Univerzitet u Kragujevcu

Mainski fakultet u Kragujevcu

Smer: Mainske konstrukcije i mehanizacija

Predmet: OSNOVI KONSTRUISANJA

REDUKTOR
Uputstvo za izradu projektnog zadatka

U Kragujevcu, 2009. godine

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

I UVODNA RAZMATRANJA
Reduktor je mehaniki prenosnik snage koji slui da prenese snagu sa pogonske na radnu mainu
i da pri tome broj obrtaja i obrtni moment na vratilu pogonske maine prilagodi potrebnom broju
obrtaja i obrtnom momentu na vratilu radne maine. Sastoji se od jednog ili vie zupastih
parova koji su smeteni u zasebno kuite.

Slika 1: Reduktor

VRSTE I PODELA REDUKTORA

Podela reduktora prema meusobnom poloaju osa vratila

Reduktori sa paralelnim osama vratila

Reduktori sa vratilima ije se ose seku
Reduktori ije se ose vratila mimoilaze (puni reduktori)

Slika 2: Reduktor sa: a) paralelnim osama vratila, b) vratilima ije se ose seku,
c) vratilima ije se ose mimoilaze

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Podela reduktora prema broju stepeni prenosa

Jednostepeni (imaju samo jedan par zupanika)

Dvostepeni (imaju dva para zupanika)
Viestepeni (imaju vie parova zupanika)

Posebne vrste reduktora

Motoreduktori Motor i reduktor su istom kuitu.

Planetarni reduktori Posebne konstrukcije reduktora sa unutranjim ozubljenjem koje
omoguavaju veoma velike prenosne odnose kao i zadovoljavajui stepen iskorienja.
Menjai Reduktori sa promenljivim prenosnim odnosom.
Multiplikatori Poveavaju broj obrtaja vratila pogonske maine. Dosta se ree koriste
od reduktora.

Slika 3: Neki tipovi motoreduktora

Slika 4: Cikloreduktor jedan od najsavremenijih tipova reduktora

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

II TA SU STUDENTI RADILI DO SADA ?

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

1.0 IZBOR OSNOVNE KONCEPCIJE REDUKTORA

Dvostepeni reduktor sa paralelnim osama vratila (Reduktor 1)

Slika 5: Dvostepeni reduktor sa paralelnim osama vratila

Dvostepeni reduktor sa jednim parom koninih zupanika (Reduktor 2)

Slika 6: Dvostepeni reduktor sa jednim parom koninih zupanika

Puni reduktor (Reduktor 3)
Pu moe biti ispod, iznad ili sa strane punog toka. Treba izabrati jednu od ove tri koncepcije.

Slika 7: Puni reduktor sa puem ispod

punog toka

Slika 8: Puni reduktor sa puem iznad

punog toka

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 9: Puni reduktor sa puem sa strane punog toka

Na osnovu smera obrtanja ulaznog vratila treba odrediti smerove obrtanja ostalih vratila i
zupanika.
Vane napomene za Reduktor 1 i Reduktor 2:

Smerovi nagiba bonih linija kod cilindrinih zupanika sa kosim zupcima treba da budu
tako usvojeni da se aksijalne sile na vratilu II oduzimaju (da imaju suprotne smerove).
Uvek je povoljnije da vratilo bude optereeno na pritisak nego na istezanje.
Kod vratila I i III aksijalna sila treba da dejstvuje ka bliem osloncu tako da manja duina
vratila bude optereena na pritisak.
1,2 = 10 15 , 3,4 = 8 12 (Kod reduktora 2 1,2 = 0 )

