Prilog 1

OSNOVNI SADRAJ GLAVNE SVESKE

0.1.

NASLOVNA STRANA GLAVNE SVESKE IDEJNOG PROJEKTA

0 GLAVNA SVESKA

Investitor:

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

Ul. Pariska br.16 Beograd

Objekat:

Vrsta tehnike
dokumentacije:

Akademska ustanova - fakultet

Bulevar vojvode Putnika br.68 k.p.11150/1,11150/2 KO Savski venac

IDP-IDEJNI PROJEKAT

Za graenje/izvoenje radova:

UNUTRANJA GASNA INSTALACIJA

Projektant:

Vatrostalna KTB d.o.o. ul. Poenkareova 20/VI

Beograd
Odgovorno lice projektanta:

Marko Radivojevid

Peat:

potpis:

Glavni projektant:
Broj licence:

Marijana Joviid, dipl.ing.ma.,

Lini peat:

Potpis:

Broj tehnike dokumentacije:

IDP-002/15

Mesto i datum:

330 G491 08

Beograd, jul 2015.

0.2. SADRAJ GLAVNE SVESKE

0.1.

Naslovna strana

0.2.

Sadraj glavne sveske

0.3.

Odluka o odreivanju glavnog projektanta

0.4.

Izjava glavnog projektanta

0.5.

Sadraj tehnike dokumentacije

0.6.

Podaci o projektantima

0.7.

Opti podaci o objektu

0.8.

Saeti tehniki opis

0.9.

Izjava ovladenih lica

0.10.

Kopije dobijenih saglasnosti

0.11.

Izjava investitora, vrioca strunog nadzora i izvoaa

ODLUKA O IMENOVANJU GLAVNOG PROJEKTANTA I REENJE O IMENOVANJU ODGOVORNIH

PROJEKTANATA
0.3.

ODLUKA O ODREIVANJU GLAVNOG PROJEKTANTA

Na osnovu lana 128a Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13 US, 132/14 i 145/14) i odredaba Pravilnika o sadrini, nainu i
postupku izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekata (Slubeni
glasnik RS, br. 23/2015) kao:
GLAVNI PROJEKTANT
Za izradu Idejnog projekta unutranje gasne instalacije i gasnog generatora toplote za AKADEMSKU USTANOVU
- FAKULTET, Bulevar vojvode Putnika br.68 Beograd KP br.11150/1, KP br.11150/2 KO Savski venac
odreuje se

Marijana Jovii, dipl.ing.ma., br.licence

Investitor:

330 G491 08

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

Ul. Pariska br.16 Beograd

Odgovorno lice/zastupnik:

Marko Radiovojevid, dip.in.ma.

Peat:

potpis:

1.3.

REENJE O ODREIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Na osnovu lana 128. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13 US, 132/14 i 145/14) i odredaba Pravilnika o sadrini, nainu i
postupku izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i nameni objekata (Slubeni
glasnik RS, br. 23/2015) kao:
ODGOVORNI PROJEKTANT
Za izradu Idejnog projekta unutranje gasne instalacije za objekat Akademska ustanova - fakultet
Bulevar vojvode Putnika br.68 k.p.11150/1,11150/2 KO Savski venac, odreuje se

Marijana Jovii, dipl.ing.ma., br.licence 330 G491 08

Investitor:

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

Ul. Pariska br.16 Beograd

Odgovorno lice/zastupnik:

Marko Radivojevid, dipl.in.ma.

Peat:

potpis:

Prilog 3

IZJAVA GLAVNOG PROJEKTANTA IZ GLAVNE SVESKE PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU, ODNOSNO

IDEJNOG PROJEKTA, ODNOSNO PROJEKTA ZA IZVOENJE
0.4. IZJAVA GLAVNOG PROJEKTANTA PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DIZVOLU
Glavni projektant Idejnog Projekta za graevinsku dozvolu za unutranju gasnu instalaciju , na kat. parc. br.
k.p.11150/1,11150/2 KO Savski venac,
Marijana Joviid, dipl.ing.ma.,
IZJAVLJUJEM
Da su delovi za graevinsku dozvolu meusobno usaglaeni, da podaci u glavnoj svesci odgovaraju sadrini
projekta I da su projektu priloeni odgovarajudi elaborate i studije
0

GLAVNA SVESKA

br.

PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

br. 002-IDP/15

Glavni projektant IDP:

Broj licence:

Marijana Joviid, dipl.ing.ma.,

330 G491 08

POTVRUJEM
Usklaenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za graevinsku dozvolu
Lini peat:

Potpis:

Broj tehnike dokumentacije:

IDP-002/15

Mesto i datum:

Beograd, jul 2015.

0.3. SADRAJ TEHNIKE DOKUMENTACIJE

0

GLAVNA SVESKA

br.

PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

br. IDP-002/15

0.4. PODACI O PROJEKTANTIMA

0.GLAVNA SVESKA

Vatrostalna KTB d.o.o. ul. Poenkareova 20/VI

Projektant:

Beograd
Glavni projektant:
Broj licence:

Marijana Joviid, dipl.ing. ma.,

330 G491 08

Lini peat:

Potpis:

6.PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

Vatrostalna KTB d.o.o. ul. Poenkareova 20/VI

Projektant:

Beograd
Glavni projektant:
Broj licence:

Marijana Joviid, dipl.ing. ma.,

330 G491 08

Lini peat:

Potpis:

0.5. OPTI PODACI O OBJEKTU I LOKACIJI

OPTI PODACI O OBJEKTU I LOKACIJI
Tip objekta:
Kategorija objekta:

Gasno-energetski objekat

Klasifikacija pojedinih delova Uede u ukupnoj Klasifikaciona oznaka:

objekta:
povrini objekta:
0%

222100

Naziv prostornog odnosno

urbanistikog plana:
Mesto:
Beograd
Broj katastarske parcele / k.p.11150/1,11150/2 KO Savski venac Beograd
spisak katastarskih parcela i
katastarskih optina:
Broj katastarske parcele /
spisak katastarskih parcela i
katastarskih optina preko
kojih prelaze prikljuci za
infrastrukturu:
Broj katastarske parcele /
spisak katastarskih parcela i
katastarskih optina na kojoj
se nalazi prikljuak na javnu
saobradajnicu:
PRIKLJUCI NA INFRASTRUKTURU:
Prikljuak na

Gasovodnu mreu

LOKACIJSKI USLOVI:
Lokacijski uslovi:

SAGLASNOSTI:
Obavezne
saglasnosti:

Br:
Datum:
Br:
Datum:
Br:
Datum:

Reenje o odebrenju za prikljuenje

JP - Srbijagas

Br:15-2/63
Datum:14.07.2015.
Br:
Datum:

OSNOVNI PODACI O OBJEKTU I LOKACIJI

Dimenzije objekta:

Ukupna povrina parcele/parcela:

Ukupna BRGP nadzemno:
Ukupna BRUTO izgraena povrina:
Ukupna neto povrina:
Povrina prizemlja:
Povrina zemljita pod objektom/zauzetost:
Spratnost ( nadzemnih i podzemnih etaa ):

Materijalizacija objekta:

Visina objekta (venac, slime, povueni sprat

id r.) prema lokacijskim uslovima:
Apsolutna visinska kota (venac, slime,
povueni sprat id r.) prema lokacijskim
uslovima:
Spratna visina:
Broj funkcionalnih jedinica/broj stanova:
Broj parking mesta:
Materijalizacija fasade:
Orijentacija slemena:
Nagib krova.
Materijalizacija krova:

Procenat zelenih povrina:

Indeks zauzetosti:
Indeks izgraenosti:
Druge karakteristike objekta:
Predraunska vrednost objekta:

Prilog 9
1.1 NASLOVNA STRANA
6 PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA
Investitor:

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

Ul. Pariska br.16 Beograd

Objekat:

Vrsta tehnike
dokumentacije:

Akademska ustanova - fakultet

Bulevar vojvode Putnika br.68 k.p.11150/1,11150/2 KO Savski venac

IDP-IDEJNI PROJEKAT

Naziv i oznaka dela projekta:

6 PROJEKAT MAINSKIH INSTALACIJA

Za graenje/izvoenje radova: IZGRADNJA UNUTRANJE GASNE INSTALACIJE

Vatrostalna KTB d.o.o. ul. Poenkareova 20/VI

Projektant:

Beograd
Odgovorno lice projektanta:

Marko Radivojevid

Peat:

potpis:

Glavni projektant:
Broj licence:

Marijana Joviid, dipl.ing.ma.,

Lini peat:

Potpis:

Broj tehnike dokumentacije:

Mesto i datum:

330 G491 08

IDP-003/15
Beograd, jul 2015.

1.2. SADRAJ (MAINSKI PROJEKAT)

1.1.

Naslovna strana-mainski projekat

1.2.

Sadraj mainski projekat

1.3.

Reenje o odreivanju odgovornog projektanta (mainski projekat)

1.4.

Izjava odgovornog projektanta (mainski projekat)

1.5.

Tekstualna dokumentacija

1.6.

Numerika dokumentacija

1.7.

