bestfood.

rs

ONLINE MAGAZIN

NOVEMBAR 2014

#10

MENU
BROJ 10 NOVEMBAR 2014
Cover story
10

Sara La Fonten

Miroslav Pavlovi

Ameriko-finska inspiracija

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK miroslav.pavlovic@bestfood.rs

Visiting

Evo hladnog vremena, a nita ne greje tako dobro kao kuvano

vino i pota od bundeve. O kuvanom vinu smo ve pisali, a u
ovom broju, nae drage blogerke bavile su se bundevom na razne naine. Neke stvari se spremaju po receptu, nekad strogo drei se spiska, nekad slobodnije. Ali uvek ima onih jela koje spremamo po sluhu. Potai su u mojoj kuhinji upravo iz te grupe.
Ovog vikenda spremao sam pota od bundeve. Naravno, jelo u
dananje vreme kao da ne postoji ako ne osvane na drutvenim
mreama. esto kao komentar na sliku dobijem kratko pitanje
Recept?, ali obino su to jela koja nastaju spontano, pa recepta
i nema. No, postoje razni recepti za ovu orbu, svaki drugaiji i
svaki dobar na svoj nain. Ovog puta, moj metod podrazumevao
je kilogram bundeve, 5-6 srednjih argarepa, pola srednje glavice
celera, dva praziluka i jednu crvenu papriku (ova je bila i ljutkasta). Sve krupno naseckano ubacite u posudu za peenje, koju ste
prethodno podmazali maslinovim uljem, pobiberite i posolite pa
peete nekih pola sata na 180 stepeni. Nakon toga sve prebacite
u erpu, nalijete vrelu vodu da ogrezne, dodate zaine (mleveni
kim je neizbean), i pustite da se kuva pola sata. Nakon toga udrite tapnim mikserom dok se sve ne pretvori u fini pota, dodate
svei perun i prilagodite ukus. Posluite uz malo kisele pavlake
i pospite seckanim perunom. Prijatno. :)

28

Italijanska kuhinja
Aceto Balsamico

Man vs. Kitchen

66

Iz mukog ugla
Prvi put s ocem na rotiljanje

www.bestfood.rs

OSNIVA I IZDAVA:
Gdt PUBLISHING / GOODTIMES d.o.o.

Food&Mind
70

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

Miroslav Pavlovi
miroslav.pavlovic@bestfood.rs

Psihologija ishrane

IZVRNI UREDNIK:
Ivana Sandi
ivana.sandic@bestfood.rs

Mo Ritma

Table Rules

TEHNIKI UREDNIK:
Marin Milosavljevi
marin.milosavljevic@bestfood.rs
REDAKCIJA:
Ivana Sandi Jovana Dimitrijevi
Milica alija Danilo Obradovi Marina Bogdanovi
Jovana Vujoevi Milan Nikoli Igor Karanov
Marin Milosavljevi Milo Marinkovi

90

FOTOGRAF:
Marija Zindovi

Teatralna trpeza
Za sezonu slavlja koja je pred nama

Shopping

MARKETING I PR: Gdt Group

marketing@goodtimes.rs
LEKTURA I KOREKTURA:
Miroslav Pavlovi
DIZAJN: Gdt DESIGN
office@goodtimes.rs

98

ADRESA REDAKCIJE:
Kralja Uroa Prvog 8/25, Beograd
Sajt: www.bestfood.rs
Mejl: info@bestfood.rs

Gedeti bez kojih se ne moe

Svet korisnih merica

FB/BestFoodMagazin
@BestFoodMagazin

Fotografije u magazinu
(ukoliko nije drugaije naznaeno):
Ingimage / FOX ICB / 24Kitchen

People

Cover
Story

Sara La
Fonten
VRHUNSKA
KUVARICA PUNA
ENERGIJE KOJA
VESELO VLADA
KUHINJOM
10

11

Foto: FOX ICB

www.bestfood.rs

12

Foto: FOX ICB

Cover
Story

Kuvar i pisac Sara La Fonten u svom domu sprema ukusnu i jednostavnu hranu. Moemo je pratiti
u istoimenoj emisiji na kanalu 24Kitchen, gde u
svakoj epizodi sprema predjelo, glavno jelo i desert. Hrana obuhvata i svakodnevna jela, kao i ona
sveanija, ak i sirovu hranu i zdrave ejkove.
Emisija je snimljena u Sarinom domu u
Krunuhaka delu Helsinkija. Svaka epizoda ima svoju temu, koja je na neki nain
vezana za Sarin ivot. Sve je snimljeno sa
istom strau koju Sara ima prema hrani:

www.bestfood.rs

hrana mora da bude ukusna i da lepo izgleda. Sarina jela su razigrana, vizuelno
privlana, sofisticirana, ali su recepti laki za
ponavljanje. Svako moe da spremi Sarinu
preukusnu hranu.

13

14

15

Foto: FOX ICB

www.bestfood.rs

Cover
Story

AMERIKO-FINSKA
INSPIRACIJA
Sara La Fonten je roena u Americi (Santa
Barbara), ali vei deo detinjstva provela je u
Finskoj, kao dete iz meovitog braka (majka
Finkinja a otac Amerikanac francuskog
porekla), to u Helsinkiju, to na porodinom
imanju u junoj pokrajini Kirkonumi.
Karijeru je zapoela u tradicionalnoj poslastiarnici Sokerijelpuri Alenius u
Helsinkiju. Obrazovanje je nastavila u koli Culinary Institute of America u
Njujorku, a istovremeno je radila u lokalnom restoranu. Kako sama kae,
inspiraciju je dobila u tom kotlu gde se spajaju razliite kulture i kuhinje.
Svoj zabavni i eksperimentalni stil kuvanja nasledila je od bake poreklom iz
Karelije (geografsko-istorijska regija izmeu Belog mora i Finskog zaliva).
U kuvanju je vodi strast ka modernizaciji finske hrane i preinaivanju tradicionalnih jela u savremene trendove.
Nakon kolovanja, vratila se u Finsku gde je zapoela sopstveni posao i
ubrzo su je primetili mediji. Pisala je lanke za mnogobrojne asopise i
novine. U nekima je imala i kolumne, a pisanjem je pokrila Skandinaviju,
Evropu i Jugoistonu Aziju. Pored toga, dri kurseve kuvanja, bavi se stilizacijom hrane i razvojem proizvoda za razliite brendove.
Smatra da je kuvanje sa prijateljima najbolji nain da se stvore lepe uspomene i zato uvodi najsveije sastojke, arobne postavke trpeze i praznini
element koji od svakog jela napravi fetu.

16

17

Foto: FOX ICB

www.bestfood.rs

Cover
Story

Televizija
Televizijsku karijeru zapoela je 2005. godine na finskom MTV3 kanalu, emisijom
Avec Sara. Svaka od deset epizoda imala
je svoju temu, od brana do roendanske
urke, karaoke veeri i japanskih i indijskih
sveanih veeri.
Nakon toga, 2008. godine, pojavila se kao
gost u popularnoj UKTV emisiji Market
Kitchen i kao glavni kuvar u emisiji Perfect
Day, meunadornog lifestyle serijala koji je
prodat u 60 zemalja.
Ameriku televiziju obuhvatila je 2012. godine, gostujui u emisiji New Scandinavian
Cooking, a iste godine snimila je i emisiju
za finsku televiziju sa drugaricom Meri-Tuli

18

Lindstrem, pod nazivom aran ja Meri-Tuulin Metropolit. Gledaoci su pratili kuvarice

na kulinarskom putu po svetu, posetivi
Kejp Taun, Istanbul, Madrid, Manilu, Nju
Orleans, Njujork, Singapur i Tel Aviv. Gostovala je rijaliti emsiji kanala Asian Food
Channel, zbog koje je putovala u Hong
Kong, Maleziju, Singapur i Manilu.
Naredne godine snimila je i nove epizode
New Scandinavian Cooking, a zapoela je i
svoju emsiju na kanalu 24Kitchen pod nazivom Sara La Fountain. Ta emisija prodata
je u preko 35 zemalja sveta.
Ove godine snimila je dve emisije za Fox
mreu, na engleskom i finskom jeziku.

19

Foto: FOX ICB

www.bestfood.rs

20

21

Foto: FOX ICB

www.bestfood.rs

Cover
Story

Knjige
Sara se uspeno bavi i pisanjem, to dokazuje osvajanje prestine nagrade Gourmand World Cookbook Awards, 2006.
godine u Maleziji, u kategoriji Best First
Cookbook. Njen prvi kuvar se zove la
Sara, a pored nagrade, prisustvovala je
i sveanoj veeri koju je premijer organizovao u svojoj rezidenciji.
Za svoju knjigu Passion for Food iz 2010.
godine, ona sama kae: Moja knjiga se

22

kree kroz sva godinja doba, svaki mesec

ima svoje poglavlje, a u svakom od njih
deset razliitih recepata. Knjiga je dobila
i nagradu za najbolje dizajnirani kuvar iste
godine.
Tokom 2013. godine, objavila je i najnoviju
knjigu o zdravoj ishrani, Healthy Kitchen.