2.0 ODREIVANJE PRENOSNIH ODNOSA I BROJEVA ZUBACA

ZUPANIKA
2.1

Odreivanje prenosnih odnosa prethodni proraun

n
uuk = ul
niz
Reduktor 1

2
uuk
u1,2 =
B
B- koeficijent koji zavisi od prenosnog odnosa. Vee vrednosti odgovaraju veim prenosnim
odnosima uuk .
B = 1, 2 1, 4
3

u3,4 =

uuk
u1,2

Reduktor 2
u1,2 = (0, 22 0, 28) uuk

u3,4 =
7

uuk
u1,2

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Reduktor 3

uuk =

nul
niz

2.2 Odreivanje brojeva zubaca zupanika

Reduktor 1 i reduktor 2

z1 = 20 25 , z3 = 20 25
z2 = z1 u1,2 , z4 = z3 u3,4
Napomena: Brojevi zubaca z2 i z4 se zaokruuju na prvu bliu celobrojnu vrednost.
Reduktor 3

z1 = 1 6
z2 = z1 uuk
Napomena: Broj zubaca z2 se zaokruuje na prvu bliu celobrojnu vrednost.
2.3 Odreivanje stvarnih prenosnih odnosa
Reduktor 1 i reduktor 2

u1,2stv =
u3,4stv =

z2
z1

z4
z3

uukstv = u1,2stv u3,4stv

Reduktor 3

uukstv =

z2
z1

2.4 Odreivanje greke prenosnog odnosa

u =

uuk uukstv
100 5%
uuk

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

3.0 PRORAUN OSNOVNIH PARAMETARA REDUKTORA

3.1 Izbor stepena iskorienja za zupaste parove

Cilindrini zupanici sa pravim zupcima = 0,95 0,97

Cilindrini zupanici sa kosim zupcima = 0,96 0,98
Konini zupanici sa pravim zupcima = 0,90 0,92
Puni prenosnik = 0, 6 0,8

Napomena:
Ostali gubici snage u reduktoru se zanemaruju.
Kod punih prenosnika stepen iskorienja se kasnije izraunava. Usvojena vrednost
slui samo za prethodni proraun.
3.2 Proraun snage na elementima reduktora
Reduktor 1 i reduktor 2

Pul = P1 = PI
P2 = P1 1,2 = PII = P3
P4 = P3 3,4 = PIII = Piz
Reduktor 3

Pul = P1 = PI
P2 = P1 1,2 = PII = Piz
3.3 Proraun brojeva obrtaja i ugaonih brzina na elementima reduktora
Reduktor 1 i reduktor 2

nul = n1 = nI
n
n2 = 1 = n3 = nII
u1,2stv
n
n4 = 3 = nIII = niz
u3,4stv
nul
ul =
= 1 = I
30
2 =

n2
= 3 = II
30

4 =

n4
= III = iz
30
9

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Reduktor 3

nul = n1 = nI
n
n2 = 1 = nII = niz
uukstv
nul
ul =
= 1 = I
30
n2
2 =
= II = iz
30
3.4 Proraun obrtnog momenta na elementima reduktora
Reduktor 1 i reduktor 2

Pul
= T1 = TI
ul
P
T2 = 2 = T3 = TII
2
P
T4 = 4 = TIII = Tiz
4
Tul =

Reduktor 3

Pul
= T1 = TI
ul
P
T2 = 2 = TII = Tiz
2
Tul =

4.0 PRETHODNI PRORAUN ZUPANIKA

4.1 Izbor materijala zupanika (vai za sve tipove reduktora)

Za izradu zupanika najee se koriste sledei materijali:

Opti konstrukcioni elici (0745, 0645, 0545). Ovi materijali se koriste za
manja optereenja i lake radne uslove. Daju neto vee vrednosti modula. Nisu
predvieni za termiku obradu.
elici za poboljanje (1330, 4732, 4130,). Predvieni su za termiku obradu.
Kvalitetniji su u odnosu na opte konstrukcione elike.
elici za cementaciju (5420, 5421, 4320, 4321,). Ovi elici su legirani i
visokokvalitetni. Daju male module. Koriste se za velika optereenja i teke uslove
rada.
Za izradu pua koriste se elici za poboljanje i cementaciju. Potrebno je predvideti
termiku obradu.
Za izradu punog toka, ili samo njegovog venca, koriste se razne vrste bronzi,
aluminijumskih legura kao i elini liv.