Grafika dokumentacija

1.3. REENJE O ODREIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Na osnovu lana 128. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi

Pravilnika o sadrini, nainu i postupku izrade i nain vrenja kontrole tehnike dokumentacije prema klasi i
nameni objekata ("Slubeni glasnik RS", br. 23/2015) kao:
ODGOVORNI PROJEKTANT
za izradu Idejnog projekta koji je deo mainskog projekta za (Unutranju Gasnu Instalaciju) objekta
Akademska ustanova - fakultet, izgraen na k.p. 11150/1,11150/2 KO Savski venac odreuje se:
Marijana Joviid, dipl.ing.ma.
Investitor:

330 G491 08
FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

Ul. Pariska br.16 Beograd

Odgovorno lice/zastupnik:

Marko Radivojevid, dipl.in.ma.

Peat:

potpis:

Prilog 4

IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA IZ DELOVA PROJEKTA ZA GRAEVINSKU DOZVOLU, ODNOSNO

IDEJNOG PROJEKTA, ODNOSNO PROJEKTA ZA IZVOENJE
1.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA MAINSKE INSTALACIJE
Odgovorni projektant mainskog projekta, koji je deo Projekta za Reenje za graenje unutranje gasne
instalacije Akademska ustanova fakultet Bulevar vojvode Putnika br.68 izgraen na
k.p.11150/1,11150/2 KO Savski venac

Marijana Joviid, dipl.ing. ma.,

IZJAVLJUJEM
1. Da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima
2. Da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, graevinskom dozvolom i projekto za
graevinsku dozvolu
3. Da je projekat izraen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i normativima
iz oblasti izgradnje objekata i pravila struke;
4. Da su pri izradi projekta potovane sve propisane i utvrene mere i preporuke za ispunjenje osnovnih
zahteva za objekat id a je projekat izraen u skladu sa merama i preporukama kojima se dokazuje
ispunjenost osnovnih zahteva.

Odgovorni projektant IDP:

Broj licence:

Marijana Joviid, dipl.ing.ma.,

Lini peat:

Potpis:

Broj tehnike dokumentacije:

IDP-002/15

Mesto i datum:

330 G491 08

Beograd, jul 2015.

1.5 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

Projektni zadatak
za izradu tehnike dokumentacije unutranje gasne instalacije za grejanje objekta Fakultet likovnih umetnosti u ul.
Vojvode Putnika br.68 Beograd
U cilju savremenijeg i tehnoloki naprednijeg grejanja u odnosu na postojei sistem na vrsto gorivo
ugalj, potrebno je izraditi unutranju gasnu instalaciju i gasni generator toplote, kojom e se grejati
objekat FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI, Vajarski odsek sa livnicom i Slikarski odsek, u ulici
Vojvode Putnika br.68, Beograd.
S obzirom da je grejna jedinica sa pogonskim gorivom na prirodni gas, potrebno je izvriti prikljuenje
na distributivnu gasovodnu mreu, to je predvieno posebnim projektom gasnog prikljuka i
mernoregulacione stanice.
Kao polaznu osnovu za izradu projektne dokumentacije koristiti mainski i arhitektonsko-graevinski
projekat postojeih objekata, situacioni plan katastarske parcele objekta KO Savski venac, definisane
elemente prikljuenja u ishodovanom Reenju o odobrenju prikljuenja distributera prirodnog gasa.
Obezbediti potrebne koliine gasa u svrhu grejanja objekata.
Glavnim projektom mainskih instalacija obuhvatiti:
- unutranje gasne instalacije od KMRS do gasnog generatora toplote;
- gasni generator toplote, za obezbeenje potrebne toplotne energije za postojei sistem grejanja;
- toplovodno povezivanje na postojei sistem grejanja.
Obraditi deo prateih radova, odnosno obuhvatiti:
- osnovne elektro radove na povezivanju gasnog generatora toplote na elektrorazvodnu instalaciju
objekta, izvesti uzemljenje i izjednaenje elektro-potencijala delova ormana sa pripadajuom
opremom;
- osnovne graevinske radove za izgradnju rova podzemnog dela unutranje gasne instalacije.
Opti podaci za izradu projekta:
Napajanje - mernoregulaciona stanica jednolinijska, sledeih karakteristika:
- Protok gasa
Qmax = 100 m3/h
- Ulazni pritisak
pul = 1,5 - 3,5 bar
- Izlazni pritisak
piz = 100 mbar
Radni fluid prirodni gas prema JUS H.F1.001, prosenog sastava
- metan CH4 min
85,00 %
- etan C2H6 max
7,00 %
- ostali ugljovodonici CnHm max
6,00 %
- inertni gasovi max
2,00 %
- kiseonik O2 max
0,02 %
- sumpor S max
100 mg/m3
donja kalorina mo
33.340 kJ/Nm3
Granice projekta su:
- Izlazna prirubnica mernoregulacione stanice prirodnog gasa;
- Prikljuak toplovodne instalacije na postojei razdelnik i sabirnik kotlarnice.
Ulazni podaci za izradu projekta:
- Projektni zadatak,
- Uvid u projekat izvedenog sistema grejanja,
- Reenje o odobrenju za prikljuenje JP Srbijagas,
- Situacioni plan objekta.
Ostale napomene:
Kod izrade tehnike dokumentacije pridravati se Tehnikih uslova za projektovanje, izgradnju i
ispitivanje unutranjih gasnih instalacija i Tehnikih uslova za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme
i ostalih vaeih propisa i normativa iz ove oblasti, odnosno internih tehnikih pravila i standarda
distributera.
Beograd, 2015. godina

Investitor
________________________

2. Tehniki opis
2.1 Opte
U planu je unapreenje sistema toplovodnog grejanja u objektu Fakultet likovnih Bulevar vojvode Putnika br.68,
Beograd (k.p.11150/1, 11150/2 KO Savski venac) upotrebom prirodnog gasa, posebno to se neposredno uz parcelu objekta
nalazi distributivna gasovodna mrea. Zahtev investitiora je da se zadri postojei kotlovski sistem, kao alternativa u sluaju
prekida rada gasnog ureaja.
Lokacija grejne jedinice za gas odreena je od strane investitora.

2.1 Postojee stanje

U kotlarnici su smetena dva proizvod Grijanje Zagreb, tip: GamV 500/L za rad sa parametrima vode 90/70 oC
kapaciteta 510 kW po kotlu.
Kotlovi su svaki za sebe povezani sa razdelnikom i sabirnikom sa svojim kotlovskim pumpama i pumpama za
obezbeenje hladnog kraja kotla.
Za svaki kotao izveden je po jedan otvoreni ekspanzioni sud zapremine 800 lit.
Za smetaj uglja koristi se postojee ugljara povrine 87 m2, locirana neposredno pored kotlarnice.

2.1 Projektovano reenje unutranje gasne instalacije i gasnog generatora toplote

Shodno zahtevu Investitora usvojeno je reenje koje ne zahteva izgradnju posebnog objekta, odnosno gasne
kotlarnice. Gasna jedinica ovog projekta izraena je tako da se nalazi smetena u orman od nerajueg elika sa zatitnom
izolacijom (predvien za spoljnu upotrebu). Ovim je ureaj u potpunosti izolovan od uticaja spoljnjih vremenskih uticaja.
Uslovi vaeih domaih standarda SRPS EN65 I SPRS 15502 su zadovoljeni potvrdom sertifikatom o kontroli proizvoda
T1344 od 21.10.2013.god.
Usvojen je gasni generator toplote modularna grejna jedinica kao tip Powe Plus Box 1004 proizvoaa Berreta, koji
se sastoji od 4 kaskadno povezana protona zagrejaa vode snage po 128 kW (ukupno 512 kW), odnosno 453.6 kW
korisne toplotne snage pri reimu 80/60 oC.
Gasni ureaj je sklop koji sadri u sebi gasnu rampu, sopstvenu cirkulacinu pumpu, sa regulaciom reima rada. U
cilju izbalansirane hidrauline veze sa sistemom grejanja predviena je hidraulina skretnica, koja je zbog racionilazacije i
maksimalnog iskorienja postojeeg sistema, cevovodnom vezom upojena na potisni i povratni vod iznad tela kotla br.2, a
cirkulaciju vode ostvaruje postojea cirkulaciona pumpa sistema (u reimu rada gasnog ureaja ovaj kotao se zapornom
armaturom iskljuuje sa toplovodnog sistema grejanja). Kotao na ugalj br.1 moe biti u funkciji kada je u radnom reimu
gasni kotao. Hidraulina skretnica i toplovodna veza su toplotno izolovane. Imajui u vidu da su grejne jedinice
kondezacionog tipa, pa je potrebno obezbediti odvoenje kondezata (pri maks.optereenju ~40 l/h). Za isputanje
kondezata niskog Ph obavezna je primena neutrailizatora (izabrati na osnovu snage/protoka).
Projektovani cevovod je od elinih cevi DN80, prilikom skretanja koriste se iskljuivo kolena 90 o, standardnog
radijusa R 1,5D i ista se sa cevovodm spajaju zavarivanjem. Spajanje sa grejnom jedinicom, hidrauline skretnice i ventila
bie ostvareno prirubnikim vezama.
Prenik skretnice je 250 mm, visine 1200 mm. S obzirom da su prikljuci na skretnici DN 125, neophodno je
postaviti prelazne elemente DN125/80, kako bi se povezala sa cevovodom. Veza hidrauline skretnice i razdelnika grejanja
ostvaruje se pomou ve postojeeg cevovoda, koji povezije kotao na ugalj br.2, a upajanje je neposredno iznad tela kotla u
potis i povrat istog.
Neophodno je na najpovoljnijem mestu izvesti cevovod za povezivanje ekspanzione posude sa novoizgraenim
cevovodom, iz razloga to zatvaranjem slavine na kotlu br.2 (u reimu rada gasnog ureaja) ekspanzioni sud je izopten sa
sistema. Toplovodni cevovodi se vode ispod plafona kotlarnice i prostorije za ugalj, izolovani su toplotnim izolacionim
materijalom (kao gumaflex). Na povratnom cevovodu ugraen je hvata neistoa DN 80.

