3.2.

DRUTVENO-ISTORIJSKI ASPEKT
VASPITANJA
- vaspitanje kao drutveno-istorijska pojava-

- vaspitanje je drutveno-istorijska pojava,

- vaspitanje je horizontalno-vertikalna generacijska
pojava,
- nastalo je pojavom oveka i drutva,
- vaspitanje je uvek bilo i jeste u funciji drutva,
- promene u drutvu utiu na promene u vaspitanju,
- promene u vaspitanju odnose se na promene u
karakteru vaspitanja, cilju, sadrajima, vaspitnim
metoda i sredstvima.

ISTORIJSKI RAZVOJ VASPITANJA

Vaspitanje je drutvena pojava.
Pojavilo se sa pojavom oveka i drutva.
Drutvena uslovljenost vaspitanja, najbolje
se moe uoiti kroz posmatranje vaspitanja tokom
ljudske istorije, tj. kroz razvoj vaspitanja.
U tom razvoju postoji 5 etapa:

1.VASPITANJE U PRVOBITNOJ LJUDSKOJ ZAJEDNICI

(prvobitno ljudsko drutvo, rodovsko drutvo)

2. ANTIKO VASPITANJE (STARI VEK)

(vaspitanje u robovlasnikom drutvu)
- Od pojave 1. klasnog drutva, prve pismenosti, pre oko 4000
godina p.n.e. pa do 5. veka n.e.
- A t i n s k o vaspitanje,
- S p a r t a n s k o vaspitanje,
- R i m s k o vaspitanje.

3. SREDNJOVEKOVNO VASPITANJE (SREDNJI VEK)

(vaspitanje u feudalnom drutvu, 2. klasnom drutvu, od 5.
veka do 15. veka, a po neki istoriarima od 5. veka do 17.
veka)
- vaspitanje u doba humanizma i renesanse, 14 16. vek.
4. NOVOVEKOVNO VASPITANJE (NOVI VEK)
(vaspitanje u buroaskom,(graanskom) drutvu, 3. klasno
drutvo kapitalizam od 17. do 19. veka)
5. VASPITANJE I OBRAZOVANJE 19. i 20. VEKA
(pojava reformskih pravaca u pedagogiji)
(vaspitanje u socijalizmu)
(savremene pedagoke ideje i pravci)

3.2.1. VASPITANJE U PRVOBITNOJ

LJUDSKOJ ZAJEDNICI
PRVOBITNA LJUDSKA ZAJEDNICA
RODOVSKO DRUTVO
-je prva socijalno-ekonomska formacija u ljudskom drutvu
- postojala pre vie stotina hiljada godina
- zasnivala se na rodovskim , krvnim zajednicama,(GRUPNE
PORODICE)
- brane grupe formirane po generacijama, u okviru plemena ili
roda, u kojima je postojala sloboda polnog ivota u okviru
plemena
- to je bila tzv. rodovska porodica i to je doba matrijarhata
(Matrijarhat e, u fazi raspada prvobitne zajednice smeniti
patrijarhat i MONOGAMNA PORODICA.)

VASPITANJE U PRVOBITNOJ LJUDSKOJ

ZAJEDNICI
- rodovsko drutvo, karakterie besklasni karakter,

tj. zajednika svojina sredstava za proizvodnju

- podela rada zavisi samo od pola i uzrasta

- vaspitanje postojalo, iako ono jo uvek nije bilo

izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost, nego je u to

doba bilo SASTAVNI deo celokupnog rada i ivota

jedne takve zajednice.

O ovom vaspitanju NEMA PISANIH

DOKUMENATA, pa se o tom stadijumu razvoja
oveka, analogno prosuuje na osnovu etnografskih i
etnolokih nalaza o narodima koji su bili na najniem
stupnju drutvenog razvoja (Papuanci, Indijanci, stari
Indusi...)
Vaspitanje ima BESKLASNI KARAKTER.

