PRORAUN

KLIMATIZACIONIH
KANALA

Senti Goran 41/2005

ZATO JE VAAN DIZAJN KLIMATIZACIONIH

KANALA?
Efikasnost snabdevanja vazduha preko
klimatizacionih kanala se kree u mnogim kuama od
60%-75% zbog loe izolacije i zbog curenja u
sistemima kanala.Pravilno dizajnirani i instalirani
sistemi klimatizacionih kanala imaju efikasnost 80% ili
veu,sa malo ili bez dodatnih trokova.Efikasno
dizajniranim sistemima je potrebno manje opreme za
njihovo rukovodjenje od losije dizajniranih.
Sistemi kanala koji proputaju i koji ne
rasporedjuju pravilno vazduh unutar kue,prouzrokuju
da neke sobe u kui budu previse vrue a neke previe
hladne.Loe izbalansirani sistemi kanala poveavaju
trokove grejanja i hladjenja.Slabiji protok vazduha
izaziva neefikasnost opreme za grejanje i hladjenje,a

NOVE DIZAJNA KLIMATIZACIONIH KANAL

Dobro dizajnirani kanal obuhvata:

Merenje kanala
Gubitke pritiska u sistemima
kanala
Akustiku sistema kanala
Balans vazduha u kanalima

Postoje tri metode merenja:

1.konstantan stepen trenja

2.konstantna brzina
3.poveanje statickog pritiska

Pragmatino reenje
Da bi se delovi kanala za ventilaciju spojili
u sistem kanala,pokojni W R (Roy)
Ahern,je ponudio sledeu metodu za
merenje sistema kanala sa niskim
pritiskom:
za protok vazduha koji je vei od 4 500
l/s,konstantna brzina je 10 m/s,
za protok vazduha koji je manji od 180 l/s
konstantna brzina je 4,5 m/s,
za protok vazduha koji je vei od 180 l/s
ali manji od 4 500 l/s gubitak usled trenja
je 1,2 Pa/m

U veim kanalima gde je brzina

najbitnija,ograniavajui faktor je
buka.Njegov izbor od 1,2 Pa/m kao mere za
stepen trenja,je vei nego oni koje koriste
drugi dizajneri.Za manje veliine kanala
preporuena brzina proizvodi vei stepen
trenja.Dinamiki gubici su relativno niski pri
rezultanti vektora brzine pritiska od 12
Pa.Brzina pritiska i glavna brzina su
medjusobno zamenljive.
pv = 0,6 * v2 [Pa] ako je v u
sekundama.
Brzina pritiska je jednaka kvadratu
glavne brzine uveane za 0,6 puta.

Trenje izaziva opadanje statikog

Statiki
pritisak
pritiska.Izraunavanje stepena trenja f [Pa/m]
je
kompleksno,ukljuuje brzinu
pritiska,dijametriju kanala i hrapavost
povrine kanala.Uz pomo modernih
kompjutera ovo izraunavanje je
rutina.Medjutim mnogi dizajneri se oslanjaju
na klizne lenjire.Gubitak statikog pritiska u
delu kanala je:
pT = f * L gde je L duina kanala u metrima.

Totalni pritisak

pritisak jednak je zbiru statikog pritiska i dinamicko

pT = pS + pV
Poto je kod stepena trenja jedna od
promenjivih brzina pritiska,sledi da totalni
pritisak zavisi od brzine pritiska koji u
odredjenom delu kanala predstavlja
kvadrat protoka.Kako vazduh protie kroz
sistem kanala od ventilatora do
terminala,totalni pritisak je u stalnom
opadanju.Zbog promene u brzini,isto se ne
moe rei za brzinu pritiska i statiki

Dinamikiduine
pritisak
Kada prilagodjavanje
prouzrokuje
promenu protoka vazduha ili njegove brzine
pojavljuje se dinamiki pritisak.Kvantitet
dinamikog pritiska je izraen u totalnom
pritisku.Razliita prilagodjavanja se zasnivaju
na faktoru gubitka prilagodjavanja
(K).Dinamiki pritisak koji se javlja prilikom
prilagodjavanja se rauna na sledei nacin:
pT (Pa) = pV
gde je brzina pritiska obino vezana za
maksimalnu brzinu koja se javlja prilikom
prilagodjavanja.AIRAH,ASHAIR i SMACNA su

BALANSIRANJE
Kod balansiranja su bitne tri stavke:
dizajn aplikacije metoda
proporcionalnog balansiranja
obezbedjivanje adekvatnih
amortizera za balansiranje
podsistema
prilikom balansiranja ne treba se
oslanjati na razdvajake uredjaje

Proraunski
primer
U jednu salu sa 200 sedita potrebno je dovoditi 6 000 m3/h vazduha iz
ventilacione komore koja se nalazi ispod sale.Glavni kanal,kako se vidi na
slici,ide od komore pa se rava u dva odvodna kanala a iz svakog od njih
vazduh se u salu ubacuje kroz 2 izlazna otvora.Treba proraunati dimenzije
kanala.

Brzine vazdune struje su:

u glavnom kanalu
6,0 m/s
u glavnim deonicama 4,0 m/s
u krajnjim deonicama 3,5 m/s
na izlaznim otvorima 3,0 m/s
u ventilacionoj komori 2,0 m/s

Presek glavnog kanala:

A1 = vs/3 600 * V1 = 6 000/3 600 *6 =
0,28 m2

Uzee se pravougaoni presek sa stranama:

a = 0,6 m
b =0,5 m

A1 = a * b = 0,3 m2
Deonice 2 i 3: v = vs/2
A2 = A3 = v/3 600 * VK =3 000/3 600 * 4
= 0,21 m2
zadravajui a = 0,6 ;
=0,35 m

b = 0,21/0,6

zadravajui b = 0,35 m
0,12 / 0,35 = 0,34 m
Presek komore:

Ak = vs/

3 600 * 2= 0,84 m2
Za kvadratni presek

a=

a = 0,94 m

Prenici deonica za proraun:

D1 = 0,55 mm;
= 0,35 mm

D2,3 = 0,45mm;

D4-7

Pojedinani
otpori:
glavni kanal
1:
koleno

0,2

proirenje preseka

0,40

suenje preseka

0,30

rava

0,5

1,45

Kanali 2 i 3:
koleno

0,2

rava

0,5
=

kanali 4 do 7:
koleno
0,30

ulazna reetka: a = A0 / A = 0,5

prema tabeli

= 0,49
= 5,50

Za proraun snage ventilatora usled

simetrine raspodele
dovoljno je uzeti jednu stranu razvodnih
kanala i otpore na ulazu,izlazu i u komori.
Merodavan pad pritiska je:
pH = 50,80 + 8,43 + 2 * 4,51 + 11,77 + 2 * 31,38 + 49,03 +
39,23 = 231,04 Pa

Snaga ventilatora:
P = vs * pH / =1,67 * 231,04 / 0,65 = 593,6 600 W