficir Renije rekao je da je mister Klif van sebe. Odluio
je da odmah napusti Levijatan i da se prvim potanskoputnikim parobrodom vrati u Englesku. Tvrdi da mora
da bude pored svoje kerkice. Prvi oficir je samo
ponavljao: ta e sad biti? Kakvo nesreno putovanje!
Teili smo ga kako smo znali i umeli.
Moram da priznam da sam kapetanovu odluku
primio s osudom. Njegova tuga mi je shvatljiva, ali
ovek kome je poveren zadatak nema pravo da se
upravlja linim oseanjima. Naroito ako je kapetan i
vodi brod. ta e biti s drutvom ako imperator, ili
predsednik, ili premijer stave lino iznad dunosti? Bie
haos, a smisao i dunost vlasti je da se bori s haosom, i
da odrava harmoniju.
Ponovo sam izaao na palubu, da vidim kako
mister Klif naputa povereni mu brod. I Svevinji mi je
odrao sledei as, as saoseanja.
Kapetan je, pogrbivi se, polukoraao-polutrao niz
brodske stepenice. U ruci je nosio putnu torbu, mornar
je za njim vukao jedan jedini kofer. Na keju kapetan
zastade, okrenu se licem Levijatanu i video sam da
njegovo iroko lice blista od suza. Sledee sekunde on
se zateturao i pao niice.
Jurnuo sam ka njemu. Sudei po isprekidanom
disanju i konvulzijama ruku i nogu, bio je to najtei
oblik hemoraginog modanog udara. Pristigli doktor
Trufo potvrdio je moju dijagnozu.
Da, kao to esto biva, ovekov mozak nije izdrao
razdor izmeu glasa srca i zova dunosti. Ogreio sam
se o kapetana Klifa.
Bolesnika su odvezli u bolnidu, a Levijatan je jo
dugo stajao u pristanitu. Renije-san, posiveo od oka,

otiao je na telegraf da se dogovori s londonskom

kompanijom. Vratio se tek predvee. Novosti su bile
sledee: Klif-san ne dolazi svesti; privremeno e brodom
komandovati Renije-san, a u Kalkuti e se na brod
ukrcati novi kapetan.
Isplovili smo iz Bombaja sa desetoasovnim
zakanjenjem.
Sve ove dane ja kao da ne hodam, ja letim. Mene
raduju i sunevi zraci, i predeli indijske obale, i
ritmini, dokoni ivot velikog broda. ak i salon
Vindzor, kuda sam pre iao sa zebnjom u srcu, kao na
muenje, sada mi je postao gotovo svoj. Susedi za
stolom odnose se prema meni sasvim drugaije - bez
otuene gadljivosti i podozrivosti. Svi su vrlo dragi i
ljubazni, a i ja se prema njima ponaam drugaije nego
ranije. ak mi se ni Kleber-san, koju sam bio spreman
da zadavim sopstvenim rukama (jadnica!), vie ne ini
odvratnom. Prosto, to je mlada ena koja se priprema
da prvi put postane majka, i potpuno je zaokupljena
naivnim egoizmom tog, za nju novog stanja. Otkad je
saznala da sam lekar, neprestano mi postavlja
medicinska pitanja i ali se na sitne slabosti. Ranije je
njena rtva bio samo doktor Trufo, sada ispatamo
obojica. I najudnije je da mi to uopte ne predstavlja
teret. Naprotiv, moj status je sada mnogo vii nego u
vreme kada su me smatrali oficirom! Zapanjujue!
U Vindzoru imam privilegovan poloaj. Nije stvar
samo u tome to sam doktor i, kako se izrazila misis
Trufo, innocent martyr25 policijske samovolje. Glavno je
da - ja sigurno nisam ubica. To je dokazano i zvanino
potvreno. Samim tim sam dospeo u viu kastu zajedno s komesarom policije i novopeenim kapetanom
(koji, uostalom, vie gotovo i ne dolazi k nama - vrlo je
zauzet i stjuard mu nosi hranu na komandni most). Nas

25

Nevina rtva (engl.)

trojica smo van sumnje i na nas niko kradomice ne

baca uplaene poglede.
ao mi je itavog tog vindzorskog drutva, iskreno
mi je ao. Duhovnim vidom koji sam stekao, jasno vidim
ono to ne vidi niko od njih, ak ni otroumni Fandorinsan.
Meu mojim susedima nema ubice. Nijedno od njih
ne odgovara ulozi zlikovca. Gledam te ljude i vidim: nisu
bez mana, imaju nedostatke, ali oveka crna srca, koji
bi mogao hladnokrvno da uniti jedanaest nevinnh
dua, ukljuujui i dvoje dece, ovde nema. Osetio bih
njegov ogavni dah. Ne znam od ije ruke je pao
Svitajld-sensej, ali sam ubeen da je to uinio neko
drugi. Komesar je malo pogreio u svojim pretpostavkama: zloinac se nalazi na brodu, ali ne u Vindzoru.
Moda je prislukivao kraj vrata kada je profesor poeo
da nam pria o svom otkriu.
Da Go-san nije bio tako tvrdoglav i da je zagledao
vindzorce bez predubeenja, shvatio bi da trai vreme.
Posmatram sve nae.
Fandorin-san. Njegova nevinost je oigledna. U
suprotnom, zar bi on skidao sumnju s mene onda kad
moja krivica ni kod kog nije izazivala sumnju?
Suprunici Trufo. Doktor je malo komian, ali je
vrlo dobar ovek. On ni mrava nee zgaziti. Njegova
ena je ovaploenje engleske pristojnosti. Ona nikog ne
bi mogla da ubije jer to jednostavno nije pristojno.
M.-S.-san. On je udan ovek, sve vreme mrmlja
neto sebi pod nos i ume da bude otar, ali u njegovim
oima ugnezdila se duboka i iskrena patnja. S takvim
oima ne ine se hladnokrvna ubistva.
Kleber-san. Pa, tu je stvar potpuno jasna. Prvo,
ljudski rod nije tako ustrojen da ena koja se priprema
da na svet donese nov ivot, moe da s onakvom
lakoom gazi tue ivote. Trudnoa je tajna koja ui da
se paljivo odnosimo prema ovekovom postojanju. A

drugo, u vreme ubistva naunika Kleber-san je bila

pored policajca.
Konano, Stamp-san. Ona nema alibi, ali zamisliti
da se ona prikrada otpozadi poznaniku, zatvara mu
usta svojim uskim slabanim dlanom, a drugom rukom
podie moj zlosreni skalpel... Suludo. Iskljueno.
Protrljajte oi, komesare-san. Vi ste u orsokaku.
Neto je zaguljivo. Da se ne sprema bura?

Komesar Go

Prokleta nesanica sasvim se raspojasala. Peta no

kako mu nema ivota, a to dalje - to gore. Ako i
zadrema pred zoru - sanja takve snove, ne dao ih Alah
nikome. Budi se sav slomljen i na um mu, sluenom od
nonih privienja, padaju svakojake besmislice. Moda
je zaista vreme za penziju? Ma, digao bi on ruke od
svega, ali ne moe. Nema nieg goreg na svetu od uboge,
sirotinjske starosti. Neko se namerio da epa blago od
jedne i po milijarde franaka, a ti, stari, krckaj svoje
dane sa jadnih sto dvadeset pet meseno.
S veeri, nebo se proaralo odsevima, vetar je
huao kroz katarke i Levijatan se tromo ljuljao na
crnim, snanim talasima. Go je dugo leao u krevetu i
gledao u plafon. Plafon je bio as taman, as neprirodno
beo - kad sevne munja. Na palubu je sipalo kao iz
kabla, po stolu je klizila, napred-nazad, zveckajui
kaiicom, zaboravljena aa s tinkturom za bolesnu
jetru.
Go sad prvi put doivljava morsku oluju, ali nije
se uplaio. Zar se moe potopiti ovakva grdosija?
Ljuljae, tutnjae neko vreme, pa e proi. Nevolja je
jedino to grmljavina ne da da se zaspi. Samo to
zapadne u prvi san, kad - tam-tara-ram!
Ali, oigledno je ipak zaspao, zato to se naglo
uspravio na krevetu ne shvatajui ta se deava. Srce
mu je jako udaralo, otro, da je kabina odzvanjala.
Ne, to nije srce, neko lupa u vrata.
-Komesare! (Dam-dam-dam). Komesare! (Dam-damdam-dam). Otvorite! Bre!
iji je to glas? Mora da je Fandorinov.
- Ko je? ta treba? - viknu Go pritiskajui dlan na
levu stranu grudi. Jeste li poludeli?

- Otvarajte, avo da vas nosi!

Oho! Vidi ti kako se diplomata izraava. Oigledno,
desilo se nenggo ozbiljno.
- Odmah!
Go, snebivajui se, skinu s glave kapu s kiankom
(isplela ju je stara Blan), ogrnu kuni mantil, uvue
noge u papue.
Izvirio je kroz odkrinuta vrata i - odista Fandorin.
U redengotu, s maramom oko vrata, u ruci tap s
kotanom drkom. Oi mu gore.
- ta je bilo? - oprezno upita Go, ve znajui da e
od nonog posetioca uti nekakvu gadost.
Diplomata poe da govori na sebi nesvojstven nain
- odseno, brzo i bez zamuckivanja:
- Oblaite se. Uzmite oruje. Moramo uhapsiti
kapetana Renijea. Hitno. On vodi brod na stene.
Go zatrese glavom, mora da sanja nekakve
besmislice.
- Vi, mesje Ruse, mora da ste se napuili hana?
- Ja nisam sam - odgovori Fandorin.
Komesar proviri u hodnik i vide da pored njega
trupkaju nogama jo dvojica. Jedan je poluludi baron. A
ko je drugi? Da nije glavni navigator? Kako ono bee...
Foks.
- Bre mislite - diplomata je sipao odsene reenice.
- Imamo malo vremena. itao sam u kabini. ujem
kucanje. Ser Redinald. U jedan sat po ponoi merio je
gde se nalazimo. Sekstantom. Pogrean kurs. Trebalo bi
da obilazimo ostrvo Manar sleva. Obilazimo zdesna.
Probudio sam navigatora. Fokse, recite.
Navigator iskorai napred. Izgledao je dobro
uplaen.
- Tamo su sprudovi, mesje - poe on na loem
francuskom. - I stene. Levijatan, je vrlo teak. esnaest
hiljada tona, mesje! Ako ode na sprudove, polomiemo
se napola, kao francuski hleb. Kao baget, shvatate? Ako
budemo plovili jo pola sata tim kursom - gotovo je,

bie nemogue okrenuti se nazad!

Krasne novosti. Stari Go mora jo i pomorske
stvari da reava! Kakvo mu se to sad ostrvo Manar
sruilo na glavu!
- A zato ne kaete kapetanu da... pa to, da plovi
pogrenim kursom?
Navigator se osvrnu prema Rusu.
- Mesje Fandorin kae da ne smemo.
-Renije je svakako krenuo na sve ili nita - ponovo
poe da zanoveta o neposlunosti. - Moda e ak
upotrebiti i oruje. On je kapetan. Njegova re je na
brodu zakon. Osim nas trojice, niko drugi ne zna ta se
deava. Neophodan je predstavnik vlasti. To ste vi,
komesare. Idemo gore!
-ekajte, ekajte! - Go se uhvati za elo. - Potpuno
ste me sludeli. ta je Renijeu, poludeo je?
- Ne. On ima nameru da uniti brod. I sve koji su
na njemu.
- Zato? Zbog ega?
Ne, na javi ovako neto nije mogue. San, nona
mora.
Fandorin je, oigledno, shvatio da se Go nee tako
lako pomeriti s mesta, te poe da govori duim
reenicama, jasnije.
-Imam samo jednu pretpostavku. Monstruoznu.
Renije eli da uniti brod i sve njegove putnike da bi
sakrio tragove zloina, da sve niti nestanu u dubinama.
U doslovnom smislu. Teko je poverovati da je neko
spreman da s takvom lakoom prekrati hiljadu ivota?
Setite se samo Ri de Grenel, setite se Svitajlda, i
postae vam jasno da su ljudski ivoti u lovu na
brahmapursko blago - bezvredni.
Go proguta knedlu.
-Da. - Fandorin se s mukom savladavao. - Renije je
sin rade Bagdasara. Palo mi je to na pamet jo ranije,
ali nisam bio siguran. Sada nema sumnje.
- Ma, kakav sin? Kojeta! Rada je bio Indus, a

Renije je istokrvni Francuz.

-Jeste li primetili da on ne jede ni govedinu ni
svinjetinu? Znate li zato? Navika iz detinjstva. U Indiji
se krava smatra svetom ivotinjom, a svinjetinu
muslimani ne jedu. Rada je bio Indijac, ali sledbenik
islama.
- Ne mora da znai - Go slegnu ramenima. - Renije
je govorio da je na dijeti.
- A tamnoputo lice?
- Preplanuo je na junim morima.
-Poslednje dve godine Renije je plovio na linijama
London-Njujork i London-Stokholm. Pitajte mesje
Foksa. Ne, Goe, Renije je poluindijac. ena rade
Bagdasara bila je Francuskinja, sin je u vreme
Sipajskog ustaika vaspitavan u Evropi. Najverovatnije u
Francuskoj, u majinoj domovini. Da li ste sluajno bili
u Renijeovoj kabini?
- Da, pozivao me je, kao i ostale.
- Jeste li videli fotografiju na stolu? Sedam stopa
ispod kobilice. Fransoaz B.?
- Video sam. To je njegova majka.
- Ako je majka, zato B, a ne R? Pa sin i mati
treba da imaju isto prezime.
- Moda se ona ponovo udala.
- Moda. Nisam stigao da proverim. Ali ta ako
Fransoaz B. znai Fransoaz Bagdasar? Indijske
rade nemaju prezimena na evropski nain.
- Odakle onda prezime Renije?
- Ne znam. Pretpostavimo da je, poto se
naturalizovao, uzeo majino devojako prezime.
- Pretpostavke - otro odgovori Go. - Nijedna
vrsta injenica. Samo ta ako i pretpostavimo.
- Slaem se. Ali zar nije sumnjivo Renijeovo
ponaanje za vreme ubistva Svitajlda? Seate li se
kako se prvi oficir ponudio da otri po al madam
Kleber? I jo je zamolio profesora da ne poinje bez
njega. Pretpostavljam da je za nekoliko minuta odsustva

Renije stigao da zapali kantu za smee i otri u svoju

kabinu po skalpel.
- A otkud vam to da je skalpel bio ba kod njega?
- Rekao sam vam da je crnev zaveljaj nestao iz
amca posle pretresa. Ko je rukovodio pretresom?
Renije!
Go skeptino odmahnu glavom. Brod se zaljulja
tako da on snano udari ramenom o ragastov.
Raspoloenje mu se od toga nije popravilo.
- Seate li se od ega je poeo Svitajld? - nastavi
Fandorin izvukavi iz depa asovnik i tempo njegovog
govora se ubrza. - Rekao je: Shvatio sam sve - i o
marami, i o sinu. Preturiti po spiskovima Ekol Maritim i
nai e se! To jest, on ne samo da je odgonetnuo tajnu
marame, nego je saznao neto vano o radinom sinu.
Na primer, da se kolovao u marseljskoj Ekol Maritim,
Pomorskoj koli. Koju je, uostalom, zavrio i na Renije.
Indolog je govorio o telegramu koji je poslao poznaniku
u francusko ministarstvo unutranjih poslova. Mogue
da je Svitajld hteo da sazna deakovu sudbinu. I
oigledno, neto je razjasnio, mada teko da se dosetio
da je upravo Renije Bagdasarov naslednik; u suprotnom
bi profesor bio oprezniji.
- A ta je to on pronjukao u vezi s maramom? - s
pohlepnim interesovanjem upita Go.
- ini mi se da na to pitanje mogu da odgovorim.
Ali ne sad, kasnije. Istie nam vreme!
- Dakle, po vama, Renije je sam organizovao
poari i, iskoristivi paniku, zaepio profesoru usta? zamiljeno upita Go.
- Da, da ga avo nosi! Munite malo glavom! Malo
je dokaza, znam, ali jo dvadeset minuta i Levijatan. e
ui u tesnac!
Ali komesar se jo uvek kolebao.
- Hapenje kapetana na otvorenom moru je
pobuna. Zato ste vi prihvatili kao istinu izjavu ovog
gospodina? - on mahnu bradom u pravcu nervoznog

barona. - Pa, on stalno pria svakojake gluposti.