Ne postoji privatno vlasnitvo, ni drutvene

klase, jer sva proizvodna sredstva su bila
ZAJEDNIKA.
Deca su lanovi roda, pa su i ona zajednika.
(doba grupne porodice)

Vaspitanje se sastojalo u PRENOENJU

ISKUSTVA starijih lanova zajednice na mlae.

Iskustvo, mlai lanovi roda stiu kroz ivot i

rad, u borbi za ivot i opstanak.
Vaspitanje se ostvarivalo kroz neposredan
ivot i rad, a s ciljem PRIPREME ZA IVOT I
RAD.
Vaspitanje, u to doba, nije posebna drutvena
delatnost, nego obuka, tj. PRIPREMA ZA IVOT.

Nizak nivo intelektualnog, kulturnog i drugog

komuniciranja u toj zajednici.
ISKUSTVO jedini oblik transfera znanja i
uticaja izmeu generacija starijih i mlaih.
Mladi ue oponaajui starije.

ak i onda kada su deca pripremana za ivot

putem raznih igara, plesova, rituala, to nije bilo
specijalno organizovano u cilju njihovog vaspitanja,
nego je to bio sastavni deo ivota.

U to doba jo uvek se nije razvila pismenost,

tako da se ne moe govoriti o kolama, niti bilo
kakvim oblicima obrazovanja.

Drutvena nejednakost nije postojala, jer nije

postojala ni podela rada.
Svi rade i zajedniki troe.
Otkriem vatre i usvravanjem sredstava
rada, poinje polako da se stvara slobodno vreme za
starije lanove roda.
Oni su okupljali mlade i priali im o
iskustvima iz lova, verovanjima, obiajima,
bogovima, pa bi se to moglo nazvati zaetkom
vaspitnog rada.

Vaspitanje je bilo zadatak i obaveza svih odraslih

lanova zajednice.
Kasnije je ta uloga poverena iskusnim
STARCIMA, jer su oni imali najvie iskustva, a nisu
vie mogli uestvovati u nekom teem radu, pa su
vaspitavali decu.
Vaspitanje je bilo namenjeno svoj deci.
Postojala je samo jedna nejednakost, zasnovana
na razlikama po polu i prema uzrastu dece.

Deaci su osposobljavani za muke, a devojice

za enske poslove.

Pojavom privatne svojine i nastajanjem

drutvenih razlika, prvobitno vaspitanje gubi
karakter drutvene jednakosti, a sa poecima
klasnog drutva javljaju se i poeci klasnog
vaspitanja.
Razvojem drutva, napretkom sredstava rada
i pojavom vika rada dolazi do klasne podele
drutva i raslojavanja na klase. To e dovesti do
raspada prvobitne zajednice i poee robovlasniki
period, 1. klasno drutvo.

3.2.2. ANTIKO VASPITANJE - STARI VEK

-vaspitanje u robovlasnikom drutvu
-period do 5. veka-

STARI VEK - doba najstarijeg, 1. klasnog

drutvenog poretka robovlasnikog drutva,
Doba kada se ljudsko drutvo deli na dve
osnovne klase: robovlasnike i robove. Traje od pojave
1. klasnog drutva, prvih drava i prve pismenosti, a
to je period 4000 godina pre nove ere, pa sve do
propasti najvee robovlasnike drave u istoriji
Zapadnog Rimskog Carstva 476. godine (V vek
nove ere).

To je prvo izrazito klasno drutvo, zasnovano

na nejednakosti i pojavi privatne svojine.
Drutvo se deli na dve klase: robovlasniku i
robovsku.

Sva prava pripadala su robovlasnikoj klasi, a

robovi su bili potpuno obespravljeni.

Za antiko drutvo karakteristino je

vaspitanje koje je bilo organizovano u Sparti, Atini
i Rimu.
U vaspitnom sistemu ovih drava, postojale
bitne razlike, a zajedniko im je to to je vaspitanje
bilo samo za decu robovlasnike klase.
Deca robova bila su liena mogunosti da idu
u kolu, a njihovo vaspitanje bilo je samo ono koje
se ostvarivalo u procesu rada gde su bili
ravnopravni sa odraslima.

