Hildor

Rohirimi su se esto pozivali na duh tog stranog kralja u ratu, i u nje-govu ast zva
li su njegovo planinsko utvrenje Helmov Ponor, a sebe su nazivali Helminzi.
Hildor
Kadje Arijena Sunce prvi put zasija-la na Svet, rodila se rasa Ljudi daleko na i
stoku Srednje Zemlje. Oni su bili kasno doli na Svet zato to su se mnoge druge ras
e pojavile pre njih. Stoga su ih Vilenjaci nazvali Hildor, jer je znaenje te rei "
pratioci".
Hladni zmajevi
Od zmajeva koje je Morgot doveo iz Angbanda za vreme Prvog Doba Sunca bilo je mn
ogo pasmina. Neki su bljuvali vatru, drugi su imali mona krila, ali najei su bili Hl
adni zmajevi, koji nisu imali letake ni vatrenc moi, ali su imali veliku snagu zub
a i kandi i moan oklop od gvozdenih krljuti. Hladni zmajevi su bili strah i trepet
za sve rase koje su im se suprotstavljale u tom Prvom Dobu, i inili su neizre-civ
a razaranja u pr&delima Srednje Zemlje. Na kraju tog Doba skoro cela rasa Zmajev
a i veina Morgoto-vih slugu je nestala za vreme Velike Bitke u Ratu Besnih.
U Treem Dobu Sunca letopisi za-padnih zemalja priaju kako se mnogo Hladnih zmajeva
ponovo po-javilo u pustopoljinama Severa i otilo u Sive planine. Patuljci su ve d
oli u te planine jer su one bile bo-gate zlatom, a u dvadesetom veku ovog Doba sl
edili su ih Hladni zma-jevi, traei riznice Patuljaka, i spre-mali su se za rat; i
mada su se Patuljci
100
borili hrabro, bili su brojano nadjaani, i Hladni zmajevi su se ne-milosrdno prikr
adali i ubijali svoje neprijatelje. Jedan princ od Ljudi Eo-teoda - ovek po imenu
Fram, sin Frugara - doao je i ubio Skatu Crva, najveeg Zmaja te zemlje, i Sive Pl
a-nine su bile oiene od Zmajeva tokom pet vekova. Ipak, Hladni zma-jevi su ponovo d
oli u planine godine 2570. Jedan po jedan, Patuljaki go-spodari su stradali od nji
h: poslednji je bio Patulj-kralj po imenu Dain 1 od Durinove loze; i njega i nje
govog sina Frora je ubio veliki Hladni zmaj u samim njihovim dvorima. Tako su po
slednji Patuljci pobegli sa Sivih Planina, nerado ostavljajui sve svoje zlato Zma
ju kao plen.
Hobiti
Kadaje sjajni plamen Arijene Sunca doao na Svct pojavila se rasa Ljudi;
tvrdi se da se u tom istom Dobu poja-vio na istoku narod Poluana koji su se zvali
Hobiti. To su bili Ijudi koji su se ukopavali u zemlju i iveli u ru-pama, za koj
e se govorilo da su srod-nici Ijudi, ali su bili manji od Patu-Ijaka, a ivotni ve
k bio im je oko stotinu leta.
Nita se ne zna o hobitskoj rasi pre 1050. godine Treeg Doba, kada su, po predanju,
iveli sa Severnja-cima u severnim Dolovima Anduina izmeu Maglenih Planina i Zelenu
-me. U tom veku jedna zla sila je ula u Zelenumu i ona je ubrzo prome-nila ime u M
rka Suma. Modaje ovaj dogaaj prisilio narod Hobita da napusti Dolove. Jer u vekovi
ma koji su usledili Hobiti su se preselili na zapad preko Maglenih Planina u Eri
Hobiti
jador, gde su otkrili i Vilenjake i Lju-de ujednoj otvorenoj plodnoj zemlji.
Svi Hobiti, i muki i enski, imali su izvesne zajednike karakteristike. Svi su meril
i od dve do etiri stope u visinu, bili su dugoprsti, dobro uhra-njene i vesele sp
oljanjosti, i imali su kovrdavu smeu kosu i neobinim bosim, predimenzioniranim stopa
li-ma. Nerazmetljivi, konzcrvativni Iju-di, procenjivali su sebi jednake pre-ma
njihovoj prilagoenosti mirnom hobitskom seoskom ivotu. Neumer-eno ponaanje ili pust
olovne tenje su obeshrabrivani i smatrani indisk-retnim. Razuzdanosti Hobita su b
ile ograniene na oblaenje u sjajne boje i jedenje est obilnih obroka dnevno. Njihov
a jedina ekscentri-nost bilaje vetina puenja trave-za-lulu, za koju su tvrdili da p
redstavlja njihov doprinos svetskoj kulturi.
Kae se da su Hobiti poticali od tri loze, koje su se zvale Harfuti, Fa-lohide i S
turi. Harfuti, najbrojniji od hobitskih rodova, bili su istovre-meno i najmanji.
Oni su imali kou i kosu smeu kao orah. Voleli su brdo-vite predele i esto uivali u
dru.tvu Patuljaka. Ti Harfuti su bili prvi od hobitskog naroda koji su preli preko
Maglenih Planina i uli u Erijador.

Skoro vek kasnije, godine 1150. Treeg Doba Sunca, Falohide su poli za svojim srodn
icima Harfu-tima i preli planine. Uli su u Erija-dor prevojima severno od Rivendel
a. Falohide su bili najmalobrojniji od hobitskih loza. Oni su bili vii, vitkiji i
smatrali su ih pustolovnijima od nji-hove brae. Koa i kosa su im bili svetliji, i
vie su voleli umovite pre-dele i druenje s Vilenjacima. Vie su
voleli lov nego obradu zemlje, i od svih Hobita ispoljavali su najjae tenje da upr
avljaju i budu voe.
Sturi su bili poslednji od Hobita koji su preli Erijador. Najmuevniji od svoje ras
e, bili su krupniji od dru-gih rodova i, na zaprepaenje svojih roaka, neki su zaist
a mogli da puste brade. Oni su prebivali najjunije od Hobita u Dolovima Anduina i
iza-brali su da ive na ravnicama na oba-lama reke, i, opet na nimalo hobitski nai
n, ovladali su vetinom uprav-Ijanja brodom, ribarenja i plivanja. Oni su bili jed
ini Hobiti koji su koris-tili obuu; po kii, kad je bilo blato, tvrdilo se, nosili
su izme. Pria se da Sturi nisu otpoeli svoju seobu na za-pad sve do godine 1300, ka
d su mnogi od njih preli preko Prevoja Crvenrog; ali mala naselja su ostala u tak
vim predelima, kao to su Gla-denska Polja, jo vckovima iza toga.
Hobiti od Erijadora su se veinom naselili u zemlje Meni (Muevne Zemlje) kraj grada
Bri. Godine 1601. veina Hobita iz Brija ponovo se uputila na zapad u plodne zemlj
e, s one strane Brendivino Reke. Tu su osnovali Okrug, zemlju koja je kasnije pr
iznata kao postoj-bina Hobita. Hobiti raunaju vreme od tog datuma.
Po prirodi, Hobiti imaju mirolju-biv karakter i na svoju veliku sreu otkrili su z
emlju koja je bila isto to-liko mirna koliko i plodna. Tako, izu-zevVelike kuge
iz 1636. kojaje poko-sila sve narode Erijadora, sve do 2747. mje se u Okrugu odi
grao nije-dan oruani okraj. Tad se dogodio manji orki pljakaki upad koji su Hobiti pr
ilino pompezno nazvali
101
Hobiti Hobiti
Bitka od Zelenpolja. Nesumnjivo da je ozbiljnija bila Duga Zima 2758. i dve glad
ne godine koje su usledile. Ipak, u poreenju s drugim naro-dima Srednje Zemlje, o
ni su dugo iveli u miru. Druge rase, kad bi ih vi-dele, smatrale su ih malo vredn
im, a zauzvrat Hobiti nisu imali slavolju-bivih tenji prema velikom bogatstvu ili
moi drugih. Njihova ogranienja su se pokazala kao snaga jer, dok su vee i monije ra
se padaie oko njih, Hobiti su nastavljali da ive u Okrugu spokojno gajei svoje useve. irom zemalja Okruga prostirali su se njihovi mali
gradovi i naselja: Ho-biton, Gozbograd, Majklov Kop, Zo-bambar, aboselo i jo dese
tak dru-gih; i na svoj nain Hobiti su iveli u blagostanju.
0 uvenim Hobitima malo se moe rei pre tridesetog veka Sunca, jer je pre tog vremena
cela ova rasa bila skoro potpuno nepoznata Svetu. Naravno da su sami Hobiti ima
li svoj sopstveni oseaj o tome taje slavno.
U predanju Okruga, prvi Hobiti koji se pominju su braa Falohide, Marko i Blanko,
koji su poveli Hobite iz Brija preko Mosta od Kamenih lukova u Okrug. Tu zemlju
su im
Hobiti Majusni narod koj'i jc kopao zemlju i stanovao u lupama, ijije zivot-ni ve
k bio otprilike jedno stolee. Visoki izmeu dve i etiri stope, bili supunaki i veseli
, s kovrdavom smeom kosom na vrhu glave i stopala.
ustupili Dunedaini od Arnora, ijem kralju su Hobiti zauzvrat dugovali nominalno v
azalstvo. Godine 1979. poslednji kralj Arnora je nestao sa Severa i ustanovljeno
je zvanje Taina od Okruga. Prvi Tain bio je Hobit Buka od Movare, od koga su poti
-cali svi Taini.
Div meu Hobitima bio je Ban-dobras Tuk, koji jc bio etiri stope i pet ini visok, i
koji je, na konju, odvano predvodio svoj narod protiv Orka u Bici od Zelenpolja.
Tolja-gom, tvrdi se, ubio je njihovog pogla-vicu Golfimbula. Zbog svoje krup-noe
i podviga prozvanje Tuk. Drugi Hobit, znaajan po svojim delima u okviru malenih z
emalja Okruga, bio je Izengrim Tuk, koji je nazvan Izen-grim II, dvadeset drugi
Tain od Ok-ruga, graditelj Velikih Smiala Majk-lovog Kopa i deda Bandobrasa Tuka
.
Ipak, tipino za Hobite, moda najpotovaniji od junaka pre Rata za Prsten bio je skro
mni farmer po imenu Tobold Truba od Dugodna, koji je u dvadeset sedmom veku prvi

put zasadio biljku Galenas, takoe zvanu Trava-za-lulu. Zbog ovog pod-viga on je v
elian, a oduevljeni Ho-biti puai nazvali su jednu lozu izu-zetnog kvaliteta "Stari T
obi", u znak seanja na njega.
U trinaestom veku Treeg Doba, meutim, slava u pravom smislu rei pripala je narodu H
obita. Jer, igrom sluaja, u ruke Hobita je pala jedna velika i zla sila koja se u
plela u sud-binu svih Hobita.
Prvi Hobit koji se proslavio u Svetu bioje Bilbo Bagins (Torbi) od Hobitona, koga
su Carobnjak Gan-dalf i patuljaki Kralj Torin Hras103
Hobiti
totit podstakli da odigra glavnu ulogu u Potrazi za Ereborom. To je pustolovina k
oja je ispripovedana u prvom delu "Crvene Knjige Zapadne Mee". To su memoari koje
je sam Bilbo nazvao "Tamo i ponovo nal-rag", u kojima se ubijaju Divovi, Orci,
Vukovi, Pauci i Zmajevi. U toj Pustolovini Bilbo Bagins je uinio mnoge podvige ko
je pripadnici jaih i mudrijih rasa u Srednjoj zemlji nisu mogli da izvre, i otkriv
ene su neoe-kivana snaga i hrabrost u hobitskom karakteru.
Deo te pustolovine pria kako je Bilbo Bagins nabavio arobni prsten i, mada je to t
ada izgledalo od male vanosti, tim postupkom je doveo u opasnost sve koji su nast
anjivali Srednju Zemlju. Jerje Bilbo Bagins, imuan gospodin od poloaja, Hobit od O
kruga, ne znajui postao vlasnik Jedinog Prstena.
S vremenom, identitet Jedinog Prstena je otkriven i on je preao u ruke Bilboovog
naslednika, Froda Baginsa. Bilbo je zatim otiao u vilenjako utoite Rivendel, gde se
prepustio svojim tenjama da se bavi knjievnou. Jer pored svojih me-moara "Tamo i pon
ovo natrag", onje sastavio i dobar broj originalnih pe-sama i znaajno nauno delo,
tro-tomne "Prevode s vilenjakog".
Frodo Bagins je postao Nosilac prstena u vreme kad se Sauron, Go-spodar Prstenov
a, spremao da zarati s celim Svetom. Godine 3018. arob-njak Gandalf je doao kod Fr
oda i uputio ga na put u Rivendel u Potra-gu za Prstenom. Kad bi ova misija bila
uspena, Jedini Prsten bio bi uniten i Svet spasen od Sauronove vlasti.
Tako je u Rivendelu obrazovana Druina Prstena u kojoj su osmorica drugih izabrani
kao saputnici Froda Baginsa, Nosioca Prstena, u njegovoj Potrazi. Trojica od te
druine su takoe bili Hobiti kojima je sueno da postanu slavni skoro isto toliko ko
liko i sam Nosilac Prstena. Sem-vajz (Semudri) Gemdi, Frodov po-sluitelj, bio je j
edan od njih. Jed-nostavna, odana dua, Semvajz je vie no jednom spasao i svog gosp
o-daar i samu Potragu, i neko vreme bio i sam Nosilac Prstena.
Peregrin Tuk, naslednik Taina od Okruga, i Merjadok Brendibak, na-slednik Gospod
ara Baklenda, bili su druga dvojica Hobita Druine. Tokom Potrage, i Pipin i Vesel
i (kako su ih najee zvali) su proglaeni za Vitezove Gondora. Veseli je takoe imenovan
za dvorjanina Kralja Teo-dona od Rohana i, na zaprepacnje svih, sa vitez-devom Eo
vinom ubio je Veca, kralja od Morgula kod Pe-lenorskih Polja. Pipin, kao Gardista
Gondora, borio se sa Zapovedni-cima Zapada i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapij
om ubio je jednog monog Trola.
Veseli i Pipin su bili najvii od svih Hobita u istoriji te rase, jer su na svom p
utovanju pili ent-napitke, hranu di-vovskih Enta. Tako su nadvisili svoje sunaro
dnike, i po muevnom rauna-nju bili su etiri i po stope visoki. Uz to, Veseli je bio
hobitski uenjak od ugleda i sastavio je "Nauku o bilju Okruga", "Raunanje godina"
i spis "Stare rei i imena u Okrugu".
Frodo Bagins, junak Potrage Prstena, bioje takoe glavni istoriar rata, jer je napi
sao vei deo "Crvene
104
Hobgoblini
Knjige Zapadne Mee". On je tu is-toriju nazvao "Pad Gospodara Prste-nova i povrat
ak Kralja". Ali, iako je ovaj skromni i srani Hobit poglaen za najplemenitijeg i n
ajuzvienijeg od svoje rase, naposletku je jedan drugi Hobit, a ne on, unitio Jedin
i Prsten, i to neoekivano i nehotice.
Bio je to Smeagol Golum, jedini Hobit koji se ikad zaista priklonio zlu. Od celc
njegove rase, pria o Smea-golu Golumu je najudnija. Jer, kao to se pripoveda u hro
nikama o Jedi-nom Prstenu, on je nekada bio sturski Hobit koji je u dvadeset pet

om veku Treeg Doba iveo pokraj Gladenskih Poija. Tu su Smeagol i njegov roak Deagol
po prvi put pronali Jedini Prsten, ali je Smeagol ubio Deagola i uzeo Prsten za
sebe. Mo Prstcna produila mu je ivot, ali ga je ona tako izopaila da se nije mogao p
re-poznati. Njcgovo oblijcjc poslalo sa-blasno; iveo je od mranih dela ubis-tava, o
d neistog mesa, i mraan uticaj Prstena naveo ga je da se kloni svetla. iveo je pokr
aj mranih lokvi i u dubokim peinama. Koa mu je postala gola i bez dlaka, crna, hlad
na i vlana, a telo mravo i ispijeno. Glava mu je bila nalik na lobanju, a oi su pos
lale velike kao u ribe koja najbolje napreduje duboko pod morem; bile su buljave
, a ipak biede i vid mu je bio slab. Zubi su mu izrasli i bili dugaki kao orki otr
ovni onjaci, a hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne koice. Ruke su mu
postale dugake, a ake krupnije, i njihov stisak se odli-kovao opakom gramzivom sna
gom.
"Crve.na Knjiga Zapadne mee" belei da je Golum (jer tako su ga nazvali u ovom oblij
u, zbog runog
grlenog zvuka kojim se oglaavao) prebivao skoro pet vekova skriven u peinama ispod
Maglenih Planina sve do godinc 2941. Onda je, voen bez sumnje sudbinom koja je p
remaivala njegovo razumevanje, Hobit Bilbo Bagins doao u Golu-movu peinu i uzeo Jed
ini Prsten. Od Bilba, preao je Frodu Baginsu i u svih osamdeset godina, koliko jc
Prsten bio van njegovih aka koje su traile pipajui, Golum nikada nije prestao da t
raga za njim. Najzad je nabasao na samog Nosioca Prstena. Neko vreme je izgledal
o da je Frodo Bagins skoro u stanju da ukroti Go-luma, ali Golumova dua se potpun
o predala zlu, i on je i dalje iveo od izdajc. Tako se desilo da je u asu od-luke,
kad je Mo Prstena nadvladala dobrog Froda Baginsa na Planini Usuda, Golum navali
o na njega i bo-rio sc s njim na rubu Usuda. Svojom opakom snagom Golum je zadob
io Prsten, ali se strmoglavio naglavake sa svojim dragocenim plenom u pla-menu ut
robu Zemlje i Jedini Prsten je uniten. Svet je tako spa.sen od uasa venc tamc i, ma
da sad malo-brojni, tokom mnogo stolea etvr-tog Doba Hobiti su iveli u poto-vanju i
miru zbog podviga njihovih Ijudi u tom silnom sukobu.
Hobgoblini
Zla stvorenja, kojima Ljudi sad daju ime Goblini, bila su u danima Srednje Zemlj
c zvana Orci, i bilo ih je mnogo vrsta. Najmoniji od njih bili su Uruk-hai: stvor
enja visine oveka, velike snage i izdrljivosti:
po zloi isti kao i manje rase, ali snaniji, i nisu se plaili svctla. Oni su
105
Hobiton
esto bili okrutne voe neznatnijeg goblinskog naroda, i inili su elitne borbene jedi
nice u veoj vojsci. Ne-kad se zovu Veliki Goblini, ili Hob-goblini, mada su mogli
da ine vea zla u drevnim vremenima nego sada.
Hobiton
Najuvenije selo u zemlji Hobita od Okruga bio je Hobiton Dalekozapad-nastvar. Bil
o je to skromno hobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu i oko njega, s jednom vo
denicom i amba-rom na potoku koji se zvao Voda. Selo je postalo uveno zato to je n
a tom brdu bila ulica Torbopuc sokak i ho-bitska rupa Torbin Kraj. Bio je to dom
najproslavljenijeg od svih Hobita na Srednjoj Zemlji, Froda Baginsa, koji je od
igrao sudbonosnu ulogu u Ratu za Prsten.
Holbitlan
"Crvena Knjiga Zapadne Mee" mnogo govori mnogo o istoriji naro-da Poluana zvanih H
obiti. U jed-nom delu je objanjeno kako je to ime izvedeno iz imena Holbitlan, to
znai "stanovnici rupa" na jeziku Ro-hirima.
Huan
Vujak Valara. Kao lovaki pas Oro-mea Lovca, Huan je darovan noldor-skom princu Kel
egormu. Huan je otiao sa svojim novim gospodarom u Belerijand. Zbog Ijubavi prema
vilin-skoj princezi Lutijeni postao je sud-binski upleten u Potragu za Silmarilom. Jednog po jednog, ubijao je Vukodlake Tol Siriona, ukljuujui i njihovog praoc
a, monog Drauglina, i ak uspeo da porazi Saurona u
vujem obliju. Konano se sukobio s Karharotom, najveim i najmonijim Vukom svih vremena
kogaje othranio lino Morgot. U bici koja je usledila Huan je uspeo da ga nadvlad
a, ali je i on bio smrtno ranjen Karharotovim otrovnim onjacima.

Huorni
Meu najstarijim od Olvara ivelo je u Ardi drvee Velike ume koje je poticalo iz semen
a koje je Javana nainila u Dobima Svetiljki. Tokom mnogih Doba ono je mirno raslo
, ali u Srednjoj Zemlji na poetku Doba Zvezdane svetlosti doli su meu ovo drvee veli
ki duhovi, zvani Enti, Pastiri Drvea. Ti zatitnici su se po-javili zato to su mnoge
druge rase u to vreme dole na svet i Javana se plaila da e ume biti unitene. Tako su
tokom Doba Zvezdane Svetlosti i Sunca Enti hodali umama, i s vrc-menom, pria se,
neki Enti su postali vie slini drveu nego to su bili ra-nije, a neko od drevnog drvea
je postalo vie nalik na Ente i pokret-Ijive grane. Kao Enti, onoje nauilo vetinu g
ovora. Bilo drvee, bilo Enti po svom postanku, do Treeg Doba Sunca je postojala je
dna posebna rasa koja je nazvana Huorni. Huorni su uglavnom stajali kao tamno dr
vee u dubokim umama, vorno-vati i nepokretni, a ipak na oprezu. Kad bi se razbesnel
i, oni su se kretali brzo, kao obavijeni senkama, oba-rajui se na neprijatelje sa
smrtonos-nom i nemilosrdnom snagom.
Pria o Ratu za Prsten govori kako su sa Entima i Huorni, kao neka velika uma, marir
ali na Izen-gard, i kako su pod vostvom Enta
106
Hurin
od Fangorna istrebili celu orku le-giju u Bici od Rogburga.
Ali, ovi divlji umski dusi su teili da unite sve koji su predstavljali pretnju umama
. Bili su opasni za sve koji su hodali na dve noge, sem ako putnike nisu titiii E
nti, i besa Huorna s razlogom su sc bojali.
Huorni su bili prastari i utonjeni u duga razmiljanja, a neki su bili crnog srca
i truli. Jednom jc takav oseajni drvoduh naseljavao Staru umu kraj obala Vitlovind
la. Bio je to Covek Vrba koga su neki zvali Starac Vrba. Stara Suma bila je samo
ostatak naj-drevnije ume Srednje Zemlje, a Sta-rac Vrba je hteo da sprei svako da
lje zadiranje u svoje carstvo. On je drao celu Staru umu zaaranu moima svoje pesme i
dovodio sve putnike k sebi, gde bi ih pokretljivim korenjem i granama ubijao.
Hurin
Edainski gospodar Dortoniona. Roen sredinom etvrtog veka Prvog Doba, Hurin je bio
sin Galdora, go-spodara Edaina. Oenio se Morvenom, gospom iz Prve Kue i postao otac troje dece: Turina, Lalait i Nie-nore. Bioj
e nizak, ali snano graen. 462. Hurinov otac je ubijen dok je razbijao opsadu vilen
jake kule Ba-rad Eitela. Za vreme Bitke Ncbroje-nih Suza 473. ubijen je Hurinov b
rat Huor, zajedno sa svim Edainima iz zatitnice, izuzcv Hurina, koji je ubio seda
mdesct Divova pre no to je za-robljen i odveden u Angband. Poto je izdrao uasna muenj
a i opsene, zatoen je na jednoj litici Tangoro-drima na dvadeset osam godina. Godinu dana posle smrti svog sina Turi-na, Hurin je nehotice pomogao Morgotu da ot
krije mesto gde se na-lazi Gondolin. ivei ivotom prok-letnika, naao je svoju enu tek
na dan njene smrti. Polom je otiao u Nargotrond gde je ubio Sitnog Patu-Ijka Mima
zato to je izdao njegovog sina, povratioje ogrlicu, Nauglamir, i odneoje Tingolu
u Menegrot. Tu mu je 503. godine Melijana Maja prois-tila um od Morgotovih opsen
a koje su ga muile, pre nego toje odlutao i umro.
107
liJj
Ilmare
Maja, pomonica Vardina, Ilmare je najvea od majarskih devianskih duhova, i Vilenjac
i je najvie vole. Kao pomonica Varde, Kraljice Ne-besa, ona je duh zatitnik zvezda.
Ilmarin
Na vrhu Tanikvetila, najvie planine u Neumiruim Zemljama, stoji Ilma-rin, "kua viso
kog vazduha". dom Kralja i Kraljice Valara: Manvea, Gospodara Vazduha i Varde, G
ospe od Zvezda. Ovde one sluge i glasnici koji se zovu Veliki Orlovi dolaze i od
atle odlaze po nareenju. U pros-tranim zasvoenim holovima Ilma-rina, u boanskom sja
ju, Manve i Varda sede na prestolima sa kojih mogu da gledaju dole na sve zemlje
Arde.
Imrahil
Dunedainski princ Dol Amrota. Pomeane dunedainske i vilenjake krvi, tokom Rata za
Prsten, Princ Im-rahil bio je junak Bitke od Pelenor-skih Polja, i privremeno je
preuzeo vlast nad Belom Kulom Gondora po-sle smrti Denetora II. Kao jedan od Za

povednika Zapada, borio se pred Crnom Kapijom Mordora. Njegova ki, princeza Lotir
ijela, udala se za Eomera, Kralja Rohana.
108
Ingve
Vilenjaki kralj Eldamara. Ingve je bio Uzvieni Kralj Vanjarskih Vile-njaka, prvog
roda koji je preduzeo Veliko Putovanje u Neumirue Zem-Ije. Oni su bili prvi koji
su se naselili u Eldamaru, mada su im se kasnije pri-druili Noldori i Teleri. Od
svih Vile-njaka, Manve je najvie voleo Vanjare i zato je Ingve naposletku poveo s
voj narod u Valinor, gde su se naselili u podnoju svete planine Tanikvetil.
Irk
Pred kraj onog vremena koje je poznato kao Mir Arde, sindarski Vilenjaci Kralja
Tingola i Kraljice Melijane su otkrili na istoku jedno zlo za koje pre toga nisu
znali. Sumoviti predeli i planine na njiho-vim granicama poeli su da vrve od zli
h bia za koja oni nisu imali imena. Ta bia su bili strani demonski narod kojimaje b
ilo sueno da uvek budu glavne sluge i prethodnici zlih sila. Na sindarskom jeziku
oni su nazvani Irk, to je bilo oponaanje njihove rei kojom su same sebe zvali: Uru
k. U kasnijim dobima, oni su postali poznati kao Orci na za-jednikom jeziku Vestr
onu.
Nandori i Laikvendi su beali pred ovim mranim stvorovima koji su bili naoruani oruje
m od elika.
Istari
Ali Kralj Tingol, s ratnicima u sjaj-nim patuljakim oklopima i visokim kacigama,
krenuojc u rat protiv Irka i ubijao ih sve dok bojno polje nije bilo pokriveno n
jihovim crnim le-lima. Irci su pobegli iz Belerijanda i nikad vie nisu preli preko
Plavih Planina, do vremena kada se iz Neu-miruih Zemalja na zapadu nije vra-tio
Morgot Neprijatelj, njihov tvorac i gospodar.
Istari
Poto je proteklo hiljadu godina u treem Dobu Sunca, jedan Vilin-brod se pojavio sa
Zapadnog Mora i uplovio u Sive Luke. Na tom brodu su bila petorica postarijih L
judi sa dugim sedim bradama i velikim ogrtaima. Ti ogrtai su bili raznih boja i sv
aki Covekje nosio visoki i-Ijati eir, visoke crne putne izme i drao dugaak tap. To su
ili Istari, koje su Ljudi zvali arobnjaci; nji-hovi eiri i tapovi su bili oznake nji
-hovog zvanja. Oni su bili jedan red i bratstvo poslato u Srednju Zemlju iz Neum
iruih Zemalja, jer je prime-eno da u Smrtnim Zemljama jaa jedno veliko zlo.
Mada su Istari doli tajno i u skromnom obliju, u poctku, pre svog dolaska u Srednju
Zcmlju, bili su to moni duhovi. Oni su bili Ma-jari, duhovi stariji i od samog S
veta, i od one prve rase kojaje izala iz uma Iluvatarovog u Bezvremenim Holo-vima
. Ali u umanjenom Svetu Sred-nje Zemlje u Treem Dobu njima je zabranjeno da istup
aju kao Majari. Bili su ogranieni na Ijudski lik i moi koje su se mogle nai u smrtn
om Svetu.
Mada se kae da su u Srednju Zemlju dola petorica Istarija, dvo-jica ne igraju nika
kvu ulogu u istori-jama Zapadnih Zemalja koje su sti-gle do Ljudi, jer je za dru
ge reeno da su otili daleko na istok Srednje Zemlje. Ta dvojica su bili Itrin Luin
, "Plavi Carobnjaci", i mada se zna da su se zvali Alatar i Paiando u Neu-miruim
Zemljama i da ihje izabrao Orome Jaha, nita vie se ne zna o njihovim ivotima i delim
a.
Najslavniji i najvie hvaljen od Is-tarija je Gandalf Sivi, koga su Vile-njaci zva
li Mitrandir, Patuljci Tarkun, a Haradrimi Inkanus. Kao Majar u Neumiruim Zemljam
a zvao se Olo-rin i smatrao se za najmudrijeg od svog naroda. U to vreme on je o
bita- . vao u vrtovima Lorijena, Gospodara Vizija i Snova, a takodeje esto odla-z
io u kuu Niene Naricaljke. Poto ga je poduavao Valar Lorijcn u Vrto-vima, Olorinova
mudrost je tokom mnogih Doba postala jo vea. Takoe, poto je primao savete od Niene
u njenoj kui, koja gleda na Zi-dove Noi, njegovoj mudrosti su pri-dodate saoseanje
i podnoenje i kad sve izgleda beznadeno.
Od svih Istarija Gandalf se sma-tra najveim, jer su njcgovom mu-drou slobodni narod
i Srednje Zemlje dovedeni do pobede nad Mranim Gospodarom Sauronom, kojije eleo da
ih porobi. U ovomeje Gandalfu pomogao Narja, Vilin-prsten Vatre, koji mu je pod
ario Kir-dan, gospodar Sivih Luka, jer je Narja imao mo da uini Ljude hrabrim i od

lunim. Na Gandalfov podstrek ubijenje Smaug Zmaj i do-bijene su bitke Pet Vojski,
bitke od
109
Istari
Rogburga i Pelenorskih Polja. Od Gandalfove ruke nastradaoje Balrog od Morije. A
li najvee od svih njego-vih dela bilo je pronalaenje Jedinog Prstena i to to je dov
eo Nosioca Prstena do mesta gde e on biti uniten. Tako je Prsten razoren, a Sauron
i sve njegove sluge i celo nje-govo kraljevstvo su dovedeni do konane propasti.
Gandalfov zada-tak na Srednjoj Zemljije ovim inom zavren i takoje Tree Doba okona-no
Gandalfovim odlaskom u Neumi-rue Zemlje.
Jo jedan od Istarija je Radagast Smei, koji je iveo u Rozgobelu u
Istocni Vilenjaci
biljem i zverinjem, jer je njegovo vilenjako ime Aivcndil, i bio je duh odan Java
ni, Kraljici Zemlje. Pria se da je on govorio mnoge jezike ptica. Cak su i Beorni
nzi i umski Ljudi iz Mrke ume govorili s poto-vanjem o mudrosti Radagasta Sme-eg, je
r u poznavanju uma njemu nije bilo ravnog.
Poslednji koji se pominje od Ista-rijaje Saruman Beli, koga su Vilenja-ci zvali
Kurunir, "Veti ovek". Kad su Istari stvoreni, Saruman je smatran za najveeg od tog
Reda. Mnogo vekova Saruman je tumarao prede-lima Srednje Zemlje i arko udeo da unit
i Saurona Mranog gospodara, ali se posle nekog vremena uzoholio i poeleo da sam im
a mo. Godine 2759. Saruman je doao u Izengard, i Beren, Vladajui Namesnik Gon-dora,
dodelio muje kljueve Ortanka, jcr sc mislilo da c Istari pomoi Lju-dima Gondora i
Rohirima u ratu pro-tiv Orka, Istonjaka i Dunlendinga. Meutim, Saruman je tu stvor
io jedno silno mesto zle moi i prizvao k sebi orke legije i Uruk-haie, Po-luorke i
Dunlendinge. U Izengarduje okaio zastavu svoje strahovlade, crni barjak s oznako
m sablasne bele ruke. U svojoj oholosti je postajao sve vie nepromiljen, dok ga ni
je zaveo Sauron, koji je raspolagao volebnim moima, mnogo veim od njegovih. Tako je
najvei od Istarija koji su doli da unite Mranog Gospodara postao jedan od njegovih
zastupnika. Ali Sarumanova mo je skrena be-som Enta, junatvom Rohirima i Huornih i
mudrou Gandalfa. Izen-gard su razorili Enti, njegovu vojsku su satrli Rohirimi i H
uorni, a tap mu
je slomio i arobnjake moi oduzeo Gandalf. Saruman je pao tako nisko da je u porazu
traio malu osvetu u siunom kraljevstvu Okruga gde su obitavali Hobiti, najmanji od
njegovih neprijatelja. Tu su u jadnom nadme-tanju za vlast Sarumana nadmaili Hobi
ti i ubio ga je sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Kad je Saruman umro, telo mu se
smeuralo u oblije bez krvi i mesa. Ono se ubrzo pret-vorilo u kou, lobanju i kosti
umotane u pohabani ogrta, i iz njega se izdi-gao stub sive magle. Za trenutak, k
au, to sivo oblije Sarumana Majar-skog duha stajalo je nad njegovim zemaljskim ost
acima, ali je naiao ve-tar i onoje iezlo.
Istoni Vilenjaci
U vreme Paljenja Zvezda svi Vilenja-ci su iveli na istoku Srednje Zemlje. Ali s v
remcnom, Gospodar uma, Lovac Orome od rase Valara doao je kod Vilenjaka i doneo im
poziv da napuste tu zemlju.
Mnogi su se odazvali Oromeo-vom pozivu i otputovali na Zapad gde su ih zvali raz
liito, Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su ostali prozvani su Istoni Vilenja
ci ili Ava-ri, "nevoljni", koji su se uplaili Veli-kog Putovanja u Neumirue Zemlje
.
Istonjaci
U Prvom Dobu Sunca svi Ljudi su se pojavili prvo u istonim krajevima Srednje Zeml
je. Neki su otili na Za-pad, a oni koji su ostali na istoku iveli su pod mranom sen
kom Mel-kora Neprijatelja i okrenuli su se zlu. Ti Ijudi su nazvani Istonjaci, a
nji-hova zemlja se zvala Run.
112
Istocnjaci
Posle izvesnog vremena neki od tih Ljudi su otili sa istoka, u vile-njake zemlje B
elerijanda. Ti Isto-njaci nisu bili visoki Ijudi, ve sta-meni, snanih udova i crnpu
raste koe s tamnim oima i kosom. Oni su se uglavnom pokazali kao nepouz-dani i u r

atu su izdavali svoje savezni-ke Vilenjake Morgotu. Malo imena ovih Ijudi se sauv
alo u letopisima, ali Ulfang Crni i njegovi sinovi Ul-fast, Ulvort i Uidor su po
stali uveni po tome to su poinili najveu izdaju. Jer, u Bici Nebrojenih Suza Ulfang
i njegovi Ijudi su se okrenuli na vilenjake saveznike usred bitke i pobili ih s l
ea; tim inom ratna srea se okrenula i Vilenjaci su skreni. Meutim, nisu svi Istonjaci
bili neverni, i u tom Dobu jedan po imenu Bor i njegovi sinovi Borlad, Borlah i
Bortand su se borilijunaki do smrti na strani Vilenjaka.
Ipak, uvek posle toga Istonjaci su su se drali tog saveznitva s Morgo-tom ili njego
vim monim slugom Sauronom, i uvek su ratovali protiv piemenitih potomaka Edaina.
Tokom Doba Sunca Istonjaci su postali savcz mnogih kraljevstava i rasa. U Treem Do
bu mnogi Istonjaci su izlazili iz Runa. Meu njima su bili divlji Balkoti i ratnici
u bojnim ko-lima koji su se zvali Kolovosci. Zatim, takoe, dalje na jugu, u Hara
du,
Istonjaci Varvarski Ljudi koji su doli sa Istoka Srednjc Zcmlje da zaratepro-tiv v
ilenjakih, edainskih i dunedain-skih kraljevstava Zapada. Ta divljaple-mena bila
su sluge i vojnici Mranog Gospodara.
113
Izengard
iveli su mnogi ratoborni Ljudi koji su davno pre toga bili stigli s istoka Srednj
e Zemlje.
Po Sauronovoj zapovesti, Isto-njaci su poslali ratnike u Rat za Prs-ten. Na Pelen
orskim Poljima bez-brojne ete oklopljenih Istonjaka, bradatih kao Patuljci i naorua
nih dvoseklim sekirama, borile su se besno i izginule. Drugi su takoe nali smrt ka
d je Crna Kapija razva-Ijena i Sauronovo kraljevstvo Mor-dor uniteno.
Rat za Prsten je zauvek skrio mo Mrane Sile nad Istonjacima. Tako, kad je Kralj Eles
ar krunisan u Gondoru i u etvrtom Dobu doao u Run, Istonjaci su zatraili mir. To je
Elesar prihvatio, i dugo godina posle tog sporazuma vladao je mir u Za-padnim Ze
mljama i u zemljama Ha-rada i Runa.
Izengard
Strategijska tvrava Izengard na-lazila se na junom kraju Maglenih Planina, pored i
zvora Reke Izen i bila je na dominantnom poloaju iznad Klanca Rohana i Gazova Ize
na. Kroz taj klanac iaoje glavni Put Sever-Jug izmeu Maglenih Planina i Belih Plan
ina. Tvravu je podigao Gondor pred kraj Treeg Doba. Glavnu od-branu tvrave predstav
ljao je veliki prirodni kameni zid u obliku prstena koji je okruivao ravnu poljan
u. Taj kruni zid je objanjenje za ime tvrave Izengard, to znai "gvozdena ograda", na
kojoj su sagraene ogromne kapije i dodatni odbram-beni bedemi. Meutim, u sreditu tv
rave nalazila se i kula Izengarda napravljena od etiri stuba, od nelomljivog crnog kamena. Ova kula bila je preko petsto stopa visoka i zvala se Or
tank, "ravasta kula", zbog svog zupastog vrha. U Izengardu i Ortanku bio je smeten
jedan od se-dam kamenova palantira. Tokom Treeg Doba mo Gondora je osla-bila i Ize
ngard je naputen. Oko 2700. Dunlendinzi su ga zauzeli, ali su ih 2759. isterali R
ohirimi. U to vreme je arobnjak Saruman od Namesnika Gondora dobio kljueve Ortanka
i doputenje da zaposedne Izengard. 2963. je poeo da ga pono-vo utvruje i puni Dunl
endinzima, Orcima, Vukovima, Poluorcima i Uruk-haima. Za vreme Rata za Prs-ten m
ona vojska koju je Saruman bio stvorio u Izengardu je potpuno unitena u Bici od Ro
gburga, a ona nekolicina to je preostala je takoe satrta kad su Enti od ume Fangorn
napali i golim rukama bukvalno srav-nili sa zemljom zidove Izengarda. Poto nisu
bili u stanju da potpuno unite kulu Izengarda, Enti su postavili branu na Reku Iz
en i njene vode su potopile kulu i ceo Izengard, sve dok se Saruman nije predao.
Po-sle Rata za Prsten Enti su iz temelja iskopali utvrenja Izengarda i tu zasadi
li Motridrvo, i odonda su zvali to mesto Drvo-vrt od Ortanka.
Izildur
Dunedainski kralj Gondora. 3319. Drugog Doba numenorejski princ Izildur, njegov
brat Anarion, njegov otac Elendil i njihovi sledbenici su se spasli od Sloma Num
enora. U Sredn-joj Zemlji Izildur i Anarion su sagradili Pelargir, Minas Itil, M
inas Anor i Ozgilijat na jugu, i vladali za114
Javanamire
jedno kao kraljevi Gondora. Kao Go-spodar Itilijena Izildur je iveo u Mi-nas Itil

u do 3429, kad je Sauron zauzeo taj grad. On je pobegao u oevo severno kraljevstv
o Arnor, ostavljajui brau da brane ostatak Gondora. Vratio se 3434. sa Posledn-jom
Alijansom Vilenjaka i Ljudi koja je unitila Sauronovu vojsku u Bici od Dagorlada
. Meutim, i njegov otac i brat su poginuli u tom sukobu. 3441. Izildur je konano n
advladao Sau-rona i isekao mu Jedini Prsten iz ake. Posle ove pobede Izildurje po
d-legao moi Jedinog Prstena i odbio da ga uniti. Dve godine posle togaje Izildura
jedna horda Orka uhvatila u zasedu na Gladenskim Poljima. Onje pokuao da se spase
koristei mo Jedinog Prstena da ga uini nevidlji-vim i sakrije dok je preplivavao r
eku. Meutim, Jedini Prsten mu je skliz-nuo s prsta u vodu i Orci su ga ubili.
Jahai vukova
"Crvena knjiga zapadne mee" belei kako su neki meu Orcima Rova-niona doli u Bitku Pe
t Vojski jaui na Vukovima koji su se zvali Varge. Te Orke su Vilenjaci, Patuljci i
Ljudi nazvali Jahai Vukova, i oni su obra-zovali konjicu orkih legija.
Meutim, ovaj savez Orka i Vuka nije bio osnovan tek u tom Dobu, jer i Vukovi i Or
ci su bili odgajeni ru-kom Melkora Neprijatelja u Dobima Zvezda. Njihov pakt zla
otpoeo je pre nego to se pojavila rasa Ljudi i svetlost Sunca preplavila Svet. Is
to-rije Belerijanda u poslednjim Do-bima Zvezda priaju kako su se sin-darski Vile
njaci Belerijanda mnogo puta borili s Jahaima Vukova.
Javana
Valiera, Kraljica Zemlje, Javana je supruga Aulea Kovaa, i starija sestra Vane Ven
o-mlade. Javana se stara o rastu svih ivih bia. Visoka kao drvo kiparisa i uvek od
evena u zeleno, ona se zove Javana Kementari, tb znai "plodna kraljica zemlje". On
a je majka elve. Javana je zasadila seme svih biljaka na Ardi, i stvorila pros-tr
ane ume i panjaka sveta. Ona je zamislila i zaela zatitnike uma, "pastire drvea" zvane
Enti, i nainila Belo Drvo Eldara u Tirionu. Njeno najvee delo, meutim, bilo je stv
a-ranje neuporedivog Drvea Svetlosti, koje je dvadeset hiljada godina os-vetljava
lo sve zemlje Valinora svojim sjajem. 1 njenom moi iznedrili su se poslednji cvet
i plod tog Drvea, koji su postali Mesec i Sunce. Javanini prostrani pa-njaci i vr
tovi se nalaze u junom Valinoru, gde se granic sa umama Oromea. Njeni vrtovi daju ar
obne cvetove iz kojih se pravi nek-tar bogova. miruvore.
Javanamire
Kad je Numenor bio tek stvoren, Vilenjaci Tol Eresejc su doli na svo-jim belim br
odovima donosei da-rove. Meu najlepim od tih darova bilo je miomirisno zimzeleno dr
vee koje je cvetalo i raalo plodove u Neumiruim Zemljama. Na Nume-noru su izrasle um
e ovog udesnog miriljavog drvea. Medu najdivni-jim bilo je Javanamire, nazvano u ast
Javane, valarske Kraljice Zem-Ije. Ovo ime znai "Dragulj Javanin" i, pored svog
miriljavog drveta, kore i zimzelenog lia, to drvo je imalo soan, okrugli tamnocrveni
plod.
115
Juznjad
Jezero Mrtvih Lica
Izmeu Slapova Raurosa na Reci Anduin i planinama Mordora bila je movarna zemlja zv
ana Mrtve Ba-rutine. Po ovoj neistoj, neprohod-noj pustari malo njih se ikad usudi
lo da putuje, jer ne samo da su vode bile ustajale i zatrovane ve su su se na nji
ma pojavljivali duhovi. Tokom Treeg Doba Mrtve Baruline su se postepeno proirile pr
eko Dagor-lada, "bojnog polja" kojeje lealo na severu od Mordora i velikog groblj
a palih ratnika. Nekom zlom silom jeziva najezda iz movara je oivela duhove ovih d
avno umrlih Ljudi, Vilenjaka i Orka ija su se sablasna lica pojavljivala tik ispo
d povrine kao da su osvetljena svetlou svea, mada njihovi likovi nisu bili sazdani o
d materije. Kroz ovo Jezero Mrtvih Lica Hobita pustolova, Froda Bagin-sa je vodi
o za vrcmc Potrage za Prstenom ono namueno stvorenje, Smeagol Golum.
Jezerski Ljudi
Izmeu Mrke ume i Gvozdenih Brda nalazilo se Dugo Jezero i grad Ezgarot, i tu su ive
li Jezerski Ljudi u Treem Dobu Sunca. To su bili Se-vernjaci koji su nekad bili t
rgovci na jezeru i Tekuoj Reci. Oni su se obo-gatili trgujui s Vilenjacima umskog K
raljevstva u Mrkoj umi i s Patulj-cima Erebora, Samotne Planine.
Ezgarotje sagraen na stubovima pobodenim ujezersko dno, a izmeu grada i obale staj
ao je drveni most.

On, meutim, nije odoleo Krilatom Vatrenom Zmaju Smaugu koji je 2770. doao u Erebor
. 2941. Smaug je napao Ezgarot i, mada je ratnik iz Dola po imenu Bard Lukonosac
ubio zver, grad je poruen. Ipak, Jezerski Ljudi su se spasili da ne umru od glad
i jer je delom Zmajeve riznice dragulja obnovljen grad.
Vladar Jezerskih Ljudi, zvani Go-spodar Ezgarota, bio je trgovac koga bi izabral
i. U vreme ubijanja Smauga Gospodarje bio kukavica i pokvaren, ali se novi Gospo
dar koji je doao po-sle njega pokazao kao astan i mudar, i Jezerski Ljudi su ponov
o doiveli blagostanje.
Junjaci
Deo istorija Zapadnih Zemalja je posveen divljem narodu koji je, u Drugom i Treem
Dobu Sunca, doao iz vrelih pustinja i uma Sunanih Zemalja, to su leale najugu Srednje
Zemlje. Tim Ijudima su vladali mnogi kraljevi i velikai, sve dok ih konano nije z
aveo Sauron Majar i pozvao ih u rat. Dunedaini su ih nazvali Junjaci, mada su ih ee
zvali Haradrimi.
Junjaci su bili smeoputi i crno-puti Ljudi koji su estoko naslupali u ratu, ukraeni
s mnogo zlata. Njihov barjak bio je crna zmija na skerlet-nom polju. Oklop im je
bio od bron-ze, odea zagasito crvena, a nosili su koplja i krive sablje. Dolazil
i su peice, na moru u brodovima, na ko-njima i ak na leima nonih bojnih ivotinja, koj
e se nazivaju Mumakili.
117
Kk
Kair Andros
Kair Andros je osnovao Turin II, dvadeset trei vladajui Namesnik Gondora, tokom tr
idesetog veka Treeg Doba. To je bilo ostrvo na reci Anduin, malo na severu od bel
e Kule, koje je titilo ulaz u zemlje Gondor i Rohan. To ostrvo i tvrava predstavlj
ali su neobian prizor jer su oblikovani kao veliki brod s vi-sokim pramcem koji j
e bio upravljen uzvodno. Rekaje estoko udarala o ovaj "pramac", to objanjava ovo im
e koje znai "pena dugaka kao brod". Tokom Rata za Prsten, Kair Andros su estoko bra
nili Ljudi Gondora, ali je on konano pao pod snagama Mordora. Meutim, posle odlune
Bitke od Pelenorskih Polja i povlaenja Sauronove vojske, Kair Andros je ponovo pr
ipao Gondoru.
Kalakirija
U bukvalnom znaenju, "svetlosna pukotina" na jeziku Uzvienih Vile-njaka, Kalakirij
aje takoe zvana Pro-laz Svetlosti, jer je bila jedini prolaz kroz velike Planine
Pelori u Neumi-ruim Zemljama, i u Dobima Drvea Valara blagoslovena svetlost tog dr
vea se izlivala kroz taj rascep. Us-red tog prevoja nalazilo se brdo Tuna, na kom
e je sagraen Tirion, glavni grad Uzvienih Vilenjaka Eldamara.
Kalakvendi
"Kventa Silmarilion" pria kako su oni Vilenjaci koji su se pojavili u Srednjoj Ze
mlji doli u Neumirue Zemlje u vreme Drvea Valara. Ovaj hodoasniki narod je nazvan Kalakvendi ili Vilenjaci Svetla. Tokom mnogih Doba oni su iveli u Venoj Svetlosti Dv
a Drveta, i postali su oplemenjeni tim svetlom, osnaeni u telu i ispunjeni veliki
m znanjem, jer su poduavani od Valara i Majara.
Porediti Kalakvendije s niim Vilenjacima Srednje Zemlje bilo je kao porediti dija
mant s ugljem. Duh Kalakvendijabiojesjajankaootrice njihovih maeva, a njihove due s
nane i neobuzdane kao goli pla-men koji kao da im je blistao iz oiju. Pred njima s
u svi, sem najmonijih od Melkorovih slugu, zastajali sa strahopotovanjem.
Kamul
Nazgul ili Utvara Prstena, Kamul je bio kralj Istonjaka koji je potpao pod Sauron
ov uticaj za vreme Drugog Doba Sunca i kome je dat je-dan od Devet Prstenova Smr
tnih Ljudi. Ponekad zvani Crni Istonjak ili Senka Istoka, Kamul je po rangu bio m
eu Nazgulima odmah iza Veca-kralja. Borio se za Saurona, sve dok Gospodar Prstenov
a nije
118
Karharot
sruen na kraju Drugog Doba. U Treem Dobu Kamul je izgleda bio Sauronov glavni zapo
vednik u Mrkoj umi oko 1100. Izvesnoje dajeposle 2951. Kamul bio gospodar Dol Gul
-dura. Za vreme Potrage za Prste-nom, Kamul je bio Crni Jaha koji je uao u Hobiton
, a zatim gonio Froda Baginsa i skoro ga uhvatio kod Baklberi Ferija (Skele Kopok

op). Za vrcme Rata za Prsten, Utvare Prstena su dovodile Sauronove ne-prijatelje

do oajanja. Posle sloma Veca-kralja u Bici od Pelenorskih Polja Kamul je postao n
ovi zapoved-nik Utvara Prstena. Kamul je bio meu osam preivelih Utvara Prstena k
oji su doleteli na svojim Krilatim Zverima u bitku pred Crnom Kapijom. Meutim, sv
e nji-hove zle moi nisu nita vredele, jer kada je Jedini Prsten uniten u va-trama P
laninc Usuda, doao je kraj celom Sauronovom carstvu. Kamul Crni Istonjak i Senka I
stoka i druge Utvare su, uz krike, poslati zauvek potom u carstvo senki.
Kand
Najugoistoku od Mordora prostirala se varvarska zemlja po imenu Kand, koja je to
kom Treeg Doba postala saveznik Saurona, Gospodara Prste-nova. Mada je o ovoj zem
lji malo is-priano, za njene Ijude se znalo da su estoki ratnici, po imenu Varjazi
, koji su sa Istonjacima i Haradri-mima dugo bili pod zlim uticajem Saurona i esto
na njegovu zapovest dolazili da ratuju sa zemljom Gon-dor. Godine 1944. Varjazi
od Kanda su doli u rat, zajedno sa Haradri-mima, ali su u Bici od Prelaza Porosa

poraeni od snaga Gondora. Posle vie od hiljadu godina, za vreme Rata za Prsten, Va
rjazi su se ponovo pojavili, prvo na poziv Veca-kralja od Morgula na Pelenorskim
Poljima, a onda na Sauronovu zapovest na Crnoj Kapiji. Obe ove bitke su se zavril
e njihovim slomom, i tokom Cetvrtog Doba oni su bili prisiljeni da mole za mir K
ralja Elesara i ive u miru sa svojim susedima.
Karas Galadon
Glavni grad skrivenog vilenjakog kraljevstva Lotlorijen bio je Karas Galadon, "gr
ad drvea". Bio je to bukvalno grad pomno izraenih, sloeno zidanih drvea-kua, ili "telaina", sagraen u ogromnom zidom opasanom gaju divovskog drvea Malorna, sa srebrni
m granama u srcu Lotlorijena. Bioje to i kraljevski dvor Kclcborna i Galadrijclc
, vla-dara Lotlorijena i najuzvienijih po rangu Vilenjaka koji su ostali u Srednj
oj Zemlji tokom Treeg Doba. Posle Rata za Prslen, kada je Ga-ladrijela otila iz Sr
ednje Zemlje a Keleborn se preselio u Istoni Lo-rijen, Vilenjaci su napustili Kar
as Galadon i arolija koja je magino titila njcga i cela Lotlorijen je nestala.
Karharot
Vuk od Angbanda, Karharot, to znai "Crvene eljusti", bioje najvei Vuk svih vremena, u
var kapija Ang-banda koji nikad nije spavao. Othra-nio ga je ivim mesom Morgot to
-kom Prvog Doba Sunca. Za vreme Potrage za Silmarilom, Karharot je odgrizao Bere
novu aku i progutao i
119
Kazad
aku i Silmaril u njoj. Vilin-dragulj je ispunio zver tako stranom vatrom da je jur
io pomahnitalo eljan krvi, ubijajui svakog ko mu se naao na putu. Na uas svih, gorui
dragulj je njegove moi uinio ak jo veim no to su bile. Ali, konano, naiaoje na sebi r
og: Huana, Vujaka Valara. U bici koja je usledila Karharot je smrtno ranio i Huan
a i Berena svo-jim otrovnim zubima, ali na kraju je i sam ubijen, a Silmarilje i
seen iz nje-govog trbuha.
Kazad
U srcu planine Aule Kova je nainio rasu koja je sebe zvala Kazad. Taj narod, koga
su Ljudi i Vilenjaci zvali Patuljci, bio je snaan i gord, ali su isto tako bili j
edna zakrljala i runa rasa. Ipak, Patuljci su bili najdarovi-tiji zidari i klesari
kamena koje je Svct ikada video, a njihove vclike dvorane i odaje ukopane ispod
plani-na su se ubrajali meu najvea uda Srednje Zemlje. Daleko najuvenije od njihovi
h prebivalita bilo je kra-Ijevstvo Kazad-dum, koje je u Tre-em Dobu Sunca nazvano
Morija.
Kazad-dum
Najstarije i najslavnije od svih patu-Ijakih kraljevstava bilo je Kazad-dum, to zn
ai "patuljaka kua", pradedovski dom Durina Besmrt-nog, prvog od Sedam Otaca Patulja
-ka. Durin je otpoeo ukopavanje Kazad-duma poto je otkrio prirod-ne peine na istonoj
strani Magle-nih Planina, iznad divne doline Aza-nulbzara. Tokom pet Doba Zvezd
a i tri Doba Sunca Patuljci Kazad-duma su napredovali i bili uspeni i ukopali
su mreu peina kroz zapadnu stranu Maglenih Planina. Posle unitenja Belerijanda mnog
i Patuijci su pobe-gli od sloma Nogroda i Belegosta u Kazad-dum, i broj njegovog
sta-novnitva je porastao, kao i njegovo bogatstvo kad je u njegovim rudni-cima o

tkriven redak i arobni metal po imenu mitril. U Drugom Dobu Sunca ovi Patuljci su
dugo bili u pri-jateljstvu s Vilin-kovaima Eregiona koji su iskovali Prstenove M
oi. A u Prokletim Godinama Sauronove vlasti u Drugom Dobu Patuljci su zatvorili s
voje velike kapije prema svetu i tako izbegli pustoenja Rata Saurona i Vilenjaka
i Poslednje Ali-janse Vilenjaka i Ljudi. U to vreme ova velika kua je dobila drug
o ime, Morija, "mrana provalija". Ali, Patuljci su ipak i dalje kopali u rudni-ci
ma i radili u kovanicama pod Ma-glcnim Planinama do 1980. Treeg Doba. Te godine Pa
tuljci su kopali suvie duboko pod Gorom Barazin-bar i jedan ukopani Balrog se osl
obo-dio u hodnicima Kazad-duma. Tako je strana bila Balrogova snaga i Ijut-nja da
su Patuljci ili pobijeni ili otera-ni iz svog kraljevstva. Kadje Druina Prstena
ula u Moriju na kraju Treeg Doba, to je bila mrana provalija koju su Patuljci odavn
o napustili. Njeno bogatstvo su oeru-pale orke horde i kroz njene gole hodnike i d
alje su etali Balrog i mnoge rulje Orka i Divova. Meu-tim, vladavina Balroga je ok
onana kad je, posle niza dvoboja - u Holu Mazarbula, na Durinovom Mostu i Beskraj
nim Stepenitu - arobnjak Gandalf konano nadvladao udo-vite i bacio ga s najvieg dela D
uri120
Kelebrimbor
nove Kule, sa visokog planinskog vrha Zirak-zigilu.
Keleborn
Vilinski kralj Lotlorijena, Kelebornje bio sindarski princ od Dorijata i roak Kra
lja Tingola. Za vrcme Prvog Doba Sunca oenio se noldorskom prince-zom Galadrijelo
m, koja je rodila nji-hovojedino dcte, Kclebrijanu. Kadje Belerijand uniten, Kele
born i Ga-ladrijela su pobegli u Lindon, gde su ostali do 8. veka Drugog Doba ka
d su se nastanili u kraljevstvu Vilin-kovaa Eregiona. Kasnije su Keleborn i Ga-la
drijeia osnovali Lotlorijen u Zlatnoj umi na Reci Srebrotok. Tokom Rata za Prsten
Keleborn jc odbranio Lotlo-rijen od tri pokuaja osvajanja, zatim je poveo svoju
vojsku u Mrku umu i razorio Sauronovo utvrenje Dol Guldur. Na kraju Treeg Doba Ga-l
adrijcla jc otplovila u Ncumiruc Zemlje, ali Kelebornje ostao. Potoje Galadrijela
otila, Keleborn i njegovi umski Vilenjaci su napustili Lotio-rijen i osnovali Iston
i Lorijen najugu nekadanje Mrke ume. Keleborn je vladao Istonim Lorijenom neko vrem
e, ali se najzad vratio u Rivendel. Veruje se da je posle nekog vremena otplovio
u Neumirue Zemlje.
Kelebrant
Zvan Srebrotok na Ijudskom jeziku, a Kibil-nala meu Patuljcima, Kele-brant je vil
enjako ime koje znai "srebrni tok", a dato je reci koja je tekla od Belih Planina
kroz prolaz Azanulbizar, kroz zlatnu umu Lot-lorijen i dalje, da bi se ulila u Ve
liku Reku Anduin. Za vreme Treeg Doba Sunca Druina Prstena je sledila njenim tok od kapija Morije do zlatne ume Lotlorijen.
Kelebrijana
Vilinska princeza Lotlorijena, Ke-lebrijanaje bila erkajedinica Kralja Keleborna
i Kraljice Galadrijele. Na kraju prvog veka Treeg Doba Sunca Kelebrijana se udala
za Elronda Po-luvilenjaka od Rivendela. Oni su imali troje dece: Eladana, Elroh
ira i Aruenu. Godine 2509. Treeg Doba, dok je Kelebrijana putovala iz Rivendela u
Lollorijen, njenu prat-nju je napala opaka banda Orka. Mada su Kelebrijanu spas
li njeni hrabri sinovi, ona je zadobila za-trovanu ranu koja nije mogla da zacel
i. Podnosila je svoju bolnu muku godinu dana, ali je najzad ot-plovila u Neumirue
Zemlje gde e je Valari izleiti.
Kelebrimbor
Vilinski kralj Eregiona, roen za vreme Doba Zvezda, Kelebrimborje bio noldorski p
rinc, sin Kurufina i unuk Feanora koji je stvorio Silma-rile. Borio se u Ratu Dr
agulja i Ratu Besnih. 750. Drugog Doba osnovao je kraljevstvo Gvairt-i-Mirdaina,
"Vilin-kovaa". Od Patuljakaje dobi-jao mitril i mnoge druge dragocene metale i k
ovao najfinija oruja i nakit tog doba. Ali, kao i Feanor, Ke-lebrimbor je uvek tei
o da stvori neto bolje i vee od bilo koga pre njega. Tako su ba njegovi Vilin-kovai
iskovali Prstenove Moi. Toje bio njegov pad, jer nije znao da je lepi stranac, zv
ani Anatar, koji je po-mogao da se iskuju Prstenovi, bio niko drugi do Sauron, M
rani Gos121

Kelvari
podar. Kad je Sauron iskovao Jedini Prsten, Kelebrimbor je odmah shva-tio svoju
traginu greku. Usledio je razarajui Rat Vilenjaka i Saurona, od 2693. do 1701, u ko
me je Eregion razoren, a Kelebrimbor ubijen.
Kelvari
Pre no to su Vilenjaci i Ljudi doli na Svet, sva bia su se zvala ili Kel-vari ili O
lvari. Kelvari su bili ivot-inje i ivi stvorovi koji se kreu, a 01-vari su bili iva
bia koja rastu i ukorenjena su u Zemlju. Kelvarima su dodeljene hitre noge i domil
jati um kojima su mogli da izbegnu unitenje, a Olvarima su dodeljeni moni duhovi z
atitnici.
Kerin Amrot
U vilin-kraljevstvu Lotlorijen na-lazilo se brdo na kome je vilinski Kralj Amrot
a sagradio svoju kuu za vreme Drugog Doba Sunca. Pesme Vilenjaka govore kako se u
alosti za svojom izgubljenom Ijubavlju, Vilin-devom po imenu Nimrodela, Amrot ba
cio sa jednog vilenjakog broda i udavio u moru. Do kraja Treeg Do-ba njegova kua na
brdu je odavno nestala, ali ono je smatrano zaara-nim mestom punim lepote i tuge
nesuene Ijubavi. Pokriveno cvetovi-ma Elanora i Nifredila, bilo je to me-sto gde
su se Aragorn i Aruena zaruili, i na to mesto je, posle smrti svog mua, Aruena dol
a da i sama tu umre.
Kili
Patuljak Torina i Druine, Kili se upu-tio u Potragu za Samotnom Planinom godine 2
941. Treeg Doba, toje za ishod imalo smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog Kraljevstva pod P
laninom. Kao sin Torinove sestre, Dise, Kili je bio va-treno odan svom ujaku. 1
Kili i njegov brat Fili su ubijeni u Bici Pet Vojski dok su branili Torina Hrast
otita.
Kirdan
Vilenjaki gospodar Sivih Luka, u Dobima Zvezdane Svetlosti Kirdan je postao Gospo
dar Falatrima. Kir-dan znai "brodograditelj", a njegovi Ijudi su bili prvi koji s
u u Srednjoj Zemlji gradili brodove. Pristanita Kirdana su opstala kroz Ratove Be
lerijanda do 474, kad su Morgo-tove orke legije pregazile Falas. Ali Kirdan se po
vukao na Ostrvo Balar sa svojim narodom. Posle potonua Belerijanda Kirdanje posta
o Gospo-dar Sivih Luka. Poto je smatran za jcdnog od najmudrijih Vilcnjaka, do-bi
o je Narju, vilenjaki "prsten va-tre", od Kelebrimbora. Na kraju Drugog Doba Kird
an se prikljuio Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi koja je za ishod imala pad
Saurona. Oko 1000. godine on je svoj prsten dao Gandalfu arobnjaku. 1975. Kirdan
je predvodio snage Vilenjaka i Ljudi u Bici od Fornosta i porazio je Veca-kralja
od Angmara. Na kraju Treeg Doba uvari Prstenova su napustili Kirdanove luke. Sam K
ir-dan je tu ostao dugo u etvrtom Dobu, sve dok poslednji Vilenjaci nisu otili.
Kirinki
U predelima Numenora je ivela jedna mala ptica, otprilike veliine caria, ali prekri
vena sjajnim grimiz122
Kolovosci
no crvenim perjem i obdarena div-nim cvrkutavim glasom. Ta ptica se zvala Kirink
i.
Kirit Gorgor
Crna Kapija i Kule Zuba bili su mona barijera sagraena preko "prolaza duhova", po
imenu Kirit Gorgor, koji j.e bio glavni ulaz u Sauronovo zlo kraljevstvo Mordor.
Bio je to najvei prolaz u Mordor i onaj koji je Sauron najsilnije branio tokom D
rugog i Treeg Doba. U oba doba ta vrsta masivna utvrenja su konano sruena i prolaz ot
voren.
Kirit Ungol
U Planinama Senke koje su obrazo-vale zapadni bedem i granicu Mor-dora nalazio s
e jedan malo korien i uski prolaz zvani Kirit Ungol, "pau-kov prolaz". Taj tajni p
rolaz koristio jc Vctac-kralj Nazgula godinc 2000. Treeg Doba kad su njegove snage
pokuljalc iz Mordora i opselc Minas Itil. 2002. godine Minas Itil je pao i prek
rten je u Minas Morgul, "kulu utvara". Sledeih nekoliko hiljada godina ovaj prolaz
bio je zalvoren, jer je tu divovski zli pauk, po imenu Seloba, napravila svoju

jazbinu. Svakog ko bi pokuao da tu otputuje prodralo bi ovo udovite. Sauron je smatr

ao da sad niko ne moe da ude u njegovo kraljevstvo kroz taj prolaz, ali godine 30
19. Hobiti Frodo Bagins i Semvajz Gemdi, u pratnji Smeagola Goluma, savladali su e
lo-bu. Oni su zatim porazili sile tro-glavih, zlodunih statua uvara po imenu Osmat
rai, i preiveli iskua-vanja kod orke Kule na grebenu prolaza. Bila je to poslednja p
repreka Kirit Ungola i Hobiti su se najzad uputili u paklenu zemlju Mordor.
Kolovosci
Iz zemalja Runa u devetnaestom veku Treeg Doba Sunca jedan istonjaki narodje doao da
ratujc s Ljudima Gondora. Oni su bili brojan i dobro naoruan narod. s velikim koi
jama i bojnim kolima koje su vukli konji. Zapadni Ljudi su ih na-zivali Kolovosc
i i tokom stotinu go-dina oni su ratovali s Gondoranima. 1856. voenaje prva bitka
u kojoj su Kolovosci porazili Gondor i njegove saveznike, Severnjake. Oni su ub
ili Kralja Narmakila II, zauzeli zemlje Rovaniona i porobili Severnjake koji su
tu ivcli.
Kolovosci su vladali Rovanionom do poslednjih godina tog veka kad su se Severnja
ci pobunili, i Kalimhtar, novi kralj Gondora, povco svoju voj-sku na sever. U bi
ci na Dagorladu Kolovosce je ovaj novi kralj potisnuo na istok u Run. Ali i dalj
e su Kolo-vosci izazivali nevolje na pogra-ninim podrujima Gondora i, uz pomo Utvar
a Prstena i Haradrima, 1944. poveli su jo jedan rat protiv Gondora. 1 tako, napad
nuti i sa isto-ka i sajuga, Gondorani su bili primo-rani da podele svoje vojske:
gondor-ski Kralj Ondoher je otiao na istok, gde su njegovu armiju razbili Kolo-v
osci i on i njegova dva sina su ubijcni. Ali, juna armija Gondora je porazila har
adrimsku vojsku i zatim marirala na istok. Onaje iznenadila Kolovosce koji su sla
vili pobedu i sa-trla ih s osvetnikim besom. Njihov logor je zapaljen, a oni koji
nisu po-bijeni u Bici kod Logora su saterani
123
Konji
u Mrtve Barutine gde su nastradali. Odondaje ime Kolovozaca nestalo iz letopisa z
apada i oni se vie ne po-minju ni u jednoj od istorija Vilenja-ka i Ljudi.
Konji
Kako su konji prvo nastali, u istori-jama Arde se ne govori alije poznato da je
Nahar, pastuv Oromea, Lovca Valara, bio prvo takvo bie koje je dolo na Svet. 1 mad
a su svi konji preuzeli lik od Nahara, on je naj-moniji i najlepi od te rase. Njeg
ove kopite su zlatne i njegova dlaka je danju bela a srebrna nou. Neumo-ran, Naha
r putuje preko Zemlje lako, kao to najbri orao juri kroz vazduh.
Ljudi i Vilenjaci su odgajali konje za svoje potrebe, ali kau da su plemenitije r
ase poticale od Nahara, a to su bili Vilin konji Eldamara i oni po imenu Meari k
oji su iveli u Rovanionu. Te plemenite pasmine su bile najveim delom bele ili sreb
rno-sive. Bili su dugoveni i hitri, a razu-meli su jezike Vilenjaka i Ljudi.
Najuveniji od konja Visokorod-nih Vilenjaka u istorijama koje su dole do Ljudi su
oni koje su Noldori doveli u Srednju Zemlju, a najpozna-tiji od tih konja bio je
onaj po imenu Rohalor. Bio je to konj od megdana koga je Fingolfin, najhrabriji
od
Konji Potomci Nahara, valarskog Oromeovog pastuva, konji su igrali kljunu ulogu
u istorijama Srednje Zemlje. Najslavniji su bili vilenjaki Konji Eldamara i velia
nstveni Meari od Rovaniona.
124
Konji
noldorskih kraljeva, jahao u svom ve-likom zlosrenom dvoboju s Morgo-tom Neprijat
eljem.
U Treem Dobu Sunca najpleme-nitiji konji Srednje Zemlje bili su oni divlji pastuv
i Rovaniona koje su zvali Meari. U dvadesetestom veku tog Doba Eorl, prvi kralj K
onjanika Marke, ukrotio je Meare, i mnogo vekova te Konje su mogli da jau samo kr
aljevi Marke i njihovi sinovi.
Bilo je drugih rasa Konja u mno-gim krajevima Srednje Zemlje, gde su ih Ljudi, V
ilenjaci i neke druge rase - i dobre i zle - uzimale da im slue. Mnogi od Ijudi k
oji su izali iz Runa ili Harada dolazili su u rat jaui Konje, ili u bojnim kolima k

oje su vukli konji. Konji Utvara Prstena su zaista ulivali strah, alijo straniji s
u bili Konji koji su dovedeni u kral-jevstvo Saurona u Mordoru. Orci iz Mordora
su csto dolazili do konja Rohirima po noi i odvodili ih svom gospodaru, Sauronu. i
on je izo-paavao njihov plemeniti lik i sao-braavao ga zlom cilju. Na takvom jedn
om pastuvu jahao je zapovednik Barad-dura, Crni Numenorejac koga su zvali Usta S
auronova. Ta ivotinja bilaje ogromna i crna, a njena mue-na glava bila je kao veli
ka lobanja i iz nozdrva i oiju su joj izbijali crveni plamenovi.
Kornjaa Riba Divovsko morsko stvo-renje, poznato kao Fastitokalon u ho-bitskom pr
edanju, od koga su mornari koji su prolazili pored njega grekom pomislili da je o
stivo. Kad su pokusali da na njemu zapale logorsku vatru, onoje zaronilo na dno
mora.
126
Kraken
Kornjaa-riba
U predanju Hobita postoji jedna pria o velikoj Kornjai-ribi koja se zove Fastitoka
lon. Da li je ova pria proizala iz toga to je neko video morsko udovite ili je bila t
vorevina hobitske mate ne moe se otkriti, jer nijedna druga rasa na Ardi nikad ne
pominje ovo mono stvorenje.
Korsari (Gusari)
U Treem Dobu Sunca strani Korsa-ri od Umbara tiranisali su obalske predele Srednje
Zemlje mnogo veko-va. Pogled na njihove velike brze bro-dove sa crnim jedrima u
vek je ispu-njavao narode Srednje Zemlje stra-homjer su oni nosili mnoge ratnike
, a pokretala ih je snaga robova koji su veslali.
Numenorejci su bili osnivai Um-bara u Drugom Dobu Sunca, ali su s vremenom podleg
li zlu i, poslc Pada njihove Zemlje u Zapadno More, neki su ostali u Umbaru i pr
ozvani Crni Numenorejci. Oni su bili zla sila na moru. Ali, s vremenom su kralje
vi Gondora krenuli protiv njih, a 1050. Treeg Doba mo Crnih Numenore-jaca je zauve
k skrena, i Umbar je postao jedna tvrava gondorskog kraljevstva.
Ali sa Haradrimima, koji su esto napadali Umbar, a i sami takoe bili pobunjenici u
okviru Gondora, odu-vekje bilo kavgi, sve dok najzad bun-tovnici Gondora, Harad
rimi i ona nekolicina lutajuih Crnih Numeno-rejaca koji su preostali nisu osvojil
i Umbar s mnogo velikih brodova i povratili njegovu mo. Tako su od petnaestog vek
a do Rata za Prsten ovi Ijudi nazivani Korsari od Umbara
i uvek su ubrajani meu glavne ne-prijatelje Dunedaina Gondora i Arnora.
"Crvena Knjiga Zapadne Mee" govori kako se u poslednjem veku Treeg Doba dunedainsk
i poglavar "Aragorn", sin Aratorna, pokazao kao glavni vinovnik sloma Korsara. J
er, ovaj estoki ratnik je poveo Dunedaine Gondora u luke Um-bara. Tu je ubio njih
ovog zapoved-nika i potpalio njihovu flotu. U sa-moj godini Rata za Prsten Arago
rn je vodio vojsku fantoma iz Dunharoua do korsarskih crnih brodova kod Pe-largi
ra. S ovim Mrtvim Ljudima od Dunharoua Aragorn je ponovo potu-kao gusare, i to j
e bio njihov konani porazjerje poglavar oteo sve njihove brodove.
Ovim podvigom on je i skrio mo Korsara i preokrenuo sreu u Ratu za Prsten. Aragorn
je upotrcbio crne brodove Korsara da pobedonosno dovede saveznike Dunedaina u Bi
tku od Pelenorskih Polja.
Kraljolist
Iz izgubljene zemlje Numenorejaca u Srednju Zemlju je doneta jedna biljkakojajed
ugokorienakaojed-nostavni narodni lek za blae telesne bolove i glavobolje. Na sivov
ilenja-kom jeziku nazvana je Atelas, ali Ljudi su je zvali Kraljolist, jer su nji
-hove legende priale o njenim arob-nim isceliteljskim svojstvima u ru-kama numenor
ejskih kraljeva.
Kraken
Prema najstarijim priama, Melkor, sila najveeg zla, u svom kraljevstvu Utumno u Sr
ednjoj Zemlji okotio je
127
Kud-Dukan
morima spavajui drevnim snom bez snova, neuznemireni, ak do u Tree Doba Sunca. "Crv
ena Knjiga Zapad-ne Mee" pripoveda kako je, kada je jedan vatreni Balrog osloboen
u patuljakom kraljevstvu Moriji, jo jedno bie izalo iz mranih voda to su bile ispod ve
likih planina. Bio je to jedan veliki Kraken, s mnogo pipaka i ogroman, s nekakv

im sluzavim sja-jem. Bio je sjajan i zelen, a mastiljavi zadah je izlazio iz nje

gove neiste telesine. Kao neka gomila zmija leao je u crnoj vodi ispod planine. Ko
na-no se pojavio u istoj vodi reke Sira-non kojaje tekla od Zapadne Kapije Morije.
Tu je podigao jedan veliki zid u koritu reke i napravio za sebejednu crnu baruti
nu, jezivu i ustajalu. Kra-ken je bio uvar Zapadne Kapije i niko nije mogao da pr
oe a da ga ne izazove. Zbog toga je u "Knjizi o Mazarbulu" nazvan uvar u Vodi. Za
vreme Potrage za Prstenom Druina Prstena je probudila ovo zlo bie, ali je uspela d
a pobegne u Moriju.
Krebain
Prie pripovedaju o jednoj vrsti ve-likih crnih vrana koje su ivele u Dun-lendu (Mr
koj Zemlji) i umi Fangorn u Treem Dobu Sunca. Te ptice su nazvane Krebain na jezik
u Sivih Vilenjaka, a bile su sluge i uhode zlih sila. Za vreme Rata za Prsten on
e su pretraivale nadaleko i nairoko pre-dele Srednje Zemlje tragajui za no-siocem V
ladajueg Prstena.
Krilate Zveri
Pria se da su u vreme Rata za Prsten one neupokojene duhove zvane Naz-guli nosile
u visini Krilate Zveri.
Bra od svih vetrova bila su ta stvorenja koja su imala kljun i kande ptice, vrat z
mije i krila slepog mia. Pria se da su hranjene orkim mesom i porasle, postavi vee od
bilo kog krilatog stvora Treeg Doba. Ali, ma kako crne i zle bile, Krilate zveri
nisu bile neupokojena bia i ut-vare kao njihovi gospodari; pre su bili ivi stvoro
vi kao Zmajevi, samo jo stariji. Njih je odgajio Melkor u senkama koje su vrebale
u Dobima Svetiljki, kad su iz Jama Utumna izali Kraken i zmija.
Ipak, ma kako bili drevni, i mada snani i strani u svojoj slubi Sauro-nu u Ratu za
Prsten, njihovo je vreme na Srednjoj Zemlji prolazilo. Jednu Krilatu Zver je usm
rtio Vile-njak Legolas, a drugu je ubila vitez-deva Eovina; oni koji su preostal
i su stradali u holokaustu koji je unitio Mordor u poslcdnjim godinama Treeg Doba.
Krvovrane
Drevno hobitsko narodno predanje govori o movarnim predelima gde su obitavale zle
utvare zvane Mjau-kala. U tim ukletim barutinama takoe je postojala jedna zla pas
-mina crnih ptica zvanih Krvovrane. Krvovrane su bile ptice leinari i iveli su bli
zu Mjaukala, prodirui ostatke njihovog plena.
Kud-Dukan
U svakom kraju Srednje Zemlje narod Poluana, koje su Ljudi zvali Hobiti, nosio je
razliita imena u skladu s jezikom raznih naroda. U zemlji Rohan Hobite su naziva
li Kud-Dukan, to znai "stanovnici
129
Kulumalda
rupa". Smatra se da su od tog korena rei hobitski izraz Kuduk poeli za-jedniki da u
potrebljavaju i Hobiti Okruga i Ljudi od Brija u kasnijem periodu Treeg Doba Sunc
a.
Kulumalda
U umovitoj provinciji Severni Iti-lijen, u kraljevstvu Gondor, nalazilo se ostrvo
Kair Andros koje je, kao neki usidreni brod, mirovalo u Reci Anduin. Na tom ost
rvu je raslo naj-lepe od drvea Itilijena. Ono se zvalo Kulumalda, to znai "zlatno-cr
veno", jer je takva bila nijansa nje-govog lia. Za vilenjaki narod nji-hova lepota
bila je kao neko bledo seanje na Laurelin, ono veliko Drvo Valara u Neumiruim Zeml
jama, koje je bilo blistavo vie nego to se uopte moe zamisliti i koje je nosilo i im
e Kulurijen, to znai i "zlatno" i "crveno".
Kvendi
Kao to se pripoveda u "Ainulinda-le", sve to se rodilo na svetu bilo je oblikovano
u velikim temama Muzi-ke Ainura. 1 samo je Iluvatar shvatio teme koje su stvori
le rasu Vilenjaka. Tako, kada su Vilenjaci doli na Svet, budei se uz pogled na Sun
ce i uz zvuk vode, kao da je Muzika Sl'era bila roena u njima. Od svih bia na Svet
u oni su bili prvi koji su progo-vorili. Glasovi Vilenjaka su bili pre-divni i n
eni kao voda, a oni su bili radoznali za sve pojave i ili su po Svetu dajui imena s
vemu to vide. Oni su bili uitelji svim rasama i stvorenjima na Zemlji koji su htel
i da naue vetine govora i pesme.

Tako su Vilenjaci poeli sebe da zovu Kvendi, to znai "govornici" ili "oni koji govo
re", po njihovom najvecm umeu, a potom su nazvali svoj jezik Kvenija, to jednostavn
o znai "govor". Svi jezici Sveta su poti-cali od tog jednog izvora, koji je nji-h
ov koren i koji najlepe zvui uhu svih koji vole lepotu u njenim razliitim oblicima.
Divovski Enti su bili prva rasa koja je nauila da go-vori od Kvendija, ali ubrzo
se ta vetina irila, sve dok ak i Ljudi i zli Orci i Divovi nisu nauili kako se ona
koristi. 1 mada je Kvenija bio prvi jezik Kvendija, to nije bio njihov je-dini j
ezik. Jer Avari i umski Vile-njaci-su govorili narejima koja su se menjala tokom D
oba Zvezda i Sunca kako su se menjali predeli Srednje Zemlje. Zbog dugog izgnans
tva Te-lerija na Tol Ereseji, govor ovog Trceg Roda koji je obitavao u Alkvalonde
u je takoe bio jedno nareje drevnog govora. Jedino je meu Vanjarima i Noldorima u N
eu-miruim Zemljama Kvenija ostao blizak jeziku kojim se govorilo u vreme Buenja.
Poto su sindarski Vilenjaci dugo vladali zapadnim zemljama i poto su bili brojniji
od noldorskih izg-nanika, svi Eldari u Srednjoj Zemlji su uobiajeno koristili si
nadrinski jezik. Uistinu, do Treeg Doba Sunca samo su Eldari, Enti i dunedainski
velikai i dalje znali Kveniju, a ak i za njih to nije bio jezik za svako-dnevnu up
otrebu ve jezik uzvienih ceremonija, drevnih pesama i ro-mantinih pria i istorija Vi
sokorod-nih Vilenjaka.
130
I1
Labudovi
U prii o Velikom Putovanju Vile-njaka se pripoveda kako su labudovi Ulmoa najzad
doveli Telere u Elda-mar, posle dugog izgnanstva na Tol Ereseji, Samotnom Ostrvu
.
Ose Majar je doao kod Telerija i nauio ih kako da sagrade veliku flotu koja bi mog
la da ponese ceo njihov Rod. Kad su brodovi napravljeni, La-budovi Ulmoa, Gospod
ara Voda, po-javili su se sa Zapada. Ta blistava stvorenja su bila bela kao mors
ka pena i kruila su u velikim isprekida-nim krugovima oko brodova Vilenja-ka. Per
jani sjaj i divota ovih ptica bili su skorojednaki veliini i snazi Man-veovih Orl
ova. Uz pomo dugakih konopaca Labudovi su odvukli veliku flotu Vilin-brodova u Eld
amar. Po-tom su, ogromni i velelepni, kao da nisu bili svesni svog zadatka i kao
da uju neki divlji zov, otili. Ali pre no to su ti ravnoduni kljunovi ispustili teg
leu uad, taj beli juri i zamah krila zaeli su u srcima Vilenjaka znanja o tome kako
se vetrovi igraju po morima i kako da upravljaju svo-jim belim brodovima koji po
njima plove. Pria se da, kad ti Vilenjaci sluaju more na Obali, oni jo uju kako lup
aju ta velika krila.
Od tada su Teleri nazivani Morski Vilenjaci zbog znanja koje su dobili
od velikih Labudova. Na onom mestu, na koje su ih labudovi Ulmoa doveli, Teleri
su podigli grad po imenu Alkvalonde, "luka Labudova". Tu su pravili najlepe brodo
ve na Ardi, ak jo vetije oblikovane od onih prvih, a gradili su ih u obliku Ulmovih
Labudova, s velikim, belim krilima i kljunovima od jantara i zlata.
Laikvendi
Od Tri Roda Vilenjaka koi su oda-brali da izau iz istonih krajeva Srednje Zemlje i
potrae Zemlju Vene Svetlosti na Zapadu bilo je mnogo onih koji su, iz Ijubavi pre
ma Srednjoj Zemlji ili iz slraha od opas-nosti koje ih oekuju na putovanju, napus
tili potragu i nikad nisu stigli u Neumirue Zemlje. Nandori, jedan deo Telerija,
bili su jedan takav vilenjaki narod.
Denetor, sin nandorskog kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore u Dobu p
re Uzdizanja Sunca i odveo ih iz divljine Erijadora u Belerijand, gde su ih doeka
li Sivi Vilenjaci te zemlje i pruili im zatitu i mnoge darove od elika i zlata. Tu
im je dodeljena zemlja koja se zvala Osirijand, "zemlja sedam reka", koja se nal
azila najugu Belerijanda. Dok su bili tamo, Nandori su dobili drugo
131
Lairelose
ime - Laikvendi - "Zeleni Vilenjaci" - zbog svoje odee, koje je bila zele-na da b
i ih sakrila od neprijatelja, i zato to su voleli i poznavali sve to je zeleno i r
aste. Zaostajali su samo za Pastirima Drvea, Entima, kao zatitnici Olvara ume, i Ke
lvara takoe, jer Laikvendi nisu lovili bia umskih predela.

