Slobodna Deca Samerhila PDF

N aslov originala:
. S. Neill: SUERHILL - Radical Approach

to Child Rearing 1!;1 Hart Publishi,ng ., 1960.
Britanski pedagog Aleksandar ~aterleJ?-d N (roc1en 1883) osnovao 1921. godin~ u Jed.D;oJ. engleskoj pokrajini skolu Samerhil, . u .kOJOJ su
nastava i vaspitanje dece postavlJem na pot
puno nove pedagoske i psl<>Ake o;;nove. Rad
u Samerhilu, kome govon ova knj1ga, smatra
se jednim od najmaeajnijdh ~dagoskih ekspe
rimenata veka. Poslednjih decenija Nilov
rad i njegove ideje . su l?re~et ze.stoke
kritike ali su dobili i velika pnznanJa ement
lih ped~go~, psihologa i antropologa. Predgovor
za ovu knJigu napisao Erih From.
PREDGOVOR ERIHA
FROA
1
Napredni mislioci proklamovali su tokom XVIII
veka ideje slobodi, demokratiji i samoopredeljenju,
i te su ideje u prvoj polovini veka urodile plodom
u oasti orazovanja. Zamenjivanje autoriteta slobodom ilo osnovni princip tog samoopredeljenja. Njegov smisao poeivao u podutavanju deteta bez upotrebe prinude i to podsticanjem detinje radoznalosti i
spontanih potreba, kako i se pobudilo interesovanje
deteta za svet koji ga okruZuje. Ovakav stav oznacio
pocetak progresivnog obrazovanja i predstavljao va!an
korak u razvoju licnosti.
lpak, rezultati novog metoda behu cesto ispod
oeekivanja. U poslednje vreme ima sve vise nepovoljnih
reagovanja na progresivno obrazovanje. Danas mnogi
veruju da sama ta teorija pogresna i da i trebalo baciti u zapeeak. Jata po,kret u pravcu poostravanja discipline, takode i kampanja da se nastavnicima javnih skola dozvoli fizicko kafnjavanje ueenika.
Mozda najvainiji cinilac u ovakvom reagovanju
veliki uspeh koji u nastavi postignut u Sovjetskom
Savezu. U toj zemlji se u punoj meri primenjuju sta
Aleksandar S. Nil
rinski autoritarni metodi, izgleda da njihovi rezultati,

bar sto se tice samog znanja, ukazuju na to da ismo
i mi bolje ucinili ako ismo se vratili starim disciplinskim merama i prenebregli sloodu deteta.
Da li ideja obrazovanju bez upotrebe prinude
pogresa? cak i ako sama ideja nije pogresa, kako
mozemo objasiti njen relativan euspeh?
Verujem da ideja slobodi dece nije ila pogresa, ali da gotovo uvek ila izvitoperavana. Da
ismo tom pitanju pristupili na jasan naCi, najpre
moramo razumeti prirodu slobode, da ismo to uCiili moramo napraviti razliku izmedu javnog autoriteta
i anonimnog autoriteta. *
Javni autoritet se pimenjuje neposredno i izricito.
Osoba od autoriteta otvoreno saopstava koja
podredea: Moras to da uCinis. U protivom, protiv tebe iti primejene izvesne sankcije. Aonimni
autoritet tezi da prikrije upotrebu prinude. On se pretvara da autoritet postoji, da se sve cini uz saglasnost pojedinca. Dok nastavnik u proslosti govorio
Dzoniju: Moras to da uCinis,inace cu te kazniti, savremeni nastavnik kaze: Siguran sam da ti se dopasti
da to ucinis. U potonjem slucaju, sankcija za neposlusnost ne sastoji se u telesnom kaznjavanju, vec se
ogleda u ozaloscenom licu roditelja ili, sto jos gore,
komuniciranju osecanja neprilagodenosti' osecanja
da se ne postupa onako kako postupaju ostali. Javni
autoritet koristio fizicku prinudu, dok anonimni
autoritet primenjuje psihicko manipulisanje.
Prelaz sa javnog autoriteta devetnaestog anoimi autoritet dvadesetog veka i uslovlje orgaizacioim potrebama naseg savremcnog idustrijskog
* Podrobnija analiza proema autoriteta moze se
naCi u: . From - Bekstvo od slobude, Nolit, Beogad, 1964. (prim. prev.)
Slobodna deca Sart1erhila
druStva. Koncentracija kapitala dovela do stvaranja

gigantskih preduzeea kojima upravljala bljerarhijski
organizovana irokratija. Veliki konglomerati radnika
i slufbenika rade zajedno, pri cemu svaki pojedinac
deo ogromnog mehanizma organizovane proizvodnje,
koji, da uo~te funkcionisao, mora da funkcionise
glatko i bez zastoja. Pojedini radnik postaje samo zupCanik u mehanizmu. U takvoj organizaciji proizvodnje,
pojedincem se upravlja i manipulik.
Pojedincem se takoc.1e upravlja i manipulise i
oasti potrosje u kojoj on, navodno, ispoljava slobodu izora. Bilo da se radi konzumiranju hrane,
odece, piea, cigareta, filmova ili televizijskih programa,
na delu moeni aparat sugestije koji ima dva cilja:
prvo, da stalno poveeava apetit pojedinca za novim potrosnim doI1iia; i drogo, da usmerava taj apetit u
pravcu koji najrentabilniji za industriju. Covek se
pretvara u potrosaea, veato sisance, cija jedina
zelja da trosi vise i l.
Na.S ekonomski sistem mora da stvara ljude koji
odgovarati njegovim potrebama, ljude koji spremno
sarac:tuju, ljude koji zele da sve vise i vise trose. Nas
sistem mora da stvara ljude ciji su ukusi standardizovani, ljude koji su izrazito pod.loZni uticaju, ljude crje
se potrebe mogu predvideti. Nasem sistemu su potrebni
ljudi koji se osecaju slobodnim i nezavisnim, ali su
uprkos tome spremni da cine ono sto se od njih oeekuje, ljudi koji se bez trvenja uklopiti u drustveni
mehanizam, oni koji mogu da budu usmeravani bez
priude i voc:ta, i bez ikakvog drugog cilja izuzev onog
da dobro proc:tu.* Stvar, dakle, nije u tome sto
* Za podrobniju analizu uticaja americk~ industrijskog sistema karakterolo~ku strukturu d videt1:
. From Zdravo dru~tvO, Radc, Beograd, 1963. (prim.
prev.)
Aleksandar S. Nil
autoritet estao, cak: ni u tome sto oslablo, vec

u tome sto se iz javnog autoriteta prinude pretvorio
u anoimni autoritet ubedivanja i sugestije. Drugim
recima, da i i prilagodljiv, savremei oovek prinude da gaji iluzije kako se sve dogada uz jegovu
saglasost, iako se ta saglasnost od g moze iznuditi pomocu suptilnog manipulisaja. Njegova saglasost se, prema tome, stice iza njegovih leda, ili iza
njegove svesti.
Isti izumi primejuju se i progresivnom obrazovanju. Dete prinudeno da proguta pilulu, ali
presvucena slojem secera. Roditelji i nastavnici pobrkali su istinsko neautoritarno obrazovanje sa obrazovan jem putem ubedivanja i skrivene prinude. Na taj
acin progresivno obrazovanje degradirano. Nije
uspelo da postane ono sto trebalo da bude i nikad
se nije razvilo onako kako trebalo.
II
Sistem . S. Nila predstavlja radikalan pristup

odgoju deteta. mom misljenju, njegova knjiga
vrlo znacajna zato sto zastupa pravi princip obrazovanja bez straha. U skoli Samerhil autoritet nije maska
za sistem manipulisanja.
Samerhil razvija teoriju, vec prenosi stvaro, gotovo cetrdesetogodisnje iskustvo. Autor se zadovoljava
konstatacijom da sloboda funkcionise.
Principi koji cine OSO'\/U Nilovog sistema izlozeni

su ovoj knjizi na jednostavan i nedvosmislen nacin.
Oni se mogu ovako iezimirati:
1. Nil cvrsto veruje detinju dobrotu. veruje da
sc prosecno dete rada kao bogalj, kukavica ili bez-
Slobodna deca Samerhila

dni
automat, vee raspola!e punim potencijalom da

voli zivot i bude zainteresovano za njega.
2. Cilj obrazovanja - u stvari cilj Zivota - jeste da se
radosno radi i da se nade sreea. Prema Nilu, iti sreean
znaci iti zainteresovan za Zivot; ili, kako ih to sam
predocio, reagovati zivot ne samo mozgom nego citavom lic<>Scu.
3. Intelektuali razvoj nije dovoljan za obrazovanje.
Obrazovanje mora da ude i intelektualno i emoclonalo. U savremeom drustvu nailaZimo na sve veeu
podvojenost izmedu intelekta i oseeanja. Iskustva danasjeg coveka uglavnom su misaona, manje predstavljaju trenutno poimanje onoga sto srce oseea, oko
vidi i uho euje. u stvari, podvajanje intelekta i s
dovelo savremenog ooveka do gotovo sizoidnog
mentalnog stanja, u kome on postao skoro nespOsoan da iskusi ilo sta, izuzev uz pomoc misljenja.
4. Orazovanje mora da bude prilagodeno psihickim potrebama i mogucnostima deteta. Dete nije altruist. Ono
jos uvek ne voli u smislu zrele ljubavi odraslog coveka.
Pogresno oeekivati od deteta nesto sto ono mofe da
ispolji samo na blpokritski nacin. Altroizam se razvija
posle detinjstva.
5. Dogmatski nametnuti, disciplina i kaZnjavanje stvaraju strah, strah stvara eprijateljstvo. eprija
teljstvo mora da bude sveso i otvoreno, ali ono,
uprkos tome, paralie preduzimljivost i auteticost
s. Opseze discipliske mere prema deci su stetne i ometaju normalan psiblcki razvoj.
6. Sloboda znaCi odsustvo pravila. Ovaj vrlo va!an
princip koji aglaava Nil sastoji se u tome da p<>Ste>
vanje Jicnosti mora da bude uzajamo. Nastavnik ne
upotrejava priudu protiv deteta, ali ni dete nema
pravo da upotrebl priudu protiv astavnika. Dete ne
moze da uznemirava odraslog samo zato to dete,
]0
Aleksandar S. Nil
niH sme da koristi pritisak jedan od mogih acina

koje to i ume.
7. s povezaa sa ovim pricipom potreba za
stvarnom iskreoscu od strae astavika. Autor kaZe
da, tokom 40 godia rada u Samerhilu, ikad nije slagao k dete. god ude itao ovu knjigu, i
uveren da ta izjava, koja moze da zvu6i kao hvalisanje, jednostavno istiita.
8. Zdrav razvoj liosti alafe da dete k raskrsti
primarne veze sa i majkom, ili sa kasijim substitutima u drustvu, i da postane doista ezaviso.
mora da ui da se sa svetom suoeava kao pojedinac.
Mora da avike da traZli sigurnost u k simblotskoj vezaosti, vec u sopstvenoj moci da poima svet
itelektualo, emocioalo i estetski. Dete mora da upotrebl sve svoje moei da i ilo u slozi sa svetom, ne
da trazi sigurost pomocu podredeosti i domiacije.
9. Fukcija s krivice da, u prvom redu, veze
dete za autoritet. s krivice prepreka za sticaje ezavisosti. zapocije ciklus koji stalo oscilira izmedu pobune, k, podredeosti i v pobune. Krivica, oakva kakvom oseca vecina ljudi
nasem drustvu, i prevashodno reagovaje glas
savesti, vec sustii svest epostovaju autoritet
i strah od odmazde. Pri tom nije vaZo da li kazna
fizicke prirode, ili se radi uskraCivanju Ijubavi, ili
covek jednostavno priude da se oseca kao autsajder.
Svako s krivice stvara strah, strah rada epri
jateljstvo i pretvaranje.
. U skoli Samerhil m veroauke. Medutim, to
znai da se Samerhilu vodi racuna m sto
i se, uopsteo, moglo azvati humaitarnim vredosti
ma. Nil to jezgrovito kaze: Bitka se vodi izmedu
oih koji veruju i oih koji veruju teologiju, vec
izmedu pobornika slobode coveka i pobornika gusenja
11

sloode
coveka. Autor astavlja: :ioJednog dana, nova

generacija neee prihvatiti prevazic:tenu religiju i mitove
danasnjice. d bude d<la nova religija, odbaciti ideju covekovom rac:tanju u grehu. Nova religija
slaviee boga cineei ljude srecnim.
Nil krititar sadasjeg drustva. On nagldava da
vrsta licnosti kakvu mi razvijamo oovek mase.
:io:l:ivimo u bolesnom drustvu i :iovecina nasih verskih
obleaja oblcno pretvaranje. Sasvim logicno, autor
intemacionalist i zauzima cvrst i beskompromisan
stav da spremnost rat varvarski atavizam ljudske rase.
Doista, Nil poku5ava da pouci decu k.ako da se
uklope u postojeci poredak, vec nastoji da odgaja decu
koja postati srecna ljudska i, mkarci i !ene
cije se vrednosti sastoje u tome da mnogo imaju,
u tome da mnogo trose, vec u tome da mnogo d.
Nil realist. On uvida da deca koju vaspitava neee
neminovno postici izuzetan uspeh u fivotu, u svetskom
smislu reci, ali zato raspolagati smislom za prave
vrednosti koji ih efikasno spreciti da postanu promaseni ljudi ili izgladneli prosjaci. Autor se opredelio
izmedu punog razvoja licosti i potpunog tdisnog uspeha, i bezrezervno posten u nacinu koji sledi
put do odabranog cilja.
111
CitajuCi ovu knjigu, osetio sam veliki podstrek i
ohrabrenje. Nadam se cla tako iti i sa mnogim
drugim citaocima. znaci da se sla!em sa svakim
stavom autora. Svakako, vecia citalaca citati ovu
knjigu kao k jevandelje, siguran sam da i pisac
m feleo da se to dogodi.
12
Aleksandar S. Nil
Mogao bih na ovome mestu da ukaiem na svoje

dve. g!avne. rezerve. Imam utisak da Nil unekoliko potcenJe vaznost, zadovoljstvo i autenticnost intelektualnog: korist. estetskog i emocionalnog videnja sveta.
DalJe, autor ogrezao Frojdove pretpostavke.
:.~ mis~jenju, ? donekle precenjuje znaeaj seksa,
sto _ ~VOJst;ro froJd~vaca. ipak, ostajem pri utisku
d~ p1sac covek t?llko realan i tako istinskog poimanJa o?.?ga sto se zb1va detetu, da se ove kriticke opas~e v1se odn~sc ~ neke njegove formulacije nego na
nJegov stvarn1 pstup detetu.
.
Naglas~v~m rec realan zato sto mi piscevom

njegova sposobnost UOCa-
pstupu naJVISe pada U Oci

i1anja, .razlucivanja cinjenica
od fikcije i uzdrzavanja
rac?~li~~cija ..i ilu~ija sa kojima zivi vecina ljudi
1 zahvalJUJUCI koJima autenticnost njihovog dozivljavanja okirana.
?d
Nil eovek koji raspolaze onom danas toliko ret~om vr~t~~1 hrabrosti.- hrabroscu da se veruje
sto se v1d1 1 da se realizam kombinuje sa nepomucenim
poverenjcm razum i ljubav. uspeva da ocuva beskompromisu veru zivot i postovaje prema pojedincu ... ~k.sperimetise i posmatra, i i dogaticar
~! ra?1 1z ~goizma. mesa obrazovaje sa terapiJOm, ~~1 za g terapija nije nesto odvojeo sto treba
da rcs1 ekakve s ru vec, jedostavno,
p7oc~s clc~nstriraja cletetu da zivot postoji zato da
1 shvace, ne zato da i se od g bezalo.
Citaocu iti s da ogled kome izvestava
ova vkjiga, neizbezno, ogled koji se asem daasnjem
drustvu moze vise puta ponoviti. I to ne samo zato
sto zavisi od toga da li ga izvodi k izuzeta licost poput Nila, vec i zato sto malo hrabrih i eza
visih roditelja kojima vise stalo do srece jihove
13
dece hego do njihovog USpehac. No, ta cinjenica ni

u kom pogledu ne umanjuje znaeaj ove knjige.
Iako u Sjedinjenim Americkim Ddavama danas
ne postoji nijedna skola poput Samerhila, ova knjiga
moze da koristi svakom roditelju. Njena poglavlja
ga navesti da preispita sopstveni pristup detetu,
zakljuciti da se Nilov naein postupanja sa decom potpuno razlikuje od onoga sto veeina ljudi s prezrenjem
odbacuje kao popustljivostc. Nilovo insistiranje na
izvesnoj ravnotezi u odnosu dete-roditelj - sloboda
znaCi odsustvo pravila - predstavlja nacin misljenja
koji moze radikalno da izmeni domaee manire.
Razboriti roditelj iti zapanjen kad ustanovi
opseg pritiska i moei koje nehotice primenjuje prema
detetu. Ova knjiga i trebalo da puZi nova znacenja
reCima ljubav, odobravanje, sloboda.
Nil ispoljava beskompromisno potovanje prema

zivotu i sloodi i radikalno negiranje prinude. Deca
odgajena takvim metodama razviee unutar sebe kvalitete kao sto su razum, ljubav, integritet i hrabrost, koji
Cine cilj hwnanisticke tradicije Zapada.
Ako to vee moze jednom da se dogodi u Samerhilu,
onda se moze dogoditi svugde - kad ljudi jednom
budu spremni za to. Zaista, kako veli pisac, ne postoje
proematicna deca, vec samo proematicni roditeljic
i pr<>ematicno coveeanstVO. Verujem da Nilov rad
seme koje prokHjati. Njegove ideje vremenom
postati opsteprihvacene u novom drustvu u kojem sam
eovek i njegovo otvaranje predstavljaju vrhunski cilj
svih drutvenih nastojanja.
SLOBODNA DECA
SAMERHILA
V 5 deca isu va5a deca.

su siovi i kceri Zivota koji cezne za sobom.
dolaze kroz vas, ali od vas,
I mada su s vama, vam ipak pripadaju.
Mozete im dati svoju ljubav, ali i svoje misli,
er imaju vlastite misli.
Mozete udomiti jihova tela, ali i jihove dSe,
Jer jihove dSe obltavaju domu sutra.Sjice koji vi
mozete posetiti, cak ni sovima.
Mozete stremiti da budete poput jih, ali nastojte
da ih uCiite slicima sebl,
er zivot ide atra5ke, iti se zadrzava
jucera5jici.
Vi ste lukovi iz kojih se vasa deca kao zive strele

di.
Neka
stezaje
va5oj saci strelca bude
radost.
Gibran
deca buduce dane,

Ove gorke citajuci strae,
Da ila, doba sto i,
Slatka ljubav jedaka zlocinu.
Vilijem Blejk
UVOD
U psihologiji nijedan oovek ne zna suvi~. Unutarnje sile ljudskog zivota ~ uvek su pretezno skrivene od nas.
Od kada ju Frojdov genije oziveo, psihologija
daleko dospela, ali ona jos uvek nova nauka koja
obale nepoznatog kontinenta tek ucrtava u kartu. Za
pedeset godiina, psiholozi se verov?.tno sme5kati zbog
naseg danasnjeg neznanja.
Od kada sam napustio obrazovanje i < da se
bavim decijom psihologijom, morao sam da se pozabavim svakojakom deoom - pa1ikueama, lopovima, laic>
vima, decom koja mokre u krevetu i decom lose naravi. Godine intenzivnog rada na vaspitanju dece uverile su me da srazmerno malo poznajem sile koje
motivisu Zivot. Ubeden sam, medutim, da roditelji koji
su morali da se pozabave samo sopstvenom decom
znaju mnogo manje nego .
Posto verujem da tesko dete gotovo uvek postaje
tesko zbog pogresnog postupanja kod kuee, usudujem
se da se obratim roditeljima.
$ta oast psihologije? Predlafem letenje.
Ali, koja vrsta lecenja? , recimo, ne zelim da budem
izleeen od svoje navike da iram narand!astu i cmu
20
Aleksandar S. Nil
boju, niti zelim da budem izlecen od pusenja, ni od

U.Zivanja boci piva. Nijedan nastavnik m pravo
da Ieci dete od bucog lupanja u dobos. Jedio I
koje treba primejivati jeste l od esreee.
Tesko dete jeste dete koje esreeno.
u stanju rata sa samim sobom, otuda i u ratu
sa svetom. TeZa:k oovek istoj vreci. Nijedan sretan
covek nikad pravi ered ekom skupu, iti zagovara rat, niti lincuje crnca. Nijedna sreca zena nikad
ne zaoveta mZu ili deci. Nijedan sreean oovek ne
ublja i ne krade. Nijedan sreean poslodavac zastrasuje svoje namestenike.
Svi zlocii, sve :mrije i svi ratovi mogu da se
svedu nesreeu. Ova knjiga pokusaj da se prikaZe
kako nastaje nesreca, kako unistava ljudski Zivot
i kako deca mogu da se odgaje tako da do esrece
uopste dode.
Jos vise, ova knjiga priea jednom mestu, Samerhilu, u kome se Ieci deeija nesreea i, sto va!nije,
u kome se deca odgajaju u sreci.
SKOLA SAERHIL
KONCEPCIJA
SAERILA
Ovo priea jednoj savremenoj skoli - Samerhilu.

Samerhil osnovan 1921. godine. Skola se nalazi
u ataru sela Leistona Safou, u Egleskoj, udaljena
oko 150 kilometara od Londona.
Ree-dve ucenicima Samerhila. Ima dece koja dolaze Samerhil sa pet godina, dok druga stiZu u poznijem rastu, kao petnaestogodiSnjaci. Deca uglavnom
ostaju u skoli do svoje sesnaeste godine. Oblcno imamo
oko 25 decaka i 20 devojcica.
Deca su rasporec:1ena u tri starosne grupe: grupa
11ajmiac:1ih obuhvata decu izmedu pet i sedai godina;
srednja, decu od osam do deset; i grupa najstarijih,
decu od jedanaest do petnaest godina.
Imamo prilicno veliki priliv dece iz stranih zemalja. U ovom trenutku (1960), medu petoro
dece iz Skandinavije, jedno iz Holandije, jedno iz Nemacke i jedno iz Amerike.
22
Aleksandar S. Nil
Deca stanuju starosnim grupama, u okviro

svake grupe nalazi se jedna domoupraviteljka. Gropa srednjeg uzrasta stanuje u zidanoj zgradi, dok najstariji stanuju u monta!nim kueama. Samo nekoliko
starijih ucenika ima zasebne sobe. Sobe se ne pregledaJu, niti iko posprema umesto ucenika. Deca se
brinu sama sei. Niko im ne odrec1uje ni nacin ode
vanja: ona se u svim prilikama kako im padne
na pamet.
Novine ovo nazivaju 10idimidodimi skolom i tak.o
daju na znanje da se radi leglu primitivaca koji se
ne obaziro ni na kakva pravila i ni na kakav nacin
ponasanja.
Cini mi se stoga da nno da napisem pricu
Samerhilu, najpostenije sto mogu. Da moje pisanje
pristrasno, sasvim razumljivo, no ipak 6u pokuSati
da u istoj meri prika!em i dobre i slabe strane Same
hila. Njegovim dobrim stranama treba pripisati zdravu, slobodnu decu Oiji ~ivot nije zatrovan strahom i
mdnjom.
Ocigledno da skola u kojoj su zivahna deca
nagurana klupama da u njima uce vecinom nekorisne predmete - losa skola. Ona moze iti dobra samo
za one koji veroju u takvu vrstu skole, to jest za one
nekreativne grac1ane koji zele pos1usnu, nekreativnu decu, koja se uklopiti u civilizaciju u kojoj novac
merilo uspeha.
Samerhil kao eksperimentalna skola. On
to viSe nije. Danas to demonstraciona skola, jer ona
demonstrira da sloboda moguea.
U CaSU kada S osnivali skolu, moja prva SU
pruga i imali smo jednu ideju vodilju: stvoriti skolu
koja odgovara detetu, ne dete koje odgovara skoli.
Predavao sam mnogo godina u uoblcajenom tipu
skole. Princip tih skola upoznao sam do tanCina. Dobro
23
sam zna.o da sve to pogresno, ilo pogresno jer

se zasnivalo koncepciji odraslih tome sta deca
treba da budu i k.ako treba da uee. Takva koncepcija
poticala iz doba u kome psihologija ila jos nepoznata auka.
1 tak.o, odva.Zismo se da napravimo skolu u kojoj
i deci ila data sloboda da budu ono sto jesu. Da
ismo to postigli, morali smo da se odreknemo svake
discipline, svakog upravljanja, nametanja, moralnog vaspitanja, veronauke. . . Smatrali su nas odva.Znim, no
to zaista n.ije zahtevalo hrabrost sa nase strane. Sve sto
to iziskivalo ilo upravo ono sto smo posedovali:
bezgranicno poverenje u dete kao dobro, ne zlo i.
vera u dobrotu deteta nije nas, vec gotovo cetrdeset
godina, nikad napustala, naprotiv, pretvorila se u cvrsto
uverenje.
islim da dete , prirodi mudro i realno. Ako
mu se omoguci da bude samostalno, ako mu odrasli
ne sede glavi sa svojirn savetima, ono se razviti
najvise sto moze da se razvije. Razumljivo, Samerhil
mesto u kome oni .koji poseduju urodenu sposob
nost i felju da budu skolci - postati skolci, dok
drugi, cija jedina sposobnost da ciste ulice - Cistiti
ulice. No, do sada iz na5e skole niti izaSao neko ko
postao cistac ulica, niti ovo pricam sa neke snobovske tacke gledista, buduci da mi bilo dra!e da
skola oformljuje srecne cistace nego neurotiene ucene ljude.
k izgleda Samerhil? , jedno sigurno,
to da easovi nisu obavezni. Deci data puna slo
boda da .ih pohac1aju, ili da se drze podalje od njih - godinama, ako tako zele. Raspored casova postoji,
ali - samo za nastaV111ik.e.
Deca oicno prate predavanja u skladu sa svojim
uzrastom, ali ponekad i shodno svojim interesovanjima.
24
Aleksandar S. Nil
Kod nas nema ikakvih ovih astavnih metoda, jer

smatramo da astava, kao takva, nema mnogo znaeaja.
Da li u nekoj skoli postoji specijalan metod ucenja
slozenog deljenja ili , uopste nije itno, osim za one
koji hoce da ga nauce. dete koje hoce da nauCi slozeo deljenje uspece tome kakav mu nacin nastave pruiili.
Deca koja Samerhil dolaze zabavisnom uzrastu posecuju casove od samog pocetka boravka kod
nas. Medutim, ucenici koji stizu iz drugih skola zaklinju se da vise nikad, ni u kom slucaju, nece kroeiti
ni na kakav grozan cas. i se igraju, voze icikl, smetaju ostalima, a1i od casova nema ni govora. Desava se
da to traje mesecima. Vreme dolazenja k sebl zavisi od toga koliko mrznje njih usadila prethodna skola. Rekord drii jedna devojcica koja dosla iz manastira.
Besposlicila u tri godine. Proseco vreme ozdravljenja od averzije prema casovima inace tri meseca.
Oni kojima ovakvo videje slobode strano zapitace se kakva to luda kuca kojoj deci dozvoljeno da se igraju vasceli dan ako to zele. Mnogi
odrasli kazu: Da su mene poslali takvu skolu, nikada nista ne ih postigao. Drugi izjavljuju: Takva
deca i duboko unesrecena kada budu morala da se
odmeravaju sa decom koja su naucila da uce.
Secam se Dzeka koji s apustio sedamnaestoj godini da i se zaposlio jednoj fabrici. Jednoga
dana pozvao ga direktor fabrike.
Vi ste momak iz Samerhila, rekao . Zanima
kako vam ta vrsta obrazovnja izgleda sada, kada
radite sa momcima iz tradicionalnih skola? d iste,
recimo, v irali, da li iste otisli Iton ili Samerhil?
U Samerhil, naravo, odgovori Dzek.
25
Ali, sta to Samerhil pruia sto ne pruiaju ostale

skole?c
Dzek se poeesa glavi.
Nemam pojma, rece razmisljaju6i. Mislim da
vam daje osecanje potpune vere u sebe.
Da, reee suvo direktor. Primetio sam to cim
ste usli.
Pobogu!, nasmeja se Dzek. Zaista mi zao
ako sam na vas ostavio takav utisak.
Meni se to dopada, reee direktor. Vecina onih
koje pozovem svoju kancelariju uzvrpolji se, oseea
se nelagodno. Vi ste usli kao da ste mi ravni. , uzgred,
sta ste ono rekli, u koje odeljenje blste zeleli da predete?
Ova priea potvrduje da u, samo sebl,
manje vaino od licnosti i karaktera. Dzek nije polofio
prijemni na univerzitetu jer mrzeo u iz knjiga.
No, nepoznavanje Lembovih eseja i francuskog jezika
i ga unazadilo u zivotu. On danas uspesan iZenjer.
ipak, u Samerhilu se mnogo u~i. Mozda se na8i
dvanaestogisnjaci ne mogu meriti u lepom pisanju, izgovoru ili deljenju sa razredom istog uzrasta iz k
drukOije skole, ali u zadatku koji zahteva kreativost asi uceici ubedljivo adjaeati druge.
U nasoj skoli postoje razredni ispiti, no ,
s vremena na vreme i sale radi, vrsim eku vrstu propitivanja. Pitanja, aravno, nisu sroeena tako da budu
ozblljna, se deca istiski zabavljaju odgovarajuci na
njih. Pridoslice oblcno dosezu nivo odgovora uceika koji su se vec odomaCili kod nas. Daleko od toga
da su njihove intelektualne sposobnosti manje, pre
u pitanju to sto su ova deca ila do te mere naviknuta
red u koloteeini ozblljnosti, da ih zbunjuje i najmanja lezernost u pristupu.
26
Aleksandar S. N il
i ila
zabavna strana naseg nastavnog sistema.
U svi razredia se nogo radi. Ako iz nekog razloga
nastavnik ne moze da odrzi cas zakazano vreme, to

oblcno propraceno vidni razocarenjem cenika.
Dejvida, starog devet godina, orali smo da izo.
I zbog velikog kaslja. Plakao na sav glas i
bunio se: Propstic Rodzerov cas geografije. Dejvid
kod nas i prakticno od rodenja i stekao s i
odredene predstave potrei pohadanja nastave.
sada predaje atematik Lodonskom nivezitet.
Pre nekoliko godia, na opste skolskom sastanku
(na k svi koji pripadaj skoli izglasavaj skolska
pravila, pri svaki cenik i svaki clan nastavog
s ima pravo na jedan glas), ilo predlozeno da
se eki krivac kazni na taj nacin sto se celih
nedelj dana zabraniti pristup casove. Deca s se
sprotivila, tvrdeCi da kazna prestroga.
kolege i s pravu averzij prema
svi vrstaa ispita. U nasi i, prijernni ispiti za
univerzitet su prava anatea. Medti, mi ne mozemo
da di da podueavamo decu iz predmeta koji se
od njih traze. Jasno da su ispiti, dok bud postojali
kao takvi, jaci od nas. Zato nastavno s Samerhila uvek kvalifikovano da predaje utvntenim normama.
Nije stvar t sto velik broj dece zeli da polaze standardne ispite - to cine s oni koji hoce da
se is na niverzitet. I.zgleda da ni ta deca nemaju
preteranih teskoea sa ispitia. Ona oblcno pociju oziljno da se pripremaj za prijeni ispit na niverzi
tet sa 14 godia i za to i potrebo otprilike trj
godie. Rz se, to i polazi svima za rukom
priliko prvog polagaja. No, vafno to sto ponovo
pokusavaju.
27
Samerhil verovatno ajsrecija skola svet.

Kod nas zabusanata, slueajevi ostalgije za
kuco s alobrojni. Tuce su retkost, ali prepirke
isu. Gotovo da nisam i priliku. da ikada vidi
tueu sa pesnieanje, eega 1: ilo kod nas kad s ili
deca. Retko u detinji plac jer deca, ako su slobodna, imaju daleko manje povoda da izraze ~u
nego deca koja su ugnjetena. Mrmja rada rznJU - ljubav rada ljubav. Voleti znaci stati strau deteta, sto sv za svaku vrstu skole. Ne mozete
iti strani dece ako ih kaZjavate i na i iskaljujete svoj bes. Samerhil skola u kojoj dete z
da prihvaceo.
Da v pravo kafem, i i u Samerhilu ismo
bez ljudskih m. Jedog proleea sam utrosio nekoliko sedmica sadeCi kropir, kad sam u j.unu prietio
da ekoliko sadnica i~c1!pano, napravio sam dZum.
bus. ipak, razlika izmedu srdZbe i srdzbe kakvog pobornika bezslovne poslnosti s: sam
se razjario zbog krompira, dok i se. ljutnja ovog drugog svela pitaje morala, na pitanje dobra i zla.
nisam rekao da ukrasti moje krompire ilo nesto
rdavo i nisam stvar postavio nivo dobra i zla, nego na
ivo svojih krompira. Radilo se mojim kropirima
i iko i imao pravo da ih dira. Nada se da sam
s podvukao razliku.
Dozvolite mi da se izrazi i drugi i. za
decu ne predstavlja atoritet pred kojim i trebalo da drhte. Ravnopravan sam s njima, buka koju
sam adigao zbog svojih krompira za njih zaci isto
sto i buka koju i diglo ilo koje dete ako i ,
recimo, probusili guu iciklu. Sasvim ezbedno
izgrditi dete ako ste sa nji ravnoj ozi.
Ima, pak, oih koji reci: Prieam ti pricu! Ravnopravosti moze iti! Nil gazda, stariji i
28
Aleksandar S. Nil
pametniji. 1 to doista t. sam gazda, i ako

u zgradi iizio pofar, deca i k meni dotrCala za
pomoe. znaju da sam ve6i i da vise zam, sto
ikakvog znaeaja kad sam sa jima jihovom
sopstveom terenu, to jest krompiristu, da se tako
izrazim.
Kada mi petogodisji Bili alozio da apustim
jegovu rodedansku zabavu jer me u nije pozvao,
otisao sam smesta i bez okoliseja, bas kao sto Bili a
pusta moju sobu kada mei nije do jegovog drustva.
Tesko opisati ovu vrstu odnosa izmedu astavnika
i deteta, ali svaki posetilac Samerhila z sta mislim
kad kafem da taj odnos ideala. uooljivo i
odnosu prema astavnicima uopste. Rada, coveka koji
predaje hemiju, svi zovu Derek. Ostali claovi s
poznati su kao Hari, Ula i . sam Nil, kuvarica
Ester.
U Samerhilu svi imaju ista prava. Niko sme da
hoda mom velikom klaviu, smem da koristim icikl ekog deeaka bez jegove dozvole. Na opstem skolskom sastanku glas petogodisjeg deteta vredi
koliko i moj.
Ali, reci zalac, praksi SU, rv, presudi
glasovi odraslih. Zar sestogodisje dete saceka
r da vidi kako vi glasate, tek d dize ruku?
lico bih voleo da to katkad uradi, jer vecina
mojih predloga iva prihvacea. Na slobodnu decu
i Iako uticati, ovoj pojavi it elemeat odsustvo straha. Zaista, odsustvo straha esto najlepse
sto moze da se dogodi detetu.
Nasa deca se astavog s. Jedno od
skolskih pravila glasi da se posle deset uvece gorjem spratu postuju red i mir. d veceri, oko jedaaest, hodniku gornjem spratu i se jastucima, tako da sam kraju i primora da -
29
stim radi sto i odem da se bunim. Kada sam stigao

gore, zacuo sam jos samo ~bano tapkanje bosili
ogu, zatim u praznom hodn1ku zavl?dao muk. ~d
jedom, zacuh razoearani glas: , to samo N1l!c,
posle cega bez zastoja astavljen provod. Posto s~
im objasio da donjem spratu pokusavam da 1?1~
sem knjigu, pokazali su razumevanje i odmah se sl?~1l1
da prestanu da galame. Prethodno se, ~ehu raz~e~l1 Jer
su pomislili da im ' tragu 1 dezurn1 (1 sam
jihovih godina).
.
Podvlacim z odsustva straha pred odraslIa.
Devetogodisje dete doei ~ da mi ~ da
loptom razbllo prozor. m1 to saopsta~~ J~r se .~~
boji da iti Wozeno srdZi i ~oraloJ ~1~11.
evetualo morati da plat1 prozor, 11 1kada
morati da strahuje od pridikovanja i kaZjavanja.
Pre ekoHko godia se desilo da Skols~ u~rava
dala ostavku, niko nije i voljan da se kandiduJe ~
izborima. Iskoristio sam priliku da istaknem sledee1
proglas: ", dole potpisani, nedos1:~ uprave, pr?"
glasavam sebe za diktatora - Hajl Nill Urzo. ~
doslo do komesanja. istog popodneva ~5 I
Vivje, star 8 godina, i izjavio: Nil.e, razblo sam prozor fiskulturne sale!c
Pokazah mu vrata: .Nemoj da me ~javis ~
sitnicama, rekoh, i on ode. Nesto kasmJe, vrat10 se 1
rekao da razio dva prozora: Ov~. puta stv~ ~
zaintrigirala, zatraZih da 1 ob1asm cemu vic.
Ne volim diktatorec, reee, dopada mi se
ni da Zivim bez klope. (Kasnije sam saznao da o~~r
prema diktaturi l?okusao ~ ~ i~al!- na ku~, koJ1
jednostavno zaklJucao kuhiJU 1 otisao ku6).
* Na nemackom: Ziveo! (svojevremeo deo nacistiCkog pozdrava). (prim. prev.)
Aleksandar S. Nil
30
Dobro, sta nameravas da preduzmd?c, upitah.

Da i dalje razbljam prozorec, odgovori on odluco.
on i ueini.
..
izjavio da poraz~IJ.a~ 17 prozora. Ali, pazi, rece ozblljno, eu platit1 stetu.
S astavi!, rekoh, sto
d se sledeci put pojavio,
k?
Od dzeparca. Koliko i vreena za to treba?c

Napravih brzu ractmicu. Oko deset godinac,
rekoh.
Za treutak se sracio, zati videh kako u se
lice razgaljuje.
Ura!, uzviku, oram nista da platil
..
s!a sa pravilom postovanju liene svoJine ?, up1tah. Prozori su licna svojinac.
. . . Zna, sada vise ne vafi pravilo licnoj svoJlDI. Nema uprave, uprava stvara pravila.
Mora iti da ga izraz g lica podstakao da
doda: Ali, veze, platicu prozore!c
Medutim, nije u ilo s:teno da plati prozore.
Na predavaju, koje sam neposredo posle toga odr!ao
~do~u~ is:pricao s ovaj dogadaj. Posle izlaganja,
~r1sau ffil . Jedan lad COVek i pruZiO OVCaniCU od
Jedne funte kao nadoknadu za prozore koje ali
antihrist razblo.
Dvc godine kasnije, Vivjen jos uvek prieao
p~zorima i coveku koji platio stetu. Mora da
opasno zvekut, jer nikad zivotu nije video
objasnjavao .
'
Ako u deci nije prisuta strah, lakse ostva171ju kontakte sa nepoznatim ljudima. Engleska rezerv1sanost u osnovi nije nista drugo do strah, i upravo
zato su najrezervisaniji oni koji su najimucniji. Cinje-
31
nica da se deca Saerhilu ophode izuzetno prijateljski r posetiocima i nepoznatim osobama ispunjava
moje kolege i mene ponosom.
Istini za volju, medutim, mnogi nasi posetioci su
zanimljivi deci. Najomrafenija vrsta posetioca nastavnik, narocito zagrizen nastavnik, koji traZi da vidi
decije crteze i pismene radove. Najomiljeniji posetilac
onaj koji ima da ispriea neku uzbudljivu prieu -.
avanturaa putovanjima ili, sto vrhunska poslast1ca,
iz avijacije.' Boksera ili tenisera deca neee napustiti ni
za tren, dok neko ko se razrnahuje teorijama z
ustezanja iti ostavljen sam.
Najcesce zapaZaje koje iznose posetioci jeste to
da im tesko da rauiznaju ko uOOnik ko nastavnik.
tacno: atmosfera harmonije do. te r p~
sutna kada deca osecaju podrsku odraslih. Nastavnik,
samo zato sto nastavnik, ne u.Ziva nikakva posebna
prava. s i utenici jedu istu hranu i pridrZav~ju
se istih pravila zajednickog Zivota. Deca 1 se ose~a
povredeno ako i nastavnici imali posebne povlastice.
U vree dok sam jednom nedeljno drZao nastavnom osoju predavanja iz psihologije, deca su poeela
da prigovaraju da to nije pravo. Prom~nio sam pl~ i
dozvolio pristup predavanjima za sve iznad 12 godina.
Utorkom uvete, moja soba bila puna mladefi !eljne
znanja, koja ne samo sto slubla, vec bez ~te
zanja izrafavala svoje misljenje. Mec:tu temama koJe su
deca trafila da obrac:tujem ile su i sledeee: kompleks
niZe vrednosti, psihologija krac:te, psihologija gangstera,
psihologija humora, za5to tovek postao moralist, masturbacija, psihologija gomile. Ocigledno da ova
deca uCi zivot sa kri.stalno jasnim predstavama
sebl i drugima.
Najcesee pitanje koje posetioci Samerhila postav
ljaju sledeee: aNeee li se deca naci u vrzinom kolu
32
Aleksandar S. Nil
i okiviti skolu sto ih nije naterala da nauce aritmetiku ili muziku? Odgovor glasi: mladog Fredija Betovena ili mladog Tomija Ajnstajna nista na svetu nece
spreeiti da se bave onim sto zele.
Funkcija deteta da zivi svoj zivot - ne zivot
kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi trebalo da zivi, i ne zivot smislu koji odredio strucnjak za obrazovanje, smatrajuCi da zna sta najbolje.
Svako uplitanje i usmeravanje od strane odraslih dovodi do stvaranja generacije robota.
Decu ne mozete naterati da uce muziku ili nesto
drugo, da ih, do izvesne mere, ne pretvoite odrasle beskicmenjake. Vi ih oikujete u buduce ljude koji
prihvatiti status quo. dobro za drustvo kome
su potrebna poslusna i prikovana za kancelarijske
stolice, ili prodavci - hodajuce lutke radnjama, ili
automatizovana stvorenja koja svakog jutra osam i
hvataju voz iz predgrada, recju to dobro za
drustvo koje preplaseni mali eovek, na smrt prepadnuti konformist, nosi na svojoj izlizanoj grbaci.
POGLED NA SAMERHIL
Dozvolite mi da opisem tipican dan u Samerhilu.
Dorucak od osam i petnaest do devet. Nastavno s
i ucenici sami donose dorucak iz kuhinje u trpezariju. Kreveti i trebalo da budu namesteni do pola deset,
kada poCinje nastava.
Na pocetku svakog tromesecja izlaie se raspored
casova. Tako, recimo, Derek, nastavnik hemije, radi
sa 1 razredom ponedeljkom, sa 11 razredom utorkom,
itd. imam slican raspor~d za engleski i matematiku,
Moris za geografiju i istoriju. Manja deca (od sedam
do devet godina) oblcno provode celo pre podne sa
33
svojim uciteljem, ali i ona dolaze u pirrodnjacki kabinet i kabinet za. likovno obrazovanje.
Nijedan ucenik nije primoran da pohac:ta easove.
Ali, ako Dzimi dode na engleski u ponedeljak, se vise
ne pojavi sve do petka iduce sedmice, ostali se s punim
pravom bune sto koei rad i moze se dogoditi da ga
jednostavno izbace sa easa.
Casovi traju do jedan sat, s tim sto deca iz zabavista, kao i najmlacti ucenici, rueaju u pola jedan. P<>Sto
moramo da obedujemo u dve smene, nastavno s
i najstariji ueemci sedaju za sto pola dva.
Popodne potpuno slobodno. zaista ne znam
sta svi rade tokom popodneva. se bavim bastovanstvom i retko vidam mladariju u izini. Primecujem
da se mladi igraju gangstera. Stariji organizuju igre
kad lepo vreme. Medu starijima, neki su zaokupljeni
motorima, radio-aparatima, crtanjem i slikanjem. Ima
ih koji majstorisu u radionici - popravljaju icikle ili
prave camce i revolvere.
se pije u cetiri sata. U pet poeinju razne aktivnosti. Mladi vole da im se cita. Deca srednjeg uzrasta vole da rade u kainetu za likovno obrazovanje - bojadisu, rezu linoleum, obraduju kozu i prave kotarice. 1 keramickoj radionici se oblcno moze naCi
neka grupa zaneta radom. Uopste, izgleda da keramicka radionica najposecenija, i ujutru i uvece. Najstarija grupa radi od pet nadalje. Radionica za obradu
drveta i metala puna svake veceri.
Ponedeljkom uvece ucenici idu u mesni ioskop,
sa novcem koji im salju roditelji. Ako se utorak promeni program, oni koji imaju novca iogu da idu
ponovo.
Utorkom uvece, nastavno s i stariji ucenici
slusaju moje predavanje iz psihologije. Istovremeno,
mladi drie razne citalacke casove. Sredom uvece
34
Aleksandar S. Nil
igranka. Ploee sa muzikom za .igru iraj~ se iz .~.t

diskoteke. Sva deca lepo igraJU, nek1 poset10c1 iz.
javljuju da .im nisu dorasli u ~kretnim igrama. ~.~~
kom uvece nije predvideno n1sta posebno. StanJ1 1du
u ioskop, u Leiston ili Oldburg. Petak uveee rezervisan za specijalne aktivnosti, kao recimo za probe
pozorisnog komada.
Subotnje veee najmacajnije, buduci da se tada
odrzava opsti skolski sastanak. Posle njega obleno
igranka. U zimskim mesecima nedeljno vece pozoriso veee.
Za rucm rad ne postoji raspored easova. Nema
utvrdenih easova iz drvodeljstva. Deca prave ono sto
zele. ona gotovo uvek zele da prave igracke: revolver,
pusku, , zmaja ... Nisu preterano ~teres~~ana
za izradu slozenih drvenih sastavaka. Cak n1 staJ.Jl decaci ne mare za komplikovanu stolariju. Gotovo niko
nije zaiteresovan za moj hobl - kujundziluk - jer
se u obradu oblcne metale cinije ne moze uneti mnogo maste.
'
.
. .
Ako dan lep, onda mozda necete moCi da VI.d~te
male gagstere iz Samerhila. Oni su egde skroVIt1m
ktovima, zaokupljeni dokazivanjem svoje neustrasivosti. Ali devojcice cete videti. su u kuCi ili oko ,
ali ikada daleko od odraslih.
u kabinetu za likovno obrazovanje mozete zateci
puno devojCica koje siikaju i prave ~orise stvari <;>d
tkaine. Ipak mi se cini da su deeaCI mahom kreativniji, odnosno nikada ne cujem da se neki deea_k zali
da rnu dosado zato sto z sta da rad1, dok
devojcice to ponekad kazu.
"
. ."
.
Moguce da mi se decaci cme kreativn1J1m Jer
skolska oprema vise odgovara jihovim potrebama g
potrebama devojcica. Devojcice od deset godi.a a
vise malo koriste radioicu za obradu metala 1 drveta.
One
35
emaju
zelju da se bakcu sa mas.inama, niti ih zaimaju radio-aparati i struja. One imaju svoje umeticke aktivnosti koje ouhvataj.u rad na keramici, rezanje linoleuma i bojadisanje, kao i sivenje, ali nekima
to nije dovoljno. Deeaci se interesuju za kuvanje isto
koliko i devojcice. 1 jedni i drugi sami pisu i izvode
pozoriSne komade, prave kostime i dekor. Ucenici vecinom pokazuju istancan smisao za glumu, jer njihova
igra iskrea, ne izvestacena.
Izgleda da devojcice posecuju heniijsku laorato
iju isto koliko i decaci. Radionica gotovo jedino
mesto koje ne pivlaci devojcice iznad deset godina.
Na skolskim sastancima devojcice su manje aktivne od decaka, za sada umem da objas,nim ovu
pojavu.
Sve do pre nekoliko godia devojcice su mahom
dolazile prilicno kasno u Samerhil. Doziveli smo moge
neuspehe sa devojcicama iz manastira i zenskih skola.
DodSe, nikada nisam ni smatrao da ovakva deca mogu
da predstavljaju praw primer slobodnog obrazovanja.
Devojcice koje su dolazile kaso oicno behu deca roditelja koji nisu postovail slobodu, jer da jesu, rijihove
devojcice ne i blle proematice. Uz to, cim i devojcica ovde u Samerhilu dosla malo k sebl od proema
koji ju tistio, roditelji i zbrzali u neku od finih
skola u kojima steci obrazovanjec. No, poslednjih
godina doijali smo devojCice iz porodica u kojima
se veruje u Samerhil. su divna ~na, puna duha,
originalosti i preduzimljivosti.
Desavalo se da iz fiasijsk.ih razloga ostanemo
bez nekih devojcica, ponekad zato sto su njihova braca
odlaZila u skupe private skole. Tradicija, kojoj se
od sina pravi iser porodice, sporo odrnire. Zog ljuomome posesivnosti roditelja, uplasenih da i dete
36
Aleksa11dar S. Nil
moglo da prenese privrzenost rodnom domu na skolu,

ostajali smo i bez deCaka i bez devojcica.
Samerhil stalno vodio neku vrstu itke za opstanak. Malo roditelja koji imaju dovoljno strpljenja
i poverenja da posalju decu u skolu kojoj mladez
moze da ira izmedu igre i ucenja. Roditelji drhte od
straha na pomisao da njihovo cedo na dan punoletstva
nece iti sposobno da samo zaraduje za zivot.
Danas se Samerbllu vecinom nalaze deca ciji roditelji zele da odrastu bez discipline koja sputava.
veoma srecna okolnost, jer sam proslosti oic
no doijao sinove okorelih konzervativaca koji su mi
svoju decu slali iz ocajanja. Takvi roditelji nisu davali
ni pet para na slobodu dece, u sei su nas sigurno
smatrali gomilom sasavih cudaka. Tim zadrtim konzervativcima ilo vrlo tesko objasniti neke stvari. Secam
se jednog uvaienog vojnog lica koje se dalo razmisljanje da li da svog devetogodisnjeg sina upise
asu skolu.
lzgleda da mesto odgovara, rekao . Ali postoji nesto sto me brine. deeak i ovde mogao da
nauci da masturira.
Upitah ga zasto se toga boji.
i mu mnogo naskodilO, objasni .
Ali, ni vama ni meni to nije mnogo naskodilo, zar
?, primetih ljubazo.
Otisao ne caseci ni casa i odveo sina.
Dolazila i jedna bogata mama koja se, posto
citav sat dobro ispitivala, okreu prema svom
muzu i rece: Prosto ne mogu da se odluCim da li da
ovde upisem Mardzori ili ne ...
Nemojte se ni muciti, uzvratih. sam odlucio
umesto vas - u primiti.
Morao sam da objasnim cemu se radi: Vi
sustini verujete slobodu. Kad i Mardzori dosla
37
ovamo, morao bih da utro5im pola zivota oja!njava

juci vam sta se ovde ziva, i na kraju vas ipak ne bih
ubedio. Posledice i bile pogubne ardZori, jer i
neprestano razdirala sumnja ko u pravu, skola
ili ~uca.
Idealni roditelji su oni koji jednostavno dodu
i kaiu:
Samerhil v mesto za na!u decu - nijedna
druga skola nam se ne dopada.
Teskoee su bile naroeito velike kada smo otvorili
skolu. Mogli smo da primimo jedino decu iz vise ili
srednje klase, zato sto smo morali da sastavljamo k
s krajem. Nismo imal.i nikakvog bogatasa iza s.
u prvim danima, jedan darodavac, koji zeleo da
ostane anoniman, pomogao nam da prebrodimo dva-tri teska trenutka; kasnije nam jedan roditelj napravio carske poklone: novu kuhinju, novo krilo zgrade,
radio, novu radionicu ... i darodavac kakav se
samo pozeleti moze - nije postavljao uslove i nista
nije traiio zauzvrat. Samerhil mom DZimiju pruz10 obrazovanje kakvo sam zeleo za njega, rekao
jednostavno. Dzejms $ istinski verovao u slobodu dece.
Mi nikada nismo mogti da primimo decu iz sasvim
siroma!nih kuca, sto velika setta, jer smo tako ili
prinudeni da celokupo istraiivanje usmerimo ka deci
sredje klase, ponekad tesko dosegnuti detinju
dusu kada skrivea pod mnostvom novca i skupog
odela. Kada devojka zna da na dan punoletstva zaplivati vodama novcanog izobllja, onda njoj nije lako
proucavati detinju prirodu. Sreeom, medutim, vecinu
sadasnjih i ivsih ucenika Samerhila novac nije razmazio. Svi oni zaju da, kada zavse skolu, moaju da
pivre('fuju.
38
Aleksandar S. Nil
U Samerhilu celog dana rade spremaOice iz varosi

koje stanuju kod svojih kuea. su mlade devojke
koje rade mnogo i predano. U atmosferi slobode, u
kojoj niko pred njima ne izigrava gazdu, rade l
i postizu vise nego kada i radile pod stegom autoriteta. su u svakom pogledu divne devojke. Uvek sam
osecao stid pred cinjenicom da te mlade devojke moraju toko da rade samo zato sto su rodene siromSne,
dok su se kod mene nala2Jile razmafene devojcice iz
imucnih porodica koje nisu imale ener~je ni da nameste svoj krevet. Doduse, moram da priznam da i sam
mrzim da namestam krevet. neuedljivo izvinjenje da obavljam suvise drugih poslova nije impresioniralo malisane. Rugali su se mojoj odbrani da se od jednog generala ne moze ocekivati da skuplja smeee.
Vec W.se puta sam naglasio da odrasle s 11
Samerhilu nisu neki obrazac vrline. Mi smo ljudska
i kao i svi drugi i nase ljudske slabosti se cesto
sukojavaju sa nasim teorijama. U proseenoj porodici,
ako dete razblje tanjir, otac ili majka dizu galamu,
pri cemu tanj,ir postaje vazniji od deteta. U Samerhilu,
ako dete ili spremacica razblju citavu gomilu tanjira,
i moja zena ne kafemo rec. $to ilo - ilo .
No, ako dete pozajmi neku knjigu, ostavi napolju
da kisne, moja zena se naljut.i, jer knjige mnogo
znace. u tom slueaju ostajem strani, jer mi
knjige ne znace mnogo. s druge strane, moja zena
izgleda iznenadena kada nadam dreku zbog slomljenog dleta, jer pridajem znacaj alatkama, dok
malo znace za u zenu.
Nas ~vot u Samerhilu neprestano davanje. Posetioci nas iscrpljuju vise od dece, jer i oni trafe da im
se daje. Davati zacelo uzvisenije nego primati, ali
bez sumnje i zamomije.
39
Opsti skolski sastanci subotom uvece na Zalost

pok~ju .da iz~edu odraslih i dece ima ~esuglasica~
s~vll Pz:1rodno. U zajednici razliCitih godista, sve
podrediti matoJ deci znacilo i patpuno ih razmaziti.
Odrasli se bune kad ih, dok su sv~ ostali vec u krevetu
grupa starijih ucenika uznemirava galamom i smehom:
Henri se zali da proveo citav sat anjajuCi panel za
ulazna ~ta, da zatim otisao na rucak i da , kada
se vrat, zatekao policu koju Bili napravio od njegov~ panela. se tuZim momke koji su pozajmili
~ alat za lem~jenje i rn:su ga vratili. zena pravi
?~~bus zato . sto su t manja deteta posle veeere
IZJavila da su JoS gladna, su doblla hleb i dZem
sutradan ujutru su na podu u predvorju nadeni
madi hleba. Piter tuzno prijavljuje da se jedna grupa
g~dala u keramickoj radionici njegov6m dragocenom
glmom. 1 tako se nastawja sukob izme&.t gledista odraslih i mladalackog nedostatka odgovornosti. Sukob se
medutim, nikad ne prenosi na licni plan i nema ose~
~ gorcine u odnosu na pojedinca. Ova sukojava
nJa doprinose velikoj zivosti u Samerhilu. Uvek se
nesto dogada, u celoj godini nema nijednog jedinog
dosadnog dana.
Srecom.' nastavno s nije preterano posesivno, ma~~ m1, d~ vam. pravo kafem, nije osoblto drago
k~da v1d~ da . kutIJU specijalne , koju sam kup cen1 od t fiunte za galon, uzela neka devojCica
da ~ oojila ram sa nekog starog kreveta. sam
poses1van u odnosu na moja kola, pisacu masinu i
alatk~, ali u oor;iosu na lj,ude ne osecam posesivnost.
Ako 1t poses1vna osecanja prema ljudima, onda ne
treba da udete upravitelj skole.
.
J:Iabanje materijalnih stvari u Samerhilu predstavI1a prodan proces koji i mogao da se uspori jedino
zastraSivanjem. Habanje psihickih snaga uopste se ne
ko-
40
Aleksandar S. Nil
moze izbeci, jer deca traze i mora im se dati. Vrata

moje dv sobe otvaraju se pedeset puta dan i
k dete postavlja pitanje: Da li veceras idem u
ioskop?, Zasto emam i.c. (individuali cas)?,
Jesi li video Pam?, Gde Ina? Sve ovo spada u
devi posao i to u trenutku osecam kao teret,
mada mi i emamo pravog privatnog zivota, delimico
stoga sto, s tacke gledista odraslih, zgrada i podesna za skolu, m deca uvek sede glavi. Krajen1
tromeseeja, moja zena i smo zaista umorni.
Vredno pomeuti da Clanovi nastavog s
retko izlaze iz takta sto, samo sebl, govori isto toliko deci koliko astavicima. Pravo zadovoljstvo
ziveti sa tako divom decom, ima malo razloga da
covek izade iz takta. Ako detetu data sloboda da se
potvrdi, se l ponasati d i
i iceg zabavnog tome da nervira odraslu osobu.
Imali smo jednu nastavnicu koja ila preosetljiva na kritike i devojcice su zadirkivale. Nisu moglc
da zadirkuju nikog drugog medu nastavnim osojem,
jer niko drugi ne i ni reagovao. Mozete zadirkivati
samo one koji mnogo drze do svog dostojanstva.
Da li deca Samerhila ispoljavaju agresivnost uoblcajenu kod druge dece? , svako dete mora u sebl da
nosi nesto agresivnosti da i prokrcilo put kroz zivot.
Preterano izraiena agresivnost koju uocavamo kod neslobodne dece predstavlja bunt protiv mrznje koju su
dugi ispoljili preina njima. U Samerhilu, gde n.ijedno
dete ne oseca mrznju odraslih, agresivnost nije potrebna. Kod nas su agresivna deca bez izuzetka
koja svojim porodicama ne dobljaju ljubav i razumevanje.
Kad sam i ucenik seoske skole, razbijeni nosevi behu uobleajena stvar bar dvaput nedeljno. Agresivnost u oiku tuce mrnzja - mladez nabljena
41
mcinjom oseca potrebu da se tuee. Ako se deca nalaze

u sredini iz koje mcinja uklonjena, ona onda
i ne ispoljavaju.
Mislim da frojdovsko stavljanje tezista na agresivnost prouzrokovano proueavanjem porodica i skola
onakvih kakve jesu. lpak, vi n~ mozete proueavati
psihologiju pasa posmatrajuci lovackog psa na lancu.
Isto tako se ne mozete drfati dogmatskih teorija psihologiji ooveka, kada ljudska rasa zadana pomoeu
vrlo cvrstog lanca - lanca koji su iskovale generacije
onih sto su m;eli zivot. Mislim da se u slobodi Samerhila agresivnost ni iz daleka ne ispoljava na onako drastiean nacin kao u striktnim skolama.
U Samerhilu, medutim, slooda ne znaci odstupa je od principa zdravog razuma. Mi predimamo sve
mere predostroZosti za bezbednost asih ucenika. Deca
smeju da se kupaju samo ako na svakih sestoro dece
obezbeden jedan spasilac; deca ispod jedanaest godina nemaju pravo da sama voze cikl na ulici. Ova
pravila, koja su predlozili sami ucenici, izglasana su
na opstem sastanku.
Za pentranje drvecu ne postoje pravila. Verati
se drveeu predstavlja nacin sticanja zivotnog iskustva. Ako se detetu zabranio svaki opasniji poduhvat,
ono , neizbezno, postalo kukavica. Mi zabranjujemo
penjanje na krov, vazdusne pistolje i svako drugo ouZje
kojim se mogu naneti povrede. Uvek se zabrinem kada
pocne manija bojeva drvenim macevima. lako zahtevam
da se vrhovi maceva zastite gumom ili krpom, uvek
odahnem kada sve to prode. Zaista, nije lako raspoznati
granicu izmedu opravqane brige i anksioznosti.
Nikada nisam imao miljenike u skoli. Naravno,
uvek su mi se neka deca dopadala vise od drugih, ali
sam se dobro cuvao da to ne ispoljim. Moguce da
uspeh Samerhila delimicno lezi u osecanju dece da se
42
Aleksandar S. Nil
prema svima njima postupa podjednako i sa postovanjem. Zabrinjava me senthnentalan odnos prema ueenicimi u ilo kojoj skoli: tako lako u svojim guskama vlidetii laudove, i Vlideti Pikasa u detetu koje
samo ume da brlja m.
U ve6ini skola u kojima sam predavao zornica
ila pravi mali pakao spletki, mrinje i zavisti. Na5a
zbornica prijatno mesto. Zloe, toliko rasprostranjene na drugim mestima, kod nas nema. U sloodi, odras}i, ~ kao i deca, postaju sre6ni i dobronamemi. s vremena na vreme, tek pistig!li nastavnik gotovo isto reaguje na slobodu kao i dete: mozda se nece brijati, provodice veci deo prepodneva krevetu, eak se ogluSivati skolske propise. SreCom., kod odraslih i!ivljavanje kompleksa traje znatno krace nego kod dece.
Mladoj deci svake druge subote prieam price
njihovim sopstvenim dozivljajima. Radim to vec godinama. Vodio sam ih u najcrnju Afriku, ispod i
iznad k. Jednom sam udesio da prici umrem.
Samerhil preuzeo strogi covek imenu Magins. Za
svaku sitnicu dobljalo se dvadeset pet turu. Opisao
sam kako deca krotko slusaju njegove naredbe.
Oni izmedu trece i osme godine razbesneli su se
mene: Taman posla! Svi smo pobegli! U.ili smo ga
cekicem! Sta ti rnislis, da ismo mi trpeli takvog tipa?!c
Shvatio sam na kraju da ih mogu odorovoljiti
jedino ako se vratim zivot i sutnem gospodina Maginsa napolje. Bili su to uglavnom malisani koji nikada
nisu borarviH striktnim skolama, i njihova besna reakcija ila spontana i prirodna. Zgranula ih i sama
pomisao na svet kome upravitelj skole nije na njihovoj strani - samo zbog iskustva sa Samerhilom, vec
i zbog iskustva iz roditeljskih domova kojima su
rnama i tata takoc:1e li uz njih.
43
Jedan americki posetilac, profesor psihologije, kritikovao nasu skolu pozivaJuCi se na to da ona kao
neko ostrvo, da se ne uklapa zajednicu i da nije deo
sire druStvene celine. Evo mog odgovora. Ako bih osnivao skolu u nekom gradicu s namerom da se uklopi
u zajedicu, sta i se dogodillo? Od .st~ roditelja, .koliki i se procenat sloZio sa dorovoljnun pohadanJem
nastave? Koliko njih b.i priznalo detetu pravo da masturblra? Bio ih primoran da od samog poeetka pravim kompromise u odnosu na ono sto smatram istinom.
SamerhH jeste ostrvo. On to mora da bude ~to
deCiji roditelji zive kilometrima udaljenim gradovima, Cak i u stranim zemljama. Posto nije mogucno sakupiti sve roditelje u gradicu Leistonu, u Safoku, Samerhil ne moze da bude deo njegovog kulturnog, ekonomskog i drustvenog Zivota.
No, odmah da dodam, skola nije ostrvo u odnosu
..
na gradic Leiston. Mi se cesto vitta~~ sa. s~ovn1~1ma
Leistona i odnosi su obostrano pn1atel1sk1. 1pak,
u osnovi mi nismo deo njihove zajednice. Ne i mi
nikada ~alo na um da, recimo, traZim od urednika
mesnog lista da pise uspesima mojih. iv~ih uee~ika.
Mi organizujemo igre sa decom 1z grada, 11 su
nasa obrazovna stremljenja vrlo razlicita. Posto nismo
verski opredeljeni, ne mesamo se ni sa verskim formacijama u gradu. Kada i Samerhil i deo gradske zajednice, morali smo da uvedemo veronauku za ueeriike.
~to sam uveren da moj americki prijatelj nije
i svestan pravog znacenja svoje kritike. ovako
razumem: Nil samo pobunjenik protiv drustva; njegov sistem ne doprinosi ujedinjavanju drutva ~ .skla~
nu celinu niti premoscivanju jaza izmec1u deCiJe ps1hologije i drustvenog nepoznavanja te psihologije, jaza
izmedu tivota i anti-blvota, skole i kuee. Na ovo mogu
44
Aleksandar S. N il
da odgov~ri~ d~ nisam aktivist bori za promenu

drustva; Jedino ?Iogu da ubedujem drustvo da
?~~ da se samo ratosilja mrfuje, kafnjavanja
1 m1sticizma. Mada pisem i govorim sta mislim drustvu, kada . to isto .~rustvo pokusao da preobratim
kroz organ1zovanu akcl]u, i me satrlo kao javnu
napast.
.~. bih, recimo, pokusao da zasnujem zajednicu
koJ.OJ. 1 ad~les~enti slohodno ziveli svoj prirodan Ijubavn1 z1~ot, ?1h onemogucen, ako ne i uhapsen, kao
amor~m zavodnik mladeZi. Iako duoko prezirem kompro~1s ovome mu moram pribeci, jer shvatam da
moJa osnovna duznost nije da preobracam drustvo vec
da nekolicinu dece uputim ka sreCi.
'
OBRAZOVANJE U SAMERHILU U POREDENJU

SA STANDARDNIM OBRAZOVANJEM
Dr:Zim da cilj zivota pronaC:i srecu sto znaci ono
sto vas z~ima. O?razovanje i trebalo' da bude priprema za z1vot. Nasa kultura u tome nije imala mnogo
uspeha. Nase obrazovanje, politika i ekonomija vode
ka ratu .. ~~sa .~edicina nije izasla na kraj sa bolescu.
Nas~ reg1Ja nIJe uspela da iskoreni pljacku i iskoriSea~anJe. Nas sa~ohvalisavi humanizam jos uvek dopusta
Javnom mnenJu da odobrava jedan varvarski sport - l~v. Kolo vremena donosi napredak samo u oasti
tehke - radija i televizije, elektronike i mlaznih avi
~>na. Prete novi svetski ratovi, jer drustvena svest
JOS uvek primitivna.
.k se jos osecamo sposobnim za preispitivanje,
postav1mo n~kol!ko ska~ljivih pitanja. Zasto covek,
s~e~u sude01, v1se boluJe od raznih bolesti nego zivotinJe? Zasto covek oseca mrZju i ublja ratu, dok to
45
zivotinje ne cine? ZSto broj oolelih od raka sve

veCi? Zasto ima toliko samouistava i toliko patoloskih
seksualnih zlocina? ZSto postoji oik mdnje koji se
zove antisemitizam? Zasto su crnci predmet rZnje i
Iincovanja? Cemu klevetanje i pakost? Zasto seks
skaredna, nedolicna sala? Zasto dete rodeno izvan
braka druStveno anatemisano? Zasto religije u kojima
vec odavno ne postoje ljubav, nada i milosrde, i dalje
opstaju? Zasto, zasto - hiljadu zasto upueenih na racun nSe civilizovane uzvisenosti!
Postavljam ova pitanja jer sam profesiji nastavnik, dakle neko ko se bavi mladim ljudima. Postafljam
.
ih jer su pitanja koja nastavnici oblcno postavljaJU
bez ikakvog znaeaja i odnose se na skolske predmete.
Pitam se kakva ovozemaljska dobroblt moze da proizade iz rasprava francuskom jeziku, ili istoriji star~
veka, ili u bilo, buduci da ti predmeti ne vrede 111
jote u poredenju sa neuporedivo krupnijim proemom
prirodnog ispunjenja zivota - sa unutarnjom sreeom
eoveka.
Koliko nase obrazovanje istinsko stvaralastvo,

istinsko izrafavanje sebe? Rucni rad se _najcesce svodi
na pravljenje jastuciea za ciode pod udnim okom
stuen aka. Cak n<i sliistem Mon tesor:ij eve, poznat kao &istem u kome se usmeravanje ostvaruje putem igre, nije
nista drugo do vestacki naCin podueavanja dece kroz
praktrican rad. U njemu nema niceg kreativnog.
Detetu kod kuce neko stalno drZi lekcije. Gotovo
da nema kuce kojoj se ne i nasao bar jedan nedorasli odrasli clan porodice koji hita da objasni Tomiju
kako radi njegov novi motor. Uvek se nade neko da
podigne bebu na stolicu bas kad ona zeli da ispita neke
stvarcice na podu. Svaki put kada Tomiju objasnimo
kako radi njegov novi motor, mi tom detetu krademo
zivotnu radost - radost otkrivanja, savladivanja pre* Marija Montesori (1870-1954), italijanski pedagog.
46
Aleksandar S. Nil
pre.ka. Jos Wk, mi nagonimo to dete da povernje da

inferiorno i da mora da se osloni na pomoe drugih.
~oditelji veoma sporo dolaze do saznanja do koje
mere nevafno sto se uci skolama. Deca kao
i odrasli, nauce ono sto zele da nauce. Sve te Siiln~ dodele nagrada, zatim ocene i ispiti, ometaju pravilan
razvoj licnosti. Samo pedanti tvrde da utenje iz knjiga - obrazovanje.
njige su najnevafnije pomagalo skoli. Detetu
su potrebna tri R*, sve ostalo i trebalo da se sastoji
od alatkri, gline, sporta, pozoista, i sloode.
":ecina onoga sto adolescenti rade u skoli Cisto
tracenJe ~ena, energije i strpljenja. otimanje
prava mladuna da se igraju, igraju i igraju, to kalemljenje mdalih glava na mlada pleea.
Kada driim predavanja na pedagoskim skolama i
univerzitetima, cesto sam zapanjen nedorasl~eu tih
mladica i devojaka nakljukanrih nepotrebnim znanjem.
Oni ~~ zna~, dijalektioi nemaj premca, umej
da CJ~.1raJu kl~ike, no stavu prema Zivotu s mnogi
od nJih na n1vou novorodenceta. Oni su ili obucei
da znaju stvari, ali im nije rilo dopusteno da s.
Ti studenti s ljubazni, prijatni i revnosni, ali tu nesto
nedostaje: emocionalni Cinilac, moe podrec:tivanja misli
osecanjima. Pricam im svetu koji im i i ostao
uskracen. UdZbenici iz kojih uce nemaju veze sa Ijd
skim karakterom, ljubavlju i samoopredeljenjem. 1 tako, sistem tera dalje svome, nastojeci da se samo
ispune nastavne norme savladivanja gradiva iz dZbe
nika, tera dalje i razdvaja glavu od 11rca.
Doslo vreme da se sprotstavimo skolskoj predstavi tome kako treba da se radi. Uzima se zdravo
* :i ~ = cit~~e, pisanje i raeun (tri reci koje u engleskom 1ez1ku poemJu glasom r). (prim. prev.)
47
za gotovo da svako dete treba da na~i matematiku,

istorij, geografiju, malo prirodnih nauka i malo umetosti i, svakako, knjifevnost. Vreme da shvatimo ~
proseeno dete mari mnogo ni za jedan od ovih
predmeta.
Dokaz da to tako nalazim svakom ovom ucenik Samerhila. d da skola slobodna, svako
tek pristiglo dete sklikne: Ura! Necete me gnjaviti
aritmetikom i ostalim glpostima!c
ne omalovafavam n, ali n i trebalo
da sledi igri. U ne i trebalo smisljeno zaslac:ti
vati igrom da blsmo ga uci?-ili svarljivim.
.. .
.
Ueenje jeste va2m.o, 11 ne za svakog. NJilsk1
i i u stanj da poloZi Skolske ispite u .Pet.rograd, bez njih ~ mogao ~. u? primlJen
Driavni balet. Jedostavno n1Je i kadar da
naCi skolske predmete zato sto su misli lutale.
Za njega i ds naroeit i~pit, s~ unal?re~ dot:
renim odgovorima - tako bar p1se d nJegovoJ
iografiji. akav to guitak i za svet da Njizinslci ipak morao da polafe prave ispite!
Kreativne licnosti sto zele da da
se snabdele orudem koje zahtevaju jihova originalost i getje. Ne mozemo ni sltiti ko1iko kreati~os~i
iva uguseo u6ionicama u kojima se samo 1ns1stira na ueeju.
. Imao sam priiliku da znam devojku ~;> ~ d
n plakala jer morala da uci geometr1J. NJena
majka zelela da po~alje na univerzitet, iako
Citavo devoj6ino i ilo umetnicki orijetisao. d-
* Vaslav Njifinslci (1890-1950), ruskii balet-majstor.

