Agata Kristi

Poslednji sluajevi gospoice

Marpl

Svetilite

Parohova ena se pojavila iza ugla parohijskog doma,

naruja punog hrizantema. Na njene teke bakande
nalepila se povelika koliina bogate batenske zemlje, a
nekoliko grumenia nalo joj se i na nosu, ali ona je toga
bila blaeno nesvesna.
Muila se da otvori kapiju koja je napola visila sa
zaralih arki. Daak vetra zakai njen zgnjeeni filcani
eir, naherivi ga jo vie. Do avola! ree Ban.1
Mada su je njeni optimistini roditelji krstili imenom
Dajana, gospoa Harmon je dobila nadimak Ban jo kao
dete, iz vrlo oiglednih razloga, i otada su je svi tako zvali.
Steui hrizanteme u naruju, ona se provue kroz kapiju,
ue u crkveno dvorite i doe do crkvenih vrata.
Novembarski vazduh bio je blag i vlaan. Oblaci su
klizili preko neba terani vetrom, a tu i tamo videlo se pare plavetnila. Crkva je iznutra bila tamna i hladna; nisu je
grejali osim u vreme mise.
Brrrrr glasno ree Ban. Bolje je da ovo to
pre zavrim. Ne elim da umrem od zime.
Na brzinu je pokupila sve potreptine: vaze, vodu,
drae za cvee. Volela bih da imamo ljiljane
razmiljala je Ban. Umorila sam se od ovih kvrgavih
hrizantema. Spretnim prstima nametala je cvee u
vazama.
Nije bilo nieg naroito originalnog niti umetnikog u
njenom araniranju cvea, jer ni sama Ban Harmon nije
bila originalna ni umetniki nadarena, ali bili su to prijatni
i jednostavni aranmani. Paljivo nosei vaze Ban je krenula sredinom crkve prema oltaru. U tom trenutku promoli se sunce iza oblaka.
1

Engl: bunch uperak. (Prim. prev.)

Probilo se u unutranjost crkve kroz istoni prozor od

grubog bojenog stakla, uglavnom plavog i crvenog dar
jednog bogatog vernika iz viktorijanskog doba. Efekat je
bio zauujue raskoan. Kao drago kamenje pomisli
Ban. Odjednom zastade, zurei ispred sebe. Na stepenicama pevnice leala je sklupana tamna prilika.
Paljivo odloivi cvee, Ban se pope do te osobe i
nae se nad nju. Bio je to neki mukarac, sav presamien.
Ban kleknu pored njega i okrete ga polako i paljivo.
Opipa mu puls bio je slab i jedva ujan, a lice mu je bilo
bledozelenkasto. Nema sumnje da ovaj ovek umire,
pomisli Ban.
Imao je otprilike etrdeset pet godina i bio odeven u
tamno, pohabano odelo. Ona spusti njegovu mlitavu ruku
i pogleda u drugu, koja je stisnute pesnice stajala na
njegovim grudima. Kad je malo bolje pogledala, videla je da
mu prsti vrsto dre neto to je naliilo velikom smotuljku
ili maramici. Oko stisnute pesnice videli su se osueni
tragovi smee boje, za koje je Ban pretpostavila da su od
krvi. Ban kleknuvi sede na svoje pete, mrtei se.
ovekove oi su sve vreme bile sklopljene, ali sada se
otvorie i on uperi pogled u Ban. Nije to bio ni oamuen
ni lutajui pogled. Oi su mu bile ive i inteligentne. Usne
mu se pokrenue, i Ban se nagnu da bi ula ta kae.
Izgo- vorio je samo jednu re:
Svetilite.
Uini joj se da se sasvim blago osmehnuo dok je
izgovarao tu re. Nije mogla pogreno da ga razume zato
to je, posle nekoliko trenutaka, ponovio: Svetilite...
Onda je ponovo zatvorio oi, uz dug uzdah. Ban mu
jo jednom opipa puls. Jo uvek se mogao napipati, ali je
bio sve slabiji i isprekidan. Ona odluno ustade.
Ne miite se ree i ne pokuavajte da se
miete. Idem po pomo.
ovekove oi se ponovo otvorie, ali ovoga puta on
uperi pogled u obojeno svetlo koje je dolazilo s istonog
prozora. Promrmljao je neto to Ban nije mogla da razu-

me. Ona se tre, jer joj se uini daje izgovorio ime njenog
mua.
Dulijan? upita. - Jeste li doli ovamo da naete
Dulijana? Ali, odgovora nije bilo. ovek je leao sklopljenih oiju, diui plitko i polako.
Ban brzo izae iz crkve. Pogleda na runi sat i zadovoljno klimnu glavom. Trebalo bi da je doktor Grifits jo u
svojoj ordinaciji, koja je bila samo nekoliko minuta hoda
udaljena od crkve. Ban ulete pravo u ordinaciju, bez
ekanja i kucanja.
Morate odmah doi ree. U crkvi je ovek koji umire.
Nekoliko minuta kasnije doktor Grifits je kratko
pregledao pacijenta kleei pored njega. Onda ustade.
Moemo li ga preneti u parohijski dom? Tamo mogu bolje da ga pregledam mada mu to nee mnogo pomoi.
Naravno ree Ban. Idem sve da pripremim.
Da poaljem Harpera i Dounza da vam pomognu da ga
ponesete?
Hvala. Iz parohijskog doma mogu pozvati kola hitne pomoi, ali plaim se... dok oni stignu... On ne dovri reenicu.
Ban upita: Unutranje krvarenje?
Doktor Grifits potvrdno klimnu glavom. Upita: Kako je pobogu dospeo ovamo?
Mislim da je ovde proveo no ree Ban
razmiljajui. Harper otkljua crkvu ujutro, pre odlaska
na posao, ali obino ne ulazi.
Pet minuta kasnije doktor Grifits je spustio telefonsku
slualicu i vratio se u dnevnu sobu, u kojoj je povreeni
o- vek leao na sofi na koju je na brzinu raireno ebe.
Ban je odnela lavor s vodom i raspremila stvari posle
doktoro- vog pregleda.
Pa, to je to - ree Grifits. - Pozvao sam kola hitne
pomoi i obavestio policiju. Stajao je mrtei se i gledao
u pacijenta koji je leao zatvoremh oiju. Leva ruka mu se