Neko vreme oni su opet bili sreni Ijudi, jer se nijedno zlo stvorenje nije usuival
b da ue u Belerijand u tim danima. Laikvendi su pevali po uma-ma kao slavuji i neg
ovali umu kao Veliki vrt. Njihovo pevanje bilo je tako divno i tako postojano da
su Noldori, kad su stigli u tu zemlju, promenili njeno ime u Lindon, to na kvenij
-skom znai "zemlja pesme". Ona je zauvek ostala Lindon, ak i poto se sve, sem tog m
alog dela Belerijanda, sruilo pod more u vreme Velike Bitke i Rata Bcsnih.
Posle oslobaanja Melkora ve-liko zlo je ponovo stiglo u Srednju Zemlju, kako se p
ripoveda u "Kventa Silmarilionu". Pojavile su se Melko-rove vojske Orka, Divova
i Vukova i odigrala se Prva Bitka u ratovima Belerijanda. Mada su Sivi Vilenjaci
i Laikvendi izali kao pobednici nad zlom armijom na Amon Erebu i Osirijandu, gos
podar Laikvendija Denetor je ubijen. Njegov narod je ispunila velika alost i oni
nisu hteli da uzmu novog kralja. Zakleli su se da vie nikad nee da izau u ot-vorenu
bitku s neprijateljem, nego da e ostati u umskom zaklonu, gde su mogli da svoje d
umane uhvate u zasedu dilitima i strelama.
Zauvek potom Laikvendi su se drali tog zaveta i postali su plemen132
ski narod i njihovi neprijatelji su bili uznemiravani, ali nisu mogli da ih pora
ze, jer nisu podizali gradove koje je neprijatelj mogao da pronae i razori. Ti Ij
udi su bili kao vetar u drveu, koji se ponekad moe uti, ali ne i videti. I, s vreme
nom, posle propasti u etvrtoj i Petoj Bici Bele-rijanda, mnogi od Noldora i Edain
a su se sakrili od neprijatelja u kraljev-stvu Laikvendija i dobili od njih mnog
a znanja o umi.
Lairelose
U izgubljenoj zemlji Numenor, u umovitim zapadnim predelima An-dustara, nalazio s
e jedan deo koje je ispunjavalo takvo mnotvo mirisnog zimzelenog drvea daje nazvan
Nisi-maldar, ili zemlja "Miomirisnog Drvea". Medu mnogo drvea koje je tamo raslo
bio je mirisni zimzelen u cvatu po imenu Lairelosc, to znai "letnji-snenobeli", kog
a su u Nume-nor prvi doneli Morski Vilenjaci os-trvskog kraljevstva Tol Ereseje.
Landroval
Orao od Maglenih Planina, bio je brat Gvaihira Gospodara Vetra, vla-dara Orlova
Maglenih Planina. Lan-droval i njegov brat su bili najvei Orlovi Treeg Doba i esto
su do-lazili u pomo Slobodnim Narodima protiv zlih slugu Saurona. Landroval
Laikvendi "Zeleni Vilenjaci" Osiri-janda, u kasnijim vremenima Lin-dona, "zemlje
pesme". Uvekodeveniu zeleno, Laikvendi su bili zatitnici svih stvorenja ume i od
svih Vilenjaka najbolje su poznavali umu.
je leteo s Gvaihirom na mnogim od njegovih pustolovina, i najznaajni-jim - u Bici
Pet Vojski i borbi pred Crnom Kapijom Mordora. Posle unitenja Jedinog Prstena La
ndroval i Gvaihir su spasli Froda Baginsa i
Laurinkve
Scmvajza Gemdija od reka vatrene lave na padinama Planine Usuda.
Laurinkve
U Hjarostaru, jugozapadnim prede-lima Numenora, nekad je cvetalo
Legolas
drvo sa zlatnim cvetovima, zvano Laurinkve. Njegovi cvetovi su visili u dugakim g
rozdovima i bili su veoma omiljeni zbog svoje lepote, a njegovo drvo su veoma ce
nili moni nume-norejski gospodari mora jer je obezbeivalo odlinu drvenu gradu za nj
ihove brodove.
Legolas
Vilenjaki princ umskog Kraljev-stva. Legolas (ije ime znai "zeleni list") bio je sin
Tranduila, sindarskog vilenjakog kralja umskog Kraljev-stva Severne Mrke ume. 3019
. Treeg Doba Sunca Legolas je postao lan Druine Prstena. Njegov otar vilenjaki pogled
, njegove vetine i poznavanje ume i njegov smrtonosni luk su se pokazali kao veoma
vredni za Druinu u njihovim mnogobrojnim pustolovinama. Posle smrti Boromira i r
asputanja Drui-ne, Legolas je s Gimlijem Patuljkom i Aragornom nastavio dalje i bo
rio se u Bici od Rogburga. Ova trojica su nastavili dajau kroz Prolaze Mrtvih i o
teli korsarske gusarske brodove kod Pelargira, zatim su dalje plovili i stigli u

Bitku od Pelenorskih Polja. Dok su se jo oseale posledice rata, Legolas je zasnov

ao koloniju Sum-skih Vilenjaka u Itilijenu. Posle smrti Aragorna godine 120. etvr
tog Doba Sunca Legolas je, zajedno sa
Legolas Sindarski princ koi se pii-kljuio Diiiini Prstena i borio se ju-naki u Ratu
za Prsten sa svojimpnja-teljem, Patuljkom Gimlijem. Osnovao je vilenjako naselje
u Itilijenu, ali je kasnije otplovio u Neumirue Zemlje.
134
Listopram
svojim prijateljem, Patuljkom Gim-lijem, otplovio u Neumirue Zemlje.
Lindar
Kao to se pria u "Ainulindale", sve to je dolo na Svet izalo je iz velikih tema Muzik
e Ainura. Vilenjaci su bili najlepi od svih bia i njihovo pe-vanje bilo je skoro r
avno lepoti Ve-like Muzike. Meu Vilenjacima naj-divniji pevai su bili Teleri, koji
su neumorno sluali zvuke vode kako udara o obale reka i mora, i njihovi glasovi
su postali teni, prodorni i snani. Zbog svog pevakog umea ponekad su bili poznati po
d imenom Lindar, to znai "pevai".
Lindon
Posle Rata Besnih i unitenja Ang-banda, ceo Belerijand, izuzevjednog malog dela,
potonuo je u Zapadno Morc. Bio je to deo Osirijanda od-mah na zapadu od Plavih P
lanina koji se zvao Lindon. Njegovo imeje znai-lo "zemlja pesme" zato to su Laik-v
endi, uveni po svom pevanju, od najranijih vremena u ovim umovitim predelima nainil
i svoj dom. Do Dru-gog Doba Lindon je bio usko obalsko kraljevstvo, zapadno od o
nog malog dela Plavih Planina koje su se nalazile u zapadnom Erijadoru. 1 Lindon
i Plave Planine su bile podeljene na dva dela velikim rascepom Zaliva Lune. Sev
erni deo bioje Forlindon, a juni deo Harlinon, i imao je prista-nite Harlond. Najv
aniji grad i pris-tanite, meutim, bio je Mitlond, ili "Sive Luke", koji se nalazio
u elu Zaliva Lune. Kao jedini preostali deo Belerijanda bio je posebno vaan za Vil
enjake. Od poetka Drugog Doba
Gil-galad, poslednji Uzvieni Kralj Noldora Srednje Zemlje, doaoje da vlada u Lindo
nu, a Kirdan, Gospodar Brodova od Falatrima, postao je go-spodar Sivih Luka. Pos
le propasti Vilin Kovaa 169. Drugog Doba i iz-bijanja rata Saurona i Vilenjaka, N
u-menorejci su poslali flotu u Lindon i pomogli Gil-galadu da istera Saurona iz
Erijadora. Na kraju Drugog Doba, meutim, Gil-galad je morao ponovo da izjae iz Lin
dona, s vojskom posle-dnje Alijanse Vilenjaka i Ljudi, protiv Saurona u Mordoru.
Premda su sna-ge Mordora razbijene, Gil-galad je ubijen. Lindon nije vie imao Uz
vie-nog Kralja i kraljevstvomje otada vla-dao Gospodar Kirdan iz Sivih Luka. Toko
m Treeg Doba Vilenjaci Lindo-na su bili umnogome oslabljen narod, i u sve veem bro
ju su se ukrcavali na svoje arobne bele brodove i plovili na zapad u Eldamar, u N
eumiruc Zemlje. Meutim, s vremena na vreme Kirdan bi, koliko god je mo-gao, slao p
omo Dunedainima, a u Bici od Fornosta ba Vilenjaci Lin-dona su preokrenuli ratnu s
reu i najzad skrili mo Veca-kralja od Angmara.
Opstavi u Ratu za Prsten, Lin-don, zajedno sa svim kraijevstvima Eldara u Srednjo
j Zemlji, smanjio se tokom etvrtog doba, jer su jedan po jedan Visokorodni Vilenj
aci odlazili iz Sivih Luka. Konano, i sam Kirdan je okupio preostale Ijude na svo
m poslednjem brodu i zaplovio na zapad preko mora u Neumirue Zemlje.
Listopram
Ent ume Fangorn, Listopramje bilo vestronsko ime za jednog od tri
135
Lisuin
najstarija Enta u Srednjoj Zemlji koja su i dalje bila iva u vreme Rata za Prsten
. Listopramovo vilenjako ime bilo je Finglas. Krajem Treeg Doba on se veoma malo k
retao jer je postao dremljiv i "stablast".
Lisuin
Mnoge od najlepih cvetova Srednje Zemlje su donosili kao darove smrt-nicima sa ob
ala Neumiruih Zemalja Visokorodni Vilenjaci Eldamara.
Takav je bio sluaj i sa cvetom Lisuin slatkog mirisa.jer istorije Nu-menora priaju
kako su Vilenjaci Tol Ereseje doneli cvet Lisuin i zlatni zvezdocvet Elanor u s
mrtne zemlje. Ta su dva cveta - jedan zbog svoga mirisa, drugi zbog svoje boje ple-teni u vence i noeni kao krune na svadbenim svetkovinama.

Lomelindi
Uhu Vilenjaka najljupkiji i najmiliji od ptica pevaica Arde su Lomelindi, "sutons
ki pevai", koje Vilenjaci takoe nazivaju Tinuvjel, a Ljudi zovu Slavuj. Ime ovih d
ivnih bia je utkano u mnoge prie i glasovi najbaj-nijih ena, po lepoti uvenih meu Vil
enjacima, Melijane, Lutijene i Aruene, porede se s pesmom Lome-linda.
Lorelin
U Valinoru, zemlji bogova, nalazi se vrt Lorijena, Valara koji je Gospodar Snova
, i u tom je prostranom vrtu je-zero po imenu Lorelin. Okrueno ovim divnim batama,
i s maglovitim, umovitim ostrvom Este Isceliteljke usred svojih svetlucavih voda
, Lorelin se smatra najlepim jezerom na Ardi.
Lorijen
Tokom Drugog i Treeg Doba Sunca Vilin-kraljevstvo u Zlatnoj umi na istoku od Magle
nih Planina su esto nazivali Lorijen, ali njegovo pravo ime je Lotlorijen, i njeg
ova istorijaje ispriana pod tim imenom. Pravi Lo-rijen bilo je divno, starije mes
to u Neumiruim Zemljama. Lorijen, to znai "Zemlja snova", bio je pros-trani vrt izu
zetne lepote u junom Valinoru gde su Valari, Majari i Eldari dolazili da bi obnov
ili svoje fizike i duhovne moi. Bio je to vrt Valara Irmoa, koji je i sam najee zvan
Lorijen, Gospodar Snova; bilo je to pitomo mesto puno spokoja, prepuno srebrnog
drvea i mnotva cvea. Vode njegovih kristalnih iz-vora su kao arolijom osveavale sve V
alare i Eldare koji su ga poseivali. Usred ovog najdivnijeg od svih vrtova bile s
u svctlucave vode jezera Lorelin i usred tog jezera bilo je os-trvo s visokim dr
veem i blagim iz-maglicama koje je dom njegove su-pruge Este, Isceliteljke, Valie
re koja daruje spokoj onima koji pate. Lo-rijenov brat je Mandos, Gospodar Sudbi
ne, a njegova sestra je Niena, Naricaljka.
Losoti
Na ledenom rtu Forohel na severu od Zapadnih Zemalja iveli su Ijudi zvani Losoti
u Treem Dobu Sunca. Oni su bili povuen, miroljubiv narod, koji se drao podalje od s
vih ratobornih Ljudi Srednje Zemlje. Na zajednikom jeziku Ljudi zvali su se Sneni
Ljudi od Ferohela, a govorilo se da su potomci Forodvaita severne Pustare.
136
Lutijena
Losoti su bili siromaan narod s malo svetovnih znanja, ali su bili upueni u osoben
osti svojih hladnih predela i ivot u njima. Svoje domove su gradili od snega i, u
sankama i na kolauim klizaljkama, prelazili su le-dene predele i lovili ivotinje
debelog krzna od koga su pravili odeu. Tvrdi se da su Losoti mogli da predvide, p
o mirisu vetra, kakvo e biti vreme.
Lotlorijen
Najlepe Vilin-kraljevstvo koje je os-talo na Srednjoj Zemlji u Treem Dobu Sunca na
iazilo se u Zlatnoj Sumi, odmah na istoku od Maglenih Planina, iza kapija Morije
. Ono se zvalo Lotlorijen, "zemlja drvea u cvatu", a takoe se zvalo i Lorijen, "ze
mlja snova", i Laurelindorinan, "zemlja doline pevajueg zlata". U ovom umskom kral
jevstvu raslo je Malorn drvec zlatnih listova i sre-brne kore. Bilo je to najvie i
najlepe drvee Srednje Zemlje i na njegovim visokim granama Vilenjaci Lotlo-rijena
, koji su se zvali Galadrimi, ili "Ijudi drvea", nainili su svoje do-move na platf
ormama zvanim telaini ili fletovi. Galadrimi su uglavnom bili skoro nevidljivi,
jer su se kretali uok-olo meu visokim granama i nosili sivovilenjake ogrtae koji su
pose-dovali magina kameleonska svo-jstva. Ovde su vladali noldorska Kral-jica Ga
ladrijela i sindarski Kralj Keleborn; i deo sjaja eldarskih kral-jevstava iz dre
vnih vremena mogao se nazreti u ovom carstvu. Lotlorijen je imao jednu veliku gr
ad-palatu po imenu Karas Galadon, "grad drvea". Bilaje to kraljevska palata sagrae
na na vrhu jednog visokog brda gde se
nalazilo najvie drvee u umi. Ovoje brdo bilo opasano zidom i kapijama, a zatim okrue
no drugim velikim drveem. Graen po uzoru na sivo-vilenjako Kraljevstvo Dorijat u iz
gubljenom Belerijandu, Lotlorijen je na slian nain tien monom arolijom. Galadrijela je
bila po poloaju najvii Eldar koji je ostao u Srednjoj Zemlji i uz mo Narje, nje-no
g Prstena Dijamanta i Vode je oko Lorijena bacila ini koje su ga titile, tako da n
eprijatelji nisu mogli da u njcga uu i uine ga vidljivim Sauro-novom Oku. Tokom go
tovo svih go-dina Treeg Doba Lotlorijen je ostao po strani od borbi drugih naroda

Srednje Zemlje, ali za vreme poslednjih godina ovog doba Druina Prstena je ula u
to kraljevstvo. Beei od slugu Sauronovih, oni su tu pronali mir i utoite, a od Kralji
ce Galadrijclc su dobili arobne darove koji su im obnovili snagu i volju.
U Ratu za Prsten Lotlorijen su mnogo puta napadale Sauronove sluge iz Dol Guldur
a u Mrkoj Sumi. Te snage su oterane i, posle pada Mordora, Vilenjaci Lotlorijena
su unitili Dol Guldur i preimenovali Mrku umu u umu Zelenog Lia. Kada je, poetkom etv
tog Doba, Galadrijela otila iz Srednje Zemlje u Neumirue Zemlje i Keleborn poveo v
ei deo Galadrima u Sumu Zelenog Lia i osnovao Istoni Lorijen, Zlatna uma Lotlorijen j
e polako naputena i arobno svetlo tog mesta je izbledelo.
Lutijena
Vilinska princeza Dorijata, bila je ki Sindarskog sivovilenjakog Kralja
137
Ljudi
Tingola i Melijane Maje. Rodenaje u Drugom Dobu Zvezdane Svetlosti i smatrana je
za najlepu devu koja se ikad rodila u bilo kojoj rasi. Godine 465. Prvog Doba Su
nca srela je smrt-nog edainskog junaka Berena i oni su se zaljubili jedno u drug
o. Kralj Tin-gol to nije odobravao i postavio je Berenu nemogui zadatak: potragu
za Sumarilom. Uprkos mnogih opas-nosti, Lutijena se takode uputila u potragu. S
Huanom, Lovakim Psom Valara, onaje nadvladala Saurona na Ostrvu Vukodlaka i oslob
odila Bere-na iz tamnice. Zatim je pola dalje s Berenom u Angband gde je bacila in
i koje su omoguile Berenu da isee Silmaril iz Morgotove gvozdene krune. Mada je po
traga na kraju uspeno zavrena, ona je Berena kotala ivota. Lutijena je bila tako alos
na da je svenula i umrla. Mcdutim, kada je stala prcd Man-dosa, Gospodara Mrtvih
, zapevala je pesmu takve tuge da je on, saalivi se, podario paru drugi smrtni ivot
. Konano sjedinjena s Berenom, Lu-tijena je uskoro rodila Diora, njiho-vog sina j
edinca. Dvoje zaljubljenih su iveli mirno jo etrdeset godina u Osirijandu pre no to
im je dodeljena druga i konana smrt.
Ljudi
Kao to su se Vilenjaci rodili s Palje-njem Zvezda, tako su se Ljudi pojavi-li s U
zdizanjem Sunca. U zemlji koju Vilenjaci zovu Hildorijen, "Zemlja onih koji sled
e", koja se nalazila na dalekom istoku Srednje Zemlje, Ljudi su po prvi put otvo
rili oi gle-dajui novo svetlo. Za razliku od Vilenjaka, Ljudi su bili smrtni i, ak
i
po merilima Patuljaka, kratkoveni. Po telesnoj snazi i prefinjenosti uma Ljudi su
se teko mogli porediti s Vilin-narodom. Oni su bili slaba rasa koja je brzo i la
ko podlegala zaraza-ma i surovim vremenskim uslovima u svetu. Iz tih razloga Vil
enjaci su ih zvali Engvar, "boleljivi". Ali Ljudi su bili tvrdoglavi kao rasa i m
noili su se bre no ijedan drugi narod, izuzev Orka, i mada ihje veliki broj strada
o, oni su se ponovo mnoili pa najzad ojaali u istonim zemljama, i zato su ih neki z
vali Otimai.
Morgot se uputio u ove zemlje i u Ljudima je uglavnom, nalazio narod koji je lak
o mogao da potini svojoj volji.
Neki su pobegli od ovog zla i ratrkali se na Zapad i Sever. Kona-no su stigli do B
elerijanda i do Kra-Ijevstava noldorskih Vilenjaka. Nol-dori su prihvatili vazal
stvo ovih Ljudi i zvali ih Drugoroeni, ali kasnije, poto je vei deo stanovnika Bele
ri-janda govorio sivovilenjakim jezi-kom, oni su ee nazivani Edaini, "drugi".
Edaini su bili podeljeni u tri mnotva: prvu Kua Beorovu, drugu Kuu Haladinovu i Treu
Kua Ha-dorovu. Slavna su dela Tri kue Vilin-prijatelja. Od pria o Ljudima u Prvom
Dobu je i "Narn i Hin Hurin", koja govori o Hurinu ubici Divova; o Turinu koji j
e ubio Glau-runga, Oca Zmajeva; o Berenu, koji je isekao Silmaril iz Morgotove G
vozdene Krune; i o Earendilu Mo-replovcu koji je plovio "Vingilotom" i nosio Jut
arnju Zvezdu po nebesima.
U Prvom Dobu jo je onih od rase Ljudi dolo sa Istoka. Oni su bili
138
Ljudi
drugaiji narod koga su Vilenjaci zvali Garavi Ljudi ili Istonjaci. U ratnim vremen
ima veina ovih Ijudi se pokazala kao neverna i, mada su glumili prijateljstvo s V
.lenjacima, izdavali su ih Morgotu, Mranom Neprijatelju.
Kada je prvo Doba Sunca okon-ano i Morgot baen u Prazninu, zemlja Belerijand je po

tonula pod Zapadno More. Svi neprijatelji koji su naseljavali Belerijand su pobi
jeni, kao i veina Vilenjaka i Edaina. Cak su se i Edaini koji su preiveli to doba
podelili. Neki su pobegli od potonua Belerijanda i otili na Istok. Oni su iveli u D
olovima Anduina s drugima od njihovog roda koji nikad nisu ni uli u Belerijand i
bili su poznati kao Severnjaci od Rovaniona. Drugi od Edaina su otili na Jug s Vi
lenjacima. Tim Ijudimaje dodeljena zemlja koja jc leala u Zapadnom Moru. Oni su n
azvani Dunedaini, Ljudi Zapadne Zemlje, to je na vilenjakom jeziku bilo Numenor. U
Drugom Dobu Dunedaini su ee nazivani Nume-norejci i postali su mona sila na moru. Z
atim je i ivotni vek Nume-norejaca produen i njihova mudrost i snaga su se takoe po
veali. Njihova istorija u Drugom Dobu bilaje slavna ali su, poto ih je zaveo i isk
vario Sauron, krenuli u rat protiv Valara i bili uniteni. Numenor je baen u ve-lik
i ambis, Zapadno More ga je prek-rilo i njega vie nije bilo.
Veina Numenorejaca je stra-dala, ali bilo je onih koji su spaseni od propasti, uk
ljuujui i neke koji su bili poznati kao Crni Numehorejci. Ti Ijudi su iveli u zemlj
i Umbar na jugu Srednje Zemlje.
Meutim, najplemenitiji od Nu-menorejaca su se vratili u Srednju Zemlju u devet br
odova; njihov go-spodar bio je Elendil Visoki i s njim su bila dvojica njegovih
sinova, Izildur i Anarion. Ti Elendili, "verni", koji su bili od istinske loze D
une-daina, stvorili su dva mona kraljev-stva u Srednjoj Zemlji: Severno Kraljevst
vo Arnor i Juno Kraljev-stvo Gondor.
Meutim, mo Saurona je ponovo rasla, i zato su oni obrazovali Poslednju Alijansu
Vilenjaka i Ljudi, koja je zdruila sve vojske Dune-daina i Vilenjaka. Ljude je p
redvodio Elendil, a Vilenjake Gil-galad, pos-lednji Uzvieni Kralj. Mnogo Ljudi zv
anih Haradrimi, izjunih zemalja, borilo se protiv njih, kao i drugi iz Runa, koji
su bili Istonjaci, i neki koji su doli iz Kraljevstva Umbar -Crni Numenorejci.
Alijansaje porazila Sauronove le-gije. Meutim, Gil-galad, Elendil i Anarion su po
ginuli u tom ratu i od vladara Dunedaina ostao je samo Izildur. Onje isekao Prst
en iz Sauro-nove ake i poslao njegov duh da luta bez lika i oblija po pustim mesti
ma Srednje Zemlje. Tako je otpoelo Tree Doba. Poto je oteo Jedini Prsten iz Saurono
ve ake, Izildur ga nije unitio, i u prvim godinama ovog Doba njegaje zadesila nesr
ea. Orci su ga pokosili crnim strelama na Gladenskim Poljima i Prstenje dugo bio
izgubljen.
Od Dunedaina koji su preiveli bili su tu i sinovi Izildurovi, koji su vladali Sev
ernim Kraljevstvom Ar-nor, i sinovi Anariona, koji su vladali Junim Kraljevstvom
u Gondoru.
139
SI
slrmu af q]s o3au iniduzEus i unfiire.r)
-soJd ^ isAiuicreu 'purq3uv sf oiaou
-qo 'auourap afoAS iq-3S 5[ ranfeAizuj 'puequv n oe3qod af lado '3]i.reui
-n OBJ5[n I BJE]B/^ 333AJQ OpSIUn '0^3
-ipzn OAouod -io:>[pi/\j ss p^3[ 'af o:>[e[_ 'Bput;qguy Bureuiqnp n os ns ireA
-IJ5[S 'UIOnO-inEC; UI05[IUp3AOd^Z UIIA
-oSafu iuapOApa.id 'iAOunp qz i piuep
-od p[sdo.i lAoSalu '^iua^orez o;q io^\3y\i af ?[op 'Efefs 3owpz9AZ Eqop
UI:)30 UI05[OT EnS ^lE-a 3UI3JA EZ 3UEA
-ojzej nsiu Epufquv aoiuorei i auref 'EusfiEAO-id ^hiapJAin vuatz\'s vao'b
-afu ns o?[ei qB 'aoirei n uaoEq JO?[]3]A[ i U3JOZ13J af ouim.'if'i vpz-sA^ rqoQ
soajj nJE.D[ B^ -,,JOA1EZ IU3pZOAS,,
'pu^quv nuattiT od epuEfuapg nJ3A3S vu riABp-iA] nuuiazpod i noiu
-JBzmo n3[ipA oipfJzi gf J05[pi^ 'bj
-~e\v\ p[fn:pAS Efu3]sron 3(sod ^(ipoisn
nS Vfo^ '3UIOI1 BUJiqOp n I]E 'EJO?[I3^\[ VPS,\V/^ 3o3[SUeiES OAlSA3f{ET}[ OUUI3
Z
-pod ouA^iS ; OAJd o(iq gf oumnif} puBqguv
ifnna^ fofupaJS n joujv i JOpuor) fAlSA3freJ?( CT[Surep3unp
I(BAOUSO nS 3flUSE3[ 1 'K3Vt310Vl3W
-n^ ^ioAtz nuraeu uiojeis ifiuJaAfeu inq ns pinAOu^is luafN ,,Eouns 3[BzriEz,, to
^uz aun ouafu f '^Jouaui

-nj\[ niap luaftupedBzfeu n ^n] Bnq af 3iunpuy Tfreuiaz monJuunai^ i affuiaz afu
paJS npauJzi e 'vioy^ o?[ii3y\ 'rJreSaiag pa.rsn oubaou
-so i33uns i3qoQ onJQ uio?[0i af afo5[ JouauinN i3A-iSAa(iB.R[ so?[saj]
-SO 303[I(3A pvi's TOA^S ifUE^Sfe}^
3iunpuy
-euiErpuv podsi Tureuraad uii?[oqnp n E]zaosi uh]tz iq ep 'Tl'riug^ foru
pmoo?)e/
-p9JS n ^pBdopOA qifiupsfeu po uiou
-paf n aunuJis o3[9Jd roaisns ss v\eA
-IpJd HOUIS V^-31 B5[IiaA ESOJB^ PO 4((;1ST BU Ef]IUI qi5(SJOUJ 13d -(3S3pBAp E
'uiEJpuv zoj?[ aeue^ 5(oqnp ouoiisfi
-ubj B]B33sn sf SoJEjsi e'^'si 'npEd
-ez ^j\[ 'Bisaru ^Ap cu ouibs 3f inui?[
-sid i 'npuBfuapg uiouaoisi n ',,^piz vki^,, 'e]vpwv^ op npedrz mo^
-3]Ep ^H EpUOJ10JB^[ pO 3S OEZnJj
-puT'fJiapg niznf t iujoass ifoAp
-7x1 ep af oiznis v. ',,piz inp,, iobuz gun OAo3afj\[ BpuEfu3[9g3oureJ'(U33 03[9Jd
n5[oiST b'>[ ^p^dBz po oeznJd
3S lfo5[ T3qiBU SoUIflS UI3p9q IUAISE]A[ UIBJpUV
HV'33]3Q
9-[0]A[ o?[yp^\ oieino^d B3un EqoQ 3o3nJQ nfEJ3( eu af eo?( oAiSA3f^r?( o?[SAJiso o
?[ipA of 0^ 'op-tv npiurepv 'Jonauin^ bz Buaun qi3[OB[u3nA po af oupaf i ,,Erep
rfitnsz,, iseuz ropuv J0puy
BJOpJO]/\[ V\m[ ^IUO^JJAJ BS BS^fu
bu ueiiiABz af ifo5[ mouauiB^ nafiqn
UOUBUV 3f ]\'R 'I30H SAOUOJLnrS nfUBA
-^isiun n unusadsn cmzvy[od as zoabs
-ipn[q i E?[efua]T^\ ^zoa^s Safupaf
-SOj n5[SfoA ns IIEAOZBJqO UIOpBlEQ
-nQ ui3r(BJ3[ ut{i/^ es 'nqoQ uio3nJQ n 'BAOuaisJj erepodsoo 'euoJnBS CTnil(arel
ud3u tuiUAEl npaui iriq ns ino '^qoQ o3nJQ ampoS 'OZEE
^JOUJV ? ^JOpU09 EAlSAafrBJ5[ OBA
-OUSO ; BJOU3lun(\[ TlSEdOJj pO OfSBds
mo.mpnzi aiore-tq i inaoo unfoAS es 3S
UOUBUV 'BJOpUOQ (JB-D[ T-?[SUIEp3UnQ
uouBuy
3JOIH n BpOJq 3opq oas cs op^q as iojuiv v '^l^p^Jlseu i v\\q
PI
-nSzi os ppOJUii(si 'iminp3p\i Erreiu
-37 uranJiuin3(s[ op SAOidBZ Bp iiSoui iq Bp nBm nfoAS oc^ao i loiuiv iog n obsii
o auipoS Tg6^ af ne 'nugfr
-opoq n ]OJiuv in-i3'^ "P-11! Eu O^A!Z pB:>pu af uo 'BiuEsad qioum Burai ocisod a
f ifo3( 5[iUA^qnfi iu?aJso(z
-3[ oiq i ppOJiuiN nA9p uin/\ n 0!qnf(ez as iOJmy -i3qop Saoa-iL 'T86T "P ^'VO.
3o3mQ auipoS 'I^EfrS P0 ^ oBpB[A i '^Jrpuiv ws' "R
9f lOJUJV EU9fuO(10q f]BJO[ I3[SUiny\ (OJUIV
apre/^ i esauei^ BAOoq iAOioq i?[ipA 'uiJruiii luapEJSes ns 9p3 apJV dunio '3? "L
'Eui^fiuiaz uiranJiui
-n9i\l n nuiueid nsiAfeu 'n'(3A?[iu^L Ez Euami uiSouui po oupal'afoT, ,,guipq 3uz
3us 91TO9A opJiq,, roBuz ou^A^ng soiif[ uouiv
, EII3UJE'>[ 30AEA.D[ S^
-ljiq 1(1 EUO9J3S EA013A3 qiU3AJO A9Z
-nzi 'sfoEpSaA 3A'?(B'?[i z3q i riAOuais
Onq 9fo]S 0')EZ OpJg 0\OQ OUBAZEU 3f
pn-a uotuv 'ereqiUBJn^ EuiJnJ^ B5[eu
-nf aisiAO.R(s onq 9po?[Bi gf 0^ 'euis EAp BAoSafu i mi]/^ nuaaii od ?[efpiEd im
^svid :qiAiz TOifo.1:) oui^s onq afui Ep infueuis ouB3foJq o5[Ei Eouns
EqOQ OAJj B?[3A Sopd Op 'UOT]
-UEinpS 'eyid o^v^ 'as ns ifo'>[ 'E^f(

-niEj uiuiis t(t 'TOiqiN liSio^ cuop ifupaisod ns 3nq npn-a uomv n ^u^s
-opjn aupaj 'euouis ^a'H ! eSo.reM npauJzi i np^g aums po ouznf 'npuEf
-uapg monpT'de^ n ,,opJq o]oq,, png uomv
ESalu AilOJd nJ3AEZ nfn?! ifo5( BJOpuo9 itpiEfudau ias nfno as Ep ngom riJO]S3Jd
oioao tu Bp as
ef(ABisodi9Jj nu3H uoiuv vu u^fn^P
-3(3 UI31SIp3S,, BS UBp3Jodn OlSSJd
',,^fuEsn{S 9isipa,, as o[ize]eu Ene^ uomv nqJA ts^ ',,^p;A opJq,, 'ush uouiv enq
^SnJp af 5(op 'EJopuoo Bfon-ipod uiuoiue.iSod mw3vivsva
-so po EUpaf 0] at Bng uTnpuy p3J bu iioiih 05N ^^azaf 3o-}[3E3np nfe.n[ ^u BqJA
ui po uepaf ',iBqn(s opJg,, nv^ uomv
EuipABJd uitas n Brnui buieuiio'(s r)(sdo^sai3l ipiA vp nfu^is n oiq Bp^usuzi af
ois o^i 'OAislbAS euqoJE3 EAoSafu ou?[io i elirep^S aisipas oh oas suii3g opoy 3f
nL 'U^H uoihv 1ZU ^Iimdn as EU3]SJj
^UlZnJQ 'EAOU91SJJ V}V^{ 3UI9JA
bz 'nn^ uouiv bu ,,EfuBsn]s aisipas,,
t nu9]-[ uoiuv Eu ^^PSlS ^ls!P^Sll q^AZ os ns qoiS3J:d iuohib'); ijt,
-^JOpuor) gfiuaaz auaiHEJS E(i3JizpBU
,q Ep EUOpEJSES EplSSJd BUOlSTUI
EAp nqJA hjoas vvi i\'ewi ns m'q uomv i ush uotov 'apsdsn aonSouiau onq af ifo?[
eu i BJazar nisip9JS n o'et
-13]S OAIISO OB5[ 9f lfo'![ EpJq qJA '3[OJ[p
-ui_l n! '-"P'^'^-'a I0! ! 'H^0 foup^d
-^z eu ',,Eqn]s opjq,, in 'neq uouiv ns
niq EAp B3nJQ 'umpuv P^J bu noi?H u9(\i soubaz BJazaf 3o5i3Enp nfeJ3[ eu ^qJA ifl
po uEpgf ',,BpiA op-ig,, U3y uouiv
^J^podsoo ou
-OE-II^; '13UOJnBS OOUl OBOU05[0 iq Ep
i oiisiun t's iq Ep uaisJj af oiibja 'iiq
-oh 'suiSeg opoJj ^uaisJij afliso^ 3uiqpns 9umE(d ai op i -ugisJd iuip9f OEA03[s
i ind lAJd uoinBS af ni-reiuv uouiv ^u ^PAg iisedoJj rmi.rezod f[ lop.ioJ^ i^hisz
fo[z n toiuabj
fop3 BU EUIUBl 135[SUE5(inA '..^O^:
uaif Mwy
Ljui
Bilo je takoe drugih rasa Ljudi koji su se bili uzdigli na istoku i jugu, i mnogi
su se sad pojavili. Balkoti, Kolovosci i drugi Istonjaci su doli iz Runa da se su
protstave Dunedai-nima Gondora, dok su sa juga Haradrimi i Varjazi napredovali s
Crnim Numenorejcima. Medutim, Gondorani su bili snani i porazili su sve neprijat
elje.
Ali, na severu je jaala jedna druga sila u zemlji Angmar. U toj je zemlji vladao
Vetac-kralj, i on je okupio vojsku Orka i zlih stvorova, kao i Brana iz Etenmursa
i Istonjaka, da bi poveo rat protiv Severnog Kraljevstva Arnor koje su opustoili.
Mada su Dunedaini Gon-dora naposletku unitili Angmar, sa severnim kraljevstvom Ar
nor bilo je svreno, i samo je mali broj od tog naroda tumarao pustim predelima i
njih su zvali Sumari Sevcra.
Na jugu i sa istoka bio je stalni priliv varvarskih Ljudi, koje je odav-no zavel
a Sauronova zla mo. Dun-lendinzi su napredovali, spremni za rat, kao i Haradrimi
i Istonjaci. Ali u to vreme je Gondor stekao saveznika, jer su im u pomo doli konjan-ici poznati kao Rohirimi. To su bili Severnjaci
Rovaniona i bili su kao umski Ljudi i Beorninzi iz Mrke ume, ili kao Jezerski Lju
di od Ezga-rota i Bardinzi od Dola, zato to su se neprestano borili protiv zla ko
je je inio Sauron, Mrani Gospodar.
Na kraju Treeg Doba vodio se Rat za Prsten i svi narodi Srednje Zemlje su se udrui
li ili sa Sauronom ili sa Dunedainima. Sauronova voj-ska je potuena. Jedini Prste
n je pronaen i uniten, a Jedini Kralj je doao meu Dunedaine. Bio je to Poglavar umara
Aragorn, sin Ara-torna, kojije dobio ime Elesar, pravi Izildurov naslednik.
Elesar se pokazao kao snaan i mudar vladar. Jer iako je slomio mnoge neprijatelje

u ratu, i nije se u borbi nikoga plaio, sklopio je mir s Istonjacima i Haradrimim

a, i u etvrtom Dobu Sunca, koje je odreeno da bude Doba Dominacije Ljudi, vladao j
e mir u Zapadnim Zemljama, a takoe i mnogo godina posle tog vremena, zbog mudrost
i Elesara i njegovih sinova.
140
Mm
Maglene Planine
Dug skoro hiljadu milja, planinski venac po imenu Maglene Planine protezao se od
dalekog severa Sred-nje Zemlje na jug do Provalilje Ro-hana i razdvajao zemlje
Erijadora od Rovaniona. Maglene Planine bile su dom Orka, Vclikih Orlova i Patul
ja-ka Kazad-duma. Neko vreme njihov najseverniji kraj je obrazovao odbra-mbeni b
edem Veca-kralja od Ang-mara i orke tvrave Gundabad, dok je u njihovom najjumjem del
u zli Carobnjak Saruman branio svoje utvrdenjc Izengard. Meu Vilenjaci-ma zvani H
itaiglir, "magleni vrhovi", glavni vrhovi Maglenih Planina su bili Metedras, Bun
duatur, Zirak-zi-gal, Barazinbar i Gundabad; dok su Visoki Prevoj, Crvenrog i tun
eli Kazad-duma bila tri glavna prolaza kroz njih.
Majari
Kada je Svet stvoren po prvi put, Ain-uri, "sveti", izali su iz Bezvremenih Holov
a i uli u ovu novu zemlju. Ain-uri su bili bez lika i oblija u Bez-vremenim Holovi
ma, ali su u okviru Krugova Sveta uzimali mnoge i raznovrsne oblike. Ti Ijudi su
bili Sile Arde i najmoniji meu njima su bili Valari, kojihje bilo petnaest na bro
ju. Manji Ainuri bili su mnotvo zvano
Majari i oni su bili sluge Valara. Mada je Majara bilo mnogo u Neumiruim Zemljama
, samo nekolicina njih se pominje u istorijama Ljudi, jer je nji-hova panja bila
retko usmerena na smrtne zemlje i pitanja smrtnika, ve na Valare u Neumiruim Zemlj
ama.
Najmoniji od Majara je Eonve, Glasmk Manvea, Gospodara Vetra. Eonveova snaga u bo
rbi se moe porediti ak i sa snagom Valara, i jek njegovih truba predstavlja strah
i tre-pet za sve njegove neprijatelje, jer kad taj zvuk jenjava, nailazi Vojska
Valara. On je bio taj koji je Edaine poduio velikoj mudrosti i znanju. Ilmare, ko
ja baca svoja svetlosna ko-plja s nonog neba je glavna od ma-jarskih deva. Ona je
takoe i pomo-nica Varde, Kraljice Zvezda, koja vlada Nebesima.
Arienu, vatreni duh koji je nekad bio Maja od Vaninih zlatnih vrtova Valinora, L
judi najvie potuju. Ona upravlja Sunevim putovanjem jer, kako se pripoveda u "Narsi
lionu", Sunce je bio poslednji plod Laure-lina, Zlatnog Drveta Valara; ono je po
stavljeno u jednu veliku barku koju je oblikovao Aule, koju je onda posvetio Man
ve pre no to ju je Ari-ena odnela na nebo.
Kako Ariena ide po danu, tako po noi putuje Tilion, Lovac srebr141
Majari
nog luka. Tilion je nekada bio Majar Oromea, ali sada nosi barku Meseca, koji je
bio poslednji cvet Telperiona, Srebrnog Drveta Valinora.
Majari Ose i Uinena, sluge Ul-moa, valarskog Gospodara Okeana, poznati su svima
koji plove morima. Ose je gospodar talasa Belegaira, Zapadnog Mora, i mada kau da
Ose istinski voli Morske Vilenjake i da je on prvi doneo vetinu brodogradnje Sve
tu, njega se plae svi moreplovci. Jer i u radosti i u besu on predstavlja strahov
itu silu. Meutim, svi more-plovci gaje veliku Ijubav prema Uineni, Gospi od Mirni
h Mora. Ona je ena Oseova, i samo ona moe da obuzda njegovu besnu narav i njegov d
ivlji duh. Opkoljeni moreplovci joj se mole da poloi svoju dugu kosu na more i um
iri buru. Kao to je Ose vo-leo Morske Vilenjake, tako je Uine-na volcla Numcnorcj
ce; do Pada Nu-menora i Promene Sveta ona je uvek putovala ispred brodova ovog n
aro-da s mora.
Od svih pripovedanja o Ma-jarima, moda je najudnija ona o Melijani, koja je sluila
i Vanu i Estu u Valinoru, ali koja je u Dobima Zvezdane Svetlosti dola u Srednju
Zemlju. Tu je u umama Belerijanda srela gospodara Eldara Elvea Sin-gola i udala s
e za njega. To je jedino sjedinjenje Vilenjaka i Majara koje je ikad bilo, i tok
om etiri duga doba zvezda i jedno doba Sunca Melijana bila je kraljica Sivih Vile
njaka i ena Elvea, koga su zvali Tingol i Kralj Sivi ogrta. U to vreme njihov pose
d bilo je najlepe kraljevstvo Srednje Zemlje zbog svetlosti i lepote Meli-janine.

Ali, na nesreu, Tingol je

ubijen pred kraj Prvog Doba Sunca. Melijana se obavila tugom i svetlost kraljevs
tva je izbledela. Kraljica se digla i ponovo vratila u Valinor, napustivi zauvek
Smrtne Zemlje.
Mnogi drugi dobri i snani duhovi doli su da se nasele u Sred-njoj Zemlji. To su mod
a bili Majari, kao Melijana, ali se to iz hronika ne moe saznati. Glavni od njih
u priama o Srednjoj Zemlji je onaj koga su/Sivi Vilenjaci nazivali Jar-vain Ben-a
dar, to znai i "star" i "bez oca". Patuljci su ga nazivali Forn, Ljudi Orald, a Ho
biti su ga zvaliTomBombadil.Bioje toveoma neobian i veseo duh; nizak, stamen ovek,
s plavim oima, crvenim li-cem i smeom bradom. Nosio je plavi kaput, visoki pohaba
ni eir s plavim perom i velike ute izme. Poto je uvek pevao ili govorio u sti-hovima,
izgledao je kao ncki buda-lasti i nastrani stvor, ali on je bio apsolutni gospo
dar Stare ume Eri-jadora u kojoj je iveo, i nikakvo zlo u okvirima Sveta nije bilo
dovoljno snano da ga dosegne u njegovom carstvu.
Drugi duhovi, koji su moda bili sluge Valra Ulmoa, takoe su iveli u Staroj Sumi. Je
-dan od njih bila je ena Reka od Vitlovindla, a drugi duh jbila e njena erka, Zlat
ozrna, Bombadilova ena. Zlatozrna je bila zlatokosa i lepa kao neka vilinska kral
jica. Imala je srebrno i zlatno ruho, a cipele nalik na riblju krljut. U njenoj k
osi i za pojasom bilo je mnogo cvea, a pesma joj je bila kao poj ptica.
Na kraju prvog milenijuma Treeg Doba Sunca pria se da su pe142
Majari
torica Majara dola u Srednju Zem-Iju. Oni nisu doli u velianstvenim oblijima, nego u
liku staraca. Svaki je imao belu bradu i bio obuen u putniki ogrta s kapuljaom, ilja
ti eir i nosio je po jedan dugaki tap. To su bili Istari koje su Ljudi zvali Carobnj
aci i mnogo od njihove prie je ispripovedano u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee". Ali s
amo trojica od petorice se navode u istorijama. Ra-dagast Smei bio je gospodar pt
ica i umskih ivotinja i iveo je blizu Mrke Sume u Rozgobelu. Saruman Beli bioje pri
nastanku Reda Istarija smatran za najveeg, i izvesno vreme bio je zaista vet i mu
dar, ali se prik-lonio zlu i gurnuo u propast mnoge, a sam bio potpuno uniten u s
vojim naporima da za sebe ostvari veliku mo. Gandalf Sivi bio je najuveniji od Ist
arija. U poetku se zvao Olorin i sluio je i Lorijena Gospodara Snova i Nienu Naric
aljku; bio je priznat kao najmudriji od majarske rase. Poslednja dvojica od Ista
rija bili su Alatar i Palando, zvani Plavi arobnjaci, i sluili su Oromea, Jahaa. 0
njihovoj sudbini i delima u Srednjoj Zemlji malo se govori.
Ali, nisu svi Majari bili dobri i lepi duhovi. Mnoge je zaveo i iskvario buntovn
i Valar, Melkor Neprijatelj. Meu njima su prednjaili Balrozi, koji su nekad bili s
jajni vatreni duho-vi, svetli kao Ariena koja vodi Sunce, ali su mrnjom i besom i
zopaeni u demonska oblija. Ogrnuti neistom tminom, Balrozi su imali vatrene grive i
rukovali su ognjenim bievima i maevima. Gotmog je bio njihov gospodar, a pria o de
lima vojski Balroga je dugaka i krvava.
Duh kojije uzeo oblije ogromne i zastraujue enke Pauka zvao se Ungolijant. Ona je pr
odirala svet-lost, bljuvala tminu i plela crnu mreu nesvetlosti kroz koju niiji pogled nije mogao da prodre. Niko nije mogao da ukroti ovaj duh koji je nekad moda
bio Melkorov Majar. Ungolijantje odavno poela da slui samo sebe i, mada je s Melko
rom unitila Drvee Valara, konano se okrenula protiv Melkora. Na kraju, saterana u v
elike pustinje Severa, pria se daje, nemajui nikog drugog na koga bi se okomila, p
roderala samu sebe.
Vampiri i Vukodlaci Angbanda su moda takoe bili Majari u svom nastanku, kao i Balr
ozi. Kau da su oni bili zlokobni dusi koji su uzimali na sebe uasna oblicja, ali n
ijedna pria ne govori o njihovom postanku. Od svih Vampira jedino se po imenu pom
inje Turingvetil, "Gospodarica senke", a od ogromnog mnotva Vu-kodlaka Draugluin
se navodi i kao njihov gospodar i kao praotac.
Jedan Majar je po uvenju iznad svih ostalih zbog svoje velike zlobe, kako priaju i
storije Srednje Zemlje. To je Sauron, ije ime znai "prez-reni". Sauron, Mrani Gospo
dar, kojije nekad bio Majar Aulea Kova-a, bio je glavni sluga i konano nas-lednik
Melkora.
U Dobima Tmine, dokje Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora

Valari drali u lancima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Po povratku s

vog gospodara, i tokom svih ratova Belerijanda, sve dok Melkor nije baen u Prazni
nu, Sauron je bio nje143
Mali Narod
gov glavni general. Zvali su ga takoe i Gortaur Surovi, a poiveoje najdue od svih M
ajara koji su sluili Melkora. Mnogoje ratova, pokolja i pustoenja, tokom Doba Svet
iljki, Drvea, Zvezda i Sunca, Sauron preiveo. Posle uasa Prvog Doba Sunca, kau, Saur
on se ponovo poja-vio u Drugom Dobu u lepom i svet-lom obliju i uzeo ime Anatar,
"dava-lac poklona". Konano, kad je sebe uinio Gospodarem Prstenova, nje-gov zli du
h se razotkrio i rat, kao crna senka, ponovo je natkrilio Sre-dnju Zemlju.
U Padu Numenora Sauronovo telo je uniteno. Ali njegov duh je pobegao u Mordor, i
uz mo Jedinog Prstena on je sebi ponovo stvorio lik, mada vie nije mogao da izgled
a divno. Odonda je preuzeo oblije Mranog Gospodara i postao stra-hoviti ratnik s c
rnim oklopom na crnoj koi koja je plamtela i imao je strane, pomamne oi. Meutim, ak i
taj lik je uniten na kraju Drugog Doba kad je Mordor pao i Jedini Prsten otet iz
njegove ruke. Ali, mo Sauronovog duha bila je tako velika da je u Treem Dobu on p
onovo po-primio oblije. Njegov duh je postao vidljiv ispoljavajui se kao volebna moj
ednogvelikog Oka bez kapaka. Kao oi svih velikih grabeljivih maaka ume, planine i ra
vnice pret-vorene u jedno, i stvoreno kao samo zlo, bilo je to Oko, opasano smrt
o-nosnim plamenom i okrueno ta-mom. Meutim, ak i to oblijeje za-visilo od moi koja se
nalazila u Jedinom Prstenu i, u ratu kojim je okonano Tree Doba, Prsten je uniten.
Jo jednom, ali ovog puta
konano, Sauronov duh je zbrisan i pretvoren u seni, i ovaj Majar nikad vie nije va
skrsao.
Mali Narod
Hobiti su bili poznati kao najmanji od naroda Srednje Zemlje u Treem Dobu Sunca.
U visinu su merili izmeu dve i etiri stope i, premda hitri i okretni, bili su dale
ko manje snani nego Patuljci. 1 Ljudi i Vile-njaci su ih esto zvali Mali Narod.
Malorn
Na obalama Srebrotoka, koji je tekao istono od Maglenih Planina, bila je jedna umo
vita zemlja gde je raslo najvie i najlepe drvee Srednje Zemlje. Bilo je to drvee Mal
orna, koje je imalo koru od sre-bra i cvetove od zlata, a od jeseni do prolea i l
ie muje bilo u zlatnim ni-jansama. U Treem Dobu Sunca ova zemlja se zvala Zlatna Su
ma Lotlo-rijen, "zemlja usnulih cvetova". Ova umovita zemlja drvea Malorna je vili
nskim moima pretvorena u si-gurno utoite od zlih stvorova, i drvee je tu bujalo i ra
slo kao ni na jednom drugom mestu u Ardi, izuzev u Neumiruim Zemljama. Tu su iveli
Galadrimi, Vilenjaci kraljev-stva Kralja Keleborna i Kraljice Ga-ladrijele. I,
u zaklonu od grana drvea Malorna, gde se stablo ravalo blizu kronje, Galadrimi su s
agradili svoja prebivalita, koja su se zvala telaini ili fleti. Njihov kralj i kr
aljica su iveli u jednoj velikoj pa-lati na najviem Malornu. Galadrimi su bili kao
duhovi uma i u ovom kraljevstvu nije bilo seenja ni palje-nja drveta. To je zaist
a bilo kra144
Meari
Ijevstvo drvea, a zlatni sjaj vilinske moi je tu blistao kao nigde drugde u tom Do
bu.
Malos
U poljima Lebenina, uz deltu Reke Anduin, raslo je cvee koje su Sivi Vilenjaci na
zvali Malos, "zlatosneg". Njegovi cvetovi su bili bajni i nikad nisu venuli, i u
vilinskim pesmama oni su poreeni sa zlatnim zvonima koja su pozivala Vilenjake n
a Za-padno More.
Mandos
Na naputenoj zapadnoj obali Neu-miruih Zemalja, okrenuti Okruu-juem Moru i Zidovima
Noi, nalaze se Dvori Mandosa gde se, po preda-nju Eldara, duhovi poginulih prizivaju da se nastane u Dvoranama e-kanja, sve dok ih Iluvatar ne dozove u asu Kraja
Sveta. To je Kua Mrtvih, prostrane palate Valara Na-moa koji se zove i Mandos, Go
spo-dar Usuda, koji zna sudbinu svega. On je strogi Sudija Mrtvih, koji je samo
jednom osetio samilost - kad mu je Lutijena pevala. Njegova ena je Vaire, Tkalja.

Njegov brat je Lo-rijen, Gospodar Snova, a sestra muje Niena, Naricaljka.

Manve
Valar, Kralj Arde, Manve Sulimo je Gospodar Vazduha, i sa svojom enom Vardom, Kra
ljicom Nebesa, vlada celom Ardom iz svojih dvora Ilmarina na vrhu Tanikvetila, n
ajvie planine na svetu. Na Manvea, to znai "Bog", misli se i kad se kae Gospodar Vet
ra, jer njegov element je ist vazduh, vetar, oblaci i oluje.
Orlovi i sve ptice su za njega svetinja. Njegove oi i odea su plavi, a skiptar mu
je nainjen od safira. Manve vidi ceo svet pod kapom nebeskom i onje dah svih naro
da sveta. Srcu su mu najmiliji vanjarski Vilenjacijerje nji-hovo najvee umee poezi
ja, koja je za njega najvie uivanje.
Meari
Svi Konji Arde su stvoreni po liku Nahara, belog pastuva Oromea, va-larskog Konj
anika. Pravi potomci Nahara, verovalo se, bili su Meari, "Prinevi Konja" od Rohan
a, jer su oni bili arobni i predivni. Beli i srebrnosivi, bili su brzi kao vetar,
dugoveni i neumorni i ispunjeni ve-likom mudrou.
Prie Rohirima belee kako su prvi Meari stigli do Ljudi Rovaniona. U dvadeset estom
veku Treeg Doba Sunca gospodar Eoteod, koji je nazvan Leod, pokuao je da ukroti na
jlepeg Konja kog je njegov narod ikad video, ali je Konj bio divalj i ponosan i z
bacio je Leoda i on je poginuo. Tako je ovaj Konj prozvan Covekova Propast. Meuti
m, kad je Lodov sin, Eorl, priao ovom Konju, on se, da bi se iskupio, predao mladom velikau. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, Otac Konja, jer od njega su potekl
i Meari, koji nisu doputali nikome da ih pojae, osim kraljevima i prinevima Eorlove
loze. Mada nisu mogli da govore, oni su razumeli jezik Ljudi, i nije im bilo po
trebno sedlo niti uzdajer su sluali izgovorenu re svojih gospodara, Rohirima od kr
aljevske kue.
Meare su njihovi gospodari voleli i cenili i zastava Rohirima je oduvek'
145
Meduzeld
bila hitri beli obris Felarofa kako ga-lopira po zelenom polju.
U Ratu za Prsten Meari su obavljali veliku dunost. Jedan po imenu Snena Griva nosi
o je Teo-dona, kralja Rohirima, u bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja, gde s
u zadobili veliku slavu za Rohirime, mada su na kraju i Konj i jaha stra-dali do
Veca Kralja od Angmara. Je-dan drugi Meara u ratu je ostvario jo vee podvige. Bio j
e to Senko i, prekrivi pravilo da niko sem kralje-va i prineva ne moe da jae Meare, n
osio je Belog Jahaa, Istarija Mi-trandira, koga su zvali i Gandalf. Senko je poka
zao da ima odvano srce i jake udove, jer je stajao nepo-kolebljivo s Belim Jahaem
nasuprot uasu Nazgula i prestigao je u trku ak i gnusne Krilate Zveri. On je no-si
o Gandalfa u zemlje Gondora za vreme opsade Bele Kulc. Posle Bitke od Pelenorski
h Polja nosio je arob-njaka s vojskom Zapovednika Zapa-da do Crne Kapije Mordora
i u konani sukob sa Sauronovim zlim armijama.
Meduzeld
Meu najjaim saveznicima Dune-daina u Treem Dobu bili su Kraljevi Marke koji su vlad
ali zemljom Ro-han iz palate zvane. Meduzeld, Zlatni Dvor. Meduzeld je bio velik
i dvor za svetkovine, sa zlatnim krovom, koga
Meari "Prinevi konja" iz Rohana. Ti beli i srebmosivi konji su bili najjaci i naj
bri u Treem Dobu. Najuveniji je bio Senko, pastuv Gandalfa Belog za vreme Rata za P
rsten.
146
Melijana Maja
je sagradio Brego, drugi kralj ro-hirimskih konjanika, godine 2569. On je stajao
na najvioj taki Edo-rasa, brda-tvrave i prestonog grada Rohana. U njemu je bio zla
tan pre-sto kralja, visoki pozlaeni stubovi i isklesani zidovi na kojima su visil
e bogate tapiserije. U Zlatni Dvor Me-duzeld i kod Kralja Teodona dola su ona etvo
rica iz Druine Prstena kao izaslanici Dunedaina da pozovu Ro-hirime na oruje u Rat
u za Prsten.
Melijana Maja
Maja, Kraljica Dorijata, Melijanaje u Valinoru bila majarski duh koji je negovao
drvee u cvatu u Zemlji sno-va Lorijenu, i sluila je kraljice Valara, Vanu Mladu i

Estu Iscelitelj-ku. Meutim, za vreme Doba Zve-zdane Svetlosti onaje otila u Beler
i-jand u Srednjoj Zemlji i zaljubila se u Elvea Singola, Uzvienog Kralja Telera.
Melijana i Tingol (kako se Elve onda zvao) su zajedno osnovali kraljevstvo Dorij
at i sagradili Mene-grot. Bilo je to carstvo Sindara, ili Sivih Vilenjaka, zatieno
nevid-Ijivom preprekom mone arolije, zvanom Prsten Melijanin. Melijana i Tingol s
u imali jednu ker, Lutijenu, izuzetne lepote. Tokom mnogih Doba Zvezdane Svetlost
i i najveeg dela Prvog Doba Sunca Melijanina arolija titila je Dorijat od zla i opa
snosti. Konano, meutim, su-kob u Ratu Dragulja prodro je i u sindarsko kraljevstvo
. Kada su Kralja Tingola izdali i ubili u Mene-grotu godine 505. Prvog Doba, ona
vie nije mogla da podnese da ivi u Srednjoj Zemlji. Kraljica Melijanaje pobegla i
z Belerijanda. Njene zatitne ini su oslabile i nestale, a ona se vratila u Neumirue Zemlje.
Melkor
Valar, Gospodar Tame, ak i kao duh Ainur, Melkor - to znai "onaj koji se uzdie u moi"
- bio je ispunjcn gordou i uneo je nesklad u Veliku Muziku i Viziju. Na Ardi Melk
or je za svoj posed uzeo Tminu i Hlad-nou. Za vreme oblikovanja Arde osujetioje-n
jenostvaranje, tako daje ona ispala oteena i nesavrena. 1 dok su se Valari bavili g
raenjem svog kraljevstva Almarena, Melkor je zaveo i iskvario mnoge duhove Majare
. Poveo ih je na sever Srednje Zemlje i podigao svoja suparnika kraljevstva Utumn
o i Angband. U Ardi je Melkor vodio pet ratova pro-tiv Valara, opustoio Almaren i
uni-tio i Velike Svetiljke i Drvee Valara. Na poetku se Melkor pojavljivao u obliji
ma i lepim i gnusnim, ali posle unitenja Drvea Svetlosti zauvek je poprimio svoje
zlo oblije kojeg su Vilenjaci zvali Morgot, "Mrani Ne-prijatelj Sveta".
Visok kao kula, Morgot je nosio gvozdenu krunu i crni oklop. Drao je malj zvani G
rond, Ceki Podzem-nog Sveta, i veliki crni tit. U oima mu je sijao plamen zlobe, li
ce mu je bilo iskrivljeno i iarano oiljcima, a ruke su ga neprestano pekle od vatr
e Silmarila. Ali, u Ratu Besnih, sva
Melkor Gospodar Tame. Meu naj-vecima od Valara, Melkor se pobunio protiv ostalih.
Vilenjaci su ga nazivali Morgot Mrani Nepi'ijatelj, jer je sve zlouArdi imalo u
njemu svoj zaetak.
148
Menegrot
Melkorova mo je unitena, a on je jedini od Valara isteran iz Krugova Sveta, i obit
ava zauvek u Praznini.
Menegrot
Za vreme Doba Zvezdane Svetlosti najvelianstvenije graevine na Srednjoj Zemlji
su se nalazile u Me-negrotu, "Hiljadu Peina", gradu-tvravi Sivih Vilenjaka Dorija
ta u Belerijandu. Menegrot je useen u stenovitu liticu na junoj obali Ezgalduina,
pritoke Reke Sirion. U njega se moglo ui samo jednim jedi-nim kamenim mostom prek
o reke. Bila je to tajna tvrava-palata sindar-skog kralja Elu Tingola i kraljice
Me-lijane Maje. Sagradili su ga za Tin-gola Patuljci Belegosta i njegove odaje s
u predstavljale udesan prizor. Poto su Sindari voleli ume, u dvo-ranama i peinama su
bili u kamenu isklesani drvec, pticc i ivotinjc, i u njima je bilo mnotvo fontana
i sveti-Ijki od kristala. Tokom Doba Zvez-dane Svetlosti Menegrot je napredo-vao
i cvetao, a ak i tokom veeg dela Prvog Doba Sunca, kad je ceo Beleri-jand bio u s
ukobu, ceo Dorijat bio je zatien arobnim moima Melijane Maje. Meutim, prokletstvo Sil
ma-rilaje na kraju za ishod imalo ubistvo Tingola u samom Menegrotu i Meli-janin
odlazak. Odonda je Menegrot dvaput pljakan: prvo su ga opustoili Patuljci Nogroda
, a drugi put noldor-ski Vilenjaci. Menegrot je naputen i s ostatkom Belerijanda
potonuo pod talasima.
Meneltarma
Najvia planina na ostrvskom kra-Ijevstvu Numenor bilaje sveta planina zvana Meneltrma, "Oslonac Neba". Ona se nalazila u sreditu Numenora i sa njeno
g vrha, Svetog mesta Eruovog, tvrdilo se, bilo je mogue videti Kulu Avalonea na v
ilenjakom ostrvu Tol Ereseji. U podnoju Meneltarme bila je Noiri-nan, Dolina Grobo
va Kraljeva, a kraljevski grad Armenelos bio je po-dignut na jednom oblinjem brdu
. Snegovi Meneltarme bili su izvor Si-rila, najdue reke u Numenoru.
Merjadok Brendibak

Hobit od Okruga, Merjadok Brendi-bakje roen 2982. Treeg Doba, kao sin Saradoka Bre
ndibaka, Gospo-dara Baklenda. 3018. Meri (Veseli) je postao jedan od etvorice Hob
ita iz Druine Prstena. Veseli je prei-veo mnogo pustolovina sve do ras-turanja Drui
ne, kad su i njega i Pi-pina (Peregrina Tuka) zarobili Orci Izengarda. Kada su O
rke napali Ro-hirimi Hobiti su pobegli u umu Fan-gorn i pomogli da se ubede Enti
da napadnu Izengard. Meri (Veseli) je kasnije postao dvorjanin Kralja Teo-dena o
d Rohana. Postao je junaka figura kada je, sa vitez-devom Eovi-nom, ubio Veca kral
ja od Morgula u Bici Pelenorskih Polja. Ovaj okraj umalo to nije Veselog kotao ivota
, ali gaje Aragorn izleio. Po povratku u Okrug kasnije te godine, Veseli se borio
u Bici od Uzvode i kasnije oenio Estelom Bolder nasledivi svog oca kao Gospodar Ba
klenda. Veseli i Pipin su bili najvii Hobiti u istoriji, strei svojom visinom od eti
ri i jo pola stope. Godine 64. etvrtog Doba Veseli i Pipin su na-pustili Okrug da
bi proveli posled150
Minas Itil
njih nekoliko godina ivota u Ro-hanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz visoke poasti
u Kui Kraljeva.
Mim
Kralj Sitnih Patuljaka Amon Ruda, Mim je bio poslednji kralj Noigit Nibina, ili
Sitnih Patuljaka, koji su iveli u peinama ispod Amon Ruda u Belerijandu. Pred kraj
petog veka Prvog Doba Sunca celokupno stano-vnitvo ove rase u izumiranju se sastojalo od Mima i njegova dva sina, Ibuna i Kima. 486. Prvog Doba Mima su zarobil
i odmetnici Turina Turam-bara i on ih je odveo na bezbedno mesto u svoje skriven
e peine. Sle-dee godine Mima su zarobili Orci i on je spasao ivot izdavi Turina i nj
e-govu bandu, koji su uhvaeni u zase-du i pobijeni. Uzalud je, meutim, Mim stekao
slobodu. Oba Mimova sina su nastradala, a Turinov otac Hurin je gonio i pronaao i
zdajicu svog sina i ubio gajednim udarcem.
Minas Anor
Grad-tvrava Minas Anor, "Kula Sunca", bio je jedan od tri velika grada Gondora po
dignut u onom strateki vanom klancu izmeu istonog kraja Belih Planina i zapad-nog zi
da Planina Mordora. Smeten u podnoju planine, koja se u vencu Belih Planina nalazi
la na krajnjem istoku, bio je to prvi grad feuda Ano-riena i kontrolisao je doli
nu na za-padnoj strani Reke Anduin. Kad je sagraen, godine 3320. Drugog Doba, Min
as Anor bio je grad dune-dainskog Princa Anariona. Njegov blizanac, Minas Itil,
"Kula Meseca" -kojije sagraen iste godine na najzapadnijem ogranku Planina Mordora i koji je kontrolisao ravnicu na istonoj strani
Reke Anduin - bio je grad njegovog brata, Princa Izildura. Oni su zajedno vladal
i Gondorom iz kraljevske prestonice Ozgilijat, "cita-dele zvezda", koja je premoav
ala Reku Anduin na sredokrai izmeu dve kule. Posle vekova ratovanja i pustoenja koj
e je izazvala velika kuga, i Minas Itil i Ozgilijat su bili u ozbiljnom opadanju
do sredine Treeg Doba. Do 1640. kraljevski dvor je preseljen u Minas Anor, koji
je postao nova prestonica Gondora. Godine 1900. Kalimehtarje sagradio njegovu uve
nu Belu Kulu. Kad je konano Vetac-kralj zauzeo Minas Itil godine 2002. i promenio
mu ime u Minas Morgul, postalo je oigle-dno da sudbina celog Gondora zavisi od od
brane Minas Anora, i njegovo ime je promenjeno u Minas Tirit, "Kula Strae". Pod t
im imenom is-prian je ostatak istorije ovoga grada- tvrave.
Minas Itil
U okviru kraljevstva Gondor grad-tvrava Minas Itil, "Kula Meseca", sagraen je na z
apadnom ogranku Planina Mordora i kontrolisao je feud Itilijen na istonoj obali R
eke Anduin. Kadje izgraen, 3320. Dru-gog Doba, Minas Itil bio je grad dunedainsko
g Princa Izildura. Nje-gov blizanac, grad-tvrava Minas Anorje sagraen iste godine
za nje-govog brata, princa Anariona. Dok je njihov otac Elendil vladao kao Uzviem
Kralj Dunedaina iz Sever-nog Kraljevstva Arnor, braa su zdrueno vladala Gondorom.
Samo
151
Minas Morgul
jedan vek poto je Minas Itil podig-nut, godine 3429, zauzele su ga Sau-ronove sna
ge, ali na poetku Trecg Doba Izildur ga je povratio. Meu-tim, kako su naslednici Iz
ildura od tog doba vladali iz Severnog Kraljev-stva Arnor, presti Minas Itila kao

kraljevskog grada, ako n.; i njegov vojni znaaj, odonda se umanjivao. Godine 200
0. napao ga je Vetac-kralj od Nazgula, ije su snage poku-Ijale iz Mordora kroz pre
voj Kirit Ungol. Posle dvogodi5nje opsade Minas Ii:1 je pao i pripao Vecu-kra-iju
i ime mu je promenjeno u Minas Morgul. Odonda je on, vise od hilja-di: godin;-1
, bio glavna baza za Sauro-nc'"e snage u Gond(..ru i predstavljao jc. ~talnu pre
tnju za opstanak dune-dainskog kraljevstva. Zle s;le nisu is-tera.iie iz ovog gr
ad'-t-tvrave svc dc kraja Rata za Prsten i, mada je on ponovo nazvan Minas I.til,
u njemu vie nikad nisu iveli Gondorani.
Minas Morgul
Godine 2002. Treeg Doba grad-tvravu Minas Itil, "Kulu Meseca", posle dvogodinje ops
ade zauzele su snagc Nazgula, Ve'-ca-kralia, i im-;, inu jc promenjeno u Minas M
orgul, "Kula Utvara". Takoe su ga zveli Kula Vo.lebnitva i Mrtvi Grad. Stian po stru
kturi svom velikom tak-macu, Minas Tiritu, postao je ukleto i zlo mesto koje je
sijnlo u noi av&'-inj.ikim :;yetlom. Nr.kom magijsk<';-.u moi ili nekom pak.le.nom
napravoff. gornje odaje njegovc velike kule su sc polako obrtale u stalnoj budn
osti. Vie od hiljadu godina Minas Morgu-lom je upravljala strahovlada Utvara Prst
cna, toje kao posledicu imalo da
feud Itilijen bude skoro potpuno uniten i ostane bez stanovnika. Go-dine 2050. Vet
ac-kralj od Morgula je ubio Earnura, poslednjeg kralja Gon-dora, a 2457. Ozgilij
at je opustoila i njegov kameni most razruila vojska divovskih Orka Veca-kralja zva
nih Uruk-hai. Za vreme Rata za Prsten Minas Morgulje imao kljuni poloaj u Sauronov
oj strategiji. Snage iz Mo-rgula su bile prve koje su se pokre-nule direktno pro
tiv Gondora i pre-g;.zile Ozgilijat. Zatim, u opsadi Minas Tirita, vostvo Veca-kra
lja za vreme Bitke od Pelenorskih Polja se pokazalo kao sudbonosno. Kad je ubije
n, toje bio nagovetaj sloma koji e uslediti. Posle unitenja Sauro'.ia i pada Mordor
a, svi zli uticaji su zbr;-sani iz Minas Morgula, i ponovo su poeli da ga zovu Mi
nas Itil. 'Vleu-tim, nikad vie nisu ga ponovo naselili Ijudi Gondora.
Minas Tirit
U istorijama Srednje Zemlje postoje dve tvrave koje se zovu Minas Tiri'. Prvu su
podigli Visokorodni Vilenja-ci Belerijanda u Prvom Dobu Sunca. Podignuta je na j
ednom ostrvu u Reci Sirion i njena istorija se moe nai pod imenom tog ostrva: Tol
Sirion. Drugi i slavniji Minas Tirit se nalazio u zemlji Gondor za vreme Treeg Do
ba. Godine 2002, kad je grad tvrava Minas Itil, "Kula Me-seca", pao i pripao Nazg
ulu Vccu-kralju i preimenovan u Minas Mor-gul, "Kulu Utvara", Gondorani su promen
ili ime svoje preostale kule od "Minas Anor", "Kula Sunca", u Minas Tirit, "Kula
Strae". Pokazalo se da joj to ime odgovara; jer preko
152
Mordor
hiljadu godina Minas Tirit je stajao kao straa protiv zlih sila koje su pre-tile
da potpuno unite Gondor.
Od opadanja Ozgilijata u sedam-naestom veku, ova tvravaje postala prvi grad Gondo
ra, i tokom celog treeg veka Sauron je usredsreivao svoje misli na to da uniti ovaj
pos-lednji bastion moi. 1900. grad je ojaan podizanjem Bele Kule, a za-tim je 269
8. Vladajui Namesnik Ehtelion 1 obnovio Belu Kulu i po-boljao odbrambene poloaje Mi
nas Tirita.
Do vremena Rata za Prsten Mi-nas Tirit bio je ogromno i strano brdo-tvrava, sagraen
o na sedam nivoa. Svaki nivo je podignut stepe-nasto iznad sledeeg i bio je okruen
masivnim opasujuim bedemima. Svaki od tih bedema je imao samo jednu kapiju, a iz
odbrambenih ra-zloga svaka kapija bilaje okrenuta u drugom pravcu od one ispod
nje, s Velikom Kapijom na prvom bedemu koja je bila okrenuta na istok. Ovaj naiz
gled neranjiv grad-tvrava se uzdizao nivo po nivo, kao neka velika litica preko s
edam stotina stopa u visinu do sedmog bedema, koji se zvao Citadela, i unutar to
g zavrnog opasujueg zida bio je podignut/ moni toranj same Bele Kule. Tako su silna
bila utvrenja Minas Tirita da je bila potrebna sva mo samog Veca-kralja da ih prob
ije, pa ak ni tako nije dospeo dalje od provalji-vanja Velike Kapije na prvom bedemu, kad ga je juri rohirimske ko-njice potisnuo na Pelenorska Polja i njegove s
nage satrte. Spasavanje Mi-nas Tirita bilo je kljuno da bi se do-bio Rat za Prste
n i oivelo Ponovno

Ujedinjeno Kraljevstvo Arnora i Gondora.

Mjaukala
Prema predanju Hobita, jedna zla rasa duhova Ijudodera zvanih Mjau-kala naselila
se u neke movarne predele Srednje Zemlje. Te sablasti, koje su se skupljale u gom
ilu, naiz-gled su bile sline uasnim Bia Hu-mki, ali im je dom bio u smradnim i vlani
m movarama. Putnici su, idui po njihovoj zemlji, uvek bili u opasnosti, jer su ta
stvorenja mnoge uhvatila u zasedu i ubila.
Mordor
Na kraju prvog milenijuma Drugog Doba Sauron je osnovao jedno zlo kraljevstvo u
Srednjoj Zemlji, od-mah na istoku od Reke Anduin. Ono se zvalo Mordor, "crna zem
lja", i to-kom dva doba predstavljalo je snanu Sauronovu bazu u njegovom nastojan
ju da zavlada celom Sred-njom Zemljom. Mordor su sa tri strane branila dva neosv
ojiva planin-ska venca: Pepeljaste Planine na se-veru i Senovite Planine na zapa
du i jugu. Kroz te planine postojala su samo dva prolaza: Kirit Ungol na za-padu
i Kirit Gorgor na severozapa-du. Pored male krune ravnice, zvane Udun unutar Kir
it Gorgora, dve glavne oblasti Mordora su bile Visoravan Gorgorota i iroka ravnica i polja robova Nurn.
Gorgorot je bio prostrana su-morna visoravan s naslagama lave i orkimjamama, uvek
pod pokrovom dima s vulkanske planine Orodruin (ili Planine Usuda) koja se nala
zila negde blizu njegovog sredita. Ovde
153
Morgol
je takoe, na severoistonoj strani visoravni na jednom ogranku Pepe-Ijastih Planina
, bilo Sauronovo utvrenje, Mrana Kula Barad-dur. Nurn je bio prostrana povrina obra
-dive zemlje koju su naseljavali robovi i gonii robova koji su obezbeivali u velik
im koliinama hranu i osnovne materijale za Sauronove armije. Nurn su navodnjavale
etiri reke i sve su se ulivale u unutranje more Nurnen.
Poto je iskovan Jedini Prsten u vatrama Planine Usuda 1600, Sauron je zavrio Barad
-dur i otpoeo Rat Saurona i Vilenjaka. Mada je morao da se preda zadivljujuoj snaz
i Nume-norejaca 3262, Sauron je uspeo da ih uniti prevarom i lukavstvom i da se v
rati u Mordor posle unitenja Nu-menora. 3429. Sauronove snage su zaratile protiv
Gondora, ali odmazda za to ga jc stigla 3434, kad jc Posled-nja Alijansa Ljudi i
Vilenjaka unitila njegovu vojsku na Dagorladu i provalila Crnu Kapiju da bi ula u
Mordor. Posle sedmogodinje opsade Barad-dur je zauzet, Jedini Prsten je iseen sa
Sauronove ake, a sve nje-gove zle sluge oterane iz Mordora. Poetkom Treeg Doba Mord
or je bio prazan i Gondor je podigao Kulu Zuba i tvravu Durtang u severnom prevoj
u, i Kulu Kirit Ungol u zapad-nom prevoju, da bi se nadzirao Mordor i spreilo da
bilo ko od Sauronovih rasutih saveznika ue u kraljevstvo. Naalost, posle pustoe-nja
koje je izazvala Velika Kuga 1636, Gondor je napustio ove tvrave i njih su zauze
li Orci koji su se spremali za ulazak Nazgula i samog Saurona. 2942. Sauron se v
ratio i 2951. poeo
da obnavlja Barad-dur. Meutim, razaranje Jedinog Prstena se poka-zalo kao konani u
darac. Sauron je naposletku uniten i Mordor nikad vie nije predstavljao pretnju za
mir Srednje Zemlje.
Morgot
Valar, Gospodar Tame, Morgot, to znai "Mrani Neprijatelj", bilo je ime koje su nold
orski Vilenjaci dali zlom valarskom Gospodaru koji je unitio Drvee Valara, ukrao S
ilma-rile i ubio njihovog kralja. Meutim, njegova istorija je ovde ispriana pod nj
egovim prvobitnim imenom, Melkor.
Morija
Godine 1697. Drugog Doba Sunca, usred Rata Saurona i Vilenjaka, kad su ceo Eregi
on opustoile mrane silc, Patuljci monih palata Kazad-duma u Maglenim Planinama su z
apeatili svoje velike kapije i nisu vie izlazili u spoljni svet. Odonda se Kazad D
um smatrao tajanstvenim i mranim mestom, njegove istorije i narod su bili nepozna
ti onima iz spoljnog sveta, i tako je on nazvan Morija, "mrana pukotina". Na taj
nain su Patuljti Maglenih Planina preiveli razaranja Drugog Doba, i sreno kopali is
pod planina do go-dine 1980. Treeg Doba. Te godine, dok su tragali za jednom boga
tom ilom mitrila ujednom od svojih rud-nika, sluajno su oslobodili jednog zlog duh
a Balroga, kojije bio skriven i spavao pod korenjem Barazinbara od kraja Prvog D

oba. 1 mada su se godinu dana borili protiv tog demona, posle smrti dva svoja kr
alja
154
Patuljci su napustili Moriju. Odonda je Morija postala carstvo Balroga, Orka i d
rugih slugu Sauronovih. Nekad zasenjujua lepota njenih dvora i peina je naruena i o
sa-kaena, i tako postalo zlokobno, memljivo i ukleto mesto. Pet godina, od 2989.
do 2994, jedna grupa Patu-Ijakaje pokuavala da ponovo uspos-tavi kraljevstvo u Mo
riji, samo da bi bila uhvaena u zamku i pobijena kad su ukljeteni izmeu jedne voj-s
ke Orka na istonoj kapiji i nove opasnosti, stranog Krakena, zvanog Cuvar u Vodi,
kod Zapadne Kapije. Tek 3019. Treeg Doba Balroga je najzad ubio Gandalt' arobnjak.
Ipak, iako je zli tiranin Morije ubi-jen, izgleda da su njene prostrane dvorane
i holovi zauvek potom ostali naputeni i pusti,
Morikvendi
Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka, Kveniji, svi Vilenjaci koji nisu stigli do Neu
miruih Zemalja u vreme Drvea Valara su nazivani Mo-rikvendi, Mrani Vilenjaci. To su
bili Vilenjaci manje moi do onih koji su bili svedoci najvee slave i sjaja Neu-mi
ruih Zemalja. Meu Morikvendi-jima su bili: Avari, umski Vilenjaci Lotlorijena i Mrk
e Sume, Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari.
Morski Vilenjaci
Od svih Vilenjaka, Trei Rod, Teleri, najvie su voleli mora Ulmoa, Go-spodara Okean
a, i najdue su iveli na obalama Belegaira, Mora Za-pada. Bili su najupueniji u njeg
ove zakone i zato su nazvani Morski Vilenjaci. Oni su bili prvi narod koji
Mracni Vilenjaci
je gradio brodove, jer ih je podua-vao Ose, Majar burnih talasa. Njegova ena bila
je Uinena, Gospa od Mirnih Voda, i oni su zajedno poduavali Morske Vilenjake o i-v
otu u moru: njegovim ribama i pei-nama i vrtovima, i bogatstvu njego-vih skupocen
ih dragulja i bisera.
1 tako su Morski Vilenjaci plovili po moru u najdivnijim brodovima koji su bili
beli i sagraeni u obliku Ulmoovih Velikih Labudova koji su ih nekad odvukli do ob
ala Eldamara. 1 u Neumiruim Zemljama oni su plovili i pevali glasovima nalik na m
rekanje talasa, jer su poznavali jezik mora, tako tanan da je to izvan moi razumev
anja i najmudrijih rasa Ljudi.
Mrani Vilenjaci
Meu Mrane Vilenjake ubrajao se sav vilenjaki narod koji nikad nije video oplemenjuj
uu Svetlost Drvea Valara. To su bili Avari - Sumski Vilenjaci Istoka, i oni iz Mrk
e Sume i Lotlorijena - i Eldari koji nikad nisu dovrili Veliko Putovanje u Neu-mi
rue Zemlje - Nandori, Laikvendi (Zeleni Vilenjaci), Falatrimi i takoe od Sindara (
Sivih Vilenjaka) - oni koji su nastanjivali Belerijand do kraja Prvog Doba Sunca
, kad su Vilin-kraljevstva s tog mesta nestala u moru.
Mrani Vilenjaci, ili "Morikven-di" na vilenjakom jeziku, ubrajali su se u nii narod
od Uzvienih Vile-njaka Eldamara (a to su bili Vanjari, Noldori i Teleri). Ali, p
o miljenju Ljudi, ti Mrani Vilenjaci bili su a-robna i sjajna bia, jer su bili imuni
na bolesti i nisu starili kako je vreme
155
Mrka uma
prolazilo. Bili su mudriji, jai i lepi od Ljudi i oi su im uvek sijale svetlou Zvezda
. U prvim godinama Sunca ba ovi Vilenjaci su sve Ljude nauili govoru i mnogim drug
im vetinama i sposobnostima, tako da su mogli da ive u Srednjoj Zemlji i uzdignu s
e iznad poloaja zveri u divljini.
1 za Nandore i Laikvendije se go-vorilo da su stekli znanje o drvetu i umi, i mo n
ad njima veu od bilo kojih drugih ivih bia. Falatrimi su bili graditelji brodova Sr
ednje Zem-Ije i najbolji moreplovci. Sindari, ko-jima su vladali Uzvieni eldarski
Kralj i majarska Kraljica, sagradili su najlepe kraljevstvo na Srednjoj Zemlji i
inili uzviena dela koja su se ubrajala u velika, ak i po merilu Visokorodnih Vilen
jaka.
U drugom Dobu Sunca, posle po-tonua Bclcrijanda, Visokorodni Vi-lenjaci Srednje Z
emlje su stvorili nova Vilin-kraljevstva i mnogi um-ski Vilenjaci su doli u njih s
a istoka i severa. Od tih novih kraljevstava, Lindon, Rivendel, Mrka uma i Lot-lo
rijen opstali su do etvrtog Doba. Ali, kao to govori "Crvena Knjiga Zapadne Mee", V

isokorodni Vile-njaci etvrtog Doba odvezli su bele vilinske brodove u Neumirue Zem
-Ije. 1 mada su Mrani Vilenjaci dugo ostali u Srednjoj Zemlji, sva njihova kralje
vstva su oslabila i oni su postali skitaki narod ija je mo sve vie slabila.
Mrka uma
Godine 1050. Treeg Doba Sunca jedna zla sila je dola u ogromnu Ze-lenumu Veliku u R
ovanionu, tik na
istoku od Maglenih Planina i od Reke Anduin. Ta sila, poznata kao Nekromant, bia
je zapravo Sauron Gospodar Prstenova koji je sagradio tvravu Dol Guldur na njeni
m ju-nim rubovima. Sauronove zle vrad-bine bile su tako mone da je ovu nekada lepu u
mu pretvorio u uas-no i mrano mesto da se ona preko dve hiljade godina zvala Mrka u
ma. Veliki Pauci, Orci, vukovi i zli dusi pohodili su Mrku umu i, mada su Sumski
Vilenjaci Sumskog Kraljev-stva Tranduila opstali na severu u-me, mo ovih Vilenjaka
nije bila do-voljna da zaustavi tminu koja se irila. Do sredine Treeg Doba malo j
e bilo onih koji su se usuivali da pu-tuju njenim mranim stazama, mada su umski Vil
enjaci i Severnjai, zvani umski Ljudi i Beorninzi inili to je bilo u njihovoj moi da
odre njc.nc prolaze i putevc otvorenim i slobodnim. 2850. Gandalfarobnjak je uao u
Mrku umu najugu i najzad otkrio da Mrkom Sumom vlada Sauron sa Utvarama Prstena.
Mrka uma je bila medu glavnim preprekama koje su stajale pred patuljakom druinom To
rina Hras-totita na dugom putu do Samotne Planine. Ipak, lukavstvom i sra-nou, Hobit
Bilbo Ba'gins je proveo Druinu kroz njene mnogobrojne opasnosti. Za vreme Rata z
a Prsten Sauronove snage iz Dol Guldura su izale u velikom broju da se suprot-sta
ve vilenjakim kraljevstvima, Sumskom Kraljevstvu na severu, i Zlatnoj umi Lotlor
ijen na jugu. Meutim, oba ova ratna pohoda bila su neuspela i Vilenjaci su, svetei
se, unitili zle vojske Mrke ume,
156
Mrtve Barustine
sruivi zidine Dol Guldura i provalivi njegove jame i tamnice. Do poetka Cetvrtog Dob
a velika uma se ve vie nije zvala Mrka uma, ve Erin Lesgalen, "uma ze-lenog lia". Na
eru je bila neo-sporavana teritorija Tranduilovog Sumskog kraljevstva, juni deo s
u naselili Vilenjaci Lotlorijena koji su ga nazvali Istoni Lorijen, dok su umoviti
predeli izmeu ta dva kra-Ijevstva dodeljeni umskim Ijudima i Beorninzima.
Mrtvi Ljudi Dunharoua
U Smrtnim Zemljama Arde bilo je mnogo duhova koji su, zbog neke za-sluene kletve
ili zlog ina magije, bili vezani za Ardu due no to su na to imali prava. Stvorenja
humki i mone Utvare Prstena bili su takva bia; druge nesmirene due nase-Ijavalc su
Mrtve Barutine gdc su poplave uznemiravale grobove Ljudi i Vilenjaka koji su pali
u Bici od Da-gorlada kraj Crne Kapije zle zemlje Mordor.
"Crvena Knjiga Zapadne Mee" govori i o onima koji su poznati kao Mrtvi Ljudi Dunh
aroua, koji su se pojavljivali kao duhovi u lavirintima drevne citadele Rohana.
To su nekad bili Ljudi s Bele Planine koji su se u Drugom Dobu Sunca zakleli na
ver-nost kralju Dunedaina, ali su u vreme rata prekrili tu zakletvu i izdali ga M
ranom Gospodaru Sau-ronu. Odonda su svi Ljudi s Bele Planine bili prokleti kao ve
rolomci i postali su lutajui duhovi koji nisu mogli da nau spokoja.
Tokom svih godina Treeg Doba Sunca ti Ljudi su se pojavljivali kao
duhovi na Stazama Mrtvih iznad monog Uporita Dunharoua; i svi koji bi uli u te prol
aze bi poludeli od straha i bili izgubljeni. Ali, u poslednjim godinama tog Doba
, dola je iz divljine severa osoba, kadra da im zapoveda. Bio je to Aragorn, sin
Aratorna, zakoniti na-slednik kralja Dunedaina. Pozvaoje Mrtve da ispune zakletv
u koju su davno prekrili. 1 zaista, oni su se pojavili, bledi jahai na bledim Ko-n
jima, ali su se pokazali kao bata-Ijon monih Ljudi. Oni su jahali s Aragornom do
Pelargira i poveli rat protiv Korsara od Umbara na kop-nu i moru, pobili su ih i
naterali ih da u uasu bee. Tako su Mrtvi Ljudi Dunharoua podarili pobedu Aragornu
- nasledniku dunedain-skih kraljeva - i tim inom se isku-pili. Due su im bile osl
oboene i, pred oima velikih ivih Ljudi, ogro-man obris velike blede vojske iileo je k
ao magla na vetru u praskozorje.
Mrtve Barutine
Na severozapadu od Planina Mor-dora, izmeu zapadnih zemalja Reke Anduin ispod Sla
pova Raurosa i boj-nog polja Dagorlad, nalazilo se jedno ukleto i pusto mesto zv

ano Mrtve Barutine. Tokom tri hiljade godina Treeg Doba zapadne zemlje Mrtvih Barut
ina su se proirile na istok i progutale onaj deo bojnog polja na kome su bili mno
gi grobovi Ljudi i Vilenjaka koji su poginuli za vreme Bitke od Dagorlada na kra
ju Drugog Doba. U treem Dobu, posle Bitke od Logora 1944, veliki deo vojske Kolovozaca je sateran u Mrtve Barutine i tu nastradao. Kroz te movare bio je
157
Mumukili
primoran da putuje Hobit Frodo Ba-gins - sa Semvajsom Gemdijem i Smeagolom Golumo
m - u svojoj po-trazi za vreme Rata za Prsten, i tu su naili na uasne aveti Jezera
Mrtvih Lica, gde su se oiveli dusi davno umrlih ratnika pojavljivali u ukletim m
ovarnim lokvama.
Mumakili
U Treem Dobu Sunca, u junim zemljama Harada, ivele su zveri ogromnog tela za koje s
e misli da su bili preci stvorenja koje Ljudi sada zovu Slonovi. Ali kau da su Sl
onovi koji sad naseljavaju Svet mnogo manji po veliini i snazi od svojih
predaka.
U godinama Rata za Prsten es-toki divlji ratnici Harada su na poziv Saurona doli n
a sever u zemlje Gon-dora, i sa svojim vojskama doveli su vclikc Mumakilc koji s
u korieni kao bojne ivotinje. Mumakili su bili upregnuti u ratnu opremu: crvene zas
tave, trake, uzde i pokrovce od zlata i bronze; na leima su imali ve-like tornjev
e sa kojih su se borili strelci i kopljanici. Imali su prirodnu e za borbom, i mno
gi njihovi pro-tivnici su smrvljeni pod njihovim sto-palima. Svojim surlama su o
barali mnogo neprijatelja, a u bici su im kljove bile grimizno crvene - od krvi
njihovih protivnika. Protiv njih nisu mogli da se bore konjanici, jer Konji nisu
hteli da se priblie Mumakilima;
a ni peaci, koji bi bili ubijani odozgo ili smrvljeni. U ratu su esto stajali kao
kule koje nisu mogle da budu os-vojene; zid od titova bi sc ruio pred njima i vojs
ke su beale glavom bez obzira.
158
Ove debelokoe zveri bile su skoro neranjive i neosetljive na udar strele. Samo na
jednom mestu, oima, mogli su Mumakili da budu oslepljeni
ili ak ubijeni strelama odapetim ve-likom snagom. Kad bi bili oslepljeni, pobesne
li bi od bola, esto satirui i gospodare i neprijatelje.
Angmar
bio. Iznad Angbanda je zatim uzdi-gao vulkansku planinu s tri vrha, po imenu Tan
gorodrim, kao veliki tvravski zid. U Angbandu je za vreme Prvog Doba Sunca i Rata
Dra-gulja Melkor vladao i gajio svoje demone i udovita, kao to su bili njegovi moni
Zmajevi. Napadan mnogo puta, Angband nije osvojen sve do Rata Besnih i Velike B
itke. Bile su potrebne sve snage ogromnih vojski Valara, Majara i Eldara da razbiju njegovu odbranu, satru njegove demone i izbace Melkora u nitavilo. Ta bitka
bila je tako silna da ne samo da je razoren Angband, ve je i celu zemlju Belerija
nd progutalo zapad-no more.
Angmar
Veevo kraljevstvo Angmar u sever-nom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godi
ni Trecg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci
i var-varski Brani Etenskih movara. Njegov vladar se zvao Vetac-kralj od Angmara,
ali to je u stvari bio Go-spodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mranog Gospo
dara. Vetac-kralj je vladao skoro 700 go-dina i stalno ratovao protiv Dune-dainsk
og Kraljevstva severa u Ar-noru. Arnor je konano razoren godine 1974, a 1975. udr
uenavojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojsku Veca-kralja u Bici kod For
-nosta, a zatim nastavila, dok nije opustoila celo kraljevstvo Angmar.
Ankalagon
Zmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najvei od Krilatih Zmajeva. Nazvan Ankalagon Crni, odga-jen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mran
og Neprijatelja u Prvom Dobu Sunca. Samo njegovo ime znailo je "nasrue eljusti" i ka
d je po prvi put puten u svet u Ve-likoj Bici njegovo ogromno oblije je zaklonilo
svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo je kao da e Anka-lagon i njegove legije K

rilatih Va-trenih zmajeva nadvladati Valare, ali su u kritinom trenutku divovski

Or-lovi i Earendil Moreplovac u svom arobnom leteem brodu stupili u boj i ubili An
kalagona Crnog. Zma-jeva teina bila je toliko velika da su, kada je pao, kule Tan
gorodrima ra-zorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim.
Apanonar
Kad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zcm-Iji Hildo
rien u istonoj Srednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bia. Bila je to rasa Ljud
i koji su takoe nazvani Apanonar, to znai "posle-roeni", jer nisu bili prvi narod ko
ji govori koji je doao na Ardu. Vile-njaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Tr
ola bili su na Svetu ve mnogo Doba pre no to su stigli Ljudi.
Aragorn 1
Dunedainski poglavica Arnora. Poto je Vetac-kralj Angmara unitio Se-verno Kraljevst
vo Dunedaina godine 1974. Treeg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bil
i su odonda poznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ihje esnaest. Petije bio Arag
orn I. Malo je zabeleeno o tim mranim danima, izuzev da su ga, poto je vla16
Argonafi
dao osam godina kao Poglavar, 2327. ubili vukovi u Erijadoru.
Aragorn II
Dunedainski poglavar Arnora. U vre-me Rata Prstena, Aragorn II bio je esnaesti i
poslednji poglavar Dune-daina. Roen je godine 2931. Treeg Doba, a podizao ga je El
rond Polu-vilenjak u Rivendelu. Kad je Ara-gornu bilo dvadesel godina upoznao se
s Elrondovom erkom Aruenom, i ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elron
d nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn ne postane zakoniti kralj Arnora i
Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i borio se za prava Slo
bod-nih Naroda. Iao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil, Vilinkamen
, Elesar i Strajder (Kraka-tilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn jc bio blagos
loven ivotnim vc-kom trostruko duim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa Carobn
jaka i oni su postali prijatelji i saveznici. 3018. doao je u Bri gde se upoznao
s Hobitom Nosiocem Prstena, Frodorn Baginsom, i u Rivendeluje postaoje-dan od Dr
uine Prstena. Poto je Gandalf stradao od Balroga u Moriji, Aragorn je postao voa Dr
uine. U ratu Prstena Aragorn je igrao is-taknutu ulogu u razbijanju i teranju u b
eg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim Ljudima Dunheroa i zar
obio flotu kod Pelar-gira. Njegov dolazak s novim savezni-cima u Bici na Pelenor
skim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije
Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen")
Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i oenio se Aruenom. Tokom sledeeg veka njegove vlad
avine, Aragorn je proirio svoje kraljevstvo do najza-padnijih predela Srednje Zem
lje. Sa Aruenom je imao nekoliko keri i jednog sina, Eldariona. Posle Ara-gornove
smrti 120. godine etvrtog Doba njegov sin je postao kralj Ponovo Ujedinjenog Kra
ljevstva i vla-dao dugo i uspeno.
Aratari
Meu SilamaArde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvieni". Njihova mo nadaleko pre
mauje mo svih ostalih u Neumiruim Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda,
Kraljica Zvezda, koji oboje ive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "kui visokog vazduha".
Drugo dvoje, zva-nih Aule Kova i Mandos ita Sud-bine, ive u holovima ispod zemlje,
dokJavana, kojaje Kraljica Zemlje, i Orome, Gospodar Sume, ive na ot-vorenom. Sle
dei je Ulmo, Gospo-dar Voda, koji naseljava mora. PoslednjiAratarjeNienaNaricaljk
a, iji je dom velika kua na zapadu sa koje ona gleda na Vrata Noi.
Arda
Visokovilenjako ime za ceo svet onakav kako gaje Iluvatar zamislio i Valari oblik
ovali. On je ukljuivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neu
miruih Zemalja.
Argonati
Bukvalno "kraljevski kamenovi", ali takoe zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondor
a, Argonati su bili par
17
Muve od Mordora