PridruZio se 1909. Ruskom baletuc Djagiljeva u Parizu i
stekao svetsku slavu. Umro u jednom ~vajcarskom sanatorijnu od te~ke du~evne olestJi. (prim. prev.)
48
Aleksandar S. Nil
sevilo me kada sam saznao da sedmi put pala

na prijemnom ispitu za koledZ. Mozda mama sada
pustiti da se bavi glumom, za cim oduvek ceznula.
Pre izvesnog vremena sreo sam se u Kopenhagenu
sa devojkom koja provela tri godine u Samerhilu
i izvrsno govorila engleski. Verovatno si u razredu
medu najboljima iz engleskog, rekoh.
Ne, nisam, vrati ona skruseno. Medu najgorima sam, jer ne znam englesku gramatiku. Oini mi
se da bolji komentar tome sta odrasli smatraju obrazovanjem nije potreban.
Ravnodusni skolci, koji se pod pritiskom discipline provuku kroz koledz ili univerzitet i postanu nemastoviti nastavnici, osrednji lekari ili nesposobni pravnici, zacelo i bili dobi mehanicari, odlicni zidari ili
prvorazredni policajci.
Uocili smo da decak koji ne moze ili nece da
nauci da cita do, recimo, petnaeste godine, uvek pokazuje izrazit smisao za mehaniku i kasije postaje dobar
tehnicar ili elektriear. Ne ih se usudio da uopstavam
slucajeve devojcica koje ikad ne pohadaju casove, posebno matematike i fizike. ipak, takve devojcice
i provode prilico vremea vezu i ponekad, kasije mvotu, postaju krojacice ili modi kreatori. Nastavi program, kome buduca krojacica uci kvadrate jednaeie ili Bojlov zako, zaista apsurda.
Koldvel Kuk apisao knjigu Pomoeu igre,
kojoj izneo svoj i predavanja engleskog jezika.
Bila to fascianta kjiga, puna pozitivnili stvari,
ali mislim da ipak samo v acin podriavala
teoriju da ucenje od presudog znacaja. Kuk i
stanovista da u do te mere vamo da gorCinu
pilule valja ulaziti igrom. Takvo shvatanje, kojem
dete traCi vreme ako uCi, pravo prokletstvo koje
zaslepljuje hiljade astavnika i vecinu skolsldh mspek-
49
tora. Pre pedeset godina parola ila: Uciti kroz

praksu! Danas parola: Uciti kroz igru! lgra se u
ovom slucaju koristi kao sredstvo za postizanje ekog
cilja, ali zaista znam da li taj cilj slZi neeem
dobrom.
Ako nastavnik v,idj da su se deca zaigrala u atu,
on tom trenutku zabave doprinosi na taj naci sto
raspreda eroziji recne obale, kakav cilj on moze da
ima u glavi? dete zaima erozija recne obale?
nogi pedagozi smatraju da nije vafo sta dete uCi,
VaZO da esto nauCi. No, skolama, ovakvim kakve
su, to jest fabrike za masovu proizvodnju, sta drugo
moze nastavik do da esto predaje i dode do zakljucka da u samo sebl ajbltije?
Kada k grupi astavika driim predavan'je,
l m tako sto dam na zanje da necu govoriti skolskim predmetima, disciplini i casovima. Moji
slusaoci jedan sat prate predavanje mukloj tisini; zatim, posle iskrenog l, predsedavajuCi saopstava
da sam spreman da odgovaram pitanja - li bar tri
cetvrtine pitanja odnose se na skolske predmete i a
stavu...
Ne govorim ovo s nekog superiornog stanovista.
Govorim pun tuge, da ih ukazao na to koko zidovi
ucionica i zgrade slicne zatvorskim iskrivljuju vidokrug
nastavnika i onemogucavaju da sagleda sustinu obrazovanja. Rad astavnika usredsrede deo detijeg tela 'iznad potiljka, dok emocionalni, vitali deo
deteta ostaje za g epoznata zemlja. Voleo ih da
medu asim mladim astavnicima vidim vise buntovika. Visoko obrazovaje i univerzitetske titule i za
dlaku ne dopriose suprotstavljanju drustvenom zlu.
Obrazovani euroticar i ista bolji od eobrazova
nog euroticara.
Aleksandar S. Nil
50
-----~--
U svim zemljama - kapitalistickim, socijalistickim iH komunistickim - stvorene su skole kojima se

obrazuju ladi. l\1edtim, sve te prekrasne laboratorije
i radionice uopste ne pomazu Dzonu, Piteru ili Ivanu
da prevazidu emocionalno opterecenje i drustveo zlo
stvoreno pod uticajem pritiska koji jih vrse roditelji i nastavnici i pod uticajem prinudih svojstava
s civilizacije.
STA BIVA SA SVRSENIM UCENICIMA

SAMERHILA
Bojazan roditelja za buducnost agovestava losu
prognozu pogledu detinjeg zdravlja. z,
kako to cudno izgledalo, izblja videlo kroz zelju roditelja da jegova deca nauce vise nego sto s
naucio. Ova vrsta roditelja moze da se zadovolji
time da ostavi Vilija da na iru nauci da cita kada to
bude s hteo, vec se priojava da Vili postati niko
i nista ako ga neko ne pogura. Takvi roditelji g
da sacekaju da dete uspostavi sopstveni rita, se
pitaju: Ako moj sin nije stanju da dvanaestoj godini cita, kakvi su izgledi da uspe zivotu? Ako sa
osamnaest godia uspeva da polozi prijei ispit
na fakltetu, sta mu drugo preostaje osi nekvalifikovanog rada? Medutim, s naucio da cekam i da
posatram kako dete cini mali ili nikakav napredak.
Nikad sumnjam da ono, osi ako nije maltretirano, na kraju uspeti zivotu.
Naravno, malogradain na to moze da kaze: Hm,
vi dakle smatrate da voziti kamion predstavlja uspeh
zivotu! sopstveni kriteriju uspeha jeste sposobnost da se rados110 radi i pozitivno zivi. toj defiiciji, vecina ucenika Samerhila postize uspeh u zivotu.
51
dosao Saerhil kada i pet godina.

Otisao sa sedamnaest, da za sve to vree nije prisustvovao ni jedno jedino casu. Provodio nogo
vreena praveci razne predete radionici. Njegovi
otac i k drhtali su od strepnje pred njegovo buducnoseu. Nikada nije ispoljio ni najanju zelju da
nauci da cita. Meduti, jedne veceri, kada i
devet godina, zatekoh ga krevetu kako cita Davida
Koperfilda.
Zdravo, rekoh. te nauCio da citas?
S s nau6io, uzvrati on.
Nekoliko godina kasnije dosao da pita:
Kako se saira jedna polovina i dve petine? Objasnih
i upitah ga da li ima jos nesto sto i zeleo da nauci.
Ne, hvala, rece on.
Kasnije doio posao kao pooenik sniatelja
~ ~edno filmsko studiju. Dok jos ucio posao, slucano s na nekoj veceri sreo njegovog sefa i upitao
ga kako se snalazi.
najbolji k koga s ikad iali!,
rece poslodavac. On hoda vec leti, toko vikenda
prava napast - suboto i nedeljo ga ne mozete
isterati iz studija.
Iali s i Dzeka, decaka koji nikako nije g
da nauci da cita. Niko nije i stanju da ga nauCi.
Cak i kada i sam zatra:lio da prisustvuje casovia
citanja, neki skriveni razlozi sprecavali su ga da razlikuj~
i , ili. i k. OtiiSao iz skole sedanaestoj
god1, da n umeo da cita.
Dzek danas strucnjak za izradu alatki. Voli da
~rica obradi metala. Sada da cita i, koliko mi
poznato, uglavnom cita clanke ehanici i, ponekad,
radove iz psihologije. Sunja da ikad Zivotu
proeitao roan, ipak, on se izrazava na gramaticki
savrseno pravilno englesko jeziku i njegova opsta
52
Aleksandar S. Nil
kultura na zavidnom nivou. Jedan ~ericki ~setilac,

koji nista nije znao njemu, rekao : Kako Dzek
pametan momak!c
Dijana ila mila devojcica koja bez ..mno~
fara pohadala easove. N pamet prosto nlJe btla
akademska. Cesto sam se pitao sta iti sa njom.
Kada sa 16 godina otisla, svaki skolski inspektor. i
proglasio za neznalicu. Dijana danas. demonstnra
kulinarske novitete Londonu. Veoma struena na
poslu i, sto vaZnije, voli posao koji radi:
.
.
V~nifred, nova ueenica, stara 13 godma, ispncala
mi da mrzi sve skolske pre~et~, kada s~
rekao da moze da postupa kako zeli, usk.fiknula od
radosti. Ako ne zelis, uopste ne moras da dolazis u
skolu, rekoh. Bacila se provod i ilo divno -.
- ekoliko nedelja. Zatim sam primetio da se dosaduJe.
Naci me necem, rece jednog d. Umirem
od dosade.
dobro, rekoh vedro, sta i ti zelela da
nauois?
Ne znam, rece.
, ne znam ni , uzvratih i odoh.
.
Prolazili su meseci. Vinifred ponovo dode k m.
Polagacu prijemni na kolediu, reee. Zelim da mi dajes casove.
.
Svakog jtra radila sa m~om i s.a du~1m na:
stavnicima i radila predano. Priznala da sam1
predmeti ne zanimaj, ali da zanima cilj. Viifred
pronasla sebe jer ilo omoguceno da bude
ono sto jeste.
.
Zanimljivo da slobodna deca vole matemat~k.
uz.ivaj geografiji i istoriji. Medu predmet1ma
koji im se predloze, slobodna deca iraju san:io
koji ih zanimaj. NajviSe vremena pr~vode r~dec1 drug~
stvari koje ih zanimaju - obraduJUCI drvo 1 metal, sl1-
53
kajuCi, Citajuci beletristiku, glumeCi, igrajuCi se zamisljenih situacija, slsajci dZez...

Osmogodisnji stalno otvarao vrata
sobe i zapitkivao: Molim te, sta sada da radi?c
Niko nije govorio sta da radi. Sest eseci kasnije,
ako ste zeleli da pronadete , orali ste da odete
do njegove sobe. ste, moru tabaka hartije, vek
ogli da ga nadete. Provodio sate i sate praveci geografske karte. Jednoga dana Samerhil posetio neki
profesor Beekog univerziteta. Sreo i postavio
vise pitanja. Kasnije, kada dosao k eni, rekao
i : Zeleo sam da propitam tog deeaka geografiju,
on i prieao estima za koja nikad isam .
DZan sam, dti, da i s nespe
he. Barbel, petaestogodisnja Svedanka, provela sa
oko godin d. Za sve to vree nije proaSla
posao koji i zaiteresovao. Stigla Saerhil
svise kaso. k deset godia g zivota nastavici s odlcivali umesto . Kada dosla Samerhil, vec ila izgubila svaku pokretack snagu sebl.
Dosadivala se. Bila sreco bogata, pred njom
i zivot velike dame.
I sam i dve sestre, Jgosloveke, stare 11 i
14 godia. Nasa skola i spela da ih zaiteresuje.
Vi vr provodile su praveCi hrvatskom
jezik grube opaske racun. d prijatelj mi
to prevodio ... Uspeh v slucaj i pravo
::d, di da s jedini ii komuniciraja izmedu
nas l umetost i muzika. dh sam kada njihova k dosla da ih odvede.
Tokom godia imali smo priliku da se verio da
ladiCi skloi tehici hitaju sa lg prijemih ispita visokim skolama. Oni id pravo cetre
za prakticn obuk. Osim toga, skloni s tome da pro
krstare svetom pre g sto se usredsrede na iver-
Aleksandar S. Nil
54
zitetske studije. Tako d ladic ob:i.Sao svet kao

brodski stjuard. Dvojica su se dala proizvodnj
kafe Keiji. d otisao Astralij, drugi cak
daleku Britasku Gviej.
I, 1dti, ivsih ik Samerhila koji nisu
ispoljili takv preduziljivost. Iz razumljivih razloga,
i ne g da govori. Nas speh veza za
decu ciji doovia vladala povolja atosfera.
Njihovi roditclji su imali veliko povereje skolu, tako
da decake i razdirala su ko prav, kuca
ili skola.
Da li su se Saerhil izrodili neki geiji? Ne,
za sada is. Mozda ekoliko kreativnih ljdi koji j<>S
is slavi; nekoliko paetih tik; ekoliko ta
letovaih muzicara; id pozati kjizevnik, koliko
z; d odlican dizajer naestaja; nekoliko gl
i glica; ekoliko ik i ateaticara koji
se, ozda, tek istaCi svoji origiali radovia.
cii i se da ds brojost ucenika kapacitet skole oko 45 daka - zt broj jih 5
t kreative i origiale delatosti.
isticao da d geeracija slobode
dece dokazje bogzna sta. Cak se i Samerhil dogada da k d z s krivice zato sto
dovoljo lekcija. 1 z iti drukcije
svet k ispiti otvaraju vrata nekih profesija. Uz
to, l se d k tetka Meri koja kaze: $ta,
sa 11 godina zas da citas kako valja! Dete predoseca da celokupi spolja sredia protiv igre i
za rad.
Uopsteo govoreCi, metod slobode gotovo vek
speva kod dece ispod 12 godia, dok deci izad
12 godia potrebo g vr da se povrate od
Cesto
obrazovaja koji s kljukaa.
55
INDIVIDUALNI CASOVI U SAMERHILU

U proslosti, glavo zaianje i ila a
stava, vec davaje idividalih casova. VeCini dece
~ila potreba psiholoska g, vek ilo a
lisana tek pristiglih iz drugih skola, s idividalni
casovi ( dalje tekst i.c.) iali za cilj da brzaju
~jihovo prilagodavanje slobodi. Ako dete sve zgrceno
1ztra, z da se prilagodi zivot slobodi.
1.. s stvari ili neforali razgovori kraj upaljenog ki. ih uzeo ll, i dete selo da
pusi ako se pusilo. Cigareta cesto ila prvi korak
ri leda.
Pozvao s d cetrnaestogodisnjeg deeaka da
poprica sa n. Bio pravo stigao iz tipicne private skole. Prietih da s prsti zti od nikotina
izvadih paklo cigareta i pondih ga. Ne, hvala, ~
. Ne si, gospodie.
uzi d, prokleti la:love!, rekoh sh
i se, i on uze cigaret. Tako s i dve v
di dr. Preda mno i deeak ii su
i pravitelji skole ili kruti oralisti i pobornici
cvrste disciplie koje obavezo treba obanjivati. Pondivsi ga cigareto, pokazao sam da odobravam
njegovo s. NazivajCi ga prokleti la:lovo,
nasao s se sa nji ravnoj nozi. Istovreeno, za~ao sam darac i njegovom kopleksu atoriteta,
3er sam pokazao da i pravitelj skole moze bez skanjeranja i veselo da s. Zao i sto nisam g
da fotografisem izraz njegovog lica tokom tog prvog
razgovora.
lz prethode skole i izbacen zbog krade.
m da si ti pomalo prevarant, rekoh. Na
k foru i najbolje pokrao zelezic?
56
Aleksandar S. N il
Nikada nisam pokusao da potkradam zeleznicu,

gospodie.
to ti valja!, rekoh . Moras da probas.

zam sijaset potrebih stosova. lspriCah mu eko
liko. Zinuo od cuda. Mora iti da dospeo u eku
ludu kucu! Upravitelj skole ga uci kako da postane
bolji lopov! g godina kasije priznao mi da
ovaj razgovor i ajveCi sok u jegovom Zivotu.
deci su potrebi i.c.? Najbolji odgovor dace
ekoliko primera.
Lusi, uCiteljica u zabavistu, prijavila mi da Pegi
izgleda utucea i da se ne s drustveno. Na
stvar!, rekoh. Pozovi da dode i.c. 1 tako Pegi
dode moju dnevu sobu.
Necu i.c., rece. bez veze.
U pravu si, slozih se. Cisto traceje vremea.
Batalicemo i.c.
Malo se zamislila. , rece tiho, nemam nista
protiv jedog maleckog i.c. No, do tada se vec ila
smestila mom kolenu. Pitao sam mami i tati,
arocito njenom braticu. Rekla da strasno
bezobrazan mali dupeglavac.
Mora iti da jeste, slozih se . Da li ti se cini
da mama vise voli g nego tebe?
Voli s podjednak0, rece ona spremno, ali dodade: Bar tako kafe.
Do grca ezadovoljstva poekad dolazi zog svade
sa nekim drugim detetom. Nevolju ipak cesce prouzrokuje pismo od kuce, kome mozda stoji da su brat
ili sestra doili v icikl ili lutku. Cilj i.c. da Pegi
ode razveseljena.
Sa pridoslicama i islo tako lako. Kada bismo
dobili jedanaestogodisje dete kome apricano da
doose lekari, predstojao nam tezak posao da
ga oslobodimo laZi i straha. Jer, prirodno, takvo dete
57
ima s krivice u odosu masturbaciju, se

to oseeanje krivice mora raziti da bi dete moglo da
bude sreco.
Vecii male dece nisu potrebni i.c. Najopravdaniji
razlog za odrzavaje redovih sastanaka jeste kada dete
samo trazi i.c. I k od starije dece traZi i.c.; desi
se, ali retko, da ih zatraZi i malo dete.
Sesaestogodisji Carli osecao se veoma inferiornim
odnosu na vrsjake. Zatrazio sam da mi kaZe u kojoj
prilici se oseca ajiferiomijim i on mi rece da se to
dogada kad se svi zajedno kupaju, jer njegov penis
mi. Objasio sam mu poreklo njegovog uznemi1eja. Bio najmlade dete u porodici sa sest kcerld
koje su sve ile znato starije od njega. Razlika izmedu
njega i ajmlade sestre ila deset godina. Celo domaCistvo ilo zesko. Otac i umro i glavnu
rec su vodile ajstarije sestre. Otuda se Carli, da i
dosegao , poistovetio sa zenstveoscu.
Posle desetak i.c., Carli prestao da me posecuje.
Upitao sam ga za razlog. 1.. mi sada nisu potrebnic,
rece veselo. stvarcica isto tako velika kao
Bertova.
Sa jim ipak ilo jos posla tokom kratke terapije. Carliju su apunili usi da , ako masturbira, postati impotentan kad odraste, i taj strah od impote
cije fizicki uticao na g. Njegovo ozdravljenje pocivalo na elimiisanju kompleksa krivice i besmislee lazi impoteciji. Carli otisao iz Samerhila godiu ili dve kasije. Danas to divan, zdrav, sreean
oovek koji i svoje mesto Zivotu.
Silvija imala strogog koji nikada i
hvalio. Naprotiv, kritikovao ju i dan zanovetao. Devojcica ceznula da zadoje njegovu ljubav.
Gorko plakala dok u svojoj soi priCala tome.
U njeom slucaju ilo tesko pomoei. Analizom kcer-
58
Aleksa11dar S. N il
ke, otac se ni za dlak nije mogao promeniti. Za Silvij

