II deo

1. Cilj i zadatak premera kao stuba katastra

2. Drutvena svojina
3. Razvoj katastra u zemljama Evrope
4. Osnovni pojmovi o katastru nepokretnosti
5. Vrste registara nepokretnosti
6. Sastav katastra nepokretnosti
7. Naela i upisi prava na nepokretnostima
8. Odravanje katastra nepokretnosti
9. Ispravljanje graninih linija katastarske optine
10. Deoba parcela
11. Raunanje povrina iz koordinata
12. Osnovni pojmovi o katastru vodova, vrste, meusobno usaglaavanje vodova
13. Merenje i utvrdjivanje osnovnih mernih i opisnih podataka o vodovima
14. Izrada katastra vodova
15. Odravanje katastra vodova
16.Vizija razvoja katastra u svetu
Odgovori:

1.Cilj i zadatak premera kao stuba katastra

Moderni katastar je od svog nastanka naslonjen na podatke premera zemljista. Ovaj
premer, da bi se razlikovao od drugih najcesce se zove katastarski premer.
Definiciju i cilj premera treba posmatrati u prvom redu prema njegovom odnosu prema
katastru, datom u zakonskom normiranju ove oblasti buduci da se radi o zadatku od interesa za
drzavu. Katastarski premer ima zadatak da ustanovi oblik i povrsinu svih parcela pojedinih
posednika jedne katastarske opstine, koja je teritorijalna katastarska jedinica. Radovi oko izrade,
odrzavanja i obnove katastra dele se na: premer zemljista, klasiranje zemljista, odrzavanje
katastra i reviziju katastra. Iako se daje naglasak na katastar, istice se da premer treba da da
horizontalnu i visinsku predstavu terena kako bi zadaci premera mogli da sluze i za sve tehnicke i
privredne ciljeve.
Premer treba da posluzi za izradu tri katastra: katastra zemljista, vodova i zgrada.
2.Drustvena svojina
Uticaj drustvene svojine na katastar je izrazen preko njenog karaktera i vladajuceg oblika
svojine u gradovima i znacajnom zastupljenoscu na seoskim podrucjima, kod poljoprivrednog i
posebno sumskog zemljista. Preko nje drustvena zajednica obezbedjuje materijalne uslove za
razvitak poljoprivrednih i drugih radnih organizacija kojima se zemljiste i zgrade daju na
koriscenje. Drustvena svojina ima poseban pravni status, ona se ne moze prodati, ni kupiti bez
misljenja javnog pravobranioca o pravnoj valjanosti ugovora, ne moze se otudjiti, vec se samo
daje na koriscenje.
Subjekti drustvene svojine su razlicita pravna lica: drustvena preduzeca su u osnovi
subjekti, ali to mogu biti i druga pravna lica u oblasti kulture, obrazovanja i slicno. Objekte
drustvene svojine cine stvari na kojima postoji osnovno, stvarno pravo drustvenih pravnih lica .
Drustvena svojina se moze dobiti: agrarnom reformom, konfiskacijom, eksproprijacijom
itd.
3. Razvoj katastra u zemljama Evrope
Savremeni katastar se, za razliku od prethodnih srednjovekovnih registara zasniva na
parceli. On potice od uzora zasnovanih na premerima zemljista za potrebe oporezivanja. Primarni
interes je bio ubiranje poreza od zemljista ukljucujuci i zgrade. Zahvaljujuci uvodjenju parcele
teret poreza trebao je da bude ravnomerno rasporedjen.
U Evropi postoji varijacija katastarskih parcela pod uticajem socijalnih, politickih i
ekonomskih razlika. Ipak poresku funkciju u skoro nepromenjenom obliku katastar je zadrzao do
danas a isto tako i formu registracije podataka. Zbog sigurnosti same institucije izrazene preko
niza osobina propisanim drzavnim zakonima, katastar je stekao javno poverenje. To je vodilo,
paralelno sa razvojem trzista nekretnina ka pruzanju garancije o pravnom statusu parcele prvo o
granicama, a zatim i o svim stalnim pravima i teretima vezanim za parcelu.