Prialo se da u Crnom Kraljevstvu Mordor ive samo Orci, Divovi i Ljudi, koji su bil
i robovi Saurona Mranog Gospodara. Jedine ivo-tinje u Mordoru bile su zli rojevi m
uva krvopija. To su bili sivi, smei i crni insekti; oni su bili buni, puni mrnje i
gladni, i svi su bili obeleeni, kao to su Orci te zemlje bili obe-leeni, crvenom aro
m u obliku oka na leima. Tako se mo Mranog Gospodara proirila i na najmanje zlo u nj
egovoj zemlji.
Muve od Mordora Muve h'voplje Sauronovog zlog kraljevstva. Kao i Orci te zemlje
, bile su obelezene civenom sarom u obliku oka na leima. Na taj nainje Mrani Gospodar zigosao svakog od svojih slugu.
Nn
Nahar
Konj Valara, divovski beli Konj Oro-mea, Lovca Valara, Naharje prvi konj stvoren
u svetu i praotac svih konja. Orome je esto jahao Nahara po umovitim predelima Sr
ednje Zemlje tokom Doba Tmine i Zvezdane svet-losti. Na jednom takvom putovanju
Orome i Nahar su otkrili Vilenjake kraj Voda Buenja.
Nandori
Meu Vilenjacima koji su krenuli na Veliko Putovanje u potrazi za Neu-miruim Zemlja
ma bilo je Tri Roda. Trei i najvei rod bili su Teleri, i poto je ovaj narod bio tak
o brojan, njihovprclazakje tekao najsporije, a broj onih koji nisu bili u stanju
ili nisu bili voljni da okonaju Putova-nje bio je vei nego u druga dva ple-mena.
Do prve podele, zabeleene na tom Putovanju, dolo je kada su se Teleri zaustavili p
red Velikom re-kom Anduin i, gledajui na drugu stranu, spazili Maglene Planine. O
va mona prepreka prestrailaje Vilen-jake i tako je, radije nego da se izloi opasnos
ti pri prelasku planina, Lenve, velika Telerija, odvojio svoje Ijude. Oni su poli
prema jugu niz Reku Anduin i iveli na mestima koja su bila nepoznata njihovim sunarodnicima; prozvani su Nandori,
"oni koji se vraaju". Bili su skitaki narod umskih predela i nije im bilo premca u
poznavanju uma i lova-koj vetini, niti u znanjima o Kel-varima i Olvarima Srednje Z
emlje. Lovili su lukovima i imali oruja na-pravljena od nekih osnovnih metala, al
i nisu znali kako da kuju oruja od elika kojima bi se borili protiv zlih stvorenja
koja su, u potonjim Do-bima, dola sa Severa.
Tokom vie od dva Doba Zvez-danog sjaja Nandori su iveli u slozi u zemljama po koji
ma su lutali, u Dolovima Anduina. Neki su preli preko Belih Planina i doli u Erija
-dor. Oni su postali upueniji u oso-benosti i udi uma i reka, ali kad su ih zla bia
napala u umama, bili su nepripremljeni i njihov broj je poeo da se smanjuje. Mnoge
su pobiie hor-de elikom oklopljenih Orka, bande Kamenih divova i opori pobesnelih
Vukova.
Mnogi su se Nandori, koristei svoje poznavanje uma, skrivali to su bolje mogli od ua
sa koji je vre-bao. Meutim, Denetor, sin Kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge
Nandore i uputio se ponovo na davno naputeni mar na zapad. On je tragao za nekim s
rodnicima koji bi im pritekli u pomo, jer su do Nan-dora stigle prie o moi Sindara,
161
Nargotrond
Nazguli
predvoenih linou kojaje nekada bila kralj svih Telera, Elveom Singo-lom, sada zvanim
Tingol. Denetor je preao Plave Planine i uao u Beleri-jand, dovodei veliki broj Na
ndora ponovo pod vrhovnu vlast njihovog zakonitog kralja.
Tu su ih doekali Sindari koji su ih zatitili, nauili ih nekim ratnim veti-nama i dod
elili im Osirijand, "zemlju sedam reka", kao njihovo kraljevstvo. Oni se vie nisu
zvali Nandori, ve Laikvendi i Zeleni Vilenjaci zbog svoje Ijubavi prema zelenim u
movi-tim predelima i obiaja da se oblae u
zelenu odeu da bi neprijateljima na-izgled mogli da se uine kao deo ume. Tako su u
tom Dobu pred dola-zak Sunca sreno iveli kraj reka i u umama Osirijanda, a umilne p
esme Laikvendija nadmetale su se s melo-dijama slavuja.
Nargotrond
Najvee kraljevstvo noldorskih Vile-njaka u Belerijandu tokom Prvog Doba bilo je o
no kojim je upravljao Finrod iz svog grada tvrave Nargo-tronda. Bila je to mona po
dzemna tvrava uklesana u peinama Reke
Norog i iz nje je Finrod vladao najveim delom Zapadnog Beleri-janda. Po uzoru na

Hiljadu Peina Menegrota, Noldori i Patuljci Plavih Planina su proirili prostrane k

om-plekse ove palate-tvrave od prvo-bitnih ukopavanja Sitnih Patuljaka koji su ne
kada ovde iveli. Mada su njegovi stanovnici ukljueni u mnoge okraje i bitke s Morgo
tovim snaga-ma, Nargotrondje ostao neotkriven i bezbedan sve do poznog petog vek
a kad su oni poeli esto da izlaze u ot-vorenu borbu. To se pokazalo kao njihova pr
opast, jer 496. su se borili u Bici od Tumhalada protiv Glaurunga Zmaja i jedne
ogromne vojske, i bili su poraeni. Glaurungje potom uao u Nargotrond pre no to su u
speli da srue njegov kameni most. Svi u Nar-gotrondu su pobijeni ili porobljeni i
Nandori Sumski Vilenjaci iz Dolova Andm/ia. Nandori ("oni koji se vraaju") bili s
u nomadski narod koji je izvanredno poznavao sume i biopri-lagoden sumskom zivot
u. Nandori su se konano skrasili u Osirijandu kao Laikvendi.
pet godina Glaurungje vladao njego-vim peinama pre nego to je i sam ubijen. Ubrzo
zatim Mim, poslednji od Sitnih Patuljaka, vratio se u peine koje su nekada bile d
om nje-govih predaka, ali kadaje i on ubijen, drevni dvori su ostali zauvek poto
m prazni.
Naugrimi
Za vreme Doba Zvezdane svetlosti pre no to je kraljevstvo Sivih Vile-njaka ojaalo
i steklo punu mo, rasa Patuljaka koji su bili dugobradi i naoruani elinim orujem prela
je preko Plavih Planina u Belerijand. Sivi Vilenjaci su mislili da su ti Ijudi n
akazni i runi, i nazvali su ih Nau-grim, "zakrljali Ijudi". Ali Naugrimi nisu doli
da ratuju, nego da trguju i obavljaju trampu, i od ove trgovine obe rase su napr
edovale. 1 mada su Naugrimi ivcli u blagostanju i miru s Vilenjacima, izmeu njih j
e posto-jalo samo labavo saveznitvo a da nije bilo velikog prijateljstva.
Nazguli
U dvadeset i treem veku Drugog Doba Sunca u Srednjoj Zemlji se uzdiglo devet monih
utvara koji su u crnom govoru Orka bili nazvani Nazguli, to znai "Utvare prstena"
. 1 od svih zlih slugu i generala Saurona Gospodara Prstenova ovi Nazguli su se
pokazali kao najvei.
Kau da su Nazguli nekada bili moni kraljevi i volebnici meu Lju-dima i da je svakome
od njih Sauron bio dodelio po jedan Prsten Moi. Ti Prstenovi su bili devet od de
vetnaest arobnih Prstenova koje su Kelebrim-bor i Vilin kovai Eregiona iskovali za
163
Nazguli
Saurona. Mnogo vekova ovi Ljudi su koristili svoje prstenove da ispune sopstvene
elje, ali svima je vladao Jedini Prsten kogaje nainio Sauron. 1 premda su ovi oda
brani Ljudi uz mo Prstenova daleko nadiveli obine smrtnike, njihov likovi su ble-de
li. Do dvadeset i treeg veka u pot-punosti su postali utvare i robovi koji su mis
lili samo na to kako bi mogli da poslue Sauronu, Gospodaru Prste-nova. Tako su tu
marali svetom vrei strana zlodela. Nosili su velike crne ogrtae s kapuljaama, i oklop
ne pancirne koulje i srebrne kacige, ali ispod toga su bile sive halje pokojni-ka
a njihova tela su bila nevidljiva. Svako ko bi im pogledao u lice us-tuknuo bi
u uasu, jer je izgledalo da nema niega to dri kacigu i ka-puljau. Ipak, ponekad bi se
pojavlji-vao, tamo gde bi trebalo da budu lica, sjaj dva blistava i hipnotika ok
a ili, u besu i silini, crveni i pakleni plamen.
Oruja Nazgula bila su mnogo-brojna: nosili su eline i plamene maeve, crne buzdovane
i bodee s arobnim otrovnim otricama. Kori-stili su ini prizivanja i ini zaslep-Ijujue
volebnike vatre, a proklet-stvo njihovog Crnog Daha biloje kao kuga beznaa i prokle
tstvo njegovog uasa ledilo je srca njihovih nepriNazguli estorica od Nazgula, Crnih Jahaa koji su bili zle sluge i generali Saurono
vi. Oni su se takoe zvali "Ut-vare Prstena", jer su ovi ukleti duhovi nekada bili
Ijudi kojimaje Mrani Go-spodar darovao po jedan prokleti Prsten Moi.
jatelja. Nazguli su bili nedodirljivi za smrtne Ljude, jer oruje nije moglo da im
naudi ukoliko nije bilo blago-sloveno vilenjakom arolijom, a svako seivo koje bi i
h udariloje ble-delo i nestajalo.
Tako su tokom hiljadu godina Drugog Doba Sunca Nazguli, ili de-vetorica crnih Ja
haa, brisali prede-lima Srednje Zemlje kao uasna nona mora. 1 za sve to vreme oni s
u ili u ratove kao to je inio i sam Sauron, Gospodar Prstenova. Oni nisu nestali sv

e dok nije palo kra-Ijevstvo Saurona, Mordor, a Posled-nja Alijansa Vilenjaka i

Ljudi razbila sedmogodinju opsadu Barad-dura na kraju tog Doba. Izildur, dune-dai
nski gospodar Gondora je isekao Jedini Prsten iz Sauronove ake, i Nazguli su, s G
ospodarem Prsteno-va, zbrisani i potisnuti u senke i pusta mesta u istonim zemlja
ma Sveta gde nisu imali nikakvo oblije niti mo.
Nazguli su bili bez oblicja i moi trinaest vekova u Treem Dobu Sunca. Ali Jedini P
rsten nije bio uniten i Sauron je mogao da sebi ponovo stvori lik. Tako je u etrna
es-tom veku ponovo dozvao iz senki svoje velike sluge Nazgule. Devet Crnih jahaa
pojavilo se na istoku i najvei od njih je doao na sever u Erijador, gde je stvorio
kraljevstvo Angmar i sagradio veliku citadelu u Karn Dumu. Sazvao je orke legije
i zle Brane iz Etenskih movara. Vie od est vekova je u Erijadoru bio stalni rat. Ov
aj gospodar Nazgu-la, u to vreme nazivan Vetac-kralj od Angmara, stalnoje ratovao
protiv Dunedaina Arnora i iz Karn Duma
165
Nazguli
je dolazilo mnogo zla. Jedna po jedna, velike pokrajine i gradovi su se ruili sve
do 1974, kad su poslednji
- pokrajina Artedain i grad Fornost
- pali pod varvarskim hordama. Ali vlast Veca-kralja nad Dunedain-skim Kraljevstv
om Severa bila je kratkog veka, jer su 1975. njegovu vojsku do nogu potukli i sa
trli Vilin-gospodari Kirdan i Glorfindel i Ear-nur, kralj Gondora, u Bici kod Fo
r-nosta. Ali i dalje su Vetac-kralj i nje-gov gospodar Sauron smatrali ovo veliki
m delom, jer njih se malo ticao pokolj Orka i Brdana, a unitenje moi i kraljevstva
Dunedaina Severa u Arnoru je zaista bila velika pobeda za Mrane Sile.
Vetac-kralj od Angmara, zvani Uzvieni Nazgul, napustio je raz-ruene zemlje Erijador
a i vratio se u Mordor. 1 mada Sauron jo nije sti-gao, vc sc i dalje krio u Dol Gu
lduru u mraku Mrke ume (gde je Nazgul zvani Kamul, Crni Istonjak, bio glavni zapov
ednik) bilo je u Mor-doru drugih Nazgula koji su tu doli u tajnosti pre mnogo vek
ova. U to vreme oni su se trudili da ponovo izgrade zlu silu te zemlje i bili su
oku-pili oko sebe Orke hordc.
2000. godine Nazguli su izali iz Mordora da bi se borili s Dune-dainima Juga u Go
ndoru. a dve go-dine kasnije pala je istona kula, Mi-nas Itil, "kula Meseca". Naz
guli su ovo mesto prisvojili i dali mu novo ime -Minas Morgul, "kula crnih utvar
a", a ponekad su ga zvali i Kula Voleb-nitva i Mrtvi Grad. Uzvieni Nazgul, Vetac-kra
lj od Angmara, sada se zvao Gospodar Morgula i nosio je krunu od elika. Upravo je
on ubio
Earnura, poslednjeg Uzvienog Kralja Gondora, i hiljadu godina ra-tovao s Ljud
ima Gondora i voleb-nitvom i silom svoje armije, i podri-vao je njihovu mo pusloei nj
ihove gradove i unitavajui njihovu zemlju.
Meutim, tek se 2951. godine Sauron, mrani Gospodar, razotkrio i doao u Mordor. Kau d
a se Sauron plaio da se otvoreno pokae pre tog vremena iz straha da neko ne pose-d
uje Jedini Prsten koji je mogao da ga uniti. A tek jo malo kasnije su najmudriji o
d Ljudi saznali da on za-poveda ulvarama u Morgulu, i da su te utvare Nazguli Dr
ugog Doba.
Godine 3018. Treeg Doba ot-poeoje Rat za Prsten. Jer te godine Sauron je saznao gd
e je sakriven Je-dini Prsten i njegova udnja za njim je bila tolika da je poslao
svih devet Nazgula da ga otmu. Ali, oni su osu-jceni u toj nameri. Kad su Crni Ja
hai doli do granica Rivendela, zbacile su ih s konja i poterale vile-njake snage ko
je su nadzirale reku.
Potraga za Jedinim Prstenom dovela je Nazgule do Okruga gde je njihova sumnja pa
la na Hobita Froda Baginsa. S pravom su sumnjali da je Frodo Nosilac Prstena i p
rogonili njega i njegove saputnike. Nekoliko puta su skoro uspeli da zarobe No-s
ioca Prstena. Zaista, na Vrhu Vetro-va Vetac-kralj je ranio Froda Bagin-sa otrovn
im bodeom. Ipak, Frodo i njegovi saputnici su uspeli da nau sklonite uavi u kraljevst
vo Elron-da Poluvilenjaka.
Ali, oni su se ponovo pojavili u jo monijem obliju, na pastuvima stranim kao i oni s
ami. Ti pastuvi su bili Krilate Zveri za koje Vilenjaci i
166
Nesamelda

Ljudi nisu imali imena. To su bila drevna bia koja su dola na svet pre no to je otp
oelo Raunanje Vre-mena. Mada su imali kljun, kande i krila, nisu bili ptice, a ak ni
Slepi Mievi: bili su zmijolika bia kao Zmajevi, ali jo stariji. Njih je stvorio Me
lkor, Sauronov gospodar, u neis-tim jamama Utumna, gde su se po-javili zmija Krak
en i druga zla bia skrivenih mesta. Hranjene mesom Orka i dosegavi veliinu koja je
nadmaivala sva bia koja ive u vazduhu, Krilate Zveri su nosile Nazgule visoko iznad
zemlje brzi-nom vetra. Uprkos njihovoj moi i stranom izgledu, u Ratu za Prsten Na
zguli su bili u smrtnoj opasnosti, jerje Jedini Prsten bio u rukama nji-hovih pr
otivnika. U bici od Pelenor-skih Polja, Morgula, Gospodara, koji nije mogao da b
ude ubijen rukom ovckovom, usmrtila jc vitcz-deva Eovina od Rohana sa hobitskim r
at-nikom Merjadokom Brendibakom. 1 mada je preostalo jo osam Nazgula, i oni su us
koro dokrajeni. Kad su se pojavili da se bore s neprijateljem kod Crne Kapije Mor
dora, u samom Mordoru je nastupila velika uzbuna. Sauron je zapovedio Nazgulima
da pohitaju do Orodruina, Plamene Planine, koja se zove i Planina Usu-da, jer ta
mo se nalazio Hobit Frodo Bagins. Na svojim Krilatim Zverima Nazguli su leteli k
ao vetar Sauronu u pomo; ali uzalud, jer Frodo Bagins je ispustio Jedini Prsten u
Planinu Usuda. U tom asu Sauron i ceo njegov strani svet su uniteni. Kad se Crna K
apija sruila, Crna Kula se zatresla i pala, a usred svog leta moni Nazguli su se s
trmoglavili
kriei u plamenove koji su ih zauvek dokrajili.
Neldoret
Meu najomiljenijim drveem koje je raslo u Srednjoj Zemlji bilo je ono koje su Vile
njaci zvali Neldoret, a Ljudi znali kao Bukvu. Prema pria-ma o izgubljenom Beleri
jandu, veliki dvori Menegrota, Hiljadu Peina, imali su stubove isklesane u obliku
drvea bukve koje je raslo u velikoj Taur-na-Neldor, umi Neldoret, ko-ja se smatra
la najlepom umom u Belerijandu. A u mislima Vilenjaka Neldoret bila je jo voljenija
jer je delimino bila slina Zlatnom Drve-tu Valara zvano Laurelin, koje je nekad o
basjavalo Blagosloveno Kra-Ijevstvo Zlatnim Svetlom.
Bukva .2 Dorijata, s trostrukim deblom, koja se zvala Hirilorn bilaje najmonija o
d Neldoreta koje su ikad rasle u Srednjoj Zemlji, i u njoj je sagraena Lutijenina
kua pod straom - kao to se pripoveda u prii o Potrazi za Silmarilom.
Nesa Vala, zvana "Plesaica", Nesa je ses-tra Oromea Lovca i ena Tulkasa Rvaa. Kao d
uhu umovitih predela, lepoj Nesi su posveeni jeleni, a ona je lakonoga, okretna, i
udesna ple-saica.
Nesamelda
Jedno od mnogobrojnog zimzelenog drvea koje su s Tol Ereseje u zemlju Numenor don
eli Morski Vilenjaci u Drugom Dobu Sunca bilo je i Nesa-melda. Bilo je to "drvo
Nese", valar-ske plesaice, boginje umovitih pre167
Neumiruce Zemlje
dela, sestre Oromea Lovca, a bilo ga je najvie u onom delu Numenora koji se zvao
Nisimaldar, zemlja "Mirisnog Drvea".
Neumirue Zemlje
Veliki kontinent Aman na dalekom zapadu Arde najee je nazivan Neu-mirue Zemlje. Kako
je to bila zemlja besmrtnih Valara, Majara i Eldara, ovo ime je izgledalo dovol
jno prik-ladno. Aman je prvobitno bio sastav-Ijen od dva carstva: Valinora, post
oj-bine Valara i Majara, sa njihovom prestonicom Valinorom, i Eldamara, postojbi
ne vanjarskih, noldorskih i telerskih Vilenjaka, sa njihovim pre-stonicama Tirio
nom i Alkvalondeom. Posle Promene Sveta Neumirue Zemlje su bile prenete na mesto
koje je van moi poimanja smrtnika. Odon-da se u njih moglo stii samo plovid-bom u a
robnim belim brodovima Vilenjaka du "Pravog Puta" koji vodi napolje, izvan St'era
Sveta.
Niena
Vala zvana "Naricaljka", Nienina glavna briga je oplakivanje, to je i znaenje njen
og imena. Onaje sestra Lorijena i Mandosa. Zivi sama na za-padu Valinora gde nje
ni dvori gle-daju na more i Zidove Noi. Njene suze imaju mo da lee i ispunjavaju dr
uge nadom i izdrljivou.
Nifredil
Na kraju Drugog Doba Zvezdane Svetlosti najlepe dete koje je ikad dolo na svet rod

ilo se Melijani Maji i Tingolu, kralju Sindara. Ono se ro-dilo u umovitim predeli
ma Neldo-reta u Belerijandu i nazvano je Lutijena. U ume je u to vreme stigao cvet Nifredil da pozdravi lepu Lu-tijenu. Za t
aj cvet kau da je Zvezda Zemlje, kao to je to bila i ova ki, jedina roena iz veze El
dara i Ma-jara. Mada su mnoga Doba Zvezda i Sunca protekla, a Lutijena sa svojim
voljenim Berenom odavno nestala iz Sfera Sveta, Zvezdani cvet Nifredil je ostao
kao spomen na najlepu ki Zemlje.
U Treem Dobu Sunca beli cvet je i dalje rastao u Zlatnoj umi I.ot-lorijen gdc je b
ujao izmean sa zlat-nim cvetom Elanor. U etvrtom Dobu Sunca najlepa Vilin-deva tog
doba dola je u tu umu. Bila je to Aruena Undomijela, koja je, kao i Lutijena, doive
la istu sudbinu da se tragino zaljubi u smrtnika, i u toj umi Aruena se obeala Arag
ornu, Dunedainu. Mnogo godina kasnije, u toj istoj umi odabrala jc da umre na pos
telji od ovih belih i zlatnih cvetova.
Nikerbrikeri
U neistim Muvovodnim Baruti-nama, u severnom Erijadoru iveli su u ogromnim mnotvima
insekti krvo-pije. Meu njima su bila neka buna stvorenja srodna cvrcima koja su Hob
iti nazivali Nikerbrikeri. Putnici u Muvovodnim Movarama bili bi dovedeni skoro d
o hidila uasnim buanjem ovih stvorenja koje se neprestano ponavljalo - "niik - bri
ik, briik - niik".
Nimbretil
U izgubljenom Belerijandu raslo je mnogo divnog belog brezovog dr-vea koje se u g
ovoru Sivih Vilenjaka
168
zvalo Nimbretil. "Vingilot", moni brod kojim je Earendil Moreplovac otplovio prek
o Belegaira, Zapadnih Mora, u Neumirue Zemlje, bio je sagraen drvenom graom ovog og
romnog drvea.
Nimrodela
Vilin-deva od Lotlorijena. Za vreme drugog milenijuma Treeg Doba Sunca Nimrodela
i njen voljeni Am-rod su se zaruili u Lotlorijenu. Meutim, par se rastao u vreme p
o-javljivanja udovinog demona, va-trenog Balroga od Morije 1980. Nimrodela, to znai
"bela gospa", iz-gubila se u Belim Planinama i vie je nikada nisu videli.
Nogrod
Jedno od dva velika kraljevstva Patuljaka u Plavim Planinama biloje Nogrod, "Pat
uljako naselje". Patulj-ci Nogroda, ba kao i oni iz oblinjeg Belegosta, bili su veti
kovai i zanat-lije koji su napredovali i bogatili se trgovinom s Vilenjacima Bel
erijan-da, i odvano se borili protiv Orka i Zmajeva tokom Prvog Doba. Naju-veniji
od kovaa Nogroda u pravlje-nju oruja bio je Telhar, koji je isko-vao Narsil, ma Ele
ndilov kojim je on isekao Jedini Prsten iz Sauronove ruke, i Angrist, no Berena k
oji je upotrebljen da se isee Silmaril iz Morgotove krune.
Do pada Nogroda je dolo kad je od nekih zanatlija Patuljaka, koji su boravili u M
enegortu, Kralj Sivih Vilenjaka Tingol zatraio da umetnu neprocenjivi dragulj Sil
maril u zlatnu ogrlicu po imenu Nauglamir. Zanat-lije je nadvladala pohlepa, ubi
li su
Noldori
Tingola i ukrali ogrlicu. Pre no to su uspeli da pobegnu, osvetnici su ih ubili i
ogrlica je vraena u Menegrot. Razgnevivi se, Patuljci Nogroda su poslali veliku v
ojsku, opljakali Me-negrot i ponovo oteli ogrlicu. Meu-tim, pre no to je patuljaka v
ojska uspela da se bezbedno vrati u No-grod, presreli su je Beren i Dior i, uz p
omo Laikvendija i Enta, cela voj-ska je pobijena. Na kraju Prvog Doba Nogrod je,
zajedno s Belegostom i najveim delom Belerijanda, poto-nuo u more.
Noigit Nibin
Drevne prie o izgubljenom kraljev-stvu Belerijanda govore ojednoj rasi koju su Si
vi Vilenjaci zvali Noigit Ni-bin. To su bili mali Ijudi - manji ak i od Patuljaka
, od kojih su poticali. Ljudi su ih zvali Sitni Patuljci, a u Prvom Dobu Sunca M
ima, posled-njeg od ove izumrle rase, svirepo je ubio Hurin.
Noldori
Najmoniji od Vilenjaka koji su nase-Ijavali Srednju Zemlju, a i daleko najuveniji
u pesmama i priama koje su doprle do uiju Ljudi, bili su Noldori. Jer, to su bili

Vilenjaci koji su iskovali Velike Dragulje zvane Silma-rili, kao i Prstenove Moi.
Najsilniji ratovi za koje su znali Vilenjaci i Ljudi vodili su se oko ovih veli
kih dela.
Od Eldara koji su doli u Neu-mirue Zemlje, Noldori su bili Drugi Rod. Ime Noldor z
nai "znanje", kome su oni, vie od svih drugih Vile-njaka, najupornije stremili i n
ajee se borili da ga steknu. U godinama Drvea Valara njihov je kralj bio
169
Noldori
Finve i tada je njihova srea bila ve-lika, jer su ih poduavali uitelji Va-lari i Ma
jari. U toj venoj zlatnoj i srebrnoj svetlosti Noldori su postali snani i plemenit
i. Njihov grad Ti-rion na zelenom brdu Tuni, koji je gledao na zvezdama obasjano
more, bio je moan i prelep. Jer grad je bio podignut u Prevoju Svetlosti po imen
u Kalakirija, jedinom prolazu kroz ogromne Pelori Planine koje su okruivale zemlj
e Eldamar i Valinor. Kroz ovaj klanac izlivala se Svetlost Drvea i padala sa zapa
da na grad. Prema istoku, u senci Tune, Vilenjaci su gledali na Zvezde koje su b
listale iznad Senovitih Mora.
Tako su Noldori postali mudri i veti, a naroito su se isticali u zanati-ma Aulea,
Tvorca Planina. Oni su is-klesali velike kule Eldamara iz stene i izrezbarili mn
oge lepe predmete od sjajnog bclog kamena. Bili su prvi koji su izneli na videlo
dragulje koji su leali u srcu planine. Rado su darivali kamenje, i kue Vilenjaka
i Valara blistale su od draguija Noldora, a same peane obale i jezera Elda-mara, k
au, svetlucale su svetlou koja se irila od dragulja.
Kralju Noldora i njegovoj prvoj kraljici, Mirijeli, roenje sin po ime-nu Kurufinv
e, kojije nazvan Feanor, to znai "duh vatre". Od svih zanat-lija koji su uili vetine
Auleove,
Noldori Visokorodni Vilenjaci Elda-mara koji su stvorili Silmarile i vladali u B
elerijandu. Na slici je njihov Uzvieni Kralj Feanor koji ih je poveo u kobni Rat
Dragulja protiv Morgota Neprijatelja.
Feanor je bio najmoniji: ak ni meu Majarima nije bilo nikog ko je mogao da ga nadmai
. Jer on je bio prvi koji je nainio one arobne Vilin-dragulje koji su bili sjajnij
i i arobniji od zemaljskih kamenova. Bili su bledi u svom nastanku, ali kad bi se
stavili pod zvezde bili su po-reeni s oima Vilenjaka, jer su upi-jali svetlost Zv
ezda i sijali sjajno i plavo. Feanor je takoe nainio druge kristale, po imenu Pala
ntiri, "videi kamenovi", arobni kamenovi koje su, mnogo vekova kasnije, Vile-njaci
Avalonea podarili Dunedaini-ma. Ali najvee od svih dela Feanora bilo je stvaranj
e ona tri legendarna dragulja koja su zarobila u svojim kristalima pomeanu Svetlo
st Drve-a Valara. Bili su to Silmarili, najdiv-niji dragulji koje je Svet ikada v
ideo, jer su sijali ivim Svetlom. Da, kao to sc pria u "Kventa Silmarilion" i "Nold
olante", velika slavoljubivost Feanora, udruena sa zlim delima Melkora, dovela je
do najvee pro-pasti koju su ikad upoznali vilenjaki narodi. Kako bilo da bilo, tr
agedija je zadesila Noldore kad se Melkor pojavio sa Paukom, Ungolijantom, unitio
Drvee Valara, ubio Finvea i ukrao Silmarile. Feanor se zakleo na osvetu i to je
potom bilo prokletstvo za njegov narod. U gnevu je poao za Melkorom, koga je nazv
ao Morgot, "mrani neprijatelj Sveta", u Srednju Zemlju. Tako su otpoeli Rat Dra-gu
lja i Ratovi Belerijanda, koji su voeni tokom celog Prvog Doba Sunca.
Za vreme ovog doba rata Noldori su takoe doneli velike darove u Srednju Zemlju. 1
za neko vreme oni
171
Noldori
su uzdigli noldorska vilenjaka kra-Ijevstva u Hitlumu, Dor-lominu, Nevrastu, Mitr
imu, Dortonionu, Himladu, Targelionu i Istonom Be-lerijandu. Najlepa od noldorskih
carstava bila su dva skrivena kraljev-stva: Gondolin, kojim je vladao Tur-gon;
i Nargotrond, kojim je uprav-Ijao Finrod Felagund.
U Ratu Dragulja Feanor je ubi-jen, kao i njegovih sedam sinova:
Amras, Amrod, Karantir, Kelegorm, Kurufin, Maidros i Maglor. Njego-vog brata Fin
golfina i Fingolt'inovu decu, Fingona, Turgona i Aredelu, takoe je ubio Morgot. 1
mada je Fi-narfin, drugi brat (i trei sin Fin-veov), ostao u Neumiruim Zemlja-ma
gde je vladao ostatkom Noldora u Tirionu, sva njegova deca su otila u Srednju Zem
lju i etvorica njego-vih sinova, Aignor, Angrod, Finrod Felagund i Orodret su ubi

jeni. Tako je od svih noldorskih velikaa i nji-hove dece samo Finarfinova ki Ga-la
drijela, kasnija Kraljica Lotlo-rijena, ostala da ivi u Srednjoj Zemlji.
Tokom godina u Prvom Dobu Morgot i njegove sluge su unitile sva noldorska kraljev
stva. U to vreme bilo je u Belerijandu mnogo drugih Ijudi ija sudbina je delimino
bila povezana sa sudbinom Noldora. Zbog ovih ratova razorena su kra-Ijevstva Siv
ih Vilenjaka, koji su se zvali takoe i Sindari, kao i kraljev-stva Patuljaka Nogr
od i Belegost i veina kraljevstava Tri Kue Edaina.
Ali, konano su Valari i Majari izali iz Neumiruih Zemalja i kre-nuli protiv Morgota
. Tako se odi-grala Velika Bitka i Rat Besnih. Pred
tom monom silom Angband je pao a Morgot zauvek baen u Veitu Prazninu. Ali, borbaje
bila tako silna da se Belerijand raspao i vei deo te zemlje je progutalo more.
Od svih kraljevskih loza Noldora malo je onih koji su, preivevi Rat Dragulja, mogl
i da polau pravo na naslee. 1 tako je Gil-galad, sin Fin-gona, sina Fingollina, us
tanovio pos-lednje noldorsko uzvicno kraljev-stvo u Smrtnim Zemljama. Biloje to u
Lindonu, poslednjem delu Beleri-janda koji je preostao posle Velike Bitke. S Gi
l-galadom je iveo Ke-lebrimbor, sin Kurufina, jedini princ od Kue Feanorove koji j
e iveo i u Drugom Dobu. Galadrijela, ki Fi-narfinova, Elrond i Elros Polu-vilenjac
i i mnogi sindarski velikai su takoe doli, kao i Kirdan od Fa-latrima, Laikvendi i
Edaini - Ljudi koji su bili vcrni Vilcnjacima tokom RataDragulja.
U to vreme su se mnogi Vilenjaci ukrcali na brodove u Sivim Lukama i otplovili d
o Tol Ereseje u Zalivu Eldamar u Neumiruim Zemljama i sagradili tu grad Avalone.
Edainima je takoe dodeljeno jedno lepo os-trvo u Zapadnom Moru, zvano Nu-menore,
i oni su takoe napustili predele Srednje Zemlje.
Ali, svi iz kraljevske noldorske loze su ostali. Gil-galad je vladao Lindonom, a
Kirdan je drao Sive Luke. A kau da je godine 750. Drugog Doba Kelebrimbor izaao iz
Lindona i ustanovio kraljevstvo u podnoju Maglenih Planina u zemlji Eregion, pok
raj patuljakog kraljev-stva Kazad-dum. Ti Vilenjaci su, u legendama potonjih vrem
ena, naz172
Noldori
vani Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovaa", i Vilin-kovai. Ba tu, na prepredene na
govore Saurona, Ke-lebrimbor, unuk Feanora kojije stvo-rio Silmarile, iskovao je
Prstenove Moi, i tako je stvoreno drugo veliko delo Noldora zbog koga se vodio d
rugi krug ogorenih ratova. Jer Sauron je u to vreme nainio Jedini Prsten koji e vla
dati svim ostalim delima Noldora. U srdbi i strahu Vilenjaci su se digli i vodio
se Rat Saurona i Vilenjaka. Kelebrimbor i veina Gvait-i-Mirdaina su ubijeni, Ereg
ion je opustoen i, mada je El-rond Poluvilenjak stigao s vojskom, jedino to je mog
ao da uini jeste da spase one koji su preiveli i da po-trai utoite u Imladrisu, koga
su Ljudi zvali Rivendel. Tu je podignuto jedino noldorsko utvrenje izmeu Plavih i
Maglenih Planina.
U to vrcmc sc Lindon naao u opasnosti, ali su potomci Edaina, Numenorejci, doveli
svoje ogromne flote i saterali Saurona na istok. Jo kasnije oni su se vratili i
zarobili Mranog Gospodara, ali ga nisu unitili. Drali su ga kao zarobljeni-ka, i ta
ko je dolo do njihovog Pada, jer ih je on okrcnuo protiv Valara i njihje zbog sop
stvene ludosti progu-talo more.
Tako se Sauron vratio u Srednju Zemlju gde su opstajala samo noldorska kraljevst
va Lindon i Rive-ndel, mada su ve bila sagraena kraljevstva Zelenume Velike i Lot-l
orijena, s noldorskim i sindarskim plemstvom i podanicima umskih Vilenjaka. Ali s
a Sauronovim povrat-kom ponovo je dolo do rata: obra-zovana je Poslednja Alijansa
Ljudi i
Vilenjaka i u tom ratu, kojim je okonano Drugo Doba, Sauron je ubio Gil-galada i
kralja Dunedaina, ali je i on uniten, zajedno s celim kraljevstvom Mordor.
Odonda nije vie bilo Uzvienog Kralja noldorskih Vilenjaka u Sred-njoj Zcmlji, ali
su preostala kraljev-stva. Gospodstvo nad Lindonom i Sivim Lukama dopalo je Kird
anu, dokje Elrond i dalje vladao u Riven-delu. Tokom Treeg Doba najlepe kraljevstv
o bio je Lotlorijen, gde je kraljevala Kraljica Galadrijela, naj-plemenitijeg ro
da od Noldora koji su i dalje iveli u Srednjoj Zemlji. Mada je malo Noldora ivelo
meu onima koji su se nazivali Galadrimi u Zlat-noj Sumi, to je bilo najsjajnije k

ra-Ijevstvo i najvie slino noldorskim starim kraljevstvima.

Kao to se pria u "Crvenoj Knjizi Zapadne Medc", kada jc na kraju Treeg Doba Jedini
Prsten razoren i Sauron uniten, Elrond je pozvan iz Rivendela i Galadrijela je dol
a iz Lotlorijena na bele brodove koji e ih odvesti u Neumiruc Ze.mlje. Kadaje Kral
jica otila, I_,otlorijenje izbledeo i oslabio; i Noldorska kraljevstva Sred-nje Z
emlje su nestajala u godinama etvrtog Doba. Kau da je Kirdan Brodograditelj poveo
poslednje od Noldora u Neumirue Zemlje. Tu obi-tava sad ostatak noldorskog naroda
koje je nanelo najveu tugu, izvrilo najvee podvige i zadobilo najvie slave od svih
Vilenjaka u priama koje su dole do nas tokom Doba. Kakva su bila njihova dela otka
ko je otplovio poslednji brod samo e Velika Mu-zika obelodaniti onima koji ive u S
mrtnim Zemljama.
173
Nomin
Nomin
Kada su Ljudi uli u zemlje Beleri-janda u Prvom Dobu Sunca, ugledali su po prvi p
ut Vilenjake Finroda Fe-lagunda, gospodara Noldora. Ti Ljudi su bili zapanjeni l
epotom i znanjem ovih Vilenjaka, koje su naz-vali Nomin, to znai "mudri".
Nori
Patuljak Torina i Druine, Nori se uputio u Potragu za Ereborom go-dine 2941. Trecg
Doba, to je za is-hod imalo smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje Kraljevst
va Patuljaka pod Planinom. Nori se nas-tanio u Ereboru gde je ostao do kraja ivot
a.
Numenor
Posle Prvog Doba Sunca preostalo je jo od one rase Ljudi zvanih Edaini koji su se
udruili s Vilenjaciam u ratu Prstenova protiv Morgota. Kao nagradu za njihovu hr
abrost Valari su uzdigli jedno veliko ostrvo usred Zapadnog Mora, da bi ti Ijudi
, zvani Dunedaini, mogli da imaju sopstve-nu zemlju. Bio je to Numeor - "Za-padn
a Zemlja" najeziku Ljudi Sred-nje Zemlje - osnovan godine trideset i druge Drugo
g Doba i najmonije kraljevstvo Ljudi u celoj Ardi. Lju-dima Numenora je darovan iv
otni vek mnogo puta dui od ivota dru-gih smrtnika, zajedno s velikim um-nim i tele
snim moima koje su ranije bile dodeljivane samo Vilenjacima. Ostrvo Numenor, koje
je takoe zvano i Andor, "zemlja dara", ili "Elena", "zemlja zvezde" bilo je grubo oblikovano kao petokraka zvez-da. Bilo je otprilike 250 milja iroko
na svom najuem, a pet stotina milja na najirem delu, i bilo je podeljeno na est reg
iona. U sreditu se nalazio Mitalmar, "unutranjost". koji je obuhvatao: Arandor, "z
emlju kra-Ijeva"; Armenelos, kraljevski grad:
Meneltarmu, svetu planinu, i pris-tanite Romenu. Svako od pet polu-ostrva koje se
zrakaslo irilo od Mi-talmara bilo je posebno podrucje:
Forostar, "severne zemlje"; Orostar, "istone zemlje", Hjarostar, "jugo-istone zeml
je", Hjarnustar, "jugoza-padne zemlje" i Andustar, "zapadne zemlje", sa glavnim
gradom i pris-tanitem Andunie, to znai "zalazak sunca".
Numenor je takoe bio blago-sloven mnogim divnim umama mi-riljavog drvea u cvatu. Ima
o je mnogo lepih polja i dve glavne reke:
Siril, koja je tekla na jug s obronaka Mcneltarme do mora pokraj ribar-skog grad
ia Nindamosa, i Nundunie kojaje tekla zapadno od Eldalondea Zelenog, najlepeg pris
tanita Nu-menora. Tokom Drugog Doba Nu-menor je bio tako veliki da su se kraljevi
toliko uzoholili da je to pre-vazilazilo svaku meru. Zaveden opa-kim nagovaranj
ima Saurona, Gospo-dara Prstenova, 3319. Kralj Ar-Farazon se usudio da poalje jed
nu veliku flotu protiv Valara u Neu-mirue Zemlje. Rezultat toga bilo je potpuno u
nitenje Numenora, jer je more bukvalno progutalo ovo os-trvsko kraljevstvo. Bilo
je to vreme poznato kao Promena Sveta, jer ne samo da je Numenor, ve su i Neu-mir
ue Zemlje odnete iz Sfera Sveta u dimenziju koja je van domaaja i poimanja smrtnik
a. 1 mada je deo
174
njegovog naroda izbegao kataklizmu i otiao u Srednju Zemlju i tamo izgradio svoja
kraljevstva i carstva, Numenor se nikada vie nije uzdi-gao. Tokom mnogo doba leg
ende su govorile o njemu kao o arobnoj zemlji potonuloj u more pod imen-ima Akala
bet, Marn-nu-Falmar i At-lante na Atlantidi.
Numenorejci

Kada se zavrilo Prvo Doba Sunca i kada je mo Morgota skrena, preo-stao je samo jeda
n deo rase Ljudi zvanih Edaini koji su bili saveznici Vilenjaka u stranim ratovim
a Belerijanda.
Posle Velike Bitke Valari su se saalili na Edaine koji su tako teko stradali i ije
su zemlje izgubljene, i Valari su stvorili jedno veliko ostrvo za njih u Zapadno
m moru, izmeu Srednjc Zcmlje i Neumiruih Zema-Ija. Uz tu zemlju podareni su im i d
ug ivot i vee umne i telesne moi, i mnoge vetine i znanja koji su ranije bili dodelj
ivani samo Vilenjacima. Ti Ijudi su bili veoma promenjeni i sad su se zvali Nume
norejci, jer je nji-hova zemlja bila Numenor ili Zapad-na Zemlja. Ali, ona se ta
koe zvala i Andar, "zemlja dara", ili Elena, "zemlja zvezde", i Mar-nu-Falmar na
Atalanteu.
Podvizi Numenorejaca u Drugom Dobu Sunca su bili izuzetni, jer su Numenorejci bi
li uveliko osnaeni darovima Valara i Eldara. Prvi od kraljeva Numenora bio je Elr
os Po-luvilenjak, brat Elronda koji je vla-dao u Rivendelu. Elrosje odabrao da b
ude smrtan, alije njegova vladavina ipak trajala 400 godina. U toj zemlji
Numemrejci
on je nazvan Tar-Minjatur. irom Sveta plovili su Numenorejci, ak to-liko daleko da
su stizali do Kapija Ju-tra na Istoku. Meutim, nikad nisu mogli da plove na zapa
d, jer je posto-jalajedna zabrana koja nije smela da bude prekrena: nijedan smrtn
ik nije smeo da kroi na blagoslovenu obalu Neumiruih Zemalja Eldamara i Valinora.
U Numenoru se blagostanje Ljudi poveavalo, dok se u Srednjoj Zemlji ponovo pojavi
la tama. Jer iako je Morgot Neprijatelj nestao iz Sveta, vratio se njegov veliki
siuga, Mrani Gospodar Sauron, i Ljudi u junim i istonim predelima Srednje Zemlje s
u oboavali njegovu zlu senku.
Pripovedanje o Prstenovima Moi govori kako je, u to vreme, Sauron nainio volebniki
Prsten kojim se nadao da e zavladati svim Smrtnim Zemljama, i poveo rat pro-tiv
Vilenjaka i ubijao ih strano i poterao ih nazad u Plave Planine. Ali mo Numenoreja
ca je takoe nara-sla, doli su u pomo Vilenjacima i zaratili protiv Saurona, i on je
isteran iz Zapadne Zemije. Neko vreme je vladao mir i Numenorejci su ponovo jaal
i, sagradivi pristanita Umbar na Jugu i Pelargir na Severu Srednje Zemlje. Ali, on
i su postali oholi i poeleli su da se proglase gospo-darima Srednje Zemlje i gosp
o-darima mora. Tako su godine 3262. Drugog Doba Sunca doli u Mranu Zemlju Mordor s
a tako silnim mnotvom oruja i Ijudi da Sauron nije mogao da im se odupre. Na za-pr
epaenje celog Sveta, Sauron je siao sa svoje Mrane Kule i predao
175
Nurn
se Numenorejcima, umesto da se usudi da se bori sa takvom vojskom. Tako je Mrani
Gospodar postao zarobljenik i u okovima je odveden u veliku kulu kralja Numenora
.
No, Sauronova predaja bila je samo varka majstora obmane da bi postigao preprede
nou ono to nije mogao da postigne snagom oruja. Jer u Numenorejcima je zapazio kob-n
e slabe take oholosti i slavoljubivos-ti, i verovao je da moe da ih dovede u iskuen
je i zavede darovima svojih moi. 1 tako, kad se jednom naao u kraljevstvu Numenor,
uspeo je da na-nese najvee zlo koje je ikad poinje-no protiv rase Ljudi: Sauron j
e zaveo i pokvario kralja Numenora, Ar-Fara-zona. U Numenoru su sagraeni ve-liki
harmovi posveeni Morgotu, Mranom Gospodaru, i Ijudske rtve su prinoene na njegovom o
ltaru. Onda jc Sauron posavctovao Nume-norejce da zarate protiv Valara i Eldara
koji su iveli u Neumiruim Zemljama. Najvea flota kojaje ikada plovila svetom je tad
a okupljena i zaplovila je na Zapad prema zemlji zabranjenoj za Ljude. Proavi kroz
zaarano Ostrvlje i Senovita Mora, flotaje dola do Neumiruih Zemalja. Kad je ogromn
a mornarica stigla do Neumiruih Zemalja, pria se u Akalabetu, velika zla kob je za
desila Svet. Premda je kralj doao da pobedi, s prvim njegovim korakom Pelori Plan
ine su se obruile na njega i celu njegovu ogromnu armadu. Nu-menorejci su bili po
bijeni do posledn-jeg oveka, ali to nije bilo sve, jer je usledila jo vea propast.
Talasi su se digli u besu, a iz Meneltarme planine koja je leala u sreditu Nu-menora - pokuljao je veliki plamen i ceo Numeno
r je, u neizmernom viru, potonuo u Belegair, Veliko More.
Tako se dogodilo ono to se na-ziva Promena Sveta. Jer te godine, 3319. Drugog Dob

a Sunca, Neu-mirue Zemlje su odnete iz Krugova Sveta i preseljene van dohvata svi
h osim Odabranih, koji su putovali u vilin-brodovima Pravim Putem kroz St'ere ob
a Sveta.
Ipak, deo numenorejske rase je preiveo. Neki su pobegli od poto-nua Numenora i dop
lovili su u de-vet brodova u Srednju Zemlju. To su bili Elendili, "verni", koje
Sauron nije zaveo i koji su odbili da napuste stari nain ivota Valara i Eldara. Ti
Ijudi su otplovili u Srednju Zemlju u devet brodova i obrazovali dva mona kra-Ij
evstva u Arnoru i Gondoru. Drugi su takoe prciveli Pad Numenora, u potonjim vremen
ima nazvani su Crni Numenorejci i naselili se u zemlji Umbar.
Nurn
Juni deo Sauronog zlog kraljevstva Mordor bio je poznat kao Nurn. Dok je Sauron v
ladao, bila je to zemlja puna robova Gospodara Prstenova koji su neveselo obradi
vali njene prostrane oranice da bi obezbedili hranu za armije Mordora. Kroz polj
a Nurna proticale su etiri glavne reke koje su se ulivale i unutranjc more Nurnen.
Malo se pria o ovom mestu ili njegovim stanovnicima, ali posle Rata za Prsten, K
ralj Elesar je oslo-bodio robove i predao im oranice Nurna u svojinu.
176
Oo
Oghor-hai
Ime Oghor-hai bilo je orko ime za primitivne umske Divlje Ijude koji su esto hvatal
i u zasedu i napadali orke ete zalutale u njihove krajeve. Ljudima su bili poznati
kao Vosi.
Oiolaire
Meu numenorejskim pomorskim kraljevima vladao je obiaj da blago-slove brod da bi b
ezbedno proao i bezbedno se vratio. To je injeno tako to bi se posekla grana svetog
mirilja-vog drveta zvanog Oiolaire i stavljala se na pramac broda. Ta "Zelena Gr
a-na Povratka" bila je rtveni dar Oseu, Gospodaru Talasa, i Uineni, Gospi od Mirn
ih Mora. Oiolaire su Nume-norejcima darovali Vilenjaci Ereseje, a ime mu znai "ven
o leto".
Oin
Patuljak Torina i Druine, Oin, sin Groina, roenje 2774. Treeg Doba, a prikljuio se P
otrazi za Ereborom 2941. Posle ubijanja Smauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja k
raljevstva Patuljaka pod Planinom, Oin se naselio i iveo neko vreme u Ere-boru. M
eutim, 2989. je krenuo sa Balinom i Orijem da pokua da ponovo ustanovi patuljako kr
a-Ijevstvo u Moriji. Tu gaje 2994. ubilo udovite zvano uvar u Vodi.
Okrug
Zelene i prijatne zemlje Okruga u Erijadoru - odmah na zapadu od Brendivinske Re
ke i na istoku od Dalekih Nizija - bile su dom naroda Poluana, zvanih Hobiti, od
sedam-naestog veka Treeg Doba Sunca. Nekad deo kraljevstva Arnora, koje je tokom
stolea ratovanja opus-toilo, Okrug je predat Hobitima 1601. ukazom dunedainskog kr
alja Argeleba II od Artedaina.
Sam Okrug bio je podeljen na etiri glavne oblasti, zvane Cetiri Daleke stvari; ka
snije, 2340. hobit-ska porodica po imenu Starkico je prela Brendivinsku Reku i nas
elila se u deo nazvan Baklend (Kico-ze-mlja). U etvrtom Dobu Baklend, zajedno sa z
emljama Zapadne mee od Dalekih Sprudova do Brda Kule, zvanino je pridodat slobodni
m zem-Ijama Okruga. Umeren nain ivota Hobita je veoma odgovarao ovim plodnim podruj
ima, i oni su, uz svoje skromne oranice i potenim ra-dom, napredovali. U Okrugu s
u rasla sela i gradovi koliba i hobitskih rupa:
Hobiton, Gozbograd, Majklov kop, Zobambar, aboselo i tuce drugih. Izgleda daje, i
zuzev nekoliko prirod-nih nesrea i jednog jedinog orkog upada 2747, Okrug bio jeda
n izu-zetno miran kraj, ponajee i ne
177
Olifaunti
poznajui svet uokolo. On je uspeo da izbegne veinu sukoba Treeg Doba sve do vremena
Rata za Prsten kada je ova uspavana zemlja izne-nada upletena u dogadanja. Jer
tu je iveo Bilbo Bagins, koji se pridruio Potrazi za Samotnom Planinom i tokom te
pustolovine doao do jed-nog arobnog Prstena. Ovo sluajno otkrie uvuklo je Bilboa, nj
egovog naslednika Froda Baginsa i sve Ho-bite Okruga u najveu dramu tog doba. Tak
o se desilo da su Hobiti, najskrueniji i najneznatniji od svih naroda Srednje Zem

lje, drali sud-binu celog Sveta u svojim rukama.

Olifaunti
U hobitske zemlje Okruga uunjale su se mnoge legende o tajanstvenim vrelim zemlja
ma koje su se nalazile daleko na jugu Srednje Zemlje. Ho-bite su najvic opinjavalc
pric o divovskim Olifauntima: ivotinjama koje su se koristile u borbi a imale su
kljove i ogromna teka stopala. Kru-ile su glasine da divlji Ljudi Harada stavljaju
bojne tornjeve na lea ovih stvorenja kadajau u bitku. Razumni Hobiti su verovali
da su te prie tvorevine matovitih umova, mada su neki od njihovog sopslvenog naroda tvrdili da su videli ta stvorenja, koja su Ljudi Gondora obino zvali Mumakili.
Olog-hai
Pria se da je u Treem Dobu Sunca Gospodar Prstenova Sauron, koji je vladao u Mordo
ru, uzeo neke od drevnih Divova koje jc Melkor nako-tio u Angbandu i od njih sain
io jednu drugu rasu koja je u Crnom
Govoru bila poznata kao Olog-hai. Stvorenja ove rase su bila istinski Di-vovi po
veliini i snazi, ali Sauron ih je nainio da budu lukavi i da se ne plae svetla, ko
je je bilo smrtonosno za veinu trolovske i divovske rase. Olog-hai su bili strani
u borbi jer su bili odgajeni kao grabeljive zveri gladne mesa svojih neprijatelja
. Bili su oklopljeni kao kamen tvrdim krljutima i, bez sumnje, bar dvos-truko vii
i krupniji od Ljudi. Nosili su okrugle titove, bez oznaka i crne, a bili su naorua
ni ogromnim malje-vima, kandama kojima su mogli da se zakae, i velikim otrovnim zu
-bima. Pred njihovim juriem malo je ratnika bilo koje rase moglo da odri vrst odbra
mbeni zid kopalja, a seiva koja nisu bila blagoslovena vilenjakom arolijom nisu mog
la da probiju njihovu jaku debelu kou i pustc njihovu ncistu crnu krv.
Ali, ma kako da su bili snani, Olog-hai su potpuno uniteni na kraju Treeg Doba. Jer
ova bia je oivljavala i njima upravljala samo volja Mranog Gospodara, Saurona. Sto
ga, kad je Jedini Prsten uniten a Sauron nestao, oni su se iznenada nali bez smisl
a i svrhc; telurali su se i tumarali besciljno. Ostavi bez gospo-dara, nisu mogli
ni ruku da podignu da bi se borili, i tako su bili ubijeni ili izgubljeni. Zato
istorijc Cetvrtog Doba ne govore o Olog-haima jer su oni ve nestali iz Sveta.
Olvari
U Muzici Ainura bilo je mnogo proroanstava. Jedno je bilo da e se, pre no to Vilenj
aci i Ljudi uu u Svet, pojaviti duhovi koji e biti
178
Orci
uvari svih Olvara (ivih bia koja rastu i ukorenjena su u Zemlju). Jer nijedan od Ol
vara, od velikog um-skog drvea pa do najmanjeg liaja, nije u stanju da pobegne od s
vojih neprijatelja, i zato je Javana stvorila njihove uvare, zvane Enti.
Olve
Vilenjaki kralj Alkvalondea. Olveje bio brat Elvea, prvog Uzvienog Kralja telerski
h Vilenjaka. Braa su povela svoj narod na Veliko Puto-vanje na poetku Doba Zvezdan
e Svetlosti. Meutim, u Belerijandu, Elvea je oarala Melijana Maja i on je ostao i
osnovao kraljevstvo Sivih Vilenjaka. Olve je postao Uzvieni Kralj Telera i odveo
svoj narod, prvo do Tol Ereseje, i najzad do Alkvalon-dea, u Eldamaru.
Onodrimi
U umama Srednje Zemlje^u vreme Paljenja Zvezda, pojavio se jedan di-vovski narod.
Bili su to Pastiri drvea, koji su najee bili poznati kao Enti, ali sindarski Vilenj
aci su ih zvali Onodrimi. Ovi etrnaest stopa visoki divovi bili su tajni zatitnici
ume, a oblikom su nalikovali i drveu i Ljudima. Enti su uglavnom bili blagi i spo
ro su delali. Bili su rav-noduni prema ratovima drugih naroda, ukoliko te razmiri
ce nisu u velikoj meri umanjivale njihova um-ska kraljevstva. Ali, kad bi se jedn
om razgnevili, njihov bes i snaga su bili neizmerni, i oni su satirali svoje pro
-tivnike. Za vreme Rata za Prsten od-metnuti arobnjak Saruman je saz-nao kolika s
e cena mora platiti kad se izazove takav bes, jer su Onodrimi
unitili i njegovu vojsku i njegovu tvravu u Izengardu.
Orci
Pria se da je u najdubljim Jamama Utumna, u Prvom Dobu Zvezda, Melkor poinio svoje
najvee bogo-huljenje. Jer u to vreme je zarobio mnoge pripadnike novoprobuene ras
e Vilenjaka, doveo ih u svoje tam-nice i jezivim muenjima stvorio je upropaene i st

rane oblike ivota. Od njih je nakotio jednu demonsku rasu robova koji su bili isto
toliko gnusni koliko su Vilenjaci bili lepi.
To su bili Orci, mnotvo roeno u oblicima izopaenim bolom i mr-njom. Jedinu radost ov
a stvorenja su nalazila u bolu drugih.jer krv kojaje tekla u Orcima bila je i cr
na i hladna. Njihova zakrljala oblicja bila su jeziva: povijena, savijenih nogu i
zde-pasta. Ruke su im bile dugake i snane kao kod majmuna s Juga, a koa im je bila
crna kao drvo nagore-lo vatrom. krbavi zubi u irokim us-tima bili su im uti, jezic
i crveni i de-beli, a nozdrve i lica iroki i pljosnati. Oi su im bile zagasito crv
eni razrezi, kao uske pukotine u crnim gvozde-nim kapijama iza kojih se ario vrel
i ugalj.
Orci su bili estoki ratnici, jer su se plaili mnogo vie svog gospodara nego bilo ko
g neprijatelja; i moda su vie voleli smrt nego muke orkog ivota. Bili su kanibali, o
krutni i strani, i esto su njihove grabeljive kande i zubi koji su balavili bili umr
ljani gorkim mesom i neistom crnom krvlju sopstvene vrste. Orci su bili okoeni kao
robovi Gospodara Tmine; zato su se plaili svetla, jer ih
179
Aruena
Treeg doba da bi oznaile severnu granicu kraljevstva Gondor.
Ariena
Maja, uvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devianski duh vatre, koja je nekad
sluila Vanu Veno mladu u vrtovima Valinora. Meu-tim, posle unitenja Drvea Svetlosti,
Ariena je uzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao
Aule Kova, nosila ga preko nebesa. Kao uvarka i zatitnica Sunca, Ariena je najomil
jenija od svih duhova Majara meu Smrtnim Ljudima.
Armenelos
Glavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najvie plani
ne ostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Ar-mcnelos Zlatni, a u njcmu sc na
lazio dvor kraljeva Numenora i mnogi od najlepih numenorskih hramova. Ovde je Sau
ron doveden u lancima i, iskoristivi svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kr
alja, izazivajui propast Numenora.
Arnor
Arnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Nume-norejac, i bilo je
to prvo kraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elen-dil je vladao u Arnoru ka
o Uzvieni kraij Dunedaina, ali je poslao svoje sinove najug da osnuju Gondor, kra
l-jevstvo Dunedaina juga. Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama j
ezera Evendim; do 861. Fornost je postao njegov najvaniji grad i prestonica. Te g
odine Arnor su
na tri kraljevstva - Artedain, Kardo-lan i Rudaur - podelila tri sina Earendura,
njegovog desetog kralja. Godine 1300. na severoistoku Arnora uzdiglo se zlo vetij
e kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotina godina Gospodar Nazgula, kojije
bio poznat samo kao vetac-kralj, rato-vao je protiv Dunedaina Arnora. Do 1409. kr
aljevstva Kardolan i Rudaur su unitena, ali Dunedaini Artedaina su nastavili da s
e bore sledeih est vekova. Konano, godine 1974, Arte-dian su opustoile legije Orka i
var-varske horde Veca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala nepreki-nuta
u ratrkanim ostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnorje prestalo da postoji. T
ek posle samog kraja Rata Prstena, kad je Aragorn, pos-lednji Poglavar, postao U
zvieni Kralj svih Dunedaina, Arnor je po-vratio i ponovo uspostavio svoju nekadanj
u mo i slavu.
Aruena
Vilinska princeza Rivendela. Aruena je bila erka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice
Kelebrijane. Roena godine 241. Treeg Doba Sunca, smatranaje najveom lepoticom svog
doba. Vilenjaci su je znali kao Veernju Zvezdu, a Ejudi esto zvali Undom-jela, il
i "veernja deva". Skoro tri hi-Ijade godina ona je ivela u Riven-delu i Lotlorijen
u. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikom Dune-dainskih kraljevstava, i zaljub
ila se u njega. 2980. oni su se zaruili, ali El-rond je zabranio ovaj brak dok Ar
a-gorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imali
.ispunjenje Elrondovih
19
Orci

je ono slabilo i peklo. Njihove oi su videle nou, a iveli su u neistim ja-mama i pro
kopima. U Melkorovom Utumnu i u svakom neistom pre-bivalitu na Srednjoj Zemlji su
se mnoili. Bre od bilo kojih drugih bia na Ardi, njihovo potomstvo se raalo i izlazi
lo iz jama gde su se ko-tili. Na kraju Prvog Doba Zvezda bio je Rat Sila u kome
su Valari doli do Utumna i provalili u njega. Vezali su Melkora velikim lancem, i
pota-manili su njegove sluge u Utumnu i s njima veinu Orka. Oni koji su preiveli
bili su bez gospodara i tu-marali su uokolo.
U Dobima koja su usledila bilo je velikih seoba Vilenjaka i, mada su Orci iveli n
a mranim mestima Srednje Zemlje, oni se nisu pojav-Ijivali otvoreno, i vilenjake i
storije ne govore o Orcima sve do Cetvrtog Doba Zvczda. Do tog vrcmcna Orci su p
ostali drski. Iz Angbanda su izlazili u oklopu od elinih ploa i spojenih karika, i
kacigama od gvozdenih obrua i crne koe s gvozdenim kljunom koji je bio kao kljun s
okola ili orluine. Nosili su krive sablje, otrovne bodee, strele i maeve s irokom gl
avom. Ova oti- maka razbojnika rasa, zajedno s Vukovima i Vukodlacima, usudila se,
u Cetvrtom Dobu Zvezda, da ue u carstvo Belerijand gde se nalazilo sindarsko kral
jevstvo Melijane i Tin-gola. Sivi Vilenjaci nisu znali kakva su vrsta stvorova O
rci, mada nije bilo sumnje da su zli. Kako ovi Vilenjaci nisu koristili u to vre
me elino oruje. doli su kod patuljakih kovaa Nogroda i Belegosta i trampili se za oruj
od kaljenog
180
elika. Zatim su Orke poubijali ili ih oterali.
Meutim, kad se Melkor vratio u Belerijand u poslcdnjem Dobu Zvezda, izaavi iz jama
Angbanda, Orci su krenuli, stroj za strojem, le-gija za legijom, u otvoreni ral,
i to je bio poetak ratova Belerijanda. Jer, u dolini Reke Gelion su ih presreli
Sivi Vilenjaci Kralja Tingola i Dene-torovi Zeleni Vilenjaci. U toj Prvoj Bici O
rci su desetkovani i naterani da vritei bee u Plave Planine, gde nisu nali utoite, ve
u samo naba-sali na sekire Patuljaka. Niko iz te vojske se nije spasao. Ali, Mel
kor je odaslao tri velike armije. Druga ar-mija Orka se digla i pregazila za-pad
ne krajeve Belerijanda i opsela Falas, ali gradovi Falatrima nisu pali. Zato se
druga armija Orka prik-Ijuila treoj armiji i marirala na scvcr do Mit-rima, da pobi
jc novo-dole noldorske Vilenjake. Ali Orci su bili malo pripremljeni za ove Vilen
jake. Po telesnoj snazi, Noldori su bili daleko iznad i najcrnjih orkih snova. Sa
mo pogledom ovi Vilenjaci su prili meso Orka, a jarka svetlost vilenjakih maeva ih
je terala u ludilo od bola i straha. Tako se po-vela Druga Bitka Belerijanda pro
tiv Noldora koje je doveo Feanor, i ta bitka je nazvana Bitka pod Zvezda-ma, Dag
or-nuin Gilijat. Mada je
Orci Zla demonska rasa i vojnici Mranih Gospodara, Morgota, i Saurona. Bili su
zakrzljala rasa rat-nika kanibala crne koe. utih zuba i zagasito civeiiih oiju, ije
je jedmo umee bilo ubijanje i ratovanje.
Orci
noldorski kralj Feanor ubijen, druga i trea armija Melkora bile su pot-puno uniten
e.
Druga noldorska armija pred-voena gospodarem Fingolfinom izala je sa Zapada i siln
a svetlost Sunca se uzdigla na bedeme neba ve-likom grajom, kojaje svakom Melkorovom slugi ulila strah u kosti. Tako je otpoelo Prvo Doba Sunca i neko vreme str
emljenja Orka su zaus-tavljena novom svetlou Sunca. Uskoro, meutim, pod zaklonom ta
me, Orci su se pojavili u jednoj jo veoj armiji, brojnijoj od prethodne tri i s tei
m naoruanjem, u nadi da e uhvatiti Noldore kad ne budu na oprezu. U Slavnoj Bici l
egije Orka ponovo su doivele pokolj. U to vreme otpoelaje OpsadaAngbanda i, mada s
u Orci s vremena na vreme vrili ispade u grupama, uglavom su zadravni unutar angba
ndskih zidi-na. Ali, Melkorova mo je rasla, jer je mranim vradbinama nakotio jo od o
rke rase, a takoe i Zmajeve, i kod sebe je imao Balroge, Trolove, Vukodlake i udovit
a mnogobrojna i silna. Kad je prosudio da je spre-man, mona vojska je ula u Bitku
Iznenadnog Plamena, i time je razbijena opsada Angbanda i vilin-gospodari bili s
u poraeni. Od te silne bitke broje se godine uasa koje Orci pamte kao Velike Godin
e.
U to vreme pao je Tol Sirion i pregaena su kraljevstva Hitlum, Mitrim, Dor-lomin
i Dortonion. Takoe je voena Bitka Nebrojenih Suza: bila je to Peta Bitka u Rato-vi

ma Belerijanda i Vilenjaci i Edaini su potpuno potueni. Zle orke le-gije iz Angban

da su zatim umarirale
u Belerijand. Falas je pao i pripao Orcima, kao i dva grada, Britombar i Eglares
t. Vodena je Bitka od Tum-halada i Nargotrond je poharan;
zbog svaa sa Patuljcima i Noldo-rima Menegrot je dvaput pregaen i zemlje Sivih Vil
enjaka opustoene. Konanoje pao i Gondolin, Skriveno Kraljevstvo. Tako je Melkorova
po-bcda bila skoro potpuna; njegove orke legije su ile po Belerijandu kud god su e
lele. Sva vilenjaka kraljevstva su bila unilena; nije op-stao nijedan veliki grad
i najvei deo Vilenjaka i Edaina je pobijen. Takva je pria o danima koji su radoval
i crna srca Orka i njhovih saveznika.
Ipak, uas tog Doba je najzad okonan. Jer Valari, Majari, Vanjari i Noldori od Tiri
ona su izali iz Neu-miruih Zemalja i povela se Velika Bitka. U njoj je Angband raz
oren i svc planinc Scvera skrcnc. Bcleri-jand je sa Angbandom pao u uzavre-lo mor
e; Melkor je izbaen u Praz-ninu zauvek i njegove sluge i Orci su istrebljeni na s
everozapadu Srednje Zemlje.
Ali Orci su ipak preiveli, jcr je deo ove rase leao skriven u neistim jazbinama isp
od mranih planina i brda. Tu su se oni kotili i mnoili. Konano su doli kod Melkorovo
g glavnog zapovednika, Saurona, nu-dei mu se u slubu, i on je postao njihov novi g
ospodar. Oni su dobro sluili Saurona u Ratu Saurona i Vilenjaka i u svim njegovim
bitkama do Rata Poslednje Alijanse, kad je okonano Drugo Doba padom Mor-dora i i
strebljenjem najveeg dela orke rase. Ipak, u Treem Dobu Sunca, kao i u Drugom, oni
Orci koji
182
Orci
su bili skriveni na mranim i zlim mestima su nastavili da ive. Ostavi bez gospodara
, Orcj su vrili prepade i postavljali zasede tokom mnogo stolea, ali nisu krojili
velike planove o osv.ajanjima, sve dok nije proteklo vie od hiljadu godina tog do
ba, kad se kao veliko i zlo Oko Sauron pono-vo pojavio u mranom kraljevstvu Dol G
uldur u junoj Mrkoj umi. Kao i u Drugom Dobu Sunca, mra-ne sudbine Saurona i Orka s
u pono-vo ujedinjene, i dve hiljade godina Treeg Doba mo Orkaje rasla kako je rasl
a i mo njihovog Mranog Gospodara.
Njihova mo je prvo ojaala u Mrkoj umi, zatim u Maglenim Pla-ninama. 1300. Nazguli s
u se ponovo pojavili u Mordoru i kraljevstvu Ang-mar u severnom Erijadoru, i Orc
i su se sjatili oko njih. Posie est stotina godina strahovladc Angmar je pao, ali
zlo kraljevstvo Minas Morgul se uzdiglo u Gondoru, i tu su se opet Orci mnoili,
s onima iz Mrke ume, Maglenih Planina i Mordora, tokom sledeih hiljadu godina.
Ali, priali su da Sauron nije bio potpuno zadovoljan orkom vojs-kom i eleo je da po
vea njihovu sna-gu. 1 mada o tome ne govori nijedna pria, verovalo se da je Sauron
stra-nim vradbinama stvorio jednu novu rasu veih Orka. Godine 2475. ta stvorenja,
zvana Uruk-hai, izala su iz Mordora i opljakala Ozgilijat, najvei grad Gondora. To
su bili Orci porasli do visine oveka, pravih nogi i snani. 1 mada su bili pravi Or
ci -crne koe, crne krvi, kosooki, s otrovnim zubima i kandama na ru-kama - Uruk-ha
i nisu kopneli na

sunevoj svetlosti i nisu je se uopte bojali. Zato su Uruk-hai mogli da idu gde god
njihova zla braa nisu i, budui vei i jai, bili su takoe hrabriji i ei u borbi. U crn
ok-lopu, esto nosei ravne maeve i dugake lukove od tisovine, kao i mnoga od opakih i
otrovnih orkih oruja, Uruk-hai su postali elitni voj-nici i najee su bili visoki zap
oved-nici i voe manjih Orka.
U stoleima koja su usledila Uruk-hai i manji Orci su obrazovali saveze da bi mogl
i da unite sva kra-Ijevstva Ljudi i Vilenjaka koja su se nalazila u Zapadnim Zeml
jama. Tako su Orci sklopili sporazume s Dunlendinzima, Balkotima, Kolo-voscima,
Haradrimima, Istonjacima iz Runa i Korsarima od Umbara da bi postigli svoj cilj.
Orci su doli ak i u kraljevstva Patuljaka. Godine 1980. Moriju jc zauzeo moni demon
Balrog. S njim su bili Orci od Magle-nih Planina koji su doli iz svog glav-nog g
rada Gundabada u velikom broju da nasele taj drevni patuljaki grad, obasipajui pre
zirom narod Pa-tuljaka i ubijajui svakog ko bi priao ovom najdrevnijem kraljevstvu
.
Ali, na severu e ovo biti uzrok propasti Orka, jer su Patuljci bili tako razgnevl

jeni da nisu marili za cenu koju e platiti da bi se osvetili. Tako se od 2793. do

2799. vodio sed-" mogodinji rat do istrebljenja, zvani Rat Patuljaka i Orka. U t
om ratu, mada je to Patuljke skupo kotalo, skoro svi Orci Maglenih Planina su ote
rani i ubijeni, a kod Prve Kapije Morije voena je strana Bitka od Azanulbizara. Or
ci su bili potueni a glava njihovog orckog generala,
183
Azoga, nabijena na kolac. Tako su tokom jednog stolea Maglene Planine bile oiene od
ove opake rase, ali su se oni s vremenom vratili u Gundabad i Moriju.
Godine 2941. druga velika nesrea je zadesila Orke na Severu. Posle smrti Smauga Z
maja, svi orki ratnici Gundabada doli su u patuljko kra-Ijevstvo Erebor i pod Samot
nom Pla-ninom se povela Bitka Pet Vojski. Orke je predvodio Bolg sa Severa, sin
Azoga, koji je eleo da se osveti Pa-tuljcima, ali sve to je postigao bila je njego
va pogibija i pogibija svih njego-vih vojnika.
U Ratu za Prsten, poslednjem ve-likom sukobu Treeg Doba Sunca, orke legije su bile
svuda, kako se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapad-ne Mee". S Maglenih Planina i i
z senki Mrke ume Orci su dolazili u rat pod barjacima, crnim i crvenim. Neustraivi
Uruk-hai sa titovima i kacigama koji su nosili grb Bele Ruke dolazili su iz Izen
garda, gde je vladao odmetnuti arobnjak Saru-man. U Morgulu su i vei i manji Orci
bili obeleeni belim mesecom kao nekom velikom lobanjom, i pod Sauronovim zapovedn
itvom bili su bezbrojni Orci Mordora svih rasa,
koji su nosili znak u obliku Crvenog Oka. Pripremali su se za rat, kao i mnogi d
rugi. Borili su se u brojnim arkama i zasedama, kao i u Bici kod Gazova Izena, Bi
ci od Rogburga, Bici Pelcnorskih Polja, Bici pod Drveem i Bici od Dola. U tim nal
e-tima hiljade su pale na obe strane, i, mada su u mnogima od tih bitaka Orci bi
li do nogu potueni. pria se da je Sauron zadrao najvei deo svojih snaga u Mordoru do
k nepri-jatelj nije doao do severne kapije njegovog kraljevstva.
Ali u Ratu za Prsten sve e se. razreiti u poslednjoj bici ispred Mo-ranona, Crne K
apije. Sve strane snage Mordora su se tu sakupile, i na Sauronovu zapovest obruili
su se na vojsku Zapovednika Zapada. Meu-tim, ba u lom asu, u.vulkanskim va-trama P
lanine Usuda, Jedini Prslen Moi koji je drao pod svojim utica-jem ceo Sauronov mran
i svet je uniten. Crna Kapija i Crna Kula su se raspale. Najmonije Sauronove sluge
je progutala vatra, Mrani Go-spodar je postao crni dim koga je razvejao zapadni
vetar, a Orci su kopneli kao slama pred plamenom. lako su neki preiveli, nikad se
vie nisu uzdigli u velikom broju, nego su
Or/ovi Najveiorao Treeg Doba bio je Gvaihir, Gospodar Vetra s Maglcnih Planina. Sa
svojim bratom Laizdrova-lom i Mcneldorom Brzim borio seprotiv Mranog Gospodai'a
u Ratu za Prsten.
izumirali i slabili, i postali manji gob-linski narod kome nita nije preos-talo o
sim glasina o njihovoj drevnoj zloj moi.
Ori
Patuljak Torina i Druine, 2941. Treeg Doba Ori se uputio u Potragu za Ereborom iji
je ishod bio ubija-nje Smauga Zmaja i ponovno uspos-tavljanje patuljakog kraljevs
tva pod Planinom. Ori je ostao u Ereboru do
2989, kad je krenuo s Balinom i Oinom da pokua da ponovo naseli Kazad-dum. Tu je
umro 2994, u Odaji Mazarbula.
Orlovi
Najuzvienija od krilatih stvorenja Arde bili su Orlovi, jer su ih na svet donela
dva mona Vaiara: Manve, Gospodar Vazduha, i Javana, Kra-Ijica Zemlje. Orlovi su s
e ubrajali meu najdrevnije i najmudrije rase:
nastali su pre nego to su Zvezde upaljene a Vilenjaci se probudili. U Dobima koja
su usledila te ptice su uvek bile glasnici Manvea i njemu su sluili. Na Tanikvet
ilu, Velikoj Pla-nini, Orlovi bi se odmarali, hvatajui se i priljubljujui za visok
e litice savi184
185
Orokarni
jenim kandama. Nad celim azurnim Svetom su leteli, jer su bili oi Man-vea, i kao u

dar groma su se obrua-vali na njegove neprijatelje.

U Prvom Dobu Sunca jedno mo no leglo ove rase ivelo je u Beleri-jandu. Zvali su se
Orlovi od Okruu-juih Planina i iveli su na visini na vrhovima zvanim Krisaigrim. T
i Or-lovi su bili nadaleko uveni po svojim podvizima u Ratu Dragulja. Njihov vlad
ar bio je Torondor, najvei i naj-velianstveniji od svih Orlova. Puni raspon krila
Torondora bio je tride-set hvati, a brzina ove velike ptice nadmaivala je i najbri
olujni vetar. Torondor je bio snaan i neustraiv, i neprestano se borio protiv zli
h stvo-renja na Zemlji.
Upravo je Torondor spasao Maidrosa, noldorskog gospodara, sa vrha Tangorodrima.
On je takoe i vratio smrskano tclo Kralja Fin-golfina natrag iz Angbanda i na Mor
-gotovom licu napravio brazgotine svojim dugim kandama. U Potrazi sa Silmarilom,
i Berena i Lutijenu je iz Angbanda izbavio Torondor. I, madaje Gondolin konano pa
o zbog izdaje, Orlovi su vekovima uvali to skriveno noldorsko kraljevstvo.
Torondor i njegova rasa su zado-bili najveu slavu u ratu Besnih. "Kventa Silmaril
ion" pria kako su Orlovi izali kao pobednici u Velikoj Bici, ak i protiv onog najst
ranijeg . zla - krilatih Vatrenih Zmajeva Angbanda.
U Treem Dobu Sunca Gvaihir,
Gospodar Vetra je vladao nad Or-lovima Srednje Zemlje. Mada nije veliinom dostiga
o ak ni najmanjeg od Orlova Prvog Doba, po merilima
Treeg Doba bio je najvei u svom vremenu. Gvaihirov narod, Orlovi Maglenih Planina,
bili su divlji, i Mrane Sile su ih se veoma plaile. Duga pria o Potrazi za -Prsten
om i Ratu pria kako je Gvaihir, sa svojim bratom Landrovalom i jednim koji se zva
o Meneldor Brzi, esto u bici prednjaio s orlovskom vojskom. Or-lovi Maglenih Plani
na su uinili mno-ge velike podvige. Oni su pomogli da se usmrti Zmaj Ercbora i, k
asnije, da se pobede Orci u Bici Pet Vojski. Oni su takoe spasli Carobnjaka Gan-d
alfa i Nosioce Prstena, borei se u poslednjoj bici Rata za Prsten pred Crnom Kapi
jom Mordora.
Orokarni'
Daleko na istoku Srednje Zemlje na-lazile su se Orokarni, "Crvene Planine" ili P
lanine Istoka. U Dobi-ma Zvezdanc Svetlosti one su stajale na istonoj obali Unutr
anjeg Mora Helkar, gde su se, u zalivu Kuivie-nen, prvi put probudili Vilenjaci.
Orokarni su bile crvenkaste boje i is-punjene muzikom mnotva reka i po-toka koje
su s njih sputale i ulivale u kristalne vode Mora Helkar.
Orodruin
esto zvana Planina Usuda, ova ogromna vulkanska planina Mordora se, pravilnije, z
vala Orodruin, "Plani-na buktee vatre". Madaje Orodruin bila visoka manje od pet
hiljada stopa, stajala je sama i dominirala prostra-nom golom ravnicom Gorgorot
u se-vernom delu Mordora. Orodruin je bila vatra i kovanica Saurona koji je, u Va
trenim upljinama i brazdama zvanim Pukotine Usuda, u njenom
186
Osmatraci
vulkanskom jezgru iskovao Jedini Prsten 1600. Drugog Doba. Bio je jo uvek aktivan
vulkan tokom Drugog i Treeg Doba, a njegove erupcije su se poklapale sa Sauronov
im raznim uzdizanjima i njegovi crni oblaci koje je bljuvao mraili su i prijali n
ebesa daleko izvan kraljevstva Mordor. Va-tre Orodruina su se pokazale kao sud-b
onosne u Ratu za Prsten, jer samo je tu mogao Jedini Prsten da se razori i Sauro
nova mo skri - i zaista, godine 3019. Potraga Prstena je zavrena. Kada je Jedini Pr
sten baen u Puko-tine Usuda, Orodruin je proao kroz svoju krajnju i najkataklizmini
ju erupciju, tako veliku da su se planine Mordora tresle, a Crna Kapija Mora-non
i kula Barad-dur sruile u tinja-juu hrpu pocrnelih kamenova.
Orome
Valar zvani "Jaha". Ainurski duh kojije siao iz Bezvremenih Holova u Ardu za vreme
Doba Tmine i Zvez-da, Orome je voleo da jae na svom belom konju, Naharu, kroz ume
Srednje Zemlje. Oromeovo ime znai "Svira u rog", i zvuk njegovog roga, Valarome,
bio je strah i trepet za sluge mraka. Njegova sestra je Nesa Plesaica, a njegova e
na je Es-ta Veno-mlada. Bioje prvi Valar koji je otkrio Vilenjake, i on ih je poz
vao u Eldamar. Sindari ga zovu Arau, a Ljudi Bema. On ivi u umama Oro-mea, u junom
Valinoru.

Ortank
Kula u Izengardu kojomje upravljao zli Carobnjak Saruman za vreme Rata za Prsten
zvala se Ortank, to na rohanskom znai "podmukli um". Podignuta je usred utvrene izengard-ske ravnice najunom rubu Maglenih Planina i pore
d izvora Reke Izen. Bila je to pet stopa visoka kula koju su od etiri stuba od cr
nog kamena sagradili Ljudi Gondora. Imala je osoben dvokraki vrh s ravnim kro-vo
m izmeu iljaka, na kome su bili iscrtani astronomski znaci. Poto su je Gondorani na
pustili za vreme poslednjeg dela Treeg Doba, arob-njak Saruman je dobio njene kljue
ve 2759. i preuzeo upravu nad njim i Pa-lantirom, ili "Svevideim Kamenom", kojije
uvan ujednoj odnjenih odaja. Kasnije je u Izengardu okupio veliku vojsku i zarat
io sa Rohirima. Iz Or-tanka je Saruman upravljao mnogim razornim ratnim mainerija
ma, ali njih su onesposobili Enti kad su pre'-plavili ravnicu oko kule. Ali crni
kamen kule se pokazao nepovrediv pri napadu, jer kamen Ortanka nije mogao da bu
de slomljen. Naposletku je Saruman bio prisiijen da preda kulu, i Ortank je pono
vo preao u ruke Ljudi Gondora.
Osmatrai
Na zapadnom bedemu Mordora, pria se, bio je jedan uski prolaz po imenu Kirit Ungo
l, gde je u Treem Dobu Sunca ivela eloba, Veliki Pauk. Tu se takoe nalazila jedna ork
a osmatranica s velikim bede-mom koja je branila put ako bi neko proao pored elobe,
tog stranog uvara. U zidinama kule nalazila su se dva visoka postolja za kapiju k
oja naizgled nisu imala vratnice. Ali kapija je postojala i, mada je bila ne-vid
ljiva, pokazala se kao veomajaka. Ogromni stubovi za kapiju su naz157
Ose
vani Osmatrai i svakije predstavljao jednu kamenu figuru koja je sedela na presto
lu. Oni su imali tri lica i tri tcla, a glave su im bile kao glave leinara i imal
i su leinarske kande. Bili su ispunjeni zlobom i njihove crne oi blistale su zastrau
juom voljom, jer u tim kamenim figurama su obitavali duhovi. Oni su bili svesni n
eprijatelja vidljivih i nevidljivih, i prepreavali su kapiju svojom mr-njom. Jer i
ako je svaka vojska mogla da pokua da provali kapiju, nije mo-gla da proe snagom o
ruja: jedino voljom veom od zlobe Osmatraa mogao se prokri.ti put kroz prolaz. Kad b
i se sabrala takva volja, onda bi Osmatrai digli uzbunu iz svojih est leinarskih gl
ava. Oni bi isputali vi-sok pisak i dugaak krik koji bi doveo orke vojnike i onda b
i napali uljeze.
Ose
Majarski duh mora, Ose, Gospodar Talasa, sa svojom enom Uinenom, Gospom od Mirnih
Mora, vladao je morima Srednje Zemlje. Ose je sluio Ulmoa, Gospodara Svih Voda.
Osea su se plaili svi koji su plovili morima. Mornari su se molili Uineni da utia
njegov bes i umiri njegovo divlje, burno radovanje. Ose, koji se sprijateljio s
telerskim Morskim Vilenjacima i nauio ih vetini bro-dogradnje, takoe je uzdigao ost
rvo Numenor iz morskog dna.
Osirijand
Na istoku Belerijanda do kraja Prvog Doba Sunca nalazio se Osirijand, umovita pos
tojbina Laikvendija, Zelenih Vilenjaka. Zvala se Osiri-jand, "zemlja sedam reka"
, zato to
su kroz nju proticale Reka Gelion i est njenih pritoka. Poto su Laikvendi bili naj
poznatiji po svom pevanju, Osirijand se takoe zvao Lindon, "zemlja pesme". 1 zais
ta, po-sle razaranja i potonua Belerijanda na kraju Prvog Doba, pod tim ime-nom b
io je poznat mali deo Osiri-janda koji je preostao. Kao poslednji deo Belerijand
a koji se odrao, Lin-don je postao posed Eldara Gil-galada, poslednjeg Uzvienog Vi
lin Kralja na Srednjoj Zemlji.
Ost-in-Edil
Godine 750. Drugog Doba mnogi noldorski Vilenjaci su napustili Lin-don i otili u
Erijad'or. Tu, kraj za-padne kapije Kazad-duma u Belim Planinama, osnovali su kr
aljevstvo Eregion i sagradili grad Ost-in-Edil, "Grad Vilenjaka". To su bili Gva
it-i-Mirdain, Vilin-kovai koji su godinc 1500. iskovali Prstenove Moi. Ost-in-Edil
bio je divan i bogat grad sa belim Vilin kulama koje su se uzdi-zale usred svet
e ume Eregiona. Medutim, kad su Vilin-kovai otkrili da je Sauron iskovao Jedini Pr

sten da bi upravljao drugim Prstenovima Moi, ustali su protiv njega. U Ratu Sauro
na i Vilenjaka koji je potom usledio, 1697. Drugog Doba, Ost-in-Edil je potpuno
uniten i kraljevstvo Vilin-kovaa vie nije postojalo.
Ozgilijat
Prva prestonica Gondora bio je Ozgilijat, "citadela zvezda", koja je sagraena na
kraju Drugog Doba i premoavala je Reku Anduin na sredokrai izmeu Minas Anora i Minas
Itila. Ozgilijat je ostao nedir188
nut do gondorskog graanskog rata 1437, kad je njegova legendarna Zvezdana Kupola
spaljena zajedno s najveim delom grada. Posle ovoga je usledila velika nesrea u vi
du Ve-like Kuge 1637. Kraljevski dvor je 1640. preseljen u Minas Anor, kome je k
asnije promenjeno ime u Minas Tirit. Godine 2475. Ozgilijat su pot-puno opustoile
legije Uruk-hai iz
Ozgilijat
Mordora i, mada su oni potisnuti, grad je sad bio potpuno naputen. U Ratu za Prst
en Ozgilijat su kratko branili Ljudi Gondora u dva maha, ali on je uskoro pao u
ruke Saurono-vih slugu i njegov kameni most je sruen. Posle razaranja Mordora na
kraju rata Ozgilijat su ponovo dobili Gondorani, ali izgleda da on nije ob-navlj
an tokom etvrtog Doba.
189
pp
Patuljci
U velikoj dvorani pod planinama Srednje Zemlje Aule, Kova Valara, oblikovao je Se
dam Otaca Patuljaka za vreme Doba Tmine, kad su Mel-kor i njegove zle sluge u Ut
umnu i Angbandu drale pod vlau celu Srednju Zemlju. Zatoje Aule Patulj-ke nainio zde
pastim i snanim, neo-setljivim na hladnou i vatru, i posto-janijim od rasa koje su
usledile. Aule je poznavao veliko zlo Melkorovo, zato je nainio Patuljke tvrdogl
avim, neukrotivim, upornim u radu i tego-bama. Bili su hrabri u borbi, a njihov
ponos i volja nesalomivi.
Patuljci su bili rudari koji su ko-pali duboko u rudnicima, zidari, kovai i najude
sniji klesari kamena. Oni su bili dobro prilagoeni zana-tima Auleovim, kojije obl
ikovao pla-nine, jer su nainjeni kao snani, dugobradi i vrsti, ali ne i visoki, jer
visina im je iznosila od etiri do pet stopa. Poto je njihov posao bio du-gotrajan
, svakome je dodeljen ivot od oko dva i po veka, jer su bili smrtni; a mogli su i
da poginu u boju. Aule je nainio Patuljke umenim u njegovim zanatima i podario im
sopstvenijezik zvani Kuzdul. Na tom jeziku Aule se zvao Mahal a Patuljci Kazad,
ali to je bio tajni jezik koji, izuzev nekoliko rei, nije poznavao
niko sem Patuljaka koji su ga Ijubo-morno uvali. Patuljci su uvek upuivali hvale A
uleu i priznavali da im je on podarid lik. Ipak, njima je istinski ivot podarila
mo Iluvatara.
Kad je Aule napravio Patuljke, pria se, on ih je u tajnosti sakrio od drugih Vala
ra i mislio da su i on i oni dobro skriveni od Iluvatara. Ali Iluva-tar je znao t
a je Aule uinio, i proce- . nioje daje Auleovo delo uinjeno bez zle namere, i tako
je On posvetio Pa-tuljke i oistio ih od greha. Ali On nije hteo da dopusti da se
ova rasa rodi pre njegove izabrane dece, Vilenjaka, koji su imali da budu Prvor
oeni. Zato, iako su Patuljci bili u potpunosti oblikovani, Aule ih je uzeo i poloi
o ih duboko ispod kamena, i u tom mraku Sedam Otaca Patuljakaje spa-valo tokom m
nogih doba pre no to su Zvezde upaljene i pre no to se Vreme Buenja primaklo.
Tako se desilo da su se Vilenjaci probudili u Kuivienenu na istoku u Prvom Dobu
Zvezda. U godinama koje su usledile Sedam Otaca Patu-Ijaka se pomerilo, a njihov
a kamena odaja se otvorila irom, i oni su ustali i bili ispunjeni strahopotovanjem
.
Pria se daje svaki od ovih Sedam Otaca Patuljaka napravio veliku pa-latu pod plan
inama Srednje Zemlje, ali vilinske istorije iz tih ranih godina
190
Patuljci
pominju samo tri. To su bila patu-Ijaka kraljevstva zvana Belegost i Nogrod u Pla
vim Planinama, i Kazad -dum u Maglenim Planinama. Pria o Kazad-dumu je najdua, jer

je to bila Kua Prvog Oca zvanog Durin 1 i Durin Besmrtni.