23

Foto: FOX ICB

www.bestfood.rs

Visiting

Visiting

Italijanska
kuhinja
Svaka boica ovog skoro magiog
tamnog, barunasto svetlucavog,
mirisnog i uravnoteeno slatkasto kiselkastog eliksira (jer o eliksiru je i re) u sebi sadri generacijama prenoeni marljivi rad, skoro
kaluersko strpljenje, panju, znanje,
mudrost i iskustvo. I malo sujeverja

28

www.bestfood.rs

29

Aceto Balsamico

Visiting

30

Marina
Bogdanovi
marina.bogdanovic@bestfood.rs

SVAKA KAP OVOG BALSAMA (U

PROLOSTI SE RADILO O JEDNOJ
VRSTI LEKA) ODIE VETROM KOJI
TALASA VINOGRADE NA BRDIMA
OKO MODENE I U SEBI NOSI MIRISE
HRASTOVOG, KESTENOVOG, TRENJINOG, KLEKINOG, DUDOVOG, JASENOVOG I BAGREMOVOG DRVETA
OD KOJIH SU IZRAENA BURAD U
KOJIMA ON GODINAMA I DECENIJAMA POLAKO SAZREVA UIVAJUCI
U SAMOI, SENCI I TIINI..
Za razliku od obinog sireta koje
se dobija polazei od alkohola Aceto
Balsamico se dobija od soka od groza tipa Trebbiano ili Lambrusco. Taj
most se najmanje 24 sata kuva na tihoj vatri u velikim kazanima na otvorenom posle ega se filtrira, hladi i
sipa u burad (nikad vie od ) koja su
prvobitno bila oprana koncentratom balsamica i rasporeena po baterijama od 5 ili 7 od najmanjeg do
najveeg (nikada veeg od 100 litara) od raznog drveta jer svaka vrsta

www.bestfood.rs

drveta daje posebnu karakteristiku

krajnjem proizvodu: hrast pospeuje koncentraciju eera, kesten daje
kiselost, trenja slast, kleka jainu i
intenzitet mirisa, dud ih ini blaim...
most se ostavi da miruje u buradima
koja nisu zatvorena epom nego lanenom krpom koju dri kamen ili bilo
ta teko. U pojedinim gazdinstvima
se i danas veruje da bure mora da je
zatvoreno kamenom koji se 24.06.
(San Giuseppe) uzima iz oblinje reke
Panaro. Sa novom berbom dolazi i
novi most koji se doliva a u jednom
odreenom trenutku koji zavisi od
metoda i senzibiliteta svakog umetnika (jer se o umetnosti radi) tenost
koja je u buradima poinje da se
pretae iz veeg u manje. Iz najmanjeg bureta se izvadi koliina koja je
spremna za upotrebu i specijalnom
pipetom se iz veeg bureta tenost
pretae u manje i tako sve do najveeg bureta u koje se samo dolije novi
most. I tako svake godine...jasno je da
od protokola koji je jedinstven zavisi ukus i kvalitet krajnjeg proizvoda.
Samo po sebi ide da na ukus utie
sorta groza, kvalitet mosta, kvalitet
drveta od koga su izraeni burii ali i
njhova veliina (ne treba da su preveliki da bi drvo moglo da stigne da utie i do sredine tenosti koja je u njemu), temperatura prostora u kome
se ona dre (u ranijim seoskim gazdinstvima je taj prostor bio na tavanu
gde je leti jako toplo a zimi jako hladno (suprotno od podruma za vino)) i
naravno...uvek prisutni i nezamenljivi,
uvek jedinstveni ljudski faktor. Od
350 kg groza se dobije manje-vie

15 litara proizvoda to samo po sebi

neto govori.
A sada dolazi najlepe...
Proizvod koji se zove Aceto balsamico ne postoji ili je korektnije kazati
da Aceto balsamico nije ono to se
pod tim imenom podrazumeva. Ili
jo bolje i jo korektnije...do pre nekoliko decenija je kao ime postojalo
samo Aceto balsamico ali je komercijalna eksploatacija imena kao i eksponencijalno poveanje industrijske
proizvodnje dovelo do potrebe za zatitom ozbiljnih proizvoaca i pravog
kvaliteta. Kao i obino, poteni radi
mora da se zatiti.
Zakon priznaje dve vrste proizvoda:
- Aceto Balsamico Tradizionale di
Modena DOP (denominazione di
origine protetta, denominacija o zastienom poreklu po kojoj kvalitet
proizvoda zavisi ne samo od naina
proizvodnje i protokola koji se prati
nego je i iskljuivo vezan za teritoriju,
odnosno takav je ba zato sto se proizvodi iskljuivo na toj odreenoj geografskoj teritoriji) i Aceto Balsamico
Tradizionale di Reggio Emilia DOP
- Aceto Balsamico di Modena IGP
(Indicazione geografica protetta, indikacija o zatienom geografskom
poreklu koja garantuje da se odreeni proizvod za koji postoji protokol o
proizvodnji proizvodi na odreenoj
geografskoj teritoriji, radi se o garanciji porekla)
Razlika je ogromna kao nebo i zemlja.
Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP je proizeden iskljuivo od
kuvanog mosta a aceto balsamico di
Modena IGP je proizveden od mea-

31

Visiting
vine kuvanog mosta i vinskog sireta uz mogunost
dodatka karamela i koncentrata kuvanog mosta.
Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP se proizvodi iskljuivo na teritoriji regiona Modena i od mosta vina proizvedenog iskljuivo na teritoriji regiona
Modena. Isto vai i za Aceto Balsamico Tradizionale
di Reggio Emilia DOP. Aceto balsamico di Modena
IGP se proizvodi na teritoriji regiona Modena i Reggio
Emilia bez ikakvog naglaavanja o poreklu groza.
Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP ne
moe da bude mlai od 12 godina a mogue je da se
na etiketi naglasi karakteristika extra vecchio ukoliko je proizvod odleao u buretu najmanje 25 godina.
Na etiketi ne sme da stoji nikakvo navoenje godina. Aceto balsamico di Modena IGP ne sme da bude
mlai od 60 dana a na etiketi moe da pie affinato
ukoliko je odleao u buretu najmanje 3 godine.
Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP se prodaje iskljuivo u karakteristinoj okruglastoj staklenoj
flaici sa pravougaonim dnom od 100ml i mora da
ima garantni peat kao i hartiju sa registracijskim
brojem. Aceto balsamico di Modena IGP se prodaje
u pakovanjima od 250ml, 500 ml i 1000ml i flase
mogu da budu staklene ili uraene od keramike.
75% proizvoda IGP se izvozi...
Logino je da se upitamo ta sve ovo znai i ta iz
svega ovoga moemo da zakljuimo.
Aceto balsamico je u poslednjih desetak godina u
pravom smislu rei preplavio rafove samoposluga
irom sveta (ni Italija nije iskljuena iz toga). ta se
dogodilo? Beskrupolozni marketing koji je odluio da
sve potroae sveta ubedi da je Aceto balsamico sam
po sebi bolji od vinskog ili jabukovog sireta. ak ni u
njegovoj otadbini, Modeni, niko se ne skandalizuje
ukoliko se salata zaini vinskim siretom jer se vinsko
sire oduvek koristilo! Poteno govorei, izmeu dobrog vinskog sireta i loeg balzamika nema sumnje ta je bolje drati na stolu...jednostavnim reima,
umovi marketinga su po svaku cenu hteli da pretvore
aceto balsamiko u proizvod za iroku potronju, za
mase. Masifikujui njegovo korienje i proizvodnju
sam proizvod je postao vulgaran i izgubio je veliki
deo sopstvenih vrednosti a sam tim i kvaliteta. Ukoliko krenemo od praskozorja i od ideje koja je zanemarena, Balsamico nije nikada bio proizvod za svakodnevnu potrebu a to nije ni sada i ne moe svuda

32

www.bestfood.rs

33

Visiting

da se koristi. Zove se Balsamico

jer je njegova prava vrednost u
njegovim mirisima a postao je cenjen samo po njegovoj slasti to je
potpuno pogreno! Kada bi to bila
njegova najvea vrednost zato
bi se ulagalo u taj ogoman i skup
rad koji vodi ka njegovom laganom
zrenju, prefinjavanju i starenju
ukoliko je cilj da dobijemo proizvod
koji je samo sladak i gust? Kao rezultat cele perfidne indoktrinacije
pred oima svih nas je komercijalni
uspeh koji zanju kremovi i glazure, proizvodi koji se baziraju na
Balsamiku...ravnog ukusa, slatki

34

i prevashodno jeftini! Nita dalje i

dijametralno razliito od proizvoda
opisanog na poetku. Zato? Kako
je mogue? Komercijalna spekulacija, proizvodnja i prodaja proizvoda koji se kao paraziti provlae
koristei poznato ime bez pravog
informisanja potroaa i njihovog
obrazovanja.
Da li je sve izgubljeno? Naravno da
nije...nisu svi proizvoai nepoteni, daleko od toga. A jo dalje od
toga je da su potroai masa koja
ne razmilja. Treba se samo uvati
lanih garancija. I uiti...
Kao i obino, potroa uvek moe

da se zatiti znanjem i poznavanjem proizvoda koji kupuje. Znai

razliku ini kuriozitet, elja za znanjem. ivimo u svetu gde nije toliko bitna sutina stvari nego kako
su te stvari upakovane, ivimo u
trendu jer su nam rekli da je tako
trendy, da tako vie vredimo...zadovoljavamo se mediokritetima i
kopijama a nije reeno da nam je
kvalitet uvek nedostian. Na nama
je da se upitamo da li je tako i da li
ba to elimo.