Rii Englez se prezrivo osmehnu i pogleda Goa
kao da je ovaj nekakva stonoga ili buva. Nije ga ak ni
udostojio odgovora.
- Zato to mi je Renije odavno sumnjiv - zabrza
Rus. - I zato to mi se sluaj kapetana Klifa uinio
udnim. Zato je prvi oficir morao tako dugo telegrafski
da pregovara s brodskom kompanijom? Znai da
London nita nije znao o nesrei koja je zadesila Klifovu
kerku. Ko je onda poslao telegram u Bombaj? Uprava
pansiona? Teko da su oni tako detaljno obaveteni o
marruti Levijatana. A da nije depeu poslao sam
Renije? U mom vodiu pie da u Bombaju postoji vie
od tuceta telegrafskih punktova. Krajnje je jednostavno
poslati telegram s jednog na drugi kraj grada.
- A kog mu je vraga trebalo da alje takav telegram?
- Da zavlada brodom. Znao je da posle takve vesti
Klif nee moi da nastavi plovidbu. Bolje pitajte zato je
Renije preuzeo takav rizik? Ta, nije iz glupog
astoljublja - da koju nedelju komanduje parobrodom, a
posle bie ta bude? Postoji samo jedna verzija: da
poalje Levijatan na dno, zajedno sa putnicima i
posadom. Istraga mu se primakla suvie blizu, krug se
suzio. On ne moe da ne shvati da e policija biti za
petama svim osumnjienima. A ovde katastrofa na
moru, svi su poginuli, sve pokriveno - nikom nita.
Moe mirno da ode po krinjicu sa draguljima.
- Ali on e poginuti zajedno s nama!
- Ne, nee. Upravo smo proverili: kapetanski amac
je spreman za sputanje u vodu. To je mali ali vrst
brodi, kome bura nita ne moe. Tamo su i rezerve
vode, korpa s hranom i, to je posebno znaajno, ak i
putna torba sa stvarima. Najverovatnije da se Renije
sprema da napusti brod odmah posle ulaska u tesnac,
odakle se Levijatan vie ne moe iskobeljati. Parobrod
ne moe da se okrene; ak i da se zaustave motori, voda
e ga svejedno odneti na stene. Neko e se moda i


spasti, srea te je obala blizu, a svi nestali smatrae se
poginulima.
- Ne budite tupavi, mesje policaje! - umeao se
navigator. - I tako smo izgubili mnogo vremena. Mene je
probudio gospodin Fandorin. Kae, brod ide pogrenim
pravcem. Meni se spavalo, poslao sam gospodina
Fandorina doavola. On je ponudio opkladu: sto funti
prema jedan da je kapetan pogreio kurs. Mislio sam da
je Rus poludeo, poznato je da su Rusi veoma
ekscentrini, zaradiu lak novac. Popeo sam se na
most. Sve u redu. Kapetan na deurstvu, mornar za
kormilom. Ipak radi sto funti sam neprimetno proverio
kurs, i preznojio sam se! Ali kapetanu nisam nita
rekao. Mister Fandorin me upozorio da mu nita ne
govorim. I nisam. Poeleo sam mu mirno deurstvo i
otiao. Od tada je - navigator pogleda na sat - prolo
dvadeset pet minuta.
I dodade na engleskom neto ni najmanje laskavo
za Francuze uopte i francuske policajce posebno. Go
je razumeo samo re frog26
Poto se kolebao jo koji tren, detektiv konano
donese odluku. I odmah se preobratio, kretnje su mu
postale brze, energine. Tatica Go ne voli s neba pa u
rebra, ali ako je ve uhvatio zalet - ne morate ga
pourivati.
Zakopavajui na brzinu sako i pantalone, on ree
navigatoru:
- Fokse, dovedite na gornju palubu dva mornara. S
karabinima. Neka doe i pomonik kapetana. Ne, ne
treba - nemamo vremena za ponovna objanjenja.
On gurnu u dep svoj verni lefoe, a diplomati
prui etvorocevni marijet.
- Znate li kako se koristi?

26

abar (engl.)

-Imam svoj, herstal-agent- odgovori Fandorin i

pokaza kompaktan lep revolver kakav Go nikad ranije
nije video. - A i ovo.
Munjevitim pokretom on iz tapa izvue usko i
elastino seivo.
- Onda napred.
Go je odluio da baronu ne daje oruje - ko zna
ta bi nervozni mogao da uradi.
Njih trojica su brzo koraali kroz prazan hodnik.
Vrata jedne od kabina se odkrinue, izviri Renata
Kleber - preko smee haljine prebaen al.
- Gospodo, zato tabanate kao krdo slonova? ozbiljno uzviknu ona. - I tako ne mogu da zaspim od ove
oluje!
- Zatvorite vrata i nikud ne izlazite - ree joj strogo
Go i ne zaustavljajui se gurnu Renatu u kabinu. Nije
mu sad do utivosti.
Komesaru se uinilo da su i vrata kabine br. 24,
gde je boravila madmazel Stamp, malo cimnula i
odkrinula se, mada nema smisla pridavati znaaj
sitnicama u ovako odsudnom momentu.
Na palubi u lice udarie kia i vetar. Morali su da
viu - u suprotnom ne bi mogli da uju jedan drugog.
Evo i brodskih stepenica to vode u kormilarsku
kabinu i na most. Kraj stepenica ih je ve ekao Foks. S
njim - dvojica deurnih mornara.
- Pa rekao sam s karabinima! - uzviknu Go.
- Oni su u oruarnici! - prodera mu se na uvo
navigator. Klju od oruarnice je kod kapetana!
-Nije vano, penjemo se - pokaza rukom Fandorin.
Na licu su mu se presijavale kapljice.
Go pogleda okolo i strese se: no je svetlucala
elinim nitima kie, beleli su se penasti grebeni, kezila
se munja. Kakva jeza!
Poee da se veru uz gvozdene stepenice, lupkajui
potpeticama i murei zbog jakih naleta kie. Go se
uspinjao prvi. Sada je on bio prvi ovek na itavom

ogromnom Levijatanu to s poverenjem nosi svoj trup

od dvesta metara u susret smrti. Na poslednjoj
stepenici detektiv se okliznu, jedva je uspeo da se
uhvati za rukohvat. Ispravio se, duboko udahnuvn.
To je sve, iznad njih su samo dimnjaci to
povremeno pljuckaju iskre, i jarboli koji se jedva
razaznaju u tami.
Ispred vrata, okovanih elinim nitnama, Go
upozoravajue
podie
prst:
tiho!
Zapravo,
predostronost je bila suvina - more je tako hualo da
iz kormilarske kabine, svejedno, nita ne bi uli.
-Tu su ulaz na komandni most i kormilarska
kabina! - viknu Foks. - Ne sme se ulaziti bez
kapetanove dozvole.
Go izvue iz depa revolver, zatee obara.
Fandorin uradi isto.
- Vi utite! - za svaki sluaj upozori detektiv odve
preduzimljivog diplomatu. - Sam u! Oh, teta to sam
vas posluao! - I odluno gurnu vrata.
Eto ti sad - vrata se ne pomakoe.
- Zakljuao se - konstatovao je Fandorin. - Javite se
vi, Fokse.
Navigator jako zalupa i viknu:
-Captain, its me, Jeremy Fox! Pleace open! We
have an emergency!27
S druge strane vrata zau se Renijeov glas:
- What happened!, Jeremy?**28
Vrata su ostala zatvorena.
27

Kapetane, to sam ja, Deremi Foks! Molim vas, otvorite!

Vanredno stanje (engl.)!

28

ta se desilo, Deremi (engl.)?

Navigator se zbunjeno osvrnu ka Fandorinu. Ovaj

pokaza na komesara, pri tom prisloni prst uz
slepoonicu i napravi gest kao da povlai oroz. Go nije
shvatio ta znai ta pantomima, ali Foks klimnu glavom
i povika iz sve snage:
- The French cop shot himself!29
Vrata se istog trena otvorie i Go pred kapetana sa
zadovoljstvom isturi svoje mokro, ali sasvim ivo lice. I,
istovremeno, crnu cev leforea.
Renije viknu i odskoi unazad, kao od udarca. E,
ovo je pravi dokaz: ovek s istom saveu nee tek tako
ustuknuti pred policijom, i Go zato, bez i najmanjeg
kolebanja, zgrabi mornara za okovratnik vetrovke.
- Drago mi je to je vest o mojoj smrti ostavila na
vas takav utisak, gospodine rado, - proguna komesar
i graknu svoje, u itavom Parizu poznato: Ruke uvis!
Uhapeni ste!
Od tih rei, deavalo se, padali su u nesvest i
najokoreliji pariski razbojnici.
Pokraj kormila u poluokretu, obamro je mornar
koji je upravljao. On takoe podie ruke i kormilo krenu
nadesno.
- Dri kormilo, idiote! - podviknu mu Go. - Ej, ti! on prstom gurnu jednog od deurnih. - Odmah dovedi
ovamo prvog pomornika neka preuzme brod. A dotad
komandujete vi, Fokse. I bre, vrag vas va?!
Komandujte strojarnici: stop maine ili, ta ja znam,
punom parom nazad, samo ne stojte tu kao kip!
-Treba pogledati - ree navigator naginjui se nad
mapu. - Moda jo nije kasno da se naprosto skrene
levo.

29

Francuski policajac se upucao (engl.).

S Renijeom je sve bilo jasno. Dragovi nije ak ni

pokuao da glumi negodovanje, jednostavno je stajao
pognute glave. Prsti njegovih podignutih ruku blago su
podrhtavali.
-Pa, hajde da porazgovaramo - srdano mu ree
Go. - O, kako emo se lepo izrazgovarati.

Renata Kleber

Na

doruak je Renata dola posle svih, i zato je o

dogaajima od prethodne noi saznala poslednja. Svi
su, upadajui jedno drugom u re, pohrlili da joj
saopte goleme, uasne vesti.
Ispostavlja se da kapetan Renije vie nije kapetan.
Ispostavlja se da Renije uopte nije Renije.
Ispostavlja se da je on glavom radin sin.
Ispostavlja se da je on sve poubijao.
Ispostavlja se da parobrod samo to nije potonuo
tokom noi.
- Mi smo spavali mirnim snom u svojim kabinama oiju rairenih od uasa aputala je Klarisa Stamp - a
taj ovek je za to vreme vodio brod pravo na stene.
Moete li da zamislite ta bi dalje bilo? Oajniki
krgut, udarac, krckanje izlomljene oplate! Od udarca
pada s kreveta na pod i u prvom trenutku nita ne
shvata. Zatim vika, topot nogu. Pod se sve vie i vie
krivi u stranu. I to je najstranije: parobrod se sve
vreme kretao, a sad je stao! Svi istravaju na palubu
neodeveni...
- Not me!30 - odluno upade madam Trufo.
-...Mornari pokuavaju da spuste amce u vodu
istim mistinim glasom nastavi osetljiva Klarisa, ne
obrativi panju na repliku doktorove supruge. - Ali
gomile putnika se komeaju po palubi i ometaju ih. Od
svakog novog talasa brod se sve vie svaljuje na bok.
30

Ja ne (engl.)

Nama je ve teko da se odrimo na nogama, moramo

da se hvatamo za neto. No je crna, more hui, na
nebu oluja... Jedan amac su konano spustili u vodu,
ali ljudi, izbezumljeni od straha, tako se guraju u njega
da se on prevre. Mala deica...
- Molim vas, dosta je bilo - Fandorin blago ali
odluno prekinu slikovito kazivanje.
- Vi biste, madam, mogli da piete pomorske
romane - s neodobravanjem primeti doktor.
Renata se skameni uhvativi se rukom za srce. Ona
je i bez toga bila bleda, neispavana, a od ovih vesti je
sasvim pozelenela.
- Oh - ree ona i ponovi. - Oh.
Zatim strogo prekori Klarisu:
- Zato mi priate sve te gadosti? Zar ne znate da je
u mom stanju zabranjeno sluati takve stvari?
Rundova za stolom nije bilo. Nije liilo na njega da
propusti doruak.
- A gde je mesje Go? - upita Renata.
- Jos uvek ispituje uhapsenog - saopti Japanac.
Poslednjih dana je prestao da se dri po strani i vie
nije gledao u Renatu kao zverica.
-Nije valjda mesje Renije priznao sve te nezamislive stvari? - uzdahnu ona. - On govori protiv sebe!
Mora biti da mu se jednostavno pomutio razum. Znate,
ja sam odavno primetila da je on malo aknut. Je li to
on sam rekao da je radin sin? Dobro je te nije sin
Napoleona Bonaparte. Jadniak, jednostavno je enuo
pameu, to je potpuno jasno!
- Niste daleko od istine, gospoo, niste daleko zau se otpozadi umorni glas komesara Goa.
Renata nije ula kad je uao. Nije ni udo - bura je
prola ali je more jo uvek bilo nemirno, parobrod se
ljuljao na razjarenim talasima i sve vreme je neto
kripalo,
zveckalo,
pucketalo.
Klatno
Big-Bena,
probijenog metkom, nije se mrdalo; zato se ljuljao sam
asovnik - pre ili kasnije ta hrastova nakaza e tresnuti,

usput je pomislila Renata, i koncentrisala se na

Rundova.
- ta se deava, priajte! - zatraila je ona.
Policajac lagano proe do svog mesta i sede. Pozva
stjuarda da mu sipa kafu.
- Uh, mrtav sam umoran - poali se komesar. Kako putnici? Jesu li uli?
- itav brod bruji, ali malo njih zna detalje odgovori doktor. - Meni je sve ispriao mister Foks, a ja
sam smatrao svojom dunou da obavestim prisutne.
Rundov pogleda Fandorina i rieg Psihia, i
iznenaeno zaklima glavom:
- Znai vi, gospodo, niste brbljiva soja.
Renata je shvatila smisao replike, ali to sad nije
imalo veze sa situacijom.
- Kako je Renije? - upita ona. - Nije valjda priznao
sva zlodela?
Rundov s uivanjem otpi iz olje. On je sad bio
nekako drugaiji nego obino. Nije vie nalik na starog
lajavog psa, koji inae ne ujeda. Ovakav moe, dakako, i
da epa. Ako ne pazi, jo e i komad mesa da otkine.
Renata je odluila da komesara preimenuje u Buldoga.
- Dobra kafica - pohvali Buldog. - Priznao je,
naravno da je priznao. Nije imao kud. Morao sam,
podrazumeva se, njime malo da se pozabavim, ali stari
Go je vrlo iskusan. Eno vaeg prijatelja Renijea, pie
izjavu. Raspisao se, ne moe ga zaustaviti. Izaao sam,
da mu ne smetam.
- Zato moj? - pobunila se Renata. - Nemojte.
Jednostavno utiv ovek, bio je na usluzi noseoj eni.
Ja ne verujem da je on takav monstrum.
- im zavri priznanje, dau vam da proitate obea joj Buldog.
- Zbog starog prijateljstva. Koliko sati smo proveli
za istim stolom. To je za sada sve, istraga je zavrena.
Nadam se, mister Fandorine, da neete zastupati mog
klijenta? Ovaj nee izbei giljotinu!

- Pre ludnicu - ree Renata.