Vaspitanje ima izrazito klasni karakter i postaje

privilegija za robovlasnike.
Postoje dva vaspitna sistema:
1. vaspitanje robovlasnikog i
2. vaspitanje robovskog podmlatka.
Prvi je bio organizovaniji, dok je drugi bio samo
priprema za ivot, bez intelektualnog vaspitanja.
Robovi nisu smatrani ljudima, ve oruima koja
govore (instrumenta vocalia), pa za njih nije bilo
organizovano vaspitanje.

Robovi su bili osueni da rade, a rad je smatran

za neto sramno.

Klasni karakter vaspitanja u robovlasnikom

drutvu bio je jednak u svim robovlasnikim
dravama.
Meutim, razliite politike prilike u ovim
dravama, davale su vaspitanju razliite sadraje i
cilj.

Deca Sparte, Atine i Rima sakupljala su se

na trgovima gde su ih ueni filozofi zabavljali
svojim
raspravama: ta je istina, pravda,
hrabrost...
Slobodni prostor na kome se troilo slobodno
vreme zvala se kola.

kola (shola), latinski znai dokolica, i u

poetku je znaila mesto gde se troi vreme i ubija
dokolica robovlasnike dece, a tek kasnije to e biti
mesto gde se neto ui.

3.2.2.1. VASPITANJE U ATINI

IDEAL vaspitanja u Atini je bio: SKLADNO,
HARMONIJSKI RAZVIJEN OVEK.
Sklad DUHA i TELA.
Harmonijski razvoj fizikih i duhovnih
sposobnosti ili KALOKAGATIA (kalos- lep,
agatos-dobar, sinteza estetikog i etikog ideala).
Harmonijski razvitak oveka i kao ideal i kao cilj
vaspitanja odnosio se samo na robovlasniku klasu.

Do sedme godine deca, i deaci i devojice,

vaspitavani su u porodici, a posle sedme godine
samo deaci su kretali u kolu.
Moe se rei da su Atinjani imali u to vreme
prilino razvijen sistem kolstva.
Postojale su kole:
GRAMATISTA gde se uilo itanje i
pisanje, tj. elementarna pismenost,
KITARISTA gde se uilo sviranje i pevanje,
tj. umetniko obrazovanje, to se odvijalo pod
nadzorom PEDAGOGA roba.

Deaci od 13. do 15. godine nastavljaju

kolovanje u kolama koje su se zvale PALESTRE,
tj. kole borbe, gde su pod nadzorom PEDOTRIBA
vebali i sticali fiziko, gimnastiko i vojniko
obrazovanje.
Deca najimunijih dalje su se obrazovali u
GIMNAZIJAMA do 18. godine.
Izmeu 18. i 20. godine deaci izuavaju
vojne vetine i postau EFEBI i to je period
neposredne pripreme za javne, vojne i politike
dunosti (vojno obrazovanje).

Najvie vrline su bile: mudrost, hrabrost,

umerenost, pravinost.

3.2.2.2. VASPITANJE U SPARTI

Spartanci (Spartijati) bili su vladajua klasa
u staroj Sparti i najbolji ratnicu stare Grke.
Smatrali su nedostojnim svaki rad sem rata i
vojne slube, pa su celog ivot bili vojnici.
Posedovali su robove i zemlju, a kao vojnici
odlikovali su se prekaljenou tela i duha,
izdrljivou, pokornou dravnim zakonima i
skromnou u pogledu ivotnih potreba.

Zbog toga je celokupno vaspitanje u Sparti

imalo VOJNI karakter, jer su slobodni graani.
Spartanci bili malobrojni i morali su se braniti
orujem od robova, Perieka i Helota.
Vaspitanje u Sparti bilo je u izrazitoj
NADLENOSTI DRAVE.