Places

VAHAU

OTKRIVANJE AUSTRIJE

Tanja
Baji
tanja.bajic@bestfood.rs

NA MAPI SVETSKI PRIZNATIH KULINARSKIH DESTINACIJA, OZBILJNO

SE IZDVAJAJU FRANCUSKA, ITALIJANSKA, INDIJSKA I JAPANSKA
KUHINJA.
Kulinarske akademije i vrhunski restorani poklanjaju veliku panju jelima iz ovih zemalja, a nije tajna da se
knjige sa receptima vrhunskih kuhinja
najbolje prodaju. Druge zemlje i njhovi specijaliteti ostali su zauvek u sen-

36

ci, bar to se tie svetskih gastronoma. Meutim malo avanturizma nije

na odmet! Treba se malo potruditi,
istraivati i putovati. Jedan od takvih
skrivenih bisera je Austrija. Za beku
niclu i Saher tortu svi su uli, ali ostali
specijaliteti su misterija. U prilog, izuzetno zanimljivoj i ukusnoj austrijskoj
kuhinji, ide njen izuzetan geografski
poloaj. Ova nevelika zemlja nalazi se
izmeu Nemake, eke, Slovake,
Maarske, Slovenije, Italije, vajcarske i Lihtentajna. Klima je kontinentalna, a naroito je pogodna za vinske
sorte groa, kao to je rizling i griner
veltliner (grner veltliner), tipina za
ovo podruje. Upravo je griner doveo Austriju na vinske liste vrhunskih

restorana. U SAD se smatra da vinska lista nije potpuna bez vrhunskog

grinera iz Austrije. A najbolji griner
u Austriji se proizvodi i raste u dolini
Vahau (Wachau).
Ova dolina nalazi se u regiji Donja Austrija, uz Dunav. Duga je tridesetak kilometara i protee se izmeu gradova Krems i Melk. Od 2000-te godine
Vahau se nalazi na UNESCO-voj listi
svetske batine, kao izuzetan primer
bogate i ouvane arhitekture i negovanja privredne tradicije koja see od
praistorije. Svojom lepotom izdvaja
se srednjovekovni grad Durntajn, u
kojem je austrijski vojvoda Leopold
V drao zarobljenog engleskog kralja Riarda Lavlje srce tokom Treeg

www.bestfood.rs

37

Places

krstakog pohoda. Vahau je udaljen od

Bea 70 kilometara, pa i ne iznenauje
injenica da je najposeenija turistika
destinacija Austrije. Sve ovo je bilo sasvim dovoljno da posetim Vahau.
Kada sam prole godine prvi put dola u Vahau, oduevila me neverovatna
lepota prirode. Breuljci, ume, mali
panjaci i Dunav. Na brdima terasasto
saena vinova loza. Nestvarno lepo.
Smestili smo se u malom hotelu u sred
vinograda, sa predivnim pogledom na
dolinu. Ovde je seoski turizam dobio
sasvim drugaije znaenje. Hotel je
moderno opremljen, ali uz izuzetno
potovanje tradicije. Sve sobe imaju
wi-fi, a zaposleni su obueni u tradicionalnu nonju, koja podsea na Oktobarfest. Devojke u hotelu, a esto i na
ulici nose haljine, koje vie podseaju
na neko kulturno umetniko drutvo
nego na odeu iz XXI veka. Izgled zna
i da prevari kada sam otila u jednu
od mnogih prodavnica tradicionalne
odee, nisam nala haljinu jeftiniju od
250 evra!
Moju prvu veeru u hotelskom restoranu donela mi je devojka upravo obuena u takvu haljinu. Supica od juneih
repova sa knedlicama od digerice i
svee iseckanim vlacem, posle toga
govedina u porto sosu sa pireom od
jabuka i krompira i knedle sa kajsijama.
Tako je sve poelo. Moje srce ostalo je
prole godine u Vahauu i u novembru
ove godine odluila sam da ga ponovo
posetim. Smestili smo se nedaleko od
Kremsa u srednjovekovnom zamku,
u kojem se danas nalazi romantian
hotel. Dvorite je nou skoro misteriozno osvetljeno bakljama i sveama, a
meni je to sve obeavalo istinsku gozbu. Ambijent restorana je u potpunosti
posveen jeseni, kao temi sa mnotvom aranmana od suenog cvea,
bundevama i sveama. Diskretno i
sa stilom. Kada sam otvorila jelovnik,
bila sam na velikim mukama. Da li da
jedem omiljene klasike? Ili da probam

38

neto novo? Poklekla sam pred domaom juneom supicom, jer sam iskreno na to najslabija. Jo kao devojica
sam nauila da je supa veoma vana,
a kao odrasla shvatila da brzo utoljava
prvu glad i spaavama me od mrskih
dijeta. Pa kakva je to supa? Naizgled
obina, nita specijalno, jedino to je
boje tamnog karamela. Tajna je u kuvanju velike koliine mesa sa kostima
i masnoom. Malo pleke, rebara i kostiju. U supu idu i argarepa, pakanat,
prepeeni crni luk, malo celera i komadi kelerabe. Kao u bakinu supicu! Razlika je u zainu Wrze, koji se u malim
koliinama dodaje supi, daje joj tamnu
boju i intezivan ukus. U austrijskoj supi
neete dobiti skuvano povre, ve sitno (ali stvarno sitno) iseckanu sveu,
hrskavu argarepu i celer sa sveim
vlacem. Umesto rezanaca slue se
mesne knedlice, raviole punjene digericom ili palainke iseene na trakice.
Nita nije tako okrepljujue kao tanjir
tople supe u prohladnoj jesenjoj noi.
Jednostavno, klasino i boanstveno!
Posle supice jela sam junee obraze
sa pireom od celera. Moda jelo zvui
bizarno (kao i telea glava u kembetu), ali iza ovog naziva krije se predivno, mekano meso. Ovaj komad mesa
maltene je nemogue nai u beogradskim mesarama. Iz meni nepoznatog
razloga, smatra se nezanimljivim za
kupce. Srea pa se ipak moe pojesti
u pojedim restoranima, koji dre do
starinskih i tradicionalnih jela. Obrazi
su mali, ali izuzetno ukusni, pogotovo
u kombinaciji sa pireom od celera, koji
je sjajna zamena za klasik od krompira.
Razlika je to se celer kuva u mleku, na
tihoj vatri, pa se posle ocedi, pasira i
zainjava solju i biberom, kao i uobiajeni pire od krompira. Tajna je u tome
da u vreli pire od celera dodajete zagrejanu pavlaku sa malo rastopljenog
putera. Nema greke!
Odlinu veeru treba dobro i zavriti,
pa sam sa uivanjem pojela slatki koji

je varijacija na temu carskih mrvica uz

sos od domaih jabuka. Uz ovaj desert
idealno ide slatko lokalno vino Trockenbeerenauslese (skraeno TBA), to
bi u prevodu znailo selekcija suenih
bobica groa. Vino je desertno, veoma slatko, intezivnog ukusa u kojem
se oseaju karamel, med, arome suenog voa i malice kiselosti dakle sve
to volim! Ono to me uvek (na sreu)
spreava da popijem vie od dve ae
ovog vina je njegova visoka cena. Dovoljno je rei da se uglavnom prodaje
u manjim bocama od 375ml. Kad budete u prilici, obavezno probajte ovo
sjajno vino.
DURNTAJN
Ako volite romantiku, istoriju ili Harija
Potera posetite Durntajn. Retkost je
u pronai izuzetno ouvan srednjovekovni grad, ispresecan uskim ulicama poploanim kaldrmom, prelepim
zgradama i zanimljivim prodavnicama.
Prvo to se vidi jo izdaleka je visoki,
plaviasti crkveni toranj. Naizgled neobina boja za crkvu, ali sam saznala da
plava i bela boja predstavljaju nebo, a
nijanse sive i ute predstavljaju zemlju.
Ovaj crkveni toranj jedan je od najpoznatijih baroknih tornjeva u Austriji, a
najlepi pogled na njega je sa brodia
koji plove Dunavom. Obilazak Durntajna traje kratko, jer nije veliki grad.
Vie vremena moete potroiti na fotografisanje, nego na etnju.
U celom Vahauu metani su veoma
ponosni na vino i na kajsije. Kau da je
najlepe posetiti dolinu u prolee kada
je sve u znaku cvetanja kajsije. Ja sam
dola u jesen, kada su kajsije ocvetale
i odavno prole, ali srea pa su mnoge
od njih zavrile u demovima, kompotima i rakijama. Uobiajena poslastica
su knedle sa kajsijama ili trudle. Vitrine u poslastiarnicama pune su torti
od kajsija, arlota, sladoleda i kupova.
Meni se najvie dopao kola sa puno
bogatog fila od jaja i vanile, sa kajsija-

ma iz kompota, posut seckanim pistaima. Uz kafu sa pogledom na Dunav.

Divota!
U mnogim evropskim zemljama 11.
novembra, slavi se Dan svetog Martina. Ovaj datum se tradicionalno obeleava obilnom gozbom, a na trpezi
se obavezno nalazi i guska. Nekada je
ovaj dan bio poslednji mrsni dan, uoi
etrdesetdnevnog posta, a danas se
Sv. Martin u Austriji i Maarskoj smatra poetkom sezone jedenja gusaka. Kako je kod nas veoma teko nai
meso ove ptice, otila sam u restoran u
Kremsu koji ima fantastinu guetinu.
Hrskavi guji batak, serviran na crvenom kupusu, sa knedlama i kestenjem.
Miris je boanstven, ali je ukus jo bolji!
Ovo jelo me podsetilo na gurmansku
kompleksnost Austrije. Ukusi Maarske, eke i Nemake u na austrijski
nain. Iskreno sam zaalila to ovu
poslasticu ne mogu da jedem u Beogradu.
Pria o hrani je beskrajna pria za
mene, ali stvarno moram da je zavrim. U Vahauu sam jela i probala svata - od srnetine sa njokama, karpaa
sa tartufima, trudle od jabuka, preko
supica i najlepeg doruka na svetu
(koji je bogatiji i od engleskog) - i sve
mi se iskreno dopalo. Predivna priroda,
ukusni specijaliteti i zanimljiva istorija
ine ovu dolinu tako posebnom. Veliki
utisak na mene su ostavili i Austrijanci,
koji se svojski trude da se oseate dobrodolo i da ih ne zaboravite, a ovakav doivljaj zauvek se pamti.

www.bestfood.rs

39

Events

GREAT
British
Weekend

BRITANSKA AMBASADA JE DRUGOG VIKENDA U

SEPTEMBRU (OD 12. DO 14. SEPTEMBRA) U MIKSER HOUSE-U ORGANIZOVALA FESTIVAL BRITANSKE HRANE I PIVA U BEOGRADU, POD NAZIVOM
GREAT BRITISH WEEKEND (GBW).
Za ovu priliku gostima su premijerno bili
predstavljeni proizvodi najmanje 15 britanskih nezavisnih pivara. Meu izlagaima je bilo i proizvoaa hrane i sireva,
koji su se takoe prvi put predstavili iroj
javnosti u Srbiji. Samo tokom trajanja
festivala u ponudi Miksera je bio i poseban GBW jelovnik, koji se sastojao od
klasi;nih brinatskih jela, poput pastirske
pite, fish&chips, selekcije sireva ili prasee peenje sa pire krompirom u sosu
od jabuka. Kao desert, gosti su mogli da
uivaju u ukusnom trifle-u (kola od krema, pikota i sezonskog voa).
Zanimljive radionice vezane za pivo koje
su bile organizovane od strane Kabinet
pivare, bile su vrlo zanimljive. Kroz etiri radionice, mogli ste da nauite kako
sami da zaponete da pravite pivo u
kunim uslovima.