nije ilo spasa dok ne odraste i ne napsti k. Upozorio sam da se moze dogoditi da se d za
pogresnog coveka samo da i se oslobodila .
Kakvog pogresnog coveka?, pitala .
Coveka koji lici na tvog , koji se, dakle,
sadisticki ponasati r tei, rekoh.
Silvija ila ialostan slcaj. U Samerhil ila
drstvena, prijateljski nastrojena devojka koja se nikoe nije zamerala. Pricalo se da kod k, ed
tim, prava napast. Analiza , ocigledno, ila potrebna
ne kcerki.
Vise ne sprovodi sta1ne terapije. Kada razjasnite
pitanje radanja i asturbacije, kao i to kako porodicna sitacija dovela do mrznje i zavisti, s prosecni
detetom vise sta da se predzima. Izlecenje ne
roze kod deteta pitanje oslobadanja i koje
nece iti nimalo spesnije ako se na dete sasp psihijatrijske teorije i ako se ka.Ze da ima kopleks.
S se jednog petnaestogodiSnjaka k s
poksao da gn. Nedeljaa za vree i.c. ctke
sedeo i odgovarao s jednoslozni recia. Odlcio
s da d drastican, na sledece i.c. rekoh:
Danas ti bas reci sve sto isli tei. Ti si
lenj, glpav, obra.Zen i zloban zvekan.
1' da?!, rece on crveneCi od besa. sta i
slis, ko si i ti? Od tog casa govorio s lakoeo
i preciznosc.
Bio t, zati, DzordZ, jedanaestogodisnji decak.
Njegov otac drzao mal trgovin neko sel
izini Glazgova. Decaka i ti njegov Iekar.
Dzordz osecao patoloski strah. Hvatala i ga panika
i i se daljio od k, cak i kada i otisao
seosk skol. Urlao od straha svaki t kada i
morao da ide od k. Uz mnogo napora, otac s
59
~~~~~~~~~~~~~~
da ga dovede do Samerhila. Plakao i prip~jao ~~

, tako da ovaj nije g? da se vra~ k1.
Predlozio s da ostae nekoliko dana z s1na.
Vec s i doio istorij slcaja od lekara Cija
s iapazaja, oceni, ila tacna i izuze~o k~:
risa. r l.Z acina da se otac vratl k1
postao hitan. Poksao sa!11 ~ raz~ovara sa DzordZo, ali on s grcev1to ~ 1 ? da hoee
k6i Ovo pravi zatvor, ridao . Nastav sam da
govori kao da opste prie6uje jegove suze.
Kada ti ilo eetiri godine, rekoh, tvog bratica s odveli li i vratili ga rtvac~o sai;idku ( postalo ). Bojis se da 1z~des iz
k jer islis da ti s~ de~it} is.ta st~ar -. to Jest da
te vratiti sdk (JOS 1 11). All, r
i u t, Dzordze, decace : ti si i svoga
brata!
..
zestoko se sprotivio i zapretio da datl.

Nisi ga stvanio l, DzordZe, ali si islio ~ ga
majka vise voli g tebe; s vr na v~. pozele?
i da r. Kada stvarno umro, oset s1 se stras:
no krivi jer si islio da su ga tvoje Z.elje usrtil~ ~
da bog, ako s izades iz k, za kazn ub1t1
tebe.
.
Prestao da rida. Sutrada, d~ naprav
scen stanici, pstio da otputuJe.
DzordZ k vree i g da se oslobodi no
stalgije za k. lshod svega bi? t~j da posl~
18 eseci trazio da s tt] kCi na raspst,
presao , od stanice do staice, _ Lodon. Isto se
poovilo i pri povratk Saerh1l.
Sve vise dolazim do zakljcka da terapija nije
potrebna ako se deci ooguci da slobodo izive svoje
komplekse.
60
Aleksandar S. Nil
..Raije sam davao i.c. kradljivcima i zaista doziveo

poz1tivne ~ezu~tate; iako neki od njih nisu zeleli da
?olaze. 1.., ipak su, posle tri godie zivota slobodi
1 takv1 decaci ivali izlecei.
'
u. S~merhilu ljubav ta koja leci, to su i odobravanJe 1 slobo~a da covek bude sto . Od 45

dece, samo nekoliko doblja i.c. Sve vecu nadu polaiem
ter~pe~tski.vefekat kreativog rada. sam za to da
deca lffiaJU VISe rucog rada, glume i plesa.
v
Dozvolite da podvucem da sam i.c. davao iskljuc~vo s~hu emocionalnog oslobadaja. Ako i dete
b1lov?esre~_no, .~~ bih mu i.c., ali ako nije moglo da
nauc1 da c1ta I11 mrzelo matematiku, nisam pokusavao da mu pomognem analitickim metodom. Desavalo
s~ da tokom i.c. postane s da su teskoce sa citajem potekle iz stalnog mamiog zaovetanja da dete
treba ~. bude dobar, pameta decko, kao sto tvoj
?rat,. IlI . ? Odvratnost prema aritmetici VUCe kore
iz ant1pat1Je prema prethodnom nastavniku.
. ~arav~, za ?~ decu simbolizujem , dok
zena s1mbolizuJe majku. U drustveom smislu
moJa z izv~a~i de~lji kraj. j~r se nju srucuje sv~
pods~esa ~ .~OJU deVOJCICe osecaju prema majci,
dok do~iJ.am Jih?vuv ljubav. Decaci preose ljubav
prema maJc1. ~OJU zeu, mrinju prema
. De.c~c1 i~raiavaju mrzju tako neposredno
kao ~ev0Jc1ce. zato sto se oni daleko vise bave
stvama g. }judima, Decak koji besan sute loptu, . dok dev0Jc1ca otrovnim recima sikce na simbol
maJke.
mo~a
No, .ruku na srce: ~evojcice su razdrazljive i teske

samo .~. spec1fi~om periodu - periodu preadolescec11e 1 prve gode adolescecije - sve
prolaze kroz tu fazu. Mnogo zavisi od prethodne
61
skole u kojoj su oravile, jos vise od stava majke

prema autoritetu.
Tokom i.c., ukazivao sam na veze izmedu reakcije
prema kuci i one prema skoli. Svaku kritiku na moj
raoun tumacio sam kao kritiku namenjenu . Dokazivao sam da svaka optZba na racun moje zene l
optZba upucena majci. Nastojao sam da u analizi sacuvam objektivnost, jer i za6i u subjektivne vode ilo
neposteno prema deci.
Naravno, ilo situacija, kao recimo za Dzejn,
kojima se subjektivni prilaz nametao kao nuZa.
Dzejn, stara 13 godia, krZila skolom i saopstavala
deci da ih NH zove razgovor. lmao sam masu posetiJ.aca: Drejn kaie da si me zvao ... Kasnije sam objasnio Drejn da to sto druge slala k meni u sustini
znacilo da sama zelela da dode.
Kakva ila tehnika i.c.? Nisam sprovodio nikakav utvrden metod. Desavalo se da otpoenem pitanjem:
Kad se pogledas u ogledalo, da li ti se tvoje lice dopada? Odgovor uvek i - .
t najvise mrzis na svom licu? Odgovor
pravilu i - nos.
Odrasli daju isti odgovor. Lice predstavlja osobu,
bar u ooima posmatraea. Razmisljajuci ljudima, mi
pomiSljamo na njihova lica; razgovarajuci sa njima, mi
ih gledamo u lice. Lice tako postaje spoljni izraz unutamjeg . Kada dete izjavi da ne voli svoje lice,
to znaci da voli sopstvenu licnost. Sledeci korak koji
sam preduzJimao i da ostavim lice strani i krenem ka unutamjem icu.
sta kod sebe najvise mrzis?c, upitao bih. Odgo.
vor se oicno odnosio na neku fizicku karakteristiku.
lmam velika stopala; Debeo sam; Mali samc;
Svoju kofu! ...
62
Aleksandar S. N il
Nikada nisam izrazavao svoje mi.$ljeje. Nikada se

nisam slagao da dete debelo ili mrsavo. Nisam i
ubrzavao stvari. Ako detetu ilo zaimljivo telo, razgovarali ismo njemu sve dok i vise niSta ostalo
da se kaze. Posle toga smo prelazili licnost.
Cesto sam obavljao eku vrstu ispita. Napisacu
nekoliko stvari da ih te u jima ispitao, rekao ih.
Ti ces s sei davati ocene koje mislis da zasluzujes. Na primer, pitacu te koliko i , od sto mogucih, dao sei, recimo, za igre, hrabrost itd. I tako
i ispit . Evo jedog koji sam zadao decaku od
14 godina.
Lep izgled: , ista aroeito - oko 45.
Pamet: Hm, 60.
Hrabrost: 25.
Odaost: Nikad ne izdajem drugare - 80.
Muzikalnost: Nula.
Rucni rad: (mrmljanje, odgovor nerazgoveta).
Mrija: mnogo tesko. Ne, umem da odgovorim.
Igre: 66.
Drustvenost: 90.
Idiotluk: , to! Preko 190 od sto!
Naravno, detinji odgovori pruzali su priliku za razvijanje diskusije. Smatrao sam da najbolje poeeti
sa egom, jer to pobuduje iteresovanje. Kasnije, kada
smo prelazili porodicu, dete i govorilo opusteno i
sa iteresovanje.
Sa malom decom tehnika bila spotanija. Sledio
sam inicijativu samog deteta. Evo tipicnog primera,
prvog i.c. sa sestogodisnjom devojcicom Margaret. Dosla u m s i izjavila: jedan i.c.
Samo izvoli, rekoh. Smestil'a se fotelju i pi
tala me:
Sta to i.c. ?
63
nije. nista za jelo, zvratih, ali cini i se

da se u dzepu krije d karaela. , evo !
Dadoh , zapitah: Zasto hoees da
.
...... ")
ias
1. ..
Ako Eveli ogla da i i.c., onda mogu i !
Naravo. Ti pocijes. zelis da pricao?
Doila s jednu lutkicu. (z). Odakle ti ovo
na kaiu? (OCito i stalo da saceka odgovor).
stanovao ovde pre tebe ?
Njena pitaja otkrivala su zelj za sazanje
k vitalne istie, tako da s pravo posujah da se
stvar vrt1i oko t radaja.
Odakle dolaze ?, upitah izebuha.
Margaret ustade i pode r vratia.
I.c. su i odvratni, rece i ode. Ali, za nekoliko
d ponovo zatrazila i.c. i tako kreusmo sa
rtve tacke.
Mali , star 6 godia, takode nije i ista
protiv i.c. pod uslovo da ne in gade stvari.
i jedna od zrtava zabrane asturbacije.
Mnoga deca ikada nis iala i.c. Nisu ih zelela.
su ila deca odgajea pravilno, bez roditeljskih lazi
i pridika.
Teorija ne z odah. Izveso vree, i
godinu dana, osoba koja se leci ne oseca poboljsaje.
Otuda nikada is bio pesiist u pogledu starijih
cenika koji s odlazili iz skole , kako i se reklo,
~
polovicno psihicko stanj.
s doveli kod nas jer i propao skoli.

Cele godine sam intenzivno davao i.c. bez vidnijeg
rezultata. Kada otisao iz Saerhila, izgledao kao.
neko ko sd sh zivot. Medti, godin
dana kasnije, njegovi roditelji s i pisali da ize
nada odlcio da postane lekar i da marljivo radi
iverzitet.
64
Aleksandar S. Nil
Bilov slucaj izgledao jos bezadezniji. 1.. su

trajali u tri godie. Otisao iz skole kao
osamaestogodisjak bez cilja pred sobom. Lutao
oko godinu dana od posla do posla, da i ajzad odlucio da postae farmer. Vesti koje jemu doijam
govore mi da uspeo i da voli svoj posao.
ldividuali casovi su u sustii reedukacija. Njihov cilj da odstrae sve komplekse koji su proizasli
iz moralizatorstva i straha. Sloboda skola kakva
Samerhil moze da radi i bez i.c. 1.. samo ubrzavaju
proces reedukacije, taj i sto samom poeetku
obave veliko proleco spremaje pre leta slobode.
sa
}im
SAOUPRAVA
Samerhil samoupravna skola demokratskog tipa. svemu sto se tice socijalog ili grupog zivota,
ukljucujuci i kaznjavanje socijalih prekrsaja, odlucuje se glasanjem opstem skolskom sastaku subotom uveee.
Svaki l astavnog s i svako dete, bez
obzira uzrast, ima pravo jedan glas. glas ima
istu tezinu kao glas sedmogodisjeg deteta.
Neko se mozda ovo asmejati i reCi: Da,
ali tvoj glas u stvari vredi vise, zar ne? , da vidimo.
Ustao sam jedom sastanku i predlozio da se deci
ispod 16 godia dozvoli puseje. Ovako sam obrazlozio svoj stav: duva otrovna droga i predstavlja
istinsku potrebu dece vec, mahom, pokusaj da se iz.
gleda stariji. Sa svih strana su pljustala suprota misljenja. Presli smo glasaje. Bio sam porafen ubedljivom veoinom.
sto usledilo vredo m. Posle mog
poraza, jedan decak predlozio da se oima ispod
12 godia
Medutim
65
dozvoli puseje. Predlog i ~gl~sa.

sledecem sedmicom sastaku v se
d d~aaestogodisjak sa predlogom da se ukie
v pravilo puseju, rekavsi: Mi drezdimo ufi
cima i t puSimo kao deca u k striktoj skoli,
smatram da to protivo citavoj kocepciji Samerhila. Govor bio toplo pozdravlje i skup ukiuo
pravilo. Nadam se da sam edvosmisleo pokazao da
glas ,i uvek uticajiji od glasa ekog deteta.
Jedom sam vrlo ostro govorio krseju pravila
m redu. Posledica tog krseja behu buka i s
glave sto se citavog jutra teturaju unaokolo. Predlozio sam da se krivcima za svaki prekrsaj oduzme
dzeparac. Jedan cetraestogodisjak , pak, predlozio
da se svakom ko se zateke izva postelje u vreme spavaja aplati jedan i. sam doio ekoliko
glasova, on veliku veCiu.
U samoupravi Samerhila rokratskog aparata. Svaki sastaak vodi drugi predsedavajuCi koga
imeuje prethodi, sekretarski posao obavlja se
dobrovoljoj osovi. Noci dezuri retko ostaju
duznosti vise od nekoliko edelja.
Nasa demokratija rada zakoe - i to dobre zakoe. Recimo, zabrajeno kupanje u moru bez ad
zora spasilaca koji su obavezo claovi astavnog s
. n krovove zabranjeno. Vreme odlaska
spavaje mora se postovati, jer u protivn~m a:itomatski sledi globa. Da li se nastava odrzavat1 u
cetvrtak i petak uoci ekog prazika zavisi od broja
podigutih ruku na opstem skolskom sastanku.
Uspeh sastaka umnogome zavisi od toga da li
predsedavajuCi popustljiv ili cvrst, buduCi da r,iij~ l~ko
izaci na kraj sa 45 zivahne dece. PredsedavaJUCl ima
pravo da ogloi u gradane. Ako predsedavajuCi
mlak, kazi ima znato vise.
66
Aleksandar S. Nil
Razue
se, nastavno
ucestvuje u diskusiji.
cini i , d i dosta situacija u kojia
r da ostane strai. Na prier, video sam kako
se jedan decak oslobodio optuzbe uz cvrstog
aliblja, iako i prethodno ispricao da zaista napravio prekrsaj. U slucaju kao sto ovaj, uvek oram
da bude strai pojedinca.
, naravo, ucestvuje koliko i svi drugi: izjasnjava se svi pitanjima, iznosi sopstvene predloge. Evo jednog tipicnog priera. Na d sastanku
s predlozio da se razotri pitanje igranja fudbala
u predvorju. Objasnih da se predvorje nalazi ispod
radne sobe i da i galama od fudbala seta pri
radu. Predlozio s da se fudbal unutar zgrade zabrani.
Podrzalo nekoliko devojcica, ekoliko starijih ucenica i veCia nastavnika. Predlog ipak i pro5ao, sto
zacilo da se treba pomiriti sa tutjavo ogu pod
radno s. n, posle g javnih
rasprava vise sastanaka, izdejstvovao s, veCinom
glasova, da se usvoji predlog zabrani fudbala u predvorju. Majina se oblcno tako bori za svoja prava u
nasoj skolskoj demokratiji - odustaje od jih.
se isto toliko odnosi malu decu koliko i odrasle.
s druge strae, i aspekata skolskog zivota koji
potpadaju pod saoupravu. zena odlucuje
i-asporedu spavaCim sobama, odreduje jelovnik i
salje i placa racune. iram nastavnike i odlucujem
njihovo odlasku iz skole, ukoliko smatra da
odgovaraju.
Funkcija samouprave u Saerhilu i s donosenje pravila, vec i razmatranje drustvenih smemica
nase zajednice. Na pocetku svakog tromesecja izglasavaju se pravila nocnom redu. Na spavanje se odlazi
u zavisosti od godina. Zati se razmatraju pitanja
ponasanja sirem smislu. Treba izabrati koisiju za
67
sportove, komisiju za igranke na kraju tromeseeja, komisiju za pozoriste, zati n dezume i dezume u
gradu koji prijavljuju svaki vid edolicog ponasanja
izvan skolskog atara.
Najuzbudljivija t diskusije uvek hrana. Vise
puta s uspeo da uzdrma duhove nekom dosadnom sastanku tie sto s predlagao da se ukine
repete. Vrlo zucno se raspravlja nn nagovestaju protekcionastva u oasti ishrane, ali kad osoblje kuhinje pokrene pitanje rasipanja hrane, skup ne
pokazuje previse interesovanja. Stav dece r hrani
uglavno lican i saoziv.
Na opste skolsko sastanku izbegava se svaki
oik akademske diskusije. Deca su izrazito prakticna
i i teoretisanje i dosadno. Istupio sam jedno
sa predlogo da se psovanje zabrani pravilia i izneo
azlog za to. Naie, dogodilo se da , dok sam pokazivao skolu jednoj zeni i njeno sinu - buduce uceniku Samerhila, do nas doprla paprena psovka sa gornjeg sprata. Zena brzo pokupila sina i otisla ne
caseCi casa. Zasto i, postavih pitanje na sastanku,
prihod trpeo jer eki zveka opsovao u prisustvu roditelja buduceg ucenika? Stvar uopste nije
moralne, vec cisto finasijske prirode. Vi ste psovali - sam izguio uceika.
Odgovor pitanje dao jedan cetmaestogodisnji momcic: Nil prica gluposti, rece . Jasno
kao dan da ta z, ako ila sokiraa, veruje
Samerhil. Cak i da upisala sina, prvom prilikom
kad i se vratio kuci i rekao 'prokletstvo' ili 'dodavola' - ona i ga ispisala! Skup se slozio sa njim
i moj predlog vodu.
Na opstem skolskom sastanku cesto se raspravlja
silc(lzijstvu. Nasa zajednica vrlo ostra prema nasilnicima. Napon1injem da na oglasnoj tai istaknuto
68
Aleksa11dai S. Nil
pravilo skolske uprave siledzijstvu: Svaki vid siledzijstva i' strogo kaznje. U Saerhilu siledzijstvo
i toliko rasireno kao striktni skolaa, razloge
za to nijc tesko dokuciti. Pritesnjeo disciplino koju
naecu odrasli, dete postaje rznje. Kako z
nekaznjeno da izrazi rznj r odraslia, dete
iskaljuje ni ili slabljia od sebe. se retko
dogada Saerhilu. Optzbe za siledzijstvo se, kada
budu razotrene, s svode to kako Dzeni
rekla Pegi da potpno lda . ..
Katkad se opsti skolski sastaak iznese eki
slucaj krade. Za kradu se ikad izrice kazna, ali se
vek odredje odsteta. Cesto deca doc'i k eni i
i: Dzo krao l novca od Dejvida. Da li
to slcaj za psihologij, ili da ga i kr ?
Ako satra da slcaj za psihologij, ako zahteva pojedinacn z, kaze i da i ga prepste.
Ako , pak, Dzon srecan, noralan decak koji krao
esto nevazno, dopsta da se protiv g podigne
optuzba. Najgore sto z da se dogodi jeste da
se oduze dzeparac dok isplati dg.
Kako se odvijaj opsti skolski sastaci? Na
cetk svakog troesecja ira se predsedavajc'i koji
vodi sarno jedan sastanak. Na kraj sastanka on odre
duje svog naslednika. Procedra ista toko celog
troesecja. god i zl, ti, sugestij,
predlog novog pravila - izosi to v.
.,.
Evo tipicnog priera. Dzim uzeo pedala sa
Dzekovog icikla jer jegov icikl i kvaru i jer
zeleo da ode viked sa drugi decacia. Posle
podrobnog razatraja cijenica, skpu doeta
odluka da Dzim mora da vrati pedala i da se zabrani odlazak t. Predsedavajc'i zati postavio
pitanje: l li priedaba?
69
Dzi stao i vikno da i ekih primedaba,

sto mesto reci eki upotreblo jedan papren
pridev. nije fer, galaio . isam imao
da Dzek jos vek koristi t olpiu od icikla! Danima
se vkla gnlj. . . N nista protiv da vrati pedala, aI.i misli da kazna nije pravedna. Smatra da ne i trebalo da mi se zabrani da otputujem!
osi
Usledila zcna disksija. Tokom rasprave se

obelodanilo da DZimu, koji inace svake nedelje doblja
dzeparac od k, vec sest nedelja nije nista stiglo, te
da bez prebljene pare. Skp izglasao d3:. se k.azna
ponisti i tako ucinjeno. Ali, kako pomoc1 D!imu?
Na kraj odluceno da se osnuje fond ~olidam_?St~ za
opravk Dziovog icikla. Njegovi drugar1 su dall pr1log
za kupovinu novih pedala i DZi sav srecan odjezdio
na t.
Prekrsilac najcesce prihvata presudu koja se donese na opstem skolsko sastanku. Medutim, ~.
presuda neprihvatljiva, tzenik moze da se zal1 1 u
t slcaju predsedavaj6i se vratiti na isti r
na s kraj sastanka. Ako dode do ovakve
zale, predet se pazljivije razatra, se u vecini
slcajeva prvobltna presuda zv s obzirom na pi
medbe optu:Zenog. Deca veruju da, ukoliko ~. ,optuzeni oseca da nepravedno osuden, pOStOJl pnllcnO
velika verovatnoca da zaista tako.
Niko od optzenih u Saerhilu nikada ne pokazje znakove neposlsnosti ili rznje r autoritetu
zajednice. Uvek s iznenaden poslusnoscu sa kojom
nasi cenici prihvataju kazne.
Zadivljuje ta odanost ucenika Samerhila sopstvenoj demokratiji. U njoj straha ni prebaoivanja.
cest slcaj da se tek osdeni cenik ira za predsedavajceg narednog sastanka.
_70_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __:._A.:::l=eksan_~~r_ S.~Nil

Nikad ~~ prestaje~ ? se divim decijem osecaju
za pravdu. NJ1hova adm1mstrativna umesost takode
vel1ka. Samouprava doista ima ogromu edukativu
vrednost.
. Neke. vrste prekrsaja potpadaju pod pravilo 0
g~ob1 licu mesta. Ako bez odobreja vozite tud i
c1kl, ~~. plaeate 6 i. Psovaje u varosi (iako
. tt~ s~me skole mozete da psujete do mile
volJe), _nepstoJn<? poasanje u ioskopu, petranje
krov?v1ma, gadanJe hranom u trpezariji i slicna krsenja
prav1la povlace za sobom globu licu mesta. Kazne su
gotov? uvek u vidu globe, kao sto oduzimanje jednonedeljog dZep.ar~a, ili zabrana odlaska u ioskop.
Cesto se ":_UJ~ zan;ierka da su deca koja presuduju
pres~roga u kaznJaVanJu. Nalazim da to nije tacno, a
l?r?ti~: 01.ia s~ vrlo g. U Samerhilu ni u jednoj pri~1c1 I~ izrecena prestroga kazna. Bez izuzetka, kazna
, na izvestan naCin, iste prirode kao zloein.
Tri male dev<?jcice uznemiravale su nocu drugu
decu. :~zna: edelJU d moraju da idu spavaje
sat r od ostale dece. Dvojka decaka optuzeni su
da s~ baca.li. grumenje zemlje na drugu decu. Kazna:
moraJu kol101ma da prevlace zemlju za ravnanje terena
za hokej.
. Cesto . ~redsedavajuci saopstiti: ovom sluca~~. ne vred1 n1 raspravljati - toliko smesan, i odluc1ce da se pokrece postupak.
Na sastaku se nikada trafi savet odraslih.
Mogu da se setim samo jedne takve prilike. Tri devojc1ce behu opljackale kuhijsku ostavu. Skup d
odlu~~. da se kazne oduzimanjem dzeparca. Iste noCi
dev0Jo1ce su ponovo obrstile ostavu i skup ih kazio
zabranom odlaska u ioskop. Medutim, one su jos jedom provalile ostavu i skup se s edoumici
sta da preduzme. Predsedavajuci zatrazio savet od
Slobodna deca
Sa111eJ1ila
71
mene. Nagradite svaku sa dva i, predlozih. Sta!

Pobogu, covece, ako to uradimo cela skola se dati
vrsljanje ostavi! Nece, rekoh. Pokusajte.
I pokusao. Dve devojcice su odblle da prime
novac, sve tri su izjavile da vise nikada nece i priviriti ostavu. I isu - oko dva meseca.
Uobrafeno ponasaje na sastancima retkost.
Svaki nagovestaj uobrafenosti nailazi na egodovanje
zajednice. Jedan jedanaestogodisjak, izrazit egziicio
nist, imao oblcaj da privlaci paZju sebe taj
aCin sto uzimao rec i upustao se u beskrajne licne
opaske koje su ile potpuno izvan toka diskusije.
i, on to pokusavao, ali i ga skup odmah ucutkao.
Mladi imaju odlican juh za eiskrenost.
Samerhil , adam se, dokazao da samouprava
funkcionise. u sustini, skolu u kojoj i sprovedena
samouprava ne i ni trebalo azivati progresivnom. U takvoj skoli vlada kompromis. Sloboda se moze ostvariti dok deca osete da su potpuno esputana upravljanju sopstvenim drustvenim zivotom. gde
postoji gazda, nema prave slobode. se cak vise odnosi na dobrocudnog nego na strogog gazdu. Zivano
dete ume da se bori protiv grubog gazde, dok ga mekusni gazda uglavnom cini emocno agim i nesigurnim u odnosu na sopstvena s.
Istinska samouprava u skoli moze da se sprovede
jedino ako postoji grupa starijih ucenika koji vole miran zivot i suprotstavljaju se nezainteresovaosti i otporu malisana u gangsterskom uzrastu. Oziljniji mladici cesto vaju nadglasai, ali ipak su oni ti koji
najvise veruju samoupravu i najvise zele. S druge
strane, deca ispod 12 godina nikada ne sama uspostavila samoupravu, tome nisu drustveno dorasla.
ipak, sedmogodisnjak Samerhilu retko propusta
opsti sastanak.
72
Aleksandar S. Nil
Mala deca se sasvim malo interesuju za upravljanje. Kada i ilo jihovom, pitam se da li i manja
deca uopste oformila ilo kakvu upravu. Njihove vrednosti nisu nase vrednosti, nj.ihovo ponasanje nije nase
ponasanje.
Ako odrasla osoba zeli mir i tisinu, kruta disciplina najlaksi naCin da se to postigne. Svako moze
da bude vojnicki strog. No, da li ima jos nekih savrsenih metoda da covek stvori mir oko sebe - zaista
ne znam. Nasa lutanja i pokusaji ovde, u Samerhilu, ni
iz daleka nisu uspeli da obezbede mir odraslim osobama. S druge strane, odrasli ne prave rnnogo buke.
Mozda sreca ipak glavno merilo. Ako se ona usvoji
kao kriterijum, Samerhil svojoj samoupravi pronasao odlican kompromis.
Pravilo zabrani opasnog oruzja takode kompromis. Vazdusni piStolji su zabranjeni i nekolicina
decaka koja zelela da skoli ima vazdusne piStolje
mrzi ovo pravilo, ali mu se uglavnom priklanja. Deca
izgleda ne podnose tako tesko da budu u manjini kao
odrasli.
Postoji Samerhilu jedan trajan proem koji se
nikada nece moei resiti. Nazovimo ga proemom pojedinca odnosu zajednicu. I s i ucenici su
ogorceni kada banda malih devojcica, predvodenih jednom proematicnom devojkom, jedne nemirava, druge poliva vodom, krsi pravila noenom miru i postaje
prava napast. Dzejn, predvodnica, bila optuzena na
opstem skolskom sastanku. Pale su vrlo ostre reCi
osude na racun toga sto zloupotrela slobodu.
Jedna nasa gosca, psiholog, rekla mi :
skroz pogresno. Devojcici se na licu cita nesreca, ika
da nije l voljena, tako otvoreo kritikovanje cini
da se ona oseca manje voljenom nego ikad. Njoj
potrebna ljubav, ne suprotstavljanje.
Slobodna deca Samer1tila
73
Draga moja, odgovorio sam , mi smo k

sali da izmenimo pomocu ljubavi. Nedeljama smo
nagradivali kada ila asocijalna. Ispo~jili smo prema njoj paZnju i trpeljivost, ali nije reagovala.
Naprotiv, drzala nas za naivcine, za suviSe lake zrtve
svoje agresivnosti. Ne mozemo jednoj jedinki da podredimo celu zajednicu.
Nije mi poznat pravi odgovor na ovo pitanje.
Znam da Dzejn kada bude imala 15 godina ti drustvena devojka, ne voda bande. Polazem svoju nadu
javno mnenje, nema deteta koje moze godinama
da opstane neprihvaceno i kritikovano. sto se tice
osude na opstem skolskom sastaku, naprosto nije moguce zrtvovati SVU decu zbog jednog jedinog prole
maticog deteta.
Samo sam retkim prilikama prinude da
k dete odstranim iz skole zato sto zbog njega
zivot skoli postao pakao za ostalu decu. Kazem to
sa osecanjem zaljenja i neuspeha, drugog izlaza
i l.
Da li sam tokom svih ovih godia morao da mejam

sopstvea gledista samoupravi? Sve svemu i
sam. Ne mogu i da zamislim Samerhil bez samouprave. uvek ailazila na odobravaje.
glavna atrakcija za s goste. Medutim, i to ima svoj ih Iosih strana kao, recimo, onda kada mi cetrnaestogodisnja devojcica dosapnula opstem skolskom
sastanku: Htela sam da iznesem da k devojke
imaju da bacaju higijeske uloske u klozetske
solje koje se od toga zapuse, ali pogledaj sve te goste ... Savetovao sam da ne zarezuje goste i da
prede na stvar, sto ona i ucinila.
Neprocenjiva obrazovna korist prakticnog sprovodenja gradanskih prava i duznosti. Deca Samerhila
borila bi se na Zivot i smrt za pravo "da sama uprav-
74
Aleksandar S. Nil
Ijaju sobom. misljenje da jedan_ opsti skols~i

sastanak nedeljno vise vredi od celonedelJne nasta_ve 1z
skolskih predmeta. cesto sam slusao kako deca koJa ne
znaju ni da citaju ni da pisu drze mudre govore:
.
Ne vidim koji i metod mogao da zame~~ nasu
demokratiju u Samerhilu. Mozda ta demokrat1Ja pravednija od politicke, jer _su de~~ vr~o s_irokogruda
jedna prema drugoj i nemaJU sv0Jsk1h interesa za
koje i se zalagala.
.. .
.. .
Uz to, ova deokrat1Ja potpu3a, Jer se pra
vila usvajaju na otvorenim sastancima, se ne postavlja proem izbornih delegata koji izmicu neposrednoj kontroli.
Konacno ono sto samoupravu 1 tako zn
jeste sirina pogleda na svet koju kroz nju sticu
slobodna deca. Pravila koja deca izglasavaju odnose se
sustiu na formu. Pravila poasanju u gradu
su kompr;mis u odnosu na svet u kome ima manje slobode. Grad - to jest spolji svet - traCi dragocenu
eergiju briuCi vzi sitnicama: !'-_~ da. ~ u
zivotu vazo da Ji se odevate mocti 1}1 1zvalJUJete
psovku! UdaljavajuCi se od spoljne. nistavnos~i zi~_ota,
Samerhil moze da ostvari, i ostvaruJe, duh zaJcdstva
koji ispred svog vremena.
v
MESOVITO SKOLOVANJE
u vecii skola postoji razade plan razdvajaju

decaka i dcvojcica, pogotovu kada su u pitanju spavao
nice. Ljubavni odnosi se podsticu. Oni se podstic ni u Samchilu, ali se i guse.
U Samerilu se devojcice i decaci ostavljaju
iu. Izglctla ! s 0<.!nosi cdu polovima vrlo zdravi.
d ! ~ tlospeti u duba z1closti sa ilo kakvi
75
iluzijama i zaudama drugom polu. Daleko od toga

da Samerhil samo jedna velika porodica u kojoj su
svi ti slatki decaci i devojcice jedni drugima samo
braca i sestre. Kad i ilo tako, smesta ih postao zakleti protivnik mesovitog skolovanja.
u uslovima pravog meSovitog skolovanja - ne
onog u okviru kojeg decaoi i devojke samo sede zajedno u uCionici, vec onog u kojem i Zive i spavaju
odvojenim kucama - gotovo da i nema bolesne radoznalosti. U Samerhilu m rasomonaca.* Anksioznost
vezana za seks javlj~ se u daleko manjoj meri nego
u drugim skolama.
S vremea vreme, u nasoj skoli se pojavi odrasla osoba koja postavlja pitaje: zar oni ne spavaju jedni s drugima? Kada odgovorim da to nije
slucaj, sagovorik l uzvikne: 1', zasto?
U jihovim godinama ih se provodio kako valja!
Upravo to vrsta ljudi koji pretpostavljaju da,
ako se devojke i mladici zajedno skoluju, to zaci da
i obavezo moraju i da se upuste u seksualnu raskalasost. Razume se, ti ljudi kazu da bas ova misao
IeZi u osnovi jihovih primedaba. Umesto toga, oni se
upustaju u mudrovaja tome da devojke i mladici
imaju razliCite sposobosti za ucenje, sto znaci da ne
i trebalo zajedo da pohadaju easove.
skole i trebalo da budu mesovite jer i zivot
mesovit. Mesovito skolovanje , medutim, strah i trepet mogih roctitelja i astavnika, i to zog opasnosti
da devojke zatrudne. u sam, staviSe, da mnogi upra
vitelji mesovitih skola provode s i zbog te mogucnosti.
* Rasomonac - nas zagonski izraz za voajera, koji

odgovara engleskom izrazu Peeping Tom ( koji gviri).
(prim. prev.)
76
Aleksa11dar S. Nil
Kodicioiraa deca
vole. podatak i mozda
pola cesto isu sposoba

da
mogao da umiri koji
se plase seksa, ali za mladez uopste, umeti voleti
predstavlja ogromu ljudsku tragediju.
Kada sam ekolicii adolesceata u d cuvenoj privatnoj skoli postavio pitanje da li medu njima
dolazi do ljubavih odosa, odgovor i . Posto
nisam krio cudeje, rekli su mi: Ponekad se javi prijateljstvo izmedu mladica i devojke, ali to nikad nije
ljubavni odos. BuduCi da sam skolskom dvoristu
video neke zgode mladice i ! devojke, postalo mi
s da skola namece ucenicima ati-ljubavi ideal
i da ta strogo moralizatorska atmosfera inhiblra seks.
.
Upitao sam jednom upravitelja izvesne progres1vne skole:* lma li ljubavnih odnosa u skoli?
Ne, odgovori ozblljo. Mi ikad primamo
proematicu decu.
i koji su protiv mesovitih skola mozda stavljaju primedbu da ovakav sistem skolovaja Cini decake zeskastim, devojke muskobanjastim. No, u sustini se tu radi prikrjveom moralom strahu, stvari,
zavisti. Seks pracen ljubavlju v zadovoljst\'')
na S\'etu, potiskuje se upravo zato sto jeste v
zadovoljstvo. Sve ostalo izgovor.
Ne strepim da stariji ucenici, oni koji Samerhilu borave od raog detijstva, postati raspustei, jer
zam da m posla sa decom cije iteresovaje
za seks potisuto, sto zaci neprirodo.
Pre ekoliko godina imali smo dvoje uceika koji
su Saerhil stigli isto vreme: sedamaestogodis
njeg mladica iz uske, i sesaestogodisju devojku iz
zeske private skolc. Zaljublli su se jedno u drugo i
" Progresi'-''a skola - tiip mesovite skole sa stepenastom nastavom. (pri. :v.)
77
ili
nerazdvojni. Jednom, kaso noeu, naidoh na njih

i zaustavih ih: Nemam pojma sta vas dvoje radite,
rekoh, i moralnom smislu me 5 briga za to,
to uopste nije pitanje morala. Ali, finansijskom pogledu me i te kako briga. Ako ti, Kejt, dobljes klinca, moja skola iti upropascena.
NastaVio sam da im objasnjavam: Vidite, vi ste
tek stigli Samerhil. Za vas to znaCi slobodu da radite
sta vam se svida. Prirodo, za ovu skolu vas ne vezuje
nista poseno, ali da ste ovde boravili od svoje sedme
godine, sve ovo ne ih ni morao da pominjem. Bili i
ste toliko vezai za Samerhil da iste sami razmisljali
posledicama njega.
i jedii moguca nacin da pristupim proemu. Srecom, vise nisam imao razloga da se sa njima
vraeam na ovu temu.
RAD
U Samerhilu svojevremeno postojalo pravilo na
osovu koga su sva deca iznad dvanaest godina i svi
clanovi nastavnog s bili duzni da rade krugu
skole dva sata nedeljno. Nagrada ila simbolicna - jedan novCic na sat. Ako i neko izostao, placao
dva novciea kao globu. Bilo onih, i medu nastavnim
osojem, koji su sa zadovoljstvom placali globu. Medu
onima koji su radili, veCina nestrpljivo gledala na
sat. Posao nije sadrzavao komponente igre i svima i
dosadan. Pravilo ilo preispitano i deca su ga gotovo
jednoglasno ukinula.
Pre nekoliko godia Samerhilu postala neophodna skolska ambulata. Odlucili smo da sagradimo
sami, i to pravu zgradu od cigle i cemeta. Niko od nas
pre toga nije polagao cigle, ali smo se ipak dali na -
78
Aleksandar S. N il
sao. Nekoliko ucenika pomoglo pri kopanju temelja

i srusilo neke stare zidove u izini da ismo mogli
da iskoristimo cigle iz njih. Medutim, deca su zahtevala
da budu placena. Odblli smo da platimo nadnice i skol
sku ambulantu su, na kraju, sagradili nastavnici i posetioci. Posao i preterano gnjavatorski za decu,
potreba za ambulantom suviSe maglovita u njihovoj
mladoj svesti. Jednostavno, nisu bili licno zainteresovai za poduhvat. Nesto kasnije, kada su zaieleli
skloniste za icikle, sagradili su ga sami, bez ikakve
pomoci nastavnog s.
Pisem deci, ne oakvoj kakva i ona trebalo da
budu misljenju nas odraslih, vec onakvoj kakva
stvaro jesu. Njihov smisao za zajednicu i osecanje
drustvee odgovorosti ne oformljuju se pre osamnaeste godine ili jos kasije. Njihova iteresovanja su tre
nutna i za nj,ih ne postoji buducnost.
Jos nisam sreo l dete. Ono sto se oicno
ziva lejoscu ili odsustvo interesovaja ili edosta
tak zdravlja. Zdravo dete ne moze da bude dokoo,
celog ozijeg dana mora da bude u pokretu. Poznavao
sam jednog sasvim zdravog momka koji vZio za
lestinu. Nije mario za matematiku, nastavni program
zahtevao da uci. Razume se, momak i hteo da
uCi matematiku, tako jegov nastavnik zakljucio
da lenj.
Proeitao sam edavno da i eki par koji ode
igraku, pod uslovom da odigra sve igre, prepesacio
oko 35 kilometara. ipak, dvoje mladih i osetilo mali
ili gotovo nikakav zamor, i tokom Citave veeeri dozivljavali zadgovoljstvo - naravo, ako se slZu igri.
Isto i sa detetom. Decak koji l skoli pretrcace kilometre igrajuCi fudbal.
s mi da ne mogu da ateram sedamnaestogodisnjake da mi pomazu sadeju krompira i luka,
79
mada ti isti momci provesti sate u majstorisanju

oko motora, ili pranju kola, ili pravljenju radio-aparata.
Trebalo mi dosta vremea da se pomirim s tim. Isti
mi pukla pred oCima jednog dana dok sam kopao
u basti mog brata u skotskoj. Posao mi nije pricinjavao nikakvo zadovoljstvo i shvatio sam da to zato
sto kopam bastu koja mi ne zaci nista. Ni moja basta
ne zaCi nista decacima, dok im icikli i radio-aparati
z mnogo. Dug put do istinskog altruizma, koji
i ikad ne gubl elemente seblcnosti.
Mala deca imaju sasvim razlicit odnos prema
radu od tinejdzera. Juniori Samerhila, oni izmedu trece
i osme godine, izgarace na poslu kao Trojanci - mesace cemet, tovarice pesak ili cistiti cigle - bez
ikakve pomisli agradi. Oni se poistovecuju sa odraslima i rad za njih kao otelotvoreje mastarija.
Medutim, od osme ili devete godine, sve do
devetaeste ili dvadesete, zelja za manuelnim radom
dosadije vrste jednostavno nije prisutna. Tako sa
vecinom dece; naravno, pojedina deca ostaju radia od
ranog detinjstva kroz zivot.
cinjeica da mi odras1i suvise cesto zloupotrebljavamo decu: Marion, otrci da bacis ovo pismo. Svako dete mrzi da ga iskoriscavaju. Prosecno dete nejaso uvida da to sto ga roditelji hrane i odevaju ne
zahteva od njega nikakav napor. Ono oseca da ta
briga jegovo prirodno pravo, ali mu , s druge strane,
s da se od g ocekuje da obavlja stotiu ropskih zadataka i bezbroj nepijatnih kucnih poslova koje
sami roditelji izbegavaju.
ProCitao sam egde da su u Americi jedu skolu
sagradili sami ucenici. Ucinilo mi se da to izvanredno, ali ipak i tako. Ako su deca sagradila svoju
skolu, budite sigurni da se u izini alazio neki gospodin dobroamernog, nosalantog autoriteta, koji
Aleksandar S. Nil
80
bodro i glaso podstrekavao decu. Ako takvog autoriteta , deca prosto naprosto grade skole.
misljeje da se zdravoj civilizaciji
traziti od dece da rade dok apune bar 18 godia.
Mogi decaci i devojke uradice dosta toga pre g
sto apune 18 godia, ali takav posao za jih iti
igra, za jihove roditelje, verovatno, tracenje vremea. Prosto srce boli kad pomislim koliko stude
ti moraju da za svoje ispite. Pozato mi da
predratoj Budimpesti oko pedeset odsto ucenika
dozivljavalo fizicki ili nervi slom k polagaja velike mature.
Razlog zbog kojeg Samerhil prestaju da pristizu tako povolji izvestaji vrednom doprinosu nasih ivsih uceika odgovornim radim mestima jeste
taj sto su ti mladici i devojke ovde, Samerhilu, iziveli
svoju fazu egocetricog fataziraja. odrasli mladi ljudi, i su kadri da se suoee sa zivotnom stvaroscu bez ikakve podsvese z za igrom iz detijstva.
IGRA
Samerhil i mogao da se definise kao skola koJOJ najveci znacaj ima igra. Zasto se deca i macici
igraju, i mi s. Verujem da to stvar eergije.
Pri tom mislim igru smislu atletskih
terena i organizovanih takmicenja, vec igru smislu
maste. Orgaizovane igre zahtevaju vestinu, takmicarski
duh i timski rad. Deoije igre, medutim, i zahtevaju vestinu, traze malo takmicarskog duha i gotovo nimalo timskog rada. Mala deca igraju se gangstera sa pucjavom ili borbe macevima. Deca su se igrala gagstera
znatno pre doba igranog filma. Price i filmovi usmerice
Slobodna deca SamerJzila
81
eku
vrstu igre, sustia ipak src1ma sve dece

svih rasa.
U Samerhilu se sestogodisje dete igra
d igra se sa svojim mastarijama. Za malo dete
zilja i mastarija sasvim su izu d drugoj. Kada
se eki desetogodisjak prerusi duha, malisai cice
od zadovoljstva; i zaju da to samo Tomi, posto
su ga videli kako avlaci carsav, ali kada Tomi kree
prema jima, svi glas zavriste od straha.
Mala deca zive zivot mastarija i te mastarije
pretacu delo. Decaci od 8 do 14 godia igraju se
gagstera i stalo sreduju eprijatelje, ili jezde
m svojim drveim avioima. 1 devojcice prolaze
kroz gagsterski period, mada kod jih poprima
oik revolvera i maeeva. Kod jih licije prirode.
Meria druzia sukojava se sa Neliom, padaju ostre
reci i dolazi do svade. Za decake, protivnicka d
eprijateljska samo igri. U tom smislu sa malim
decacima lakse izaCi kraj g sa malim devojcicama.
Nisam uspeo da otkrijem gde i gde se
zavrsava liija maste. Kada dete malom posluzaviku doese rucak lutki, da li tom treutku misli
da lutka zaista ziva? Da li kojic za ljuljaje pravi
konj? Kada decak vikne: Ruke uvis! i onda opali,
da li misli ili oseca da ima pravi revolver? Sklo sam
da poverujem da deca zaista misle da su jihove igracke istinski predmeti i da se - kada ih neko neosetljivo odraslo i uznemiri mastarijama - sa
treskom vracaju zemlju. Nijeda s roditelj
razoriti neku detinju fataziju.
Decaci se uglavom igraju sa devojcicama. Decaci se igraju gangstera i suge, prave kolie drvecu, kopaju rupe i rovove.
82
Aleksandar S. Nil
Devojcice retko orgaizj ilo kakv igr. Sloboda deca z za igranje citelja ili doktora,
s potreb da oponasaj atoritet. Male crice
igraj se ltkama, ali starije devojCice kao da alaze
vece zadovoljstvo dodir sa ljdima, sa stvarima.
cesto smo imali mesovite hokejaske ekipe, i
s mesovite i kataske i duge igre zatvoeom po
stor.
Deca vole buku i t, jurcaj stepeistem,

poput lavova i t ignoris amestaj. Ako s se zaigala sge, polomice paamparcad portlandsk
vazu ako nalete n, polomice da toga is
ni svesa.
g majke se igraj dovoljo sa bebama.
izgleda misle da stvar resena, bar za sat ili dva,
ako se i kolevk stavi slatki mali meca, ali
zaboavljaj da zeli da d mazena i pazena.
Pihvatajci da doba detijstva doba igre, kako
mi odasli uglavom gm t ii? Mi
igno1isemo. Mi jedostavo zaboravljamo, jer .
iga za nas samo g vremea. Otda gradimo
ogrorne gadske skole, sa mogo prostorija i skpo
ceih cila, izivljavaj g za igru najcesce ostavljamo samo sk betoski prostor.
Moglo bi se, s malo verodostojosti, tvrditi da
s zla civilizacije proistekla iz cijenice da se nijednu
dete i iivot naigralo. lli, drkcije r, svako
dete sil gr koi odrasle osobe mogo
pre g sto dostiglo zrelost.
Stav odraslih prema igri zaista aritraran. Mi
odasli kojimo raspored rada za decu: od 9
do 12, zatim d sat za rcak, opet casovi do 3.
Ako i se od slobodog deteta trazilo da apravi raspored, i svakako odredilo mogo vise sati za igr,
samo ekoliko za .
Slobo(lna deca Samerhila
83
U kr atagoizma odraslih prema deCijoj igri

lezi strah. Stoti t sam brizno pitanje: Ali,
ako se moj decak igra dan, kako ilo sta
nauciti? Kako poloziti ispite? Malo oih koji
hteti da prihvate moj odgovor: Ako vase dete izigra
sve sto d pozelelo da igra, ono iti sposobo da
polozi prijemi ispit koledi posle dve godine oziljih priprema, mesto posle oicajenih 5, 6 ili 7 godia skoli kojoj igra, kao deo zivota, iskljucea.
Pri tome vek moram da dodam: Odnoso, ako

vase dete opste ima zelju da polaze ispite! moze
pozeleti da postae baletski igrac ili radio-mehanicar.
moze zazeleti da d modni kreator ili vaspitacica.
Da, strah za detij dst dovodi do toga da
odrasle osobe lisavaj d njihovog prava igru. No,
to ipak slozeije. Iza protivljeja decijim igrama
kije se i eodredei moralni stav, nagovestaj da i
bas dobro blti dete, nagovestaj koji doblja prilino
s izraz opomei mladoj osoi: Ne budi dete'
Roditelji koji s zaboravili z svog detinjstva - zaboravili kako se igra i masta - losi s roditelji. Kada dete izgui sposobost da se igra,
fizicki osteceo i predstavlja opasost za svako drugo
dete koje se priizi.
Nastavici iz lzraela pricali s mi divnim komnalim cetrima svojoj zemlji. Rekli s mi da
skola Cini deo zajednice kojoj osnovna potreba
fizicki rad. d nastavnik mi ispricao da desetogodisnja deca l ako im se zabrani da okopavaj
bast. Kada i se kod mene desilo da dete zaplace jer
branim da okopava krompir, odmah ih se zapitao
da mozda nije mentalno poremeceno. Detinjstvo
vreme igre i svaki komnalni sistem koji zaoilazi ovu
84
Aleksandar S. Nil
istinu sprovodi pogresno vaspitanje. Meni se Cini da

izraelski metod zrtvuje mladi zivot u ekonomske svrhe.
za njih mozda nuzno, no se ih usudio da
ovakav sistem nazovem idealnim zivotom u zajednici.
Zanimljivo i veoma tesko proceniti stetu koja
naneta deci kojoj nije ilo dopusteno da se igraju
koliko su htela. Cesto se pitam da li masa sveta koji
gleda profesionalni ragbl utakmice u stvari mozda pokusava da izivi sputavanu potrebu za igrom na taj nacin sto se poistovecuje sa igracima.
Ve6ina svrsenih ucenika Samerhila ne posecuje
ragbl utakmice i ne interesuje se za parade. Verujem
da medu njima malo onih koji i se pomucili da
odu da gledaju svecanu kraljevsku povorku. u paradama ima neceg detinjastog: , ustogljenost, usporeno
kretanje - sve to podseca na svet igracaka i nakindurenih lutaka. Zene mozda bas zbog toga vise ufivaju
paradama nego muskarci. Sto su ljudi zrelije i slozenije lienosti, izgleda da ih sve manje zanima paradiranje ilo koje vrste. Sumnjam da generali, politiCari ili
diplomati doZivljavaju u drzavnim procesijama ilo sta
osim dosade.
Ima izvesnih dokaza da deca odgajena u slobodi
i uz mnogo igre ne pokazuju sklonost ka masovnim ra
spolozenjima. Medu svrsenim ucenicima Samerhila, jedini koji voljno i s radoscu klicu u gomili jesu oni
ciji su roditelji skloni idejama komunizma.
11
ODGAJANJE DETETA
NESLOBODNO DETE
Uoicena, kondicionirana i disciplinovana deca
Cije su zelje potisnute, dakle neslobodna deca, bezbrojna su i zive u svakom kutku zemljine kugle. Neslobodno dete zivi i u nasem gradu, prekoputa, u istoj ulici.
sedi u bezbojnoj klupi bezbojne skole, kasnije
za jos bezbojnijim stolom u nekoj kancelariji ili fabrici. disciplinovano, sklono tome da ukazuje
poslusnost autoritetu. Boji se kritikovanja i gotovo
fanaticno cezne za tim da bude normalno, konvencionalno i korektno. Gotovo bez pogovora prihvata sve
cemu ilo poducavano i prenosi sve svoje komplekse,
strahove i frustracije sopstvenu decu.
Psiholozi se zadovoljavaju zakljuckom da veeina
psihickih ostecenja iva naneta detetu tokom prvih
pet godina zivota. Bilo i, mozda, iZe istini reci da se
tokom prvih pet meseci, ili prvih pet nedelja, ili cak
prvih pet minuta, detetu moze naneti steta koja trajati citavog zivota.
86
Aleksandar 5. Nil
-------------
--------
Nesloboda i rodejem. Ne, i znatpre rodenja. Ako zena potisutih zelja i ukruceog
tela rodi dete, ko moze da kaze kakav efekat imati
njena materiska ukruceost ovorodence?
Mozda nije preterivanje reCi da se sva deca nase
civilizacije radaju u atmosferi koja se ne odnosi afirmativno prema Zivotu. Zatocnici uobrocavanja deteta
su u osovi protivici zadovoljstva. Oni zele da se dete
disciplinovao hrani zato sto ishrana bez uobrocavanja
sugerise orgasticko zadovoljstvo koje dete do:Zivljava
prilikom sisanja. Argument ishrane n puka racioalizacija, Ciji duboki motiv da se dete uoiCi
u discipliovao stvorenje koje duznost stavljati prc
zadovoljstva.
Razmotrimo zivot jednog prosecnog uceika osnove skole, Dzona Smita. Njegovi roditelji samo -'
vremeo idu u crkvu, ali isistiraju da Dzo svake
bogovete edelje pohada veroauku. Roditelji su se
s pravom vecali zbog uzajamne seksualne privlaco
sti. i su morali da se vecaju, u njihovom miljeu
ljudi mogu da l zive zajedo ako nisu dostojni
postovaja, to jest vi. I, kao sto to cesto v,
seksuala pivlacost i l dovoljna. Razlike u temperametu stvoile su od doma mesto u kojem vlada
zategnuta atmosfera, uz povremee glase aspre roditelja. Bilo i mogo ezih treutaka, ali mali Dzo
ih uzimao zdravo za gotovo, dok su ga glase roditeljske svade pogadale pravo u solari pleksus,
se od jih uplasio i rasplakao, i d d batie
zato sto bezazlozo place.
Od samog pocetka kodicioira. Uobrocea
ishraa izazivala u njemu veliku frustaciju. Kad
gladan, sat pokazivao da do k ima jos pun
cas. Bio ntt tesnom odecom. Frustracija
zbog ishae agoila ga da sisa palac. No, poroo
Slobodna deca Samerl1ila

----------
dici
87
lekar k da sme da mu se dozvoli da

lose avike, mami naredeo da mu poveze
uke u rukavima, ili da mu jagodice na prstima stavi
eku smdljivu smesu. Dok i u peleama, njegove
fizioloske t behu ostavljene miru. Medutim,
kad da puzi i da se mota podu, kucom su
pocele da lebde reci evaljalO i prljaVO, i tako
pocelo sumoo poducavaje cistoCi.
Pre toga, ruka mu l uklonjea sa genitalija
kad god i ih dotakao, ubrzo da povezuje
geitalu zabanu sa steceim gadenjem od izmeta.
I tako se, niz godina kasije, kada postao trgovacki
putik, repertoar jegovih usmeih kazivaja sastojao
od ujedaceog broja seksualih i klozetskih viceva.
Ve6i deo Dzoovog vaspitanja kondicioirali su
rodaci i susedi. Majci i OC!l bese izuzetno stalo da
budu koekti, da ispravo postupaju, Dzon - kad rodaci ili susedi dosli u posetu - morao
da se pokaze kao lepo vaspitano dete. Morao da
kaze hvala kad mu teta dala parce cokolade; morao strogo da vodi u ponasanju za stolom; i,
it, da se uzdrzi od toga da priea dok odrasli
govore.
Njegovo ud dl odelo l ustupak
susedima. Ovo poducavanje ugladeosti pratio slozen
sistem lagaja, sistem koga n nije svestan.
Laganje n pocelo u njegovom zivotu. Bilo mu
r da bog voli nevaljale decake koji kazu po
kletstvo, kao i da ga kondukter izudarati ako se
bude muvao hodiku vagoa.
Dzoova radozalost u pogledu porekla zivota nailazila esprete lazi koje behu tako efikasne da
ta adozalost jednostavno iscilila. Lazi zivotu
udruzise se sa strahom kad ga majka, kad lmao
pet godia, zatekla u genitaloj igr1 sa cetvorogodissteke
88
Aleksandar S. Nil
sestrom i devojcicom iz ssedstva. zestoke batine koje doblo ( kojima otac dodao jos d
porcij kad se vratio s posla) zavek s Dz
sadile lekcij da seks prljav i gresan, esto
covek sme cak i da razmislja. Siroti Dzo morao da zapecati svoje iteresovaje za seks sve dok
i s pbertet, tada i se ioskop cerekao
kad i k zena film rekla da vec tri meseca
truda.
Dzoova karijera ila ormalna itelektual

om smisl reci. Lako i i tako izbegao prezriv
smesak ili kazn koje mogao da deli eki glpi
astavik. Zavrsio skol sa gomilom pretezno beskorisih saznaja i sa kltumim potrebama koje s
lako zadovoljavali blevarski listovi, banalni filmovi i

-100 romani. Za Dzoa ime Kolgejt ilo vezano
samo za izves past za z, Betoven i Bah behu
ametljivi momci koji s vam smetali kad iste na
skali radio-aparata trazili Elvisa Prislija ili Biderbekov
orkestar.
Redzinald Vordigto, bogati brat od tetke Dzoa
Smita, iSao privat skol, ali jegov razvoj
sstii i isti kao razvitak sirotog Dzoa. Na isti
i prihvatao sto ilo drugorazredno zivot, zatim robovanje status q- i egiraje ljbavi
i radosti.
Da li s ovi prikazi Dzona i RedZialda jednostrae karikatre? bas i is karikatre, ali ipak isam
potpunosti doearao t dvojic. Izostavio sam topl
hmaost obojice, hmanost koja adzivljava i ajgore
kodicioniraje karaktera. Smitovi i Vordigtoi s u
ovom Zivot glavnom pristojan, prijateljski astroje
svet, pun detinjaste vere i sujeverja, detijskog povereja i odanosti. Oni i jima slici cine takozvane prosecne gradane koji donose zakoe i zahtevaj ljdskost.
Slobodna deca Same1hila
Oni
s ljdi
koji
proklamj
89
da
zivotije moraj
da se
mora
l hman i, da kcnim ljimcima

da se vodi odgovarajca briga. No, oni ne spevaju
da idu dalje od toga kad se radi covekovoj eoovee
nosti prema covek. Bez razmisljarija prihvataju surovi,
ehriscanski krivici zakoik i pristaju na ui
drgih ljudi rat, kao da to priroda pojava.
Dzo i jegov bogati brat od tetke slazu se da
zakoi ljbavi i brak treba da budu glpi, neprijati i i mrzjom. Oni se slatu da, sto se tice
ljubavi, mora da postoji jedan zakon za muskarce,

drugi za z. Obojica zahtevaju da devojke kojima se
z bdu device. Na pitanje da li su oni sami device,
mrste se i kazu: Muskarac esto drugo.
Obojica su zaklete pristalice patrijarhalne dZave,
iako nijeda i ni cuo za taj izraz. Uoiceni su u
podukt koji patrijarhalna drtava smatra eophodnim
za svoj opstaak. Njihove emocije pre su masovne
emocije g individualna osecanja.
Znato posle zavrsetka skole koju su kao ucenici
rnrzeli, i uzvikuti: U skoli su me tukli, ali to
ilo vrlo koriso mene! Zatim otpremiti svoje
sinove istu ili slicu skolu. u psiholoskom smislu
reCi, oni prihvataju bez kostruktivnog bunta protiv njega, i tako se tradicija ociskog autoriteta prenosi sa geeracije generaciju.
Da ih upotpunio portret Dzoa Smita, trebalo i
da slciciram i zivot njegove sestre Meri, i to ukratko,
zato sto sredina koja gi potiskivanje uglavnom ista koja prigusuje g brata. ,
medutim, posebno hendikepiraa, sto nije slueaj sa
Dioom. Inferiornija u patrijarhalom drustvu i vaspitana da toga bude svesa. Mora da obavlja kucne
poslove dok n brat cita ili se igra,_ ubrzo saznaje
90
Aleksa11dar S. Nil
da , kada bude doila neki posao, imati manju platu

od nekog muskarca.
Meri se pravilu ne buni protiv svog inferiornog
polozaja u drustvu koje stvoreno za muskarce. Muskarac se stara da Meri ima izvesne kompenzacije, iako
su mahom jeftine prirode. 1 tako, ona okru:lena
Iepim manirima; prema njoj se uctivo ophode; muskarac njenom prisustvu stoji ako ona ne sedi; neki
muskarac jednog lepog dana upitati da li hoce da
se umilostivi da pode za njega ... Posto i Meri na
suptilan nacin usadeno uverenje da jedna od njenih
osnovnih obaveza da izgleda sto moguce lepse, danas
se na haljine i kozmetiku trosi znatno vise m.iliona
nego na knjige i skole.
U oasti seksa Meri ista onakva neznalica potisnutih zelja kao njen brat. u patrijarhalnom drustvu,
muskarci su proglasili da njihove zene moraju da budu
ciste, devicanske i neduzne. Nije Merina krivica sto
odrasla iskreom uverenju da zene imaju cistije misli nego muskarci. Na neki gotovo volseban nacin,
muski clanovi porodice uticali su na Meri da misli i
oseca kako n funkcija zivotu jedino reprodukcija, dok seksualno zadovoljstvo muskom ataru.
Od Merine , verovatno i majke, nije se ocekivalo da ima ilo kakav polni zivot, dok se ne pojavi
pravi muskarac koji njoj probuditi uspavanu lepoticu. Meri prerasla tu fazu, ali ne onoj meri
kojoj ismo mi to zeleli da verujemo. Njenim ljubavnim zivotom gospodari strah od trudnoce, ona
uvida da i vanbracno dete vrlo verovatno pokvarilo izglede da nade sebi coveka.
Jedan od krupnih zadataka, danas i ubuduce, jeste
ispitivanje potisnute seksualne energije i njenog odnosa
sa bolescu. Nas Dzon Smit moze da umre od bolesti
bubrega, Meri Smit od raka, ali nijedno od njih
91
se nece upitati da li njihov skucen emocionalni zivot, pun potisnutih zelja, mozda imao neke veza sa
oboljenjem. Tragajuci za poreklom svojih nevolja, mdnji i bolesti, covecanstvo mozda jednog dana dospeti do sopstvenog oika civilizacije, koja sustini protiv zivota. Ako kruto vaspitanje karaktera cini
ljudska tela ukrucenim - zgrcenim i sapetim, umesto
zivahnim i treptavim - onda izgleda da logicno zaklju6iti da ta ista mrtvacka ukruce.nost spreciti treptaje
svakog ljudskog organa koji neophodan za zivot.
Da rezimiram. uverenje da neslobodno
obrazovanje dovodi. do zivota koji ne moze da se zivi
potpunosti. Takvo obrazovanje gotovo potpuno zapostavlja emocije zivotu coveka. Posto su emocije dinam.icke prirode, nedostatak mogucnosti da se one izraze mora da dovede - tako zaista i iva - do
jeftinoee, ruznoce i mrznje. Samo se glava obrazuje.
Ako se emocijama dozvoli da za:ista budu slobodne,
intelekt se postarati za sebe.
Tragedija coveka tome sto, poput pseceg,
njegov karakter moze da se obli:kuje. Karakter macke,
zivotinje superiorne odnosu na psa, ne moze da se
oikuje. Kod psa mozete da stvorite grizu savesti, ali
to ne mozete i kod macke. ripak, veeina ljudi vise
voli pse, zato sto njihova poslusnost i laskavo mahanje repom pru:laju vidljiv dokaz gospodareve nadmoenosti i vrednosti.
Vaspitanje deCijoj soi neodoljivo podseea na
dresuru stenari. siano dete, kao i siano stene, izrasta poslusno, inferiorno odraslo i. sto dresiramo pse da i odgovarali nasim potrebama, isto tako
dresiramo i decu. u toj stenari, decijoj sobl, covekoliki
psi moraju da budu Cisti, ne smeju suvise glasno da
laju, moraju da slusaju zvizdaljku i da se hrane kada
mi smatramo da im to odgovara.
92
Aleksarzdar S. Nil
Video sam 1935. godine kako sto hiljada poslus~ih pasa mase repovima i seni u Templhofu, u Bernu, kada veliki dreser Hitler zvizdao svoje komande.
Vo~eo bih da citiram nekoliko Uputstava buduc~m ~aJkama, koja pre nekoliko godia izdala klika Jednog mediciskog fakulteta za zenc u Pesil
..
vaniji.
Navika sisanja palca ili prstiju moie da se spreei
taj naCin sto se detinje ruke staviti u kartonsku
cev, kako ono i moglo da ih savija u laktu.
Intimni delovi tela. Treba ih odrzavati savrseno
~i.stim, kako i se izbegli osecaj eugodnosti, l~
zlz stvaranje losih navika. (Podvukao . S. Nil.)
v Medicis~u profesiju krivim za veliki udeo u pogresnom odgoJU dece. Lekari pravilu nisu obuceni
za v~?goj ?eteta, ali rec doktora za mnoge zene ipak
boz1Ja rec ... Ako. on kaz7 da dete treba izudarati zbog
masturbac1Je, Sirota maJka ne zna da iz lekara u stvari
govori sopstvea seksuala krivica, ne naucno saz~~je prirodi deteta. Zameram lekarima sto preporu~uJu ~lup? uo_IJrocavaje deteta, zatim sredstva za sprecavanJe. s1sanJa palca i besmislenu zabranu igranja sa
bebom 1 popustaja bebl da cini sta hoce.
Proematicno dete dete koje gone da bude
cisto i koje prisiljavaju da potiskuje seksualne zelje.
Odrasli uzimaju zdravo za gotovo da dete treba nauc~~~ ~~ se s na taj acin da oni imaju sto mirlJl .z1_vot ..otu~a i znacaj koji se pridaje poslusnosti,
man1ma 1 uct1vosti.
Gotovo svaki put kad odem u grad i primetim
k.a~o se neko malo dete spotaklo i palo, zgrCim se kad
v1d1m da ga majka zbog toga tuce. Skoro uvek kad
putujem vozom, cujem kako neka majka We: i.Vili,
ako opet budes izlazio hodnik, uhapsiee te kodukter.
Slobodrza deca Samerhila
93
v eeina dece iva odgajea uz iz laZi i ezalac

kih zabrana. Mnoge majke, koje prilicno dobro postupaju sa decom kod kuce, javnom mestu besne
dete, ili ga tuku, zato sto strahuju od misljenja suseda.
Dete od samog pocetka iva prisiljeno da se uklopi
nase ezumo drustvo.
Kad sam jednom drzao predavanje nekom engleskom gradu, napravio sam sledeeu opasku: Da li
vi, majke, uoeavate da, kad god istucete dete, stvari
pokazujete da ga mrzite? Reagovanje ilo zestoko
i zene su ljutito vikale na mene. Tada sam shvatio
koliko ve6ina ljudi zapravo zbljea i usancenfi u
svom uverenju kada rec slobodi deteta, i koliko
protiv i - sopstvee slobode.
Civilizacija bolesa i esrecna, tvrdim da
svemu tome uzrok esloboda porodica. Decu jos
od kolevke umrtvljuju sile reakcije i mdnje. Vaspitavaju ih da kaZu zivotu, zatO StO SU jihovi mladi
Zivoti samo jedno dugo : galami, ne masturblraj, lazi, kradi ... Vaspitavaju ih da kaZu da
svemu sto negativo zivotu: postuj starije, postuj
religiju, postuj ucitelja, postuj zakone otaca... Ne dovodi nista pitanje, samo slusaj!
Nije casno postovati nekog ko nije vredan postovaja, niti casno ziveti ozakonjenom grehu sa
muskarcem ili zenom koje ste prestali da volite, niti
casno voleti boga koga se stvari bojite.
Tragedija tome sto covek, koji svoju porodicu drii okovima, jeste i mora da ude i sam rob,
jer zatvoru i sam tamnicar zatocenik. tovekovo
robovanje robovaje mrzji: on svesno potiskuje
zelje svoje porodice i, cineCi to, potiskuje svoje sopstvene. mora da osnuje sudove i zatvore da i kaznio zrtve svog svesnog potiskivanja.
94
Aleksandar S. Nil
Zarojena zena mora da salje svog sina ratove

k.oje muskarac naziva odbrambenim, rodoljublvim, zat1m ratovima za spas demokratije, ili ratovima za okoncanje svih ratova.
Ne postoji proematicno dete. Postoje samo po
ematicni roditelji. Mozda i ilo bolje da kazem da
f!OStoji samo proematicno covecanstvo. Upavo zato
atomska bomba tako stravicna, pod kontrolom ljudi koji su protiv zivota, koja osoba cije su
ruke kolevci ile vezivane nije protiv zivota?
U covecanstvu jos ima vrlo mnogo zajednistva i
ljbavi, i cvrsto uverenje da nove genea
cije, koje nisu jos povoju izvitoperene, ziveti miu
jedne sa drugima - ukoliko, naavno, ljudi puni mr:Znje
? razore svet pre nego sto te nove geneacije budu
lmale vremena da preuzmu stvai svoje ruke.
Borba nejednaka, jer ljudi puni mrznje kontrolisu obrazovanje, religiju, zakonodavstvo, vojsku i
odvratne zatvore. Samo sacica pedagoga tezi da se
onome s~o dobro svoj deci dozvoli da se azvija
slobod1. Ogromnu veCinu dece uoicavaju potivnici
zivota sa svojim zlonamenim sistemom kaZjavanja.
U nekim manastirima devojke jos uvek moaju da
se pokrivaj kad se kupaju da ne i slucajno videle
svoja sopst\'ena tela. Roditelji i nastavnici jos uvek
go,:ore mladicima da mastubacija greh koji dovodi
do Iudila i razorazih zastrasujucih posledica. Nedavno sam video kako neka zena tuce desetomesecnu bebu
zafo-sto plakala l zedna.
pra\1a tka izmedu onih koji veruju mtvilo
i onih koji veruju zivot. Nijedan covek ne smeo da
ostane neutralan toj tci: to i znacilo smrt. Moramo
da budemo na jednoj ili na drugoj stani. Stana smrti
nam daje proematicno dete; strana zivota dace nam
zdra\'O dete.
95
SLOBODNO DETE
Na svetu ima tako malo uravnotezenih da
bllo kakav pokusaj da se one prikazu da budc
samo provizoan. Do sada steceni ezultati sugerisu da
se adi poeecima nove civilizacije, koja nagovestava
mnogo duje promene svom kaakteru nego sto
slucaj sa bilo kakvim novim drustvom koje obecavaju
razne politicke stranke.
Uavnotezenost implici:ra veovanje u dobotu ljudske id i verovanje da prvoitni geh niti postoji
niti ikad postojao.
Niko jos nije video potpuno uavnotezeno dete.
Svako bogovetno dete uolicili su oditelji, nastav-?ici
i drustvo. Kad moja kcerka Zoe imala dve god1ne,
casopis Pikce post objavio njoj clanak sa fotografijom, isticuCi da, misljenju edakcije, od sve
dece Bitaniji ona ima najbolje izglede da bude slobodna. nije ilo celini tacno, ona zivela
i zivi u skoli sa mnogobojnom decom koja nisu uav
notezena. druga deca ila su manje-vise kondicioniana, posto uoicavanje kaaktea da dovede
do staha i mrznje, Zoe dospela u dodir sa decom
koja su ila protiv zivota.
Bila podignuta bez straha od zivotinja. ipak,
kad sam jednog dana zaustavio kola kod neke f~
i k: Hajde da vidimo krave mu-mu, - ona
iznenada delovala uplaseno i ekla: Ne, ne, kave
- jedu Jjude. ilo eklo jedno sedmogodisnje dete koje nije ilo uravnotezen~._ Ist~a, taj. sta~1
t samo nedelju-dve. 1 kas]a t1gov1ma koji vrebaju zbunju takode ila katkog veka.
Cini se da uravnotezeno dete sposobno da za
srazmerno katko vreme savlada uticaj kondicionirane
dece. Zoini strahovi i potisnuta inteesovanja nikad
96
Aleksandar S. Nil
nisu dugo trajali, ali niko moze da zna kakvu su

trajnu stetu ti steceni strahovi naneli, ili mogli da nanesu, njenom karakteru.
Mnogi posetioci iz celog sveta ovako su govorili
Zoi: Evo neceg sasvim novog, evo deteta koje
ljupko, uravnotezeno i srecno, miru, ne ratu sa
svojom okolinom. istina. Zoe onoliko izu
prirodom detetu koliko to moguce jedom euro
ticnom drustvu, detetu koje, izgleda, automatski razazaje graicu izmedu slobode i raspusteosti.
Jedna od opasnosti koje vrebaju uravnotezeo dete
jeste preveliko interesovanje odraslih, tako da suvise cesto dospeva srediste Z. U zajednici
kojoj su sva deca uravotezena, priroda i sloboda,
verovato se ijedno dete i izdvajalo. Nijedno
i ilo podstrekavao da se istice. Ne i l i ljubomore koju druga deca ispoljavaju kad se suoee sa
slobodnim detetom koje deli njihove inhiblcije.
U poredenju sa svojim prijateljem Tedom, Zoe
kao malo dete ila elasticna i pokretljiva. Kad iste
podigli, telo ilo opusteo kao telo maceta, dok
i telo sirotog Teda l kao vreca krompira. On nije
mogao da se opusti, sve njegoye reakcije behu reakcije
odbrane i otpora, svakom pogledu i usmeren
protiv ziyota.
Proricem da uravnotezena deca nece prolaziti kroz
tu neprijatnu fazu. Ne vidim zasto bi uopste ilo potrebe za tim. Jer, ukoliko ne osecaju da ih roditelji
sputavaju i ogranicavaju dok su jos decijoj sobl, ne
vidim nikakav razlog iz koga i kasnije doslo do bunta
protiv roditelja. Cak i polu-slobodnim domaCinstvima jednakost izmedu roditelja i dece cesto tako
izrazena da uopste ne dolazi do buntovnog nastojanja
za osamostaljejem od roditelja.
97
Uravnotezenost znaci pravo da Zivi slobodno,

bez pritiska spoljnog autoriteta psihickom i somatskom smislu reCi. znaCi da se hrani kada
gladna, da stice blgijenske navike samo kada to h<,
da se na nju ne vice i da niko ne tuee, da uvek
bude voljena i zdticena.
Sve to zvuci lako, prirodno i fino, ipak neverovatno koliko mladih roditelja, kojima se inace dopada ta ideja, uspeva da pogresno shvati. Recimo,
cetvorogodisnji Tomi udara drveim cekicem dirkama susedovog klavira, njegovi mili roditelji ga
posmatraju sa trijumfalnim smeskom koji znaci: 11Zar
uravnotezeost nije divna?c
Drugi roditelji smatraju da nikad ne treba da
stave bebu od godiu i dana u krevet, jer i to
znacilo mesanje u prirodan tok stvari. Ne, mora
da se dozvoli da ide kasno na spavanje; kad se bude
umorila, majka odneti u krevetac. Ono sto se zapravo zblva jeste to da postaje sve umomija
ljutitija. ne ume da kaze da zeli da ide na spavanje, zato sto ne moze recima da iskafe svoju potrebu.
Iscrpea i razoearana majka l podize bebu i nosi
krevet dok vristi. pokazuje da ilo
kakva ideja, stara ili v, s ako se udrZi sa
zdravim razumom.
Samo i neka budala koja se stara maloj deci
dozvolila da prozor spavace sobe bude bez resetaka, ili
da decijoj sobl postoji otvoreo ognjiste. Da, cesto se
dogada da se mladi pobornici uravnotezenosti, koji posecuju moju skolu, cudom cude zbog edostatka slobode kad vide da zakljucavamo otrove ostavi
laboratorije ili da braimo deci da se igraju ~ protivpozarnim stepeicama. Citav pokret za slobodu iva
ostecen ili prezre zato sto mogi zatoenici slobode
stoje cvrsto zemlji.
Aleksandar S. Nil
98
nogi
roditelji nisu u stanju da shvate razliku

izmedu slobode i raspustenosti. U disciplinovanom domu deca nemaju nikakva prava. U razmazenom domu
imaju sva prava. Pravi dom onaj u kome i deca i
odrasli imaju jednaka prava. Isto se odnosi i na skolu.
Mora se iznova i .iznova naglasavati da sloboda
ne podrazumeva deciju razmazenost. Ako dete od tri
godine da seta trpezacijskom stolu, onda mu
jednostavno kazete da to ne sme da radi. ? mora
da poslusa, to tacno. Ali, s druge strane, V1 morate
da poslusate njega kada potrebno. izlazim iz soba
male dece ako mi ona kazu da ih napustim.
Ako deca treba da zive skladu sa svojom unutarnjom prirodom, onda odrasli moraju da podnesu
odredene zrtve. Zdravi roditelji dolaze do .izvesnog kompromisnog sporazuma, nezdravi ili postaju besni, ili
razmaze decu, dozvoljavajuCi im da uzivaju sva drustvena prava.
U praksi, razcitost roditeljskih i deCijih interesa
moze da se uazi, ako vec ne i potre, postenom pogodbom. Zoe postovala moj radni sto i nije ispoljavala
teznju da se igra sa mojom pisacom masinom i spisima. Zauzvrat, sam uvaiavao njenu sobu i igracke.
Deca su vrlo mudra i brzo prihvataju drustvena
pravila. Ne ih trebalo iskoriscavati, kao st? inac~
cest slucaj. Bas kada detetu merak da se igra, rod1telj suvise rado zna da ga zovne: Dzimi, donesi mi
casu vode!
,
Krivicu za mnoge nestasluke snosi pogresan nacin
postupanja sa detetom. Kad imala nesto vise od godinu dana, Zoe prosla kroz period velikog interesovanja za moje naocare i imala i da mi ih strgne
s nosa da i videla kako izgledaju. Nisam protestovao,
niti pogledom ili glasom pokazivao da se nerviram.
Ubrzo izguila interesovanje za moje naoeare i vise
99
ih nije ni pipnula. Bez sumnje, da sam strogo rekao

da ih ne dira - ili, jos gore, da sam sljepnuo
ruCici - njeno interesovanje za moje naoeare bi se
zadrialo, pomesano sa strahom i buntom protiv mene.
supruga ju pustala da se igra lomljivim
ukrasima. Dete pailjivo rukovalo njima i retko i
nesto razbilo. Sama sebl otkrivala stvari. Naravno,
svemu tome mora da postoji izvesna granica. $estomesecnoj bebi ne mozemo da dozvolimo da otkiva
kako upaljena cigareta moze bolno da . u tom
slucaju pogresno uspaniceno viknuti, vec valja otkloniti opasnost bez mnogo buke.
Neki mui i zena behu proCitali nekoliko mojih
kn~~a. poeela da ih grize savest kad su se priseti11 stete koju su naneli svojoj deci dok su ih podizali. Okupili su porodicu i saopstili: Potpuno smo vas
pogresno podigli. Od sada nadalje s1obodni ste da
radite sta zelite. Zaboravio sam koliki im i racuq.
za polomljene stvari, al:i se secam da su morali da
odrie drugi skup i poniste prethodnu odluku.
Uocajeni argument protiv decije slobode sledeei: tivot tezak, moramo da vaspitavamo decu
tako da kasnije mogu da se uklope ziit. Otuda 1 da ih disciplinujemo. Ako im dozvolimo da cine
sta hoce, kako ikada iti stanju da rade sa pretpostavljenima? Kako uspeti da konkurisu ostalima
koji znaju za disciplinu? Kako ikad iti stanju da
upotrebe samodisciplinu?
Ljudi koji se opiru davanju slobode deci, i pri

tom koriste gormji argument, uocavaju da polaze od
neosnovane, nedokazane pretpostavke da dete nece moei
da raste i da se razvija ako na to ne bude prisiljeno.
Medutim, citavih 39 godina iskustva sa Samerhilom
obaraju tu pretpostavku.
100
Aleksandar S. Nil
Opsta pretpostavka da dobre navike, koje u nas

nisu usadene tokom ranog detinjstva, nikad ne mogu
da se razviju doonije u zivotu, jeste pretpostavka na
osnovu koje smo sami odgajeni i koju prihvata~o b~z
pogovora samo zato sto niko nije doveo u p1tanJe.
evo, odbacujem tu pretpostavku.
Detetu neophodna sloboda,. zato sto ono s~o
u slobodi moze da se razvija na pnrodan, dobar naCin.
Rezultate neslobode srecem kod novih ucenika koji nam
dolaze iz pripremnih skola* i manastira. Oni .su p~i
neiskrenosti, nestvame uetivosti i laznih man1ra. NJlhovo reagovanje na slobodu brzo i zamomo. k1
prvih nedelju ili dve dana oni otva:aju ~rat~ ~astav
nicima, obracaju mi se sa gospod1ne 1 pazlJ1Vo se
peru. Gledaju s postovanjem kojem se lako
razaznaje strah. Posle nekoliko nedelja slobode pokazuju se onakvim kakvi stvamo jesu. Postaju drski, ne:vaspitani, neoprani .Rade sve ono sto i~ proslost1
ilo zabranjeno: psuju, puse, lome stvar1 .. : Sve ~reme!
medutim, pogledu i glasu im se razaznaJU uctivost i
neiskrenost.
Potrebno im najmanje sest meseci da se !
neiskrenosti. Posle toga gube i uctivost prema onome st?
su smatrali autoritetom. Za otprilike samo sest mesect,
oni su prirodna, zdrava deca koja kazuju .sto misle,
bez zbujenosti ili mrznje. Kad se dete dovolJO mlado
zateke slobodi, ne mora da prode kroz faz~
neiskrenosti i pretvaranja. Najupecatljivija stvar. ve~1
sa Samerhilom upravo apsoluta iskreost nJegov1h
uceika.
Od tnog znacaja ti iskren zivotu i prema

zivotu. ipak, mi svoju decu tako vaspitavamo da se
ona ne usuduju da budu iskrena.
--*--Prlpremna skola - privatna skola za pripremanje
ucenika za prijem na koledze. (prim. prcv.)
101
Mofda najveee otkriee do koga smo d<>Sli u

Samerhilu to da se dete rac:ta kao iskreno stvorenje.
Odlucili smo da ostavimo decu na miru kako ismo
mogli da utvrdimo kakva su. jedini moguCa.n
na&i postupanja sa decom. Pionirska skola buducnosti moraee da sledi ovaj put ako !e1i da doprinese
deCijem saznanju i, sto jos va!nije, deCijoj sreCi.
Nije lako dati detetu slobodu. prakticno znaci
da odijamo da ga ucimo reHgiji, politici klasnoj
svesti. Dete ne mo!e da ima stvarnu slobodu ako
kako njegov otac grmi protiv neke po1iticke grope ili
kako njegova majka besni protih kuCnih pomoCnica.
Gotovo nemoguee spreeiti decu da usvoje na stav
prema !ivotu. Sin nekog mesara verovatno neee iti
pobornik vegetarijanske ishrane ukoliko ga, naravno,
strah od oeevog autoiteta ne gume u opoziciju.
Sama priroda drustva suprotna sloodi. Drustvo - gomila - konzervativno i mrzi novu misao.
Tipican primer koliko gomila ne voli sloodu moda.
Gomila zahteva uniformnost. Mene u gradu smatraju
zvrknutim zato sto nosim sandale, u svojem selu h
zvrknut kad bih nosio ~eir. Malo se ljudi ustuje
da prenebregne korektno pona.Sanje.
Malo i pojedinaca pristalo da preuzme odgovornost za vesanje nekog uice ili za slanje nekog kriminalca da trune u zatvoru. Gomila se tako lako miri sa
varvarstvima, kao sto su kapitalna kazna i nas zatvorsk.i sistem, zato sto nema savesti. Gomila ne mofe da
misli, ona samo moze da oseea. Za gomilu, kr.imina1ac
predstavlja opasnost, najlaksi nacin za5tite jeste da
se opasnost uije ili stavi pod kljuc. Nas zastareli krivicni zakonik zasniva se na strahu, isti slueaj i sa
nasim obrazovnim sistemom koji se temelji na strahu
od nove generaoije.
102
Aleksandar S. Nil
U svojoj le.poj lkinji:i Gomila mir i rau Ser

Martin Konvej ukazuje na to da gomila voli starce.
Ona u ratu ira stare generale, u miru vise voli stacije lekare. Gomila se grcevito dZi starih zato sto se
plasi mladih.
Nagon za samoodrzanjem navodi gomilu da u novoj generaciji vidi opasost astajanja nove, supamicke
gomile koja, razumljivo, moze da uniSti staru. U najmanjoj od svih gomila, porodici, mladima se iz istog
razloga uskracuje sloboda. Odrasli se grcevito drfe
starih vrednosti, starih emocionalnih vrednosti. sto
otac brani dvadesetogodiSjoj kcerki da pusi logicke osnove. Zabrana proizlazi iz emocioalih izvora, iz
konzervativnih izvora. U pozadii zabrane st.rah;
Sta tek moze da uCini? Gomila cuvar morala.
Odrastao covek boji se da da sloodu mladome zato
sto se plasi da i mladi covek zaista mogao da uradi
sve sto , odrasli covek, zeleo da ucii, i.
Vecito mt kocepcija i vredosti odraslih deci
predstavlja veliki greh prema detijstvu.
Dati slobodu, zaci dozvoliti detetu da Z.ivi sopstvenim zivotom. Ovako iskazao, to zvuci jednostavo.
Samo s nasa poguba avika da poducavamo, uoi
cavamo, pridikujemo i prisiljavamo cii nesposobim
da uocimo jedostavnost istinske slobode.
U svojoj obrazovoj politici mi, kao zemlja, odi
jamo da pustimo decu da zive sopstveim zivotom. Mi
ubedujemo decu pomoeu straha. Ali, postoji velika razlika izmedu teranja deteta to da prestane da
kameice i prisiljavaja malisaa da uci latinski. u bacanje kamenica ukljucei su i drugi, ucenje latinskog
tice se samo deeaka. Zajednica ima pravo da obuzda
asooijalnog decaka zato sto se svojim sm
uplice u prava drugih, ali nema pravo da ga tera da
i latinski, jer ucenje latinskog stvar pojedinca. Pri-
Slobodna deca Same1hila
103
siljavati dete da uci, ravo (i podjednako glupavo)

prisiljavaju coveka da prihvati eku religiju odlukom
parlameta.
Sloboda osvaja
postupo
i detetu moze da bude

da razume sta zaci.
god ocekuje brze rezultate - eizlecivi optimist.
svemu tome m kjiga, opste vazecih istia
ili autoriteta. Sve sto postoji, to uoedljiva mi
roditelja, lekara i astavika koji veruju licost i
orgaizam sto ih azivamo detetom, dovoljo su odlu6ni da ucine ista sto i moglo da izvitoperi tu
licost, i1i eumesim uplitajem ukruti n telo. Svi
smo mi eautoritari tragaci za istiom covecastvu.
Sve sto mozemo da poudimo jeste izvestaj asim
zapazajima deci podigutoj u slobodi.
potrebo ekoliko godia
LJUBAV I ODOBRAVANJE
Sreca i dobroit dece zavise od stepea ljubavi i odobravaja koje im ukazujemo. Mi moramo da budemo
strani deteta. Biti strai deteta zaci ukazivati
mu ljubav - i to posesivu, i setimetalu
ljubav - i poasati se prema jemu tako da
oseti da ga volite i da mu odobravate.
moze da se ueii. Zam bezbroj roditelja koji
su strai svoje dece. ShvatajuCi da deca isu mali
ljudi, i ista traze zauzvrat i otuda u dobljaju.
Sve to stvar vere decu. Neki imaju,
mogi . Ukoliko emate, deca to osete. osecaju da vasa ljubav moze da bude arocito duboka,
iste im inace vise verovali. Kad malisaima odobravate, d sa njima inozete da razgovarate svem11
i svacemu, jer odobravaje dopriosi da estanu mnoge
ihiicije.
104
Aleksandar S. Nil
No, postavlja se pitanje - da li mozete da odobravate deci ako ne odobravate sami sei? Ako niste
svesni sebe, ne mozete sei ni da odobravate. Drugim
recima, sto ste svesniji sebe i svojih motiva, to ima
viSe verovatnoee da cete sebl odobravati.
Izraiavam zato iskrenu nadu da bolje poznavanj e sopstvene i detinje prirode pomoci roditeljima
da sacuvaju decu od neuroze. Ponavljam da roditelji
remete deciji zivot naturajuCi malisanima starinska shvatanja, starinske manire i starinski moral. Oni zrtvuju
dete proslosti. naroeito vaii za roditelje koji deci
namecu autoritativnu religiju, isto onako kao sto
ona svojevremeno ila nametana njima.
Dobro znam da najteza stvar na svetu odustati
od onoga sto smatramo vainim, ali zivot, napredak
srecu moci cemo da nademo samo pomoeu takvog
odbacivanja. Roditelji moraju da odbacuju. Oni moraju da odbace mrinju koja se prerusila u autoritet i
kritiku. Moraju da odbace netrpeljivost koja ishodiste straha. Moraju da odbace stari moral i rasudivanje
gomile.
Jednostavnije reeeno, roditelj mora da stekne svoju
individualnost. On mora tacno da zna na eemu ,
to nije lako, jer covek nije jedino ono sto sam. On
kombinacija svih ljudi koje sreo i on zadrZava
mnoge njihove vrednosti. Roditelji namecu deci autoritet svojih roditelja, jer svaki muskarac u sei nosi
sopstvenog , svaka zena sopstvenu majku. 1 upravo nametanje tog krutog autoriteta stvara mdnju,
sa njom i proematicnu decu. nametanje susta
suprotnost odobravanju.
Deci nije toliko potrebna nastava koliko ljubav i
razumevanje. Odobrovanje i sloboda potrebni su im da
ila dobra. Stvamo snazan roditelj koji voli ima najvise moei da deci da slobodu da budu dobra.
105
Normalnoj deci odoravanje potrebno isto onoliko koliko i proematicnoj. Jedina zapovest koje moraju da se pridrZavaju svi roditelji i nastavnici glasi:
Bices strani deteta!c PridrZavanje ove zapovesti
cini Samerhil uspesnom skolom, jer mi smo neopozivo
na strani deteta, i dete to nesvesno zna.
Ono sto cudno to da covek moze da bude
na strani deteta Cak i ako ga ponekad izgrdi. Bilo kakvo sitnije neslaganje, do kojeg moze da dode zog
krompira ili oguljenih alatki, ne uzdrmava va5 osnovni
odnos sa detetom.
Vec sam pominjao iskrenost sloodne dece koja
rezultat odobravanja. Nema vestackih normi >L
sanja kojih moraju da se priddavaju, niti tabua koji
ih obuzdavali. Nema potrebe da zive zivotom koji
lai.
* * *
Dozvolite mi da se na ovom mestu obratim oic
nom, pristojnom, agonaklonom suprugu koji se svake
veceri vraea kuCi vozom u 17.20 easova.
Poznajem te, Dzone Braune. Znam da hoees da
volis svoju decu i da zauivrat budes voljen. Znam da,
kada se tvoj petogodisnji sin probudi u dva sata ujutru i upomo urla, bez ikakvog oeevidnog razloga, u
tom trenutku ne oseeas preveliku ljubav prema njemu.
Budi siguran da postoji neki razlog zasto on plaee, iako
ne mozes odmah da utvrdis koji. Ako si ljut, nastoj
da to ne pokaies. Detetu muski glas znatno straSniji
nego fenski, nikad se ne zna kakav sve dozivotan
strah moze da -usadi u dete snaian, ljutit glas u pogresno vreme.
106
Aleksandar S. Nil
Ne lezi zajedno s bebom krevetu, pise u jednom priruciku za roditelje. Ne obracaj pa:lju to.
Pruzi detetu sto vise mazenja i z.
Ne koristi decu kao sredstvo da se razmeces. Budi
t1 tome pazljiv, l da hvalis iii kudis. Lose zanositi se detetom jegovom prisustvu: 0, da, Meri lepo
apreduje. Prosle edelje l prva u razredu.
znaci da ikad treba da pohvalis dete. Dobro
kad svom sinu kazes: Bas lep taj zmaj sto si ga
apravio. No, pogreso hvaliti decu da posetioci
ili impresioirai. Mlade guske rado isturaj sije poput labudova kad okolii plovi divljenje! dopriosi da dete realu predstavu s. Nikad
trebalo da ohrabrujes dete jegovom bekstvu od
stvarnosti, tome da iz maste stvara predstavu
s. S druge strae, kada dete m, nikad
zvocaj. Ne reci ista cak i kad iz skole doese
mogo loslih .
Ako tvoj Bili dode kuci uplaka zato sto tuci
d batie, azivaj ga sekapersom.
Ako ikad upotrejavas frazu :Kad sam
tvojim godiama ..., d pravis opasu gresku. Sva
mudrost tome sto moras da prihvatis svoje dete
oakvim kakvo jeste i da se uzdrzis od astojanja da
ga poistovetis sa sobom.
U pogledu obrazovaja i zivota uopste, kuco geslo glasi: za ime sveta, pustite ljude da zive sops~venif!!. zivotom! stav koji odgovara l kakvoj
s1tuac1J1.
jedii moguca stav koji vodi ka tolerisanju.
tudo sto mi rec tolerisanje i raije pala a
pamet. prava rec za slobodu skolu. Mi decu
v?<1imo putem tolerisaja tako sto prema njima ispoljavamo tolerantost.
107
STRAH
Ve1ikri deo svog vremea proveo sam zasivajuci
deci koju su ozledili ljudi sto su njih usadili
strah. u decijem zivotu strah moze. da bude grozan,
zato mora da se elimiise, to strah od odraslih,
od kazne, neodobravanja, i boga ... U atmosferi straha moze da cveta samo mrinja.
Bojimo se tako mnogo stvari - siromastva, podsmeha, dugova, provalika, esrecnih slucajeva, javnog mnenja, olesti, smrti. . .. Covekov zivot istorija njegovih strepnji. Milioni odraslih plase se da
setaju mraku. Hiljade imaju eodredeo oseeanje
nelagodnosti kad im vrata zakuca policajac. Veeina
put.nika fantazira brodu koji tone ili avionu koji se
rusi. Putnli.ci koji idu vozom traze srednje vagone
kompoziciji. Geslo sigunnost pre svega izrazava glavnu covekovu brigu.
ti da istoriji postojalo doba kada
strah da ti ubljen nagonio coveka da bezi i da se
krije. :Zivot danas postao tako bezbedan da strah
slZ samozastite vise nije neophodan. ipak, covecanstvo danas vise strahuje nego njegovi preci iz kamenog doba. Primitivan covek morao da se boji
samo ogromnih cudovista, mi imamo mnoga - vozove, brodove, avione, provalnike, automole i, najmocnije od svih, strah da budemo zateeeni na delu.
Nama strah jos neophodan. On cini da pazljivo prelazimo ulicu.
U prirodi, strah siuzi ocuvanju rase. Zecevi i konji
preiiveli su kao vrste zahvaljuci strahu koji ih
gonio da beze od opasnosti. Strah vazan Cinilac
zakonu divljine.
Strah uvek egoistican: ojimo se za sopstvenu
kozu ili za one koje volimo. Ali ipak, pretezno se r
108
Aleksandar S. Nil
jimo za svoju kozu. Kad sam i deeak, pla5io sam

se da mraku idem na farmu mleko. No, kad i
moja sestra posla sa mnom, nisam se da
neko mogao uz put da ublje. Strah mora da bude
egoistican, jer svaki strah u krajnjoj liniji strah
od smrti.
Svi smo mi kukavice. Neki od nas uspevaju da
prikriju kukavicluk, drugi ga odaju. Kukavicluk uvek
relativna stvar. ovek moze da bude heroj u ovom,
kukavica u onom pogledu.
Na osnovu proucavanja psihologije ne mozemo da
utvrdimo za5to se jedno dete rada hrabrog, drugo
kukavickog duha. Prenatalni uslovi mozda imaju mnogo
veze sa tim. Ako dete nije zeljeno, sasvim moguee
da majka u trenutku radanja prenosi svoju anksioznost
na jos nerodeno dete. Moguce da nezeljeno dete dolazi na svet sa plasljivom prirodom, sa karakterom koji
se boji zivota i cezne da ostane materici.
Iako su prenatalni uticaji izvan nase moCi, sto
izvesno to da mnoga deca postaju kukavice zahva
ljujuci svom ranom vaspitanju. Kukavicluk ove vrste
moze da se spreCi.
Kainjavanje deteta zbog preuranjenog seksualnog
interesovanja predstavlja siguran nacin da se od njega
stvori kukavica. Drugi siguran nacin pretnja paklenim ognjem.
Frojdovci mnogo govore kompleksu kastracije.
Izvesno da kompleks kastracije postoji. U Samerhilu
smo imali jednog maleckog deeaka kome ilo reeen.:>
da mu penis iti odsecen ako ga bude dodirivao.
cest uzrok straha kod decaka i devojcica. Radi se
strahu cije su posledice ufasne, jer strah i zelja nikad
nisu daleko jedno od drugog. Strah od kastracije cesto
upravo zelja za kastracijom, za kastracijom kao kaz
109
za masturbaciju, ili za kastracijom kao nacinom
da se ratosiljamo iskusenja.
Uplasenom detetu seks predstavlja sve! Da, dete
koristi seks kao civiluk na koji moze da okaci svoje
strepnje. Njemu receno da ~ seks nem?ralan. De~e
koje ima nocne more pravilu se plas1 seksualnih
misli. Moze da se dogodi da doc1e c1avo i da ga odvede
u pakao, jer nije li on gresni deeak koji ~lufuje
kamu? Satana, duh i demon samo su prerSem c1avo.
Strah potice od neeiste savesti, neCistu savest u detetu izaziva roditeljsko neznanje.
Uobleajeni oik straha kod dece potice od spavanja u roditeljskoj soi. etvorogodisnje dete vide~e
i ono sto ne moze da razume. Otac tako posta.Je
zli covek koji zloupotreljava majku. Iz ovog ranog
nerazumevanja i straha mofe da proizade sa~am k~
deteta. Poistovecujuci se sa ocem, deCak postaJe mladi~
koji seks povezuje sa patnjom. Iz st~, on. bu~ucOJ
partnerki moze da UCini za sta misli da jegoV
otac cinio majci.
Dopustite da pokusam da napr~vim .razli~u izme:
du anksioznosti i straha. Strah od t1gra pnrodan 1
zdrav. Strah od loseg vozaca u kolima takode prirodan i zdrav. Kad se ne ismo plasili, svi blsmo padali
pod tockove autobusa. Ali strah od pauka, ~sa. ili
duha neprirodan i nezd~av. ~. vrsta str~~ ~1 n~sta
drugo do anksioznost. fob1Ja. Kod fo~1Je ~ obJekt
koji izaziva uias srazmemo b~zazlen. ObJe~t sa!11o
simbol, iako anksioznost kOJU prouzrokuJe dovolJDO
realna.
U Australiji strah od pauka racionalan, jer pauk
moze da izazove smrt. U Engleskoj i SAD, strah od pauka iracionalan i otuda foija. Pauk simbo]
za nesto drugo, cega se covek i duboko u sebl. Tako
i detinji strah od duhova u stvari foblja. Duhovi
110
Aleksandar S. Nil
~~~~~~~~~~~~~-
simbolisu nesto cega se dete plasi. moze da bude

smrt, ako ~ det~ vaspitan~ da se boji boga, ili to mogu
da budu nJegov1 sopstven1 seksualni impulsi kojih
kod kuce naucilo da se boji i da ih potiskuje kao greske.
.
Je~n~m .su zamolili da pogledam neku devojc1cu koJa 1mala foiju od crva. Zatrazio sam da mi
~acrta jedn~g: i .nac~ta.la penis. Zatim mi ispri~ala kako . . se n~~I VOJk I?okazivao na putu za
skolu. JU uplas1lo. Strah potom prebacen na
~~ .. Znat1.1o pre. nego sto se razvila ova foija, devojca vec b1la 1zuzetno zainteresovana za sam uzrok
foije - neuroticno zainteresovana. neuroticno interesovanje proisteklo iz njenog obrazovanja (ili nedostat.~a tog obrazovanja). Tajanstvenost i skrivenost,
s~ k~~1ma su njeni stariji postupali prema seksualnim
p1tanJ~ma, pobudili su devojcici abnormalno interesov~nJe upravo za ta pitanja. Jasno da nije trebalo
d? 1kad_ ~?. izl~zena postupcima jednog ekshiicio
n1ste, ~1 bolJe seksualno vaspitanje omogucilo da
to boln? 1skust~o dozi~i bez neuroticnog reagovanja i
bez traJne anksznost1 u vezi sa muskim polnim organom.
ce;to i sasvim mal~. deca sticu foije. Sin strogog
? moze.. da stekne fobIJu od konja, Iavova ili policaJaca .. Fob1Ja s~. vezuje za ove ili bilo koje druge oeigledne s1mbole oc.stva. Ovde opet vidimo oziljnu opasnost od. uvo~~1.1.Ja ~tr~ha od autoriteta u detinji zivot.
.
_Na1moc31 ut1ca1 na stvaranje straha kod deteta
1ma 1de1a vecitom prokletstvu. Na ulici cesto cujem
kako neka majka kaze: Prestani s tim Tomi! Evo ide
policajac! Sitn~ posledica ovakvog ~ovorenja da
tlete 1-ano u_tvrdr kako mu majka Iazljivica. Krupna,
l~~a po~ledrca lezi u cinjenici da policajac u deti~Jlffi oe1ma davo. covek koji te odvodi i zakljucava u mraku. Dete uvek povezuje strah sa svojim naj-
111
cmjim gresima. Malisan koji masturbira moze da ispolji

abnormalan strah od policajca kad ga ovaj uhvati kako
kamenice. strah , u stvari, strah od. boga ili
davola koji kafnjava.
Mnogo straha potice i od pomisli na nasa ranija
krivicna dela. Svi smo u mati uijali ljude. Verujem
da me svako petogodisnje dete ublja u masti kad se
suprotstavim njegovim zeljama. Moji ucenici gotovo svakog dana veselo upere u mene svoje vod.ene pistolje
i viknu: Ruke uvis! Mrtav si! Oni tako ubljaju simbol
autoriteta i umiruju svoj strah. Ponekog jutra blh se
namerno ponasao autoritativno da bih video kakvog
to efekta ima na pucnjavu u toku dana. U tim prilikama sam mnogo puta Ubljan. Posle maste, medutim,
na scenu stupa strah: Zamisli kad Nil zaista umro!
ih i kriv, jer sam to zeleo!
Nije toliko strasno pojmiti da dete u mati ublja
ljude kad uvidimo da smrt za dete jednostavno znaci
puko odstraJ1iivanje osobe koje se plasi.
Sretao sam odrasle ljude koji su ili nesvesno
ubedeni da su odgovomi za smrt rili majke. Ova
vrsta straha mogla i da se uafi ako se roditelji
uzdriavali od toga da grdnjom i batinama najpre izazovu mrznju, zatim stvore krivicu kod. deteta. Uz to,
stotine skola u kojima se jos uvek primenjuje fizicko ili
kakvo drugo stiktno kafnjavanje, nanose deci nepravdu koja se moze ispraviti.
Mnogi se ljudi duboko u sei pitaju: ako deca.
cega da se plase, kako onda mogu da budu
dobra? Dobrota koja zavisi od straha od pakla, policajca ili kazne, uopste i nije dobrota, vec, jednostavno,
kukavicluk. Dobrota koja se zasniva na nadanju nagradi, pohvali ili rajskom naselju - poeiva na podmicivanju. Danasnji moral cini decu kukavicama, jer ih
tera da se zivota. na to se stvarno i svodi d()-
112
Aleksandar S. Nil
brota disciplinovanih ucenika. Hiljade nastavnika odlicno obavljaju svoj posao i pri tom ne moraju da se
sle zastrasivanjem ucenika. Ostali su nesposobnjakovici koje i trebalo odstraniti1 iz profesije.
U najsrecnijim domovicla za koje znam roditelji
su sasvim otvoreni i posteni prema deci, i to bez ikakvog moralisanja. U te kuce strah ne zalazi. Otac i sin
su drugari. Ljubav moze da cveta. U drugim domaCinstvima strah slama ljubav. Pretenciozna dostojanstvenost i iznudeno postovanje dde ljubav strani. Iznudeno postovanje uvek podrazumeva strah.
Ovde, u Samerhilu, deca koja se roditelja
opsedaju dnevnu sobu nastavnika. Deca istinski slobodnih roditelja nikad nam ne prilaze. Uplasena deca stalno
oprobavaju nase reagovanje. Jedan jedanaestogodiSnjak,
ciji otac strog covek, dvadesetak puta dnevno otvara
vrata moje sobe. Zaviri unutra i, ne rekavsi nista, ponovo
zatvara vrata. Ponekad mu doviknem: Ne, jos nisam
mrtav! DeCak na mene preneo ljubav koju njegov
rodeni otac nije hteo da prihvati, se plasi da bi njegov nov, idealan otac mogao da nestane. U pozadini
tog straha krije se, u stvari, zelja da nestane njegov
neuspeli otac.
Mnogo lakse ziveti sa decom koja vas se
nego sa onom koja vas vole. da kaiem da sa
m prvom imate mirniji zivot jer, kad vas se ,
deca ostaju na pristojnoj udaljenosti od vas. Moju zenu
i m, i s Samerhila, deca vole zato sto im odobravamo, to sve sto hoce. Uzivaju da budu u
s izini zato sto znaju da im m uskratiti odobravanje.
Vilhelm Rajh ukazao na to da, od izneadog
straha, svakom coveku za trenutak zastane dah, da
detetu koje zivi u strahu stalno zastaje dah. Zak da
113
dete dobro odgajeno njegovo slobodno, neinhiblrano disanje, koje pokazuje da se dete ne i Zivota.
Ima nekoliko vaZnih stvari koje bih zeleo da kazem ocu kome stalo do toga da osloodi dete straha,
rodenog iz mdnje ili nepoverenja.
Nikad ne pokusavajte da budete gazda, cenzor ili
cudoviste u svom domu, sto vasa zena implicira kada
kaie: Cekaj samo dok se tata vrati kuci! Nemojte to
da trpite! znaoi da na vas pasti mdnja koja
trebalo da zadesi vasu zenu u odredeom trenutku.
Ne stavljate sebe na pijedestal. Ako vas vasi de
caci upitaju da li ste ikad mokrili u krevetu ili masturirali, recite im istinu - hrabro i iskreno. Ako se budete ponasali kao gazda, steci cete njihovo postovanje,
ali postovaje pogrese vrste, pomesano sa strahom.
Ako se budete spustili na jihov nivo, im isprieate
kakva ste sve kukavica ili kao decak, osvojicete njihovo istinsko postovanje, koje se sastoji od ljubavi, razumevanja i potpunog odsustva straha.
Roditeljima srazmerno lako da odgaje decu bez
kompleksa. Ne sme se nikad dozvoliti da se dete oseca
uplasenim ili krivim. Covek ne moze da eliminise sve
reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe.
sto se moze eliminisati to nezdrav strah koji
kao da se akalemio na dete - strah od kazne, strah
od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja.
INFERIORNOST 1 FANTAZIJA
Sta u detetu stvara osecaj iferiornosti? Ono vidi
kako odras rade stvari koje ono ne moze ili mu nije
dopusteno da radi.
Falus ima mogo veze sa iferiornoscu. Mali decaci se cesto stide velioine svog falusa, devojcice se
114
Aleksandar S. Nil
osecaju iferiorim zato sto emaju falus. Sklo sam

da poverujem da se vazost falusa kao simbola moCi
uglavom moze pripisati misterijama i tabuima koji su,
zahvaljujuci moralom vaspitaju, asocijativo povezai sa jim. Potisute misli falusu izbljaju povrsiu
kao fatazije. Tajanstvena stvar, koju majka i egova
teljica tako pazljivo cuvaju, poprima preuvelican znacaj. mozemo da vidimo pricama cudesoj moCi
falusa. Aladi protrlja svoju lampu (masturbacija) i a
dohvat ruke mu se adu sva zadovoljstva ovog sveta.
Slicno tome deca imaju fantazije u kojima veliki z
ima izmet.
Fataziraje uvek egoistico. s
kome sevac heroj ili heroina. prica svetu
kakav i trebalo da bude. Svet u koji mi odrasli
ulazimo kroz casu viskija, ili straice romaa, ili vrata
ioskopa - svet u koji dete ulazi kroz vrata maste.
Fatazija uvek bekstvo od stvarosti; svet
ispujeja zelja, svet bez graica. Svet maste piv
laciji od sveta sna. U sovima postoje i nocne more,
fataziraju raspolazemo izvesnom kontrolom, mastajuCi samo onome sto zadovoljava ego.
Dzim voli da prica svom bogatom ujaku koji mu
poklonio ))rols-rojs, doduse deciju verziju, ali na
beziski pogon. Dzim kaze da mu treba vozacka
dozvol. da i upravljao svojim novim kolima. Primetih
jednom kako ekoliko malisaa, koje Dzim pozurivao, idu prema sest kilometara udaljeoj zelezickoj
staici. Bilo im receno da Dzimov ujak uputio
kola na ovu stanicu i da treba da ih preuzmu. Pomislio
sam jihovo razocareje kada, posle atjavog puta
od sest kilometara, budu ustaovili .da automobll postoji samo u Dzimovoj masti, odlucih da pokusam
da spre6im ekspediciju. Ukazao sam im to da
izgublti rucak. Dzim, koji delovao kao da se oseca
115
elagodo, uzviku: ))Ne zelimo da ostaemo bez rucka, zar ? Decaci brzo poskidase kisne mantile. Dzimu primeto lakulo, jer on , naravno, znao da
ujak koji mu pokloio auto i samo ujak iz maste.
D:blmova fatazija nije imala ikakve veze sa sek-
~om. ~d ~vog
dolaska u Samerhil Dzim na taj nacin

1mpreSJon1rao ostale decake i tako sticao osecaj nadmoeosti. On i jadni mali deeak koji , fantazirajuci, kompezirao svoju iferiornost.
Zivot i postao sumora kad i se, ekim s1ueajem, unistilo mastanje. Svakom cinu stvaranja mora da
prethodi neka fatazija. Mora blti da Renova* masta
izgradila katedralu Svetog Pavla znatno pre nego sto
polozen prvi kame.
San koji vredi sacuvati onaj koji se moze ispuiti u stvarnosti. u drugu vrstu snevanja bekstvo
u ~astu - treba, ako moguce, raziti. Ako im dugo
pbegava, takve fatazije mogu da ometu razvoj deteta. u svakoj skoli su takozvai ))sporaci oicno deca
koja pretezno Zive u svetu maste. Kako neki deeak
uopste moze da se iteresuje za matematiku kad oeekuje da mu ujak posalje ))rols-rojs?
Poekad vodim ogorcene rasprave sa majkama i
ocevima detijem citanju i pisanju. Ka.d mi neka
majka napise: )) deeak mora da bude osposojen
da se uklopi u drustvo. Morate ga naterati da nauci
da cita, oicno ovako odgovaram: Vase dete zivi
u svetu maste. Mozda mi iti potrebno godinu dana
* ~er Kristofer R (1632-1723), r profesor astr9nom1Je u Oksfordu, zatim arhitekt, glavni predstavnik
btanskog baroka. Pored katedrale Sv. Pavla u Londonu
projektovao ~ ~8 manjih crkava i riinogo drugih zgra:
da. Tv?r.ac. urb~1st1ckog pl~a Londona koji nlije realizovan, al1 iskonscen za urbasticko resenje glavnog grada
S. . D.- VaSingtona. (prim. prev.)
116
Aleksandar S. Nil
da taj svet prebljem napola. Trafiti od deteta da sada

cita znacilo i izvrsiti zloein prema njemu. Dok ne
bud~ iziveo svoje inetresovanje za svet maste, on ne
moze da ima ni trunke interesovanja za citanje.c
.
da, bih mogao da dovedem decaka u svoJU
sobu i 'da mu strogo kafem: lzblj sebl iz ~lave s.ve te
besmislice ujacima i automoil.ima. ~ve -~ Jedna
izmisljotina, i ti to znas. Sutra UJutru ~es doc1 na ~s
citanja, ili tesko tebl! Bio i to zloc1n. P~gresno
rasprsiti detinje fantazije pre nego sto ma~san bude
raspolagao necim StO bl moglo da Z:1uzme DJ~OVO me
sto. Najolje podsticati ga da SVOJim f~ta
zijama. U devet od deset slueajeva, 01:1 pol~? izguiti interesovanje za njih. Samo u nek1m naroe1t1m slu
eajevima, u kojima fantazija vec godinama upo~o
prisutna, covek moze da se usudi da na grub naCin
narusi detinji san.
.
Rekao sam vec da mora da postoji nesto sto ~1
zamenilo fantaziju. Da i uopste bili zdrave licnost1,
svi odrasli i sva deca treba da imaju m~cno~t ?~
se poka:lu nadmocnim bar u jednoj oasti. U uCi<>m:~
postoje dva nacina da se stekne nadmocn~st: prvo, b~t~
medu najboljim ueenicima u razredu, I ~~go, b1t1
sposoban za dominiranje nad dec~om koJI . med~
najslabljima u razredu. Ovo poton}e predstavlJa
mamljiviji nacin da se bude nadmocan, tako ekstravertan tip deteta lako stice nadmoc!1ost. .
Intravertno dete priegava mast1 da 1 steklo na~
moenost. Ono ne nala2li tu nadmocnost u svetu realnost1.
Ono ne ume da se tuee, ne odlikuje se u igrama, ne
zna da glumi, peva ili igra. Medutim, u sv~m sopstvenom svetU maste, ODO moze da bude S~pIO? SVeta U
te~oj kategornji. Zadovoljiti ego, predstavlja z1votnu neophodnost svakog ljudskog i.
117
DESTRUKTIVNOST
Odraslima vrlo tesko da shvate da mala deca
nemaju obzira prema stvarima. ih ne unistavaju namemo, vec ih unistavaju nesvesno.
Video sam jednom kako normalna, zdrava devojCica usijanim faracem busi rupe u ukrasnom ispustu
od orahovine oko kamina u nasoj zornici. d
opomenuta, trgla se i izgledala iznenadena: Ucinila
sam to ne razmisljaju6i, objasnila , i rekla celu
istinu. Njen postupak i simboliean, izvan kontrole svesti.
Cinjenica da su odrasli posesivni prema stva
rima od vrednosti, deca nisu. Otuda svaki zajednicki
Zivot dece i odraslih mora da nade ishodiste u sukobu
oko materijalnih stvari. U Samerhilu deca razgore
pet minuta pre nego sto podu na spavanje. Oilno natrpaju ugalj u , jer ugalj za njih samo cmo ka
menje, dok za mene znaci raeun od hiljadu dolara
godiSnje. Deca takode ostavljaju upaljeno svetlo, zato
sto ne povezuju svetlost sa raCunima za struju.
Namestaj za dete prakticno ne postoji. Zato mi
u Samerhilu kupujemo islu:lena automolska i autobuska sedista. Za mesec-dva izgledaju kao olupine.
S vremea na vreme, u doba obeda, eki malisa ,
dok ceka repete, ubljati vreme uvrcuci viljusku u
cvor. se oicno zblva esveso ili, u ajboljem slueaju, polusvesno. Dete zaemaruje i ne unistava
samo skolsku svojinu. Ono u stanju da svoj novi
cikl ostavi kisi, posto draf ovine potrajala
cigle tri edelje.
Decija destruktivnost u uzrastu od devet ili deset
godia i posledica sracunate zlobe ili asocijalnosti.
Jednostavno, deci stvari kao lica svojia jos uvek
nisu dovoljo realne. Kad ih s masta, deca -
118
Aleksandar S. Nil
kupe carsave i cebad, prave gusarske lade sobl,

pri cemu carsavi pocme, cebad se . kakvog
z moie da ima eki prljavi carsav kad si istakao cru zastavu i ispalio dulad iz svih topova na jedom boku lade?
Ne svida mi se argument pristalica discipline, koji
kaiu da deca moraju da budu prisiljena da postuju
svojiu, to uvek zahteva eku zrtvu racun decije igre. glediste da dete mora samo da steke
predstavu vredosti stvari. NapustajuCi fazu preadolescete ravnodusosti prema svojii, deca pociju da
postuju stvari. Ostavljena sei da izive svoju ravodus
ost p_rema svojini, deca imaju malo izgleda da ikad
postau profiteri i eksploatatori.
Devojcice ispoljavaju tako veliku destruktivost kao decaci, zato sto jihovo mastaje ne obuhvata
gusarske lade i ga~sterske prepade. ipak, da ismo
ili fer prema decacima, valja reCi da izgled dnevne
sobe devojcica prilieno zalosta. Njihovo s
da tamosji ered iskljuCiva posledica koskaja sa
decacima zvuci mi dovoljo ubedljivo.
Deca su primitivci i, dokle god osete potrebu
za kulturom, trebalo i da zive sto primitivnoj
eformalnijoj sredii.
Pre vise godina, kada smo se doselili u sadasnju

kucu, kao agoniji smo posmatrali kako mladiCi bacaju ozeve lepa hrastova vrata. Na brzinu kupismo
dva zelezicka vagoa i pretvorismo ih bungalov,
kome su asi primitivci mogli do mile volje da bacaju
svoje ozeve. 1 danas, 33 godie kasije, ovi vagoni isu
losem staju. U jima stauju decaci od 12 do 16
godina. VeCia ih fazi kad decaku stalo do om
fora i deko1cije. Vecina vrlo uredno i cisto odriava
svoje prostoije. Ostali zive neredu, to su uglavno
decaci koji su nedavno prispeli iz pivatnih skola.
119
~adioic_a ajveCi proem slobodnoj skoli.