Za Vilenjake Belerijanda u Dobu Zvezda Patuljci Belegosta i Nogroda su predstavl
jali pravi blagoslov. Jer, oni su doli u kraljevstvo Sivih Vile-njaka s orujem i o
ruem od elika i pokazali velike vetine u obradi ka-mena. 1 mada Sivi Vilenjaci rani
je nisu znali za ovaj narod, smatrajui ga neprivlanim, a Patuljke zvali Naugrimi,
"zdepasti Ijudi", ubrzo su shvatili da su Patuljci umeni u zana-tima Aulea, i zat
o su ih takoe zvali Gondirimi, "majstori kamena". Vile-njaci i Patuljci su mnogo
trgovali i kroz tu razmenu oba naroda su na-predovala.
1 mada su bili nezgrapan narod i nisu imali Ijupki lik, Patuljci su na svet dono
sili mnogo lepote. Njihove kue su imale velike dvorane pre-pune svetlih barjaka,
oklopa, oruja optoenog draguljima i finih tapise-rija. Svetlost zvezdaje odozgo ob
as-javala velike bunare svetla i igrala se po jezerima, nalik na ogledala i iskr
iavim srebrnim fontanama. U kupolama koje su odzvanjale, pod svetlou kristalnih sve
tiljki, mogli su se videti sjajni dragi kamenovi i ile dragocenih ruda. U zidovim
a od crnog jantara uglaanim kao staklo mogla su se videti mramorna oblicja kao iz
snova, a zavojite stepenice ili vijugava aleja su moda vodili do vi-sokog, lepog
tornja ili palate s pred-vorjem od raznobojnog kamenja.
Podzemni prolazi su vodili do dvorita i slikovitih peina sa stubo-vima od alabaste
ra, izdubljenih Vre-menom i nenim podsticanjem patuljakih dleta.
U Dobima Zvezdane Svetlosti Patuljci Plavih Planina izradili su najfiniji elik ko
ga je Svet ikada video. U Belegostu (koji je takoe zvan Gabilgatol i Mikleburg) n
a-pravljen je uveni patuljaki oklop od povezanih prstenova, dok je u Nogrodu (koji
se zvao Tumunzahar i upljokop) stanovao Telhar, najvei kova Patuljaka svih vremena
. U to vreme ti Patuljci su kovali oruja Sin-dara i sagradili za Sive Vilenjake K
ralja Tingola njihovu citadelu Me-negrot, Hiljadu Peina, kojaje uiva-la glas najle
pe graevine na Sred-njoj Zemlji.
Rat Dragulja doao je u Prvom Dobu Sunca i u njemu se vcina Pa-tuljaka borila s Vil
enjacima protiv slugu Morgota. Od svih Patuljaka tog Doba najveu slavu je zadobio
Kralj Azagal, gospodar Belegosta. U Bici nebrojenih Suza samo su Patuljci mogli
da izdre buktanje Zmajevih vatri, jer su oni bili rasa kovaa navi-knutih na velik
u vruinu, a na svojim kacigama su nosiii maske od elika koje su im titile lica od p
lamenova. Tako su Patuljci Belegosta mogli da zaustave napredovanje Zmajeve hor
de i, mada je poginuo, Kralj Aza-gal je saterao ma u trbuh Glaurun-ga, Oca Zmajev
a, i tako su Glaurung i njegov nakot pobegli s bojnog polja.
Ali, nisu sva dela Patuljaka u tom Dobu bila tako vredna. Jer, ispriano je, Patul
jci Nogroda su udeli za Sil-marilom, i zbog njega su ubili Kralja
191
Patuljci
Patuljci
Tingola i opljakali Menegrot. Zauz-vrat su Patuljke presreli Laikvendi kod Gaza G
elion i Silmaril im je oduzet, a one koji su pobegli iz zase-de su napali Enti i
potpuni ih satrli.
Od kraja Prvog Doba Sunca isto-rije Vilenjaka i Ljudi koje govore o Patuljcima p
riaju prvenstveno o onima iz Durinove loze koji su iveli u Kazad-dumu. Kadje s Rat
om Besnih dolo do unitenja Belerijanda, palate Nogroda i Belegosta su sruene i nestale. Patuljci iz ovih Kraljevstava su doli u Maglene Planine u Drugom Dobu i nap
ravili Kazad-dum, onu najveu graevinu Patuljaka u Sred-njoj Zemlji, jo veu od pretho
dnih. Prostranim holovima vrveli su Patulj-ci i ovaj narod je doivljavao procvat
i blagostanje. Njegove zanatlije su ost-varile dela bez premca, a rudari kopa-li
duboko i dugo u srcima planina. U Drugom Dobu mnogi od noldorskih Vilenjaka Lin
dona uli su u Eregion kraj Zapadnih Vrata Kazad-duma, stvorili kraljevstvo i tako
su mogli da trguju sa Patuljcima i snabdevaju se dragocenim metalom, mitrilom,
koga je tu bilo u izobilju. Ti Vilenjaci su bili Gvait-in-Mirdain, koji su u pot
onjim vremenima prozvani Vilin-kovai. Umenou ovih Vilenjaka i Sauro-novom prevarom,
na tom su mestu iskovani Prstenovi Moi. 1 mada je Patuljcima dato sedam ovih Prst
eno-va, oni nisu bili uvueni u strane
Patuljci Najudesniji klesari i kovai Srednje Zemlje. Snazna, mrgodna i dugobrada r
asa, visine izmeu etiri i pet stopa, uveliko naviknuta da radi u rudnicima i Uvnic
ama.
192

ratove koji su usledili do kraja Drugog Doba. U Kazad-dumu su Pa-tuljci zatvoril

i kapije svojih kua za nevolje Sveta. Niko nije mogao silom da ue u njihovo carstv
o, a zauvek po-tom ono je. smatrano mranim i zat-vorenim kraljevstvom, i tako je
Ka-zad-dum dobio drugo ime, Morija.
Tako su Patuljci Durinove loze preiveli i uli u Tree Doba Sunca, mada su dotad ve pr
oiveli svoje najvee dane i patuljaki narod je
poeo da slabi. Ipak, Morijaje opsta-jala tokom pet Doba Zvezda i do dvadesetog ve
ka Treeg Doba je i dalje bila bogata i ponosna. Ali go-dine 1980, kad je Durin VI
bio kralj, kopajui, Patuljci su prokopavali suvie duboko pod planinama i oslo-bod
ili su velikog demona. Bio je to jedan od Morgotovih Balroga, i onje u besu doao
i ubio Kralja Durina i njegovog sina Naina i oterao Patulj-ke zauvek iz Morije.
Durinovi Ijudi su postali be-skuni, skitaki narod, ali godine 1999. Nainov sin, Tr
ain, osnovao je kraljevstvo pod Planinom u Ereboru. Izvesno vreme Train i neki o
d Ijudi iz Morije su napredovali, jerje Erebor, Samotna Planina, bila bogata rudama i kamenjem. Ali Trainov sin Torin je napustio to mesto i godine 2210. otiao
u Sive Planine gdeje, po prii, ve iveo najvei broj rasutih Patuljaka iz Morije. Tu j
e Torin

Patuljci
prihvaen kao kralj i s njegovim Prstenom Moi njegov narod se ponovo obogatio. Posl
e Torina vla-dao je njegov sin, Groin, potom Oin i Nain II, i Sive Planine su po
stale uvene po patuljakom zlatu. 1 zato, tokom vladavine sina Naina II, Dai-na, iz
Severne Pustopoljine dolo je mnogo Hladnih Zmajeva iz pustinja. Lakomi prema bog
atstvu Patuljaka, ti Zmajevi su doli spremni za rat, pobili su Patuljke i oterali
ih sa Sivih Planina.
Godine 2590, naslednik Daina I, Tror je doveo deo preivelih iz car-stva Sive Plan
ine natrag u kraljevstvo pod planinom u Ereboru, dok je iste te godine njegov br
at, Gror, odveo one druge, koji su preostali, u Gvozdena Brda. 1 ponovo su neko
vreme svi ti Ijudi napredovali, jer se tu uveliko odvijala trgovina izmeu Patulja
ka, Ljudi od Dola i Ezgarota, i Vilenjaka Mrke ume. Ali, za Duri-nov Narod mir je
bio kratkog veka, jer je 2770, za vreme duge vladavine Trora, najveeg Zmaja Treeg
Doba, krilati Vatreni zmaj Smaug Zlatni sti-gao u Erebor. Niko nije mogao da st
ane pred ovog velikog Zmaja. On je ubijao, opustoio je Dol i oterao Patuljke s Pl
anine. Tu se Smaug, go-spodar Samotne Planine, zadrao dva stolea.
Ponovo su Patuljci poterani iz svojih domova. Neki su se povukli u
Patuljci Besni i tvrdoglavi kad su izaz-vani na borbu, Patuljci su bili majstori
u kovanju oruja i oklopa. Heroj Gim-li, sin Gloina (na slici), vitla njihovim om
iljenim orujem, bojnom sekirom.
194
Patuljci
naseobinu Gvozdenih Brda traei zaklon, a drugi preiveli pratiii su Kralja Trora i n
jegovog sina, Traina II, i unuka, Torina II, u skitakim druinama.
U ovom periodu Trora su ubili Orci Morije i njegovo telo je iskasap-Ijeno, a nje
gova odrubljna glava ispo-ruena njegovom narodu. Patuljci, koji su ve bolno propat
ili i stradali od raznih zlih ruku, osetili su da vie ne mogu da otrpe ovu posled
nju uv-redu. Sve Kue Patuljaka su se oku-pile i odluili su dapovedu veliki rat.
Bio je to straan i krvavi Rat Patuljaka i Orka. Besneo je sedam dugih godina, i k
roz sve Zapadne Zemlje vojska Patuljaka je pre-traivala svaku orku upljinu i ubijala svaku orku bandu, sve dok najzad nije stigla do Morijine Istone 'Ka-pije godine
2799. Ovde se bila. Bitka kod Azanulbizara, kojaje uvena ak i u istorijarna Vilen
jaka. U toj bici Orke Severa su Patuljci gotovo istre-bili. Ali Patuljci su se m
alo radovali svojoj pobedi, jer je polovina njiho-vih ratnika poginula u tom rat
u. Takav gubitak nikad nije mogao da bude nadoknaen u ovom narodu koji je ve izumi
rao. ak i u ratnom plenu i teritorijama oni su malo do-bili ovim ratom jer, mada
su Orci bili pobijeni, Balrozi su i dalje drali Mo-riju i Zmajevi su zaposeli kra
ljevstvo pod Planinom Erebor i Patuljako Kraljevstvo Sivih Planina.
Patuljci su se vratili u svoja kra-Ijevstva puni tuge. Unuk Grora, Dain Gvozdens
topa, vratio se da vlada u Gvozdenim Brdima, dok je Train II sa svojim sinom, To

rinom II (sada zvanim Hrastotit), otiao na

zapad, u Plave Planine i tamo stvorio jedno skromno kraljevstvo. Ali Train II ni
je vladao dugo, jer ga je na jed-nom putovanju zarobio Sauron i zat-vorio u tamn
icu u Dol Gulduru. Poslednji Prsten Patuljaka mu je oduzet i muenje do smrti.
Ipak, Torin Hrastotit je ostao u Plavim Planinama, jer nije znao za sudbinu svog
oca. Mnogi Patuljci lu-talice su doli u Plave Planine i nje-govi dvori su rasli,
ali on je bio nesrean i eleo je da se vrati u Ere-bor, u kraljevstvo pod Planinom
koje je nekad pripadalo negovom dedi. S takvim mislima jo uvek na pameti, Torin H
rastotot se obratio arob-njaku Gandalfu godine 2941. i oni su se odmah latili da s
astave plan za ve-liku pustolovinu koju je ispriao Ho-bit Bilbo Bagins u "Crvenoj
Knjizi Zapadne Mee". Ovaj Hobit i dva-naest Patuljaka su pratili Torina u njegov
om poslanju da povrati svoje kraljevstvo. Ta dvanaestorica su bili:
Fili, Kili, Dori, Ori, Nori, Oin, Gloin, Balin, Dvalin, Bifur, Bofur i Bom-bur.
Kako se pripoveda u Hobitovoj prii, Torin je ostvario svoj zadatak. Jer, na kraju
, Zmaj Smaug Zlatni je ubijen i Torin je preuzeo kraljevstvo koje mu je po pravu
pripadalo, mada je njegova vladavina nad njim bila kratka. Usledile su Bitka Pe
t Vojski u kojoj su se Orci, Vukovi i Slepi mie-vi borili protiv Patuljaka, Vilen
jaka, Ljudi i Orlova. 1 mada su orke legije unitene, i Torin, hrabri ratnik, tako-e
je zavrio svoj ivot.
To, meutim, nije bio kraj Duri-nove LozeJerje Dain Gvozdenstopa stigao u Bitku Pe
t Vojski s pet stotina ratnika iz Gvozdenih Brda i bioje po
195
Pauci
pravu Torinov naslednik, budui, kao i Torin, ukununuk Daina I. Tako je Dain Gvozde
nstopa postao Dain II i vladao je mudro do poslednjih dana Rata za Prsten, kad j
e pao s Kraljem Brandom od Dola pred kapijama kraljevstva pod Planinom. Ali ovo
patuljako Kraljevstvoje odolelo na-padu Sauronovih ropskih podanika, i Dainov nas
lednik, Torin III, koji se. takoe zvao Torin Kamenlem, vla-dao je dugo i uspeno i u
etvrtom Dobu Sunca.
Kraljevstvo Patuljaka pod Plani-nom nije bio ni poslednji ni jedini dom Durinovo
g Naroda u etvrtom Dobu. Jo jedan plemeniti Patuljak, potomak Borina, brata Daina
I, osno-vaoje kraljevstvo Patuljaka na poet-ku etvrtog Doba, posle Rata za Prsten.
Taj Patuljak bio je Gimli, sin Gloina; on je stekao veliku slavu u ratu i bio j
edan od Druinc Prstena, izabran za Potragu za Prstenom. On je dobro odigrao svoju
ulogu u svim zadacima i pesma njegove sekire predstavljala je strah i trepet za
nje-gove neprijatelje u Bici od Rogburga, Pelenorskih Polja i pred Crnom Kapi-j
om. Na kraju Rata Gimli je poveo mnoge od Patuljaka iz kraljevstva pod Planinom
u udesne peine Hel-movog Ponora, i od strane svih je pro-glaen za gospodara Aglaron
da, "svetlucavih peina".
Vie od jednog veka Gimli Vilin-prijatelj je vladao Aglarondom, ali posle smrti Kr
alja Elesara on je pre-pustio drugima da upravljaju i otiao je u kraljevstvo svog
velikog prijate-Ija Legolasa, Vilin-gospodara Itilije-na. Tu se, tvrdi se, Giml
i ukrcao na jedan vilinski brod i sa svojim saputnikom preplovio preko Velikog Mo-ra na Zapad, u Neumirue Zemlje.
Ovo je poslednje to istorije Srednje Zemlje kazuju o Patuljcima. Ne zna se da li
su njihova kraljevstva opstala u etvrtom Dobu i Vladavini Ljudi. Poznatoje da su
oni i dalje sla-bili, ali da li jo uvek ive u skrivenim peinama sveta ili su sad ot
ili u Dvore Aulea u Neumiruim Zemlja-ma, nemogue je saznati.
Pauci
Meu najgnusnijim biima koja su ikad naseljavala Ardu bili su Veliki Pauci. Oni su
bili mrani i ispunjeni zaviu, pohlepom i otrovom zlobe. Najvea od divovskih bia koja
su uzela oblije Pauka bila je Ungoli-jant, moni i opaki duh koji je doao na Svet pr
e no to je nainjeno Drvee Valara. U pustoj zemlji Ava-tar, izmeu Pclori Planina i bci
vot-nog hladnog mora Juga, Ungolijant je dugo ivela sama. Bila je strana i podla,
i plelaje pauinu tmine, zvanu Nesvetlost Ungolijantina, kroz koju ak ni pogled Man
veov nije mogao da prodre.
Veliki Pauk Ungolijant bilaje naj-ozloglaeniji stvor, jer je dola s Melkorom u Val
inor i unitila drvee Valara. A kad je prodrala Svetlost Drvea, Ungolijant je pokuala a

k i Melkora da proguta kao plen. Da Vatreni demoni zvani Balrozi nisu doli i estok
o je iibali svojim pla-menim bievima, ona bi moda pro-gutala i samog Gospodara Tmin
e.
Ali Balrozi su doli i oterali su Ungolijant sa Severa. 1 tako je ovo mrano srce ulo
u Belerijand i dolo u mesto koje se zvalo Nan Dun196
Pauci
gotreb, "dolina strane smrti", gde su ivela druga udovita njene rase. Mada ne tako o
gromni ni tako moni kao Ungolijant, ti Pauci su ipak bili neizmerno snani, jer nji
h je odavno bio okotio Melkor meu zlim udo-vitima to su se rodila pre no to je stvore
na Svetlost Drvea. Ungolijant se sad parila s njima, i bilo je malo Vilenjaka i L
judi koji su se ikad usu-dili da uu u tu dolinu.
Ali, moda je Ungolijant bila suvie veliko zlo da bi se zadrala u Svetu. Konano je ot
ila iz Beleri-janda u june zemlje, gonei sve to je mogla da proguta, jer je njena la
-komost bila jeziva, i kau da je u gra-beljivoj gladi naposletku prodrala samu sebe
u pustinjama Juga. U Nan Dungotrebu su njene mnoge keri ivele tokom svih godina P
rvog Do-ba Sunca, ali, kad se ta zemlja ras-pukla u Ratu Besnih, kau daje malo nj
ih uspelo da se spase od nabujalih voda.
Ipak, meu tom nekolicinom, jedna velika ki zvana eloba i neki od manjih Pauka preli
su Plave Pla-nine i nali zaklon u Senovitim Plani-nama koje su bile bedem kraljev
stva Mordor. U planinskim prevojima ovog zlog mesta Pauci su ponovo ojaali, i u T
reem Dobu Sunca doli su u Zelenumu Veliku. Nju su pret-vorili u zli predeo pravei za
sede svo-jim mreama i tako je Zelenuma postala mrana i prekrtena je u Mrkuumu. 1 mada
su Pauci Mrke ume bili mali u poreenju sa svojim velikim precima, bili su mnogobr
ojni i umeni u svojoj opakoj vetini hva-tanja u klopku. Govorili su i Crnim Govoro
m i zajednikim jezikom

Ljudi, ali na orki nain, s puno zlih i nejasno izgovorenih besnih rei, gu-tajui slog
ove.
Posle Prvog Doba Sunca samo eloba Velika se pribliila velian-stvenosti Ungolijantin
oj; onaje nase-Ijavala mesto zvano Kirit Ungol, "Paukov Prolaz", u Senovitim Pla
ni-nama. Dva dobaje ivela u tom prola-zu, i mada su mnogi dunedainski i vilenjaki
ratnici ulazili u njeno kra-Ijevstvo, niko nije mogao da joj se suprotstavi; ona
ih je sve prodirala. Kao i njena velika majka, ona je ispljuvavala crnu pauinu i
iz svog trbuha bljuvala tminu. Bila je nao-ruana otrovom iz svog velikog kljuna i
rogova, i imala je po jednu dugaku gvozdenu kandu na svakoj od svojih mnogobrojni
h vornovatih lankovi-tih nogu. Njena naduvena debe-lokoa telesina bila je crna. Na
toj zveri nije bilo ranjivih mesta, izuzev velikih, okruglih grozdastih oiju. Nje
no ogromno oblije bilo je crno i umrljano, sa iljcima od elika nalik na malje i don
jim stomakom pos-vetlelim od pruga zelene sluzi i sjajnim od njenih otrova koji
su iza-zivali trovanje krvi. Ali iako je eloba bila tako ogromna i snana, njen dug
ivot se okonao pre no to se svrilo Tree Doba. Poginula je neoekivano od ruke Hobita S
emvajsa Gemdija, najneznatnijeg od svih njenih iza-zivaa. Jer ovaj Hobit je iskopa
o jedno od elobinih velikih oiju, i eloba se u okretu sama natakla na njegov vilenj
aki ma. Pre kraja Treeg Doba veina Velikih Pauka je takoe iezla iz Sveta jer, poto je
ba smrtno ranjena, Mordor i Dol Guldur su uniteni i Pauci Senovitih
197
Pelargir
Planina, pa ak i Pauci koji su harali mranom Mrkom umom su nestali.
Pelargir
Grad i pristanite Pelargir su, kraj ua Velike Reke Anduin, sagradili Numenorejci 23
50. Drugog Doba, i on je postao najvanija luka za bro-dove Dunedaina na Srednjoj
Zemlji. Upravo na tom mestu se iskrcao Elendil posle razaranja Numenora i odatle
krenuo da osnuje Gondor i Arnor. Obnovio ga je u desetom veku Treeg Doba Earnil
I, i on je postao glavna baza snaga monih gondorskih Kraljeva Brodova u bor-bama
s njihovim takmacima, Crnim Numenorejcima iz grada luke Um-bar, daleko na jugu u
zemlji Harad. Tokom gondorskog graanskog rata 1447, Pelargir su zauzeli pobunjenici, ali je ponovo osvojen posle jed-nogodinje opsadc. Mada je stradao od istih
nedaa koje su muile ceo Gondor, i mada su ga esto napadali Haradrimi, Istonjaci i Ko
rsari od Umbara, Pelargir je opstao kao glavno pristanite Gondora sve do Rata za

Prsten. Tek tada su crni gu-sarski brodovi Korsara bili u stanju da nadvladaju o
dbranu Pelargira, ali ak i tako njihova vlast nije dugo tra-jala. Dunedainski pog
lavar Aragorn je doveo sablasnu vojsku Mrtvih Ljudi od Dunharoua i izvrio prepad
na Korsare, koji su pobegli u uasu, i Aragorn se doepao cele njihove flote. S tim
zarobljenim brodovima Aragorn je uspeo da, plovei uz Reku Anduin, povede Ljude Pe
lar-gira u onu poslednju odbranu Gondora na Pelenorskim Poljima i da preokrene t
ok bitke. Tokom
198
etvrtog Doba Pelargir je ponovo postao bogat i moan kao glavno pristanite Ponovno U
jedinjenog Kraljevstva.
Pelenorska Polja
Za vreme Rata za Prsten je postojala jedna divna zelena ravnica zvana Pe-lenorsk
a Polja koja je okruivala gondorsku grad-tvravu Minas Tirit. Tu je voena sudbonosna
Bitka od Pelenorskih Polja koja je preokre-nula ratnu sreu. Pelenor znai "zem-Ija
odbrane", zato to je ta ravnica bila opasana odbrambenim zidinama zvanim Ramas E
kor, koje je podigao Vladajui Namesnik Ehtelion II go-dine 2954. Treeg Doba. Taj b
edem je ubrzo probila vojska Veca-kralja od Morgula kadje on nadirao prema Minas
Tiritu za vreme Rata za Prs-ten. Sreom, rohirimska konjica je saterala snage Vecakralja u polja gde su konano njegove zle horde nadvladane i unitene.
Pelori Planine
Najvee planine u celoj Ardi bile su Pelori Planine, koje su uzdigli Valari da bi
branile Neumirue Zemlje od Melkorovih snaga u Utumnu na Srednjoj Zemlji. Uzdizale
su se u ob-liku ogromnog polumeseca koji je obrazovao granicu Valinora sa se-ve
rne, istone i june strane. Ve najvie planine na svetu, Planine Pe-lori (to znai "ograd
a odbrambenih vrhova") postale su jo vie i strmije posle unitenja Drvea Valara. Od n
jihovih mnogobrojnih vrhova Tanikvetil, Planina posveena Man-veu, bila je naj
via i nalazila se u sredinjem i istonom delu venca,
nedaleko od jedinog prolaza kroz ove planine. Ta klisura se zvala Ka-lakirija, to
znai Prolaz Svetlosti.
Pepeljaste Planine
Kraljevstvo Saurona, Gospodara Prstenova, zvalo se Mordor. Bila je to mrana i opa
ka zemlja zatiena planinama u obliku velike potkovice. Planine koje su inile severn
u gra-nicu Mordora zvale su se Pepeljaste Planine, to je na vilenjakom glasilo Ere
d Litui. Te planine su na izgled bile potpuno nepremostive, izuzev na mestu gde
su se spajale sa Senovi-tim Planinama - Efel Duatom - to je obrazovalo zapadne i
june delove Mordorove odbrambene linije. Uza-ni klanac gde su se dva planinska ve
nca susretala bio je Moranon, Crna Kapija, glavni ulaz u Sauro-novo Kraljevstvo.
Planine Beli Sog
dine borio se u Bici od Uzvode. Pipin i Veseli su bili dva najvia Hobita u is-tor
iji - visoki skoro etiri i po stope -zahvaljujui tome to su pili Ent-napitke. U etrn
aestoj godini etvr-tog Doba Pipin je postao trideset drugi Tain od Okruga i vlada
o do go-dine 64. On i Veseli su odluili da provedu svoje poslednje godine u Ro-ha
nu i Gondoru, gde su sahranjeni uz poasti u Kui Kraljeva.
Perianat
U istorijama Rata za Prsten is-priano je kako je najmanja i naj-stidljivija od ra
sa, Hobiti, postala orue kojimje dobijen Rat. 1 tako su Perianat, to je bilo ime p
od kojim su Hobiti bili poznati u sivovilenjakom jeziku, postali uveni u pesmama V
ilenjaka i Ljudi i bili slavljeni zbog svog junatva.
Peregrin Tuk
Hobit od Okruga, Peregrin Tuk je roen 2990. godine Treeg Doba, kao sin Taina od Ok
ruga. Kao odani pri-jatelj Froda Baginsa, uputio se u Po-tragu Prstena 3019. Prei
veo je mnoge pustolovine s Druinom Prste-na sve do njenog raspada, kada su i Pipi
na i njegovog hobitskog prijatelja, Merjadoka Brendibaka, zarobili Orci. Na sreu,
oba Hobita su pobegla u Sumu Fangorn, gde ih je sreo Drvo-bradi Ent, i pomogli
su u podsticanju Enta da napadnu Izengard. Gandalf je kasnije poveo Pipina u Gon
dor gde je postavljen za Gardistu Citadele, i pomogao da se spase ivot Namesni-ko
vog sina, Faramira. U Bici ispred Crne Kapije Mordora Pipin se istakao ubivi jedn
og Trola. Kasnije, te go-

Planine Beli Rog

Veliki venac planina s vrhovima pokrivenim snegom koji je obrazo-vao kimu Gondora
bile su Planine Beli Rog. Ponekad nazivan po svom vilenjakom imenu Ered Nimrais,
ili jednostavno Bele Planine, ovaj pla-ninski venac bio je dugaak najmanje esto m
ilja i prostirao se na zapad od Anduin Reke skoro do mora. Najra-niji stanovnici
Planina Belog Roga su izgleda bili preci Dunlendinga i Voza, ali u najveem delu
Treeg Doba prvenstveno su ih naseljavali Rohirimi i Ljudi Gondora. Na njego-vim s
evernim krakovima nalazila su se rohirimska tvravska sklonita Helmov Ponor i Dunha
rou. Na obro-ncima najistonije planine podignut je Minas Tirit.
199
Asea Aranion
uslova, i Aruena je postala Aragor-nova kraljica. Za Aruenu je to pred-stavljalo
hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu konanosti svih smrtni
ka. Rodila je Aragornu nekoliko keri i jednog sina, i oni su vladali sreno i uspeno
sve do Aragornove smrti, godine 120. etvrtog Doba. Sledee godine Aruena se vratil
a u Lotlorijen gdc je odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i
Aragorn nekada venali.
Asea Aranion
Iz zemlje Numenorejaca, biljka aro-bnih isceliteljskih moi stigla je u Srednju Zem
lju. Na visokovilenja-kom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kralje
va", zbog posebnih moi koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobia-jenijc
vilinska nauka je koristila sin-darinsko ime Atelas; na svakodncv-nom vestronsk
om jeziku Ljudi zvala se Kraljolist.
Atanatari
Od rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, poli sa istoka Srednje Ze
mlje, otili na zapad i sever i doli u kraljevstvo Belerijand gde su iveli Noldorski
i Sindarski Vilenjaci. Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "oevi Ljudi", mada
je ee to ime preuzimalo sindarski oblik koji je glasio Edaini.
Ovi Ljudi su nauili velike vetine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili doli iz
Amana, Zemlje Svetlosti, a njih su poduavale Sile Arde, Va-lari i Majari, kojih s
u se Ljudi veoma plaili i potovali ih kao bogove.
Tako su Atanatari zaisla bili oevi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi do
lazili sa istoka, gde su nauili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih pre-dela, njihovo z
nanje bilo je nitavno u poreenju sa onim to su nauili Atanatari od Kalakvendija. Iz
tog razloga Atanatari su bili odreeni da postanu uitelji celog svog naroda u Dobim
a Sunca koja e uslediti. Mnogo toga to se ubrajalo u veliko i uzvieno u svim Ljudim
a ima svoj iz-vor u ovim precima.
Atani
Od svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmoniji su bili Atani od Tri Kue Vilin-prijatel
ja koji su iveii u Beleri-jandu. ak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za
vreme Rata Dragulja bili su veliki. Mnogo od toga je ispriano u "Kventa Silmaril
ionu":
kako jc IIurin ubio scdamdeset Trolova i izdrao muenja Morgo-tova; kako je Hurin u
bio Glaurunga, Oca Zmajeva; kako je Beren isekao Silmaril iz Morgotove krune; i
kako je Earendil Moreplovac plovio ne-bom u svom brodu s draguljima. A preko Ata
nija Ljudi su se prvi put oplemenili meanjem s vilinskom krvi, jer se tri puta u
Prvom Dobu po jedan velika Atanija venao s Vilin-princezom: Beren se venao s Lutije
-nom, Tuor se venao s Idrilom i Ear-endil se venao s Elvingom. Tako su Atani bili
najplemenitiji i najjai od Ljudi, koji su stvarali mona kraljev-stva, i poduavali m
nogo emu to su nauili od Vilenjaka svoje potomke i neznatnije Ljude koji su doli kas
nije.
Medutim, ime Atani su Ljudima Tri Kue samo na kratko dali Noldori.
Njegovo pravo znaenje je "Drugo-roeni", kako se zvala cela rasa smrtnika koji su s
e pojavili na istoku Srednje Zemlje. Jer kao to su Vilen-jaci, koji su doli na sve
t u vreme Ponovnog paljenja Zvezda, nazvani Prvoroeni, tako su Ljudi, koji su doli
u vreme Uzdizanja Sunca, naz-vani Drugoroeni - Atani.
S vremenom, meutim, ime Atani je potpuno iezlo, jer kve-nijski jezik noldorskih Vil
enjaka nije bio u irokoj upotrebi u Smrtnim Zemljama. Ljudi od Tri Kue postali su
Edaini na uobiajenijem sindar-skom jeziku Sivih Vilenjaka, i pod tim imenom je is

prian vei deo pria o ovim Ijudima u izgubljenim zemljama Belerijanda.

Atelas
Meu mnogim priama u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee" zabeleen je deo sivovilenjakog stiha
koji se od-nosi na lekovitu biljku Atelas. Znae-nje stiha se s prohujalim Dobima
iz-gubilo i postalo nerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je d
o vremena Rata Prstena ona ostala narodni lek za lake telesne boljke.
U stranim danima tog rata Ara-gorn, sin Aratornov, kojije bio pravi potomak kralj
eva Numenora odakle je poticaia ta arobna umska biljka, stigao je u kraljevstvo Go
ndor. Pri-poveda se u priama da je Aragorn,
Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova ker jedinica, i najvea le-potica svog
vremena. Verivsi se za smrtnog poglavara Aragoma II, pos-talaje njegova kraljic
a kadje kniiiisan za Kralja Elesara.
20
Planine Odjeka
Planine Odjeka
Kada se vojska noldorskog kralja Feanora vratila u Srednju Zemlju u potrazi za S
ilmarilima, prvo su se iskrcali u severnoj pustopoljini zva-noj Lamot, koja je b
ila kao bede-mom odvojena od ostatka Beleri-janda Ered Lominom, Planinama Odjeka
. Sreom, planinski venac bio je rascepljen morem kod morskog rukavca Drengista, i
tim putem su se noldorski Vilenjaci uputili u Hitlum u severnom Belerijandu. Pl
anine Odjeka su nazvane tim imenom zbog svoje zapanjujue akustinosti koja je inila
da bilo koji krik ili zvuk koji se ispusti u praznim pustarama La-mota bude umno
gome pojaan i od-jekuje u planinama u visini.
Planina Usuda
Ogromna vulkanska planina koja je stajala u sreditu pocrnelc visoravni Gorgorot,
u Mordoru, bila je mona prirodna kovanica u kojoj je Sauron sainio Jedini Prsten 16
00. godine Drugog Doba Sunca. Najeziku Ljudi zvana Gora Usuda, na vilenjakom joj
je ime bilo Orodruin, "planina crvenog plamena", i pod tim imenom moe se nai njena
istorija.
Plave Planine
Veliki planinski venac koji je oznaavao istonu granicu vilenjakih zemalja Belerijan
da bio je Ered Luin, venac Plavih Planina. One su bile dom blizanakih kraljevstav
a Patu-Ijaka, Belegosta i Nogroda. Meutim, posle svretka Prvog Doba Sunca, kada su
vilenjaka i patuljaka kra-Ijevstva Belerijanda unitena, sve je, izuzev malog dela
Plavih Planina, potonulo u more. Cak i taj deo Plavih Planina koji je ostao iznad mora ras-cepljen
je na dva dela Zalivom Lune. Ovde je gospodar falatrimskih Vile-njaka Belerijan
da, Kirdan, sagradio Sive Luke, poslednje pristanite Elda-ra na Srednjoj Zemlji.
A na tom ma-lom preostalom delu Belerijanda za-padno od Plavih Planina koji se z
vao Lindon nalazilo se kraljevstvo Gil-galada, poslednjeg Uzvienog Kralja Eldara
na Srednjoj Zemlji.
Polu-Orci
Meu Dunlendinzima koji su, u Treem Dobu Sunca, prili Saruma-novoj zastavi Bele Ruke
u Izengardu, bilo je nekih ija se krv, vradbinama Sarumanovim, izmeala s krvlju Or
ka i Uruk-haia. To su bili krupni Ljudi, kosih oiju i zli, koji su se zvali PoluOrci. Mnogi od njih su bili mcu najjaim Sarumanovim sluga-ma. Oni su najveim delom
stradali u Bici od Rogburga, ili ispred bedema tvrave ili u umi Huorn. Ali neki su
preiveli taj sudbinski dan i poli za Sarumanom u izgnanstvo, ak u ho-bitske zemlje
Okruga, gde su sluili palog arobnjaka do njegovog pos-lednjeg daha.
Poluani
Nijedna istorija-ne govori o tome kako ili gde su Hobiti, najmanji od naroda Sre
dnje Zemje, doli na svet, ali se misli da je to moda bilo u Prvom Dobu Sunca, poto
su oni bliski srodnici Ljudi. Meutim, kad su se Ljudi pojavili, bilo je mnogo rat
ova i velikih podviga u kojima su se mone rase i sile borile za premo. U borbi za
vlast, malo panje se obraalo na tako
200
siune Ijude koje su, poto im je visina bila upola od visine Ljudi, Ljudi najee zvali P
oluani.

Poniji
U Srednjoj Zemlji Poniji su se poka-zali kao izvrsne sluge Hobita i Patu-Ijaka k
oji, zbog svog rasta, nisu mogli dajau Konje. Kao tovarne ivotinje Poniji su takoe
prenosili rudu i trgovinsku robu Patiiljaka i useve Hobita i Ljudi.
U letopisima Hobita pominju su oni Poniji koji su pomogli devetorici koji su ili
u Potragu Prstena. Tom Bombadil je naveo ove: Otrouhi, Vitlorep, Mudronosi, Beloar
apan i Smeteni. Bombadilov Poni se zvao Debeli Glupan. Verna ivotinja s ko-jom se
sprijateljio Semudri Gemdi bilaje prosto Bil.
Prozor sunevog zalaska
Peinsko sklonite umara Itilijena koje je bilo skriveno iza zatitnog zida od ivopisnog
vodopada u se-vernom Itilijenu. Njegove vode su se ulivale u reku Anduin kraj P
olja Kor-malen i tik na istoku od Kair Andro-sa. Zvao se Henet Anun, to znai Prozo
r Sunevog zalaska ili Prozor Zapada, a sagradio ga je Turin od Gondora 2901. Toko
m Rata za Prs-ten esto su ga koristili Faramir i nje-govi umari. Nosilac Prstena,
Frodo Bagins, naao je tu utoite za vreme Potrage Prstena.
Prvoroeni
Kao to pripoveda "Ainulindale", u Bezvremenim Holovima, pre no to je Svet nastao,
bilaje Muzika, i u njoj Ureenje svih stvari. U toj Muzici

Pukel-Ljudi
pojavila se tema kojuje komponovao sam Iluvatar. Bio je to dolazak prve rase koj
a e se probuditi u Ardi, bes-mrtne rase koja e trajati koliko i sam Svet. Toje ras
a Vilenjaka koji su se probudili na istoku kad je samo zvezdana svetlost obasjav
ala Srednju Zemlju i odonda su se u znak poasti zvali Prvoroeni. Mnoga su doba pro
tekla pre dolaska Sunca koje je najavilo vreme Drugoroenih, kad se ta neznatnija
rasa zvana Ljudi po-javila, kao nekad Vilenjaci, u isto-nim zemljama.
Pukel-Ljudi
Na velikoj citadeli Dunharoua bio je postavljen drevni lavirint zidina i ula-za
koji bi zaustavio nadiranje svake vojske pre nego to bi stigla do Utvrenja Dunharo
ua. Na svakoj ka-piji na putu stajali su ogromni kameni straari. Te straare su Roh
irimi, koji su doli u Dunharou mnogo stolea poto je rasa koja je sagradila ovaj lav
irint iezla, nazvali Pukel-ljudi.
Statue Pukel-Ljudi su bili kipovi ovekolikih trbuastih bia u ue-em poloaju, ija su li
imala skoro komine grimase. Poredili su ih s Divljim Ljudima, zvanim Vozi od Drua
dana. Zaista, verovatnoje da su Pukel-Ljudi bili preci te pigmejske rase, Voza,
ali o njihovom odnosu s graditeljima Dunharoua ne govori nijedna pria.
Graditelji prostranih utvrenja su bili poznati samo kao Ljudi od Be-lih Planina.
Za njih se verovalo da su preci Dunlendinga i u ranim godi-nama Drugog Doba Sunc
a oni su neko vreme napredovali i doiv-Ijavali procvat u Belim Planinama.
201
Rr
Radagast
Istari, arobnjakSrednje Zemlje, Ra-dagast Smei je prvobitno bio majar-ski duh Java
ne Plodne, zvani Aiven-dil, to znai "Ljubitelj ptica". Izabran za jednog od Istari
ja, reda arobnja-ka, doao je u Srednju Zemlju godine 1000. Treeg Doba Sunca. Izgled
alo je da ga se malo tiu poslovi Vilenjaka i Ljudi, ali bio je izuzetno uen po pitanju trava, bilja, ptica i zveri.
Rauros slapovi
Najivopisniji vodopad u Srednjoj Zemlji u Treem veku bili su Rauros slapovi na Rec
i Anduin, na severnoj granici Gondora. Ime Rauros znai "grmea pena", i tano ga opis
uje kako pada u svetlucavoj zlatnoj iz-maglici s dugakogjezera Nen Hitoi-ola na v
isovima Emin Muil na mo-varne zemlje u njihovom podnoju. Slapovi nisu bili plovni,
alije u liticu bio useen kopneni put zvani Sever-ne Stepenice, kojim su amci mogl
i da se prenesu s jednog vodenog toka na drugi. Za vreme Potrage Prstena, pogreb
ni amac Boromira od Gon-dora je odaslat preko Raurosovih slapova u njegov veni poin
ak.
Redgbag
Ork od Kirit Ungola. Za vreme Rata za Prsten Redgbag je postao vredan
pomena time to je odbio da izvri jedno nareenje koje mu je izdao njegov Uruk-hai za

povednik, Sagrat, posle borbe izmedu Orka od Kule Paukovog Prolaza i Orka od Min
as Morgula. Njegova pobuna bila je kratkog veka, jer ga je agrat oborio na zemlju
i iscedio mu oi.
Region
Meu drveem Srednje Zemlje bilo je ijedno koga su Vilenjaci zvali Re-gion, a Ljudi
zvali Zelenika. Deo kraljevstva Sindaraje nazvan po tom drvetu. To je bilo podruj
e gustih uma Istonog Belerijanda koje se prostiralo u okviru uvanog kra-Ijevstva Do
rijat.
Region je bio iroko rasprostra-njen u Srednjoj Zemlji, alije na malo mesta bujno
rastao. Jedno od po-druja gde je bio najire rasprostra-njen i gde su ga najbolje p
oznavali bio je Eregion, to znai "zemlja ze-lenike". Vilin-kovai su iveli tu u Drugo
m Dobu Sunca, i tu su isko-vani silni Prstenovi Moi.
Reka Anduin
U Treem i etvrtom Dobu Sunca Anduin je bila najvea i najdua reka na Srednjoj Zemlji.
Njeno ime je vile-njaka re za "veliku reku" i esto je nazivana Velika Reka. Njene
glavne
202
pritoke su bile: Kelebrant, Gladen, Entreka, Limlajt, Morgulduin, Erui, Poros i
Sirit. Zemlje Anduina pruale su se od njegovog izvora u Sivim Planinama na daleko
m severu do nje-gove delte koja se ulivala u Zaliv Bel-falas na jugu, bile su ze
mlje oko kojih su se bile najee bitke na Srednjoj Zemlji za vreme Rata za Prsten.
Rivendel
Godine 1697. Drugog Doba, uoi Rata Saurona i Vilenjaka, Gospodar Elrond Poluvilen
jak je pobegao iz Eregiona s ostatkom Gvait-i-Mirdai-na. Mada je najvei deo kralj
evstva Vilin-kovaa Erijadora uniten, prei-veli Vioskorodni Vilenjaci su sagradili s
klonite Rivendel u strmoj, skrivenoj dolini Imladris na krajnjem istoku Erijadora
u podnoju Maglenih Pla-nina, u "oku" zemlje izmeu reka Sedizvor i Glasnovoda. Tu je
bila skrivena velika Kua Elrondova. Smatrana "Poslednjim Kuevnim Do-mom Isto-no od
Mora", bila je to kua mudrosti, velike uenosti i utoite dobrote za sve Vilenjake i
Ljude dobre volje. Tuje Bilbo Bagins naao utoite, isto kao i kasnije Druina Prstena.
Kua i dolina su bile branjene vilenjakom arolijom koja je inila da reke s obe stran
e nabujaju i odbiju napadae. Rivendel je opstao kroz sve ratove Drugog i Treeg Dob
a i, pored toga to je bio vilenjako utoite, bio je takoe i utoite za Dunedaine, a pose
no za Poglavare Severnog Kraljevstva. Posle Rata za Prsten Elrondje otiao iz Rive
ndela u Neumirue Zemlje, ali Elrohir, Ela-dan i Keleborn su ostali tu s mnogim dm
gim Vilenjacima sve do onog vreItogi'n
mena u etvrtom Dobu kad je poslednji Vilin-brod krenuo iz Sivih Luka.
Rogburg
Masivnu tvravu Rogburg su sagra-dili Ljudi Gondora u prvom mile-nijumu Treeg Doba
na Rogsteni u Helmovom ponoru, jednom klancu u Belim Planinama. Bioje sredinji de
o ogromnog odbrambenog sistema u Helmovom Ponoru, kojije ukljuivao Ponorni bedem
i veliko peinsko sklonite Aglarond, "svetlucave pei-ne". 2758. rohanski Kralj Helm e
-kioruki i njegov narod branili su Rogburg od sile Dunlendinga. Ali najvei sukob k
oji se ovde odigrao bila je Bitka od Rogburga, jedna od odluujuih bitaka u Ratu za
Prsten. Ovde je vojska Bele Ruke Sarumana arobnjaka nahukala protiv Ro-hirima bra
niocc Rogburga. Vojska je bila sastavljena od Dunlendinga, Orka, Polu-Orka i Uru
k-haia, i mada su osvajai uspeli da na juri osvoje zemljane odbrambene bedeme Po-n
ornog bedema i smrve kapiju same tvrave, sila rohirimske konjice ih je poterala d
a s visokih bedema izau na bojno polje Ponornog grebena gde je neprijatelja uhvat
ila u zamku dru-ga armija Rohirima, potpomognuta etom divovskih Huorna, duhova dr
vea. Bitkaje tu zavrena i Saruma-nova armija unitena.
Rogin
Najeziku rohirimskih konjanika Ro-gin je bilo ime dato onim primitiv-nim plemens
kim Ijudima iz Drua-danske ume koji su se ee zvali Divlji Ijudi ili Vozi.
203
Rohan
Rohan
Kraljevstvo Rohan, to znai "zemlja ' konja", osnovano je 2510. Treeg Doba Sunca pos

le Bitke od Polja Ke- , lebrant. Za vreme ove bitke jedna skitaka rasa zlatokosi
h konjanika zvanih Eoteodi dola je u pomo Lju-dima Gondora i preokrenula tok bitke
. U znak zahvalnosti Gondorani su im dodelili celu pokrajinu Kale-nardon kao nez
avisnom, ali savez-nikom narodu. Odonda su Eoteodi sebe nazivali Rohirimi ili "go
spodari konja" i od Rohana (ili Ridermarka) su nainili svoj dom. Rohan se veinom s
astojao od prostranih pa-njaka, poljana i oranica koje su bile ograniene Rekom And
uin na istoku, Planinama Beli Rog na jugu, Ma-glenim Planinama i Sumom Fangorn n
a severu. Bio je podeljen na pet glavnih oblasti: Istoni prevoj, Za-padni prevoj,
Istoni Emnet, Zapadni Emnet i Pustara. Entreka i Snenik su bile glavne pritoke Re
ke Anduin koje su navodnjavale ove zemlje. Ro-hanska prestonica bio je grad Edor
as gde se nalazio Meduseld, Zlatni Dvor kralja. Mada je Edoras bio utvren, nije g
a bilo lako braniti. U ratnim vremenima Rohirimi su traili utoite u velikim tvrava
ma Helmo-vog Ponora i Dunharoua, visoko u Planinama Belog Roga. To se desilo tok
om upada Dunlendinga 2758. i ponovo za vreme Rata za Prsten i odluujue Bitke kod R
ogburga. Po-sle odluujue uloge Rohirima u Bici od Pelenorskih Polja i porazu Gospo
-dara Prstenova, Rohan, zajedno s Ponovno Ujedinjenim Kraljevstvom Gondora i Arn
ora, razvijao se dugo i uspeno i u etvrtom Dobu.
Roherin
Konj Aragorna II, koji je za vreme Rata za Prsten Roherin nosio Ara-gorna u mnog
im bitkama. Rutav, ali snaan i ponosan konj, bio je dar vilenjake princeze Aruene
njenom zaruniku, buduem kralju. Roherin znai "konj gospe". Za vreme Rata sluio je .A
ragorna u Bici od Rog-burga, na Stazama Mrtvih u Bici kod Pelenorskih Polja, i s
ve do one ko-nane kataklizme pred Crnom Kapi-jom Mordora.
Rohirimi
Godine 2510. Treeg Doba Sunca jedna vojska zlatokosih konjanika je dola u Bitku na
Polju Kelebrant da spase razbijenu armiju Gondora od Balkota i orkih hordi. To s
u bili Eo-teodi koje su Ljudi Gondora kasnije nazvali Rohirimi, "Gospodari konja
". Oni su bili Severnjaci koji su nasc-Ijavali Dolove Anduina, a bili su uveni ka
o ratnici i konjanici.
Kralj Eorl Mladi bio je najvie velian od njihovog naroda, jer je prvi ukrotio Mear
e, najplemenitije i najlepe Konje Srednje Zemlje, za koje se govorilo da su potom
ci Na-hara, pastuva Valara Oromea. I, kao to se pria u "Knjizi Kraljeva", upra-vo
je Eorl Mladi doveo svoje ratnike u Bitku od Polja Kelebrant. Po elji Ljudi Gondo
ra, Eorl je stvorio kra-Ijevstvo u pokrajini Kalenardon, ko-joj je ime promenjen
o u Rohan i Mark. A on je postao prvi od kraljeva Rohana koji su tokom pet vekov
a Treeg Doba vladali Markom.
Ali, Rohirimi su esto pozivani u rat, da brane i Gondor i Rohan, jer su se graniil
i s mnogim neprijatelji204
Rohirimi
ma. Rohirimi su bili uvek spremni za bitku i nosili su srebrne pancire i sjajne
oklope. Bili su naoruani kopljima i dugim maevima u koje su bili umetnuti zeleni d
ragulji. Kosa im je bila upletena u dugake zlatne pletenice, a nosili su srebrne
kacige s grivama od konjskih repova koje su se vijorile. Imali su zelene titove s
grbom u obliku zlatnog Sunca i zele-ne barjake ukraene belim Konjem. Tako naoruan
i, jaui pastuve koji su bili beli i sivi, plavooki Rohirimi su nastupali protiv Is
tonjaka, Dun-lendinga, Haradrima, Uruk-haia i Orka.
Na valovitim brdima kraj Belih Planina bili su sagraeni kraljevski dvori Edorasa,
u kojima je bio Me-duseld, odaja za svetkovine rohan-skih kraljeva, s krovom od
zlata. Le-topisi devet kraljeva Marke se nalaze u "Analima Kraljcva i Vladara".
Po-sle Eorla Mladog, kralj kojije stekao najveu slavu bio je Helm ekio-ruki, posle
dnji od Prve Loze Kralje-va. Jer, iako je Rohan u njegovo vreme doiveo nesreu da p
retrpi dunledinko osvajanje, glad i Ijutu studen koji su ga zadesili u Dugoj Zimi
godine 2759, junatvo i snaga ovog kralja bili su tako veliki da je samo njegovo
ime ulivalo strah ne-prijateljima. Jer pria se da je Helm hodao kroz snene meave po
noi kao neki ogromni div. Prikradao se neprijateljima nenaoruan i ubijao ih samo
snagom golih ruku. 1 mada je umro pre no to se Duga Zima zavrila, Dunlendinzi su t
vrdili da je njegova utvara ostala na tom mestu da progoni njih i sve neprijatel
je Ro-hirima mnogo godina iza toga.

Pria o Ratu za Prsten govori kako je Teoden, poslednji od Druge Loze kraljeva, pa
o pod uticaj moi Carobnjaka Sarumana. AIi, uz po-mo Gandalfa, Teoden se otresao te
zaaranosti i poveo svoje ratnike u pobedu u Bitkama od Rogburga i Pe-lenorskih P
olja protiv Mranih Sila. 1 mada je ve bio starac, pria se kako je ubio kralja Harad
a na Pelenor-skim Poljima i kako mu je tu takoe podarena vojnika smrt jer je, zauz
-vrat, i on poginuo od ruke stranog Veca-kralja od Morgula.
Takoje gospodstvo nad Rohirima prelo na sina Teodenove sestre koji se zvao Eomer.
On se ubrajao meu najvee kraljeve Marke, jer je uvrs-tio staro saveznitvo sa Ljudim
a Gondora. Posle Rata za Prsten on je esto izjahivao da smiri narode Is-toka i Ju
ga, a Rohirimi su pobeivali i njihova dcca su ivela u miru u etvrtom Dobu Sunca.
Ipak, u Ratu za Prsten neko drugi od Rohirima je zadobio najveu sla-vu. Bila je t
o Eovina, lepa sestra Eo-merova. Vitka i visoka, bilaje ispunje-na snagom i veta
u korienju ratnih oruja. Kao ratnik Rohana dola je u Bitku od Pelenorskih Polja, i n
ad Teo-denom, palim kraljem, suprotstavila se Vecu-kralju od Morgula. Zatimje uini
la podvig koji u etiri hiljade go-dina uasa ni najmoniji ratnici nisu mogli da ostv
are, jer bilo je predska-zano da Veca-kralja ne moe ubiti ruka oveka. Zato je Eovin
a otkrila da ona nije Covek nego vitez-deva, i svojim maem ubila je Krilatu Zver
koja je bila utvarin pastuv. Zatim je uz pomo Hobita, Merjadoka Brendi-baka, ubil
a i samog Veca-kralja.
205
.Rovanion
Rovanion
Prostrane zemlje izmeu Maglenih Planina i Mora Run su se zvale Rovanion ili "divl
ja zemlja" i obuhva-tale su sve zemlje juno od Sivih Pla-nina, i severno, od Gond
ora i Mor-dora. To je ukljuivalo Mrku umu, Erebor, Lotlorijen, Fangorn, Smee Zemlje
i sve severne dolove Velike Reke Anduin.
Run
Na severoistoku od Mordora i za-padno od Rovaniona leale su pros-trane zemlje Run
a. Tu je bilo Unutranje More Run koje se napajalo vodama Crvene reke i Tekuih Reka. Iz udaljenih ze
malja Runa dolazili su mnogi varvarski narodi da raluju s Dunedainima tokom Drug
og i Treeg Doba Sunca. Run je bio zem-Ija Istonjaka koji su bili pod utica-jem Sau
rona, Gospodara Prstenova. Mnogi od njegovih najveih slugu su regrutovani meu kral
jevima Runa. Do etvrtog Doba Elesar, Kralj Ponovno ^Ujedinjenog Kraljevstva skrio
je mo veine kraljevstava Runa i prisilio ih da sklope trajni mir sa zapadnim zemlj
ama.
206
Ss Ss
Sablasti Mrtvih Barutina
Izmeu ogromnih slapova Velike Reke Anduin i mranih planina Mordora nalazilo se jed
no ogromno sumorno podruje ritova, zvano Mrtve Barutine. Te Barutine su bile strane
i opasne, i u Treem Dobu Sunca bile su zlo i ukleto mes-to. Jer, ispriano je, na k
raju Drugog Doba vodio se jedan silan rat pred Crnom Kapijom na ravnici Dagor-la
d. Nebrojeni ratnici Poslednje Ali-janse Vilenjaka i Ljudi su poginuli na toj ra
vnici, i bezbrojni Orci su takoe pali. 1 tako su Vilenjaci, Ljudi i Orci, kao i m
noge druge sluge Saurona svi sahranjeni na Dagorladu.
Ali, u Treem Dobu Barutine su se proirile na istok i movare su progutale grobove voj
nika. Pojavile su se velike crne lokve i po njima su gmizali opaki stvorovi. U t
im rito-vima bilo je zmija i stvorova koji gmiu; ali nijedna ptica nije po-seivala
te neiste vode. Iz opakog zadaha i mulja ovih lokvi, gde je mnogo ratnika trunul
o, videla su se sablasna svetla. A ta svetla, govorilo se, bila su kao upaljene
svee, i u tim svetlima mogla su se videti lica mrtvih: lica lepa i zla; lica razj
arena i natrula, mrtva; zla orka lica i lica snanih Ljudi i sjajnih Vilenjaka. Da
li su ona bila duhovi mrtvih ili fatamorgane, nije poznato. Te Sablasti Mrtvih Barutina su se pojavljivale u lokvama,
ali nije im se moglo prii. Njihova svetlost je prizivala putnike kao neki daleki
san, i ako bi neko pao pod njihove ini, uao bi u mranu vodu i nestao u jezivim barut

inama. Takva je bila sudbina onih koji su putovali tim putem na istok i onih Ist
onjaka koji su se zvali Kolovosci, koji su u dvadesetom veku tog Doba bili satera
ni duboko u Mrtve Baru-tine posle Bitke od Logora.
Saruman
Istari, arobnjak od Izengarda, Saru-man Beli bio je glavni od Istarija, Reda arobn
jaka, koji su doli u Srednju Zemlju oko hiljadite godine Treeg Doba Sunca. U Neumi
ruim Zemljama on je bio Kurumo, majar-ski duh Aulea Kovaa. Kad se pojavio po prvi
put, nosio je bele halje, imao kosu crnu kao gavranovo krilo i govo-rio je glaso
m u kome je bilo i mu-drosti i lepote. Meu Vilenjacima zvan Kurunir, to znai "ovek o
d umea", lutao je Srednjom Zemljom u nastojanju da savlada Mranog Go-spodara. Ali,
posle izvesnog vremena uzoholio se i poeleo da prigrabi mo za sebe. Godine 2759.
Saruman je uao u Izengard i kulu Ortank, i saz-vao je Orke, Polu-)rke, Uruk-haie
i
207
jadnom poslednjem pokuaju da stekne vlast, nadvladali Hobiti, a za-tim ga ubio nj
egov sopstveni sluga, Grima Crvjezik.
Sauron
Majar, Gospodar Prstenova, nekad majarski duh Aulea Kovaa, Sauron, to znai "omrznut
i" ili "prezreni", postaoje glavni zapovednik Melkora, Mranog Gospodara. U dobima
Sauron
Tmine, dok je Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari d
rali u okovima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Za vreme Ratova Beler
i-janda Sauron je sluio svog gospo-dara sve dok Melkor nije baen u Prazninu na kra
ju Prvog Doba Sunca. Sauron se ponovo pojavio na Sred-njoj Zemlji tokom petog ve
ka Dru-gog Doba kao Anatar, "davalac pok-lona". 1500. godine zaveo je Vilin-kovae
Eregiona i naveo ih da iskuju Prstenove Moi. Zatim je sebe uinio Gospodarem Prste
nova iskovavi Je-dini Prsten. U Ratu Saurona i Vilen-jaka, od 1693. do 1700, Saur
on je opustoio Eregion i samo ga je dola-zak Numenorejaca spreio da uniti Vilenjake
. Sledeih hiljadu i po go-dina Sauron je izgraivao mo Mor-dora i podveo Ljude na is
toku i jugu pod svoju vlast. Najzad su doli Nu-menorejci i zaratili s njim 3262,
a nji-hova snaga bila je tako velika da im se Sauron predao. Premda nije bio u s
tanju da ih porazi u ratu, uspeo je da ih zavede i iskvari. U tome je bio tako u
spean da je prouzrokovao potpuno unitenje Numenora. U toj katak-lizmi uniteno je le
po oblije Sauro-novo. Ali njegov duh je odleteo u Mordor i uz Jedini Prsten on je
sebe pretvorio u Mranog Gospodara -stranog ratnika s crnim oklopom na
Sauron Zli Gospodar Prstenova koji je vladao iz svoje Mracne Kule u Mor-doru. Do
Treeg Doba Sauron je bio samo olienje zla i manifestovao je svoje bie u obliku Oka
bez kapaka ohuenog plamcnom.
209

Semvajz Gemdii
opeenoj crnoj koi, i uasnim, po-mamnim oima. Meutim, ak i ovaj likje uniten na kraju D
ugog Doba, posle Rata s Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi, kadje Jedini Prs
ten iseen s njegove ake. Ipak, poto Je-dini Prsten nije bio uniten, Sauronov duh je
mogao ponovo da vaskrsne. Godine 1000. Treeg Doba on se ote-lovio u obliku jednog
velikog Oka bez kapaka. Ono je bilo kao oko neke ogromne make, ali ispunjeno mr-n
jom, opasano plamenom i okrueno tamom. Skoro dve hiljade godina Sauron se skrivao
u Mrkoj umi i bio poznat samo kao Nekromant od Dol Guldura, dokje istovremeno sl
ao Ut-vare Prstena, Orke i varvarske kra-Ijeve protiv Dunedaina i njihovih savez
nika. Godine 2941. Sauron je ponovo uao u Mordor i poeo da ob-navlja Mranu Kulu. Na
njegovu nesrcu, bilo je to istc godine kad je Jedini Prsten dospeo u vlasnitvo Ho
-bita Bilba Baginsa. Jo kobnije po Saurona, godine 3018, samo mesec dana pre no to
je on zapoeo Rat za Prsten, Frodo Bagins se uputio u Po-tragu Prstena, koja je z
a posledicu imala unitenje Jedinog Prstena u va-trama Planine Usuda. Jo jednom, al
i konano, Sauron je zbrisan i sateran u seni. Nikada vie nije vaskrsnuo njegov duh
.
Semvajz Gemdi
Hobit od Okruga, Semvajs (Semudri) Gemdi je roen 2980. Treeg Doba i postao je batova
n u Torbinom Kraju. Kao verni sluga Bilba, pa onda Froda Baginsa, Sem je putovao

s Nosiocem Prstena u Rivendel, gde je postao lan Druine Prstena. Semvajs je bio
jedini koji je ostao s Nosiocem Prs-tena tokom cele potrage. U mnogim i opasnim
okrajima Sem je Frodu spasao ivot. Najznaajnija od svega bila je Semova borba sa elo
bom, Ve-likom enkom pauka. Koristei Boi-cu Galadrijelinu i Vilin-seivo alac, on je os
lepeo i smrtno ranio udo-vite. Zatim je pomogao svom osla-belom gospodaru da ue u M
ordor i stigne do vatri Planine Usuda, gde je Jedini Prsten konano unitcn. Kad je
Frodo otplovio u Neumirue Zemlje, Semvajs je nasledio Torbin Kraj, i postao je uve
na i potovana linost u Okrugu. Oenio se Rozom Pamukli-jom i bio otac trinaestoro de
ce. Bioje izabran za Gradona^lnika Okruga sedam puta. Posle smrti svoje ene osamde
set druge godine Cetvrtog Doba Semvajs je otplovio u Neumiv rue Zemlje da bi se p
onovo pri-druio svom prijatclju i gospodaru, Frodu Baginsu.
Senko
Meara, Konj od Rohana, Senka najveeg od Meara, "prineva konja" od Rohana u vreme R
ata za Prsten, ukrotio je i jahao bez uzde i sedla Gandalf arobnjak. Nazvan Senko
zbog svog srebrnosivog ogrtaa, bio je jedini konj kojije mogao u trku da prestig
ne sablasne crne Konje i Kri-late Zveri Utvara Prstena. Nosio je Gandalfa arobnja
ka u odbrani gon-dorske Kule i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom Mordora.
Senovite Planine
U istorijama Srednje Zemlje postoje dva planinska venca koja se zovu Senovite Pl
anine. Jedan je bio na
210
Simbelmine
severozapadu Belerijanda u Prvom Dobu Sunca i Vilenjaci su ga zvali Ered Vetrin,
"Planine Senke". One su obrazovale prirodnu odbrambenu granicu oko noldorskog k
raljevstva Hitluma. Drugi venac Senovitih Pla-nina je tako nazvan u Drugom Dobu
i obrazovao je hiljadu miija dugaku granicu zapadnog i junog Mordora. Poznate meu V
ilenjacima kao El'el Duat, "ograda mrane senke", ove planine su obrazovale dve st
rane ve-like planinske potkovice koje su predstavljale glavnu odbranu Mor-dora.
Izgledalo je da se na Senovite Planine Mordora praktino ne-mogue uspeti i imale su
samo dva poznata prolaza, Kirit Gorgor i Kirit Ungol.
Seregon
U drevnom Belerijandu postojalo je nckadjcdno stenovito brdo po imenu Amon Rud,
"golo brdo", u kome su bile useene peine poslednjih od Sitnih Patuljaka. Na tom br
du nita mje raslo, osim otporne biljke Sere-gon. Na vilenjakom, ovo ime znai "krvav
i kamen", jer kadje ova biljka u cvatu zbog njenih tamnocrvenih cve-tova kamenit
i vrh izgleda kao da je pokriven krvlju. Ova vizija se poka-zala kao proroanska,
jer su odmet-nici Turina Turambara pobijeni na ovom vrhu, a poslednji od Sitnih
Patuljaka usmreni u peinama pod njim.
Severnjaci
U Treem Dobu Sunca mnogi Ljudi koji su bili potomci Edaina iz Prvog Doba naseljav
ali su severne Dolove Anduina. Ti Ljudi su bili od mnogih
plemena i kraljevstava, i zvali su se Severnjaci Rovaniona. Mada ovim Severnjaci
ma nije vladao nijedanje-dini gospodar, oni su bili stalni nepri-jatelji Saurona
i svih njegovih slugu. Jer irom Rovaniona ovi ponosni Ljudi su se esto borili sa
Orcima, Istonjacima i Vukovima Mranog Gospodara, i ponekad su se ak odvaavali da pov
edu bitku s velikim i drevnim Zmajevima koji su izlazili iz Severne Pustare. Ti
Severnjaci su ostali u Rovanionu mnogo vekova i nisu podlegli zloj moi Saurona. U
istorijama koje se odnose na posled-nje vekove Treeg Doba Sunca su za-beleena ime
na nekih od ovih snanih i plemenitih Ijudi: Beorninzi i Sumski Ijudi od Mrke Sume
; Jezer-ski Ljudi od Ezgarota; Bardinzi od Dola; i, moda najmoniji, nadaleko uveni
Eotedi, od kojih su poticali Rohirimi, Jahai Markc. Svc su to bili snani i plemeni
ti Ljudi i, u Ratu za Prsten, Severnjaci su se pokazali kao pravi saveznici Dune
daina, na-padajui privrenike Saurona na boj-nom polju, po umama i u planin-skim pro
lazima.
Od jedanaestog veka Treeg Doba Severnjaci su bili saveznici Gondorana u borbi pro
tiv isto-njakih osvajaa. Mnogi su pristupili vojsci Gondora i njihove sudbine od to
g vremena su pratile usud gondor-skih kraljeva.
Simbelmine

Kraj Edorasa, Zlatnog Dvora kra-Ijeva Marke, leale su velike humke, grobovi kralj
eva koji su poslednjih pet stotina godina Treeg Doba Sunca vladali Rohanom. Pred
kraj
211
Sindari
Treeg Doba grobovi su bili postav-Ijeni u dva reda: jedan niz od devet grobova za
one od Prve Loze; drugi od osam za one od Druge Loze. Na tim grobovima, kao sve
tlucavi sneg, rasli su beli cvetovi zvani Simbelmi-ne, to je u uobiajenom govoru L
judi glasilo "Venost", a m&u Vile-njacima bio je poznat kao Uilos. Oni su cvetali
u svim godinjim dobima, kao sjajne oi Vilenjaka, blistajui uvek zvezdanom svetlou.
Simbelmine su bili najbelji i naj-gue na grobu Helma ekiorukog, devetog kralja Prve
Loze, koji je za vreme Opsade Rogburga odlazio sam meu nepnjatelje, Dunlendinge.
1 Simbelmine podsea te neprijatelje na njega, najeeg kralja Marke. Za vreme gladi Op
ake Zime Helm ekioruki se oglaavao svojim mo-nim rogom i kao sneni div lovio svoje nc
prijatelje i ubijao ih. 1 mada jc u to vreme poginuo, govorilo se da nje-gova ut
vara i dalje hodi tom zemljom, i da se njegov rog moe uti u Helmo-vom Ponoru.
Sindari
Kako su Sivi Vilenjaci, koji se zovu Sindari, postali odvojena rasa, ispri-poved
ano je u prii o Putovanju Vile-njaka. Na poetku, oni su bili od Tri Roda, Teleri,
a njihov kralj bio je Uzvieni Kralj svih Telera. U tim prvim godinama on se zvao
Elve Sin-golo i bio je najvii od svih Vilenjaka. Kosa mu je bila srebrna i njega
je jedinog od Telerija (s noldorskim Gospodarem Finveom i vanjarskim gospodarem
Ingveom) Orome, Ko-njanik Valara, odveo u Neumirue Zemlje da doive Svetlost Drvea
Valara. Kad je Elve Singolo vraen svom narodu da im ispria ta eka Vilenjake u Neumir
uim Zemljama, niko nije vie od njega bio eljan da dosegne Svetlost. Teleri su bili
najvea vojska koja je ila na Zapad, a poto su bili mnogobrojni, uvek su bili posled
nji i zaostajali na tom dugom putu. Mnogi od Telera su bili izgubljeni na Putova
nju, ali Elve ihje uvek pourivao da nastave, sve dok najzad nisu stigli u Belerij
and, s one strane Plavih Planina. U Belerijandu su se na neko vreme ulogorili bl
izu Reke Gelion, u jednoj umi. Na tom mestu, prema predanju Vilenjaka, Elve Singo
lo je uao u umu Nan El-mot i bio zaaran inima bezvreme-nosti. Njegov narod je tragao
za njim, ali kako su godine proticale mnogi su izgubili nadu i predali su kralj
evsku vlast Olveu, njegovom bratu, produivi su svoje Putovanje na Zapad. Ali mnogi
drugi nisu hteli drugog kralja i nisu hteli da napuste to mesto. Tako su ti Iju
di ostali u Belerijandu, sebe nazvali Eglat, "naputeni", i odonda su bili odeljen
i od roda Telera.
Konano, Eglati su bili na-graeni, jer se Elve Singolo vratio iz Sume Nan Elmot, al
i velika promena koja se u njemu dogodila zapanjilaje njegov narod. S njim je doa
o i izvor njegove zaaranosti, Melijana Maja, Elveova kraljica i ena. Svetlost njenog lica bila je blistava i arobna, i Eglati su je oboavali i plakali od ra-dosti
zbog povratka svog kralja.
Kralj je bio promenjen i na drugi nain, jer vie nije elco da ide na za-pad, ve je ele
o da ostane u umi Belerijanda, da okupi oko sebe svoj
212
Sindari
narod i osnuje tu kraljevstvo. Svet-lost na licu Meijaninom je za njega bila sja
jnija od svetlosti Drvea. Tako je stvoreno novo kraljevstvo; njegovi stanovnici s
e vie nisu zvali Eglat, ve Sindar, "Sivi Vilenjaci" i Vilenjaci Sumraka.
U Dobima Zvezda Sindari su postali najvei od vilenjakih naroda u Smrtnim Zemljama
i pripadale su im sve zemlje Belerijanda. Oni su pronali ostatke Telera, zvanih F
a-latrimi, koji su iveli kraj mora, i ti su Ijudi, pod gospodarem Kirdanom, poelel
i dobrodolicu svom kralju koji se vratio i zakleli mu se na ver-nost. Takoje bilo
i sa ostatkom Nan-dora koji su stigli u Belerijand (i kasnije prozvani Zeleni V
ilenjaci ili Laikvendi); ti Ijudi su takoe prihva-tili Elvea za svog kralja. S vr
emenom se meu Sindarima pojavio jedan novi vilenjaki jezik, i na tom sindar-inskom
jeziku njihov kralj se vie nije zvao Elve Singolo nego Elu Tingol, "Kralj Sivi og
rta".
U Dobima Zvezdane Svetlosti, pria se, jedan udan narod, koji je sebe nazivao Kazad
, izaao je iz Plavih Planina; Vilenjaci su ih na-zivali Naugrim, ili "zakrljali na

rod". Bili su to Patuljci, koji su doli u miru da trguju s Vilenjacima Belerijand

a. Veliki procvat i blagostanje doivlja-vala su ova dva naroda ijedni od dru-gih
su nauili mnoge vetine i zanate. Uz pomo Patuljaka sagraen je najvei vilenjaki grad Sr
ednje Zem-Ije zvani Menegrot "Hiljadu Peina". Mada je to bio grad u planini, opis
i-van je kao bukova uma u kojoj su si-jale zlatne svetiljke, pevale ptice, tu-mar
ale zveri i tekle vode u srebrnim
vodoskocima. Tu i po umama oko Menegrota bilo je uvek svetlosti, jer je ovo sinda
rsko kraljevstvo bilo svemono, poto su njime vladali zdrueni Vilenjak i Maja. Iz br
aka Elua Tingola i Melijane rodila se ki koja se zvala Lutijena, a prie kau daje on
a bila najlepe stvorenje koje je ikad dolo na Svet.
Ali Godine mira pod Zvezdama su se bliile kraju; u Vaiinoru je izbio rat i Drvee V
alaraje uniteno. Meli-jana je, meutim, bila mudra kralji-ca, obdarena proroanskom m
oi, i odluila je da skloni Sindare od zla koje e zadesiti zemlju oko njih. Ona je b
acila mone ini i istkala aroliju u Velikoj umi Dorijat oko Mene-grota, tako da je si
ndarsko carstvo postalo skriveno kraljevstvo. Ta aro-lija bila je jaa od visokih z
idina ma koje citadele i nazvanaje Prsten Me-lijanin, i nikakvo zlo nije moglo d
a razbije te ini spolja, i bilo bi izgub-Ijeno pre no to bi uspelo da ue.
Tako, iako su Noldori, gonei Morgota, izali iz Neumiruih Zema-Ija a u Belerijandu j
e besneo Rat za Dragulje, Sindari uglavnom nisu bili u opasnosti. A nisu hteli n
i da imaju nikakva posla s tim Rodoubicama niti da im pomau, jer su uli za nol-dor
ska dela u Neumiruim Zemlja-ma i kako su Noldori pobiii njihovu brau i ukrali brod
ove Telera u Alkvalondeu.
Ali, kako je ispriano u pripovesti o Lutijeni i Berenu, veliko zlo se neoekivano p
ojavilo u samom kra-Ijevstvu. Jer od rase Ljudi jedan po imenu Beren je doao k Ti
ngolu i za-traio ruku Lutijeninu. Tingol je gle-dao na smrtnike s prezrenjem i bi
o je
213
Sirion
u iskuenju da ga usmrti, ali je, pre nego da ga ubije, postavio Berenu nemogui zad
atak. Kao cenu za ne-vestu Beren je trebalo da isee Sil-maril iz Morgotove Gvozde
ne Krune i da ga donese Tingolu. Bila je to Po-traga za Silmarilom koja je donel
a tako mnogo zla Sindarima. Ta Po-traga je uvukla Sindare u Kob Noldora i prokle
tstvo koje je lealo
na Silmarilima.
Uinivi neverovatan podvig, Beren je, uz pomo Lutijene i Vuja-ka Huana, ostvario ovaj
zadatak, ali je izazvao bes ne samo Morgota, ve i Patuljaka i Noldora. Jer, u udn
ji za Silmarilom, Patuljci koji su iveli u Skrivenom Kraljevstvu i koji su radili
za Tingola, tad su ga (u udnji za Sil-marilom) ubili i ukrali dragulj. Meutim, ni
su uspeli da pobegnu i sami su ubijeni. Posle Tingolove smrti Mclijana je velom
tugc skrila svoju mo i, plaui, zauvek napus-tila Srednju Zemlju. U tom trenutku prs
ten zaaranosti je spao sa Skrive-nog Kraljevstva u Dorijatu.
Sada, kad nikakva prepreka nije vie branila Menegrot, Patuljci Bele-gosta i Noldo
ri, sinovi Feanora, doli su u tvravu Menegrot i opustoilije. Tako je ovo veliko kra
ljevstvo zauvek nestalo, mada je nekoliko njegovih velikaa preivelo.
U Drugom Dobu Sunca neki od ovih sindarskih velikaa, s mnogima od Noldora, otplov
ili su brodovima do Tol Ereseje i podigli grad i luku Avalone. Ali bilo je drugi
h sindar-skih velikaa koji su se zadrali u onome to je ostalo od Belerijanda i zval
o se Lindon. Kako su godine pro-ticale, neki od sinova sindarskih velikaa su naputali Lindon i odlazili u zemlje s one strane Maglenih Plani-na gde su
stvarali nova kraljevstva meu Sumskim Vilenjacima. Dvojica od najuvenijih su bili
Tranduil, koji je otiao u Zelenumu Veliku i tu us-lanovio Sumsko Kraljevstvo, i K
ele-born, roak Tingolov, koji je sa noldorskom princezom Galadrije-lom osnovao kr
aljevstvo Lotlorijen, Zlatnu Sumu. Zatim su se, takoe, neki sindarski velikai nast
anili u Rivendelu s Elrondom i u Sivim Lu-kama s Kirdanom Brodograditeljem. U Ra
tu za Prsten najuveniji Vile-njak bio je Legolas, sin Tranduilov. Legolas je bio
jedan od devetorice junaka Druine Prstena i posle Rata za Prsten osnovao je posle
dnje um-sko vilin-naselje u lepoj, svetloj umi Itilijen u Gondoru.
Konano, u etvrtom Dobu Sun-ca sve moi Eldara su blcdelc i nesta-jale iz Sveta, i s

drugim Vilenjacima poslednji od Sindara su otplovili iz Sivih Luka u Neumirue Zem

lje.
Sirion
Najvaniji reni sistem u Belerijandu bio je sliv reke Sirion, ija delta se uli-vala
u Zaliv Balar. Siron i njegove mnogobrojne pritoke su navodnjavali ceo sredinji B
elerijand, juno od Planina Senki i Planina Uasa. Nje-gove glavne pritoke su bile N
arog i Ginglit u kraljevstvu Nargotrond, i Aros, Kelon, Ezgalduin, Mindeb, Tei-g
lin i Maduin u Dorijatu. Na najsev-ernijem delu njegovog toka nalazilo se vano ut
vreno ostrvo Tol Siiion koje je branilo Sirionov Prolaz. Jedan kameni most je pre
moavao njenu pritoku, Ezgalduin u centralnom Do214
Sive Luke
rijatu i ulazio u Hiljadu Peina Mene-grota, onaj udesni skriveni grad Sivih Vilenj
aka, dok su kanjoni i peine pritoke Naroga bile mesto gde su noldorski Vilenjaci
Finroda podi-gli svoj grad Nargotrond. Za Sirion se verovalo daje nastao u zbrci
i sukobu Rata Sila na kraju Prvog Doba Zvezda, kad su Valari razorili Utum-no.
Uniten je na kraju Prvog Doba Sunca i Rata Besnih kad su Valari i Eldari razorili
Angband i ceo Beleri-jand potonuo u more.
Sitni Patuljci
Prie o Vilenjacima u Prvom Dobu Sunca kazuju o ostatku jednog izgna-nog naroda Pa
tuljaka koji je iveo u zemlji Belerijand mnogo pre dolaska Vilenjaka. To su bili
Sitni Patuljci i oni su naseljavali umovitu zemlju oko Reke Narog i izdubili dvor
e Amon Ruda i Nukkizdina (kojije ka-snije postao vilenjako kraljevstvo Nargotrond
). Ali, kada su sindarski Vilenjaci stigli u oblinju zemlju Do-rijat, ne znajui ka
kva su to bia, lovili su ih radi zabave. S vremenom su nauili da nisu nita drugo do
uma-njeni patuljaki narod koji je postao otuen od drugih Patuljaka zbog ne-kog zl
og dela uinjenog mnogo pre tog vremena u zemlji islono od Pla-vih Planina. Tako su
Sindari prestali da progone ovu nesrenu rasu, koju su nazvali Noigit Nibin.
Ali, ovi Ijudi su u Belerijandu izu-mirali. Poto nisu imali nikakvih saveznika u
zaraenoj zemlji, uli su u istorije Vilenjaka u priama o Turi-nu. Do tog vremena Sit
nih Patuljaka biloje samo tri: njihovgospodar, koji se zvao Mim, i dvojica njego
vih sinova, Ibun i Kim. U "Prii o Bolu" se pripoveda kakoje Mim odveo Turina Turambara
i njegove pristae u drevne patuljake iskopine Amon Ruda, gde su nali zaklon. Ali, k
asnije su Mima zarobili Orci i on je spasao svoj ivot odajui Turina i nje-govu ban
du. Tako su Orci iznenada napali i pobili te odmetnike. Mim je zaludu stekao slo
bodu, jer su oba njegova sina stradala i, mada je on poiveo jo da sakupi veliku Zm
a-jevu riznicu blaga koju je Glaurung ostavio za sobom u razruenom Nar-gotrondu,
desilo se da je Turinov otac, ratnik po imenu Hurin, doao do Mimovih vrata. Jedni
m udarcem Hurin je ubio Mima da bi se osvetio, i tako je okonao ivot ovog Sitnog P
atuljka, poslednjeg koji je iveo u Krugovima Sveta.
Sive Luke
Poslednja od luka Vilenjaka na Srednjoj Zemlji bio je grad i pris-tanite poznato
kao Sive Luke, posed Falatrima Kralja Kirdana. Na vile-njakom zvane Mitlond, Sive
Luke su bile naseljene i podignute na poetku Drugog Doba Sunca, na gornjim potez
ima Zaliva Lune i na uu reke Luna. Tokom dva veka to je bilo glavno pristanite Vile
njaka Srednje Zemlje, i iz te luke svi veliki i valjani iz te rase koji su preive
li su-kobe na Srednjoj Zemlji su na Kir-danovim arobnim belim brodovima otplovili
u Neumirue Zemlje. U etvrtom Dobu mnogi od onih koji su se ubrajali meu junake Rat
a za Prsten su se takoe uputili na to ve-liko putovanje na zapad, sve dok konano i
sam Kirdan, s poslednjima
215
Sive Planine
od Eldara Srednje Zemlje, nije pove-zao poslednji vilinski brod iz Sivih Luka iz
van krugova sveta u Neu-mirue Zemlje besmrtnih.
Sive Planine
Odmah na severu od velike Mrke ume nalazio se venac planina koji se prostirao s i
stoka na zapad i obelea-vao severnu granicu Rovaniona. Naj-severniji izvor Anduin
a, Velike Reke, bile su Sive Planine, koje se na vilenjakom zovu Ered Mitrin. Od

godine dve hiljadite Treeg Doba to je bilo utoite i dom Patuljaka Duri-nove Loze. O
vde su oni postali veoma bogati zbog ogromnih koliina zlata koje su nalazili, i t
okom pet vekova napredovali su i iveli u blagostanju. U dvadeset estom veku glas o
bogat-stvu koje se nalazilo u Sivim Plani-nama dospeo je do uiju Hladnih Zmajeva
, i oni su krenuli u napad bez milosti. Mada su se Patuljci srano branili, nadvla
dani su, i zlatom bo-gate Sive Planine su potpuno pre-putene Hladnim Zmajevima.
Sivi Vilenjaci
Od svih Umanjara, Vilenjaka s Putovanja koji nikad nisu videli Svet-lost Drvea, n
ajmoniji su bili Sin-dari, "Sivi Vilenjaci". Tim Ijudima je vladao jedan koji je
video Svetlost a titila ih je jedna koja je bila pomonica Silama koje su nainile Dr
vee. Kralj Sivih Vilenjaka bio je. Elve Singolo, na jeziku Sivih Vile-njaka Elu T
ingol, "Kralj Sivi Ogrta". Tingol je bio najvii od svih Vile-njaka i kosa mu je bi
la srebrna. Nje-gova kraljica bila je Melijana Maja, i mnogo Doba pre no to se po
javilo
Sunce ovo dvoje su stvorili kra-Ijevstvo u umi Dorijat, i u njemu sagradili grad
po imenu Menegrot. Dokje Melijana bila kraljica i Tingol bio iv, Sindari su bili
napredan i srean narod. Ali kad je Tingol uvu-en u Rat Dragulja i izgubio ivot, a nj
egova kraljica otila, ini su razbi-jene i slabile, isto kao i narod.
Skata Crv
Zmaj od Sivih Planina. Skata Crv je bio Zmaj koji je u drugom mileniju-mu Treeg D
oba Sunca poveo svoje leglo Hladnih Zmajeva u zlatom bo-gato kraljevstvo Patulja
ka u Sivim Planinama. Tu je pobio Patuljke i oteo njihove zalihe zlata. Konanoje
Princ Fram, sin Frugmara od Eote-oda, doao u Sive Planine, ubio Ska-tu Crva i pri
svojio njegovu riznicu.
Skookor
Ent od ume Fangorn, Skookor je bio jedan od tri najstarija iva Enta, ili "Pastira D
rvea", koja su i dalje ivela u vreme Rata za Prsten. Skookora su Vilenjaci zvali Fl
adrif, a naizgled je najsliniji bio drvetu breze. U vreme kad se Saruman uzdigao
do moi, Skookor je iveo tik na zapadu od Izengarda, gde su ga napali i ranili Orci.
Onje pobegao u najvia brda Fangorn ume i ostao tu, odbivi da side odatle ak i za vr
eme Mara Enta na Izengard.
Slepi mievi
Od mnogih bia koja je Melkor Mrani Gospodar odgajao u tmini, jedno je bilo Slepi m
i koji sie krv. Nijedna pria ne govori o tome da li su Slepi mievi nastali od ptice
ili
216
Sneni Ijudi
zveri, ali su oduvek bili poznati kao sluge zla. Pohlepa i navike Slepih mieva mn
ogo su odgovarale zlim ci-Ijevima, i prie govore kako su ak i najmonije Melkorove s
luge koris-tile oblicje Slepog mia kad je ustre-balo. Takvoje oblije bilo Turingve
til Vampira, "ene tajanstvene senke", a i sam Sauron se, beei posle pada Tol-in-Gau
rota, pretvorio u velikog Slepog mia s ogromnim krilima. Pria o Hobitima takoe prip
oveda kako su, u Bici Pet Vojski u Treem Dobu Sunca, crni olujni oblaci Sle-pih m
ieva nastupali u otvorenom boju, s legijama Orka i Vukova, da bi se borili protiv
Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka.
Smaug Zlatni
Zmaj od Erebora, Smaug je bio najvei Zmaj Treeg Doba. Divovski zlatnouti Vatreni zm
aj imao je ogromna krila kao u slepog mia i omota od neprobojnih gvozdenih krljuti.
Njegov jedini ranjivi deo -trbuh bio je zatien prslukom od dragulja koji su posta
li usaeni tu vekovnim leanjem na riznicama na-kita. Mada muje poreklo nepoznato, z
na se da je iveo u Sivim Planinama pre no to je 2770. godine doao u Erebor. Tuje pa
lio i pustoio Dol pre ulaska u Kraljevstvo pod Planinom, gde je pobio ili oterao
Patuljke. Dva veka je zadovoljno leao na svojoj hrpi blaga u Ereboru. Onda, 2941.
dreme mu je poremeen kad su mu Turin i Druina ukrali deo zlata. U besu je napao Je
zerske Ljude Ezga-rota, i ubijen je crnom strelom Barda Lukonosca koja je probil
a jedino mesto na njegovom trbuhu koje nije
bilo pokriveno njegovim oklopom od dragulja.
Snaga

Meu onim opakim stvorovima, koja se u istorijama Srednje Zemlje nazi-vaju Orci, b
ilo je mnogo nakota, a za svaki je izgledalo da je stvoren da bi odgovarao nekom
posebnom zlu. Najea pasmina bila je ona koja se u Crnom Govoru zvala Snaga, to znai
"robovi". Orci, stvorenja ispu-njena mrnjom, prezirali su i same sebe, jer su bil
i rasa robova i roblje Mranim Silama koje su njima upravljale. Snaga je izgleda t
akoe bilo i ime jednog odreenog Orka od Kirit Ungola. Taj Orkje biojedan od orkih s
traara Kule Paukovog Pro-laza koji su se borili pod svojim za-povednikom, Uruk-ha
iem agratom, protiv morgulskih Orka oko pancir-nog ogrtaa od Mitrila Foroda Bag-in
sa. On je preiveo ovu bitku, ali samo da bi poginuo slomivi vrat za vreme borbe sa
Semvajsom Gem-dijem.
Snena griva
Meara, Konj od Rohana, za vreme Rata za Prsten Snena griva bio je drebac Teodena,
Kraja Rohana. Nosio je svog gospodara u bici od Rogburga. U Bici od Pelenorskih
Polja obojicuje ubio Vetac-kralj.
Sneni Ijudi
U severnoj zemlji Forohel, u Treem Dobu Sunca, iveo je jedan primiti-van narod koj
i je vodio poreklo od drevnih Forodvaita. Na sindarin-skom, to su bili Losoti, a
li u za-jednikom zapadnom jeziku zvali su
217
Sprudovi humki
se Sneni Ljudi od Forohela. Oni nisu bili snaan narod i odabrali su da ive na obali
jednog velikog ledenog zaliva da bi bili van domaaja vie ratniki nastrojenog narod
a Juga. Bili su oprezan narod, ali upueni u oso-benosti i udi snega i leda, sposob
ni da izdre surove uslove u pustarama. Lovili su tamo gde drugi Ijudi ne bi mogli
da nau nikakvu divlja; gradili su tople kue od snega tamo gde bi drugi nastradali
od strane zime, i putovali su brzo preko leda klizalj-kama od kosti i sankama tam
o gde bi se drugi spoticali i uopte ne bi mogli da produ. Zaista su bili neprikos
no-veni gospodari te ledene zemlje koju su izabrali.
Sprudovi humki
Sprudovito zemljite istono od Ok-ruga i Stare ume zvalo se Sprudovi Humki, zbog vel
ikih grobnih humki tu podignutih. Tokom Treeg Doba mnogi su ih smatrali za najsta
rije groblje Ljudi u Srednjoj Zsmlji i Dunedaini Arnora su ih potovali. Nije bilo
drvea ni vode na tim spru-dovima, samo je trava pokrivala brda u obliku kupola k
oja su bila okrue-na i ovenana kamenim monolitima. Za vreme ratova s Vecem-kraljem
od Angmara poslednji od Dune-daina Kardolana nali su neko vreme utoite meu humkama.
Meutim, do 1636. humke su postale mesto gde su se pojavljivali zli dusi po imenu
Stvorenja Humki, demoni slani iz kraljevstva Veca-kralja Angmara da uine to je mogue
vie zla. Te ne-upokojene due su nainile od Spru-dova Humki mesto strave i uasa. U t
akvu ukletu zemlju, 3018. godine
Smaug Zlatni Veliki zlatni krilati Zmaj od Erebora kojije bljuvao vatm. Godine 2
941. TreegDoba Smauga su uznemirili Torin i Druina, a ubio ga junak Bard Lukonosac
.
Treeg Doba, doao je Frodo Bagins, Nosilac Prstena. Da se nije umeao udni umski duh To
m Bombadil, pustolovnom Hobitu bi zla stvorenja Sprudova Huaiki sigurno oduzela i
vot, i Potraga Prstena bi se rano zavrila.
Srednja Zemlja
Veliki kontinent Srednja Zemlja je prvi put uoblien u najstarijim dani-ma Sveta A
rde. On je leao na istoku od onog drugog velikog kontinenta, Amana, koji je najee na
zivan Neumirue Zemlje, i koji je bio od-vojen od Srednje Zemlje Belegairom, Velikim Morem. Na kraju Dru-gog Doba Sunca, meutim, kad je Numenor razoren,
Neumirue Zem-Ije su otrgnute iz Krugova Sveta. Srednja Zemlja, smrtne zemlje su o
s-tale, mada umnogome izmenjene, i nastavile su da se menjaju tokom doba. Od Sre
dnje Zemlje su se ko-nano razvile Evropa, Azija, Afrika.
Sturi
Jedini od tri hobitske loze, oni koji se nazivaju Sturi, poznavali su vetine plov
idbe, pecanja i plivanja. Bili su zaljubljenici u ravne rene predele i najvie su s
e druili s Ljudima. Har-futi su Sture smatrali nastranim narodom. Poslednji od Ho
bita koji su se naselili u Okrugu, Sturi su Har-futima izgledali muevno i liili na
Ljude, jer su bili tei i krupniji od drugih rodova i, za razliku od drugih Hobit

a, mogli su da putaju brade.