Rus je takoe hteo neto da kae, ali se uzdrao.
Renata ga Je pogledala s posebnim interesovanjem.
Sve, lep, kao da je svu no slatko spavao u postelji. I
obuen kao i uvek, tip-top: beli sako, svileni prsluk sa
sitnim zvezdicama. Veoma interesantan lik, takve
Renata dosad nije sretala.
Vrata se irom otvorie, i to tako naglo da samo to
ne sletee sa arki. Na pragu je stajao mornar, divlje
prevrui oima. Kad je ugledao Goa, pritrao mu je i
proaputao neto, oajniki maui rukama.
Renata je napregla sluh, ali je razabrala samo
bastard i by my mothers grave.31
ta nas je to jo zadesilo?
- Doktore, izaimo u hodnik. - Buldog nezadovoljno
odmaknu tanjir s kajganom. - Prevedite mi ta mumla
ovaj momak.
Njih trojica izaoe.
- ta-a? - zau se iz hodnika komesarov krik. - U
ta si gledao, stoko jedna?!
Bat koraka koji se udaljuju. Tiina.
- Ja odavde neu nogom kroiti dok se ne vrati
mesje Go - vrsto izjavi Renata.
Ostali su, izgleda, bili istog miljenja.
U salonu Vindzor zavladalo je napregnuto utanje.

Komesar i Trufo vratie se nakon pola sata. Obojica

behu natmureni.
- Desilo se ono to je trebalo oekivati - sveano je
objavio demekasti doktor ne ekajui pitanja. - Na ovu
traginu priu stavljena je taka. I stavio ju je sam
zloinac.
- Mrtav je? - uzviknu Renata plahovito ustavi.
- Izvrio je samoubistvo? - upita Fandorin. - Ali
kako? Zar niste preduzeli mere p-predo-stronosti?
31

Kopile. Kunem se majinim grobom (engl.)

- Kako da nisam, preduzeo sam - nemono rairi

ruke Go. - U samici, gde sam ga ispitivao, od
nametaja ima samo sto, dve stolice i krevet. Noge su
urafljene u pod. Ali ako ovek neizostavno odlui da
umre - nee ga zaustaviti. Renije je razbio sebi elo o
ugao zida. Tamo u eliji u uglu postoji ispust... Tako je
veto to uradio da straar nije nita uo. Otvorili su
vrata da unesu doruak, a on lei na podu u lokvi krvi.
Naredio sam da ga ne diraju, neka zasad lei.
- Da li biste mi dozvolili da pogledam? - upita
Fandorin.
- Izvolte. Divite se koliko hoete, a ja u da dovrim
doruak.
I Buldog s nepomuenim mirom privue sebi ve
hladnu kajganu.
Njih etvoro krenue da vide samoubicu: Fandorin,
Renata, Japanac i, ma kako to udno bilo, doktorova
supruga. Ko bi mogao da od pedantne koze oekuje
takvu radoznalost?
Renata, cvokoui zubima, zaviri u eliju preko
Fandorinovog ramena. Ugledala je poznatu figuru
irokih ramena, ispruenu ukoso - crnokosa glava bila
je okrenuta prema ispustu na zidu. Renije je leao
niice, desna ruka mu je bila u neprirodnom poloaju.
Renata nije ulazila unutra - i tako je videla
dovoljno. Ostali su uli, unuli pored tela.
Japanac je malo podigao mrtvaevu glavu, zbog
neeg prstom opipao okrvavljeno elo. Ah da, pa on je
lekar.
- Oh Lord, have mercy upon this sinful creature32pobono ree madam Trufo.
- Amin - kaza Renata i okrenu se na drugu stranu
da ne gleda ovaj muni prizor.
U salon su se vratili utke.

32

Boe, smiluj se ovom greniku (engl.)

I vratili su se u pravi as: Buldog zavri s jelom,

obrisa masne usne salvetom i privue crnu fasciklu.
- Obeao sam da u vam pokazati priznanje naeg
biveg suseda za stolom - mirno ree on reajui ispred
sebe tri gusto ispisana lista hartije - dva u celosti i
jedan do pola. - Desilo se da ovo nije hamo priznanje
nego i predsmrtno pismo. Ali to ne menja sutinu. elite
li da ujete?
Nije morao da ponavlja poziv: svi se skupie oko
komesara zaustavivp dah. Buldog je uzeo prvi list,
odmakao ga od oiju i poeo da ita.
Predstavniku francuske policije
Gospodinu komesaru Gistavu Gou
19. aprila 1878. god., 6.15 ujutro
Na brodu Levijatan
Ja, arl Renije, piem ovo priznanje svojom voljom i
bez ikakve prinude, a jedino iz elje da olakam svoju
savest i objasnim motive koji su me podstakli na
izvrenje ovako tekih zloina.
Sudbina je bila surova prema meni...
- Hm, tu pesmicu sam uo hiljadu puta prokomentarisao je komesar prekidajui itanje. - Jo
nijedan ubica, lopov ili tamo nekakav zavodnik
maloletnica nije rekao na sudu da ga je sudbina
obasula darovima, a on ih je, pasji sin, bio nedostojan.
No dobro, idemo dalje.

Sudbina je bila surova prema meni, a ako je na

poetku mog ivotnog puta i bila blagonaklona, to je
samo zato da bi me kasnije jae ugrizla. Najranije godine
mog detinjstva protekle su u neopisivoj raskoi. Bio sam
sin jedinac i jedini naslednik basnoslovno bogatog rade,
oveka veoma dobrog, koji je pojmio mudrost i Istoka i
Zapada. Do devete godine nisam znao ta su to zloba,

strah, uvreda, neispunjena elja. Mati je patila u tuoj

zemlji i sve vreme je provodila sa mnom, priajui mi o
prelepoj Francuskoj i veselom Parizu, gde je odrasla.
Otac ju je prvi put video u klubu Bagatel , gde je ona
bila prva igraica, i zaljubio se do ludila. Fransoaz Renije
(to je devojako prezime moje majke - uzeo sam ga kad
sam dobio francusko dravljanstvo) nije odolela
iskuenjima koje joj je obeavao brak sa istonjakim
vladarem i postala je njegova ena. Ali udaja joj nije
donela sreu, mada je ona iskreno potovala mog oca i
ostala mu verna do dana dananjeg.
Kada je Indiju zapljusnuo talas krvavog ustanka,
moj otac je predosetio opasnost i poslao je enu i sina u
Francusku. Rada je znao da su Englezi odavno bacili
oko na njegovu krinjicu i sigurno e napraviti nekakvu
podlost da se domognu blaga Brahmapura.
U prvo vreme mati i ja smo u Parizu iveli veoma
bogato - u posebnoj vili, okrueni mnogobrojnom
poslugom. kolovao sam se u privilegovanom liceju,
zajedno s decom kraljevskog porekla ili iz porodica
milionera. A onda se sve promenilo i ja sam do dna ispio
au nematine i ponienja.
Nikad neu zaboraviti taj crni dan kada mi je majka,
sva u suzama, saoptila da vie nemam ni oca, ni titulu,
ni domovinu. Tek godinu dana kasnije, preko britanske
ambasade u Parizu, predali su mi jedino nasledstvo koje
mi je zavetao otac: Kuran. Do tog vremena mati me je
ve krstila i ja sam odlazio na mise, ali sam se zakleo da
u nauiti da itam arapski i neizostavno u proitati
zapise nainjene rukom moga oca na marginama Svete
knjige. Mnogo godina kasnije ostvario sam svoju nameru,
ali o tome u neto kasnije.

- Strpljenja, strpljenja - ree Go, lukavo se

osmehujui. - Do toga emo sigurno doi. Zasad ide
lirika.

Iz vile smo se iselili odmah po dobijanju bolne vesti.

Prvo u skup hotel, zatim u jeftiniji, onda u iznajmljene
nametene sobe. Posluge je bilo sve manje, i na kraju
smo ostali samo nas dvoje. Mati nikad nije bila praktina
osoba - ni u vreme svoje burne mladosti, ni kasnije. Nakit
koji je ponela sa sobom u Evropu bio je dovoljan za dvetri godine, posle toga smo zapali u pravu oskudicu.
Pohaao sam obinu kolu, gde su me tukli i nazivali
crnjom. Takav ivot me je nauio zatvorenosti i
osvetoljubivosti. Vodio sam tajni dnevnik u koji sam
zapisivao imena onih koji su me uvredili, kako bih se
osvetio svakome od njih kada mi se prui prilika. I, pre ili
kasnije, prilika bi se obavezno ukazala. Jednog od
neprijatelja svog nesrenog detinjstva sreo sam u
Njujorku posle mnogo godina. On me nije prepoznao - do
tog vremena sam promenio prezime i vie nisam ni
najmanje liio na krljavog iznurenog urana", kako su
me zadirkivali u koli. Uvrebao sam starog poznanika iz
zasede, jedne veeri kad se pijan vraao iz krme.
Predstavio sam mu se starim imenom i prekinuo njegov
iznenaeni usklik udarcem noa-skakavca u desno oko to sam nauio u jazbinama Aleksandrije. Priznajem to
ubistvo zato to ono teko da e vie oteati moju
sudbinu.
- To je potpuno tano - potvrdi Buldog. - Ovde je
ve svejedno - le vie, le manje.
Kada mi je bilo trinaest godina, preli smo iz Pariza
u Marselj, zato to je tamo ivot jeftiniji i zato to je
majka tamo imala roake. Kao esnaestogodinjak
uradio sam neto ega ne elim ni da se seam: pobegao
sam od kue i stupio u slubu na kunu, kao mali od
palube. Dve godine sam plovio po Sredozemnom moru.
Bilo je to teko ali korisno iskustvo. Postao sam snaan,
nemilosrdan i prilagodljiv. Kasnije mi je to omoguilo da
postanem najbolji pitomac marseljske Ekol Maritim.
Zavrio sam akademiju sa zlatnom medaljom, i otad

plovio na najboljim brodovima francuske trgovake flote.

Kada je, krajem prole godine, raspisan konkurs
zadunost prvog oficira superparobroda Levijatan, moj
slubeni karton i odline preporuke obezbedili su mi
pobedu. Ali do tad sam ve imao Cilj pred sobom.
Go je uzeo drugi list i upozorio:
- E, sad poinje najzanimljiviji deo.
U detinjstvu sam uio arapski, ali uitelji su bili
isuvie popustljivi prema princu nasledniku pa nisam
mnogo nauio. Kasnije, kad sam se s majkom obreo u
Francuskoj, asovi su u potpunosti prestali, i ubrzo sam
zaboravio i ono malo to sam znao. Dugo godina mi se
Kuran sa oevim belekama inio kao arobna knjiga ije
magine redove obian smrtnik ne moe razumeti. Kako
sam se kasnije zahvaljivao sudbini to nisam nekog
poznavaoca arapskog zamolio da proita pismena na
marginama! Ne, uvek sam znao da moram sam, po bilo
koju cenu, da proniknem u tu tajnu. Ponovo sam poeo
da uim arapski dok sam plovio u Magreb i Levant.
Polako je Kuran poinjao da razgovara sa mnom glasom
moga oca. Ali, prolo je mnogo godina pre nego to su
beleke nainjene rukom - kitnjaste izreke mudraca,
odlomci iz stihova i ivotni saveti oca voljenom sinu,
probudile u meni misao da se tu moda krije nekakva
ifra. Ako se zapisi proitaju odreenim redosledom, oni
postaju precizno i detaljno uputstvo, ali koje moe da
razume samo onaj ko pribeleke naui napamet, mnogo o
njima razmilja, i uree ih u srce. Najdue sam se
zlopatio sa stihom iz meni nepoznate pesme:
Maramu, oevom krvlju umrljanu,
Tebi e doneti poslanik smrti.
Tek pre godinu dana sam, itajui memoare jednog
engleskog generala koji se hvalio svojim podvizima za

vreme Velikog ustanka (moje interesovanje za ovu temu

je potpuno razumljivo), proitao o predsmrtnom daru
brahmapurskog rade svom malom sinu. Ispostavilo se
da je Kuran bio uvijen u maramu! Meni tada kao da je
spala koprena s oiju. Nekoliko meseci kasnije lord Litlbi
je izloio svoju kolekciju u Luvru. Bio sam najpriljeniji
posetilac ove izlobe. Kada sam, konano, ugledao
maramu svog oca, shvatio sam smisao stihova:
I oblikom svojim zailjenim
Nalik je on crteu i gori.
Kao i:
No rajske ptice oko beskrajno
U tajnu proniknuti ima mo.
Treba li objanjavati da sam sve godine svog
izgnanstva matao samo o glinenoj krinjici u kojoj se
uvalo sve bogatstvo sveta? Koliko puta sam u snu video
kako se otvara zemljani poklopi i ja ponovo, kao u
detinjstvu, vidim nezemaljski sjaj koji se razliva po
vaseljeni.
Blago po pravu pripada meni, ja sam zakoniti
naslednik! Englezi su me pokrali, ali nisu umeli da
izvuku koris od plodova svoje prevare. Odvratni leinar
Litlbi, ko]i se kitio ukradenim raritetima , u sutini je
bio obian prekupac kradenih stvari. Nisam osetio ni
najmanju sumnju u ispravnost svog suda, i plaio sam
se samo jednog: da neu imati snage da izvrim
postavljeni zadatak.
I zaista, napravio sam niz neoprostivih, stranih
greaka. Prva je smrt slugu, i naroito jadne deice. Ja
naravno, nisam eleo da ubijem te nevine ljude. Kao to
ste tano pretpostavili, predstavio sam se kao lekar i
ubrizgao im rastvor opijuma. Hteo sam samo da ih

uspavam, ali usled neiskustva i u strahu da uspavljujue

sredstvo nee delovati, nisam tano izraunao dozu.
Drugi ok ekao me je na spratu. Kad sam razbio
staklo vitrine i rukama drhtavim od straho-potovanja
prineo licu oevu maramu, jedna od vrata su se iznenada
otvorila i u sobu je, hramljui, uao domain. Prema
mojim saznanjima, lord je trebalo da bude na putu, a sad
se, odjedared, on pojavljuje preda mnom, pa jo s
pitoljem u ruci! Nisam imao izbora. Zgrabio sam figurinu
ive i iz sve snage udario lorda po glavi. On nije pao
niice, nego se zateturao napred, obuhvatio me rukama i
zamazao moju odeu krvlju. Ispod belog mantila sam
nosio paradni mundir - mornarske tamnoplave pantalone
s crvenim iritima veoma podseaju na pantalone
gradske medicinske slube. Bio sam veoma ponosan na
svoje lukavstvo, ali ono mi je na kraju krajeva dolo
glave. U predsmrtnom ropcu nesrenik je s mojih grudi,
ispod raskopanog mantila, otkinuo amblem Levijatana.
Primetio sam gubitak tek kad sam se vratio na brod.
Polo mi je za rukom da naem zamenu, ali kobni trag je
bio ostavljen.
Ne seam se kako sam se iskrao iz kue. Nisam
smeo da izaem kroz vrata, preskoio sam ogradu vrta.
Sabrao sam se na obali Sene. U jednoj ruci okrvavljena
figurina, u drugoj pitolj - ne znam ni sam zato sam ga
poneo sa sobom. Uzdrhtavi od gaenja, zavitlao sam i
jedno i drugo u vodu. Marama je leala u depu
koporana, ispod belog mantila, i grejala mi srce.
Sutradan sam iz novina saznao da sam postao
ubica ne samo lorda Litlbija, nego i jo devet ljudi. O
svojim oseanjima u tom trenutku neu govoriti.
-Ma nemoj - klimnu glavom komesar. - I bez toga je
isuvie oseajno. Kao da govori pred porotnicima.
Toboe, gospodo, prosudite sami da li sam mogao
drugaije da postupim? Vi biste na mom mestu uradili
isto. Fuj! - I nastavio je itanje.

