Kulinarije u knjizevnosti

beograd.com discussion board: Cookery (Kulinarije) [Moderated]: GLAVNA diskusiona strana / Basic discussion page : Kulinarije u knjizevnosti
By marika (Marika) (yproxy.bitsyu.net - 195.66.188.113) on Thursday, September 06, 2001 - 3:14 am:

Edit Post

U svojoj knjizi "Sto ludih ruckova Libera Markonija" opisao je Libero "lazni rodjak pronalazaca bezicne telegrafije, poznat kao Slobodan
Markovic knjizevnik, zurnalist i dreser papiljastih papagaja." i ova dva recepta:

Karejski obed

Ovo nije bas kao po propisu koji vlada u manastiru presvete Bogorodice
Nastavnice (Hilandaru), ali uz gresne dodatke ovoga sveta moze da
zadovolji nasa cula do pune mere.
Pre svega, sve se gotovi na ulju.
Prvo se iznose masline zacinjene tankim koturima praziluka, poprskane
vinskim sircetom, uljem i kuvanim kimom.
Onda, tanka pita od praziluka, ili kupusa. Sa svega tri debele kore,
pecene na platni. Obicno, seljacki. Fil joj je uprzeni praziluk pun
bibera. Zaslanjen (osoljen) morskom solju. Prelivena uljem sa svih
strana, ona cvrci u pecnici, i iznosi se gotovo vrela na TRAPEZU, ili,
kako se to kod nas kaze, TRPEZU. Ne sece se, vec, lomi.
Sve dotle se pije komovica iz zemljanih soljica. A posle pite, prva
casa crnog vina, posle koga se fleke ne peru. Da li to danasnji svet
poseduje, ili ne, Libero Markoni, ne pita.
Inace, da bi pita bila kako valja, posle pecenja se poprska mlakom
vodom i prekrije ponjavicom (precistom).
Nakon pite, trpeza se ocisti kao da tek obed pocinje. Iznose se nove
case. Drugo vino i hobotnice sa malo kuvanog zelja, u kome ima belog
luka, Vegete i ulja, koje se dodaje onako sirovo.
Kad se i hobotnice pojedu, kod nas mogu japanske lignje, ili dagnje,
kuvane sa zacinima, iznosi se riba. Po mogucnosti kuvane glave zubatca.
Odnosno, meso sa glave bez kostiju, uvaljano u ulje maslinovo, i,
takodje, poprskano sircetom od crnog vina, sa vrlo malo crnog luka.
secenog na krugove. Glava zubatca se lako kuva. Treba joj najvise
dvadeset minuta da kljuca.
Lepo je uz ovakav rucak imati hleb domaci od crnog brasna.
Ceo obed, koji nije kratak, prate psalmi i ispijanje vina.
Na kraju se trpeza opet ocisti kao da rucak tek pocinje i iznosi razno
voce, kratki nozevi i zemljani tanjir za kospice, koze i peteljke. U
krajevima gde nema mora, niti ribe morske, dobre su i zaledjene. Uz
socivo karejsko ide pastrmka kamenjarka, rasecena preko pola kao vekna
za sendvic, pa na plotni pecena, i, tek onda prelivena sitnim persunom,
belim lukom, tucanom paprikom, uljem, i, sa po kojom kapi sirceta od
crnog vina.
Preporucuje se ovakav rucak u tisini. Radio mora biti iskljucen. A o
gramofonima, stereofonima, i, slicnim sredstvima, ni reci.