Glavni cilj vaspitanja je bio: da se formira

snaan ratnik, borac protiv varvara, pa je celokupno
vaspitanje bilo usmereno ka tom cilju, znai imalo
je izrazit VOJNIKI I FIZIKI KARAKTER.
Uile su se ratne vetine, a ideal je bio razviti:
ratniki tip, odnosno cilj ili ideal vaspitanja je bio:
HRABAR, SPRETAN, SNALALJIV, LUKAV
RATNIK, odnosno izdrljivost, spretnost, snaga,
lukavstvo, muevnost...

U uslovima surovog vojnog ureenja i

spartansko vaspitanje je bilo vrlo surovo.
Osnovni sadraji su bili: uenje ratnih vetina,
razvijanje fizike snage, izdrljivost, snalaljivost.
itanje i pisanje (umno vaspitanje) uilo se
samo elementarno, a uz to mladii su se upoznavali
sa zakonima Sparte i posebno su vebani u
LAKONSKOM GOVORU (to krae postaviti
pitanje i jo krae na njega otroumno odgovoriti).

Devojice su bile vaspitavane u porodici, ali i

njihovo vaspitanje je bilo vojniko-gimnastiko,
poto je svaka Spartanka morala biti spremna da
zameni mukarca u borbi ako bi to bilo potrebno.

Deaci su vebani u ratnim vetinama,

izdrljivosti, ratnom lukavstvu i slino.

Koliko je spartansko vaspitanje bilo surovo (i

danas za neto suvie strogo i kruto kaemo
spartanski) vidimo iz sledeeg primera: im se dete
rodi, Savet mudraca pregleda dete i ustanovi da li e
od njega moi postati dobar ratnik ili ne. Ako
procene da nee, dete se ostavlja zverima ili se baca
sa litice planine Tajget, u suprotnom se ostavlja u
ivotu.

Muka deca su se do 7. godine, vaspitavala u

porodici, a posle 7. godine su se vaspitavali u
spartanskoj koli, koja je vie liila na kasarnu ili
logor.
U tim zajednikim vojnim logorima ili
kasarnama, deaci su iveli pod nadzorom
PEDONOMA. Inae bili su oskudno hranjeni i
oskudno odeveni. Bavili su se gimnastikim i vojnim
vebama, a povremeno su ili u tajne pohode na
robove, tzv. KRIPTIJE, pri emu su pevali borbene
pesme i uili se lukavstvu i okrutnosti.

Deaci su od najranijeg detinjstva podvrgavani

surovim metodama.
Na posebnim sveanostima su ibani da bi
dokazali izdrljivost.
Mukarci su sa 18 godina vrili vojnu obavezu,
a sa 30 godina su mogli da se ene.

Devojice su ostajale kod kue i vaspitavale

se za kune poslove, ali su i one navikavane na
izdrljivost i hrabrost, kako bi, ako zatreba, mogle
zameniti mukarce u ratu, a i da bi bile zdrave,
kako bi dale zdravo potomstvo.

3.2.2.3. VASPITANJE U RIMU

Za vreme carstva, Rim je bio velika
robovlasnika drava, koja iako nije robovala,
drala je robove u pokornosti. Pa i pored toga, bile
su este pobune i ustanci, pobunjenih,
nezadovoljnih masa.
Iz tog razloga, CILJ je bio kako da se smire
unutranje pobune. Iz te potrebe formirao se i cilj
vaspitanja u Rimu, a to je da se razviju i formiraju
DOBRI GOVORNICI RETORI, koji e lepim,
umenim govorom smiriti pobunjene mase.

O tome koje su ideje najvie bile cenjene u

Rimu, istakao je rimski filozof i govornik Marko
Fabije Kvintilijan, koji je iveo u 1. veku n.e.
Napisao je delo u 12 knjiga: O vaspitanju
govornika, gde je izneo kako mlade treba uiti
dobrom govoru i govornitvu.