Marama mi je iomuila razum. arobna ptica sa

prazninom umesto oka zadobila je udnu vlast nada
mnom. Postupao sam nekako nesvesno, povinovao sam
se tihom glasu koji me je od tog asa vodio i upravljao
mnome.
- To on baca udicu na psihiku neuraunljivost - s
razumevanjem se podsmehnu Buldog. - Znamo mi za
takve stvarice, uli smo.
Dok smo plovili kroz Suec, marama je nestala iz mog
sekretera. Osetio sam da sam preputen sudbini na
volju. Nije mi na pamet padalo da je marama ukradena.
Do tog vremena bio sam ve do takvog stepena u vlasti
mistikog oseanjada mi se marama inila kao ivo i
uzvieno bie. Ono me je smatralo nedostojnim, i
napustilo me. Bio sam neutean, a nisam digao ruku na
sebe jedino zbog nade da e se marama saaliti na mene
i vratiti se. Bila mi je potrebna ogromna snaga da
sakrijem od vas, i kolega, svoje oajanje.
A zatim, uoi uplovljavanja u Aden, desilo se udo!
Utrao sam u kabinu madam Kleber kad sam uo njen
uplaeni krik i odjednom video crnca koji se pojavio
bogzna otkud. Oko vrata mu je bila vezana moja nestala
marama. Sad mi je jasno da je divljak nekoliko dana pre
toga bio u mojoj kabini i jednostavno uzeo areni komad
tkanine, ali u onom trenutku osetio sam sveti uas koji
se ni s im ne moe uporediti. Kao da se sami crni aneo
Tame pojavio iz pakla da mi vrai mo]e blago!
U guanju koje je usledilo ubio sam crnca i,
iskoristivi
polunesvesno
stanje
madam
Kleber,
neprimetno skinuo maramu s mrtvaca. Od tada sam je
sve vreme nosio na grudima, nismo se rastajali ni na
tren.
Ubistvo profesora Svitajlda izvrio sam poiuno
hladnokrvno, sa proraunatou koja je i mene samog
iznenadila. Svoju natprirodnu dalekovidost i brzinu u

punosti pripisujem maginom uticaju marame. S prvim

konfuznim Svitajldovim reima shvatio sam da je on
dokuio tajnu marame i stupio na trag radinog sina moj rag.
Profesor se morao uutkati, i ja sam to i uinio.
Marama je bila zadovoljna - osetio sam to po tome kako
se zagrejala svilena tkanina milujui moje izmueno
srce.
Ipak, uklanjanjem Svitajlda samo sam malo dobio
na vremenu. Vi, komesare, opkolili ste me sa svih
strana. Do dolaska u Kalkutu vi, a posebno va
pronicljivi pomonik Fandorin...
Go neto nezadovoljno promrmlja i mrko pogleda
Rusa:
- estitam, mesje. Ubica vas je nagradio
komplimentom. Hvala barem za to to je vas proglasio
mojim pomonikom, a ne mene vaim.
Moglo se zamisliti s kakvim bi zadovoljstvom
Buldog precrtao te rei, da ih ne vide pariski efovi. Ali
ne mogu se izbaciti rei iz pesme. Renata pogleda u
Rusa. Ovaj uvrnu krajiak brka i pokretom ruke zamoli
policajca da nastavi.
...pomonik Fandorin, sigurno bi iskljuili, jednog
za drugim, sve osumnjiene, i tada bih ostao samo ja.
Jedan jedini telegram u odsek za naturalizaciju
Ministarstva unutranjih poslova bio bi dovoljan da se
utvrdi koje prezime sada nosi sin rade Bagdasara. A i
iz registara Ekol Maritim vidi se da sam se upisao pod
jednim prezimenom a diplomirao pod drugim.
I tada sam shvatio da prazno oko rajske ptice nije
put ka blaenstvu na zemlji, nego put u veno Nita.
Odluio sam da odem u bezdan ali ne kao jadni
nesrenik, ve kao veliki rada. Moji plemeniti preci
nikada nisu umirali sami. Za njima su na pogrebni
oganj ile i njihove sluge, ene i nalonice. Nisam iveo

kao vlastelin, ali zato u umreti kako prilii pravom

vladaru - tako sam odluio. Poveu sa sobom, na
poslednje putovanje, ne robove i slukinje, nego krem
evropskog drutva. Pogrebne koije e mi biti divovski
brod, udo evropskog tehnikog progresa! Zamah i
veliina tog plana potpuno su me obuzeli. Pa to je jo
grandioznije nego posedovanje nebrojenog blaga!
Ovde on lae otro kaza Go. Nas je hteo da
potopi a za sebe je pripremio amac.
Komesar je uzeo poslednji list, tanije polovinu
lista.
Trik koji sam izveo s kapetanom Klifom bio je podao,
priznajem. Kao svoje delimino opravdanje mogu navesti
da nisam oekivao tako tuan ishod. Prema Klifu oseam
iskreno potovanje. Nisam eleo samo da preuzmem
Levijatan u svoje ruke, nego i da sauvam ivot divnom
starcu. Pa, pomuio bi se on neko vreme, brinuo se za
kerku, a zatim bi se ispostavilo da je s njom sve u redu.
Avaj, zla kob me prati na svakom koraku. Zar sam
mogao da pretpostavim da e kapetana udariti kap?
Prokleta marama, ona je kriva za sve!
Onoga dana kada je Levijatan napustio bombajsku
luku, spalio sam areni svileni trougao. Spalio sam sve
mostove.
-Kako spalio!- uzviknu Klarisa Stamp. - Znai,
marame vie nema?
Renata se upilji u Buldoga. Ovaj ravnoduno
slegnu ramenima i ree:
- I hvala bogu to nema. Nek se blago nosi
doavola, kaem vam, dame i gospodo. Biemo zdraviji.
Pazite kakav se Seneka naao. Renata je
usredsreeno protrljala bradu.

Teko vam jeda poverujete u to? ta da se radi, kao

dokaz svoje iskrenosti rei u vam u emu je tajna
marame. Sad nema potrebe da to skrivam.
Komesar prekinu itanje i lukavo pogleda u Rusa.
-Koliko se seam, mesje, vi ste se prole noi hvalili
da ste odgonetnuli tu tajnu. Kaite i nama, a mi emo
da proverimo da li ste tako pronicljivi kao to se to
uinilo pokojniku.
Fandorin se ni najmanje ne zbuni.
- To je p-prilino jednostavno - ree on nemarno.
Kooperi se, pomisli Renata, ali svejedno je lep. Da
li je mogue da se stvarno dosetio?
- Dakle, ta mi znamo o marami? Ona je ttrouglasta, pri tome je jedna strana ravna, a druge dve
su malo krivudave. To je pod jedan. Na marami je
naslikana ptica koja umesto oka ima r-rupu. To je pod
dva. Vi se, naravno, seate i opisa brahmapurskog
dvorca, zapravo njegovog gornjeg nivoa: planinski lanac
na horizontu, njegov odraz na freskama. To je pod t-tri.
- Da, seamo se. I ta s tim? - upita Psihi.
- Kako ta, ser Redinalde? - s glumljenim
iznenaenjem upita Rus.
- Pa, vi i ja smo v-videli Svitajldov crte! Tamo je
bilo sve to je potrebno za odgonetanje: trouglasta
marama, cik-cak linija, re palata.
On izvue iz depa maramicu, presavi je po
dijagonali - napravio se trougao.
- Marama je klju pomou koga je obeleeno mesto
gde je skriveno blago. Oblik marame odgovara
konturama jedne od planina naslikanih na freskama.
Trebalo je samo prisloniti gornji ugao m-marame uz vrh
te planine. Evo ovako. - On stavi trougao na sto i proe
prstom po ivicama. - I tada oko ptice kalvinke oznaava
t-taku gde treba traiti. Naravno, ne na nacrtanoj nego
na pravoj planini. Tamo je verovatno nekakva peina ili
neto slino. Komesare, jesam li u pravu ili greim?

Svi se okrenue ka Gou. Ovaj naduva obraze,

mrdnu gustim obrvama i postade sasvim nalik na
starog mrzovoljnog buldoga.
- Ne znam kako vam polazi za rukom - proguna
on. - Ja sam proitao pismo jo tamo, u eliji, i ni na
sekundu ga nisam isputao iz ruku... U redu, sluajte.
U dvorcu moga oca postoje etiri dvorane, u kojima
su izvoene zvanine ceremonije: u Severnoj - zimske, u
Junoj - letnje, u Istonoj - prolene i u Zapadnoj jesenje. Ako se seate, o tome je priao pokojni Svitajld.
Tamo je, zaista, na zidovima naslikan planinski pejza,
koji se i vidi kroz velike prozore, od poda do plafona.
Prolo je mnogo godina, ali dovoljno je samo da
zamurim i ja pred sobom vidim taj pejza. Mnogo sam
putovao i mnogo toga sam video, ali ne postoji lepi
prizor na svetu! Otac je krinjicu zakopao ispod velikog
mrkog kamena, na jednoj od tih planina. Koji od
planinskih vrhova je onaj pravi, moe se saznati ako se
marama prisloni na sliku planina na freskama. Ona ija
se silueta idealno poklapa sa tkaninom - uva blago.
Mesto gde treba traiti kamen oznaeno je praznim okom
rajske ptice. Naravno, ak i oveku koji zna u kom delu
treba da trai, bie potrebno mnogo sati, pa i dana da
otkrije kamen - zona traenja sigurno obuhvata stotine
metara. Ali pogreke ne moe biti. U planinama je mnogo
mrkih oblutaka, ali na oznaenom delu padine postoji
samo jedan takav. Trun u oku je mrki kamen, jedan
jedini me sivim kamenovima - glasi zapis u Kuranu.
Koliko puta sam zamiljao kako u na zavetnoj planini
razapeti ator i ne urei, uz zamiranje srca, lutati po
oznaenoj padini u potrazi za tim trunom. Ali, sudbina
je odluila drugaije.
Pa da, oigledno je smaragdima, safirima, rubinima
i dijamantima sueno da lee tamo dok jednom neki
zemljotres ne otkotrlja oblutak u nizinu. ak i ako se to

desi kroz sto hiljada godina, dragom kamenju se nita

nee desiti - ono je veno.
A sa mnom je gotovo. Prokleta marama je oduzela
sve moje snage i itav moj um. ivot je izgubio smisao.
Smrvljen sam, pomraio mi se um.
- I tu je on potpuno u pravu - zakljui komesar,
odlaui u stranu polovinu lista. - To je sve, tu se pismo
prekida.
- Pa, Renije-san je postupio pravirno - ree
Japanac. - On je nedostojno iveo, ari je dostojno umro.
Zbog toga e mu mnogo toga biti oprosteno, a na
sredeem rodzenju on e dobiti novu sansu da ispravi
svoje grehe.
- Ne znam kako je sa sledeim roenjem, - Buldog
paljivo sloi listove i skloni svoju crnu fasciklu - ali
moja istraga je, hvala bogu, zavrena. Odmoriu se
malo u Kalkuti, pa natrag - u Pariz. Predmet je
zatvoren.
Tu ruski diplomata priredi Renati iznenaenje.
- Ma kako z-zatvoren? - glasno upita on. - Ponovo
urite, komesare. - I okrenu se ka Renati, uprvp u nju
dve eline cevi svojih ledenoplavih oiju. - A zar nam
madam Kleber nita nee rei?

Klarisa Stamp

Ovo

pitanje iznenadi sve prisutne. Zapravo ne, ne

sve - Klarisa zaueno shvati da se budua mati nije ni
najmanje zbunila. Ona je, istina, jedva primetno
prebledela i na tren se ugrizla za punu donju usnu, ali
je odgovorila samouvereno, glasno i gotovo bez pauze:
- U pravu ste, mesje, imam neto da kaem. Ali
nikako vama, ve predstavniku zakona.
Bespomono je pogledala u komesara i moleivo
rekla:
- Bogom vas zaklinjem, gospodaru, htela bih da
vam svoje priznanje dam nasamo.
Izgleda da su dogaaji za Goa dobijali potpuno
neoekivani obrt. Detektiv je mirnuo oima, podozrivo
pogledao Fandorina i, vano isturivi bradu, zabrundao:
- Dobro, idemo u moju kabinu, ako vam je toliko
stalo.
Klarisa je imala utisak da policajac nema pojma ta
se tano sprema da prizna madam Kleber.
No dobro, komesara ne treba kriviti za to - Klarisa
ni sama nije stizala da prati buran tok dogaaja.
Jedva su se za Goem i njegovom pratiljom
zatvorila vrata, a Klarisa upitno pogleda Fandorina koji
je, ini se, jedini tano znao ta se deava. Prvi put
tokom celog dana ona se osmelila da ga tako pogleda,
direktno, a ne sa strane i ne ispod sputenih trepavica.

Nikad dosad ona nije videla Erasta (da, da, u sebi

moe i po imenu) tako obeshrabrenog. elo mu je bilo
namrteno, u oima se zgusnula briga, njegovi prsti su
nervozno dobovali po stolu. Da li je mogue da je ak i
taj samouvereni ovek, munjevitih reakcija, izgubio
kontrolu nad razvojem dogaaja? Prole noi Klarisa ga
je ve videla uznemirenog, ali to je bilo samo na tren.
Tada se on brzo pribrao.
Evo kako je to bilo.
Posle bombajske katastrofe ona je tri dana
presedela u svojoj kabini. Sobarici je kazala da se ne
osea dobro, u kabini je i obedovala, a u etnju je
izlazila tek pod platom noi, kao nekakva kradljivica.
Sa zdravljem je sve bilo u redu, ali kako da izae
na oi svedocima svoje sramote, a naroito njemu?
Podlac Go izloio ju je optem podsmehu, ponizio i
osramotio. A najgore od svega je to ga ak ne moe ni
optuiti za la; sve je tano, od prve do poslednje rei.
Da, odmah posle dobijanja nasledstva pojurila je u
Pariz, o kojem je toliko sluala, toliko itala. Kao
leptirica na sveu. I oprljila je krila. Dovoljno je to ju je
ta
sramna
pria
liila
poslednjih
mrvica
samopotovanja, tako da sad svi znaju: mis Stamp je
bludnica, lakoverna idiotkinja, rtva profesionalnog
igola, dostojna prezira!
Dva puta je dolazila misis Trufo da se raspita o
njenom zdravlju. Ma, razume se, htela je da se
naslauje prizorom Klarisinog ponienja: licemerno je
uzdisala, alila se na vruinu, a bezbojne okice su joj
sijale likovanjem - kao da govori: E, draga moja, i koja
od nas je prava ledi?
Svratio je i Japanac, rekao je da je kod njih
uobiajeno da se ide u posetu saoseanja ako je neko
bolestan. Ponudio je lekarske usluge. Gledao ju je
saoseajno.

Konano je na vrata pokucao i Fandorin. S njim je

Klarisa razgovarala odseno i nije mu otvorila izgovorila se na migrenu.
Nije vano, govorila je sebi potiteno, jedui biftek,
potpuno sama. Pritrpee se devet dana do Kalkute.
Zamislite samo: devet dana e da sedi zatvorena.
Obina sitnica prema onom zatoenitvu od gotovo
etvrt veka. Pa, ovde je svakako bolje nego u tetkinoj
kui. Sama je, u komfornoj kabini, sa dobrim knjigama.
A u Kalkuti e neopazice klisnuti na obalu i tada e ve
uistinu otvoriti novu, istu stranicu.
Ali posle dva dana, predvee, poele su da je
ophrvavaju misli sasvim druge prirode. O kako je bio u
pravu Bard kad je napisao:
Postoji li ar steene slobode
Kad izgubi sve do ega ti je stalo!
Zapravo i nije imala ta da izgubi. Kasno uvee (ve
je prola pono) Klarisa odluno popravi frizuru, malo
napuderisa lice, obue parisku haljinu boje slonove
kosti koja joj je veoma dobro stajala i izae u hodnik.
Ljuljanje broda bacalo ju je od zida do zida.
Nastojei da ni o emu ne misli zaustavila se pored
vrata kabine broj 18; podignuta ruka je zamrla - ali
naas, samo na jedan as, i Klarisa je pokucala.
Erast je otvorio gotovo odmah. Bio je u plavom
maarskom kunom mantilu s gajtanima, ispod irokog
izreza belela se spavaica.
- Moram da razgovaram sa vama - odluno ree
Klarisa, zaboravivp ak i da se pozdravi.
- D-dobro vee, mis Stamp - brzo kaza on. - Neto
se desilo?
I ne saekavp odgovor zamoli:
- Molim vas, saekajte minut. P-presvui u se.
Otvorio joj je sad obuen u redengot, s besprekorno
vezanom kravatom. Rukom ju je pozvao da sedne.