Stvorenja Humki
Zapadno od Brendivinske Reke, iza Stare ume nalazili su se Sprudovi Humki, najsta
rije groblje Ljudi u Srednjoj Zemlji. Tu nije bilo drvea ni vode, samo trave i bu
senja koji su pokrivali brda u obliku kupola koja su bila ovenana monolitima i ve
-likim prstenovima od kamena belog kao kost. Ta brda su bila grobne humke podign
ute u Prvom Dobu Sunca za Kraljeve Ljudi. Tokom mnogih Doba Sprudovi humki su bi
li sveti i potovani, sve dok iz Vetijeg kraljevstva Angmar mnoge strane i muene due ni
su pobegle preko Srednje Zemlje, nastojei da se sakriju od prodirue svetlosti Sun-c
a. Demoni ija su tela bila unitena traili su druga tela u kojima bi mogli da obitav
aju njihovi zli dusi. 1 tako su Sprudovi Humki postale ukleto i uasno mesto. Ti d
emoni su postali
218
219
Aule
koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i ba-cio j
e u kazane kipue vode i oslobo-dio njenu istinsku mo. Miomiris vonjaka, hladnoa plan
inskog snega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mrane sobe gde su leale rtve
za-trovanih rana i crne magijc, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oi-vevi i pod
mladivi se, a dugaak trans koji ih je drao pod svojim uti-cajem se prekinuo pre no t
o je sti-gao da ih dovede do nesrene smrti.
Tako su Atelas Ljudi nazvali Kra-Ijolist, "list kraljeva", a to to ga je upotrebi
o jedan istinski kralj Nume-nora bio je znak da e uskoro doi kraj najveem zlu, Mord
oru, koji je bio pretnja svima koji su naseljavali Srednju Zemlju.
Aule
Valar zvani "Kova", ali takoe zvan Tvorac Planina, jer Aule je uinio vie od svih Val
ara u Oblikovanju Arde. Onje nainio Svetiljke Valara i iskovao barke koje dre Sunc
e i Me-sec. Aule je majstor svih zanata i izu-mitelj svih metala i dragog kamenj
a. Meu Patuljcima je poznat kao Ma-hal, to znai "Tvorac", jer je on bio taj koji je
zaeo i oblikovao njihovu rasu iz zemlje i kamena, koji je nauio noldorske Vilenja
ke pravlje-nju dragulja i klesanju kamena. Kue Auleove se nalaze u centralnom Val
i-noru. Njegova supruga je Javana Plodonosna.
Avalone
Pristanite i grad telerskih Morskih Vilenjaka na Samotnom Ostrvu Tol Ereseji u Za
livu Eldamar. Tu su
tokom Treeg Doba Zvezda Teleri prvo nauili da grade brodove i iz tog pristanita su
isplovili najzad do obala Eldamara u Neumiruim Zemljama. Za vreme Drugog Doba Sun
ca iz svetiljkama obasjanih ke-jova Avalonea Morski Vilenjaci su najee plovili do z
emlje Numenor sa svojim mnogobrojnim darovima i blagoslovima koji su tako obogat
ili ivote smrtnika tog blagoslovenog kraljevstva. Tvrdilo se da je sa najvieg vrha
Numenora otro oko moglo da vidi blistave svetlosti tog grada i golemi beli toran
j u njego-vom sreditu.
Avari
U Vreme Buenja svi Vilenjaci su iveli na istoku Srednje Zemlje pok-raj Orokarnija,
Planina Istoka, na obali Helkara, Unutranjeg Mora. Ali s vrcmenom su stigli pozi
vi Va-lara i svi Vilenjaci su morali da naine izbor izmeu zvezdane svet-losti i ob
eanja zemlje vene svet-losti. Oni koji su izabraliveno svetlo i krenuli na Veliko P
utovanje naz-vani su Eldari, dok su oni koji su os-tali nazvani Avari, "nevoljni
".
Avari su postali manje moan narod, jer je njihova zemlja postala varvarska, s Mran
im Silama i zlim rasama, i tako su se Vilenjaci krili i nestajali. Oni su postaj
ali kao seni i duhovi koje smrtne oi nisu mogle da opaze. iveli su uvek blizu umovi
tih predela, nisu gradili gradove i nisu imali kraljeve. Kasnije, u godinama Sun
ca, Avari su nazvani umski Vilenjaci i neki od njih su odlutali na zapad ukljuivi s
e u velike dogaaje svoje eldarske sabrae pod kojima su
22
Azog

napredovali i jaali neko vreme pre no to su ponovo iileli.

Avatar
Juni deo kontinenta Aman u Neu-miruim Zemljama koji je leao izmeu Pelori Planina i M
ora. Ava-tar znai "senke", jer to je zaisla bio mraan, hladan pustinjski predeo. U
toj zemlji senki ivela je Ungolijant, Veliki Pauk, dok je nije pozvao zli Melkor
i ona izala i unitila Drvee Vaiara.
Azagal
Patuljaki kralj Belegosta. Tokom Doba Zvezdane svetlosti i Prvog Do-ba Sunca kral
jevstvo Kralja Azagala u Plavim Planinama Belerijanda biloje uveno po kovanju naj
finijih seiva od elika i najboljeg patuljakog oklopa-pancira koji je svet ikada vid
eo. To oruzje jc stavljeno na probu za vrcme strane Bitke Nebrojenih Suza kada su
jedino Azagalovi Patuljci mogli da izdre oganj vatre Zmajeva. Samo hrabrost i sn
aga Kralja Azagala nate-rala je Zmajeve da se povuku. Jer iako gaje to kotalo ivot
a, Azagalje maem probo duboko trbuh Glau-runga, Oca Zmajeva, i prisilio ga da se
povue sa bojnog polja.
Azanulbizar
Nekad svetli prolaz kojije vodio kroz kapije Kazad-duma napolje zvao se
Azanulbizar. Od razaranja Patulja-kog kraljevstva, u rukama Balroga, prolaz je, z
ajedno sa kraljevstvom (kasnije nazvanim Morija), pretrpeo mnoga zla. Nekad lep
i svet, bioje iz-vor Srebropute Reke i u njemu je bilo Jezece Ogledalo, jezero v
izije i proroanstva. Pred kraj Treeg Doba Sunca to je bilo mrano i pretee mc-sto koj
em su vladale zle sile, a godine 2799. poprite konanog krvavog su-koba u Ratu Patu
ljaka i Orka. Od Ljudi zvano Dimril Dol, do doba Druine Prstena postala je to pus
to-poljina, tampon izmeu Morije i Zlatne ume Lotlorijen. Druina Prstena putovala je
kroz Azanulbizar na svom putu do Vilinskog utoita u umi Lotlorijen.
Azog
Orki kralj Morije. Azog je vladao hordama unutar starog patuljakog kraljevstva Mor
ije. Bio je posebno veliki i omraen Ork, mogue jedan od Uruk-haja, rase vojnikih Or
ka. On je bio odgovoran za ubistvo i sakaenje patuljakog kralja Trora 2790. godine
Treeg Doba. Azogovo ubistvo Trora je dovelo do krvavog rata Paluljaka i Orka, i
2799. do konanog boja Bitke od Azanul-bizara u kome su Orci satrti. Da bi se osve
tio za sakaenje Trora, Dain Gvozdenstopa je Azogu odrubio glavu, kojaje nabijena
na kolac.
23
Seloba
Stvorenja Humki, Neupokojeni, koji su oivljavali kosti i draguljima ukraene oklope
drevnih Kraljeva Ljudi koji su iveli u toj zemlji u Prvom Dobu Sunca.
Stvorenja Humki su bila od ma-terije tmine koja je mogla da ue u oko, srce i um i
li da slomi volju. Oni su menjali oblije i mogli su da se presele iz jednog lika
u drugi i oiv-Ijavaju koji god ivi lik ele. Najee je Stvorenje Humke nasrtalo na neo-p
reznog putnika u vidu mrane ut-vare ije su oi bile sjajne i hladne. Glas ove spodob
e bioje istovremeno straan i hipnotiui; dodir njene ruke kostura bio je leden, a st
ezala je kao gvozdene eljusti zamke. Kad bi je jednom zaarao Neupokojeni, rtva nije
vie imala svoju volju. Na taj nain, Stvorenja Humki su dov-laila ive u grobove na s
prudovima. Turoban hor muenih dua mogao s'e uti u Humci dok bi, u zelenkastom polus
vetlu, Stvorenje Humki po-lagalo svoju rtvu na kameni oltar i vezivalo je zlatnim
lancima. Ono ju je ogrtalo bledim platnom i prekri-valo dragocenim nakitom drev
nog pokojnika i potom joj okonavalo ivot rtvenim maem.
U tami su bili moni duhovi; mo-gli su se drati na odstojanju samo arolijom mone. baj
alice. Mogh su da budu uniteni samo kad bi bili
Stvorenja humki Neupokojeni zli dusi koji su se pojavljivali u Sprudovima Humki.
Oni su ozivljavali tela davno umrlih Ijudi, ili bi omadijali nesrene putnike nav
odei ih da uu u grobove na spmdovima gde bi ih ubijali.
izloeni svetlosti, i upravo su najvie nju mrzeli i najvie su je se plaili. Stvorenja
Humki su bila izgubljene i muene due, i njihova poslednja prilika da ostanu na ze
mlji zavisilaje od mrane sigurnosti grobnih komo-ra. Jednom, kad bi se kamena gro
bna odaja razvalila i otvorila, svetlost bi prodrla unutra na Stvorenja Humki i
oni bi kopneli kao izmaglica pred suncem i nestajali.
Svertinzi

U poslednjim vekovima Treeg Doba Sunca do mirnih zemalja Okruga do-prle su glasin
e i prie o ratovima izmeu Ljudi Gondora i divljeg ratnikog naroda s dalekog juga, p
o imenu Haradrim. U nareju Okruga Haradrimi su se zvali Svertinzi.
Svetao Narod
Od poetka, pre Stvaranja Arde i Raunanja Vremena, Iluvatar je smerao da donese ras
u Vilenjaka na Svet. U njegovoj velikoj zamisli tre-balo je da oni budu prvi Iju
di koji e se roditi i najlepi i najsvetliji od svih rasa koje e postati. 1 tako su
Vile-njake svi, sem njhovih zlih nepri-jatelja, obino zvali Svetao Narod.
Svetli Vilenjaci
Od cele vilenjake rase u najveoj milosti i najvoljeniji su oni od Prvog Roda, Vanj
ari, jer su oni najmudriji Vilenjaci i uvek sede kod nogu Man-vea, Uzvienog Gospo
dara svih Sila Arde. Oni se zovu Svetli Vilenjaci i najdue su iveli u sjajnoj Svet
losti Drvea Valara, i njihove oi sijaju najblistavije od svih Vilenjaka tim Svetlo
m. Uz to, oni su plavokosa i
plavooka rasa, a kosu i kou imaju najsvetliju od svih Vilenjaka. Izgle-daju silni
i kao da su od zlata, a nji-hov je kralj, koji je nazvan Ingve, oduvek bio Uzvie
ni Kralj svih Vilenjaka Sveta.
agrat
Uruk-hai od Kirit Ungola, za vreme Rata za Prsten agratje bio zapoved-nik Orka od
Kule Paukovog Prolaza.
Njegova orka eta bila je uple-tena u kratku, krvavu bitku s jednom orkom ruljom iz
Morgula, koja se vodila da bi se prigrabio pancirni ogrta od mitrila Forda Bagins
a. Mada teko ranjen, agrat je uspeo da zadri pancirni ogrta i da ga od-nese svom gos
podaru Sauronu, Go-spodaru Prstenova.
eloba
Pauk od Kirit Ungola, eloba jc bila najvei i najgnusniji od Velikih Pau-ka koji su
preiveli razaranje Beleri-janda. Tokom Drugog i Treeg Doba Seloba Velika i njeni
manji potomci su iveli u Planinama Mordora i gorju Mrke ume. Do kraja Treeg Roda nj
eni potomci su zauzeli velike delove Mrke ume, dok se eloba ponajee drala svoje jazbin
e u Ki-rit Ungolu, gde se hranila bilo kim iz bilo koje rase koji bi pokuao da ue
u Mordor tim prolazom kroz pla-nine. 3000. godine zarobila je Go-luma, ali ga je
pustila da bi mogao da joj dovede jo rtava. 3019. Golumje doveo Froda Baginsa i S
emvajsa Gemdija u njenu jazbinu. Seloba je paralisala Froda, Nosioca Prstena, i p
rogutala bi ga da nije bilo Semvajsa koji je prvo oslepeo Selobu svetlou
221
umski Ljudi
Boci^. Galadrijeline, a zatim je teko ranio vilinskim maem. Izgleda da je ona odgm
izala da bi uginula u svojoj jazbini.
umari Itilijena
Na kraju dvadeset devetog veka Treeg Doba Sunca Turin II, Vla-dajui Namesnik Gondo
ra izdao je naredbu da se obrazuje jedno brat-stvo vitezova u Severnom Itilijenu
, jer su mo Gondora u toj zemlji ugroavali neprijatelji iz Mordora i Morgula. Tako
je obrazovana drui-na zvana umari Itilijena. Ti vitezovi su bili odeveni u zeleno
, kao stanov-nici uma, a borili su se lukovima, kopljima i maevima. U godinama pre
Rata za Prsten, njihov zapoved-nik bio je Faramir, drugi sin Dene-tora, Vladajue
g Namesnika Gondo-ra. Najvee od njihovih prebivalita bilo jc ono sklonitc pcina i tu
ncla iza velikog vodopada, odakle se po-gled pruao daleko preko Dolova Anduina. T
o mesto se zvalo Henet Annun, "prozor sunevog zalaska".
eloba Divovska enka pauka koja je uvala prolaz Kirit Ungol. elobina vladavina uasa se
zavrila 3019. go-cline Treeg Doba kadju je smrtno ra-nio onaj koji je najmanje lii
o na heroja, Semvajs Gemdi, Hobit.
umari Severa
Tokom mnogih vekova Treeg Doba Sunca, u zemljama Erijadora, lutali su Ijudi jaros
nih lica, odeveni u ogrtae sive ili zelene kao uma, s kopom kao srebrna Zvezda na l
evom ramenu. Imali su sive oi, bili naoruani maem i kopljem i nosili su dugake kone iz
me. Obian narod Erijadora zvao ih je umari, a za njih se mislilo da su udni, neprijateljski nastrojeni Ijudi. Jer iako su lutali svim zemljama Erijadora pei-ce ili
na udnim rutavim Konjima, to su inili neujno. Zaista je malo njih znalo ko su i od

akle su doli ti ilavi, od vetra ogrubeli i izborani umari. Ali, kao to "Crvena Knjig
a Zapadne Mee" otkriva, Sumari su u stvari bili poslednji plemii i vitezovi onog n
ekada velikog dunedainskog kra-Ijevstva Arnor, a njihov poglavar bio je Uzvieni d
unedainski Kralj. U go-dinama pre i posle Rata za Prsten bio je to Aragorn, sin
Aratorna, koji se kao umar zvao Strajder (Kraka-tilo). U to vreme, jedan po imenu
Halbarad, koji je ubijen na Pelenor-skim Poljima, bio je Aragornov glavni zapov
ednik meu umarima, dok su uveni sinovi Elronda Polu-vilenjaka, Eladan i Elrohir tak
ode ja-hali u toj eti.
U Ratu za Prsten Aragorn je krunisan za Kralja Elesara, gospo-dara blizanakih kra
ljevstava Arnora i Gondora, a umari su slavljeni kao najvei meu Ljudima tog Ponovno
Ujedmjenog Kraljevstva.
umski Ljudi
U Treem Dobu Sunca iveo je u Mrkoj umi jedan narod po imenu
223
umski Vilenjaci
umski Ljudi Mrke Sume. Oni su bili potomci Severnjaka. U savezu sa Be-orninzima i
Vilenjacima umskog Kraljevstva borili su se protiv zla koje je ulo u tom dobu u D
ol Guldur na jugu Mrke ume. Iz tog mesta dolazili su Orci, Pauci i Vukovi u velik
om mnotvu, i bitka da se oisti ta velika uma bila je dugotrajna i strana. U Ratu za
Prsten ta bitka je nazvana Bitka pod Drveem. Sever su pre-plavili Vilenjaci, umski
Ljudi i Be-orninzi, satirui zle slugeranje Dol Guldura kao vatra slamu. Vilenjac
i Lotlorijena su zauzeli Dol Guldur, sruili njegove zidine i razorili nje-gove ta
mnice. Tako je na kraju tog Doba uma oiena i dobila novo ime uma Zelenog Lia, a zemlje
izmeu severnog kraljevstva umskih Vilenjaka ijunih uma zvane Istoni Lorijen su date um
skim Ljudima i Beorninzima da ih zadre kao na-gradu i svoj sopstveni zakoniti pos
ed.
umski Vilenjaci
Meu Vilenjacima koji su preduzeli Veliko Putovanje bili su i Teleri. Od ovog roda
bili su Nandori, "oni koji se vraaju", koji su se zaustavili na maru na zapad kod
Reke Anduin i dalje nisu ili. Meu ovim Nandori-ma bilo je nekih koji su se naseli
li u Zelenumi i Lotlorijenu. Oni su naz-vani umski Vilenjaci jer je veina njih ivela
u umama: oni su bili ple-menski narod koji nije podizao gra-dove i nije imao kra
ljeve.
U godinama koje su usledile po-sle Prvog Doba Sunca, meutim, broj ovih noldorskih
i sindarskih Vilenjaka se smanjio, kao i njihove zemlje, i da bi uveali svoja kr
a224
Ijevstva ovi Visokorodni Vilenjaci su primili umske Vilenjake kao svoje podanike.
Na taj nain Sumski Vile-njaci su nauili mnogo od Visoko-vilenjakogjezika i kulture
, i mnoge vetine koje su dole iz Neumiruih Zemalja. Neko vreme umski Vile-njaci su j
aali i napredovali pod ovim gospodarima. Najvea mo i lepota su se mogle nai kod Sums
kih Vile-njaka kojima su vladali Keleborn i Galadrijela u Zlatnoj umi Lotlo-rijen
. Jer se Keleborn, roak Tingo-lov, ubrajao meu najvee velikae Sindara, a Galadrijela
je bila ki Uz-vienog Kralja Noldora koji je ostao u Neumiruim Zemljama; tako je on
a bila najplemenitijeg roda od Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji. Mo Kel
eborna i Galadrijele nad Zlatnom umomje drala zlo na odstojanju, i umski Vilenjaci
su i dalje doivljavali procvat za vreme nedaa Treeg Doba, iako su tri puta napadani
. Ti Vilenjaci su bili Ga-ladrimi, "narod drvea", i tek kad je Kraljica Galadrije
la konano otila u Neumirue Zemlje svetlost i slava Zlatne Sume je izbledela.
U vilenjakom zapisima se govori kako je u Zelenumi Velikoj (koja je kasnije nazvan
a Mrka uma) tokom Drugog, Treeg 4 etvrtog Doba Sunca postojalo umsko Kraljevstvo sin
darskog Gospodara Tranduila. Skriveni grad Sumskih Vilenjaka Tranduilaovih bio j
e prelep i ude-san,jerje bio umanjena slika i prilika drevnog sindarskog kraljevs
tva Me-negrot - nekad najlepeg grada u Srednjoj Zemlji. A deo njegove lepo-te je
ostao da ivi i odoleo mranim osvajanjima Treeg Doba, ak i Bici
pod Drveem za vreme Rata za Prsten. Pria se da je u etvrtom Dobu kraljev sin odveo
deo umskih Vilenjaka ovog kraljevstva u umo-vite predele Itilijena i Gondora. Taj
princ se zvao Legolas i on je postao gospodar Vilenjaka u Itilijenu. Neko vreme
je ovaj narod takoe napredo-vao, jer je bio Vilenjak koji je stekao siavu u Ratu

za Prsten i koji se sa svo-jim velikim prijateljem Gimlijem Patuljkom borio u bi

tkama od Rogumski Vilenjaci
burga, Pelargira i Pelenorskih Polja. Zaista, kao jedan od Druine Prstena, sa svo
jim sjajnim vilenja-kim pogledom, svojim poznavanjem ume i svojom preciznom strelj
a-kom vetinom, bio je od velike koris-ti u Potrazi. 1 madaje Legolas vladao svojim
novim kraljevstvom mnogo godina u etvrtom Dobu, posle ne-kog vremena se, sa Giml
ijem, ukrcao najedan Vilin-brod i otplovio u Neu-mirue Zemlje.
225
Tt
Tangorodrim
Ogromna vulkanska planina koju je Morgot uzdigao iznad svoje mone oruarnice i tvrav
e Angband, poto je Ungolijant unitila Drvee Valara i ukrala Silmarile zvala se Tangorodrim. Ova strana planina s tri vrha od lave i vulkanskog kamena stalno je blj
uvala otrovan dim i ispar-enja. Njeno ime znai "planina tlaenja" i duboko u njenoj
utrobi Morgot je zaeo i okupio mnoga udovita i zla stvorenja. Meutim, Tangorodrim n
ije preiveo Prvo Doba Sunca jer je, kada u Velikoj Bici za vreme rata Besnih ubij
en Ankalagon Crni, najsilniji od Krila-tih zmajeva, pao sa neba i razvalio Tango
rodrim.
Tanikvelase
Meu mnogim divnim, mirisnim zimzelenim drveem koje su Vile-njaci Tol Ereseje donel
i kao dar i bla-goslov u Numenor bilo je jedno po imenu Tanikvelase. Cvet, list
i koru su Numenorejci veoma cenili zbog njihovog prijatnog mirisa. Njegovo ime n
agovetava da je drvee porek-lom bilo sa obronaka Tanikvetila, Svete Planine Manveo
ve i najvie planine u Neumiruim Zemljama.
Tanikvetil
Najvia planina u Ardi bila je Tanikvetil u istonim Pelori Planina-ma u Neumiruim Ze
mljama. Tanik-vetil znai "visoki beli vrh" i na njego-vom vrhu je izgraen Ilmarin,
dvori kralja i kraljice Valara, Manvea i Varde. Sa prestola na vrhu Tanikve-til
a Manveu se pogled pruao na sve zemlje Arde. Vanjari Svetli Vilenjaci su iveli na
njegovim padinama i zva-li ga Oilose, to znai "uvek sneno beo", zato to je uvek bio
pokriven snegom. Ovaj Olimp Arde bio je poznat i pod mnogim drugim imeni-ma: Bel
a Planina, Gora Venobela, Amon Uilos i Sveta Planina.
Tareldari
Pripadnici vilinskog naroda koji su se odazvali pozivima Valara otili na Zapad i
videli Blagosloveno Kraljev-stvo u danima Svetlosti Drvea, na kvenijskom jeziku s
u nazvani Tarel-dar ili Visokorodni Vilenjaci. Bili su veliki narod koji je doivl
javao pro-cvat i napredovao, i gradio vilinske gradove i kraljevstva kakvima se
nisu mogli nai ravna nigde u Srednjoj Zemlji, i kakvih vie nikad nee biti, jer Tare
ldari su bili bistrog oka i otrog uma. Porediti njih sa Mo226
Teleri
rikvendijima bilo bi isto kao porediti dijamante s ugljem.
Tark
Na vestronskom nareju bilo je mno-go rei uzetih iz vilenjakog koje su bile iskrivlj
ene orkom upotrebom. Jedna od njih bila je kvenijska re "tarkil", to znai Dunedaini.
U or-koj upotrebi ona se pretvorila u Tark, podrugljivo ime za Ljude Gondora.
Tasarion
Meu najdrevnijim drveem bilo je ono koje su Vilenjaci prvo nazivali Tasarion. S mn
ogo drugih vrsta dr-vea ono je dolo na Svet u Dobima Svetiljki po elji Javane, Kral
jice Zemlje. Tasarion je bilo jako, dugo-veno drvo koje je najvie volelo da raste
pored ruevina, jezera, mova-ra i potoka. U Dobima Zvezdane svetlosti najvca uma ovog
drvca na Srednjoj Zemlji bila je u Nan-tasarionu, "dolini Tasariona", u Bele-rij
andu. 1 madaje ova uma unitena kad je Belerijand potonuo u more, vrsta Tasariona j
e preivela sve pro-mene Sveta, pa ak i velike najezde rase Ljudi. Jer Tasarion je
drvee koje Ljudi sad zovu Vrba.
Teleri

Bilo je tri Roda Vilenjaka koji su u godinama Zvezda krenuli na Veliko Putovanje
sa Istoka Srednje Zemlje u Neumirue Zemlje. Prva dva su se nazivala Vanjari i No
ldori, i oni su bili prva velika grupa Vilenjaka koja je stigla u Neumirue Zemlje
s one strane Velikog Mora. Ljudi Treeg Roda su bili Teleri; njihova sudbina se r
azlikovala od sudbine prva dva
roda, jer su bili najbrojniji od vile-njakih naroda, i zato je njihov pre-lazak p
reko predela Srednje Zemlje bio najsporiji. U toku Velikog Puto-vanja Teleri su
postali ratrkan i podeljen narod.
Kod Pograninih zemalja Zapada Srednje Zemlje Teleri su poeli da oklevaju, ustuknuvi
u strahu od pre-laska Velike Reke Anduin i Ma-glenih Planina. Neki Vilenjaci su
otili na jug u Dolove Anduina, gde su iveli mnogo vekova. Ti Ijudi su nazvani Nan
dori, a uzeli su za svog gospodara jednog po imenu Lenve.
Ali glavnina Telera je otila dalje prema zapadu, preko Maglenih i Plavih Planina,
do zemlje koja je kasnije nazvana Belerijand. Tada je dolo do najvee podele meu Te
le-rima. Svi su bili ulogoreni u jednoj velikoj umi iza Reke Gelion, kad su izgub
ili svog kralja, Elvca Singola, koji je jedini meu njima video Svet-lost Drvea Val
ara u Neumiruim Zemljama. Elve je uao u umu Nan Elmot i tu, zaaran, postao opinjen Ij
ubavlju prema Melijani Maji. Ostao je tako opinjen, mada su proticale godine, a n
jegov narod je tragao za njim. Jedan deo njih, koji su sebe nazivali Eglat, "nap
uteni", nije hteo da ide dalje bez njega. Oni su mu ostali verni, sve dok se na-p
okon nije vratio s Melijanom, svo-jom nevestom. Eglati su promenili ime u Sindar
i, "Sivi Vilenjaci", i pod ovim sjedinjenjem Vilenjaka i Maje sagradili su najmon
ije kraljevstvo Vilenjaka na Srednjoj Zemlji u godi-nama Zvezdane svetlosti.
Ali, mnogo pre nego to se Kralj Elve vratio, vei deo Telera je uzeo
227
Teleri
njegovog brata Olvea za kralja i ponovo poao na zapad do Velikog Mora. Tu su ekali
od Valara neki znak koji bi ih odveo u Neumirue Zemlje. Teleri su ekali dugo na o
balama Srednje Zemlje i zavoleli more pod Zvezdama. Dok su bili na obalama, peva
li su pesme o tuzi i hrabrosti. Od svih Vilenjaka, oni su bili najzanosniji pevai
, i najvie su voleli more. Neki su ih zvalli Lindari, "pevai", a drugi Falmari, Mo
rski Vilenjaci. uvi pesme Vilenjaka, Ose, Majar od talasa doao je kod Telera i peva
o im o talasima i moru. Oni su mnogo nauili od Osea o moru i Ijubav koju su oseali
kad bi ugledali ili oslunuli te uzburkane obale Sred-nje Zemlje je postajala sve
vea.
Tako se desilo da su, kad je Ulmo Gospodar Okeana doao Telerima s onim neusaenim o
strvom koje mu je bilo brod, jo jednom neki od ovog roda odustali od Putovanja. O
ni su nazvani Falatrimi, "Vilenjaci od Fala-sa", koji su tu ostali iz Ijubavi pr
ema obalama Srednje Zemlje. Za svog go-spodara su izabrali Kirdana i naselili su
se u lukama Britombar i Eglarest. U potonjim godinama bili su prvi brodogradite
lji Srednje Zemlje.
Najvei deo Telera je otiao na Zapad sa Ulmoom, mada ih je Ose pratio i pevao im, n
e htevi da im
Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bise
ra i brodove u obliku Labudova. Najupueniji u morske zakone i oso-benosti, sprija
teljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.
228
dopusti da zaborave blaenstva mora. Ulmo, videvi da oni toliko vole talase, nije b
io raspoloen da ih odvede van domaaja mora. Tako, kad je stigao nadomak Neumiruih Z
emalja, nije ih odveo na obalu, ve je ukotvio ostrvo u Zalivu Eldamar, nadomak Sv
etlosti i zemlje njihovih srodnika, mada je ona bila van njihoTeleri
vog domaaja. Jo jednom je Putovanje Telera zaustavljeno, i to-kom jednog Doba oni
su ponovo iveli odvojeno od svojih srodnika. Njihov jezik se promenio usled bo-ra
vka na Tol Ereseji, "Samotnom Os-trvu"; zvuci mora klizili su im uvek s jezika i
njihov govor vie nije bio go-vor Vanjara i Noldora.
Meutim, Valari su' bili nezado-voljni svojim bratom Ulmoom, jer su eleli da dovedu

trei rod na obalu njihovog pravog kraljevstva. Na nji-hov zahtev Ulmo je popusti
o i poslao im ponovo Osea. Ose ih je nerado poduio vetini brodogradnje i, kad su b
rodovi sagraeni, Ulmo imje po-slao Labudove irokih krila, koji su konano odvukli Te
lere u Eldamar.
Teleri su bili zahvalni to se nji-hovo Putovanje napokon zavrilo, a dobrodolica na
koju su naili je zaista bilavelika. Noldori i Vanjari su doli iz grada Tiriona na
Tuni, s mnogo darova od dragog kamenja i zlata. 1 s vremenom su Teleri upoz-nali
Svetlost Drvea i mudrost valar-skog naroda. Pod kraljem Olveom gradili su prelep
e palate od bisera, i brodove nalik na Ulmove labudove, s oima i kljunovima odjan
tara i zlata. Svoj grad su nazvali Alkvalonde, to znai "luka Labudova". Ostavi bliz
u talasa koje su nauili da vole, oni su hodili po obalama ili plovili u Zalivu El
damar. Teleri su bili srean narod i takvi su i ostali; njihovi brodovi su stalno
isplovljavali kroz lunu kapiju njihovog grada koju je u steni iskle-salo more. Ma
lo su znali o ratu i borbi; njihova glavna zanimanja su vezana za more, brodove
i pevanje. To su njihove glavne radosti.
230
Rat je meu njih stigao dvaput, i svaki put je bio neoekivan. Prvi put, prema "Aldu
denie" - prii o Mrae-nju Valinora - Feanor, gospodar Noldora, doao je Telerima Alkv
a-londea, elei njihove brodove da bi njimaotiao u Srednju Zemlju gdebi se osvetio z
a oevu smrt i povratio Silmarile od Morgota. Meutim, Kralj Olve mu nije usliio elju,
i zato su besni Noldori pobili mnoge od Telera i oteli im brodove. Bilo je lo p
rvi put da se zna da je u Ardi Vilen-jak ubio Vilenjaka. Ovo rodoubi-janje se uv
ek ubrajalo u veliko zlo i zauvek potom se zameralo sinovima Feanora.
Jo samo jednom su se Teleri Alkvalondea okuali u ratu. To je bio Rat u kom su Vala
ri, Majari i Eldari otili u Veliku Bitku na kraju Prvog Doba Sunca i porazili pob
unjenog Valara, Melkora, koga su Vilcnjaci nazvali Morgot. Ali ak i tad se Teleri
nisu borili, nego su samo koristili svoje brodove da prevezu vanjarske i noldor
ske ratnike iz Neumiruih Zemalja preko zapadnog mora u Srednju Zemlju. 1 mada su
hteli da pomognu Noldorima, ne bi umrli za njih na bojnom polju, jer su dobro pa
mtili Prvo Rodoubijanje na tlu Eldamara.
"Akalabet" pria kako su se, kad je Numenor razderao trbuh Sveta svojim Padom, Sfe
re smrtnih i bes-mrtnih zemalja odvojile. Odonda su samo brodovi Telera mogli da
predu jaz izmeu Sfera. Divni beli Labui brodovi Telera su udo i smrtni Svet nikada
nije video njima ravne, mada oni i dalje plove u Zalivu Eldamar i plovie sve do
Ponitenja Ee.
Telkontari
Na kraju Rata za Prsten ustolienaje nova loza kraljeva da vlada nad kra-Ijevstvim
a Arnor i Gondor. Prvi od ove loze bio je Aragorn, sin Arator-na, koji je postao
Kralj Elesar Po-novno Ujedinjenog Kraljevstva. On je odabrao ime Telkontar za s
voju Kuu, jerje to bio kvenijski oblik rei Krakatilo, imena pod kojim je on bio zn
an u godinama izgnanstva. Njegovi potomci i naslednici sauvali su ime Kue kojuje A
ragorn osnovao, nazi-vajui se Telkontari.
Teoden
Severnjak, kralj Rohana, roen 2948. Treeg Doba, Teoen, sin Ten-gela, postao je seda
mnaesti kralj Ro-hana 2980. Bio je dobar i snaan kralj, ali pred kraj svoje vlada
vine pao je pod uticaj Grime Crvjezika, koji jc bio tajni sluga zlog Carob-njaka
Sarumana. Meutim, 3019. Gandalf ga je izleio od zlih ini Sa-rumanovih. Teoden je u
zjahao svig pastuva Sne-nu grivu i predvodio Severnjake Rohana na bojnom polju Ro
gburg i Pelenorskim Poljima. Na Pelenoru, poto je porazio Haradri-me, Teoden je p
oginuo ratnikom smru usudivi se da se suprotstavi Vecu-kralju od Angmara.
Tilion
Majar, uvar Meseca, Tilion od Sre-brnog Luka je nekada bio majarski duh Oromea Lo
vca. Meutim, poto je Telperion, poslednji cvet srebrnog Drveta Valara, ostavljen n
a jednu srebrnu barku da bi postao Mesec, Tilion je odabran da bude njegov duh-uv
ar. Od prvog uzdizanja
Tingol
Meseca on, uz veliki trud, svake noi nosi srebrnu barku i cvet po ne-besima.

Tindomerel
Najbajnija od ptica pevaica Arde bilaje Tindomerel, "ki sutona", koju su obini Ljud
i zvali Slavuj. Vilenjaci su voleli ovu nonu pevaicu koju su nazivali Tinuvjela, "
deva od sum-raka", i ispriali su mnogo pria u ko-jima i slavuji igraju odreenu ulog
u.
Tingol
Vilenjaki kralj Dorijata. Roeni kralj Voda Buenja na poetku Doba Zvezdane Svetlosti
kao Elve Singolo - kojije kasnije postao Kralj Tingol -bio je Uzvieni Kralj teler
skih Vile-njaka. Bio je najvii od Vilenjaka, i imao je srebrnu kosu, i predvodio
je svoj narod na Velikom Putovanju. To je inio sve do Belerijanda gde je sreo Mel
ijanu Maju i pao u Ijubavni zanos koji je potrajao mnogo godina. Do vremena kad
se ponovo pojavio, veina Teleraje uzela njegovog brata Olvea za svog novog kralja
i zavrila putovanje. Oni koji su se zadrali postali su Sindari ili Sivi Vilenjaci
. Sa svojim preobraenim Kraljem Tin-golom, to znai "Kralj Sivi Ogrta", i svojom Kral
jicom Melijanom Ma-jom, oni su sagradili umsko kral-jevstvo Dorijat i dvore Meneg
rota. Tingol je vladao kraljevstvom u miru tokom svih Doba Zvezda, a Melijana je
rodila izuzetnu Princezu Lutijenu. ak i tokom ratom istrzanog Prvog Doba Sunca i
zgledalo je da je Dori-jat bezbedan jer su ga titile ini zvane Pojas Melijanin. Meu
tim, u petom veku Tingolova ki se srela sa
231
Tinuvjela
smrtnim junakom Berenom i zalju-bila se u njega. Ne elei da zbogjed-nog smrtnika i
zgubi ker, Tingol je poslao Berena u Potragu za Silmari-lom. Ljubavnici su uspeli
da ukradu dragulj iz Morgotove krune. Meu-tim, kadaje Tingol unajmio Patuljke No
groda da umetnu Silmaril u ogrli-cu zvanu Nauglamir, zanatlije je iznenada obuze
la udnja da pose-duju dragulj. Ubili su Tingola i ukrali Silmaril.
Tinuvjela
Mnoge pesme i prie su sastavljene o nonoj ptici pevaici koju Ijudi zovu slavuj. Od
svih ptica njegova pesma je najomiljenija jer, kao i sami Vile-njaci, i on peva
pod svetlou zvezda. Ta ptica ima mnoga imena: Dulin ("noni peva"), Tindomerel ("ki su
-mraka"), Lomelinde ("sutonski pe-va") i Tinuvjel ("deva od sumraka").
Najvee legende o ovoj ptici poti-cale su iz Dorijata. Jer Kraljica Sivih Vilenjak
a, Melijana Maja, uvek je bila okruena umilnim glasovima Slavuja. Konano je Melija
ni i Kralju Tingolu roena ker - jedino dete roeno iz veze Vilenjaka i Majara u Krug
ovima Sveta. Ona je bila naj-lepa od svih Vilenjaka, najzanosnija pevaica u celoj
svojoj rasi, i zato je nazvana Lutijena Tinuvjela. "Balada o Leitijanu" pria kako
je arolijom svoje pesme ona zagospodarila ogro-mnom silom Arde. Ali, kao kratkoveka no ona je iilela sa Sveta, jer je uzela za mua smrtnika Berena, sina Barahirovo
g, i sama je postala smrtna. Tako je najbajnije bie na Ardi nestalo mnogo pre no t
o je okonano Prvo Doba Sunca.
Mnogo pesama govori o Lutijeni-noj lepoti, a u "Prii o Aragornu i Arueni" se kae d
aje u Treem Dobu Sunca tamna lepota Lutijenina po-novo otelovila u Arueni, keri El
ron-da Poluvilenjaka. Aruena je takoe bila poznata kao Tinuvjela. Njena pesma je
bila bajna i, kao i Lutijena, udala se za smrtnika i odabrala smrtni ivot.
Tirion
U Neumiruim Zemljama noldorski i vanjarski Vilenjaci su sagradili prvi i najvei gr
ad u Eldamaru. Bio je to Tirion od belih kula i kristalnog ste-penita. On se nala
zio na brdu Tuni u Kalakiriji, Prolazu Svetlosti. Grad je bio tako postavljen da
ne samo to su Vilenjaci mogli da ive u Svetlosti Drvea i gledaju na more, nego su
takode, iz senke Tune i visokih kula, mogli da posmatraju svetlucave zvcz-de koj
e su obasjavale svet pod sobom s one strane valinorskih Pelori Plani-na. U sklad
u sa tim, ime Tirion je vilenjaka re za "osmatranicu", i moda se odnosi posebno na n
ajviu kulu koja se zvala Mindon Eldalieva i u kojoj je bila postavljena jedna velika srebrna svetiljka. U dvoritu ove kule zasaeno je sveto Belo Drvo Eldara, Gala
tion.
Tol Ereseja
U prvim Dobima Arde je postojalo jedno veliko ostrvo usred Velikog Mora Belegair
a koje je Ulmo Valar, Gospodar Okeana, usadio i pretvo-rio u plovee ostrvo koje m
u je sluilo kao neki ogromni brod. Bioje to Brod Ulmoa kojimje on prevezao vanjar

ske i noldorske Vilenjake na

232
Tom Bombadil
Velikom Putovanju iz Srednje Zem-Ije u Neumirue Zemlje. Posle po-laska, meutim, je
dan deo ostrva se nasukao tik od Belerijanda, otcepio se i postao Ostrvo Balar.
Bilo kako bilo, Vanjari i Noldori su bezbedno stigli i Ulmovo ostrvo se vratilo
u Belerijand da bi prevezlo telerske Vilenjake. Meutim, prolo je mno-go godina od
prvog prelaska, i u to vreme Teleri su toliko zavoleli more da je Ose, majarski
duh, Gospodar Talasa, ubedio Ulmoa da ne zavre prelazak, ve da ukotve ostrvo u Zal
ivu Eldamar. lako nadomak Neu-miruih Zemalja i svoje brae u Eldamaru, tokom jednog
Doba Zvezdane Svetlosti telerski Morski Vilenjaci su bili odvojeni od svoje brae
, i za to vreme ostrvo je dobilo ime Tol Ereseja, "Samotno Ostrvo". Tek kad su n
auili vetinu brodo-gradnjc okonanajc njihova izolova-nost. Odonda su oni gospodaril
i mo-rima i ili su kud su eleli. Neki su otili i sagradili telerski grad Alkva-lond
e u Eldamaru, a drugi deo je ostao na Tol Ereseji i njegovom pris-tanitu Avaloneu
, koje je gledalo na istok preko mora. To su bili Vilenjaci koji su trgovali s N
umenorejcima i donosili im znanje i darove tokom Drugog Doba Sunca pre Promene S
veta, i ija je bela kula Avalonea mogla da se spazi kako svetluca u za-padnom mor
u s najvieg vrha Nu-menora.
Tol Sirion
U Belerijandu je tokom Prvog Doba Sunca postojalo jedno zeleno ostrvo na severno
m toku Reke Sirion koje je nadziralo Prelaz Siriona. Bio je to
Tol Sirion, i tuje noldorski princ Fin-rod sagradio tvrdavu Minas Tirit da uva pr
elaz od Morgotovih snaga. Ono je ostalo bezbedno sve do go-dine 457. kada gaje z
auzeo Sauron i silna vojska Vukodlaka. Odonda se jednu deceniju ostrvo zvalo Tol
-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka". U nje-gove tamnice baeni su Finrod i Beren, i ost
ali tu sve do dolaska Lu-tijene i Huana Vujaka Valara. U su-kobu koji je usledio
Huan je zaklao Sauronovog glavnog zapovednika Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka, i savladao samog Saurona u vujem obliju. Posle Huanove pobede zle sile su
pobegle s ostrva koje je ponovo nazvano Tol Sirion. Finrod je tu sahranjen, i t
o je ostalo zeleno i mirno ostrvo sve do kraja tog doba i razaranja Belerijanda.
Tom Bombadil
Majar, gospodar Stare ume, Tom Bombadil bilo je hobitsko ime za monog i udnovatog g
ospodara Stare Sume. Meu Vilenjacima zvan Jarvain Benadar, to znai i "star" i "bez
oca", onje verovatno bio majar-ski duh koji je doao u Srednju Zem-Iju u Dobima Zv
ezdane Svetlosti. Patuljci su ga zvali Forn, dok su ga Ljudi znali kao Oralda. O
n je bio veoma neobian i veseo duh. Bio je nizak, stamen ovek, s plavim oima, crven
im licem i smeom bra-dom. Nosio je plavi kaput, visoki po-habani eir s plavim perom
i ute izme. Uvek pevajui ili govorei u stihovima, izgledao je kao neko bu-dalasto b
ie, ali je u Staroj umi nje-gova vlast bila apsolutna, i nikakvo zlo nije bilo dov
oljno snano da ga
233
Torin III
Patuljaki kralj Erebora. Poznat kao Torin Kamenlem, ovaj sin Daina Gvozdenstope (n
aslednika Torina II) roen je u Ereboru 2866. Treeg Doba. Postao je Kralj pod Plani
nom 3019, poto mu je otac poginuo bra-nei Erebor za vreme Rata za Prsten. Kao hrab
ar ratnik, Torin Kamenlem je okupio svoj narod i, s Ljudima Dola, razbio opsadu E
rebora i pora-zio vojske Istonjaka i Orka.
Torbin Kraj
uspeno i bogato kraljevstvo, ivladao njime sve do svoje smrti, 2289.
Torin II
Patuljaki kralj-u-izgnanstvu. Roen 2746. Treeg Doba u Kraljevstvu pod Planinom, Tor
in je bio unuk Kralja Trora. 2770. sve Patuljke Erebora je isterao iz planine Sm
augZmaj. 2790. ubijen je njegov deda, a njegov otac Train II poveo je svoj narod
u Rat Patuljaka i Orka. U to vreme postao je poznat kao Torin Hrastotit zato to j
e, kad je razoruan za vreme Bitke od Azanulbizara, upotrebio kao oruje jednu hrast
ovu granu. Po-sle rata Torin Hrasto^it je ostao u Plavim Planinama i 2845. postao
je Torin II, kralj-u-izgnanstvu. Nakon gotovo itavog stolea, 2941. organi-zovao j
e ekspediciju Torina i Druine i otiao u Potragu za Samotnom Planinom. Ova pustolov

ina je kao is-hod imala smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog Kra
ljevstva pod Planinom. Meu-tim, u borbi da zadri posed nad onim to je druina stekla,
Torin Hrastotit je smrtno ranjen u Bici Pet Vojski i ubrzo potom umro.
dotakne. ena mu je bila Zlatozrna Ki Reke. Tom Bombadil je odigrao ulogu u Potrazi
za Prstenom spasavi Hobite koji su nosili Prsten dva puta:
prvo od Starca Vrbe u Staroj umi, a kasnije od Utvara Prstena u Sprudo-vima Humki
.
Torbin Kraj
Torbin Kraj je smatran meu Hobi-tima za jednu od najlepih i najboljih hobitskih ru
pa u celom Hobitonu, ako ne i u celom Okrugu. Sagraen u dvadeset osmom veku Treeg
Doba, na kraju Samarinog Niza, ona je bila dom tri generacije Baginsa (Torbia): Bu
nga, Bilboa i Froda. 3018, kad je krenuo na put s Drui-nom Prstena, Frodo je prod
ao Torbin Kraj Lobeliji i Lotou Sekvil-Baginsu. Od septembra 3019, za vreme posl
ednjih meseci Rata za Prsten, to je postao tab zlog voleb-nika Sarumana, tokom nje
gove kratke strahovlade nad Okrugom. Posle Sarumanove propasti, Lobelija je vrat
ila Torbin Kraj Frodu Baginsu. Kad je Frodo Bagins krenuo s obala Srednje Zemlje
na jednom vile-njakom brodu koji je iao u Neumi-rue Zemlje, Torbin Kraj je postao
dom Sema Gamdija, njegove poro-dice i naslednika.
Torin 1
Patuljaki kralj Sivih Planina, roen u Kraljevstvu pod Planinom 2035. Torin je bio
sin Kralja Traina I. 2190. postao je Torin I, drugi Kralj pod Planinom. Trideset
godina kasnije, poelevi da se suoi s novim izazo-vima, Torin je poveo svoj narod u
Sive Planine gde je osnovao jedno
234
Trava-za-lulu
Torondor
Orao Okruujuih Planina, Toron-dor je bio kralj Orlova tokom Prvog Doba Sunca. S ra
sponom krila kojije dostizao trideset hvati (sto osamde-set stopa), on je izgled
a bio najvei Orao koji je ikad iveo. Za vreme Ratova Belerijanda Torondor je spasa
o noldorskog princa Maidrosa sa Tangorodrima, vratio telo Kralja Fingolfina iz A
ngbanda i kandama unakazio Morgotovo lice. Berena i Lutijenu je takoe izbavio iz A
ng-banda Gospodar Orlova. Vekovima su Torondorovi Orlovi branili od ne-prijatelj
a skriveno kraljevstvo Gon-dolin. Meutim, Torondor i njegovi Orlovi zadobili su n
ajveu slavu u Velikoj Bici satrvi Krilate Zmajeve Angbanda. Izgleda da se Torondor
, to znai "uzvieni orao", vratio s Va-larima i Majarima u Neumirue Zemlje na kraju P
rvog Doba Sunca.
Torozi
Za vreme Ratova Belerijanda u slubu Morgota, Mranog Neprijate-Ija, dola je jedna ra
sa Divova Lju-dodera velike snage. Vilenjaci su nazvali ta stvorenja Torozi, od eg
a su Ljudi kasnije izmislili ime Trolovi. Predanje Srednje Zemlje je puno pria o
ovoj zloj ali glupoj rasi Di-vova koji su esto napadali usamlje-ne, neoprezne put
nike.
Trainl
Patuljaki kralj Erebora, Train 1 je postao prvi Kralj pod Planinom na Ereboru 199
9. Treeg Doba Sunca. Roden u Moriji 1934. Train je bio sin Kralja Naina I. Njegov
otac je vladao Morijom samo jednu godinu pre
nego to gaje ubio Balrog 1981. Pri-siljen da napusti Moriju, Train 1 je postao kr
alj-u-izgnanstvu. Najzad, Train 1 je doveo svoj skitaki narod u Erebor, gde je pr
onaao onaj veliki dragulj koji se zove Arkenkamen, "srce planine". Tu je osnovao
Kra-Ijevstvo pod Planinom i iveo u srei i blagostanju do svoje smrti, 2190.
Train II
Patuljaki kralj u izgnanstvu. Roen u Kraljevstvu pod Planinom 2644. Treeg Doba Sunc
a, bio je sin Kralja Trora. 2770. Trora, Traina i sve Patu-Ijke Ereboraje odatle
isterao Smaug Zmaj. 2790. Kralja Trora su ubili Orci Morije, a Train je zapoeo k
rva-vi estogodinji Rat Patuljaka i Orka. Njegov vrhunac bio je pokolj Orka od Magl
enih Planina u Bici od Aza-nulbizara, u kojoj je Train II izgubio jedno oko. Jo u
vek bez kraljevstva, posle rata Train II je iveo neko vreme u Plavim Planinama. M
eu-tim, 2854. on je prilino lakomisleno reio da se konano vrati u Erebor sa nekoliko
pratilaca. Naalost, u Mrkoj umi ga je zarobio Sauron i oduzet mu je poslednji Pat

uljaki Prsten Moi. 2850, poto je pet go-dina bio zatoen, Gandalf je uspeo da ga pron
ae i Train je arobnjaku dao klju tajnih vrata u Ereboru.
Trava-za-lulu
Pre dana Rata za Prsten Hobiti su ' bili miran narod koji se nije mogao pohvalit
i velikim uticajem na Svet iz-van Okruga. Meutim, diili su se time da su prvi otkr
ili svojstva biljke nikotiane, na vilenjakom nazvane Galenas, i postali majstori
u vetini
235
Trnje Mordora
puenja te trave. Kada su je prvo-bitno Ljudi doneli iz zemlje Nume-nor, ona je hv
aljena samo zbog miri-sa svog cveta.
Hobiti od Brija su je uzgajali spe-cijalno da bi je puili u lulama s du-gim drkama
. Ne znajui vilenjako ime za ovu biljku, ili pak za to malo marei ako su i znali, o
ni su je, po njenoj najeoj upotrebi, preimeno-vali u Trava-za-lulu. U ovoj zabavi o
ni su nalazili veliko uivanje, i, shodno Hobitima svojstvenom odno-su prema svemu
to je izvor zadovolj-stva, puenje Trave-za-lulu je sma-trano uzvienim umeem.
Hobiti su takoe bili strunjaci za fine Luline-trave i davali su primat onima iz Br
ija i Dalekojunestvari;
sledili su Dugodni List, Stari Tobi, Juna Zvezda i Jugosinor. Tako se iz centra B
rija ova najuvenija hobitska navika proirila po Srednjoj Zemlji i Patuljci i Ljudi
su je uveliko upra-njavali.
Trnje Mordora
U crnoj zemlji Mordor nalazio se Gorgorot, gde su bili smeteni velika pe i kovanica
Gospodara Prste-nova Saurona. On se diio time da nita ne raste na toj zatrovanoj
zem-Iji, ali, kako govori "Crvena Knjiga Zapadne Mee", neto ivo se ipak usudilo da
izniknc iz tog surovog tla. Na zaklonjenim mestima drvee nakaznih oblika i zakrlja
le sive trav-ke su izoblieno i lagano rasli i, mada je lie bilo zgreno od sumpornih
is-parenja i legla larvi, nigde na Sred-njoj Zemlji nisu trnjaci izrasli tako og
romni i divlji. Trnjaci Mordora bili su uasni, s trnjem dugim itavu
stopu, bodljikavim i otrim kao bodei Orka, i pruali su se nad zem-Ijom kao namotaji
bodljikave ice. Ono je zaista bilo pravi plod zemlje Mordor.
Trolovi
Misli se da je u Prvom Dobu Zvez-dane Svetlosti, u dubokim Jamama Angbanda, Melk
or Neprijatelj oko-tio jednu rasu divovskih Ijudodera koji su bili okrutni i snani
, ali s malo pameti. Ti divovi crne krvi su se zvali Trolovi, i tokom pet Doba Z
vezdane Svetlosti vrili su dela onoliko opaka koliko je to njihova tupost doputala
.
Trolove je, kau, okotio Melkor zato to je eleo rasu monu kao to su divovski Enti, Pas
tiri Drvea. Tro-lovi su bili dvostruko vii i krupniji od najveih Ljudi, a imali su
kou od zelenih krljuti kao oklop. Kao to su Enti bili sazdani od drvcta, tako su Tr
olovi bili od kamena. Mada ne tako snani kao Enti, koji su mogli da mrve kamenje,
Trolovi su bili vrsti kao stena i snani. Ali, u aroliji nji-hovog stvaranja potkra
la se fatalna greka: oni su se plaili svetla. ini njihovog stvaranja su bile baene u
tamu i kad bi svetlost pala na njih bilo bi kao da su te ini razbijene i oklop n
jihove koe bi se izvrtao na unutra. Njihova zla, bezduna bia bila bi skrenajer bi po
stajali komadi beivotnog kamena.
Trolova glupost bilaje tako velika da mnogi nisu uopte mogli da se naue govoru, do
k su drugi nauili puke osnove Crnog Govora Orka. Premda su oni koji su hitrog uma
esto uspevali da obezvrede njihovu snagu, u planinskim peinama i
mranim umama njih su se s pravom plaili. Oni su najvie voleli da jedu sirovo meso. U
bijali su iz zadovolj-stva, i nemajui nikakav razlog - izu-zev svoju neodreenu lak
omost - i gomilali su blaga koja su otimali od svojih rtava.
U Dobima Zvezdane Svetlosti oni su slobodno tumarali po Srednjoj Zemlji i zbog n
jih i Orka putovanja su predstavljala veliku opasnosl. U to vreme esto su ili u ra
t uz Vukove i Orke, i druge zle sluge Melkorove. Ali, u Prvom Dobu Sunca bili su
daleko oprezniji, jer je silna svetlost Sunca za njih znaila smrt, i u Rato-vima
Belerijanda izlazili su samo po mraku. U "Kventa Silmarilionu" je is-priano da s
u u Bici Nebrojenih Suza Trolovi u velikom broju bili telesna straa Gotmoga, Gosp
odara Balroga i, mada nisu bili ni veti ni lukavi, bo-rili su se estoko i nisu zna
li za strah. Sedamdeset njih je ubio sam onaj ve-liki edainski ratnik po imenu H

urin, ali su drugi Trolovi nastavili da dolaze i najzad ga zarobili.

Posle Rata Besnih i Prvog Doba Sunca mnogi od trolovske rase su o.s-tali u Sredn
joj Zemlji i sakrili se duboko pod stenjem. Kad se u Dru-gom Dobu uzdigao Sauron
Majar, on je uzeo k sebi te stare sluge svog go-spodara Melkora. Sauron je takoe
podario Trolovima prepredenost
Trolovi Divovi sa zelenim krljutima, velike snage ijo vee gluposti. Okotio ih je Mo
rgot Neprijatelj, i oni su se ud.i~u2.ili s Orcima i hranili se sirovim mesom. iv
eli su u mraku i suneva svetlost ih je pretvarala u kamen.
236
Trolestar
uma roenu iz zlobe, i oni su postali opasniji nego ranije. Slobodno i bez straha
ova udovita su tumarala po mranim mestima Sveta.
U Treem Dobu Sunca, kad se Sauron po drugi put pojavio u Mor-doru, bilo je jo uvek
mnogo zlih i glupih Trolova koji su su se po-javljivali u Smrtnim Zemljama. Nek
e od ovih su zvali Kameni Trolovi;
drugi su bili Peinski Trolovi, Brdski Trolovi, Planinski Trolovi i Sneni Trolovi.
Mnoge prie iz Treeg Doba govore o njihovom zlu. U Hladno-breju, severno od Rivendel
a ubili su dunedainskog poglavara Aradora.
U Trolestarima Erijadora veko-vima su se tri Trola hranila seoskim stanovnitvom to
g kraja. Po trolov-skim merilima ta tri Trola su bila umni giganti, jer su govor
ili i razu-meli vestronski jezik Ljudi i imali elemcntarna, premda pogrena, zna-n
ja iz aritmetike. Ipak, otroum-nou je arobnjak Gandalt' uspeo da ih pretvori u kamen
. U Moriji je Balrog zapovedao mnogim ogrom-nim Peinskim Trolovima.
Ipak, kau da Sauron jo nije bio zadovoljan zloom ovih slugu i da je nastojao da nji
hovu veliku snagu bolje upotrebi. Tako se desilo da je, pred kraj Treeg Doba, Sau
ron nako-tio Trolove velike lukavosti i okret-nosti koji su mogli da podnesu Sun
ce dokle god je Sauronova volja bila uz njih, Njih je on nazvao Olog-hai, i oni
su bili velike zveri koja su pose-dovale pamet i mo rasuivanja zlih Ljudi. Naoruani
otrovnim zubima i kandama koje su parale, i s kamenim krljutima, kao i ostali od
trolovske rase, nosili su jo i crne ti238
tove, okrugle i ogromne, i zamahivali monim maljevima kojima su mrvili kacige nep
rijatelja. Tako je bilo u Planinama Mordora i umama oko Dol Guldura u Mrkoj umi gd
e je Olog-haie slao u rat Sauronove ne-prijatelje i vrebalo ih je veliko zlo.
U Ratu za Prsten na Pelenorskim Poljima i pred Crnom Kapijom Mor-dora ova uasna d
ivlja bia su izaz-vala strana razaranja. Ali, njih je odravala jedna mona arolija, i,
kadje Prsten uniten i Sauron preao u senke, ini su razbijene. Olog-hai su se kreta
li bez cija kao da im je oduzet razum; bili su kao nema stoka koja tumara po mran
im poljima i uprkos svojoj velikoj snazi ratrkali su se i bili pobijeni.
Trolestar
U Erijadoru, tokom poslednjih hi-Ijadu godina Trecg Doba, uma koja je stajala odma
h na severu od Vilin-kraljevstva Rivendel zvala se Trol-estar. To je nekad bio ci
vilizovani deo Arnora, i tu su se nalazile rue-vine dunedainskih zamkova, ali od
ratova sa Vecem-kraljem od Ang-mara ova uma je postala posed Trolova, divova kojim
a je najdrae bilo da se slade neopreznim putni-cima. Trolestar je bio dom tri diva
:
Berta, Toma i Vilijama Haginsa, koje je Gandalf pretvorio u kamen za vreme Potra
ge za Ereborom.
Tulkas
Valar zvani "Rva", bio je Herkul Va-lara. Poslednji od Ainura koji su uli u Ardu,
doao je da se bori sa Melko-rom u Prvom Ratu. Pravian i preke naravi, Tulkas je vo
leo da oprobava
svoju snagu s drugima. Bio je mlada-lakog izgleda i lep, sa zlatnom ko-som i brad
om. Ponekad je zvan Tul-kas Snani, i Tulkas Astaldo, to znai "Smeli", a za enu je im
ao Nesu Plesaicu. Za vreme Rata Sila, Tulkas je zarobio Melkora, a u vreme Rata B
esnih izvrio je podvige u kojima se ispoljila njegova strahovita snaga.
Tuor

Edain od Dor-lomina, Tuor je roen 473. Prvog Doba Sunca, ba pred Bitku Nebrojenih
Suza u kojoj je nje-gov otac Huor ubijen a njegov stric Hurin zarobljen. Tuora s
u podizali sindarski Vilenjaci u peinama An-drota sve dok nije napunio esnaest god
ina, kada ga je uhvatio i porobio Lorgan Istonjak. Onje kasnije pobe-gao i iveo eti
ri godine kao odmet-nik. 496. Tuorje uao u Skriveno Kra-Ijcvstvo Gondolin da bi p
rcnco Kralju Turgonu upozorenje Ulmoa, Gospo-dara Okeana, o predstojeem unite-nju
Gondolina. Turgon je, meutim, odbio da ode, i Tuor je takoe ostao tu i oenio se vil
enjakom princezom Idrilom. Ovaj par je imao samo jedno dete, Earendila. 511. Gond
olin je opustoen. Tuor, Idrila i Earendil, sa preivelima iz Gondolina, pobegli su
u Luke Siriona. Nekoliko godina kasnije Tuor je otplovio sa Idrilom i iveli su u
Eldamaru.
Turgon
Vilin kralj Gondolina, roen za vreme Doba Zvezda u Eldamaru, Turgon je bio drugi
sin Fingolfina od Noldora. Posle unitenja Drvea Svetlosti bio je meu Noldorima koji
su gonili Morgota i Silmarile u
Turin Turambar
Srednju Zemlju. U Belerijandu Tur-gon je prisvojio Nevrast kao svoje kraljevstvo
. Meutim, godine 51. Prvog Doba Sunca, Valar Ulmo je pokazao Turgonu skrivenu dol
inu Tumladen u Okruujuim Planina-ma. Tu je sagradio grad od belog kamena i nazvao
ga Gondolin. Grad je zavren 104, a Turgon je vladao svojim skrivenim kraljevstvom
pet vekova. 473. je poveo Gondolindri-me u Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je sam
o rtvovanje zatitnice Edaina spreilo potpunu propast. 496. Ulmo je poslao edainskog
junaka Tuora da upozori Turgona, ali on je odbio da bei. Posle mnogo godina uhoenj
a, 511. Morgot je konano otkrio gde se Gondolin nalazi i poslao svoje vojske da g
a unite. Turgon je, sa svojim maem Glamdringom u ruci, pogi-nuo branei svoj voljeni
grad.
Turin Turambar
Edain od Dor-lomina i Zmajoubica, Turinje roen 465. Prvog Doba, kao sin Hurina i
Morvene. Posle propasti u Bici Nebrojenih Suza 473. Turin je poslat da ga odgaja
ju Sivi Vilenjaci kralja Tingola u Dorijatu. Od 482. Torin se, sa svojim uiteljem
, sindar-skim ratnikom Belegom Jakim Lu-kom, borio protiv slugu Morgota u movaram
a Dorijata i izvan njega. 486. uzeoje ime Neitan i otiao u izg-nanstvo. Poto su za
robili Sitnog Patuljka, Mima, on i njegova od-metnika druina su pretvorili pei-ne p
od Amon Rudom u sredite svog delovanja. Tokom tog perioda zvali su ga Gortol Zmaj
eva Kaciga..0d 488. do 496. Turin je iveo u Nargo-trondu i zvao se Mormegil Crni
Ma.
239
Bb
Balar
U svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, ploveeg ostrva koje je bil
o brod Ulmoa, Gospodara Okeana, koji gaje koristio da odvede Telere u Neumirue Ze
mlje. Meu-tim, u Zalivu Balar, kod obale Belcrijanda, ostrvo se nasukalo. i taj d
eo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao. Balar je bio omiljen kod sluge Ulmov
og, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile uvene po tome to su bile bogat
e biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlau Kirdana i Fa-latrima, i za vrem
e Ratova Beleri-janda postalo je utoite, najpre Sin-dara, a onda i Noldora pod Gil
-galadom. Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar,
zajedno sa ostatkom Belerijanda, potonuo u more.
Balin
Patuljak Torina i Druine. Balin je roen u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763.
Ali 2770. Smaug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio
Kralja Traina II u krvavi Rat Patuljaka i Orka, posle ega se skrasio neko vreme u
Patu-Ijakoj koloniji u Plavim Planinama. 2841. Balin je otpoeo zlosrenu po-tragu s
a Kraljem Trainom II radi
povratka u Erebor. To putovanje je za ishod imalo nestanak i na kraju smrt Train
a II. Balin se vratio u Plave Planine. Tano vek kasnijc, on se uputio sa Torinom
i Druinom u uspenu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvom Smauga Zmaja
i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustio Ere

bor u pokuaju da ponovo uspostavi Patuljako kra-Ijevstvo u Moriji. Pet godina se B

alin borio protiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali konano su on i njegovi sledb
enici nadvladani i ubijeni.
Balkoti
U vreme Kiriona, dvanaestog vla-dajueg namesnika Gondora, neki divlji varvarski n
arod iveo jc u Ro-vanionu na istonim granicama kra-Ijevstva. To su bili Balkoti ko
ji su bili deo rase Istonjaka. Balkoti su iza-zivali veliki strah u junoj Dolini A
n-duina, jer je njihovo postupanje bilo opako, a njihova dela je usmeravao Mrani
Gospodar Sauron kojije obi-tavao u Dol Gulduru, u Mrkoj umi.
Divljatvo Balkota bilo je legen-darno, a njihov broj veoma veliki. Godine 2510. T
reeg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogrom-nu flotu brodova u Veliku R
eku i najzad prela u kraljevstvo Gondor.
24
Balrozi
Pljakali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njene stanovnike, sve dok ih nisu napa
li Ljudi Gondora u monoj vojsci predvoenoj Kirionom. Ali, crna armija Orka dola je
s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem asu Ljudima Gon-dora j
e stigla pomo: Rohirimi su po-slali u bitku veliku silu konjice kojaje potukla do
nogu i Balkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je mo Balkot
a bila zauvek razbijena. Varvarskavojskaje satrta i nijedna pria ne govori o divl
jim Balkotima posle tog dogaaja. Oni su bili iezli narod i uskoro su pot-puno nesta
li iz predela Srednje Zemlje.
Balrozi
Najstraniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mranog Gospodara bili
su oni koji su sc preo-brazili u demone. Na jeziku Visoko-rodnih Vilenjaka nazva
ni su Valarau-kar, ali u Srednjoj Zemlji zvali su ih Balrozi, "demoni moi".
Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali veu mo. Ogromni i nezgrapni
, Balrozi su bili ovekoliki demoni sa lepravim vatrenim grivama i nozdrvama koje s
u bljuvale plamen. Izgledali su kao da se kreu u oblacima od crnih senki i njihov
i udovi su imali mo da se uvijaju i vijugaju kao zmije. Glav-no oruje Balroga bio
je mnogos-truki vatreni bi i, mada su nosili i malj, sekiru i plameni ma, njihovi
neprijatelji su se najvie plaili vatre-nog bia. To oruje bilo je tako strano daje ogr
omna zloa Ungoli-jant, Veliki Pauk, koju ak ni Valari
nisu mogli da unite, oterana iz Melkorovog kraljevstva uarenim udarcima bia demona
Balroga.
Najozloglaeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovedn
ik Angbanda. U Ratovima Belerijanda tri Uzviena Vilin-gospodara su pala pod biem i
crnom sekirom Gotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, naj-slavnijeg od V
ilin-kraljeva, posekao je Gotmog na samoj kapiji Angban-da. U Bici Iznenadnog Pl
amena on je ubio Fingona, Uzvienog Kralja Nol-dora. Najzad, ponovo u slubi Mel-kor
a, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovu Trolovsku gardu i komandovao leg
ijama Orka i nakota Zmajeva pre no to su u juriu opljakali kraljevstvo Gondolin i u
bili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu Kra-Ija, Go
tmogu jc doao kraj od ruke Ehteliona kogaje sam ubio.
U svakom od Melkorovih uzdi-zanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili
meu njegovim najis-taknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust R
ata Besnih zauvek okonao Melkorovo kralje.-vanje, to je uveliko dokrajilo i Bal-ro
ge kao demonsku rasu.
Prialo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju
planina, ali posle mnogo hi-Ijada godina nita se vie nije ulo o tim zlim stvorovima
i veina Ijudi je verovala da su demoni zauvek ncstali sa zemlje. Meutim, tokom Tr
eeg Doba Sunca Patuljci Morije, koji su duboko kopali, sluajno su oslobodili jedno
g skrivenog zakopanog demo-na. Jednom puteni, Balrozi su ubili
25
Turingvetil
Posle borbe u razornoj Bici od Tum-halada, Turin se vratio u Nargotrond gde ga j
e Glaurung Zmaj opinio arolijom i prokleo zlom kletvom. Naredne tri godine, naziva
jui se Tu-rambar ("gospodar sudbine"), iveo je meu Haladinima, i500. godine se oenio
devojkom Ninijelom. 501. Glaurung je uao u Bretil i Turin ga je uhvatio u zasedu

i ubio ga svojim maem, Gurtangom. Meutim, pre no to je lipsao, Zmaj je otkrio Turinu da je njegova ena, Ninijela, u stvari nje-gova davno izgubljena ses-tra, Nije
nora. Shvativi da se oenio roenom sestrom, Turin se ubio.
Turingvetil
Maja i Vampir, Turingvetil, to znai "ena senke", bila je zli majarski duh Melkora,
koji je preuzeo oblije ogromnog vampirskog Slepog Mia. Tokom Prvo'g Doba Sunca Tur
ing-vetil je bila jedna od mnogobrojnih udovita koja su menjala oblik, a ivela u Sa
uronovoj kuli na ostrvu Vukodlaka u Belerijandu. Ona jc le-tela izmeu Saurona i M
elkora nosei poruke i inei zlodela. Ppsle poraza Saurona i vukodlaka, izgleda da je
njena mo unitena. Njen lik-ogrta je uzela i iskoristila Lutijena da bi ula u kralje
vstvo Angband.
240
Uu
Ugluk
Uruk-hai od Izengarda. Za vreme Rata za Prsten Uglukje bio zapoved-nik svaalake gr
upe Orka koja je u Rohanu zarobila Hobite, Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka
. Ubrzo potom tu skupinu su pobili Jahai Rohana. Ugluk je svoj in verovatno dugova
o injenici da je bio krupniji, snaniji i gadniji od uobiajenih Orka. Uglukaje ubio
Eomer, Maral od Ridermarka.
Uilos
U Srednjoj Zemlji je postojao jedan cvet koji je uvek bio u cvatu, po ime-nu Uil
os, to znai "beli", na vile-njakom. Bio je to zvezdoliki cvet i pojavljivao se u ve
likom mnotvu na grobnim humkama. Ljudi su ga zvali Simbelmine ili Venoset, na vest
ron-skomjeziku.
Uinena
Majarski duh mora, Uinena, Gospa od Mirnih Voda, bila je ena Osea, Gospodara Tala
sa. Oboje su sluili Ulmoa, Gospodara Okeana, koji je vladao vodom u svim njenim o
bli-cima. Uinenu su svi oni koji su ili po moru isto toliko voleli koliko su se O
sea plaili. Mornari su se molili Uineni da im omogui bezbedan pre-laz preko mora.
Ulairi
Duge istorije Prstenova govore kako se posle Rata Saurona i Vilenjaka pojavilo d
evet utvara u predelima Srednje Zemlje. To su bili Ulairi, koji su se zvali Nazg
uli u Crnom Govoru, a koje su Ljudi znali kao Utvare Prstena. Nekad silni gospod
ari meu Ijudima, Ulairi su podlegli iskuenju volebnog Prstena i konano postali robov
i Mranog Gospodara Sauro-na. Pria o njihovom razaranju kra-Ijevstava Vilenjaka i L
judi je duga-ka i strana.
Ulmo
Valar, Gospodar Okeana, Ulmo, to znai "Gospodar Voda", zapoveda kretanjima svih vo
da na Srednjoj Zemlji: od njenih mora, jezera i reka do kie, magli i rose. Za vre
me Doba Zvezda Ulmo je pomogao da se Vilenjaci dovedu u Neumirue Zem-Ije, i esto j
e poduavao Vilenjake u muzici i morskim zakonima i udima. Ulmo se nije esto pokaziv
ao, ali kad je to inio, bilo je to obino kao da se neki divovski morski kralj uzdie
iz vode s kacigom od kreste talasa i ok-lopom od srebra i smaragda. Glas mu je
dubok i snaan, a kad duva u svoje rogove od morskih koljki, Ulumire, moia odjekuju
od njihovog zvuka.
241
Umbar
Za vreme Drugog i Treeg Doba Sunca najvec obalsko pristanitc u Haradu, junim predeli
ma Srednje Zemlje, zvalo se Umbar. Ime Umbar odnosilo se na grad, pristanite, tvra
-vu, rt i okolna obalska podruja. Bila je to velika prirodna luka koja je do Jrug
og milenijuma Drugog Doba postala glavno numenorejsko pris-tanite u Srednjoj Zeml
ji. Godine 326. Drugog Doba Numenorejci su okupili monu flotu koja se iskrcala u
Umbaru da bi se borila protiv Sauro-novih snaga, ali posle razaranja Nu-menora I
judi te rase u Umbaru pali su pod Sauronov uticaj. Oni su postali poznati kao Cr
ni Numenorejci i esto su predvodili mone flote Umbara protiv Dunedaina Gondora, na
roito onih u suparnikoj luci Pelargir. U de-setom veku Treeg Doba Kraljevi Gondora

napali su Umbar i skrili

242
mo Crnih Numenorejaca na moru i zauzeli njihovo pristanite, grad i po-sede. Umbarj
e postao deo kraljevstva Gondor i ostao to sve do graanskog rata i pobune 1448, k
ad su pobunje-nike snage i njihovi saveznici Ha-radrimi zauzeli pristanite i otcep
ili se od Gondora. 1810. Gondor je na kratko osvojio pristanite i grad, ali su ga
Haradrimi ubrzo povratili. Ponovo su crni brodovi ili dromondi Umbara bili na v
odama harajui po obali, i ovi Ijudi koje su zvali Korsari od Umbara postali su st
rah i trepet na moru. Oekujui da e Sauronova mo po-rasti, 2980. Aragorn II je (pod i
me-nom Torongil) na elu jednog odreda izvrio iznenadni napad na umbarsku luku i sp
alio vei deo njegove flote. Za vreme samog Rata za Prsten Kor-sari su napali Pela
rgir, ali ih je do nogu potukao Aragorn s Mrtvim Lju-dima Dunharoua. Korsari su
bili prisi-Ijeni da mole za mir i, tokom Cetvrtog Doba Sunca, Umbar je bio pod u
pra-vom dunedainskih kraljeva Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Arnora i Gondora.
Umanjari
Umanjari
Od sveg novoroenog vilenjakog naroda koji je odluio da se odazove na pozive Valara
i napusti Srednju Zemlju da bi doao u Neumirue Zemlje, samo jedan deo je zavrio Vel
iko Putovanje, Oni koji su stigli u Neumirue Zemlje, kontinent Aman, nazvani su A
manjar, dok su oni koji su se izgubili na putu i otcepili se od glavnih vojski n
azvani Umanjar, "oni koji nisu iz Amana". Glavne ot-cepljene grupe Umanjara zval
e su se Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sin-dari, ali bilo je takoe i mnogo ma-nj
ih plemena i porodica meu onima koji su se izgubili na tom dugakom putu na kome su
vrebale mnoge opasnosti.
Ungolijant
Pauk od Avatara, Ungolijant je bila udovina i divovska enka Pauka koja je ivela u Av
ataru, nenaselje-nom zapadnom podruju izmeu Pe-lori Planina Valinora i hladnog mor
a juga. Verovatno iskvareni majarski duh po svom nastanku i poreklu, bila je naj
gnusmja od svih stvorenja koja su ikad ivela u Ardi. Posedovala je mo da isplete p
auinu od tmine zvanu Nesvetlost Ungolijantina. Na Melkorov zahtev, Ungolijant je
za-trovala i unitila Drvee Valara. Potom su Melkor i Ungolijant pobegli u Srednju Zemlju gde su nasrnuli da se bore j
edan protiv drugog oko Silma-rila. Takoje velika bila Ungolijantina zla mo da je
sam Melkor mogao da bude nadvladan da je nisu oterale njegove legije Balroga. Un
golijant je pobegla u Dolinu Smrti u podnoju Planina Uasa u Belerijandu gde se par
ila s tamonjim paukolikim stvo-rovima i stvorila jedan udovini na-kot dinovskih Pauk
ova. Kasnije je Ungolijant odlutala najug u pustinje Harada, gdeje - ne naavi nita
dru-go za jelo - proderala samu sebe.
Uruci
U Treem Dobu Sunca izala je iz Mordorajeda strana rasa divovskih Orka. U Crnom Govo
ru oni su se na-zivali Uruk-hai, ali su uobiajeno zvani Uruci. Bili su visoki kol
iko i Ijudi, sa zlim osobenostima Orka, ali su bili snaniji i nisu se plaili svetl
a.
Uruk-hai
Godine 2475. Treeg Doba jedna nova vrsta orkih vojnika je izala iz Mordora. Oni su
se zvali Uruk-hai. Imali su crnu kou, crnu krv i kose oi, bili su visoki skoro kao
Ljudi i nisu se plaili svetla. Uruk-hai su bili snaniji i izdrljiviji od manjih Or
ka, i straniji i opasniji u borbi. Nosili su crni oklop i crne pancirne koulje, im
ali su dugake maeve i koplja i titove ukraene Crvenim okom Mordora.
Kao to se razmnoavanje manjih Orka ubrajalo meu najvea zla Mel-korova, tako se stvar
anje Uruk-haia raunalo meu Sauronova najstra-nija dela. Kako je Sauron stvorio
Uruloki
bia nije poznato, ali se pokazalo da oni savreno odgovaraju njegovim zlim ciljevim
a. Njihov broj se umno-avao i oni su odlazili meu manje Orke i esto postajali njiho
vi zapo-vednici, ili su obrazovali svoje ete, jer Uruk-hai su bili ponosni na svo
ju neustraivost u borbi i prezrivo su se odnosili prema neznatnijim Sauro-novim s
lugama.