O tome kako je bilo organizovano vaspitanje i

kakav je sistem kola postojao u Rimu, saznajemo
iz dela PLUTARHA, na osnovu ega moemo
zakljuiti da su u Rimu postojale tri vrste kola:

1.ELEMENTARNE
2.GRAMATIKE i

3.RETORSKE.

U tim kolama se uilo itati, pisati, raunati i

lepo govoriti.
Na svim stupnjevima rimskog vaspitanja
panja se posveivala jedinstvu umnog, fizikog i
estetskog razvoja deaka, tj. mladia.

Rimsko vaspitanje imalo je VOJNI i

PRAKTINI CILJ da slui potrebama Rimskog
Carstva, pa je panja naroito poklanjana vojnom i
gimnastikom vaspitanju i posebno
GOVORNITVU ili ORATORSTVU.

Padom Zapadnog Rimskog Carstva sruen je i

robovlasniki poredak, a kako je rimska drava
imala karakter svetske imperije, njen pad je znaio i
kraj toga poretka uopte.
Nakon toga, nikle su nove drave i u njima se
postepeno razvio feudalni poredak.

Na istorijsku pozornicu stupili su novi narodi,

uglavnom germanski i slovenski, koje su Rimljani
nekada zvali varvarima.
Tako je nastalo novo poglavlje u istorijisrednji vek ili doba feudalizma.

3.2.3. SREDNJOVEKOVNO VASPITANJE

-srednji vek od V do XVII

Pod pritiskom germanskih plemena, velika

Rimska Imperija raspala se 476. godine i od tada, u
istoriji srednje, zapadne i june Evrope poinje
novo istorijsko razdoblje srednji vek.
Propau antike civilizacije i robovlasnikog
drutvenog poretka, do izraaja dolazi hrianstvo.

Srednji vek, po nekim istoriarima, traje od

V-XV veka, odnosno kao granica se uzima pad
Carigrada 1453. godine ili otkrie Amerike, 1492.
godine, a po drugima, traje do engleske buroaske
revolucije, sredinom XVII veka.

To je period kada vladaju feudalni drutveni

odnosi. Postoje dve klase: feudalci i kmetovi i dva
stalea u okviru klase feudalaca: svetovni
(plemstvo) i duhovni (svetenstvo).
Na klasnim drutvenim odnosima zasnovano
je i vaspitanje, tj. ono ima klasni i staleki karakter,
to znai da se organizuje samo za klasu feudalaca,
a razlike postoje u vaspitanju svakog stalea,
(posebno za svetenike, a posebno za plemie).

Druga klasa zavisni seljaci ili kmetovi bili su

siromani, bez zemljinih poseda, zavisili su od
zemljoposednika i bili su duni da za njih rade. Za decu
kmetova nije bilo organizovano obrazovanje, ve je za
njih vailo pravilo ,,ora et labora'' (moli se i radi).

FEUD je zemljini posed ili VLASTELINSTVO,

pa otud oni koji su imali velike posede zemlje nazivani su
feudalci ili vlastelini, a njihovi posedi feudima ili
vlastelinstvima i obuhvatali su velika prostranstva zemlje.

Osnovne karakteristike srednjovekovnog

vaspitanja su:
1.vaspitni cilj: vaspitati poslunog, pobonog oveka,

2. sadraji: religijski, crkvene dogme, (naela, istine u

koje se ne sumnja)
(SHOLASTIKA: naziv za srednjovekovnu hriansku
filozofiju, po kojoj su verske istine nune istine razuma;
cilj joj je bio: veru objasniti razumom.)
3. metod: pamenje, uenje napamet, prepisivanje
crkvenih knjiga,
4. vaspitni princip: magister dixit uitelj kae (ne
sumnjaj u ono to uitelj kae),
5. nastava: verbalna,