Klarisa je sela i gledajui mu pravo u oi rekla

sledee:
- Samo me ne prekidajte. Ako stanem, bie jo
mnogo gore... Znam da sam mnogo starija od vas.
Koliko imate godina? Dvadeset pet? Manje? Nije vano.
Pa, ja i ne traim da me uzmete za enu. Ali vi mi se
dopadate. Zaljubljena sam u vas. itavo moje vaspitanje
bilo je usmereno na to da nikada i ni pod kakvim
okolnostima ne kaem mukarcu ove rei, ali meni je
sada svejedno. Ne elim vie da gubim vreme. I tako
sam proerdala najbolje godine ivota. Venem i ne
upoznavi cvetanje. Ako vam se i najmanje dopadam,
kaite mi. Ako ne - takoe kaite. Posle onog stida koji
sam preivela, teko da mi moe biti mnogo gore. I da
znate: moja pariska... avantura bila je komar, ali ne
alim. Bolje i komar nego sanjiva omama u kojoj sam
provela ceo svoj ivot. Ta, odgovorite mi, ne utite!
Gospode, zar je ona mogla tako neto da izgovori
naglas? Ima ime da se podii.
U prvom trenutku Fandorin se zabezeknuo, ak je
neromantino zatreptao dugim trepavicama. Zatim je
poeo da govori, polako, zamuckujui vie nego obino:
-Mis Stamp... K-klarisa... Vi se meni dopadate.
Veoma mi se d-dopadate. Oduevljen sam vama. I zzavidim vam.
- Zavidite? Ali na emu? - prenerazila se ona.
- Na vaoj hrabrosti. Na t-tome to se ne p-plaite
da ete biti odbijeni i da ete ispasti s-smeni. 3-znate,
ja sam u sutini vrlo stidljiv i nesiguran ovek.
- Vi? - jo vie se iznenadila Klarisa.
- Da. Vrlo se p-plaim dveju stvari: da se naem u
smenom ili runom p-poloaju i... da oslabim svoju
odbranu.
Ne, ona ga uopte nije razumela.
- Kakvu odbranu?
- Vidite, rano sam saznao ta je t-to gubitak, i
veoma sam se uplapo - verovatno za itav ivot. Dok

sam sam, moja odbrana od sudbine je jaka, i ne b-bojim

se niega i nikoga. Za oveka moje prirode najbolje je da
bude sam.
-Ve sam vam rekla, mister Fandorine, - strogo
odgovori Klarisa - da ja uopte ne pretendujem na
mesto u vaem ivotu, pa ak ni na mesto u vaem
srcu. A tim pre neu pokuati da udarim na vau
odbranu.
Zautala je zato to su sve rei ve bile izgovorene.
I samo je falilo da se ba u tom trenutku zauje
lupa na vratima. Iz hodnika je dopirao uzbueni glas
Milford-Stouksa:
-Mister Fandorine, ser! Ne spavate? Otvorite! Bre!
Ovo je zavera!
- Ostanite ovde - proaputao je Erast. - Brzo u se
vratiti.
Izaao je u hodnik. Klarisa je ula priguene
glasove ali nije mogla da razabere rei.
Nakon nekoliko minuta Fandorin se vratio. Izvukao
je iz fioke i gurnuo u dep nekakav mali ali teak
predmet, zbog neeg je uzeo svoj elegantni tap i
zabrinuto rekao:
- Ostanite jo malo, a onda se vratite u svoju
kabinu. Izgleda da se stvar blii kraju.
Znai, ovaj kraj je on imao u vidu... Kasnije, ve
poto se vratila u svoju kabinu, Klarisa je ula kako po
hodniku tupu koraci, uju se zabrinuti glasovi, ali njoj,
naravno, na pamet nije padalo da se nad jarbole gordog
Levijatana nadvila smrt.
*
- ta e to da prizna madam Kleber? - nervozno
upita doktor Trufo. - Mesje Fandorine, objasnite nam
ta se deava. Kakve veze ona ima s ovim?
Ali Fandorin je utao i sve se zabrinutije mrtio.

Ljuljukajui se pod ravnomernim udarima talasa

Levijatan je punom parom plovio na sever, sekui vodu
Palkovog moreuza, mutnu posle oluje. U daljini se
zelenela traka cejlonske obale. Jutro je bilo tmurno ali
zaguljivo. Kroz otvorene prozore s vetrovite strane
salon je povremeno zapljuskivao vreo, ustajao vazduh,
ali vazduna struja nije nalazila izlaza i onemoalo se
stiavala, jedva primetno pomerajui teke zavese.
- ini mi se da sam n-napravio greku promrmljao je Erast zakoraivp ka vratima. - Sve
vreme kasnim korak, ili pola koraka za...
Kada se zauo prvi pucanj, Klarisa nije shvatila ta
je to - prasak, lomljava. Svata moe da treska na
brodu koji plovi po nemirnom moru. Ali prasnulo je jo
jednom.
- Neko puca iz revolvera! - uzviknuo je ser
Redinald. - Ali gde?
- U komesarevoj kabini! - brzo ree Fandorin i
jurnu ka vratima.
Svi potrae za njim.
Puklo je i trei put, a kad su bili na nekih dvadeset
koraka od Goove kabine - i etvrti.
- Ostanite ovde! - viknuo je Erast ne osvrui se, i
izvukao iz zadnjeg depa mali revolver.
Ostali su usporili korak, sem Klarise - uonte se
nije plaila, bila je Erastu za petama.
On gurnu vrata kabine i podie ruku s revolverom
ispred sebe. Klarisa se pridignu na vrhove prstiju i
pogleda preko njegovog ramena.
Oborena stolica bila je prvo to je primetila. Zatim
je ugledala komesara Goa. Leao je niice s druge
strane poliranog stola koji je zauzimao centralni deo
sobe. Klarisa istee vrat da bolje vidi onog to je leao i
tre se: Goovo lice bilo je stravino izoblieno, a na
sred ela su izbijali mehurii tamne krvi koja se U dva
mlaza slivala na pod.

U suprotnom uglu, pribivi se uza zid, stajala je

Renata Kleber. Bila je samrtniki bleda, histerino je
jecala, zubi su joj cvokotali. U ruci joj je podrhtavao
veliki crni revolver ija se cev jo uvek dimila.
- Jao, jao! - ridala je madam Kleber i prstom koji je
podrhtavao pokazivala mrtvo telo. - Ja... ubila sam ga!
- Shvatio sam - Fandorin suvo procedi kroza zube.
Ne sputajui upereni revolver on brzo prie
vajcarkinji i vetim pokretom zgrabi oruje. Ona nije ni
pomiljala da prui otpor.
-Doktore Trufo! - viknu Erast pomno pratei svaki
Renatin pokret. - Ovamo!
Demekasti doktor s bojaljivom radoznalou
proviri u kabinu obavijenu barutnim dimom.
- Pregledajte telo - ree Fandorin.
Jadikujui u po glasa na italijanskom, Trufo se
spusti na kolena pokraj mrtvog Goa.
- Smrtno ranjavanje u glavu - izjavi on. - Trenutna
smrt. Ali to jo nije sve... Prostrelna rana na desnom
laktu. I evo ovde, na levom zglobu ake. Ukupno tri
rane.
- Gledajte paljivije. B-bila su etiri pucnja.
- To je sve. Oigledno je jedan metak promaio. Ili
ne, ekajte! Evo ga - u desnom kolenu!
-Sve u rei, - promuca Renata tresui se od jecaja
- samo me izvedite iz ove strane sobe!
Fandorin skloni mali revolver u dep, veliki poloi
na sto.
- No dobro, idemo. Doktore, obavestite o ovome
deurnog oficira, neka postavi straara ispred vrata. I
prikljuite nam se. Mi smo jedini koji moemo da
vodimo istragu, nema ko drugi.
-Kakvo nesreno putovanje! - uzdisao je Trufo sitno
koraajui niz hodnik. - Jadni Levijatan..
je

U Vindzoru su se rasporedili ovako: madam Kleber

sela za sto, licem prema vratima, ostali, ne

dogovarajui se, sedoe nasuprot njoj. Samo je

Fandorin seo na stolicu pored ubice.
- Gospodo, ne gledajte me tako - plano je rekla
madam Kleber. - Ubila sam ga, ali nisam kriva. Sve, sve
u vam ispriati i vi ete i sami videti... Ali, kunem vas
Bogom, dajte mi vode.
Boleivi Japanac nasu joj limunadu - sto posle
doruka jo nije bio raspremljen.
- Dakle, ta se desilo? - upita Klarisa.
- Translate everything she says - misis Trufo strogo
upozori mua, koji se vratio ba na vreme. - Everything
word for word!!33
Doktor klimnu glavom briui maramicom elu
oznojenu od brzog hoda.
- Ne plaite se, gospoo. Kaite celu istinu - obodrio
je Renatu ser Redinald. - Ovaj gospodin nije
dentlmen, on ne ume da se ophodi s damama, ali ja
vam garantujem potpuno potovanje.
Ove rei bile su propraene pogledom u
Fandorinovom pravcu - pogledom punim takve plamtee
mrnje da se Klarisa sledi. ta se to od jue moglo desiti
izmeu Erasta i Milford-Stouksa? Otkud takvo
neprijateljstvo?
- Hvala, dragi Redinalde - zajeca Renata.
Ona je dugo pila limunadu, mrui i cvilei. Zatim
je moleivim pogledom preletela preko svih koji su
sedeli preko puta i poela:
-Go nije nikakav zatitnik zakona! On je zloinac i
ludak! Ovde su svi skrenuli pameu zbog te odvratne
marame! ak i komesar policije!
-Rekli ste da hoete neto da mu priznate neprijateljski je podseti Klarisa. - ta?
- Da, ja sam preutala jednu injenicu... Od
sutinskog znaaja. Ja bih sasvim sigurno sve priznala,
ali htela sam prvo da dokaem komesarovu krivicu.
33

Prevodite mi sve to ona kae, svaku re (engl.)

-Komesarovu krivicu? Kakvu krivicu? - saoseajno

upita ser Redinald.
Madam Kleber je prestala da plae i sveano
objavila:
-Renije nije izvrio samoubistvo. Njega je ubio
komesar Go! - Videvi da su sluaoci potreseni ovim
saoptenjem brzo je nastavila. - To je oigledno!
Pokuajte da iz zaleta razbijete sebi glavu o ugao u
sobiku od est kvadratnih metara! To je prosto
nemogue! Da je arl odluio da se ubije, on bi skinuo
kravatu, vezao je na ventilacionu reetku i skoio sa
stolice. Ne, njega je ubio Go! Udario ga je neim tekim
po glavi, a zatim je inscenirao samoubistvo; ve
mrtvom, udario mu je glavu o onaj ugao.
- Ali zato je komesaru trebalo da ubija Renijea? skeptino je odmahnvala glavom Klarisa. Madam Kleber
je oigledno trabunjala gluposti.
-Pa, kaem vam da je enuo pameu od
gramzivosti! Za sve je kriva marama! Da li se Go
naljutio na arla to je spalio maramu, da li mu nije
poverovao - ne znam. Ali, Go ga je ubio, to je jasno. I
kada sam to otvoreno, u oi, rekla komesaru, on nije ni
pomislio da se opravdava. Zgrabio je svoj pitolj, poeo
da mae njime, da mi preti. Rekao je da e me, ako ne
budem drala jezik za zubima, poslati za Renijeom... Renata ponovo poe da mre i - o uda nad udima! baron joj prui svoju maramicu.
Kakva je to tajanstvena promena, pa on se uvek
drao na odstojanju od Renate?
- ...Dakle, spustio je pitolj na sto i poeo da me
trese za ramena. Tako me je bilo strah, tako sam se
uplaila! Ne seam se kako sam ga odgurnula i zgrabila
oruje sa stola. To je bilo uasno! Beala sam od njega
oko stola, on je jurio za mnom. Osvrtala sam se i
pritiskala okida, ne seam se koliko puta. Konano, on
je pao... A zatim je uao gospodin Fandorin.

I Renata zajeca na sav glas. Milford-Stouks ju je

oprezno gladio po ramenu - kao da dodiruje zmijuzvearku.
Tiinu narui jak aplauz. Od iznenaenja Klarisa
se trgnu.
-Bravo! - Fandorin se podmeljivo osmehivao i
pljeskao dlanovima. - B-bravo, madam Kleber. Vi ste
velika glumica.
- Kako se usuujete?! - ser Redinald se zagrcnu od
negodovanja, ali ga Erast prekinu pokretom ruke.
- Sedite i sluajte. Ispriau vam kako su se stvari
odvijale. - Fandorin je bio apsolutno miran i, reklo bi
se, uopte nije sumnjao u to da je u pravu. - Madam
Kleber nije s-samo izvanredna glumica, ona je uopte
jedna neobina i talentovana osoba - u svakom pogledu.
Sa zanosom, s matom. Naalost, njen glavni dar lei u
sferi kriminala. Vi ste sauesnica itavog niza ubistava,
madam. Tanije, ne sauesnica, nego inspirator, gglavni akter. Zapravo, Renije je bio va sauesnik.
- Evo - Renata se alosno obrati ser Redinaldu. - I
ovaj je skrenuo pameu. A bio je tako miran, tako
staloen.
- Najfascinantnija kod v-vas jeste neljudska brzina
reakcije - kao da se nita nije desilo, nastavi Erast. - Vi
se nikada ne branite, vi udarate p-prvi, gospoo Sanfon.
Dozvolie mi da vam se obratim vaim pravim imenom?
-Sanfon?! Mari Sanfon?! Zar je to ona?! - uzviknu
doktor Trufo.
Klarisa shvati da sedi otvorenih usta, a MilfordStouks brzo povue ruku s Renatinog ramena. Sama
Renata gledala je Fandorina sa saoseanjem.
- Da, p-pred vama je meunarodna avantu-ristkinja
Mari Sanfon, legendarna, genijalna i neumoljiva. Njen
stil su veliki poduhvati, domiljatost, d-drskost. I jo odsustvo dokaza i svedoka. I, the last but not the

least,34 potpuna nebriga za ljudske ivote. Priznanje

arla Renijea, kome emo se jo vratiti, sadri ppodjednako istinu i la. Ne znam, uvaena gospoo,
kada ste se i pod kojim okolnostima upoznali s tim
ovekom, ali dve stvari su van sumnje. Renije vas je
iskreno voleo i pokuavao je da otkloni sumnju sa vas
do poslednjeg trenutka svog ivota. I drugo: upravo vi
ste podstakli sina Smaragdnog Rade da se pozabavi
traganjem za nasledstvom - u suprotnom, zar bi on
ekao t-toliko godina. Upoznali ste se s lordom
Litlbijem, dobili sve neophodne informacije i razradili pplan. Oigledno, u poetku ste mislili da ete maramu
izmamiti lukavstvom, p-pribegli ste i zavoenju; ta, lord
nije ni slutio koliko je znaajan taj komad tkanine.
Meutim, uskoro ste se uverili da je zadatak nemogue
izvriti: Litlbi je bio prosto lud za svojom kolekcijom i
nipoto ne bi pristao da se rastane ni od jednog jedinog
eksponata. Kraa marame se takoe inila nemoguom:
pored vitrine su stalno deurali naoruani uvari. I vi
ste odluili da igrate na s-sigurno: s minimalnim
rizikom i, kako vi to volite, ne ostavljajui tragove.
Recite, da li ste znali da lord te kobne veeri nikuda
nee krenuti, da je ostao kod kue? Ubeen sam da ste
znali. Bilo vam je potrebno da potinite Renijea
prolivenom k-krvlju. Konano, sluge nije ubio on, nego
vi.
- Nemogue! - doktor Trufo podie dlan. - Da ena
bez medicinskog obrazovanja i velikog iskustva da devet
injekcija za tri minuta? To je iskljueno.
-Prvo, bilo je mogue unapred p-pripremiti devet
napunjenih priceva. A drugo... - Erast otmenim gestom
uze iz vaze jabuku i odsee komadi - gospodin Renije
nije imao iskustva sa pricevima, ali Mari Sanfon jeste.
Ne zaboravite da je ona vaspitavana u vincentinskom
samostanu, kod milosrdnih sestara. Poznato je da taj
34