4. Osnovni pojmovi o katastru nepokretnosti

Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o

nepokretnostima i pravima na njima. U katastar nepokretnosti upisuju se podaci o
nepokretnostima i pravima na njima koja se sticu, prenose, ogranicavaju i prestaju upisom u
katastar nepokretnosti.
Nepokretnosti su: zemljista, zgrade, stanovi, poslovne prostorije kao posebni delovi
zgrada i drugi gradjevinski objekti (nadzemni i podzemni).
Katastar nepokretnosti je osnova za izradu posebnih katastara (katastar vodova,
telekomunikacionih mreza, kanalizacija, naftovoda).
5. Vrste registara nepokretnosti
Registri nepokretnosti su javne knjige u koje se upisuju nepokretne stvari i prava koja se
odnose na nepokretnosti. Vodjenje podataka u nepokretnostima ima za cilj da licima koja se za to
interesuju omoguci saznanje o tacnom polozaju i granicama nepokretnosti, vrsti i zemljista i
nacinu njegovog koriscenja, objektima koji se na njemu nalaze kao i o pravima koja postoje na
nepokretnostima. Zbog specificnosti koje postoje u svakoj zemlji moze se govoriti o postajanju
nekoliko sistema registara nepokretnosti. To su: Torensov sistem, Francuski sistem, Sistem
registracije isprava, Austrijsko nemacki sistem i dr.
Torensov sistem: uveden je u juznoj Australiji u 19. veku. U ovom sistemu sam vlasnik
pokrece inicijativu za registrovanjem. On nalazi ovlascenog geodetskog strucnjaka i ovaj obavlja
premer nepokretnosti. Vlasnik pribavlja dokaze o svom pravu svojine i posle toga podnosi
prijavu za registrovanje nepokretnosti.
Austrijsko-nemacki sistem: ili sistem zemljisnih knjiga zasnovanih na katastru primenjen
je i u nasem pravu.
Francuski sistem: registri nepokretnosti uredjeni su po sistemu personalnih folija, sto
znaci da se listovi vode prema imenu vlasniku, a ne po nepokretnostima (kao sto je slucaj u
sistemu relanih folija). Sistem personalnih folija je manje pogodan za evidenciju, jer greska u
pisanju imena moze prouzrokovati velike teskoce u pronalazenju nepokretnosti u registru. Uredba
od 1955. godine zadrzava sistem personalnih folija, ali uporedo sa njime uvodi i evidenciju po
parcelama.
Sistem registracije isprava: predstavlja poseban sistem evidencije o nepokretnostima i
pravima na njima, koji je uveden u SAD i Kanadi. Sistem pociva na nacelu upisa u poseban
registar isprava na osnovu koje je doslo do sticanja ili do promene nekog stvarnog prava na
nepokretnostima. Na podrucjima spomenutih drzava nema premera zemljista u evropskom
smislu, vec je celo podrucje podeljeno na pravilne jedinice kvadratnog oblika, ciji su coskovi
iskolceni i obelezeni posebnim belegama na terenu. Osnovnu jedinicu cini kvadratna milja.
Kvadratna milja se deli na pravilne cetvrtine, osmine ili cak sesnaestine. Cetvrtina kvadratne
milje ili farma predstavlja osnovnu vlasnicku jedinicu.
6.Sastav katastra nepokretnosti
Katastar nepokretnosti sastoji se od:
-radnog originala katastarskog plana
- zbirke isprava
-katastarskog operata
7. Nacela i upisi prava na nepokretnostima
Nacela katastra nepokretnosti:
-nacelo upisa

-nacelo javnosti
-nacelo pouzdanja
-nacelo prvenstvenog reda
-nacelo legaliteta
U katastar nepokretnosti upisuju se pravo svojine i druga stvarna prava na
nepokretnostima, odredjena obligaciona prava koja se odnose na nepokretnosti, realni tereti i
ogranicenja u raspolaganju nepokretnostima, koji su odredjeni ovim zakonom. U katastar
nepokretnosti upisuje se i drzalac nepokretnosti. Upisi u katastar nepokretnosti su:
- uknjizba (upis kojim se konacno sticu, prenose ili prestaju prava na
nepokretnostima)
- predbelezba (upis kojim se uslovno sticu, prenose ili prestaju prava na
nepokretnostima)
- zabelezba (upis odredjenih pravnih cinjenica koje mogu da budu od uticaja na
postojanje prava na nepokretnostima)
8. Odrzavanje katastra nepokretnosti
Obuhvata utvrdjivanje nastalih promena na zemljistu, zgradama i drugim gradjevinskim
objektima, odnosno njihovim posebnim delovima u pogledu promene polozaja, oblika, povrsine,
nacina koriscenja, boniteta, katastarskog prihoda i u pogledu promene vrste i obima prava, tereta i
ogranicenja na nepokretnostima, kao i provodjenje utvrdjenih promena na random originalu plana
i u katastarskom operatu. Pod promenama se smatraju promene u podacima upisanim u katastru
nepokretnosti, kao i upis novih podataka koji predstavljaju sadrzaj katastra nepokretnosti.