U prv1m da~1ma _skole, pristup radioici i uvek
sloodan svoJ dec1, su zato sve alatke ili nestale ili
bile ostecee. Devetogodisnje dete i upotreilo ffuo
d~e!o ~ sra_fci~er, ili } uzelo klesta da popravi svoj
b1c1kl i ostav1lo ih da leze na stazi.
. ~s ilo zabrinuto zog takve situacije sa
rad1on1com. sam i zabrinutiji od svih, zato sto mi
alat vrlo mogo zaci. ZakljuCio sam da greska l
tome sto se alatke koriste zajednicki. Ako bismo u
sve to ueli element posesivosti, rekoh sebl, ako
svako dete koje zaista zeli alat imalo sopstveni komplet, stvari i drukCije staj;:\le.
Pokreuo sam to pitanje na skolskom sastanku
i m~ja id~}.a ~ b~l~ dobro primljena. Iduceg tromesecj~
nek1 stanJI u11 donesose od kuce sopstvene kutije
s __al.~tom. Odriavali su ga odlicno i koristili mnogo paflj1v13e nego pre.
Tuina istina da mi odrasli cesto vise vodimo
rac~a sigu:zi.osti materijalnih stvari nego bezbed~osti ~. _LJubav . prema stvarima koje posedujemo
cesto veca od ljubavi prema deci. Svako Ostavi
to! - znaci pretpostavljanje predmeta detetu. Dete
mala napast, zato sto se njegove ielje sukojavaju sa
egoisticim zeljama odraslih.
.
Nije ika~va steta ako insistirate na svojim indiv1dualm praVIma ukoliko pri tom ne koristite moralno rasud.i~-~je tome sta ispravno, sta pogresno.
Stetu v upotreba reci kao sto su evaljao
los, prljav. . .
'
Stala destrukti\rnost proematicog deteta e

sto sasvim drukCije od destruktivnih radji normalnog deteta. Do jih i ne dovode mrija i anksriozn?_st - su kreative radje maste, ciji smisao
n1Je da pkose.
Aleksandar S. Nil
120
Stvama destruktivnost znaci mrznju na delu. Sim

bolicki shvaeeno, ona znaci uistvo. se ogranicava samo na proematicnu decu. Ljudi, Cije su kuce
tokom rata okupirali vojnici, uverili su se da su vojnici
mnogo destruktivniji nego deca. prirodno, jer
razaranje njihov posao.
Stvaranje ravno zivotu - razaranje ravno
smrti. Destruktivno, proematicno dete protiv zivota.
Kod anksiozne dece, destruktivnost sadrzi mnoge
kopoente. Jedna od njih moze da bude ljubomora na
brata ili sestru koji su voljeniji nego sto onaj ko razaa misli da sa njim slucaj. Druga moze da bude
bunt potiv svakog autoriteta koji izvesnom smislu
oganicava. jos jedna komponenta moze da bude
oblcna radoznalost da se vidi cega ima unutar nekog
predmeta.
Glavni cinilac koji i i ovde trebalo da nas se tice
nije stvarno razaranje, vec potisnuta mrfnja koja <;
izrazava destrukcijom - mrznja koja datim okolnostima moze od deteta da napravi sadistu.
vrlo itno pitanje. se odnosi na bolest
jednog sveta kome, od kolevke do groba, cveta
mznja. Naravno, svetu ima i puno ljubavi. Kad nje
ne i ilo, mogli ismo samo da oeajavamo zbog covecanstva. Valjalo i da svaki roditelj i svaki vaspitac
oziljo nastoji da otkrije tu ljubav sebl.
LAGANJE
Ako vase dete laze, to znaci ili da vas se plasi,
tla ''as podrazava. Roditelji koji lazu imace decu ~
Jazu. Ako od deteta hocete istinu, nemojte da ga laiete.
Ova preporuka nije moralne prirode, jer svi mi povrecno lazco. Ponekad lazemo da ismo povredili
121
neeija osecanja, naravno, lafemo i sebl, kad nas

optZuju za egoizam ili uobrafenost. Umesto da detetu
kaiete: Mamu boli glava! Budi miranlc - bilo i
bolje i postenije da viknet.e: aPrestani sa tom proldetom galamom!c Medutim, to mozete sloodno da kaiete samo ako vas se deca ne pla5e.
Roditelji ponekad laiu kako i saeuvali dostojanstvo. "Tata, ti i mogao da se tuees sa sestoricom,
zar ne ? Potrebna izvesna hrabrost da i se odgovorilo ovako: Ne, sine moj, sa mojim velikim stomakom i mlitavin1 misicima ne bih mogao da se tCem
ni sa kepecom.
Koliko oeeva priznati deci da se plasi gnljavi
ne ili policajaca? Jedva da neki muskarac dovoljno
veliki da, trepnuvsi, saopsti deci kako su ga u skoli
zvali smrka.
Za porodicnu laf ima dva motiva: nastojanje da
se dete ponasa i zelja da mu se ure!e u svest
roditeljska savrsenost. Koliko oeeva i nastavnika
istinito odgovoriti na v pitanja deteta: Da li si s
ikad napio? Da li si ikad psovao?c Upravo strah od
ovakvih decijih pitanja cini odrasle hipokritima.
deCak, nisam mogao da oprostim ocu sto
jednom preskoeio preko zida da i umakao razbesnelom iku. U svojoj aSti deca od nas stvaraju heroje i
vitezove, rni pokusavamo da ispunimo njihova oeeklvanja. Jednog lepog dana ipak ivamo raskrinkani, jer
dete jasno uvidi da su njegovi roditelji i nastavnici bili
lafovi i obmanjivaci.
Mozda u svakom mladom zivotu dolazi period
kada se roditelji kritikuju i preziru kao staromodni.
period sledi posto dete raskrinkalo roditelje.
Kontrast izmedu divnih roditelja iz snova i stvarnih,
slaih roditelja, suvise veliki. asnije, dete se vraa.
roditeljima sa naklonoscu i razumevanjem, a1i bez ilu-
122
Aleksandar S. Nil
zija. ipak, taj esporazum i i tr

kad i roditelji pre svega rekli deci istinu sebl.
Glava poteskoea kazivaju istine detetu jeste
tome sto svi mi propustamo da sami govorimo.
Mi lazemo sebe i lazemo susede. Laz svalka autoblografija koja ikad apisana. LaZemo zato sto smo a
ucili da se pridrzavamo edostiznih moralih ormi.
Odrastao covek koji laie decu, makar i posredo, stvarog razumevaja za dete. Zato
citav s obrazovi sistem pun laii. Nase skole preose
laf da su poslusost i priljezost vrline, istorija i
francuski jezik - obrazovanje.
Medu mojim uceicima provereih ili povremenih laiova. Kada prvi put dodu Samerhil, i lafu
zato sto se plase da kaze istiu. Kad uvide da skoli
iadara, d im lazi vise isu potrebe. Veeinu
deCijih laii izaziva strah, kad straha m, laganje
se smajuje. Ne mogu da kaiem da potpunosti
estaje. Neki decak vam reci da razbio prozor,
ali vam kazati da izvrsio prepad na frifider ili
ukrao alatku. Zaista, bilo i suvise ocekivati potpuno
odsustvo lazi.
Iako to mozda izgleda paradoksalo i elogicno,
pravim razliku izmedu laganja i st. Covek moze da bude i posten i lazov, to jest posten krupnim,
st sitijim stvarima. Tako , recimo, smisao
mnogih nasih lazi tome da druge postedimo l.
Bilo i lose kad i me istinoljublvost gl da api
sem: Dragi gospodine, vase pismo i tako dugo i
dosadno da isam mogao da se potrudim da ga proeitam do kraja. Ili kad ih i prisilje da kazem
k nadobudnom muzicaru: Hvala vam sto ste svirali, mada ste upropastili tu etidu. Lagaje odraslih
uglavnom altruisticko, ali deije lagaje uvek
lokalno i lico. Najbolji i da se od deteta stvori
123
dofivota lazov jeste da se insistira tome da ono
govori istiu i samo istinu.

.. . .
.
Slaiem se da vrlo tesko uvek govorit1 ist1nu, al1
kada covek odluci da laze i dete, iti da laie t1
jegovom prisustvu, videce da to lakse g sto
ocelkiivao.
.
.
.
Govoriti Iaz predstavlJa s1tnu slabost, all pra':'a
propast lazno ziveti. Roditelj k~ji ~ivi lafno vrl~ ~
opasan. Otac jednog ses111aestogod1sJeg. lopova m1
rekao: Od svog sina trazio sam samo Jednu .stvar - apsolutnu istinu svako doba. eove~ mrzeo
svoju zenu i g zauzvrat mrzela, iako su t?
prikrivali, obracajuci se ~ drugo~ sa naJdraZi i mila moja. Si neJasno osecao da sa
njegovim domom esto ozblljo nije u redu. akve
izglede ,uopste moze da ima sin tak.vog ~oveka da <>?raste ilo kakvu izuzev nepostenu licost, kad
jegov dom d ~sna lai? ~ sto m~adic kra?,
predstavljalo patet1ca pokusaJ da nade lJubav koJa
mu nedostajala u porodici.
.
. .
.
Dete mozda Iaie imitirajuci roditelJske e1stm.~t1.
Njemu emoguce da bude istinoljublvo u porod1c1.
kojoj se otac i majka viSe 'V<!~e. Mucn? pretvaranJe,
lkojeg siroti par mora da se drzi, ne moze da ob.mane
dete. taj acin iva gurnuto estvarn1 ~v~t
maste i pretvaranja. ~majte na umu da deca s
i kada esto znaju.
Crkve stalo ponavljaju lai da covek roden u
grehu i da mu potrebno izbavlje)e: Zak~n podriava
lai da oovecanstvo moze da se uc1m boljun pomoeu
mrfje oiku kaze. ~kari. ~ prom:octaCi. lekova
pothranjuju Iaz da zdravlJe zaws1 od klJukanJa lekovima neorgaskog porekla.
u drustvu punom lafi roditelju izuzetno tesko
da bude posten. On kaie svom detetu: ),Ako bude!i ml\-
124
Aleksandar S. N il
sturblrao -
polu_deces! LaZuCi, roditelji pokazuju nevcr_ovato zn pogledu stete koju anose detetu.
~ mogu da anesu detetu tolilku stetu svojim lafima
1 zabra~ma zat? s.to ~ osecanja euporedivo vaZnija
od z. OsteceJe vise trpi detije srce nego glava.
glava nikad prouzrokuje neurozu. Samo srce.
Drfim da roditelj potrebe da laze. Stavise,

. i smeo __ ni da se usudi da laie. Postoje mnoge
porod1ce u koJ1ma se laze, i upravo iz njih nam
d?laze iskrea deca istrog pogleda. Roditelj moze isti1to da odgovori svako bogovetno pitanje, poeevsi
?d toga .odakle dolaze , do toga koliko majka
~ goda; Z~ 38 ~~dia ~ ikad isam svesno slagao
!dg UCeika, ltl sam 1kad imao zelju da to UCiirn.
Dete odgajeo slobodi svesno Iagati, zato
st? .~m potrebe da to cii. Ono Iagati da i se
~ast~~1~0 _od .str~a, od odmazde, ali se upustati u
izm1~lJotl~ 1 everovatne price stvarima koje
se kad 1su dogodile.
.. Sto se tice lagaja iz straha, vec vidim ovu generaciJu koja imati ista da krije. Ona svakom
po?led~ iti otv~rea i postea. Nece blti potrebna
rec laz recku. Lagaje uvek ~ukavicluk ku'
kavicluk posledica zn.
v
ODGOVORNOST
U mo~im_ ~ucama detinji se ego sveso potiskuje
zato sto rod1telJ1 postupaju sa detetom kao sa veCitom
?m. ~oz~avao sam cetmaestogodisje devojke u
koJ~ ~od1telJI toliko isu imali poverenja da im isu
dali ? zap_ale vatru. Uz l amere, roditelji
uskracUJU dcc1 odgovorost: Poesi dzemper, draga,
125
sigurna sam da padati kisac; Nemoj da ides blizu

Zeleznicke prugec; Da li si se umio?c ...
Deci treba omoguciti gotovo neogranieenu odgoVOI1IIOSt. Deca VIISplirtana metodu Montesomjeve
sama nose cinije pune vrele supe. Jedan od na5ih najmladih ueenika, koji ima sedam godina, upotrejava
sve vrste alatki: dleta, sekire, testere, nozeve. . . posecem prst cesce nego on.
DuZnost ne treba brkati sa odgovornoscu. Osecanje dutnosti. i trebalo da se stekne lk.asnije u zivotu,
ako ono uopste neophodno. Rec dutnostc pobuduje
mnogo zastra5ujucih asocijacija. Pomisljam na zene
koje su proaSile u zivotu i ljubavi zato sto su, iz oseeanja dutnosti, bile prinudene da ostanu sa ostarelim
roditeljima i staraju se njima. Pomisljam na bracne
drugove koji su odavno prestali da se vole, ali i dalje
lose Zive zajedno - iz oseeanja dutnosti.
Zauda u tome sto se odgovornost procenjuje
prema uzrastu. zaluda stavlja zivot mladih ljudi
u ruke slaba5nih staraca koje zovemo driavnicima. Upravo se na osnovu te zaude pretpostavlja da svaki
clan porodice za5titnik i vodic onih nesto mladih od
s. Roditelji tesko shvataju da njihov sestogodisnji
sin nije razwnno, l~cno i koje shvatiti ovu recenicu: Ti si stariji od Tomija i u tim godinama i vee
treba:lo da znas da on ne sme da istreava na ulicuL
Od deteta ne treba trafiti da se suoeava sa odgovomoseu za koju nije spremno, niti ga treba opterecivati odlukama za 6ije donosenje nije dovoljno odraslo.
Lozinka, pri tom, mora da bude zdrav razum.
Mi u Samerbllu ne pitamo petogodisnjake da li
zele zastitne resetke na pecima ili ne. Od nekog sestogodisnjaka ne traZimo da odJ.uci da li sa temperaturom da izade napolje, triti iznureno dete pitamo da
126
Aleksandar S. N il
li hoce da ide na spavanje. Covek ne trazi detinje odobrenje da bi mu dao prepisane lekove kad bolesno.
Medutim, nametanje neophodnog autoriteta detetu
ni na koji nacin se ne sukojava sa idejom da detetu
treba p:riiznati priizno onoliko odgovornosti koliko
u stanju da prihvati u svom rastu. OdredujuCi opseg
odgovornosti koji prizati detetu, roditelj uvek mora da se posavetuje sa svojim unutarnjim icem. On
mora najpre da ispita sebe.
Roditelji koji odbljaju da dozvole deci da, na primer, odaberu sebl odecu, uglavnom su motivisani pomislju da i dete moglo da izabere odelo koje ne i sluzilo cast njihovom drustvenom polozaju.
Roditelji koji cenzurisu knjige, filmove ili prijatelje svoje dece nastoje, uopsteno govoreCi, da pomocu
pritiska nametnu svoje sopstvee ideje detetu. Takvi
roditelji samo racionalizuju da to zato sto znaju
sta najbolje, ali njihova unutarnja motivacija, verovato, primenjivanje autoritarne moei.
U veCini slucajeva, roditelji i trebalo da prenesu
na dete sto vise odgovornosti, sa duznim obzirom prema njegovoj fizickoj sigurnosti. Roditelji samo na
taj acin razviti detinju samouverenost.
POSLUSNOST 1 DISCIPLINA
Odmah se postavlja jedno bezbozno pitanje: zasto
i dete trebalo da slusa? odgovor glasi: ono mora
da slusa da i zadovoljilo zelju odraslih za moei. Zasto
i dete i slusalo?
, reci cete vi, mogu da mu se pokvase noge
ako poslusa naredbu da obuje cipele, ili cak moze
da padne sa stene, ako poslusa ocevu viku. Da, naravno, dete treba da poslusa kad pitanju zivot i
127
smrt. Ali, koliko puta iva kafnjeno zbog neposlusnosti kad pitanju Z>ivot i smrt? Retko, ili nikad!
Oieno ga zagrle, uz: Zlato ! Hvala bogu sto si
citav! Dete se oblcno kafnjava za sitnice.
Ipak, moguce voditi kucu kojoj se ne zahteva poslusnost. Ako kazem detetu: Uzmi knjige i idi
na cas engleskog, - ono moze da odblje ako ga engleski jezilk ne interesuje. Neposlusnost tom slucaju samo odraz njegovih sopstvenih zelja, koje ~ oei:
gledno nikom ne t;iame6u, niti bilo koga pogac1aJU. Ali
ako kazem: Sredisnji deo baste zasaden. Niko ne
sme da pretrcava preko njega! - sva deca to prihvataju, na isti naCin kao sto prihvataju Derikovu naredbu: Niko ne sme da uzme moju loptu bez pitanja!
Poslusnost treba da bude uzajamna. U Samerhilu se
povremeno javlja neposlusnost odnosu na neko pravilo koje izglasano na opstem skolskom sastanku.
Deca tada mogu sama da preduzmu akciju. Medutim,
zivot Samerhilu se uglavnom odvija bez ikalk.vog autoriteta ili poslusnosti. Svako slobodan da radi ono
sto voli, ako time ugrozava slobodu ostalih, sto
cilj ostvarl}iv svakoj zajednici.
U kuci kojoj vlada uravnotezena atmosfera
nema autoriteta, to znaci da nema bucnog glasa koji
deklamuje: tako ka:Zem! Moras da slusas!c U svakodnevnoj praksi autoritet, naravno, postoji. Takav autoritet i mogao da se nazove zastitom, brigom, odgovornoscu odraslih. On ponekad zahteva poslusnost, ali
ponekad i ukazuje. Na primer, mogu da Wem svojoj kcerki: Ne mozes da unosis ~ i vodu dn~n~
sobu. isto kao kad men1 kafe: Tata, .1zac11
iz moje sobe. Necu da sad budes ovde. zelja
kojoj se, naravno, pokoravam bez reci.
Roditeljski zahtev da dete ne i trebalo da odgrize
vise nego sto moze da sazvace slican kazni. Mislim to
128
Aleksandar S. Nil
doslovno, zato StO SU detetu OCI cesto vece od stomaka, i da traii pun tanjir koji moze da
pojede. Pogreso terati dete da pojede sve sto
tanjiru. Dobri roditelji poseduju da se poistovete sa detetom, da razumeju jegove motive i shvate
jegova ograniceja, da pri tom gaje zadnje misli
i budu ozlojedeni.
~ majk~ mi pisala da zeli da kcerka
slusa. Uc10 si:un Jenu kcerku da slusa samu sebe. Majka
smatra da eposlusa, ali mislim da uvek
poslusa. Pre pet miuta usla moju sobu da raspravlja psima
i jihovoj dresuri. Brisi, rekoh , zau.
zet sam p1sanjem. Bez reei izasla.
Poslusost i trebalo da bude kurtoazija. Odrasli
i trebalo da imaju pravo na deciju poslusost.
mora da poteke iznutra, ne da bude tut
spolja.
. J?isciplin~ sredstvo za ostvarivanje cilja. Disciplma ~. V~Jske usmerena ka uspesnosti ratovanja.
Takva disc1pl1na potcinjava pojedinca cilju. Zivot u discipliovanim zemljama jeftin.
Postoji, medutim, i drukcija disciplina. U orkestru, prva violia slusa dirigenta zato sto muzicaru
stalo da ~vode-?je bude debro isto koliko i dirigetu.
Redov kOJI skace stav mimo pravilu mari za
efikasnost vojske. Gotovo svakoj vojsci disciplina se
odrzava pomoeu straha i vojik zna da iti kaZjen
ako poslusa. kolska disciplina moze da bude orlkestralog tipa kad su nastavnici dobri, ali suvise cesto
vojnog ~ipa. Isto vaii i za domacinstvo. Sreean dom
kao k1 orkestar, i jemu se Ziva istoj vrsti timskog duha. Nesreca dom kao kasama u kojoj se
upravlja mr:Zjom i disciplinom.
Cudna stvar sto domovi, koj.ima postoji disciplina koju karakterise timski duh, cesto tolerisu skolu
129
sa vojnickom discipliom. Nastavici tulku decake, i to

koji kod kuce ikad doijaju batie. Kakav posetilac sa k starije i mudrije plaete smatrao i roditelje ove zemlje imbecilima kad i da ekim
asim osovnim skolama malu decu cak i daas kaijavaju za greske sablraju ili pravopisu. Kad humai roditelji protestuju protiv skolske disciplie uz
pomoc batina i odlaze zbog toga sud, zako veCii
slucajeva staje strau nastavika koji 1kaijava.
Roditelji sutra mogli da ukiu telesno kaznjavanje - kad i hteli. VeCia to, oCigledno, zeli. Sistem im odgovara. discipliuje njihove decake i devojCice. Detija mr:Znja se mudro usmerava nastavika koji kazjava, roditelje koji ga uajmljuju
da radi taj prljavi posao. Ovim roditeljima odgovara
sistem, jer jima samima ikad i ilo dozvoljeo da
zive i vole. i su takode postali robovi grupe disciplie i, sirotai, mogu da zamisle slobodu.
Istia da kuci mora da postoji izvesa disciplia. , uglavom, tip discipline koji cuva pojedinaca prava svakog clana porodice. Na primer,
dozvoljavam svojoj kcerki Zoi da se igra mojom pisacom masinom. u srecoj porodici ova vrsta disciplie
obicno sama sebl vodi racuna. Zivot prijatno davanje i uzimanje. Roditelji i deca su drugari,
saradnici.
U nesrecnom domu, disciplina se koristi ~ orude mrznje, poslusnost postaje vrlina. Deca su svojina,
stvari koje se poseduju, moraju da sluze na cast
svojim vlasnicima. Smatram da roditelj koji najvise
brine da li Bili uci da cita i pise onaj koji oseca da
zbog nedostatka obrazovanja i postigao uspeh u
zivotu.
Roditelj koji sam sei i nepovoljno misljenje
Ye1-uje strog discipliu. Veseo gradski covek, sa za-
130
Aleksandar S. Nil
lihom masih viceva, strogo ukoriti svog sia sto

prica izmetu. Majka koja i istioljublva udarice
svoje dete zbog lagaja. Video sam jedom ekog coveka s lulom kako sia svog sia zbog puseja. Cuo
sam drugog kako, tukuCi svog dvaaestogodisjeg sia,
govori: Naucicu tebe da psujes, 1kopile d malo.
Kad sam mu prigovorio, on glatko odgovori: Drugo
to kad psujem. On jos dete.
Stroga disciplia u kuCi uvek projekcija mrzje
prema samom sei. Odrastao covek astojao da
stige savrsestvo u sopstveom zivotu, i_ uspeo da
ga dostige, i sad pokusava da ga d u svojoj deci,
sve to zato sto ne moze da voli. Sve to zbog toga sto
se plasi zadovoljstva kao samog davola. Iz tog razloga
, aravno, covek i izmislio davola druskana koji
uvek l raspolozen, koji voli zivot, veselje i
seks. Cilj savrsestva da se pokori davo, iz ovog
cilja proizlaze misticizam i iracioalizam, religija i asketizam. Iz ovoga takode sledi razapinjaje puti
krst, i to u obHku batina, seksualne apstiencije i impotecije.
S pravom i se moglo re6i da stroga domaca disciplina tezi kastraciji u njenom najsirem smislu, kastraciji samog zivota. Nijedno poslusno dete moze i
kad da postane slobodan muskarac ili zena. Nijedno
dete koje kaznjavano zbog masturbacije ne moze
ikad da bude u potpunosti orgasticki tt.
Rekao sam vec da roditelj zeli da dete postane
sto ili ona isu uspeli. Ali i samo to pitanju: svaki roditelj istovremeno rese da jegovo
dete doije vise od zivota nego sto on, roditelj,
doblo. Bezivoti roditelji ne dozvoljavaju deci da budu
ziva. Takav se oditelj uvek preterano plasi buducosti.
Disciplina , misli , spasti jegovu decu. Isti nedo
statak po\'erenja u sopst\eno unutarnje i gi ga
S/obodna deca Samerhila
131
da zahteva jedog spoljog g koji izudivati dobrotu i istinu. Disciplina tako postaje grana religije.
Osnova
razlika izmedu Samerhila i tipice skole

tome sto mi Samerhilu verujemo licost deteta. Zamo da Tomi, alko zeli da postane doktor,
dobrovoljo uciti da i poloZio prijemne ispite. Discipliovana skola ubedea da Tomi ikad iti
doktor ako bude i, ako se g bude
vrsio prHisak, i ako bude prisiljen da uci u propisane sate.
Dopustam da vecini slucajeva lakse odstraiti
disciplinu iz skole g iz kuce. U Samerhilu, kad sedmogodisnje dete postane socijalan proem, cela zajedica izrazava svoje eodobravanje. Posto svako zeli drustveo odobravaje, dete nauci da se s pristojo.
Disciplia i potreba.
U kuci, gde ima toliko drugih emocionalih cinilaca i ostalih okolosti, i sve tako lako. Iscrpea
domaCica, koja lkuva rucak, moze prema svom tvrdoglavom detetu da se ophodi sa drustvenim eodobrava
njem. moze i umomi otac, kad zatekne svoju
ovu leju izgafenu. Zelim da aglasim da se kuci,
kojoj
uoicajeni
dete od pocetka uravnotezeno,

zahtevi za disciplinom.
javljaju
Pre ekoliko godia posetio sam svog prijatelja

Vilhelma Rajha u (SAD). Njegov sin Piter imao
tri godie. iz jezero ilo duboko. Rajh i
jegova zena jednostavno su rekli Piteru da treba
da se priizava vodi. Posto i i odgajan mdnju,
i poSto otuda imao povereja svoje roditelje, Piter
se nije ni priizavao vodi. Roditelji su znali da nema
potrebe da brinu. Roditelji koji decu disciplinuju uz
strah i autoritet ziveli i na toj obali jezera na ivici
erava. Deca su tako navikla da im se laze da jedno-
132
Aleksandar S. Nil
stavno ne veruju kad im majka kaie da voda opasna.

Naprotiv, doijaju prkosnu zelju da idu do vode.
Disciplinovano dete izrazice mrznju prema autoritetu na taj nacin sto uznemiravati roditelje. Zaista,
kad se dete suvise cesto lose ponasa, to vidljiv dokaz
nepravilnog postupka prema njemu. Prosecno dete prihvata roditeljski glas znanja - ako postoji ljubav
kuci. Ako kuCi vlada mrznja, ono nista ne prihvata,
ili prihvata stvari na negativan nacin: destruktivno ,
drsko i neposteno.
Deca su mudra. Na ljubav odgovoriti ljubavlju,
mrznju mrznjom. Lako prihvatiti disciplinu timskog tipa. tvrdim da pokvarenost nije nimalo vise
osnovi ljudske prirode nego sto osnovi prirode
zeca ili lava. Stavite psa na lanac, i dobar pas postaje
zao pas. Disciplinujte dete, i dobro, drustveno dete
postaje Ios, neiskren covek koji mrzi. Zalosno reci,
ali veCina ljudi sigurna da los decak hoce da bude
los. Oni veruju da dete, uz boziju pomoc ili uz pomoc velikog stapa, stanju da se opredeli za to da
bude dobro. Ako to bude odilo, onda roditelji vraski da se potrude da dete pati zbog svoje nepokornosti.
Na neki nacin, duh stare skole simbolise sve sto
disciplina predstavlja. Upravitelj jedne velike skole za
decake rekao mi , ne tako davno, kad sam ga upitao
koju vrstu decaka ima: Vrstu koja napusta skolu bez
ideja i bez ideala. Prikljucili i se, kao topovsko meso,
ilo kom ratu, nikad ne i zastali da razmisle zbog
cega se vodi rat i zasto se bore.
Gotovo cetrdeset godina nisam udario dete. lpak,
lkao mlad nastavnik, upotrejavao sam kais odlucno i
bez razmisljanja. Sada vise nikad ne .udaram dete, jer
sam postao svestan opasnosti koje vrebaju zbog batina,
i sasvim sam svestan mrznje koja iza njih stoji.
133
U Samerhilu sa decom postupamo kao sa sebl ravnima. Uglavnom, postujemo licnost i individualnost deteta, bas kao sto ismo postovali licnost i individualnost nekog odraslog, znajuCi da dete drukcije od
odraslog. Odrasli ne insistiraju na tome da ujka Bil
mora da poeisti tanjir, iako ne voli sargarepu, ili da
otac mora da opere ruke pre nego sto sedne za sto.
Stalno ispravljajuci decu, mi ih stavljamo inferioran
polozaj i vredamo njihovo urodeno dostojastvo. Sve
to pitaje relativnih vrednosti. Za ime boga, kakve
veze ima da li Tomi seda za sto neopranih ruku?
Deca podizana UZ pogresu vrstu discipline zive
jednu dozivotnu laz. Nikad se ne usuduju da budu
sto jesu. Postaju robovi ustaljenih, beskorisnih i
i maira. Bez pogovora prihvataju svoja glupava e
deljna odela, jer glavi izvor discipline strah od kritike. Kaznjavanje od strane drugova igri ne sadrii
strah. No, kad odrastao coveJk kaijava, automatski se
javlja strah, jer odrastao covek veliki i jak, iza.
ziva strahopostovanje, sto najvaznije od svega,
simbol ili majke kojih se dete plasi.
Trideset osam godia sam gledao kako emila,
bezobraza deca, puna mrzje, postaju slobodna Samerhilu. U svakom slucaju se odigrala postupa promena. Vremenom su ta razmazea deca postala srecna,
drustvena, iskrena i prijateljski nastrojena.
Buducnost covecanstva pociva na novim roditeljima. Ako, svojim tiranskim autoritetom, deci budu
uistili zivotu snagu, i dalje cvetati krimial, rat
i beda. Ako budu nastavili koracima svojih disciplinski
nastrojenih roditelja, izguice ljubav sopstvene dece,
jer niko ne moze da voli ono cega se plasi.
Neuroza i roditeljslkom disciplinom, sto
krajnja suprotnost roditeljskoj ljubavi. Nije moguce
imati dobro covecanstvo ako se prema ljudima postupa
Aleksandar S. Nil
134
s m:dnjom, kainjavanjem i svesnim potiskivanjem. Jedii put put ljubavi.

. .
. . .
Sredina ljubavi, z roditel1ske discipline,
postarace se za vecinu nevolja detinj7~va.
~ st~
hocu da roditel}i shvate. Ako se JihovoJ dec1 pruf1
sredina puna ljubavi i podrske u kuci, d se zlo,
mrija i destruktivnost ikad pojaviti.
1:0
NAGRADE 1
AZNE
Opasost od agradivanja deteta i toliko velika

kao od kainjavanja, ali podrivaje detijeg duha
manje pimeto zahvaljujuci davanju pokloa. Sve u
svemu, agrade su tr i deluju egativno. Ponuditi agradu za ucinjeno delo ravno izjavi da delo
sebl nije ni vredno truda.
Nijedan umetik radi samo za vu agra
du. Jedna od umetikovih nagrada radost samog
stvaraja. $tavise, agrade pothrajuju ajgoru crtu u
sistemu konkurencije. Biti uspesni}i od drugog eoveka
predstavlja edostojan cilj.
Davaje pokloa lose psiholoski utice decu, jer
izaziva jihovu ljuomoru. Decakova etrpeljivost prema mladem bratu cesto datira od majcine primedbe:
Tvoj mali brat moze to l da uradi . od tebe.
u ocima deteta, majcina primedba predstavlja agradu
bratu zato sto bolji od g.
Kad uzmemo obzir prirodo detije interesovaje za stvari, onda pocijemo da shvatamo opasost
koja preti i od agrada i od kazi. Nagradiv~je ~ kaZ
javanja teze da detetu nametnu interesovan1e .. Istis~o
iteresovaje , medutim, pokretacka saga c1tave l1cnosti, i potpuno st. Zu moguce
izuditi, jer pa:Znja i svesti. Moguce iti usred-
135
srede odlomak ispisa skolskoj tai, u isto

vreme iti zaiteresovan za gusare. lako moze da iznudi
painju, covek moze da izudi interesovanje. Nijeda eovek me, recimo, moze aterati da skupljam
marke, niti mogu sebe da ateram da budem zai
teresovan za njih. ipak, i agrade i ~z upravo

da iznude iteresovaje.
imam veliku bastu. Neka grupa malih decaka
i devojCica ila i mi od velike pomoci za vreme u
korova. Bilo i izvodljivo da im aredim da mi
pomognu u poslu, ali ta deca od osam, devet i deset
godia nisu formirala ikakvo svoje misljeje potrebl cupanja korova. jedostavo nisu za to zai
teresovana.
Prisao sam jednom grupi malih deeaka: Da li i
neko hteo da mi pomogne da ocistimo zemljiste od
korova?, upitao sam. Svi su odblli.
Upitao sam zasto. Odgovori su bili: suvise
dosadno; Neka izraste; IsuviSe sam zauzet ovim
ukrstenim recima; Mrzim vrtlarstvo ...
i cupanje korova takode dosadno. 1
volim da se pozabavim ukrsteim reeima. Da budem
sasvim praveda prema malrisanima, zasto i se jih
ticalo cupanje korova? basta. sam
s lkad vidim kako grasak dZiklja iz zemlje. stedim v racunima za povrce. Ukratko, basta se
tice moje lice koristi. mogu da izudim deci
iteresovanje, kad i i poiklo u jima. Jedini
mogucan nacin i i da ih placam sat. Tada i
i i i ili ravnoj ozi: ih i zaiteresovan
za svoju bastu, i i ili zainteresovai da zarade
nesto v.
U koreu stvari, iteresovanje uvek egoistico.
Cetrnaestogodisja Mod mi cesto Z u basti, iako
izjavljuje da mrzi vrtlarstvo. Ali mrzi .
astoje
136
Aleksamlar S. Ni!
Ona korov, jer zeli da bude sa mnom. trenutno

sluzi njenom licnom interesu.
Nagrada treba pretezno da bude subjektivna: licno zadovoljstvo obavljenim poslom. covek pri tom neminovno pomislja na raznorazne neprijatne poslove na
svetu: kopanje uglja, uglavljivanje navrtke broj 50 u
zavrtanj broj 51, kopanje odvodnih kanala, sablranje
brojeva. . . Svet obiluje poslovima koji ne pobuduju
unutarnje interesovanje ili zadovoljstvo. Izgleda mi da
mi prilagodavamo i skole ovoj dosadi zivotu. PrimoravajuCi ucenike da usredsrede paznju na predmete
ikoji za njih nisu inteesantni, mi ih u stvari pripremamo za pos]ove kojima nece uzivati.
Ako Meri uci i:itanje ili racun, to treba da bude
zbog njenog interesovanja za te predmete, zbog
novog icikla koji doblti za odlican uspeh, ili zato
sto njena majka na taj nacin iti zadovoljna.
Neka majka kazala svom sinu da kupiti
radio ako prestane da sisa palac. Kako nepravedan
taj unutarnji sukob koji se namece detetu! Sisanje
palca nesvesna radnja, izvan kontrole volje. Dete
moze da preduzme junacki, svestan napor da prekinc
sa tom navikom, ali , kao i prinudni masturbator,
stalno dozivljavati poraz i tako povecavati svoje breme
krivice i nesrece.
Roditeljski strah od buducnosti opasan kad
se ispoljava koz predloge koji su iski podmiCivanju:
Sreco, kad nacis da citas, tata ti kupiti totinet.
Ovaj nacin vodi sprernnom prihvatanju nase poblepne
civilizacije koja tezi ka profitu. Dago mi sto mog
da kazem da sam video vise od jednog deteta koje
pretpostavlja ncismenost nekom istavom, novom
biciklu.
Varijanta ovog oika podmiCivanja izjava koja
tczi da gane detinja osecanja: Mama iti vrlo ne-
137
srecna ako uspehu uvek budes medu poslednjima u

razredu. metoda podmiCivanja zaobllaze prirodna
interesovanja deteta.
Gajim podjednako jaka osecan]a povodom angaZ<>
vanja dece da obavljaju poslove odraslih. Ako zelimo
da dete radi za nas, onda treba da mu platimo prema njegovim sposobnostima. Nijedno dete ne zeli da mi nosi
cigle samo zato sto sam odlucio da popravim razruseni
zid. Ali ako mu budem ponudio nekoliko novciea
kolicima punim cigala, decak mozda rado hteti da
mi pomogne, jer sam tom slucaju pridoblo njegov
licni interes. Ne svida mi se, medutim, ideja da deeiji
nedeljni dzeparac zavisi od obavljanja izvesnih poslova.
Roditelji treba da daju i da pri tom ne teze da doblju
nesto zauzvrat.
Kaznjavanje nikad ne moze pravicno da se sprovede, jer nijedan covek ne moze da bude pravedan.
Pravda podrazumeva potpuno razumevanje. Sudije nisu
nista moralnije od dubretara, niti imaju manje predrasuda od njih. Sudiji, koji okoreli konzervativac i
militarist, ilo i tesko da bude pravedan prema protivniku militarizma koji uhapsen zbog skandiranja
Dole vojska!
Svesno ili nesvesno, nastavnik koji okrutan prema detetu koje poeinilo neki seksualni prekraj, gotovo sigurno gaji duboko osecanje krivice prema seksu.
U sudnici, sudija sa nesvesnim homoseksualnim sklonostima i, verovatno, vrlo strog pri izricanju presude
zatvoreniku koji optZen zbog homoseksualnosti.
Ne mozemo da budemo pravicni, jer ne poznajemo
sebe i ne prepoznajemo nase sopstvene potisnute zelje.
Odrastao eovek moze nikad da vaspitava izvan i
iznad sopstvenih kompleksa. smo sami vezani potisnutim strahovima, onda ni sopstveiiu decu ne -
138
A/eksamlar S. Nil
zemo da uc1mo slobodom. SYe sto ciimo jeste to

da decu prebacujc1no sopstvee komplekse.
Ako pokusamo da razumemo sebe, uvidecemo da
m tesko da kazimo dete kome iskaljujemo
bes m drugom. Iz iskustva zam da
kazjavaje tr. Nikad ka:Zjavam dete, iti
sam ikad iskuseju da to uciim.
Kazna uvek Cin nzrznje. U ciu kz\:, a
st111ik ili roditelj mrzi dete, dete to shvata. Ocigledo k ili z ljubav, koje istuceo dete ispoljava
prema roditelju, isu prava ljubav. Istuceo dete
stvari oseca mrzju koju mora da prikrije da se
osecalo krivim, jer batie su ga odvukle u mastaje:
Zeli da otac padne rtav! Fantazija odmah izaziva krivicu: Pof.eleo s da otac umre! Kakav
sam gresnik! 1 tako k, uz prividu ezost,
gura dete ka oeevom krilu. Ali duoko jemu, mr:lja
vec tu - i tu i ostati.
Sto jos gore, kaza uvek stvara zacarani krug.
Batine su stvari iskaljea mrzja, svalke batine
moraju detetu da izazovu sve v i v mr:lnj.
Posto se njegova v mr:lja ispoljava jos gorem ponasanj, batie se jos viSe koriste. Ova druga
runda batia blra dodatu mrzju kod deteta. Rezultat nevaspitao, mrzovoljo, destruktivno dete koje
sve mrzi, i koje toliko oguglalo na kaznjavanje, da
v gresi kako i izazvalo nek vrstu emotivnog reagovanja od strae roditelja. Cak odgovarati i
emotivno reagovaje puno mr:lnje, kad vec emocija ljubavi. 1 tako, dete tuku, ono se kaje. Ali, sledeceg jutra, ono v zapoeinje sa istim starim
krugom ...
Koliiko sam imao prilik da zapazim, potrebe ka:Znjavati uravnotezeno dete koje i ne prolazi
kroz ovaj krug mrzje. Njega nikad ne kazjavaju, i
139
nema potreb da se lose ponasa. Ono nema razloga

ni da lafe ili da lomi stvari. Njegovo telo se ne smatra
poganim ili zlim. Ono nema potrebe da se buni protiv
atoriteta, 1li da se i roditelja. Ono oicno imati
nastpe gneva, ali oni iti kratkog veka i neee
voditi ka neurozi.
lstina tesko odrediti sta jeste, sta nije kazna.
Jednog d~ neki deeak pozajmio od mene najbolju
testeru. Stradan sam na5ao kako lezi na kisi. Rekao
sam da mu neeu vise pozajmljivati testeru. nije
ila lkazna, jer kafnjavanje vek ukljueuje notu moralnosti. sto testera bila ostavljena na kibl. ilo
Iose nju, ali taj cin sAm sebl nije i nemoralan. VaZo da dete nauCi da ne mofe od nekog da
pozajmi alat i da ga pokvari, ili da unisti neciju _svojinu Hi Henost. Za dete lose da se dopusti da
radi sta hoee tud racun. stvara razmafeno dete,
razmafeno dete los graltanin.
Kazna u veeini domova kazna zog nepos1usnosti. 1 u skolama se, takoc1e, na neposlSnost i na ezo
brazluk gleda kao na grozne prestupe. d sam ~
mlad nastavnik i imao oblcaj da tueem decu, sto
ve6ini nastavnika u Britaniji ilo dozvoljeno, uvek sam
se najvise ljutio na deCake koji me nisu slusali.
malo dostojanstvo ivalo povrec1eno. Bio sam Ia!ni
g cionice, baS kao sto tata lafni g u kuci. aZ
njavati zog neposlusnosti znaCi. identifilkovati se .sa
svemogucem bogom: neces imati druge bogove osini
!
Kasnije, kad sam predavao u Nemackoj i Austrij~:

vek sam se oseeao postidenim kad i me tamoSnJI
nastavnici pitali da li se Britaniji koristi f.izicko
kZnjavanje ucenika. U Nemackoj, nastavnik koji udari
ucenika iva optufen za fizicki napad i oicno bude
140
ki. Batie i si britaskim
od asih ajveCih sramota.
Aleksandar S. Nil
skolama su
Sa svojom teorijom stapa, mudri Solomo

vise zla g sto su jegove izreke doele dobra.
Nijeda covek lkoji raspolaze izvesom moci samoposmatraja i mogao da tuce dete iti da to pozeli.
Da poovim: batie detetu ulivaju strah samo
onda kada su povezane sa moralnom predstavom, sa
predstavom pogresnom. Kada i mi eki magup
zbacio sesir grumeom zemlje, ga uhvatio i prilepio m cusku, taj decak i moju reakciju smatrao prirodom. Decakovoj dusi i ila t ikakva steta.
Medutim, ako ih otisao do upravitelja jegove skole
i zahtevao kazu za prestupika, strah koji i i uslovlje kaznom pokazao i se vrlo losim dete. Dogadaj i odmah postao stvar morala i kaze. Dete i se
osecalo kao da pocinilo zloCi.
Sledecu scenu laiko zamisliti! stojim sa at
njavim sesirom. Upravitelj skole sedi i ubltacim pogledom fiksira decaka. Decak stoji pognute glave. Zaprepasce dostojastvom svojih tuzilaca. JureCi ga iz
ulicu, sam mu i rava. Nisam imao ikakvog dostojastva, posto mi sesir i smaknut. Decak
auCio eophodu zivotnu lekciju lekciju da se
covek, ako ga udaris, razjariti i uzvratice ti udarac.
Kazna ikakve veze sa vatreim temperametom. Kazna hlada i nepristrasna. z visoko morala. z jasno stavlja do znanja da slu.Zi
za dobro prestupika. (U slucaju kapitalne kazne,
sluii za dobro drustva.) Kazna i ikome se covek
idetifikuje s bogom i odlucuje moraloj osudi.
Mnogi sprovode ideju da, posto bog agraduje i
kazjava, i i treba da nagradju i kaznjavaju svoju
decu. Oni pri tom iskreo zcle da budu pravedi i cesto sebe ubeduju da kaznjavaju dete za njegovo dobro.
" ovo vise boli nego tebe
141
nije toliko lai, koliko
poboina samoobmana.
covek mora da zapamti da religija i moralnost
Cine kaznjavanje kvazi-pivlacnom institucijom, jer kaza umiruje savest. Platio sam ceh! - kaie gresnik.
Govoriti da kaza izaziva uvek psihicko osteceje, znaCi izbegavati sustinu pitaja, jer mi ne znamo
kakvu reakciju kaznjavaje izazvati kod licosti
kasijim godinama. Mnogi ekshiblcioisti, uhapsei
zbog epristojnog razgolicavaja, zrtve su raog kafjavanja zbog detijastih seksualih avika. .
.
Da kazjavaje ikad ima uspeha, mogao 1 se 1
eki argumet jegovu korist. lstina, kaza ~oze ~
ihiblra posredstvom straha, kao sto vam moze reCi
svaki vsi vojnik. Ako roditelj zadovolja detetom
ciji duh potpuno slomlje strahom, d za takvog
roditelja kaznjavanje uspesan nacin postupanja.
Cesto sam se pitao zbog cega roditelji, koji su
i agi, tolerisu Slkole koje su okrute prema ji
hovoj deci? i su, izgleda, prvestveo zainteresovani
za to da jihova deca steku solido obrazovanje. Pri
tom, naravo, previdaju da astavnik koji kaijava
uceike stvari izuduje jihovo iteresovaje, ali to
iteresovaje poCiva kazi, zblrovima ispisaim skolskoj tai. U stvari, veCia asih ajbo
ljih uceika i studenata kasije t osredjost. Njihovo iteresovanje da dobro produ poteklo uglavom
iz roditeljskog pritiska, sami isu imali dovoljo
stvarnog iteresovanja za odredeni predmet.
Strah od nastavnika i strah od kazi koje oni dele
uticu odnos izmedu roditelja i deteta. , simbolicki, svaki odrastao covek detiji otac ili majka, i
svaki put kad astavnik kazjava, dete stice strah i
mrzju prema odraslom iza tog simbola, dakle mrznju
prema ili majci. pomisao koja uznemirava.
142
Aleksandar S. N il
Iako deca nisu svesna tog oseeanja, s se da s

cuo jednog trinaestogodisnjeg deeaka kako kaie: Poslednji upravitelj cesto tukao, nije i jasno
zasto su otac i k drfali u toj skoli. Znali su
da vrlo okrutan, a1i nista nisu preduzimali.
Kazna koja ima oilk pridike cak opasnija i
od icevanja. Kako samo takve pridike mogu da budu
grozne! Zar nisi znao da postupas pogresno? lia
nje glavo, uz jecanje. K.Zi da ti tao sto si to
III
SEKS
"
1
UC1'DIO.
vezba za praznoslovce i hipokrite, kaznjavan.ie

u oliku p:ri:idike nema premca. Jos gore moliti se za
gresnu detinju dusu u njegovom prisustvu. , zapravo, neoprostivo, jer takav cin neminovno izaziva osecaj krivice kod deteta.
Drugi oik kainjavanja - ne fizicki, ali isto tako
stetan detinji razvoj - jeste zvocanje. Koliko sam
puta cuo majku koja bogovetni dan zvoca svojoj
desetogodisnjoj ikcerki: N da ides sunce, zlato ... Najdraza, li te idi dalje od pruge ... Ne, ljubavi, ne ozes danas da ides u z, opasno ces nazepsti! ... Zvocanje sigurno nije znak ljubavi, vec zak
ajcinog straha koji prikiva nesvesnu rznju.
Zeleo ih da svi poklonici ka:Znjavanja ogu da
vide i svare jedan izvaredan francuski film, koji doearava pricu iz zivota jedne varalice. Kad varalica i
decak, kaznjen za k nedelo zabrano da pisu
stvuje nedeljoj veceri koja se, igrom slueaja, sastojala
od otrovnih pecurki. Kasnije, dok posatrao kako
iznose rtvacke sanduke sa posmrtnim ostacia njegove porodice, zaJkljucio da se isplati iti dobar.
rl i s poukom koju ne mogu da
shvate gi roditelji koji kafjavaju svoju decu.
STAVOVI PREMA SEKSU

Nikad isam imao ucenika koji dosao u Samerhil sa zdravim stavom prema seksualnosti i telesnim
funkcijama. Potomci savremeih roditelja, kojlia
recena istia tome odakle dolaze , imaju uglavo isti prikrive stav prema seksu kao deca verskih
fanatika. Najteii zadatak roditelja i astavnika da
pronadu novu orijentaciju prema se!k.su.
Tako malo znamo uzrocima seksualnog tabua
da mozemo samo da nagadamo jegovom poreklu.
Za n nije od eposrednog znacaja razlog postojanja
seksualog tabua. Cijenica da seksualni tabu postoji
, pak, od velikog znacaja za coveka kome povereo
lecenje dece sa potisuti zeljama.
Mi odrasli smo jos u povoju iskvarei i nikad se
n osloboditi u stvarima seksa. Svesno, i oze
mo da budemo slobodni, cak z da budeo i
clanovi drustva za seksualno vaspitanje dece. Bojim se
da, nesvesno, u velikoj meri ostajeo ono sto od
nas stvorilo kondicioniranje u detinjstvu: ljudi koji
mrze seks i ga se.
144
Aleksandar S. Nil
Sasvim sam spreman da poverujem da moj nesvesni stav prema seksu stvari kalvinisticki stav koji
mi prvim godinama zivota usadilo skotsko selo.
Mozda za odrasle i nema spasa, ali postoje svi izgledi
za spas dece, ukoko im ne nametnemo grozne ideje
seksu koje su nama samima ile nametnute.
Dete rano zivotu nauci da seksualni greh veliki greh. Roditelji, bez izuzetka, najstrozije kainjavaju
decu zbog ogresenja polni moral. Upravo su ljudi
koji prebacuju Frojdu da U svemu vidi seks oni koji
pricaju masne viceve, slusaju masne viceve i smeju se
masnim vicevima. Svaki muskarac koji i vojsci
zna da vojnicki jezik - jezik seksa. Gotovo svako voli
da nedeljnim novinama cita socne izvestaje slucajevima razvoda i sekualnim zlocinima, veCina muskaraca prica suprugama viceve koje klubovima
i barovima.
Nase uzivanje masnim vicevima potpunosti
potice od nezdravog vaspitanja koje smo imali pogledu seksa. Do interesovanja za seksualne pikanterije
dolazi zbog potiskivanja. Kako kaze Frojd, vic isteruje
macku iz dzaka. Kad odrastao covek osuduje seksualno
interesovanje deteta, onda to pretvornost i praznoslovlje. Osudivanje projekcija, bacanje lkrivice na
druge. Roditelji strogo kaznjavaju za seksualne prekrsaje zato StO SU zivotno, iako nezdra\'O, sami zainteresovani za njih.
Zasto raspinjanje puti na krst tako popularno?
Pobozni ljudi veruju da put vuce coveka propast. Telo
se naziva pokvarenim posto coveka navodi na zlo. I upravo mrznja prema telu dovodi do toga da porodaj postaje predmet razgovora negde mracnim budzacima,
ugladcn<i koverz<icija plast za proste cinjenice svakodnevnog zivota.
145
Frojd seksu video najvecu silu ljudskom

ponasanju. Sa tim mora da se slozi svaki posten posmatrac. Ali moralno vaspitanje preuvelicalo znacaj
seksa. Prva majcina opomena, do koje dolazi kad dete
dodirne svoj polni organ, cini selks najcudesnijom i
najtajanstvenijom stvari na svetu. Uciniti voee zabranjenim znaCi stvoriti od njega nesto ugodno i primamljivo.
Seksualni tabu osnovno zlo svesnom potiskivanju kod dece. Rec seks ne svodim na genitalni
seks. Dete koje sisa verovatno se oseca nesrecnim ako
se njegovoj majci ne dopada ilo koji deo sopstvenog
tela, ili ako ona remeti njegovo zagovoljstvo Zivanjd
sopstvenom telu.
Seks osnova svih negativnih stavova prema Zivotu. Deci koja ne osecaju krivicu vezi sa seksom
nikad nisu potrebni religija ili misticizam ilo koje
vrste. BuduCi da se seks smatra velikim grehom, deca,
koja se prilicnoj meri osecaju slobodnom od straha
ili stida vezi sa selksom, ne traze nikakvog g koga
mogu da mole za oprostaj ili milosrde, i to zato sto se
osecaju kivom.
Kad sam imao sest godina, moja sestra i otkrili
smo genitalije i, prirodno, igrali se njima. Kad nas
zatekla majka, doblli smo dobre batine, mene su
zakljucali i satima driali mracnoj sobl, da i me potom naterali da klecim i molim oprostaj od boga.
Potrebne su mi ile decenije da prevladam taj
rani sok, ponekad se odista pitam da li sam se
potpunosti otrgao od njega.
Koliko danas odraslih ljudi koji su imali slicno
iskustvo? Koliko danasnje dece cija se citava prirodna ljubav prema zivotu menja mrznju i agresivnost zbog takvog postupanja? Malisanima se kazuje da
146
Aleksandm S. Nil
dodirivanje genitalija rdavo ili gresno i da pri-
rodno kretanje crevima odvratno.

Svako dete koje pati od svesnog seksualnog potiskivanja ima stomak krut kao daska. Posmatra_jte ~ako
dise dete sa potisnutim zeljama i d pogledajte d1vnu
gracioznost sa kojom dise kakvo mace. Nijedna zivotinja nema krut stomak, niti se oseca nelagodno u pogledu seksa ili vrsenja nuzde.
U svojoj pozatoj knjizi Aaliza karaktera Vilhelm Rajh* ukazao to da moralizatorsko vaspitaje ne samo sto izvitoperava misaoni proces, ve~ u~ic~
i strukturu samog tela, tako da krutost drzanJa 1
stezanje karlice bukvalno stvaraju oklop oko njega. Slazem se sa Rajhom. Tokom mogih godina rada sa raznolikom decom Samerhilu, uoCio sam da mladi - kada im strah i ukrutio muskulaturu - setaju, trce,
skacu i igraju se sa izvanredom graciozoscu.
sta onda mozemo da ucinimo da ismo sprecili
sveso seksualo potiskivaje kod dece? , recimo,
* Vilhelm Rajh (1897-1957), _jedan od ~ajomilJenijih
ucenika i saradnika Sigmunda Frojda. I~rao V?decu \llogu diskusijama i seminarima becke s~?le ps1l_l?anal1z~.
dvadesetih godina ovog veka. Zbog vlast1t1h gled1sta, raz1sao se sa Frojdom i iskljucen iz medun~rodn~~ ud~
zenja psihoanaliticara (1934): B~zeci od nac:1zf!Ia. z1veo
neko vreme Evropi, zat1m (1~~9) em1g;1rao . ~~.
U Mejnu razvio i praksi ~~im~DJlVa? svoju najvazju
teoriju - orgonsku: Zbog ?_d1~ da. iza<~~ pr~d sud da
odgovarao za svoja neob1cna naucna ist~az1y~ja, o~uden
na dve godine zatvora i umro kz~ pre isteka
kazne. ProucavajuCi orgazmicki refleks ko_d co1.:ek~, k~o
prvi asistent Sigmunda Frojda, Rajh dopnneo otknvanju
uzroka straha od slobode, istine i ljubavi kod savremenog
coveka. Najvaznija dela: Funkcija org~ma .(1927), ."'Seksllalna revolucija (1930), Masovna. ps1holog1ja fas1zma
(1933), Analiza karaktera (1933). (pnm. v.)
147
detetu se od najranijih dana mora dati potpuna sloboda da dodiruje ilo koji i svaki deo svog tela.
Jedan moj prijatelj, psiholog, morao svom cetvorogodisnjem sinu da ka:le ovo: , ne smes da
se igras svojom pisom kad se nalazis izvan kuce, medu
epozatim svetom, jer ljudi smatraju da to ru:Zno.
Smes to da Cinis samo kod kuce i basti.
Prijatelj i smo razgovarali tome i slozili se
da nemoguce odbraiti dete od ljudi koji su protiv
zivota i koji mrze seks. Jedina uteha tome sto
dete, ako njegovi roditelji iskreno veruju zivot, uglavom prihvatiti njihove norme i verovatno odbaciti cistuso spoljnog sveta. No, svejedno, sama cinjenica da
petogodisnje dete saznaje da ne moze da se kupa u
moru bez gacica dovoljna da u njemu stvori neku
vrstu malog seksualnog nepoverenja.
Mnogi roditelji danas ne brane masturbaciju. Oni
osecaju da to prirodna pojava i znaju za opasnost
koja preti od njenog svesnog potiskivanja. Odlico. Fino.
Ali, neki od ovil1 prosveceih ljudi saplicu se pri sledecem koraku. Neki nemaju nista protiv kad se ji
hovi sinciCi upustaju u seksualnu igru sa drugim decacicima, ali se ukipe od straha kad se ona odigrava iz
medu malog decaka i male devojcice.
Da moja dobroamema majka ignorisala seksualnu igru koju smo se moja mlada sestra i
upustali, asi izgledi da odrastemo sa neka!kvim zdravim stavom prema seksu li i sasvim dobri.
Pitam se koliko slucajeva impotencije i frigidnosti
odraslih potice od prvog mesanja sa strae heteroseksuali odnos ranom detinjstvu? Pitam se koliko
slucajeva homoseksualnosti potice od tolerisanja homoseksualne i zabrajivaja heteroseksuale igre?
Aleksandar S. Nil
148
Veruje da heteroseksuala igra detijstvu

predstavlja carski drum do zdravog, uravotezeog polog zivota odraslih. Kada su deca lisea oralizator
skog vaspitaja pogledu seksa, ulaze doba
zdrave adolescencije, ne u doba proiskuiteta.
za d ozilja argumet protiv

ljubavog zivota mladih. Gotovo svaki argumet religiozi, morali, pristrasi, aritrarni, pornografski - zasiva se potisutoj eociji ili rzji prema
zivotu. Nijeda daje odgovor pitaje zasto
priroda usadila coveka sz se!ksuali istikt, ako
omladii treba zabraiti da se za i povodi, izuze\1
ako stariji clanovi drustva daju dozvolu za to.
Neki od tih starijih iaju deoice kopaijama koje
prikazuju seksepile filmove, ili ki koje
prodaju raze vrste kozetickih preparata cija svrha
da devojke ucie pozeljiji i k, ili
kompaijaa koje objavljuju casopise sa sadistickim
slikaa i tekstovima ocoji za citaoce imaju magetsku
Ne
z i
privlacost.
da poli zivot adolesceata danas i prakNo, isljeje da predstavlja pravi

put do zdrave sutrasjice. g da napisem, ali ako
ih adolesceti uceicia Sarnerhila odobrio da spavaju zajedo, vlasti i zatvorile u skolu. Razrnisljarn dalekoj sutrasjici, kada drustvo uoeiti koHko seksualo potiskivaje s.
Ne ocekujern da svaki uceik Sarnerhila bude lise euroze, jer ko ds drustvu rnoze da bude slobodan od kopleksa? se adarn jestc
da , za geeracije koje dolaze, ovaj pocetaik oslobadaja od vestackih seksualih tabua krajjoj liiji
dovesti do stvaraja sveta k caruje ljubav r
zivotu.
tica.
149
Proalazak sredstava za sprecavaje zaceca r.

dugoroeije posatrao, dovesti do v seksuale moralosti, buduci
zeiji cinilac
da strah od posledica ozda ajizra

toj oralosti. Da i ila slobodna,
ljubav r da se oseca zd.
Oladia daas i l prilika da vodi ljubav
pravom sislu reci. Roditelji dozvoljavaju sio
vima i kcerkaa da zive grehu, kako to oni nazivaju, tako mladi ljubavnici moraju da se salaze
u vlazi sumama, u parkovima i automoilia. 1 tako
se sve zaverilo protJiv n01se omladine. OkoLosti se prisiljavaju da ono sto i trebalo da bude lepo i radosno
pretva:ra .nesto mracno 1 gresno, u pohotljive poglede iz prikrajka i stidljivo 1kikotaje.
Tabui i strahovi koji su uobHcili seksualo poa
sanje su i isti tabui i strahovi koji stvaraju perverzne
tipove sto parkovima siluju i dave male devojcice,
i1i Jevreje i r.
Seksuala zabraa vezuje seks za porodicu. Zabraa asturbacije prisiljava dete da se zaiteresuje
za roditelje. Svaki put kad majka sljepe dete rufici zato sto dodiruje svoje geitalije, deciji seksualni
g dospeva kostelaciju sa k, skriveni
stav r i doblja oik z i gadeja, ljubavi
i rz. U sld d cveta potiskivaje. Ono
dopriosi oeuvanju autoriteta odraslih, ali cenu
obllja neuroze.
Kada se selksualno nagonu dozvolilo da prede
bastenski zid koji ga odvaja od ladica ili devojke iz
susedstva, to i l s doaCi autoritet; spone
sa i k oslaile i dete se, u eocionat
no sislu, autoatski otrglo od porodice. ZvuCi apsurdno, ali te spone predstavljaju neophodan stub poclrske autoritativnoj drzavi, isto onako kao sto pro-
150
Aleksandar S. Nil
stitucija svojevremeno ila neophodan zastitnik morala dobrih devojaka iz dobrih kuca. Ukinite seksualno
potis~ivanje, i omladina se nepovratno otrgnuti
autoritetu.
Ocevi i majke cine ono sto su sa njima cinili njihovi roditelji: odgajaju postenu, cednu decu, pri tom
na prigodan nacin zaboravljaju potajne seksualne igre
i pornografske price sopstvenog detinjstva, kao i ogorceni bunt protiv svojih roditelja 'koji su morali da
potiskuju. Oni ne uvidaju da svojoj deci stvaraju isto
osecanje krivice zbog koga su pre mnogo i mnogo godina i sami lose spavali.
Oziljna neuroza kod coveka poeinje sa najranijom genitalnom zabranom: ne dodiruj! u kasnijem zivotu, impotencija, frigidnost i anksioznost poticu od
prvoitnog vezivanja ili sklanjanja ruku od genitalija,
oicno uz cusku. Dete kome se dopusta da dodiruje
genitalije ima sve izgJede da odraste sa iskrenim, srecom ispunjenim stavom prema seksu. Seksualna igra
male dece prirodna, zdrava radnja zbog koje se ne
treba mrstiti. Naprotiv, treba podsticati kao uvod
zdravu adolescenciju i zrelo doba. Roditelji koji ne
znaju da im se deca igraju seksualnih igara mracnim budzacima su poput nojeva koji dr:le glavu u peslku. Ova vrsta potajne igre stvara krivicu koja opstaje
i kasnijem zivotu. Kad ta ista deca postanu roditelji,
njihovo osecanje krivice se oicno odaje time sto ne
dozvoljavaju seksualnu igru. Jedina razumna stvar koju
treba uCiniti jeste da se seksualna igra izvede na svetlost dana. U svetu i ilo daleko manje seksualnih zlocina kada i polna igra ila prihvacena kao nesto normalno. Upravo to sto moralni roditelji ne zele
se ne usuduju da vide, to jest da su seksualni zloeini
i seksualna abnormalnost ilo koje vrste neposredan
rezultat neodobravanja seksa ranom detinjstvu.
Slobod11a deca Samerlzila