3.0 Unutranja gasna instalacija

Povezivanje gasnog generatora toplote sa KMRS izvodi se podzemno polietilenskom cevi DN63, na
dubini 80 cm, a ispod interne saobraajnice 130 cm. Na izlazu iz zemlje ugraen je nadzemni prelazni komaD
PE/, a nastavak cevovoda koji se uvodi u ureaj je .1212 DN80 s obzirom da je proizvoa predvideo
prirubniku vezu DN 80. Posle prelaznog komada PE/ nephodno je ugraditi redukcioni komad. Predvieni su
graevinski radovi na izradi rova za polaganje gasovoda, dubina ukopavanja ispod zelene povrine 0.8m, a ispod
saobraajnice 1,4m, irina rova 0,5m. Obavezno je postavljanje peska, nabijanje min.15cm iznad i ispod cevi i
postavljanje upozoravajue trake gas, kao i vraanje u prvobitno stanje pokriva i kolovozne konstrukcije.

4. Opti i tehniki uslovi

OPTI USLOVI
1. Licitacioni elaborat zajedno sa revidovanim glavnim projektom slui kao polazna osnova za sklapanje
ugovora o izvoenju radova izmeu investitora i izvoaa radova.
2. Predmet ugovora je izvoenje radova, predvienih specifikacijom radova iz glavnog projekta, a
podrazumeva isporuku i montau opreme i materijala kao i pratee graevinske radove.
3. Ugovor o izvoenju radova smatra se zakljuenim kada su se strane pismeno sporazumele o izradi
instalacije i ceni radova.
4. Ugovor o izvoenju mora da sadri i sledee:
- rok poetka i rok zavretka radova
- nain naplate izvrenih radova
- ugovorene penale
- garantni rok
- nadzor investitora nad izvoenjem radova
- posebne obaveze izvoaa u smislu organizacije radova
- posebne obaveze investitora u smislu organizacije radova i eventualne isporuke materijala i opreme
5. Po ustupanju posla izvoa je duan da pregleda gradilite i utvrdi stanje graevinskih radova. Naene
nedostatke prijavie investitoru. Eventualne nedostatke vezane za projektnu dokumentaciju i/ili stanje
graevinskih radova usaglasie zajedniki izvoa, investitor, nadzorni inenjer i projektant. Izvoenju
radova ne moe se pristupiti bez dozvole o gradnji koju je duan da pribavi investitor.
6. Izvoa radova reenjem i upisom u graevinski dnevnik odreuje odgovornog izvoaa radova, shodno
Zakonu o planiranju i izgradnji. Radovi i sve aktivnosti u vezi sa izvoenjem radova moraju se odvijati
saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik Republike Srbije br. 47/03).
7. Garantni rok za kvalitet montanih radova je rok predvien zakonskin propisima, ukoliko u ugovoru nije
drugaije odreeno. Za ugraenu opreme vae garancije proizvoaa. Ako se na zahtev izvoaa ne izvri
blagovremeni prijem, garantni rok tee od dana kada je prijem trebalo izvriti. Za vreme garantnog roka
izvoa je duan da o svom troku otkloni sve nedostatke usled slabo izvedenih radova ili nekvalitetnog
ugraenog materijala. Ako se sve ovo ne uini u garantnom roku investitor e sve nedostatke otkloniti sam
ili preko drugog preduzea, a trokove ili tetu naplatie zakonskim putem od izvoaa.
8. Izvoa je jedino odgovoran za kvalitet montanih radova i ugraene opreme i materijala ako su radovi
izvedeni po odobrenom projektu, odnosno po odobrenim izmenama. Ukoliko izvoa radova izvri izmene
bez saglasnosti projektanta i nadzornog inenjera, snosi odgovornost za nepravilno funkcionisanje
instalacije.
9. Ako izvoa radova utvrdi da se usled greke u projektu ili usled pogrenih uputstava investitora, odnosno
njegovog nadzornog inenjera, radovi izvode na tetu trajnosti, stabilnosti, funkcionalnosti i kvaliteta
postrojenja, odgovara i sam za nastalu tetu ako na utvrene greke ili pogrena uputstva ne upozori
investitora.
10. Ugraeni materijal i oprema moraju da odgovaraju tehnikim propisima i standardima. Ako nadzorni
inenjer bude zahtevao ispitivanje nekog materijala, izvoa e ga podneti na ispitivanje nekoj instituciji ili
ustanovi ovlaenoj za to ispitivanje, a trokove, ukoliko materijal odgovara, naplatie posebno kao viak
radova, s tim to ima pravo na srazmerno produenje roka izvoenja radova. Ukoliko materijal ne odgovara
standardima, trokove isitivanja snosi izvoa radova odnosno proizvoa ako materijal ili oprema ne
odgovaraju deklaraciji uz proizvod. Ako nije drugaije dogovoreno, sav materijal i oprema koji se ugrauje
mora biti neupotrebljavan.
11. Ako ugrauje materijal investitora, izvoa e ga pregledati, pa ako smatra da nije kvalitetan odbie da ga
ugradi uz pisano obrazloenje u graevinskom dnevniku. Ako i pored toga nadzorni inenjer bude naredio
da se taj materijal ugradi, izvoa e to i uraditi, ali u tom sluaju ne odgovara za kvalitet ili posledice koje
moe proizvesti ugradnja tog materijala. Ovaj deo instalacije se izuzima iz garancije.
12. Izvoa je duan:
- da postrojenje izvede po odobrenom projektu,
- da postrojenje izvodi saglasno tehnikim normativima, propisima, standardima i uputstvu proizvoaa
opreme i/ili nadzornog inenjera,
- da preduzme sve potrebne mere za sigurnost radnika, prolaznika i saobraaja, kao i za sigurnost postrojenja
i instalacija koja se izvode,
- da izvri pravilnu organizaciju posla tako da to manje ometa rad drugih slubi i preduzea.
13. Ako izvoa utvrdi da montani radovi nee biti zavreni u ugovorenom roku, potrebno je da u
dogovorenom rokua pre isteka ugovorenog roka, obavesti investitora o zakanjenju upisom u graevinski
dnevnik i uz pisano obrazloenje zbog ega je dolo do zakanjenja radova.

14.
15.
16.
17.

18.

19.

20.
21.

22.

23.

24.