10

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

4.2 Izbor modula

Reduktor 1
Modul za zupasti par z1-z2

Podeoni prenik malog zupanika z1

d1

2000T1 K A u1,2stv + 1
K bd
u1,2stv

T1 , Nm obrtni moment malog zupanika

K A - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]
K , N/mm2 - faktor koji se usvaja u zavisnosti od materijala (Tabela 2.8.25), [3], K = 1 1,5
b
bd = 1,2 - odnos irine i prenika podeonog kruga malog zupanika (Tabela 2.9.1), [3]
d1

Modul u eonoj ravni

m1,2 =

d1
z1

Ova vrednost se ne standardizuje.

Modul u normalnoj ravni

mn1,2 = m1,2 cos 1,2

Prema proraunatoj vrednosti za mn1,2 usvaja se prva vea standardna vrednost, Tabela 2.2.1, [3].
Napomene:
Za proraun modula zupastog para z3-z4 koristi se isti postupak.
Posle usvajanja standardnih vrednosti modula za zupaste parove z1-z2 i z3-z4 vri se proraun
njihovih osnovnih dimenzija na osnovu Tabele 2.3.2, [3].

Reduktor 2
Modul za zupasti par z1-z2

Podeoni prenik malog zupanika z1

d e1

32600T1 K A
Ku1,2stv

T1 , Nm obrtni moment malog zupanika

K A - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]
K , N/mm2 - faktor koji se usvaja u zavisnosti od materijala (Tabela 2.8.25), [3], K = 1 1,5

Modul u spoljanjoj eonoj ravni

m1,2 =

d e1
z1

Prema proraunatoj vrednosti za m1,2 usvaja se prva vea standardna vrednost, Tabela 2.2.1, [3].

11

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Napomene:
Za proraun modula zupastog para z3-z4 koristi se isti postupak kao kod reduktora 1.
Posle usvajanja standardnih vrednosti modula za zupaste parove z1-z2 i z3-z4 vri se proraun
njihovih osnovnih dimenzija i to:
Zupasti par z1-z2 : Tabela 2.4.1,
Zupasti par z3-z4 : Tabela 2.3.2,

Reduktor 3

Odnos

d m1
a
d m1
= 0,3 0,5 d m1 = ( 0,3 0,5 ) a
a

Osno rastojanje

a = 750 3

T2 K A
H2 lim

T2 , Nm obrtni moment punog zupanika

K A - faktor radnih uslova (Tabela 2.8.1), [3]

H lim , N/mm2 - dinamika vrstoa bokova zubaca punog zupanika

Puni broj q se bira iz Tabele 2.6.3, [3]

Modul m

m=

d m1
q

Prema proraunatoj vrednosti za m usvaja se prva vea standardna vrednost, Tabela 2.2.1.
Napomene:
Posle izbora standardne vrednosti modula punog para, vri se proraun njegovih dimenzija na osnovu
Tabele 2.6.5, [3].
Takoe, potrebno je izraunati i stvarnu vrednost stepena iskorienja punog para ( stv ), ana
osnovu njega i stvane vrednosti snage i obrtnog momenta na punom zupaniku ( P2stv i T2stv ).

12

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

5.0 PRORAUN VRSTOE ZUPANIKA

Pri proraunu nosivosti po kriterijumu vrstoe bokova zubaca stepen sigurnosti raunati
samo za pogonski zupanik.
Pri proraunu nosivosti po kriterijumu vrstoe podnoja zubaca stepen sigurnosti
raunati i za pogonski i za gonjeni zupanik.
Sve faktore neophodne za proraun vrstoe zupanika raunati na najlaki mogui nain
(usvajati iz odgovarajuih tabela ili oitatavati sa dijagrama).
Kod punih prenosnika ne treba proveravati stepen sigurnosti na zagrevanje.
Konstrukcione oblike zupanika birati prema preporukama iz Mainskih elemenata.
Pu se izrauje izjedna sa vratilom.
Puni zupanik se obino radi iz dva dela (venca i tela). Samo u sluaju malih dimenzija
puni zupanik je jednodelni.
Pri izboru faktora podmazivanja voditi rauna da se oba zupasta para nalaze u istom
kuitu i podmazuju istim uljem (dvostepeni reduktori).
Modul zupastog para z3 i z4 ne sme se mnogo razlikovati od modula zupastog para z1 i
z2. Modul zupastog para z3 i z4 treba da bude vei od modula zupastog para z1 i z2.
Prenici temenih krugova da2 i da4 treba da budu to priblinijih dimenzija zbog
podjednakog potapanja u ulje.
Da ne bi dolo do dodirivanja zupanika 2 i vratila III mora biti ispunjen sledei uslov:
d a2
+ ( 50 mm) a3,4
2
gde je a3,4 osno rastojanje zupastog para 3,4.