----------------------
151
--------
cuveni autoritet Malinovski* ukazao na to da

medu stanovnicima Trobrijana** nije ilo homoseksualaca sve dok zaprepasceni misionari nisu razdvojili mladice i devojlke u odvojene skupne kolie. Trobrijanci
nisu znali ni za silovanje ni za seksualne zlo6ine. Zasto?
Zato sto kod male dece nije ilo seksualnog potiskivanja.
Pitanje koje se danas namece glasi: da li zelimo
da nasa deca budu kao mi? Ako tako, hoce li u
drustvu i dalje iti silovanja, seksualnih zloeina, nesrecnih brakova i neuroticne dece? Ukoliko odgovor
na prvo pitanje pozitivan, onda se i na drugo mora dati
isti odgovor. odgovora su uvod u atomsko uniSte
nje, zato sto kao uslov pretpostavljaju nastavljanje
mrznje i izrazavanje te rnrznje u ratovima.
Pitam roditelje - moraliste: da li cete iti mnogo
zabrinuti zbog seksualne igre svoje dece kad p<>Cnu da
padaju atomske bombe? Da li devicanstvo vasih
1kcerki imati mnogo :tnacaja kad zivot postane nemoguc
zbog atomskih pecurki? Kad vam sinovi budu regru. tovani za veliku smrt, hocete li se jos uvek dr:lati
svoje male kapelske vere u svesno potiskivanje svega
sto u detinjstvu valjalo? Da li g, kome se sa
takvim svetogrdem molite, tada spasti vas fivot i zivote
vase dece?
Neki od vas mozda odgovoriti da ovaj zivot
samo poeetak, da na onom svetu nece iti mrznje, rata
* Bronislav Malinovski (1884-1942), porek1om Poljak,

glavni zatocnik funkcionalizma antropologiji - pravca
koji kulturama pre svega uocava sisteme koji funkcionisu, ne skupove raznolikih karakteristika. Najpoznatiji
delu Argonauti zapadnog Pacifika (BIGZ, Bgd, 1979),
kojem obradio rezultate proucavanja zitelja Trobrijana.
** Trobrijanska ostrva nalaze se istocno od No\e
Gvineje. (prim. prev.).
152
Aleksandar S. Nil
i seksa. U tom slucaju zatvorite ovu knjigu, jer medu

nama nema kontakta.
Sto se mene tice, vecni zivot san, jedan razumljiv san, jer covek nije uspeo prakticno ni u cemu,
izuzev u mehaniokim pronalascima. No, taj san ne zadovoljava. zelim da vidim nebo na zemlji, ne u oa
cima. Upravo pateticno to sto vecina ljudi zeli istu
stvar. Oni zele, ali nemaju volje da dosegnu, jer im
volju izvitoperio prvi samar, prvi seksualni tabu.
Roditelj ne moze da sedi na triblnama, da bude
neutralan. On moze da ira izmedu tajnog i krivicom
opterecenog seksa sa jedne, i otvorenog, zdravog, srecnog seksa sa druge strane. Ako se roditelji opredele za
vafece moralne norme, onda ne smeju da se zale na
bedu drustva u kome seks postao perverzija, jer ono
ishodiste takvog moralnog kodeksa. Roditelji, zatim,
ne smeju da mrze rat, jer se u ratu iskazuje samomrznja koju oni prenose na svoju decu. Covecanstvo
bolesno, emocionalno bolesno, bolesno upravo zbog
osecanja krivice i anksioznosti stecenih u detinjstvu.
Emocionalna bolestina prodrla sve pore naseg
drustva.
Kad Zoe iala sest godina, prisla mi jednom
i rekla: Vili i naj\'eci kurac medu malom decom,
ali gospoda (posetilac) kaze da nepristojno reci
'kurac'. Odah sam uzvatio da to nije nepristojno.
U sei sam proklijao ovu zenu sto takva neznalica
i sto nema siine cla sl1vati decu. Mogao ih da podnesem propagandu kad politici ili manirima, ali
zestoko uzva<.'a ud<:!cc kad ilo ko napadne dete,
stvarajuci njemu osecanje krivice pogledu seksa.
Citav s sta\' prema seksu, nase cerekanje
dvoranama za \ izvodenja vodvilja zvrljanje nepristojnih rcci ziclo\ima javnih klozeta, poticu od
osecnnj;i krivice Llo kojcg dolazi zbog potiskivanja ma-
153
sturbacije detinjstvu i zog proterivanja seksualnih

igara udvoje rupe i budzake. U svakoj porodici postoji potajna seiksualna igra, upravo zbog potajnosti
i osecanja krivice u vezi sa njom dola2Ji do mnogih fiksacija na bracu i sestre, koje traju celog zivota i onemogucavaju bracnu srecu. Kada seksuala igra izmedu brata i sestre, petogodisjaka, l prihvacena
kao priroda, se kasije slobodo usmerili ka
seksualom objektu izvan porodice.
Ekstremi oici seksualne mrznje mogu se videti
sadizmu. Nijedan muskarac Ciji seksuali zivot
dobar uopste mogao da muci neku zivotinju ili
ljudsko , ili da bude za zatvore. Nijedna seksualno
zadovolja z osudivala majku 1kopileta.
Naravno, ovim se izlazem sledecoj optuz: Ovaj
covek opterecen seksom. Seks nije sve u zivotu.
Postoji jos prijateljstvo, rad, radost i tuga. Zasto
bas seks?
Evo mog odgovora: seks omogucava najvece zadovoljstvo u zivotu. Seks sa ljubavlju predstavlja vrhunski oik ekstaze zato sto vrhunski oik kako davanja tako i primanja. ipak, seks ocigledo omraze; da nije tako, nijedna majlka ne bi zabrajivala
masturbaciju, niti ijedan otac zabranjivao polni Zivot izva konvencionalnog braka. U protivnom, dvoranama za vodvilje pljustali skaredni vicevi, iti
i ljudi gublli vreme gledajuci ljubavne filmove i citajuci ljubavne price, vec i primenjivali ljubav u praksi.
Cinjenica da svako\ filmu ima ljubavnih scena
dokazuje da seks najvazniji cinilac zivotu. Intereso'nje za ove filmove uglavnom neuroticne prirode.
interesovanje seksualno frustriranih ljudi koji osecaju
seksualnu krivicu. Nesposobni da normalno vole zbog te
seksualne krivice, oni hitaju na fi.lmske p[ojekcije koje
ljubav predstavljaju kao nesto romanticno, caik: !.
154
Aleksa11dar S. Nil
Ljudi sa potisnutim seksualnim osecanjima posrednim

putem izivljavaju svoje interesovanje za seks. Nijednom
muskarcu ili zeni Ciji se ljubavni zivot odlikuje punocom nije stalo do toga da ide dvaput nedeljno io
skop zbog bezvrednih filmova koji su samo imitacija
stvarnog Zivota.
Ista stYar i sa popularnim romanima. Njihova
tema ili seks ili zloein, oicno kominacija tog
dvoga. Knjiga Prohujalo sa vihorom, vrlo popularan
roman, nije ila toliko omiljena zbog svog miljea - ropstva i tragedije gradanskog rata - vec zato sto
njena radnja usredsredena na zamornu, egocenticnu
devojku i njene ljubavne veze.
Modni zurnali, kozmetika, revije sa paradom lepih
nogu, visokoparni casopisi, masni vicevi - svi oni jasno
pokazuju da seks najvaznija stvar :liYotu. Istovre
meno, oni dokazuju da na odobravanje nailazi samo
spoljna strana selksa ili, drugim recima, beletristika,
filmovi, revije sa paradom lepih nogu ...
D. . Lorens ukazao moralnu prazninu seksi-filmova: mladic sa potisnutim seksualnim zeljama, bojazljiv sa devojkama od krvi i mesa sopstvenom
krugu poznanika, obasipa holivudsku zvezdu svim svojim seksualnim emooijama, zatim odlazi kuCi da i
masturirao. Naravno, Lorens nije mislio da losa
masturbacija, vec nezdrava seksualnost koja trazi masturbaciju uz mastanje filmskoj zvezdi. Zdrava seksualnost i nalagala mladicu da bez tlaljeg potrazi
partnerku susedstvu.
Pomislite na mnogobrojne nosioce finansijskih interesa oiji uspeh zavisi od potisnute seksualnosti.
su ljudi koji se bave modom, trgovci ruiom za usne,
c11kva, pozorista i ioskopi, pisci bestselera i fabrikanti
zenskih carapa.
155
Bilo i budalasto reCi da drustvo seksualne

ukinuti lepu odecu. Naravno da nece. Svaka
zena i zelela da izgleda sto bolje za muskarca koga
voli. Svaki muskarac i hteo da bude elegantan na
sastanku sa devojkom. Nestao i fetisizam - to jest
pripisivanje vrednosti senkama zato sto stvarnost
zabranjena. Muskarci sa potisnutim seksualnim zeljama ne i vise zurili .Zenski ves izlozima. Kakva
u.:lasna steta sto interesovanje za seks toliko potisnuto! U najvecem zivotnom zadovoljstvu uiiva se sa
osecanjem krivice. potiskivanje prodire sve vidove
ljudskog zivota cineCi ga skucenim, nesrecnim i omrazenim.
Mrzite seks i mrzecete .Zivot. Mrzite seks i necete
moci da volite svog suseda. Ako mrzite seks, vas seksualni .Zivot iva, najgorem slucaju, obojen impotencijom ili frigidnoscu, najboljem - osecanjem nepotpunosti. Otuda i potice uoicajena opaska zena koje
su radale: Seks razblbriga ciji znacaj preuveli
can. Ako seks nezadovoljavajuCi, on mora nesto
da se pretoei, jer suvise jak poriv da i mogao da
bude eliminisan, pretace se anksioznost i mrinju.
Nema mnogo odraslih ljudi koji polnom cinu
vide davanje, jer inace postotak ljudi pogodenih impotencijom i frigidnoscu ne i iznosio oko sedamdeset
odsto, 1kao sto tvrde mnogi strucnjaci. Za mnoge muskarce snosaj predstavlja uctivo silovanje, za mnoge
zene zamoran ritual koji treba izdriati. Hiljade udatih
zena nikad zivotu nisu dozivele orgazam, neki obrazovani muskarci cak i ne znaju da zena sposobna
da dozivi orgazam. Mora iti da takvom sistemu
davanje minimalno, polni odnosi, neminovno, manjevise brutalni i skaredni. Perverzni ljudi, kojima potrebno da budu icevani ili da stapom tuku zene, samo
su ekstremni slucajevi koji, usled pogresnog seksualsloode
156
Aleksandar S. Nil
~ ~aspitaja, isu u staju da pruze Ijubav, izuzev

kv oiku rz .
Svaki stariji uceik Samerhila zna, na osnovu o

jih knjiga i razgovora sa , da podrzava pun
seksualni zivot za sve koji ga ze]e, bez obzira na
uz~ast. Ce~to su pitali ~ predavanjia koja sam
tlr~a~ d~ 11 u Samer~llu dellmo sredstva za sprecavanje
za~eca 1, ako , zasto? staro i ucno pitanje
koJe duboko zadire u svacija s. Grize savest
z~og ~oga sto obezbeduje sredstva za kontracepCIJU, ~er za 1?~ i1 kakav kopromis predstav]ja
teret 1 uze1re11Je. S druge strane, davati ta sredstva
deci, koja su i1 starija ilo mlada od uzrasta na ko~e po_Ino opsteje zakonu dozvoljeno, predstavIJ_al~ 1 s1guran i da zatvori svoju skolu. U praks1, covek ne z da ide suvise daleko u odnosu
zakon.
Uoicajeno pitaje koje postavljaju kriticari deCIJe slobode glasi: Zasto ne dozvolite l detetu
da gleda poli snosaj ? Odgovor da i to izazvalo trauu, oziljan nervi potres, lazan . r Maliov
~ko1:1, deca stanovnika Trobrijana posatraju, kao nesto .sto. se s. sei razume, ne s snosaj svojih
ro~1telJa, ve.~ 1 porodaj i uiranje, i to utice nepovo!Jvn~ n~ Jih. Ne satra da i posatranje polnog
snosaJa 1l ilo kakvog nezeljenog eocionalnog
e~ekta na uravnotczeo dete. Jedini posten odgovor i
1 da nasoj kulturi ljubav i v stvar.
..
Ne zaboravlja da mnogi roditelji imaju verske
11I druge predrasude pogledu gresnosti seksa. Sa ji
n:1a se nista. z uciniti. Ne z da ih preobra
t1mo da phvate s stanoviste. s druge strane,
r da se borio protiv njih kad se esaju pravo
nase dece na slobotlu, polnu ili ilo kakvu drugu.
157
Ostalim roditeljia porucujem: iacete velike glavobolje kad vasa sesnaestogodisnja kcerka bude htela
da zivi sopstveni zivoto. Kad se bude u ponoc vracala kuci, niuko slucaju ne pitajte gde ila. Ako
nije uravnotezena licnost, ona vas slagati, bas kao
sto s vi i lagali svoje roditelje.
Kad moja kcenka bude iala sesnaest godina, ako
vidi da se zaljubila u nekog bezosecajnog uskarca,
imacu mnogo briga. Znam da necu mo6i nista da pre
duzmem, nadam se da cu iti. dovoljno pametan d
i ne pokusavam. Posto ona uravnotezena, pretpostavljam da se nece zaljuti u nekog nepozeljnog mladiea,
ali nikad se ne zna.
Siguran sam da su nmoge lose veze u osnovi protest protiv roditeljskog autoriteta: Roditelji
povereja . Bas briga! Radicu sto f.eli,
ako i se to dopada, k se s!
Plasicete se da vam kcerka iti zavedena. Ali,
devojke pravilu ne blvaju zavedene, one su partneri
u zavodenju. Uzrast od sesnaest godina ne i trebalo
da bude tezak ako vam kcerka dotad bila pijatelj,
ne potcinjeni. Moracete da se suoCite sa istinom da
iko ne moze da zivi tudim zivotom niti da prenosi
iskustva u m ta!ko bltilom kao sto su emocije.
Osovno pitanje , u krajjoj liniji, domaci stav
r seksu. Ako on i zdrav, d slobodno
ozete da date svojoj kcerki odvojenu sobu i kljuc
od nje. Ako i nezdrav, traziti seks na pogresan naCin i mozda sa pogresnim muskarcima, vi
cete iti nemocni.
Tako iti i sa vasim sinom. Necete suvise brinuti za g, jer on ne moze da zatrudni, ali i on lako
moze da iskomplikuje sei zivot ako ima pogresne stavove u pogledu seksa.
158
Aleksandar S. Nil
Malo srecnih brakova. Imajuci vidu odgoj ka

ikav imala vecina ljudi, pravo cudo sto uopste ima
srecih brakova. Ako seks esto prljavo jos jasli
, moze iti arocito cist i r loZnici.
U braku kome seksuala veza predstavlja promasaj, promaseo i sve ostalo. Nesreci bracici,
vaspitai da mrze seks, mrze jedno drugo. Deca su ta
~ode promasaj, jer im edostaje domaca toplia koja
hd da i sama imala zivotu topliu.
Seksualo potiskivaje roditelja preosi se, esvesim
putem i sa istim svojstvima, decu. Najproematic
nija deca poticu upravo od takvih roditelja.
ljena, zahvaljujuci otvoreim i emocijama neoptereCeim odgovorima sva jegova pitanja, onda se seks
izdvajati kao esto u eemu dete treba posebno
poducavati. , detetu ne dajemo casove njegovim organima za vareje ili ekstkretomim funkcijama.
Izraz Seksualo vaspitaje proizlazi iz cinjenice da
seksuala aktivost inhiblrana i da od nje stvorea misterija.
Uvodeje seksualog
vaspitanja u nastavni program javnih skola stvara opasu mogucnost da se, za.
hvaljujuCi moralisanju, poveea potiskivanje seksualnih
zelja. Sam izraz seksualo vaspitanjec sugerise fona
l, neugodan eas anatomije i fiziologije koji ddi bojaf.
ljivi astavik; se plasi da i predmet mogao da
sklize preko granice dozvoljenog, u zabranjenu teritoriju.
U veCii javih skola, reCi celu istinu ljubavi
i dolasku na svet znacilo i rizikovati otkaz. Javno
m, oliceno majkama, ne i to tolerisalo. P.ozato mi vise slucajeva u lkojima su gnevne maJke
ozblljno pretile nastavnici koja im , navodno, pokva
~ dete svojom prljavom, bezboznom i skarednomc
SEKSUALNO VASPITANJE
Ako roditelji na deCija pitaja odgovaraju istinito
i bez ihiblcija, seksualo vaspitanje postaje sastavni
deo ormalog detijstva. Pseudoaucni metod los.
Pozavao sam mladica koji taj nacin i upuciva seks i koji tvrdi da pocrvei kad k upotrebl
rec polen. ii istia seksu , naravno, vafna,
ali od nje vafija emocioalna sadrzia. Lekari znaju
sve seksualoj anatomiji, ali i sami nisu bolji ljubavici od staovika ostrva Juzog mora, ajverovat
i isu i priiZo tako dobri.
. Dete i toliko zaiteresovao za tatino saopste
da stavlja svoju pisu mamiu, koliko ga zaima zasto to tata radi. Dete kome ilo dopu5teno
da se upusta sopstveu polu igru nece osecati potrebu da pita zasto tako.
Seksualo vaspitaje i trebalo da bude
hodo uravotezeom detetu, jer izraz vaspitanjec
implicira prethodno zanemarivaje te oasti. Ako
priroda detija radozalost ila potpuosti zadovo-
159
astavom.
S druge strane, jedina teskoea u pogledu upozna

vanja slobodnog deteta sa svim pojedinostima seksu
koje zeli da sazna lezi u tome sto potrebno zati
kako da se stvari predoee na jasan i. Dete zeli
da zna zasto svaki k nije pastuv, ili zasto svaki vo
nije ik. Odgovor obuhvata pojmove izva moei poimaja
jedog cetvorogodisjaka, jer kastracija postupak
koji se ne moze objasniti na jednostavan nacin. u tom
slucaju, svaki roditelj mora da se snac:te kalko zna i
, ne smetuvsi s uma da ni cemu ne sme da laie
i ista da izbegava.
160
Aleksandar S. Nil
Petogodisnji decak nasao oeevom diepu kondom i upitao eemu slufi. Glatko prihvatio jasno i
jednostavno oeevo objasnjenje i pri tom nije ispoljio
neke uoeljive emocije.
Medutim, ne vidim nikakvu prepreku da se detetu
izvesnim slucajevima kaze da odgovor na pitanje
koje ga zanima suvise tezak i da i na njega trebalo da
priceka. Konacno, covek cesto tako postupa pogledu
drugih tema. Na primer, kad dete upita kako radi k
masia, ili ko stvorio boga, roditelj moze da kaze
da odgovor suvise slozen da i ga razumelo dete je
govog uzrasta.
Daleko bolje i bezbednije odgoditi odgovor nego
uciiti sto rade neki budalasti roditelji, to jest
reCi detetu suvise. Secam se jedne ucenice, petnaestogodisje Svajcarkinje, koja mi rekla: lrmgart (10
godina) misli da doktor donosi . odavno znam
odakle dolaze . Majka mi rekla. , i jos mnogo vise.
Upitao sam sta to mnogo vise sto zala
i mi ispricala sve homoseksualosti i perverzijama. Bese to primer lakomislenog saopstavanja istine. Majka trebalo da odgovori samo na pitaje koje
dete postavilo. Nepozavanje decije prirode a
velo ju da maloj <kaze mogo toga sto ona i kom
slucaju i mogla da asimilira. Rezultat: neurotica
kcerka. ipak, mislim da ova lakomislena majka
ila mudrija od majke koja svesno laze dete kad
zeli da saza taju rodenja. Dete ubrzo otkriva da
njegova majka lagala. Kad otkrije istinu, koju oblcno
polovico i rZan naCin saopstavaju drugi, dete misli da zna zasto mu majka rekla neistinu: Kako
majka i mogla da mi kaze nesto tako gadno?!
Takav danas i stav drustva prema rodenju.
su neCista i srama posla. Cinjeica da trudna majka -
Slobodna deca Samerl1ila
161
stoji da se i tako da prikrije svoje stanje dovoljna

da osudi sto azivamo svojom moralnoscu.
Ima majki koje svojoj deci govore istinu bebama. cak i medu njima ima mnogo oih koje
kazuju istinu rodeju, ali lazu seksu. One izvrdavaju
da kazu deci da polni snosaj veoma ugoda.
.Zena i nismo nikad morali dvaput da razmisljamo Zoi i m seksualom vaspitanju. Sve
izgledalo tako jednostavno, tako oeigledno i tako
ljupko, iako bilo i eugodnih treutaka, kao kada
Zoe obavestila jednu usedelicu koja nam dosla u
goste da ona, Zoe, dosla svet zato sto tata oplodio mamu, zatim radoznalo upitala goscu: ko vas
oplodava?
Uzgred budi r, utvrdili smo da uravnotezeno
dete od malih nogu nauci sta takt. Zoe mogla
onako da govori sa tri i godine, ali sa punih pet
godina nasa kcerka pocela da uvida da izvesne stvari
smeju da se govore odredenim ljudima. Slicnu umesnost primetio sam i kod druge dece koja, za razliku
od Zoe, nisu od poeetka ila uravotezea.
Otkad Frojd sa izvesnoscu otkrio seksualnost
male dece, nije dovoljno ucinjeo pogledu proucavaja jenih manffestacija. seksualosti napisae
su kjige ali, lkoliko znam, niko nije apisao kjigu
uravotezeoj deci. Nasa kcerka nije pokazivala upadljivo iteresovanje za sopstvenu seksualost niti za
seksualnost svojih roditelja i drugova igri. Uvek s
vidala gole kupatilu i klozetu. Na zadovoljstvo, demantovala teoriju nekih psihologa da
postoji istinktiva, nesvesna, urodea stidljivost koja
tice dete da se oseca elagodno kad vidi genitalije
ili prirodne radnje odraslih. teorija, kao i slicna - da postoji urodena krivica zog masturbacije - zaista besmislena.
162
Aleksandar S. Nil
Roditelji uravnotezenog deteta verovatno izbeei

sve opasne i glupe pogreske u seksualnom vaspitanju
koje seks pove,.;uju sa nevaljalstvom i grehom. Nisam,
medutim, bas siguran da opasnost ne vreba iz drugog
smera - idealistickog. Znatno pre nego sto se uopste
pominjala uravnotezenost, neki roditelji su ucili decu
da seks svetinja i da pripada duhovnoj sfei, da mu
treba priCi sa divljenjem i cudenjem, sa nekom vrstom
misticnog, religioznog strahopostovanja. Savremeni roditelj moze da ne padne iskusenje da sledi takvo
ucenje, ali moze da podlegne necem slicnom: obozavanju seksualne funkcije kao novopronadenog boga.
tesko definisati, mozda zato sto suvJ.se neodredeno. Sve sto mogu da naslutim jeste nekakva svetost
koja se pripisuje seksu, suptilna promena koja se otkriva glasu kada se on pomene. Ovalkav stav ukazuje
na strah od pornografije: Boze, ako seksu budem
govorio sa divljenjem, pomislice da sam od onih koji
smatraju da seks nesto racun cega treba praviti
i-iceve. Bio sam unekoliko uznemiren time sto sam
primetio da nadobudni mladi roditelji upotrejavaju
reci i ton koji se mnogo ne razlikuju od onih koje
koristila stara garda, govoreci sa strahopostovanjem
uzvisenim delovima tela. Seks tako dugo bio vulgarna
sala da postoj i tendencija da se padne drugu krajnost i da se on uopste ne pominje, i to ne zato sto
pedstavlja suvise veliko zlo, vec zato sto odvec
dobar. stav izvesno mora da dovede do novog sek
sualnog straha i potiskivanja. Ako dete treba da ima
zdrav stav prcma seksu i zdrav ljubavni zivot koji
s\edi, seks mora da ostane na zemlji. On sebl sadrii
sve, su sva nastojanja da se obogati uzdizanjem do
vece moei stvari beskori,sni pokusaji da se nesto, sto
samo sei lepo, ucini jos lepsim.
163
Govoriti deci da seks svetinja samo varijanta

stare price da gresnici zawsiti u paklu. Ako prista
jete da jedenje, pijenje i smejanje zovete svetim, onda
sam uz vas i kad seks nazivate svetinjom. Sve se moze
nazvati svetinjom, ali ako izdvojimo samo seks, onda
se zavaavamo i navodimo decu na pogresan put. Upravo dete svetinja, ali svetinja koju ne treba oezvre
diti neznalack,im poducavanjem.
Dok verska mdnja prema seksu polako odumire,
dotle drugi neprijatelji diZu glave. 1 tako imamo vatrene pobomike seksua1nog vaspitanja koji deci pokazuju
dijagrame i prieaju pcelama i polenu, govoreci u
stvari: Vidite, seks samo nauka. U .njemu nema
nieeg uzbudl}ivog, zar ne? Svi smo mi toliko kondicionirani pogledu seksa da nam gotovo nemoguee da
sagledamo srednji, prirodan put; ili smo suvise za, ili
suvise protiv seksa. Dobro iti za seks, ali verovatno neuroticno iti za seks iz protesta protiv nakaradnog seksuaJ.nog vaspitanja u detinjstvu. Otuda i neophodnost da se prema seksu zauzme razuman stav,
stav do koga cemo dospeti samo ne meSjuci se prirodno detinje prihvatanje seksa, i odobravajuci to prihvatanje.
Ukoliko to zvuci neodredeno i neizvodljivo, pred
lZem mladim roditeljima da razgovorima seksualnim pitanjiima izbegavaju ilo kalkvo ispoljavanje stida,
gadenja ili moralnih oseeanja, i da se uzddavaju od
pridi!ka i od popustanja susedima. Tada i samo tada
se seksualni stavovi oikovati bez inhib1cija
ili mdnje prema sopstvenoj puti. Za takvo dete, seks
nikada nece mora,ti da bude predmet vaspitanja, opominjanja ili ilo eega drugog.
d ismo mogli da sprecimo da dete seksu
vidi zlo, ono i izraslo u moralnog coveka, ne moa
listu - ili ucitelja drugih. Nekli Don 2uan naizgled
Aleksandar S. Nil
164
dozivljava zadovoljstvo u seksu, dok istovremeno odbacuje ljubav. Masturbacija, doZuanstvo i homose~.sua~
nost SU izrazito neproduktivni zato sto SU aSOCljalnl.
Covek ovog morala otkriva da mora da ispuni
funkcije seksa: on uvideti ~, ukoliko n~ ~ude voleo, polom ciu nece moe1 da nade najvece zadovolj stvo.
MASTURBACIJA
Vecia dece masturblra. ipak, omladini se govori da masturbacija zlo, da spreeava razvijaje, .da
dovodi do oboljenja i cega sve . Da promucuma k
nije obracala paZju na prva istrafivanja d~?jeg. d~la

tela koja preduzelo n dete, mastur?a~1Ja 1 ?1~
manje prinudna. Ovako, upravo zabrana kr detje
iteresovanje.
Za malo dete, usta predstavljaju vaZiju erogeu

zonu od geitalija. d i majke pr~m:i ~e~injim radnjama u vezi sa ustima. za~zele on~J ist1 cedan st.~v
kakav imaju prema gen1talmm radnJama, mnogo vise
i ih grizla savest zog sisanja palca i poljubaca.
Masturbaaija zadovoljava ceznju za sreeon:i, j~r
predstavlja vrhunac napetosti. Ali odmah posto ~ c1n
obavljen, na scenu stupa savest oralno vas?1tan?g
deteta i uzvikuje: Ti si gresnik! r i~
kustvu, kada se odstrani osecanje krivice, dete posta]e
manje zainteresovano za asturbacij~.
. .. .
Gotovo da izgleda kao da i nek1 rod1telJ 1 ~1se voleli da i deca budu kriminalci nego masturbant1. Sa
tra da se korenu nogih denkventnih postupaka
nalazi svesno potisnuta masturbacija.
Jedan jedanaestogodisnji decak, .koji ~ dosa?
Samerhil, imao i, izedu ostal1h svo1h navika,
165
d pozar. 1 otac i astavnici su ga tukli. $to

jos gore, podueavan , u duhu zatucanosti, da postoje pakleni oganj i ljutiti bog. Ubrzo dolask.u u
Samerhil, uzeo bocu sa enzinom i sipao ga u korito sa bojom i terpetio, zati esaviu zapalio. Kucu spasla preduzimljivost dvojice poslu!itelja.
Poveo s ga u svoju sobu i upitao: $ta jt>
vatra?
Ona gori, rece on.
Na koju vrstu vatre sada pomisljas?
Na onu u paklu, uzvratio .
da
dugacka stvar sa rupom na kraju, odgo. (Duga z).

Reci i jos esto toj dugackoj stvari sa rupom
krajuc, rekoh .
doka, rece sneblvajuci se, ima rupu
vorio
kraju.
Prieaj mi tvo doki, rekoh ljubazno. Da li gct
ikad dodirujes?
Sada . Pre jesam, ali sada vise ne.
Zasto ne?
Zato sto mi gospodin . (poslednji deCalkov
upravitelj) rekao da to ajveCi greh svetu.
Zakljucio s da jegovo l vatre u
stvari z za asturbaciju. Rekao s da gospodi . uopste i pravu i da njegov doka nije
ni olji ni gori nego jegov nos ili uvo. Od tog dana
njegovo interesovanje za vatru isOiJelo.
Kada za vree rane masturbacije nema proema,
dete ormalno i u odgovarajuce vreme prelazi na heteroseksualost. Mnogi nesrecni brakovi mogu se pripisati cinjenici da i i zena pate od nesvesne rznjc
prema seksualosti, koja potice od zapretane rZ
r samo sebl. , opet, rezultat zabrane -
166
Aleksandar S. Nil
sturbacije koja bracnicima nametnuta dok su jos

ibl deca.
Pitanje masturbacije od vrhunskog znaeaja u
obrazovanju. Skolski predmeti, disciplina, igre - sve
to uzaludno i beskorisno ako proem masturbacije
ostane neresen. Sloboda masturbacije znaci da su deca
zadovoljna, srecna i cila i da u stvari msu mnogo
zainteresovana za masturbaciju. Zabrana masturbacije
znaci da su deca Zalosna, nesreena, podlozna prebladama i epidemijama, da mrze sebe i, dosledno tome,
ostale. Smatram da jedan od osnovnih razloga za
srecu dece Samerhila u tome sto ne postoje strah i
mdnja prema sebi do kojih dovode seksualne zabrane.
Frojd nas sve upoznao sa idejom da seks postoji od p<>Cet!ka zivota, da nalazi seksualno zadovoljstvo u srisanju i da erotska zona usta postepeno
ustpa mesto erotskoj zoni genitalija. Otuda za dete
masturbaoija prirodno, iako u p<>Cetku ne naroeito zna
eajno otkrice, zato sto genitablje malisanu ne prZaju
onakvo zadovoljstvo kao usta i eak koza. Roditeljska
zabrana isklj6ivo ta koja od masturbacije stvara
tako veliki kompleks. Sto za:brana stroz.ija, to ose
canje kriV!ice duje, i prinuda na radnju .
Dobro odgojeno dete trebalo i da dode u skolu
bez takvog osecanja ikrivice u pogledu masturbacije.
U SamerhHu ima malo dece na zabavisnom uzrastu
koja se posebno interesuju za masturbaciju. Za njih
seks privlacnost neceg tajanstvenog. Od ajrani
jeg treutka svog boravka (ako im to vec nije ilo re
kod kuce) deca znaju cinjeice rodeju, i to ne
samo odakle dolaze , vec i kako se prave. Na
tako raom uzrast, ova informacija se prima bez e
kih emocija, delimico zato sto se i daje bez emocija.
1 tako dolazi do toga da decaci i devojcice Samerhila,
kad u 15 ili 17 godia, mogu otvoreo da rasprav
167
Ijaju seksu, bez ikakvog oseeanja da rade nesto pogresno i bez pornografSkog odnosa prema seksualnosti.
Roditelj se obraea detetu glasom svemoenog boga.
Ono sto majka kZe seksu predstavlja nesto sto dete
u ~.Iosti prihvata. Swmnjam da ilo kakav kasiji utiCaJ ima moe da potpuno palra nekoj ranoj sugestiji
detinjih roditelja. U svom radu uvek poksavam da
privolim roditelja da ispravi gre8ku, jer znam da detet znaCim malo ili nista. u detinji zivot stupam
glavnom svise kasno. Otda, kad neki decak
kako kZem da ljdi ne mogu da polde od mastur?acije, njemu tesko da mi poveruje. Ocev glas, lkoji
decak kad mu bilo pet godina, i glas
neprikosnovenog atori.teta.
d ukljCi genitalije u svoj acin igre,
roditelji se socavaju sa vamim ispitom. Genitalna
igra se mora prihvatiti kao dobra, normalna i zdrava;
svaki pokusaj da ona d svesno potista i i
opasan. U to ukljucjem i podmukao, neposten pok
saj da se detinja pamja skrene na ne8to drugo.
Decija genitalna igra prolem zato sto su got?Vo svi roditelji jos kolevci bili kondicionirani protiv se~sa, ne mogu da savladaju osecanje stida,
greha 1 gadenja. Moguce da neki roditelj u intelektualom smislu cvrsto veroje da genitalna igra dobra i zdrava, da istovremeno - glasom ili pogledom -. stavlja detetu do znanja da emocionalnom
gledu nije prihvatio njegovo pravo na sopstveo gei
talo zadovoljeje.
Roditeljski strah da decija genitalna igra moze da

dovede do preuranjenog seJksalnog razvoja duoko
usade i rasire. , aravno, racionalizacija. Genitalna igra dovodi do preurajenog seksualnog razvo)a. i da tako, sta d? Najboljri naci da se
os1gura da se dete abnormalo zainteresje za seks
168
Aleksandar S. Nil
kada postane adolescent jeste da se zabrani genitala igra dok jos kolevci.
Moze iskrsuti potreba da se detetu, koje dospelo doba kada razume stvari, kaze da se ne igra
svojim genitalijama na javnim mestima. Ovaj savet se
detetu moze uciiti kao kukavicki i nepravedan, ali
alternativi vreba jedna s opasnost. Ako bi dete
ilo izlozeno ostroj osudi neprijateljski raspolozenih
odraslih ljudi, koji i pri tome upotreblli izraze mdnje
i zaprepasceja, njemu i bila aneta veca steta od
koja poizlazi iz ubedivaja jegovih voljenih roditelja.
Kad malo dete slobodo da potpunosti zivi
svojim zivotom, bez 1kazjavaja, vaspitanja i tabua,
nalazi da zivot suvise zaimljiv da i svoju
aktivost vredelo svoditi samo bavljeje seksualim orgaima.
Lico znam kako i uravotezea deca reagovala d drugo prilikom geitale igre. Decaci,
koji su poducavai da seks esto lose, oicno povc
zuju genitalu igru sa sadizmom. Izgleda da devojke,
koje su imale slico vaspitanje, prihvataju sadisticku
geitalu igru kao ormu. Zbog srazmemog odsustva
agresive mdje kod uravnotezeog deteta, genitalna
igra dvoje dece verovato i ila neZa i u ljubavi.
Nase eprihvatanje sebe potice uglavnom iz detij stva. Njegov veliki deo potice od s krivice
zbog masturbacije. Smatram da esrecno dete cesto
koje tom pogledu ima ecistu savest. Otklajanje
te krivice najveci 1korak koji mozemo da preduzmemo ratli pretvaraja proematicnog deteta srec-
no dete.
169
NAGOST
nogi
parovi, narocito medu radnickom k.lasom,

ikad ne vide telo jedno drugom, sve dok jedno od
njih bude u prilioi da i les onog drugog. Jedna
seljanka koju sam poznavao bila svedok nekoj parici koja se vodila zbog ekshiblcionizma. Bila iskreo zaprepascena. Hajde, hajde Dzinc, korio sam .
, rodila si sedmoro dece!c
G. Nile, rece ona ozbiljno, nikad nisam videla
Dwnov ... Za svoj bracni zivot nikad nisam videla
svog coveka golog.
Golotinju nikad ne treba obeshrabrivati. i
od pocetlka trebalo da vidi svoje roditelje gole. Medutim, detetu i trebalo reCi, kada to bude moglo da
razume, da neki ljudi ne vole da vidaju decu golu i
da i, u prisustvu tih ljudi, trebalo da nosi odeeu.
Kad se jedna iena bunila sto se n keerka kupa
u moru kao od majke rodena, Zoe imala svega godinu dana. Ovo pitanje kupanja jezgrovito sumira Citav
stav drustva koji uperen protiv Zivota. Svi znamo do
kakvog nerviranja (lolazi kada na plaZi pokavamo
da se svucemo, da pri tome ne obnaiimo takozvane
intimne delove tela. Roditelji uravnotezene, slobodne
dece znaju da trogodisnjem ili cetvorogodisnjem detetu tesko objasiti zasto na javnom mestu mora da
nosi kupaci kostim.
Sama cijenica da zakon dozvoljava obnafivanje polih organa na javom mestu neminovno re
izvitoperiti deCiji stav prema ljudskom telu. sam
poekad nag, ili podsticao neku od nastavnica da uCini
to isto, kako ih zadovoljio radoznalost malog deteta
koje imalo osecanje greha u odnosu na golotinju.
S druge strane, pogresan ilo kakav pokusaj da se
170
Aleksandar S. Nil
deci nametne nudizam. Ona mve u odevenoj civilizacijj,

i nudjzam ostaje nesto sto zakon ne dozvoljava.
Pre mnogo godina, kada smo dos u Leiston, imali
smo mati rinjak. Ujutru h se u njemu smoeio. Pri
druZili i mi se neki stariji deeaci i devojke. onda
dosla jedna grupa decaka iz privatnih skola. Kada
su devojke poeele da nose lkupace kostime, upitao sam
jednu od njih, lepu Svedanku, zasto to Cini.
, zog ovih novih decaka, objasnila . Stari
deeaci su nagost smatrali prirodnom stvari, ali ovi novi
vjre i enu i to mi se ne dopada. Od tada smo se
zajedno kupali nagi jedino prilikom vecernjih setnji
do mora.
Covek i pomislio da, posto rastu sloodna, deca
Samerhila leti trckaraju gola. nije slucaj. Devojcice
do devet godina setkaju gole vrelom danu, ali decaci retko. cudno kad oovek uzme u obzir Frojdovsko tumacenje da se deeaci ponose time sto imaju
penis, dok se devojcice stide sto ga nemaju.
Mali decaci u Samerhilu ne .ispoljavaju zelju da
se obnaie, stariji deeaci i devojke se retko kad svlace.
Tokom leta, deeaci i muSlkarci nose samo sorceve i idu
bez kosulja, devojke nose kupace kostime. U pogledu
kupanja nema osecanja za privatnost, samo novi
ucenioi zakljueavaju vrata od kupatila. Iako se neke
devojke suncaju u polju, niko od decaka i ne pomislja
da ih uhodi.
Jednom sam video nastavnika engleskog jezika
kalko kopa jarak na terenu za hokej uz pomoc grupe
ucenika pola, od devet do petnaest godina. Bio
sparan dan i on se sasvim svukao. Drugom prilikom
jedan nastavnik nag igrao tenis. Na skolskom sastanku
mu receno da to ne cini zbog snabdevaea i posetilaca
koji mogli da naidu. ilustruje praktican stav
Samerhila prema nagosti.
171
PORNOGRAFIJA
Sva su deca sklona pornografiji, ponekad otvoreno, ponekad prikriveno. Najmanje su to ona koja u
povoju i ranom detinjstvu nisu i~ala n~~e taue. u
pogledu selksa. Siguran sam da ~. ucemci SD:erhila
kasnije ti manje sklon:i pornografiJI od dece podignute
pomoeu su-su metoda.
.
.
Dosavsi za vreme raspusta u posetu sa umve:rziteta koji pohadao, jedan ivsi ucenik mi re~ao.:
Samerhiil na .~vestan na6iin razma2Ji ooveka. Vrsrac1
su mi suvise nezanimljivi. PI1ieaju price iz kojih sam
jzrastao pre vise godina.
Masne viceve?c upitah.
Da, manje-vise. 1 sam vo1im doar mas~ vic, ali
oni koje pricaju su sirovi i bez _poente. N~ radi ~~ sam?
seksu, vec i ostalim stvama - psihologlJl, poli
tici i slicnom. Smesno, .ali zapitam sebe kako to da se
druZim sa momcima koji su deset godina stariji od
mene.
.
Pre nekoliko godina imali smo tri ueenice k
behu prosle kroz uoeajenu fazu pr~ricavanja zabranjenih tema. Kasije u Samerbll do51a n?"a devojka koja rasporedena u sob~ sa ove tr~. Nov~
devojlka mi se jednog dana poial1la da . su nJen~ tn
drugarice strasno dosadne: Kad noeu zelim da P1:1Cam
seksu one mi kazu da ucutim i da ih to zanima.
'
.
.
ilo tacno. Prirodno, su b1le za1teresovane za seks, ali ne u prikrivenoj formi. Preds?1va
seksu kao epristojnoj temi ila kod njih un1stena.
Novoj ucenici, koja tek sto l nap~stila skolu za
devojke u kojoj slusala seksual?e _, _su _se
uCinile vrlo moralnim osobama, za1sta su to 1 bile,
jer se njihova moralost zasnivala saznanju, ne
na laznim normama dobru i zlu.
172
Aleksandar S. Nil
Sl?b<;>dno dete Samerhilu verovatno patiti

od voa~e71zma. ~a~i ucenici smeju se priguseo i
~~ osec_aJ_u se krivim kad se filmu prikazuje klozet
1Ii_po1?J_e ~orodaj .. Doduse, povremeo imamo epidem1}u z~rlJ.i:m.J.a z1dovima klozeta. Za dete klozet
na3~a?l.J.1vi}a prostorija svakoj kuci. Izgleda da klozet s~1s 1 .:inoge pisce i umetnike, sto i prirodno
kad se ima ~1du da klozet mesto za stvaranje.
Zaud~ da z imaju cistije misli od muskar~~a. Medut1m, mnogo verovatnije da muski klub
bit1 pomogr?fski. g. z_es~i:.~oda pikantog vica se
po~punosti moze pp1sati 3ii da se odnosi
ono sto !1 .sme. da se pominje. U drustvu bez seksualnog . P?t1sk1va3a estalo i sto sme da se
~m3. U Samerhil"? sve _sme da se pominje i iko
se zbog toga . so~1ra. Biti sokiran implicira da se
za sto vas sokira stvari opscen nacin interesujete.
Oni ~oji s~ _uzasom uzvilkuju da zloein lisavati

decu n~duzn~st1 3esu ojevi koji kriju glavu pesku.
~~ J?ka~. 1su eduia, iako su cesto ezalice. o
Jevi h1stecno lep~saju kad neko lisava dete eznanja.
. ~. Sam~~ia su zaiteresovana za seksualna
p1ta?Ja, ~li to !1IJe ezdravo interesovanje. Takva deca
lffiaJU do1sta CISt stav prema zivotu.
HOMOSEKSUALNOST
. ,. Nedavno mi pisao jedan homoseksualac, prekli3uc1 da mu kaiem za neku zemlju u kojoj
homoseksualnost legalizovana. Odgovorio sam mu da
znam ~-~ ~akvu zemlju. (Posle toga sam fuo da
H?lad131 ! Danskoj homoselksualnost zakoom dozvol3ena). Zaista, mogu da se setim nijedne zemlje
Sloodna
deca Samerhila
173
kojoj ljudi koji su heteroseksualni gaze zuljevima onih koji kvare igru.
U Samerbllju m homoseksualosti. Medutim,
u svakoj grupi dece koja stiiu Samerl javlja se,
odre:om stupju razvoja, esvesa homoseksualnost.
Decaci od 9 i 1 godina uopste nisu navikli na
devojcice. Oni ih preziru. Okupljaju se u grupe koje
se ne zanimaju za pripadnice suprotnog pola. Vise
vole da presretu ekog i viku Ruke uvis!c Devojcice istog uzrasta takode su zainteresovane samo za
svoje vrsjakinje i stvaraju sopstvee grupe. Cak i [kad
udu u pubertet, trce za deeaoima. Izgleda da e
svesa homoseksualost kod devojcica traje duie g
kod deeaka. Iako, mozda, prijateljski naci izazivaju i zadirkuju decake, se drze svojih skupina.
Devojke tog uzrasta su ljubomorne svoja prava.
Nerviraju ih fizicka admoeost i grubost deCaka.
j>ihovo doba doba protesta protiv muskosti.
Nacelo govoreCi, deeaci i devojcice se mnogo ne
interesuju jedi za druge i pokazuju prirodnu sklonost da se izdvajaju u parove dok napune 16 ili
17 godia. U stvari, jihovo iteresovaje za suprotan
pol ima agresivan oilk.
Upravo zato sto ne pate od kompleksa krivice
vezi sa masturbacijom, deca Samerblla reaguju
ezdravo na latentnu homoseksualu fazu. Pre nekoliko godia, jedan ovi uceik, koji tek sto i
dosao iz k privatne skole, pokusao da primeni
sodomiju. Nije imao uspeha. Uzgred budi r, i
izeaden i uplase kad ustaovio da cela skola
zna za njegove pokusaje.
Homoseksualost izvestan acin povezana
sa masturbacijom. Deeak masturira sa ekim drugom
i ovaj mu olalksava teret krivice deleci sa i.
174
Aleksandar S. Nil
~e~utim, ~ada se mastubacija ne smata grehom, ne

Javlja se n1 t za podelom krivice.
Ne mam kakva to rana potiskivanja dovode do
homoseksualnosti, ali izgleda izvesno da ona nastaju
vlo ranom de1Jinjstvu. U SamehH se ne primaju
deca mlada od pet godina, smo otuda cesto moraH
da izlazimo na k sa malisanima sa kojima se
gre~no postupClllo obdanistu. Uprkos tome, tokom
pemoda od 30 godina, iz skole nije izasao ijedan
homoseksualac. Razlog tome sto slooda stvara
sloodnu decu.
PROMISKUITET, VANBRACNOST
1 PREKID TRUDNOCE
. Pr?iskuitet neuroticna pojava. stalno
eiljailJe partnea, U nadi da se najzad pronaci
; pravi. Ali, pravi partne nikako ne iva ponaden,
razlog za neuspeh leZi u impotentnom, neuoticnom
stavu Don zuana ili njegovog zenskog pamjaka.
. Ako izraz Slobodna ljubaV ima mraean prizvuk,
to stoga sto se odnosi na seksualnost koja neuroticna. Promiskuitetni seksualm odnosi, neposedna posledica potiskivanja, uvek su zalosni i sramni. Medu
sloodnim ljudima ne i ni postojala slobodna ljubav.
Potisnuti seks vezuje se za svaki prigodan predme!, za rukavicu, maamicu i ilo sta drugo sto u
vezi sa telom. Sloodna ljubav u stvari pozuda bez
nefnosti, topline i stvamih oseeanja, te otuda promiskuitetna.
Jedna mlada zena mi , posle pecioda pomiskui
teta svom Zivotu, ekla: Sa Bilom prvi put redovno
do:blvljavam orgazam. Upitao sam za~to se to
175
dogac:ta prvi put. Odgovoila : Zato !to njega volim,

duge nlisam volela.c
Deca koja kasno stizu u Samerhil (sa 13 ili vise
godiria) sklona su promiskuitetu, ako ne u stvamosti,
bar u mislima. Koreni promislkuiteta dosefu do
ajanijeg doba detinjeg zivota. Osnovna stvar koju
znamo jeste da su ti koreni nezdravi. Takvo ponasanje
dovodi do raznol.ikosti, ali retko do ispunjenja i gotovo
nikad do sreee.
Stvama slooda u ljubavi ne dovodi do promiskuiteta. Ljubav mora da traje veeno. Me4utim,
dokle god ljubav zaista traje me4u zdravim ljudima,
ona istinska, odana i srecna.
Vanbraeno dete eesto mora da prevali tefak put.

Reci mu, kao sto to neke majke cine, da mu otac
poginuo u atu ili umro od neke olesti, sasvim
pogresno. Kada viidi ostale deeake sa njihovim oeevima, to u njemu stvara oseeaj nepravde. S druge strane, drustvena osuda vanbracnog ra4anja pravilu
se na neki nacin odrafava i na njemu. U Samerhilu
nekoblko dece neveneanih maj!k.i, ali iko na to
i davao ni pet . U uslovima sloode, takva deca
astu isto onako se6no kao i deca ro4ena u braku.
U spolj.nom svetu vanra.cno dete ponekad krivi
svoju majku i lose se ponda prema njoj, , naprotiv, oboiava, stahujuci da ona jednog dana
mogla da se uda za ooveka koji mu nije otac.
Kako cudan ovaj svet! ezakonit,
roditi vanbracno dete vrlo cesto znaCi iti izl<>Zen drustvenoj osudi. Utesno sto se danas mnoge zene ne
obaziru na to sto drustvo ne odobrava vanbraeno radanje. One ne kijuci rac:taju deou ljubavi, ponose se
njima, d za njih i odgajaju ih dobro i uspesno.
Koliko , njihova deca u uravnote!ena i iskrea
ljudska i.
176
Aleksandar S. Nil
u javnoj skoli i mogla da

rodi vanbraco dete i da sacuva posao. Vise puta sam
da neJka popadija izbacila sluzavku koja ostala u drugom staju.
Pitaje abortusa jedan od ajezdravijih i najpretvornijih simptoma bolesti Co\'ecastva. Jedva da
postoji sudija, svesteik, lekar, astavnik ili eki d~gi
takozvani stub drustva, koji i vise voleo da Je
gova kcerka pobaci g da se porodica suooi sa sramotom vanbracog rodeja.
Bogati ljudi oblcno izbega,ju neprijatne komplikacije taj nacin sto svoje kcerke salju u otmena
porodilista. tamo, navodno, lece neredovnost svog
menstrualnog ciklusa, ili vec nesto slicno. Nizem srednjem stalezu i sirotinji preostaje da cupkaju bebu. Za
njih nema druge alternative. Ako devojka iz srednjeg staleza dovoljno uporna, moze da nade lekara
koji za pozamasnu svotu prelkinuti t~d~u:
Njena siromasnija sestra se izlaze opasnostl da
prekid trudnoce obavi estruca i mozda bezobziran
akuser, ili mora da rodi dete.
U Lodou postoje kliike u kojima z mogu
da doiju sredstva za sprecavaje zaceca. Z
uglavnom doiti kotraceptivna sredstva ako kliici
pokaze burmu. Medutim, pozajmiti burmu jos uvek ne
predstavlja zloci.
Sve ovo podseca na skarede skrabotie zidovima javnih klozeta. daje osovno obelezje civilizaciji koja zasluieo placa ceh za svoju inadZijsku moralost. ceh cine, k, poroci kojima podloza put, takode i beda i beznade.
Nijedna
astavica
IV
RELIGIJA 1 MORAL
RELIGIJA
Nedavni posetilac Samerhila, d z, upitala
: Za5to upucujete svoje uceike Hristov
zivot kako iste ih podstakli da slede jegov primer?
Odgovorio sam da eovek uOi da Zivi slusajuCi
tudim zivotima, vec ziveci; jer reOi su neuporedivo
m vaine od dela. Samerhil su mogi azvali verskim mestom zato sto decu usaduje ljubav.
Moze iti da tako, ali mi se taj pridev ne~e
dopadati sve dok religija bude imala znaceJe
koje uglavom ima daas - odbojnost prema prirodnom zivotu. Religija, oakva kakvom se secam - koju upratnjavaju muskarci i z u sumomim
odelima, pevajuCi zalopoje crkvee pesme des~toraz
redih melodija i trateci oprostaj za svoje grehove - i u kom slucaju i sa cime bih zeleo da se
poistovetim.
Lico emam nista protiv coveka koji veruje u
eJkog boga bez obzira u kog. sto mei smeta
kada se covek poziva svog boga kao jediog me-
178
Aleksandar S. Nil
rodavnog za zabrane koje on namece razvitku i sreci

coveka. Bitka se ne i izmedu pristalica i protivnika
teologije, vee izmedu pobomika ljudske slobode i pobornika njenog prigusivanja.
Jednog dana cemo imati novu religiju. Mozda cete
zinuti u cudu i uzviknuti: Sta? Novu religiju?!c Hriscanin se latiti oruija i protestovati: Zar hriscanstvo nije veeno?c Jevrejin protestovati: Zar judejstvo nije veeno?
Ne, religije nisu nista ve6nije g sto su arodi.
Religija - svaka religija - ima svoje rodeje, mladost,
starost i smrt. Stotie religija su ile i prosle. Od svih
onih milioa Egipcana koji su tokom veceg dela svoje
istorije duge 4000 godina verovali u g Ra, daas
se moze naci nijedan pobornik te religije. Predstava
bogu se m uporedo s kulturom: u nekoj pastirskoj zemlji g i dobri pastir; u ratnicka vremena
i bog rata; kada trgovina cvetala i bog
pravednosti koji odmerava pravdu i milosrde. Danas,
kada covek kreativan na tako mehanicki acin,
doba koje samo ume da apravi atomsku bombu, stvaralacki bog nije potreban.
Jednoga dana nova geeracija prihvatiti zastarelu religiju i mitove danasjice. Kada bude dosla,
nova religija opovrgnuti predstavu coveku rodeom u grehu. Nova religija kroz ljudsku srecu slaviti boga.
Nova religija odbaciti antitezu tela i duha. Priznace da telo nije greso. Z da dl jutro
pro\edeno u plivaju svetije od nedeljog jutra provedenog u pevanju crkvenih pesama. da su bogu
potrebne pesme da i i zadovoljan! Nova religija
naCi boga livadama, nebesima. Zamislite
sta i se sve postiglo kada i se samo deseti deo svih
179
oih sati provedenih u molitvama i odlascima u crkvu

upotreblo za dobra dela, u dobrotvome i kois.ne svrhe.
Svakoga dana u ovinama vidim lkoliko mrtva

?s s~dasja r~lig~ja. Mi hapsimo, mi gusimo misljeJ~ koJe se :azliku1e od aseg, mi tlaC:imo siromaSe,
m1 se aoruzavamo za rat. organizacija, crkva
nemocna. sprecava ratove. Ona cini malo ili
?ista da i uaiila s varvarski krivicni zakonik
i retko staje uz koji su protiv esploatatora.
Ne moze se sluiiti i bogu i mamonu.* 11i r
~anasjim. jezikom In:oze se ici u crkvu n~eljom,
,1 poedelJkom uvezbavat1 borba bajonetima. Ne zam
za sramotnije svetogrde od g kada se, za vreme
rata, razne .crkve bore oko toga na cijoj strani g.
Bog moz~ da veruje da su strane u pravu. Bog
ne mo.Ze u 1sto vreme da bude i ljubav i pokrovitelj
d im otrovima.
. . Z~. mnoge orgaizovana i lkovencioalna reli~IJa aJJ7dostavnije reseje licih proema. Ako katolik zgres1, on se ispovedi svom svesteniku i svestenik
ga razresava greha.
Pobo.Zna osoba svoje breme prebacuje na gospodaj. veruje, i put u raj osiguran. Tako se
tez1st~ premes~a s? lice vrednosti i pojedinacog ponasaJa na VJeruJu: Veruj u boga i bices spase.
!~ u stvari, znaci da osoba treba samo da da ovakvu
IZ]avu, da svi i duhovni proemi budu reseni.
Karta za put do nebesa garatovana.
..u sustini, religija se boji zivota. bezanje
od z1vota, omalovazava zivot koji se vodi ovde i
sada, smatrajuCi ga samo uvodom u neki puniji zivot
.
* Mamon =: _izr~ koji se Novom zavetu upotreb1Java
~ pe~sornfJkac1Ja zemaljskog, daklc S\'etovnog agostanJa. (1m. prev.)
'
180
Aleksandar S. Nil
na onom svetu. Misticizam i religija smatraju Zivot na

zemlji neuspehom, oni drze da nesputan covek nije
dovoljno dobar da i dosegao spasenje. Ali, slobodna
deca ne osecaju zivot kao neuspeh, jer ih niko nije
naucio da zivotu kaZU .
Religija i misticizam pothranjuju nerealisticko misljenje i nerealisticko ponasanje. Jednostavna istina
da smo, sa svojim TV prijemnicima i mlaznim aviopima, udaljeniji od pravog zivota nego africki domorodac. lstina, i religija primitivnog coveka poeiva
strahu, ali on nije impotentan u ljubavi, niti homoseksualac, niti inhiblran. Njegov zivot jeste na nisskom stupnju, ali on zivotu u mnogim itnim stvarima
kaze da.
Poput primitivnog coveka, i mi priegavamo religiji iz straha. Za razliku od njega, mi smo uskopljeni.
Svoje potomke mozemo da uCimo religiji tek kada im
zauvek oduzmemo hrabrost i strahom slomijemo duh.
lmao sam mnogo slucajeva dece upropascene reli
gioznim vaspitanjem. Nista ne ismo doili nabrajanjem svih tih slueajeva. S druge strane, svaki pripadnik Vojske spasa takode moze da navede citav niz
slucajeva koji SU Spaseni tako StO SU Oprani U krvi.
Ako se kao postulat uzme da covek gresnik koga
treba spasti, onda su pobomici religije u pravu.
No, od roditelja trazim da stvari posmatraju
sa sireg stanovista, da znatno prevazidu neposredne
okvire. Trazim da doprenesu stvaranju civilizacije na
koju od samog pocetka nece iti nakalemljeno obelezje
greha. Od roditelja traZim da odbace svaku potrebu
za razresenjem od grehova tako sto detetu re6i da
rodeno kao dobro, kao lose. Od. roditelja trazim
da kazu deci da se ovaj svet moze i mora uciniti boljim, da energiju treba da upotrebe na ovo ovde i sada,
ne na neki izmisljeni i vecni Zivot koji ih ceka.
181
Dete se ne sme okrZiti religioznim misticizmom.

Misticizam nudi detetu bekstvo od stvarnosti, ali na
opasan nacin. Svi mi ponekad osetimo potrebu da pobegnemo od stvarnosti - u suprotnom, ni!kad ne ismo
procitali roman, niti usli u bioskop, niti popili casu viskija. lpak, bezimo otvorenih oeiju i vrlo brzo se vracamo stvamosti. Mistik sklon da zivi zivotom tajnog
eskapizma i da svoj lido ugradi u svoju teozofiju,
spiritualizam, katolicizam ili judejstvo.
svojoj prirodi, nijedno dete nije mistik. Isto
tako, nema deteta koje stvarno zeli da se moli. Kod
dece molitva pretvaranje. Bezbroj dece sam pitao:
razmBljas dok se molis? Sva su odgovorila
na isti nacin, to jest da sve vreme razmisljaju dru
gim stvarima. Dete mora da razmislja drugim stvarima, jer mu molitva ne znaci nista. Ona mu nametnuta spolja.
Mion I.iudi se svakog dana pomoli za stolom pre
jela, njih 999999 to verovatno Cini mehanicki, kao sto
kazemo pardon kada zeiimo da prodemo pored nekog liftu. Ali zasto svoje mehanicke molitve i svoje
mehanioko ponasanje da prenosimo na novu generaciju? nije posteno, niti posteno nametati religiju
bespomoenom detetu. Njemu se mora omoguciti da
tpuno slobodno donese odluku kada za to ude
zrelo.
Opasnost da dete stekne nauk od mdnje jos
veca od opasnosti koja mu preti od misticizma. Ako
dete ucimo da su izvcsne stvari gresne, njegova ljubav
prema zivotu mora da se preobrati u mdnju. Kada su
slobodna, deca nikad ne razmisljaju nekom drugom
detetu kao gresniku. U Samerhilu, ako neko dete ukra
de, mu sudi porota sastavljena od njegovih drugova,
ono nikad ne v ka:lnjeno zbog Iopovluka - samo ga
nateraju da vrati ono sto uzelo. Deca nesvesno shva-
182
Aleksandar S. Nil
taju da krada bolest. su mali realisti, suvise razumi da i prihvatili zdravo za gotovo ekog ljutitog
g ili davola koji ih dovodi islkuseje. Boga stvorio podjarmljei covek sopstveoj masti, ali slobodna
deca, koja se predao i hrabro suoeavaju sa zivotom,
emaJU potrebu da stvaraju ilo kakvog boga.
Ako zelimo da m deca ostau zdravog duha,
moramo se cuvati toga da im prZamo Iaze vrednosti.
~ogi od onih koji sumnjaju teologiju hiscastva
~.1~1l. ~. oklevaju da svoju decu usaduju verovanja
ClJU ist1tost sami dovode pitaje. Koliko majki
doslovce veruje gi pakao i zlata s s
harfama? ipak, hiljade takvih majki, koje same
veruju, izopacuju duse svoje dece prieajuCi malisaima
starovremske primitivne price.
Religija cveta jer oovek , moze, da se
suoei sa svojim esvesim. Od esvesog ,religija stvara
davola i upozorava ljude da se kloe jegovih islkus~ja.. Stvorite li od esvesog sveso, religija
v1se 1kakvu fukciju.
Za dete, religija gotovo uvek zaci samo strah.
Bog moeik sa otvorima oeim kapcima: vidi te
ma gde da si. Za dete to cesto zaci da bog moze da
vidi sve sto se cii pod jorganom. uvesti stra
detiji zivot, ajgori od svih zloeia. Zastraseo
dete
vecito govoriti zivotu V iti ife.
'
rmo i kukavica.
kome su detijstvu pretili zagrobnim zivo
tom paklu moze se ni koji acin osloboditi e
urotice z za sopstveu sigumost ovom zivotu.
se desava cak i kada takva osoba prihvata, racioalno, da su raj i pakao samo ifatile mastarije
zasovane na ljudskim adajima i strahu. Emocioalo izopaceje nastalo detinjstvu gotovo uvek ostaje za zivot. Strogi bog koji te agraduje harfama
>
183
ili te spaljuje gromom jeste g koga oovek stvorio

sopstvenoj masti. super-projekcija. Bog se poistovecuje sa zadovoljenjem relje, satana sa zadovoljenjem straha.
1 tako, sto prZa zadovoljstvo doija znacenje
neceg loseg. Kartaje, odlazak pozoriste i na ples
znace da davo vec dosao svoje. Biti religiozan
vrlo cesto znaci iti eveseo. Neudobna nedeljna odeca,
koju su deca primorana da nose vecini provincijskih
gradova, svedoei tome da su svojstva religije lisavanje
i kafnjavanje. Sakralna muzika, takode, cesce jeste
g sto nije prjrodi zalopojna. Odlazak crkvu
za ogroman broj ljudi napor, obaveza. Za ogroman broj
ljudi iti religiozan znaci izgledati d i biti jadan.
Nova se religija zasnivati saznaju i prihvataju vlastitog i. Predulov ljubavi za druge isti
ska ljubav prema samome s. Koliko to dru!k.Cije
od odgoja sa zigom prvo.tog greha koji mora da
urodi plodom mrZje prema vlastitom icu coveka i,
samim tim, mrzjom prema drugima! Najbolje se
moli ko ajvise voli sve stvari, velike i male.
Tako pesruk KolridZ* izrazio novu religiju. v
religiji, najolje se mo1iti covek koji voli sve stvari,
velike i male - vlastitom i.
MORALNO VASPITANJE
VeCia
roditelja misli da ispujava svoju dZ

nost ako dete ne uCi etickim vredostima i ako mu
stalo ne ukazuje sta dobro, sta lose. Gotovo svaki
otac i majka smatraju da im , pored staraja * KolridZ - Semjuel Tejlor Kolridz (1772-1834), istaknuti pesik engleskog romantizma, koji plairao da u
Amenici stvoi utopijsku zajednicu - pantizokratijuc.
(prim. prev.)
184
Aleksandar S. Nil
govim fizickim potrebama, glavni zadatak da dete

uliju moralne vredosti, bez cega i ono izraslo
divljaka ekontrolisanog ponasaja i sa malo obzira
prema drugima. Ovakvo ubedenje velikoj meri potice
iz cijenice da veCina ljudi u nasoj kulturi prihvata,
bar pasivo, maksimu da se covek rada kao gresik,
da prirodi los i da , ukoliko nije vaspitavan
da bude dobar, iti pohlepan, okrutan, cak i sklon
ubljanju.
Hriscanska crkva otvoreno izrazava ovo uverenje:
Mi smo bedni gresnici. Biskup i ucitelj stoga smatra
ju da dete treba izvesti svetlost. Pri tom nije vazno
da li se radi svetlosti 'krsta ili svetlosti eticke kulture.
U slucaja svrha ista - uciniti boljim.
Posto su i crkva i skola saglasne da se dete rada
gresno, ne mozemo oeekivati da se majke i ocevi ne
saglase sa takvim autoritetima. Crkva kaze: Ako zgre
sis, ices kaznjen na onom svetu. Roditelj se upravlja
tome i kaze: Ako to jos jednom ucinis, kaznicu te
odmah. I jedni i drugi se trude da decu moralno uzdignu pomocu straha.
Biija kaze: Strah od boga pocetak mudrosti. Mnogo cesce to pocetak psihicke euravnoteze
nosti, jer stetno okruziti dete strahom ilo kom
olilku.
Mnogo puta mi se neki roditelj obracao recima:

Ne razumem zasto moj sin postao los. Strogo sam
ga kaznjavao, siguran sam da nasoj kuCi nikada
nije imao los primer. Isuvise cesto sam radio sa deformisano1n decom koju su vaspitavali pomoeu straha
od sie ili st od boga - decom koja su ila prisiljavana da budu dobra.
Roditelj retko svata kakav uzasan trag detetu
ostavlja nepregledan niz zabrana, opomena i pridika,
i nametanje citavog sistema moralnog ponasanja koje
185
dete jos i stanju da prihvati, koje ne razume i

zato ne usvaja svojom voljo
Iznurenom roditelju
ematicnog deteta ikada
ne padne um da pr spita svoj sopstveni moralni
kodeks, buduci da lavnom sasvim siguran da zna
sto dobro sta , i s obzirom da su orme ponasanja jednom zauvek i s puim autoritetom zapisae
Svetom pismu. Tesko da roditelj i pomisliti da
preispita ucenje S\'Ojih roditelja i nastavnika ili priznati
drustveni ikodeks. sklon da prihvati zdravo za
gotovo celokupno vjeruju svoje kulture. Razmisljati
tim verovanjima i analizirati ih nalagalo i suvise
umovanja. Njihovo preispitivanje i dovelo do prevelikog soka.
I tako, iznureni roditelj veruje da sin na
pogresnom putu. Za decaka se smatra da svojom
voljom los. Izrazavam svoje cvrsto uvereje da decak
nikad nije kriv. Za svaki takav slucaj koji sam obradivao ilo karakteristicno pogresno obrazovanje i
vaspitanje r mladosti. U procesu uoblcajene rane
indoktrinacije dece zaoilaze se neki fundametalni
principi psihologije.
Pre svega, gotovo svi veruju da covek i volje,
da moze da ucini ono sto hoce. Nijeda se psiholog
nece sloziti sa tim. Psihijatrija dokazala da su covekovi postupci u velikoj meri pod kontrolom podsvesti.
VeCina ljudi reCi da Dilinger mogao da ne bude
uica da samo upotreblo svoju volju. Krivicno pravo
se zasniva na pogresnom uverenju da svaki covek
odgovora jedinka, sposobna da zeli dobro ili zlo. Tako
, sasvim nedavno, u Londonu uhapsen neki covek
jer mastilom prskao haljine zenama. Sa stanovBta
drustva, on evaljalac koji i mogao da bude dobar
samo kad i hteo da pokusa. Sa stanovista psihologa,
on siroti, bolesni neuroticar koji _preduzima simbo-
186
Aleksandar S. Nil
licku radnju cijeg znacenja nije svestan. Jedno prosveceno drustvo i ga bez mnogo buke uputilo doktoru.
Psihologija podsvesnog pokazala da iza veCie
nasih postupaka stoji eki skriven izvor do kojeg mozemo doci samo dugom i potankom analizom, cak i
psihoaaliza ne moze da dopre do ajduljih slojeva
podsvesti. ciimo nesto, ali znamo zasto to ciimo.
Pre izvesog vremena ostavio sam strai svoje
brojne knjige iz psihologije i da se bavim keramikom. Ne zam zbog cega sam to uCiio. Da sam
umesto toga da prskam ljude mastilom odeCi,
ih z zasto to ciim. Posto bojadisaje keramike dustveo prizata aktivost, sam gradain
vredan postovaja; posto prskaje mastilom asocijala radja, gore pomeuti covek krimialac koga
treba prezreti. ipak, i se razlikujemo samo
jedom: sveso volim da se bavim ruJkotvoriama,
krimialac ne voli sveso da prska mastilom. U bavlj ej u rukotvoriama, moja svest i moja podsvest deluju u skladu; prilikom prskanja mastilom, svest i podsvest su zavadi. Rezultat tog konflikta asocijali
postupak.
Pre ekoliko godia, imali smo Samerhilu jedog uceika, jedaaestogodisjeg deeaka istrog,
inteligetog i dragog. i i sedeo i miro citao.
d i izeada skocio, izleteo iz sobe i pokusao da
zapali kucu. Bio. i podstakut ekim impulsom, impulsom lkoji i mogao da kotrolise.
Mogi su ga raiji uCitelji hrabrili, ilo savetom
ilo stapom, da z volje pokusa da kotrolise
svoje impulse. No, podsvesni poriv da zapali vatru i
suvise jak da i se mogao kontrolisati, daleko jaci
od svesnog poriva da deluje lose oCima drugih.
malisan i i los vec bolestan decak. Pod kakvim uticajima postao bolestan? Kakvi su to uticaji
187
koji deCake i devojcice pret varaju bolesnu, delinkventu decu? Pokusacu da objasnim
Dovoljno samo pogledat malo dete videti
da u njemu nevaljalstva - . ga onoliko koliiko
i glavici kupusa ili u mladom tigro. Novorodence sa
sobom na svet donosi nagon za samooddanjem; njegova volja, njegov nesvesni poriv da zivi. nagon
ga goni da jede, da istra:Zuje svoje telo, da zadovoljava
svoje zelje. Ono postupa k lkako priroda zamisla, onako kakvim ga stvorila. Medutim, odrasli t
boziju volju - tu volju prirode u detetu - vide kao
davolju volju.
Prakticno, svaki odrastao covek smatra da se priroda deteta mora poboljsati. Otuda se i dogada da
svaki roditelj pocinje da uci malo dete kako treba
Ziveti.
Dete se rano suocava sa citavim sistemom zabrana.
Ovo nevaljalo, bezobrazno, to i to seC
no. Iskonski glas prirodnog detinjeg nagona za samoodrzanjem susrece se sa glasom vaspitanja. Crkva
glas pirode azvati davoljim glasom, glas moralnog
vaspitanja bozijim glasom. Uveren sam da nazive
trebalo obrnuti.
v erujem da su pouke moralu te koje dete cine

losim. Otkrio sam da, kada ponistim sve pouke moralu koje lose dete primilo, od njega postaje dobro dete.
Ponekad moze da se javi potrea za moralnim

vaspitamjem odraslih, mada u to sumnjam. Niukom slucaju nema potrebe za moralnim vaspitanjem dece. Ono
psiholoski pogresno. Pogresno zahtevati od deteta
da bude neseicno. Svako dete egoist i svet
njegov. Kad ima jabuku, njegova jedina zelja da
pojede t jabuku. Glavni ishod majcinog podsticanja
da tu jabuku podeli sa mladim bratom jeste da ono
188
Aleksandar S. Nil
P?_cinje _da mr~i mladeg brata. Altruizam se javlja kasn1Je - 1 to pr1rodno - ukoliko roditelj uci dete da
?d nes~~icno. PotiskujuCi detinju seicnost, majka
tu seb1cnost zauvek usadila malisana.
_Kako to? Psihijatrija na ocigledan naCin pokazala 1 d~kazala da neisptmjena zelja i dalje postoji
podsvest1. Tako se, da i zadovoljilo majku, dete
k?je. su ucili _da mora da bude neseblcno povinovati
m ~~tev1ma. Ono zakopati podsvesti svoje
st~arn~ zelJe - svoje seblcne zelje - i zbog tog poti
sk1~~nJa sacuvati infantilne ceznje, i celog zivota ostati
seb1cno. Tako moralne pouke same unistavaju sopst\enu svrhu.
Isti slucaj i seksualnom domenu. Moralne
zabrane de~i?jst~u fiksiraju infantilno interesovanje
za seks. Jadn1c1 koJe hapse zbog infantilnih seksualni
~~dnji -. st.o ucenic~ma pokazuju skaredne razglednice
ili na Javn1m mest1ma prikazuju svoje genitalije osobe su koje su imale moralne majke. Njihovo savrseno
bezazl~no intereso~anje detinjstvu obelezeno kao
?nusi;1 ~reh. Dete potisnulo infantilnu zelju, ali ta
ista zelJa ostala podsvesti, da i kasnije izblla na
~~vrsinu _ prvoitnom oiku ili, jos cesce, simbolic~?~ ~~ku. I. vtako, ze~a ~? krade tasne robnoj
kuc~ 1 simbol1cku radnJU CIJe poreklo Iezi u potiskivanJu prouzrokovanom moralnim poukama u detinjs~vu: Njeno ponasanje, stvari, predstavlja zadovolJenJe zabranjene infantilne seksualne zelje.
Svi su ti siroti ljudi vrlo nesrecni. Sredina ih ne
pri~vata jer kradu, instinkt pripadanja grupi snazno iz.razen: Biti dobrim odnosima sa susedima predstavlJa prodno stremljenje ljudskog i. Asocijal~ost nije ljudskoj prirodi. Egoizam sebi dovoljan da normalni ljudi postanu socijalna i. Samo
189
neki faktor jaci od egoizma moze osobu da ucini asocijalnom.