25.
-

U cenu montae postrojenja uraunati su

trokovi nabavke i transporta materijala i opreme na gradilite,
trokovi dodatnih, pomonih i potronih materijala,
trokovi za nabavku tehnikih gasova,
trokovi goriva, maziva, amortizacija i/ili iznajmljivanje mehanizacije,
trokovi i amortizacija alata i osnovnih sredstava,
osiguranje ugovora, radnika, na gradilite dopremljenih materijala, opreme, alata, osnovnih sredstava i
mehanizacije,
trokovi ispitnih fluida,
trokovi vode i energenata,
plate, dnevnice i druge zakonom definisane nadoknade za svo osoblje uposleno na gradilitu id strane
izvoaa radova,
trokovi organizacije i fizikog obezbeenja gradilita, raiavanje gradilita po zavretku radova,
trokovi sredstava zatite na radu,
i drugi trokovi proizali iz pozitivnih zakonskih normi ukoliko su definisani kao ugovorna obaveza
izvoaa radova.
Izvoa je u obavezan da pre poetka izvoenja radova saini termin plan izvoenja radova, plan korienja
radne snage i osnovnih sredstava i dijagram naplate radova (Cash-flow).
Izvoa je duan da se pridrava planiranih aktivnosti i datih rokova.
Izvoa je duan da odrava u dobrom stanju mehanizaciju, alate i osnovna sredstva kao i da uredno
ispunjava sve zakonom definisane obaveze kako nijedan drugi uticaj osim vie sile ne bi mogao da izazove
kanjenje radova.
Ugovorom o izvoenju radova se definiu sluajevi vie sile i uticaj na izvodjenje radova. Ako ugovorom
nije drugaije odreeno, u sluaju nastupanja okolnosti koje se tretiraju kao via sila, izvoa ima pravo na
produetak roka izvoenja radova za onoliko dugo koliko su trajale okolnosti definisane kao via sila.
Izvoa je duan da konzervira radove i obezbedi neugraenu opremu i materijal a deo izvedene instalacije
zatiti koliko je u njegovoj moi. U vreme dejstva vie sile izvoa nije u obavezi da fiziki obezbeuje
gradilite. Izvoa nema prava na nadoknadu bilo kakvih trokova od strane investitora ukoliko doe do
posledica po radove, neugraenu opremu, materijal, alate, mehanizaciju i/ili osnovna sredstva.
Ako izvoa za vreme montae primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju koji nisu
obuhvaeni premerom i predraunom radova ili izmene koje mogu imati posledice na uinak i planirane
trokove, duan je da blagovremeno podnese investitoru predraun za te naknadne radove kao i da upisom u
graevinski dnevnik izvesti investitora o uticaju naknadnih radova na rok avretka ugovorenih radova.
Blagovremenim upisom u graevinski dnevnik nadzorni inenjer je duan da u ime insvestitora da
saglasnost da se izvedu naknadni radovi.
Izvoa u toku gradnje vodi graevinsku knjigu i graevinski dnevnik.
Izvoa je na gradilitu odgovoran jedino nadzornom inenjeru i sa njim komunicira preko graevinskog
dnevnika. Nalozi nadzornog inenjera usmeno ili telefonom obavezni su za izvoaa tek kada se upiu u
graevinski dnevnik. Na sva pitanja izvoaa nadzorni inenjer mora odgovoriti u razumljivom odnosno
ugovorenom roku. U protivnom, izvoa ima prava na srazmerno produenje roka ili naknadu tete usled
zastoja.
Radove navedene u predmeru i predraunu, Izvoa e izvesti sa potrebnim brojem strunog i pomonog
osoblja. Broj potrebnog strunog i pomonog osoblja za izvrenje ugovorenih radova odreuje izvoa po
svom nahoenju, vodei pri tome rauna o ugovorenom roku.
Za nadzor nad radovima i komunikaciju sa izvoaem radova, investitor e odrediti struno lice, koje
ispunjava zahteve iz Zakona o planiranju i izgradnji. Ime nadzornog inenjera investitor je duan da saopti
izvoau izdavanjem reenja i upisom u graevinski dnevnik.
Gasovodi i ugraena oprema moraju biti ispitani na vrstou i nepropusnost. Pre ispitivanja odgovorni
izvoa donosi na saglasnost nadzornom inenjeru elaborat o ispitivanju. Ispitivanje se vri u skladu sa,
overenim od strane nadzornog inenjera, elaboratom o ispitivanju. O izvrenom ispitivanju sastavlja se
zapisnik koji potpisuju odgovorni izvoa i nadzorni inenjer.
Zapisnik o ispitivanju na vrstou i nepropusnost sadri:
predmet ispitivanja,
imena lica koja su ovlaena da prisustvuju ispitivanju,
datu i vreme ispitivanja,
uslove pod kojim se vri ispitivanje,
standard po kome se ispitivanje vri,
nain ispitivanja, oznake i serijske brojeve mernih instrumenata,
pritisak i vreme trajanja ispitivanja,
rezultate ispitivanja sa tano dobijenim vrednostima uz eventualni grafiki prikaz dobijenih rezultata,

- zakljuak u kome se konstatuje da li ispitivanje zadovoljava ili ne zadovoljava,

- svojeruni potpis lica koja su vrila ispitivanje i koja su kao ovlaena lica prisustvovala ispitivanju.
26. Montani radovi su okonani onog momenta kada izvoa upisom u graevinski dnevnik obavesti
nadzornog inenjera da su radovi okonani i shodno tome zatrai tehniki pregled izvedene instalacije
odnosno postrojenja.
27. Po dobijenom zahtevu za tehniki pregled izgraene instalacije odnosno postrojenja, investitor obrazuje
komisiju za tehniki pregled. Komisija je duna da izvri tehniki pregled instalacije u razumnom roku
ukoliko drugaije nije ugovoreno. Po izvrenom pregledu instalacije odnosno postrojenja sainjava se
zapisnik na osnovu koga, ukoliko je dobijeno pozitivno miljenje, investitor trai upotrebnu dozvolu.
28. Za tehniki pregled izvoa i investitor duni su da pripreme sledeu dokumentaciju:
- odobrenje za gradnju objekta, ukljuujui saglasnosti nadlenih ustanova odnosno javnih preduzea,
- kompletnu investiciono tehniku dokumentaciju sa unesenim eventualnim izmenama i dopunama koje su
nastale u toku gradnje,
- sertifikate ugraenog materijala i opreme,
- zapisnik o izvrenoj kontroli i prijemu materijala pre montae,
- izvetaj i zapisnike o izvrenom ispitivanju na vrstou i nepropusnost,
- sertifikate, dodatnog materijala, korienih aparata i ureaja za montau i ispitivanje,
- ateste zavarivaa, dokumentaciju o sprovedenoj kontroli zavarenih spojeva,
- graevinski dnevnik, dnevnik zavarivanja i graevinsku knjigu,
- reenja o odgovornom izvoau, nadzornom inenjeru i specijalisti za zavarivanje ukljuujui njihova
ovlaenja.
TEHNIKI USLOVI

1.
2.
3.
4.

5.

6.
7.
8.

9.

10.
11.
12.

Fazonski komadi moraju da budu najmanje istog kvaliteta kao i cevi koje se tim komadima spajaju.
Za nazivne prenike do DN 50, spajanje cevi moe se vriti navojnim spojem prema JUS M.B0.057,
U deonicama gasovoda koje se izvode podzemno ne mogu se koristiti navojni spojevi.
Spajanje cevi zavarivanjem izvodi se prema standardima iz oblasti zavarivanja JUS C.T3.001 do 082.
Zavarivai moraju biti osposobljeni prema JUS EN 287-1, kriterijum prihvatljivosti greaka prema JUS ISO
5817 a preduzee koje izvodi zavarivake radove mora imati kvalifikovanu tehnologiju zavarivanja prema
JUS EN 287-3.
Za zaptivanje navojnih spojeva moraju se koristiti sredstva za zaptivanje koja vremenom ne otvrdnjavaju,
postojana su na gas i kondenzat, promenu temperature, vibracije i na penuava sredstva za detekciju
proputanja prirodnog gasa iz instalacije.
Zatita elinih cevi od korozije vri se premazivanjem osnovnom bojom u dva sloja i zavrnom utom lak
bojom u dva sloja.
Na mestima prolaza kroz gasovoda kroz zidove i plafone mesto prolaza se titi elinom cevi, koja sa svake
strane zida izlazi za 5 cm. Zatitne cevi moraju biti antikoroziono zatiene.
Nakon uspeno obavljenog ispitivanja i izvrenog tehnikog pregleda gasne instalacije vri se uplinjavanje
instalacije. Ako se ne neposredno nakon ispitivanja ne vri uplinjavanje, potrebno je pre uplinjavanja
ponovo izvriti ispitivanje na nepropusnost instalacije.
Pre uplinjanjavanja svi cevni zatvarai se nalaze u zatvorenom poloaju. Na najvioj taki instalacije
obezbediti mesto za odzraivanje. Laganim otvaranjem glavne protivpoarne slavine vri se putanje gasa u
instalaciju a pri tom se na najvioj taki i prikljunim mestima vri odzraivanje instalacije. U cilju
bezbednosti poeljno je instalaciju odzraiti inertnim gasom. Na mestima odzraivanja prati se
koncentracija prirodnog gasa u vazduhu. Ne sme se dozvoliti stvaranje eksploziono potencijalne
koncentracije u prostoru (DGE 4% Vol). Praenje koncentracije vri se runim detektorima prirodnog
gasa.
Instalacija je spremna za rad kada se na svim prikljucima i mestu odzraivanja u najvioj taci dostigne
100% koncentracija prirodnog gasa.
Po izvrenom uplinjavanju izvriti ispitivanje svih navojnih spojeva penuavim sredstvom.
Instalacija se predaje na korienje i odravanje distributeru gasa o emu se sainjava zapisnik.

TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO RADOVE NA UGI

1

PREDMET I NAMENA

1.1

Kuni gasni prikljuak i KMRS predstavljaju objekat u granicama od prikljunog komada na

distributivnu gasovodnu mreu do glavnog zapornog cevnog zatvaraa izlazu iz KMRS-a.

1.2

Predmet ovog poglavlja su elektro radovi koji su potrebni kod izgradnje ove vrste objekta.

1.3

Elektro radovi iz predhodnog lana imaju dve namene:

- izjednaenje potencijala (ekvipotencijalizacija) KMRS-a, sa naknadno izvedenom UGI-om i sa
ostalim instalacijama unutar objekta, ime se onemoguava pojava opasnih napona dodira, i
- zatita delova gasne opreme od nepoeljnih elektrinih efekata (proticanja struje i statikog
naelektrisanja).

1.4

U izvesnim situacijama, kao to su unoenje u objekat visokih potencijala preko niskonaponske mree ili
prekid neutralnog provodnika u TN sistemu napajanja elektrinom energijom, izjednaenje potencijala je
praktino jedina efikasna mera zatite ljudi i imovine od elektrinog udara.

