Cevni vodovi

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.rs, kabinet 134/3
LITERATURA:
Markoski M: Cevni vodovi, Mainski fakultet, Beograd, 2006.
Lekcija AT-12
12.

SAMOKOMPENZACIJA TEMPERATURSKIH DILATACIJA

RAVANSKIH CEVOVODA
12.1. Samokompenzacija temperaturskih dilatacija ravanskih cevovoda
sa zglobnim nepokretnim osloncima

Neka je zadata proizvoljna ravanska konfiguracija cevovoda duine L izmeu zglobnih

nepokretnih oslonaca A i B (sl. 12.1) Pretpostaviemo da se du cevovoda ne menjaju 1) popreni
presek, 2) materijal, i 3) temperatura cevi. Osim toga, pri savijanju cev se ne spljotava (popreni
presek cevovoda je potpuno krut).

Slika 12.1. Ravanski cevovod sa zglobnim nepokretnim osloncima

Poetak koordinatnog sistema je na mestu oslonca B. Rastojanje izmeu oslonaca je LAB ,
a njegove projekcije na x i y ose su jednake Lx i Ly . Poto kod zglobnih oslonaca nema

momenta ukljetenja, reakcije oslonaca FA i FB moraju delovati du prave A-B u suprotnim

smerovima i biti jednakog intenziteta, jer ne deluju nikakve druge spoljne sile (sile trenja pokretnih
oslonaca se zanemaruju ako ih ima).

Nepoznate reakcije oslonaca FA = FB odrediemo na sledei nain: zamislimo da smo na

temperaturi t1 oslonac B oslobodili i dopustili cevovodu da slobodno dilatira pod dejstvom promene
temperature od t1 do t2 . Kraj cevovoda kod oslonca B bi se u tom sluaju pomerio u pravcu x,
odnosno y ose za:

LTx = Lx ( 1,sr t1 2,sr t2 )

(12.1)

LTy = Ly ( 1,sr t1 2,sr t2 )

(12.2)

G
G
a po osi AB (du koje deluju reakcije FA i FB ) za:

LTF = L2Tx + L2Ty = LAB ( 1,sr t1 2,sr t2 )

(12.3)

Pri zagrevanju cevovoda je 1,sr t1 < 2,sr t2 , pa negativne vrednosti LTF , LTx i LTy
pokazuju da se oslonac B udaljava od oslonca A u pravcu -x, odnosno y ose. Pri hlaenju vai
obrnuto.
Ako je oslonac B stvarno nepokretan, reakcija FB mora biti takva da deformie cevovod
tako da na temperaturi t2 vrati oslonac B u poetni poloaj, tj:

LFF = LTF = LAB ( 2,sr t2 1,sr t1 )

(12.4)

Na taj nain je temperaturska dilaticija cevovoda u potpunosti kompenzovana njegovom

sopstvenom naponskom deformacijom (samokompenzacija temperaturskih dilatacija).
Meutim, ako postoji stvarno pomeranje CF oslonca B u odnosu na oslonac A bie:

LFF = LAB ( 2,sr t2 1,sr t1 ) CF

(12.5)

Znak + se usvaja kada se oslonac B primie osloncu A, a znak - kada se od njega udaljava.
Drugim reima, naponska deformacija cevovoda razlikuje se od temperaturske dilatacije za CF .
Znak LFF odreuje smer reakcije FB . Za LFF >0, reakcija oslonca B deluje od B ka A (vai i
obrnuto).
Vezu izmeu reakcija F i pomeranja LFF emo odrediti koristei Castigliano-vu teoremu
po kojoj je elastina deformacija izazvana nekom generalisanom silom jednaka parcijalnom izvodu
potencijalne energije elastine deformacije po toj sili.
Potencijalna energija elastine deformacije izazvane dejstvom aksijalnih i transverzalnih sila
nejee se moe zanemariti u odnosu na energiju deformacije od momenta savijanja. poto je pri
statikom1 optereenju kada se zanemare toplotne i druge pojave, potencijalna energija elastine
deformacije U jednaka je deformacionom radu A, bie
U =A=

