Данијел Дефо

Робинсон Крусо (1719)

Проф. др Јелена Панић Мараш
НАСТАНАК ГРАЂАНСКОГ РОМАНА

 У 18. веку долази до настанка грађанског романа који се јавио захваљујући многим променама које су се
десиле првенствено у 17. веку.
 Велика индустријска револуција је донела неколико важних промена које претходе појави Дефоовог романа:
1. Деморатизација путовања (захваљујући унапређењу морепловства, путовање није више резервисано само за
аристократију већ постаје доступно и другима)
2. Унапређење штампе (књиге се брже и лакше штампају, а захваљујући унапређеним машинама за
дистрибуцију брже долазе до различитих делова Европе, као и новине, те самим тим и информације брже
путују)
3. Настаје нова, грађанска класа уз помоћ богатих индустријалаца
4. Грађанска класа је изнедрила специфичан тип романа који задовољава потребе нове класе која је богата али
није аристократија
Данијел Дефо (1660-1731)
Данијел Дефо

 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB_%
D0%94%D0%B5%D1%84%D0%BE

 Писао романе друге и треће деценије 18. века. Имао занимљив живот, није презао ни од чега да би се
обогатио.
 Не зна се каквог је био образовања (вероватно солидног), није припадао официјелној англиканској
цркви.
 Сматра се оцем енглеског новинарства, писао репортаже
 Након вртоглавог успеха првог издања Робинсона Крусоа написао други и трећи део романа, али они
су знатно слабији и нису доживели успех првог дела
Робинсон Крусо (1719)

 Роман обликован на романескни начин, али се у основи налази репортажа

 У структури романа је истинит догађај (прича објављена у часописима почетком 18. века о морнару
који је на пустом острву провео 4 године и 4 месеца)
 Поднаслов је и тема романа: живот и авантуре Робинсона Крусоа
 Овај тип романа је првенствено писан за одрасле, али је са развојем романа као жанра ушао у поље
књижевности за децу и младе (чак и у лектиру) и осликава авантуристички тип романа
Структура романа

 Овај тип романа започиње животом јунака, па прелази на авантуре

 Веровање у судбину присутно код главног јунака, традиционалан приступ мотивацији у
авантуристичком роману – јунак није одговоран за оно што му се збива
 Нуди му се „малограђанска срећа“ („златна средина“) у разговору са оцем, али он жели више (искорак
из класе којој припада)
 Поларизација добро/ зло; кућа/ жеља за путовањима
 Робинсон жели искорак из окружења којем припада, жудња за путовањима, авантуре га вуку
Структура романа

 ПРЕДАВАНТУРА траје од првог отискивања на море до доласка на пусто острво

 АВАНТУРА долазак и боравак на пустом острву у трајању од преко 28 година
 ЗАКЉУЧАК почиње од тренутка када Робинсон напушта пусто острво
 Шест поглавља
 Доследно приказан паралелизам душе и тела (ако нешто фали души, тело се брани, када се тело
смири све је у реду)
 Физичка криза доводи до мудрости
 Поступци су му двојно мотивисани (виша сила или његов карактер)
Одлике приповедања

 Приповедање је у 1. лицу са тоном који претендује да буде аутобиографски

 Присутно приповедно ја (сви догађаји су му познати, али то није иста личност као у тренутку када се
они одвијају, јер је у међувремену сазрео) и доживљајно ЈА (ја које непосредно описује догађаје)
 Од првог путовања до бродолома приповедање у 1. лицу множине, након што је Робинсона за време
бродолома прекрио талас почиње приповедање у 1. лицу једнине
 У структури приповедања јављају се каталози тј. навођење предмета и ствари које има чиме ствара
илузију стварности
 Илузија веродостојности и аутентичности постиже се и обраћањем читаоцу
Одлике приповедања

 Читање Библије и веровање у вишу промисао зашто му је судбина доделила бродолом и боравак на
пустом острву
 Апологија новца – са брода узима новац, најнепотребнију ствар на пустом острву коју је после
спашавања искористио
 Колонијални дискурс (однос колоније и колонизатора) дат преко односа Петка и Робинсона (Петко је
домородац, а Робинсон се према њему опходи као према слуги, док Петко Робинсона прихвата за
господара). Робинсон наступа као колонизатор (запосео земљу, покорио Петка), а заправо осликава
Британску империјалну силу. Отуда и напомена да се обогатио и новац искористио за плантаже у
Бразилу (опет колонијални дискурс).
 Реалистички оквир приповедања
Просветитељске идеје

 Робинсон за време боравка на пустом острву не размишља на начин природе, већ је модификује,
овладава њоме и тиме наступа као човек просветитељства
 Робинсон креће да узгаја житарице, гаји животиње, води календар, шије одело, води рачуна о свом
здрављу
 Образовна компонента присутна кроз учење преко Робинсоновог искуства, авантура, па се може
читати и као образовни роман где се главни јунак преображава и од бунтовног младића постаје
преображени „грешни син“.
Литература

 Петар Пијановић, Изазови граничне књижевности, Учитељски факултет, Београд, стр. 237–255.