2.

PRIMENA

2.1

Izjednaenje potencijala se sastoji u meusobnom elektrinom (galvanskom) povezivanju

(premoavanju / kratkom spajanju) provodnih delova raznih instalacija u objektu, koji bi usled:
neispravnosti elektrine instalacije unutar ili izvan objekta, ili
pojave statikog elektriciteta,
mogli doi pod razliite potencijale - sa ciljem da se oni, u svim uslovima, odre na jednakom
potencijalu.

2.2

Prilikom izvoenja KMRS-a, mere izjednaenja potencijala treba da se primene najmanje na one
instalacije u objektu koje su:
funkcionalno povezane sa KMRS (npr. UGI) ili
istovremeno pristupane sa KMRS-om.

2.2.1

Funkcionalno su povezane sa KMRS-om one instalacije iji se provodni delovi nalaze u istom gasnom
aparatu ili tehnolokom procesu.

2.2.2

Istovremeno pristupane sa KMRS-om smatraju se instalacije iji su najblii provodni delovi udaljeni
manje 2,5 m.

2.2.3

Najee, to su sledee etiri instalacije:

gasna
elektrina
centralnog grejanja
vodovodna

2.3

ire od konteksta KMRS-a, istovremenim ili naknadnim sveobuhvatnim merama izjednaenja

potencijala u objektu, trebalo bi da se te mere primene i na sve ostale instalacije i unutranje provodne
delove znaajnih dimenzija.

3 OPTI ZAHTEVI
3.1
Zahtevi za sistem izjednaenja potencijala u objektu
3.2.1

Mere izjednaenja potencijala se sprovode pojedinanim elektrinim prikljuivanjem svih instalacija

obuhvaenih izjednaavanjem potencijala u objektu, na jedno mesto glavnog izjednaenja potencijala,
koje moe da se izvede na vie naina - npr. (lit.[19]):
a-

bv-

GSIP (Glavna Sabirnica Izjednaenja Potencijala),

(SIP/GIP/KIP/OIP/IP...), izvedena namenski, u specijalnoj prostoriji za prikljuivanje i
razvoenje elektrine energije ili na pristupanom mestu u prizemlju, podrumu objekta i sl.,
glavni prikljuak (sabirnica) za uzemljenje,
zatitna, PE ili PEN (Protection Earth Neutral), sabirnica (ina/stezaljka/ provodnik...) u MRO
ili GRO (Merno ili Glavni Razvodni Ormar).

3.2.1.1

Na tom jednom mestu glavnog izjednaenja potencijala, svi prikljuci treba da budu obeleeni
ploicom sa postojanim natpisom, kako bi se znalo sa kojim delom instalacije su u vezi.
U objektima gde bi navedeni naini izvoenja izjednaenja potencijala (na jednom mestu) bili
nepraktini i skupi, npr. zbog velikih duina provodnika, izjednaenje potencijala se sprovodi
neposrednim meusobnim galvanskim povezivanjima - premoenjima razliitih instalacija.

3.2.2

3.2.2.1

Premoenja treba izvesti na pogodnom mestu u objektu, blizu mesta formiranja instalacije, ili, za
one instalacije koje sa spoljanje strane ulaze u objekat, blizu mesta ulaska u objekat.

3.2.2.2

U sluaju iz take 3.2.2, povezivanje sa zatitnim potencijalom elektrine instalacije moe da bude,
osim primera navedenih u 3.2.1, i prikljuivanjem na zatitnu sabirnicu (odn. provodnik), formiranu
u:
g1 g2 g3 g4 g5 -

3.2.3

KPK (Kablovskoj Prikljunoj Kutiji), (KPO / ''kasna''...),

SIP za dopunsko izjednaenje potencijala u mokrom voru,
RO (Razvodnom Ormaru),
RT (Razvodnoj Tabli),
RK (Razvodnoj Kutiji), za instalaciju prikljunica, nadzidnoj ili uzidnoj (tzv. dozni).

Zabranjeno je preuzimanje zatitnog potencijala elektrine instalacije iz:

gromobranskog spusta,
prikljunice,
elektrinog troila,
provodnika ili kabla bez upotrebe RK.

POSEBNI ZAHTEVI

4.1

Unutar KMRS (Kunog Merno Regulacionog Seta) se meusobno povezuju delovi UGI koji su
odvojeni navojnim ili prirubnikim spojevima. Tako premoeni, spajaju se na metalni ormar i na vrata
KMRS.

4.2

Vie KMRS jedne zgrade, ukoliko su montirani jedan do drugog, treba meusobno povezati
provodnikom za izjednaenje potencijala.

4.3

Izmeu delova UGI koji su odvojeni navojnim ili prirubnikim spojevima preko izolacionih materijala
treba obezbediti pouzdanu elektrinu neprekidnost. Ne smatra se da je ona postignuta bez dodatnih
premoavanja, ak i ako se konstatuje merenjem.

4.4

Vie nezavisnih UGI koje se nalaze u istom objektu, treba da imaju i nezavisno i kompletno sprovedene
mere izjednaenja potencijala.

4.5

Gasno crevo sa metalnim ojaanjem (SRPS M.E3.530), (kao posebno osetljivi deo UGI), dodatno se
premoava, povrh ostalih mera izjednaenja potencijala.
Premoavanje se moe izvesti na 2 naina.
a) sa 2 provodnika odn. mosta. Ovi mostovi povezuju tvrde zavretke metalnog ojaanja creva, i to:
jedan most sa gasnom cevi (ili sa zapornim ureajem) - na jednom kraju creva, a drugi most sa gasnim
aparatom - na drugom kraju creva.
b) sa jednom provodnikom odn. mostom. Ovako se premoava odjednom celo crevo. Jedan kraj mosta
se povezuje obujmicom sa gasnom cevi (ili sa zapornim ureajem), a drugi kraj mosta sa gasnim
aparatom koji crevo snabdeva gasom.

4.6

UGI ni neposredno ni posredno ne sme da se koristi kao uzemljiva ili zemljovod.

4.7

Za povezivanje zatitnog provodnika elektrine instalacije na GSIP, SIP, glavni prikljuak za

uzemljenje, ili neposredno na uzemljiva, ne smeju da se koriste delovi UGI.

4.8

Ako u objektu postoje i metalne i plastine deonice instalacija - u smislu izjednaenja potencijala, svaku
metalnu deonicu znaajnih dimenzija treba tretirati kao zasebnu instalaciju.

4.9

Povezivanje provodnika za izjednaenje potencijala na vodovodnu instalaciju treba da se izvede iza

vodomera, gledano u smeru proticanja vode.

DETALJI IZVOENJA

5.1

Provodnici za izjednaenja potencijala

5.1.1

Provodnik treba da bude P-Y 6 mm2 ili P/F-Y 6 mm2, ili slian.

5.1.2

Provodnik treba poloiti uz potovanje svih odredaba iz propisa.

5.1.3 Do visine 2 m iznad poda, izloeni provodnik treba zatititi od mehanikih oteenja. (Npr. cevima,
profilima, kanalicama, crevima i slino.)
5.1.4

Najmanji dozvoljeni razmak provodnika od delova drugih instalacija je 3 cm.

5.1.5

Iz estetskih razloga, provodnik treba polagati iza umesto ispred cevi jer je tako manje upadljiv.
Na posebno uoljivom mestu u stambenom prostoru, provodnik uzidati ili poloiti u prigodnu kanalicu
ili slino.

5.1.6

Umesto Y boje (uto-zelene boje) izolacije, ne sme se upotrebljavati druga boja. Izuzetno, moe se
koristiti izolacija drugaije boje ali uz obeleavanje krajeva provodnika uto-zelenim prstenom ili
trakom.

5.1.7

Zavretak provodnika se izvodi zavisno od konstrukcije provodnika:

* za pun provodnik (P): okce, orijentisano u desno,
* za finoini provodnik (P/F): zalemljeno okce ili upotreba papuica za lemljenje ili gnjeenje.

5.1.8

S obe strane okca, neposredno ispod i preko njega, potrebno je primeniti podloke koje e biti veeg
prenika od okca. Podloke spreavaju otvaranje okca i sastruivanje bakra s njega prilikom okretanja
zavrtnja ili navrtke.
Primena podloki je potrebna i ispod zavrtnja i navrtke.
Ista obaveza o primeni podloki vai i za ostale naine zavetka provodnika zalemljeno okce ili
papuica.

5.1.9

Sva spajanja finoinih provodnika vriti upotrebom pogodne stezaljke ili lemljenjem. Neispravno je
upredanje (obavijanje, utezanje) meusobno ili oko punog provodnika.

5.1.10 Troslojne ''Aluplast'' (plastika/Aluminijum/plastika) ili sline cevi, kao i vodovodna i gasna creva sa
metalnim ojaanjem, ne smatraju se elektroprovodnim i ne smeju se koristiti kao provodni delovi u
sistemu izjednaenja potencijala.
5.2

5.3

Provodnici za izjednaenje potencijala treba da budu montirani tako da:

nisu nepotrebno dugaki,

ne ometaju pristup i rukovanje aparatima,
ne postoji potreba za njihovim demontiranjem,
nemaju otre delove opasne po korisnike prostorija,
se naknadnom demontaom postojeih ureaja ne raskinu,

naknadnom pregradnjom i imovinskom podelom objekta ne bude naruena efikasnost sistema

izjednaenja potencijala u novim celinama.