Koji to faktor? d izmec1u dva vlastita
i onog koje ::>tvorila priroda i onog koje su
oikovale moralne pouke sukojavanje suvie otro, egoizam se vraea na infantilni stadijum. Tada miljenje drugih d podredeno mesto. Tako kleptoman svestan velike sramote od jjavljfvanja na sudu
i od povlacenja imena novinskim stupcima, ali strah
od javnog mnenja nije tako snaZa kao infantilna zelja.
U krajnjoj analizi, kleptomanija znaci relju da se nade
sreca; ali poto simolicko ispunjenje nikada ne more
da zadovolji prvobltnu zelju, Zrtva stalno ponavlja svoj
pokuaj.
Jedan primer razjasniti tok neispunjenja zelje
i njegove kasnije pravce. d su malog Bilija, starog
sedam godina, doveli Samerhil, roditelji su mi rek1i
da lopov. Nedelju dana njegovom dolasku u kolu, jedan od nastavnika doao da mi saopti kako
mu sa stola u spavaeoj soi nestao zlatan sat.
Upitah domoupraviteljku da li zna neto tome.
Videla sam Bilija sa mehanizmom nekog easovnika, rece . d sam ga upitala odakle mu, odgovorio da ga pronaao kod kuee u nekoj vrlo, vrlo
duokoj rupi u bati.c
Znao sam da Bili drZi svoju imovinu zakljuamu
u velikom koferu. Probao sam da otkljueam bravu sa
jednim od mojih kljuceva i uspeo da otvorim lkofer.
u njemu su ili ostaci zlatnog Casovnika - oeigledna
posledica udaranja eekieem i dletom. Zakljueao sam
kofer i pozvao Bilija.
.
Da li si video sat gospodina Andersona?c, upitao sam ga.
Pogledao me svojim krupnim, neduZnim oeima.
Nec, reee, zatim dodade: Kakav sat?.
190
Aleksandar S. Nil
Posmatrao sam ga pola minuta. Bili, rekoh da

li znas odakle dolaze ?
'
zainteresovano podize pogled. Da, rece, Sa
neba.
, ne, nasmeh se, ti si rastao u maminom
stomaku, kada si dovoljno porastao, izasao si..
Bez reci otisao do kofera, otvorio ga i pndio
mi polomljeni Ca:sovnik. Od -d i izleCen., jer
do tada .krao samo istinu. Lice mu izgubllo onaj zbunjen, zabrinut izraz i postao srecniji.
Citalac moze lako pomisliti da Hilijevo dramaticno izleeenje ilo volsebno. Nije. Kada dete govori
nekakvoj dubokoj rupi kod kuce, onda verovatno podsvesno razmiSlja dubokoj pecini iz koje ponikao
njegov Zivot. S druge strane, znao sam da deCakov otac
ddi pse. Mora iti da Bili znao kako stenad dolazi
na svet, prostom racunicom do8ao do zakljuCka
poreklu . Majcina stidljiva lai nagnala ga da
potisne svoju teoriju, njegova ielja da otkrije istinu
poprimila oik simbolickog zadovoljenja. Simbo1iCki, on krao majke i otvarao ih da i video sta se u
?-jima nalazi. Imao sam jos jednog ucenika koji , iz
istog razloga, stalno otvarao fijoke.
Roditelji moraju da shvate da se dete ne moie
p~zurivati da prede na stadijum razvoja za koji jos
I spremno. Ljudi koji se ne zaduvoljavaju time da
detetu dopuste da normalno prede iz faze puzanja u
fazu hodanja, i koji malo dete postavljaju na njegove
neja~e noge mnogo pre nego sto spremno za hodanje,
postizu samo zalostan rezultat, jer su dete uCinili krivonogim. Mladi udovi jos nisu dovoljno snaini da podnesu detinju tezinu i stoga takav zahtev preuranjen.
Rezultat poraiavaju6i. Da su roditelji saeekali da
d~te prirodnim putem bude spremno za hodanje, ono
1, naravno, savrseno prohodalo bez icije pomoei. Isto
191
tako, preuranjeni napori da se dete nauCi da pravilno

vri. nZdu moraju dovesti do gork:ih rezultata.
.
. isto se moze primeniti i na moralno vasp1tanje. Prisiljavanje deteta da prihvati vrednosti koje
jos nije spremno da usvoji na prirodan na& ne samo
sto smanjuje mogucnosti usvajanja tih ~~i na
pravi naCin i u pravo vreme, vee prouzorkuJe 1 n&
uroze.
Traiiti od sestogodisnjaka da se na vratilu eetiri
puta podigne do visine brade prevel~ zahtev. Nj&
govi misici jos nisu dovoljno snatn1. za takav ~por.
ipak, ako ostavimo tog istog deblka da se prirodno
razvija, on to lako posti.Ci kada mu bude osamnaest
godina. Slicno tome, ne tre~ nastojati da se. ko? malisana ubrza razvitak. oseCaD.Ja za moral. RoditelJ mora
da bude strpljiv, siguran u uverenju da dete ro4eno
dobro i da od njega neizbdno postati doar oovek,
ukoliko ga uplitanje ne osakati i omete u njegovom
prirodnom razvoju.
dugogodiSje iskustvo u bavljenju decom.
u Samerhilu govori mi da ikakve potrebe da se
deca kako da se S. Dete pravo vre~

nauCiti sta dobro, sta - pod uslovom da
pod pritiskom.
Ucenje proces sticanja vrednosti iz sredine
koja nas okrufuje. Ulkoliko su roditelji i sami J.?O~t~ni
cestiti, njihova deca, kada bude vreme, 1 istn
putem.
UTICAJ NA DETE
Roditelji i ucitelji misle da im dufnost da
uticu na deou, jer smatraju da znaju ~ta deca treba
da imaju, sta treba da nauee, kakva treba da budu.
192
193
Aleksandar S. Nil
Ne slazem se sa tim. Nikada ne pokusavam da privolim

decu da dele moja uverenja ili predrasude. Nisam ver
nik, ali u svojim predavanjima nikada nisam rekao ni
rec protiv religije, kao ni protiv naseg varvarskog krivicnog zakonika, ni protiv antiseniitizma ili imperijalizma. Nikada ne ih svesno uticao decu da postanu
pacifisti, vegetarijanci, refomiatori, ili ma sta drugo.
Znam da pridikovanje nema nikaJkvog efekta kod dece.
Uzdam se u slobode da omladinu zastiti od lafnosti, fanatizma i izama ilo koje vrste.
N_ametnuti detetu neko misljenje, zna6i ogresiti
se nJega. Dete nije mali odrastao covek i jednostavno ne moze da shvati glediste odraslog ooveka.
Dozvolite da to ilustrujem. Jedne veceri rekao sam
p~torici _decaka_ ~ sedam do deset godina: Gospod1ca . ima gr1p I lose se oseca. Potrudite se da ne
galamite kada budete odlazili na spavanje. Obecali su
da iti tihi. Vec nakon pet minuta su se uz veliku
galamu gadali jastucima. Ako ostavimo strani pret
postavku da su podsvesno zeleli da zagoreaju zivot goSJ??dici ., drzim da krivac za ovakvo ponasanje
nJihov uzrast. lstina da i strog glas i siba obezbedili mir gospodici ., ali mir cenu toga da se
dec9i zivot unese strah. Opste prihvacen metod postupanJa sa decom nauciti ih da se prilagodavaju nama
i nasim potrebama. metod pogresan.
Malo roditelja i ucitelja koji ikada dodu do
sz d~. govoriti malom detetu samo guljenje
vremena. NIJednom detetu na sYetu nikad nije koristila
vremenom osvestala roditeljska reakcija kada dete vuce
macku za rep: Kako i tebl ilo da te k povuce
za uvo? Isto tako, nijedo dete zaista moze da
shvati sta roditelji misle kad kazu: Znaci tako
ubo si bebu ciodom! Samo da ti pokazem kako t~
boli .. " (vriska) Da vidim hoces li jos jedom tako
ne5to uciniti! Mozda i nece - ali nase klinike su pune

slueajeva lkoji su krajnja posledica ovakvog postupanja
sa decom.
Pokusavam da ubedim roditelje da dete ne moze
da uoei uzrok i posledicu. Pogresno reCi detetu:
Bio si tako nevaljao da neces doiti subotnji dzeparac. Kada dode subota i dete podsete na njegovo nedelo i odgovarajucu kaznu, ono , jednostavno, iti
istinski ljutito i frustrirano. Ono sto se desilo, recimo,
u ponedeljak, stvar daleke, daleke pro5losti - nesto
sto nema nikakve veze sa sadasnjim subotnjim dZeparcem. Dete se ne oseca nimalo krivim, ali zato veoma
obuzeto mrinjom prema autoritetu koji ga lisava dzeparca.
Roditelj uvek treba da se zapita da li mozda namece detetu pravila ponasanja zbog sopstvenog nagona
za moei i potrebe da taj poriv zadovolji oikovanjem
drugih. Svako prizeljkuje povoljno mnenje svojih suseda. Ukoliko ga druge sile ne nagnaju na asoci
jalno ponasanje, dete prirodno zafeleti da cini ono
sto mu obezbeduje agonaklonost ostalih, a1i ta zelja za
dopadanjem javlja se tek u odredenom stadijumu njegovog razvoja. Pokusaj roditelja i nastavnika da ga
vestacki ubrzaju nepovratno deformisati dete.
Bio sam jedom poseti nekoj modernoj skoli u
kojoj se preko stotinu decaka i devojcica svakog jutra
okupljalo da i saslusalo svestenikovu propoved. Svestenik im se obracao sa zarom, savetujuCi im da budu
spremni da cuju Hristov glas. Upravitelj me kasnije
upitao za misljeje propovedi. Odgovorio sam da ,
meni, zloeinacka. Od stotinak dece kdja su bila na
okupu, svalko na savesti ima seks i druge stvari,
propoved samo pojacala osecanje krivice kod svakog
od njih.
194
Aleksandar S. Nil
u jednoj drugoj naprednoj skoli ucenike teraj

da pre doucka pola sata slusaju Baha. pokusaj uz
dizanja ukazivajem na vrednosne norme ima isti psiholoski efekat na dete kao stara kalvinisticka pretnja
paklom. Dete primorano da potisne ono sto se smatra ukusom izeg reda.
Kada neki upravitelj skole kaze da njegovi ucenici
vole Betovea i nece da slusaju dzez, sigura sam da
on u tom smeru upotreio svoj uticaj, jer moji ucenici
ubedljivo vise vole dzez. Licno mrzim tu buku i halabuku, ali sam siguran da takav upravitelj nije u pravu,
iako mozda dobar i posten CO\'ek.
UceCi dete da bude dobro, majka potiskuje prirodne detinje instinkte. Ona kaze detetu: st9 hoees
da uradis valja. isto kao kad i ga ucila da
mrzi samog sebe. Nemoguce voleti druge, istovremeo mrzeti sebe. Duge mozemo voleti samo ukoliko
volimo sami sebe.
Majka koja kazjava dete zbog neke male seksualne navike uvek z sa poroeim stavom prema seksu.
Kada za sudijskim stolom sedi eksploatator, iskreo
prezire coveka optZeog za kradu novcanika. Upravo
zbog toga sto emamo hrabrosti da se suoeimo sa sopSt\'enim ogoljenim dusama postajemo moralisti. Usmeravajuci decu, mi subjektivo usmeravamo sami sebe.
i se esveso poistovecujemo sa svojom decom. Dete
koje m voHmo uvek m ajvise slico. Kod
dugih mrzimo ono sto mrzimo kod samih sebe. Posto
S\'ako od s mrzi sebe, deca sose posledice vidu
pljuski, grdji, zabrana i moralnih pridika. Zasto mrzimo sami sebe? zacarani lkug. Nasi su roditelji
pokusali da poboljsaju sto nam dala prioda.
PostupajuCi sa oima koji su zgresili, roditelj, a
stavnik ili sudija mora da se suoei sa emocioalim .
faktorima samom sei. Da li moralist, covek koji
195
mrzi, sadist ili strog vaspitac? Da li prigusuje seks kod

mladih ljudi? Da li zna bilo sta duinskoj psihologiji?
Postupa li kovencionalno i optereeen predrasudama?
Ukratko, koliko sam slobodan?
Niko od nas nije potpunosti emocionalno sloo
dan, jer smo uslovljeni jos u kolevkama. Prava pitanja
koja treba sei da postavimo mozda su ova: Jesmo 11
dovoljno slobodni da se uplicemo zivot drugog,
kako mlad taj drugi i? Jesmo li dovoljno slobod11i da ismo ili objektivni?
PSOVANJE
Samerhilu se stalno zamera sto jemu deca
psuju. da psuju - ako se izgovaranje staroegleskih reci moze nazvati psovanjem. Tacno da
svaki ovi uceik psuje vise g sto potrebno.
Na opstim skolkim sastancima uvek tapetu
ila jedna triaestogodiSD.ja devojcica (koja dosla iz
manastira) pod optuzbom da, ulazeCi more da se
kupa, uvek uzvike psovku kucki sine. s su
ukarivali to da psuje samo kada se kupa
v plafi 1kojoj okrZena epozatim svetom,
to znaci da hoee da se napravi vazna. Jedan deCak
to ovako objasio: Prava si guskica. Psujes
da i se napravila vafom pred ljudima, tvrdis da se
poosis time sto Samerhil sloboda skola. PostiZeS
upravo suproto - ljudi zbog tebe nipodastavaju
skolU.
Objasnio sam da zapravo zeli da audi
skoli zato sto mrzi. Ali mrzim Samerhilc, uzviknula , to silo mesto!c
Da, odgovorio sam, tO , kao sto si rekla,
silno mesto, ali ono i postalo deo tebe. Jos uvek
196
Aleksandar S. Nil
197
zivi~
u svom manastiru i sa sobom si donela svu svoju

mrinju prema manastiru i kaludericama. ~ uvek
poistovecujes Samerhil sa omratenim manastirom. Ti,
u stvari, ne zelis da naudis Samerhilu vec manastiru!c
Medutim, ona nije prestala da uzvikuje onaj specijalan
izraz sve dok Samethil za nju nije postao stvarno mesto, ne samo simol. Posle toga prestala da psuje.
Ima tri vrste psovki: seksualne, religiozne i ekskrementne. Psovanje religioznog tipa predstavlja proem u Samerhilu, jer deci ne predajemo veronauku.
Vecina dece i ve6ina odraslih psuju. Vojska poznata
svom pridevuc, kako to rece jedan Kiplingov* junak. Na vecini univerziteta i u klubovima, studenti koriste seksualni i ekskrementalni argo. Ucenici krisom
psuju i prepricavaju masne viceve. Razlika izmedu Samerhila i neke osnovne skole u tome sto u prvoj
deca psuju otvoreno, u ovoj drugoj krisom.
U Samerhilu samo novi ucenici psovanjem prave
proeme. Nije da su se starim ucenicima pozlatili
jezici, vec starosedeoci, da tako ka!em, psuju u pravo
vreme. Oni koriste svesnu kontrolu i vode racuna da ne
povrede koji ne pripadaju njihovom lkrugu.
Nasi najmladi pokazuju interesovanje za staroenglesku rec koja oznaeava fekalije. Svesrdno koriste.
Vole deca anglosaksonske reoi! Vise njih mi postavilo pitanje zasto se na javnim mestima ne sme reei
govno, sme fekalije i izmet. 1 ih to voleo
da znam.
Kada ih ne sputavaju, deca iz zabavista koriste
reenik koji u velikoj meri ekskrementalan. Malisani
od cetini do sedam godina u Samerhilu ufivaju u reci* Radjard Kipling (1865-1936), engleski pripov~dat,
romansijer i pesnik, doitnik Noelove nagrade za knj1zevnost (1907). Najpoznatdja dela: njiga dfungli, Kimc,
Vojnika tri. (prim. r)
ma kao sto SU gOvnO i pisaCkac. 1z toga vidim da SU

veCi.nu njih, jos dok su blli , strogo vaspitavali u
pogledu oavljanja nufde, i da stoga vrlo verovatno
da imaju komplelkse u pogledu svojih prirodnih funkcija. S druge strane, nekoliko tih malisana rulo u
uslovima autoregulacije, nisu sistematski ouatvani u
pogledu cistoee, nisu bili podvrgnuti. tauima i reCima
kao Sto su ezobraznoc i prljav0, nisu iskili da
odrasli pred njima skrivaju svoju golotinju diZu
mnogo buke oko naCina oavljanja nufde. Ova uravnotezena deca i njihovi disciplinovani drugovi kao da podjednako ufivaju u izgovaranju zabranjenihc reei. Stoga
izgleda da nije tacno da sloboda u psovanju automatski
oduzima svu draZ skarednim reCima. Nasi malisani upotrejavaju te reCi u svakoj prilici i izvan odgovarajuceg konteksta; s druge strane, stariji deeaci i devojcice,
kada psuju, koriste te reci poput odraslih - to jest
prigodno.
Seksualni izrazi se koriste 5 od ekskrementalnih. Nasa deca nemaju oseeaj da su toaleti smesna mesta. Zbog odsustva potiskivanja u pogledu izmeta, njegovo pominjanje deci prilicno nezanimljivo i uzgredno. Druga stvar sa seksom. Seks toliko va!an
deo itisanja da recnik vezan za njega prozima
nas zivot. Uz reci koje su dopustive, nalazimo ga u
gotovo svakoj pesmi i igri, bllo da to vatrena
mama ili d te veceras zateknem samuc.
Za decu psovanje deo svakodnevnog jezika.
Odrasli osuduju psovanje jer su nepristojniji od dece.
Samo skaredna osoba osuc:tivati skarednost. Ako i
roditelj odgajio dete u uverenju da nos nepristojna
i gnusna stvar, pretpostavljam da i tu ree saputalo samo skrovitim budZacima.
Roditelji se moraju zapitati: Hoeu li dozvoliti
svojoj deci da otvoreno psuju, ili cu im dopustiti da
198
Aleksandar S. Nil
skrovitim, prljavim budzacima ?

Polovicog reseja m. Su-su i zrelosti dovodi do zamornih prica trgovackim putnicima. Otvo-
budu skaredna
reni i vodi do jasog, Cistog iteresovaja za sve

u zivotu. Rekao bih asumice da asi ivsi uceici
imaju ajcistiju mastu u Eglestkoj.
ipak, pre ili kasnije se mora doei dodir sa
mrzovoljnim rodacima ili susedima koji egoduju i osuduju psovanje kod dece. U slueaju Zoe smo videli d
prilivata racionalna s za poasanje oih
koji pripadaju aSem k:rugu. Od ekog deteta
aucila rec koju zako ne dozvoljava da odstampamo. Za vreme aseg razgovora sa potencijalnim roditeljem - jednim kovecioalnim iznismenom -
bezuspeso pokusavala da sastavi eku igraeku i,
kad god to poslo za rukom, uzviknula i:
, jebl ga! si smo objasnili (sada smatram
da to ilo potpuno pogreso) da se ekim ljudrima
ta ree dopada i da ne treba da koisti u prisustvu posetilaca. Rekla : U redu.
Nakon edelju dana trebalo da obavi jedan
sloze zadatak. Podigla pogled i upitala nastavnicu:
Jeste li vi posetilac?
Ova odgovorila: Naravno da nisam!
Zoe s olaksanjem odahnula i uzvikula: ,
jebl ga!
Pozajem mnogo dece koja su kod svojih kuea
mogla da govore sta god su htela, ali kojoj su vrata
drugih domova bila zatvorea. Nikako ne mozemo
da pozovemo Tomija zabavu, jer ne smemo da
dozvolimo da svojim uzasim recnikom pokvari nasu
decu. Zato moramo da vodimo racuna tabuima spoljog sveta i da usmeravamo dete u skladu sa jima. No,
to usmeravanje mora da bude liseo kaznenih mera.
199
CENZURA
U kojoj meri treba cenzurisati deeiju lektiru? Na
policama u mojoj kancelariji ima raznih knjiga psihologiji i selksu. Svako dete u bilo koje doba moze
da ih uzme citanje. ipak, sumnjam da ikad
vise od jednog ili dva deteta pokazalo neko iteresova
je za jih. Nijedan deeak ili devojcica nisu zatrazili
Ljubavnika ledi Ceterli, Ulisa ili. raft-Ebinga,
samo su jedno ili dvoje starije dece uzeli citanje
Eciklopediju seksualnog s~anja.
Jednom , mec:tutim, jedna v uCenica, cetra
estogodisnja devojcica, uzela Dnevnik mlade devojke
sa moje police. Video sam kako ga cita i smejulji
se. Posle sest meseci proeitala knjigu drugi put i
rekla mi da prilieno nez.animljriva. Stivo, koje za
u neukost bilo s, postalo sasvrim obleno
kada dosla do saznanja. Ova devojcica dola u
Samerhil sa eznalackim predstavama prljavlim
stvarima kojima se sapuce uCionicama. Naravo,
sam objasnio t seksa. Zabra:na uvek cini da
deca krisom citaju knjige.
Nama su u mladosti cenzurisali lektiru, tako da
velika felja ila da se dokopamo Tese od
AreWloviih, Rablea .i prevoda franouskJih petipairaClkdh
romana. Drugim recima, cenzura bila kriterijum
kome su se birale ajinteresantnije knjige.
Cenzura nesvrsishodna jer nikoga stiti. Uzmimo kao primer knjigu Dfejmsa Dfojsa is, koja
ekad ila zabranjeria u Parizu i Beeu. U ima
reei lkoje se obleno azivaju skarednim. Prostodusan
citalac ih nece razumeti, obrazovanom citaocu su
od ranije pozate, mogu da ga iskvare. Seeam
se da me jedan upravitelj skole kritikovao sto sam
uveo knjigu Zatoeeik dvorca Zede u skolsku briio-
200
Aleksandar S. Nil
teku. Iznenaden, upitao sam za razlog. Rekao mi

da se uvodnim poglavlj.ima govori vanbracnosti.
sam knjigu dvaput cirtao i nisam primetio tu Cinjenicu.
Izgleda da deca pristupaju stvarima na mnogo
cistiji nacin nego odrasli. Tako neki deCak moze da
proeita Toma Dzonsa i da ne uoei skaredna mesta
knjizi. Oslobadajuci dete neupucenost:i u seks, mi
unistavamo opasnost koja vreba ilo kojoj knjizi.
Energicno sam protiv cenzure knjiga za bilo koji
uzrast.
Cenzura knjiga postaje tezi proem tek kad ostavimo strani seks i predemo na strah. Zastrasujuca knjiga, kakva Drakula od Brema Stokera,
moze opasno da utice na neuroticno dete i nikada
ne ih namerno ostavio nadohvat ruke takvom detetu.
ipak, posto se moj rad sastoji od pokusaja da ustanovim korene straha, ne ih zabranio detetu da
procita. Radije ih napao simptome koji st.1 se pojavili
zahvaljujuCi Citanju te lknjige.
Secam se da sam kao dete i prestravljen ib1ij
skom priCom deci koju su pojeli medvedi, ipak se
niko ne zalaze za to da se bilija cenzuri5e. noga deca
citaju ibliju potrazi za skarednim mestima. Znao
sam ih sva kad sam i sasvim mali, i to tacno gde se
koje nalazi. Sada shvatam da strah od medveda
mogao da bude posledica griZe savesti zbog onih drugih
delova ii.
Skloni smo da preuvelicavamo efekat krvozednih
prica na decu. VeCina dece u stanju da iva
najkrvolocnijim pricama. Nedeljom uvece, dok svojim
ucenicima pripovedam pustolovne price kojima ih
poslednjem trenutku izbavljaju iz kazana ljudozdera,
oni poskakuju od radosti.
Malisana najpre zaplasiti prica natprirodnim
silama. Vecina dece se boji duhova, naroeito deca iz
201
religioznih porodica. 1 ovde , lkao i u slueaju seksa,

pravilnije otkloniti strah g cenzurisati k'njigu. Znam
da i erivanje duhova koji su se uvukli u du te!ak
posa , ali ucitelj ili lekar moraju da pokubju da ih
iste ju. DuZnost roditelja da se pobrinu da duhovi
i udu u deciju dusu.
1 Roditelji nikada ne treba da Oitaju deci priee
okrutnim dZinovima i zlim vesticama. Neki se dvoume u pogledu prica kakva Pepeljugac, jer polaze
od lo5eg aravouceija ove bajke: Budi rintu5a, z
sposobosti da se uzdignes izad pepela, dobra kuma,
vila, dace ti prica za mZa. Ali kakav los uticaj moie
da ima Pepeljuga kad ree zdravom detetu?
Proceat krimieac u svim lcioscima zelemi&
kim stanicama vrlo wsok. Kada sesnaestogodisjak
u policajca, milioni Citalaca shvataju da on
zivd u svetu maste kome oni sa Zivanjem Citaju.
Triler pokazatelj 5 nesposobnosti da se igramo,
da mastamo, da stvaramo; , u osovi, dortiee nau
potisnutu mu i zelju da ranimo i ubljamo.
Odlazak u ioskop i Citanje knjiga pripadaju razliCitim kategorijama. Ono sto napisano mof.e
toko da prestrasi kao ono sto se vidi i . Neki filmovi ispunjavaju decu Zasom, oovek nikad nije
siguran gde i kada u filmu more da bude prikazano
ne5to zastrasu}uee. Na ekranu uvek ima mnogo brutalnih scena. Muskarci se tuku pesnicama, ponekad Cak
udaraju i z. u zumalima se prikazuju takmjeenja u
oksu i rvanju. da i sadisticka slika ila potpunija,
tu su i filmovi borbl s ikovima. Vic:!ao sam malu
decu koja se plase krokodila . gusara u Petru Panuc.
Priea Bamblju tako ljupka, humana i puna lju.
bavi da mogu da shvatim da k posle ovog fHma
moze da ublja sre iz ciste razonode. Deca vole Bam
202
Aleksandar S. Nil
i,
mada neka placu od straha kada lovacki psi napadnu Bamblja. Shodno tome, roditelj pravu kada
manjem detetu ne dopusta da gleda neke filmove.
Pitanje da li seksi filmovi mogu da naskode
vecini dece. Naravno, takvi filmovi ne mogu da naskode
nesputavanoj deci. Moji su ucenici gledali francuski
film rug bez mnogo uzbudenja i bez losih posledica. zato sto deca vide sto hoce da vide.
Filmska i kojoj nema seksa nece imati uspeha na ioskopskim agajnama. U nacionalnom dohotku s~si filmovi cine vecu stavku nego knjige
muzicka dela. Kozmeticka sredstva se bolje prodaju od
koncertnih ulaznica. Ali, ne smemo zaboraviti da se iza
onih vidova seksa, kojima se moze govoriti, uvek
kiju oni koje ne smemo da pomenemo. Iza svadbenih
koCija, stae cipele i pirinea kriju se stvari koje se
ne smeju pominjati, ciji su ovo simboli.
Filmovi duguju svoju popularnost na5oj potrei
da poegnemo od stvamosti i zato nam producenti
gotovo uvek nude raskosne scene i prekrasne kostime.
Usred sve te raskosi, pokvarenjaci doti ono sto
su zaslZili, oni poteni nastaviti da sreeno mve.
Nedavno smo videli film cov~ koji svoju
dusu prodao davolu. Deca su se jednoglasno slofila da
taj davo mnogo lici na mene. Deeaci koji su uCili da
seksualni greh greh protiv Svetog duha uvek u meni
vide davola. Kad im kafem da telu nema nieeg gres
nog, sam za njih davo koji ih iskusava. Za neurotienu decu sam istovremeno i g i c:tavo. Jedan
malisa jednom prilikom dohvatio ceki~ da u
davola. . . Pomagati neuroticarima moze da bude opasan zanat ...
203
Cenzurisati detinje drustvo , u veeini slueajeva,

suvise tesko. Smatram da tome treba pribegavati samo
kada dete sa kojim se nase dn." okrutno ili sklono
da kinji slaje od sebe. Srecom, veCina dece
prirodi selektivna i, pre ili kasnije, nalazi s odgovarajuce sadruge.
v
DECIJI PROBLEMI
OKRUTNOST 1
SADIZA
Okrutnost izvitoperena ljubav. Zato krajnji

sadizam uvek. izvitoperena seksualnost. Okrutna osoba
moze da daje, jer davanje Cin ljubavi.
Ne postoji instinkt okrutnosti. Zivotinje nisu okrutne. k se igra sa misem zato to okrutna.
samo igra, i tu nema svesti bilo kakvoj okrutnosti.
Kod ljudi okrutnost potiee od motiva koji su veCim delom podsvesni. U svom dugom iskustvu s decom
u Samerhilu retko sam imao dete koje hoee da muci
zivotinje. Postojao jedan izuzetak pre nekoliko godina. Tinaestogodisji Dzo doblo kucence kao roc!edaSki poklo. voli zivotinjec, napisala njegova majka. Posto Dzon svuda vukao malog Spota
sa sobom, uskoro postalo jasno da on maltretira psa.
ZakljuCio sam da poistovecuje Spota sa mlac1im bratom DZimom, majcinim mezimcem.
Jednog d video sam ga kako tuce Spota. Pri~ao sam psicu, pomilovao ga i rekao: Zd.ravo, Dzimec.
206
Aleksandar S. Nil
Time sam, oeigledno, pokazao Dzonu da sirotom

psu iskaljuje .mrZju prema svom bratu - suparniku.
Posle toga prestao da bude okrutan prema Spotu, ali
sam time samo otkloio simptom, nisam izleeio
sadizam.
Sloodna i sreena deca verovatno neee iti okrutna. Okrutnost mnoge dece potice od okrutnosti s kojom
su se odrasli ophodili prema jima. Ne moze k da
vas tuce, da vi pozelite da istucete nekog drugog.
Poput nastavnika, vi odablrate nekog ko fizicki slaiji od vas. Deeaci u strogim skolama okrutniji su jedni
ptema drugima nego deca u Samerhilu.
Okrutnost se neminovo racionalizuje: boli
vise nego tebe. Malo koji sadist, ako takvih uopste
ima, iskreno kaZe: Bijem ljude jer mi to pricinjava
zadovoljstvo. Iako to pravo s, on svoj
sadizam tumaci moralnim termiima: Ne zelim da mi
sin bude mekSac. .Zecim da bude sposoban da se
uklopi svet koji mu zadatii mnoge gade udarce.
Tucem svog sina jer su i mene tukli kad sam decaik
i to mi beskrajo koristilo.
Roditelji koji tuku decu uvek su spremni da daju
takva glatka objanjenja. Nikad do sada isam sreo
roditelja koji iskreo kaie: Bijem svoje dete zato sto
ga mrzim, zato sto mrzim sebe, svoju zenu, posao,
rodake - stvari, mrzim sam zivot. Udario sam
sia jer mali i moze da mi uzvrati udarac.
Udario sam ga zato sto se plasim svog sefa. Kad se sef
okomi na , se iska1im kod kuce, detetu.
Kad i roditelji ili dovoljo islkreni da sve ovo
kazu, d osecali potrebu da budu okruti pre
ma svojoj deci. Okrutost se rada iz eznanja i mrzje
prema samom s; okrutost stiti sadistu od sz
da jegova sopstvena priroda izopacena.
207
U Hitlerovoj Nemackoj mucenja su vrsili seksualno izopaceni ljudi tipa Julijusa Strajhera ciji list,
Der Stiirmer, i pun jeftinog, izopacenog seksa,
znatno pre podizanja koncentracionih logora. lpak,
mnogi oeevi, koji osuduju polnu izopacenost zatvorskih
sadista, ne razmisljaju na isti nacin sopstvenim malim sadizmima. TuCi dete u ku6i ili u skoli, znaci u
osnovi isto sto i muCiti nekog Jevrejina u Belsenu. Ako
sadizam seksualan u Belsenu, vrlo verovatno
da ti seksualan i u skoli ili u porodici.
Vee mogu da cujem lkako neka majka negoduje:
G1uposti! Hoeete li da kaiete da sam ispoljila seksual
nu izopacenost kad sam danas udarila Dzimija roci
zato sto dirao bakinu vazu?
odgovor : Da, u manjem stepenu. Ako ste
srecno udati i imate potpuno zadovoljavajuci seksualni
zivot - necete tuci Dzimija. Udarati nekoga, bukvalo
predstavlja mrinju prem~ putenom, puteno znaci telo
sa svim njegovim zahtevima i ceznjama. Ako volite
sopstveo telo, onda necete zeleti da nanesete telesni
bol Dzimiju.c
Roditelji mogu da u svoju decu koliko god im
drago, ukoliko pri tome ostavljaju modrice koje se
mogu videti sudici. Nas krivicni zakonik zapravo
dug popis okrotnosti prerusen u pravdu.
Teze izaci kraj sa mentalnom svireposeu nego -sa fizickom okrutnoscu. Gradansko pravo moze da
ukine telesno kainjavanje u skolama, ali nikakav zakon
ne moze da dosegne do osobe koja se sli mentalnom
svireposcu. Cinican ili zloban roditeljski jezik moze da
naese detetu eizrecivu stetu. Svi zamo oeeve koji
se podsmevaju svojim inovima: Trapavko, moZes
nista da uradis da ne zabrljas. Takvi muskarci na
isti nacin, stalnim kritikovanjem, ispoljavaju mdnju
208
Aleksandar S. Nil
prema svojim suprugama. Ima i z koj~ k~manduju

muievima i deci bujicom uvreda i zastra.S1vanJem.
Specijalan oik metalne svirepo.st~ ?na koj~
ispoljava Otac kada mrfuju prema SVOJOJ z1 preOSl
na decu.
Nastavici poekad ispoljavaju okrutost nadmenim i sarkasticnim ponasanjem. Takvi nastavnici oCekuju da cuju grohotan smeh ucenika dok muce neko
jadno, zgrceno dete.
Deca nece ikad iti okrutna osim ako su prinu
dena da potisnu neko snaio osecanje. Slobodna deca
poseduju vrlo malo ili gotovo imalo mrije prema
samima s. mrze ostale i isu okruta.
Svakom malo1 asiliku Zivot nelki nacin
izvitoperen. Cesto, drugima radi upravo isto st?
jemu ui. Svake batine avode dete sa?i
sticko s, ili u njemu stvaraju zelju za takVIm
ponasanjem.
Deca, Cije se zelje sveso prigusuju, s~le se
okrutan aCin. U Samerhilu gotovo ikad rnsam cuo
da k izveo eslanu salu tud racun. za
koje sam cuo n su izvodile pridoslice iz privatih
skola. Poekad, poeetku polugoda, kad se deca vrate
iz svojih domova kojima svesno prigusivaje i
hovih zelja izrazenije, dolazi do raznih zadirkivanja - sakrivaja cikala itd. - ali taj period ne traje
duie od nedelju dana. Humor u Samerhilu ugla':
dobroamera. Razlog lezi tome sto deca uz.i.
vaju u odobravanju i ljubavi astavnika, jer ona su
dobra Urad se ukine uinost da mrze i strahuju.
209
ZLOCINSTVO
nogi psiholozi veruju da se dete rada ni kao
dobro ni kao lose, vec da se rada sa tendecijama i
ka dobroeistvu i ka zloCistvu. Verujem da kod deteta ne postoji istinktivna sklonost ka kriminalu, niti
l kakva priroda teznja ka zlonamernosti. Kriminal
se javlja kod deteta kao izopacei oik ljubavi.
prenaglaseno ispoljavanje okrutnosti, i takode potice od
nedostatka ljubavi.
Jednog dana jedan od mojih ucenika, devetogodisji decak, igrao se i umilno mrmljao za sebe: Zelim
da ubljem majku. l nesvesno poasanje, jer
tada pravio camac i citavo njegovo svesno poasanje
bilo usmereno na tu aktivost. Stvar tome sto
njegova majka zivi svojim Zivotom i retko ga posecuje. Ne voli ga, i to podsvesno zna.
Ali ovaj decak - jedno od najilije dece - nije
otpoeeo zivot sa mislima krimialu. jednostavno ona stara priea: ako mogu da dobljem ljubav,
mogu da doijem mrznju. Svaki slucaj zloeistva kod
deteta moze se pripisati nedootatku ljubavi.
Drugi ucenik, takode devetogodisjak, imao fo
u od otrova, jer se plasio da ga majka otrovati.
Kad ustajala od stola, pratio svaki njen pokret
i cesto govorio: Znam sta smeras - ides da uzmes
otrov za moju hranu. Posumnjao sam da to slucaj
projekcije. Maj1ka , izgleda, pruiala vise ljubavi njegovom bratu, i verovato neurotici si mastao
tome da otruje i brata i majku. Njegove strepnje su
verovato l strepnje od odmazde zelim da
otrujem, i zato mozda otrovati mene iz osvete.
Zloein ocigledno izraz mrznje. Proucavanje kri
miala kod dece svodi se proucavanje zasto dete
navedeno da mrzi. pitanje povredenog .
210
Aleksandar S. Nil
Ne mozemo da pobegnemo od cinjenice da dete

u prvom redu egoist. Niko drugi nije vafan. Kad
ego zadovoljen, imamo ono sto se naziv3: dobro~; kad
ego izgladneo, imamo ono sto se naz1va zl~1nstvom.
riminalac se sveti na drustvu, jer dustvo n1Je uspelo
da ceni njegov ego ispoljavajuci ljubav prema njemu.
Da se ljudi radaju sa urodenom sklonoscu ka
kriminalu, bilo i isto toliko kniminalaca iz dobih kuea
srednjeg staleZa koliko iz cumeza. Medutim, imu.Cni
Ijudi imaju veee mogucnosti da izraze ~voj eg~. Zadovoljstva koja se kupuju novcem, ot~~na okolma, ~ul
tura i ponos na poreklo - sve to slJJ. egu .. Med':1 ~
masnima ego izgladneo. Samo vrlo mali broJ siromasnih deCaka uspeva da se istakne. Biti kriminalac,
gangster, Cak i siledZija, predstavlja jedan od naCina
za iticanje.
nogi ljudi veuju da lo5i filmoVli. stvaraju ~
nalce. oini mi se da takvo stanoV!lste kratkovido.
Doista sumnjam da ilo kakav film nekad nekog
pokvario. Sigurno da odredeni fblm moze da sugeise
mladom eoveku nelki metod, ali motiv postojao pre
nego sto se pojavio film. Film moze da unese u zloo~n
vise stila, ali sigumo ne moze da podst:akne na zloc1n
ilo koga ko vec nlije razmisljao zlo61nu.
Zlocin , pre svega, stvar porodice, zatim. stvar
zajednice. Kad ismo ili iskreni, vecina nas pnznala
i da u masti pouijala clanove svoj.e ~. lm~
sam jednu ucenicu koja mi razrez1vala naJstrasmJe
vrste smrti - narotito majci.
Iza mnogih ubllackih zelja poeivaju autorit~t
Ijubomora. Nijedno dete ne moze da podnese autor1tet.
Posto su mnoga deca osujecena od svoje cetvrte ~
~esnaeste godine, cudim se sto na svetu nema VISe
ublca.
211
Kod deteta zelja za moei u stvari zelja da mu

se ukazuje divljenje i da bude voljeno. Dete se bori da
iznudi divljenje i paznju. Tako, kod intravertne dece
(plasljive dece koja nemaju dara za druStvenost) nailazimo na zlocinacke misli. Mala, neugledna devojC:i.ca
ispredati asna mastanja iznenadnoj smrti svoje
lepuskaste sestre dok ova igra sama pred gostima.
Ekstravertan tip nema povoda za m.rZnju: on se
smeje, igra i priea, pafnja okoline zadovoljava njegovu potrebu za divljenjem.
Intravertan tip sedi u uglu i sanjari tome sta
i trebalo da se dogodi. Najintravertniji deCak u
mojoj skoli ne ucestvuje u drugarskim veeerima. On ne
plese, nikad ne peva, nikad ne ucestvuje u igrti tumbanja. Na mojim easovima i cudesnom madionicaru koji ga slufi. samo treba da kafe jednu ree
i madionicar mu dati rols-rojs. Jednog dana sam
mu isprieao pricu u kojoj su sva deca Samerhila brodolomnici na jednom ostrvu. lzgledalo da mu se
i ne sV:i.da. Trafio sam od njega da ispravi. Neka bude kao da sam se jedini spasa0, reee.
Svima nam poznat ovaj mehanizam - mehanizam uspona obaranjem ostalih ljudi. psihologija
tZibabe. Molim vas, gospodine, Tomi psovao.
znaci psujem, sam dobar decak.
Razlika izmedu osobe koja u suparnike u masti i kriminalca koji u suparnike u stvarnosti postoji samo u stupnju. Utoliko ukoliko smo sVli vise ili
manje zeljni ljubavi, mi smo svi potencijalni lkriminalci. Nekada sam laskao s da sam izle6io decu od
zlocinackog mastanja u mojih psiholoskih meto
da, ali sada verujem da za to zasluzna ljubav. Bilo
bi suludo tvrditi da volim nekog novog ucenika;
ipak, dete oseca da ga volim jer postujem njegov ego.
212
Aleksandar S. Nil
Pravi Iek za zl:oeinstvo dati detetu slobodu da

bude ono sto jeste. sam naucio odavno, kad sam
otisao da vidim Mali Komonvelt Homera Lejna. On
delinkventnoj deci dao slobodu da budu ono sto jesu,
i ona su postala dobra. U sirotinjskim cetvrtima jedini
nacin na koji delinkventi mogu da zadovolje svoj ego
jeste da privuku painju svojim antisocijalni~ P?n~a
njem. Lejn mi pricao da video kako ~ek1 decac1.-.
- kriminalci na sudenjima ponosno gledaJU sudn1c1.
U zemljoradniak.oj zadruzi sa Lejnom, ovi decaci su nasli nove vrednosti, drustvene vrednosti, sto reci dobre vrednosti. Primer te farme Dorsetu za
mene ubedljiv dokaz da ne postoji urodena sklonost
ka kiminalu.
Setih se jednog novog deeaka koji bese pobegao.
Lejn ga jurio i uhvatio. De~~ . naviknut na. samare, podigao ruku da se zast1tl. LeJn se nasmes i
cusnuo mu saku nesto novca.
Za sta to? promuca deeak. Idi vozom kuci,
covece, rece Lejn. Nemoj da pesacis. Decak se iste
noei vratio Komonvelt.
RazmiSljam tom nacinu i strogim metodama veCine popravnih domova. Zakon taj koji stvara zlocin.
Kucni zakon, koji otac izrice pomoeu zabrana, zauzdava deCiji ego, zauzdavanje tog ega Cini dete losim.
Drzavni zakon samo ozivljava nesvesne uspomene na
kucne stege.
Svesno prigusivanje budi prkos, prkos, prirodno,
tra:Zi osvetu. Zlocinstvo osveta. Da smo ukinuli zlocin, treba prvo ukinuti ono sto dete pobuduje na to
da zeli osvetu. Detetu moramo da ukazujemo ljubav
i postovanje.
213
KRADA
Treba razlikovati dve vrste krade: kradu koju cini

nonnalno dete i kradu koju cini neuroticno dete.
Pr:irodno i normalno dete krasti. Ono jednostavno .Zeli da zadovolji svoju potrebu za pisvajanjem,
ili zeli avanturu sa prijatelj>ima. Ono jos nije napravilo razliku izmedu moje i tvoje. Mnoga deca
Samerhilu bave se ovom vrstom krade do odredenog
uzrasta i dozvoljeno im da izive taj period.
RazgovarajuCi sa brojnim upraviteljima skola
njihovim vocnjacima, saznao sam da ucemci uzimaju
veCi deo voca. Mi Samerhilu imamo veliku bastu,
punu voeki i .Zbunja, ali nasa deca retko lkradu voce.
Pre izvesnog vremena, dva decaka su na opstem skolskom sastanku prekorena zbog krade voea. su li
novi decaci. Kad im savest l umireha prekorom,
vise ih nije zanimalo da kradu voce.
Krada skoli pretezno zajednicka radnja. Zajednicka radnja navodi na pomisao da u njoj pustolovina igra vaznu ulogu; i ne samo pus,tolovina, vec te.Znja za isticanjem, preduzimljivost, vodstvo.
Covek samo ponekad vidi usamljenog malog ne
valjalca. uvek prepredeni decak andeoski cednog
lica, lk:oji se pravirlu izvuce, jer u Samerhilu nema
cinkarosa. Ne, mladog lopova nikad ne mo.Zete prepoznati licu. Imam jednog decaka tako neVlinog
osmeha i tako strih, plavih, bezazlenih ociju da osnovano sumnjam njegovu potpunu neobavestenost
tome gde izvesna konzerva voca koja prosle noei
nestala iz skolske ostave.
Medutim, up()znao sam mnogo dece koja su u
triinaestoj godini krala, kasnije odrasla i postala posteni gradani. lzgleda da istina tome sto deci treba
mnogo vise vremena da odrastu nego sto smo mi navikli
214
Aleksandar S. Nil
da mislimo. Pod rastenjem podrazumevam nastajanje

drustvenog i.
Dete prevashodno egoist - uopste uzevsi, do
poeetka pubeteta - i ono do tada uglavnom ne poseduje vestinu identifikovanja sa drugima. Predstava
mojem i tvojem predstava odraslih, mlado razviti ovaj osecaj tek kad postane zrelo.
Ako su deca voljena i slobodna, ona vremenom
postati dobra i postena. zvuci kao prosta izreka, ali
sam svestan mnogih prepreka koje se neoeekivano
javljaju praksi.
U Samerhilu se bladnjak ili kutija s novcem ne
mogu ostavljati otkljucani. Na skolskim sastancima
deca optuiuju jedna drugu za provalu kovcega. 1 samo
jedan lopov moze uOinili da zajednica postane svesna
potrebe za zakljucavanjem, malo zajednica mladih
koje su potpuno postene. Pre pedeset godina se nisam
usudrivao da studentskoj prostorij<i univerziteta ostavim knjigu dzepu od kaputa, sam i glasine da
se neki clanovi parlamenta ustezu da ostave dragocenosti kaputirna i aktn-tasnama.
lzgleda da postenje steeena osoblna lkoja se,
sa pojavom privatne svojine, javila kasno razvitku
coveka. Moguce da strah Cinilac koji najvise dopriosi posteju. sto sprecava da utajim porez
na prihod nije apstraktno postenje, vec strah da dara
bude skuplja g maslo, to jest da i sramota
koja prati otkrivanje cina uiStila moj ugled, posao
i dom.
Kad postoji eki zako protiv ilo cega, mora se
prihvatiti zdravo za gotovo da zako napravljen
zbog skloosti ka prekrsaj;ima. Tako, zemljama sa
potpuom prohihicijom bi ilo zakona zabrani
vozje automobila pod uticajem alkohola. U svim zemljama, pak, ustaovljei su mnogi zalkoni protiv krade,
215
pljacke, podvale i tako daJje, osovu verovanja da

ljudi kradu kada mogu. istina.
Na kraju krajeva, vecina odraslih manje-vise
nepostena. Malo ljudi koji kroz cariu nece nesto
prokijurncariti, jos rnanje oih koji nece utajiti
porez na prihod. ipak, gotovo svaki covek se istinski
ljuti ako njegov sin ukrade ovcic.
s druge strae, veeina ljudi prilicno postena u
medusobnom opsteju. Bilo i lako gurnuti dzep jednu od srebrnih kasicica vase gazdarice ako iste pozele1i da to uradite, ali vi na to i ne pomisljate. Medutim, moglo i da vam padne pamet da upotreite
povratu kartu koju kondukter zaboravio da poisti. Odrasli prave razliku izrnedu pojedica i orgai
zacije, bllo da potonja dr:Zavna ili privata. Sasvim
redu varati osiguravajuce drustvo, ali varati piljara
za osudu. Deca ne prave tu razliku. Krasce stvari i
od cirnera, i od nastavnika, i iz radnji. Sva deca nece
postupati na ovaj naCin, ali mnoga pistati da dele
ukradenu stvar. zaci da i med1 sloodnom i sreenorn decom srednjeg stale:Za nalazimo onu istu vrstu
nepostenja koja se javlja medu sirornasnorn.
Nalazirn da rnnoga deca ukrasti kad im se za
to pruii priJika. decak, nisam krao, sam i
vrlo terneljno kondicioniran. Kad se otkrie, krat1a
zacila dobre batie i veeu vatru u paklu. Prirodo
sto deca lkoja nisu tako potpuno zaplasena kao sto
sam i - kradu. lpak, naglasavam da dete vrerneom, ako odgajao s ljubavlju, prerasta peiod krade i sazreva postenog ooveka.
Druga vrsta krade - iz navike, prisblna krac:ta - dokaz euroze kod deteta. Kod neurotienog deteta krada obleno znak edostatka ljubavi. Motiv
esvesta. U gotovo svakom ustanovljenom slueaju
mladalaoke krade dete se oseca nevoljenim. Njegov lo-
216
Aleksamlar S. Nil
povluk simbolican pokusaj sticanja neceg veoma vrednog. Bilo da se radi kradi \', ili nakita, ili cega drugog, nesvesna zelja pocinioca da ukrade ljubav. Ova
vrsta krade moze da se izleci samo pruzanjem ljubavi
detetu. Otuda, kada decaku dam novac zato sto mi
ukrao duvan, ciljam na njegovo esvesno s,
svesu misao. On moze da misli da sam bttdala, ali to sto misli i mnogo vazno; vazo
sta oseca, oseca da sam mu prijateij, da odobrava, da s neko ko pruza ljubav uesto rznje.
Pre ili kasnije, krada pcstaje, jer se ljubav - koja
ila sibolico ukradena oiku novca ili dobara - sada doblja besplatno, zato potrebe da
bude kradena.
U v kontekstu in slucaj decaka koji
uvek vozio icilkle druge dece. Na opste skolsko
sastanku optuzen za Stalno krsenje pravila privatnoj svojii tie sto se sluzi iciklia druge dece.
Presuda: Kiv! Kazna: Od zajednice se traZi da se
obaveze da prikupiti novcane priloge za kupovinu
ioikla krivcu. Zajednica se na to i obavezala.
Meduti, r blize da odredi sisao davanja nagrade lopovu. Ako on alih unih sposobnosti ili, jos gore, ako eocionalno zaostao, nagrada nece iati zeljei efekat. Ako naden, nece
nogo koristiti simbolican poklon. Rade6i sa proe
aticno d, zakljucio s da gotovo svaki ladi
lopov povoljo reaguje nagrade za kradu.
Jedii proasaji behu kod vrlo alog broja onih lkoji
i se ogli nazvati S\esnim prevarantia, na koje nije
iala uticaja ni uoblcajena teapija, ni terapija pre:
rusena nagradu.
Situacija postaje slozena kada krada ukazuje i na
nedostatak roditeljske ljubavi i prisustvo strogih za
n vczi sa seksom. U ovu kategoriju spada klepto-

anija,
217
to jest nekontrolisano posezanje rukom za

nem sto zabranjeno to masturbacija. Ova
vrsta krade ima najbolje izglede na uspesan ishod kad
roditelji shvate svoju gresku i p~nu sve iz poeetka,
iskreno govoreci detetu da nisu ili pravu pogledu
zabrana koje su nametali. Bez pomoei detinjih
roditelja, nastavnilk retko moze da izleci kleptomaniju.
Za uklanjanje zabrane najpodesnija osoba od
koje ta zabrana i potice.
Imao sam jednom sesnaestogoddsnjeg deCaka koji
upucen moju skolu jer i tezak lopov. Kad
stigao na stanicu, dao mi kartu sa popustom od
pedeset odsto koju mu otac kupio Londonu - kairtu kupljenu na osnovu prikrivanja decakovih godina. Zeleo ih da ukazem roditeljima deteta koje
neposteno iz navike da moraju najpre da ispitaju sebe,
nastojeci da otkriju koji njihov naCin postupanja
ucinio dete nepostenim.
Roditelji svaljuju ikrivicu na pogresnu stranu kad
za trajno nepostenje svog deteta okri.vjuju looe drustvo,
gangsterske filmove, nedostatak roditeljskog nadzora
jer tata i vojsci, itd. Sami sei, ovi cinioci imaN mali iLi nikakav uticaj na dete koje
prirodno odgajano pogledu seksa i koje uZiva ljubav
i podrsku.
Ne znam bas koliko mladim lopowma koriste
dnevne ili sedmicne posete socijalnim ustanovama za
deou. Samo znam da metode tim ustanovama nisu
ostre il!i gnusne i da se socijaln~ radici mnogo trude
da shvate dete i da sa njim postupaju bez osudivanja
njegovog morala i karaktera. Na falost, deeijii psiholog
i slZbenik za uslovne kazne hendikepirani su svojim
naporima domom lkome zivi psihicki olesno dete.
Pretpostavljam da do uspeha dolazi s.amo onda kad
piholog ili slZbenik za uslovne kazne ubede rodiitelje
218
-------.
---
Aleksandm S. Nil
da proene nacin postupaja r deci. Treba iati

na da s ladi lopovi stvari ladalacke akne ::- sponi znaci bolesog tela, bolesnog tela aseg drustva. ~1kakva licn? terapija ne z kiti zlo koje
nanos1 los d, sirotinjskoj cetvrti, ili porodica
pogodena siroastvo.
.
Vis~. nego ta~?o da, od pete do petnaeste gode, v dece st1ce obrazovanje koje s pni
~lav. G!?tovo da ~iko i razislja jihovo eo
tivno :Z'lvot. 1pak, upravo eocioalni r
nagoni 1:1-e~rotic.? dete da prisilno krade. Citavo njegovo ~n. skolsk1h predeta, ili nedostatak tog znanja,
igra 1kalkv logu kradi.
s cinjeica da ijedna sreca osoba ne
krade. pridno i st~lo. Pitaja koja treba postavljati
vez1 sa lopovom 1z avike glase: iz kakve sredine
potice; da li d i sreca; da li s roditelji vek .~ovorili i.stin; da li se osecao krivim zbog
ast~ba~1Je; d~. lI se oseeao krivi zog religije;
zasto t1v r roditeljia; da li osecao
da ga vole? Mora biti da besneo svoje~rsta pakao koji ga pretvorio lopova. SasvJ
1~veso "da J?akao koji ga poslao neki sdija
1 z Jegov untrasji pakao. Nije izvesno da
t~rapija resila r ladog lopova. Naravo, ona
1 ogla dosta da poogne, da ga oslobodi nekih
strahova i ~rinji i da lije l saopostovanja.
Dokl.e . god 1zvorni eleenti rznje ostaj njegovoj
okol~, svalko tretk oguce i njegovo nazadovanJe. Lecenje njegovih roditelja dovelo i do uspesnijeg ishoda.
. . U ~~n neroticog deteta od lopovlka, ne
v1d1 d drugi gu etod osi odobrava~ja. Ner~za rezltat koflikta ized g sto
covek receno da s da ima, i onoga sto on stvar-

z. Nalazi
219
slaljenje ove laZe savestJi bez iz

srecijim i boljim. Oslobodite decaka
da
zetka cini dete

savesti i izlecicete da od lopovluka.
DELINKVENCIJA
U danasje vree divljackih napada pistolj~ma i
okseima vlasti su u edoumici sta da d sa maloletmckom de}inkvenoijo i oeigledno preduzimaju sve
da obuzdale. Novine nam govore novom metod koj,i se upotrejava da se izaslo na kraj sa pvim
proemom. strog metod: mladi se osuduju na
popravne domove, uz rezim napomih vezbi i strogo
kaZjavanje za neizvrsene obaveze. Jedna slika k
s video prikazuje deCake kako na rameima vuku
ogrome cepanice. Dopustam da nekoliko meseci takvog
pakla mogu da zastrase neke potencijalne delinkvente,
ali takvo postupaje nikad ne vodi do otkrivanja osnovih uzroka poremecaja. $to jos g, takvo postupanje vecii adolescenata izaziva mdnj, njegova
grubost od decaka nemiovno stvara trajne otpadlllike
od drustva.
Pre viSe od 30 godia, Homer Lejn svojim radom u popravnom domti Mali Komonvelt dokazao
da se aloletni delinkveti mogu izleCiti ljbavlju - stavljanjem autoriteta na stranu deteta. Lej~ ?
lodonskiim sudovima nalazio tvrde deeake i devoJcice, asocijalne, okorele mlade ljude koji .su se ~o
sili svojom reputacijom pljackasa, lopova I razoJmka.
Ovi epopravljivi su dosli u Mali Komovelt i onde
nasli zajednicu sa samoupravom i podrskom m ljubavi. lada i postepeno postadose pristojni,
posteni gradani od koji'h sam mnoge smatrao prijateljima.
220
Aleksandar S. Nil
.
U :pogledu razumevanja i bavljenja decom - de~1nk~entima -. Le~n i genije. Uspevao da ih
1z.leCi zato StO lffi stalno prufao ljubav i razumevaDJe. Uvek traiio skriveni motiv delinkventnom
postupku, ubeden da pozadini svakog zloeina poeiva
namera koja prvoitno ila dobra. Otkrio da
r~zgovor sa decom beskori.stan i da jedino sto vred1 - postupak. Smatrao da detetu treba dozvoliti
da izivi svoje zelje kako i se oslobodilo loseg drustvenog obelezja. Kad jedan od njegovih mladih stiCenik.a, _Dzab~z,. _jednom ljuHto izrazio zelju da polomi
~olJe. 11. tanJ 11ce na stolu, Lejn prufio gvozdeni
za_i-~c 1 ~ekao ~ da to uCini. Diabez to i uradio,
~ ..v~c sl~dece~ dana pisao Lejnu i zatraiio odgovo~1J1 1 ?olJe placen posao. Lejn ga zapitao zasto ze)i
?olJe. p~~cen posao .. Za~o sto hoeu da platim one 8olje
1 tanJICe, reikao Dzabez. Lejnovo objasnjenje: cin
~o~lj~~~a .solja ~bacio sa Dzabezovih pleca teret
Inh1b1c1Ja 1 konfl1kata. injenica da ga ne~i autoritet prvi put zivotu ohrabrio da nesto razbije i oslobod1 se s~?g gneva agotvorno delovala njegove emoc1Je.
. . Delinkventi iz Malog Komonvelta Homera Lejna
~ su .svi iz sirotinjskih cetvrti, ali ni za koga od njih
?1sam ~ da se vratio razbojnistvu. Lejnov nacin rada
naz1vam nacinom ljubavi. Postupak prema delinkventu stilu videces ti svoga boga smatram nacinom mrznje. Posto mrinja ne leci, zakljucujem da
takav nacin nece ikad pomoei mladom coveku da postane socijalan.
. Ipak, vrlo dobro znam da ih, da sam sudija i
da 1mam posla sa okorelim, mrzovoljnim delinkventom
i nedoumi~.i sta da radim s njim, jer EngleskoJ
danas nema IJednog popravnog doma kakav i
Mali Komonvelt. lkazem sa osecanjem stida. Lejn
221
umro 1925. godine, nase vlasti su nista naucile od

tog izuzetnog coveka.
Medutim, zadnjih godina u nasi dicni sluibenici
za usJovne kazne izrazHi iskrenu zelju da pokaju da
shvate dellnkvete. Uprkos nepri.jateljskom ddanju pravnika, psihijati su takode daleko doteraii uce6i javnost
da delinkvencija nije zlo, vec pre oik olesti koja
nalaie saosecajnost i razumevanje. Talas se okrece ka
ljubavi umesto ka m:dnji, ka razumevanju umesto ka
zatucanoj moralnoj osudi. Iako spor, odnosi malo
zatrovanosti, i vremenom mora prerasti u plimu.
Nije mi poznat nijedan dokaz da neka s
postala dobra zahvaljuj1uCi nasiilju, okrutnosti ili mdnji.
U svojoj dugoj karijeri dmao sam posla sa velikim brojem prolemati6ne dece, od kojili su mnoga bila delinkventi. Uvideo sam koliko su nesrecna i puna mdnje,
koliko su inferiorna i emocionaino smetena. Prema meni su osorna i bez postovanja jer sam nastavnik, zamena za , neprijatelj. Ziveo sam sa njihovom napetom mdnjom d podozrenjem. Ali, ovde u Samerhilu, ti
potencijalni delinkventi upravljaju soom u samoupravnoj zajednici, sloodni da uce i da se :igraju. d
kradu mogu da budu Cak i nagrac:1eni. Nikad 1 se ne
popuje, niti im se uliva strah od autoI1iteta, ovozemaljskog rili nebeslkog.
Za nekoliko godina, ovi isti ljudi pund mdnje
i.zaCi u svet kao sre6na dru~tvena i. KoJiik.o z.nam,
nijedan delinkvent koji proveo sedam godina u Samerhilu nije poslat u zatvor, niti nekog silovao, niti
postao antisocijalan. Nisam ih izleCio. LeCi ih sredina, jer sredina u Samerhilu prZa poverenje, sigurnost i saosecanje bez prebacivanja i moralisanja.
Kad napuste skolu, deca iz Samerhila ne postaju
kriminalci i oloS, jer im dozvoljeno da izive svoje
razbojnistvo bez straha, kaZjavanja i moralnih pridi1
222
Aleksandar S. Nil
-----------------------
k~; d~pu~ta im se da prerastu jedan period svog raz-
predu sledeei.
jednostavno ne znam kako bi odrastao krimina
l~c reagovao na ljubav. Pri1icno sam siguran da nagra~1vanje za kradu ne i izleeilo gangstera, lkao sto sam
Sig_u~an da ga nece izleciti ni zatvorska kazna. Lecenje
naJv1se obecava kad rec vrlo mladim licnostima
ali i slooda data tek petnaestoj godini cesto pr~
braea delinkvente dobre gradane.
. U Samerhilu smo imali jednom dvanaestogodis~1Jeg de~aka koj.i zbog antisocijalnog ponasanja i
izbac~n lZ ~nogih skola. u nasoj skobl postao srecan,
k~tivan 1 drustven. Autoitet nekog popravnog doma
1 ga dotukao. Ako sloboda moze da spase proematic
no dete koje duboko zabrazdilo, sta tek moze da
~cini za rnilione talkozvane normalne dece koja su
iskvarena porodicnim autoritetom?
. . Tomi, tri~aestogodisnjak, i tezak proem:
destrukt1van i krao . jednom raspustu nije
mogao da ide ku6i, smo ga zaddali skoli. Dva
meseca i jedino dete Samerhilu. Bio savr5eno
drustven. Nismo morali da zakljucavamo hranu i novac, ali - kad mu se vratilo drustvo - poveo
decake prepad na ostavu, sto samo pokazuje da dete
kao pojedinac i dete grupi predstavljaju dva razlicita coveka.
. N~~tavnici popravnim domovima kafu da
antlSOClJalan mlad covek cesto intelektualno infeioran.
Dodao ih da i emotivno ispod normale. Nekad sam
delinkvetno dete smatrao ist11im detetom sa kreativnon:i e1?ergijo~ koja mora da se ispolji na asocijalan
nain, Jer za nJega ne postoji pozitivan nacin da iskafe
tu energiju. Mislio sam da ga treba samo osloboditi
inh~cija , discipline, se ono najverovatnije pokazat1 kao kreat1vno, pamctno, cak i briljantno. Na
v1tka
pnodno
Slobodna deca Samerhila .
223
zalost, nisam i pravu. Godine blvljenja i bavljenja

svim vrstama delinkvenata pokazale su mi da su oni.
veCini slucajeva inferiomi. Mogu da se setim samo
jednog decaka koji se kasnijem zivotu istakao. Pili
can broj i izlecen od asocijalnosti i nepotenja i
kasnije se bavio uoblcajenim poslovima, ali nijedan se
nije uzdigao i postao dobar nau6nik, divan slikar, viean
inzenjer, i obdaren glumac. <t su iz njih iiscileli
asocijalni porivi, veCini te zastranele dece preostala ,
izgleda, samo potpuna ucmalost lisena svake amicije.
Kad mlad covek mora da ostane u l sredini sa
neuikim roditeljima, on nema nikakvih lizgleda da iZivi
svoju nedrustvenost. Ukidanje sdroma5tva i cumeza, za.
jedno sa prosvecivanjem roditelja, automatslci prorediti sticenike popravnih domova.
rajnji Iek za mladalacku delinkvenciju leZi
lecenju dustva od sopstvene moralne denkvencije i
njene propratne pojave - nemorame ravnodu!nosti.
Moramo da se opredelimo za jednu od dve strane,
su nam pred ooima: ili prema delinkventnom
mladicu primeniti metod mdnje, ili cemo koristiti metod ljuavi.
Dopustite da za trenutak zamislim da sam ministar unutrasnjili poslova, sa neogranieenim ovla5eenjima oasti obrazovanja. Dozvo1ite mi da napravim
nacrt za opsti program, probni petogodiinji plan za
skole. ministar ih ulclonio sve tzv. popravne domove i umesto njih u celoj zemljli uveo zajednicke kGlonije za obrazovanje dece pola. Odmah bih osnovao posebne centre za obucavanje nastavnika i domacica tih ustanova. Svaka kolonija ila i potpuno samoupravna. Nastavno s ne i ufivalo mkakve privi
leglije i hranilo i se i grejalo kao i ucenici. Urenicima
bi se placao svaki posao koji urade za zajednicu. Geslo
224
Aleksandar S. Nil
kolonije brilo : sloboda. Ne i blli dopusteni ni religija, ni moralizatorstvo, ni autoritet.