Poslednje, ali ne i najmanje vano (engl.)

red smatra svojim zadatkom pruanje medicinske

pomoi siromanima, pa se vincentinke od detinjstva
pripremaju za slubu u bolnicama, kolonijama za
gubavce i starakim domovima. Sve te monahinje su
visokokvalifikovane milosrdne sestre, a mlada Mari, ako
se seate, bila je jedna od najboljih.
-Zaista, zaboravio sam. U pravu ste! - doktor
pokajniki sagnu glavu. - Nastavite. Vie vas neu
prekidati.
- Dakle, Pariz, Ri de Grenel, vee 15. marta. U vilu
lorda Litlbija dolaze d-dvoje: mlad crnpurasti lekar i
milosrdna sestra u sivoj monakoj kapuljai, navuenoj
do samih oiju. Lekar podnosi p-papir sa peatom
gradske vlade, trai da se odmah sakupe u jednoj
prostoriji svi koji su se zatekli u kui. Verovatno kae
da je ve kasno i da imaju jo mnogo posla. Injekcije
daje monahinja - veto, brzo, bez bola. Kasnije, patologanatom nee na mestima uboda okriti nijedan
hematom. Mari Sanfon nije zaboravila asove iz svoje
bogougodne mladosti. Dalje je jasno, zato se neu
uputati u d-detalje: sluge padaju u san, zloinci se
penju na sprat, sledi kratak Renijeov okraj s
domainom. Ubice nisu primetile da je u lordovoj ruci
ostala zlatna znaka Levijatana. Kasnije ste, gospoo,
morali da date sauesniku svoj amblem - vama je bilo
lake nego prvom pomoniku kapetana da otklonite
sumnju sa sebe. I jo ste, p-pretpostavljam, vie
verovali sebi nego njemu.
Klarisa, koja je do tog trenutka oarano gledala
Erasta, naas je pogledala Renatu. Ova je sluala
paljivo, na licu joj se zaledio izraz zauene
uvreenosti. Ako je ono i bila Mari Sanfon, zasad se
niim nije odala.
- Poeo sam da sumnjam u vas dvoje onog d-dana
kad vas je, toboe, napao siroti Afrikanac - narator se
poverljivo obrati Renati i odgrize komad jabuke belim,
jednakim zubima. - Tu je, naravno, kriv Renije -

uhvatila ga je panika, pao je u vatru. Vi biste smislili

neto lukavije. Ja rekonstruiem lanac d-dogaaja, a vi
me ispravite ako greim u detaljima. U redu?
Renata skrueno klimnu glavom i podupre rukom
okrugli obraz.
- Renije vas je ispratio do kabine, trebalo je da o
kojeemu porazgovarate; pa i u priznanju vaeg
sauesnika je reeno da je kratko vreme pre toga
marama iezla na t-tajanstven nain. Uli ste u svoju
kabinu, videli ogromnog crnca koji je preturao po vaim
stvarima i u prvom trenutku ste se, mora biti, uplaili ako je vama uopte poznato oseanje straha. Ali sledee
sekunde vae srce je zatreperilo od radosti: na vratu
divljaka ste ugledali maramu za kojom ste toliko udeli.
Sve se razjasnilo: preturajui po Renijeovoj kabini
odbegli rob se polakomio na arenu tkaninu i reio da
njime ukrasi svoj snani vrat. Na va krik utrao je
Renije, takoe video maramu i, ne savladavi se,
istrgnuo bode... Morali ste da smislite priu sa
misterioznim napadom, da legnete na pod i navalite na
sebe t-teko, jo vrelo telo ubijenog. Mora da nije bilo
ba prijatno, zar ne?
- Dozvolite, to su najobinije pretpostavke! vatreno se suprotstavio Redinald. - Naravno da je
crnac napao madam Kleber, to je oigledno! Opet
fantazirate, mesje ruski diplomato!
- Ni najmanje - kratko odgovori Erast gledajui
barona, teko je rei da li tuno ili saaljivo. - Pa, ggovorio sam vam da sam imao prilike da vidim robove
narodnosti Ndanga i ranije, u turskom ropstvu. Znate li
zato njih na Istoku tako visoko cene? Zato to se, bez
obzira na svoju v-veliku snagu i izdrljivost, odlikuju
blagom, dobroudnom naravi i apsolutno nisu skloni
agresiji. To je pleme zemljoradnika, a ne lovaca, ono
nikada ni s kim nije ratovalo. Ndanga nikako nije
mogao da nasrne na madam Kleber, ak ni iz straha.
Evo, i mesje Aono se iznenadio k-kako na vaem

nenom vratu nisu ostale modrice od prstiju divljaka.

Zar to nije udno?
Renata je zamiljeno sagla glavu kao da je i sama
bila iznenaena tom injenicom.
- Setimo se sada ubistva profesora Svitajlda. im
je postalo jasno da je indolog blizu odgonetke, vi ste ga,
uvaena gospoo, zamolili da ne uri, da pria detaljno i
od samog poetka, a za to vreme ste poslali svog
sauesnika toboe po al, a zapravo - da pripremi
ubistvo. Va par vas je shvatio bez rei.
- Nije istina! - zvonko uzviknu Renata. - Gospodo,
svi ste mi svedoci! Renije se sam ponudio! Seate se?
Pa, mesje Milford-Stoukse, govorim istinu! Prvo sam vas
zamolila, seate li se?
- Tano - potvrdi ser Redinald. - Tako je bilo.
- T-trik za glupake - odmahnu noiem za voe
Fandorin. - Vi ste, uvaena gospoo, odlino znali da
vas baron ne podnosi i da nikada ne ispunjava vae
hirove. Operaciju ste, kao i uvek, izveli veto, ali ovoga
puta, avaj, nedovoljno isto. Nije vam uspelo da krivicu
svalite na mesje Aonoa, mada ste bili vrlo b-blizu cilja. Tu Erast skromno spusti pogled, dajui sluaocima
mogunost da se prisete ko je zapravo oborio niz dokaza
protiv Japanca.
Nije mu strana sujeta, pomislila je Klarisa; ali, ova
crta joj se uini iznenaujue milom i, ma kako to bilo
udno, samo je poveala mladievu privlanost. Da
razrei paradoks, pomogla joj je, kao i obino, poezija:
I mane zemne bia vam draga
Divljenjem krasi ljubavna snaga.
Ah,
mister
diplomato,
malo
vi
poznajete
Engleskinje. Sve mi se ini da ete u Kalkuti morati da
napravite malo duu pauzu.

Fandorin je napravio pauzu i ne slutei da je on

milo bie i da e na mesto slubovanja stii kasnije
nego to je planirao. Nastavio je:
- Sada je va poloaj postao zaista nezavidan.
Renije je to p-prilino reito izloio u svom pismu. I
tada vi donosite stranu, ali na svoj nain genijalnu
odluku: da potopite brod zajedno sa sitniavim
policijskim komesarom, svedocima, i jo hiljadu ljudi
pride. ta je za vas -ivot hiljade ljudi ako vam oni
smetaju da postanete najbogatija ena na kugli
zemaljskoj? Jo je gore to su oni pretnja vaem ivotu i
slobodi.
Klarisa pogleda Renatu sa sujevernim uasom. Zar
je mogue da je ta mlada osoba, malo ostrvljena ali
uglavnom sasvim prosena, sposobna za takav
udovian zloin? Nije mogue! Ali nemogue je ne
verovati Erastu. On je tako ubedljiv i tako lep!
Niz Renatin obraz klizila je ogromna suza, veliine
zrna pasulja.
U oima joj se nastanila nema molba: Zato me
tako muite? Zar sam vam ja neto uradila? Ruka
muenice spusti se na stomak, lice se zgri od patnje.
- Samo nemojte da padate u nesvest - hladnokrvno
joj posavetova Fandorin. - Najbolje sredstvo da nekog ppovratite svesti jeste masaa amarima po licu. I ne
pretvarajte se da ste slabi i bespomoni. Doktor Trufo i
doktor Aono smatraju da ste snaniji od b-bika. Sedite,
ser Redinalde! - Erastov glas dobi elini ton. - Imaete
vremena da se zauzmete za svoju prekrasnu damu.
Kasnije, kad ja zavrnm... Uostalom, dame i gospodo,
upravo ser Redinaldu svi mi treba da zahvalimo za
spas naih ivota. Da nije bilo njegove... neobine
navike da svaka tri sata odreuje koordinate broda,
dananji doruak ne bio posluen ovde, nego na d-dnu
mora. Pri emu bismo bili poslueni mi.
- Gde je Polonije? - kratko se nasmejao baron. - Na
veeri, ali na takvoj gde ne veera on, nego veeraju

njega.
Klarisa se najeila. Jak talas udari o brod, na stolu
zadrhta posue, a ogromni Big-Ben se ponovo zatetura.
- Ljudi su za v-vas statisti, uvaena gospoo, a
statiste vi nikad niste alili. Naroito ako je u pitanju
pedeset miliona funti. Teko je odoleti. Siroti Go je, na
primer, pokleknuo. Kako je neveto izvrio ubistvo na
majstor istrage! Vi ste, n-naravno, u pravu: nesreni
Renije nije izvrio samoubistvo. Ja bih to i sam shvatio,
ali vaa ofanzivna taktika me je na neko vreme izbacila
iz sedla. ta znai jedno oprotajno p-pismo! Ton oito
nije predsmrtni - Renije se jo nada da e dobiti na
vremenu, da e ga proglasiti ludim. Najvie se on uzda
u vas, gospoo Sanfon, navikao je da vam neogranieno
veruje. Go je mirno odsekao treu stranicu na mestu
koje po njegovom miljenju najvie odgovara za kraj.
Kakva trapavost! Na komesar je sasvim skrenuo
pameu zbog b-brahmapurskog blaga. Pa kako i ne bi to je njegova penzija za trista hiljada godina! - Fandorin
se tuno osmehnu. - Seate li se s kakvom je zaviu
Go priao o batovanu koji je vrlo povoljno prodao
bankaru svoju besprekorno istu reputaciju?
- Ali zasto je biro potrebno ubijati gospodina
Renijea? - upita Japanac. - Pa, marama je izgorera.
-Renije je veoma eleo da komesar u to poveruje i,
radi vee ubedljivosti, ak je odao tajnu marame. Ali
Go nije poverovao. - Fandorin napravi pauzu i tiho
dodade. - I bio je u pravu.
U salonu zavlada mrtva tiina. Klarisa samo to je
uzdahnula, i zaboravila je da izdahne. Nije odmah ni
shvatila otkud joj takva teina u grudima; onda je,
doavi sebi - ispustila vazduh.
- Znai, marama je sauvana? - oprezno, kao da se
boji da ne uplai retku pticu, upitao je doktor. - Pa gde
je?
- Taj komad t-tanke svile je tokom jutra promenio
tri vlasnika. Prvo je bio kod uhapenog Renijea.

Komesar
nije
poverovao
pismu,
pretresao
je
zarobljenika i naao m-maramu kod njega. Upravo tada,
oamuen od bogatstva koje mu je padalo u ruke, on je
i izvrpo ubistvo. Nije odoleo iskuenju. Kako se sve
divno sloilo: u pismu je reeno da je marama spaljena,
ubica je sve priznao, parobrod plovi u Kalkutu, a odatle
je Brahmapur nadohvat ruke! I Go je rizikovao sve.
Udario je zatvorenika, koji nita nije slutio, neim
tekim po glavi, na brzu ruku je inscenirao samoubistvo
i poao ovamo, u salon, da eka kada e straar otkriti
le. Ali zatim je u igru ula gospoa Sanfon i nadigrala
nas je obojicu: i policajca, i mene. Vi ste fascinantna
ena, uvaena gospoo! - obrati se Erast Renati. Oekivao sam da ete poeti da se opravdavate i da ete
sve svaliti na svog sauesnika, srea te je mrtav. No,
bilo bi to t-tako jednostavno! Ne, vi ste postupili
drugaije. Iz komesarovog ponaanja ste shvatili da je
marama kod njega, i niste razmiljali o odbrani, o ne!
eleli ste da povratite klju do blaga, i vratili ste ga!
-Zato ja moram da sluam sve ove budalatine?! sa suzama u glasu uzviknu Renata. - Vi ste, mesje,
niko! Vi ste prosto stranac. Zahtevam da se mojim
sluajem pozabavi neko od starijih brodskih oficira!
Odjednom se maleni doktor isprsi, zaelja pramen
kose na maslinastoj eli i znaajno ree:
- Najstariji oficir broda je ovde, madam. Smatrajte
da je ovo ispitivanje odobreno od strane komande
broda. Nastavite, mesje Fandorine. Rekli ste da je ova
ena uspela da uzme maramu od komesara?
- Ubeen sam u to. Ne znam kako je uspela da se
dokopa Goovog revolvera. Mora biti da se jadniak
uonte nije plaio. Bilo kako bilo, ona je nanianila u
komesara i zatraila da joj on odmah vrati m-maramu.
Kada se starac uzjogunio, pucala mu je prvo u jednu
ruku, pa u drugu, zatim u koleno. Ona ga je muila!
Gde ste tako dobro nauili da gaate, madam? etiri
metka i svaki tano u cilj. Izvinite, ali t-teko je

poverovati da je Go trao za vama oko stola sa

ranjenom nogom i s obogaljenim rukama. Posle treeg
pucnja, ne izdravi bol, on vam je dao maramu, i vi ste
tada dokrajili nesrenika, pogodivi ga metkom pravo
u elo.
- Oh my God!35 - bio je komentar misis Trufo.
Klarisu je sad vie zanimalo neto drugo:
- Znai, marama je kod nje?
- Da - klimnuo je glavom Erast.
- Gluposti! Kojetarije! Svi vi ste ludi! - histerino
se zakikotala Renata (ili Mari Sanfon?). - O, Gospode,
kakva besmislica.
- To je rako proveriti - rekao je Japanac. Gospodzu Kreber treba pretresti. Ako je marama kod
nje, sve je istina. Ako marame kod nje nema, onda je
gospodin Fandorin pogresio. U takvim srucajevima kod
nas u Japanu rasecaju stomak.
- Nikad se, u mom prisustvu, muka ruka nee
usuditi da pretresa damu! - izjavi ser Redinald i
pretee ustade.
- A enska? - upita Klarisa. - Ovu osobu emo
pretresti madam Trufo i ja.
- Oh yes, it would take no time at all36 - rado je
pristala doktorova supruga.
- Radite sa mnom ta hoete - Renata poput rtve
sklopi ruke. - Ali posle e vas biti sramota...
Mukarci izaoe iz salona, a misis Trufo s
neverovatnom spretnou ispipa osumnjienu. Zatim se
osvrnu prema Klarisi i odmahnu glavom.
Klarisa se uplai za jadnog Erasta. Da li je mogue
da je pogreio?
- Marama je veoma tanka - ree ona. - Dajte da ja
potraim.
35
36

O moj Boe
O da, bie nam potrebno sasvim malo vremena (engl.).