Kad je mnotvo Uruk-haia izne-nadno navalilo na Ljude Gondora .kopljima i maevima,

poterali su Ljude pred sobom i na juri osvojili Ozgilijat, upalili ga buktinjama
i razruili njegov kameni most. Tako su Uruk-hai opustoili najvei grad Gondora.
Ovo je, ipak, bio tek poetak de-lovanja Uruk-haia, jer su ove velike Orke Mrane Si
le cenile i oni su sa strau vrili zla dela. Tokom Rata za Prsten Uruk-hai su bili m
eu sna-gama koje su dole iz Morgula i Mor-dora. I, pod barjakom Sarumanove bele Ru
ke, doli su u velikom broju iz Izengarda u bitku od Rogburga. Meutim, s krajem Rat
a i padom Mordora, Uruk-hai su bili kao slam-ka pred vatrom jer, poto Saurona vie
nije bilo, oni su, zajedno sa ma-njim Orcima i drugim zlim zverima, tumarali bez
gospodara i bili ubijani ili naterani da se kriju u dubokim peinama gde su mogli
samo da se hrane jedan drugim, ili da pocrkaju.
Uruloki
Uruloki Vatreni zmajevi koji su se po-javili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda
bili su deo velike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne z
ube i kande, pose243
Utvare Prstena
je sagradio jednu monu tvravu okruenu planinama, zvanu Utum-no. Tu je kovao zavere
protiv drugih Valara i okupljao pobunjene majar-ske duhove i udovita, kao to su Bal
rozi, Vukodlaci i Veliki Pauci. Potoje Melkor unitio Svetiljke Va-lara, carstvo Ut
umna na Srednjoj Zemlji se proirilo tokom Doba Tmine koja su usledila. Meutim, sukob sa drugim Valarima je ponovo bio neizbean posle Paljenja Zvezda i dolaska Vil
enjaka. Posle itavog niza dogaaja iz kojih su proizilazila dalja razaranja, Valari
su najzad za-ratili sa Utumnom na kraju Prvog Doba Zvezda. Bio je to Rat Sila,
i na
kraju tog rata Utumno je potpuno uniten i njegov gospodar Melkor zarobljen i baen
u okove.
Utvare Prstena
Bilo je devet monih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju poto su iskovani
Prstenovi Moi. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, to na uobiajenom jeziku gla
si "Utvare Prstena", i bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici.
Dugaka je pria o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jahaa su i
zazivale strah u srcima ak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.
245
Vv
Vaire
Valiera zvana "Tkalja". Ainurski duh Bezvremenih Holova koji je uao u Ardu i post
ao jedan od Valara, Vaire je ena Mandosa, Citaa Sudbine. Onajetkaljasudbinejertkaz
astirke koje vise na zidovima Kue Mrtvih i priaju priu o svetu do kraja Vre-mena.
Valari
Kadaje Ei, "Svetu kojijeste", dat ma-terijalni oblik, doao je u njega deo prve ra
se, Ainuri, "sveti". U Bezvre-menim Holovima oni su bili bia is-tog duha koja su,
kako "Valakventa" belei, uli u Svet i, uzimajui zemalj-sko oblije, podelili se u dva
naroda. Manje moan narod bio je mnogo-brojan, i njihova pria se kazuje pod imenom
Majari; veih sila biloje pet-naest na broju i oni se ovde opisuju kao Valari, Si
le Arde.
U drevnim knjigama pria se da su se Valari i Majari, kada su doli i oblikovali gru
bo oblije Sveta, trudili da stvore savrenu lepotu koju su bili opazili u Viziji. A
li u tome je dolo do razdora i svae meu Valarima i rat je pokvario njihovo delo. Ip
ak, najzad je najednom ostrvu usred prostranog jezera u Srednjoj Zemlji stvoreno
prvo kraljevstvo Valara zvano Alma-ren, a ceo Svet bio je osvetljen dvema
blistavim Svetiljkama koje su stajale na Severu i Jugu. Tako je otpoelo Doba Svet
iljki. Ali jedan od Valara se pobunio i razbio Velike Svetiljke Va-lara i razori
vi ostrvo Almaren i nje-gove arobne vrtove.
Tako su Valari napustili Srednju Zemlju i otili na Zapad do kontinen-ta Aman gde
su oko sebe postavili Pe-lori Planine i stvorili svoje drugo kra-Ijevstvo vrtova
i palata jo lepe od prvog. To kraljevstvo se zvalo Valinor, a njegov grad s kupol

ama, zvonima i velikim dvorimaje nazvan Valimar. U to vreme je stvoreno Drvee Val
ara, kojeje davalo Venu Svetlost, zlatnu i srebrnu, i ceo Aman unutar granica koj
e su obrazovale Pelori Planine bio je osvetljen; to kraljevstvo bee udo od lepote.
Prvi od Valara je Manve, koji ivi na Tanikvetilu, najvioj planini Arde. On je Gosp
odar Vetra i Prvi Kralj. itava Arda je njegovo carstvo, ali njegova glavna Ijubav
je element vazduh, i zato se on zove Sulimo, "go-spodar daha Arde". On sedi na
uglaanom prestolu odeven u nebe-skoplavu odoru, sa skiptrom od safi-ra u ruci. Sl
ine safiru su i Manveove oi, ali jo sjajnije, i strane kao munja. Manve vidi ceo sve
t pod ne-besima. Bure u vazduhu su delanja njegovog uma; njegov bes je oluja s
246
Valari
grmljavinom koja Ijulja Zemlju i slama ak i planinske tornjeve. Sve ptice vazduha
su njegove, a iznad svih Orlovi. Njegov je Dah zemlje i Dah naroda Arde. Govor
i sam zvuk su isto tako deo njegovog delokruga;
a umetnosti koje voli vie od svih os-talih su poezija i pesma.
U zasvoenim dvorima Ilmarina, u "kui visokog vazduha" koju je Manve podigao na Tan
ikvetilu, sta-nuje takoe i Kraljica Valara. To je Varda, Gospodarica Zvezda, najlepa od svih Valara, jer svetlost Ilu-vatarova je i dalje u njoj. Ona je duh svet
losti koja je kao vrelo dijamana-ta. Varda je ona koja je oblikovala zvezde, i z
ato je Vilenjaci zovu Elen-tari i Elbereta, "Zvezdana kraljica." Njeno ime je am
ajlija svima onima koji bi hteli da svetlost odagna tamu. Vardaje ispunila Sveti
ljke Iluin i Or-mal Svetlou koja je obasjavala Svet, a kasnijeje isto tako uzela r
osu Drvea Valara i uinila Zvezde jo sjajnijim. Onaje stvorila oblike zvez-da koji s
u poznati kao sazvea:
Leptira Vilvarina, Maevaoca Me-nelmakara, Srp Valakirku, Orla So-ronumea i mnoga
druga. U tim obli-cima moe se proitati sudbina svih naroda Sveta.
Kau da Vilenjaci vole Vardu vie od svih ostalih, jer su ih njene zvezde dozvale u
svet, a deo njene svetlosti se zauvek zadrao u njihovim oima. Zbog ovog dela oni s
u je nazvali Tin-tale i Giltonijela, "Raspaljivaica", i uvek joj pevaju na zvezda
noj svetlo-sti i zovuje Uzviena i Velianstvena.
Sledei od Valara je Ulmo, iji element je voda. On je Gospodar Okeana koga znaju sv
i moreplovci i
koga se plae Patuljci i Orci. Naj-eeje ogroman i bezoblian u svom dubokom vodenom Sve
tu, a njegovo pojavljivanjc je kao neki visoki talas plime koji stie na obalu; ka
ciga mu je kresta talasa, a oklop smaragdan i sjajno srebrn. On podie do svojih u
sana Ulumuri, velike bele rogove od koljki, i duva u njih duboko i dugo. Kada gov
ori, glas mu je isto tako du-bok kao odjek morskih dubina. Ipak, njegov lik nije
uvek zastraujui, a zapravo se i ne pojavljuje uvek kao Gospodar Okeana. Jer njego
va je voda u svim svojim oblicima, od pro-lenih kia i izvora do brzaka potoka i rei
ca, do zavojitog toka reka. Nje-gov glas, isto tako, moe da bude blag i umilan, b
ajan i pun tuge. Ali, nean ili okrutan, Ulmo se kree po celom svetu i sve to vode m
ogu da saznaju kraj obala reka ili morskih ala stie na kraju do ovog gospodara.
Hraniteljka celog Svetaje Javana, jer njeno ime znai "dariteljka plo-dova"; ona j
e takoe i Kementari, "kraljica Zemlje". Ona uzima mnoga oblija, ali esto stoji viso
ka kao najgospodstveniji empres, u zele-nom ruhu i obasjana zlatnom rosom. Svi on
i koji vole plodove Zemlje, vole i potuju Javanu. Ona je sila koja ze-lenom ekspl
ozijom stvara cvee, a prvo semenje svih Olvara je izmislila i zasadila. Ona je zat
itnica svih hitronogih Kelvara umovitih pre-dela i polja. Javana je iznedrila mone
ume Arde, i ba je ona, tokom Doba Tame, titila ivot u pre-delima Srednje Zemlje Sno
m Java-ninim - monim inima koje je bacila na Smrtne Zemlje. Najvee od njenih dela j
e stvaranje Drvea Valara i, po247
Valari
sle njihovog unitenja, upravo je ona iz njihovih ugljenisanih stabljika iz-mamila
jedan jedini cvet i plod, od kojih su stvoreni Mesec i Sunce.
Javanin suprug, sa kojim ona deli element Zemlju, ali jo dublje od nje je Aule Ko
va, Tvorac Planina, maj-stor svih zanata, izumitelj metala i dragog kamenja. Njeg
a Patuljci nazi-vaju Mahal, "tvorac", jer on je sila kojaje oblikovala taj narod
iz zemlje i kamena. Premda nesavreni, Patulj-ci su bili snani i tvrdokorni kao sa

mo kamenje i voleli su sve ono to se ticalo njihovog gospodara. Aule je takoe bio
prijatelj i uitelj noldor-skim Vilenjacima koji su prvi rezali drago kamenje i is
ticali se u graenju kula i gradova od sjajnog kamena. Oni su esto dolazili u njego
ve dvore, useene duboko u planinskom kore-nju Valinora, i nauili mnoge od nje-govi
h vetina. Najvec od njcgovih dela bili su veliki radovi kojih se latio u najraniji
m Dobima, kadaje obliko-vao samu Zemlju.
Jo dublje od Auleovih palata su Dvori Mandosovi, koji se nalaze na zapadnoj obali
gde talasi Ekaje, Okruujueg Mora, zapljuskuju Neu-mirue Zemlje. To je Kua Mrtvih u
kojoj ivi Valar Namo, koga svi, po tom dvoru, zovu Mandos, Cita Sud-bine. Ovaj Pro
rok Sudbine je Gospo-dar duhova i, od Valara, najsvesnijije Volje Iluvatarove. N
jega saaljenje ne moe pokolebati ni ganuti, jer on zna sve sudbine koje su bile ob
-javljene u Muzici. U predanju Vile-njaka duhove ubijenih Vilenjaka pri-ziva Gos
podar Mrtvih i oni prebivaju u njegovoj palati u mestu zvanom Dvorane Cekanja.
248
Blizu Mandosa na zapadnoj obali Valinora ivi njegova sestra, Niena Naricaljka. On
a je ena u alosti, s
Valari Bogovi Arde. Ta titanska bia upravljaju svim elementima sveta. Orome, lova
c Valara, voleo je ume Ardepo kojlma je jahao uvek na svom belom pastuvu, duvajuc
i u rog, Va-laromu.
Valari
Zveri i Lovac. Njega vole svi narodi konjanika, kao i oni koji ive od lova i oni
koji su pastiri i umari. Orome je straan kad lovi i njegov gnev u boju je uasan. S
kopljem i lukom Lovac izjae na svom pastuvu Na-haru, ivotinji beloj i srebrnoj s k
opi-tama od zlata koja potresaju Zemlju. Kad Orome dune u svoj veliki du-vaki rog
Valaromu, planine i ume odjekuju od tog zvuka i u njegovu svitu dolaze lovaki psi
Majara i eldarski lovci na neobuzdanim Ko-njima. Najee se ovaj lovac zove Orome, "
onaj koji svira u rog", to je Arav meu Ljudima Gondora i Bema na vestronskom; za V
ilenjake je on Aldaron, na kvenijskom, i Tau-ron, na sindarskom, to znai "gospo-da
r ume".
Dakle, to su osam Valara koji se zovu Aratari, najmoniji od sila koje obitavaju u
Sfcrama Svcta. Ali ima jo est Valara, i jo jedan posle njih koji je podlegao ziu i
zato se navodi kao poslednji.
Oni koji ude za venom mla-dou oboavaju Vanu, enu Oro-mea i mladu sestru Javaninu. Vana
Veno-mlada je njeno ime; ona ima bate zlatnog cvea i njena glavna ra-dost su ptija
pesma i cvetanje cvea.
Nesa Plesaica je sledea; to je Oromeova sestra. Ona voli hitra umska stvorenja i on
a dolaze kod nje, jer sama lepa Nesa je divlji duh koji igra bez prestanka na ze
lenim travama Valinora koje nikada ne venu.
Suprug Neseje Tulkas Snani, koji je uao u Ardu poslednji od svih Vala-ra. On se zo
ve Rva i takoe Astaldo, "smeli". On je najjai od Valara, brz i
neumoran, zlatokos i zlatobrad. ak i u Ratu on ne nosi nikakvo oruje jer njegova g
ola snaga i veliko srce nad-vladavaju sve neprijatelje.
Brat Mandosaje Lorijen, Gospo-dar Snova. Kao i Mandos, Lorijen je nazvan po svom
prebivalitu, jer Lo-rijen je najlepa bata u Ardi. Nje-govo pravo ime je Irmo, ali
za sve je on Lorijen, Kralj Snova i Vizija.
U divnim vrtovima Lorijena je Jezero Lorelin u kome se nalazi jed-no ostrvo puno
visokog drvea i bla-gih izmaglica. Tu ivi nena Este Is-celiteljka. Njen ogrta je si
v, i ona daruje odmor. Nju cene svi, ali njene darove najvie prieljkuju oni ija je
patnja velika.
Vala zvana Vaire je ena Mando-sova, a zovu je Tkalja. U dvorima svog mua ona neumo
rno tka na pre-slici ilime istorije i sudbine mnogo prc nego to c se dogaaji zbiti u
vremenskom sledu.
Poslednji od Valaraje onaj kojije na poetku bio najmoniji od Ain-ura. Zvao se Melk
or, "Onaj koji se uzdie u Moi". Onje posedovao de-limino mo svakog od Valara, ali je
njegovo carstvo bilo uglavnom Tama i Hladnoa. Kretao se nad Ardom kao neki crni
oblak kojeg je bilo strano pogledati, kao nona mora Sveta izala na svetlost dana. S
ve zlo koje je postojalo i koje postoji u Svetu svoj zaetak imaio je u Melk-oru,

jer se on pobunio protiv Iluva-tara u Bezvremenim Holovima i doao u Ardu u srdbi, e

lei da stvori sopstveno kraljevstvo. Doneo je iskvarenost u Svet, a s njim je doao
jedan deo Majara izopaenih njegovom zlobom. On je napravio
251
Valaraukari
svoju tvravu, Utumno, i svoju oruarnicu, Angband, duboko ispod korenja planina Sre
dnje Zemlje. U Ardi je vodio pet velikih ratova pro-tiv Valara i ugasio najlepe s
vetlosti Sveta unitivi i Velike Svetiljke i Drvee Valara.
Na poetku se Melkor pojavljivao u oblijima lepim i zlim: mnogobroj-ne su bile njeg
ove lukave prevare, i ak je i Manve Prvi Kralj bio obma-nut. Ali posle Mraenja Val
inora on je zauvek preuzeo svoje zlo oblije i Vilenjaci su ga nazvali Morgot, "mr
ani neprijatelj Sveta". Taj ratni-ki kralj bio je kao neka velika kula, s gvozdeno
m krunom, crnim oklopom i crnim titom, ogromnim i bez obe-leja. Izraz lica mu je b
io opak, jer va-tra zlobe je gorela u njegovim oima i lice mu je bilo iskrivljeno
od besa i izbrazdano oiljcima od kandi To-rondora, Gospodara Orlova i noa Berena E
daina. Imao je jo osam rana, a ake su mu bile opeene od vatre Silmarila, tako daje
neprestano oseao bol. Glavno mu je oruje bio Malj Grond, zvani eki Podzemnog Sveta,
koji je tutnjao kao grmljavina i cepao Zemlju svojom silinom. Ipak, u Ratu Besni
h sva ta sila je unitena, iako je Melkor pozvao u pomo Zma-jeve, Balroge, Orke, Di
vove Trolove i sva druga zla bia. Taj je rat bio nje-gov kraj i, mada je mnogo nj
egovog zla i neto njegovih slugu preostalo, on je jedini od Valara proteran iz Sf
era Sveta i sada prebiva zauvek u Praznini.
Valaraukari
Od Majara, slugu Valara, bilo je mnogo onih koji su bili sazdani od

elementa vatre. Melkor je doao medu ove vatrene duhove u najrani-jim danima i zav
eo i iskvario mnoge od njih, okreui ih protiv Iluvatara i Valara. Od blistavih bia
oni su pret-voreni u demone koji su goreli mrnjom: to su bila glomazna udo-vita zao
grnuta tminom i nosili su plamene bieve. Ovi izopaeni Ma-jari, od kojih su svi str
epeli, nazvani su "Valaraukari", "vatreni bievi", ali u Srednjoj Zemlji su bili p
oznati kao Balrozi, "demoni moi". Pod tim ime-nom kazuje se istorija njihovih zli
h dela u Smrtnim Zemljama Arde.
Valimar
U sreditu Valinora u Neumiruim Zemljama nalazio se grad Valara i Majara. On se zva
o Valimar, "dom Valara", i bilo je u njemu mnotvo belih kamenih kua, srebrnih kupo
la i zlatnih iljatih vrhova kula. Grad je bio uven po nebeskoj muzici svojih mnogo
brojnih zlatnih i srebrnih zvo-na. Ispred njegovih belih zidina i zlatne kapije
Valinora nalazio se Ma-hanaksar, Prsten Sudbine, gde su, u velikom krugu, postav
ljeni prestoli Valara, i gde su veali. A tu se takoe tokom mnogih doba, nalazila V
elika Humka Ezelohar na kojoj je raslo Drvee Valara.
Valinor
Prvo kraljevstvo Valara i Majara u Svetu bio je Almarin. Njihovo drugo kraljevst
vo bio je Valinor, "zemlja Valara", na prostranom zapadnom kontinentu Aman. Na m
estu zatie-nom s tri strane ogromnim Pelori Planinama, i omeenom morem Ekaja na zap
adu, Valari i Majari su
252
Vanjari
podigli grad Valimar i zasadili Drvee Svetlosti kojom je bilo osvet-Ijeno celo nj
ihovo carstvo sve do Pe-lori Planina. Posle unitenja Drvea Svetlosti Valari su stv
orili Sunce i Mesec koje su postavili na nebesa i koji su osvetljavali ceo Svet.
Valino-rom dominiraju ogromne palate i teritorije Valara i njihovih pratilaca M
ajara. Najupeatijiviji je Ilmarin, dvor Manvea Gospodara Vetra i Var-de, Kraljice
Zvezda, na vrhu Tani-kvetil, najvioj planini na Ardi. Posle razaranja Numenora i
Promene Sve-ta u Drugom Dobu Sunca do Valino-ra, kao ni do ostatka Neumiruih Zem
alja, nisu mogli stii oni koji do-laze iz Smrtnih Zemalja, izuzev a-robnim brodovi
ma Vilenjaka koji su mogli da plove Pravim Putem izvan Sfera Sveta.
Vampiri
Da li je od ptice ili zverke Melkor okotio opakog Slepog mia Srednje Zemlje koji
sie krv, ne govori se ni u jednoj prii. Ali pria se kako su, u Prvom Dobu Sunca, u
ovom krilatom obliju - uveani i naoruani kanda-ma od gvoa - vampirski duhovi doli u sl

u Melkora, Mranog Neprijatelja.

U Potrazi za Silmarilom Turin-gvetil, "ena tajanstvene senke", bila je moni Vampir
i glavni glasonoa koji je putovao izmeu Angbanda i Tol-in-Gaurota, gde je vladao
Sau-ron sa svojim legijama Vukodlaka. Kada je Tol-in-Gaurot pao, sam Sau-ron je
uzeo lik Vampira i pobegao. Kad je volebnika mo Saurona skrena, mnoge zle ini su takoe
razbijene. Ogrta preobraavanja
kojije Turingvetili dao mo da uzima lik Slepog miaje spao s nje, i straan duh ovog
vampira je iezao.
Vana
Vaia zvana "Veno-mlada", Vana je veno mladalaki duh Valara i naj-srenija je kada je
okruena cveem, pticama i vrtovima. Sestra Javane Plodne, a supruga Oromea Lovca, V
anaje personifikacija prolea. Ona se moe nai u svojim vrtovima u Valinoru koji su p
uni zlatnih cvetova i raznobojnih ptica.
Vanjari
Od Tri Roda Vilenjaka koji su predu-zeli Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje u Ne
umirue Zemlje u istori-jama koje su stigle do Ljudi najmanje se govori o onom Rod
u koji se sma-tra prvim i iji se kralj Ingve naziva Uzvienim Gospodarem nad svim V
ilin narodima. Ta loza su Vanjari, takoe poznati i kao Lepi ili Svetli Vilenjaci.
Oni izgledaju kao da su od zlata, jer im je kosa najsvetlija od svih naroda. U
najveoj su slozi s Va-larima i ovi ih najvie vole; savet Go-spodara Valara, Manvea
, i Varde, njegove kraljice, uvek im je na raspo-laganju.
Vanjari su imali malo veze s Ljudima. Samo jednom su se vratili u Srednju Zemlju
, i to zato da bi se borili protiv Morgota Neprijatelja u ratu Besnih, koji je o
konao Prvo Doba Sunca. Niko od Vanjara nije ostao u Srednjoj Zemlji; svi su preli
more i vratili se u Neumirue Zemlje.
Ono to je poznato o Vanjarima Ljudi su uli od izgnanika - Noldora
253
Varda
koji su se vratili u Srednju Zemlju u vreme Pojavljivanja Ljudi. Mada su Vanjari
najmanje brojni od Tri Roda, oni su najmudriji i najhrabriji. S Nol-dorima, u p
rvim danima, su u Neu-miruim Zemljama sagradili grad Ti-rion na zelenom brdu Tuna
. Bio je to veliki grad s belim zidinama i ku-lama, a najvia od kula svih Vilen-j
aka bila je Mindon Eldalieva, Kula Ingveova. S nje je jedna srebrna sve-tiljka o
svetljavala Senovita Mora, a u dvoritu Kule Ingveove stajala je mladica od drveta
Telperiona zvana Galatilion, koja je cvetala zajedno s vilinskim narodom.
Ali, posle nekog vremena Vanjari su jo vie zavoleli Svetlost Drvea, jer ihje ono na
dahnjivalo da kompo-nuju pesme i piu poeziju, to su nji-hove glavne Ijubavi. Zato
su oni poeleli da se nasele tamo gde se mo-gla videti njihova puna svetlost. Tako
je Ingve poveo svoj narod iz Tiriona do podnoja Tanikvetila, Planine Manvea, Uzv
ienog Gospodara Va-lara. Vanjari su se zakieli da e tu ostati, i tu su se zadrali,
mada je Drvee odavno nestalo.
Varda
Valiera, Kraljica Zvezda. Najvea i najlepa kraljica meu Valarima, Varda je ena Manve
a, Kralja Arde. Ona ivi u svojoj palati Ilmarinu na vrhu Tanikvetila, najvie plani
ne Ar-de. Varda se esto naziva "Kraljica Svetla" jer je svetlost njen element. On
a je stvorila i upalila zvezde, za-palila Svetiljke Valara, sakupila rosu svetlo
sti s Drvea Valara i postavila Mesec i Sunce na nebesa. Varda je valarska Kraljic
a Nebesa koju Vilenjaci najvie vole i meu kojima je poznata pod mnogim imenima: Tin-tale, Elentari,
Snenobela, Giltoni-jela, Elbereta i Gospodarica Zvezda.
Vardarijana
Zemlja Numenor bila je blagoslove-na u svom postanju darovima Valara i Eldara. M
eu darovima Vilenjaka bilo je mnogo mirisnog zimzelenog drvea koje su u Numenor do
neli telerski Morski Vilenjaci sa Samot-nog Ostrva Ereseje i koje je mnogo cenje
no zbog nebeskog mirisa svog cveta, lista, kore i drveta. Meu njima je bilo i drv
o Vardarijana, koje je, kao to mu ime kae, bilo drvo "omiljeno od Varde", valarske
Kraljice Nebesa.
Varge

U Treem Dobu Sunca u Rovanionu ivela je zla pasmina Vukova koji su sklopili savez
s planinskim Orcima. Ti Vukovi su se nazivali Varge i esto su, kreui u rat, ih s Orc
ima zvanim Jahai vukova, koji su jahali Varge kao Konje. U bitkama Rata za Prsten
Varge su potueni zajedno s veinom orkih hordi i posle tog vremena isto-rije Srednj
e Zemlje koje su doprle do nas ne govore vie o ovim divljim stvorenjima.
Varjazi
U zemlji Kand, juno od Mordora, tokom Treeg Doba Sunca je iveo jedan okrutni narod
po imenu Varja-zi. Oni su bili saveznici zlim Istonja-cima i Haradrimima, i bili
su sluge Mranog Gospodara Saurona. Isto-rije zapada priaju kako su Varjazi po Saur
onovom nareenju dvaput krenuli protiv Gondora. Godine
254
Veprovi
1944, s Ljudima Bliskog Harada, Varjazi su se borili protivvojske Ear-nila od Go
ndora i bili poraeni na Prelazu Poros. Vie od hiljadu godi-na posle toga Varjazi,
s Haradrimima i Istonjacima, doli su u pomo Sau-ronovim armijama iz Morgula i Mor-d
ora u Ratu za Prsten. Ali, to je bio poslednji put da se bore protiv Gon-dora, j
cr Sauronovoj moi je doao kraj i Varjazi su sklopili mir s Dune-dainima, zadovoljn
i u sopstvenoj zemlji Kand.
Vatreni zmajevi
Od svih stvorenja koje je odgajio Morgot Mrani Neprijatelj tokom svih doba svoje
moi, opaki gmizavci koji su se zvali Zmajevi su ulivali naj-vie straha. Bilo je mn
ogo pasmina ovih bia; najsmrtonosniji su bili oni koji su bljuvali liue plamenove i
z svojih ncistih trbuha. Oni su se zvali Vatreni Zmajevi, i meu njih su se ubrajal
i najsilniji od Zmajeva. Glau-rung, Otac Zmajeva, bio je prvi od Urulokija, vatr
enih zmajeva, i imao je mnogo potomaka. Uasno je bilo zlo koje su ovi Zmajevi inil
i u kra-Ijevstvima Vilenjaka, Ljudi i Patulja-ka u Prvom Dobu Sunca.
U poslednjim danima tog Doba, kad je veina Glaurungovog legla koje je bilo vezano
za zemlju usmre-no u Ratu Besnih, iz Angbanda su se pojavili krilati Vatreni Zma
jevi. Za njih se kae da su bili meu najveim uasima sveta, a za Ankalagona Cr-nog, ko
ji je bio od ove rase, i ije ime znai "nasrue eljusti", prialo se da je najmoniji Zmaj
svih vremena.
U kasnijim Dobima sve istorije Srednje Zemlje priaju o poslednjem
monom krilatom zlatnocrvenom Vatrenom zmaju koji je bio skoro isto tako straan kao
Ankalagon. Bio je to Zmaj od Erebora koji je oterao Patuljke Durinove loze iz k
raljevstva pod Planinom. On se zvao Smaug Zlatni, i godine 2941. Treeg Doba ubije
n je smrtonosnom crnom stre-lom koju je odapeo Bard Lukonosac iz Dola.
Venoset
Divno belo cvee koje se na vestron-skom jeziku obinih Ijudi zvalo Venoset raslo je
preko grobnih humki kraljeva Marke kraj Eldorasa u zemlji Rohan. Ti cvetovi, koj
i su se zvali Simbelmine na rohirimskom jeziku, bili su kao svetlucavi kristali
snega koji su cvetali u svim godinjim dobima, uvek blistajui zvezdanom svetlou na gr
obovima ovih kra-Ijcva. 1 Rohirimima i obinim Lju-dima ovi beli cvetovi na zeleni
m travnjacima bili su veni podsetnik na mo snanih kraljeva Marke.
Veliki narod
Maloj, povuenoj rasi Hobita ponaanje drugih rasa (izuzev Vile-njaka) izgleda gr
ubo, buno i lieno finoe. 1 mada su postupci i delanja drugih rasa esto mogli da ugro
ze ivote Hobita, njih izgleda malo za-nimaju velike nacije Ljudi, i tako su Ljudi
bilo kog porekla Hobitima znanijednostavno kao Veliki Narod.
Veprovi
Lov na veprove bio je sport koji su upranjavali Vilenjaci i Ljudi Arde. Cak bi i
Orome, valarski lovac, koji je bio Gospodar ume, s lovakim psi255
Vesala-trava
ma i Konjem gonio te umske zveri s kljovama.
Najuvenija od svih pria o ulovljenom Vepru je zabeleena u "Letopisima Kraljeva i Vl
adara", koja govori kako je jedan kralj Ro-hana poginuo na kljovama divljeg ve-p
ra. Folka od Rohirima bioje moni ratnik i lovac, trinaesti u lozi kralje-va, ali
je zver koju je gonio a koja se zvala Vepar od Venogaja, bila razja-rena i ogromn
a. Tako, kadje u umi Firien pod senkama Belih Planina dolo do sukoba, nastupilaje

gromo-glasna bitka u kojoj su nastradali i lo-vac i lovina.

Veala-trava
U movarnim predelima Srednje Zemlje, gde su vrebale opake aveti po imenu Mjaukala
i letele ptice po imenu Krvovrane, takoe je rasla i veala-trava. U predanju Hobit
a po-znato je ime ovog korova koji je visio s drvea, ali o njegovim svojstvima se
ne govori; jer je malo bilo onih koji su uli u ove zlosrene i uklete mo-vare a da
su se ikad iz njih vratili.
Veci
U Srednjoj Zemlji postojala su bia mnogih rasa koja su vladala voleb-nim moima. Meu
kasno-dolom rasom Ljudi oni koji su se odali volebnim moima bili su poznati kao Veci
. Najmoniji veci su bili poznati kao Utvare Prstena koji su se u Crnom Govoru zval
i Nazguli. Jer to su bili oni Ljudi kojima je Sauron dao Devet Prstenova Moi i ko
ji su Svetu doneli tako mnogo uasa.
Od tih devet Vetaca uzdigao se jedan koji je imao vrhovnu mo. U
256
Treem Dobu Sunca on se pojavio na severu Erijadora i stvorio za sebe jedno zlo kr
aljevstvo u Angmaru. Mnogo vekova Ljudi su sa strahom govorili o ovom Vecu-kralju
od An-gmara kojije opustoio Severno Kra-Ijevstvo Dunedaina. Kasnije, taj isti Vet
ac-kralj se ponovo podigao na Jugu protiv kraljevstva Gondor i od Gondora oteo k
ulu koja je potom nazvana Minas Morgul. Tuje Vetac-kralj vladao sve do dana Rata
za Prsten, kada je unit&n, i on i drugi Veci su nestali zauvek s lica Arde.
Vetac-kralj
Nazgul, gospodar Utvara Prstena. Vetac-kralj je prvobitno bio kralj volebnik u Dru
gom Dobu kome je Gospodar Prstenova dodelio prvi od Devet Prstenova. On je posta
o Go-spodar Nazgula ili Utvara Prstena. Tokom Drugog Doba zapovcdao jc Sauronovi
m snagama i borio se u njegovim bitkama, ali s padom Gos-podara Prstenova i oduz
imanjem Jedinog Prstena je zbrisan i oteran u seni. Meutim, poto Jedini Prsten nij
e uniten, posle hiljadu godina Sauron ga je dozvao natrag iz senki. 1300. Treeg Do
ba on se uzdigao u liku Veca-kralja od Angmara. Skoro sedam vekova stalno je rato
vao sa Severnim Kraljevstvom Arnor, sve do 1974, kad je unitio njegovo poslednje
utvrenje u Artedainu. Sledee godine njegove snage su potuene do nogu i njegovo zlo
kraljevstvo Angmar je razoreno po-sle Bitke od Fornosta. Poto je unitenje Severnog
kraljevstva Du-nedaina uspeno ostvareno godine 2000, on je usmerio svoju panju na
Vilenjaci
Juno kraljevstvo Gondor. Napao je i zauzeo Minas Itil, i preimenovao ga u Minas M
orgul. Kao Vetac-kralj od Morgula borio se protiv kraljevstva Gondor i harao njim
e tokom hiljadu godina. 3018, preruen u jednog od Crnih Jahaa, poveoje druge Utvar
e Prstena u Okrug u potragu za Jedi-nim Prstenom. Na Bregu Vetrova ra-nio je Nos
ioca Prstena, a zatim ga gonio do Gazova Rivendela. 3019. Vetac-kralj je poveo sv
oju ogromnu morgulsku vojsku i svoje saveznike Haradrime u napad na Belu Kulu. U
Bici Pelenorskih Polja ubio je Teo-dena, ali je - u udnom ispunjenju proroanstva
da njega ne moe ubiti ruka oveka - usmren rukom ro-hirimske vitez-deve, Eovine, i H
o-bita, Merjadoka Brendibaka, nao-ruanog arobnim vilin-seivom.
Vilenjaci
Ba u asu kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje
, Deca Eruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode buenja". Ti Ijudi su b
ili Kvendi, zvani Vilenjaci, i kad su doli na svet prvo to su ugledali bila je sve
tlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjaci najvie vole svetlost zvezda i iznad s
vih Valara potuju Vardu, koju znaju kao Elentari, Kraljicu Zvezda. 1 jo, kad je no
va svetlost ula u oi Vilenjaka u tom trenutku buenja, ona se tu zadrala, tako da je
zauvek potom sijala iz tih oiju.
Takoje Eru, Jedini, koga na zem-Iji roeni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepu ras
u koja je ikad nastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da e Vilenjaci posedovat
i i stvarati vie lepote nego bilo koja druga zemaljska bia i da e doivljavati najveu sreu i najdublju tu
gu. Oni e biti besmrtni i nee stariti, da bi mogli da ive dokle god Zemlja ivi. Oni
nikad nee upoznati bolest i zaraze, ali nji-hova tela e biti po sastavu nalik na Z
emlju i moi e da budu unitena. Moi e da poginu od vatre ili maa u ratu, da budu ubijen

i, i ak da umru od velike tuge.

Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvore-ni, ali Vil
enjaci bi bili snanijeg duha i udova, i ne bi slabili s godinama, ve samo postajal
i mudriji i lepi.
Mada daleko manja bia po stasu i moi od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu
sliniju tim silama nego Drugoroena rasa Ljudi. Pria se da Vilenjaci uvek hode u sve
tlosti kojaje kao sjaj Meseca tek zalog za rub Zemljc. Njihova kosa jc kao upre-d
eno zlato, ili utkano srebro, ili uglaanijantar, i svetlost zvezda blista svud ok
o njih, na njihovoj kosi, oima, svilenoj odei i rukama s nakitom. Na vilenjakom lic
u je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, di-van i tanan kao voda
. Od svih vetina najvie se istiu u govornitvu, pe-vanju i poeziji. Vilenjaci su bili
prvi od svih naroda na Zemlji koji su progo-vorili glasovima i nijedno zemaljsk
o bie pre njih nije pevalo. 1 s pravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", j
er su poduavali vetinama govora sve rase na Srednjoj Zemlji.
U Prvom Dobu Zvezdane Svet-losti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mranog Nepri
jatelja, Va-lari su pozvali Vilenjake u Neumi-rue Zemlje Zapada. Bilo je to pre
257
Vilenjaci
Uzdizanja Sunca i Meseca, kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Val
ari su eleli da zatite Vilenjake od mraka i zla koje je vre-balo, a koje je Melkor
ostavio za sobom.
1 tako su, u Neumiruim Zemlja-ma koje su leale iza zapadnih mora, Valari pripremil
i jedno mesto po imenu Eldamar, to znai "Vilin-dom", gde e, predskazano je, s vre-m
enom Vilenjaci sagraditi gradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepenita
od kristala.
1 tako su Vilenjaci prvi put pode-Ijeni, jer nije ceo vilenjaki narod eleo da napu
sti Srednju Zemlju i ue u Venu Svetlost Neumiruih Zemalja. Na poziv Valara veliki b
roj ih je otiao na Zapad, i oni su se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su
os-tali iz Ijubavi prema zvezdanoj svet-losti i zvali su se Avari, "nevoljni". 1
mada upueni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su beznaajm
ji narod. Oni su uglavnom ostali u istonim zemljama gde je mo Melkora bila najvea i
zato su izumirali.
Eldari su bili takoe poznati i kao Ljudi s V&likog Putovanja jer su putovali na z
apad preko neprohod-nih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo go
-dina. Od tog vilenjakog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Pr
vi su bili Vanjari, i njihov kralj bio je Ingve; drugi su bili Nol-dori, s Finve
om kao gospodarom; a trei su bili Teleri kojima je vladao Elve Singolo. Vanjari i
Noldori su sti-gli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo, Gospo
dar Voda, doao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogr
oman brod. Potom je odvu-kao ova dve vojske preko mora u Neumirue Zemlje, u Eldam
ar, me-sto koje su Valari za njih pripremili.
Sudbina Telera bila je drugaija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvoji
li u razne rase. Poto su. Telcri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov pre
lazak bio je naj-sporiji. Mnogi su skrenuli s Putova-nja da bi se vratili, i meu
nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Fa-latrimi. Elve, Uzvieni Kralj, i sam
se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Meutim, veina Telera je nastavila prema zap
adu, izabravi Olvea, El-veovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog
Mora. Tu su saekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar.
U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tu
na, dok su na obali Teleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku z
vala Alkvalonde. Ti gradovi Vilenjaka Eldamara bili su najdivniji gradovi na cel
om Svetu.
U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomo uenja i sv
etlosti Melijane Maje, postali moniji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama
. U Sumi Dorijat je stvoreno veoma mono zaarano kraljevstvo i bilo je to najvee kra
ljevstvo meu Elda-rima koji nisu videli Drvee Valara. Uz pomo Patuljaka s Plavih Pl
anina Sindari su sagradili Menegrot, zvani Hiljadu Peina, jer je to bio grad is-p
od planine. Ipak, bio je kao uma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Po nje-

258
Vilenjaci
govim galerijama mogla se uti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u
srebrnim fontanama.
To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumiruim Zemljama. U to v
reme je noldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koj
a su blis-tala plamenom koji je sam po sebi bio jedan oblik ivota, i sijali takoe i
vom Svetlou Drvea Valara.
Lai koje je u to vreme irio Mel-kor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. S
a Velikim Paukom Un-golijantom, Melkorje doao i unitio Drvee, i Svetlostje zauvekne
stala iz Neumiruih Zemalja. Za vreme Du-ge Noi koja je usledila Melkor je ukrao Si
lmarile i s Ungolijant pobe-gao preko Helkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se
u Srednju Zemlju i u mrane Jame Angbanda, svoje velike oruarnicc.
Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. inei to,
postali su prokleti narod, jer su zarobili Labudove bro-dove Telera od Alkvalond
ea i pobili svoju vilenjaku brau. Bilo je to prvo Rodoubijanje meu Vilenja-cima. Br
odovima Telera Noldori su preli Belegair, Veliko More, dok su Noldori koje je pre
dvodio Fingolfin uinili veliki podvig, jer su se sa za-divljujuom hrabrou usudili da
preu Helkarakse peice.
I, kao to je ispriano u "Kventa Silmarilionu", takoje poeo Rat Dra-gulja. Noldori s
u gonili Melkora i nazvali ga Morgot, "Mrani Nepri-jatelj Sveta". Rat je bio ogore
n i straan, i od onih Eldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preivelo.
Najzad, doli su Valari i mnogi Eldari iz Neumiruih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauve
k slomili Morgota Ne-prijatelja. Ali u tom ratu Belerijand je razoren i prekrili
su ga talasi iro-kog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda nestala, kao
i vile-njaki gradovi Menegrot, Nargot-rond i Gondolin. Samo je jedan mali deo Os
irijanda, Lindon, preiveo po-plavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u
Srednjoj Zemlji u prvim godinama Drugog Doba Sunca. Veina Eldara koji su preiveli
Rat Besnih vratila se na Zapad i beli bro-dovi Telera su ih odvezli u Tol Ere-s
eju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili luku Avalone. U meuvre-menu, oni Ijudi
koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otili su na ostrvo po imenu Numenore.
Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Je-dan od takvih bi
o je Gil-galad, poslednji od svih Uzvienih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Nje
gova vladavina je trajala tokom celog Drugog Doba Sunca a njegovo kra-Ijevstvo L
indon je opstalo do etvr-tog Doba. Neki noldorski i sindarski Vilenjaci su se pri
kljuili umskim Vilenjacima i stvorili su svoja kra-Ijevstva: Tranduil je osnovao K
ra-Ijevstvo Zelenumu Veliku, a Kele-born i Galadriela su vladali Lotlo-rijenom, Z
latnom umom. U to vre-me najvee od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Lj
udi nazvali Holin, u koji je otilo mnogo ple-menitih velikaa Noldora. Oni su nazva
ni Gvait-in-Mirdain, ali u kas-nijim danima zvali su se Vilin-kovai. Upravo kod n
jih je Sauron Majar,
259
Balrozi Najstrasniji od svih demona. Balrozi su bili Majari, vatreni duhovi, koj
eje zaveo i iskvario Melkor, Mrani neprijatelj. Ti ogromni demoni imali su grive
od vatre i nozdrve koje su blju-vale plamen.
dva patuljaka kralja i, okupivi Orke i Trolove kao pomo, oterali zauvek Patuljke iz
Morije. Kao to se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapad-ne Mee", vlast Balroga je ost
ala neosporena tokom dva stolea, sve dokgaarobnjakGandalfnijebacio sa vrha Zirak-z
igil posle Bitke na Mostu od Kazad-duma.
Banakili
Tek kad je proteklo prvih hiljadu go-dina Treeg Doba Sunca u Dolirii Anduina, ist
ono od Planina Magle,
Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Poluani", rasa zvana Ho-biti.
Manji od Patuljaka i povueni, klonei se drugih rasa, oni su iveli mirno i nijedan l
etopis ne govori o njihovim poecima pre ovog vreme-na. Mada oni nisu bili mnogo z
naaj-ni za Vilenjake i Ljude, "Crvena Knjiga Zapadne Mee" pria kako su njihovi podv
izi odluili ratove naj-monijih koji su nastanjivali Srednju Zemlju u Treem Dobu. Po
d ime-nom Hobiti oni su postali nadaleko uveni u pesmama i priama koje go-vore o v

elikom ratu za Prsten, koji je okonao zlu vladavinu Saurona, Mranog Gospodara Mord
ora.
Barad-dur
Najvea tvrava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Treeg Doba Sunca bila je Barad-dur u
zloj zemlji Mordor, zvana Mrana Kula meu Lju-dima i Lugburz meu Orcima. Sagra-dio ju je, posle prv
og milenijuma Drugog Doba, Sauron, pomou Jedi-nog Prstena. Tokom vie od dve hil-ja
de godina Drugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, al
i godine 3434. zaposele su ga udruene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogo
dinjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauron zbaen. Sledeih dvadeset devet vekova T
reeg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruevina, ali poto je nainjen udesnim moima, n
jegovi temelji nisu mogli da budu uniteni dok je Jedini Prsten opsta-jao. Tako, k
ad se Sauron najzad vra-tio u Mordor godine 2951. Treeg Doba, mogao je da ga obno
vi i vrati Mranom Tornju njegovu nekada-nju mo. Sad sc inilo da je on nepobediv. Meut
im, Sauron nijc raunao da e Prsten biti pronaen. Godine 3019. Jedini Prsten je uni t
en u vatrama Planine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i sruili se. S
unitenjem Jedinog Prs-tena, Sauronove moi su konano dokrajene i toranj Barad-dur se
sruio u gomilu uta.
Bard Lukonosac
Covek od Dola i Ubica Zmajeva. Roen i odgajan meu Ljudima s Je-zera Ezgarot, Bardj
e bio izgnanik od Dola koga je unitio Smaug, Zlatni Zmaj. Bioje to snaan ovek strog
og lica koji je bio vukao naslednu liniju od uvenog strelca po imenu Girion od Do
la. 2941. godine Treeg Doba, dok su gradski oci beali da spasu i-vote, Bard je upot
rebio svoju streBela kula
Ijaku vetinu da pogodi monog Smauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Z
atimje vodio vojsku Ljudi do pobede u Bici Pet Vojski. Posle te bitke, Bardje is
koris-tio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot i Dol. On jc post
ao prvi u dugakoj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasle-dio gaje sin,
Kralj Bain.
Bardinzi
Meu snanim Severnjacima koji su iveii izmeu Mrke ume i Gvozde-nih Brda bili su i oni
koji su se, u poslednjem veku Treeg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijud
i bili poznati kao Ljudi od Dola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne
Planine. Ali kad je Zmaj Smaug doao u Samotnu Planinu, Dol je opljakan i ti Ijudi
su pobegli. Jczerski Ljudi Ezgarota pruali su im utoite skoro dva veka. U to vreme
meu tim izgnanicima iz Dola uzdi-gao se naslednik kralja koji se zvao Bard Lukono
sac. Bio je to veliki rat-nik i strog i snaan ovek. Kad je Zmaj od Samotne Planine
ponovo napao, Bard je crnom strelom pros-trelio zver kroz grudi i oslobodio zem
lju.
Tako je Bard postao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zma-jeve riznice, o
bnovioje Dol i ponovo sagradio bogato kraljevstvo oko njega. Tako je u ast ovog h
eroja ceo narod Dola od tog doba nosio nje-govo ime.
Bela kula
Godine 1900. Treeg Doba Kralj Ka-limehtar od Gondora je obnovio
26
27
Vilenjaci
najvei sluga Morgotov, doao pre-ruen. Kelebrimbor, najvei Vilin-kova Srednje Zemlje i
unuk Feano-ra koji je nainio Silmarile, iveo je u Holinu. Po njegovom nareenju i u
z njegovu vetinu, Prstenovi Moi su napravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena koji
je Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka i mnogi drugi ratovi.
Opake bitke Sauronovog rata su bile strane. Kelebrimborje poginuo,
njegova Zemlje je unitena, i Gil-galad je poslao Elronda i mnogo rat-nika iz Lind
ona u pomo Ijudima Eregiona. Oni Vilenjaci koji su prei-veli razaranje Eregiona po
begli su u Imladris (koji se u Treem Dobu zvao Rivendel) i sakrili se od terora,
uzevi za svog gospodara Elronda Poluvile-njaka. Vilenjaci nisu bili dovoljno sna-n
i da skre mo Mranog Go-spodara dokle godje on drao u vlasti Jedini Prsten, ali njiho

vi saveznici
Numenorejci su postali moni na Za-padu. Numenorejci su doli svojim brodovima u Lin
don i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Neto kasnije, oni su opet doli i zarobili
samog
Vilenjaci Snaniji, plemenitiji, mudriji i lepsi od Ijudi, nisu slabili od starost
i ili bolesti. Kad ne bi bili ubijani u ratu ili borbi, nc bi nikad umirali, neg
o bi postajalijos mudriji i lepsi.
Vilenjaci Svetla
Mranog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje.
Tu je Sauron ostao sve dok itavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i do
k nije dolo do Promene Sveta kad su Neumirue Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz
Krugova Sveta. Smrtne Zemlje su se meusobno pribliile, a Neumi-rue Zemlje su se od
vojile, postavi nedostupne za sve, osim za bele vilin-brodove.
Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prste-nova, s kim j
e trebalo izai na kraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kralj
evstvo Mordor. Stoga je obrazovana Poslednja Ali-jansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su
raz-valili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli od njega Prsten.
On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gil-galad, posle
dnji Uzvieni Kralj Vile-njaka u Srednjoj Zemlji, takoe poginuo, kao i skoro svi ve
liki gospo-dari Numenorejaca.
Jo uvekje ostalo nekoliko Elda-ra da uva zemlje koje je rasa Ljudi polako poela da
zauzima. U treem Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadanjeg
lika. Lindonje opstao, alije najvie bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kir
dan, gospodar Sivih Luka, sma-tran je za najvieg meu njima. Izgleda da su Vilenjac
i uveliko bri-nuli samo svoje brige u svemu, sem u jednom: po pitanju Gospodara
Prstenova koji je ponovo doao u Mordor i iz njega slao svoje sluge, Nazgule, izva
n te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca
jo jednom borili u onome to se na-ziva Rat za Prstcn. Jedini Prslen je u to vreme
uniten. Mordor je ponovo pao i najzad je i Sauron nestao zau-vek, kao to su i njeg
ove sluge i nje-gova vlast nad svim zlom u Svetu srueni. U etvrtom Dobu, u vreme V
ladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji je Kirdan od
Sivih Luka sagradio otplo-vili napolje Pravim Putem. 1 tako su ti Ljudi Zvezda
preli zauvek u ono mesto koje je van domaaja smrtni-ka, izuzev u drevnoj prii i moda
u snovima dece.
Vilenjaci Svetla
Pria o Velikom Putovanju pripove-da kako je veina Vanjara, Noldora i Telerija stig
la do obala Neumiruih Zemalja u vreme Drvea Valara. Tu su oni obitavali u Eldamaru
i po-duavale su ih Sile Ardc, Valari i nji-hovi podanici i pomagai, Majari. Vilen
jaci su postali mudri i plemeniti i nauili su mnoge vetine: pravljenje dragulja i
dragocenih metala, grae-nje velianstvenih gradova i najlepe umetnosti muzike ijezik
a. Ti Ijudi su se zvali Vilenjaci Svetla, Svetli Vile-njaci, jer su sijali i tel
om i duhom, i od svih naroda koji su iveli u okviru Krugova Sveta oni su, po mnog
im kazivanjima, bili najlepi.
Vilenjaci ume
U najveem delu umskih predela Srednje Zemlje istono od Maglenih Planina koje zlo Mo
rgota i Saurona nije bilo potpuno proelo i razorilo, iveo je ostatak Avarija, naro
da koji je odbio da krene na Veliko Puto-vanje na Zapad. Ti su se Ijudi, koji su
262
Vitograna
se zvali Vilenjaci Suma ili, ee, umski Vilenjaci, proredili s uzdi-zanjem Morgotove
moi na Istoku. Da bi preiveli, oni su postali umeni u pronalaenju zaklona u umi i skr
i-vali su se od svojih neprijatelja. Bili su upueni u umske osobenosti i udi, a oi s
u im, kao i oi svih Vile-njaka, sijale zvezdanom svetlou. Oni nisu bili moan narod k
ao nji-hova braa Viosokorodni Eldari, ali su bili silniji od Ljudi i svih rasa ko
je su se posle njih pojavile.
Mada istorije Arde malo govore o sudbini umskih Vilenjaka i bave se uglavnom Elda
rima, ispriane su mnoge prie o dva kraljevstva ovih neznatnijih Vilenjaka. U Drugo

m Dobu Sunca sindarski Gospodar Tranduil je izaao iz Lindona i preao preko Magleni
h Planina. On je naao mnoge umske Vilenjake u Zelcnumi Velikoj (koja jc kasnijc naz
vana Mrka uma). Tu je Tranduil postao kralj Sumskog Kraljevstva tih Vilenjaka. Na
slian nain noldorska plemkinja Galadrijela i sindarski ve-lika Keleborn su doli kod
umskih Vilenjaka Lotlorijena, koji su ih uzeli za kralja i kraljicu Zlatne ume.
Vilin-kovai
U Treem i Cetvrtom Dobu Sunca legende o Ljudima i Patuljcima go-vore nairoko o Vil
in-kovaima, jed-noj iezloj rasi kojaje nekad ivela u Eregionu, na zapadu od Planina
Ma-gle. To su bili noldorski Vilenjaci koji su se pravilnije zvali Gvait-in-Mirdain. Upravo oni su iskovali veliki Prsten Moi iz koga je izalo toliko mnogo uasa u
predele Srednje Zemlje.
Vilvarin
Za vreme Prolea Arde, koje je bilo u godinama Svetiljki, Valari su na svet doneli
ume i mnoga stvorenja koja nisu imala glas, ali ih je bilo divno pogledati. Medu
njima je bio Vilvarin, koga su u potonjim vreme-nima Ljudi zvali Leptir. Valari
su bili toliko zadovoljni ovim divnim stvo-renjem da je Varda, kada je uzela sr
ebrnu rosu Telperiona da bi nai-nila blistavu svetlost Zvezda, posta-vila i obris
Vilvarina kao jedno sazvee meu nebeskim Zvezdama.
Visokorodni Vilenjaci
Od svih Vilenjaka najmoniji su bili Visokorodni Vilenjaci, oni od Eldara koji su
prvi stigli do obala Amana, Neumiruih Zemalja, u danima Dr-vea Valara. Zvali su se
Visokorodni Vilenjaci, i to su bili Vilenjaci koji su stigli u ono mcsto koje s
e zvalo "Vilin-dom" i kojima su Valari i Majari dode-lili veliku mudrost i mnoge
vetine. Velikim delom i dalje tamo obitavaju, iako je Drvee uniteno i Neumirue Zeml
je odstranjene iz Krugova Sveta i sad ne moe da se stigne do njih ni-kakvom Ijuds
kom napravom.
Vitograna
Entska supruga Drvobradog, Vito-grana Lakonoga bila je enski Ent, ili "Entina", k
oju je voleo Drvobradi od Fangornske ume. Vitograna je naj-vie liila na drvo Breze,
i zato je njeno vilenjako ime bilo Fimretila ili "vitka breza". Tokom Doba Zvezd
ane Svetlosti Vitograna i druge Entine su ivele u slozi s mukim Entima. Meutim, tok
om Doba Sunca, Entine su se preselile na otvorene predele i
263
Vojska Seni
starale se o vokama, grmlju i trava-ma, dok su Enti vie voleli drvee po dubokim umam
a. Ali kasnije, u Dru-gom Dobu, bate Entina su unitene. Vitograna i druge Entine s
u u to vre-me ili pobijene ili oterane daleko na Istok ili Jug Srednje Zemlje.
Vojska Seni
U Ratu za Prsten vodila se velika bitka pred drevnim pristanitem Pe-largir u kojo
j su brodove Korsara od Umbara porazili ratnici utvare. Ti ratnici bili su Mrtvi
Ljudi DunhaVozi Divlji Ijudi Dmadanskc Sume bili su svetloputi, patuljasti narod lo-vaca. U
Ratu za Prsten oni su proveli konjicu Rohirima kroz svoju sumu da bi sc borila
u Bici od Pelenorskih Polja.
roua, duhovi koji su se tokom dugih godina Treeg Doba zadrali na Ze-mlji zbog prek
rene zakletve. Da bi ispunila tu zakletvu i oslobodila se od zatoenja, ova Vojska
Seni pred-voena Aragornom, sinom Arator-novim, dola je u bitku protiv Korsa-ra, ne
prijateija Dunedaina. Kad je pobeda osigurana, Vojska Seni je zauvek nestala sa
Zemlje.
Vozi
U Ratu za Prsten jedan udan, primi-tivan narod, po imenu Vozi, doao je u pomo Rohir
ima i Dunedainima u razbijanju Opsade Gondora. Ti divlji umski Ijudi iveli su u dr
evnoj umi Druadan, koja se^nalazila u Ano-rijenu, podno Belih Planina. Oni su poz
navali umu bolje od svih Ljudi, jer su iveli kao nage ivotinje, nevid-Ijivo izmeu dr
vea tokom mnogih
Vrbe
doba i nisu marili za drutvo drugih naroda. Bili su istroeni od vremen-skih prilik

a, kratkonogi, debelih ruku i zdepastog tela. Ljudi Gondora zvali su ih Divlji I

judi od Druadana i vero-vali da su oni potomci jo starijih Pukel-ljudi. U Prvom D
obu Sunca to su bili Ijudi koji su iveli u Beleri-jandu u slozi s Haladinima, koj
i su ih zvali Druzi. Vilenjacima su bili poz-nati kao Druedaini; za Orkc su bili
Ogor-hai, a za Rohirime Rogin.
Pred kraj Treeg Doba, Orci, Vukovi i druga zlouda stvorenja su esto ulazila u Druad
an. Mada bi ih Vozi potiskivali otrovnim strelama i kopljima, zla bia su se uvek
vraala. Tako se desilo da je, mada Vozi nisu eleli da uestvuju u poslovima Ljudi iz
van svoje ume, njihov poglavica, zvani Gan-buri-Gan, ponudio po-mo Rohirima da sti
gnu u bitku od Pelenorskih Polja. Jer Vozi su se na-dali da e im pobeda Rohirima
i Dunedaina u Gondoru doneti neko olakanje u ovom neprestanom um-skom vojevanju.
Kada je pobeda zaista dola i kad su unitene orke legije Mranog Gospodara, Elesar, Kr
alj ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Gondora i Arnora, odobrio je da Druadanska um
a bude zauvek neotuiva zemlja Voza, da njom vladaju i upravljaju po svojoj volji.
Vrane
Vrane su oduvek bile glavne ptice leinari u Srednjoj Zemlji i bio ih je glas da s
u saveznici Mranih Sila. Ljudi su ih nazivali Pticama Zloslut-nicama, jer se misl
ilo da one uhode nad zemljom i prenose glasine zlim
stvorovima koji su kovali zavere o zasedama i ubistvima. Tako su ove ptice strvi
nari imale koristi od potka-zivanja, jer su se na krvavim dela-njima zlih vojski
Orka Vrane esto gostile.
Kao to je bilo uobiajeno meu pticama Srednje Zemlje, Vrane su govorile jednim nareje
m ptijeg jezika, madaje, po miljenju Patuija-ka koji su znali njihov jezik, njihov
govor bio isto tako zloban i s loim redosledom rei kao i govor opake rase Orka.
Vrbe
U Dobima Svetiljki kada su stvorene Velike ume Arde, u umama se po-javilo drevno d
rvee Vrba. Duhovi Vrba bili su snani i voleli su mo-varne krajeve i spore tokove re
ka. Oni su dugo iveli mirno i nisu marili ni za novodolu rasu Ljudi, ni za starije
rase Patuljaka i Orka koji su sekli i palili ume. Neki meu Vrba-ma su stekli spos
obnost da oseaju i da se pokreu; oni su se ubrajali meu one koji su se zvali Huorni
i njihova volja je bila usmerena na unitavanje svih neprijatelja uma.
Meu Vrbama, najmoniji zabe-leen u priama o Srednjoj Zemlji je Starac Vrba, koji je u
Treem Dobu Sunca iveo na obalama Vrbovitla u Staroj umi. Bio je crnog srca, pok-re
tnih grana i posedovao je veliku mo da zaara pesmom. Celom oblau Stare ume vladala je
nje-gova volja. Njegova silna pesma savi-jala je sve staze prema njegovim ko-ra
cima. Putnike je zadravao hip-notikim inima; mona pesma vode i vetra koji je arlijao
kroz lie us265
Vrbovitlo (Vitivindl)
pavljivala ih je i oni su padali u dubok san kraj njegovog prastarog debla. vorno
vatim korenom ili zja-peom dupljom u svom deblu on bi ih zarobljavao, a zatim gnj
eio ili da-vio u reci. Njegova mo je pretvorila Staru umu u mesto od koga su put-ni
ci s pravom strepeli, i da nije bilo moi Toma Bobadila, malo njih bi moglo da bez
bedno proe kroz nje-gov posed.
Vrbovitlo (Vitivindl)
Reica zvana Vrbovitlo proticala je kroz Staru Sumu koja se prostirala istono od Ok
ruga, zemalja Hobita. Njen izvor bio je u brdima predela Humki i ona je, poput m
eandra, ila kroz umu do Brendivinske Reke. Njena dolina, koja se zvala Dolinica, o
bilovala je drveem vrbe i bila dom velikog umskog duha zvanog Starac Vrba. Duh zva
ni ena-rcka od Vrbovitla bila je majka ene Toma Bombadila, Zlatozrne Keri reke.
Vujaci
Iz kraljevstava Melkora Mranog Neprijatelja, u Dobima Sunca, mno-ge opake zveri s
u dolazile da uznemi-ravaju Ijude Srednje Zemlje. Glavna medu ovim stvorenjima b
ili su Vuko-vi i Vukodlaci Melkora. Da bi se od-branili, Vilenjaci Belerijanda s
u na-kotili lovake pse kojima su mogli da unite ta zla bia.
U istorijama Srednje Zemlje naj-vei od ovih pasa bio je Huan, koji nije roen u Smr
tnim Zemljama. Njega je odgajio Orome, Lovac Va-lara, koji ga je darovao noldors
kom princu Kelegormu u Neumiruim Zemljama. Valarski Vujak bio je

zver koja se nikad nije umarala niti spavala. On je bio besmrtan, kao i Vilenjac
i, i golemog rasta. Po odred-bi Valara, Huan je samo tri puta pro-govorio reima,
mada je uvek mogao da razume govor Vilenjaka i Ljudi. arolija nije mogla da ga ub
ije niti su ini mogle da ga zaaraju.
U Srednju Zemlju su ga doveli noldorski prinevi, a oekivala ga je kobna sudbina. U
Potrazi za Silmari-lom odigrao je veliku ulogu: iz Iju-bavi prema Lutijeni Tinu
vjeli otiao je u Sauronovu kulu na Tol-in-Gau-rotu, Ostrvu Vukodlaka. Tu je pobio
mnoge zle zveri na, mostu Ostrva i konano ubio Draugluina, gospo-dara i praoca V
ukodlaka i glavnog od Sauronovih slugu u tom kraljevstvu. Onda je istupio sam Sa
uron u liku Vukodlaka i usledilaje strana borba izmeu Huana i Saurona na mostu Tol
-in-Gaurota. Sauron je bio silan i uasan u tom obliju, ali je mo Hua-na bila jo vea.
Sepao je najveeg od Majara za guu, snagom koja slama ga drao, i Sauronu se bliila smr
t. 1 tako je Sauron predao Huanu iLutijenikulu ijunakaBerenakojije bio zatoen na
tom mestu. Sve mone ini su spale s Tol-in-Gaurota, Sauronove sluge su pobegle, a S
au-ron, u obliju velikog Vampira, u strahu i besu je poleteo preko neba.
Ali, jo jedna bitka je ekala Hu-ana Vujaka. Bila je to borba s Vu-kom Karharotom, C
rvenim eljusti-ma, koji je bio zli uvar Kapija Angbanda. To je najvei vuk koji je i
kad doao na svet, a odgajen je Mor-gotovom rukom. Ovaj vuk je sluaj-no progutao Si
lmaril koji je Beren uzeo iz Morgotove krune. Dragulj je
266
Vukovi
goreo u Vuku i on je iao pomahni-tao od bola. Niko nije mogao da se suprotstavi K
arharotovom pomam-nom besu, ak je i ratnik Beren pao pred njegovom silom. I, kao t
o je predskazano, doao je Huan i nastu-pilaje najvea bitka zveri protiv zveri koja
je ikad voena. Sva dobrota Va-lara bila je uz Huana i sva zloa Melkorova uz Karha
rota. Brda su se orila od njihove bitke, ali na kraju je Huan preklao Karharota,
mada je i njega samog opaka zver smrtno ra-nila jer je u zubima Vuka bio straan
otrov. Znajui da ga oekuje smrt, on je doao do Berena koji je takoe umirao i posledn
ji put progovorio, rekavi samo "zbogom".
Vukodlaci
U Prvom Dobu Sunca dola je u Belerijand jedna rasa muenih dua kojc su bili robovi M
clkora. Da li su oni bili majarski duhovi koji su nekad sluili Melora u Utumnu i
koje su Va-lari liili njihovih zemaljskih oblija, ili su bili zla bia neke druge vr
ste, nije poznato. Ipak, sigurno je da su ti zli duhovi uli u vuja oblija mai-jom. O
ni su bili strana rasa i oi su im sijale od uasnog besa. Govorili su i razumeli i C
rni Govor Orka i umilan govor Vilenjaka.
U dugotrajnim Ratovima Beleri-janda najvei broj Vukodlaka je doao, pod Sauronovom
zastavom, do noldorske kule na Reci Sirion, i ona je pala. Kula je dobila drugo
ime, Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukod-laka", i tu je vladao Sauron. Ispod Tol-in-Gau
rota bile su duboke tam-nice, a na grudobarnima sa zupas-tim kulama unjali su se V
ukodlaci.
U potrazi za Silmarilom Huan, Lovaki pas Valara, doao je u Tol-in-Gaurot i ubio mn
ogo Vukodlaka. Najzad je jedan od njih, po imenu Draugluin, praotac i gospodar r
ase Vukodlaka, doao da se bori sa Huanom. Vodio se Ijuti boj, ali je na kraju Dra
ugluin pobegao u kulu, do prestola Saurona, svog gospodara. Pred Sauronomje Drau
gluin izgovo-rio ime Huan, iji je dolazak bio predskazan, a zatim je lipsao. Zati
m je Sauron, menja oblija, i sam postao Vukodlak. Po veliini i snazi bio je silniji
od Draugluina, ali ak i tada je Huan uspeo da zauzme most i da epa Saurona za guu,
i nikak-vom ini niti snagom udova Sauron nije mogao da se oslobodi. Stoga je on p
redao kulu Berenu i Lutijeni, koju je Vujak sluio. Zle ini su zbaene s Tol-in-Gaurot
a i Vuja ob-lija su spala s Vukodlaka. Sauron jc pobegao u liku velikog vampirskog
Slepog mia i zla volebna mo koja je odravala kraljevstvo Vukodlaka u Belerijandu je
zauvek skrena.
Vukovi
Pre no to je zasijalo Sunce, u Jama-ma Utumna u Srednjoj Zemlji okotile su se mno
ge opake zveri koje su se u-njale Svetom sa zlim Orcima. Glavne od zveri saveznik
a Orka bili su Vuko-vi, koji su prvi put uli u Zapadne Zemlje u godinama Sunca. N
eki koji su bili krupni sluili su kao jahae i-votinje Melkorovim slugama i iza-ziva
li su veliki strah.

U Prvom Dobu Sunca okoena je rasa Vukodlaka. Najmoniji je bio Draugluin, njihov pr
aotac i gospo-dar. Oni, medutim, nisu bili pravi
267
Vukovi
Vukovi, nego muene due drane u vujem obliju. Njihova je mo bila velika jer su bili mil
jenici Saurona Majara. Oni su dolazili k njemu u oporima i lovili u zemljama Bele
ri-janda. Od Noldora su oteli Tol Sirion, koji je kasnije nazvan Tol-in-Gaurot,
"ostrvo Vukodlaka", i tu su stvorili kraljevstvo zla.
Mada su do Treeg Doba Sunca Vukovi postali manja bia od onih u ranim Dobima, ostal
i su jedna zas-traujua vrsta. "Hronike Zapadnih zemalja" govore o rasi Belih Vukov
a koii su izali iz Severne Pustopoljine za vreme Opake Zime 2911. i umrljali sneg
Erijadora krvlju Ljudi. "Crvena Knjiga Zapadne Mee" govori mnogo o Vargama, jedn
oj rasi Vukova koja je u Rovanionu sklopila sporazum s Or-cima Maglenih Planina
i nosila na leima u bitku tu rasu Orka zvanih Jahai Vukova. 1 mada su i same Varge
izazivali strah, ovaj savez s Or-cima bio je jo vee zlo. Zaista, u uvenoj Bici Pet
Vojski najjai deo orkih snaga bila je njihova konjica, koja je jahala na velikim
Vargama.
Najvea legenda o Vukovimaje o Karharotu, Crvenim eljustima, ko-ga je u Prvom Dobu
Sunca othranio Morgot ivim mesom i ispunio ga velikim moima. Tako je Karharot, koji se nazivao i Anfauglir, "edne elju-sti", izrast
ao do ogromne veliine i izgledalo je da njegovoj snazi nema premca. Oi su mu bile
kao uareno ugljevlje a zubi su mu bili kao ot-rovna koplja neke orke ete. Karha-rot
je bio uvar Kapija Angbanda i niko nije mogao da se provue pored njega samo teles
nom snagom. Zidi-ne Angbanda su bile strme i strane;
ponori puni zmija su se nalazili s obe strane puta, a Karharot je leao bu-dan pre
d Kapijom.
U Potrazi za Silmarilom, Karha-rot je odgrizao Berenovu aku kod angbandske Kapije
i progutao Sil-maril, koji ga je pekao estokom va-trom. U velikom bolu Karharot
je ubijao Vilenjake i Ljude jer je nje-govo ukleto telo gorelo iznutra, ali njeg
ova snagaje postalajo vea. Jer Karharotov bes bio jc kao samo-unitavajui neugasivi p
lamen Zvez-de padalice. Ali najzad se sreo s jed-nim s kojimje odavno bilo sueno
da se bori: Huanom, Vujakom Valara. 1 mada je Karharot ujeo Huana otrovnim zubima
i tako je i Huana oekivala sigurna smrt, moni valar-ski vujak je kraj slatkih voda
Ezgal-duina preklao Karharota.
268
Zaarana Ostrva
Poto su Melkor Valar i Ungolijant Veliki Pauk ugasili svetlost Sveta unitivi Drvee V
alara, Manve i dru-gi Valari su sagradili mnoga utvre-nja i odbrambene linije u N
eumi-ruim Zemljama, plaei se da se ne vrate ova zla stvorenja i njihove legi-je. Meu
najdelotvornijim od njih bio je lanac ostrva du istone obale Neumiruih Zemalja. To
su bila Zaarana Ostrva, a vode oko njih su se nazivale Senovita Mora. Ostrva su
bila zaarana snagom mone aro-lije: njen lavirint vodenih puteva osu-jeivao je sve nai
ne da moreplovci odrede poloaj broda, a ako bi se sami mornari iskrcali na ostrva
, od-mah bi padali u dubok i veni san.
Zapadni Vilenjaci
U dobu Buenja Vilenjakajedan ve-liki Glasnik je doao sa zapada. Bio je to Valar Or
ome, koji je pozvao Vilenjake u zemlju Veitog Svetla. Neki su odluili da krenu na
Puto-vanje na zapad i zvali su se Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su izabrali da ostanu nazivali su se Istoni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni". Istoni Vile
njaci su odumirali i postajali neznatniji duhovi, dok su Zapadni Vilenjaci posta
li moni i proslavili se u legendama i pesmama.
Zapadnog-oveka-trava
U Srednjoj Zemlji je ula u upotrebu jedna biljka za koju su Hobiti otkrili da prua
veliko zadovoljstvo ako po-lako gori i ako se njen dim udie. To je bila biljka n
ikotiana, koja se u ves-tronskom jeziku zvala Zapadnog-oveka-trava, ali je najee jed
nos-tavno nazivana Trava-za-lulu. Njena upotreba se proirila iz hobitskih predela
Okruga irom Srednje Zem-Ije i s uivanjem su je koristili, sebi u korist ili na tet
u, Ljudi i Patuljci.

Zeleni Vilenjaci
U Osirijandu, u izgubljenom kraljev-stvu Belerijand, iveli su Zeleni Vile-njaci u
poslednjem Dobu Zvezdane Svetlosti i Prvom Dobu Sunca. Ti Vi-lenjaci su nosili
ruho zeleno kao uma da bi bili nevidljivi za svoje ne-prijatelje u umovitom predel
u. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazi-vali su se Laikvendi. Oni nisu bili nek
i veliki niti silan narod ali su, zah-valjujui svom poznavanju te zemlje preiveli,
dok su moniji Vilenjaci stradali od Melkora i njegovih slugu.
Zelenuma Velika
Najvea uma Rovaniona i dolova Velike Reke Anduin bila je poznata kao Zelenuma Velik
a. umsko Kra-Ijevstvo Vilin Kralja Tranduila se
269
ZiraA-zigi/
moglo nai na severoistoku ove ume, ali godine 1050. Treeg Doba jedna druga silaje ul
a u najjuniji deo Ze-lenume i sagradila citadelu zvanu Dol Guldur. Bio je to Sauro
n Gospo-dar Prstenova s Nazgulima koji je doao u tajnosti i brzo zatrovao ovu nek
ad divnu umu po kojoj su poeli da haraju zla magija, Orci, Varge i ogromni pauci.
Sauronov uticaj bioje tako veliki da je dve hiljade godina Zelenuma, zvana Mrka um
a, zbog senke zla koja je tako zamraila ovo mesto. Sreom, pred kraj Rata za Prsten
zlo Dol Guldura je zbrisala jedna vojska Vilenjaka iz umskog Kraljevstva, na sev
eru i druga vojska iz Lotlorijena, na jugu. Odonda je ovo mesto promenilo ime u
Erin Les-galen, "umu Zelenog Lia".
Zirak-zigil
Na sredokrai venca Maglenih Plani-na stajao je vrh Zirak-zigil, jedna od tri veli
ke planine pod kojima je uko-pano Patuljako kraljevstvo Kazad-dum. Ljudi su ga zv
ali i Srebrozub, a Vilenjaci Kelebdil. U samom vrhu Zirak-zigil - na vrhu Beskra
jnog Ste-penita - nalazila se odaja zvana Durinova Kula.
Upravo ovde je na kraju Treeg Doba, za vreme Potrage Prstena, a-robnjak Gandalf Si
vi vodio boj s Bal-rogom od Morije. U toj Bici Vrh, Beskrajno Stepenite i Durinov
a Ku-la su uniteni, a Gandalf je nadvla-dao Balroga i s te velike visine ga ba-ci
o dole u provaliju.
Zlatozrna
Ki reke iz Stare ume, Zlatozrna je bila ki ene reke od Vrbovitla i supruga Toma Bombadila. Bila je zla-tokosi i lepi duh prirode koji je moda bio Maja
. Kakvo god dajoj je bilo poreklo, ona se, kao i Tom Bom-badil, posvetila staran
ju o prirodnom svetu uma i reka. Za vreme Potrage za Prstenom Hobite su spasli i
pruili im zaklon Bombadil i Zlatozrna. U svom sjaju poreena s nekom Vilin-kraljico
m, Zlatozrna je nosila cvee u kosi i pojasu. Nosilaje halje od sre-bra i zlata, i
cipele koje su svetlucale kao riblja krljut. Govorilo se da njena pesma zvui kao
ptiiji poj.
Zmajevi
"Kventa Silmarilion" pria kako se, u Prvom Dobu Sunca, Morgot Mrani Neprijatelj sk
rivao u Jamama Ang-banda i izraivao svoja remek-dela zla od plamena i vradbina. Mr
ani dragulji Morgotovog genija bili su Veliki Crvi, zvani Zmajevi. Nainio je tri v
rste: velike zmije koje su gmi-zale, one koji su hodali nogama, i one koji su le
teli krilima poput Sle-pog mia. U svakoj vrsti postojala su dva tipa: Hladni zmaj
evi, koji su se borili otrovnim zubima i kandama, i udesni Uruloki, .Plameni zmaje
vi, koji su unitavali plamenim dahom. Svi Zmajevi su bili otelovljenja glav-nih z
ala Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka, i zato su bili tako silni u unitavanju tih rasa
.
Zmajevi su bili sami po sebi og-romne oruarnice koje su delovale u skladu s Morgo
tovim ciljevima. Rep-tili su bili ogromne veliine i moi, zatieni krljutima od neprobo
jnog gvoa. Zubi i nokti su im bili kao koplja i bodei, a njihovi repovi su mogli da
skre zid od titova bilo koje
270
Zma/evi
vojske. Krilati Zmajevi su brisali zemlju pod sobom uraganskim vetro-vima, a Vat
reni zmajevi su bljuvali grirnizne i zelene plamenove koji su lizali Zemlju i un
itavali sve to bi im se nalo na putu.
Pored snage oruja, Zmajevi su raspolagali istananijim moima. Nji-hov vid bio je otri

ji od sokolovog, i nita to bi ugledali ne bi moglo da im umakne. Imali su sluh koj

i bi uhvatio zvuk i najslabijeg daha najtieg nepri-jatelja, i njuh koji im je omo
guavao da prepoznaju svakog stvora, ak i po najblaem mirisu njegovog tela.
uvena je njihova inteligencija, kao i Ijubav prema postavljanju i reavanju zagonet
ki. Zmajevi su bili drevne zmije, i stoga su bili bia ve-like promuurnosti i znanj
a, ali ne i mudrosti jer je njihova inteligencija imala slabe strane: sujetu, pr
odr-Ijivost, pohlcpu, varanjc i jarost.
Budui da su bili sazdani uglav-nom od elemenata vatre i voleb-nitva, Zmajevi su se
klonili vode i vie voleli mrak od dnevne svetlosti. Zmajeva krv bila je crna i pr
edstav-Ijala smrtonosni otrov, a isparenja njihovog crvozadaha bila su od go-rueg
sumpora i sluzi. Tela su im uvek sijala okrutnim plamenom dragulja. Njihov smeh
bio je dublji od izvorskih vrela i potresao je i same planine. Oi Zmajeva su zrai
le rubin crvenom svetlou ili su, kad bi bili besni, bljes-kale crvenim munjama. Nj
ihovi ok-rutni reptilski glasovi bili su promukli apat i, udrueni sa estinom zmij-s
kog pogleda, prizivali Zmajevu aro-liju kojaje opinjavala neoprezne ne-prijatelje
i nagonila ih da poele da se predaju zastraujuoj volji ove zveri.
Prvi od Vatrenih zmajeva, Urulo-kija, koje je stvorio Morgot u Ang-bandu, bioje
Glaurung, Otac Zmaje-va. Posle samo jednog stolea koe-nja i rasta u peinama, Glauru
ng je u estokom besu provalio iz angband-skih kapija i pojavio se u prene-raenom S
vetu. Mada nije pripadao krilatoj rasi koja e se kasnije poja-viti, Glaurung je b
io najvei strah i trepet svog doba i zaeo je golemo mnotvo manjih Vatrenih zmajeva
i Hladnih zmajeva. Palio je i pustoio zemlju Vilenjaka u Hitlumu i Dorto-nionu pr
e no to ga je na povlaenja naterao Fingon, princ Hitluma. Mor-got je, meutim, bio n
ezadovoljan Glaurungom zbog njegove prenaglje-nosti.jerje isplanirao da Zmaj izr
aste do pune svoje moi pre no to ga ot-krije Svetu koji nita ne sluti. Za Glaurunga
je ovaj napad bio samo mladika avantura - mladalako oprobavanje snage. 1 mada je
za Vilenjake bio straan, njegova snaga bila je nedovoljno zrela i njegov ok-lop o
d krljuti jo uvek osetljiv na na-pade orujem. Zato je Morgot drao Glaurunga u Angban
du jo dva stolea pre no toje pustio Urulokija na slobodu. Bio je to poetak etvrte Bit
ke u Ratovima Belerijanda. Onaje postala poznata kao Bitka Iznenad-nog Plamena k
ad je Glaurung, Veliki Crv, u punoj snazi povco Morgotove snage u bitku protiv U
zvienih Vile-njaka Belerijanda. Njegova velika snaga i vatra koja je prila raistilaj
e put vojskama neprijatelja i, s Morgo-tovim demonima, Balrozima i crnim legijam
a bezbrojnih Orka, razbio je Opsadu Angbanda i izazvao oaj i beznae kod Vilenjaka.
271
Zmajevi
U Petoj Bici, nazvanoj Bitka Ne-brojenih Suza, Glaurung je poinio jo stranija razar
anja, jer do tada je ve (na misteriozan zmajski nain)
Zmajevi Najstranija udovista Sred-nje Zemlje. Neki su gmizali kao zmije, diugi su
hodali na nogama koje su imale kande, a ostali su leteli gusteras-tim krilima. Ne
ki su se borili zubima i kandama - a najveci su bljuvali vatru.
okotio mnotvo manjih Vatrenih i Hladnih zmajeva koji su ga pratili u ratu. Takoje
velikavojskaVilenjaka i Ljudi pala pred ovim naletom, i niko nije mogao da se o
dupre Zmajevoj vatri, izuzev Patuljaka Belegosta koji su doli da se bore protiv z
ajed-nikog neprijatelja.
Morgotje koristio Glaurunga i da zadri teritorije koje je osvojio; ali snaga u bo
rbi nije bila jedina mo koju je poznavalo ovo udovite. Mnoge su pod njegov uticaj p
odvele opinjavajua mo njegovog oka i hipnotike Zmajeve ini.
Mnogo godina poto je Glaurung poharao i opustoio kraljevstvo Nar-gotrond, ispriano
je u "Narn i Hin Hurin", ubio ga je smrtnik Turin Tu-rambar. Jer ovaj Hurinov si
n se prik-rao Vatrenom zmaju i saterao ma Gurtang duboko u donji trbuh udovita, ali
je, otrovan njegovom crnom krvlju i zatrovan Zmajevim poslednjim reima, Turin Tu
rambar takoe poginuo.
Madaje Glaurung prozvan Ocem Zmajeva, najvei zmaj koji je ikad doao na Svet bio je
onaj po imenu Ankalagon Crni. Ankalagon je bio prvi od krilatih Vatrenih zmajev
a, i on i drugi od te pasmine su izali iz Angbanda kao moni olujni vihorni i vatre
ni oblaci kad je sainjena pos-lednja odbrana Morgotovog kra-Ijevstva. "Nasrue eljust
i" je znae-nje njegovog imena, a njegova pro-drijiva velianstvenost je opustoila voj

sku Zapada u Velikoj Bici i Ratu Besnih pri kraju Prvog Doba Sunca. Bio je to pr
vi od Vatrenih zmajeva koga je Svet video, i neko vreme Morgotovi neprijatelji s
u se povlai273
Zmajevi
li. Ali Orlovi i sve ptice ratnici Zem-Ije pojavile su sa Zapada, zajedno s veli
kim leteim brodom "Vingilo-tom" i ratnikom Earendilom. Bitka ovih bia vazduha traj
alaje dugo, ali je najzad Earendil pobedio, Anka-lagon oboren, a drugi Vatreni z
ma-jevi su ubijcni ili su pobegli. Tako se zavrio Rat Besnih i mo Morgotaje slomlj
ena zauvek u okvirima ovog sveta.
Tako je veliki bio poraz Zmajeva u Velikoj Bici da letopisi Srednje Zem-Ije vie n
e pominju Zmajeve sve do Treeg Doba Sunca. U to vreme oni su naseljavali pustopol
jine izmeu Si-vih Planina Severa. I, pria se, njiho-va pohlepa ih je dovela do nag
omila-nih riznica Sedam Kraljeva Patuljaka.
Najsilniji od Zmajeva sa Sivih Planina bio je Skata Crv koji je Patu-Ijke natera
o da u strahu i uasu bee iz svojih dvora, ali se jedan princ Ljudi ispreio i zapoeo
bitku. To je bio ratnik Fram, sin Frumgara, po-glavice Eoteoda, i Skataje nastra
dao od ruke ovog oveka. Ali, bilo je to samo privremeno olakanje od uasa koji je vr
ebao u planinama, jer su se s vremenom mnogi Hladni zmajevi vratili u Sive Plani
ne. 1 mada su se Patuljci branili snano i odvano, ipak su bili nadvladani. Jedan p
o je-dan njihov ratnik je ginuo, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno preputen
e legijama Zmajeva.
U dvadeset osmom veku Treeg Doba hronologije Zapadnih Zemalja pripovedaju kako je
najvei Zmaj tog doba doao sa Severa u kraljevstvo Patuljaka u Ereboru, Samotnoj P
la-nini. Taj Vatreni zmaj zvani Smaug Zlatni bio je ogroman, s krilima slepog mia, i predstavljao je strah i tre-pet, i propast za Patuljke i Ljude. Prodirui
m Zmajevim plamenom, Smaugje razorio grad Ljudi od Dola i razvalio kapiju i zidi
ne Kraljevstva Patuljaka Samotne Planinc. Patuljci su pobegli ili nastradali, i
Smaug je oteo bogatstva tog mesta: zlato i drago kamenje, mitril i srebro, vilin
-dragulje i bisere, bruene kristale smaragda, safire i blistave dijamante.
Dva vekaje Smaug suvereno vla-dao Ereborom. Ali, godine 2941. je-dan druina pusto
lova je stigla u planinu: dvanaest Patuljaka pred-vodenih zakonitim kraljem Ereb
ora, Torinom Hrastotitom i Hobit plaenik, po imenu Bilbo Bagins. Oni su se kradom
pribliili Zmaju i prenerazili se, jer je Smaug bio toliko veliki da to nisu mogli
ni zamisliti i si-jao je zlatno-crveno od zmijskog besa. Bio je, kao i svi iz n
jcgovc rasc, oklopljen krljutima od neprobojnog gvoa, ali je iz opreznosti zatitio i
svoj mekani donji trbuh od napada:
dok je leao ispruen preko blaga svoje riznice, ostavio je dijamante i tvrde dragul
je da mu se usade u trbuh i na taj nain je oklopio svoju jedinu slabu taku. Ipak,
lukavstvom je Hobit Bilbo Bagins otkrio jedno mesto na irokim grudima zveri koje
nije bilo prekriveno nakitom i gde se moglo zasei otro seivo.
Kad su pustolovi probudili Sma-uga, on je u besu izaao i poeo da bljuje vatru po t
oj zemlji. U osveti je doao do Ezgarota na Dugakom Jezeru, jer su Jezerski Ljudi p
omogli pustolovima. Ali tamo je iveo jedan Severnjak, hrabar i snaan, po imenu Bar
d Lukonosac, kojije, znajui koja
274
je Zmajeva slaba taka, naciljao jed-nom crnom strelom u mesto zveri koje je bilo
opasno po ivot. I, gle uda, veliki Zmaj je kriknuo i u pla-menu se sruio s neba. Ta
ko je pogi-nuo Smaug Zlatni, najsilniji Zmaj Treeg Doba.
ukalo se da su Zmajevi jo mnogo stolea naseljavali Severnu Pustopoljinu izmeu Sivih P
lanina, ali do Ljudi nije stigla nijedna pria iz Srednje Zemlje koja bi govorilaj
o o tim zlim a ipak velianstvenim stvorenjima.
Zujorozi
Prema jednoj hobitskoj pesmici, prialo se da se jedna rasa insekata, zvani Zujoro
zi, borila s nekim vite-zom pustolovom. Da li su ti svirepi insekti bili dinovske
veliine ili je vitez bio od neke siune rase, ili je pak ta pria proizvod hobitskog
hu-mora, sad je nemogue doznati.

Zene-reke Radosni duhovi, uvari reka i potoka. Zlatozrna je bila naj-poznatija,

Ki reke i supiuga Toma Bombadila. Ona je bila zlatokosa i odevena u blistavo ruho
.
ene-reke
U istorijama i spisima Srednje Zemlje pominju se Zene-reke. Da li su one, kao Os
e i Uinena, bile Majari Ulmoa, Gospodara Voda, ili su bile duhovi koji su doli na
svet kao i Enti, nije is-priano; ali sigurno je da su im glavna briga bili Kelva
ri i Olvari Sveta.
"Crvena Knjiga Zapadne Mee" pria kako je ena-reka od Vrbovitla imala ker po imenu Zl
atozrna, koja je bila ena Toma Bombadila. Ta Ki Reke bila je zlatokosa i sjajna ka
o neka vilin-deva. Njene halje su esto bile srebrne i zelene, a u vrelu njene sve
tlosti i smeha cvee je cvalo bez prestanka.
275
Belaini
grad-tvravu Minas Tirit i na njenoj citadeli, najviem vrhu njenih sedam odbrambeni
h zidova (a svaki se uzdi-zao stotinu stopa iznad drugog), po-digao sjajnu Belu
kulu. Nju je obno-vio i usavrio godine 2698. Namesnik Ehtelion I. Tu se nalazio k
raljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a pa-lantir ("svevidei kamen") je uvan u
jednoj odaji pod kupolom Kule.
Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su esto koristili naziv Bela kula mislei
na ceo grad-tvrdavu Mi-nas Tirit i njegove stanovnike.
Belaini
Na Ardi, od njenog poetka, bila je jedna rasa uvara, poznati kao Valari na visokov
ilenjakom jeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, to znai "sile
".
Belegair
Prostrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neu-miruih Zemalja zv
alo se Belegair, to na vilenjakom znai "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Go-spoda
ra Okeana i Majara Osea od Talasa i Uinen od Mirnih voda, Bele-gair se pruao od H
elkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi" koji je nekad spajao dva kontinenta)
do granica Arde na severu, s Numeno-rom u sreditu.
Belegost
Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagraeno u Plavim Planinama Belerijanda tokom
Drugog Doba Zvezdane Svetlosti, Belegost je vilenjaka re za "monu tvravu". Na Kuzdul
u, jeziku Patuljaka, zvalo
se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su uli u Bel
erijand i bili su meu najboljim kovaima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili p
rvi Patuljci koji su iskovali pancir od karika. Trgovali su svojim nenadmanim elini
m oru-jem sa Sindarima i, po nalogu Kralja Sivih Vilenjaka Tingola, isklesali su
najlepe od svih kraljevstava, Hiljadu Peina Menegrota. U Ratu Dragulja Patuljci Be
legosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebro-jenih Suza mogli da
izdre plamen Zmajeve vatre zato to su bili rasa kovaa navikla na vrelinu i na svoj
im kacigama su nosili eline maske ot-porne na plamen koje su im titile lica. lako j
e kralj Belegosta, Azagal, ubijen u ovoj bici, on je ranio Glau-runga i prisilio
Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s boj-nog polja. Ipak, ma kako da
su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okonan Rat Besnih, njihovo
kraljevstvo je, zajedno s celim Beleri-jandom, potopljeno i progutalo ga je more
. Ona nekolicina koja je uspela da preivi pobegla je na istok i nala utoite u kuama K
azad-duma.
Belerijand
Do svog potonua na poetku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavi
h Planina na krajnjem severozapadnom delu Srednje Zcmlje. Svi Eldari su pro-lazi
li kroz Belerijand za vreme Ve-likog Putovanja, ali su se Teleri tu najdue zadrali
dok su ekali Ul-moa, Gospodara Okeana, da ih od-' vede u Neumirue Zemlje. U stvar
i, nisu svi Teleri otili. Sindari ili Sivi
28
Beorninzi
Vilenjaci Dorijata i Falasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradi
li tu divna kraljevstva. Takoe su sa istoka doli drugi ostaci naroda Telera, Laikv

endi Vilenjaci, koji su se naselili u renim oblastima Osiri-janda, odmah na istok

u od Plavih Planina. Jo kasnije, za vremc Prvog Doba Sunca, noldorski Vilenjaci k
oji su se vratili iz Neumiruih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himla
d, Targelion, Dortonion, Gon-dolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Istoni Belerijand
. Pored vilenjakog naroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegos
t, neko-liko skitakih plemena Ljudi i, najzad, osvajake sile Orka, Balroga, Zmajev
a i drugih udovita iz Mor-gotovog zlog kaljevstva Angband. Te strane invazije Morgo
ta su konano dovele do propasti svih vilenjakih kraljevstava za vrcme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari doli da unite Me
lkora, ali, dok su to inili, ceo Belerijand se raspao i progutalo gaje zapadno mo
re.
Beorn
Severnjak, poglavica Beorninga. Be-ornov narod je naseljavao severnu dolinu Andu
ina izmeu Maglenih Planina i Mrke Sume tokom posled-njih vekova Treeg Doba. On i n
je-govi Ijudi iz ume su uvali Gaz Ka-rok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je
bio krupan, crnobradi ovek kojije nosio grubu vunenu tu-niku i bio naoruan sekiro
m drvo-see. Bioje divlji nordijski ratnik koji se besomuno borio i imao je dar "pr
omene koe"; naime, mogaoje da
se pretvori u medveda. Godine 2941. Beorn je pruio zaklon i zatitu Torinu i Druini,
a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. U toj bici Be-orn je uzeo medvee o
blije i pobio desetine Orka.
Beorninzi
U Treem Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su uvali Gaz K
arok i Visoke Prolaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i
oni su bili crnokosi, crnobradi Mukarci zaode-nuti u grube vunene halje. Nosili
su drvoseku sekiru i bili su osorni i na-busiti, jakih miia, ali asni. Nazvani su po
estokom ratniku, Beornu, koji je bio moan ovek i promenljive koe. Nekom arolijom, on
je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovog oveko-mcdvcda
Orci i Vargc Maglcnih Pla-nina su mu se sklanjali s puta.
Gde je Beorn nauio vetinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edai
na Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion" pripoveda kako su neki od te rase bili men
jai koe. Najvei od njih bee Beren koji je, kao i Beorn, dugo iveo sam u umi i nije jeo
meso. Kao to je bilo i sa Be-ornom, zverinje i ptice su dolazili kod Berena i po
magali mu u njego-vom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima pr
ia se kako je Beren nauio od Eldara vetinu menjanja oblika: predstavio se prvo u ob
liku jednog Orka, a onda kao veliki Vuk. Tako su moda neto od te arolijc nasledili
Beorn i nje-govi Ijudi, ili je moda Beorn nauio tu vetinu jer je tako dugo iveo s
29
Beren
medvedima, ta god da joj je bio iz-vor, kae se da sc ova umenost men-janja koc preno
sila na naslednike Beorna kroz mnoge gencracijc. U Ratu za Prsten, Bcorninzi, pr
ed-voeni Grimbeornom, sinom Beor-novim, naslupali su estoko sa uma-rima i Vilenjaci
ma Mrke Sume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strane snagc i neobuzdanog be
sa Bcorninga u boju, legenda o medve-dokoim ratnicima dugo je ivela u seanjima Ljud
i.
Beren
Edainski gospodar Dortoniona. Beren jc bio sin Barahira, gospodara Edaina. Roe
n u etvrtom veku Prvog Doba, Beren je bio jedini preiveli od odmetnika Dortoniona.
i jedina osoba koja je ikada prela Planine Uasa i prola kroz gnusno kraljcvstvo Di
novskih Paukova. Uavi u Dorijat, on se susreo sa Princezom Lutijenom, erkom Kralja
Tingola i Kraljice Melijanc Maje, i zaljubio se u nju. Tingol jc zabranio da se
vcnaju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezas-traen, Beren se upust
io u Potragu za Silmarilom. Poto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vuko
d-laka, spasli su ga Lutijena i Huan vujak. Potom su Lutijena i Beren uli u Angban
d, gde jc Lutijena ba-cila ini i zaarala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril
iz njegove krune. Ali, dok su beali, Vuk od Angbanda je odgrizao Bcrenovu aku i pr
ogutao i aku i Silmaril koju je ona drala. Beren i Lutijena su pobegli u Dorijat,
ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio

Vuka. Ponovo osvojivi dragulj, Beren je poiveo taman toliko dugo da stavi Silinari
l u Tingolovu ruku. Posle smrti I^ercna, Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tu
gc, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da po-dari i njoj i Berenu drugi s
mrtni ivot na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno poive u
Osirijandu do poetka petog veka. Samo se jo jednom Beren upustio u pustolovinu, k
ada je osvetio smrt Tingola i povratio Silmaril.
Bifur
Patuljak Torina i Druine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom go-dinc 2941. Tree
g Doba, to je za is-hod imalo smrt Smauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevst
va Patuljaka pod Planinom. On je preiveo Bitku Pet Vojski, a potom sc nastanio u
kraljevstvu na Ereboru.
Bilbo Bagins
Hobit od Okruga. Roen godine 2890. Treeg Doba, Bilbo je bio Ho-bit neenja koji je iv
eo u Torbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su na-mamili arobnjak i trinaest Patul
ja-ka da krene u uvenu potragu Torina i Druine kojaje, godine 2942, dove-la do ubi
janja Smauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Patuljakog Kraljevstva pod Planinom
Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlata koje jc zadobio u svojoj avanturi, Bilb
o se vratio u Okrug na nekih est godina. U svojoj pustolovini Bilbo je doao do jed
nog misterioznog prste-na koji je imao mo da uini nevid-Ijivim onoga ko ga nosi. M
eutim, kasnije je otkriveno da je to bio u
30
stvari Jedini Prsten koji je pripadao Gospodaru Prstenova. Godinc 3001. Bilbo je
odrao ogromnu roendan-sku zabavu, a onda nestao prcd oima okupljenog mnotva, ostavIjajui bogatstvo, dom i Jedini Prsten
Bofur
Bilbo Bagins Hobit, heroj Potrage za Samotnom Planmom koja je dovela do ubijanja
Smauga Zmaja. Bilbo je biopivi Hobit koji je posedovao Jedini Prsten. Napisao j
e mnogo pesama, piia i memoara.
svom mladom neaku i usvojenom nasledniku, Frodu Baginsu. Bilbo je onda nastavio d
a ivi kaluerskim ivotom u Rivendelu i dvadeset go-dina jc pisao pcsme, pric i vilins
ka predanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tarno iponovo natrag, i svoj troto
mni nauni rad, Prevodi sa vilenjakog. Poslc Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 god
ina, Bilbo je zaplovio na zapad s Frodom do Neu-miruih Zemalja.
Bofur
Patuljak Torina i Druine. Bofur je bio jedan od druine koja se, godine 2941. Treeg
Doba, dala u Potragu za Samotnom Planinbm-Potragaje kao konaan ishod imala smrt S
mauga Zmaja i ponovno uspostavljanje Kra-Ijevstva Patuljaka pod Planinom. Po-sle
'Torinove smrti Bofur i ostali iz druine su se zakleli na vernost Dainu .'Gvozden
stopi, i ostali zado-voljno na Ereboru do kraja ivota.
31
Bolg
Bolg
Orki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Orkog Kralja koga je
ubio Dain Gvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka.
Kao i njegov otac, Bolgje bio izuzetno kru-pan i moan Ork i, shodno tome, verovat
no i jedan od one rase super Orka zvanih Uruk-hai. Bolg je pred-vodio ogromnu vo
jsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga je ubio Beorn, po
glavica Be-orninga.
Bombur
Patuljak Torina i Druine. Godine 2941. Treeg Doba Sunca Bombur je poao u potragu za
Samotnom Plani-nom, to je za ishod imalo ubijanje Smauga Zmaja i ponovno usposta
v-Ijanje Patuljakog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi sap
utnici Bifur i Bofur, bio Patuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bom
burje uvek, ak i u najboljim godinama, bio veoma de-beo Patuljak; meutim, kasnije
u i-votuje postao tako ogromno gojazan da ak nije mogao ni da hoda, i bilo je pote
bno est drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao na Ereboru do
kraja ivota.
Boromir

Dunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vlada-jueg Namesnika Go

ndora. Roen godine 2978. Treeg Doba, Boromir je bio visok i naoit naslednik Na-it m
esnika. 3018. hrabro je upravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauro-novih snaga.
Posle proroanskog sna
koji je sanjao zajedno sa svojim bra-tom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevst
vo Rivendel i postao lan Druine Prstena. Poto je doiveo i izdrao mnoge opasnosti na p
utu Druine sve do Brda Oka, blizu Rauros slapova, tu ga je nadvladala udnja da otm
e Jedini Prsten, i pokuao je da ubije Froda Baginsa, Nosioca Prstena. lako se Bor
omir ubrzo pokajao, Frodoje nastavio po-tragu samo sa Semom Gemdijem kao saputnik
om. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je junaki branio Hobite Merijadoka
Brendibaka i Peregrina Tuka od jed-nog napada Orka. Boromiru je prireena ceremon
ijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima.
Brani
U Etenmursu (movarama Eten) u Erijadoru ivcla jc zla rasa Brana koji su sluili Vecu-k
ralju od Ang-mara u Treem Dobu Sunca. Ti var-varski Brant su bili divlji i brojni
i bili su u savezu s orkim legijama. U etrnaestom i petnaestom veku, pria se, oni s
u pokorili pokrajine Rudaur i Kardolan Dunedaina Se-vernog Kraljevstva. 1974, po
sle est vekova neprekidnog rata, ovaj savez je konano sruio Artedain, posled-nju od
dinih dunedainskih pokra-jina Severnog Kraljevstva.
Ali to je takoe bilo vreme i pro-pasti samih Brana. Tek to su Brani i njihov Vetac-kr
alj zauzeli Fornost, poslednju citadelu Dune-daina, napala ih je velika vojska p
redvoena Earnurom od Junog Kraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glort'indel od
Rivendela.
32
U ovoj Bici od Fornosta mo Brana je skrena, Orci istrebljeni i kraljev-stvo Angmar
razoreno. Brani su postali progonjcn narod, ratrkan i zaboravljen.
Bregovi Vetrova
U Erijadoru, tik na severu od Ve-likog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trolestara
, nalaze se Bregovi Vetrova. Ovaj venac brda koji se pro-tezao ka severu od svog
glavnog vrha Vrha Vetrova, odmah iznad puta, nekad je obrazovao granicu izmeu ar
norskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Mada su ih Dunedaini utvrdili tekim b
edemima i branili za vreme rata sa Vecem-kraljem od Angmara, do petnaestog veka o
ni su opustoeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su bili ug
lavnom nenaseljeni.
Brendivinska reka
U Treem Dobu Sunca Brendivinoje bilajedna od tri velike reke Erijado-ra. Tekla je
od brda i jezera Evendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor,
prema jugoza-padu, pored Okruga i Stare ume do mora na najjunijem kraju Plavih Pl
anina. Izgleda da je imala samo dva prelaza na svom toku: Sarn Gaz, juno od Okrug
a i Most od Kamenih lukova, istono od Okruga, tik na severu od Stare ume i na Veli
kom Istonom Putu. Na vilenjakom, ova reka se zvala Baranduin, to znai "Zlatno-smea re
ka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskog
imena Branda-nin, to znai "Granina voda", poto je ona oznaavala
Bri
istonu granicu Okruga. S vreme-nom je ovo ime iskvareno u Bralda-him, to znai "opoj
no pivo", i otuda i prevedeni oblik, Brendivino.
Bretil
U izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane ume drvea breze. Na s
indarinskom jeziku Sivih Vilenjaka drvec tih pre-dela se zvalo "Bretil" i njegova
lepota bila je predmet velikog divljenja medu ovim Vilenjacima.
Brzozrak
Ent od ume Fangorn, Brzozrak je bio zatitnik drvea oskorue i, na Entima svojstven nai
n, liio je na to drvee. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugoavao Hobite Mer-jadok
a Brendibaka i Peregrina Tuka. Njegovo vilenjako ime bilo je Bre-galad ih "brzo d
rvo". Po mcrilima svoje rase, on je bio veoma "ustar" Ent. Takoe je bio jedan od n
ajmlaih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne i visoki, rezonantni glas. Igraoje
istaknutu ulogu u razaranju Izengarda.
Bri

Navodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaa
) je bio glavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Aret (Svodi)
i Stedl (Stalak). Nalazio se na raskru Velikog Istonog Puta i Severnog Puta, toje b
ilo istono od Okruga i u sreditu onog toje nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je
dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata za Prsten veliina i
33
Bri
znaaj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Meutim, uzi-majui u obzir ob
im razaranja Ar-nora u rukama Veca-kralja od Ang-mara, iznenaujue je to je Bri uopte
i opstao. Taj opstanak, bez sumnje, moe se pripisati delimino zatiti umara Severa, a
delimino njegovom prirodnom strategijskom
poloaju na raskru dva glavna trgovaka putna pravca. Za mnoge koji su putovali tim dr
umovima Bri je bio najpoznatiji po krmi "Poni koji se propinje", najstarijoj gost
ion-ici tog regiona, i mestu gde e se najverovatnije nauti najnovije vesti i ogova
ranja iz oblinjih i udaljenih mesta.
34
Cc Cc
Crni Numenorejci
U "Akalabetu" je ispriana pria o zemlji Numenorejaca koja je cvetala kao najmonije
kraljevstvo Ljudi na Ardi tokom drugog Doba Sunca. Ali godine 3319. Drugog Doba
razoreno je pod Belegairom, Zapadnim Mo-rem, i raspalo se zauvek u druge de-love
. Veina Numenorejaca je izgi-nula, ali su neki otili iz Srednje Zemlje pre Sloma i
tako preiveli.
Jedan deo onih koji su se spasili od propasti nazvan je Crni Nume-norejci. Ti Ij
udi su sagradili veliku luku u mestu po imenu Umbar koje je lealo na obalama naju
gu Srednje Zemlje. Crni Numenorejci su pred-stavljali veliku silu na moru i mnog
o stolea su vrili najezde i pljakali obalske predele Srednje Zemlje. Oni su bili Sa
uronovi saveznici, jer je on dolazio meu njih i iskvario ih, isko-ristivi njihovu
preteranu gordost i dajui im mnoge poklone. Trojici od Crnih Numenorejaca je poda
rio Prstenove Moi i ta trojica su se ubrajala meu utvare koje su se zvale Nazguli.
Dvojici drugih, Herumoru i Fuinuru, podario je druge moi koji su postali gospoda
ri meu Haradri-mima.
Crni Numenorejci su esto od-lazili na sever, u zemlje Gondor i Ar-nor da iskuaju s
voju snagu u sukobu
s tim drugim, plemenitim ostacima numenorejske rasc, Elendilima ili Vilin-prijat
eljima. Jer, kao Sauronovi saveznici, Crni Numenorejci su bili protivnici vilenj
akim delanjima i iznad svega su mrzeli one Ljude za koje su smatrali da su izdali
Numenor i njegovog kralja. Crni Numenorejci su se pokazali kao neizmerno snani i
tokom vie od hiljadu godina trpela su se njihova pljakanja. Ali, napo-sletku, u d
esetom veku Treeg Doba, u Gondoru se pojavio Kralj Earnil 1 koji je unitio silu Cr
nih Numenore-jaca Umbara na moru i zauzeo njiho-ve luke. Umbar je postao tvrava G
ondora i, mada su se u vekovima koji su usledili Crni Numenorejci po-novo uzdigl
i, najzad ihje slomio Hjar-mendakil od Gondora godine 1050. i nisu vie nikad zavl
adali u Umbaru.
Odonda su se skitaki pripadnici ove snane rase pomeali sa Ha-radrimima i Korsairima
, a drugi su iveli u Morgulu i Mordoru. Kao to se pria u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee
", jedan od njib je postao be-sednik Mranog Gospodara i nazvan je Usta Sauronova.
Ali kraj Treeg Doba bio je takoe i kraj Crnih Nu-menorejaca, jer su darovi moi koj
e im je Sauron dao iezli s njegovim padom, i letopisi etvrtog Doba vie ne govore o o
vim Ijudima.
35
Crni Jahai
Crni Jahai
U vekovima koji su usledili poto su vilin-kovai i Sauron, Majar, iskovali Prstenov
e Moi, devet Crnih Jahaa na hitrim crnim Konjima pojavilo se u Srednjoj Zemlji. Ma
lo njihje znalo kakva vrsta stvorova su Crni Jahai, ali mudri su saznali da su on
i nekad bili Ljudi koji su se, uz pomo sile Prstenova, pretvorili u besmrtne ut-v
are. Ti Crni Jahai su bili najmoniji od slugu Gospodara Prstenova Sau-rona; na Crn

om Jeziku Orka, njiho-vo ime bilo jc Nazguli.