Islcljucio bih religiju zato sto prica, propoveda,
pokusava da sulimira, potiskuje. Religija pretpostavlja
greh tamo gde on ne postoji i veruje slobodu volje,
dok za neku decu - okovanu sopstvenim prinudama - nema slobodne volje. Umesto religioznog uslovljavanja, zalaiem se za to da emocije budu uslovljene lju
bavlju, ne necim okrutnim i nepravednim. Postojao
samo jedan nacin da se koloniji dostigne ovaj
ideal: dozvoliti mladim ljudima da budu sto vise
moguce sami, osloboditi ih nametnutog autoriteta, mdnje i kainjavanja. Iz uskustva znam da to jedini
nacin.
Nastavnici su blli nauceni da budu ravnopravni sa
ucenicima, ne njihovi pretpostavljeni koji cuvaju
svoje zastitnicko dostojanstvo i sarkazam i ulivaju
strah. Morali da budu beskrajo strpljivi, sposobni
da vide daleko uapred i voljri da veruju konacan
ishod.
Mada savremeo drustvo i dozvolilo potpun
ljubavni Zivot, mesaje polova dovelo da onog sto
vredno, do ezosti, neusiljeo lepog poasanja i potrebog znanja suptotnom polu, do smanjenja pornografije, pohotljivog zgledaja i piguseog kikotanja.
Glavna osoblna astavog s blla sposobnost za ukazivanje povereja uceicima i umesost postupaja sa jima kao sa ljudima vredim postovanja,
kao sa lopovima i stetoeinama. U isto vreme,
astavnici morali da budu realni, dajuci
dicu da odjednom proguta suvise krupan zalogaj, kao
sto , recimo, bllo odredivaje lopova za lagajika
bozicog foda kolonije. s moralo da obuzda
sebl svako islkusenje da pridikuje, shvatajuCi da
225
delo mnogo vaiije od reCi. Od nastavnika se trazilo

da znaju istoriju i i:itavo poreklo svakog delinkventa.
Testovi inteligecije imali i neznatu ulogu u
koloij~, posto mere sposobnosti koje su t, iti
taeno procenjuju emooije, kreativnost, origirialost i
mastu.
Opsta atmosfera bila v~se alik bolicu nego
na ustanovu. sto id lekar ne zauzima moralizatorski stav prema pacijetu bolesnom od sifilisa, tako
ni s s zauzimalo moralizatorski stav
prema bolesti koju zovemo delikvecija. Koloija i
se razlikovala od bolnice samo tome sto se
i primejivali lekovi i droge, cak i i psiholoS!ki. L i proizlazilo samo iz prisustva istiske
ljubavi sredini. s takode meralo da pokaze
iskreu veru ljudsku prirodu. Istia, ilo i i promasaja ri eizlecenih. Drustvo ipak moralo da racua
i jih, ali i sacinjavali majiu, dok vecina
deLinkveata uzvratila ljubav, trpeljivost i poverenje.
NastaviCu da podsecam cinike na pricu Homera
L delinkventnom decaku sa kojim razgovarao
lodonskom sudu za maloletike. Lejn mu pruzio
novcanicu od jedne funte da platio put do oiznjeg
grada, znajuci da decak vratiti t kusur.
Tako i l.
Nastavicu da podsecam takve ljude g americkog upravi:ka zatvora koji osudeika na dozivotu roblju poslao Njujork da kupi v masie za
zatvorsku obucarsku radnju. Osudeik se vratio sa racunom za v maSie koje kupio. Upravnik zatvora
ga upitao: Zasto isi iskoristio priliku da se izgubls Njujorku? Zatvorenik se pocesao glavi: Ne
zam, upravnice, mozda zato sto ste imali poverenja
mene.
Aleksandar S. Nil
226
Zatvori i kaznjavanje nikad ne mogu da budu. ~:

mena za ovu divnu veru i ljude. Za coveka nepril1c1
takvo poverenje znaci da mu neko pruia ljubav, ne
mrznju.
LECENJE DETETA
Lecenje vise zavisi od pacijenta nego od terap~uta.
Mnogi ljudi koji idu na terapiju ne ivaju izlecen1 upravo zato sto su ih rodaci nagnali da se prihvate leeenja. Ako, na primer, coveku pode za rukom da ~osalje
neodlucnu suprugu na analizu, ona , sasvim prirodno,
preko volje prvatiti lecenje. mU.Z !-lle .ne sm~tr
dovoljno dobrom. On zeli da se prornen1m 1 to mI se
ne svida.
Ista teskoca se javlja kod rnladog kriminalca koji
prinuden da se podvrgne terapiji. Terapija.. kako
adolescenata tako i odraslih, mora da se zas.va na
zelji sarnog pacijenta.
Sloboda sarna, bez dodatne terapije, izleCice kod
deteta veCinu prestupa. Sloboda - ne raskalasnost, ne
sentirnentalnost. Sama sloboda nece izleCiti patoloske
slucajeva, jedva da koristiti slucajevi1!1a usporenog razvitka. Medutirn, sloboda delovat1 kad se
primenjuje decijirn internatima, pod pretpostavkom
da se primenjuje sve vrerne.
.
.,
.. .
Pre neikoliko godina poslat mi mlad1c kOJI
i prava varalica i spretan lopov. N~delj':1 ~an~
njegovorn dolasku prirnio sam telefonsk1 poziv 1Z L1verpula: "Qvde gospodin . (Vrlo p~zn~t cove~. .E~gle
skoj). Irnarn sestrica vasoj. skoli. P1sao m1 ~ 1 p1tao
da li rnoze da dode L1verpul na nekollko dana.
Imate li nesto protiv? Ni najrnanje, odg~vori~, ~li
on novca. da plati njegov put? Bilo 1 bolJe
da stupite vezu sa njegovim roditeljirna.
227
Sledeceg popodneva pozvala me deeakova majka i rekla da telefonirao ujka Dik. Sto se nje
i njenog mU.Za tice, Artur mofe da ide u Liverpul.
Raspitali su se za cenu karte koja iznosila 28 Silinga;
da 1i ih za to dao Arturu 2 funte i 10 silinga?
U stvari, Artur bio obavio poziva iz lokalne tele>
fonske govomice. Njegovo opona~je glasova starog
ujaka i majke ilo sameno. Prevario me i, pre
nego sto sam svestan da sam prevaren, dao san1
mu novac.
Razgovarao sam tome sa svojom zenom.
smo se slozili da i bilo pogresno tra!iti novac natrag,
jer mladic godinama i podvrgnut upravo tak.vom
ophodenju. zena predlobla da umesto toga
bude nagraden. Slozio sam se i kasno noeu oti5ao do
njegove spavace sobe.
Danas imas srecec, rekoh veselo.
Sigumo da imamc, rece on.
Da, ali ima5 vise srece nego sto mislisc, dodadoh.
Kako to mislite?
, tvoja majka maloeas ponovo telefonirala,
rekoh mi1mo. ! da pogreS.ila u pogledu cene
karte koja nije 28 ves 38 silinga, me zamolila da
ti dam jos 10 Silinga. Namerno sam bacio noveamcu
od 10 silinga na njegov krevet i izasao pre nego sto
mogao l sta da ka!e.
Sledeceg jutra otputovao u Liverpul, ostavivsi
za sobom pismo koje trebalo da mi bude predato
tek posto VOZ ode. Poeinjalo ovako: Dragi Nile, veci
si glumac od mene. Posle toga me nedeljama zapit
kivao zasto sam mu dao novcanicu od 10 silinga.
Jednog dana sam ga upitao: k si se oseCa.o
kad sam ti dao?c Za trenutak se uOLbiljio, zatim
polako rekao: Zna5, doziveo sam najve6i sok u zivotu.
Rekoh sebl: 'Evo prvog coveka u mom zivotu koji
228
Aleksamla
S. N il
na mojoj strani'. Bese to slucaj decaka koji postao

svestan ljbavi koju uliva odobravanje. Oblcno trebci
mnogo vren1ena da sazri svest tome. Subjekat tera:
pije moze samo maglovito da pojmi taj efekat, 1
to tek mesecima kasnije.
U proslosti, kad sam mnogo vise 1-adio sa teski~1
delinkventima, uvek sam ih iznova i izno,.:a nagrad1vao za krad. Dete i tek posle nelkoliko godia, dakle
kada vec ilo izleceno, imalo nek predstavu cinjenici da mu moja podrska pomogla.
.
U radu sa decom, covek mora da zade u dub
sku psihologiju, da potrazi duboke motive ponasanja.
Decak asocijalan. Zasto? Prirodno, simptomi koje
ispoljava namecu se i nerviraj. On moze da_ d
nasilnik, ili mozda lopov, ili sadista. Ali zasto? Razdrazljivost moze navesti nastavnika da se 1-azbesni i
kazni i osudi decaka, ali proem ostaje ne1esen i kad
nastavnik iskali svu svoju 1-azdrazljivost. Sadasnja usmerenost prema ozivljavanju st1ogo disciplinske nastave dovesce samo do lecenja simptoma i na kraju
nece postiCi nista.
Roditelji dovedu Samerhil devojCicu koja
lazov, lopov i pakosno stvorenje. Potanko mi opisj_u
njene mane. Bilo kobno mene kad ih dozvol
da dete sazna da su mi pricali njemu. Moram da
sacekam da devojCica sama sve to ispolji svom pona
sanju prema meni ili ostalima skoli.
Pre mnogo godina sam imao jedno vrlo proe
maticno dete ciji su roditelji insistirali tome da ga
ispita psihijatar, sam ga odveo kod jednog poznatog doktora ulici Harli.* Proveo sam pola sata upo*Ulica Harli u Londonu poznata _ mnogim ord~
nacijama vrhunskih britanskih, i svetsk1h lekara-spec1jalista. (pri. prev.)
229
znajuCi specijatistu sa svim pojedinostima slcaja i onda decak veden. Gospodin Nil mi kafe da si ti
vrlo los decak, strogo rece doktor. Tako izgledala
njegova verzija psihologije.
Cesto sam se ssretao sa slicnim, lafnim ili neznalackim pristupima deoi. Nii mnogo veliki za svoje
godine, rece jednom neki posetilac decak lkoji
patio od kompleksa niie vrednosti zog svoje visine.
Drugi posetilac rekao jednoj devojcici: Sestra
ti vrlo pametna, zar ne? Umetnost bavljenja decom
mogla i se definiisati kao znanje sta treba reci.
S druge strane, neophodno pokazati detet da
se ne date obmanuti. Beskorisno da dozvolite detet
da i dalje krade vase marke; morate vek stavljati
do znanja da to znate. Neoprostivo reci: Tvoja
majka mi rekla da krades marke. Sasvim drukcije reCi: Znam da si uzeo moje marke.
Uvek sam pomalo nervozan lkad pisem roditeljima
njihovoj deoi, plase6i se da mogu da ostave pismo da
lem negde na dohvat ruke kad dete dode kCi na raspst. Stavise, plasim se da svojim pismima deci
pomenti: Nil kafe da ne ides na casove i da si ovog
polgoc:ta svima na teretu. Ako se to dogodi, dete mi
ni:kad vise nece verovati. Zato, koliko nisam siguran
da su roditelji oprezni i potpuno vredni poverenja,
oblcno im saopstavam sto moguce manje.
n cinim prave stvari sa detetom jer mi
dugo iskstvo pokazalo pravi t. nema nikakve m
drostd i1i specijalnog dara, vec samo prakse, uz even
tualno fmurenje jedno oko kad s pitanj nebltne
stvari, propratne pojave.
Bil, novti decak, ukrao nesto novca od drugog
deteta. Zr.tva me pita: Da li da ga optufim na sledecem opstem sastanlku? Bez razmisljanja sam uzvratio:
Ne, prepsti to meni. Kasnije mogu da razmislim
230
Aleksanda1 S. Nil
tome. Za Bila sloboda vi, elagodo mu u

novoj sredini. Uporno pokusava da postae prihvacen
i il kod svojih drugova, se u prilicoj meri
valise i pravi vaia. Uciniti jegov lopovluk javni
z11acilo i osramotiti ga, zaplasiti, sto i mozda izazvalo
prkos i izliv asocijalnog ponasaja. Moguce da i to
izazvalo i drukciju reakciju. BuduCi da i voda
bande u prethodoj skoli i da se poosio tajnim
razijackim akcijama protiv nastavnog s, javna
optuzba i mogla da ga avede da likuje i da se
pravi va2:an kako strasa dasa.
Drugi put mi jedno dete reklo: 0ptu2:icu Meri
da mi ukrala bojice. Nisam se zainteresovao za taj
Slucaj. Iako ne razmisljam svesno tome, zam da
Meri dve godine u koli i da mozc da izade na kraj
sa situacijom.
Novi decak, triaestogodisjak koji celog zivota mrzeo casove, dolazi u Samerhil i nedeljama besposliCi. Zatim, posto mu dosadno, dolazi kod mene
i pita: Da li da idem na casove? Odgovaram: se
mene ne tice; jer on mora da pronade sopstvene unutrasnje podsticaje. Medutim, drugom detetu ih mozda
odgovorio: Da, to dobra ideja, jer su ga jegov
kucni i skolski zivot, zasnovani na asporedu casova,
onesposoblli da odlucuje ilo cemu, moram da
sacekam da postepeno da se oslanja samo
na sebe. Inace, kada odgovaram na deCija pitanja, ne
razmisljam sveso ovim pojediacim aspektima.
Ljubav znaci iti strani druge osobe. Ljubav
odobravanje. Znam da deca sporo da sloboda
nesto sas~im drugo od i-azuzdanosti; ali mogu
saznati tu istinu i zaista sazaju. Na kraju to uspeva - gotovo svaki put.
231
PUT DO SRECE
Frojd pokazao da svaka neuroza zasnovana
na seksualnom potiskivanju. Rekao sam: Imaeu skolu
u lkojoj neee ti seksualnog potisJcivanja. Frojd
govorio da podsvesno daleko vamije i moenije nego
svesno. sam rekao: U mojoj sko neeemo da zabranjujemo, kaZjavamo i pridikujemo. Svakom detetu
eemo dozvoliti da zivi prema svojim dubokim impulsimac.
Polako sam otkrivao da vecina Frojdovih sledbenika nije shvatila slobodu datu deci niti verovala
u nju. Sloodu su brkali sa razuzdanoseu. Lecili su
decu koja ikad nisu imala sloodu da budu sto
jesu, i u kojoj se otuda nije razvilo potovanje prema
tudoj lobodi. Ueden sam da su Frojdovd sledbenici
zasnovali svoju teoriju deCije psihologije na ovoj izvitoperenoj deci.
Otkrili su prilieno veliko prisustvo analne erotike
kod male dece, ali se kod uravnote~enih -
mom miSljenju - to i pokazalo kao taeno. Isto tako,
izgleda da kod uravnotezee dece postoj,i i asocijalna agresija k.oju su oni otkrili.
Postepeno sam razluCio da moja oast spreeavanje bolesti, ne i l. Bile su mf potrebne godine
da otkrijem puni znacaj ovoga, da aucim da proe
maticnoj deci Samerhilu pomafe slooda terapija. Misblm da moj glavni posao da mimo sedim
i odobravam sve ono sto dete u sebl ne odobrava, to
jest da poku~avam da slomijem detinje nadsveso, je
govu mdnju prema sebl samom.
Novi deeak psuje. Smeskam se i govorim: Samo

nastavi! U psovanju nema niceg loseg!c Cinim to isto
i kad ree masturbacij:i, laganju, kradi i ostalim
drustveo osudivanim radnjama.
232
Aleksandar S. N il
Pre izvesnog vremena imao sam malog decaka koji

obasipao pitanjima: Koliko si platio ovaj sat?
Koliko sati? Kad se zavclava polugodiSte? Bio
vrlo uznemiren i nikad ne i saslusao odgovore koje
sam mu davao. Znao sam da izbegava krupno pitanje
na koje stvari zeli odgovor.
Jednog dana dosao u moju sobu i postavio niz
pitanja. Nisam odgovorio i nastavio sam da citam knjigu. Posle desetak pitanja, podigao sam pogled i uzgred
rekao: Sta si ti to pitao? Odakle dolaze ?
Ustao crveneci. Ne zelim da znam odakle do
laze , rekao i izlazeci tresnuo vratima.
Vratio se posle desetak minuta. Odakle ti pisaca
masina? Sta igra ove nedelje ioskopu? Koliko ti
godina? (Pauza) , nek sve ide dodavola, odakle dolaze ?
Dao sam mu tacan odgovor. Nije se vise vraeao
da mi postavlja nova pitanja.
ciscenje smeca uvek tezak posao. On postaje
podnosljiv samo zahvaljujuCi zadovoljstvu koje se oseea
kad se vidi kako nesrecno dete postaje srecno i slobodno.
Druga strana medalje dugo, zamomo proucavanje deteta, bez vidnog uspeha. Covek radi sa detetom godinu dana i ushicen kad na kraju godine
pomisli da decak izlecen od krade. Decak jednog
dana ponovo pocinje da krade i nastavnik gotovo ocajava. Cestitao sam, tako, samom sei zbog jednog ucenika, pet minuta kasnije uleteo nastavnik i rekao
mi: Tomi opet krade.
Ako detetu kafete neku zivotnu istinu ili ako vam
poveri svoje nevolje, ono pocinje da prenosi ose.Canja, to znaci da vas obasipa svim svojim emocijama.
prenos osecanja izuzetno jak kad malom detetu
razjasnimo rodenje ili masturbaciju. U jednoj fazi moze
233
eak da uzme oik negativnog prenosa, prenosa oseeanja mrZje. Kod nonalnog dete,ta ova negativna faza
traje dugo, i ubrzo sledi pozitivan prenos ose
canja ljubavi. Preneto oseeanje se kod deteta lako rastace, ono uskoro zaoravlja sve meni i njegove emocije se okrecu ka drugoj deci i stvarima. Posto sam
zamena za , prirodno da se kod devojcica raz.
vija jaOi prenos osecanja nego kod deeaka, ali ne mogu
da kafem da se kod devojcica uvek razvija pozitivan,
kod deCaka negativan prenos. Naprotiv, iimao sam devojCice koje su, za izvesno vreme, ispoljile prilicno
zestoku mrfnju prema meni.
U Samerhilu sam i nastavnik i psiholog,
tada sam polaJko otkio da eovek ne moze da igra
uloge. Morao sam da odustanem od toga da budem
psihijatar, jer veCina ucenika ne moze mnogo da radi
sa covekom koji im ispovednik. Deca postaju razdrazljiva i uvek mnogo strahuJu od kritike. Staw~.
ako pohvalim crtanje nekog deteta, onda izazivam ljuomoru ostale dece. Zapravo, ne i trebalo da psihijata.r
ZiV1i skoli i ne i trebalo da se deca zanimaju za
njega u drStvenom smislu reei.
Sve psiholoske skole primaju blpotezu podsvesnom, to jest nacelo da svi imamo skrivene zelje, ljubavi i mrfnje kojih nismo svesni. arakter komi
nacija svesnog i nesvesnog ponasanja.
Mladic koji i kucu svestan da hoee da
stelkne novac iti stvari, ali ne poznaje duoki motiv
koji ga nagoni da izabere takav nacin sticanja novca,
umesto drustvenog naCina - zarade. motiv skriven i zato ga moralne pidike i kafnjavanja nikad nece
izleciti. Grdnje dopiru samo do njegovih u!iju, kaznu
oseca samo njegovo telo. Pridike i blnjavanja nikad
prodiu do podsvesnog motiva koji kontrolise njegovo ponasanje.
234
Aleksandar S. Nil
Iz tih razloga, religija putem pridike ne moze da

dosegne do decakove podsvesti. Kad i medutim jedne
n?Ci ~jego_v dusebriZik otisao s njim 'u kradu, ta radDJa 1 p~ela. d~ ras~ace deCakovu rZnju prema sa~om seb1 k<;Ja lkva za njegovo asocijalno ponasaJe. Saucesn1cka iskost naterala i deeaka da razmislja na d:r:ugi nacin. Leeenje prvog u nizu mladih lopov8
zapoeelo kad sam mu se pridrufio u kradi kokosaka
n.~seg suseda, ili kad sam mu pomogao da opljacka
fIJoku kojoj stoji skolski dZeparac. Delo dotiee podsve~t tamo gde reoi ne mogu. Zato Ijubav i odobravanJe tako eesto izleeiti detinje proeme. Ne kaZem
da ljubav izleciti detinje proeme. Ne kafem da
~ ljubav izl~iti sluc~j aikutne klaustrofoblje ili slu~j
izrafenog sadizma, 11 , uopste uzevsi, izleeiti veCinu
mladih lopova, lafuva i stetoeina. Dokazao sam na delu
da su sloboda i odsustvo moralne discipline izlecili
mnogu decu za ciju buducnost izgledalo da se
svesti zivot provede u zatvoru.
Izgleda da istiska sloboda zajednici, kao u Saza mnoge cini sto psihoaaliza cini za pojedinca: oslobada ono sto sakriveno. daSak
s~ezeg vazduha koji struji kroz dusu i cisti od m:rZnJe prema samoj sei i prema drugima.
~e7hilu,
Borba za mladost borba bez rukavica. Niko od

ne moze da bude neutralan. Moramo stati na jednu
111 drugu stranu: autoritet ili sloboda, disciplina ili
samoupravljanje. Nikakve polu-mere nisu moguce
situacija nalafe hitno delanje.
'
Biti slobodna dusa, srecna na poslu, prijateljstvu ~ v~, ili blti t~n zblr konflikata koji mni
sebe 1 lJudsk1 rod - p1tanje zavestanja koje roditelji i nastavnici ostavljaju svakom detetu.
~as
235
Kako sreca moze iti podarena? odgovor gla

si: Ukinite autoritet. Dozvolite detetu da bude to
jeste. Ne muvajte ga unaokolo. Ne ulite ga. Ne pridi
kujte . Ne podil.ite glas njega. Ne terajte ga da
ilo ta 8ni. V5 odgovor motda ne glasi tako, a1i ako
odijete moj, onda ste dutni da nactete olji.
VI
RODITEUSKI PROBLEMI
UUBAV 1 MRZNJA
Dete stice savest od majke, , ucitelja, svestenika - uopste uzevsi, od svoje sredine. Njegova nesreea
rezultat sukoba izmec:tu svesti i ljudske pJirode
ili, Frojdovim reCima, izmec:tu njegovog super-ega i id-a.
Savest moze da izvojuje tako potpunu pobedu da
deeak postaje kaluc:ter i potpuno se odriee telesnih prohteva i svega ovozemaljskog. U vecini slueajeva stvara
se kompromis koji se delimicno odnoi izreka: i~
nim danima sluiiti c:tavolu, nedeljom oguc.
Ljubav i mrinja nisu suprotnosti. Suprotnost ljubavi ravnodusnost. Mrinja ljubav koja se izokretanjem preobratila u drogu stranu medalje. Mrinja
uvek sadrZi delic straha, ikao sto pokazuje slueaj de
teta koje mrzi mlac:teg brata. Njegova mrfnja prouzrokovana strahom od gubltka maj&e ljubavi, takode i strahom od sopstvenih razmisljanja osveti bratu.
Kad Ansi, jedna buntovna eetrnaestogodiklja
devojcica iz Svedske, dosla u Samerhil, njen prvi postupak prema meni i da me udari nogom kako
238
Aleksandar S. Nil
i me razljtila. sam i nesrecna zamea za

~oga mrzela i koga se plasila. Nikad nije dozv()lJava~ da ~ sedi . kril, niti na bilo koji nacin
pokaz1vao ljbav. Ljbav prema preobratila se u
mrznj z~og _to?a sto nije .reagovao na njenu ljubav.
U Samerh1l IZenada nasla novog koji ne post
pa _strogo, oca.~oga se plasi. Tada njena rZnja

izb1la na \s. Dokaz da ta mrinja ila samo
prikrivena ljbav cinjenica da iduceg dana ila
1zuzeto nezna i Ijbazna prema meni.
Sh~atiti puni smisao Asiog napada na mene na~ag~lo 1, pre svega, znati i razmeti pric njenom
~zv1toperenom . ~~avu pre-?1~ seksu. Dosla iz jedne
skole za devo1c1ce ko303 su cenice zabacenim
coskovima raspravljale seks kao nezdravom i prljavo. Mrzja r sadrzavala veli~i~. delom_ mrij r seksualni pitajima, koju
~ _ sad1lo repres1vo vaspitanje. Isto tako ila jaka
i 3 rz. r~ majci koja cesto kZnjavala.
.
Malo rod1tel3a shvata da kazjavanje pretvara
lJu?a~ svog deteta rz. Vrlo tesko razabrati
mrzn1 kod deteta. Majke koje ri da su nji
~ova deca P.osle batia ezna ne zaju da rinja
1zaz~a~ ~m odmah potista. Ali potisnta osecanJa s i mrtva; samo spavaj.
. N~ i se trebalo uzasavati decije mrzje r
~od1tel11~a, buduci da uvek potice iz perioda kada
~ (~ete b~lo egoi.st. Malo dete trazi ljubav i . Svaka
l~~t1ta ~ .. svak.1 .udar~c, svaka povreda za g znaci
l1sa;:a1e I1bav1 ~ moc1. Svaku majcin grdnju dete tumac1 ovako: Ma1ka voli. Svaka oceva zabrana
( Ne diraj to!) zaci: i stoji na t. Da sam
samo veliki kao !
. Da, kod deteta postoji mrznja prema roditeljima
01/1 ni priiZo i k opasna kao rfnja rodi~
239
telja prema detet. Roditeljska zanovetanja, grdnje,

udarci i pridike, reakcije su izazvane mdnjom. Tako
dete roditelja koji se ne vole ima male izglede zdrav
razvoj, jer uvrezena navika takvih roditelja da se
iskaljuju na detetu.
d dete ne mofe da na4e ljubav, ono kao zamenu
tra.Zi mdnju. ne obraea pamju na mene. Ona
ne voli. Voli u malu sestru. Nateraeu da
obrati pZnju n. Hoeu!c 1 dete lomi namdtaj.
Svi proemi decijeg pondanja u osnovi proistiOu. iz
nedostatka ljubavi. Sve kazne i moralne pridiike jednostavno poveeavaju tu rfnju, one nikad ne lere p:roem.
Posednicki odnos roditelja prema detetu tako4e

okolnost koja izaziva mrfnju kod deteta. Ono mi te
stege, ali ih istovreeno i zeli. Ponekad se taj unutar
nji konflikt ispoljava kao okrutnost. dnja prema posesivnoj majci potisnuta, ali p<>Sto emoc:ija mora
uvek da d neJki ventil, dete sUJtira macku ili udara
sestru, jer to lakse nego pobuniti se protiv majke.
Postalo uoieajeno reei da u drugima mrzimo
ono sto i u sei samima. Uoieajeno iJi ne, to t.
Mrfnju koju smo primili u detinjstvu prenosimo na
svoju decu, cak i ako ismo zeleli da im pruZimo
ljbav.
Receno da, ako ne mofes da mrzis, nisi u stanju ni da volis. Mozda. Meni tesko da mrzim i nikada
nisam i u stanju da pruZim deci ono sto i se moglo nazvati lienom 1jubavlju, sigurno nikad sentimenta1nu
ljubav. Ree sentimetalan tesko definisati. mom
misljenju, to pridavanje labudovili osobina nekoj
guski.
d s lecio Roberta, palikucu, lopova i potencijalnog ublcu, preneo sam na sebe, prirodno, njegow
mrfnju i ljubav prema . Jednog dana , posle raz-
Aleksandar S. Nil
240
govora sa mom, istrcao napolje i petom zgnjecio ve~i

kog puza. Kad mi to ispricao, sam ga ~amol~?
da mi opise puza. Odgovorio : Dugacka, ruzna, lJIgava zivotinja.
.
Pruzio sam mu list hartije i zatrazio da mi nap1se
rec puz. Napisao Snail.*
Pogledaj sta si napisao, rekoh.
Iznenada prsuo smeh. Uzeo olovku 1 ispod napisao:
Sail
S. Neill.**
Nisi shvatio da sam ta dugaoka, ruza, ljigava

zivotinja na koju si hteo da skoeis, zar ne?, primetio
sam uz osmeh.
Dotle nije ilo apsolutno nikakve opasnosti
decaka. Bilo dobro za njega da ga ucinim svesnim
mrznje prema meni. No, pretpostavimo da sam. nastavio da govorim esto poput ovoga: Naravno, sam
i puz ali ti u stvari ne mrzis mene, ti mrzis deo sebe
koji predstavljam. Ti si ljigava zivotija koja s~
mora uiti. Ti si uijao neku osoblnu koja u teb1,
itd. i, mei, ila opasna psihijatrija. Robertov
posao da se igra klikerima i da pusta zmaje~e. Sve
sto ili ilo koji drugi nastavnik ili .doktor ~m
pravo da uradimo jeste da ga oslobod1mo konflikata
koji ga sprecavaju da pusta zmajeve.
.
Roditelj koji oeelkuje zahvalost zna sta
clecijoj prirodi. Deca mrze da ilo kome budu duza.
Dugo sam osecao ozlojedenost ucenika koje sam ~es
platno ili znatno izoj skolarini dr~ao Sa~erh1lu.
Pokazivali su vise mrzje prema m nego sv1h dvadeset ucenika koji su placali punu skolariu.
*snail (engl.) - p~z.
.
. .
** ime autora se slicno izgovara i p1se kao rec puz.
(prim. prev.)
v
241
napisao: Ne mo.Zemo se zrtvovati za druge, da ne

poenemo da mrzimo one za koje smo se zrtvovali.
tacno. 1 obratno istinito: ne mozemo se
zrtvovati za druge, da oni za koje se zrtvujemo ne
poenu da mrze nas. Veseli darodavac ne tra!i zahvalnost. Roditelji koji oeekuju od dece da budu zahvalna
uvek su osudeni na razoCa.renje.
Sve svemu, svako dete oseca da kaza u
stvari mrZ.nja, ona to, naravno, i jeste. Svako novo
kainjavanje povecava mZnju ikod deteta. Ako posmatrate pravog konzervativca koji ka!e: Verujem u telesno kainjavanje, uvek cete u njemu otkriti coveka
koji mrzi. Ne mogu dovoljno da naglasim da mdnja
rada mr7.nju i da ljubav rada ljubav. Nema drugog nacina da dete bude izleceno od mZnje osim pomocu
ljubavi.
RAZMAZENO DETE
Razmaieno dete - uzevsi rec razmazeno u kojem
god hoeete smislu - proizvod razmaienog drustva.
U takvom drustvu, razmazeo dete se bojailjivo hvata
ukostac sa Zivotom. Umesto prave sloode koja znaci
voleti, ciji smisao ne poznaje, njemu dozvoljena razuzdanost.
Razmaieno dete napast za sebe i za drustvo.
Mozete ga uociti u vozu kako se batrga preko nogu
putnika i vristi hodniaima, ne obraeajuCi pa:Znju
na preklinjanje svojih iscrpenih roditelja da bude miro - mole lkoje vec odavo cuje.
Kasije, kad razmaieo deiste odraste, se
u zivotu losije salazi cak i od deteta podvrgnutog preteranoj disciplini. Razmazeno dete straso samozivo.
izrasta u ooveka kojii razbacuje odecu celoj
242
Aleksandar S. Nil
spavacoj soi, ocekujuci da mu k pokupi. Naravo, razmazeno dete, sada odraslo, dozivljava moga
odbacivanja.
esto razmazeo dete jedince. Posto vrsnjaka sa kojima i se igralo i admetalo, se poistovecuje sa roditeljima: zeli da radi isto sto i i.
Posto ga roditelji smatraju svetskim cudom, i podsticu to ocigledno starmalo ponasanje, plaseCi se da
, ako mu se makar i najmanje suprotstave, izguiti
njegovu ljubav.
Ovakav stav ponekad secem i kod astavika
koji maze ucenike. Takvi astavnici zive sta~no~
stau da izguiti omiljenost medu decom. JI
hov stra siguro vodi razmazeosti. Dobar astavnik
i!i rotlitelj mora sei da razvija objektivost i da
iz odnosa sa deteto iskljuci sopstvee komplekse, sto,
p1iz11ajem, i lako, jer cesto ismo svesi svojih komplcksa. Na primer, sr majka opasosti da
azmazi svoga sia, jer skloa da ga obasipa pogres11o vstom ljubavi. U Samerhilu razmaie deeak
v~k tezak pustahija. On iscrpljuje moju z jer
ona zamena za majku. Opseda pitajima: Kad se
za\'siti ovo polugodiste? Koliko sati? Mogu li doti nesto novca? Podloga svega toga to sto mrzi
svoju majku. Motiv 1koji ga pokrece da postavlja sva
ova pitanja zelja da uzemirava majku. Razmaiea
dc:ojcica uvek pokusava da od mene izudi k reakciju jcr sam zamena za . oicno trazi
~akciju ljubavi, vec mrzje. Razmaiea pridoslica
mi sakiti pekalo ili reci drugoj devojcici: Nil te
tazi, sto zapravo znaci da zeli da Nil trazi u.
Razmazci decaci i devojCice su mi lupali vrata
i k1-ali stvai samo da i izudili eku moju reakciju.
S\ako razazeno dete mzi da izeada bude strpao
u mnogoclanu porodicu. Ono od i mog s
243
oce~uje isto onakvo popustljivo ophodenje na kakvo

aviklo 1kod svojih dragih roditelja.
Razmaieno dete oicno doija isuvi5e veliki dZ~
parac. esto se naljutim kad primetim da roditelji salju
detetu za trosak novcanicu od pet dolara, dok sam im
zbog ekonomske ugrozeosti odorio niZu skolarinu ili
ih cak oslobodio plaeanja.
Detetu ne treba davati sve sto zatraZi. Uopsteno
govoreei, deca danas dobljaJu suvise, toliko mnogo da
prestaju da poklo. Cesto roditelji koji dovoljno
vole svoju decu preteruju davanju poklona. Takvi
roditelji moraju to da nadoknade prave6i od roditeljske ljubavi predstavu i obasipaju6i decu skupim poklo~ma, gotovo isto onako kao sto muskarac koji
everan rasipicki kupiti supruzi bundu koju inaee
moie sei da priusti. pravilu nosim poklon
kcerki svaki put kad idem London, ona zato i ne
ocekuje da doije neki dar. Razmaieno dete retko ilo
sta vrednuje. doblje nov, hromiran icikl sa tri
brzine, koju nedelju kasnije ga tdkom cele noei ostavi
apolju na kisi.
Razmazeno dete vrlo cesto predstavlja za roditelje
jihovu drugu zivotnu sansu. l sam iskoristio zi. vot, jer toliko mnogo ljudi ometalo, ali moj sin
imati svaku priliku da uspe tamo gde sam podbacio. Upravo ovakva motivacija nagoni koji nema
muzicko obrazovanje da insistira na tome da njegov
sin uci da svira klavir. Iste pobude nagone majku, koja
se zbog braka odrekla karijere, da salje kcerku na casove baleta, ialko dete trapavo. Roditelji poput ovih
teraju bezbroj decaka i devojcica da izaberu posao i
studije koje i, prepusteni sebl, nikad ni snu ne
i odabrali. Siroti roditelj ne moze da odoli svom osecanju! oveku koji razradio bericetan posao -
Aleksandar S. Nil
244
sti odevanja vrlo tesko pada saznanje da njegov sin

1eli da bude glumac ili muzicar, ali t~. ~ ces~o doga!1a:
Zatim postoji i razmaieno dete 1 maJ~a ne. zeli
da ono ikad odraste. Materinstvo posao, al1 ne 1 dozivotno zanimanje. VeCina zena to shvata, ali c~sto mozemo cuti primedbu neke majke kcerci: Suv1se brzo
raste!
Detetu ne treba dozvoliti da krsi licna prava ostalih. Roditelji koji ne zele da razma~e svoje det~ moraju
da praYe razliku izmedu slobode 1 raspusnost1.
1 AUTORITET
Pre nego sto psihologija otkrila znaeaj podsvesnog, dete smatrano razumnim m, sposobnim
da odlucuje da 1i da Cini dobro ili zlo. Smatralo se
da mu mozak neispisan list koji svaki savestan nastavnik treba samo da ispBe.
Sad shvatamo da vezi sa detetom nema niceg
staticnog i da ga u potpunosti karaktepsu . dinamic~i
porivi. Ono teZi da akcijom izrazi svoje z7IJe. ? pr1rodi samozivo i uvek tezi da isproba sv~JU ~. Ako
u svemu ima seksa, onda svemu takode ima 1 nagona
za moCi.
.
Vrlo malo dete verovatno uocava da buika naJbolje izrazava njegovu nad okolinom. Reagovanje
odraslih na buku moze u njega da usadi nesrazmernu
predstavu znacaju buke, ili mu buka sama s
moze iti dovoljno vazna.
Buka se cesto suzblja u jaslicama, ali se pre toga
odigrava jos jedno potiskivanje, i to ono vezi s
navikavanjem deteta na cistocu. Mozemo samo da nagadamo da se dete oseca mocnim vrseci ekskretorne radnje. cini se da mu vrsenje nufde mnogo znaci, jer
245
to njegov prvi cin pravljenja. Kaiem da to mozemo

samo da naslutimo, jer niko ne moze da kate sta oseca
i misli dete od jedne ili dve godine. Sigurno da postoje deca od sedam-osam godina koja imaju snaino
osecanje moci pri vrsenju ekskretornih radnji.
Normalna zena se i lava, neuroticna se plasi
misa. Lav stvaran, ali mis predstavlja potisnuto interesovanje koje zena strahuje da prizna. Potiskivanjem,
decije zelje takode mogu da se preorate fobije. Mnoga deca imaju noene more: plase se duhova, razojnika
ili batlka. Neupuceni roditelji cesto veruju da za
ove more kriva dadiljina prica, ali dadiljina prica daje
samo oik foji. Koren more potiskivanju seksualnog interesovanja od strane roditelja. Dete se plasi
sopstvenih zapretanih interesovanja, kao sto se i zena
koja ima foju od misa plasi svojih.
Potiskivanje ne mora da bude prevashodno seksualno. Ljutiti otac koji viee Prestani da galamis!
moze da preobrati decije interesovanje za buku interesovanje puno straha prema ocu. Kad detetu zelja
sputana, ono mrzi. Kad trogodisnjem decaku uzmem
igracku, on me u kad mogao.
Sputana zelja pocetak mastanja. Svako dete
zeli da bude veliko, svaki cinilac njegovoj okolini
govori mu da m. Dete osvaja svoju okolinu bezeCi od nje, dizuCi se na knilima i profivljava}uci svoj
san masti. Amcija da se postane masinovoda
izraz motiva za moei: upravljati vozom koji juri velikom brzinom jedna od najoljih ilustracija moei.
Petar Pan omiljen medu decom ne zato sto ne
raste, vec zato sto moze da leti i bori se sa piratima.
Kod odraslih oiiljen zato sto i oni fele da udu
deca koja se ne bore i nemaju odgovomosti. Ali nijedan
decak stvarno ne feli da ostane deeak. 2:elja za moei
goni ga dalje.
246
Aleksandar S. Nil
Potiskivaje deCije buke i radozalosti izvitoperava prirodnu deciju ljubav prema moCi. Mladi koje azi
vaju delikvetima i za koje se uopsteo kaZe da pate
od suvise cestog poseCivanja ioskopa, pokuSavaju da
izraze moe koja ila potisum. Dosao sam do zakljucka da asocijalan decak, voda d koja razija
prozore, u uslovima sloode uglavnom postaje cvrst
pristalica zakoa i reda.
Asi ila predvodnik krsilaca propisa u svojoj
skoli, i skola i mogla da obuzda. Dve i posle
dolaska u Samerhil, pocela sa mom veselo da se
koska, ali to ubrzo prestala da bude igra. utirala
me i grizla prJizo tri sata, govoreci sve vreme da
me aterati da izguim strpljenje. OdijajuCi da se
razljutim, astavio sam da se osmehujem, sto ilo
aporno. Napoko d od astavnika seo i
tiho da svira i Asi se smirila. Uzrok jenog d
i delimico seksualan, ali sam sto se tice
njeog odnosa prema moei - kao upravitelj skole i
oliceje zakoa i reda.
Asi zivot smatrala prilico konfuzim. U Samehilu i ilo zalkoa koje i krsila i osecala se
kao ria suvom. Pokusala da druge podbo<Ie na
nestasluk, ali uspela samo sa vrlo malom decom.
Pokusala , jos jedom, da povrati moe koju bese
navikla. U stvari volela zako i red, ali u domeu

zakoa i reda kojim su vladali odrasli i imala dovoljo prostora da izrazi svoju moe. Zato , kao aj
bolju zameu, odabrala put u protiv zakona i reda.
Nedelju d posle jenog dolaska imali smo opsti skolski zbor. Asi stajala strani i svemu se
podsmevala. cu da glasam za propise, rece, ali
samo sale radi, da i postojali neki propisi koji i se
mogli krsiti.
247
Ustala nasa domoupravi<t:eljka: Ansi pdkazuje

da ne zeli propise kojih se svi pridrzavati, predlazem da uopste emamo propise. Hajde da Zivimo
haosu.
Asi povika: Ura! i povede ucenike iz sobe.
lako poslo za rukom, jer su deca ila manjeg
uzrasta, na kome drustvena svest jos uvek nedovoljo razvijea. Odvela ih do radioice kojoj su se
svi aorZali testerama. Najavili su nameru da poseku
vocke. sam, kao i i, otisao da kopam baSti.
Desetak miuta kasnije, Ansi mi prisla ~
treba da uradimo da obustavimo haos i opet uvedemo
propise? - upitala agim toom.
Ne mogu da ti dam ikakav savet, odgovorih.
Mozemo li da sazovemo drugi opsti skolsk,i zbor?c
upita.
Naravo da mozete, ali njega u doei.
Odlucili smo da bude haos. Otisla i nastavih da
kopam.
Ubrzo se vratila. Oddali smo deciji sastanak,
rece, i izglasali smo da oddimo pravi zor. ~
ctoei?
1tPravi skolski zbor? Da, doci CU.
Ansi sasmku ila ozblljna i miru smo
usvojili propise. Ukupna steta ucinjena za vreme haoticog perioda: jedna pretesterisana veSalica.
Asi godiama nalazila zadovoljstvo predvo
deju skolske bande protiv autoritem. Podstieuci
bunu, radila nesto sto mrzi. Mrzela nered. U duini duse, ona ila grac!anin veran zakonu, ali
imala jaku zelju za moci. Bila srecna samo kad
upravlja drugima. Buneci se protiv nastavnika, pokusavala da postane vaZija od njih. Mrzela zakone
zato sto mrzela moe onih koji ih stvaraju. Identifi
kovala se sa svojom majkom koja ju kazjavala .i sadi-
248
Aleksandar S. Nil
sticki se ophodila prema drugima. Mozemo da pretpostavimo da njena mr:Znja prema autoritetu ila, objektivno, mr:Znja prema majcinom autoritetu, subjektivna
mr:Znja prema majci-gospodarici u njoj samoj. Nalazim
da se ovakvi slucajevi poremecaja nagona za moci
mnogo teze lece nego slucajev.i poremecaja u osati
seksa. Relativno lako se moze uCi u trag incidentima
i poukama koji su u detinjoj svesti stvorili losu predstavu seksu, ali uCi u trag hiljadama incidenata i
pouka koji su od deteta stvorili licnost koja svoju moe
ispoljava sadisticki, zaista tesko.
Seeam se jednog svog neuspeha kad sam predavao u Nemackoj. Bila mi poslata Maroslava, trinaestogodisnja devojcica slovenskog poreikla. Jako mrzela svog . Za sest meseci, ta devojcica naprav.ila
citav mali pakao od mog boravka u ~koli. Napadala me
na skolskim sastancima i jednom prilikom predlozila da me iskljuce iz skole zato sto sam beskoristan.
Imao sam tri slobodna dana i taman da u:Zivam
pisuci knjigu, kad , na zalost, odrzan drugi skolski
sastanak na kome su izglasali (naravno, sa jednim glasom protiv) da treba da me zamole da se vratim. Maroslava uvek govorila: Necu da imam u skoli ilo
ikakvog gazdu. Bila osoba snaznog ega i zeljna moCi.
Rukovali smo se kad odlazila (morao sam da saop
stim njenoj majci da ne mogu da izlecim).
, rekoh ljubazno, nisam ti bas mnogo pomogao, zar ne?
Znas li zasto? upita sa prikrivenim smeskom.
Reci cu ti. Prvog dana kad sam dosla u skolu pravila
sam neku kutiju, ti si mi rekao da upotrejavam
mnogo eksera. Od tog casa sam znala da si bas kao i
svi drugi skolski upravitelji na svetu - gazda. Od tog
trenutka ti uopste vise nisi mogao da mi pomognes.
U pravu si, rekoh. Dovidenja.
249
Mr:Znja Cesce moze da bude OSUjecena moe nego

osujecena ljubav. ovek prosto mogao da oseti mrZ
nju koja izbljala iz Maroslave. Traganje za moei
isto tolilko zenska koliko i muska osoblna. Uopste uzevsi, zena te!i moei nad ljudima, muskarac nad stvarima. I Maroslava i Ansi su, bez svake snnje, trafile
moc nad ljudima.
Nijedno dete ispod osam godina nije seblcno, vec
samo egoist. Savest sestogodisnjeg decaka, koga otac
uci da bude neseiean i i ga kad sebican, u pocetku objektivna: moram da delim svoje slatkise
kada otac gleda. Ali, proces identifikacije pocinje.
Decak zeli da bude veliki kao otac, sto predstavlja
motiv moCi. On zeli da ima od majke isto koliko i
otac; identifikuje se sa ocem. U tom procesu on preuzima ocevu filozofiju. Postaje mali lkonzervativac ili
mali lieral. Savest, koja ranije ila ocev glas spolja,
sada postaje ocev glas iznutra.
DevojCice koje su majke tukle, tuku i same kad
odrastu. Odlican primer za to decije igranje skole:
dete koje izigrava ucitelja sve vreme udara packe.
.telja deteta da bude odraslo zelja za moCi. Ose
inferiornosti kod deteta stvara i sama velicina odra
slih. Zasto odraslima dozvoljeno da sede do kasno
t1 noe? Zasto imaju najbolje stvari: pisace masine, automobile, dobre alatke, satove?
Kad se brijem, moji ucenici odusevljeno sapunjaju
lica . .telja za pusenjem , takode, prvenstveno zelja da
se bude odrastao. Uopste, jedinceta najosujecenija i zato skoli najteze da se izade sa njim
na kraj.
Jednom sam napravio gresku dovevsi jednog ma
log decaka u skolu deset d pre g sto su stigli
ostaH ucenici. Bio vrlo srecan sto ~ muva sa
!'.tavnicima, sedi u zbornici i ima zasebnu spavacu sou.
250
Aleksandar S. Nil
Kad su stigla ostala deca, postao vrlo edrustve.

Ddk i s, g da se aprave i poprave.
razi predmeti, kad su dosli ostali, da unistava
stvari. Bese mu povrede s. Izneada r da
prestae da bude odrastao, r da spava s sa
~etvorico decaka i da ide rano u krevet. Njegov zuca protest v da odluci da vise ikad
pruzi detetu priliku da se idetifikuje sa odraslima.
S osujecea rada zlo. Ljudska i su
dobra, zele da i dobro, da vole i budu voljea.
MrZja i pobuna su s osujecea ljubav i osujecena .
LJUBOMORA
Ljuboora izrasta iz posesivosti. Da polna lju-
bav cista trascedecija sebe, muskarac i se radovao

kad vidi da jegova devojka ljui drugog, jer i mu
ilo milo sto srecna; ali l ljubav posesiva.
Zloei iz ljubomore vrsi upravo covek sa izrafeim ose
m posedovaja.
Odsustvo ilo kakve vidljive l ljuboore me

~u ziteljia ~robrijana avodi nas na pomisao da
lJuboora mozda usprodukt nase slozenije civilizacije.
Ljuboora se rada iz kombinacije ljubavi i posesivnosti
r voljeno objektu. Cesto se kaie da ljubomoran
mus~arac oblcno ublja suparniika koji pobegao
sa nJegovom suprugom, vec ublja suprugu. On verovatno uija zenu zato da i svoj posed stavio izvan
ilo cijeg domasaja, bas kao sto zecica pojesti mladuncad ako ljudi suviSe premecu zecice rukama.
Infantilan ego mora da ima sve ili ista - ne z
da deli.
251
Ljuoora ima vise veze sa moci nago sa seksom.

Ljuomora reakcija koja prati povrec1en ego.
isam prvi, nisam omilje. Stavljen sam u podrec1en
poloiaj.c Takva , sigurno, psihologija ljuomore sa
k se, recio, susreeeo kod profesionalnih pevaea
i glumaca. Za vree studetskih dana skl~pao sam p~
zanstva sa glumcia na jednostavan n: rekao b1h
i da onaj drugi koiear u postavi los.
Kod ljuboore uvek postoji sasvim odrec1en strah
od guitka. Operska pevacica rzi drugu priadonu
strahu da aplauz koji sama doblje :IZguiti trajaju i jacini. Doista, poredenja radi, moguee da se
strahu od gubltika prestiia z pripisati vise slueajeva ljuboore nego svi ljubavni suparnicima na
svetu.
U porodici mnogo toga zavisi od oseeanja starijeg
deteta da cenjeno. Ako samoregulacija ulil~
toliko nezavisnosti da nije potrebno da stalno traf1
odobravanje roditelja, onda detinja ljuboora ~
prinovu u porodici iti n nego kad i bilo
esloodno, vezano uz ajcine skute, zato nikad
sasvi nezavisno. ne znaci da roditelji treba da
stoje strani i s posatraju kako starije dete
reaguje na lade. Od potetka treba izbegavati svaki
postupak koji i g da ljuomoru, .kao to
, na prier, suvise oeigledno hvaljenje pred
posetiocia. Deca svih uzrasta iaju istaneano s
pravde - ili nepravde - se udri roditelJi
postarati da mlade dete ni na koji nacin ne bude favorizovqr niti da bude dato prvenstvo u odnosu na
starije, d to gotovo neoguce izbeci u potpunosti.
Starije bratu se z uciniti nepravednim vec
i to sto sisa na ii grudima, mada mora
da bude tako ako oseea da mu bllo dopusteno da
252
Aleksa11da,- S. Nil
- - - - - - - - ------
253
--
~rmalno P~vozivi svoj stadijum sisanja. Potrebno nam

Jve mnogo v1se dokaza ~ is?1o izveli pouzdan zakljucak ovom vaspektu. N1sam 1mao iskustva sa reakoija1!1~ ur~vnotezene dece na dolazak prinove, i ne znam da
lI ljubomora stalna karakteristika ljudske prirode.
. ~1:1gotrajno iskustvo sa decom navelo me da

z~kljuc1m. da_ mnoge osobe kasnijem zivotu sa izvesm ogorcenJem pamte ponesto od onoga sto su dozi~~le ka~ i:iepravd1;1 j~s doba zabavista. naro
~1to sl1:1~aJ sa secanJ1ma na dogadaje prilikom kojih
staJe dete ilo. kaznjeno za nesto sto uradilo
ml~de .. .''Uve~ _sam ~~ za sve i kriv! - vajkaju se
~OJ.I su 1!1 s~ deca u porodici. U svakoj svadi
1;1 kOJOJ placc automatska reakcija zauzete majke
da prasne staije dete.
Osmogodisji Diim imao i da Ijubl svakoga_ ko~a srete. Njegovi su poljupci bili vise nalik
n~ s1sa~~e nego na ljuljenje. Zakljucio sam da Dzim
n_1ka~ p~e\-azisao svoje infantilno interesovanje Z<l
s1san~e. Kup1_0 sam mu boCicu sa cuclom. Svake noCi
kad odlaz na spavanje Dzim i poneo bocicu sa
s~bom .. Ost~li dccaci, koji su se pocetku neobuzdano
k1kotal1 (pkri\ajuci tako s\oje interesovanje za bocicu
sa c_1:1clom), ~~~ .~ po~!ali. Ij1;1omorni na Dzimija.
Dvo_pca ~~t~az1sc 1. Dz1m 1znenada postao mladi
brat. kOJI ~ d\" dobio monopol nad majcinim
?u_?1m~. Sv1ma sam im kupio bocice. Cinjenica da su
~h ze\c\1 dokazujc da su ovi decaci jos uvek sacuvali
tcrcsovanje za sisanje.
Lju~?_mora nesto cega se treba posebno cuvati
u tp~za_JI. ~~k su i poncki nasta\'ici Ijubomorni ako
pos~tc1 dob11u kak\:o specijalno \; ako kuvarica
~- sparglu ek<;>m. starijcm uccniku, ostali poceti da
zamure smatra1uc1 g kul1injskim ljuimcem.
Pre nekoliko godina, kada smo doblli onnarice za

alat, doslo do nepriHka u skoli. Deca roditelja koji
nisu i1i u mogucnosti da im priuste dobar alat postala
su ljubomoma i sledece tri nedelje su se pooasala neduStveno. Jedan decak koji doro znao da rukuje
alatom pozajmio avion. LupajuCi cekicem ostroj
ivici izvuikao gvozde iz aviona i, naravno, pokvario
ga. Rekao mi da jednostavno zaboravio kako se to
radi. Svestan ili nesvestan, taj cin razaranja potekao
iz ljubomore.
Mozda nemoguce obezbediti svakom detetu zasebnu sobu, ali i svako dete trebalo da ima kutak
kojem moze da radi sta mu volja. U ucionicama
SamerhHa svaki ucenik ima sopstveni sto i prostor i sa
radoscu ukrasava svoj kutak.
Ponekad se ljubomora javlja u vezi sa individualnim easovima. Zasto Meri doblja individualne easove,
ne ? Ponekad se devojcica namemo i svesno ponasala kao proematicno dete samo da ila ukljucena spisak individualnih easova. Jednom jedna
devojcica razlupala prozore, i kad upitana ~ta
time htela, odgovora : 1:elim da mi Nil da individualni eas. Devojcica koja se ovako ponasa oicno
devojcica kojoj otac, njenoj proceni, nije posvetio
dovoljno paZn.je.
Posto deca sa sobom u skolu donose svoje domace proeme i ljubomore, od eega najvise strepim radu jesu pisma roditelja. Jednom sam i prin!en da napisem nekom : :11Molim vas, ne pisite
svom sinu. Svaki put kad doije pismo od vas on se
pokvari. Otac mi nije odgovorio, ali prestao da piSe
sinu. Zatim, nekih dva meseca kasnije, video sam da
decak prima pismo od . Bio sam uznemiren, ali
nisam nista rekao. noci, oko dvanaest sati, euo sam
uzasnu vrisku koja dopirala iz deCakove spavaee
sobe. Uleteo s bas vree da spase nase

(/ davljeja. Sutrada potraiih decakovoj sobl pi
smo ko~e pisalo: Bice ti drago da cuje5 da

(mlad1 brat) proslog poedeljka proslavio roden
(\ i da mu tetka pokloila .
_Mastaj~. k~ja poticu iz ljuboore poznaju
g?1 zl~astvu. Ljuboorno dete asti ublja
S\'OJe suparke. Trebalo da dva brata putuju iz
Samerhila kuci, raspust. Stariji zapao stanje
st1hovanja. Bojim se da cu usput izgublti Freda - ~talno_ govorio. Plasio se da se oblstini njegovo
sanJarenJe.
,.
Ne, rece i jedan jedanaestogodisnji deeak, isle
c1 ladeg brata, ne, ih bas voleo da ure
ali kad i otisao dalek, dalek put Idiju ili tak~
negde i vratio se tek kad postae covek, to bih voleo.
Svaki ovi ucenik Samerhilu r tri s
d~ trpi nesvesnu mrzju ostalih uceika, jer reakCIJa mznje v decija reaik.cija pridoslicu fai
lij i. Starije dete l veruje da k vidi samo
p_rinovu, j~r spava sa majko i okupira svu
u pazJU. Potisuta detinja rznja r i
ccst<:>. se kompenzira preterano neznoscu r .
StaJe dete porodici najvise mrzi, lade zna
st~ znaci iti kralj kuCi. Kad razmislja tome,
uvidam da su najgori slucajevi neuroze kojima s se
bavio, ili ili jedincad ili najstariji sinovi i kceri.
Roditelji nenamerno pothranjuju rznju starijeg
'leteta. , Tome, tvoj mladi brat i digao toliku
buku zbog jedog posecenog prsta!
Secam se da su i, kad sam i dccak, uvek isticali jednog decaka kao primer. Bio izvaredan ucenik, uvek celu razreda i kao od sale osvajao sve
nagradc. Umro , se secam njegovog pogreba vise
kao prijatnog dogauaja.
255
Ucitelji se cesto susrecu sa roditeljskom ljubomorom. Vise puta sam gublo uceike jer su roditelji
ili ljubomorni detinju ljubav prema Samerhilu i
mei. razumljivo. U slobodnoj skoli deci dozvoljeo da rade 5 sto vole, sve dok prekde
drustvene orme koje postavljaju nastavno s i
ucenici opstim skolskim zorovima. Dete Cesto ne
zeli da ide kuci cak i za vreme praznika, jer iti kod
kuce zaci iti pod stegom kucih propisa koji oblluju
ogranicenjima. Roditelji koji se prema svojoj deci kod
kuce ophode isto k kako se mi prema jihovoj deci
ophodimo u Samerhilu postaju ljuomorni kolu
ili nastavike. i veruju u svoju decu i daju im
slobodu da budu sto jesu. Njihova deca se raduju
odlasku kuci.
Nije potrebo da izmec:lu roditelja i astavnika
postoji supa:rnistvo. Ako roditelji proizvoljim arec:leji
ma i pravilima preokrenu deCiju ljubav u m.rZnju, onda
moraju ocekivati da dete potraZiti ljubav drugoj
strani. Nastavik samo losa zamena za ili majku.
Osujecea ljubav prema roditeljima izliva se nastavika samo zato sto lakse voleti nastavnika nego .
Ne mogu ni da abrojim sve oeeve za koje znam
da iz ljubomore mrze svoje sinov.e su Petar
- ocevi, koji su od svojih zena trafili materinsku
ljubav, mrzeci pri tom mladog suparn.ika i eesto ga
surovo tukuCi. Vi eete, gospodine , utvrditi da
porodicni trougao komplikovao vasu situaciju. d vam
se rodi , vi ste, u izvesoj meri, prelkobrojni. Neke
z posle poroc:laja izgube svaku zelju za seksualim
zivotom. U svakom slueaju, podeljea ljubav postati
karakteristika vaseg doma. Trebalo i da budete svesni
onoga sto se desava, i cete osetiti ljuomoru prema
svom sopstveom detetu. nostvo dece u Samerhilu
patilo zbog majcre ili oceve ljuomore. U vecini slu-
Alcksa111J
256
S. Nil
caJeva, Jjbomora nacinila strogim, ~k i

grubim prema sin. Ako se ot.ac nadi:n~c~ _s~ .svoJo-?1
decom za majcin Ijbav, deca b1t1 v1se 111 manJC
neroticna.
Upoznao sam mnoge majke koje mrze sto ~ kc.er

ka zraci svezinom i lepotom k s same 1zgub1le.
s oicno ile majke koje zivotu nisu imale sta da
rade i koje, ziveCi proslosti, mastaju svo~im osvajanjima igrankama pre mnogo i mnogo god:ia.
.
Uvek sam ivao razdraien kad se dvoJe mlad1h
zaljbe jedno drugo. Racionalizovao ih s~oje .emocije, misleci da moja razdrazljivost stva~1 boJaz~
od negodnih posledica takve veze. ~ad 1~ shvatio
da to nije ilo nista drgo do posevna ljbm~ra
prema mladima, sva moja razdrazljivost i strah 1 nestajali.
. .
.
Ljbomora prema mladost1 nesto sasv1m real_
110. Jedna sedamnaestogodisnja devojka ispricala m1
da , privatnom internatu koji poha~ala, nastavnik smatrao da s grdi sramna stvar kOJU treb
sakriti cvrstim stezanjem. , bez sumnje, ekstreman
slcaj, ali on prevelicanom ik sadr~i _istinu ~oju
poksavamo da zaboravim?: s~arost ra~ocarana 1
tisnta mrzi mladost, Jer 3 starost lJbomorna na
mladost.
RAZVOD BRAKA
sta cini dete neroticnim? U mnogim slcajevima
to cinjenica da se njegovi roditelji ne vole. Nero
ticno dete zdi za ljubavlju, njegovom domu n~ma
Ijbavi; ono kako njegovi roditelji samo reze ~?
na drugo. Oni mozda zaista poksavaju. da sak.1u
svoj tajnu od deteta, ali dete ume da oset1 atmosferu
257
u kuci. sudi vise izgled g m sto

. Nijedno dete se moze zavarati recima kao
sto su najdrazi i dragi.
Imao sam, izmed ostalog, i sledece slucajeve:
Petnaestogodisnja devojcica, lopov. Majka vr
. Devojcica to zala.
Cetrnaestogodisnja devojCica, nesrecni sanjar. Ne
uroza za koj.u se smatra da potice od dana kada videla sa ljbavnicom.
Dvanaestogodisnja devojcica, mrzi svakog. Otac
impotentan, majlka ogorcena.
Osmogodisnji decak, lopov. Roditelji s se otvo
reno svadali.
Devetogodisnji decak, zivi fantaziji (uglavnom
analno-erotskoj). Roditelji prikriveno neprijateljski ras
polozei jedno prema drugom.
Cetrnaestogodisja devoj6ca, mokri krevetu. Roditelji zive odvojeno.
Devetogodisnji decak, nemoguc kod kuce zbog zle
naravi. zivi mastarijama velicini. Majka nesrecno
data.
Shvatam koliko tesko i2leeiti dete kad dom

mesto z ljbavi. cesto sam pitanje majke sta da
radi sa svojim detetom odgovarao savetom: Idite i
podvrgnii.te se analizi!
Roditelji mi cesto govore da se rastali da nema
dece. Cesto za decu ilo bolje kad se roditelji
koji se vole rastali. Hiljadu puta bolje! Braeni zivot
bez ljubavi znaCi nesrecan dom, nesrecna atmosfera
uvek znaci psihi6ku smrt za dete.
Ponekad sam imao priliku da utvrdim da mladi
sin nesrecno udate majke reaguje prema njoj izraia
vajuCi mdnju i muci na sadisticki nacin. Jedan decak imao oblcaj da grize i grebe majku. Manje eks
tremni slucajevi mucenja majke predstavljaju stalno
258
Aleksandar S. Nil
trazenje njene pa:lnje. Prema teoriji. E~ipovog kompleksa, trebalo i da bude obmuto. Mal1 decak gleda na
kao na supamika u odnosu na majCir_iu ljubav .. Covek
i pretpostavio da, U slucaju U kome Otac oCigledD;O
van konkurencije, sin, kao uspesan udvarac, poikazuJ~
jos vecu neznost prema majci. Medutim, on prema maJ
ci cesto ispoljava neoblcnu ~bost..
.
. .
Nesreeno udata majka uvek ispolJavat1 pnstras
nost. Posto bracni ventil ljubavi zatvoren, ona
usredsrediti svoju ljubav na jedno dete. Ljubav sustinska stvar u decijem zivotu, ali nesr~cno ozen.jen r?"
ditelj ne moze da pru:li ljubav u pravoJ s:azm~:1, ~
i~poljava ili premalo i previse. Tesko rec1 sta
,, zlo.
Dete gladno ljubavi postaje licno~t koj~ mi, n~
drustveno i cepidlaka. Dete obasuto ljubavlJU postaJ~
stidljivo mamino det~ce, ze~ke ?':1se: koj~ uvek tra:Z1
majCinu sigumost. MaJka moze b1t1 s1mbolizov~r_ia k~
(kao kod agorafoije*), majkom crkvom .111 maJ~
kom doovino. Ne ticu me se bralkorazvodm zakom
i nije posao da savetuje odrasle. Me.d~tim,. pr~
ucavanje dece se tice. Vafno predoe1t!. ~od1!~1J1ma da se, ako neuroticno detetu treba pruz1t1 pnl1ku
za oporavak, d r izmeni.ti. Ako ~ potrebno,
roditelji moraju da budu dovolJnO hrabn ? sh~a~e
da njihov uticaj los decu: !edna ?IaJka ~
rekla: Ali, ako dve godine ne v1d1m svoJe dete, izgicu ga.
.
. .
Vec ste ga izgublli, odgovorih. Izgub1la ga Jer
kod kuce ilo nesrecno.
* agorafoblja - strah od trgova, ulica i, uopste, otvorenog prostora javnog mesta.
259

RODITEUSA
ANKSIOZNOST
Moze se reci da anksiozan roditelj onaj koji ne

moze da daje - ljubav! Cast, po5tovanje i poverenje.
Nedavno Saerhil posetila k jednog novog
decaka. Za vree tog vikenda ucinila decakov zivot
nesrecnim. Nije i gladan, ali stajala nad nji
i terala ga da pojede ruCak. Bio pun trunja posle
pravljenja kolibe, ona ga oterala sa imanja u kucu
da i ga oribala. Potrosio dZeparac na sladoled,
ona u odr:lala pridiku t kako sladoled
stetan za njegov stoak. lspravljala ga kad mi se
obracao sa Nile i zahtevala da zove gospodine
Nile.
Rekao sam : Kojeg ste ga vraga upisivali u
ovu skolu kad iate tako sitnicarski, neurotican odnos
prema njeu?
Odgovora nedu:lno: Zato sto zelim da bude
slobodan i sreean. .te1i da postane nezavisan covek,
neiskvaren uticajia sa strane.
, tako, rekoh i zapalih cigaretu. .tena nije ni
posumnjala u to da se r deeaku ophodi gruo i
glupo i da sina prenosi svu onu anksioznost koju
njoj stvorio njen frustrirani Zivot.
Pita.m: sta tu z da se ucini? Nista! Nista osim
da dam nekoliko ilustracija stete nacinjene usled roditeljske al)ff{sioznosti i da se nadam najbolje, da se
nadam da ozda jedan od ilion roditelja reei:
1tNikad t nisam razmisljao! Mislio sam da .
stupam dobro. Mozda nisam i pravu!
U jedno slueaju rastrojena k pise: Na kraju sam pameti, ne znam sta da radim sa dvanaestogodisnj i sinom koji iznenada da krade stvari
'Vulvotovim' radnjama. Preklinjem vas, recite mi
sta da di! 5 kao kad i neko pisao !aleti
260
Aleksandar S. Nil
se kako, posle dvadesetogodisnjeg ispijanja jedne

viskija dnevno, uvida da mu jetra unistena. Verovat
no ne i bilo koi$ti od saveta da u tom stadijumu prestane da pije. Zato oblcno savetujem ocajnim majkama
koje imaju ozbiljnih proema sa ponasanjem deteta da
konsultuju decijeg psihologa ili da potraze adresu najize klinike.
Naravno, mogao ih ovaiko da odgovoim rastrojenoj majci: Draga zeno, vas sin da krade jer
nezadovoljan i nesrecan u svom domu. Zasto se ne
potrudite da mu stvorite dobar dom? Kad bih tako
postupio, mogao bih da opteretim necistom savescu.
Cak i kad i imala najcvrscu volju, ona ne i mogl
da promeni sredinu svog sina jer ne zna kako. Stavise,
cak i kad i znala kako, ona ne i imala emocionalnu
sposobnost da izvede zahvat do kraja.
Sigurno da i, uz uputstvo decijeg psihologa,
jedna resena zena mogla da izazove prilicnu promenu.
Psiholog i mogao da preporuci rastavu od mu:Za
koga ne voli ili koji nju ne v, ili iseljenje svekrve iz
kuce. Psiholog vrlo tesko izmeniti unutrasnji lik
zene - moraliste, anksiozne, uplasene majke, protivnilka seksa, dZangrizala. Puka promena spoljnih uslova
vrlo cesto ima svoja ogranieenja.
Pomenuo sam zaplasenu majku. Secam se inter"jua sa jednom drugom vrstom roditelja. Ona ila
majka sedmogodisnje devojcice, uspclnog itaka. Svako
pitanje koje postavila ilo puno anksioznosti: Da
li neko vodi racuna tome da oni dvaput dnevno peru
zube? Da li neko paziti da ona ne seta autoputu?
Da li svakog dana doijati zadatke? Da li neko
svake noci davati lekove? Anksiozne majke nesvesno
prave od svoje dece deo sopstvenih neresenih prole
ma. Jedna majka stalno strahovala zog kcerkinog
zdravlja. Stalno mi pisala duga pisma sa uputstvima
261
sta devojcica treba da jede, ili pre da ne jede, kalko

treba da bude obucena, itd. Imao sam mnogo dece anksioznih roditelja. Bez odstupanja, dete poprima roditeljsku anksioznost, cest rezultat svega toga hipohondrija.
Marta ima malog brata. Roditelji su anksiozni ljudi. Cujem kako Marta u basti vice svom bratu:
Ne idi baru, pokvasices noge. lli: Ne igraj se u
pesku, isprljaces nove pantalone. Rekoh da cujem Martu, ali trebalo da kazem da sam cuo Martu kad
prvi put dosla skolu. Ona danas ne mari ako brat
izgleda kao dimnicar. Njena stara anksioznost vraca se
samo tokom poslednje nedelje polugodista, jer tada
shvata da ide kuCi, atmosferu stalne anksioznosti.
Ponekad pomislim da stroge Slkole duguju deo
svoje populamosti cinjenici da su ucenici odusevljeni
sto za vreme praznika odlaze kuCi. Roditelji na srecnim
decijim licima vide ljubav prema domu koja , u
stvari, mdnja prema skoli. Decija mrZja uperena
protiv strogih nastavnika, dok roditelji ivaju obasuti
ljubavlju. isti psiholoski mehanizam koji upotrebljava majka kad svaljuje deciju mrinju na , govoreci: Cekaj samo dok se otac veceras vrati kuCi! On
t'i pokazati!
.
Lekari i ostali strucnjaci cesto govore: Saljem
sinove u dobru privatnu skolu, kako i stekli dobar akcenat i upoznali ljude koji im kasnije koristiti. Oni
uzimaju zdravo za gotovo da nase drustvene vrednosti i u buduce iti onakve kakve su vec generacijama.
Kod roditelja strah od buducnosti vrlo prisutan.
Roditelji ciji dom srediste strogog autoriteta
zele skolu sa krutom disciplinom. Stroga skola nastavlja trad.iciju drzanja deteta stanju pokornosti, mira,
postovanja i uskopljenosti. Stavise, skola obavlja Odlican posao baveci se samo decijom glavom i suzijajuci
262
Aleksandar S. Nil
detinji emocioalni zivot i kreativnost. ga vaspitava

da bude posluso prema svim diktatorima i gospodarima zivota. Stah koji se zaceo jas1icama uvecava
strogost astavnika koja izrasta iz jihovog sopstveog
agona za moci.
Proseca roditelj koji uocava samo spoljasju
stranu detje lienosti - skolsku uniformu, maire i
zv fudbala - zadovoljan sto vidi kako se
uspeSo skoluje jegov dragi si. Tragico videti
kako se mladi zivot zrtvuje na ovom prepotops~om oltaru takozvanog obrazovanja. Stroga skola iziskuje samo i - plasljivi roditelj zadovOlja.
~ Tezeci za moCi koju traii jegov ego, astavnik
astojati da decu pr.ivuce sei. Pomislite samo to
kako astavnik u stva:ni laii g! u sredistu
i areduje i g slusaju, odmerava
pravdu, gotovo jedio prica. . . Elemeat moci
iskljuce u slobodoj Skoli. Nastavnik u Samerhilu
priliku da se pravi vaian svojim egom. moze
da se admece sa glaso izraieim egoizmom dece.
Otuda, umesto da me postuju, deca me cesto azivaju
budalom ili magarcem. su i azivi iz miloste.
Elemenat ljubavi postaje vaian u slobodoj skoli. Reci
koje se upotreljavaju su sekundame.
Decak dolazi u Samerhil iz m ili vise strogog,
aksiozog doma. Njemu se daje sloboda da radi
sto voli. Niko ga kritikuje, iko mu govori da
pazi svoje poasanje, iko od g traii da bude
maji od makovog zra. Takva skola , prirodno, raj
za deeaka, jer za jednog decaka raj mesto kome
moze da iskaze sav svoj ego. Njegovo odusevljeje sto
slobodan da se islkaie uskoro se povezuje sa mom.
sam covek koji mu dopusta da bude slobodan.
sam tata kakav trebalo da bude jegov tata. Decak
zapravo m voii. Dete voli - samo zeli

voljeo.
263
neizrecea
Ovde
sam srecan. Stari Nil dosta pristojan tip. Nikad se
natura, i tako to . .. Mora iti da sam vrlo drag,
jer i mi inace kojesta naredivao.
da bude
Njegova
misao
Dolazi raspust. Decak ide kuCi. Kod kuce pozajmi

od baterijsku lampu i ostavi na klaviru. Otac
se pobuni. Deeak shvata da kuca nije sloodo mesto.
Jedan decak mi govorio: Znas, mo}i roditelji isu
savremeni. Kod kuce isam slobodan kao ovde. Kad
odem kuCi pocecu da ucim mamu i tatu. Pretpostavljam da svoju pretnju sproveo u delo, jer prebacen u drugu Slkolu.
nogi moji ucenici tesko pate od bolesti rodastva. Trenutno imam iarku zelju da povedem ra;govor
sa sledeCim rodacima m ucenika: sa dvojicoin deda
(religioznih), cetiri tetke (religiozne i izvestacee) i sa
dvojicom striceva (ezoZnih i moralizatorskih). Strogo
sam zabranio roditeljima jednog od moj,ih decaka da
mu dopuste da posecuje svog dedu - ljuitelja paklenog ognja, ali oni odgovorise da nemoguce preduzeti
tako drastican korak. Jadni deeak! u sloodoj skoli
dete bezbedno od rodaka.
Uopste govoreci, ne mogu da se poZalim vecinu
roditelja svojih ucenika. Izvanredno se slafemo. Vecina
njih u potpunosti uz mene. Jedno ili dvoje bojazljivo sumnjaju, ali mi i dalje veruju. Uvek sasvim iskreno ocazujem roditeljima kakve su metode i da
mogu da ih prihvate ili odbace. i koj1i me potpuo
prihvataju nemaju priliku da budu ljuomomi. Njihova
deca oseeaju se podjednako slobodnorn kod kuce i u
skoli, se raduju odlasku kuCi.
Uceici ciji roditelji ne veruju potpuno Samerhil ne zele da za raspust idu kuci. Roditelji suvise traze
od njih. Oni shvataju da osmogodisje dete uglav
zaiteresovao samo za sebe i da nema osecaj za
264
Aleksandar S. Nil
drustvo, niti stvarnu predstavu obavezama. Dete tt