6.0 SILE I OPTEREENJA VRATILA

6.1 Proraun vratila I

Na osnovu zadatih podataka i usvojene koncepcije konstrukcije odreuju se aktivne sile

koje dejstvuju na vratilo i to obimna, aksijalna i radijalna sila na mestu svakog
elementa.
Rastojanja na vratilima se odreuju na osnovu preporuka datih u uputstvu ili literaturi [1],
[2].
Rastojanja izmeu oslonaca paralelnih vratila trebalo bi da budu meusobno ista.
Vratilo se posmatra u dve meusobno upravne ravni (horizontalnoj i vertikalnoj).
Teine elemenata se odreuju priblino, ili se zanemaruju ako su znatno manje od
aktivnih sila.
Proraun vratila se vri prema preporukama iz Mainskih elemenata.
Ako se zupanik izrauje izjedna sa vratilom, materijali vratila i zupanika moraju da
budu isti.
Potrebno je dati dijagrame momenata savijanja u obe ravni, rezultujueg momenta
savijanja, momenta uvijanja kao i ekvivalentnog momenta.

Napomena: Za proraun vratila II i III vai isto kao i za vratilo I. Ako su materijali vratila slinih
mehanikih karakteristika, prenici vratila II treba da budu vei od prenika vratila I, a prenici
vratila III vei od prenika vratila II.

13

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

L d 2 + 100mm ; L1 b2 + 2 B + 50mm ; l5 (1, 2 1,5 ) d

d 2 - podeoni prenik punog zupanika,
b2 - irina punog zupanika,
B - irina leaja,
d - prenik vratila
Slika 10: Skica punog reduktora sa osnovnim rastojanjima na vratilima

7.0 PRORAUN I IZBOR LEAJA

7.1 Osnovne napomene

Koriste se kotrljajni leajevi.

Nepokretni oslonac treba birati tako da ukupna aksijalna sila na vratilu dejstvuje ka
njemu.
Za dati vek prenosnika proraunava se dinamika mo noenja leaja.
Leaj se bira na osnovu preporuka iz Mainskih elemenata.

14

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 11: Osnovni tipovi leaja

7.2 Najee korieni tipovi leajeva

7.2.1

Leajevi iz serija 60, 62, 63, 64

Ovi leajevi se koriste za radijalna i manja aksijalna optereenja.

Ugrauju se u paru ili kombinaciji sa nekim drugim tipovima leajeva.
Na mestu nepokretnog oslonca osiguravaju se sa obe strane i na vratilu i u kuitu.
Na mestu pokretnog oslonca osigurava se samo jedan prsten (najee unutranji) sa obe
strane. Na taj nain se omoguavaju eventualna izduenja vratila.
15

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 12: Leajevi iz serije 60, 62, 63, 64

Slika 13: Nain ugradnje leajeva iz serije 60, 62, 63, 64

16

Uputstvo za izradu reduktora

7.2.2

Osnovi konstruisanja

Leajevi iz serija 70, 72, 73

Ovo su leajevi sa kuglicama sa kosim dodirom. Prenose radijalna optereenja i aksijalnu silu
samo u jednom smeru. Ugrauju se obavezno u paru i montiraju se tako da mogu da prihvate
aksijalnu silu i u jednom i u drugom smeru. Kod ovih leajeva potrebno je omoguiti
podeavanje aksijalnog zazora.