Crnoputi Ljudi
U Prvom Dobu Sunca oni Ljudi koji su doli u Belerijand posle Edaina nazvani su Is
tonjaci. Meutim, neki su ih zvali Crnoputi Ljudi, jer su bili nii, iri i tamnije kos
e i oiju od Edaina. Oni su uglavnom bili manje asni Ijudi, i izdavali su Vilenjakc
nji-hovim neprijateljima.
Meutim, u Treem Dobu ime Crnoputi Ljudi je dato visokim, smeoputim Haradrimima, koj
i su mnogo puta ratovali s Ljudima Gon-dora. Bili su to divlji Ljudi odeveni u z
agasito crveno i zlatno. Peice, na konjima i na monim Mumakilima ili su u bitku s k
rivim sabljama, lu-kom i kopljem.
Crvi
Najmonija stvorenja kojaje Morgot ikad nakotio u Ardi bili su Veliki Crvi koji su
izali iz Jama Angbanda u Prvom Dobu Sunca. Morgot je ove stvorove naoruao krljutim
a od gvoa, monim zubima i kandama, i velikim moima vatre i maije. Ljudi i Vilenjaci su
te drevne Morgotove Crve zvali Zmajevi i oni su bili meu najstranijim biima u svim is-torijama Sre
dnje Zemlje.
Crvjezik
Severnjak od Rohana. Za vreme Rata za Prsten Grima Crvjezik bio je una-kaeni glav
ni savetnik Kralja Teodena od Rohana. U tajnosti, bio je sluga i uhoda Sarumana
kojije stalno podri-vao volju starog kralja i oduzimao mu snagu Carobnjakovim zl
im inima. Poto je Gandalf izleio Teodena, Crvjezik je pobegao u Izengard, gde su i
njega i Sarumana naposletku za-robili i porazili Enti. Posle toga, otpu-tovao je
sa Sarumanom u Okrug gde se okrenuo protiv svog gospodara i ubio ga. Zauzvrat,
ovo saaljenja vre-dno stvorenje su odmah ubili Hobiti.
Crvoloci
U priama hobitskog prcdanja ivela je u Poslednjoj Pustinji, na istoku Srednje Zeml
je, jedna rasa koja se nazivala Crvoloci. lako nijedna pria Treeg Doba Sunca ne go
vori o ovim biima, Crvoloci su bili slini Zmaje-vima i zmijama. Za Hobite, oni su
moda bili samo seanje na ona stvorenja koja su vrebala po Zemlji za vreme Ratova B
elerijanda u Prvom Dobu.
arobnjaci
Oni koje su obini Ljudi zvali arob-njaci bili su, kako drevna kazivanja otkrivaju,
odabrani duhovi od Ma-jara Valinora. Vilenjaci su ih nazivali Istari, i pod tim
imenom se belei vei deo njihovih podviga.
Ovi arobnjaci su doli sa zapada da otklone neravnoteu koju je
36
Mrani Gospodar Sauron stvorio u Srednjoj Zemlji. Oni su doli u tajno-sti i u Ijuds
kom liku, jer bilo je sueno da ne mogu da istupe u punoj snazi svojih besmrtnih m
ajarskih dua nego da budu ogranieni na moi koje us-peju da steknu u Smrtnim Zmljama.
Pojavljivali su se kao starci odeveni u
Carobnjaci
dugake odore i putovali su upueni u znanja o zemljama i predelima. Bili su nadalek
o uveni kao veti. opsenari. Kau da ih je bilo pelorica koji su lu-tali predelima Sr
ednje Zemlje, ali is-torije Zapadnih Zemalja govore samo o trojici: Sarumanu Bel
om, Gandalfu Sivom i Radagastu Smeem.
37
DdD
Dagorlad
Za vreme Drugog i Treeg Doba Sunca, malo na severu od Crne Kapi-je kroz Planine M
ordora i juno od opakog movarnog predela Mrtvih Barutina, nalazila se iroka ravnica
bez drvea koja se zvala Dagorlad, to na vilenjakom znai "bojno polje". Godine 3434.
Drugog Doba to je bilo poprite jedne silne bitke (zvane Bitka od Dagorlada) u koj
oj je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi sruila Sauronovu vojsku pre no toje nas
tavila dalje da bi razorila Crnu Kapiju i samu Mranu Kulu Mordora. Tokom Treeg Dob
a Da-gorlad je bio mesto mnogih bitaka izmedu vojski Gondora i osvajakih Istonjaka
. Naroito vredne pomena bile su bitke sa Istonjacima zvanim Kolovosci 1899. i 1944
. Za vre.me Rata za Prsten Sauron je odluio da ne vodi bitku na tom mestu, i dopu

s-tio je Zapovednicima Zapada da se priblie kapijama Mordora prc no to je pustio s

voju ogromnu vojsku u uzaludnoj nadi da e ih oterati na-trag na Dagorlad i tu ih
pobiti.
Dainl
Patuljaki kralj Sivih Planina, Dain I. je roen godine 2440. Treeg Doba Sunca, a pos
taoje kralj Sivih Planina godine 2585. Ubrzo potom Zmajevi

su osvojili zlatom bogato Patuljako kraljevstvo i Daina 1 - zajedno sa nje-govim

sinom Frorom - ubioje Hlad-ni Zmaj dok su poslednji put junaki stajali na kapijam
a sopstvenih dvora.
Dain II
Patuljaki kralj Erebora, zvani Dain Gvozdenstopa, rodenje 2767. Treeg Doba Sunca u
Gvozdenim Brdima. U mladosti je stvorio sebi ime kao veliki ratnik ubivi Azoga,
orkog kralja Morije, za vreme Bitke od Azanulbizara 2799. est godina kasnije posta
o je Gospodar Gvoz-denih Brda. 2941. Dain II je predvo-dio svoju vojsku u Bici P
et Vojski i bio jedan od zapovednika pobed-nika. Poto je Torin Hrastotit umro od r
ana zadobijenih u borbi, Dain Gvozdenstopaje imenovan za njego-vog zakonitog nas
lednika i postao je Kralj pod Planinom. Tu je vladao do Rata za Prsten 3019, kad
je ubijen za vreme Bitke od Dola.
Denetor 1
Dunedainski gospodar Gondora, Denetor 1 je postao Deseti Vladajui Namesnik Gondor
a 2435. Treeg Doba. Tokom vladavine Denetora 1 Sauron je nakotio onu opaku rasu s
uper-Orka, poznatih kao Uruk-hai, i godine 2475. oni su pregazili Itilijen
38
i opustoili Ozgilijat. Denetorov sin, Boromir, odluno je poveo vojsku protiv Sauro
novih Uruka i uspeo je da ponovo osvoji Ozgiiijat. Naalost, u borbi je taj grad s
koro potpuno uniten i njegov kameni most sruen. Denetor 1 je umro godine 2477.
Denetor II
Dunedainski gospodar Gondora, Denetor II, sin Ehteliona 11, vladao jc Gondorom o
d 2984. do Rata za Prsten 3019. On je bio dvadeset esti i poslednji Vladajui Names
nik Go-ndora. 2976. oenio se lepom er-kom Princa od Dol Amrota, Findui-lasom. Find
uilas je rodila dva sina, Boromira i Faramira, alije umrla po-sle samo dvanaest
godina braka. Mada nekada plemenit i mudar ovek, posle Finduilasine smrti De-neto
rje postajao sve vie vladar koji se okruivao samoom i tajanstvc-nou. Znajui da e kona
sukob sa Sauronom doi za vreme njegove vladavine, on je poklonio poverenje nekoli
cini drugih, a iskljuio je i Ara-gorna i Gandalfa kao savetnike. Hra-bro i prilino
nerazumno, esto je gledao u Palantir (ili "Videi ka-men") u Beloj Kuli. Mada je,
nesum-njivo, doao do saznanja koje mu je pomoglo da Gondor pripremi za nastupajui
rat, kamen je izazvao da ostari i, konano, imao na njega lo uticaj. Kad je njegov
najstariji sin Boromir poginuo u Potrazi za Prste-nom, a Faramir leao u dubokoj n
es-vesti prouzrokovanoj Crnim Dahom jedne Utvare Prstena, Denetorova gvozdena vo
lja je najzad slomljena. U ludakom beznau pokuao je da oduzme ivot i sebi i Faramiru
. GanDo/
dalf je uspeo da se umea i sprei Faramira da bude iv spaljen, ali nije mogao da spr
ei od bola poludelog Dcnetora da sebe rtvuje.
Dior
Vilin-kralj Dorijata, sin Berena i Lu-tijene, unuk Kralja Tingola i Kraljice Mel
ijane, Dior je u svojim venama imao krvi tri rase: Edaina, Eldara i Majara. Roen
i odrastao u Osiri-jandu u Belerijandu oko 470. Prvog Doba, oenio se lepom sindar
skom princezom, Nimiotom, i ona je rodila troje dece, Elreda, Elurina i Elvingu.
Godine 505. Diorje postao kralj Do-rijata poto su patuljci Nogroda ubili Tingola
i opustoili Menegrot. Posle smrti Berena i Lutijene Dior je na-sledio Nauglamir,
ogrlicu koja je sadravala jedan od Silmarila. Ta ogrlicaje bila uzrok izdaje Pat
uljaka. Ubrzo potom noldorski sinovi Fca-nora, koji su smatrali da im Silmaril p
ripada po pravu naslea, napali su Menegrot. U bici koja je usledila poginuli su i
Dior i Nimlota.
Divlji Ljudi
Mnogo pre dolaska kraljeva Gon-dora, jedna primitivna rasa umskih iovaca obitaval

a je u Druadanskoj umi. To su bili Vozi, koje su drugi zvali Divlji Ljudi, a oni
su bili ple-menski narod naoruan lukovima i duvaljkama za strelu. Poznavali su umu
i njene osobine bolje od bilo koje rase Ljudi u Ardi.
Dol
Jedno od mnogih naselja Severnjaka zapadno do Mrke ume u Rova-nionu biio je drevn
i grad-kraljevstvo
39
Dol Amrof
od Dola, tik na jugu od Erebora, Samotne Planine. Kao i svi Sever-njaci, stanovn
ici Dola su bili u srod-stvu sa Edainima Prvog Doba, i mada nije poznato kad je
Dol osno-van. veruje se da je bio drevnog porekla. Kao grad, meutim, prestao je d
a postoji posle 2770. godine Treeg Doba kada gaje strani zmaj, Smaug Zlatni, spali
o do temelja i doepao se svih njegovih blaga. Os-veta za ovo delo stigla je Smaug
a 2941. godine kada ga je ubio jedan potomak kraljeva Dola po imenu Bard Lukonos
ac.
U godinama koje su usledile Bard je obnovio Dol i postao prvi u njego-voj novoj
lozi kraljeva. S obnavlja-njem njegovih bogatstava i bogat-stava Patuljakog Kralj
evstva pod Planinom Erebor, Dolje opet napre-dovao. Opasnost se ponovo pojavila
za vreme Rata za Prsten, kad su Istonjaci varvari napali Dol i nate-rali njegove
stanovnike da potrae utoite kod drugih saveznika, Patu-Ijaka od Samotne Planine.
I^osle pada Sauronovog carstva u Mordoru, saveznike snage Patul-jaka i Ljudi razb
ile su opsadu Ere-bora i poterale Istonjake iz Dola i svih njegovih krajeva na ju
g i istok. Nakon rata, Dol je izgleda bilo na-predno i nezavisno kraljevstvo u s
aveznitvu s ponovo ujcdinjenim Kraljevstvom Dunedaina.
Dol Amrot
Kula, pristanite i grad Dol Amrot bio je jedan od pet velikih gradova Gondora. Bi
o je glavni grad u feudu Belfalas. Njime su vladali prinevi Dol Amrota iji su barj
aci bili plavi,
sa znakom belog broda i srebrnog la-buda. Dol Amrot je izgradio legendarni vilin
ski kralj Amrot, zlosrean Ijubavnikvilinske princeze Nimrodele. Do Amrotove smrti
1981. Treeg Doba Vilenjaci Lotlo-rijena su isplovljavali iz Dol Amrota ka Neumir
uim Zcmljama u svojim arobnim belim brodovima.
Dol Guldur
Za vreme Treeg Doba Sunca, kadje prostrana Zelenuma Vlika polako postala tako mrano
i ukleto mesto da je promenila ime u Mrkauma, jedna opaka tvrava je sagraena u njen
om jugozapadnom delu. To je bio Dol Guldur, "Brdo volebnitva", i tokom hiljadu god
ina jedna zla sila po imenu Nekromant ivelaje lu s le-gijama Orka i mnogim zlim i
neis-tim dusima. Godine 2063. Carobnjak Gandalfjc uao u Dol Guldur, ali jc otkrio
daje njen tajanstveni demon-zapovednik nestao. Meutim, do dvadeset petog veka on
se vratio s umnogomc uveanim moima. Tek godine 2850, kad je Gandalf ponovo otiao u
Dol Guldur, saznao je daje Sauron Gospodar Prstenova Nekro-mant. Sauron je vlad
ao iz svog skrivenog kraljevstva do 2941, kad je naao utoite u svojoj silnoj Mranoj
Kuli u Mordoru. Meutim 2951. trojica od Sauronovih naj-stranijih slugu, Nazguli Ut
vare Prstena, preuzeli su zapovednitvo nad Dol Guldurom i koristili ga kao bazu z
a pohode uasa koji su ulivali strah i trepet, protiv slobodnih naroda severa. U r
atu za Prsten zle vojske Dol Guldura napale su i Lot-lorijen i Kraljevstvo umske
Zemlje,
40
ali su ih na kraju unitili Vilenjaci tih kraljevstava. Zidine Dol Guldura su sruen
e, a njegovejame i tamnice ot-vorene i oiene od sveg zla.
Dori
Patuljak Torina i Druine, Dorin je krenuo u Potragu za Samotnom Pla-ninom godine
2941. Treeg Doba. Ekspedicija je konano dovela do ubijanja Smauga Zmaja i ponovnog
uspostavljanja Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Potrage Dori se zakleo
na vernost Kralju Dainu Gvo-zdenstopi i nastanio se u Ereboru.
Dorijat
U Drugom Dobu Zvezdane svetlosti Kralj Sivih Vilenjaka Tingol i nje-gova Kraljic
a, Melijana Maja, osno-vali su sindarsko Kraljevstvo Dorijat u velikim umovitim p
redelima Bclerijanda. Tokom ctiri doba zvezda sivovilenjake zemlje Dori-jata i kra

ljevski dvor u Hiljadu Peina Menegrota postajali su sve napredniji i bili najlepi
i najmoniji u Srednjoj Zemlji. Meutim, za vreme Prvog Doba Sunca, zemlje Belerijan
da su se pokazale kao glavno poprite borbi noldorskih Vilenjaka i Morgota Mranog N
epri-jatelja u razarajuem ratu za Dra-gulje. elei da potedi Sive Vilenja-ke tog suko
ba, Kraljica Melijana Majaje oko umskog kraljevstva Do-rijat izatkala monu aroliju
za zatitu koja je spreavala sva zla stvorenja da uu u njega i Dorijat je postao poz
nat kao Skriveno Kra-Ijevstvo. Na taj nain, tokom veeg dela Prvog Doba Sunca, Sivi
Vile-njaci Dorijata bili su bezbedni od
Draugluin
pustoenja koja su konano unitila sva kraljevstva Belerijanda. Meu-tim. i Sindari su
upleteni u sukob kad je jedan od dragulja Silmarila doao u posed Kralja Tingola.
Zbog ovog dragulja, Patuljci Nogroda su izdali svoje saveznike i ubili Tingola.
Posle Tingolove smrti, Melijana je napus-tila Srednju Zemlju i njena zatitna aroli
ja je oslabila, a u Dorijat su upali i zauzeli ga Patuljci. Sindari u Dorijatu s
u se neko vreme okupili pod vlau Tingolovog unuka, Kralja Diora, alije i on, potoje
posedovao Silmaril, to je bilo prokleto, nastra-dao od ruku noldorskih Vilenjaka
. Posle Diorove smrti i drugog pus-toenja i pljakanja Menegrota, Sivi Vilenjaci su
napustili razoreno kra-Ijevstvo Dorijat. Kada se Rat Besnih zavrio u Prvom Dobu
Sunca, Dori-jat je, sa svim ostalim zemljama Bclerijanda, potonuo u moro.
Dorvinioni
Na zapadnoj obali Unutranjeg Mora Run iveli su Dorvinioni. Od svih Severnjaka Dorv
inioni su bili najistoniji, i bili su nadaleko uveni po tome to su pravili najfinij
a i najudnija vina. Trgovinom s mno-gima od naroda Srednje Zemlje Dorvinioni su p
ostali bogati i na-predni, jer su se ak i istanana ula Vilenjaka napajala njihovim
vinima.
Draugluin
Vukodlak, gospodar Tol-in-Gaurota, Draugluin je bio praotac i gospodar rase vuko
dlaka koja je izala iz Ang-banda da seje strah i trepet meu Vilenjacima. Za vreme
Ratova Bele-rijanda Draugluin i vei deo njego41
Drozdovi
vog nakota naseljavao je Tol-in-Gaurot, "Ostrvo Vukodlaka". Pod za-povednitvom Sa
urona, Draugluinje esto predvodio svoje Vukodlake protiv vilenjakih snaga. Za vrem
e Potrage za Silmarilom, poto su Beren i njegovi saputnici zarobljeni, Princeza L
utijena s Huanom, Vuja-kom Valara, odvaila se da izazove Draugluina. Draugluin je
poveo bitku protiv Huana na mostu Tol-in-Gaurota. Najzad ga je Huan savla-dao i
on je otpuzio da ugine kod Sauronovih nogu. Posle Drauglui-nove smrti i Berenovo
g oslobaanja, i Beren i Lutijena su koristili Drau-gluinovu vukodlaku kou da se pre
rue i uu u Angband.
Drozdovi
"Crvena Knjiga Zapadne Mee" pria kako je u Treem Dobu Sunca bilo mnogo rasa ptica,
kao to su Vrane i Gavranovi, sa svojim jezi-kom koje su Vilenjaci, Patuljci ili L
judi moda poznavali. Ali drevna vrsta Drozdova koja je ivela u Ere-boru bilaje u s
aveznitvu s Ljudima i Patuljcima tog mesta. Ljudi od Dola i neki od Jezerskih Lju
di Ezgarota su znali jezik drozdova i koristili su te ptice kao glasnike.. Drozd
ovi bi takode pristupali i Patuljcima kao prijatelji i, mada Patuljci nisu razumeli brzi govor Drozdova, Drozdovi su razumeli vestron, uobiajen sva-kodnevni gov
or Patuljaka i Ljudi.
Ove ptice su bile posebno dugo-vene. Legenda kazuje kako je jedan veoma veliki Dr
ozd od Erebora doao kod Patuljaka Torina Hras-totita i odneo poruku u Jezerski Gra
d nasledniku Dola po imenu
Bard Lukonosac. Ljudi, Vilenjaci i Patuljci su zaista imali razloga da budu zahv
alni Drozdovima, jer je za-hvaljujui poruci Bard. Lukonosac saznao za slabu taku Z
maja od Ere-bora i, znajui to, ubio zver.
Druadanska uma
Za vreme Rata za Prsten, postojala je drevna uma, udaljena trideset milja severoz
apadno od Bele Kule Gondora koju je nastanjivalo udno pleme primitivnih Ijudi zva
nih Vosi. Taj umovit predeo se nazivao Drua-danska uma. Do Treeg Doba Drua-dan je d

obio znaenje "divlji ovek", ali je to bio iskvaren izgovor od Druedain, vilenjakog
imena za Vose tokom Prvog Doba Sunca kad su bili u saveznitvu s Edainima. Po-sle
Rata za Prsten, u kome su Vosi pomogli saveznicima Gondora pro-tiv legija Sauron
a, Elcsar, Kralj Po-novo Ujedinjenog Kraljevstva, pre-dao je upravu nad Druadans
kom umom Vosima, izdavi nareenje da niko drugi ne sme da ue u nju uko-liko oni to ne
ele.
Druedaini
Druedain ili Druat bilo je sivovile-njako ime za primitivne Divlje Ijude uma, Vose
. Haladini su ih zvali Drugi, Rohirimi Rogin, a Orci -Ogor-hai.
Drugoroeni
Pre no to je Svet sainjen, u onoj di-menziji pre otpoinjanja Vremena, bilo je preds
kazano da e Iluvatar sam dozvati dva velika naroda iz Sveta koji e Biti. Prvoroeni
Iluva-tarovi bili su besmrtna rasa Vile42
Drvee Valara
njaka koja se rodila s Paljenjem Zvezda. Oni koji su nazvani Drugo-roeni, smrtna
rasa Ljudi, nastala je kad je Arijena Sunce prvi put zasjala na Srednju Zemlju.
Na kvenijskom jeziku Drugoroeni se prevode kao "Atani", a u sindarinskom kao "Eda
in"; i to su bila imena pod ko-jima su bili poznati prvi Ljudi koji su uli u zeml
je Belerijanda.
Drvee Valara
Od semena koje je iznedrila Javana, Kraljica Zemlje, izrasloje u Dobima Svetiljk
i drvee Velikih Suma u Ardi. Mnoga od tih drveta su bila ista kao drvee koje mi sa
d poznajemo, ali u onim danima vie i veeg obima. Bilo je drvea hrasta, jove, jele,
oskorue, bukve (koje se zvalo Neldoret), bre-ze (zvane Bretil), i zelenike (zvane
Region). Ali bilo je i drugog koje je sad ncstalo iz Sveta; crvenozlatna Kuluma
lda od Itilijena i zlatni Ma-lorn, najvie drvee Srednje Zemlje, kojeje raslo u Lot
lorijenu.
Ipak, najlepa i najvie dostojna divljenja od sveg drvea koje je ikad raslo bila su
dva Drveta Valara koja su se pojavila posle Doba Svetiljki. Kadaje Melkor unitio
Svetiljke Va-lara, koje su osvetljavale Svet, Valari su napustili Srednju Zemlju
i otili u Neumirue Zemlje. Tu su stvorili drugo kraljevstvo, koje su nazvali Vali
nor, a Javana, Dariteljka Plo-dova, selaje na zeleni breuljak Eze-lohar kraj zapa
dne zlatne kapije Valimara i pevala, dok su Valari se-deli na svojim prestolima
u Prstenu Sudbine i Niena Naricaljka nemo zalivala Zemlju svojim suzama. Prvo je
, priaju, izniklojedno Drvo od srebra, a potom Drvo od zlata; blistajui sjajnom svetlou, oni su izrasli vi-soki kao p
lanine Auleove. Telperion je bio stariji od ovog Drvea i imaoje listove tamnozele
ne i sjajno srebrne. Na njegovim granama bilo je mnotvo cvetova sa kojih je kapal
a srebrna rosa. U pohvali, Telperion je takoe nazivan i Ninkveiote i Sil-pion. La
urelin, mlae od drvea Va-lara, bilo je "zlatna pesma": Njegovo lie bilo je oivieno zl
atom, ali ble-dozelene boje; njegovi cvetovi su bili kao trube i zlatni plamenov
i, a s nje-govih grana padala je kia zlatne Svetlosti. U hvalospevima, Laurelin s
e naziva i Kuiurien i Malinalda, "zlatno drvo".
Tako su ova dva Drveta stajala u Neumiruim Zemljama i osvetljavala te zemlje sreb
rom i zlatom. Od ritma Svetlosti Drvea Valara poteklo je Raunanjc Vremena, jer Vre
mc ra-nije nije mereno, i tako su otpoeli dani i godine Drvea, koje su trajale mno
go dugih doba - daleko due nego godine Zvezda i Meseca. Svet-lost blizanakog Drvea
u Neumi-ruim Zemljama bila je vena, a oni koji su iveli u njoj bili su oplemenje-ni
i ispunjeni ogromnom mudrou.
U svojoj Svetlosti Valari su iveli u blaenstvu, dok je Srednja Zemlja bila utonula
u tamu i Melkorje ojaa-vao mo svog kraljevstva Utumna i oruarnice Angbanda. Ali po
sle ne-kog vremena Varda, koja je nainila bunare iza Drvea u koje je padala rosa s
Drvea, uzela je srebrnu Svet-lost Telperiona i popela se na nebeski svod i upali
la blede zvezde. Uinila ih je jo blistavijim, i zle sluge Mel-korove na Srednjoj Z
emlji su us43
Drvee Valara "Divee Svetlosti" koje jeJavanapevajui donela na svet. Ove mladice izr
asle su u najvee od divea i osvetljavale su Aman zlatnom i srebrnom svetlosu. Srebr

no drvo je bilo Telperion, a zlatno Laurelin.

tuknule od straha. Jer za njih je zvezdana svetlost bila kao ubod ko-plja, ili k
ao ledeni bode koji ih je duboko zasecao. U toj Svetlosti Zvezda roeni su Vilenjac
i. Radosno su se probudili uz tu Svetlost.
lakoje Svetlost Drvea Valara bila dugog veka, kraj im je bio tragian i koban. Jer,
ispriano je da je Melkor sklopio sporazum s Ungolijantom Paukom, i oni su doli ne
vidljivo u Nesvetlosti Pauka, Drvee Valara je zbrisano volebnim plamenom, i sr njih
ovih ivota je isisana. Njihova Svetlost je ugaena i od njih su ostala samo stabla
koja su se Ijuljala i koreni pocrneli i zatrovani. Bunare Svetlosti je isisao i
progutao Pauk Ungolijant i straan mrak se spustio na Valinor:
takoje u celom svetu Svetlost Drvea nestala, izuzev u tri dragulja zvana Silmaril
i koje su bili sainili Vilenjaci Eldamara, i u kojima je ostalo sauvano malo svetl
osti Drvea. Ali Melkor je oteo i te dragulje, mada ih nije unitio, a oko tih Silma
rila vodio se dugotrajni kobni Rat Dragulja ce-log sledeeg Doba.
U alosti, Valari su ponovo prili drveu, i ponovo su poslali po Javanu i Nienu. Nad
mrtvim drveem Javana je pevala svoju zelenu pesmu, a Nie-naje lila suze beznadenog
trpljenja, i iz tih ugljenisanih ostataka pojavio se jedan zlatni plod i jedan
srebrni
Dubokoumni Vilenjaci
cvet. Oni su nazvani Anar Plameno-zlatni i Izil Sjajni. "Narsilion" pri-poveda k
ako je Aule Kova nainio velike svetiljke oko ovih blistavih svetala koja nikad ne
bi zgasnula. Manve ih je posvetio, a Varda ih je uzdigla na nebesa i postavila i
h na putanju preko svih zemalja Arde. Tako su delovi ive Svetlosti Drvea Valara do
neti celom Svetu i zvali su se Sunce i Mesec. Arijena, majarski duh vatre, nosi
Sunce, koje je takoe nazvano i Vasa, "plameno srce"; a Tilion, majarski lovac i s
trelac, nosi Mesec, Izil srebrni cvet, koji se zove i Rana.
Nije se samo u njihovom Svetlu Drvee zadralo na Svetu, jer Javana je nainila drvo G
alatilion kao sliku i priliku Telperiona, mada ono nije isi-javalo svetlost. Ona
je to drvo poda-rila Vilenjacima Tiriona koji su ga znali kao Belo Drvo Eldara.
Mnogo drvea izniklog iz njegovog semena je raslo i jo uvek raste u Eldamaru. Jedn
o od njih bioje Keleborn, kojije cvetao na Tol Ereseji i dao seme od koga je izn
ikao izdanak koji su Vilenjaci poklonili Ljudima Nume-nora. Ova mladicaje postal
a drvo po imenu Nimlot Lepi, Belo Drvo Nu-menora, koje je raslo u kraljevskom dv
oru sve dok ga Kralj Ar-farazon nije unitio. Tim inom je osueno Ostrvo Numenor. Ali
, sa Nimlota su ve uzeli mladicu prinevi Andunia, i pre Sloma Numenorajedan princ
po imenu Elendil Visoki je odneo tu mladicu u Srednju Zemlju. Njegov sin je prvi
zasadio plod Nimlota u Minas Itilu u Gondoru, i do etvrtog Doba Sunca cvetalo je
Belo Drvee Gondora. Mada je tri puta po jedno
Belo Drvo stradalo u ratnim nedaama, uvekje nalaena mladica i loza nikad nije izum
rla. To Belo Drvee bilo je iva veza s najdrevni-jom prolou Neumiruih Zemalja, i bilo j
e znak uzvienosti, mudrosti i dobrote Valara koja je prela na smrtne Ljude.
Drvobradi
Ent od Sume Fangorn. Drvobradi, to na vilenjakom glasi "Fangorn", bio je uvar ume Fa
ngorn. Bio je Ent, etrnaest stopa visok divovski "pastir drvea" koji je liio na neto
izmeu zimzelenog drveta i oveka. Imao je grubo i snano stablo, gustu bradu kao sla
mu i granolike ruke sa glatkim sedmoprstim akama. U vreme Rataza Prsten bioje naj
stariji od svoje rase koji je jo uvek iveo u Srednjoj Zemlji. Mada se, uopteno govo
rci, nijc zanimao za poslove Vilenjaka i Ljudi, Drvobradov razgo-vor s Hobitima,
Merjadokom Bern-dibakom i Peregrinom Tukom ubrzo je izazvao njegovu dugo suzbija
nu srdbu i mrnju prema Orcima Izen-garda. Drvobradi je ubedio Ente da mariraju na I
zengard. Mar Enta je za ishod imao potpuno unitenje njegovih zidina i zarobljavanj
e Saru-mana Carobnjaka u njegovoj kuli. Drvobradi je takoe poslao one du-hove drv
ea preke naravi, zvane Huorni, protiv Orka posle Bitke od Rogburga.
Dubokoumni Vilenjaci
U Eldamaru su ti Vilenjaci mnogo voleli da grade kamenom i kopali su duboko u pl
aninama da ga nau. Oni su bili prvi koji su otkrili sjajne
45
Dulin
zemljine dragulje i prve nainili Vilin-dragulje koji su bili jo sjajniji.

Dubokoumni Vilenjaci su bili do-bro poznati Ljudima, jer su se jedini od Kalakve

ndija vratili u Srednju Zemlju posle dolaska Ljudi i inili velike podvige, koji s
u izali i na do-bro i na zlo: ti Vilenjaci su izradili Velike Dragulje - Silmaril
e - a takoe nainili i Prstenove Moi. Najvei ratovi za koje su Ljudi znali vodili su
se oko ovih tvorevina.
Dulin
Najomiljeniji ptiji poj u Srednjoj Zemlji je pesma slavuja koga Sivi Vilenjaci zo
vu Dulin, "noni peva", i Tinuvjel "deva sumraka". Jer, kao i same Vilenjake, slavu
je oduevljava svetlost zvezda i oni donose najdiv-nije pesme i radost u mraan Svet
.
Dumbledori
U aljivoj hobitskoj pesmi "ivot viteza lutalice" jedan njen deo govori o svirepoj
rasi krilatih insekata. Oni se nazivaju Dumbledori, ali nita se vie ne govori o nj
ihovom poreklu i istoriji.
Dunedaini
Povesti Dunedaina, Ljudi Zapad-njaka, kreu s poetkom Drugog Doba Sunca, jer su Dun
edaini bili ostatak Edaina iz Prvog Doba. Te Ijude su potovali Valari i dali im z
emlju koja je leala u Zapadnom Moru izmeu Srednje Zemlje i Neu-miruih Zemalja. To m
esto je dobilo ime Numenore, Zapadna Zemlja na svakodnevnom jeziku Ljudi. Istori
ja Duendaina tog doba je ispriana u "Akalabetu" i u pripovesti o Numenorejcima, jer su Dunedaini Nume-nora bili poznati pod tim imenom. Ti Ijudi su b
ili moni i njihov pad bio je straan kad je njihova zemlja po-topljena morem i trbu
h Sveta istrgnut. U tom unitavanju svi Nu-menorejci su nastradali, izuzev onih ko
ji su poznati kao Crni Nume-norejci, koji su u ranijim vremenima otili ujunu luku
Umbar, i onih koje su znali kao Elendile, koji.su stvorili kraljevstva Arnor i G
ondor. Zato, kad se u istorijama i letopisima go-vori o Dune.dainima, najee se misl
i na Elendile, ije ime znai "verni".
Istorije Srednje Zemlje govore kako je, godine 3319. Drugog Doba Sunca, devet br
odova nailo na ve-likom talasu sa Zapadnog Mora. To su bili brodovi Elendila Viso
kog koji je, sa svojim sinovima, doveo prei-vcle vernc Dunedainc u Srcdnju Zemlju
. Elendil je potom obrazovao Arnor, Severno Kraljevstvo Duneda-ina, i sagradio A
numinas kao njegov prvi grad pored vilinskih zemalja Lindona; dok su Anarion i I
sildur otili na jug i obrazovali Gondor, Juno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradili O
zgilijat kao njegov prvi grad. U Arnoru su bile prostrane pokrajine Rudaur, Kard
olan i Arte-dain, dok su u Gondoru bili feudi i teritorije Anorijen, Itilijen, L
ebenin, Losarnah, Lamedon, Anfalas, Tolga-las, Belfalas i Kalenardon.
Dunedaini su napredovali u miru tokom jednog stolea tog Doba dok su ojaavali svoja
nova kraljevstva, alijedna druga silaje takoe snaila. Iz Mordora su doli Sauron i
Nazgu-li, i Orci i Ljudi mnogih rasa kao
46
Duiiedaini
njegovi robovi. Tako se opet poveo rat, ali je zakljuen pakt koji je u kasnijim v
remenima nazvan Posle-dnji Savez Vilenjaka i Ljudi. Gilga-lad, poslednji Uzvieni
Kralj Vilen-jaka na Srednjoj Zemlji, predvodio je Vilenjake Lindona, a Elendil j
e za-povedao Dunedainima. Sauronove sluge su pale pod njihovom snagom i sam Saur
on bio je primoran da najzad stupi u boj. 1 mada su Elendil, Anarion i Gilgalad
poginuli, isto tako je i mo Utvara Prstena i Sau-rona okonana. Isildur je isekao P
rsten iz Sauronove ruke i Sauron, Utvare Prstena i sve njegove sluge su se pretv
orili u senke.
Bio je to rat koji je okonao Drugo Doba Sunca. Kako Saurona vie nije bilo, predvial
o se vreme mira, alije sueno da se i Tree Doba takoe zavri krvavim ratom, jer Izildu
r nije unitio Sauronov Prsten i u Prstenu je ostala strana mo. U drugoj godini Treeg
Doba Izildur je uhvaen u zasedu na Gladenskim Poljima (Poljima Perunika), ubijen
crnim orkim strelama, a Prsten je izgubljen u Reci Anduin. Tako je, kako kazuju
"Crvena Knjiga Za-padne Mee" i "Letopisi Kraljeva i Vladara", mada je mir vladao
neko vreme, bilo sueno da se borbe vrate u Zapadne Zemlje. Dunedaine su napali sa
svih strana: Balkoti i Kolo-vosci iz Runa; Crni Numenorejci i Haradrimi sajuga;
Varjazi iz Kanda;
Orci i Dunlendinzi s Maglenih Plani-na; Brani i Trolovi s Etenskih pusto-poljina;

i Utvare Prstena ponovo probuene u Mordoru, Angmaru, Morgulu i Dol Gulduru. Tako
je prolo Tree Doba, s Dunedainima
to su ratovali s onima koje je pokre-talajedina sila kojaje najzad ponovo dobila
oblije i nastanila se u monoj kuli Barad-dur u Mordoru: Sauron, Gospodar Prstenova
.
S vremena na vreme Dunedaini su u tim godinama postajali jo moniji i njihove zemlj
e su se proi-rile daleko u Run i Harad. Ali tokom vekova postali su kao morski gr
e-beni, istroeni plimama: Arnor se kao kraljevstvo raspao, i 1975. posle-dnji gra
d Arnora je pao. Mada je je-dan naslednik prestola ostao skriven u zemlji, ovo D
unedainsko kra-Ijevstvo je potpuno izgubljeno. Posle tog doba, na severu, oni ko
ji su bili zakoniti kraljevi Dunedaina bili su samo poglavari. Na jugu je dune-d
ainsko kraljevstvo Gondor, mada esto opsedano i u opasnosti, naj-veim delom ostalo
neokrnjeno i snano, ali jc kraljevska loza prcki-nuta i kraljevstvom su vladali
Namesnici.
Tokom Treeg Doba Sauronova mo se poveavala, dok najzad nije krenuo otvoreno u rat,
reen da ote-ra Dunedaine i Vilenjake sa Sveta i uini Srednju Zemlju zauvek svojim
carstvom. Bioje to Rat za Prsten koji je okonao Trec Doba; a njegova is-torija je
ispriana u remek-delu zva-nom "Crvena Knjiga Zapadne Mee".
U tom Ratu meu Dunedainima Severa uzdigao se Aragorn, sin Ara-torna, jedini istin
ski naslednik Izil-dura i zakoniti kralj svih Dunedaina Srednje Zemlje. Njegovi
vitezovi su bili umari sa Severa: jahai nao-ruani maem i kopljem u putnim ogrtaima s
kapuljaama zelenim
47
kao uma i visokim konim izmama. Sam Aragorn jc putovao po zemlji u tom ruhu, iban ve
trovima i ogrubeo, ali snaan, hrabar i otrog oka.
U to vreme zvali su ga Strajder (Krakatilo), ali u mnogim avantu-rama tokom svog
dugog ivota nosio je druga imena: medu Vilenjacima Rivendela u mladosti bio je E
stel, a Torongil kao zapovednik Gondora koji je otiao na jug i unitio flote Umbara
. Za vreme Rata za Prsten borio se kod Rogburga, Pelargira, Pelenorskih Polja i
pred samom Crnom Kapijom Mordora.
Pokazao se kao istinski voa Ljudi i, posle Rata za Prsten, kao na-slednik Izildur
a, krunisan je kao Kralj Elesar Telkontar, vladar svih Dunedaina, blizanakih kral
jevstava Gondora i Arnora.
Po svom stupanju na presto, Ara-gorn se potpuno preobrazio od odr-panog umara u K
ralja, estokog i gospodstvenog a ipak prijatnog, mu-drog i vilinskoga pogleda. Us
tolien je i krunisan pod tri zastave, zele-nom, plavom i crnom: zastavama Ro-hana
, Dol Amrota i Gondora. Nosio je Belu Krunu Dunedaina, visoki ratniki lem od mitri
la s belim gale-bovim krilima od bisera i srebra. Po njenom obruu usaeno je sedam
di-jamantskih kamenova, a jedan Vilin-dragulj na kruni blistao je sjajnom, jasno
m svetlou. Aragorna su
Dumdaini Numenorejd i njihovi po-tomci koji su osnovali Numenor, i kasnije Goiid
or iAmor. hildur (na slici) je isekao Jedini Prstiin iz Sauronovc luke slomljeni
m maem, Narsilom.
Dunlendinzi
poredili s najuzvienijim Nume-norejcima od starinc, i ak sa Vilin-gospodarima. 1 z
aista, on je uzeo Vilin-princezu Aruenu Undomijelu za svoju kraljicu i oni su mu
dro vla-dali Zapadnim Zemljama dugo i u etvrtom Dobu, i doneli mir svim narodima
Srednje Zemlje.
Dunharou
Jedno od najstarijih i najtajanstveni-jih utvrenja, utoita na Srednjoj Zemlji Dunha
rouje bio deo Rohana za vreme Rata za Prsten. U mnogim ratovima bilo je to jedno
od glavnih utoita za one u dolini Haroudejl (Drljodol) pod njim. Izgledalo je da
je Dunharou skoro nemogue uspeno napasti poto se do njega prilazilo stazom punom
serpentina, koja je vodila cik-cak uz strme plan-inske grebene. Svaka staza se ot
ro vraala unatrag na niu, i kod svakog ravanja sa strane od puta nalazili su se ogr
omni okrugli kamenovi u ob-liku trbuastog oveka koji ui. Bilo je to monumentalno del
o graditelj-stva, i vijugalo je tamo-amo u jednoj visokoj piramidi puteva do ste
novi-tog zida na vrhu kroz koji je bio preseen otvor i jedan uspon koji je vodio
do Utvrenja Dunharoua. To je bila visoka, iroka i dobro navod-njena planinska liva

da na kojoj je u vreme rata moglo da se ulogori vie hiljada Ijudi. Na toj visorav
ni nalazio se veliki prolaz poput jednog dugog niza neoblikovanih crnih stojeih k
amenova koji su se pruali preko visoravni u pravoj liniji i vodili prema Dvimorbe
rgu, ili "Planini Duhova", i jednom crnom zidu od kamena kroz koji je bio probuen
tunel koji se
zvao Dimholt (Tamnobreg). On je vodio do tajne klisure gde su se po-javljivali d
uhovi mrtvih koji su spreavali ive Ijude da predu ovim naputenim prolazom do dalje
strane Belih Planina. Dunharou su sagradili tokom Drugog Doba Ljudi od Bcle Plan
ine koji su bili preci Dunlendinga, a koji su naseljavali tu zemlju pre dolaska
Ljudi Gondora. Mada su se kasnije zakleli na vazal-sku odanost Gondoru, ove Ijud
e je ve bio zaveo i iskvario Sauron, i tako su oni u vreme rata izdali svojc nove
saveznike. Zbog krenja ove zakletve duama ovih Ijudi nikad nije doputeno da poivaju
u miru i tokom svih godina Treeg Doba voj-ska duhova poznata kao Mrtvi Ljudi od
Dunharoua pojavljivala sc u onom delu Dvimorberga iznad Dun-haroua koji se zvao
Staze Mrtvih. Tek kad sc pojavio Aragorn, Mrtvim Ljudimaje dozvoljeno da se isku
pe i duama Dunharoua koje su se po-javljivale kao sablasti je napokon doputeno da
se smire.
Dunlendinzi
U Drugom Dobu Sunca, pre no to su Dunedaini doli u Srednju Zemlju i obrazovali kra
ljevstva Gondor i Ar-nor, u plodnim dolinama pod Belim Planinama iveo je visok, t
amnokos narod. Tokom mnogih stolea, pria se, oni su razvijali civilizaciju odvo-je
nu od drugih Ijudi i sagradili mnoge velike tvrave od kamena. Nijedna istorija ne
kazuje o sudbini ovih Ijudi od Belih Planina, ali oni su iezli i u njihovim zemlj
ama su se zadrali samo oni njihovi potomci koje su nazivali Dunlendinzima.
49
Durin 1
Mnogo pre no to su Dunedaini stvorili svoja kraljevstva Gondor i Arnor, mo Dunlend
ingaje oslabila. Narod je postao podeljen. Oni koji su ostali u Dunharouu su pos
tali saveznici Ljudi od Gondora; drugi su odlutali na sever i naselili se u miru
u zemlji Bri. Ali veina Dunlendinga se povukla u brda i visoravni Dun-landa (Mrk
ozemlje) i postala ple-menski pastirski narod. Mada su zadrali svoj jezik i ostal
i estoki rat-nici, postali su varvarski narod.
U dvadeset estom veku Treeg Doba Ljudi Gondora su dodelili Ro-hirima pokrajinu po
imenu Kalenar-don, ali su Dunlendinzi smatrali da ona, po pravu, pripada njima.
Tako su ta dva naroda poela da se mrze, i godine 2758. jedan Dunlending, po imenu
Vulf, poveo je veliki osvajaki pohod svog naroda na Rohirime i pobcdio. Ali ih j
c to skupo kotalo, jer su se sledee godine Rohirimi di-gli i poterali Dunlendinge
natrag u brda, a sam vrhovni vojni zapovednik Vulfje poginuo.
Tako se desilo da su skoro tri veka Dunlendinzi ostali u brdima i pre-pustili pl
odne doline Rohirima. Ali oni nisu zaboravili uvredu koja im je naneta, i visoki
, tamnoputi Ljudi Dunlenda su sklopili zli pakt s pobunjenim arobnjakom Saruma-no
m, koji je doveo mnotvo Velikih Orka (zvanih Uruk-hai) u Izengard. 1 zabeleeno je
da su nekim opakim vradbinama Dunlendinzi ukrteni s Uruk-haima, i opak porod po im
enu Polu-Orci bio je rezultat tog sjedi-njenja. Polu-Orci su bili crni Ljudi s k
osim oima i opakim orkim crtama lica; udrueni s Dunlendinzima i Velikim Orcima, Polu-Orci su inili ogromnu vojsku zastraujue snage.
Kadje izgledalo da mo Gondora slabi, ova vojska se okupila u Izen-gardu pod zasta
vama Sarumanove Bele Ruke da se bori protiv Ro-hirima. "Crvena Knjiga Zapadne Mee
" pripoveda kako su grozni div-Iji Dunlendinzi s visokim kacigama i crnim titovim
a marirali u Bici kod Rogburga kod Helmovog ponora s Urukhajima i Polu-Orcima.
Ali, Bitka kod Rogburga je pred-stavljala veliki slom za Dunlendinge;
oni su uniteni i divlji Uruk-haji i Polu-Orci satrti. Oni koji nisu ubijeni mogli
su samo da mole za mir, obeavi da nikad vie nee da se pobune protiv svojih rohirims
kih os-vajaa.
Durin 1
Patuljaki kralj Kazad-duma, Durin 1 bio je prvi i najstariji sin Sedam Oeva Patulj
aka kojc je zamislio i stvorio Aule Kova u Dobima Tmine. Posed Kralja Durina 1 bi
o je Kazad-dum, najvee kraljevstvo patuljaka, koje se nalazilo ispod Ma-glenih
Planina. Posle razaranja Bele-rijanda na kraju Prvog Doba Sunca letopisi Vilenja

ka i Ljudi nam prven-stveno govore o Patuljcima Durinove loze. Durin je doiveo ta

kvu starost da su ga zvali Durin Besmrtni. Ovo ime se takoe odnosilo i na vero-va
nje da e se on reinkarnirati sedam puta kao kralj svog naroda i da e svaki put nos
iti ime Durin.
Durin II
Patuljaki kralj Kazad-duma u pe-tom veku Drugog Doba. U to vreme
Patuljci njegovog kraljevstva su skroz usekli peine i tunele kra-Ijevstva kroz Ma
glene Planine, s is-toka na zapad, i sagradili Zapadnu Kapiju, omoguivi trgovinu d
rago-cenim materijalima s Vilin-kovaima Eregiona.
Durin III
Patuljaki kralj Kazad-duma, Durin III bio je kralj Patuljaka, najvie poznat po svo
m prijateijstvu s Vilin-kovaima Eregiona tokom esnaestog veka Drugog Doba. NJ'emu
je Ke-lebrimbor dao prvi od Sedam Prstena Patuljaka. Nedugo potom rat Sau-rona i
Vilenjaka primorao je Patuljke da zatvore svoja vrata prema svetu. Kazad-dumje
postao poznat kao Mo-rija, "tamno kraljevstvo".
Durin VI
Patuljaki kralj Morije (Kazad-duma). Roen godine 1713. Treeg Doba, Durin VI bioje v
ladar Morije 1980. kad su njegovi Ijudi kopali, traei ilu rude mitrila duboko is-po
d korena planine Crvenrog. Na nesreu, provalili su u zapeaenu odaju i oslobodili uas
nog zlog duha zvanog Balrog. 1 Durina VI i njego-vog sina Naina 1 ubio je taj de
mon tokom sledee godine, a Patuljci su zauvek proterani iz Durinovog kra-Ijevstva
.
DunlendinT.i Visoki, tamnokosi Ijudi Dunlenda koji su sklopili opaki spo-razum s
a Carobnjakom Sarumanom i pridruili se orkim legijama. U Bici kod Rogburga Dunlcnd
inzi su slom-Ijeni i njihova mo skrsena.
50
Durin VII
Durin VII
Patuljaki kralj Poslednjeg Kraljev-stva. Za njega se verovalo da je sedma i posle
dnja reinkarnacija Kra-Ija Durina, i njegov dolazakje nago-vestio daje to bilo p
oslcdnje kraljev-stvo Patuljaka Durinove loze.
Dvalin
Patuljak Torina i Druine, Dvalin je bio sin Fundina i brat Balina, Otiao je u Potr
agu za Samotnom Planinom koja je ponovo uspostavila Kraljev-stvo Patuljaka pod P
laninom Erebor, gde je on ostao do kraja ivota. Bila je to druga takva potraga za
Dvalina, jer je on ve bio saputnik Kralja Traina II, Kralja Patuljaka u izgnan-s
tvu, jedan vek pre toga, na ne-srenom putovanju u Erebor koje je dovelo do zarobl
javanja kralja i, na kraju, do njegove smrti.
Dvimerlaik
Srednja Zemlja bila je podruje koje je videlo mnoga Doba krvavih ratova i borbi.
Mnogo ih je poloeno da poivaju u njenom tlu umoreno maem, vatrom ili boleu. A zatim,
bilo je i onih koji su, posle smrti, zbog neke vradbine ili prekrene zakletve, ost
ali s neuspokojenim duhom u smrtnom Svetu. Od njih "Crvena Knjiga Zapadne Mee" go-vori o Stvorenjima Hu
mki, Mrtvim Ljudima Dunharoua, Sablastima iz Mrtvih Barutina i stranim Utvara-ma P
rstena, koji su se na Crnom Jeziku nazivali Nazguli.
U zemljama Rohana u vreme Jahaa Marke svi takvi ukleti dusi su se zvali Dvimerlai
k. Praznoverje ro-hirimskih konjanika bilo je takvo da su ak i Vilenjake Lotlorij
ena i Ente Fangorna nazivali Dvimerlaik, i za njih su takoe mislili da su slini zl
i dusi.
Dinovi
Mnoga bia dinovske veliine, po svojoj prirodi i dobra i zla, ivela su u Srednjoj Zem
lji. U Prvom Dobu Zvezda postojali su Enti, Pastiri drvea, koji su bili visoki etr
naest stopa, i imali ogromnu snagu i vcliku mudrost. Kasnije su se pojavili Dinov
i ispunjeni zlom; oni po imenu Trolovi i Olog-hai sluili su Mranoj Sili i divlje p
redele Pusto-poljine uinili opasnim za putnike. Takoe, u priama Hobita, go-vorkalo
se o velikim Dinovima koji su, u savezu s Orcima, uvali Visoke Prevoje u Rovanionu
.

52
Ee
Ea
Poto je Iluvatar, Tvorac, izronio iz Nitavila i reju i snagom Neuniti-vog Plamena sa
gradio Bezvremene Holove za svoju aneosku vojsku, On je nainio Eu, "Svet koji jest
e", koji su Vilenjaci i Ljudi kasnije naz-vali Arda, Zemlja. Ea je sav stvoreni
svet Arde: kontinenti, velika mora, nebeski svod i sav prostor i vreme u okviru
stvorenog sveta.
Earendil
Poluvilenjak, Zmajoubica, Earendil Moreplovac bio je sin gospodara Edaina, Tuora
, i vilenjake gospe, Id-rile od Gondolina. Earendil je roen godine 504. Prvog Doba
u Gondo-linu, alije odrastao u vilenjakoj luci Arvernien. Postao je Gospodar Arverniena i oenio se Elvingom, vile-njakom erkom Kralja Diora i na-slednicom Silmari
la. Oni su imali dva sina: Elronda i Elrosa. Za Earen-dila, ije ime znai "zaljublj
enik u more", Kirdan je sagradio udesni brod Vingilot. Dok je Earendil bio na mor
u, Arvernien je napadnut i Elvinga je morala da bei. Ne videi naina da umakne, ona
se bacila sa Silmarilom u more. Gospodar Okeana Ulmo ju je spasao, pretvo-rivi je
u galeba i omoguivi joj da odleti do Earendila. Ovaj parje iskoristio mo i svetlost Silmarila da otplovi do Neumiruih Zemalja i za-trai pomo od Val
ara. Kao odgovor na to, vojska Valara i Majaraje izala iz Neumiruih Zemalja i pove
la Rat Besnih. On je okonan Velikom Bit-kom u kojoj se borio i Earendil Mo-replov
ac. Sa Silmarilom privre-nim na elo i svojim arobnim brodom kome je podarena mo da let
i, Earendil je ubio Ankalagona Crnog, najveeg Zmaja koga je Svet ikad upoznao. Po
sle kraja Prvog Doba Earendil je poveo preivele Edaine u novo ostrvsko kraljevstv
o Numenor. Earendilu je bilo sueno da odonda zauvek plovi Vingilotom preko nebesk
og svoda. Nazvan je Veernja Zvezda i "plamen zapada", a Silmaril na njegovom elu j
e zauvek sijao s nonog neba.
Edaini
Od Ljudi Prvog Doba Edaini su sma-trani najveim. Oni su bili prvi Ljudi koji su d
oli sa istoka u Belerijand, gde su Uzvieni Vilenjaci stvori'li mnoga kraljevstva.
Veina njih su bili snani i hrabri Ljudi, i prie iz tg vremena kazuju o njihovim veli
kim podvizima.
Ovi Ljudi su prvo uli u Beleri-jand sa tri vojske, predvoene po-glavicama Beorom,
Haldadom i Ma53
Edaini
rahom, i te vojske su postale Tri Kue Edaina. Poto su se Vilenjaci zvali Prvoroena
Deca Iluvatarova, Nol-dori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, to znai "Drugor
oeni", i is-punili su ih ogromnim znanjem. Mnogo toga to se ubraja u veliko i plem
enito u svim Ljudima u zaetku je poteklo od noldorskih uitelja. U sasvim kratkom v
remenskom peri-odu svakodnevni govor Belerijanda je postao sindarinski, jezik Si
vih Vilenjaka, a kvenijske rei su malo koriene. Zato su Atani najee zvani Edaini u svi
m zapisanim preda-njima Belerijanda, jer to je sindarin-ska re za Drugoroene.
Od Tri Kue, Kua Beora (koja je kasnije nazvana Kua Hurina) bilaje prva koja se susr
ela s noldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najvie slini Noldorima, koji
su ih veoma voleli. Kosa im je bila tamna, a oi sjajnosive. Bili su otrog uma, brz
o su uili i imali su veliku snagu. Oni iz Druge Kue su nazvani Ha-ladini ili Kua Ha
lete; bili su stanov-nici uma, brojno i stasom najmanji od Tri Kue. Trea Kuaje bila
Kua Hadora, iji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojniji od Edain
a.
Mnogo junaka se rodilo metu Edainima. Hador Lorindol, to znai "Zlatoglavi", ubrajan
je u jednake s Vilin-gospodarima i nazvan gospo-darem Dor-lomina. Hurin Postoja
ni bio je moni ratnik koji je u borbi ubio sedamdeset Dinova. Kao to se pripoveda u
"Narn i Hurin", Huri-nov sin bio je Turin Turambar, koji je nosio na glavi batin
u svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina
patuljake izrade, i u ruci Crni ma zvani Gurtang. Tim orujima i svo-jom snagom Turi
n je, prikravi se, ubio Glaurunga, Oca Zmajeva.
Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najvei su bili podvizi Berena Erhamio

na, oenjenog Vilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepom kerkom Sveta. Jer, Ber
en je bio onaj junak koji je bodeem An-gristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozd
ene Krune.
U istorijama Vilenjaka bilo je jo samo dva sjedinjenja Edaina i Vile-njaka. Tuor
se oenio Idrilom, ker-kom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je,
tvrdi se, Tuor bio jedini Covek koji je prim-Ijen u Neumirue Zemlje i kome je dop
uteno da tamo ivi. Sin Tuora i Idrile, Earendil Moreplovac, oenio se sindarskom pri
ncezom Elvingom. Earendil jc plovio leteim brodom "Vingilotom" i nosio Silmaril,
pla-men plave zvezde sumraka. U Ve-likoj Bici i Earendil je, u svom brodu zvanom
"Vingilot", ubio krilatog Va-trenog zmaja Ankalagona Crnog.
Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlos
t vodilju, jer su Edaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaenog tela i u
ma i obdareni dugim ivotom, oni su od-vedeni u zemlju Numenor, koja je leala u Zap
adnom Moru izmeu Srednje Zemlje i Neumiruih Zema-Ija. U to vreme, dobili su novo i
me, Dunedaini, "Edaini Zapada", i iveli su tu tokom Drugog Doba Sunca, i smatrani
najmudrije i najvee Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje.
54
Elanor
Edhil
U dijalektima vilinskih naroda po-javljivala su se razna imena pod ko-jima su se
meusobno znali. Meu njima je i re Edhil, kojom su Sindari nazivali sve Vilenjake.
Edoras
Tokom poslednjih pet vekova Treeg Doba Sunca glavni grad Konjanika Rohana bioje E
doras. Izgradila su ga u dvadeset estom veku dva kralja Rohirima, Eorl i Brego, u
podnoju Bele Planine. Njegovo ime je prevod rohirimske rei za "dvorove", poto je t
o bio kraljevski grad, i u njemu se na-lazila velika dvorana za svetkovine Medus
eld, dvor kralja. S uzviice Edorasa, sagraenog kao brdo-utvrenje s ogradom od kolja
, nasi-pom i jarkom, kraljevima se pogled pruao na velike poljane s konjima koje
su sainjavalc kraljcvstvo Rohan.
Eglat
U prii o Velikom Putovanju Vilenja-ka u Dobima Zvezda postoji povest o tome kako
je Trei Rod, Teleri, izgu-bio svog kralja, Elvea Singola. U Sumi Nan Elmot u zeml
jama Beleri-janda on je zaaran. 1 mada su Teleri mnogo godina traili kralja, nisu
mo-gli da ga nau, i najzad su uzeli za kralja Elveovog brata i ponovo otili na zap
ad, prema Neumiruim Zem-Ijama. Ali mnogi nisu hteli da napuste Nan Elmot i ostali
su iz Ijubavi prema Elveu Singolu, mada je proteklo jo mnogo godina. To su bili
Vilenjaci zvani Eglat; oni su se zauvek odvojili od svojih srodnika i njihovo im
e na vilenjakom znai "naputeni". Na kraju je njihova vernost nagraena,
jer se njihov kralj zaista vratio. On se sad zvao Elu Tingol ili Kralj Sivi ogrt
a, i bio je umnogome izmenjen. Iz njega je zraila silna svetlost, a sa sobom je do
veo i izvor svoje zaara-nosti, svoju kraljicu, Melijanu Maju. S povratkom kralja
i blagoslovom nove kraljice, vana sudbinaje ekala Egla-te. Odonda su se uvek naziv
ali Sinda-ri, Sivi Vilenjaci, i u godinama Zvezda oni su smatrani za najmoniji na
rod u Srednjoj Zemlji.
Ekaja
Od svog postanka do kraja Drugog Doba Sunca posle Promene Sveta koja je nastupil
a s potonuem Nu-menora, za kontinente Arde se vero-valo da su opasani Ekajom, Okr
uu-juim morem. Ekaja je bio ogromni okean nalik na reku koji je plovio oko najdalj
ih granica Arde, od Vrata Noi do zapada Ncumiruih Zemalja, kroz ledene predele sev
erno od ve-likih kontinenata, prolazei pored najdaljeg istonog kontinenta i Kapija
Jutra na zapadu, zatim prema jugu kroz na karti neobeleene pre-dele juga, sve do
k se ne bi vratio na zapad odakle je polazio. Posle Pro-mene Sveta i uklanjanja
Neumiruih Zemalja sa Arde, Ekajaje preobliko-van i njegove vode su se izmeale s dr
ugim morima.
Elanor
U Treem Dobu Sunca u zemlji Lot-lorijen je rastao jedan divan zimski cvet. Taj cv
et se zvao Elanor, to znai "zvezdano sunce", a njegovje cvet bio zvezdolik i zlata
n. Letopisi Srednje Zemlje povezuju Elanor s "Priom o Aragornu i Arueni". 1 Elano
r Zlatna

55
Eldalie
Zvezda i Nifredil Bela Zvezda rasli su najgue na Kerin Amrotu, breuljku na kome su
se zaruili Aragorn, smrtni gospodar Dunedaina, i Aru-ena Undomijela, erka Elronda
Polu-vilenjaka. Aruena je svoju sudbinu vezala sa rasom smrtnih Ljudi i, posle R
ata za Prsten, Aragorn i Aruena su se venali-. Mada je njihov ivot bio srean, ubrzo
poto je Aragorn umro i Aruena je nestala, izabravi brdo Kerin Amrot za mesto svog
konanog poinka.
Eldalie
Posle nekog vremena koje su proveli u velikom Jezeru istoka zvanom Kuivienen u S
rednjoj Zemlji, Vile-njacima je dato da donesu krupnu odluku i odaberu: ili da n
astave da ive na istoku i znaju samo za svet-.lost zvezda, ili da preduzmu Veliko
Putovanjc i dou u Zcmljc Venog Svetla na Krajnjem Zapadu. Vile-njaci koji su se u
Prvom Dobu Zvez-dane Svetlosti odluili na Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje naz
vani su Eldalie, narod Eldara. Oni su bili od Tri Roda: Vanjari, Noldori i Te-le
ri, i o njima je mnogo ispriano u pesmama i priama.
Eldamar
Zemlje Eldara, ili Uzvienih Vilenja-ka, u Neumiruim Zemljama zvale su se Eldamar,
ili "vilindom". Ovde su najvei od Vilenjaka meu tri roda -vanjarskog, noldorskog i
telerskog naroda iveli s monim valarskim si-lama. Eldamar je bio deo Neumiruih Zem
alja istono od Valinora i za-padno od Velikog Mora. Osnovanje u Drugom Dobu Drvea
Valara kada su
prvi Eldari stigli u Neumirue Zemlje. Njegove teritorije su se nalazile s obe str
ane Pelori Planina koje su se nazi-rale u daljini i ukljuivale su prostrane plodn
e predele zapadno od planina veno obasjane Drveem Svetlosti, Kalakiriju, ili Prola
z Svetlosti - obal-ske zemlje zapadno od planina obas-jane samo svetlou zvezda na
Zalivu Eldamar - i veliko ostrvo Tol Ereseju. Ovde je bilo mnotvo gradova i nasel
ja, ali Tirion, sagraen na brdu Tuna usred Prolaza Svetlosti, bio je prvi grad Va
njara i Noldora, a i najvei. Takoe je tu bilo i noldorsko utvrenje Formenos, u zeml
ji svet-losti, i telerski gradovi Morskih Vile-njaka, Alkvalonde na obali, i Ava
lone na Tol Ereseji. Zemlje i gradovi Elda-mara bili su po bogatstvu i lepoti be
z premca. Njegovi gradovi su zidani od dragog kamenja i dragocenih metala. Njcgo
vi uscvi ita i voa su bili obilni, a njegov narod srean, snalaljiv i mu-dar. Tvrdilo
se da su ak i obale Elda-mara posute dijamantima, opalima i bledim kristalima. P
osle propasti Nu-menora i Promene Sveta na kraju Drugog Doba Sunca Eldamar, za-j
edno s ostatkom Neumiruih Zema-Ija odnet je iz krugova sveta, neshvat-Ijivog smrt
nicima.
Eldari
Prema priama koje su stigle do uiju Ljudi i po 'onome to je napisano u knjigama koj
e Ljudi mogu da proi-taju, istorija Eldaraje, velikim delom, istorija vilenjake ra
se. U Prvom 'Dobu Zvezda, kad je Orome Lovac Valara otkrio Vilenjake u istonim pr
delima Srednje Zemlje, gledao ih je u udu i nazvao Eldari, "narod
56
Elendili
Zvezda". U to vreme su se svi Vilenja-ci zvali Eldari, ali kasnije su ovo ime uz
eli samo oni koji su prihvatili pozive Valara da dou na Zapad i preduzmu Veliko P
utovanje u Neu-mirue Zemlje. Oni koji su ostali naz-vani su Avari, "nevoljni", a
oni su os-tali iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji, ili zato to nisu verovali u obean
u Zemlju Venog Svetla.
Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Va-njare, No
ldore iTelere. Putovanjeje, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stig
li do Neumiruih Zemalja; dobili su ime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Meu nji
ma su bili Nandori, Sindari, Fa-latrimi i Laikvendi. Ali vei broj je dovrio Putova
nje i stigao u Neu-mirue Zemlje u danima Drvea Va-lara. Tu su nastanili onu zemlju
koja se zovc Eldamar, kojaje bila uvana za njih, sagradili lepe gradove i postal
i veliki narod.
ak i u godinama borbi i mraka koje su naile s njihovim bezna-denim ratom protiv Mor
gota Nepri-jatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion",
blis-tali su u toj mranoj istoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cv

etala i u Srednjoj Zemlji i u Neu-miruim Zemljama. Mnogo od toga je ispriano u pri

povesti o Vilenja-cima, istorijama mnogih Telera koji su se odvojili, i u "Noldo
lanteu", kogaje opevao Maglor.
Elendil
Dunedainski kralj Arnora i Gondora, Elendil je bio numenorejski princ Andunija.
Posle Sloma Numenora
godine 3319. Drugog Doba, Elendil i njegovi sinovi, Izildur i Anarion, ot-plovil
i su sa svojih devet brodova u Srednju Zemlju i osnovali dunedain-ska kraljevstv
a Srednje Zemlje. Elen-dil, zvani Visoki, odabrao je da ivi u severnom kraljevstv
u Arnor, gde je vladao kao prvi Uzvieni Kralj Ar-nora i Gondora, dok su njegovi s
inovi iveli u junom kraljevstvu Gondor. 3429. Drugog Doba Sauron je napao dunedain
ska kraljevstva. Sledee go-dine obrazovana je Poslednja Ali-jansa Vilenjaka i Lju
di. Gil-galad, poslednji Uzvieni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, udruio je sna
ge s Elendilovim Dunedainima. U Bici kod Dagorlada 3434. Sauronova voj-ska je po
tuena, ali Gospodar Prste-novaje pobegao u Mordor. U sedmo-godinjoj opsadi koja je
usledila Anarion je ubijen. lako su Elendil i Gil-galad najzad uspeli da srue Sa
urona u dvoboju ispred Mrane Kule, oni su takoe nastradali u borbi. Na Izilduru je
ostalo da uzme oev slomljeni ma, Narsil, i da isee Jedini Prsten iz Sauronove ake.
Elendili
"Akalabet" pria kako je, kad su Nu-menorejci ludo krenuli u rat protiv Sila Arde
u Neumirue Zemlje, cela njiho-va zemlja sruena i unitena. Meu-tim, pre Sloma, devet
brodova je ot-plovilo iz te proklete zemlje. To su bili brodovi Elendila, "verni
h", i Vilin-prijatelja, koji su se pokajali zbog naina ivota i postupaka Numenorejaca i otplovili u Srednju Zemlju. Tu su Elendil Visoki i njegova dva sina stvorili kraljevstva Dunedaina na Severu, u Arnoru, i na Jugu, u Gondoru.
57
Eladan i Elrohir
Eladan i Elrohir
Vilenjaki prinevi Rivendela, Ela-dan i Elrohir su bili istovetni bli-zanci, sinovi
Gospodara Elronda od Rivendela i Princeze Kelebrijane od Lotlorijena. Roeni godi
ne 139. Treeg Doba, braa blizanci su bili tano jedan vek slariji od svoje lepe sest
re Aruene. Tokom najveeg dela svog ivota oni su ostali u skrivenim vilenjakim kralj
evstvima Rivendel i Lotlorijen, ali godine 2509. njihovu majku su napali Orci. M
ada su je dvojica brae ubrzo spasla, Kelebri-janaje zadobila zatrovanu ranu koju
niko nije mogao da izlei, i konano je morala da otplovi u Neumirue Zemlje. Do kraja
tog Doba braa su bila saveznici sa umarima Dune-daina i osvetniki gonili Orke gde
god bi mogli da ih nau. Za vreme Rata za Prsten blizanci su jahali s umarima Scver
a da bi se pridruili Aragornu u Rohanu. Borili su se uz Aragorna tokom svih glavn
ih bitaka u ratu, do poslednjeg sukoba pred Crnom Kapijom Mordora. Izgleda da su
se braa zadrala u Rivendelu dugo posle odlaska Elronda i drugih vilenjakih velikaa,
ali nije preos-tala nijedna pripovest da ispria da li su odabrali da ostanu meu s
mrtni-cima ili da krenu na ono konano putovanje na vilenjakim brodovima u Neumirue
Zemlje.
Elrond i Elros
Poluvilenjaci, prinevi Belerijanda. Roeni u Avernienu na obali Beleri-janda 542. P
rvog Doba Sunca, El-rond i Elros su bili blizanci, sinovi Earendila i Elvinge. P
osle Rata Bes-nih, kao sinovima smrtnog junaka i
vilenjake princeze, Valari su dopus-tili brai da izaberu svoje sudbine. Elros je i
zabrao da bude smrtan, mada mu je dodeljen ivotni vek dug pet stolea.
Na poetku Drugog Doba Elros je poveo preivele Edaine u Nume-nor i postao njihovprv
i kralj. Elrosje uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Nu-menorom od godine 32. do 442.
Sagradio je kraljevsku palatu i cita-delu Armenelos. Elrond je odabrao da bude
besmrtan vilenjaki princ i na poetku Drugog Doba iveo je u Lindonu. 1695. Uzvieni Kr
alj Gil-galad gaje poslao da pomogne u od-brani Eregiona za vreme Rata Saurona i
Vilenjaka. Meutim, kad je Eregion pregaen 1697, Elrond je poveo preivele do podnoja
Ma-glenih Planina gde je osnovao Riven-del, koji se na vilenjakom zvao "Imladris
". U Poslednjoj Alijansi Vi-lenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio G
il-galadov glas-nik. Pre no to je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju,

koji je bio "prsten vazduha" i najvei od Tri Prstena Vilenjaka.