Efikasno elektrino prikljuivanje na neki aparat ili instalaciju moe biti izvedeno korienjem:
1)
2)
3)

5.4
5.4.1

namenskog zatitnog (PE) zavrtnja ili stezaljke, ili konstruktivnog zavrtnja,

obujmice na cev ili cevni nastavak, ventil, slavinu ili deo ureaja,
neposrednog provodnog spajanja - zavarivanjem, lemljenjem, navojnim ili prirubnikim spojem
- na takav nain da se obezbeuje galvanski pouzdana veza novopostavljene instalacije sa
postojeom instalacijom, ime se potencijal jedne prenosi na drugu.

Obujmice
Materijal obujmice zavisi od materijala delova na koje se obujmice montiraju, tj.:
- za eline delove obujmice su od eline ili eline pocinkovane trake,
- za bakarne i mesingane delove obujmice su od bakarne ili mesingane trake.

5.4.2

Obujmice, kao i delovi na koje se montiraju, moraju biti iste i montirane vrsto, (primena pravila
''2'' - za kvalitetne elektrine kontakte i spojeve).

5.4.2.1

istoa dodirnih povrina se postie ienjem noem, turpijom ili brusnim papirom, i
odmaivanjem.

5.4.2.2

vrstina montiranja obujmice nesumnjivo je obezbeena tek onda kada se, ak i primenom
pojaanog stezanja krajeva obujmice zavrtnjem, ti krajevi ne uspeju meusobno potpuno priljubiti,
ve izmeu njih uvek preostaje makar mali zazor.

5.4.3

Obujmice treba da se, inae a posebno u prostorijama sa kadom ili tuem, lociraju i orijentiu to dalje
od dohvata telom korisnika prostorije. Otri krajevi obujmice, na koje bi se korisnik prostorije mogao
posei ili otetiti odeu, treba da se ublae ili da se izoluju na pogodan nain.

5.4.4

Po izvedenom spajanju obujmice na elinu cev, spoj treba zatititi od korozije - premazom, trakom ili
oblogom.

5.5

Alat

5.5.1

Kljetima za skidanje izolacije ne sme da se stanjuje presek provodnika.

5.5.2

Runim ili elektrinim kljetima treba da se obezbede takvi spojevi sa bakarnim provodnikom kakvi su
predvieni za primenjeni tip papuice.

5.5.3

Runi ili elektrini zateza zavrtanja treba da ostvari potreban moment zatezanja.

KONTROLA

6.1 Efikasnost sprovedenih mera izjednaenja potencijala se proverava dvojako, pregledom i merenjem:
6.1.1 Pregledom:
1)
da li su merama izjednaenja potencijala obuhvaene sve instalacije objekta koje je trebalo
obuhvatiti, i da li na pravilan nain, i
2)
da li su svi elektrini spojevi zadovoljavajueg kvaliteta, tj. da li su:
2a) iste dodirne metalne povrine do metalnog sjaja, bez ikakvih neistoa, (npr. slojeva ili
mrlja od oksida, ljake, boje, ulja, masti i sl.),
2b) vrsto stegnutih elemenata tako da se ne mogu olabaviti proverom vrstine (npr.
povlaenjem jednim prstom ruke).
6.1.2
6.1.2.1

Merenjem:
Merenjem treba da se dobije rezultat:
- manji od 1 za elektrinu otpornost provodnih delova UGI prema zatitnom kontaktu elektrine
instalacije, i
- manji od 2 za elektrinu otpornost provodnih delova UGI prema provodnim delovima ostalih
instalacija obuhvaenih izjednaenjem potencijala, mereno u ma kojoj prostoriji objekta.
Dovoljno je izvriti merenja u prostoriji najudaljenijoj od mesta gde je izvreno povezivanje
instalacija.

6.1.2.2 Ukoliko se primenjuje U/I metoda merenja, napon merenja ne sme da pree 50 V, pri emu struja
merenja treba da bude vea od 5 A.
Odgovorni projektant
_______________________________
Marijana Jovii, dipl. ma. in.

1.6 NUMERIKA DOKUMENTACIJA

Proraun
Podaci o prirodnom gasu fiziko hemijske osobine:
- sastav

- metan CH4 min

- etan C2H6 max
- ostali ugljovodonici CnHm max
- inertni gasovi max
- kiseonik O2 max
- sumpor S max
- donja kalorina mo
- gustina gasa na standardnim uslovima (t = 150 C p = 1,01325 bar )
- relativna gustina
- prosena vrednost granice zapaljivosti u vazduhu
- maksimalna brzina paljenja
- Temperatura paljenja u vazduhu
- temperatura sagorevanja za vrednost = 1
- Ulazna temperatura gasa

85,00%
7,00%
6,00%
2,00%
0,02%
100 mg/m3
33.432 kJ/Nm3
= 0,714 kg/m3
0,64
4-16% Vol
0,35 m/s
T = 890 K
T = 2273 K
T = 283 K

Prema standardu JUS H.F1.001 JUS N.S4.003 prirodni gas spada u grupu gasova IIA temperaturski razred T1 i
laki je od vazduha.
Bilans potronje prirodnog gasa i podaci potrebni za proraun:
Potrebna koliina gasa
Napajanje gasom za kondezacioni modularni kotao snage 4 x 128 kW (kao tip Power Plus Box P, marke
Bereta). Ukupna toplotna snaga 512 kW.
Potrebna koliina gasa (zapreminski protok gasa) svedena na normalne uslove p=1,01325 bar, t=0 oC odreena
je na osnovu kapaciteta kotla. Rauna se na osnovu jednaine:

3600 Q
VN
, m 3 /h,
H d
gde su:

V N , m3 / h
, kW
Q

- zapreminski protok gasa sveden na normalne uslove,

- ukupan kapacitet kotlova,

H d , kJ / m3 - donja toplotna mo goriva (prirodnog gasa) na normalnim uslovima,

= 0.986

- stepen iskorienja kotla.

Rezultat prorauna: VN=48,39 m3/h usvaja se maksimalna potronja gasa: VN=50 m3/h
Imajui u vidu da je posebnim projektom predviena KMRS G-65, maks.kapaciteta 100 m3/h,
navedene potrebe su u potpunosti zadovoljene. Napojni pritisak iz KMRS-a je 100 mbar.

Proraun unutranje gasne instalacije od KMRS do gasnog generatora toplote na radnom pritisku 100
mbara
Gasovod u delu unutranje gasne instalacije, od KMRS do gasnog generatora toplote sastoji se od podzemne
deonice izveden od PE i elinog gasovoda vidno postavljenog na fasadi, na radnom pritisku p=100 mbar:

354 Vn N
, mm,
w

gde su:
Qn, m3/h potrebna koliina gasa na normalnim uslovima,
, kg/m 3 - gustina gasa na normalnim uslovima,
w - preporuena brzina gasa u gasovodu, za radni pritisak od 100 mbar iznosi 10 m/s.
Du = ( 354 x Qrp / w) exp 0,5 = (354 x 60 / 10) exp 0,5 = 46.086 mm
Usvaja se PE cev 63 x 5.8 mm, S5 PE80.
Brzina u cevi je w = 6,1 m/s, to zadovoljava jer je od preporuene 10 m/s.
Za vidno postavljenu cev na fasadi objekta usvaja se .1212 SRPS C.B5.221 48.3 x 2.6 mm.
Brzina strujanja gasa u cevi je w = 8.68 m/s to zadovoljava jer je od preporuene 10 m/s.
Proraun toplovodnog sistema
Ukupna cirkulacija vode kroz sistem grejanja
Ukupna cirkulacija vode kroz kotao utvruje se na osnovu snage kotla, odnosno masen protok vode iznosi:

Gw 1.1

Q m3
c p t h

gde su:
Q maks.potronja mree grejanja ~450 kW;
cp specifini toplotni kapacitet vode na osrednjenoj temperaturi (4.187 kJ/kg K),
t razlika temperature izmeu polazne i povratne vode iz kotla 80/60 oC

Gw 1.1

m3
450
kg
5.91 21.28
4,187 80 60
s
h

Proraun cevi za protok

Prenik cevi za protok kroz:

4G
w

Gde je w preporuena brzina vod kroz toplovod 1 3 m/s,

za w=1.5 m/s:

4 0.00591
0.07082m 70.82mm
1.5

Usvaja se toplovodna cev DN80 (88.9 x 3.2 mm).