Slika 14: Leajevi iz serije 70,72 i 73 i naini njihove ugradnje

17

Uputstvo za izradu reduktora

7.2.3

Osnovi konstruisanja

Leajevi iz serija 302, 322, 303, 313, 323

Ovo su leajevi sa konusnim valjcima. Prenose radijalna optereenja i aksijalnu silu samo u
jednom smeru. Ugrauju se obavezno u paru i montiraju se tako da mogu da prihvate aksijalnu
silu i u jednom i u drugom smeru. Kod ovih leajeva potrebno je omoguiti podeavanje
aksijalnog zazora. Imaju veliku dinamiku mo noenja.

Slika 15: Leajevi iz serije 302, 322, 303, 313, 323

Slika 16: Vratilo sa leajevima iz serije 302, 322, 303, 313, 323

7.2.4

Osnovne preporuke za ugradnju leajeva

Pored navedenih, mogu se koristiti i druge vrste leajeva.

Aksijalni leajevi ne prenose radijalna optereenja pa se moraju kombinovati sa
radijalnim leajevima.
Za osiguranje aksijalnog poloaja leaja mogu se koristiti prstenasti uskonici (spoljanji
i unutranji), navrtke za osiguranje leajeva na vratilu, stepenasti prelazi na vratilu i u
leinom gnezdu, distantne aure, poklopci i dr.
18

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Prstenaste uskonike treba koristiti samo na krajevima vratila jer leb za njihovu
ugradnju izaziva veliku koncentraciju napona.
Iz istih razloga treba na isti nain koristiti i navrtke kao i limene osigurae.
Visine naslona elemenata za ugradnju leajeva date su u literaturi [1], [2].
Da bi se obezbedilo pravilno sprezanje zupanika potrebno je obezbediti mogunost
podeavanja aksijalnog zazora. Podeavanje aksijalnog zazora se najee vri pomou
poklopaca, elinih listia ili nekog dopunskog elementa na poklopcu kuita.
Primeri uleitenja za razne vrste leita dati su u literaturi [1], [2].

8.0 PRORAUN I KONSTRUKCIJA KUITA

Kuite treba da objedini sve elemente reduktora u jednu celinu, da ih zatiti od spoljanjih
uticaja, a istovremeno da bude rezervoar ulja za podmazivanje.
Kuita se mogu izraivati:

livenjem
zavarivanjem

Bez obzira na nain izrade, svako kuite mora da ima neke elemente da bi moglo da izvri svoju
funkciju. Kuite se u principu sastoji iz gornjeg i donjeg dela.

Slika 17: Kuite reduktora sa osnovnim delovima

8.1 Gornji i donji deo kuita

Gornji i donji deo kuita se vezuju vijcima. Pri projektovanju veze vijcima treba voditi rauna o
sledeim stvarima:
Gornji i donji deo kuita se vezuju sa dve vrste vijaka: vijcima na leinim gnezdima i
vijcima na obodu kuita. Prenici vijaka i poloaji otvora za njih odreuju se
proraunom ili prema preporukama.

19

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Treba koristiti nepodeene vijke sa navrtkom i treba voditi rauna o mogunosti

postavljanja vijaka u otvore i pritezanja navrtki kljuem.
Vijke treba osigurati od odvrtanja podlokama.
Povrine po kojima naleu glave vijaka, navrtki i podloke treba da budu obraenje.
Primeri pravilno i nepravilno izvedenih veza vijcima dati su u literaturi [1], [2].
Taan poloaj gornjeg u odnosu na donji deo kuita se obezbeuje centriranjem
pomou ivija. Centriranje se ostvaruje pomou dve ivije na obodu koje se postavljaju
na suprotnim stranama. Bar jednu iviju treba pomeriti sa simetrale da sprei mogunost
pogrenog postavljanja gornjeg na donji deo kuita. Primeri pravilnog i nepravilnog
centriranja dati su u literaturi [1], [2].