12. Osnovni pojmovi o katastru vodova, vrste, meusobno usaglaavanje vodova

Katastar vodova je evidencija u kojoj se utvrdjeni podaci o vodovima prikazuju graficki,
numericki i opisno. U katastru vodova vodi se evidencija o nadzemnim i podzemnim vodovima
sa pripadajucim postrojenjima i uredjajima za koje postoji obaveza pribavljanja gradjevinske i
upotrebne dozvole i to za: vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, parovodnu, elektroenergetsku,
telekomunikacionu, naftovodnu, gasovodnu i drenaznu mrezu.
Poznavanej elemenata trase je veoma vazno, kako kod projektovanja mreza vodova, tako i
kod njihvog snimanja i evidentiranja. Urbanistickim planovima, saglasno pravilima urbanisticke
regulacije i karakteristika elemenata mreza vodova, planiraju se lokacije pojedinih vodova.
Elementri trasa mreza vodova utvrdjuju se na osnovu sledecih kriterijuma i uslova: fizickih
hemijskih osobina medijuma, ekonomicnosti, obezbedjenja sopstvene mreze od spoljnih uticaja,
obezbedjenje okolne mreze, cuvanje stabilnosti povrsinskih objekata, pristup do podzemnog
voda, sigurnost koriscenja.
Polozaj vodova dat je sa sledecim elementima: horizontalna udaljenost od regulacione
linije; dubina voda, odnosno kota gornje ivice voda i kota terena; razmak vodova, odnosno
horizontalna udaljenost spoljnih ivica susednih vodova.

13. Merenje i utvrdjivanje osnovnih mernih i opisnih podataka o vodovima

Pre pocetka merenja, prikupljanja i utvrdjivanja podataka o vodovima izvode se prethodni
radovi i po potrebi izradjuje glavni projekat za izvodjenje radova. U fazi pethodnih radova
prikuplja se postojeca dokumentacija (geodetski planovi i tematske karte sa prikazanim
vodovima, tehnicka i druga dokumentacija, elaborati originalnih terenskih snimanja vodova, opisi
karakteristicnih podataka o vodovima, skice snimanja) o izgradjenim vodovima kojima raspolazu

drzavni organ i organizacije, javna preduzeca i druge organizacije, odnosno korisnici vodova koji
su investitori izgradnje, kao i prava lica koja upravljaju odredjenom vrstom vodova.
Podaci o vodovima kojima raspolazu korisnici koristi se za izradu katastra vodova, ako
odgovaraju zahtevima u pogledu azurnosti i geometrijskoj tacnosti polozaja vodova u prostoru.
Podaci o vodovima koji po tacnosti ne odgovaraju propisima, kao i podaci o nepotpune i
nepouzdane dokumentacije, preuzimaju se samo za potrebe pronalazenja i naknadnog snimanja
vodova.
Za pronalazenje postojecih podzemnih vodova koriste se pripadajuci vidljivi nadzemni
uredjaji i postrojenja. Da bi se nepoznati vodovi mogli geodetski snimiti, potrebno ih je prvo
pronaci, odnosno otkriti njihov polozaj, a zatim ih na povrsini obeleziti vidljivim oznakama.
Pronalazenje podzemnih vodova moze se vrsiti otkopavanjem, tragacem ili kombinovano.
Prvi nacin pronalazenja vodova je najpouzdaniji i najtacniji, ali dugotrajan i skup.Uradjaji kojima
se pronalaze vodovi su detektori (tragaci).
14. Izrada katastra vodova
Obuhvata:
- pripremne radove
- snimanje vodova sa izradom elaborata originalnih terenskih podataka
- izradu planova vodova
- izradu registra vodova
15. Odrzavanje katastra vodova
Obuhvata utvrdjivanje i provodjenje nastalih promena na vodovima sa pripadajucim
postrojenjima i uredjajima. Promenama se smatraju promene u podacima upisanim u katastru
vodova, kao i upis novih podataka koji predstavljaju katastar vodova. Promene na vodovima i
pripadajucim postrojenjima i uredjajima prikazuju se na posebno formiranim skicama vodova.
Kada se prilikom pregleda elaborata originalnih terenskih podataka utvrdi da radovi nisu izvrseni
u skladu sa propisima, sluzba ce zapisnicki konstatovati utvrdjene nedostatke i naloziti njihovo
otklanjanje u odredjenom roku. Promene nastale izgradnjom ili rekonstrukcijom vodova provode
se na planovima vodova i u registru vodova. Ukoliko se vodovi i pripadajuca postrojenja i
uredjaji uklonjeni sa terena, brisu se na planovima, ali se podaci o njima trajno cuvaju.
16. Vizija razvoja katastra u svetu
Najznacajnija publikacija za razvoj katastra u narednom periodu je tzv. KATASTAR 2014
koji je donela FIG. Ova publikacija daje jasnu viziju katastarskog sistema buducnosti kao i
izvrstan prikaz dobrih strana i slabosti katastarskih sistema koji su u upotrebi.
Kao prvi korak u istrazivanju trendova i vizija razvoja razmatraju se postojece katastarske
sistema. Razmatraju se 4 osnovna aspekta katastarskih sistema i njihovih prednosti i slabosti. Ta 4
osnovna aspekta, koji daju pregled postojecih katastarskih sistema su: pravnei organizacione
karakteristike, nivoi planiranja i kontrole, aspekti visenamenskog katastra i obaveza javnog i
privatnog sektora.