6. izvor znanja: crkvene knjige,

7. vaspitno sredstvo: fizika kazna,
8. ne poznaju razvoj deteta, detinjstvo i deje potrebedete je ovek u malom,
9. izrazit KLASNI i STALEKI karakter (posebno za
plemstvo, posebno za svetenstvo)
10. svetenstvo izuava sedam slobodnih vetina (septem
artes liberales): muzika, astronomija, geometrija,
aritmetika, dijalektika, retorika, gramatika
11. plemstvo se obuavalo u sedam vitekih vetina
(septem artes probitatis): jahanje, plivanje, gaanje
strelom i kopljem, maevanje, lov, ah, sastavljanje
stihova.

Vaspitanje kmetova nije bilo organizovano.

Deaci koji su imali sree da budu primljeni u
tzv. parohijske kole, pripremali su se za
nie
svetenstvo, i prelazei u duhovni stale odvajali se
od svoje klase.

Jaanjem gradova, graanskog stalea,

javljaju se i prve gradske kole.
Dolazi i do pojave prvih univerziteta, koji e
odigrati znaajnu ulogu u razvoju vaspitanja i
obrazovanja.

3.2.3.1. VASPITANJE U DOBA HUMANIZMA I

RENESANSE (XIV XVI vek)
- oznaava raspad feudalnog poretka
- nagli razvoj svih nauka i umetnosti
- OVEK , onakav kakav jeste, postaje centar
interesovanja
- izmenjen nain miljenja, nov stav prema
prirodi, ivotu

Vaspitanje se odlikuje:
- novim odnosom prema detetu
- novim metodama i sadrajima vaspitanja
- pridaje se veliki znaaj prirodnim naukama
- vaspitni cilj: harmonijski razvoj deteta
- zalaganje protiv fizikih kazni
- zalaganjem za obrazovanjem i enske dece
- povezivanje umnog, fizikog, moralnog,
estetskog i radnog vaspitanja.

3.2.4. NOVOVEKOVNO VASPITANJE novi

vek
buroasko, graansko drutvo, 3. klasno drutvo:
kapitalizam
Osnovne odrednice vaspitanja ovog doba su:
-

stvoriti osnovnu kolu na maternjem jeziku

obogatiti opte obrazovanje sadrajima prirodnih nauka

bolje opremanje kola

- drava poinje da se mea u kolstvo, iako crkva i

dalje ima jak uticaj
- znaajnije promene u kolstvu javie se u
Engleskoj i Francuskoj, kroz projekte o
NARODNOM OBRAZOVANJU, u kojima se istie
princip obaveznosti kolovanja za sve, odvajanje
kole od crkve, trai se uvoenje sadraja prirodnih
nauka, trai se uvoenje radnog vaspitanja i
izuavanje korisnih zanimanja.

3.2.5. VASPITANJE I OBRAZOVANJE XIX

i XX VEKA
- pojava reformskih pravaca u pedagogiji
- borba izmeu ,,stare i ,,nove kole

- kritika Herbartove pedagogije

- pedagogija pragmatizma Dona Djuija

progresivna pedagogija

pedagogija radne kole

eksperimentalna pedagogija

vaspitanje u socijalizmu (humanistiki karakter,

kolektivni karakter, radni karakter)

- vaspitanje i obrazovanje savremnog dobaOBRAZOVANJE ZA SVE, DOIVOTNO
OBRAZOVANJE, KVALITETNO OBRAZOVANJE.

Literatura koriena za pripremu predavanja, celine

br. 3.1. i 3.2.:

1. Trnavac,N.; orevi,J. (1995): Pedagogija,
Beograd, Nauna knjiga
2. lebnik, L. (1965): Opta istorija kolstva i
pedagokih ideja, Beograd, Nauna knjiga
3. Pedagoka enciklopedija (1989); u redakciji
imlea, Potkonjak; Beograd, ZZUINS

4. Pedagoka hrestomatija, priredio Zaninovi, M.

(1985), Zagreb, kolska knjiga