Stote godine Treeg Doba Elrond se oenio Kelebrijanom, erkom Galadrijele, i ovaj par
je imao troje dece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Treeg Doba, Gospodar El-r
ond Poluvilenjak, kako su ga zvali, koliko je god mogao pruao je pomo Dunedainima,
a naslednici Arnora su esto podizani pod njego-vom zatitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je El-rond odgajao. 2980. Aragorn se upoznao s A
ruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je
58
Engvar
Elrond zabranio da se venaju dok Aragorn ne postane Uzvieni Kralj Arnora i Gondora
. Uz Elrondovo vostvo, u Rivendelu je 3018. os-novana Druina Prstena, i otpoela je
Potraga za Prstenom. Poto je Je-dini Prsten uniten i Aragorn prisvo-jio svoj kralj
evski tron oenivi se Aruenom, Tree Doba je okonano, a Elrond je otplovio preko mora
u Neumirue Zemlje.
Elve Singolo
Vilenjaki kralj Telerija, Elve je bio jedan od tri kralja Vilenjaka koji su predv
odili svoj narod na Velikom Pu-tovanju u Neumirue Zemlje, Meu-tim, u Belerijandu j
e odustao od Pu-tovanja i osnovao carstvo Sivih Vile-njaka. Prozvan je Kralj Tin
gol i nje-gova pria se kazuje pod tim imenom.
Elvinga
Vilenjaka princeza Dorijata, Elvin-ga Bela bila je lepa erka Kralja Diora i Kralji
ce Nimlote od Dorijata. Jedina je u svojoj porodici preivela pustoenje i pljakanje
Menegrota poto su ga Noldori osvojili 509. go-dine Prvog Doba Sunca. Sa svojim na
sleem, Silmarilom, nala je utoite u pristanitu Arvernien. Tu se srela i venala s Earen
dilom Mo-replovcem i rodila sinove blizance, Elronda i Elrosa. Ali kad su Noldor
i saznali gde se krije Silmaril, ponovo su napali. Ne videvi naina da umakne, Elvi
nga se bacila sa Silmari-lom .u more. U tom se asu umeao Ulmo, valarski Gospodar O
keana, i pretvorio Elvingu u belu morsku pticu. Sa Silmarilom u kljunu letela je
preko mora da pronae Earendila.
Oni su uspeli da se .probiju kroz Senovita Mora do Neumiruih Zemalja da bi Earend
il mogao da zamoli Valare da uzmu uea u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Ear
endila, Valari su postavili, sa Silmarilom privrenim na elo, na nebeski svod. On je
plovio svojim brodom preko neba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga
je Elvinga sebi nainila dom u jednoj kuli na severnoj obali Eldamara i svake noi k
ad bi se Earendilov brod pribliio zapadnom horizontu, Elvin-ga je - kao bela ptic
a - poletala sa svoje kule da se pridrui muu.
Engvar
U vreme kad je rasa Ljudi prvi put dola na Svet, Vilenjaci su bili veoma zaueni. U
poredenju sa Vilenja-cima, Ljudi su bili jedna nena rasa, ncsposobna da sc oduprc
okrutnim prirodnim stihijama, bolesti ili sta-rosti. Zato su Avari, Vilenjaci I
stoka, poduavali vetinama mnoge od ovih Ljudi da bi oni mogli da ive bez odri-canja
i straha. Meutim, Vilenjaci su ipak otkrili da ovi Ljudi brzo slabe, poto su bili
smrtna bia: Vilenjaci su teko mogli da spoznaju vrednost ne-kog Coveka pre no to u
mre od sta-rosti. Najstranije i najtajanstvenije za Vilenjake su bile bolesti tel
a koje su se prenosile kroz rasu Ljudi kao poari u polju penice. Kad bi te poasti n
aile na Ljude oni bi umirali, dok, naprotiv, nijednom Vilenjaku ni-kad nije bilo
poznato takvo zlo. Stoga je jedno od imena kojim su Vilenjaci nazivali Ljude dat
o iz velikog saa-Ijenja: Engvar, to na vilenjakom jeziku znai "boleljivi".
59
Enti
Enti
Za vreme Rata za Prsten udni um-ski divovi po imenu Enti uli su u boj protiv Orka i
Ljudi Izengarda. Polu-Ijudi, polu-drvee, bili su visoki etrnaest stopa, a najstar
ijije iveo u Srednjoj Zemlji devet Doba Zvezda i Sunca.
Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio j
e ogroman i prastar, jerje pripadao najvioj i najjaoj rasi rodenoj na Svetu. Kao h
rast ili bukva bilo je ogromno Drvobradovo deblo grube kore, dok su njegove gran
olike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste ake vornovate. Drvobradova neobina, go
tovo bczvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo. Njegove smee oi su

bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju ze-lenom svetlou. Njegova divlja

siva brada bilaje kao gusta slamasta kosa od granica i mahovine. Bio je saz-dan
od vlakana drveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa sto-palima kao
ivim korenjem, nagi-njui se i isteui kao neka dugonoga barska ptica.
Vilinske istorije priaju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezd
e i kad su se Vilenjaci probudili, i Enti takoe probudili u Velikoj Sumi Arde. On
i su izali iz misli Javane, Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drvea. Kao pa
stiri i
Enti uvari ume i Pastiii Drvea. Oni su bili moni divovi koji su bili polu-Ijudi, pol
u-drvee. U Ratu za Prsten vojska Enta je marsirala na Izengard i sravnila sa zeml
jom njegove bedeme.
uvari su se i pokazali, jer kad bi se Enti razljutili, njihov bes bio bi straan i
oni su mogli da smrve kamen i elik golim rukama. S pra-vom su ih se plaili, ali su
oni takoe bili neni i mudri. Voleli su drvee i sve Olvare i uvali su ih od zla.
U vreme svog buenja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenja-ka nauili toj
vetini, i veoma su je voleli. Radovali su se da naue mnoge jezike, ak i kratke cvrk
utave jezike Ljudi. Najdrai od svih bio im je jezik koji su sami izumeli, kojim n
iko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok i zvuan s nji-hovih jezik
a kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na za-boravljenim obalama
. U sporom prolaenju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim
odlukama i uokvirili ih u govor, bez optcrcenja i prirodno poput godi-njih doba.
Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-sku-povi, uglavnom su
bili usamljeniki narod koji je iveo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim
kuama u velikim umama. esto su to bile planinske peine obilno snab-devene izvorskom
vodom i okruene lepim drveem. U takvim mestima su obedovali, a oni im se nisu sast
ojali od vrste hrane ve iz bistre tcnosti smetene u velikim kamenim upo-vima. To su b
ili Ent-napici i ta aro-bna tenost je sijala zlalnom i zele-nom svetlou. A u Ent-kuam
a su se odmarali, esto se osveavajui tako to bi stali pod kristaino sveu vodu nekog v
odopada koji bi ih tokom noi prelivao u kaskadama.
61
Enti
Tako su Enti iveli svojim mud-rim, skoro besmrtnim ivotima, i mnoge zemaljske rase
su jaale i opadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veliinu. T
ek kad su doli opaki Orci, naorua-ni elinim orujem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljk
e Enti nisu vo-leli, jer su oni nosili sekire i sekli ume. 1 pria se da su u Prvom
Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustoili sivovilenjaku cita-delu M
enegrot, uhvatili Enti i pot-puno ih satrii.
Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i mukog i enskog pola, ali su se u Godin
ama Sunca Ent-sup-ruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o s
itnijim Olvarima - vokama, grmlju, cveu, travama i itu, dok su muki Enti vo-leli umsk
o drvee. Tako su Ent-suprugc otile u otvorene Smee Zemlje, gde su bile predmet oboavanja rase Ljudi koji su od njih nauili vetinu negovanja biljaka i zemljinihuseva.
Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bate Entsupruga su unitene i s batama su otile i E
ntsupruge. Meu njima bila je i ena Drvobra-dog, Fimbretila, koju su zvali Vito-gra
na Lakonoga. Nijedan pria ne kazuje o njihovoj sudbini. Moda su Entsupruge otile na
jug ili istok; ali ta god da je bilo, to nisu znali Enti od Suma, koji su lutali
u potrazi za njima mnogo dugih godina.
Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja i
zumire. Oni nikad nisu bili brojni, i neki su pobijeni otricama ili vatrom, i nij
edan novi Enti nije se
pojavio posle odlaska Ent-supruga. Isto tako, prostrane ume Erijadora, gde su nek
ad mnogi od njih tumarali, do Treeg Doba su poseene ili po-paljene, tako da su pre
ostale jedino Stara uma, koja se graniila s Okrugom, i velika Entuma Drvo-bradog.
Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao meu tri najstarija Enta koja su dola na sve
t pod zvezdama u Vreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, to znai "Li
sto-pram", i Fladrif, to znai "Skoo-kor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila
ak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entski nain povukao u prirodu svog bia
i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da ga razlikuje od

drvea. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove umarke, p
obili mnogc od njegovih Entia i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da
bi iveo sam na vi-sokim planinskim obroncima.
lako je od starijih jedino Drvo-bradi ostao pokretnih udova i akti-van, bilo je
mnogo mlaih Enta. irom Entume vladalo je nezado-voljstvo zato to su Ente uznemira-va
le sluge Sarumana, koje su se nas-tanil.e u susednom Izengardu. Zato su oni uli u
Rat za Prsten, i to je bio veliki Mar Enta. Red po red, Enta marirao je na utvrenj
e Izengard. S njima su ili Huorni, Duhovi drvea kojima su Enti komandovali i ija je
snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda su srueni
i sravnjeni sa zemljom ent- skim gnevom i mo Sarumana je po-Ijuljana. Huorni su n
astupali u Bici
62
od Rogburga poput ume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene.
Posle Rata za Prsten Enti su nas-tavili da ive mirno u Entumi, ali su i dalje slab
ili i verovalo se da im je u etvrtom dobu doao kraj.
Entuma
Velika i prastara uma na junom kraju Maglenih Planina u dolinama Reke Anduin bila
je poznata kao Entuma jer su je naseljavala ona drevna i mona bia koja su se zvala
Enti, Pastiri Drvea i uvari uma. U vreme Rata za Prsten ova uma je najee zvana Fangorn
ma, po Fangornu (Drvobradom), najstari-jem ivom Entu na Srednjoj Zemlji i gospoda
ru te ume.
Eomer
Severnjak, princ Rohana. Roen 2991. Treeg Doba, Eomerjc bio scs-tri Kralja Teodena
od Rohana i, kao skoro svi iz njegovog roda, bio je vi-sok, snaan i zlatokos. Pre
Rata za Prsten, Eomer je bio zapovednik Ridermarka, ali je zbog prijateljstva s
Gandalfom i zabrinutosti zbog zlog uticaja kraljevog savetnika, Grime Crvojezik
a, pao u nemilost. Tokom Rata za Prsten istakao se borei se u bitkama Horngburga,
Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Kad je Kralj Teoden smrtno ranjen na P
ele-norkim Poljima, imenovao je Eome-ra za svog naslednika. On je postao osamnae
sti kralj Rohana i vladao do godine ezdeset i tree etvrtog Doba. 3020. oenio se Prin
cezom Lotlorijelom od Dol Amrota, koja je ubrzo potom rodila njegovog sina i nas
lednika, Vilinvina Lepog.
Eorlingas (Eorlinzi)
Eonve
Majar, glasnik Manveov, Eonve je najmoniji od Majara i barjaktar Manvea, Kralja V
alara. Eonveova snas;a u borbi se moe meriti ak i sa snagom Valara. Njegova truba
je na-javila dolazak Vaiara, Majara i Eldara u Ratu Besnih koji je razorio Angba
nd i okonao zauvek Morgo-tovu vladavinu. Posle Velike Bitke Eonve je bio taj koji
je procenjivao Vilenjake i podario Edainima nji-hovu veliku mudrost i znanje.
Eorl
Severnjak, kralj Rohana, Eorl je na-sledio svog oca, Leoda, kao Gospo-dar Eoteda
, dok je jo bio mladi. Zato je prozvan Eorl Mladi. Eorl je stekao slavu ukrotivi Fa
larofa, pret-ka legendarnih Meara, belih "prine-va konja" Rohana. Godine 2510. Eo
rlova konjicajc spasla Ljudc Gon-dora sigurnog poraza u Bici od Kele-branta. U z
nak zahvalnosti, Domou-pravitelj (Namesnik) Gondora je podario svojim saveznicim
a pokra-jinu Kaienardon koja je dobila novo ime Rohan, to znai "zemlja konja". Eor
l je vladao kao Kralj Rohana od 2410. do 2545. kadje, kao ezdeseto-godinjak, pogin
uo borei se protiv Istonjaka u Voldu (Pustari).
Eorlingas (Eorlinzi)
U svetlim, lepim breuljkastim trav-natim predelima, koji su u Trcem Dobu Sunca leal
i severno od Belih Planina, ivela je jedan rasa Ljudi koji su nazvani Rohirimi, "
gospodari konja". Oni su sebe esto zvali "Eor-lingas" (EorUnzi) u ast Eorla Mla-do
g, prvog u njihovoj lozi kraljeva.
63
Eoteodi
Bio je prvi koji je ukrotio Meare, "prineve konja", i poveo svoj narod u pobedu p
rotiv Istonjaka. Tokom pet vekova vladari Rohana bili su po-tomci ovog velikog kr
alja.
Eoteodi

Meu Severnjacima koji su iveli istono od Planina Magle uzdigla se jednasnanaileparas

akojajeulau istorije Zapadnih Zemalja u dvade-setom veku Treeg Doba Sunca. Njih je
poveo u Dolinu Anduina, izmeu Karoka i Gladena, poglavica po imenu Frumgar. Ovi
Ijudi su nazvani Eoteodi i bili su veliki konjanici i voj-nici. Sin Frumgara se
zvao Fram i on je ubio Skatu Crva, Zmaja od Sivih Planina. Od Frumgarove loze bi
li su Leod i njegov sin, Eorl Mladi, kojije prvi ukrotio Konja Felarofa, pastuva
, pretka Meara, Prineva Konja. Eorl jc predvodio konjicu Eoteoda u Bici od Bojnog
Polja Kelebrant i slomio Balkote i Orke koji su razbili zid od titova vojske Gon
dora. Za to spasa-vanje Kirion, Vladajui Namesnik Gondora, poklonio je Eotedima j
unu pokrajinu Kalenardon (kasnije nazvanu Marka). Oni su rado otili na jug i potom
bili poznati kao Ro-hirimi, "gospodari konja". Eorl je postao prvi u lozi Kralj
eva Marke koji su bili vladari te bogate i trav-nate zemlje vie od pet vekova.
Eovina
Severnjakinja, Vitez-Deva, branitelj-ka Rohana. U vreme Rata za Prsten Eovina je
bila lepa zlatokosa ses-triina Kralja Teodena od Rohana i sestra Princa Eomera.
Za vreme Rata za Prsten Eovina se zaljubila u
Aragorna. U oajanju zbog njegove navodne smrti, i oseajui se osu-jeena i razoarana za
to to nije bila u mogunosti da se bori za svoj narod, Eovina se preruila u ratnika
po imenu Krpolem (Dernhelm) ija-hala s Rohirima u Bici Pelenorskih Polja. Tu je z
adobila najveu slavu koju jedan ratnik moe stei, stojei nad smrtno ranjenim Kraljem
Teo-denom i borei se s Vecem-kraljem, gospodarem Utvara Prstena. Zatie-na proroanstvo
m koje je glasilo da on nee moi da bude ubijen rukom oveka. Eovina je obelodanila d
a je vitez-deva, i svojim maem je ubila Krilatu Zver na kojoj je on jahao. Zatim
- uz pomo Hobita, Merja-doka Brendibaka - posekla je i sa-mog Veca-kralja. U toj b
orbi, meu-tim, Eovinu je savladao otrov Utvara Prstena, "Crni Dah", i ona je pala
u san nalik na smrt. Konano ju je povratio iz te obamrlosti Aragorn, koristei arob
nu travku po imenu Atelas.
Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle ini Veca-kralja i svoje zaluenost
i Aragornom. Po-tom se udala za Faramira, Names-nika Gondora i Princa od Itilije
na.
Erebor
U Treem Dobu Sunca, Erebor, "Sa-motna Planina", mogla se nai u Rovanionu, juno od S
ivih Planina i izmeu Mrke ume i Gvozdenih Brda. Godine 1999. naselio ju je patuljak
i Kralj Train 1 i ona je postala poznata kao Kraljevstvo pod Planinom. Tokom vie
od sedam vekova patuljako kraljevstvo Ere-bor se uzdizalo u bogatstvu i moi, ali
64
godine 2770. krilati zmaj vatrenog daha po imenu Smaug Zlatni razorio je kraljev
stvo i iz njega isterao Patulj-ke. Skoro dve stotine godina Smaug je iveo u Erebo
ru i spavao na ogromnoj riznici blaga u velikoj jazbini. Godine 2941. Hobit Bilb
o Bagins i Patuljci Torina i Druine su uznemirili Zmaja, a kad je Smaug izaao u os
vetnikom besu, ubio gaje Bard Lukonosac. Patuljci su se vratili u Erebor i Kralj
Dain II je povratio bogatstvo i slavu Kraljevstva pod Planinom. Za vreme Rata za
Prsten Sauronove snage su napale i opsele Erebor. Meutim, kad je Jedini Prsten u
niten, sile mraka su se is-topile i Patuljci i njihovi saveznici Ljudi od Dola su
odbili vojsku Orka i Istonjaka koja ih je opsedala. U Cetvrtom Dobu Erebor je sau
vao svoje bogatstvo i nezavisnost, ali je bio u tesnom saveznitvu s Ponovo Ujedin
jenim Kraljevstvom Arnora i Gondora pod Kraljem Elesarom.
Eregion
Zapadno od Maglenih Planina, u umovitom kraju ispod patuljakog kraljevstva Kazad-d
um, tokom Dru-gog Doba Sunca nalazilo se kraljev-stvo Eregion. Meu Ljudima zvano
Holin, Eregion na vilenjakom znai "zemlja zelenike". Prvi put su ga na-selili 750.
godine Drugog Doba Gvait-in-Mirdaini, Vilin-kovai koji su sa Sauronom iskovali P
rstenove Moi. Njihov najvaniji grad bio je Ost-in-Edil, ali su grad i kraljevstvo
potpuno uniteni do 1697. godine Drugog Doba, za vreme rata Sauro-na i Vilenjaka.
Do kraja Treeg Doba i prolaska Druine Prstena malo je
Erusen
bilo onih koji su znali bilo ta o isto-riji ovog pustog umskog kraljevstva.
Erjador

Prostrani pojas zemlje izmedu Plavih Planina i Maglenih Planina zvao se Erjador.
Za vreme Prvog Doba Sun-ca Erjador su naseljavali Ljudi koji su bili pod zlim u
ticajem Morgota, Mranog Neprijatelja. U Drugom Dobu ovde je u velikoj meri vladal
a Sauronova mo, i mnogi od tam-nokosih Ljudi Erjadora, koji su bili preci Dunlend
inga, sklapali su save-ze s Mranim Gospodarem. Tek sa dolaskom Dunedaina i osniva
njem Kraljevstva Severa godine 3320. Sauronov uticaj je oslabio. Tokom prve polo
vine Treeg Doba ceo taj predeo bio je Kraljevstvo Severa, kraljevstvo Arnor. Do v
remena Rata za Prsten, bolesti, poplave i ratovi s vetiijim kraljevstvom Angmar
zbrisali su stanovnitvo ove nekad bogate i gusto naseljene zemlje. Os-tala je sam
o aica naseija: zemlja Hobita od Okruga, Ljudi od Brija i Vilenjaci od Rivendela.
Eruhini
"Ainulindale" pria da je u vreme Ureenja Sveta Eru, koji se zove Ilu-vatar, doneo
na vet rase Vilenjaka i Ljudi. Zato su se ove rase na vilenja kom jeziku zvale Eru
hini, to bi na vestronskom bilo "deca Iluvatarova".
Erusen
Rase Vilenjaka i Ljudi su stvorili Eru i podarili im ivot Neunitivim Pla-menom. Vi
lenjaci su zato zvali ove rase Njegovom decom i nazivali ih Erusen,"deca Erova".
65
Este
Este
Valiera zvana "Isceliteljka". U vrto-vima Lorijena u Valinoru je Ostrvo Este usr
ed Jezera Lorelin, dom ene Gospodara Snova, Este Isceliteljke, ije ime znai "odmor"
. Esteje jedna od sedam kraljica Valara i nju zovu "nena". Haljine su joj sive, a
is-celiteljski san je njen dar svetu.
Ezgarot
Tokom Treeg Doba postojaoje jedan grad Ljudi tik na severoistoku od Mrkeume i juno
od Erebora, Sa-motne Planine. Bio je to Ezgarot, grad Ljudi s Dugog Jezera. Grad
je podignut na stubovima pobodenim u Dugo Jezero i povezan sa kopnom
drvenim mostom. Poto je Ezgarot bio odmah na jugu od patuljakog kraljevstva Erebor
i nizvodno od umskih Vilenjaka, Jezerski Ljudi su postali bogati trgovci. Njime
je vladao Gospodar koji je biran meu njego-vim narodom. Godine 2770. njihova trgo
vina s Patuljcima Erebora je pres-tala kad je Smaug Zlatni Zmaj prisvo-jio plani
nu. Ipak, Ezgarot je opstao, mada je susedni grad Dol potpuno uniten. Godine 2941
. Smaug Zlatni je naiao u estokom besu i napao sam Ezgarot. Mada je Zmaj ubijen, E
zgarot je izgoreo. Ipak, nije izgub-Ijen, jer je s ogromnim bogatstvom Zmajeve r
iznice grad ponovo podig-nut i njegov napredak obnovljen.
66
Ff
Falas
Meu kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kra-Ijevstvo Zapa
dni Belerijand, zvano Falas. Bila je to postojbina Falatri-ma, Viienjaka koji su
voleli more, a njima je vladao Gospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodogra
-ditelj, jer je njegov narod bio prvi na Srednjoj Zemlji kojije ovladao veti-nom
brodogradnje. Glavna pris-tanita Falasa (to je vilenjako ime za "obalu") bila su Br
itombar i Eglar-est i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Pr
sten razoriia ih je sila Morgota Nepri-jatelja. Premda je Falas osvojen, sami Fa
latrimi nisu nastradali jer je Kirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovim
a u sigurnost na Os-trvo Balar. Kasnije, kadje sva zemlja Belerijand potonula u
more, Kir-danov narod je preiveo otplovivi opet u Zaliv Lune i osnovavi jedno novo
pristanite u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke.
Falatrimi
Falatrimi, Vilenjaci Falasa, iveli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama
Zvezdane Svetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su b
ili od RodaTelera, ali kadje Ulmo Gospodar Okeana doao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da pou na konano putovan
je u Neumirue Zemlje i tako su se odvojili od svoje brae. Falatrimi su iveli dugo k
raj mora i bili su najmudriji od svih po-morskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni
su bili prvi koji su gradili bro-dove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bil

i arobni i bili su u stanju da prevale onaj dalek put u Neumirue Zemlje, ak i posle
Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumirue Zemlje zauvek razdvojile. Ond
a su samo Vilin-brodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeniko putovanje.
Izvesno vremc posle odlaska Te-lerija u Neumirue Zemlje Falatrimi su iveli sami na
obalama Beleri-janda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Bri
tombar. Ali, posle kratkog perioda mira pod zvez-danom svetlou, oni su otkrili da
je jedan drugi deo Umanjara postao moan u Sumi Dorijat, odmah na is-toku od Falas
a. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim je bila Me
lijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Fa-latrimi ponovo upoznali
tu brau, Sive Vilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govori
li jezikom Sivih Vilenjaka i primali
67
.Fa/mari
k srcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su dole s Uzdizanjem Sunca, Fal
atrimi su se borili za njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na sever
u.
U tom Prvom Dobu Sunca Fa-latrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njih
ove luke pale pred Morgotom, ali su oni uzeli svoja bro-dove i otplovili na Ostr
o Balar, i ni-kakva Morgotova mo nije mogla da izae na more, jer se on mnogo plaio
Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Fa-latrimi ostali bezbedni sve do rata Besnih; kad
je sam Belerijand po-tisnut u more pri unitenju Ang-banda. Ponovo su brodovi Fal
atrima zaplovili i otili na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilin
-kraljevstava Belerijanda koje je preivelo opti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kird
an sagradio poslednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zcmlji. Ona se zvala Sive Luke
i iz tog mesta poslednji Vilin-brod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja.
Falmari
Od svih Vilenjaka Trei Rod, Teleri, iveli su najdue na obalama Bele-gaira, Velikog
Mora Zapada. Ti Ijudi su bili najupueniji u osobenosti i udi mora, i zato su nazva
ni Falmari i Morski Vilenjaci. Njihova upuenost u navike i postupanja Ulmoa Gospo
Falatrimi Morski Vilenjaci obalskih predela Belerijanda, kojima je vladao Kirda
n Brodogi-aditelj. U Treem Dobu naseljavali su Sive Luke i sagradili a-robne Vilin
-brodove koji su jedini mogli da otplove do Neumiruih Zemalja.
68
Falohide
dara Mora i njegovih miljenika i slugu Osea od Talasa i Uinen od Mir-nih Voda se
postepeno poveavala. U danima kad su Falmari otputovali u Zaliv Eldamar na Samot
nom Os-trvu, Ose je doao meu njih i, uz njegove savete postali su prvi narod koji
je nauio vetine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su doli u tim br
odovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i iveli u palata
ma od bisera. U svojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz
morem isklesani luni prolaz od kamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Elda
mar.
Sve rase su kasnije nauile veti-nu graenja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su
oni nauili samo malo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedoval
i takvu vetinu govora niti imali tako tanani glas i uvo da bi upoznali udi mora ta
ko dobro kao Falmari.
Falohide
Od naroda Poluana zvanog Hobiti, prialo se, postojale su tri loze: Falo-hide, Stur
i i Harfuti.
Falohide su bili narod umovitih predela i bili su najupueniji u umet-nosti pesme i
poezije. Po hobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili
su manje brojni od dve druge loze, ali su bili pustolovniji i skloni da vre odvana
dela. Zbog toga su Falohide esto postajali voe svog naroda i znalo se da trae drutv
o i savete Vilenjaka. Falohid-ska braa, Marko i Blanko, osnovali su Okrug godine
1601. Treeg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dale uvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi
su imali jake krvne veze s lozom Falohida.
Fangorn

Ent od ume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zeml
ji. Njegovo ime na ves-tronskom jcziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imen
om se kazuje njegova ivotna pria.
Fangorn Suma
Fangorn uma, jedna od najstarijih uma na Srednjoj Zemlji u vreme Ra-ta Prstena, na
lazila se na jugoisto nom kraju Maglenih planina. 1 mada je bila velika, predstav
ljala je samo ostatak prostrane ume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala
ceo Er-jador i velika podruja izgubljenih zemalja Belerijanda. Meu Rohi-rimimaje
nazivana Entuma, zato to je bila poslednje utoite onih divov-skih umskih uvara koji su
se zvali Enti; bila je to ukleta i zastraujue stara uma ispunjena udnim i esto zloudn
im duhovima. uma je naz-vana po svom glavnom uvaru, Fan-gornu, najstarijem ivom Ent
u na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime znai "Drvobradi", i pod tim imenom bio je po
znat Druini Prstena.
Razljuen zbog okrutnog obes-nog unitavanja uma koje su vrili Orci i druge sluge zlog
arobnjaka Sarumana, Drvobradi je poveo voj-sku Enta i Huorna, Duhova Drvea iz Fan
gorn ume, i svojom strahovi-tom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarum
anove velike tvrave Izengard.
70
Faramir
Dunedainski gospodar Gondora. Roen godine 2983. Treeg Doba, Faramirje bio drugi si
n Denetora II, poslednjeg Vladajueg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik Sumara Itil
ijena, Faramir je predvodio povlaenje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gond
ora. Poto je nje-gov brat Boromir bio ubijen, Faramiraje oborio Vetac-kralj. De-ne
tor je poludeo i Gandalf ga je za-malo spreio da spali obamrlog Fara-mira. Bile s
u neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz sna nalik na smrt
, izazvanog "Crnim Dahom" Veca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu,
vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se venao i Faramir je bio Namesnik Gon
dora i Princ od It-ilijena sve do svoje smrti, godine osamdcset drugc ctvrtog Dob
a.
Fastitokalon
U fantastinom predanju Hobita na-lazi se pria o ogromnoj kornjai-ribi za koju su Lj
udi mislili daje ostrvo u moru. Kad su Ljudi nainili prebiva-lite na leima zveri iz
gledaloje daje sve u redu, sve do asa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaro
nila dubo-ko pod more potopivi logorite.
Hobiti su ovu zver nazvali Fasti-tokalon, ali da li je ova pria, kao i ona o Olif
auntu, zasnovana na inje-nicama, ne moe se otkriti iz istorija koje su dole do Ljud
i. Jer iako je stvorenja Srednje Zemlje bilo mno-go, nikakva velika morska udovita
se ne pominju u priama drugih rasa.
Verovatno je ova pria zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,
.Feanor
kako se pripoveda u "Akalabetu". Jer u Drugom Dobu Sunca ti najdarovi-tiji od Lj
udi uzdigli su se do vee moi no to im je bilo doputeno u okviru Sfera Sveta, i plame
n strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo ve-liko ostrvo je, kao Fastitokalon
, po-tonulo u iroki okean gde je veina Numenorejaca je nastradala u tom stranom Pad
u.
Feanor
Vilenjaki princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldor-skog Uzvienog
Kralja Finvea i Kra-Ijice Mirijele. Na roenju nazvan Ku-rufinve, kasnije je proz
van Feanor, to znai "Vatreni duh". U Eldamaru se oenio Nerdanelom i s njom izro-dio
sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvi stvorio Vilin-dra-gulje, one aro
bne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On jc takoc nainio Palantire, "videe kame
nove". Ali Feanorovo najvee delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri dragulja is-p
unjena ivim svetlom Drvea Va-lara. Ti najlepi dragulji na svetu postali su proklets
tvo za Feanora i njegov rod. Jer, poto je Melkor unitio Drvee Svetlosti, ubio je Fe
anorovog oca, oteo Silmarile i pobegao u Srednju Zemlju. Feanorje u nju poveo No
ldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio u Mor-got, to znai "Mrani Neprijatel
j". Kad su Feanorovi Noldori uli u Belerijand, sukobili su se s Morgotom u deseto
dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim, Fea
norje neoprezno izjahao ispred svoje vojske gonei Orke. Poto se odvojio od svoje k

ra71
Felarof
Ijevske garde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvieni
Zapovednik Angbanda.
Felarof
Mearas, Konj od Rohana. U dvadeset estom veku Treeg Doba Sunca Go-spodar Leod od E
oteoda je poginuo dok je pokuavao da ukroti divljeg konja zvanog "ovekova propast"
. Leodovom sinu Eoriu ostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer s
e Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorl mu je dao novo ime, Fe-larof, to
znai "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili ona arobna, srebr
nosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Ro
hana bee beli lik Felarofa kako tri po ze-lenom polju. Felarof i njegovi po-tomci
nisu mogli da govore, ali su ra-zumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati be
z sedla ili uzde. Fela-rofje nosio Eorla pobedniki u mno-gim sukobima, ali 2545.
obojica su poginuli u bici s Istonjacima. Sahra-njeni su zajedno s poastima ispod
jedne humke u Pustari.
Fili
Patuljak Torina i Druine. Godine 2941. Treeg Doba Fili se prikljuio Potrazi za Samo
tnom Planinom koja je kao ishod imala ubijanje Smauga Zmaja i povraaj patuljakog k
ra-Ijevstva pod Planinom u Ereboru. Fili je roen godine 2859. i bio je sin sestre
Torina Hrastotita, Dise. Fili i njegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom
ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina na sam-rti u Bici Pet Vojski
.
Finarfin
Vilenjaki kralj Eldamara, Finarfinje bio trei sin Uzvienog Kralja Finvea od Noldora
. Finarfin i njegov brat Fingolfin su roeni u Finveovom drugom braku s Kraljicom
Indis. Feanor je bio njihov stariji polubrat. Finarfin se oenio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imao petoro dece: Fin-roda, Orodreta,
Angroda, Aignora i Galadrijelu. Potoje Morgot oteo Sil-marile i ubio mu oca, Fin
arfin se pridruio svojoj brai, zaklevi se da e se osvetiti. Meutim, kad je Fea-nor iz
vrio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi isko-ristio njihove
brodove da otplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se
u Tirion i vladao kao Uzvieni Kralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju P
rvog Doba Sunca Finarfin jc vodio Noldo-re u Srednju Zemlju s vojskom Valara u R
atu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastavio mudro i valjano d
a vlada svojim narodom.
Finduilas
Dunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila ena Denetora II, Vladajueg Name
snika Gondora. Roena 2950. Treeg Doba, erka Princa Adrahila od Dol Amrota, Fin-duil
as je bila lepa, portvovana majka Boromira i Faramira. Meu-tim, tokom dvanaest god
ina braka, otkrila je da se sve vie udaljava od svog mua koga su pritiskale teke mi
sli. Izgleda daje Finduilasi takoe nedostajao njen dom iz detinjstva kraj mora. P
ostepeno je slabila i ve-nula, i umrla je 2988. Finduilas od
72
Dol Amrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenjakoj princezi Finduilas iz Pr
vog Doba Sunca. Prva Finduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenjakog velikaa
iz Nargotronda, a onda Turina, edainskogjunaka. Po-sle Gvindorove smrti i razara
nja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneli Orci. Ba u trenutku kad je izgle
dalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zasedu orku bandu ko
d Prelaza Tei-glina, njeni zli otmiari su je ubili.
Fingolfin
Vilenjaki kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvienog Kralja El
damara. Njegova braa su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon,
Turgon i Aredela. Mada u poetku nerado, Fingolfin se pridruio Feanoru u poteri za
Morgo-tom u Srednju Zemlju. Meutim, kad je Feanor oteo vilenjake brodove iz Alkva
londea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severu preko Helkaraksea
, mosta od "leda koji mrvi" kojije vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin st
upio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Mor-gotove horde su se povukle pr

ed njim. Posle Feanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvieni
Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji. Smestivi se u Hitlumu, Fin-golfin je drao Morgoto
ve snage zat-vorene u Angbandu sve do razarajue Bitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvi pustoenje svud oko sebe, Fingolfin je bio ispun-jen takvom
srdbom i oajanjem daje odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu. U dvob
oju koji je
Finrod Felagund
usledio Fingolfin je uspeo da svojim maem Ringilom zada Morgotu se-dam tekih rana
pre nego to ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao To-rondor, orao, i ono je sah
ranjeno u Okruujuim Planinama.
Fingon
Vilenjaki kralj Belerijanda. Roen u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bioje meu No
ldorima koji su gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tuje on prisvojio Dor-lomin u
Belerijandu i borio se hrabro u Ratu Dragulja. Uz pomo Torondora orla, Fingon je
izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okova visoko na planini Angband. On je tako
de bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga. Posle smrti svog oca
455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvi-eni Kralj Noldora. Njegova vlada-vi
na, meutim, trajalaje samo osam-naest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizm
ikoj Bici Nebrojenih Suza 473. Nasledio gaje brat Turgon, a na-posletku njegov si
n, Gil-galad.
Finrod Felagund
Vilenjaki kralj Nargotronda. Roen tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je
sin noldorskog princa Finarfina i mu vanjarske prin-ceze Amarie. Mada u poetku ne
ra-do, Finrod je bio meu onim Noldo-rima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji
. U Belerijandu, Fin-rod je prvo podigao jednu vilenjaku kulu na Tol Sirionu, ali
je kasnije ot-krio mreu udesnih tajnih peina na reci Narog i sagradio palate Nargo
-tronda. Odonda su ga uvek zvali Fin-rod Felagund, "gospodar peina".
73
Finve
Vladar najveeg noldorskog kra-Ijevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od
svoje rase koji se sprijate-Ijio sa smrtnim Ljudima. U stranoj Bici Iznenadnog Pl
amena 455. Prvog Doba Finroda je spasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato
, kadje Barahirov sin Beren doao u Nargo-trond da potrai pomo u svojoj Po-trazi za
Silmarilom 466, Finrod se oseao obaveznim da mu pomogne. Pokuavajui da savlada Saur
ona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenjaku kulu koju je sam Finrod izg
radio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volebnika u pesmama
moi. Na nesreu, po-raen je i zarobljen. Dran je u tamni-cama kule i naposletku ga j
e, dok je pokuavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak.
Finve
Vilenjaki kralj Eldamara, Finve je bio prvi Uzvieni Kralj noldorskih Vilenjaka. Nj
ega su izabrali Valari da predvodi svoj narod na Velikom Putovanju iz Srednje Ze
mlje u Neu-mirue Zemlje. U Eldamaruje Finve vladao kao Uzvieni Kralj iz grada Tiri
ona. Finve se dvaput enio. Nje-gova prva kraljica bila je Mirijela koja je rodila
Feanora, tvorca Sil-marila. Njegova druga kraljica bilaje Indis, s kojomje izro
dio Fingolfina i Finarfina. Posle Mraenja Valinora Finvea je, dok je branio Silma
rile, ubio Melkor.
Firunar
U Prvom Dobu Sunca Vilenjaci Srednje Zemlje su otkrili da se jedna nova rasa poj
avila u zemlji Hildorijen,
daleko na Istoku. Bila je to rasa Ljudi koje su Vilenjaci nazvali Firimar, to znai
"smrtni Ijudi". Po miljenju besmrtnih Vilenjaka, bila je to nena rasa s malo mudr
osti, jer su Ljudi u najboljem sluaju mogli da nakratko spoznaju tek najmanji aput
avi odjek znanja pre nego to ih smrt odnese.
Forgoil
Medu Severnjacima koji su se nas-tanili istono od Planina Magle u Treem Dobu Sunca
bili su Rohirimi. To su bili zlatokosi Ijudi koji su se mogli pohvaliti najeom kon
jicom Zapadnih Zemalja. Njih su se mnogo plaili i mrzeli ih njihovi varvarski susedi, Dunlendinzi, koji su ih s prezi-rom zvali Forgoil, to na tom jeziku znai "sl

amoglavci".
Formenos
Poto jc noldorski princ Feanor stvo-rio one velike dragulje, Silmarile, sagradioj
e tvravu i riznicu na severu Valinora u Neumiruim Zemljama. To utvrenje bilo je pod
ignuto na utvrenom brdu i nazvano je Forme-nos, to na visokovilenjakom jeziku znai "
severna citadela". Formenos je bio dom Feanorovog klana tokom go-dina njegovog i
zgnanstva iz Tiriona. Po.sle unitenja Drvea Valara, Mor-got je doao do kapija F'orm
enosa i ubio Feanorovog oca, Finvea, Uzvie-nog Kralja Noldora, zatim provalio u r
iznicu i ukrao Silmarile.
Fornost
Od etvrtog ilj petog veka Treeg Doba prvi grad i prestonica dune-dainskog kraljevs
tva Arnor bio je Fornost, "severna tvrava". Bio je to
74
Frodo Bagins Najuveniji od svih Ho-bita i najvei junak. Ki'oz pustolovine Froda Ba
ginsa Potraga prstena je dovrsena i mone sile zla poraene u Ratu za Prsten.
moan i napredan grad, sve dok ratovi s Vecem-kraljem od Ang-mara nisu poeli da uzim
aju svoj danak. Najzad je 1974. vojska Veca-kralja osvojila i razorila najvei deo
Fornosta i njegovog kraljevskog dvora. 1 mada je Fornost povraen sledee godine u B
ici od Fornosta, srueni grad je naputen i njegovo
stanovnitvo se ratrkalo. Na jeziku Ijudi zvao se Norberi, mada je posle razaranja
bio takoe poznat i kao Mrtvaev Jarak.
U vreme Rata za Prsten bio je prvenstveno zanimljiv kao ruevina severno od Brija
na Velikom Putu sever-jug kojije, u godinama procva-ta, bio glavni put izmeu pres
tonice Arnora i Minas Tirita, prestonice Gondora.
Forohel
Hladna zemlja snega i leda na severu od Dunedainskog kraljevstva Arnor zvala se
Forohcl. Njen narod bili su
75
Forodvait
Losoti, ili Sneni Ijudi od Forohela. Oni su bili plemenski narod koji nije podiza
o gradove i nije imao kraljeve. Za njih se govorilo da potiu od Fo-rodvaita sever
nih pustopoljina, ali su oni postali skitaki narod, gradili su domove od snega i
lovili divlje zveri severa. Osim pomorskih karata i mapa Srednje Zemlje koje bel
ee Rt i Ledeni Zaliv Forohel, malo se zna o ovoj zemlji ili o njenom narodu.
Forodvait
"Letopisi kraljeva i vladara" priaju kako se, posle Pada Angbanda, tvrave Melkora,
Ijuta zima spustila na severnu pustu zemlju Forohel. Dugo iza togajedan narod,
po imenu Forodvait, iveoje u toj zemlji. Malo se govori o tom narodu, izuzev da s
u izdravali ledene hladnoe Severa, i od njih su poticali Losoti, koje su u Trccm Do
bu Sunca Ljudi Zapada zvali Sneni Ijudi Forohela.
Frodo Bagins
Hobit od Okruga i Nosilac Prstena. Frodo je roen 2968. godine Treeg
Doba kao sin Droga Baginsa (Torbia) i Primule Brendibak. Poto je kao dete ostao si
roe, usvojio ga je njegov roak, Bilbo Bagins iz Torbi-nog kraja. Frodo je bio izuz
etno pus-tolovan za jednog Hobita, i izvan-redno uen, budui da je bio pisac rei pes
ama i neto kao poznavalac vilenjakog predanja i jezika. 3001, kad je Bilbo misteri
ozno napustio Okrug, Frodo je nasledio Torbin Kraj i Jedini Prsten. 3018. ponovo
se pojavio Gandalf arobnjak i uputio Froda u Potragu za Prstenom u Rivendel, gde
se obrazovala Druina Prstena. Frodo je jedva preiveo mnoge pustolovine i opasnost
i na tom putovanju, ali je uspeo da od-nese Jedini Prsten do vatri Planine Usuda
. Tako je Frodo okonao Rat za Prsten. Posle rata se vratio u Torbin Kraj, ali su
zatrovane rane i psihika trauma koju jc doiveo za vreme Potrage za Prstenom poele d
a deluju. 3012. Frodo je krenuo na Poslednju Vonju uvara Prstena, i ukrcao se na j
edan vilenjaki brod i otplovio u Neumirue Zemlje.
76
Galadrimi

uma kojaje u Drugom Dobu Sunca prvo nazvana Laurelindorenan, "zemlja doline zla
ta koje peva", a kasnije Lotlorijen, "zemlja cvetova koji sanjaju", i ak od stran
e nekih Lorijen, "zemlja snova", nalazila se istono od Maglenih Planina kraj Sreb
rotoka koji se ulivao u Veliku Reku Anduin. Bilaje to Zlatna uma gde je raslo naj
vie drvee na Sred-njoj Zemlji. Ono se zvalo Malorn drvee i bilo je najlepe od drvea u
Smrtnim Zemljama. Njihova kora bila je srebrna i siva, njihovi cvetovi zlatni,
a njihovo lie zeleno i zlatno.
U umi se nalazilo skriveno viie-njako kraljevstvo Galadrima, "naro-da drvea", koji
su podizali svoje kue na platformama zvanim telain, ili fletovima, visoko u grana
ma Malorna koji su im pruali zaklon.
Galadrimi nisu gradili mone kule od kamena. U stvari, Galadrimi su za veinu Ijudi i
veli nevidljivo u svom umskom kraljevstvu, gde su nosili Sivovilenjake ogrtae koji
su bili kao kameleonova koa. Koristei konopce i poznajui umu, nisu oseali potrebu za
mostovima i pute-vima. Duboko u Zlatnoj umi imali su ipakjedan veliki grad, kojij
e naz-van Karas Galadon, "grad drvea". Tu je rastao najvei Malorn na Srednjoj Zemlji, a kralj i kraljica su iveli u velikoj dvorani na tom najviem od drvea,
na vrhu jednog visokog zele-nog brda. Ono je bilo opasano zido-vima, imalo je k
apije i bilo okrueno drugim velikim drveem kao kulama. U samom srcu ume nalazilo se
jedno arobno brdo zvano Kerin Amrot, gdeje nekad stajala kuajed-nog Vilin-kralja.
1 sa tog mesta dopi-rala je snaga i svetlost koje su bile kao one u Neumiruim Ze
mljama u Dobima Drvea.
Galadrimi su bili uglavnom um-ski Vilenjaci, ali njihovi gospodari su bili sindar
ski i noldorski velikai. Nji-hov kralj bio je Keleborn, roak Tin-gola ("sivog ogrt
aa"), i on je bio naj-vei gospodar Sindara na Srednjoj Zemlji. Njihova kraljica bi
laje sestra Finroda i erka Finarfina, Uzvienog Kralja Noldora, kojije ostao u Elda
-maru poto je Drvee Valara unite-no. Do Treeg Doba Sunca ona je bila najvia od plemst
va meu svim Vilenjacima u Smrtnim Zemljama. 1 madaje njeno kvenijsko ime bilo Altarial, u Srednjoj Zemiji se zvala Ga-ladrijela, "gospa od svetlosti".
Mo Galadrima pod takvim vla-darima bila je veoma velika, jer su njihovi kralj i k
raljica iveli u prvom kraljevstvu Sindara u danima Tin-gola i Melijane Maje i spo
znali
77
Galenas
je odgaala pustoenja naneta zu-bom Vremena, i ona je bila svesna Sauronovih poteza
i inila da njen narod bude nevidljiv Sauronovom oku. Ona je raspolagala Ogledalo
m Galadrijelinim, srebrnom zdelom koju je mogla da puni izvorskom vo-dom, i uz m
o prstena mogla je da uoblii odraz buduih dogaaja na njegovoj tamnoj, mirnoj povrini.
Kraljevstvo Galadrima osnovano je u vreme mira kadje Saurona zaro-bio Numenorejs
ki kralj pre Promene Sveta, u treem milenijumu Drugog Doba Sunca. Njime je vladao
prvo sindarski kralj Adamir, a potom nje-gov sin Amrot, pre no to su Kele-born i
Galadrijela doli na vlast. Od prvog pada Mordora to je ostala zemlja po strani i
, tokom celog Treeg Doba, Zlatnu umu Lotlori-jen je titila i odravala mo vile-njakog P
rstena Nenjc. S unitenjem Jedinog Prstena, njegova moje sla-bila, a kraljica je ot
ila u Neumirue Zemlje; velika svetlost kraljevstva Lotlorijen je takode oslabila,
i Vre-me ga je ponovo otkrilo. Galadrimi su ponovo postali skitaki narod i izgubi
li su se sa svojom umskom braom s istoka.
Galadrijela
Vilenjaka kraljica Lotlorijena, Ga-ladrijela je bila noldorska princeza kojaje roe
na u Eldamaru u Dobima Zvezdane svetlosti. Galadrijela i njena braa su se prikljui
li Noldo-rima koji su ili u poteru za Morgo-tom i Silmarilima u Srednju Zemlju. V
isoka i lepa, sa zlatnom kosom na-sleenom od majke telerskog pore-kla, Earvene, u
Eldamaru se zvala Altarijela. To je prevedeno kao Galadri-jela, to na sindarinskom znai "gospa od svet
losti". Tokom Prvog Doba Sunca u Belerijandu Galadrijela je ivela sa svojim brato
m Finrodom u Nargotrondu pre nego to je ula u sindarinsko kraljevstvo Dorijat gde
se sprijateljila s Kraljicom Melijanom i udala za sivovilenjakog princa Kele-born
a. Od poetka Drugog Doba ovaj par i njihova erka jedinica Kelebri-jana iveli su u L

indonu; zatim su se u osmom veku preselili u Eregion, kra-Ijevstvo Vilin-kovaa. K

asnije su Ke-leborn i Galadrijela preli Maglene Planine i doli da vladaju svojim k
ra-Ijevstvom u Zlatnoj umi Lotlorijen. Raspolauijednim od Tri Vilenjaka Prstena Moi,
Galadrijela je iskoris-tila svoje moi da izatka prsten zaaranosti i zatite oko Lotl
orijena. U vreme Rata za Prsten Galadrijela je pruila utoitc i podarila arobne darov
a Druini prstena. Za vreme sa-mog Rata Galadrijela je odbila tri po-kuaja osvajanj
a i koristila svoje moi da srui zidove Dol Guldura i oisti Mrku umu. Zatim, po okonan
ju Treeg Doba, otplovila je na zapad u Neumirue Zemlje.
Galenas
U zemlji Numenor rasla je iroko-lista travka Galenas, koja je cenjena zbog miomir
isa svojih cvetova. Pre nego to je tu zemlju progutalo Za-padno More, moreplovci
Numenora suje doneli u Srednju Zemlju, gdeje rasla u izobilju oko naselja potoma
ka Numenorejaca.
Meutim. tek kadje tako neugle-dan narod, kao to su Hobiti, otkrio Galenas u sopstv
enoj zemlji, obelo79
Gandalf
danila su se posebna svojstva te bilj-ke. Hobiti su uzimali iroke listove Galenas
a, suili ih i mrvili. Onda su ih palili u lulama s dugim kamiima. Bila je to biljk
a nikotiana, kasnije poznata u Srednjoj Zemlji kao Lu-lina trava, ili Trava-za-l
ulu, po navici Hobita. Obino su je puili Hobiti, Ljudi i Patuljci i nalazili u njo
j mnogo utehe i okrcpljenja.
Gandalf
Istari, arobnjak Srednje Zemlje. U Neumiruim Zemljama Gandalf je bio majarski duh,
Olorin, kojije iveo u batama Lorijena, Gospodara Sno-va, i eto poseivao Nienu Saalji
vu. Oko godine 1000. Treeg Doba Sunca on je izabran za jednog od Istarija ili arob
njaka koji su poslati u Srednju Zemlju. Nazvan Gandalf Sivi, na ves-tronskom, bi
o je Mitrandir, ili "sivi hodoasnik", za Vilcnjakc, Tarkun za Patuljke i Inkanus
za Haradrime. Nje-gov spoljni lik bio je lik bradatog sta-rog oveka odevenog u si
vi ogrta s vi-sokim iljatim eirom i dugakim tapom. Po svom dolasku u Sive Luke, od Kir
danaje dobio Narju, "prsten va-tre". Preko dve hiljade godina Gandalf je delao p
rotiv uzdizanja zlih sila u Srednjoj Zemlji. 2941. Gandalf je podstakao Potragu
za Samotnom Planinom koja je za ishod imala ubi-janje Smauga Zmaja. Tokom ove po
-trage Gandalf je dobavio ma Glam-dring, a Bilbo Baginsje dobavio Jedini Prsten.
Baje Gandalfprepoznao mo Jedinog Prstena i saznao kako se on moe unititi. 3018. Gand
alf je doao kod Froda Baginsa od Okruga i zapoeo Potragu Prstena. U Riven-delu je
postao jedan od Druine
Prstena i vodio ih kroz mnoge opas-nosti. Onda, na mostu Kazad-duma, Gandalfje p
ao u borbi na ivot i smrt sa Balrogom od Morije. Meutim, arobnjakov duh je uskrsnuo
kao Gandalf Beli, blistavo bie kome nijedno oruje nije moglo da naudi. Zavreme Ra
ta za Prsten GandalfBeli na svom konju Senku se mogao nai svuda: kako podstie Kral
ja Teodena u Rohanu, kako pobeuje Sarumana u Izengardu, i kako potiskuje Veca-kral
ja na kapijama Minas Tirita. Borio se sa zapovednicima Vojske Zapada pred Crnom
Kapijom Mordora, dok je Nosilac Prstena unitavao Jedini Prsten. Posle rata Gandal
f je nadgle-dao ponovno ujedinjenje Gondora i Arnora, zatim je 3012. poao na Posl
ednju Plovidbu uvara Prstenova u Neumirue Zemlje.
Gaurot
U Prvom Dobu Sunca, u vreme Ratova Belerijanda, mnogi zli dusi u vujem obliju su p
rili Sauronu Ma-jaru. Vilenjaci su ih zvali Gaurot, ili "vukodlaka vojska". Od tih
stvorova Sauron je obrazovao monu vojsku koja je odlazila u borbu s Vilenja-cima
i pobila mnoge od najjaih meu njima. Sauron je osvojio i drao neko vreme jednu vil
enjaku kulu na Reci Sirion uz pomo moi Vukodlaka; otuda i ime tog mesta:
Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka".
Gavranbrdo
U Ereboru, Samotnoj Planini, koja je stajala odmah na istoku od Mrke ' ume, nalaz
ilo se patuljako Kra-Ijevstvo pod Planinom. Patuljci Ere-bora su podigli jedno ut
vreno brdo
80

Gandalf arobnjak koji je podsticao Slobodnc Ljude Srednje Zemlje da se pobune pro
tiv sila zla u Ratu za Prsten. Gandalf je bio najvei od pet Istarija poslatih u S
rednju Zemlju u Treem Dobu.
na junom kraku planine. Ono se zvalo Gavranbrdo zato to su brdo i njegov vrh straar
a bili dom mnogim Gavranima koji su uvek bili prijatelji i saveznici Patuljaka.
Tu je Gavran zvani Roak doneo vesti Torinu Hrastotitu da je Smaug Zlatni ubijen.
Za vreme Bitke Pet Vojski, ba na Gavranbrdu su se Vilenjaci (s
Gandalfom arobnjakom i Bilbom Baginsom) zaustavili i pruili otpor.
Gavrani
Mnoge pasmine ptica ivele su na Srednjoj Zemlji. Meu onima koje se pominju u priama
su Orlovi, koji su bili najuzvieniji od ptica, i Gavrani, koji su bili snani i du
goveni.
Deo pripovesti o ubijanju Sma-uga, Zmaja od Erebora, pria o Gav-ranima Erebora, k
oji su u Treem Dobu Sunca sluili Patuljke Duri-nove Loze. Ti Gavrani su bili mudri
savetnici i brzi glasnici Patuljaka, a dobro su poznavali mnoge jezike. U
81
Gelion
to vreme gospodar Gavrana bio je Roak, sin Karka. On je bio prastar, ivotni vek m
u se protezao na vie od sto pedeset godina. Gavranima je vladao svojom voljom i m
udrou. A na zajednikom jeziku Vestronu Roak je govorio sa svojim prijate-Ijima Patu
ljcima i donosio im vesti i pruao pomo.
Gelion
Jedna od dve velike reke Beleri-janda, Gelion je bila dvaput dua od svog takmaca
- Siriona - mada ne toliko iroka ni duboka. Ona je od-vodila vodu iz zemalja iston
og Belerijanda, posebno Targeliona i umovitih predela Osirijanda. Meu njenim mnogo
brojnim pritokama bile su reke Adurant, Duilven, Bril-tor, Legolin, Talos, Askar
i Veliki i Mali Gelion. Njen izvor i izvor skoro svih njenih pritoka nalazio sc
u vencu Plavih Planina na istoku.
Gan-buri-Gan
Poglavica Vosa Druadana. Za vreme Rata za Prsten, Gan-buri-Gan bioje voa belopute
, patuljaste rase zvane Vosi koja je naseljavala Sumu Drua-dan i pomogla Rohirim
a i Dune-dainima da razbiju opsadu Gondora. Gan je poveo Rohirime tajnim um-skim
utrtim stazama tako da su mog-h da koriste iznenaenje kao pre-imustvo nad neprijat
eljem u Bici od Pelenorskih Polja. Takoe, u bici kojaje usledila, Ganovi Ijudi su
pobi-li mnoge Orke koji su pokuali da pobegnu u ume. Posle rata Ganu i njegovim I
judima je dodeljeno za-konsko pravo na njihovu umsku zemlju.
82
i smrti Turgona, svog strica, 511. Po-sle potonua Belerijanda Gil-galad je vladao
nad preivelim noldorskim Vilenjacima u Lindonu. Za vreme Drugog Doba Gil-galad j
e poslao svoje snage u rat Saurona i Vile-njaka, a kasnije se pridruio Dune-daini
ma u Poslednjoj Alijansi Ljudi i Vilenjaka. 3434. Gil-galad, naoruan svojim strani
m kopljem Aiglosom, poveo je Alijansu u Bitku od Dagor-lada. Sauronove snage su
skrene, i sedam godina Alijansa je drala Mordor pod opsadom. Sauron je bio prisilj
en da izae u otvorenu borbu gde je nadvladan, ali su u tom
83
Gimli
poslednjem dvoboju takoe poginuli i dunedainski kralj i Gil-galad.
Gimli
Patuljak od Erebora. Roen 2879. Treeg Doba u Plavim Planinama, Gimli je otiao da ivi
u Ereboru 2941. posle smrti Smauga Zmaja. Gimlijev otac bio je Gloin, Patuljak
Torina i Druine. 3018. Gimlije otiao s ocem u Rivendel gde je izabran za Druzinu P
rstena. Gimli je bio jedan od neko-licine Patuljaka koji su se sprijateljili s V
ilenjacima. Zaista, posle ulaska u Lot-lorijen, postao je privren uspomeni na Gal
adrijelu, Vilenjaku kraljicu, i nosio je uvek sa sobom uvojak njene kose. Njegov
najprisniji prijatelj bio je Lego-las, sindarski Vilenjak.
Gimli se hrabro borio u Bitkama kod Rogburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mo
rdora. Posle rata Gimli jc postao Gospodar Svctlu-cavih Peina, koje su se nalazil

e is-pod Helmovog Ponora. Ostaoje Go-spodar Peina sve do posle smrti Aragorna 120
. etvrtog Doba kada je, u drutvu svog prijatelja Legolasa, otplovio na jednom vile
njakom brodu u Neumirue Zemlje.
Gladenska Polja
Od svojih gornjih pritoka u Ma-glenim Planinama, odmah na severu od Morije i Lot
lorijena, Reka Gla-den tee na istok dok ne stigne do Velike Reke Anduin. Tu, u do
lovima Anduina, ova pritoka plavi movarni predeo poznat kao Gladenska Polja. U dr
ugoj godini Treeg Doba ovde se odigrao sudbonosan dogaaj u isto-riji Srednje Zemlj
e, jer je ovo bilo poprite Bitke od Gladenskih Polja u
kojoj je dunedainski kralj Izildur ubi-jen i Jedini Prsten izgubljen u reci. Jed
ini Prsten je ostao tu skriven sve do godine 2463, kad su ga pronala dva sturska
Hobita, po imenu Dea-gol i Smeagol. Smeagol je ubio Dea-gola da bi se domogao pr
stena i na-posletku se izopaio u zlo bie poznato kao Golum.
Glamhot
Kad je opaka rasa Orka prvi put ula u sivovilenjake zemlje Belerijanda u Dobima Zv
ezdane svetlosti, Sindari nisu znali kakva su oni vrsta stvo-rova. Mada niko nij
e sumnjao to da su oni opaka i zla rasa, u to vreme oni nisu imali ime. Zato su
ih Sivi Vile-njaci zvali Glamhot, "buna rulja", jer su njihovi krici u borbi i bu
ka koju je stvarala njihova gvozdena obua i ratna oprema zvuali glasno i opako.
Glaurung
Zmaj od Angbanda, Glaurung Zlatni bio je prvi i najvei od Urulokija, Zmajeva koji
bljuju vatru. Zvali su ga Otac Zmajeva, a izronio je iz jama Angbanda godine 26
0. Prvog Doba Sunca, ali je potisnut natrag. U Ang-bandu je rastao jo dva veka pr
e no to je puten u stranoj Bici Iznenad-nog Plamena koja je razbila Opsadu Angbanda
. Posle toga je usledila Bitka Nebrojenih Suza u kojoj je Glaurunga u borbi prat
ila eta ma-njih Vatrenih Zmajeva. Protiv njih su mogli da se bore samo Patuljci B
ele-gosta. 1 mada ga je to kotalo ivota, patuljaki Kralj Azagal je ranio Glaurunga
i prisilio ga da se povue s bojnog polja. 496. Glaurung je satro vojske Nargotron
da kod Tumhalada
84
Golum
i zauzeo veliku dvoranu. On je saku-pio svoju riznicu blaga i leao na njoj. Dok j
e uvao tu hrpu blaga, upotre-bio je svoje hipnotike Zmajeve ini da uniti ili zlokobn
o utie na ivote Turina, Nienore i Finduilasc. Meu-tim, godine 501. upravo je junak
Tu-rin Turambar, prikravi se, uspeo da satera svoj ma duboko u Glaurun-gov trbuh i
da ubije zver.
Gloin
Patuljak Torina i Druine, Gloin, sin Groina, roenje godine 2783. Treeg Doba. Borio
se u Bici od Azanul-bizara i bio saputnik Kralja Traina II, i njegovog sina, Tor
ina Hrastotita. S Torinom i Druinom krenuo je u Po-tragu za Ereborom koja je za is
hod imala smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog Kraljev-stva pod
Planinom, u kome je on postao bogat i uticajan velika. Go-dine 3018. otputovao je
sa svojim si-nom u Rivendel. Njegov sin, Gimli, izabran je za jednog od Druine P
rstena, i Gloin se vratio u Erebor. Za vreme Rata za Prsten uestvovao je u odbran
i Erebora. Umro je 15. godine Cetvrtog Doba.
Glorfindel
Vilenjaki gospodar Rivendela. Za vreme Rata za Prsten Glorfindelje u Rivendelu iz
gleda bio nii po staleu samo od Elronda Poluvilenjaka. 3018. Treeg Doba on se sreo
s Fro-dom Nosiocem Prstena na njegovom putu u Rivendel i, jaui na svom be-lom konj
u Asfalotu, usudio se da se odupre Utvarama Prstena i bori sa njima kod Gaza Bru
inen. Poreklo mu je nepoznato, ali se zna da je
Glorfindel predvodio vilenjake rat-nike u Bici od Fornosta koja je, godine 1975.
Treeg Doba, za ishod imala razaranje kraljcvstva Veca-kralja od Angmara. Zajedno s
dru-gim Vilenjacima Rivendela on se bez sumnje uputio u Neumirue Zemlje negde to
kom etvrtog Doba. Vero-vatno je nazvan po legendarnom Glorfindelu od Gondolina. B
io je to jedan zapovednik u snagama Kralja Tingola koji se borio u Bici Nebro-je
nih Suza. Najveu slavu je stekao posle pada Gondolina 511. Prvog Doba. Poto su ga
Morgotove trupe uhvatile u zasedu, Glorfindel se bo-rio s monim Balrogom i obojic

a su se s jedne litice survala u smrt.

Goblini
Ona stvorenja koja Ljudi sad nazi-vaju Goblini obitavaju u tmini, a okoeni su iz
zlih namcra. U ranijim danima zvali su se Orci. Crne krvi, crvenih oiju i po prir
odi puni mrnje, Goblini su nekada bili rasa koja je tcila da ostvari velike pla-no
ve o stranoj tiraniji, mada su sad svedeni na bia koja ine manja nedela.
Golum
Zloduh, ranije Hobit, Golum je nekada bio Hobit od Sturske loze po imenu Smeagol
, koji je roen neda-leko od Gladenskih Polja u Dolovi-ma Anduina. 2463. Treeg Doba
Smeagolov roak Deagol je prona-ao Jedini Prsten dokje pecao i Sme-agol ga je zbog
toga na licu mesta ubio. Mo Prstena je produila Smeagolov'ivot, ali ga je tako izo
-bliila da se nije mogao prepoznati.
85
Gondor
Odonda je prozvan Golum zbog runih grlenih zvukova koje je isputao kad bi pokuavao
da govori. On je postao dcmonsko bie koje se klonilo svetla i ivelo od gnusnih ubistava, jedui neisto meso. Prijatno mu je bilo u mranim barama u dubokim peinama. Na
koi nije vie imao ni jedne dlake, i ona je bila crna, hladna, vlana i lepljiva, a
telo mu je bilo mravo i sablasno. Glava mu je bila nalik na lobanju a oi bul-jave
kao kod riba. Izrasli su mu dugaki zubi kao otrovni onjaci Orka, a njegova hobitsk
a stopala su se zaravnila i dobila plovne koice. Skoro pet vekova Golum je iveo sk
riven u peinama ispod Maglenih Planina.
Ondaje 2941. Hobit Bilbo Bagins uinio sudbonosnu posetu njegovoj peini i oteo Jedi
ni Prsten od Go-luma. 3019. Golum je najzad ulovio Froda Baginsa, novog Nosioca
Prste-na, ali koliko god da je pokuavao, nije mogao da ga nadvlada. Neko vreme je
izgledalo skoro da je Frodo u stanju da obuzda Goluma, ali Go-lum je iveo od izd
aje. Tako se desilo da je u kona-nom odluujuem tre-nutku, kadje mo Prstena nadvladal
a ak i dobrog Froda na Planini Usuda, Golum napao Nosioca Prstena na rubu Pukotin
a Usuda. Sakupivi svu
Golum Pivobitno Hobit po imenu Smeagol, Golum je postao udovisni zloduh posto je
ubio svog roaka i ukrao Jedini Prsten. Imao je crnu, hladnu, vlanu i lepljivu kou,
buljave od, otrovne zmijske zube i stopala s plovnim koicama.
svoju zlu snagu, Golum je uspeo da zadobije Prsten odgrizavi Frodov prst, ali u t
om pobednikom asu on se sa svojim dragocenim dobitkom strmoglavio unatrake u plamen
u utrobu Zemlje.
Golodrimi
U Prvom Dobu Sunca Noldori su izali iz Neumiruih Zemalja i uli u Belerijand. Tu su
ih doekali Sivi Vilenjaci koji su, na sindarinskom jeziku, Noldore zvali Golodrim
i.
Gondolin
Kad su se noldorski Vilenjaci Elda-mara vratili u Srednju Zemlju i uli u Belerija
nd godine 52. Prvog Doba Sunca, Princ Turgon je pronaao utvrenje i tajnu dolinu u
kojoj e sagraditi vilenjaki grad bezbedan od zlih snaga Morgota. Taj grad bio je G
ondolin, "Skrivcno Kraljevstvo", u dolini Tumladen u Ekariotu, Okru-ujuim Planinam
a, na severu od uma Dorijata, kraljevstva Sivih Vilenjaka. U okviru prirodne prepreke od Okruujuih Planina Gon-dolin je bio uvan i budnou Velikih Orlova koji su ubij
ali ili terali sve uhode i sluge Morgota. Tako zati-eni, Noldori su preko pedeset
go-dina tajno gradili beli kameni grad Gondolin, to znai "skriveni kamen", na brdu
Amon Gvaret. Ime Gondo-lina na visokovilenjakom jeziku bilo je Ondolinde, to znai
"kamena pesma", i poto je oblikovan po uzoru na Tirion, prvi grad Eldamara, bio j
e najlepi grad Noldora na Srednjoj Zemlji. Pet vekova je Gondolin cve-tao dok su,
jedno po jedno, ostala Vilin kraljevstva Belerijanda razarana. Onda, godine 511. Gondoiin je izdan i njegovi tajni prolazi otkriveni Morgot
u. Mrani Neprijatelj je po-slao ogromne snage Orka, Trolova, Zmajeva i Balroga u
Skriveno Kra-Ijevstvo. Strane su bile bitke unutar bedema Gondolina, alije on kon
ano pregaen i njegovo stanovnitvo po-bijeno. Kule Gondolina, poslednjeg od Visokoro
dno vilenjakih kraljev-stava Belerijanda, su sruene, a po-ruene zidine i temelji sp
reni vatrom Zmajeva.
Gondor
Osnovao ga je godine 3320. Drugog Doba Elendil Numenorejac, bio je Juno Kraljevst

vo Dunedaina Sred-nje Zemlje. Elendil je vladao kao Uzvieni Kralj iz Severnog Kra
ljev-stva Arnor, dok su njegova dva sina, Izildur i Anarion vladali u Gpndoru. M
cdutim, poslc Elcndilovc smrti 3341, Izildur i njegovi naslednici su postali kra
ljevi Arnora, dok su Ana-rionovi naslednici vladali kao kralje-vi Gondora sve do
godine 2050. Treeg Doba kad se loza ugasila. Preko devet vekova posle ovog vre-m
ena Gondorom su upravljali Vla-dajui Namesnici. Gondorovi glavni gradovi su bili
Minas Anor, Minas Itil, Ozgilijat, i pristanita Pelargir i Dol Amrot. Do prvog mi
lenijuma Treeg Doba gondorsko kraljevstvo je ukljuivalo feude Anorijen, Itili-jen,
Lebenin, Anfalas, Belfalas, Ka-lenardon, Enedvait, Juni Gondor, i najvei deo Rova
niona na istok do Mora Run. Od svog nastanka Gon-dor (i Arnor) su bili takmaci S
auronu Gospodaru Prstenova iz Mordora i njegovih mnogobrojnih
87
Gondorani
saveznika. Zbog ovoga Gondor su mnogo puta napadale vojske Isto-njaka iz Runa i v
ojske Junjaka iz Harada. Tokom prva dva milenijuma mo Gondora je najvee udarce pret
rpela od graanskog rata 1432. i Velike Zaraze 1636. Njih su pratile krvave invazi
je Kolovozaca 1851. i 1954. Gondor je bio tako oslabljen da su godine 2002. Saur
onove sluge., Nazguli Utvare Prstena zauzeli grad Minas Itil u srcu Gondora. Pre
ko hi-Ijadu godina njega su drale mrane sile i dobio je novo ime, Minas Mor-gul. U
vreme Rata za Prsten, madaje bio iscrpljen vekovnim sukobima, Gondor je za Slob
odne Narode Sre-dnje zemlje predstavljao poslednju nadu u otpor potpunoj prevlas
ti Saurona. Na kraju rata, Nordorje ra-zoren i kraljevanje nad ponovno ujedmjeni
m Kraljevstvomje vraeno Aragornu, pravom nasledniku Izil-dura. Kao kralj Elesar,
vladao je tokom mnogo godina koje su duboko zalazile u etvrto doba i obnovio je n
ekadanju slavu Gondora.
Gondorani
Od Dunedaina koji su obrazovali kraljevstva na tlu Srednje Zemlje najuveniji su b
ili Gondorani iz Junog Kraljevstva. Izildur i Anarion su podigli bele kule Gondor
a godine 3320. Drugog Doba Sunca, poto su pobegli od razaranja Numenora sa svojim
ocem Elendilom, koji je onda izgradio Severno Kraljevstvo Arnor.
Pria o Gondoru je dugaka i slavna. "Letopisi Kraljeva i Vla-dara" govore kako su,
na vrhuncu svoje moi, gondorski kraljevi vladali svim krajevima Srednje Zemlje zapadno od Mora Run, izmeu reka Kelebrant i Ha
rnen. ak i kad je kraljevstvo Gondor bilo u opa-danju, njegovi vladari su drali sv
e feude i teritorije Anorijena, Itili-jena, Lebenina, Losarnaha, Lame-dona, Anfa
lasa, Tolfalasa, Belfa-lasa i Kalenardona.
U Gondoru je bilo pet gradova, prvih po vanosti, od kojih su dva bila velika pris
tanita: drevni Pelargir, na delti Velike Reke Anduina, i Dol Am-rat, citadela koj
a je upravljala obal-skim feudima na Zalivu Belfalas. Tri velika grada su bila u
sreditu Gon-dora. Oni su se nalazili na velikoj rav-nici izmedu Belih Planina na
zapadu i Planina Mordora na Istoku. Istoni grad bio je Minas Itil, "Meseeva kula"
, grad na zapadu bio je Minas Anor, "Suneva kula", a najvei grad od svih bio je Oz
gilijat, "Citadela Zvezda". Ozgilijat je bio prestonica Gondora i sagraen je na o
be obale Velike Reke Anduin; dva dela grada su bila spojena irokim belim kame-nim
mostom.
Kraljevstvo Gondorje esto napa-dano u Treem Dobu i pretrpelo je mnogo nevolja. God
ine 1432. poeo je dugotrajni graanski rat; 1636. udarila je Velika Kuga; a izmeu 18
51. i 1954. Kolovosci su izvrili upad u njega. 2002. Minas Itil je pao pod Nazgul
ima i Orcima. Odonda je to stalno bilo mesto zla i preimeno-vano je u Minas Morg
ul. 2475. veliki Orci, Uruk-hai, izali su iz Mordora i u ogromnim legijama nadvla
dali oslabljeni Ozgilijat, zapalivi njegov veliki deo i razruivi njegov veliki kame
ni most preko Anduina.
88
Na taj nain je kraljevstvo Gon-dor bilo umnogome umanjeno u go-dinama pre Rata za
Prsten. Od tri ve-lika grada koji su bili njegovo sredite, samo je Minas Anor os
tao nerazruen. Kula Sunca je stajala nasuprot tmine koja se skupljala u Mordoru,
Morgulu, Runu i Haradu tokom mnogih vekova. Izgledalo je da poslednji gard Gondo
ra jedina sila koja se odupire irokoj zaveri zla, jer je Dunedainsko Kraljevstvo

Severa palo, a izgledalo je da se Vile-njake malo tiu dogaanja u Sredn-joj Zemlji.

Ipak, u ovo sumorno vreme, kad je preostalo malo nade i mo Saurona nije imala gr
anica, Gondorani su zadobili najveu slavu.
Jer u kraljevstvu Gondor bilo je vitezova nalik na velike ratnike od starine, i
u Minas Anoru su oni i dalje nosili visoke ukraene kacige od srebra i mitrila s ir
okim belim krilima morskih ptica. Njihove odore i oklop bili su crni, njihova op
rema i oruje srebrni; a na njihovim crnim kratkim ogrtaima bio je grb Gon-dora: be
lo drvo u cvatu ispod sedam zvezda i pod srebrnom krunom. U danima Rata za Prste
n, mada su ti vitezovi bili malobrojniji nego to se prieljkivalo, njihova hrabrost
bila je velika, i u asu nevolje ti saveznici su se pojavljivali s neoekivanih mes
ta.
Prema "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee", u vreme Rata za Prsten, Gondorom je vladao Na
mesnik De-netor II, jer se loza kraljeva davno prekinula. Mada snaan i sposoban ov
ek, Denetor je nepromiljeno po-kuao da se bori protiv Saurona volebnikim orujem. Zato
je po-slao svog starijeg sina Boromira u
Gonhirimi
potragu za Jedinim Prstenom i, mada Boromir bee jedan od Deve-torice koji su kren
uli u Potragu za Prstenom, on nije uspeo u svom za-datku i poginuo je. Denetor j
e posle toga ostao potpuno bez nade, tim vie to su mu drugog sina, Faramira, naizg
led smrtno ranili Nauguli. Pod uticajem Sauronovih obmana i oa-javajui zbog kralje
vstva Gondor, Denetor je oduzeo sebi ivot. Ali Faramir se oporavio, i kad je dune
-dainski poglavar Severa po imenu Aragorn doao u Gondor, Faramir ga je priznao ka
o zakonitog kralja svih Dunedaina. Tako se, u vreme najvee opasnosti, kralj vrati
o, i s njim su doli takvi saveznici da su, u Bici kod Pelenorskih Polja, sile Mor
-gula, Harada i Runa slomljene i, pred Crnom Kapijom Mordora, Sau-ron prisiljen
da rtvuje svoju prev-last, ime jc njegova mo zauvek okonana.
Gonhirimi
Patuljci su bili udesni zidari kame-nom i rudari u kamenolomima. Dugo su radili d
uboko u planinama da bi otkrili zalihe metala, i dragoce-nih i metala nie vrednos
ti, i dragulje velike lepote. Njihova prostrana kra-Ijevstva Belegost, Nogrod i
Kazad-dum, sagraena u Srednjoj Zemlji u dobima Zvezdane svetlosti, bila su slavna
, ali meu Vilenjacima naju-venije delo Patuljaka bilo je skriveno Kraljevstvo Sivi
h Vilenjaka, koje je nazvano Menegrot, Hiljadu Peina. Patuljake zanatlije su iskle
sale tu mesto poput neke umske peine blistave lepote, s mnogim fontanama i potocim
a i svetiljkama od kristala.
89
Gorbag
Zbog ovog dela Sivi Vilenjaci su ih prozvali Gonhirima, "gospodari kamena".
Gorbag
Uruk-hai od Minas Morgula. Za vreme Rata za Prsten, Gorbag je bio zapovednik jed
ne ete morgulskih Orka koji su bili upleteni u tuu s jednom drugom etom Orka oko to
ga kome e pripasti mitril ogrta Froda Baginsa. Orci od Kule pred-voeni Uruk-haiem, a
gartom su pobedili i Gorbagje ubijen.
Gorgorot
Planine i litice severnog Belerijanda iznad dolova reke Sirion i sivo-vilenjakog
kraljevstva Dorijat naz-vane su Gorgorot ili "Planine uasa". Te provalije - proteui
se na istok i zapad - sputale su se s vi-soke zaravni Dortonion, "zemlje borova"
, koja je leala na severu. Gorgorotje zasluio svoje ime time to je ono udovino zlo bie
po imenu Ungolijant sa svojim stra-nim leglom Dinovskih Paukova svoj dom nainilo u
dolini u pod-noju ovih planina. Istorije Beleri-janda nam priaju kako je edainski
junak Beren bio jedina osoba kojaje pokuala da pree Gorgorot i prei-vela. Dugopotoj
e Belerijandpoto-nuo u more, kad je Sauron Gospo-dar Prstenova osnovao svoje zlo
kraljevstvo Mordor, onje nazvao taj deo svog poseda, oko Barad-dura, Mrane Kule,
na koju je padao vul-kanski pepeo Planine Usuda, Viso-ravan Gorgorot. Bila je t
o velika i pusta visoravan razrovana mnogim orkim jamama gde nita, sem
90
najcrnjih i najopakijih trnova i kupi-njaka, nije raslo pod sivim nebom. Preko t
e strane zemlje uputio se Frodo Bagins, Nosilac Prstena, na svom zamornom putu da

bi stigao do Planine Usuda, gde je jedino mogao da raini Jedini Prsten.

Gorgun
Prie Vilenjaka pripovedaju kako je opaka rasa zlih demona Orka dola u ume Srednje Z
emlje. Ta stvorenja su bila poznata kao Gorgun drevnim primitivnim Ijudima zvani
m Vosi, koji su naseljavali umu Druadan, u senci Belih Planina.
Gotmog
Balrog od Angbanda, najmoniji od Morgotovih zapovednika, Gotmog, Gospodar Balroga
, bio je po poreklu majarski duh vatre. Zajedno s dru-gim Balrozima pobunio se s
Morgo-tom protiv Valara i zaratio protiv njih i Vilenjaka. Na zapovest svog gos
podara ubio je Uzvienog kralja Feanora pred kapijama Angbanda. Tokom Ratova Beler
ijanda Gotmog je inio veliko zlo svetei se svojim plamenim bievima i svojom crnom s
ekirom. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza ubio je Fingona i zarobio Huri-na. Godine
511. Prvog Doba uspeno je predvodio sile mraka protiv Gon-dolina. Vodei vojsku Ba
lroga, legije Orka i Zmajeva, i okruen svojom gardom Trolova, Gotmog je nadvia-da
o branioce poslednjeg noldorskog kraljevstva. Za vreme pustoenja sa-mog grada Got
mog je ubio noldor-skog Vilenjaka Ehteliona, uzvienog zapovednika Gondolina, ali
je i nas-tradao od njegove ruke.
Goveda Arauova
Od ivotinja uma i polja bilo je mnogo onih koje je Orome, Konja-nik Valara, doveo
u Srednju Zemlju. Jednu pasminu tih ivotinja su Ljudi Gondora zvali goveda Arauov
a (poto je Arau bilo sindarinsko ime za Oromea). Ova goveda su bili le-gendarni d
ivlji beli bikovi koji su iveli pokraj Unutranjeg Mora Run. Njihovi dugaki rogovi s
u bili na ve-likoj ceni. U Gondoru je jedan takav volovski rog prvi od Vladajuih
Namesnika, Vorondil Lovac, pretvo-rio u srebrom obloeni lovaki rog;
nazvan Rog Namesnika, on se kao naslee prenosio s kolena na koleno, a uniten je u
Ratu za Prsten.
Govornici
Vilenjaci su zaeti u muzici Ainura i bili su prva rasa koja je muzici dodala glas
i pcvala. Takoe su bili prvi koji su koristili govor u Ardi, a kae se da je njiho
v govor bio tako sjajan, jasan i prefinjen kao svetlost zvezda na vodi koja tee.
Jer njihov jezik nije bio samo prvi, ve i najlepi jezik koji je ikada zamiljen. Vil
enjaci su zato sebe zvali "govornici", to je na tom prvom vilenjakom jeziku glasil
o "Kvendi". Sva iva bia koja su mogla da se naue ovom umeu nauila su vetinu govora od
ovih prvih Vilenjaka.
Grinak
Ork od Mordora. Za vreme Rata za Prsten, Grinak je bio zapovednik rulje koja je n
apala Druinu Prstena i ubila Boromira. Grinak je sa svo-jom bandom zatim zarobio M
erja-doka Brendibaka i Peregrina Tuka za koje je verovao da ga mogu dovesti
Gvait-i-Mirdain
do Jedinog Prstena. Isto toliko izdaj-nikog duha koliko i zao, Grinak je eleo da sa
m poseduje Jedini Prsten, i zato je oteo zarobljene Hobite od izengardskih Orka
koji su ih uvali. Za Hobite je to bila srea u nesrei. Te veeri orki logor su zbrisali
Jahai Rohana koji su zatim ubili Grinaka i omoguili Hobitima da pobegnu.
Gvaihir Gospodar Vetra
Orao Maglenih Planina. Na kraju Treeg Doba Sunca Gvaihir je bio najvei i najmoniji
Orao svog vre-mena. On je bio Kralj Svih Ptica i poseban prijatelj arobnjaka i Vi
le-njaka, naroito poto ga je Gandalf izleio od jedne zatrovane rane. Za vreme Potra
ge za Ereborom 2941. Gvaihir i njegovi orlovi su spasli To-rina i Druinu'od napad
a Orka. Za vrcmc Bitke Pct Vojski prcd Erc-borom Gvaihir i njegovi orlovi su odi
grali sudbinsku ulogu u preokretu ratne sree. Za vreme Rata za Prsten Gvaihir je
osiobodio Gandalfa iz Izengarda i kasnije ga spustio s vrha Zirak Zigil posle bo
rbe sa silnim Bal-rogom od Morije.
Za vreme poslednje bitke ovog rata, pred Crnom Kapijom Mordora, Gvaihir i njegov
brat Landroval predvodili su sve Orlove severa pro-tiv Utvara Prstena dok je un
itavan Jedini Prsten. Zatim su Gvaihir i nje-gov brat Landroval odleteli do padina Planine Usuda gde su spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdija.
Gvait-i-Mirdain
Godine 750. Drugog Doba Sunca mnogi Noldori su napustili Lindon i
91

Gvait-i-Mirdain
otili u Erijador. Njihov gospodar je bio Kelebrimbor, najvei Vilin-kova u Smrtnim Z
emljama; Bio je unuk Feanora, kojije nainio Velike Dragu-Ije, Silmarile. Na sinda
rinskom jeziku narod Kelebrimbora je nazvan Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovaa
".
Kad je u Maglenim Planinama ot-kriven arobni metal, mitril, inae poznat kao pravo
srebro, Kelebrim-bora i njegove Ijude je obuzela udnja da ga poseduju. Zato su ot
putovali u Eregion, koga su Ljudi zvali Holin, i iveli su u podnoju Maglenih Plani
na u gradu Ost-in-Edil, kraj Zapadne kapije Kazad-duma, najmonijeg grada Patulj
aka. Patuljci i Gvait-i-Mirdain su sklopili meusobni spora-zum kojim su obe rase
odluile da ostave po strani sve prethodne svae, i stvarno su tispeli da hiljadu go
dina odre taj mir. Mnogo godina trgovina izmeu Patuljaka Kazad-duma i Vile-njaka E
regiona donosila je blagosta-nje obema rasama.
Meutim, godine 1200. jedan po imenu Aratar doao je meu njih. Niko ga nije poznavao,
alije njegovo znanje bilo veliko i on je drage volje pruao Gvait-i-Mirdianima sv
u po-mo koju je mogao, i poklanjao im darove koje je sam pravio. Do 1500. oni su
poeli potpuno da mu veruju i planirali su da naine mnogo udes-nih stvari uz njegovu
pomo. Tako su
Gvait-i-Mirdain Vilin-kovaci Ere-giona koji su iskovali Prstenove Moi. Mudar i
uspesan narod sve do razor-nog Rata Saurona i Vilenjaka u kome je Eregion opustoe
n, a njegovo sta-novnistvo rasuto.
92
Gvozdena Brda
Gvait-i-Mirdain nainili Prstenove Moi. Tokom celog jednog stolea Kelebrimbor i njeg
ovi Ijudi su radili na ovom velikom delu. Meutim, Anatarje u stvari bio prerueni S
au-ron Mrani Gospodar, i u to vreme kod Patuljaka i Gvait-i-Mirdainima on je u ta
jnosti nainio Jedini Prsten, koji je vladao nad svima ostalima. S tim Jedinim Prs
tenom, Mrani Go-spodar se nadao da e zavladati Svetom.
Ali kad je jednom Sauron stavio Prsten sebi na prst, Vilenjaci su ga prepoznali
kao Mranog Gospodara, sklonili svoje Prstenove i sakrili ih od njega. Usledio je
Rat Saurona i Vile-njaka: Eregionje razoren i Kelebrim-bor, s veim delom svog nar
oda, ubijen. Te 1697. godine Drugog Doba onoj nekolicini Gvait-i-Mirdaina koja j
e preostala pomo je pruio Elrond Poluvilenjak. Na zapovcst Gil-galada, Elrond je d
oao iz Lindona s gardom ratnika i odveo preivele do sigurnog mesta - duboke, uske
doline u Ru-dauru - koju su oni nazvali Imladris, a koju su Ljudi zvali Rivendel
. Odonda je to utoite Gvait-i-Mirdaina bilo poslednje preostalo Vilin-kraljevstvo
izmeu Maglenih Planina i Plavih Planina.
Gvozdena Brda
Poto su najezde Zmajeva isterale Patuljke iz zlatom bogatih Sivih Pla-nina, deo o
vog naroda predvoen Grorom otputovao je na istok u Rovanion i naselio se u Gvozde
nim Brdima 2590. Treeg Doba. Patuljci Gvozdenih Brda borili su se u Ratu Patuljak
a i Orka, i kod kapija Morije u konanoj Bici od Azanulbizara
2799. njihov dolazak u poslednjem asu se, u stvari, pokazao kao odluujui udarac koj
i je skrio orke legije. Zatimje isto tako, godine 2941, jedna vojska Patuljaka sa
Gvozdenih Brda predvoena Dainom dola u pomo Torinu Hrastotitu, i uspeno su odbranili
Kraljevstvo pod Plani-nom Erebor posle smrti Smauga Zlat-nog. U toj Bici Pet Voj
ski Torin je ubijen. Dain, njegov roak, postao je Kralj Erebora i mnogi pripadnic
i nje-govog naroda doli su da se ponovo nasele u Kraljevstvo pod Planinom.
Gvozdene Planine
Za vreme Doba Svetiljki Melkor je otiao na sever Srednje Zemlje i uzdigao moni ven
ac visokih planina prekriven snegom i ledom. To su bile Gvozdene Planine, na vil
enjakom zvane "Ered Engrin". Gvozdene Pla-ninc su bilc prva odbrambena linija Mel
korovog utvrenog kraljevstva Utumno koje je sagraeno u isto-nim krajevima. Ono je b
ranilo i nje-govu oruarnicu Angband kojaje po-dignuta tokom Doba Tmine, a nala-zi
la se na zapadu. Ovde su se nalazili mnogi od Melkorovih najveih slu-gu: Balrozi,
Vampiri, Veliki Pauci, Vukodlaci i Zmajevi. Nezadovoljan visinom Gvozdenih Plan
ina onakvim kako su prvo zamiljene, a dizale su se nebu pod oblake, Melkor je uzd
i-gao veliki vulkanski vrh Tangorodrim kao glavnu odbranu Angbanda. Meutim, sve j
e to bilo uzalud, jer su na kraju Prvog Doba Sunca Tangoro-drim, Angband i Gvozd

ene Planine razrueni u Ratu Besnih. Gvozdene Planine i svi zli dusi u njima su un
iteni i konano potonuli u more.
94
Hh
Haladini
U prvom Dobu Sunca tri vojske Ljudi su prve dole u Vilin-kraljev-stva Belerijanda
i oni su postali saveznici noldorskim Vilenjacima. Te vojske su bile Tri Kue Vil
in-prijatelja, Edaini: od Tri Kue druga je nazvana Haladin. Haladini, narod koji
je voleo ume, bili su najmanje brojni i sitniji od Ijudi drugih Kua. Njihov prvi p
oglavica bio je Haldad koga su, zajedno s mnogima od nje-govih Ijudi, ubili Orci
. Njegova ki Haleta je potom povela Haladine u umu Bretil, gde su postali upueniji
u umske udi i zakone. Tu su se, kao i mudri Zeleni Vilenjaci Osirijanda, borili pr
otiv slugu Melkora. Ali, kad se ratna srea Ratova Belerijanda okrenula protiv svi
h Edaina, i pored toga toje tako velikijunak kao toje bio Turin Turambar doao da se
bori s njima, i Haladini su pretrpeli gu-bitke i razredili se pred opakim nalet
ima orkih legija.
Harad
Juno od kraljevstava Gondor i Mor-dor bile su divlje varvarske zemlje Harada. Za
vreme mnogobrojnih Sauronovih ratova, smeoputi Ijudi Bliskog Harada i Dalekog Har
ada esto su dolazili da se bore za Gospo-dara Prstenova protiv Dunedaina.
Harad, u znaenju "jug" na vilenja-kom, takoe se zvao Sunane Zem-Ije, Juna Zemlja i Ha
radvait. Nje-govi stanovnici su se zvali Haradrimi ili Junjaci. Sama zem.ja bilaj
e pros-trana i vrela, s velikim pustinjama i umama koje su se prostirale daleko n
a kartama neobeleene zemlje na jugu Srednje Zemlje. Ona je bila podeljena u brojn
a vojnika kraljev-stva; neki su bili preteno peadija, neki konjica, a drugi su jaha
li na lei-ma Mumakila, ivotinja s kljovama, divovskim precima slonova. Jedno od na
jveih pristanita Harada bilo je Umbar, postojbina Haradrima koji su plovili po mor
u, poznatih kao Gusari od Umbara.
Haradrimi
U istorijama koje su pisane u danima Rata za Prsten mnogo se pria o tam-noputim L
judima Juga koji su nazvani Haradrimi, i kako su oni u ratu es-toko nastupali. Ne
ki Haradrimi su se pojavljivali na konjima, drugi peice, dok su oni zvani Gusari
dolazili u stranim flotama svojih crnih brodova zvanih dromundi. Ali najuveniji su
bili oni Haradrimi koji su jahali u rat-nim tornjevima na irokim leima ve-likih M
umakila. Takve vojske Ha-radrima su inile strana razaranja, jer konji nisu hteli d
a se priblie Mu95
Haradrimi
makilima. Sa svojih tornjeva Ha-radrimi su odapinjali strele i bacali kamenje i
koplja. Kljovama i surlama, gazei velikim tekim nogama Mu-makili bi provalili kroz
neprijateljske zidove od kopalja i porazili mone vojske na konjima i peake.
U Bici od Pelenorskih Polja Ha-radrimi su bili najbrojniji medu slugama Veca-kral
ja od Morgula. Oni su bili okrutni i okupljali su se pod crvenim barjakom sa amb
lemom crne zmije. Ti ratnici su bili odeveni u skerietne ogrtae i imali su zlatne
alke u uima, zlatne ogrlice i velike okrugle titove, i ute i crne, okovane elinim kl
incima. Svi su imali crne oi i dugu crnu kosu oeljanu u ple-tenice ukraene zlatom, a
neki su takoe imali na licima boju kao grimiznu krv. Njihove kacige i grudni tito
vi od ploica koje su se prekla-palc bilc su od bronze. Bili su nao-ruani raznoliko
, lukovima, kopljima i dilitima s grimiznim glavama, izrezbarenim bodeima i krivim
sabl-jama. Za njih se prialo da su surovi kao Orci i da u bici nisu imali milost
i niti suje oekivali.
Mada je veina Haradrima u voj-sci koja je dola u Mordor bila mrke koe, zemlje Harad
a su bile pros-trane, i deo vojske je doao iz Dale-kog Harada, gde su pripadnici
ple-mena Sunanih Zemalja bili crni. To su bili moni ratnici koji su po stasu i sna
zi uporeivani sa Divovima.
Svi ti Ijudi, postavi snani, dugo-vali su svoj izvor moi dolasku Mranog Gospodara Sa
urona. Nji-hov Kralj nad Kraljevima tokom Drugog i Treeg Doba je uvek bio Sauron,
i vazalska vernost Mordoru i

izaslanicima Mranog Gospodara -Utvarama Prstena - bio je njihov zakon.

U Drugom Dobu Sauron je doao meu Haradrime i poklonio im mnoge darove moi. Njemu su
oni prinosili rtve i ukazivali potovanje. S vremenom je mo Haradrima rasla i oni s
u se odvaili da krenu na sever protiv kraljeva Gondora. Meu njih su dolazili drugi
izaslanici Mranog Gospodara Saurona, ukljuujui i nekoliko Numenorejaca koji su se
okrenuli protiv Sila Arde. U Drugom Dobu dvojica od ovih Crnih Nume-norejaca pos
tali su veliki gospodari meu Haradrimima, i to su bili He-rumor i Fuinur.
"Knjiga Kraljeva" pria kako je mo Haradrima na severu skrena u Drugom Dobu. Dok su
se oni okup-Ijali oko Saurona u Mordoru, obra-zovana je Poslcdnja Alijansa Vilen
-jaka i Ljudi i dolo je do silne bitke ispred Crne Kapije. Kapijaje proval-jena,
a Haradrimi, Istonjaci i orke horde su razbijene, i Mordor je pao. 1 najzad, posle
sedmogodinje op-sade, Sauron i Utvare Prstena su poraene i saterane u seni.
To nije bio kraj Haradrima, jer Jedini Prsten nije uniten. Sauron i Utvare Prsten
a su se naposletku vra-tili u Treem Dobu i ponovo pozvali Haradrime na oruje, obeav
ajui im veliko bogatstvo i upuujui im opake pretnje. Tako su Haradrimi jojednom doli
u Mordor.
U "Knjizi Kraljeva" se pria da su se, kad su Ljudi Gondora otplovili u Umbar i sk
rili mo Crnih Nume-norejaca, uzdigli Haradrimi, godine 1015. Treeg Doba, i zaratili
s Gon96
Haradvait
Ljude Gondora skoro etiri stotine godina, sve dok u samom Gondoru nije izbila pob
una. Jedna velika ratna mornarica pobunjenika - sinova jed-nog po imenu Kastamir
Uzurpator -dola je u Umbar i sklopila savez sa Haradrimima protiv Ljudi Gondora.
Tako su tokom svih vekova Treeg Doba, s pobunjenicima koji su naz-vani Korsari i
li Gusari od Umbara i s nekima od Crnih Numenorejaca, Ha-radrimi vrili pljakake upa
de u po-granine oblasti i na obale Gondoro-vih poseda.
Godine 1944. istorije Gondora ponovo govore o kopnenim vojska-ma Haradrima. U to
vreme Ha-radrimi i Varjazi iz Kanda su sklopili nagodbu s istonjakim varvarima zv
anim Kolovosci. Cilj njihovog saveza je bio da izvre istovremeni napad na Gondor
s dve strane, s Is-toka i s Juga. Tako su snagc Gondora rascepane, i Kolovosci s
u uspeli da slome armiju Istonog Gondora i ubiju kralja, ali nisu raunali na Earni
la, hrabrog generala june ar-mije Gondora. Earnil, zbrisavi Ha-radrime i Varjage s
bojnog polja u Bici od Prelaza Porosa, okrenuo se potom ka istonim movarama i raz
bio Kolovosce u Bici od Logora.
U godini kad je objavljen Rat za Prsten mnoge ete Ljudi Harada su otile u Mordor:
smeoputi Ljudi u grimiznom iz Bliskog Harada na Ko-njima, peice i jaui velike Muma-k
ile u ratnim tornjevima, i strani crni pripadnici plemena iz Dalekog Harada. S nj
ima su doli Korsari od Umbara, divlji Varjazi iz Kanda i Istonjaci iz bliza i dale
ka: bradati Ijudi sa sekirama, peaci i konjanici. 1
najzad, bile su tu legije Orka, Uruk-haia, Olog-haia i Trolova. U to vreme u Sre
dnjoj Zemlji nije se okupila vea vojska. Ali, kao to se pria u "Crvenoj Knjizi Zapa
dne Mee", nji-hovu sudbinu je zapeatila mo koja je bila iznad snage oruja i, mada sra
ni u borbi, oni su slomljeni i sa-trti u Bici od Pelenorskih Polja i kod Crne Ka
pije Mordora. Sauron je zauvek zbaen, a s njim sve njegove sluge. Ali je ispriano
da je novi kralj, kojije bio i snaan i milosrdan, doao u Gondor i sklopio s Ha-rad
rimima mir koji je potrajao dugo u etvrtom Dobu Sunca.
Haradvait
Svi predeli Srednje Zemlje koji su se prostirali juno od Gondora bili su, u istor
ijama Zapada, zvani Harad, to znai "jug". Njegovi stanovnici su se ponekad zvali H
aradvait, ponckad Junjaci, a najee Haradrimi.
Harfuti
Najbrojnija i za Hobite najtipinija loza bili su oni koji su se zvali Harfuti. On
i su bili najmanji od Poluana i koa i kosa su im bile smee kao orah. Harfuti su bil
i prvi od naroda Hobita koji su napustili Dolinu An-duina i preli preko Maglenih
Planina u Erijador. Ta seoba se odigrala go-dine 1050. Treeg Doba. Oni su bili u
najprijateljskijim odnosima s Patulj-cima, jer su voleli obronke brda i planinsk
e predele, i za njih je pred-stavljalo radost da ive u rupama.
Helkar

Unutranje More na dalekom seve-roistoku kontinenta Srednje Zemlje

98
Helminzi
zvalo se Helkar. Nalazilo se na mestu gde je nekad stajao silni severni stub Sve
tiljke Valara koja je osvetljavala svet u najstarijim danima Arde. Po-sle unitenj
a Svetiljki i u vreme Palje-nja Zvezda, u Jezercu Kuivienen, jednom zalivu na is
tonim obalama ovog istog Mora Helkar, rasa Vile-njaka se prvi put probudila. Te v
ode Unutranjeg Mora Helkar su se stalno punile i osveavale mnotvom kristalnih izvor
a, potoka i reka.
Helkarakse
Do kraja Drugog Doba Sunca i Promene Sveta postojao je jedan uski tesnac od mora
i leda izmeu Neumiruih Zemalja i Srednje Zem-Ije. On se zvao Helkarakse, Led koji
Mrvi. Preko tog mosta od leda su pobegli Melkor i Ungolijant, enka Velikog pauka
, poto su unitili Drvce Valara i ukrali Silmarilc.
Helm ekioruki
Severnjak, kralj Rohana, Helm Ce-kioruki je roen 2691. Treeg Doba. On je postao dev
eti kralj Rohana 2741. Helm je vladao sedamnaest go-dina pre no toje Rohan nastra
dao od razorne najezde Dunlendinga. Posle poraza Rohirima kod Prelaza Izena 2758
. Helm i njegova vojska su se po-vukli u tvravu Rogburg, gde je drao neprijatelja
na odstojanju tokom Duge Zime. Ulivao je strah Dunlen-dinzima koji su ga drali po
d opsa-dom esto izlazei sam po snegu nou i tiho ubijajui neprijatelje golim ru-kama.
Na jednom od tih upada Helm se smrznuo i umro. Helmov Ponor, Helmov Jarak i Hel
mova Kapija su nazvani po Helmu ekiorukom.
Helmov Ponor
Ogroman utvreni klanac u Belim Planinama u Rohana zvao se Hel-mov Ponor. Nazvan p
o rohirimskom kralju Helmu Cekiorukom, Helmov ponor i Dunharou su bila dva glavna
mesta za utoite u Rohanu tokom ratnih vremena. Helmov ponor se odnosio na ceo utv
reni sistem koji je ukljuivao klanac, Ponorni bedem sagraen preko klanca, tvravu Rog
-burg, peinsko sklonite poznato kao Aglarond ("svetlucave peine") i Po-norni potok
koji je isticao iz klanca. Odbrambene zidove Helmovog Po-nora su u velikoj meri
sagradili Ljudi Gondora, mada se za peine Ag-larond veruje da su ih izdubili toko
m Drugog Doba Numenorejci. 2758. Rohirimi pod Helmom ekiorukim su ga branili od Du
nlendinga, a za vreme Rata za Prsten Kralj Teodon jc ovdc vodio Bitku od Rogburg
a protiv Sarumanovih snaga.
Helminzi
U dvadeset osmom veku Treeg Doba Sunca jedan kralj krupno'g stasa doaoje kod Rohir
ima, Gospo-dara Konja od Marke. On je bio de-veti u lozi kraljeva, a njegov naro
d ga je zvao Helm ekioruki. Mada se njegova vladavina zavrila tragino za vreme Duge
Zime i Najezda Dun-lendinga, legenda o njemu jaala je meu njegovim neprijateljima.
Po-redili su ga s nekim velikim Divom, jer je gonio Dunlendinge po noi i golim r
ukama ih ubijao u snegu. ak i posle njegove smrti Dunlendinzi su se plaili njegovo
g duha, za koji su tvrdili da ih je progonio mnogo godina.
99
dju