1

2

(12.6)

gde je generalisana sila, a odgovarajua generalisana koordinata. Za sluaj savijanja,

generalisana sila je moment savijanja Mf , a generalisana koordinata ugao zakretanja
poprenog preseka .
Prema tome, potencijalna energija elastine deformacije elementa cevovoda duine dL,
bie:
dU = dA =

1
Mf
2

(12.7)

Izmeu duine elementa cevovoda dL, ugla zakretanja poprenih preseka njegovih krajeva
d i poluprenika krivine (slika 12.2) postoji veza:
d =

dL

(12.8)

Poto je moment savijanja du elementa dL konstantan bie:

Statikim optereenjem nazivamo optereenje koje raste postepeno tako da su optereenje i reakcija koju ono izaziva
uvek u ravnotei tako da optereenje ne iazaziva nikakva ubrzanja.

Mf
E I

(12.9)

gde je E, N / cm2 modul elastinosti materijala cevi, a I, cm4 aksijalni moment inercije

poprenog preseka cevi.

Uvrtavajui (12.8) i (12.9) u (12.7), dobie se, nakon integracije, po duini L, za

potencijalnu energiju eladtine deformacije pod dejstvom momenta savijanja
L

Mf2 ( L )
dL
2 E I

(12.10)

Mf ( L ) = F a ( L )

(12.11)

U=

gde je

Saglasno Castiglianovoj teoremi bie:

U
= LFF =
F

( )

L
Mf2
Mf
1
1

dL =
2 Mf
dL
2 E I
F
2 E I
F

(12.12)

Poto je
M f
= a (L)
F

F a ( L ) = Mf i

(12.13)

sledi
L

F
a2 ( L ) dL
LFF =
E I

(12.14)

gde je
L

JFF = a2 ( L ) dL

(12.15)

linijski moment inercije cevovoda u odnosu na pravac A-B koji spaja oslonce.
Sa ovim se konano dobija

F=

E I
LFF
JFF

(12.16)

Fx = F cos =

E I
E I
LFF cos =
LFx
JFF
JFF

(12.17)

Fy = F sin =

E I
E I
LFF sin =
LFy
JFF
JFF

(12.18)

Reakcija FB deluje u smeru zamiljenog pomeranja LFF ; za stvarno nepokretan oslonac

G
G
B, kada je CF = 0, bie usmerena suprotno u odnosu na temperatursku dilataciju LFT , tj. za t1 >
t2 , reakcije oslonaca sabijaju cevovod (cevovod tei da razmakne oslonce du ose A-B).
Tanost formule (12.16) zavisi od ispunjenosti pretpostavki uinjenih pri njenom izvoenju.
U sluajevima kada se potencijalna energija deformacije sabijanja (izduenja) ne moe zanemariti
u odnosu na potencijalnu energiju deformacije od savijanja, formula (12.16) za reakcije oslonaca
daje vee vrednosti od stvarnih. U graninom sluaju, kada je deonica izmeu oslonaca A i B
pravolinijska, potencijalna energija deformacije sa duguje istom sabijanju (istezanju) koje uopte
nije uzeto u obzir pri izvoenju formule (12.16). Zbog toga ona tada daje F = ( JFF = 0 ) to je
fiziki neprihvatljivo.
Zglobni oslonci se retko koriste u praksi. Najee se nepokretni oslonci konstruiu kao
ukljeteni, ali su oni ipak po ponaanju (po reakcijama oslonaca i momentima ukljetenja) negde
izmeu zglobnih i apsolutno ukljetenih (delimino ukljeteni). Kako se za apsolutno ukljetene
oslonce dobijaju neto vee reakcije nego za zglobne, tretiranje stvarnih (delimino ukljetenih)
oslonaca kao apsolutno ukljetenih, poveava stepen sigurnosti prorauna nosee konstrukcije.