Temperaturna dilatacija deonice L=~20 m
Izduenje cevovoda usled promene temperature se izraunava na osnovu jednaine:

L L T

4G
w

L duina cevi [mm],

temperaturni koeficijent linearnog irenja []
T1-T0 razlika temperatura [K]
T1 - trenutna temperatura radnog fluida [K]
T0 - temperatura okoline u toku montae [K]
Vrednost koeficijenta linearnog irenja za ugljenine elike ili nisko legirane elike, za maksimalne temperature
do 140 oC, izraunava se po jednaini:

T1 6 1

10
129

K
Gde je: T1 trenutna temperatura radnog fluida [K].
Sledi da je temperaturni koeficijent linearnog irenja pri maksimalnog radnoj temperaturi od 80 oC (353 K):

11.4

3531 6

6 1
10 14.14 10
129

K
Za maksimalnu radnu temperaturu od 80 oC (353 K), temperaturu okoline pri polaganju od T0 =10 oC
(283K) i izraunati koeficijent linearnog irenja, sledi da je izduenje cevovoda izazvano promenom
temperature:

11.4

L=20 . 14.14 . 10-6 (353-283) = 0.0198 m = 19.8 mm

Ovo je maksimalno izduenje do koga moe doi pod uslovom da je jedan kraj deonice slobodan. U ovom
sluaju rauna se sila kojom cevovod deluje ta taku spajanja.
Aksijalna sila
Aksijalna sila usle promene temperature radnog fluida zavisi od karakteristika materijala preseka zida cevi
u razmatranom preizolovanom sistemu izraunava se na osnovu jednaine:

Fa A a As E T t
Gde su:
E

modul elastinosti [N/mm2],

temperaturni koeficijent linearnog irenja [K1/],

As

popreni presek eline cevi [mm2],

Poisson-ov koeficijent za elik.

S obzirom da se zanemaruje vrednost aksijalne sile usled malih vrednosti prouzrokovanih nadpritiskom
radnog fluida, znai da se tangecijalni napon iz prethodne jednaine zanemaruje, odnosno:

Fa As E T
Modul elastinosti za ugljenine i niskolegirane elike, do 140 oC maksimalne temperature, izraunva se:

N
E 21.4 1 104
2
175

mm
Za navedene uslove sledi:

353 4

4 N
E 21.4
10 23.42 10
2
175

mm
Popreni presek predizilovane cevi DN80 je:
As=Ds2 /4= 88.92 /4=6204 mm2
Sledi da je aksijalna sila:

Fa As E T 6204 23.42 104 14.14 106 70 1438156 N

Zakljuak je da, uz ugradnju neophodnih kolena, usled izduenja cevi koje iznosi manje od 20 mm, nije
neophodna ugradnja posebnih kompezatora.

Odgovorni projektant:
_______________________
Marijana Jovii, dipl. ma. in.

4. Predmer i predraun

ISPORUKA I MONTAA
UNUTRANJA GASNA INSTALACIJA

jed.mere

koliina

Cevi za gasovode od polietilena PE80 ili boljeg kvaliteta,

tip S5, SRPS G.C6.661, dimenzija 63 x 5,8 mm

15

Koleno - spojnica za elektrofuziono zavarivanje SPG-63

kom

Prelazni komad PE/ za nadzemnu ugradnju, tip S5,

sledeih oznaka: PE DN63 / 60,3

kom.

Koncentrina redukcija 88.9 / 60.3

Kom

eline beavne cevi prema SRPS EN 10220 (1212)

48.3 x 2,6

88.9 x 3,2

1
2

elina standardna prirubnica DN 80 PN6

Kom.

Hamburki luk R=1.5D 88.9 x 3,2

Kom

Graevinski radovi na izradi rova za polaganje gasovoda.

Dubina ukopavanja ispod zelene povrine 0.8m, ispod
saobraajnice 1.4m, irina rova 0.5 m. Postavljanje
peska, nabijanje min.15cm iznad i ispod cevi.
Postavljanje upozoravajue trake. Vraanje u prvobitno
stanje pokriva i kolovozne konstrukcije.

m1

15

jed.mere

koliina

Kom.
Kompl.
Kom.

1
1
1

Kom.
Kom.

1
1

m
m

65
6

2 Standardna prirubnica DN80 PN6 sa zaptivkom

Kom

16

3 Ravni zaporni ventil sa prirubnicom DN80 PN6

Kom

4 Hvata neistoa DN80 PN6

Kom

5 T rava DN100/DN80/ DN100

Kom

6 Hamburki luk 88.9 x 3.2 R-1,5D

Kom

42

A
1

2
3

jed.cena

ukupno

jed.cena

ukupno

Ukupno pod A:

GASNI GENERATOR TOPLOTE

1
2
3
4
5

Beretta Power Plus Box 1004 ili slian.

(transport, montaa na pripremljen betonski plato,
elektro povezivanje, ispitivanje i putanje u rad)
Dimovodni set sa kolektorom,kolenima,zavrnom kapom
Hidraulina skretnica DN 120 x 1200 mm
Stabilizator pritiska gasa 100/22 mbar, kao tip Elster
HR PN 0.1 HR 32
Set master bord
Ukupno pod B

TOPLOVODNI CEVOVOD
1 elina cev .1212
DN80 PN6 - sa termikom izolacijom
DN40 PN6

Ukupno pod C

jed.mere

TRANSPORT
Spoljanji i unutranji transport opreme i materijala,
potreban alat i pomoni materijal

koliina

jed.cena

ukupno

koliina

jed.cena

ukupno

Paual

Ukupno pod D:
E

PRIPREMNO-ZAVRNI RADOVI

jed.mere

otvaranje gradilita
ispitivanje kompletne instalacije na vrstou i
nepropusnost prema zahtevanim tehnikim uslovima

Paual
Paual

tehniki pregled i primopredaja radova

Ukupno pod E:

REKAPITULACIJA MAINSKE OPREME,

MATERIJALA I RADOVA:
A

UNUTRANJA GASNA INSTALACIJA

GASNI GENERATOR TOPLOTE

TOPLOVODNI CEVOVOD

TRANSPORT

PRIPREMNO-ZAVRNI RADOVI
UKUPNO MAINSKI RADOVI

Odgovorni projektant:
__________________________
Marijana Jovii, dipl. ma. in.

6. Poseban prilog
o primenjenim merama i normativima zatite na radu i zatite ivotne sredine, pri projektovanju, u
smislu Zakona o zatiti na radu i Zakona o zatiti ivotne sredine
SADRAJ
1. Opasnosti i tetnosti kod mainske opreme i instalacija pod pritiskom
2. Predviene mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti
3. Zatita na radu
4. Gaenje poara i pruanje prve pomoi
5. Zatita ivotne okoline
6. Mere obezbeenja
7. Zakljuak
6.1. OPASNOSTI I TETNOSTI KOD MAINSKE OPREME I INSTALACIJA POD PRITISKOM
Opasnosti se mogu javiti pri korienju prirodnog gasa usled:
- nepravilno izvrenog dimenzionisanja gasovoda i opreme kao i nepridravanja vaeih tehnikih propisa i standarda,
- nepravilnog izbora opreme, cevi, merno regulacione i sigurnosne armature,
- nepravilnog postavljanja gasovoda, rasporeda opreme i armature i mogunosti njenog mehanikog oteenja,
- nekvalitetno izgraene cevne instalacije i spojeva,
- pojave korozije,
- pojave poara,
- pojave eksplozivnih smea,
- pojave statikog elektriciteta,
- nestrunog i nepravilnog rukovanja i odravanja instalacije.
tetnosti mogu nastati pri korienju usled:
- proputanja odorizacionog sredstva u okolinu,
- nemogunosti regulacije rada instalacije.
6.2. PREDVIENE MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI I TETNOSTI KOD GASNE OPREME I INSTALACIJE POD
PRITISKOM
Na bazi izvedenog prorauna, izvreno je pravilno dimenzionisanje instalacije, regulacione i sigurnosne
armature regulacione stanice uz primenu vaeih tehnikih normativa i standarda.
Raspored regulacione i sigurnosne armature je pravilno izvren tako da je instalacija osigurana od pucanja usled
nekontrolisanog porasta pritiska.Cevna instalacija je stabilno postavljena preko kliznih i vrstih oslonaca, ime
je osigurana od dilatacionih deformacija.
Instalacija je tako postavljena da je onemogueno mehaniko oteenje iste.Spajanje instalacije vri se
odgovarajuim nastavcima, prikljucima i zavarivanjem koje vri atestirani zavariva.
Izbor cevi, merne, regulacione i sigurnosne armature je pravilno izvren za ovu vrstu instalacije.
Projektom je predvieno i definisano ispitivanje instalacije na vrstou i nepropusnost.
Po zavrenoj montai predviena je antikoroziona zatita nadzemne instalacije sa dva premazom osnovnom
bojom i zavrnom lak farbom. Podzemni deo instalacije se posle ienja cevi antikoroziono titi premazom
prajmera i namotavanjem poliken trake i mehanike zatitne trake.
Projektom je predvieno da se po zavretku montae investitoru predaju sertifikati ugraene opreme i uputstvo
za rukovanje i odravanje.Premoenjem prirubnikih spojeva i povezivanjem instalacije na sabirnicu
potencijala titi se instalacija od pojave statikog elektriciteta.Obaveza investitora je postavljanje protivpoarnih
aparata za runo gaenje poara i natpisa upozorenja.
U cilju stvaranja eksplozivne smee projektom je predviena prirodna ventilacija prostora u kojem je smetena
gasna instalacija i oprema. U toku eksploatacije instalacije prirodnog gasa prema planu distributera vre se
periodine kontrole navojnih spojeva neagresivnim penuavim sredstvima i detekcija prirodnog gasa prenosnim
detektorom. Ventilacione reetke nemaju mogunost zatvaranja niti smanjenja efektivne povrine.
Instalacijom mogu rukovati samo obuena i ovlaena lica.