Muzika je bila prava britanska, tako das

mo uivali uz zvuke bendova poput Depeche Mode-a, Beatles-a i mnogih drugih. Gostovanje DJ-eva je upotpunilo
ovaj dogaaj.
Malo je rei da je pivo bilo fenomenalno. Od tanda do tanda su se nizali ti
divni boanski nektari. Svako pivo je bilo
optimalno hladno, to pozdravljam i pohvaljujem. Vaa skromna novinarka je
popila tri vrhunska piva, ali je svako bilo
lepo na svoj nain tako da ne mogu da
se odluim za ono najukusnije.
Imam samo jednu manju zamerku: kako
je prostor bio prepun, organizacija nije
ba bila na nivou. Po meni je bilo premalo konobara za toliki dogaaj. Nadam
se da e organizatori to sledee godine
popraviti.

Ivana
Sandi
ivana.sandic@bestfood.rs

42

www.bestfood.rs

43

Media

Media / TV

Program za dan
Svetog Nikole

Boini program

19. i 20. decembar u 11.00

Poinje 1. decembra, traje tokom celog

Program je posveen danu Svetog Nikole, koji je veoma vaan u pravoslavnom kalendaru. Pripremili smo
mnogo epizoda sa nekim od najboljih kuvara koji e
spremati najukusnija riblja jela. Serija sadri tematske
epizode Upecaj, skuvaj, Ultimativni kurs kuvanja Gordona Remzija, Hestonova riblja gozba, Dejmijeve
riblje veere, Sara afak, so i afran, Umetnost ukusa i Lako moe svako.

Boi je za veinu ljudi omiljeni praznik. Boi je dom,

Boi je porodica i Boi je kuvanje. Zato e na boini
program okupiti celu porodicu za sto s najukusnijim i
najsonijim jelima za to doba godine. Premijera za
ovogodinju boinu sezonu bie Ultimativni kurs kuvanja Gordona Remzija, koja e se prikazivati od 14.
decembra nedeljom u 16.00. Meu ostalim emisijama
su Dejmijev boini specijal, koji e se prikazivati od
1. decembra ponedeljkom u 13.00, Lorejnin Boi u
poslednjem trenutku 24. decembra u 13.00, Boi
kod kuvara od 11. decembra etvrtkom u 13.00, sa
reprizama nedeljom u 16.00.

46

Bloggers

Kutlaom
po kazanu
jovankebashtovankekutlacha.blogspot.com
www.facebook.com/KutlacomPoKazanu

Kocke od
bundeve
Pored toliko emisija o
kuhanju veina ljudi misli da moraju biti
vrhunski kuhari, imati
skupe ureaje i koristiti
egzotine sastojke da bi
napravili neto ukusno.
Tvrdim da je za jednostavne i ukusne obroke
potrebna dobra erpa/
tiganj, svjee sezonske
namirnice i malo mate.
Kori Petrovi
(aka Jovanka Batovanka)
48

www.bestfood.rs

49

Bloggers

50

RECEPT
SASTOJCI ZA KORU:
1 olja mljevenih graham
krekera
1/4 olja mljevenih
pikana (ili nekih drugih
oraastih plodova)
1/4 olja meda
5 lica kokosovog ulja
SASTOJCI ZA KREMU:
1 olja pirea od bundeve
2 jaja
1/4 olje meda
1/2 olje mlijeka od soje
ili badema

1. Bundevu prerezati na pola (ili bilo koju

drugu zimsku tikvu), staviti na pleh i pei
oko 20-30 minuta na 180 C. Gotovo je
kad se lako probode viljukom. Izvaditi
sjemenke, izdubiti bundevu i prebaciti u
zdjelu. Pustiti da se prohladi (najbolje ako
se tikva ispee dan ranije).
2. U procesoru samljeti krekere i pikane. Dodati ulje i med te pulsirati dok
se ne dobije kompaktna smjesa. Smjesu
utisnuti u kalup za peenje. Zapei na
180 C jedno 5 minuta. Izvaditi iz penice
i ostaviti da se ohladi.
3. Mikserom pomijeati sve sastojke za
kremu te je preliti preko smjese. Pei oko
30-40 minuta ili dok se povrina dobro
ne stegne. Sredinji dio pite nee biti
stegnut (kad prodrmate ono e se i dalje
mrdati, ali to neka vas ne brine, jer e se
hlaenjem stisnuti). Pustiti da se ohladi
(najbolje u friideru preko noi).
4. Rezati na kocke i posluiti s tuenim
slatkim vrhnjem (po elji).

www.bestfood.rs

51

Bloggers

Cooks
and Bakes
mamajacooks.blogspot.com
mamajacooks@gmail.com

Bundevara
Dobar dan. Ja sam
Maja. Nosim kratku
kosu i cenim jasnu re.
Volim jednog Srana i
dva naa sina. U radno
vreme programiram,
a u slobodno kuvam,
piem i fotografiem.
Maja Babi

52

Dolazim sa posla, izuvam bele baletanke. Oputam se

u kadi punoj miriljave kupke. Bosih nogu gazim po
toplom parketu velike dnevne sobe. Oblaim bade
mantil, kuvam kafu, seem pitu, sedam u fotelju. Vee
moe da pone. Ne smeta mi okolni haos, niti injenica da scena iz gornjeg pasusa postoji samo u mati.
Nije vano to sam s posla dola u pola sedam, izula
crne kikersice, istuirala se za tri i po minuta i navukla trenerku sa izboenim kolenima. Jer urim da sa
Vukom provebam pesmicu za sutranji domai, i
pohvalim Pavla koji je samostalno uradio svoj domai,
i sav vaan eka da mi pokae.
Perem kornjai Boi akvarijum. Vuk sa tatom igra domine. Skupljam ve, pretresam dan sa dragim, dogovaramo se ta emo sutra za ruak. On e da kuva
pileu orbu. Ja u sad brzinsku veeru da spremim.
Hleb i neko mazanje, bez tanjira, na posluavniku gde
sam sekla hleb. Pored sputam tacnu sa nekoliko
paria bundevare, svi vole da zavre obrok neim
slatkim. Poterujem decu da skupe igrake i spakuju
torbe. Pavle je ak prvak i ne zna jo sva slova, pa
zove brata da mu proita raspored. Peru zube, leu u
krevet. Veeras je Vukov red da bira crtani, ali jako je
neodluan i preputa izbor mlaem bratu. Ovaj bira
Zvonicu.

Ja petljam po kuhinji. Pravim neki ubistveno okoladni

kola. Prekida me Pavle, koji je doao da mi kae da
je gladan, taman kad sam poela da mutim belanca.
- O, boga ti, pa malopre si veerao!
- Pa jesam, ali sad sam opet gladan :)
- Grrrrrrr! - sputam obrve i pravim alu od ono pola
zbilje koja joj pripada.
Pavle se smeje od srca.
- A je l moe meni sok od zove? - dovikuje Vuk iz
kreveta, uvi da je servirka jo uvek u kuhinji.
- Grrrrrrrrrrrrrrrrrr!
Opti kikot.
Peem okoladni kola, perem sudove, irim
vlane krpe. Seem sebi bundevaru i nosim u sobu.
Briem pod u kuhinji i povlaim se. Sedam za komp,
prelistavam net, nastavljam da piem pre deset dana
zapoet blog post.

www.bestfood.rs

No istiskuje vee. Umorna sam. Gasim browser i

gledam oko sebe. Pod policom dva pauka. Na polici
praina. Deje arapice razbacane u sva etiri kraja
sobe. Muljavo mesto na zidu gde je naslonjen bicikl.
Dragi mi donosi aj i odlazi ispred zgrade da pui.
Deca spavaju. Pavle vrsto grli plianu kucu. Vuk je
izgurao jastuk na pod, a sa njim i itanku, potencijalnu
garanciju da nauena pesmica nee pobei iz glave
preko noi. Dve suze sree naglo odluie da padnu.
Ne briem ih, gledam kroz njih, upijam taj mir i lepo mi
je. uje se klju u bravi, dragi se vraa. Vee je kompletno, i no moe da pone.

53

Bloggers

54

RECEPT
ZAIN ZA BUNDEVARU
40 g mlevenog cimeta
20 g mlevenog karanfilia
20 g struganog muskatnog oraha
20 g umbira u prahu
Postupak:
Sve sastojke pomeati
i uvati u teglici. Moete
sastojke kombinovati i
u drugim koliinama, a
slinim razmerama - na
dva dela cimeta po jedan
deo karanfilia, muskatnog oraha i umbira.
Imaete spreman zain
kako za bundevaru, tako
i za neki kola, medenjak
ili keks.
BUNDEVARA
1 muskatna tikva od 2
kg, tj. 1200 g oiene
500 g debljih kora
eer
ulje
griz
meavina zaina za
bundevaru
Sastojci za jednu od est
rolni:
80 g kora
200 g rendane bundeve
5 kaika eera, tj. oko
60-70 g
4 kaike ulja, tj. oko 30
ml
pola kaiice griza
pola kaiice meavine
zaina za bundevaru

www.bestfood.rs

1. Bundevu oistiti od kore i semena, pa

narendati. Odmeriti 1.2 kg.
2. Kore prebrojati pa rasporediti tako da
se dobije 6 rolni. Za promenu preporuujem deblje kore, za gibanicu, bie ih verovatno 12-14 komada u pakovanju, pa ih
podeliti dve po dve, a eventualni viak
iscepkati i dodati svuda po malo. Jako
volim kore Tri srca, bilo deblje ili tanje.
3. Pripremiti ostale sastojke, da budu na
dohvat ruke - eer, olju sa oko 2 dl ulja,
teglicu sa zainom, posudicu sa grizom i
au sa malo vode na dnu, za odlaganje etkice. eer i ulje trae svako svoju
kaiku, a zain i griz svako svoju kaiicu.
4. Na prvu koru sipati kaiku ulja i
razmazati vlanom etkicom preko cele
povrine, a zatim posuti sa dve ravne
kaike eera, ostavljajui najudaljeniju
etvrtinu kore bez. Tu e biti zavretak
rolne, pa kore treba da se slepe. Staviti drugu koru preko i rasporediti oko
200 g rendane bundeve preko polovine
povrine. Preliti sa 3 kaike ulja, posuti sa 3 kaike eera, popraiti sa pola
kaiice griza i pola kaiice meavine
zaina. Umotati rolnu, a pred kraj
premazati ivicu etkicom umoenom u
vodu. Ponoviti sve za preostalih pet rolni,
i reati ih na pleh od rerne obloen pek
papirom.
5. Premazati rolne meavinom ulja i
vode i pei na 200C oko 45-50 minuta,
okvirno. Pitu ostaviti da se ohladi. Pred
sluenje posuti prah eerom.