Samerhilu izivljava svoju seicnost; izraiavajuci ,
se oslobada. Takvo dete jednog dana postati
drustveno, jer njegovo postovanje prava i miSljenja
drugih uticati na to da uaZi sopstvenu seienost. Neslaganje izmedu skole i kuce kobno sa decijeg sta
novista. Dete pocinje da oseea konflikt: ko pravu,
kuca ili skola? Za razvoj i srecu deteta vrlo itno
da kuca i skola imaju jedinst\'en cilj, udruzeno stanoviste.
Jedan od glavnih uzroka neslagaja izmedu roditelja i nastavnika , meni, ljubomora .Petaestogo
disja uceica mi rekla: Kad zazelim da otac urla
od besa, dovoljno da mu samo kaiem 'Gospodin Nil
kaze to i to! Aksiozni roditelji su cesto ljubomorni
na svakog nastavnika koga dete voli. prirodno.
Deca su, kraju krajeva, posedi; su vlasnistvo;
su deo roditeljskog ega.
Nastavnik , takode, podlozan ljudskim slabostima. Mogi nastavnici nemaju dece i tako nesvesno
usvajaju ucenike. Oni teze, ne shvatajuCi sta rade, da
ukradu dete od roditelja. Stvarno nui.r da se nastavnik podvrgne aalizi. Analiza nije opsti lek za sve
lesti, ona ima ograniceno polje delovanja, ali ras6iseava
teren. Mislim da glavna zasluga tome sto utice
na coveka da lakse razume ostale i bude velikodusniji.
.edino iz tog razloga toplo preporucujem nastavnicima jer, na kraju krajeva, njihov posao i jeste da razumeju druge. Nastavnik podvrgnut analizi lako se
suociti sa sopstvenim stavom prema deci, suocavajuCi se sa njim, on ga poboljsati.
Ako su strah i sukoi plod zivota domu, onda
to los dom. Dete koje su anksiozni roditelji suvise
brzo gurali napred verovatno postati ozlojelteno.
265
lako nesvesno, reseno da ne dozvoli roditeljima

da pobede. Dete koje nije odgajeno u atmosferi anksioznosti i konflikta hrabro se suooiti sa Zivotom.
RAZUMNOST RODITEUA
Biti razuman znaci iti lisen predrasuda i ne ponasati se infantilno - tacnije, iti sto slobodniji. No,
da li se iko moze osloboditi ranog kondicioniranja? Razumnost znaCi prodiranje ispod povrsine stvari, to jest
odbacivanje onog sto povrsno. Roditeljima to nije
lako zbog njihove emocionalne vezanosti. Kako sam
upropastio svoju decu - to zalopojka u mnogim
pismima koja doijam. Nastavnik koji nije opterecen
3alkom emocioalom vezaoscu .2ia ucenike ima daleko
vece izglede nego roditelj da se, vodeci dete ka slobodi,
s razumno.
g puta sam morao da napisem nekom ocu
da njegov proematicni sin nema nikakvih izgleda
dokle god on, otac, ne promeni neke svoje metode. Morao sam, na primer, da ukaiem da nemoguca situacija kojoj Tom slobodno pusi u Samerbl.lu, za istu
stvar kod kuce doija batine.
Nikad nisam huskao decu protiv u. Sloboda
to cinila sama, i naravno, nerazumni dom jednostavno nije mogao da prihvati izazov, niti da shvati dejstvo slobode .
Voleo ih da sa nekoliko primera ilustrujem
rgesnu vrstu odnosa roditelj - dete. Deca kojoj cu
pisati nisu ni u korn pogledu abnonnalna. Ona su, jednostavno, zrtve sredine koja nije svesna njihovih stvar
nih potreba.
Mildred posle svakog raspusta prkosna, svad1jiva, nepostena; treSka vratima, fali sena svoju sou
i krevet, itd. Potrebno da mine vise od pola polugo-
266
Aleksandar S. Nil
dista da se sa njom ponovo lepo zivi. Raspust pro~ela ~opstvenom i majcinom zanovetanju. Majka
zena koJa se udala za pogresnog coveka. Sva sloboda
koju i~ skoli moze da pruzi tom detetu trajno
zadovoljstvo. U stvari, raspust koji izuzetno lose
proveden kod kuce pracen sitnim lopovlucima u
skoli. CineCi svesnom situacije, vi jos uvek me
njate i domacu atmosferu nerazumnosti, mrZje i stal
nog mesanja njen zivot. Cak ni Samerhilu dete
ponekad moze da se oslobodi domaceg uticaja - loseg. domaceg uticaja koji - vrednosnom i saznajnom
sm1slu - nema predstavu tome sta dete misli i oseca.
Avaj, ljudi se mogu lako auciti vredostima!
Osmogodisji Dzoni vraea se skolu mrzovoljan.
Zadirkuje i 2Jlostavlja slaiju decu. Njegova majka veruje Samerhil, ali mu otac strog vaspitac. Decak
mo~~ da sl.k:ace ocevu zapovest i kaze mi da poekad
dob13a samare. $ta da se radi sa njim? Ne zam.
Pisem jednom : Pogubno sto ilo koji
i kritikujete sina. Ne besite g. Izad svega,
ikad ga ka.lnjavajte! Kad deeak ode kuci raspust, otac ga sacekuje stanici i prva stvar koju mu
kaze ovo: Digni glavu, coveee! Ne budi oklembesen!c
Majka Piteru obecala novcic svakog jutra kad
krevet bude suv. Parirao sam ovoj meri nudeci mu
tri novcica svaki put kad se pomokri krevet. Da ih
decijoj glavi spreeio sulkob izmedu majke i mene,
ubedio sam da ukine nagradu pre nego sto sam otpoceo sa svojom. Sad Piter mnogo cesce mokri krevetu
kod kuce g skoli. Jedan elemeat jegove neuroze
to sto hoce da ostane ; ljubomora svog
brata, bebu. On nejasno oseca da majka pokusava da ga
izleci, astojim da mu poka.lem da mokrenje u
krevetu ne zaci nista. Ukratko, moja nagrada od tri
novcica ohrabruje ga da ostane dok sve to ne
267
i.Zivi i ne bude spreman da to normalno prekine. Navika

znaci da nesto nije iZivljeno. Ukinuti to nesto disciplinom ili podmiCivanjem, znaci uciniti da se dete oseea
krivim i usaditi njega moralne principe kojli se temelje na m.dnji. Bolje mdkriti u krevet nego postati
moralno prenemagalo.
sto sam rekao, u ovim slucajevima se uopste
ne radi proematicnoj deci. U jednoj racionalnoj sre
dini i uz roditeljsko razumevanje ovi mladi i blli nor
malna deca.
Roditeljima zameram to sto nece da uee. lzgleda
da se veci deo moga rada sastoji u ispravljanju rodi
teljskih greSaka. Oseeam naklonost i divljenje prema
roditeljima koji posteno uvi:idaju greske koje su cinill
proslosti, pokusavaju da nauce kako da prema dC:
tetu postupaju na najbolji moguci nacin. Neki drugi
roditelji i se, zaoodo, radije zalepili za neki kodeks
koji beskoistan i opasan nego sto i pokusaJ.i da
se prilagode detetu. Sto jos Odnije, ~eda da su
ljubomomi na detinju ljubav prema m.
Deca ne vole toliko mene koliko vole moje neme5anje u njihove stvari. sam otac kome.su mastali ~d
njihov pravi otac vikao: Prestani da galamislc
Nikad ne zahtevam lepo ponasanje niti pristojan reenik. Nikad ne pitam da li su se umili. Nikad ne trafim
poslusnost, ni postovanje, ni poeast. Ukratko, ponasam
se prema deci sa po5tovanjem koje od~asli ocek:uju da
se ukazuje njima. Na kraju krajeva, uVIdam da .izme~u
i mene moze da bude pravog nadmetanJa. NJegov posao da izdrzava svo}u porodiou. posao
da proueavam decu i da sve svoje vreme i interesovaje posvetim deci. Ako ~oditelji. odij~~~ da. yrouce
deciju psihologiju kako 1 postalI svesn131. demeg. r~~
voj'a, onda moraju ocekivati da zaostat1. roditel31
i jesu zaostali.
268
Aleksandar S. Nil
Vise puta sam morao da vicem na roditelja lkoji

se Zali: Vas decak lopov, mokri u krevetu. Nedrustven , nesreean i inferioran. vi mi dolazite i zano':etate sto vas na stanici doeekao prljavih ruku i
~1! sam covek koji se tesko razgnevi, ali kad na1em na ili majku koji nece ili ne mogu u sei da
1azviju osecaj za ono sto deeijem ponasanju vamo
odnoso beznacajo - razljutim se. Mozda se zato misli da sam protiv roditelja. S druge strane, kakva to
samo radost kad k majka dode u posetu, sretne u
ba_sti svoje tv i pocepano dete, zab1ista i kate
m1: Zar ne izgleda dobro i srecno?
. Ipak, zam kalko to tesko. Svi mi imamo svoja
menla vredosti i ostale cenimo svojim licnim arsinom.
Mozda i trebalo da se izvinim sto sam faatiean u
odnosu prema deci i estrpljiv sa roditeljima koji decu
gledaju mojim ocima. , kad ih se izviio, i h
licemer. Istia da zam da sam u pravu kad su u
pitanju vredosti - bar sto se dece tice ..
Roditelj koji zaista zeli da promeni svoj Ios odnos .sa detetom moze da poene tako sto sebl da pos~av1 k konkretna pitanja. Mogu da nabrojim desete pogodnih pitanja. Da li sam ljuta dete zato sto
sam se jutros posvadala sa muzem (ili z)? Da li
zato sto mi poli odos prosle i i pruzio dovo[j.
zadovoljstva? Ili zato sto komsiica kaze da sam
razmazila svoje deriste? Ili zato sto sef ukorio
poslu? Roditelji i mogli mnogo sebl da pomognu
postavljaju6i ovakva pitanja.
Avaj, pitaja koja su stvarno duboka, lkoja se
namecu citavog zivota, leze podsvesti. Malo verovatno da gnevni otac zastati i postaviti sebl ovo
komplikovao pitaje: Da li se ljutim sto sin
psuje jer sam strogo vaspita, z batie i morale
pridike, z stm1z od boga, uz postovaje bezacajih
269
drustvenih normi, z gl5 potiskivanje svega sek

sualnog? Odgovor i zahtevao stepen samoanalize koji
izvan mogucnosti vecine nas. Steta, jer i taj odgo.
vor spasao mnogu decu od neuroze i nesreee.
Biijska izreka prelasku grehova otaca na decu
generacijama shvatana u svom fizickom kontekstu.
k i i neobrazovan covek moze da shvati pouku Ibzenovog dela Aveti, u kome sin iva unisten zbog oCevog sifilisa. Ono sto se shvata propadanje dece
zog duhovnih grehova otaca, koje mnogo eesee. Za
dete moze da postoji samo jedan izlaz iz ovog razomog
kruga izopacenja karaktera, to da ga razuman
roditelj rano usmeri ka samoregulaciji.
Mora se naglasiti da samoregulacija zahteva vise
Iisavanja nego postojeci sistem pravila. Tokom najmanje dve godine, roditelji moraju da zrtvuju detetu veei
deo vremena i licnog interesa. Ne smeju da igraju igru
kojoj cilj da se stekne ljubav ili zahvalnost .
Ne smeju bebl da vide zabavljaea koji deli osmehe
i izvodi trikove kad dode rodbina. Samoregulacija pod
razumeva dosta roditeljske neseblcnosti. Naglasavam
taj aspekt jer sam sretao mlade parove koji su mislili
da primenjuju samoregulaciju dok su bebine navike
prilagodavali onome sto njima ilo zgodno. Nastojali
su da dete prihvati vreme spavanja koje odgovara nji
hovoj zelji da uvece idu u ioskop. asnije su detetu
davali meke, besumne igracke da se tata ne i uznemiravao dok drema.
Ali stanite, uzvikuje roditelj, Ne mozete nam
to ciniti! Mi imamo svoja prava u zivotu!c katem da
nemaju tokom prve dve ili mozda cetiri godine deeijeg
fivota. Prve godine moraju iti godine najbriZljivije
budnosti, jer citava okolina protiv samoregulacije,
oovek priuc:te da se smisljeno i odlucno bori
za dete.
270
Aleksandar S. Nil
Ima~ jos ekoliko malih saveta za roditelje koji

zele da DJihOVO dete postane uravotezeo i slobodno.
Opasna praksa satima ddati bebu u kolicima u
basti. Niko moze da zna kakva muca osecanja straha i usamljeosti proziV'ljava kad se iznenada pr(}budi i. oseti da sama eoicnom mestu. i koji
su euli kako u takvim prilikama vristi imaju eku
predstavu tome koliko ovaj glupi i okrutan.
Alko zelite da vam dete odraste da postane
neurotico,
smete - usudujte se! - da budete

hladni prema jemu. Morate se igrati sa jim, i to
samo jegovih igara, g se morate igrati sa njim
~. d~ st~ i s~ dete, ~s da se uklopi u jegov
~1vot 1 prihvat1 Jegova iteresovanja. Ako imate makar
l malo glupog dostojanstva, vi t iti u staju da
to postigete.
Ako moguce, uvek bolje da i dede zive
odvojeo od dece. i se desava da i dede
insistiraju. vlastitom acinu podizanja dece, ili raz
maze mal1sane tako sto u jima uocavaju samo
sto .~ dobro ili lose. u domovima koji su nepodesi
za J1hov razvoj, deca imaju cetiri urnesto dve gazde.
Cak ~ i u dob~i.m domovima prisutna zategnutost, jer
. 1 deda veCJ deo vremea poku5avaju da primee
~VOJe sopstvee zastarele poglede na detinjstvo.
1 dede su cesto skloe tome da dete razmaze suvi5e
posesivnom ljubavlju. se i desava kad baka
~m pravih interesovanja u zivotu, posto poro?ICa odrasla. Treca geeracija prufa priliku da
1znova z svoj posao. U uvereju da n kcerka
odno~o s~ i ikakva majka, balka preuzima
stva u svoJe ruke, dete, raspinjuci se strae, postaje skloo tome da se povuce sa strae.
Za dete prepirka znaci da zivi u domu bez ljubavi, ilo
da do dolazi izmedu majke i bake ili izmedu mufa
i zene. Dete se nikad
271
mofe
obmauti,
iako se svada
vesto prikriva pred jim. oseca, da toga i
sveso, da u jegovom domu ljubavi.
Pitanje izbora skole takode moze da bude tesko.
Vasa zena moZda zeli da posailje dete u skolu sa stepenastom nastavom, vti. ste mozda za privatnu skolu. Mogu
samo da kafem da za poasanje ekih od mojih aj
tezih uceika ilo odgovoro razmimoilafeje roditelja
u pogledu izbora Slkole. Decak ciji otac i protiv
SamerhHa, ali popustio zbog mira u kuci, nikad i
primeto apredovao zato sto z da jegov otac
to zapravo odobrava. Za svako dete to tragiena
situacija. u svom polozaju nikad ne alazi sigurnost, plaseci se da otac naglo odluCiti da ga premesti u skolu sa strogom discipliom.
Imedu nastavika i roditelja treba oeekivati izvestan antagonizam. Nastavici su svesi toga, neki
od njih puno rade tome da, posredstvom roditeljskih sastanaka, dovedu s i roditelje u izi kontakt. Odlicno! treba swda raditi. Nastavnici treba
da shvate da njihov uticaj na decu nikad ne moze da
bude toliko vafa kao sto uticaj roditelja. Zato
bezadezo da se pokusava sa izlecenjem proematic
og deteta, kad u kuci i dalje vlada atmosfera lkoja
od deteta i apravila proem.
Roditelji se moraju suoeiti sa cinjenicom da ,
pre ili kasije, potrebo da deca urnaku od jih. Naravno, ne mislim da deca treba da apuste roditelje i
da ih ikad vise vide. Mislim da im psihicki urnaku, oslobadajuCi se deeije zavisosti od kuce. Za majku
prirodno sto nastoji da deca ostanu zavisna od .
Zam mnoge domove u kojima kcerka ostala kod
kuee da tesi svoje roditelje u starosti. U vecini slucajeva takav dom esrecan.
272
Aleksandar S. Nil
Jedan deo njene psihe nagoni kcerku da izade

svet i zivi svoj zivot. Drugi deo, koji se zasniva na osecanju duznosti, prisiljava da ostane sa roditeljima.
uvek oseca unutrasnji lkonflikt koji se oicno ispoljava razdrazljivosti: Naravno, volim majku, ali ona
ponekad tako zamorna!
Hiljade zena danas obavljaju najdosadnije poslove
svetu: pripremanje obroka, r sudova, r
ruja, peglaje, cisceje prasie. . . su eplacene
kucne pomocice i jihov zivot sumoran. Kad porodica apusti gnezdo, majcin posao zavrse. Gezdo iz
koga su ptiCi odleteli usamljeno gezdo, i s majkom
pre treba saosecati g osudivati. Njena materinska
tezja da sto moguce dZe saeuva svoj posao, cak
i ako pri tom nenamerno izaziva patju deteta. Sve to
treba da ukaze oeiglednu cinjeicu da svaka udat
z treba da se bavi ekom delatoscu ili profesijom
koju moze opet da astavi kad vise bude imala materiske odgovorosti.
Roditelj bog, i to ljuomora bog. Roditelj ima
zakosko pravo da kaze: " cu svoje dete da uoi
cim ovako! Majka i otac mogu da tuku dete, da ga

teroisu i da mu zagorcaju zivot. Zako moze da se
umeSa samo ako detetu naeta teska telesna povreda.
Medutim, zakon to uopste ne moze da ucini ukoliko se
radi psihickoj povredi, makar ila oziljna. Tragedija tome sto roditelj veruje da uvek postupa
l.
Velika d covecastva da roditelji zaista

postupati najbolje sto mogu ako su razumni i ako su
strani deteta u jegovom razvoju ka slobodi u radu,
saznanju i ljubavi. Ako ova lkjiga pomogne makar i
jednom roditelju da shvati ogroman, dobar ili los, uticaj koji roditelji vrse, nije uzalud napisana.
VII
PITANJA 1 ODGOVORI
OPSTI POGLED
Tvrdite da covecanstvo protiv zivota. Sta hocete
time da katete? nisam protiv tivota, niti su moji
prijatelji protiv Zivota.
zivotu sam video dva utasna rata, mota cu
doZiveti da vidim i jedan strasniji, treCi. U ta dva
rata umrli su milioni mladih ljudi. d sam deCak,
ljudi su umirali za imperijalisticke ciljeve u Jutnoj
Africi. Od 1914. do 1918. umirali su u ratu za okonCaje svih ratova. Od 1939. do 1945. umirali su da i
slomili fasizam. Sutra mnogi mogu umreti da slomili ili poduprli komunizam. znaCi da su mase
spremne da poloze svoj zivot i Zivot svoje dece, na zapovest whovnih vlasti, za stvari koje se ne tii.eu njihovih pojedinaenih zivota.
i smo protiv Zivota, za smrt, ako smo pioni politicara, trgovaca ili eksploatatora. Pioni smo, jer smo
vaspitani da gradimo zivot na negativan nacin, pokorno
se uklapajuci u neko autoritarno drustvo, spremni da
umremo za ideale svojih gospodara. Samo u romanima
274
Aleksandar S. Nil
ljudi zaista umiru iz ljubavi; u stvarnosti, oni umiru

iz m:rZnje.
se odnosi na masu. Pojedinac , pak, zivotomrzac u svom svakodnevnom postojanju. Njegov ljubavni zivot uglavnom nezadovoljavajuCi; njegova zadovoljstva su uglavnom neukusna, jeftina i eskapistiC..
ka. On moralist, sto reci onaj ko smatra da
prirodno mvljenje pogresno ili, u najoljem slucaju,
neodgovarajuee, u Sikladu s tim i vaspitava svoju
decu.
Ni u jedno dete koje zivotoljubac ne i mogl
da bude usac:tena savest u pogledu seksa, ili u pogledu
easova nastave, g, uctivosti, lepog pona5anja. . . Nijedan roditelj ili nastavnik koji Zivotoljubac ne i
nikad udario dete. Nijedan grac:tanin - zivotoljubac ne
i trpeo nas krivicni zakonik, nasa vesanja, kafnjavanja
homoseksualaca, nas stav prema kopiladi. Nijedna osoba koja zivotoljubac ne i sedela u crkvi i tvrdila
da bedni gre5nik.
2elim da budem jasan: ne zastupam razuzdanost. Kriterijum uvek ovaj: da li sto radi
gospodin . stetno za ilo koga drugog? Ako odgovor ne, onda kriticari gospodina .- postupaju kao
Zivotomrsci.
Moze da se tvrdi i suprotno, i da se pritom ukazuje na zivotoljulje mladih kad plesu, skitaju, igraju
igre, idu u ioskope, na koncerte i pozorisne predstave.
Ima neeeg i u toj tvrdnji, jer mladost fudi za onim sto
zivotoljublvo i tako Zivahna i optimisticka da svoje zadovoljstvo nalazi cak i onde gde ga autoritet potiskuje. Ova zudnja ostaje i kasnije, tako da se covek
ponasa amblvalentno; on trafi zadovoljstvo i u isti mah
ga se plasi.
Kad upotrejavam izraz iti protiv zivotac,
ne mislim na tefnju ka smrti. Pod tim podrazumevam
275
da se neko vise plas'i Zivota nego sto strahuje od smrti.

Biti zivotomrzac ne znaci iti za smrt. Biti zivotomrzac
znaci iti za autoritet, za veroispovest, za potiskivanje
i za ugnjetavanje, Hi im bar slufiti.
Ukratko reeeno: zivotoljuje pod.razumeva zabavu,
igre, ljubav, zanimljiv posao, hobl, smeh, muziku, ples,
obzir prema drugima i veru u ljude. Biti protiv zivota
podrazumeva dufnost, poslusnost, doit i :moC. Protivzivotni stav pobec:tivao kroz celu istoriju i nastavice
da pobec:tuje sve dok se omladina vaspitava tako da se
uklapa u vafeca shvatanja odraslih.
Zar verujete da vecina slabosti covecanstv:z

iti prevazidena f<.ad budu reseni ekonomski proemi
miliona ljudi?
Nije prijatno kad se uvidi da doml).ce i skolsko vaspitanje vecini ljudi omogucava samo sumoran zivot.
, da, potrebni su i dosadni poslovi kancelarijama
i radnjama, ali ono sto nije potrebno, to mrtvilo
ljudi koji mrze svoje radne stolove ili tezge, zato
nastoje da utole sopstvenu emocionalnu glad u banalnim filmovima, trkama pasa, ilustrovanim revijama i
novinskim hronikama senzacijama i zlocinima.
Milioneri sa kadilacima u svom unutrasnjem zivotu nisu srecniji od nosaca na zeleznickim stanicama.
Stvar u tome da nijedan covek ne moze da ufiva u
ekonomskoj udobnosti ili sigurnosti ako dusi zivotomrzac i ako protiv ljubavi. Bogatom i siromasno1
coveku zajednicko to sto su obojica odgojeni u svetu
koji osuduje ljubav, plasi se i pravi od nje razuzdanu salu.
Mnogi koji se slazu da vecina ljudi nesrecna,
reCi da zivot iti pun, zadovoljavajuci i slobodan
onda ikad budu reseni svi ekonomski proemi. ~to se
mene tice, u to ne mogu da verujem. Ono malo sto
smo videli od ekonomske slobode nije ohrabrujuce.
Aleksandar S. Nil
276
Ekonomska sloboda koja omogucava elektricu kuhiju vodi k veeoj sreci ili mudrosti; ~?
dopusta vecu udobost koja se ubrzo automatsk1 p
hvata i gui svoju emocioalnu vrednost.
Nase metode formiranja karaktera su od Egle
ske, u pogledu materijalih dobara, stvorile ~pes~u
zemlju i doele visok fivotni sf::\ndard, to
ajdalje dokle uspeh ide. Ljudi su uglavnom jos uvek
esrecni. Ne, samo ekoomsko reseje ikad osloboditi svet jegove mrZje i bede, zlocina i skandala,
neuroza i bolesih stanja.
Sta se moze uciniti sa nesrecnim brakom?
Neki roditelji srednjeg staleza traze resenje

psihoaalizi, koja se vrlo cesto zavrsava razvodom braka. Ali, cak i kad i analiza ila uspesija g i,
svet se moze aalizirati. Rad leceju pojedinaca
ezatan posao u poredenju sa mostvom ljudi kojima potrebo l.
Za coveeastvo, resenje lezi pravilom odgoju
mladih, u lecenju euroticnih. Moram da priznam
da emam da kazem ista sto i resilo pitaje braka
danas. Izgleda surovo, ali ako su gospodi i gospoda
Braun esreci zajedno, jer su bili odgojei u atmosferi mdje prema zivotu, tu se nista ne moze uciniti.
zvuci kao cist pesimizam. Optimisti mozemo
iti samo ako se trudimo da se prema deci ophodimo
tako da ne omrzu seks i zivot. Svaki put kad
vidim da dete tuku, da ga lazu ili cine posramljeim
zbog njegove golotinje, sa tugom shvatam da talkvo
dete postati mZ ili zena zatrovani mrznjom.
11
Da li smatrate da vazno da
istom intelektualnom nivou?
bracnika budu
Intelektualna strana braka manje vazna. Brak

razuma dosada i hladan, dok brak srca topao i u davanja. Priroda ne navodi muskarca ili
277
fenu da se
zaljue
jedno u drugo zbog intelektualnih

sposobosti partnera. asnije, me4utim, kada sek.sualni nagon oslai, zajednicko intelektualno iteresovanje
tefiee da ucini par sreCnim. Sliena narav mozda
l prognoza za dug i sreean brak.
Sta uzrok preteranoj brizi oko posla i za5tu

toliki mladi lj:li danas izvr!avaju samoubistvo?
Pitam se da li bilo koje dete ikad bine zbog
posla? UoCJ.jiva briZnost ima duji povod i gotovo
bez izuzetka potiee od _oseeanja krivice zog masturbacije. Deca lisena krivice zog masturbacije l su
istra i revnosna u svom poslu.
Stekl* rekao: Samoublstvo poslednji seksualni cin.c Zabrana masturbacije izaziva kod deteta
rZnju prema sopstvenom telu i dusi, samoublstvo
predstavlja logicnu reakciJu - ako telo tako pokva1eno, sto pre ga se otarasi:S, to bolje.
Kakvo mi!ljenje imate
socijalnim radnicima?
Vrlo postujem socijalne radnike koji odlaze u

cumeze proematiCne dece. Oni rade divan posao. Ali,
da li jihov rad dosefe dovoljno duoko?
Niko oeekuje od njih da podvrgnu majke i
oeeve psihoanalizi. Svi znaju da njihov rad naporan, ali s i to da oni ne mogu da uklone sirotinjske cetvrti koje decu cine asocijalnom, niti da promene euke roditelje koji l<>Som ishranom ometaju normalan deeiji razvoj i u deci pothranjuju predstavu
seksu kao turobnoj pustolovini koja se ziva mrac
i budZacima.
* Dr Vilhelm Stekl, eCki psihijatar i deCiji psiholog,
najpre Frojdov ueenik, zatiim osnovao sopstvenu
Akolu. Glavno delo: Poremetaj nagonskog i afektivnog fi.
vota (u deset tomova, od kojih prvi izaAao 1908). Autor
popularn~psiholoAkog dela Pisma jednoj majcic (1929).
(prim. prev.)
i
Aleksandar S. Nil
278
Poslenici socijalnog staranja su heroji i heroine.

Oni se t:rude da pomognu mladima da prevazidu zla
loseg domaceg Zivota. k i kad i socijalni radnik
potpuno verovao slobodu, kako i mogao da primeni
takve principe nekom cumezu? Da li se nekoj majci
moze reci: Gospodo Grin, vas sin krade zato sto ga
pijani otac tuce, zato sto ste ga udarali ka? i~ao
dve godine i dirao svoj penis, zato sto n1kad n1ste
pokazivali nimalo ljubavi prema njemu! Da li i gospoda Grin to shvatila?
Ne kafem da se ova zena ne moze prevaspitati,
ali tvrdim da se ona ne moze prevaspitati razgovorom
sa socijalnim radnikom, niti sa ilo kim drugim. Proem delimicno ekonomsiki i trebalo i poeeti bar
sa uklanjanjem cumeza.
SAERHILU
Kako se siste Saerhila razvija snaga volje

kod deteta? Ako dozvoljeno da radi sto zeli,
kako dete moze da razvije saokontrol?
U Sarnerhilu detetu nije dozvoljeno sve sto zeli.
Njegova sopstvena pravila ga ogranieavaju sa svih strana. Dozvoljeno mu da radi sta hoee sarno u pogledu
onoga sto se tice njega i samo njega. Moze celog dana
da se igra ako to zeli, jer su rad i ucenje stvari koje
se ticu samo njega, ali rnu se ne dopusta da u ucionici
svira trubu, jer i njegova svirka ometala ostale.
Sta , uostalorn, snaga volje? mogu da naredim sebl da ostavim duvan, ali ne mogu sebl da naredim da se zaljublm, niti da volim otaniku. Nijedan
covek ne moze s da prisili da bude dobar ili rdav.
Ne rnozete neku osobu da naucite da irna jaku
volju. Ako decu vaspitavate slobodi, ona iti sves-
279
nija sebe, jer siooda dopSta da podsvesno sve vise

i vise postaje svesrio. Upravo zato deca iz Samerhila
imaju malo nedoumica zivotu. Ona znaju sta hoce, i
pretpostavljam da to i postiC:i..
. Setite se da ono sto se naziva slabom voljom
ob1cno znak nedostatka interesovanja. Slaba osoba koju lako nagovore da igra tenis kad ne oseea nikakvu zelju za igrom jeste osoba koja nema pojma
tom sta su njena stvarna interesovanja. Sistem ropske discipline podstice takvu osobu da i dalje bude
bezvoljna i beskorisna.
Ako dete Saerhil radi nesto opasno, da li
dopustate da to cini?
Naravno da ne. Ljudi cesto uspevaju da shvate da
dati sloodu deci ne znaci ti budala. Mi ne dopustamo maliani.ma da odlucuju kad ici na spavanje,
cuvamo ih od opasnosti koje prete od masina automoila, razbljenog stakla ili duoke vode. . .
'
" Detetu nikad ne treba dati odgovomost za koju
nIJe spremno. No, zapamtirte da se polovina opasnostj
sa kojima se dete susrece javlja kao posledica Ioseg
vaspitanja. Detetu koje se na opasan naCin igra sa
vatrom ilo svojevremeno onemoguceno da sazna
njenu pravu prirodu.
Da li deca Samerhil pate od nostalgije za
k?
Kad nesrecna majka prvi put dovodi dete u Samerhil, primetio sam da se dete evrsto drti njenih
skuta i placuci vristi da se vrati kuCi. Takode primecujem da rnajka uznemirena ako dete ne vristi dovo~jno. Ona zeli da njeno dete pati za kucom, jer veruJe da dete vise voli ukoliko njegova nostalgija
za. kucom veca. esto se potisteno dete veselo igra pet
rninuta nakon odlaska majcinog voza.
280
Aleksandar S. Nil
reCi zasto dete iz nesrecnog d pati

za kuco kad pocne da ide u skolu. Nesrecan d
verovatno izaziva u njeu akutnu anksioznost. Sta li
se tog trenutka dogada kod kuce, pita se ono. Najverovatnije objasnjenje lezi u cinjenici da nesrecna
k, osujecena u svojoj ljubavi r uzu, prenosi
suvise ljubavi i rznje na decu.
Nostalgija za kuco oicno znak loseg d,
doma u k ima puno mrznje. Dete koje pati za kuco, ne z za ljubavlju svog doma, vec za borbom
i za zastito doma. zvuci paradoksalno, ali nije
tako ako shvatimo da, sto d nesrecniji, to dete
vise zudi za zastitom. Ono nema utoeiste u zivotu i
preuvelicava znacaj oslonca koji se naziva domo. Odsuto iz njega, ga idealizuje. Dete zudi za do
koji z, vec za doom kakav i volelo
da i.
Tesko
Da li
Samer/zil primate zaostalu decu?
Naravno. Sve zavisi od toga sta podrazuevate

pod zaostalim. Mi uziamo entalo defektnu decu, ali dete koje zaostalo u skoli druga priea.
g deca su zaostala u skoli jer i skola suvise
dosadna.
Kriterijum Same1hila zaostalosti nema niceg
zajednickog sa testovima, zblrovia i ocenama. U mnogim slucajevia zaostalost jedostavno znaci da dete
i podsvesni konflikt i necistu savest. Kako z iti
zainteresovano za aritrnet~ku ili istoriju kad njegov
podsvesni proern: Da li sam zao ili nisa?
Licno sam zainteresovan za pitaje zaostalosti,
jer kao decak jednostavno isam g da uci. Dzepovi su mi ili plli parcica gvozda i esiga, i dok
su i oci ile nad knjigom, misli su mi lutale ka mojim drangulijama.
281
Rekto sam nailazio na zaostalog deeaka ili devojcicu koji u sposob<>Sti za kreativan rad. Beskorisno i kobno da se ilo kom detetu sudi na osnovu
napredovanja u skolskim predmetia.
cenu
Pretpostavimo da dete odblje da plati kaznu izre opstem skolskom sastanku.
Deca to nikad Cine, ali pretpostavlja da i

odblla lkada i osetila da se sa njima nepravedno postupilo. Nas sistem prigovora iskljucuje ogucnost
l kakvog oseeanja epravde.
Kazete da deca Samerhilu imaju ciste misli. Sta

pod tim podrazumevate?
Cist duh onaj koji ni zog eega ne moze da
bude zaprepascen. Biti zaprepdeen, znaCi pokazati d.a
postoji potiskivanje koje upravo podsticne interesovaje za ono sto sokira.
2:ene viktorijanskog doba behu asnute kada se
spomene rec noga, jer su bile enormalno zainteresovane za sve sto ima izrazite noge. Stvari sa izrazitim
nogama behu seksualne prirode , dakle, potisnute.
U atmosferi Samerhila, u kojoj nema tabua u pogledu
seksa, niti povezivanja seksa sa grehom, deca nemaju
potree da sapucu seksu i da se zgledaju kao da se
radi necem neeistorn. prema se!ksu imaju iskren
odnos, bd kao sto ga imaju i prema svemu drugo.
Kad se sedmogodisnji 1'ili posle prvog polugodista vratio iz Samerhila, njegov recnik tako los
da susedi nisu dozvoljavali da se igra sa njihovom
decom. Kako i trebalo da postupim?
Nesreco,
zalosno i bolno Vilija, ali kakva

alternativa? Ako su vasi susedi uzasnuti zbog nekoliko
izraza prokletstv0 i do davola, onda su oni opte
receni ljudi koji ne treba da dolaze u dodir sa vasim
Vilijem.
282
Aleksandar S. Nil
Sta deca Samerhila misle ioskopskim predstavama?

gledaju sve vrste filmova. Mi nemamo cenz~ru, ot~da ?, dok ne napuste skolu, steknu prav1lno rasud3van3e filmovima. Cesto se desi da se starijem detetu ne ide ioskop zbog toga sto smatra da
f~lm nije zanimljiv. Stariji ucenici, koji su videli velike francuske, italijanSlke i nemacke filmove veoma
s~ kriti~ni. pre~a osrednjoj holivudskoj pr~dukciji.
L~~bavn1 fllmov1 s~ dosadni decacima koji jos nisu
usli pubertet. 1 Novak za njih niko i nista.
Sta radite sa detetom koje odgovara?

Nijedno dete Samerhilu nikad ne odgovara.
Dete ~go~a~a samo. kad se neko ko dostojanstven
potcen31vack1 ophod1 prema njemu. U Samerhilu se
~o~ori decijim jezikom. Kad i se neki nastavnik pozal da se neuctivo odgovara, znao ih da nesposobnjakovic.
Sta radite sa detetom koje da z Iek?
, Ne znam. U Samerhilu nikad nemamo dete koje
nece da uzme lek. Nasa ishrana tako podesena da
bolest ovoj skoli predstavlja proem.
Da li starija deca vode racuna deci?
Ne, mladima nije potrebno da se neko stara
njima. Suvise su zauzeti svojim sopstvenim vafuim
poslovima.
Da li ste Samerhilu ikad imali ucenike drugih rasa?
Da, imali smo dva obojena ucenika ali, koliko
sam mogao da primetim, druga deca nisu ila svesna
oj~"nj~hove ~oze ..Jedan od ove dvojice kav?~dZ13a I ostal~ ga su voleli, dok drugi i prijatan
1 1zuzetno om1ljen.
Da li Samer/1ilu imate skaute?
283
Ne, mislim da nasi deeaci ne i mogli da svare

princip jednog dobrog dela dnevno. Smisljeno ciniti
jed.no doro delo dnevno mirise na nadobu;i.ost. U sk~
utskom polkretu ima mnogo eega dorog 11, men1,
njemu smetaju visokoparna moralnost i burioaske ideje dobru, zlu i cistoti.
.
Nikad u mojoj skoli nisam izrazio ilo kakvo m1sljenje skautima. S druge strane, nikad nisam primetio da neki deeak ispoljava interesovanje za taj pokret.
Kakva v politika prema detetu koje odraslo pravom religioznom domu? Da li takvom detetu dajete slobodu veroispovesti?
Da, dete iva sloodu veroispovesti bez bjaznni
od nepozeljnih komentara nastavnog s ili ucenika. Nalazim, medutim, da nijedno dete ne zeli da
se posveti religiji !kad slobodno.
.
neki nov ucenik odlazi u crkvu par nedelJa
i onda prestaje. Crkva suvi!e dosadna. Ne nalazim
nikakav nagovestaj da vera kod dece prirodna
stvar. d se spere oseeanje krivice, molitva se vise
ne upramjava.
Uopste, deca iz re1igioznih domova su neiskrena
i potistena. neminovno u verskom sistemu koji
izguo prvotnu ljubav I?rema fivotu i koji ~~
usredsreduje na strah od smti. U dete mofete usad1t1
strah od gospoda, ali ne i Ij.ubav prema njemu. Sloodnoj deci nije potrebna reli~ja jer fivot takve
dece u duhovnom pogledu kreativan.
ODGOJU DETETA
Zc&to toliko govorite potrebl da dete bude srecno? Da li iko srecan?

Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, jer reCi zbunjuju. Naravno, niko od nas i sve vreme sreean -
284
Aleksandar S. Nil
- cesto patimo od zuobolje, nesreenih ljubavi, dosadnog j>osia.

Ako rec sreea nesto znaoi, onda ona jedno unutrasnje oseeanje punoee, ravnoteze i fivotnog zadovoljstva. Takva oseeanja mogu da postoje samo kad
se covek oseea slobodnim.
Slobodna deca imaju otvorena, nezastrasena lica;
disciplinovana deca izgledaju potistena, tuma i pun
straha.
Sreca i se mogla definisati kao stanje najmanjeg moguceg potiskivanja. Srecna porodica fivi u
domu u kome vlada ljubav, nesrecna u domu punom
napetosti. Sreeu stavljam na prvo mesto jer i razvoj
Ii6nosti stavljam na prvo mesto. l iti sloodan
i zadovoljan i ne znati sta decimalni razlomak nego
poloZiti skolske ispite i celom licu imati akne. Nikad nisam video bubuljicu na licu srecnog i sloodnog
adolescenta.
Ako se detetu pruzi apsolutna sloboda, koliko
brzo uvideti da samodisciplina sustina zivljenja,
i da li to ikad shvatiti?
Apsolutna sloboda ne postoji. Svako ko detetu
dozvoljava da radi sve svom nahodenju sledi opasan put.
Niko ne moze da ima drustvenu slobodu, jer se
moraju postovati prava ostalih, ali svako treba da ima
Hcnu slobodu.
Da konkretizujem: niko nema pravo da natera decaka da uCi latinski, ali ako se na casu latinskog jedan
decak sve vreme ludira, razred treba da ga izbaci jer
se on sukojava sa slobodom drugih.
$to se tice samodiscipline, to nesto neodret!eno. suvise cesto znaci disciplinu vlastite licnosti,
koja usac:tena zahvaljujuci moralpim shvatanjima
odraslih. Prava samodisciplina obuhvata potiskiva-
285
nje ili prihvatanje. Ona uzima u obzir prava i sreeu

dmgih. Ona upueuje pojedinca da promisljeno te.bl
Zivotu u miru sa drugima, cineci izvesne ustupke njihovim gledi!tima.
Da li iskreno mislite da pravilno da se decaku,
prirodi lenjom, dopusti da Zivi stilu lako ,
da radi sta volja i da dangubl? Kako ga uposljavate kad rad za njega neprijatan?
Lenjost ne postoje. Lenj deeak ili fizicki bolestan, ili nema interesovanja za stvari za koje odrasli
misle da i trebalo da ga ima.
U Samerhil nikada nije do5lo lenjo dete mlade
od dvanaest godina. nogi lenjic deeaci dosli su u
Samerhil iz neke stroge skole. Takav deCak ostaje
i.lenjc prilieoo dugo, to jest dok se ne oporavi od
vaspitanja kome i podvrgnut. ga ne teram da
radi posao koji mu neprijatan, jer nije spreman za
njega. i vi i , i on kasnije morati da radi
mnogo sto5ta sto mrzeti, ali ako mu se sada dopusti da proZivi svoj period igre, kasnije iti u stanju
da se suoei sa svakom teskocom. Koliko znam, nijedan
ivsi ucenik Samerhila nikad nije i optufen za lenjost.
Da li verujete mazenje dece?
Jednom, kad moja kcerka Zoe ila mala, trgla
se i zaplalkala na tresak vrata. zena ju podigla
i toplo zagrlila, zatim ddala tako da mogla slobodno da mase rukama i nogama.
Na prvi znak da dete zateze rnisice, roditelj treba
da se igra sa njirn na takav nacin da ono rnoze slood
no da pokrece misice. Smatram da prividna borba,
ona koju moram da izgubim, delotvorna sa decom
od cetiri ili pet godina. Smeh velik.i ispusni ventil
za emocije i telesnu napetost. Zdrava se puno
smeje i gute. Golicanje grudima ~esto izazvati
286
Aleksandar S. Nil
napad srecnog smeha i. . . . ..oh, da, ovde bih pomenuo

jednu skolu decije psihologije koja ne odobrava dodirivanje deteta da to ne i dovelo do fiksacije za
ili majku. Ubeden sam da to besmislica. Nema ni
kakvog razloga da roditelji ne maze svoju decu, da ih
ne golicaju, ne miluju i ne potapsu.
Ne treba slusati psihologe koji zaziru od Zivota
i govore da nikad ne treba da spava sa vama u
krevetu i da nikad ne treba da golicate. Nesvesna
ideja na kojoj poeiva ova zabrana da bilo kalkav
telesni kontakt m<>Ze u i da pobudi seks11aJna osecanja. Opasnost te vrste i mogla postojati, ali samo
ako i roditelj i dovoljno neurotiean da u fiziatom
kontaktu sa bebom nalazi samoZivo zadovoljstvo. Medutim, pi5em za manje-vise normalne ljude - ne za
roditelje koji su i sami jos uvek deca.
Sta napredan roditelj moze da ucini pogledu

agresivnosti druge dece?
Ako roditelji posalju Vilija, koji inaee uravnotezeno dete, u skolu u kojoj se on neminovno suociti sa surovoscu, agresijom i pakoSCu druge dece, da
li njegovi roditelji treba da dopuste da Vili sam otkrije kako rZnja i nasilje mogu da ga povrede?
Kad Piter imao tri godine, njegov otac mi
relkao da ga nauciti da boksuje, kako i mogao da
se bori protiv mrZje koja izblja iz drugih. Posto Zivi
takozvanom hriScanskom svetu, kome podmetanje
drugog obraza nije znak ljubavi i milosr4a, vec kukavlcluka, taj otac i u pravu. Ako ne uradimo
nesto vrlo odredeno, naS uravnoterena deca iti
tesko hendikepirana.
Kakvo
vase misljenje
telesnom katnjavanju?
Telesno kafnjavanje lose zato sto okrutno

i zato sto izraz md.nje. Ono Cini da i jedna i druga
strana osecaju mdnju. nesvesna seksualna per-
287
verzija. U drustvima kojima masturbacija suzi

jena kazna se daje rukama - sredstvu masturbacije. U odvojenim bltolama za deCake, u kojima se homoseksualnost suzija, batine se doijaju turu - objektu Zdnje. U re1igiozno nastrojenim krajevima
telesno kainjavanje omiljeno zog verske mdnje
prema gre5noj puti.
Telesno kamjavanje uvek projektovana radnja.
Onaj ko tuce mrzi s i projektuje svoju mrZju
na dete. Majka koja i dete mrzi sebe i, sledstveno
tome, mrzi svoje dete.
Ukoliko nastavnik velikog razreda upotrejava
kais, to nije toliko stvar mrZje kollko pogodnosti.
laksi naCin. Najolji put da se to spreei jeste ukjdanje velikih razreda. Da skola mesto za igru, gde
se sloodno uci ili ne uCi, batine i automatski izumrle. U skoH u kojoj nastavnici znaju svoj posao nikad se ne pribegava telesnom kafnjavanju.
Da li oziljno verujete da nacin da se savla-
daju lose navike dopustiti deci da nastave sa svojim

porocima?
Poroci? cijem misljenju su to poroci? LoSe
navike? Verovatno mislite na masturbaciju? Navika se
ne iskorenjuje ako se na silu prekine. Jedini lek za
l lkoju naviku da se dozvoli detetu da vi svoje
in~eresovanje za nju. Deca kojoj dozvoljeno da masturiraju zadovoljavaju se mnogo rede nego deca kojoj to zabranjeno.
Batine uvek produfavaju vek pljanja pantalona. Vezivanje uku stvara od deteta dozivotno izopa
cenog masturbatora. Takozvane loSe navikec uopste
nisu lose navike, vec prirodna stremljenja. Izraz lose
navike rezultat roditeljskog neznanja i mdnje.
Da li pravilan kueni odgoj neutraliSe losu nastavu
skoli?
Aleksandar S. Nil
288
Uglavnom da. Glas kuce moeniji od glasa skole.

Ako kod kuce nema straha i kainjavaja, dete nece
poverovati da skola pravu.
Roditelji treba da kaiu svojoj deci sta misle
skoli koja losa. Njih suvie cesto ispunjava apsurdno osecanje lojalnosti cak i prema ajglupljim nastavicima.
Kazete da stvaranje bolje od posedovanja, ali

kad dopustite detetu da stvara, predmet koji napravi postaje njegova svojina i ga preceniti.
1 sta onda?
Stvar tome sto ono to cini. Dete ceni
sto napravi samo jedan dan ili mozda nedelju dana.
Kod njega slao razvdjen normalan oseeaj za posedovanje. Ono ostaviti svoj novi cikl napolju na
kisi i odecu razbacanu unaokolo. Radost poCiva stvaranju. d pravi umetnik jednom zavrSi svoje delo,
ono ga vise ne interesuje. Nijedno umetnicko delo i
kad ne zadovoljava svog tvorca, jer njegov oilj sa
vSenstvo.
Da li prema deci treba iti zajedljiv? Mislite li da

i to pomoglo razvijanju smisla za humor kod deteta?
Sarkazam i humor nemaju nikakve veze. Humor
stvar ljubavi, sarkazam mrzje. Biti zajedljiv prema
detetu znaci ucin iti da se dete oseea inferiornim i degradiranim. Samo rdav astavnik ili roditelj ti
sarkastican.
Dete uvek pita sta da radi i kako da se igra.
Sta da odgovorim? Da li pogresno davati detetu
ideje za igru?
Za dete dobro da ima ekog ko daje da
radi uzbudljive stvari, ali to i eophodno. Za g
najbolje ono sto samo da radi. Tako nijedan
nastavnik u Samerhilu savetovati detetu sta da
1

samo pomoci detetu koje traZi
icka .S tome kako se esto radi.
radi. Nastavnik
289
teh-
Da li odobravate davanje poklona detetu da i se

pokazala neCija ljubav?
Ne. Ljubav trafi spoljne dokaze. No, deca treba da doijaju pokloe u uoeajenim prilikama, kao
sto su roc:tedani, Bozic itd. Samo pri tome treba
oeekiivati ili traZiti zahvalnost.
decak beti od skole. Sta da radim?
pretpostavtka da . skola dosadna, VaS
docak aktivan. Uopsteno govoreci, zabu5avanje znaCi da
skola nije dovoljno dobra. Ako moguce, pokuSajte
da posaljete svog sina u skolu u kojoj ima viSe kreativnosti, sloode i ljubavi.
Treba li da naucim dete da stedi z
kasice?
Ne. Dete ne moze da sagleda stvari izvan svoje
dnevne realnostoi. asnije, ako iskreno zeli da kupi
nesto sto dosta ko5ta, uStedeee bez prethodnog veza
nja u stednji.
Dozvolite mi da jos jednom naglasim da dete treba pustiti da odraste brzinom koja njemu odgovara.
nogi roditelji Cine uZa.sne greske pokusavajuci da
nametnu ko.rak odrastanju.
Nikad ne poma.Zite detetu u onome sto mofe da
uadi samo. Na primer, obazrivi roditelji pomafu detetu lkoje pokusava da se popne na stocu i tako kvare
najveeu radost detinjstva - savlac1ivanje teSkoea.
Sta da radim kad devetogodiSnji sin ukucava eksere name5taj?
Uzmite mu cekic i recite mu da to va.S name
staj i da mu ne dozvoljavate da unistava ono sto mu
ne pripada.
Ako ni tada ne prestane s ukucavanjem, draga
zeno, onda prodajte namestaj i sa dobljenim novcem
Aleksandar S. Nil
290
idite kod nekog pihologa koji vam pomoei da uvidite kako ste od svog sina napravili prolematieno
dete. Nijedno srecno, sloodno dete nece zeleti da unistava namestaj, ukoliko, naravno, name!taj nije jedina
stvar u kuci u koju se mogu ukucavati ekseri.
Prvi koralk da se zaustavi stetocinstvo te vrste
jeste da se nabave drvo i ekseri i stave, ako ~o
guce, u sobu koja ne slufi za dnevni boravak. Ako smcic odblje da zakucava eksere u drvo i jos uvek zeli
da ih zablja u namestaj, onda vas on mrzi i pokusava
da vas razgnevi.
Sta radite s detetom koje tvrdogla1'o i koje se
duri?
Ne znam. Gotovo nikad u Samerhilu nisam sreo

takvo dete. Kad dete slobodno, ono nema priliku da
ispolji tvrdoglavost. Detinji prkos uvek greska odraslih. Ako se prema detetu ophodite sa ljubavlju, onda nicim necete izazvati njegovu tvrdoglavost. Tvrdoglavo dete ima neiku tegobu. posao i i da ot
krijem njen koren. Pretpostavljam da to oseeanje da
se sa njim nepravedno postupilo.
Za5to
mali sin toliko late?
Verovatno oponasa svoje roditelje.

Ako se dvoje dece, brat i sestra od pet i sedam
godia,
stalno sva4aju, koji i da uticem

njih da s tim prestanu? Oni se jako vole.
Da li? Da li jedno doija vise materinske ljubavi

od drugog? Da li mozda opoaSaju majku"ili ~? Da
li im usadena neCista savest u pogledu nJihovih. te~?
Da li su kafnjavani? Ako odgovor na sva ova pitanJa
odreean, onda svada normalna zelja da se oproba
snaga.
.
Me<1utim, brat i sestra treba da se drufe 1 sa ostalom decom koja nisu u emocionaloj vezi sa njima.
Dete mora da se poredi sa dn1gom decom, sto ne moie
291
sa svojom braeom i sestrama, jer taj odnos obuhvata

sve vrste emotivih faktora - ljuomoru, pristras
nost, itd.
Kako da sprecim dete da sisa palac?

Ne pokusavajte. Ako uspete, verovatno cete vra
titi dete u stadijum pre sisanja. Zasto vam to smeta?
Mogi uspesni ljudi sisali su palac.
Sisanje palca pokazuje da 5 nije izivljeno interesovanje za majCine grudi. Posto mozete da podojite dete od osam godina, preostaje vam jedino da
se potrudite da mu pruZite sto vise prilika da zadovolji svoja kreatiwia iteresovanja. Ali ni to uvek ne
pomafe. Imao sam kreative ucenike koji su sisali palac sve do puberteta.
Ostav,ite dete miru.
Za5to
racke?
dvogodisnje dete stalno unistava ig-
Najverovatije zato sto pameto. lgracke su

l potpuno nekreativne. Unistavanje ima za cilj da
se otkije sta uutra.
U stvari, nisam upoznat sa okolnostima ovog
slueaja. Ako , batinama i pridikama, od deteta stvorena osoba koja mrzi samu sebe, unistavati sve
sto bude putu.
Sta moze da se preduzme da i se izlecila decija
neurednost?
Ali zasto leCiti? VeCina kreativnih ljudi ne
uredna. Kod dosadnog coveka, soba i sto su primeri
urednosti. Nalazim da su deca vecinom uredna do devete godine. Izmedu devete i petnaeste, ova ista deca
mogu da budu neuredna. Decaci i devojcice jednostavno primecuju neurednost. Kasnije postaju ooliko
uredni koliko im to potrebno.
Na5 dvanaestogodisnji decak da se pere pre

nego sto sedne za sto. Sta da radimo?
292
Aleksandar S. Nil
Zasto pridajete toliko z pranju? Da li ste

uzeli u obzir mogucost da za vas pranje mobla i!'la
simolico znaceje? Da li ste sigurni da vSa bnga
detinjoj cistoei predstavlja strah da mali~n
moralno eeist?
Ne gnjavite decaka. Dajem vam ree da va!
kompleks prljavstine subjektivna, _lica .stva~.. A1Iro s~
sami oseeate necisto, d cete pndavat1 vellkii znaCaJ
cistoCi.
Ako on za stolom bas mora da se pojavi Cist - recimo, sa vama za stolom sedi ujna _Meri, inaee
ima izgleda da svom cistom neeaku osta~ bogatstvo - onda najolji naci da mu zabran1te da se pere.
Kako dete od petnaest meseci drtati podalje od

peci?
Postavite resetku za far, ali dozvolite detetu da
saza istinu peCima tako sto malo opeei prstice.
Ako kritikujem svoju malu kcer zbog sitnica, ~o

zda cete reci da mrzim, ali zaista mrzim,
vi to znate.
Ali mora iti da mrzite sebe. Sitnice su imboli

krupnih stvari. Ako kritikujete iznje zbog sitnica, vi
ste nesrecna z.
Sta radite sa decom koja da d?
Ne zam. U Samerhilu nikad nismo imali takvo

dete. Da jesmo, odmah ih posumnjao da pokazuje prkosan stav prema svojim roditeljima. Imali. s~o ~
ili dvoje dece koja su poslata u Samerh1l Jer n1su
htela da jedu, ali u nasoj skoli nikad nisu gladovala.
U tezem slucaju, uzeo ih u obzir moguenost da
dete emotivo ostalo na stadij.umu dojenja: ~
pokusao sa hrajejem putem cucle.. Takoe!e. ih u
slio da su roditelji bili sitnicavi 1 uporm u pogl.edu hranjenja, i cemu dete dobljalo hranu koju
feli.
Slobodna deca
293
Samrhila
SEKSU
Sta tacno znaei pornografija?

Na ovo pitanje i lako odgovoriti. Pomografiju
ih definisao kao razvratan stav prema seksu i ostalim
prirodnim radnjama, kao stav pun s krivice,
sliean ponaSaju skolaraca sa potisntim feljama, koji
vire i smejulje se iz prikrajka i ispisuju bezobrazne
reCi zidovima.
Masni vicevi su veeiom pornografski, pripovedac oblooo racionazuje svoje kazivanje kad smatra
da vic cini uspelim njegova skaredost, vee to sto
duhovit ili smesa. veCina ljudi, pria.o sam i
slusao na hiljade masih viceva, ali kad se sada osvr
nem na njih, mogu da se setim samo jednog ili dva
koje smatram vrednim ponavljanja.
Nalazim da eovek koji priea tnasne viceve i
m zadovoljavaju6i seksualni fivot. Bilo i suvie
uopsteno tvrditi da svaki bezobrazan vic rezulta1
potiskivanja, jer i s to navelo na pomisao da to
slueaj sa svim oicima humora. lskidao sam se od
smeha kad sam video !kako Carli Capli u kupaeem
kosti.mu skaee u vodu duoku pet santimetara, ali
inace nemam riikakvih potisnutih zelja u vezi sa skokovima u vodu. Humor postoji u ilo kojoj smemoj
situaciji, ilo da seksualog ili eseksualnog
karaktera.
U nasem danasjem drustvu niko i stanju
da povuce jasu liiju izmec:lu g sto pomografsko i onoga sto nije. Mnoge price trgovackog puti
ka svic:lale su mi se kad sam i. student, dok daas
mislim da su 99 odsto slucajeva, jednostavno,
do prostalkluka bestidne.
Uglavom, pornografija samo seks plus krivica. Puika koja se cereka komicarima kad prave
Aleksandar S. N il
294
skakljive sale sastavljea od ljudi u koje usaden

olesta stav prema seksu. Kad odrasli prieaju masne
viceve deci, d to znaci da su i sami saaf
jivom, skaredno stepeu razvoja.
Da su sva deca slobodna i upucea u seks, razvratost odraslih i imala ikakvog efekta, ali posto su milioi dece eupucei u seks i posto imaju
osecaj krivice u pogledu seksa, pornografs~i ~asn:o~e~
covek samo ide aruku jihovom ezanJU 1 krivic1.
Da li su iz"esni oici sekualnog ponasanja nev
pristojni?
Svaki oik seksualog s umesan ako
osobe u jemu alaze zadovoljstvo. Seks abormalan i perverza samo d kad pruza v
zadovoljstvo straama.
Brak se metalo povezuje sa pristojim seksom,
sto reci sa uzdrzaim seksom. Cak i i mladi
pola, koji prihvataju seksuali zivo~ svo~ih_ ;ooitelja,
ili u staju da se zaprepaste kad 1 zam1slll1 da otac
i majlka ivaju u svim vrstama seksual~e igre.
Autoritari stubovi drustva proterall su seksualnu
igru olast porografije i obsceosti, isto su uciili i jrihovi sledbeici koji se plase da se prepuste
seksualoj igri. Ako i to ipak uciili, oni i ajvero
vatije iskusili sz s agresije i o~~e~osti
pozudu, izazvaa prvestveno time StO Se Clll esto
zabranjeo.
Kad seks z i obavije ljubavlju, ista i
epristojo.
Zasto deca masturblraju i kako ih
citi?
tome spre-
Moramo praviti razliku izmedu decije masturbacije i masturbacije odraslih. pecija mas~u~b~cija,
stvari, uopste i i masturbac1Ja. iz radozalosti. Dete otkriva svoje ruke, s i z palceve
295
i majka likuje, ali kad otkrije svoje l organe, majka mu brzo sklanja ruku. Glavni efeJkat taj da polni
organi postaju ajzaimljiviji delovi tela.
Erogena z malog deteta su usta, kad se
maloj deci izricu morale zabrae u Ve2Ji sa masturbacijom, se vrlo malo :ialteresuju za svoje polne
organe. Ako malo dete masturblra, lek u ukazivanju
podrske toj avici, jer tada dete oseca ezdravu
prinudu da se odaje.
Kod starije dece koja su u pubertetu odobravanje
uaZiti aviku, ali upamtite da seks mora da :t
eki odusak. Posto do braka uvek dolazi kaso, zahva
ljuju6i oijenici da mladi mogu da se z dok
sebl omoguce izdriavaje domacistva, l zrele
lienosti se suoeavaju sa dve mogucosti. su masturbacija ili taji seksuali odosi. Moralisti osuc1uju i
jedno i drugo reseje, ali nude ikakw zamenu.
, da, aravno, oni se zalaiu za cednost koja znaOi razapijanje puti krst. Posto oCigledno da samo
malo kaluderski astrojeih ljudi moze trajo da zrtvuje svoje telese prohteve, mi ostali motemo sebl
da uskratimo seksuali odusak.
Dok brak postae ezavisa od finansijskog
elemeta, proem masturbacije i dalje blti veliki.
Nasi filmovi i romai pob1uju u mladima polni nago i vode masturbaciji, jer se mladima uskraeuje
pravi seks. Pri tom pomaze mogo i ii da
svako masturbirao. Izgleda da jedini izlaz brak
probu. Ali sve dok se seksu pripisuje greh, brak
probu predstavlja pozeljo resenje u drustveom pogledu.
Ali da se vratimo pitanje: recite detetu da
masturbaciji m iceg gresnog. Ako ste ga vec lagali im tooz}im posledicama - olest, ludilo,
itd. - budite dovoljno hrabri da mu kazete da ste bili
Aleksandar S. Nil
296
laZov. Tada i samo tada
stati manje vaZna.
SADRZAJ
masturbacija za njega po-
dvarurestogodisnja kcerka voli da Cita nepri

stojne knjige. Sta da preduz.mem?
Snabdeo bih svim moguCim nepristojnim k.njigama koje bih mogao da kupim. Tek tada i ona i!ivela svoju zainteresovanost.
Ali :zaSto se ona uopste toliko interesuje za prljavstinu? Da li traii istinu seksu koju nikad niste
rekli?
Da li iste ukorili cetrnaestogodisnjeg deeaka koji

prica masne viceve?
Navno da ne bih. Isprieao bih mu l od onih
koje on zna. Ve6ina odraslih priea masne viceve. Jos
dok sam i student, najolje viceve sam roo od jednog svestenika. Osudivanje interesovanja za seks predstavlja cisto licemerje popovanje.
Mastan vic neposredan rezultat seksualnog potiskivanja. On omogucava ispustanje pare koja zaptivena doktrinom greha. U uslovima slobode, mastan vic
i gotovo izumro prirodnom smrcu. Gotovo, ali ne sasvim - jer seks predstavlja osnovno interesovanje
6oveka.
treba da bude odgovoran za seksualno vaspi

tanje - nastavnici ili roditelji?
Roditelji, naravno.
PREDGOVOR ERIHA FROA

Uvod
. . . . . . . . .
1 SKOLA SAMERHIL . . .
Koncepcija Samerhila
.
Pogled na Samerhil . . . . . . . . . . . .
Obrazovanje u Samerhilu u poredenju sa standardnim obrazovanjem . . . . . .
Sta iva sa svrsenim ucenicima Samerhila
Individualni casovi u Samerhilu
Samouprava
Mesovito skolovanje
Rad . . . . . . .
lgra . . . . . . .
ODGAJANJE DETETA .
Neslobodno dete . . .
Slobodno dete . . . .
Ljubav i odobravanje .
Strah
. . . . . . .
lnferiornost i fantazija
Destruktivnost . . . .
Laganje
. . . . . .
Odgovornost
. . . .
Poslusnost i disciplina .
Nagrade i kazne . .
111 SEKS . . . . . .
Stavovi prema seksu
Seksualno vaspitanje
5
19
21
21
32
44
50
55
64
74
77
80
85
85
95
103
107
113
117
120
124
126
134
143
143
158
Mij.sturbacija
Nagost
Pornografija
Homoseksualnost
Promiskuitet, vanbracnost i prekid trudnoce
IV RELIGIJA 1 MORAL
Religija
Mora!lno vaspitanje
Uticaj na dete
Psovanje
Cenzura
V DECIJI PROBLEMI
Okrutnost i sadizam
Zloinstvo
Krada
Delinkvencija
Lecenje deteta
Put do srece
VI RODITELJSKI PROBLEMI
Ljubav i mrznja
Razmazeno dete
i autoritct
Ljubomora
Raz\od braka
Roditeljska anksioznost
Razumnost roditelja
VII PITANJA I ODGOVORI
Opsti pogled .
Samerhilu .
odgoju deteta
seksu
164
169
171
172
174
177
177
183
191
195
199
205
205
209
213
219
226
231
237
237
241
244
250
256
259
265
273
273
278
283
293

Slobodna Deca Samerhila PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Slobodna Deca Samerhila PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

N aslov originala:

. S. Neill: SUERHILL - Radical Approach

rinski autoritarni metodi, izgleda da njihovi rezultati,

Slobodna deca Sart1erhila

druStva. Koncentracija kapitala dovela do stvaranja

autoritet estao, cak: ni u tome sto oslablo, vec

Sistem . S. Nila predstavlja radikalan pristup

Principi koji cine OSO'\/U Nilovog sistema izlozeni

Slobodna deca Samerhila

automat, vee raspola!e punim potencijalom da

niH sme da koristi pritisak jedan od mogih acina

Slobodna deca Samerhila

coveka. Autor astavlja: :ioJednog dana, nova

Mogao bih na ovome mestu da ukaiem na svoje

Naglas~v~m rec realan zato sto mi piscevom

pstupu naJVISe pada U Oci

Slobodna deca Samerhila

dece hego do njihovog USpehac. No, ta cinjenica ni

Nil ispoljava beskompromisno potovanje prema

V 5 deca isu va5a deca.

Vi ste lukovi iz kojih se vasa deca kao zive strele

va5oj saci strelca bude

deca buduce dane,

boju, niti zelim da budem izlecen od pusenja, ni od

Ovo priea jednoj savremenoj skoli - Samerhilu.

Deca stanuju starosnim grupama, u okviro

Slobodna deca Samerhila

sam zna.o da sve to pogresno, ilo pogresno jer

Kod nas nema ikakvih ovih astavnih metoda, jer

Slobodna deca Samerhila

Ali, sta to Samerhil pruia sto ne pruiaju ostale

zabavna strana naseg nastavnog sistema.

U svi razredia se nogo radi. Ako iz nekog razloga

nastavnik ne moze da odrzi cas zakazano vreme, to

Slobodna deca Samerhila

Samerhil verovatno ajsrecija skola svet.

pametniji. 1 to doista t. sam gazda, i ako

Slobodna deca Samerhila

stim radi sto i odem da se bunim. Kada sam stigao

* Na nemackom: Ziveo! (svojevremeo deo nacistiCkog pozdrava). (prim. prev.)

Dobro, sta nameravas da preduzmd?c, upitah.

Od dzeparca. Koliko i vreena za to treba?c

Slobodna deca Samerhila

Slobodna deca Samerhila

igranka. Ploee sa muzikom za .igru iraj~ se iz .~.t

Slobodna deca Samerhila

moglo da prenese privrzenost rodnom domu na skolu,

Slobodna deca Samerhila

ovamo, morao bih da utro5im pola zivota oja!njava

U Samerhilu celog dana rade spremaOice iz varosi

Slobodna deca Samerhila

Opsti skolski sastanci subotom uvece na Zalost

moze izbeci, jer deca traze i mora im se dati. Vrata

Slobodna deca Samerhila

mcinjom oseca potrebu da se tuee. Ako se deca nalaze

Slobodna deca Samerhila

da odgov~ri~ d~ nisam aktivist bori za promenu

OBRAZOVANJE U SAMERHILU U POREDENJU

Slobodna deca Samerhila

zivotinje ne cine? ZSto broj oolelih od raka sve

Koliko nase obrazovanje istinsko stvaralastvo,

pre.ka. Jos Wk, mi nagonimo to dete da povernje da

Slobodna deca Samerhila