Džon Ronald

Reuel Tolkin
I njegov
Legendarium
Život
• Rodjen 1892. U danas južnoafrickoj republici, tada Oranje Slobodna
zemlja, koja je kasnije anektirana u britansko carstvo.
• U ranoj mladosti, nakon britanskog ulaska u prvi svetski rat, rodbina se
šokirala što se nije odmah prijavio u vojsku, tek kasnije 1915. Kreće u
vojsku da bi 1916. Bio u jednoj od najkrvavijih bitaka rata Bitka na
Somi.
• Uvek je bio fasciniran jezicima I naučio ih je mnogo.
• Postao je profesor anglo-saksonskog gde je I dobio prvu inspiraciju za
svoje delo ,,Hobit".

This Photo by Unknown author is licensed under CC BY.

Početak stvaranja

• Zanimljiva činjenica jeste da je njegov čudesni

svet Arde nastao iz prostog razloga da ima gde
da primeni svoje smišljene jezike.
• Prvi koncept sveta jeste bila jedna
rečenica: ,,u rupi u zemlji bio je hobit", to je
napisao na pismenom zadatku jednog
učenika, od tog trenutka krenuo se pitati šta je
taj hobit I otkrivajući napisao je svoje prvo
delo iz legendariuma: ,,Hobit" 1936.
 O
Legendariumu • Iako prva knjiga jeste hobit to nije početak tog
sveta, početak se nalazi mnogo dalje, kada je Eru
Iluvetar (vrhovno biće) stvorio Ainure (niža bića
u odnosu na njega ali bogove u odnosu na
ljude). Kada je krenula muzika Ainura, početak
svega, tada su svi ainuri zajedno krenuli da
stvaraju svoju zajedničku viziju sveta, svi osim
najjačeg od Valara Melkora koji je hteo vladavinu
nad kreacijom.
Prvo Doba

Godine Lampi
Prvi Konflikti
• Sa početka konflikti su bili izmedju Melkora I
ostatka Ainura gde je on zatvoren u Praznilu 3
doba zemlje. Ali posle toga pušten je
zavaravajući Ainure I tada novostvorene I
probudjene Vilenjake da je promenjen I da želi
dobro. To zavaravanje je dovelo do uništenja
dva drveta I brojnih ratova, sa završetkom
njegovog prvog doba, ratom gneva koji je
promenio lice Arde zauvek, potopivši
Baleriend, zapadni deo srednje zemlje, posle
toga Melkor je zatvoren u Praznilu na
nepoznatu dužinu.
Drugo Doba Srednje Zemlje

• Veći deo drugog doba prošlo je u relativnom miru, dok se nije pojavila desna
ruka Melkora, Sauron, prvo kao Annatar gospodar poklona, koji je zajedno sa
Kelebrimborom (najboljim vilenjačkim kovačem) stvorio Prstenje moći, ali je
Sauron potajno napravio svoj najmoćniji prsten da kontroliše sve ostalo
prstenje
Kraj drugog doba
• Ratom poslednje allianse se završilo I drugo
doba srednje zemlje kada je prsten sa ruke
sauronove odsečen polomljenim Narsilom, koji
je zamahnuo Isildur sin Erendilov, okončavši
sauronovo fizičko biće Eldron Poluvilenjački je
odveo Isildura u srce Planine Propasti, kako bi
okončali svaku šansu Sauronovog
povratka. ,,Ali srca ljudi lako su korumpirana, a
prsten ima sopstvenu volju" Isildur ga je poneo
sa sobom I poludeo od njegove moći, gde će
ga prsten izdati I tri hiljade godina ostati u reci
Anduin.
Treće doba
• U trećem dobu se dešavaju
dela ,,Hobit", i ,,Gospodar prstenova",
ali to je sve kasno treće doba, pre tih
dešavanja mnogo toga se desilo, većina
ne dobro, pad zapadnog kraljevstva
Arnora, velika kuga, ali ništa nije kao Rat
prstena.
• Rat je započet slučajnim otkrićem
prstena 60 godina pre
dešavanja ,,Gospodara prstenova" kada
Hobit Bilbo Baggins dolazi u posed
Sauronovog prstena posle sukoba sa
goblinima I Golumom (bićem koje je
500 godina posedovalo prsten) za
vreme Misije ka Samotnoj Planini
 Rat Prstena
• Sauron, u večnoj želji da povrati fizičko telo I moć,
napada slobodne narode sredne zemlje I pokreće rat koji
je glavno dešavanje knjiga ,,Gospodar Prstenova". Rat se
prostire kroz većinu Srednje Zemlje, negde manje negde
više.
Kraj trećeg
doba
• Rat se okončava finalnom
pobedom slobodnog naroda
srednje zemlje, kada mladi hobit
Frodo Baggins(nećak Bilba
Bagginsa) uz pomoć svog vernog
prijatelja Semvajz Gamdžija baca
prsten u lavu planine propasti I
uništava svu sauronovu moć.
Nepoznato četvrto doba
• Početak priče četvrtog
doba znamo, ali nažalost
Tolkin nije stigao da tu
priču ispriča pre njegove
smrti 1973.
• Jedino što nam je
preostalo je da maštamo I
zamišljmo svoj nastavak
četvrtog doba, što znam
da ja često radim.
Značaj Tolkinovog
rada
• Ja kao I većina ljudi koje zanima fantazija,
smatram Tolkina ocem Fantastične
književnosti. medju prvima je počeo tako da
piše, a čak I danas godinama nakon
njegovih knjiga mnogi ljudi ih idalje čitaju I
vole, a mnogi umetnici kako književni, tako
muzički, likovni i filmski svi uzimaju
inspiraciju iz njegovih dela.
• Meni je on omiljeni pisac svih vremena, I
takodje me je inspirisao da smišljam svoje
male fantazije, naravno nisu ni blizu gotove
I spremne za papir I čitanje drugih ljudi ali
ko zna jednog dana.
Le hennon an idher,
Mhellyn

Kreator prezentacije: Suiauthon Stojanović