55

Bloggers

Ja u
kuhinji...
1331999.blogspot.com

Nije bitno ta jedete

ve s kim... Ako
je drutvo pravo i
obini bruschetti e
predstavljati gozbu
jer... sve je u ljubavi a
ne u hrani.
Olivera Seni
56

Pitice od
heljde sa
prokeljom i
narom

www.bestfood.rs

57

Bloggers

58

RECEPT
(za 4 pitice prenika 10-15 cm)
150 g heljdinog, integralnog brana
100 g mekog, belog brana
aka semenka susama
aka semenki golice
aka semenki suncokreta
ravna kaiica soli
50 ml maslinovog ulja
oko 150 ml hladne vode
ZA FIL:
500 g prokelja
200 g shiitaki peurki
2 srednja crvena luka
2 ena belog luka
maslinovo ulje
morska so
sirup od nara
zrna jednog nara

www.bestfood.rs

PRIPREMA POVRA: Pleh poprskajte

sa malo maslinovog ulja a onda stavite
na pera seen crveni luk, na polovine
seen prokelj i na krupnije kockice seene peurke. Pospite sa malo rendanog
belog luka, soli, maslinovog ulja i sirupa
od nara, sve dobro promeajte i stavite
u prethodno zagrejanu rernu na 220oC
program ventilator+gril. Pecite 10 minuta s tim da posle 5 minuta povre malo
promeate.
PRIPREMA TESTA: U elektrinom mlinu
sameljite sve semenke. U iniju za meanje sipajte samlevene semenke, brano
od heljde i obino i so, dobro promeajte,
sipajte ulje i dodajte malo po malo vode
dok se sve fino ne povee. Testo ne treba
da bude suvie vrsto. (s obzirom da se
razliite vrste integralnog brana razliito ponaaju nezahvalno je davati tane
mere vode ali meni je 150 ml bilo taman dovoljno, vi moete sipati tu koliinu
vode a manje brana pa dodavati brana
dok ne dobijete fino, kompaktno testo ili
moete staviti svo brano pa dodavanjem vode regulisati testo... kako vam je
lake ali meni lino lake je da imam manje brana pa da je ono to koje dodajem).
Znai zamesite testo, prekrijte providnom folijom i ostavite da odmori 15-ak
minuta.
SLAGANJE PITICA: Na pleh stavite papir
za peenje, poprskajte ga sa malo maslinovog ulja (ne da se pitice ne bi lepile ve
zbog dodatnog ukusa), testo podelite na
4 dela, svaki rastanjite, na sredinu stavite obilnu koliinu fila, sa strane preklopite
i malo naborajte i stavite u pleh. Ivice
testa premaite sa malo maslinovog ulja
i pospite krupnom solju.
Pecite na 200oC oko 30 minuta.

Izvadite pitice da se malo odmore a

onda ih prelijte sa malo sirupa od nara i
pospite zrncima nara od gore.

59

Bloggers

Porodine
gastronomije
porodicnegastronomije.com

Do sada nisam srela

bundevu koja mi se
nije dopala

Aleksandra Stefanovi,
Hedonista i porodini
hedonistiki kou,
efica jedne porodine
kuhinje, autorka i
menader Porodinih
gastronomija.

60

izkejk od
bundeve

www.bestfood.rs

61

Bloggers

62

RECEPT
SASTOJCI
(za 1 kalup prenika 20 cm):
ZA KORU:
100 g spekulas keksa
40 g putera
prstohvat soli
ZA FIL:
300 g krem sira
2 jaja
100 g pirea od bundeve
2 supene kaike eera

Sameljite keks, pomeajte ga sa istopljenim puterom i prstohvatom soli,

pa meavinu utisnite na dno kalupa sa
pokretnim ivicama i pecite u zagrejanoj
rerni na 160C, oko 15 minuta. Izvadite
iz rerne i ostavite da se potpuno ohladi.
Umutite sve sastojke sa fil, sipajte ga preko ispeene i ohlaene kore od keksa i
pecite u zagrejanoj rerni na 160C, 1 h i
15 minuta. Izvadite iz rerne i ostavite da
se ohladi na reetki od poreta, pa pokrijte providnom folijom i stavite u friider
na nekoliko sati ili preko cele noi.
Umutite slatku pavlaku sa eerom u
vrst lag. Servirajte svako pare izkejka sa punom kaikom laga.

ZA SERVIRANJE:
200 ml slatke pavlake
(nezaslaene)
1-2 supene kaike eera u prahu

www.bestfood.rs

63

Web

Danilo
Obradovi
danilo.obradovic@bestfood.rs

MAN VS.

66

KITCHEN

Prvi put s ocem

na rotiljanje
BILO MI JE - VELIM - TRIDESET GODINA, A MOGLO
JE SLOBODNO DA BUDE I DEVET, JER MALO TOGA
SE ZA DVE DECENIJE PROMENILO. DINAMIKA IZMEU OCA I SINA JE JEDNA OD KONSTANTA OVOG
UNIVERZUMA.
Nije bitno da li si zavrio fakultet, zaposlio se, naao
enu, osnovao porodicu, da li zarauje daleko vie, da
li si roditeljima otplatio dugove, da li si fiziki nadmoniji i nadmaio sve u svakom moguem pogledu, ta ti
zna!? i daj ovamo da ti ja pokaem! su i dalje uzdanice kojih se matorci dre dok su na ovom svetu. Gde
si to nauio? i ajde i to da vidim! su na drugom mestu.

tilj! KOBASICE IDU NA KRAJU, SVI TO ZNAMO. IDU

NA KRAJU, JER IM NAJMANJE TREBA DA SE OBRADE. KAKVE VEZE IMA TO E, AKO SE PRVE ISPEKU,
DA ZAGREJU ERPU, PUSTE MIRIS I SVE E DA ZAMIRIE NA DIMLJENO MESO? PA TA AKO SE OHLADI
ERPA?! ZAGREJAU JE NAKNADNO. KAKO?! STAVIU JE NA ROTILJ. PA TA AKO SE OTETI, KUPIU
NOVU ERPU, SAD IMAM SVOJE PARE, NISAM VIE
DETE. NIISAAAAM!!!
...
Elem, poenta prie je - idite u kafanu.
Mrzeete se manje.

Tano je da svaki roditelj oekuje i prieljkuje da ga dete

nadmai, ali to ne znai da e se plemenito nositi prilikom relegiranja na drugo mesto. Taj period tranzicije
(od roenja do momenta smene generacije) je bolan za
sve prisutne stranke.
Zato bi se rotilj razlikovao?!
Moda nam svima raspaljivanje rotilja zvui kao relativno jednostavan posao, ali prisustvo vie generacija koje dele isti Y hromozom od laganog izleta/ruka
pravi komplikovanu kabuki predstavu gde uesnici pokuavaju da odigraju svoju ulogu i sauvaju obraz svih
prisutnih. Paljenje vatre, podmazivanje reetke i bacanje mesa na istu sada zahteva tehniku skrivenog tigra i
nasmejanog medveda da bi se sve privelo kraju uz minimum suza i poara.
Moda u sve lepo moe da se ugura argument o nepromiljenoj mladosti i mudrosti koja dolazi sa godinama,
ali niko ne moe da mi kae da kobasice idu prve na ro-

www.bestfood.rs

67

Health

Food&Mind

Mo
Ritma
Jovana Beevi

70

O meni...
Odjavna pica emisije Jamie at Home. Meni i dalje ide
voda na usta dok hipnotisano gledam u logo kanala i ne
verujem da treba da napiem tekst za 24Kitchen BestFood
magazin. Ni sada, dok piem, ne verujem ta piem. Hajde
da vidimo otkud ja ovde, vas to moda zanima, a meni e
prijati da se podsetim.

Ja sam Jovana Beevi, diplomirani

psiholog. Studije sam zavrila na Filozosfkom fakultetu u Beogradu, a dodatna znanja o nutricionizmu i odnosu
prema hrani stekla sam na Institutu za
psihologiju ishrane iz SAD. Pored psihologije moja velika ljubav je i hrana.
Dolazim iz jedne od onih familija u kojoj
svi vole da jedu, svi dobro kuvaju, a veina voli i da putuje, tako da sam pravi
gastronomski avanturista. Ipak, ako bi

izaao neki zakon po kome smem da

jedem jela iz samo tri kuhinje, odabrala
bih balkansku, mediteransku i junoameriku, i verovatno bi me uhapsili dok
kriom jedem sui u ilegali.
Bavljenje psihologijom ishrane je rezultat mojih interesovanja, ali i sopstvenih
borbi sa kilaom i telesnom slikom koje
su me pratile tokom adolescencije i
ranih dvadesetih. Iako u svom radu koristim savremena nutricionistika sa-

znanja, kao psiholog vie panje obraam na nain na koji osoba jede kao i
na njen odnos prema hrani i svom telu,
nego na kalorijsku vrednost unetih namirnica, ili precizan kvantitativni udeo
razliitih hranljivih sastojaka u nekom
obroku. Moj moto je koju god namirnicu elite da jedete, odaberite njenu
najkvalitetniju verziju u skladu sa svojim mogunostima.