Cuburski becarac

Polumasni sir izmuljan sa jajima i sitnom tucanom paprikom ispuni

velike babure, zelene. A zaklopimo ih crvenim polutkama omanjeg
paradajza. Sve to przimo na zejtinu. Okrecemo i pazimo da sa svih
strana babura bude dobro przena.
Kad je babura przena, smesa od jaja, sira i tucane paprike nabubri,
tako da se ima utisak kako ce lepo obojena babura eksplodirati.
Lomi se crna, tanka pogaca, koju su na Englezovcu jeli od vajkada. A
pije se hladna sljivovica.
Tek se posle iznosi CUBURSKI BECARAC kao glavno jelo.
U stvari, komadi posnog svinjskog mesa dobro se izdinstaju, skoro da bi
mogli i takvi da se sluze. Onda se na jedan kilogram mesa natru cetiri
glavice crna luka, pa kad luk vec pocne da zuti, saspu se na rezance
secene babure, duge paprike i feferoni. Pomalo se dodaje i vrela voda,
kap po kap. Na drugoj strani, oljuste se patlidzani - jabucari i iseku
na kriske, pa se u celu ovu smesu mesa, luka i paprika bace i izmesaju.
To sve posle kljuca tiho i postaje gusce.
Posto je ovo jelo mnogo ljuto, jede se iz manjih tanjira, ali prstima.
Umace se.
Obicno se piju jaka vina presecena udarom sode. Samo jedan strc, do
dna.
Cuburci ne mare za slatkise, ali zato posle becarca obavezno seku
hladnu lubenicu. Tako se slobodno moze zakljuciti da je epilog ovog
rucka dobra lubenica.
Inace, kasnije, svako peva za sebe.
A desava se da na muklom basu zice same od sebe poginu.
Udvaranje je obavezno i bez neke narocite etikecije.
Gosti su u svakoj prilici zakiceni.
Ukoliko piju kafu, na licu mesta melju JACOBS kafu u rucnom mlinu.
By Branislav Cetina (Bcetina) (bgd65-184.verat.net - 217.26.65.184) on Friday, September 07, 2001 - 8:19 am:

Edit Post

Odlicno, ovo je nesto. Svaka cast.

By Ana (62.205.138.78) on Monday, October 08, 2001 - 5:21 am:

Edit Post

RUCAK SELA LETINE

To je planinski rucak, gostinski i bez narocitog ceremonijala.
Prvo se sluzi hladna sljivovica sa kockama secera. Zatim se iznose mlad i star ovciji sir. Mlad i star ovciji kajmak. Pera crnog i belog mladog luka, i, kotarica
hladnog ovcijeg mleka. Uz sve to ide vruca proja od zutog kukuruza. Onda se sluzi slan sutlijas, zatrven korom mladog ovcijeg kajmaka, pa se tek servira rakija

medovaca, vruca u velikim casama.

Posle nje iznosi se na tesani sto przena iznutrica, jagnjeca. Krezle, dzigerica i tanki komadi oko rebara. Svakako tu dolazi i meso sa glave. Jezik i koren jezika.
(Ovo poslednje kuvano).
U isto vreme se servira veliki tanjir kuvanih jaja secenih na pola i dobro zabiberenih .
To je trenutak kad se pocinje i sa vinom, ali iz pola litarskih bokala od opeke.
Kad je i sa tim gotovo, dolazi na red letinsko pecenje. Ustvari, starije jagnje, njegovi bolji delovi, najpre kuvani do prvog kljuca, a zatim ocedjeni, pa stavljeni pod
vreo sac u dobro zamascenu tepsiju.
Sve se to pece oko 58 minuta. Onda se raskomada rukama i na zemljanim tanjirima servira pred gosta.
Patuljasta, zelena salata se isitni kao sto se sitni persun, pa se veoma zakiseli i pozejtini, i, sluzi uz ovo meso.
Vino se menja. Uz iznutrice je islo belo, a sada se u Letini pod Paklenom iznosi crno i gusto, nehladjeno.
Na kraju je tanka pita od crnog brasna, takozvana guzvara napravljena bez mere i bez reda od kajmaka, sira i jaja. Takodje pod sacom.
Kad je rucak zaista gotov, pojavljuje se nova kotarica hladnog ovcijeg mleka i domacin puca iz karabina ili revolvera kroz prozor sa boja
(sprata), da javi, kako je gozba gotova. Ta pucnjava deluje blagotvorno, i obavezno je poci niz planinu nekoliko kilometara da bi se rucak rasterao, slegao, jer
rucak u Letini, iako je tako prost, traje od 11 casova pre podne, pa do zalaska.
"Sto ludih ruckova Libera Markonija"
By Ana (62.205.138.78) on Monday, October 08, 2001 - 5:22 am:

Edit Post

Ovo je jos jedan prilog...

Htela bih da dodam da su i pocetni (marikin) post, kao i moj, preuzeti sa sledecih adresa:
http://www.yurope.com/news/mileva/treca/0005.html
http://www.yurope.com/news/mileva/sesta/0001.html
By pivce (Pivce) (yproxy.bitsyu.net - 195.66.188.113) on Monday, October 08, 2001 - 1:34 pm:
sjajno!

Add a Message

Username:
Password:

This is a private posting area. Only

registered users and moderators
may post messages here.

Edit Post