6.3. ZATITA NA RADU

Radnici koji izvode radove prema ovom projektu moraju biti upoznati sa potrebnim merama koje moraju
preduzeti radi line zatite u procesu rada.Sa merama zatite na radu radnika treba da upoznaju odgovarajue
slube i ovlaena lica preduzea izvoaa radova. Za primenu mera zatite u procesu radu odgovorni su
rukovodilac radova i sam radnik.
Radnik mora biti snabdeven odgovarajuim sredstvima line zatite. Orua, aparati i druga sredstva za rad
moraju biti snabdeveni zatitnim ureajima i propisanim ispravama o njihovoj sposobnosti za bezbedan rad.
Radnik moe biti rasporeen samo na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovom strunom i
zdravstvenom stanju. Izvrenje radnih zadataka mora biti tako organizovano da svaki radnik moe da radi bez
opasnosti po svoj ivot i zdravlje.
Radnik je obavezan da sve poslove i radne zadatke na kojima je rasporeen, obavlja sa panjom i namenski
koristi zatitna sredstva i opremu. Radnik je duan da neposrednom rukovodiocu prijavi svaki nedostatak,
dogaaj ili sumnjivu pojavu koja bi mogla prouzrokovati neeljene posledice po radnika, proces rada i okolinu.
Rukovodilac radova i radnici moraju biti obueni za pruanje prve pomoi radniku koga je zadesila nesrea.
6.4. GAENJE POARA I PRUANJE POMOI UNESREENIM LICIMA
Prirodni gas je gorivi gas i kao takav moe izazvati poar ili postojei poveati. Temperatura paljenja prirodnog
gasa je 6400 C. Granice eksplozivnosti prirodnog gasa u smei sa vazduhom iznose 4 16% zapremenskih.
Pri pojavi poara treba postupiti na sledei nain:
- ukloniti svako lice koje nije aktivno angaovano u borbi sa vatrom,
- zatvoriti dovod i odvod gasa (zatvaranjem PP ventila ispred i iza mesta poara),
- iskljuiti elektrinu energiju u objektu zahvaenim poarom,
- upotrebiti aparate za gaenje poara,
- vatrom zahvaenu elektro opremu ne gasiti vodom ve samo CO2 ili suvim prahom.
Prilikom gaenja treba kontrolisati poar i saekati da dok gas izgori. Poar je mogue kontrolisati za razliku od
eksplozije ije se posledice ne mogu predvideti.
Opekotine izazvane dejstvom visoke temperature nastale usled poara, prema dubini oteenja tkiva dele se na
etiri stepena:
- I stepen:
Koa je jako crvena i nateena; zahvaen je samo povrinski sloj,
- II stepen :
Koa ima crvenilo, otok jak bol, plikove ispunjene bistrom ukastom tenou.
- III stepen:
Bledo uta boja koe, suva, oteena i jako bolna, mestimino se vide plikovi ispunjeni bistrom
ukastom tenou.
- IV stepen:
koa je crna, ugljenisana, sa mnogobrojnim plikovima koji su prsli i sasueni.
U sluaju opekotina treba se pridravati sledeeg:
- ne kvasiti i ne ispirati opeenu povrinu nikakvim tenostima niti rastvorima,
- ne dodirivati opekotine rukama i ne skidati plikove,
- to pre postaviti sterilan zavoj preko cele oteene povrine,
- u nedostatku zavoja opeene povrine uviti u ist arav ili platno, koulju ili drugi tekstilni materijal koji se
nalazi pri ruci,
- bolje je opekotinu ostaviti otvorenu nego je zaviti u prljavo rublje ili zavoj,
- ako spasilac ima pri ruci tablete protiv bolova dati povreenom da popije,
- vie puta u toku transporta do bolnice povreenom dati da popije pomalo tenosti, na primer vodu sa malo
soli, limunadu, mleko, aj ili slino,
- oprezno skinuti odeu sa opekotine jer u sluaju da je deo odee prilepljen uz kou treba ga odsei
makazama da se ne bi otrgnula i opeena koa, to pored velikih bolova stvara put infekciji.
Osobu kojoj gori odea zaustaviti i poloiti na pod, da bi se spreilo razbuktavanje vatre i da bi se zatitila glava
i najosetljiviji delovi tela.
6.5. ZATITA IVOTNE OKOLINE
Prirodni gas zbog svojih povoljnih karakteristika ima poseban znaaj u zatiti ivotne sredine. Prilikom
sagorevanja ne oslobaa tetne gasove, osim NOx u malim koliinama, nema dima niti ai pa se favorizuje
njegova primena kao energenta. Ekoloki je najistije gorivo u odnosu na druga fosilna goriva.

Najvei deo aero-zagaenja dolazi iz procesa sagorevanja fosilnih goriva. Osnovni zagaivai vazduha su:
- elektroprivreda (termoelektrane i toplane),
- saobraaj (vozila sa motorima sa unutranjim sagorevanjem),
- industrijska loita (kotlovi i industrijske pei),
- loita u irokoj potronji (domainstva) i komercijalni subjekti.
Zavisno od vrste upotrebljenog goriva navedeni zagaivai emituju:
- ugljen monoksid (CO),
- sumpor dioksid (SO2),
- azotne okside (NOx),
- ugljovodonike (CmHn),
- vrste estice (a i pepeo).
Emisija SO2 pri procesu sagorevanja mrkog uglja e oko 7.000 puta vea nego pri sagorevanju prirodnog gasa.
Pri normalnom sagorevanju prirodnog gasa nema CO, ai i pepela.
Korienjem prirodnog gasa se znaajno smanjuje aero-zagaenje.
Gasne instalacije su tako izvedene da u normalnim uslovima ne moe doi do havarije. Ukoliko se to desi u
atmosferu e istei ograniena koliina prirodnog gasa. Prirodni gas je laki od vazduha tako da e osloboena
koliina veoma brzo emigrirati u vie slojeve atmosfere bez posebnog uticaja na bliu okolinu.
6.6. MERE OBEZBEENJA
U toku eksploatacije gasne instalacije mora se pridravati sledeeg:
1. Instalacijom mogu rukovati samo obuena i ovlaena lica.
2. Instalacija se moe koristiti samo u svrhu kojoj je namenjena, i na nju se mogu prikljuiti ureaji koji su
iskljuivo podeeni za prirodni gas.
3. Rukovalac gasnog postrojenja (instalacije) vodi knjigu rada u koju unosi podatke o radnom pritisku i
temperaturi gasa, kao i o koncentraciji gasa (mereno detektorom gasa) u svim objektima u kojima se nalazi
gasna instalacija. Uestanost kontrole i merenja propisuje distributer gasa.
4. Potrebno je obezbediti stalnu kontrolu nad funkcionisanjem instalacije i ureaja, kao i potrebne mere za
zatitu od svih vrsta oteenja (mehanikih i atmosferskih) kao i zabraniti pristup i rukovanje ureajima
neovlaenim licima.
5. U prostoru regulacione stanice treba odstraniti sav zapaljivi materijal i obezbediti pristup radi intervencije.
6. Oprema za gaenje poara mora biti pripravna za korienje.
7. Distributer gasa duan je da na ulaznim vratima objekta istakne upozorenje na opasnost od korienja
otvorenog plamena.
8. Distributer gasa duan je da u sluaju neispravnosti ma kog dela instalacije ili ureaja odmah obustavi
korienje instalacije ili dela instalacije
9. Za pravilno rukovanje i nadzor nad instalacijom i ureajima potrebno je odrediti kvalifikovano lice, koje je
upoznato sa korienjem instalacije, sa opasnou koja moe da nastupi i sa postupcima u sluaju opasnosti
da bi moglo da pravovremeno i ispravno reaguje u sluaju opasnosti.
10. Distributer gasa duan je da dobro proui sva uputstva i sa njima upozna lica zaduena za predmetnu
instalaciju, kao i da ta uputstva istakne na vidnom mestu.
11. U cilju pravilnog odravanja instalacije i ureaja ovlaeno lice kontrolie fizike veliine od znaaja za
eksploataciju instalacije i ureaja.
12. Ukoliko doe do oteenja na instalaciji ili oteenja antikorozione zatite u toku eksploatacije, distributer je
duan da sva oteenja sanira u najkraem roku.
6.7. ZAKLJUAK
Projektom su predviene sve potrebne mere za otklanjanje tetnosti i opasnosti u pogledu zatite od
poara, zatite ivotne okoline i zatite na radu.
Beograd, 2015. godine
Odgovorni projektant
______________________________
Marijana Jovii, dipl. ma. in.

1.7

GRAFIKA DOKUMENTACIJA