Slika 18: Centriranje gornjeg i donjeg dela kuita pomou ivija

8.2 Otvor za posmatranje

Svaki reduktor mora da ima otvor za posmatranje, Sl.19. Poloaj i veliina ovog otvora
moraju biti takvi da omogue neometano posmatranje unutranjosti reduktora (zupanika
i sprega), [1], [2].

Slika 19: Otvor za posmatranje

8.3 Elementi za transport

Da bi se omoguili transport i montaa reduktora na oba dela reduktora treba predvideti

elemente za transport. Ovi elementi slue da omogue transport pomou dizalica. Ti elementi
mogu biti kuke, uke vijci sa prstenastom glavom, otvori na rebrima itd, Sl.20.
20

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 20: Elementi za transport

Dimenzije i oblici elemenata za transport dati su u literaturi [1], [2]. Vijci sa prstenastom glavom
se koriste samo za gornji deo kuita i to su standardni elementi. Ako rupa za unutranji navoj
nije prolazna ne mora se predvideti zaptivanje. Mere vijaka se usvajaju na osnovu mase koju
treba transportovati.
8.4 Elementi za pokazivanje nivoa ulja

Za pokazivanje nivoa ulja u kuitu treba predvideti pokazivae nivoa ulja. Merenje nivoa ulja se
moe vriti na vie naina.
Mera sa ipkom, Sl.21. Treba voditi rauna o mogunosti postavljanja i vaenja
meraa.
Okrugli pokaziva nivoa ulja, Sl.22. Izrauje se od providne plastike i montira tako da
mu se osa poklapa sa nivoom ulja.
Cevni pokaziva, Sl.23.

Slika 21: Mera sa ipkom

21

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 22: Okrugli pokaziva nivoa ulja

Slika 23: Cevni pokaziva nivoa ulja

22

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

8.5 Otvori za isputanje ulja

Za promenu ulja u reduktoru treba predvideti otvore za isputanje ulja kao i epove za njihovo
zatvaranje. Poloaj i oblik otvora za isputanje ulja treba da budu takvi da omogue neometano
isticanje celokupne koliine ulja, neometano vaenje i postavljanje epa, kao i neometan prilaz
posude za prikupljanje starog ulja, Sl.24.
Primeri pravilnog konstruisanja otvora za isputanje ulja dati su u literaturi [1], [2].

Slika 24: Otvori za isputanje ulja i odgovarajui epovi

8.6

Podmazivanje

Za pravilan rad reduktora potrebno je obezbediti podmazivanje elemenata za prenos snage.

Podmazivanje se vri uljem iji je izbor izvren prilikom prorauna zupanika. Podmazivanje se
vri na taj nain to zupci zupanika zahvataju ulje i dovode ga u spregu. Koliina ulja u kuitu
treba da bude tolika da gonjeni (vei) zupanik zupastog para bude potopljen u ulje na dubinu
15 modula, za cilindrine zupanike, a za konine do polovine ili cele duine zupca. Kod
punih prenosnika, za horizontalni pu ispod punog zupanika nivo ulja treba da bude do
polovine pua, ako je pu iznad punog zupanika do 1/3 punog zupanika, a ako je pu
vertikalan, do sredine punog zupanika. Podmazivanje reduktora je detaljno opisano u literaturi
[1], [2].

23

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 25: Nivo ulja u kuitu

Ako je razlika u prenicima gonjenih zupanika velika, treba predvideti zupanik od plastine
mase koji dovodi ulje na manji od gonjenih zupanika.

Slika 26: Ugradnja pomonog zupanika za podmazivanje

8.7

Zaptivanje

Zaptivanje u reduktorima ima dvojaku ulogu: da sprei izlaenje ulja iz kuita reduktora i da
onemogui prodiranje neistoa u unutranjost reduktora. Zaptivanje ne treba predvideti samo na
mestu spajanja gornjeg i donjeg dela kuita. Zaptivanje na tom mestu se ostvaruje finom
obradom i dobrim pritezanjem povrina koje se premazuju tankim slojem grafitne uljne paste ili
nekim drugim sredstvom.
Naroitu panju treba obratiti na mestima gde ulazno i izlazno vratilo izlaze iz kuita. Na ovim
mestima se najee koriste manetni zaptivai, Sl.27. Mere ovih zaptivaa date su u literaturi
[1], [2].