Opipavanje tela druge ene bilo je vrlo udno i

izazivalo je stid, ali Klarisa se ugrize za usnu i paljivo
pregleda svaki av, svaki nabor, svaki volan na donjem
rublju. Marame nije bilo.
-Moraete da se skinete - odluno izjavi ona. Ovo je
bilo uasno, ali jo uasnije je bilo zamisliti da marama
ne bude naena. Kakav udarac za Erasta! On to nee
podneti!
Renata pokorno podie ruke da bi lake skinule
haljinu s nje, i bojaljivo ree:
- U ime svega to vam je sveto, madmazel Stamp,
nemojte povrediti moje dete.
Stisnuvi zube Klarisa poe da raskopava haljinu.
Kod treeg dugmeta neko pokuca na vrata i zau se
veseli Erastov glas:
- Madam, zavrite pretres! Moemo li da uemo?
- Da, da, uite! - viknu Klarisa brzo zakopavajui
dugmad.
Mukarci su se ponaali zagonetno. Oni utke
stadoe kraj stola pa Erast, pokretom maioniara,
izvue na stolnjak trouglasti komad tkanine, koji se
prelivao duginim bojama.
- Marama! - uzviknu Renata.
-Gde ste je nali? - upita Klarisa, oseajui da se
konano sve zamrsilo.
- Dok ste vi pretresali g-gospou Sanfon, mi takoe
nismo gubili vreme - zadovoljno objasni Fandorin. - Palo
mi je na p-pamet da je tako dalekovida osoba mogla da
dokaz sakrije u komesarovoj kabini. Imala je svega
nekoliko sekundi na raspolaganju i nije mogla da gurne
m-maramu negde duboko. I zaista, brzo smo je nali.
Zguvala ju je i gurnula pod tepih. Evo, moete da
uivate u znamenitoj ptici kalavinki.
Klarisa prie stolu i zajedno sa ostalima zaarano
gledae komadi tkanine koji je unitio tolike ljudske
ivote.

Marama je oblikom podseala na jednakokraki

trougao. Naoko, svaka od strana teko da je bila dua
od 20 palaca. Crte je iznenaivao svojim varvarskim
arenilom: na pozadini od raznobojnog drvea i plodova,
rairila je krila otrogruda poluena-poluptica, nalik na
antike sirene. Njeno lice bilo je okrenuto iz profila,
duge izvijene trepavice uokvirivale su malenu rupicu
oka, paljivo opivenu najtanjom zlatnom niti. Klarisa
pomisli kako nita lepe u ivotu nije videla.
- Da, to je nesumnjivo ba ta marama - ree ser
Redinald. - Ali, da li vae otkrie dokazuje krivicu
madam Kleber?
-A putna torba? - blago upita Fandorin. - Seate li
se putne torbe k-koju smo vi i ja jue otkrili u
kapetanskom amcu? Pored ostalih stvari, video sam
tamo ogrta koji smo svi vie puta videli prebaen preko
ramena madam Kleber. Torba je prikljuena ostalim
materijalnim dokazima. Sigurno e se u njoj nai i
druge stvari koje pripadaju naoj v-vrloj poznanici.
-ta vi kaete na to, uvaena gospoo? - obrati se
doktor Renati.
- Istinu - odgovori ona, i istog trena lice joj se
preobrazi do neprepoznatljivosti.

Redinald Milford-Stouks

...i na njenom licu dolo je do promene koja me je

prenerazila. Nezatiena slaba ovica, smrvljena
udarcem sudbine, kao da se pokretom arobnog tapia
pretvorila u vuicu. Ramena su se ispravila, brada se
podigla, oi su zasijale opasnom vatrom, a nozdrve su
zadrhtale, kao da je pred nas stala zver-grabljivica - ne,
ne vuica, pre iz roda maaka, pantera ili lavica, koja je
osetila miris svee krvi. Nesvesno sam odskoio u
stranu. O, moja zatita joj vie nije bila potrebna!
Preobraena misis Kleber bacila je na Fandorina
pogled pun tako vatrene mrnje da se ak i taj
neprobojni gospodin trgao.
Potpuno razumem oseanja ove udne ene. I sam
sam potpuno promenio svoj odnos prema podlom Rusu.
To je straan ovek, zloban bezumnik, s nakaznom,
izopaenom matom. Kako sam mogao da se odnosim
prema njemu s poverenjem i potovanjem?
Neverovatno!
Jednostavno ne znam kako Vama o tome da piem,
draga Emili. Pero mi podrhtava u ruci od negodovanja...
U poetku sam to hteo da sakrijem od Vas, ali ipak u

Vam napisati, jer bi Vam bilo teko da shvatite zbog

ega je moj odnos prema Fandorinu pretrpeo takvu
metamorfozu.
Prole noi, nakon svih briga i uzbuenja koje sam
Vam gore opisao, Fandorin i ja smo imali udan
razgovor, koji me je razbesneo i bacio u tunu
nedoumicu. Rus mi je priao, zahvalio mi se na
spasavanju broda i s lanim razumevanjem, mucajui
kod svake rei, poeo da govori nezamislive,
monstruozne gluposti. Rekao je bukvalno sledee,
zapamtio sam od rei do rei: Znam za vau nesreu,
ser Redinalde. Komesar Go mi je jo davno ispriao o
tome. To me se, naravno, ne tie i dugo sam razmiljao
da li da priam s vama o tome, ali poto vidim kako
patite, ne mogu da ostanem ravnoduan. Usudio sam se
da vam se obratim samo zato to sam i sam doiveo
takvu nesreu.
I meni je, kao i vama, pretilo pomraenje uma.
Sauvao sam razum, i ak sam ga izotrio, ali platio
sam za to velikim delom srca. Verujte mi, u vaoj
situaciji nema drugog puta. Ne beite od istine, ma
kako strana ona bila, ne krijte se iza iluzije. I, to je
najvanije, ne kanjavajte sebe. Niste vi krivi za to to
su konji jurnuli, to je vaa nosea supruga ispala iz
kola i ostala na mestu mrtva. To je iskuenje, teak
ispit koji vam je postavila sudbina. Ne znam zato i
kome je potrebno da oveka podvrgava ovako surovoj
proveri, ali znam jedno: neophodno je izdrati
iskuenje. U suprotnom, to je kraj, propast due.
Ja ak nisam odmah ni shvatio na ta misli taj
podlac. Tek kasnije sam shvatio! On je uobrazio da ste
Vi, draga, jedina Emili, poginuli! Da ste Vi, u drugom
stanju, ispali iz kola i poginuli! Da nisam bio tako
zbunjen, grohotom bih se nasmejao poaavelom
diplomati u lice! Da pria takve stvari, i to ba sada
kada me s nestrpljenjem iekujete pod azurnim nebom

rajskih ostrva! Sa svakim asom blie sam Vam, nena

moja Emili. Sada me vie niko i nita nee zaustaviti.
Samo, udna stvar, nikako ne mogu da se setim
zato ste se i kako vi nali na Tahitiju, pa jo sama, bez
mene? Mora da su postojali nekakvi vani razlozi za to.
Ne mari. Mi emo se sresti i Vi ete mi, mila moja
prijateljice, sve objasniti.
Svejedno, vraam se svojoj prii.
Isprsivi se (odjednom njen rast vie nije bio tako
mali - neverovatno kako mnogo zavisi od dranja i
poloaja glave) misis Kleber je rekla sledee, obraajui
se prvenstveno Fandorinu:
Sve to ste vi ovde natrtljali, potpune su
budalatine. Nijednog argumenta, nijednog neoborivog
dokaza. Sve same pretpostavke i nezasnovana
domiljanja. Jeste, moje pravo ime je Mari Sanfon, ali
nijedan sud sveta ne bi mogao da me okrivi za bilo ta.
Da, mene su esto klevetali, protiv mene su
mnogobrojni neprijatelji pleli intrige, vie puta se na
mene okomila sudbina, ali ja imam jake nerve, nije lako
slomiti Mari Sanfon. Kriva sam jedino za to to sam se
do ludila zaljubila u zloinca i bezumnika. Tajno smo se
venali, ja nosim pod srcem njegovo dete. Upravo on,
arl, insistirao je da na brak ostane tajna. Ako je moj
postupak zloin, pa dobro, spremna sam da stanem
pred porotu, ali moete biti sigurni, mesje samouki
detektive da e vet advokat rasterati sve vae himere
kao dim. ta zapravo moete da mi prebacite? To to
sam u mladosti ivela u manastiru sivih sestara i
olakavala muke patnicima? Da, davala sam ponekad i
injekcije, pa ta? Zbog duevnih patnji usled
konspiracije na koju sam bila primorana, zbog teke
trudnoe navikla sam se na morfijum, ali sad sam nala
snage da se izbavim te pogubne navike. Moj tajni, ali
imajte u vidu, potpuno zakoniti mu insistirao je da
krenem na put pod izmiljenim prezimenom. Tako se
pojavio mitski vajcarski bankar Kleber. Mene je jako

muila ta obmana, ali kako sam mogla da odbijem

voljenog? Nisam ni slutila da postoji njegov drugi ivot,
njegova pogubna strast i, konano, njegovi suludi
planovi!
arl je rekao da mu kao prvom pomoniku
kapetana ne bi pristajalo da suprugu vodi sa sobom na
plovidbu, ali da on ne moe podneti razdvajanje od
mene, da brine za zdravlje naeg dragog deteta, i da je
zato bolje da na putovanje krenem pod izmiljenim
prezimenom. ta je u tome zloinako, pitam ja vas?
Videla sam da sa arlom neto nije u redu, da
njime vladaju nekakve meni nepoznate strasti, ali,
naravno, ni u najgorem snu nisam slutila da je on
izvrio taj strani zloin u Ri de Grenel! Pojma nisam
imala da je on sin indijskog rade. Za mene je ok da je
moje budue dete jednu etvrtinu Indijac. Jadni
malian, sin bezumnika. Ne sumnjam da je arl
poslednjih dana bio prosto neuraunljiv. Zar je mogao
psihiki normalan ovek da pokua da potopi brod? To
je postupak oito bolesnog oveka. Naravno da nisam
znala za taj bezumni plan!
Tu ju je Fandorin prekinuo i s gnusnim
podsmehom upitao: A va ogrta, paljivo spakovan u
putnu torbu?
Misis Kleber, ne, mis Sanfon - to jest madam
Renije... Ili madam Bagdasar? Ne znam kako da je
pravilno zovem. Dobro, neka ostane misis Kleber, tako
smo navikli. Dakle, ona je inkvizitoru odgovorila veoma
dostojanstveno: Oigledno je moj mu sve pripremio za
bekstvo i nameravao je da me probudi u poslednjem
trenutku.
Fandorin se nije predavao. Ali, vi niste spavali rekao je on s oholim izrazom na licu. - Prolazili smo
hodnikom i videli smo vas. Bili ste potpuno odeveni i
ak sa alom preko ramena.
Da, od neshvatljive uzbune nisam mogla da
spavam - odgovorila je misis Kleber. - Oigledno je srce

osetilo da neto nije u redu... udna drhtavica nije mi

davala da se zagrejem i zato sam ogrnula al. Je li to
zloin?
Bilo mi je drago da vidim kako se dobrovoljni javni
tuilac
povukao.
A
okrivljena
je
sa
mirnom
samouverenou nastavila: To da sam ja toboe muila
drugog bezumnika, mesje Goa, to je tek potpuno
neverodostojno. Rekla sam vam istinu. Stari tikvan je
enuo od gramzivosti i pretio mi je smru. Ni sama ne
znam kako mi je polo za rukom da sva etiri pucnja
pogode cilj. To je ista sluajnost. Mora biti da je samo
Provienje upravljalo mojom rukom. Ne, uvaeni
gospodine, nee vam uspeti.
Od Fandorinovog samozadovoljstva nije ostalo ni
traga. Dozvolite, - uzrujao se on - ali mi smo nali
maramu! Ta, vi ste je sakrili pod tepih!
Jo jedna neosnovana tvrdnja - resko odgovori
misis Kleber. - Maramu je, naravno, sakrio Go, poto
ju je ukrao od mog sirotog mua. I, bez obzira na sve
vae odvratne insinuacije, zahvalna sam vam, uvaeni
gospodine, to ste mi vratili moje vlasnitvo.
S tim reima ona mirno ustade, prie stolu i uze
maramu!
Ja sam zakonita supruga zakonitog naslednika
Smaragdnog Rade - objavi ova neobina ena. - Imam
venani list. U mojoj utrobi je Bagdasarov unuk. Da,
moj pokojni mu je izvrio niz tekih zloina, ali kakve
to ima veze sa mnom i s naim nasledstvom?
Tu je skoila mis Stamp i pokuala da otme
maramu od misis Kleber.
Imovinu i nekretnine brahmapurskog rade
konfiskuje britanska vlada! - krajnje odluno izjavi moja
zemljakinja, i ne priznati da je u pravu potpuno je
nemogue. - To znai da blago pripada njenom
velianstvu kraljici Viktoriji!"
Trenutak samo - skoi i na dobri doktor Trufo. Mada sam Italijan po roenju, dravljanin sam

Francuske i ovde zastupam njene interese! Radino

blago je lina svojina porodice, i nije pripadalo
brahmapurskoj kneevini, njegova konfiskacija je
nezakonita! arl Renije je postao francuski dravljanin
sopstvenom voljom. On je napravio najgori zloin na
teritoriji svoje zemlje. Ovakva zlodela, uz to nainjena iz
koristoljublja, po zakonima Francuske republike
kanjavaju se eksproprijacijom line imovine zloinca u
korist drave. Dajte mi maramu, madam! Ona pripada
Francuskoj! I on takoe veoma borbeno zgrabi kraj
marame.
Bila je to pat-situacija, i podmukli Fandorin ju je
iskoristio. S vizantijskom lukavou, svojstvenom
njegovoj naciji, glasno je rekao: To je ozbiljno pitanje,
koje zahteva razmatranje. Dozvolite mi da kao
predstavnik neutralne drave privremeno zaplenim
maramu, kako je vi ne biste iskidali na komade. Staviu
je evo ovde, neka bude na odreenom odstojanju od
strana u konfliktu.
S tim reima uze maramu i odnese je na boni
stoi koje se nalazi na strani zaklonjenoj od vetra i gde
su prozori bili zatvoreni. Kasnije ete, voljena Emili,
shvatiti zato Vam navodim ove detalje.
Dakle, marama - jabuka razdora, leala je kao
areni trougao na bonom stoiu i prelivala se zlatim
iskricama. Fandorin je stajao leima okrenut marami
izigravajui da li poasnu strau, da li uvara. Svi mi
ostali skupili smo se u gomilu kraj stola za ruavanje.
Dodajte tome utanje zavesa na vetrovitoj strani,
priguenu svetlost tmurnog dana i neravnomerno
ljuljanje poda pod nogama. To je ekspozicija finalne
scene.
Niko se nee usuditi da od unueta rade
Bagdasara otme ono to mu po pravu pripada! podboivi se izjavila je misis Kleber. - Ja sam belgijska
dravljanka i sudski proces e se voditi u Briselu. Bie
dovoljno da obeam da e etvrtina nasledstva biti data

Belgiji za dobroinstva, i porotnici e odluiti u moju

korist. etvrtina nasledstva je jedanaest milijardi
belgijskih
franaka,
petogodinji
dohodak
itave
Kraljevine Belgije!
Mis Stamp joj se nasmeja u lice: Vi potcenjujete
Britaniju, mila moja. Ne mislite valjda da e iko vaoj
jadnoj Belgiji dozvoliti da reava sudbinu pedeset
miliona funti? S tim novcem mi emo izgraditi stotine
monih oklopnjaa i trostruko emo ojaati nau flotu,
koja je i bez toga prva u svetu! Mi emo zavesti red na
itavoj planeti!
Mis Stamp je pametna ena. Zaista, civilizacija bi
bila samo na dobitku ako bi takva fantastina suma
obogatila nau dravnu kasu. Pa Britanija je
najnaprednija i najslobodnija zemlja na itavoj
zemaljskoj kugli. Svi narodi bili bi na dobitku ako bi
poeli da ive po britanskom obrascu.
Ali mister Trufo bio je drugaijeg miljenja. Tih
milijardu i po francuskih franaka omoguie Francuskoj
da se ne samo oporavi od traginih posledica rata s
Nemakom,
nego
e
stvoriti
i
savremenu,
najopremljeniju armiju u itavoj Evropi. Vi Englezi
nikada niste bili Evropljani. Vi ste ostrvljani! Interesi
Evrope su vam strani i neshvatljivi. Mesje De Perije,
donedavno drugi pomonik kapetana a sada privremeni
zapovednik Levijatana, nee dozvoliti da marama
pripadne Englezima. Odmah u dovesti ovamo
gospodina De Perijea i on e maramu staviti u sef u
kapetanskoj kabini!
Zatim su svi istovremeno zagrajali, pokuavajui da
nadviu jedno drugo; razgalamljeni doktor se ak
usudio da me gurne u grudi, a misis Kleber je utnula
mis Stamp u gleanj.
Tada je Fandorin uzeo sa stola tanjir i s treskom ga
razbio o pod. Svi su iznenaeno pogledali u njega, a
lukavi Vizantinac ree: Tako nikad neemo reiti na
problem. Isuvie ste se razjarili, dame i gospodo.