VAJ TEKST POSVEUJEM SVOJOJ PRABAKI

LJUPKI, POKOJNOM PRADEDI DUKU I LETNJIM DANIMA KOJE SAM PROVELA SA NJIMA U
VIKENDICI NA OBRONCIMA RUDNIKA

stazom, ili skoi prvi u bazen tople, iste banjske vode i

prosto ne zna na koju stranu pre da pliva. itavo plavo,
svee prostanstvo samo za nas troje. Deda sedi u hladu i
ita novine. Oko deset je vreme za sladoled.

Pola osam ujutru. Suevi zraci miluju kronju oraha kraj

prozora spavae sobe unosei miris joda i svee pokoene trave. Pradeda budi mene i svoje dvoje unuia, mojih
vrnjaka. Dok peremo zube, prabaka postavlja doruak.
Jeli smo, obukli kupae kostime, uzeli masku za ronjenje i
loptu, izleteli u dvorite i postrojili se pored dedine ajkule.
Sa stopalima mokrim od rose i pogledom poput psa koji
nestrpljivo eka kraj vrata da ga vlasnik izvede u etnju,
posmatramo kako baka prua dedi spisak za nabavku, on
uzima prazne balone za vodu i pakuje torbu za hleb. Zatim
nam ona mae i uz osmeh vie vidimo se u 1 na ruku!.
Sedamo u kola, uvek jednako oduevljeni dok se zadnje sedite na kome sedimo automatski podie. On uvek jednako
ponosan na nas i njegov Citroen DS. Uz standardnu priu
o hidraulici i drugim moima dedinog ljubimca, stiemo u
Ljig. Strpljivo smo ga pratili dok je kupovao namirnice, znali
smo da bazen ionako radi tek od devet. Naroito smo ga
rado pratili onim danima kada smo umesto doruka kod
kue, jeli pljeskavicu u gradu. Ljig nije najlepa varo na
svetu, da se ne laemo, ali to pare mesa na umuru je bilo
vredno posete.

U podne, na bazenu je nesnosna guva, beton je vreo, van

hlada previe toplo, mi smo ponovo u kolima, povlaimo se
nazad u brda. Na vratima baka, na stolu postavljen ruak.
Uvek je na snazi bilo pravilo da sve mora da se proba, a
reenicu a posle, ako ti se dopadne, a ti uzmi jo i danas
pamte svi u naoj familiji. Kada pospremi sto, opere sue i
uspe da nas nae u dvoritu baka iznosi kolae. Najzgodnije su bile korpice sa orasima, mogli smo da ih jedemo prstima i ne prekidamo igru. Potom oni odlaze na popodnevni
odmor, a mi u kuu gde se igramo dok je sunce najjae.
Oko etiri deda odlazi u svoju radionicu, baka otvara pasijans, ili veze goblen, mi smo opet napolju. Tu negde oko
veerenjeg dnevnika je i veera. Potom serija, film, knjiga,
Riziko i spavanje.

Na bazen stiemo prvi, uvari namiguju i putaju nas deset

minuta pre otvaranja. Malo stvari u ivotu se moe porediti sa uitkom koji osea kada se ujutru prvi spusti ski

www.bestfood.rs

Pradeda je preminuo pre sedam godina u osamdesetosmoj, prabaka je prolog avgusta napunila devedesetpet godina. Preiveli su Drugi svetski rat, gubitke najmilijih, posleratnu krizu, devedesete, i prodaju ajkule. Jeli su
masno, slatko, slano, kiselo, pohovano, beli hleb. Tajna je u
postojanju reda i potovanju ritma tela. U ritualima. Ritam
je svuda. U otkucajima naih srca, uzdisajima i izdisajima,
hormonalnim promenama, plimi i oseci, meseevim menama. itava priroda i ivi svet u njoj pulsira proizvodei
brilijantnu harmoniju.

71

Moja prijateljica se vratila iz Francuske oarana lepotama, kulturom i hranom te zemlje.

Jedna od zanimljivijih uspomena s putovanja bilo je upravo njeno neprijatno upoznavanje sa ritmom tamonjeg svakodnevnog
ivota. Sa ritualom, obiajem. Naime, zanesena obilaenjem kulturno istorijskih znamenitosti, tek oko pola tri popodne osvestila
je svoju potrebu za hranom. Kako je za ruak na jugu Francuske rezervisan period od
dva sata nakon podneva, nailazila je samo
na zakljuane prodavnice i bespogovorno
odbijanje ugostitelja da poslue bilo kakav
obrok do etiri sata. Nije bilo ni malo smeno, bila je to prava hipoglikemika agonija.
Mnoge kulture veoma ozbilno shvataju svoj
popodnevni odmor, siestu, riposo, popodnevnu dremku. Fiziolozi znaju je izmeu 2
i 5 popodne naa metabolika aktivnost
slaba, a nivo energije nizak. Izmeu 4 i 6
asova poslepodne, metabolizam se polako ubrzava, telesna temperatura raste, a mi
oseamo da se energija vraa. Tada je idealno vreme za kafu, ili aj jer kofein prija organizmu koji se budi.
Milioni dolara su potroeni na istraivanja
sa ciljem da se razume i objasni Francuski
paradoks, to jest injenica da Francuzi, koji
unose dosta masnoa i svakodnevno piju
vino, imaju smanjenu uestalnost kardiovaskularnih oboljenja. Iako su ponuena brojna objanjenja, a studiji koja stoji iza nalaza
upuene brojne metodoloke zamerke, svakako ne treba zaboraviti na mo reda i potovanja cirkadijalnog ritma. Iz slinog razloga, to jest ustaljenosti prehrambenih navika
meu Italijanima, u njihovom McDonalds-u
sreete uglavnom turiste.
Kakvi su prehrambeni obiaji u vaem
domu? Kom bakinom specijalitetu ste se vi
najvie radovali?

72

Mnoge kulture veoma

ozbilno shvataju svoj
popodnevni odmor,
siestu, riposo, popodnevnu dremku

www.bestfood.rs

Health

74

Zdrava
brza hrana
Kada neko kae brza hrana, odmah se pomisli
na neto masno, slano, pohovano. Jednom reju,
nezdravo. Hrana koju jednomo s nogu, najee
dok smo u gradu i moramo jesti na brzinu,
napravljena kod kue moe biti ukusna, ali i zdrava. U sledeim brojevima svaki put emo donositi
neki novi recept, koji moete lako napraviti. Fast
food na malo drugaiji nain.

Pilee pljeskavice
Zvali vi pljeskavica ili hamburger, svi znamo da se misli o mlevenom
mesu od kog se prvo napravi loptica, pa se onda spljoti i dobije
se eljeni oblik. Diskutabilno je koje se meso i jo kojeta dodaju u
pljeskavice koje kupujemo na ulici. Ovo je lagan recept i odlinog je
ukusa. Imate da naete mlevenu piletinu u specijalizovanim radnjama ili kupite meso bataka i karabataka i sami ga sameljite na mainu
za meso. Ove pljeskavice su preukusne i prave se za tili as.

www.bestfood.rs

Ivana
Sandi
ivana.sandic@bestfood.rs

POTREBNO JE: 1/2kg mlevene

piletine (najbolje od bataka i
karabataka), 1 manji ljubiasti luk,
nekoliko crnih ili zelenih maslina, 1
jaje, perun, prezle, so i biber.

1. Luk, perun i masline iseckajte to

sitnije.
2. Pomeajte sve sastojke i dobro rukama promeajte.
3. Pravite pljeskavice (lino vie volim kad
su manje) i reajte ih na prezlama posut
tanjir ili dasku.
4. U gril (ili obinom) tiganju zagrejte par
kapi ulja polako prite pljeskavice. Neka
se dobro ispre sa jedne strane, pa ih
onda okrenite. Ne treba im mnogo, oko
3-4 minuta sa svake strane.
5. Sluite ih odmah sa nekim varivom i
salatom.

75

School

Education

The Art Institutes

KOLA PO MERI
THE ART INSTITUTE ILI KRAE AI
JE NASTAO 1969. GODINE, KADA
JE EDUCATION MANAGEMENT
CORPORATION (EDMC) KUPILA
THE ART INSTITUTE U PITSBURGU,
KOJI JE PRVOBITNO BIO OSNOVAN
1921. GODINE. OD POETKA 2000.
GODINE, UVRSTILI SU I OSNOVNE
STUDIJE, A GODINU DANA KASNIJE
I MOGUNOST POLAGANJA ISPITA
PREKO INTERNETA, TJ. STUDIRANJE
NA DALJINU.
U poslednjoj deceniji dvadesetog
veka, putem akvizicije starih i otvaranja novih instituta, Ai je porastao do
brojke od 50 Ai kampusa irom Severne Amerike. U svim kampusima kola
broji preko 70000 studenata.
kola ima etiri oblasti u ponudi:
1. Dizajn - koji ukljuuje smerove marketinga, unutranjeg dizajna, industrijskog dizajna i Web dizajna.
2. Moda - ima dva smera dizajn i marketing.
3. Kuvarstvo - imaju dva smera marketing i kuvarstvo.
4. Mediji - ine je fotografija, audio produckija, film, specijalni efekti, animacija, programiranje igara.

78

Kuvarstvo je jedan od najtraenijih

smerova i svake godine se prijavi veliki broj ljudi. Na Ai moete da zavrite
osnovne, strukovne i master studije,
kao i da steknete sertifikate i diplome
iz razliitih oblasti kuvanja i poslastiarstva. Kuvarstvo odlikuje mali broj
polaznika u fenomenalno opremljenim
kuhinjama, to u samoj koli, to na razliitim praktinim nastavama.
Ovaj vrlo traeni Institut je na dobrom
glasu i popularan je kod mladih ljudi, jer
ima veliki procenat svrenih studenata
koji nau posao odmah posle studiranja. Veliki broj ljudi koji zavri smer
kuvarstva se najee zapoljava pre
zavretka studija u nekom od lokalnih
restorana. Institut spada u ustanove
koje mnogo kotaju, tako da je velika
borba oko kolarina koje se nude u
toku godine. Sve je vie i internacionalnih studenata koji upisuju Ai.