24

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 27: Manetni zaptivai

8.8

Oduak

Svaki reduktor treba da ima oduak ili ureaj za ventilaciju. Uloga oduka je da omogui izlazak
pare i gasova iz kuita koji nastaju usled zagrevanja. Postavlja se na gornji deo kuita ili na
poklopac otvora za posmatranje, Sl.28, 29. Detaljnije o oducima je dato u literaturi [1], [2].

Slika 28: Oduak na poklopcu otvora za posmatranje

25

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 29: Jedan od razliitih tipova oduaka

8.9

Leita i rebra krutosti

Leita se u kuitu montiraju u leina gnezda. Dimenzije leinih gnezda se odreuju na

osnovu proraun ili na osnovu tablica iz literature. Kod punih prenosnika pu se montira i
vadi kroz leino gnezdo pa treba voditi rauna o merama leinog gnezda. Ako je
unutranji prenik leinog gnezda manji od temenog prenika pua, potrebno je ugraditi
auru, Sl.30.
Radi ukruenja kuita potrebno je konstruisati i odgovarajua rebra krutosti. Mere rebara
krutosti se odreuju na osnovu prorauna ili preporuka iz literature, [1], [2].
Kod punih prenosnika rebra poboljavaju i efekat hlaenja.

26

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 30: Leino gnezdo sa ugraenom aurom

8.10

Stope

Reduktor se za podlogu vezuje fundamentalnim vijcima preko stopa. Stope reduktora treba da
budu to manje, a da obezbede stabilno postavljanje, Sl.31.
Mere stopa kao i mere i broj fundamentalnih vijaka odreuje se proraunom ili na osnovu
preporuka iz literature, [1], [2].

Slika 31: Pravilno postavljanje stopa reduktora

8.11 Livena kuita

Livena kuita se izrauju od sivog liva. Livenje se koristi za serijsku proizvodnju reduktora.
Mogu se izraivati veoma sloeni oblici. Prilikom konstruisanja livenih kuita treba voditi
rauna o sledeim injenicama:
27

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Radijusima i nagibima
Debljinama zidova
Spajanju zidova
Nagomilavanju masa
Naponskim stanjima (treba izbegavati savijanje i istezanje)
Konstruisanju konture odlivka (da bi mogao da se vadi iz kalupa)
Dodacima za mehaniku obradu (isticanju povrina predvienih za mehaniku obradu)

Pravilno konstruisanje livenih objekata je objanjeno na predavanjima ili u literaturi [1], [2], [4].
Primer livenog kuita dat je na slici 33.
8.12 Zavarena kuita

Zavarena kuita se izrauju zavarivanjem jednostavnih oblika (ploa, ipki,). Prilikom

konstruisanja zavarenih konstrukcija treba voditi rauna o pravilima konstruisanja zavarenih
konstrukcija:
Sve povrine koje se naknadno obrauju treba istai zavarivanjem dodatnih elemenata
Treba izbegavati nagomilavanje varova
Za ugaone varove treba praviti preklope
Treba izbegavati sloene oblike elemenata koji se vare kao i savijanje istih
Materijali koji se najee koriste za izradu zavarenih kuita su: 0360, 0460, 0270,
0370, 1200,
Debljina zida kuita kod zavarenih konstrukcija je manja nego kod livenih i moe se
odrediti na osnovu izraza
z 0, 7
Proraun ostalih mera se vri na isti nain kao i za livena kuita samo to se umesto
koristi z
Zavarena kuita su detaljno obraena u literaturi [1], [2], [4]