Predlaem da provetrimo salon - ovde je postalo

zaguljivo.
Priao je prozorima zaklonjene strane broda i poeo
da ih otvara, jedan za drugim. Kada je Fandorin irom
otvorio prozor koji se nalazi iznad bonog stoia, na
kome je leala marama, desila se neoekivana stvar:
uhvaena promajom, lagana tkanina se zalelujala,
zatreperila i odjednom uzletela u vazduh. Uz sveopti
vapaj, svileni trougao je zaplovio iznad palube, dva puta
dodirnuo brodsku ogradu (kao da nam je mahnuo za
oprotaj) i, kao da slee, poleteo u daljinu. Svi su
omaijano pratili pogledom ovaj lagani let, dok se nije
zavrno negde u lenjim beliastim talasima.
Kako sam nespretan - ree Fandorin u grobnoj
tiini koja je zavladala. - Koliko novca je potonulo! Sada
ni Britanija ni Francuska nee moi da itavom svetu
diktiraju svoju volju. Kakva nesrea za civilizaciju! A to
je ak celih pola milijarde rubalja. Bilo bi dovoljno da
Rusija isplati ceo svoj spoljanji d-dug.
Evo ta je bilo dalje.
Misis Kleber ispusti divlji piskavo-itei zvuk, od
koga mene podioe marci, zgrabi sa stola no za voe
i s neopisivom okretnou baci se na Rusa. Neoekivani
napad njega je zatekao nespremnog. Tupo srebrno
seivo rasee vazduh i zabi se Fandorinu malo ispod
kljune kosti, ali, reklo bi se, ne duboko. Bela
diplomatova koulja oboji se krvlju. Moja prva misao
bila je: Bog ipak postoji, i on kanjava zlikovce.
Preneraen, podli Vizantinac ustuknu u stranu, ali
razjarena furija ne zadovolji se uinjenim ve, stegnuvi
drku, ponovo podie ruku za udarac.
Ovde je sve iznenadio na Japanac, koji nije
uzimao uea u diskusiji, i uopte, do ovog se
momenta drao po strani. On poskoi skoro do plafona,
prodorno i grleno zakreta kao orao i, jo ne dodirnuvi
pod, udari misis Kleber vrhom cipele po korenu ake!
Takav trik nisam video ak ni u italijanskom cirkusu!

No za voe odlete u stranu, Japanac se doeka u

uanj, a misis Kleber se, izoblienog lica, zatetura
unazad, drei se levom rukom za iaeni zglob.
Ipak? ona nije odustajala od svoje krvoderne
namere! Udarivi leimao asovnik (pisao sam vam o
tom monstrumu), ona se odjednom presamiti i podie
skut haljine. Ve sam bio sasvim oamuen brzom
smenom dogaaja, ali ovo je bilo previe! Video sam
(izvinite, draga Emili, to Vam to piem) noni lanak, u
crnoj svilenoj arapi, volan na ruiastom donjem veu,
a sledeeg trenutka misis Kleber se ve ponovo
uspravila i u njenoj levoj ruci se pojavio, sam Bog zna
otkud, pitolj. Bio je sa dve cevi, veoma mali, sa
sedefastim ukrasom.
Ne usuujem se da Vam ponovim doslovce ta je
kazala ta osoba Fandorinu, jer Vi sigurno i ne znate za
takve izraze. Opti smisao govora, veoma energinog i
ekspresivnog, svodi se na to da e podli perverznjak
(koristim eufemizam, jer se misis Kleber izrazila mnogo
grublje) platiti ivotom svoj podli trik. Prvo u
onesposobiti ovog otrovnog utog gada! - uzviknula je
budua majka i, iskoraivi napred, opalila u mister
Aonoa. Ovaj je pao niice i prigueno zastenjao.
Misis Kleber je nainila jo jedan korak i uperila
svoj pitolji pravo u lice Fandorinu. Ja zaista nikad
ne promaujem - procedila je ona. - I zalepiu ti olovo
pravo meu te lepe oi.
Rus je stajao pritiskajui dlanom crvenu mrlju koja
se razlivala po koulji. Ne mogu rei da se tresao od
straha, ali bio je bled.
Brod se tada zaljulja jae nego obino - u njega je
udario veliki talas, i ja videh kako se nakazno telo BigBena ugiba, naginje i... obruava pravo na misis Kleber!
Tupi udarac tvrdog drveta u potiljak i ova neumorna
ena srui se niice na pod, pritisnuta svom teinom te
hrastove kule.

Svi jurnue ka mister Aonou, koji je leao

prostreljenih grudi. Bio je pri svesti i pokuavao je da se
pridigne, ali doktor Trufo unu pored njega i silom ga
spusti na pod, uhvativi ga za ramena. Rasekao mu je
odeu, pogledao ulaznu ranu i namrtio se.
Nije to nista - tiho ree Japanac kroz stisnute
zube. - Prua su sasvim brago okrznuta.
A metak? - zabrinuto upita Trufo. - Oseate li ga,
kolega? Gde je? Cini mi se da je metak zapeo u desnoj
ropatici - odgovorio je mister Aono i dodao, s
hladnokrvnou koja me je zadivila. - Revi donji deo.
Moraete da probijete kost s redza. To je veoma tesko.
Izvinjavam se zbog ovih neugodnosti.
Tu Fandorin izgovori zagonetnu reenicu. Nadnevi
se nad ranjenika on tiho kaza: Pa, evo, Aono-san, vaa
elja se ostvarila: sada ste vi moj onin. Besplatni
asovi japanskog se, naalost, otkazuju.
Meutim, mister Aono je ovu besmislicu, izgleda,
odlino shvatio, i razvukao je pobelele usne u slab
osmeh.
Kada su mornari na nosilima odneli previjenog
japanskog dentlmena, doktor se pozabavio misis
Kleber.
Na nae ogromno iznenaenje, pokazalo se da joj
drveni trupac nije razbio lobanju, nego je samo
napravio vorugu. Na jedvite jade smo izvukli zloinku
ispod londonske znamenitosti i preneli je u fotelju.
Bojim se da plod nee preiveti ovaj ok - uzdahnu
misis Trufo.
- A jadni malia nije kriv za grehe svoje majke.
Nita se nee desiti sa malianom - uveravao ju je
suprug. - Ova... spodoba je tako ilava da e sigurno
roditi zdravo dete, pri tom lako i na vreme.
A Fandorin dodade, s cinizmom koji me zgrozi:
Postoje osnove da se nadamo da e se poroaj odigrati
u zatvorskoj bolnici.

Strano je i pomisliti ta e se roditi iz te utrobe stresavi se ree mis Stamp.

U svakom sluaju, trudnoa e je spasti giljotine primeti doktor.
Ili veala - podsmehnu se mis Stamp, podsetivi
nas na estoku diskusiju koja se nedavno vodila izmeu
komesara Goa i inspektora Deksona.
Najgore to joj preti je manja zatvorska kazna za
pokuaj ubistva gospodina Aonoa - kiselo procedi
Fandorin. - A i za to e se nai olakavajue okolnosti:
afekt, ok, ve pomenuta trudnoa. Vie se nita ne
moe dokazati, ona nam je to blistavo demonstrirala.
Verujte mi, vrlo brzo Mari Sanfon e ponovo biti na
slobodi. udno, ali niko od nas i ne pomenu maramu,
kao da je nikada nije ni bilo, kao da je sa arenom
svilenom krpom vetar u nitavilo odneo ne samo sto
britanskih oklopnjaa i francuskih revanche, nego i
bolesno bunilo koje je zahvatilo umove i due.
Fandorin zastade pokraj oteenog Big-Bena, koji
e sada biti odnet pravo na otpad: staklo razbijeno,
mehanizam pokvaren, hrastova ploa napukla od vrha
do dna.
Divan sat - ree Rus, jo jednom potvrdivi
optepoznatu injenicu da su Sloveni u potpunosti
lieni smisla za umetnost. - Obavezno u ga popraviti i
poneti sa sobom.
Levijatan mono zatrubi, verovatno pozdravljajui
brod koji mu dolazi u susret, a ja poeh da razmiljam o
tome da u uskoro, vrlo brzo, kroz neke dve-tri nedelje,
stii na Tahiti, i mi emo se ponovo sresti, moja
oboavana enice. To je jedino to ima znaaja i smisla.
Sve ostalo je dim, magla, himera.
Biemo zajedno, i biemo sreni - tamo, na rajskom
ostrvu gde uvek sija sunce.
U oekivanju toga radosnog dana, neno Vas voli
Va

Redinald

Milford-Stouks.

POJMOVNIK

Bojar(i) - vie plemstvo, velikai, zemaljske

stareine i krupni zemljoposednici u Rusiji pre reformi
Petra Velikog.
Brandmajstor - zapovednik protivpoarne strae.
Bertijon - francuski pravnik i kriminolog Alfons
Bertijon
(Bertillon,
1853-1914),
tvorac
sistema
kriminalistike identifikacije prema antropolokim
parametrima, nazvanog prema njegovom prezimenu
bertijonaa.
Vincentinke - katoliki enski monaki red (pod
imenom Pohoenja Marijina ili Keri ljubavi; u
Hrvatskoj - vinkovke) koji se bavi karitativnim radom;
pripadnice nose sive habite; red je osnovao sv. Vientije
Paulski 1633. godine.
Gamen (franc. gamin) - deran, mangup, vragolan.
Divizioner (franc. divisionnare) - komandant
divizije, divizijski general; generalski in u francuskoj
policiji.
Dizraeli - Bendamin Dizraeli (Disraeli, 18041881), poznati britanski politiar viktorijanske ere,
konzervativac; u dva navrata premijer.
Zazen (jap.) - dosl. sedei zen ili sedea
koncentracija; tehnika zen-budistike meditacije u
sedeem stavu, skrtenih nogu, uz naroite vebe
disanja.
Zamindar - feudalni zemljoposednik u Indiji, koji je
imao nasledno pravo na posed sve dok plaa porez.

Kalavinka - mitsko bie iz budistikih sutri; ima

telo oveka a glavu ptice.
Kanotje (franc. canotier) - slamnati enr uskog
ravnog oboda, irado.
Kediv - titula naslednih sultanskih namesnika u
Egiptu (1867-1914).
Levijatan - Kao prototip za Levijatana, vele
znalci pomorske istorije, posluio je parobrod Great
Eastern , najvei brod viktorijanske ere, graen izmeu
1854. i 1858. godine. Ovaj brod imao je deplasman od
22.500 tona, trup sa dvostrukim dnom, est katarki, a
snaga gigantskih parnih kotlova prenosila se na dva
velika bona toka i vijak na krmenom delu.
Kada je zapoeta izgradnja parobroda Great
Eastern , radni naziv broda bio je upravo
Levijatan...
Great Eastern sluio je za duge prekookeanske
plovidbe - od Evrope do Japana i Australije - i to
tradicionalnim putem: oko Rta dobre nade. U vreme
njegovog porinua, naime, Suecki kanal jo nije bio
izgraen, a kada je, godine 1869, otvoren za plovidbu
- Great Eastern sluio je svoje poslednje godine
postavljajui kablove izmeu Evrope i Amerike.
Akunjinov Levijatan, kojem je izgled, grau i
dimenzije u potpunosti pozajmio Great Eastern ,
morao bi da plovi drugim putem: bio je preirok za
plovidbu Sueckim kanalom, koji je u poetku bio dubok
8 m sa irinom dna od 22 m.
Da li je posredi pesnika sloboda ili se pisac
poigrao sa svojim itaocima, zadavi im detektivsku igru
iz pomorske istorije?
Mavai geri - udarac nogom u tradicionalnom
karateu.
Mahmud od Gaznija - (998-1030) avganistanski
sultan koji je poetkom XI veka osvojio veliki deo Indije;

njegova osvajanja vezuju se za organizovani prodor

islama na Indijski potkontinent.
Meji - japanski car Mucuhito (1852-1912) koji je
pod carskim imenom Meji vladao Japanom od 1867.
Za vreme njegove vladavine Japan se transformisao iz
tradicionalne feudalne u modernu pravnu dravu.
Mesmer - Fridrih Anton Mesmer (Mesmer, 17331815), nemaki lekar, poznat po studijama hipnoze u
medicinske svrhe, tvorac teorije animalnog magneizma
ili mesmerizma, to su raniji nazivi za hipnozu.
Nabob - upravnik, guverner u britanskoj Istonoj
Indiji; otuda, uopte: veoma bogat ovek koji je
bogatstvo stekao u Indiji.
Nizam - titula nekih vladalaca-vazala u Prednjoj
Indiji.
Onin (jap.) - veliki, ivotni dobrotvor; onaj ko
zadui injenjem znaajne usluge.
Palac - mera za duinu (2,54 cm); odgovara
engleskom inu i nemakom colu.
Sekstant - mali prenosni astronomski instrument
u obliku krunog sektora veliine 1/6 kruga;
konstruisao ga je Njutn 1701. U navigaciji slui za
merenje poloaja nebeskih tela pomou kojih se
odreuje lokacija broda na puini.
Sepuku (jap.) - vrsta ritualnog samoubistva asti
japanskih samuraja, koje se izvodi kratkim maem
(srodno harakiriju).
Sipajski ustanak (ili Ustanak sipaja) - krvavo
ugueni ustanak indijskih vojnika-najamnika protiv
britanske dominacije u oblastima gornjeg Ganga i u
delu centralne Indije (1857-1858).
Stipl-ejs - konjika trka s preponama.
Stoun (engl. stone) - stara britanska mera za
teinu, varirala je prema materiji koja se merila: meso 8

funti, sir 16, seno 22, vuna 24 funte -1 funta (roipd) =

0,453 kg.
Tandul - pirinano zrno kao mera za plemenite
metale i drago kamenje - priblino 0,5 karata ili oko
0,137 g.
Tanka - tradicionalna pesnika forma u japanskoj
poeziji; sastoji se od pet stihova duine 5 i 7 slogova,
prema rasporedu: 5-7-5-7-7.
Trirema - rimski ratni brod sa po tri reda vesala s
obe strane; pramac mu se zavravao otrim kljunom a
krma visokim ukrasom; kod Grka trijera.

Sken: Kalimero
Volter
Obrada:

BABAC

NA KORICAMA
Naslovna srana
P. G. Bogomolov, Knjige, 1737.
Kompas.
Prva klapna
Grafika broda Great Eastern (v. Pojmovnik na
kraju
knjige).
Posveta
je
napisana
rukopisom
Aleksandra Pukina, transformisanim u srpsku irilicu.
Poleina prve klapne i naslovne strane
Gore: razglednice i reklame velikih parnih brodova
s kraja XIX veka. Dole: Crtei i maketa broda Great
Eastern .
Poleina druge klapne i zadnje korice

Prvi red: Parne maine iz kataloga firme Tangyes

iz Birmingema, koja je proizvela motore za pogon broda
Great Eastern .
Drugi i trei red:
Crte, slike i fotografije broda Great Eastern .
Druga klapna
Gore: Grafika broda Great Eastern .
Monografija Kompletna istorija broda
Eastern.

Great

Grb na kapetanskoj kapi.

Deonica Eastern steam Navigational Company.
Isambard Kingdom Brunel, projektant broda
Great Eastern pored brodskih lanaca, fotografija.
Crte broda Great Eastern .
Druga klapna i zadnja korica Sekstant.