Ivana
Sandi
ivana.sandic@bestfood.rs

Veliki broj ljudi koji zavri smer kuvarstva

se najee zapoljava pre zavretka
studija u nekom od lokalnih restorana

www.bestfood.rs

79

Education

Juniorski kup

NA DVANAESTOM PO REDU VILLEROY & BOCH CULINARY WORLD

CUP EXPOGAST 2014 ODRANOM
U LUKSEMBURGU POD POKROVITELJSTVOM WACS-A (SVETSKA
ASOCIJACIJA KUVARA), KOJE JE
NAJVEE KULINARSKO TAKMIENJE NA SVETU, UESTVOVAO JE
KAO JEDINI PREDSTAVNIK SRBIJE,
REGIONALNI JUNIORSKI TIM - JUNIOR CHEF CLUB
Tim su inili: Kapiten Aleksandar Tomi, Teodora Kosori, Nikola Rosi,
Jovan Mijukovi, Stefan ivkovi i
menader tima Milo Armacki. Nai

80

mladi efovi pokazali su svetu da Srbija

ima veliki profesionalni potencijal i sjajnu gastonomsku budunost, osvojivi
bronzanu medalju meu 200 najreprezentativnijih timova sveta i 5000
profesionalnih efova kuhinja. Ovi mladi kuvari ostvarili su jedan od najveih
uspeha na takmienjima ovog tipa.
Predsednik Junior Chef Club-a Nikola
Bievac smatra da je ulaganje u mlade, stimulacija mladih kolega i njihova
edukacija najdugoronija invensticija
kojom e se sigurno podii nivo kvaliteta kulinarske profesije kao i uveati
gastronomsko blago Srbije.

Mala kola
vegetarijanskih
ukusa

TOKOM FESTIVALA HRANE MIKSER

DESIGN FOOD, POSETIOCI SU UZ
POMO POZNATOG KUVARA FILIPA
IRIA NAUILI DA KREIRAJU NEOBINE PATELINA VEGE KANAPEE.
RAZNOVRSNI SASTOJCI, POPUT
TARTUFA, SUSAMOVE SOLI, DEMA
OD LUKA, JESTIVOG CVEA, ALI I
RAZLIITIH HRSKAVIH PODLOGA,
NAGLASILI SU SPECIFIAN UKUS
ETIRI NOVA NAMAZA OD POVRA
KOJE JE LANSIRALA KOMPANIJA
NEOPLANTA.

www.bestfood.rs

-Drago mi je to se ukazala ovako zanimljiva prilika za saradnju, i to ba u

okviru festivala koji je jedinstven po
svom konceptu i edukativnom sadraju. Moj glavi cilj je da pokaem svim
zainteresovanima kako da naprave
zalogaje za pamenje, uz pomo malih trikova kojima me je nauila dugogodinja praksa, i da im prenesem
praktine savete kako kombinovati
naizgled nespojivo, istakao je iri.

Svoj izuzetan talenat pokazali su i

predstavnici brojnih redakcija u okviru Duela novinara, koji su sve prisutne
oduevili svojim umeem i inovativnim pristupom kombinovanju namirnica i serviranju neobinih zalogaja.
Posetioci su posebno uivali u aktivnosti pogaanja namaza od kojih su
napravljeni kanapei, kao i toku ukusa
ijim su okretanjem dobijali svoju jedinstvenu kombinaciju sastojaka.

81

School

Kako kuvati sa
svojom decom?
VEROVATNO JEDNA OD VANIJIH VETINA KOJE OVEK U
IVOTU MORA DA SAVLADA,
JESTE PRIPREMANJE HRANE
Ne mora ba svako da bude vrhunski
kuvar, ali svakako moe da naui dovoljno o sigurnosti, higijeni, kombinacijama i
jednostavnijim tehnikama za pripremanje hrane.
Ako se pitate kada je pravo vreme da
svoje dete uite kako se sprema hrana,
moj dogovor je to pre. Kada su ba
mali, tad ih moete nositi u marami ili
slingu dok meate zaine za aromatini
paprika, neka budu uz vas da od malih
nogu, kako bi mogli da osete kako zamirie orbica kada se na kraju u nju stavi
perunov list.
im ponete da radite sa detetom
na tome da se sami hrane, moete ih
ukljuiti u aktivnosti pripremanja hrane.
Umesto da ih stavite u lealjku ispred
TV-a, dok kuvate ruak, nabavite viseu
stolicu koja se fiksira na sto ili koristite
visoku hranilicu kako bi dete , naravno
osigurano, bilo to blie epicentru gde
se deava magija!
Ako su deca upoznata od samog poetka sa alatima, zainima, aparatima
i svim ostalim stvarima koje stoje u kuhinji, manje su anse da sami istrauju
ono to im je ve poznato. Umanjujete
ansu da dete uzme no, za koji ne zna
emu slui i da se povredi, dok, ako ga
sa sigurne distance, zavisi od uzrasta,
polako uvodite u funkciju i mogunosti
razliitih kuhinjskih alata, umanjujete

anse da tek tako uzme bilo ta iz kuhinje i da tri sa time po kui. Dok ako
im zabranite, pa, i sami znate kako deca
nau naina da se igraju ba sa onim to
je zabranjeno. Ali ako pristupite kuhinjskom alatu sa potovanjem, na primeru
i deca e vrlo brzo nauiti.
Deca veoma uivaju u istraivanju svoje
okoline, vole da uestvuju u zajednikim
aktivnostima kada se to kod njih neguje.
Moete na primer nauiti svoje dete, u
uzrastu od 2 godine pa navie, da koristi no za mazanje da isecka zelenu
salatu, kupus, kuvana jaja, argarepu,
to jest bilo ta to planirate da kuvate ili
pripremate. Zatvorite na jedno oko ako
pokuavaju da iseku, ve iseenu boraniju, jer vremenom, i vebom doie do
pravih zakljuaka.
Moete naravno, praviti i razne vrste
hlebova i testa. Deca uivaju da umau
ruke u stvari, pogotovo one koje mogu
da muljaju po rukama. Ako im obezbedite radnu povrinu, i ako sa istim rukama prave oblike od testa, na kraju kada
se testo ispee, imae svojevrsno umetniko delo koje moe da se jede, i koje su
sami napravili.
Pored testa, najlake za poetak, za savladavanje nove aktivnosti mogu biti jela
koja se stavljaju u rernu, jer svakako ne
biste eleli da dete koje do tad nije nita
radilo u kuhinji da izloite prskanju ulja u

fritezi ili beskonano dugom pohovanju

tikvica za musaku. Ponite od jednostavnih jela, kao to su krompir i meso,
peenja, zapeeni karfiol, musaka od
povra i slino. U ovim jelima deca mogu
da uestvuju u ljuenju povra, seckanju, reanju u tepsiju, prelivanju sa puterom i slino. Neka to budu dobri stari
poznati ukusi, i dozvolite svom detetu da
se izveti u spremanju. Da, ak i dete od
dve godine. Oseaj ponosa i vrednosti
na njihovom licu e vas ostaviti u udu.
Veoma vano je na kraju i to da, zbog
ubrzanog tempa ivota, skoro da ni ne
nalazimo vremena da budemo sa naom decom. A veera i ruak moraju da
se spreme. Iskombinujte lepo i korisno,
ponite porodinu tradiciju kuvanja sa
decom. Kroz davanje instrukcija, pokazivanje razumevanja za greke, osnaiete va odnos i izgraditi meusobno poverenje. Prie iz kuhinje bie neto ega
e se uvek seati i nositi sa sobom, kao
to mnogi od nas i dalje u glavi mogu da
osete miris bakine kuhinje u rano leto, i
njenog blagog pogleda dok vam objanjava kako da oljutite krompir.
Deca u kuhinji mogu da vam budu veoma korisna, da dodaju stvari, da sipaju vodu ili ulje, ako vam zafali jo jedna
ruka, a pri tom u svemu tome razvijaju
neophodne fine motorike sposobnosti, ue da broje, mere, uporeuju, i to
je nekada veoma vano kuvanje ih ui
strpljenju. Moda isprva nee moi sa
vama da istraju do kraja pripreme nedeljnog ruka, ali vremenom, ako im taj
prostor u kuhinji pruite, moie da samostalno nau svoju meru i stvari koje
najvie vole da rade. Veba strpljenja
jeste da se saeka da se naprave kore
za tortu, pa da se ispeku, pa da se ohlade, premau kremom, i da se eka da
se krem stegne. Tim ekanjem ue se
pojmu vremena, satisfakciji nagrade ali
i uivanju u samom isekivanju, jer svima nam je poznato da All good things
come to those who wait.

Ana
Mesaro
ana.mesaros@bestfood.rs

82

www.bestfood.rs

83

Food

Quick&Easy

86

Ivana
Sandi
ivana.sandic@bestfood.rs

GVAKAMOLE
POTREBNO JE: 1 ZRELI AVOKADO, 1 MANJA ILI
POLOVINA VEE GLAVICE LJUBIASTOG LUKA,
SOK OD POLOVINE LIMUNA ILI LIMETE, KAIKA ILI
DVE KISELE PAVLAKE, SO I BIBER.
1. Avokado isei na pola, ukloniti koticu i izdubiti ga
kaikom.
2. Luk isei na pola ili na treine.
3. U dublji sud staviti luk, avokado, pavlaku, sok od
limuna i izblendirati runim mikserom (moete sve
staviti i u blender). Nije potrebno da bude skroz glatko, slobodno ostavite i malo krupnije komadie.
4. Zainiti solju i biberom po ukusu.
5. Odmah sluiti, najbolje uz naose.

www.bestfood.rs

87

Quick&Easy

88

Ana
Mesaro
ana.mesaros@bestfood.rs

SALATA OD
SVEE CVEKLE
POTREBNO JE: 5 SREDNJIH SVEIH CVEKLI, 400G MILERAMA ILI PAVLAKE, DOMAEG
MAJONEZA PO ELJI I UKUSU, SO I BIBER.
1. Oljutiti i izrendati sveu cveklu na malo krupnije
od dela rendeta za limun i mukatno orae.
2. Malo je procediti kroz ruke, sok, ostaviti sa strane
ili odmah popiti, ko ne moe da se suzdri.
3. Pomeati cveklu i mileram, dodati so i biber. Ova
salata je predivne ciklama boje, moe biti veoma privlana za decu, ukusna je i zdrava. Idealna uz rotilj.