Slika 32: Zavareni spojevi

U nastavku uputstva dati su prethodno nabrojani elementi, a u tablicama obrasci za njihov

proraun.
28

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 33: Kuite jednostepenog reduktora

29

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Tabela 1: Meusobni odnosi dimenzija osnovnih elemenata kuita

30

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Tabela 1: Nastavak

Slika 34: ema dvostepenog reduktora sa paralelnim osama vratila

31

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 35: ema dvostepenog reduktora sa jednim parom koninih zupanika

Tabela 2: Osnovne preporuke za dvostepenu reduktor sa paralelnim osama vratila

kao i za reduktor sa jednim parom koninih zupanika

32

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

Slika 36: Osnovne mere jednostepenog punog reduktora

33

Uputstvo za izradu reduktora

Naziv

Osnovi konstruisanja

Oznaka

Primedba

= 0, 04a + 2 3
a - osno rastojanje
ne manje od 8 mm

1 = ( 0,8 0,85 )

1 =

Debljna gornjeg oboda kuice

b = (1,5 1, 75 )

Debljina oboda poklopca reduktora

b1

b1 = (1,5 1, 75 ) 1

Debljina donjeg oboda kuice

p = ( 2, 25 2, 75 )

Debljina zida leine aure

S = 0,1d vr + 2 3 ; S

Spoljanji prenik leine aure

DC

DC = D + 2S
D - spoljanji prenik leaja

D1 , D2 , d p i n

Date su u tabeli 4.44, [1]

Prenik fundamentalnog zavrtnja

df

d f = 0, 036a +12

Prenik zavrtnja leinog nezda

dL

d L = 0, 75d f

d = ( 0,5 0, 6 ) d f

dp

d p = ( 0, 4 0,5 ) d

Debljina zida livene kuice reduktora

Debljina zida
poklopca

Pu iznad punog
zupanika
Pu ispod punog
zupanika

Dimenzije leinog mesta

Prenik zavrtnja za vezivanje poklopca

sa kuicom
Prenik zavrtnja za privrivanje
poklopca leita

Napomena: mere su u mm i navedene vrednosti treba smatrati kao orijentacione

Tabela 3: Osnovne preporuke za jednostepeni puni reduktor

9.0 PRORAUN DINAMIKOG STEPENA SIGURNOSTI

Na naznaenom mestu treba proveriti dinamiki stepen sigurnosti.

Vrednosti momenata odreivati iz proporcija sa odgovarajuih dijagrama.
Usvojiti da je moment savijanja isto naizmenino promenljiv, moment uvijanja isto
jednosmerno promenljiv, a aksijalna sila konstantna.
Normalne napone (od savijanja i aksijalne sile) treba sabrati pa raunati dinamiki stepen
sigurnosti za normalna naprezanja.
Na osnovu dinamikog stepena sigurnosti za normalna naprezanja i za uvijanje, rauna se
ukupni dinamiki stepen sigurnosti.

34

Uputstvo za izradu reduktora

Osnovi konstruisanja

10.0 TEHNIKI OPIS REDUKTORA, UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I

ODRAVANJE
Tehniki opis reduktora, uputstvo za rukovanje i odravanje treba da sadri sledee elemente:
Tip reduktora i osnovne karakteristike
Opis osnovnih konstruktivnih elemenata
Nain postavljanja i montae
Odravanje, kontrolu rada, zamenu ulja, zamenu leajeva,....

11.0 LITERATURA
[1] - M. Trbojevi, M. Jankovi,...: REDUKTORI, Nauna knjiga Beograd, 1977. god.
[2] - M. Trbojevi, M. Jankovi,...: REDUKTORI, Nauna knjiga Beograd, 1988. god.
[3] - V. Nikoli: MAINSKI ELEMENTI, Kragujevac, 2004. god.
[4] - S. Jovii: OSNOVI KONSTRUISANJA, Kragujevac, 2002. god.
[5] - V. Miltenovi: MAINSKI ELEMENTI, Ni, 2004. god.
[6] - M. Ognjanovi: MAINSKI ELEMENTI, Beograd, 2003. god.

35