www.bestfood.rs

89

Sveana trpeza Royal Copenhagen, ovogodinji predlog dizajnera Olea Henriksena

Table Rules

90

Jovana
Vujasinovi
Casaviva, glavna urednica

Teatralna
trpeza
SVEANO POSTAVLJEN STO JE JEDAN OD SINONIMA ZA
SEZONU SLAVLJA KOJA JE PRED NAMA.
Aktuelni trendovi ureenja stola su sjajan poligon za kreativnost - dizajnirajte trpezu sa teatralnom atmosferom, kao mesto za okupljanje gde e
gosti uivati. Cilj je da kreirate taku okupljanja gde e se osetiti poseban
praznini ton, ali gde prisutni nee biti ukoeni i uplaeni da neto ne obore, ili u panici kako ne mogu da se snau sa brojnim komadima escajga.
Formalne postavke ostavite za neke druge povode - praznici treba da
budu vreme za oputanje i uivanje u drutvu. Predstavljamo vam nekoliko elemenata koji su kljuni za formiranje trpeze koja poseduje sve ove
osobine.
1. Svenjak je obavezan element, koji moe posluiti i kao fokusna taka.
Predlaemo one namenjene dugakim sveama, kao to su svenjaci iz
kolekcije Valencija, dizajn Haime Ajon za Gaia & Gino.
2. Svestrani dodatak trpezi je etaer za kolae. Na njemu moete posluiti
i druge poslastice, kao to su mali sendvii ili voe, ili na primer samo
izloiti ukrase. Etaet Royal Copenhagen.
3. Ako neto asocira na Krcka oraia i ostale praznine prie, to su
staklena zvona za tortu ispod kojih se kriju fini zalogaji ili delikatni ukrasi.
Mini zvona, dostupna na Etsy.com.
4. Iako vodei proizvoai finih kolekcija za ruavanje u svojim sveanim
postavkama trpeze ove godine mahom zaobilaze stolnjake, salvete su
nezaobilazne (i tako e zauvek biti!). Dajte im posebnu notu pomou delikatnih prstenova za salvete, kao to je model Malmaison, od kue Christofle.
5. Sveanost bez vina i ampanjca kao
da se nije ni dogodila. Zato ovim plemenitim piima posvetite podjednako kvalitetne ae, vodei rauna o tome koji je
oblik namenjen kojem piu. ampanjac
sigurno ima jo bolji ukus kada ga pijete
iz prekrasnog Baccarat kristala, kolekcija Arcade.

www.bestfood.rs

91

Sunday Menu

U iekivanju

zime

www.bestfood.rs

93

Sunday Menu

Ana
Mesaro
ana.mesaros@bestfood.rs

Konano dolazi vreme koje vam daje valjane razloge da ponete sa jaim jelima, a za
mene to je dobar razlog i izgovor da ponem
da kombinujem, komplikujem, eksperimentiem i izmiljam. Zato e ovaj Sunday menu
biti uvodnik u prazninu hranu, lagan, brz, ukusan, sa puno gastronomskih metafora za ukusne kombinacije. Leti je lako, uz svee povre
ak i pare starog sira moe biti sasvim dovoljan i idealan dodatak obroku. Al u promenljivom i nepredvidivom vremenu kada jedan dan
ukljuujemo grejanje, drugi idemo na sladoled,
nije dovoljan najjednostavniji obrok, ve je potrebno vie ukljuiti matu, i kombinovati!
Ovaj ruak je kombinacija letnje jednostavnosti koja nam ve nedostaje i zimske komplikacije, sa taman dovoljnim zainom jesenjih boja.
Slatka peena uretina bie savren podsetnik

94

na to kako jednostavan ivot moe da bude, i

tu je da nam kae kao da uivamo u malim i
jednostavnim stvarima. Pire od graka je ve
poznat ukus sa interesantnim novim osvrtom
na teksturu. Apsolutno ga morate probati!
Tikva e nam biti savren reprezent jeseni, i
ovog puta e se predstaviti kao prilog osveen
kolutiima limete, i kao slatki koji najavljuje
hladne zimske dane, mukatna tikva i mirisna
jabuka sa cimetom, esencija dve najukusnije
stvari koje moete spremati u ove jeseni. Svake jeseni. Zimska salata od sveeg celera, e
vam pokrenuti matu, seanja i ushienje zbog
zimskih arolija, svojom savrenom belinom
e upotpuniti ovu raskonu nedeljnu trpezu. U
spremanju ovog jela ete uivati zbog njegove nekomplikovane kompleksnosti, i krajnjeg
rezultata, koji e vam svakim zalogajem dati
razlog za jo jedan zalogaj!

PREDJELO
Potrebno je: 2 srednja svea
celera, 400g milerama, 2
srednje svee argarepe, 1
jabuka greni smit ili neka
kiselija, oko pola oljice za
kafu susama (prethodno
prepei 5-6 minuta na
jakoj vatri tek toliko da bude
proaran bojom), so, biber i
60 g domaeg majoneza.

GLAVNO JELO
Potrebno je: 2 manja urea
batka ili jedan vei, 300-400g
mukatne tikve, limete,
350g graka, 50g putera,
beli luk, 100ml mleka, so,
zasoljena voda (kaiica soli
na 0,7l vode).

SALATA
Potrebno je: 1 jabuka greni
smit, 1 jabuka ajdara, 1 zlatni
delies , kaiica cimeta,
kaiice mukatnog
oraha, 1-2 kaiice meda.
zaslaivaa, eera ta god
koristite za zaslaivanje, 2
prstohvata soli, 1 prstohvat
bibera, rendana kora od 1
limuna, 1 kaika limunovog
soka, donji okruglasti deo od
mukatne tikve ili polovina
manje mukatne tikve.

www.bestfood.rs

Salata od sveeg celera

1. Celer i argarepu rendati na delu
rendeta koji je malo krupniji od
onog gde se renda limunova kora
ili mukatni orah. Time se dobijaju
tanki rezanci celera i argarepe.
Jabuku rendati na krupnijem delu
rendeta.
2. Dodati mileram, i promeati.
3. Dodati susam, domai majonez

po elji. Posoliti i pobiberiti po

ukusu.
4. Sluiti odmah.
Napomena: Ova salata odlikuje veoma
zanimljivom teksturom, brzo i jednostavno se pravi, a i mileram se moe
zameniti kiselom pavlakom ili pavlakom za kuvanje, to e je uiniti malo
tenijom. Idealna kao balans nekom
izdanijem masnijem jelu, kao to je na
primer rotilj.

uretina sa mukatnom tikvom

i pireom od graka
1. uretinu staviti da odstoji u
zasoljenoj vodi, po mogustvu preko noi kako bi se otpoeo proces
denaturacije proteina u mesu. Ovaj
korak nije neophodan, ali moe
doprineti mekoi i sonosti mesa.
2. Beli luk spoljotiti. Poreati po
uretini. uretinu staviti u puterom pomaenu tepsiju. Posoliti.
Prekriti alu folijom, i pei na 200oC
dok se ne ispee (oko 40 minuta),
proveravajte. 15 minuta pre kraja
peenja, dodati na kockice iseenu

mukatnu tikvu, staviti limetu iseenu

na kolutie na tikvu, i ostaviti otklopljeno da se pee dok se tikva ne
zapee.
3. Graak obariti, izbelndirati, dodati
puter i mleko polako dodavati dok se
ne dobije konzistencija pirea. Posoliti
po elji.
4. Meso i tikve sa limetom aranirati
zajedno sa pireom od graka. Posluiti sa salatom od celera ili cvekle.

Apple pie u tikvi

1. Jabuke iseckati na kockice,
umeati sa svim zainima, osim
bibera, i par prstohvata eera.
2. Donji okruglasti deo tikve izdubiti, izvaditi semenke, popraiti
biberom i eerom. Ako koristite
polovinu tikve, prepolovite je
uzduno i izdubite da dobijete
korito za vae jabuke. Jabuke
stavite u tikvu, dobro je napunite,
prekrijte alu-folijom, ili poklopcem
posude za peenje, i pecite 25

min poklopljeno, i na kraju otkopljeno

dok se ne zapee i pone da dobija
tamniju boju.
3. Sluite odmah, dok je jo toplo.
Napomena: Meso tikve e dobiti interesantnu teksturu sitnih rezanaca, a
jabuke e da puste svoje sokove, i da
u ukus i teksturu tikve unesu esenciju
pite sa jabukama.

95

Shopping

Shopping

GEDETI
KOJE
MORATE
IMATI

Gedet (gadget) je engleska re koja oznaava neki ureaj ili

napravu. U sutini, to su sve one male stvari bez kojih odjednom ne moemo, a do pre deset godina one nisu ni postojale.
To su telefoni, tableti, nukovi, kindlovi i mnogi drugi. Ono to u
kuhinji smatram gedetom je neka stvar ili alat bez kojeg ne
mogu, a relativno skoro sam ga otkrila i sa uivanjem poela
da ga koristim.

Merice za olje i kaike

Ovo je stvar koju morate imati. Moj set se sastoji iz mere
za: 1 olju, olje, 1/3 olje i olje, s tim da mera
za 1 olju ima opciju da prikae i olje. Set za kaike
se sastoji iz mera za: 1 supenu kaiku, supene kaike,
1 kaiicu, kaiice i kaiice. Ovi setovi su odlini
ukoliko esto pravite kolae ili razliita jela koja pronalazite na stranim (posebno amerikim) sajtovima ili kuvarima. Dosta je komplikovano da premerite neku odreenu
koliinu iz olja ili kaika u grame, tako da su ovi setovi
prava stvar za svaku kuhinju. Kod nas se tee nalaze, ali
ako imate nekoga u inostranstvu ili vi sami idete, pronaiete ih u bilo kom supermarketu ili nekoj specijalizovanoj radnji. Verujete mi, neete se pokajati.

98

Ivana
Sandi
ivana.sandic@bestfood.rs

www.bestfood.rs

99