isprekidano i grevito trzala.

Pucali su u njega ree Grifits i to iz priline
blizine. Napravio je od maramice loptu i ugurao je u
ranu, pokuavajui da zaustavi krvarenje.
Da li je mogao daleko da ode poto se to dogodilo?
upita Ban.
O, da, to je sasvim mogue. Poznato je da se neki
smrtno ranjeni ovek podigao i poao niz ulicu kao da se
nita nije dogodilo, ali se posle pet ili deset minuta
iznenada sruio. Zato ne znai da je ranjen u crkvi. O, ne.
Mogue je da se to desilo na drugom mestu, koje nije
sasvim blizu. Naravno, moda je i sam sebe upucao, zatim
ispustio revolver i naslepo se doteturao do crkve. Nije mi
jasno zato je doao do crkve, a ne do parohijskog doma.
Oh, ja znam ree Ban. - Sam je to rekao: svetilite.
Doktor je zurio u nju. Svetilite?
Evo ga Dulijan ree Ban, okrenuvi glavu kad
zau korake svog mua u holu. Dulijane! Doi ovamo.
Veleasni Dulijan Harmon ue u sobu. Njegovo rasejano, ueno dranje uvek je ostavljalo utisak da je mnogo
stariji nego to jeste. Zaboga! - ree Dulijan Harmon,
zagledan krotko i zbunjeno u hirurke instrumente i osobu opruenu na sofi.
Ban mu objasni na svoj uobiajen, saet nain.
Leao je u crkvi, umirui. Neko je pucao u njega. Poznaje
li ga, Dulijane? Uinilo mi se da je izgovorio tvoje ime.
Paroh pride sofi i pogleda umirueg oveka. Jadnik
ree i odmahnu glavom. Ne, ne znam ga. Skoro sam
siguran da ga nikad ranije nisam video.
U tom trenutku se oi umirueg oveka ponovo otvorie. Pogledao je u doktora, pa u Dulijana Harmona, a zatim u njegovu enu. Pogled mu se zaustavio na njoj. Grifit prie blie.
Kad biste nam mogli rei poe da govori.
Ali oiju prikovanih za Banino lice, ovek samo ree
slabim glasom: Molim vas molim vas... A onda,

blago uzdrhtavi, izdahnu...

Narednik Hejs liznu olovku i okrenu stranicu u svom
bloku.
Znai, to je sve to moete da mi kaete, gospoo
Harmon?
To je sve ree Ban. Ove stvari su bile u depu
njegovog kaputa.
Na stolu, pored narednikovog lakta, stajao je
novanik, prilino ofucan stari runi sat s inicijalima V.S. i
polovina povratne karte za London. Nita vie.
Da li ste otkrili ko je? - upita Ban.
Izvesni gospodin i gospoa Eklis zvali su policijsku
stanicu. Izgleda da je to njen brat. Preziva se Sendborn.
Ve je neko vreme bio loeg zdravlja i nervno rastrojen.
Bivalo mu je sve gore. Prekjue je izaao iz kue i nije se
vratio. Poneo je sa sobom revolver.
I doao ovamo i ubio se njim? ree Ban.
Zato?
Pa, vidite, bio je depresivan...
Ban ga prekinu. - Ne mislim na to. Mislim, zato
ovde?
Poto narednik Hejs oigledno nije znao odgovor, on
okoliajui ree: Stigao je ovamo autobusom u pet i
deset.
Da ree Ban ali zatol
Ne znam, gospoo Harmon ree narednik Hejs.
Nema tu pravila. Ako je ovek poremeen...
Ban zavri reenicu umesto njega. Onda moe to
uraditi bilo gde. Ipak, ini mi se nepotrebnim da zbog toga
doe autobusom u provincijski gradi kao to je na. Nije
poznavao nikoga ovde, zar ne?
Koliko ja znam, nije - odgovori narednik Hejs. On
se izvinjavajui nakalja i ree, dok je ustajao: Moda e
gospodin i gospoa Eklis doi da vas posete, gospoo, ako
vam to ne smeta.
Naravno da mi ne smeta - ree Ban. - To je sasvim
prirodno. Volela bih da imam ta da im kaem.

Ja u se nekako snai ree narednik Hejs.

Hvala bogu ree Ban, pratei ga do vrata to
nije u pitanju ubistvo.
Neki automobil se zaustavi ispred kapije parohijskog
doma. Pogledavi ga, narednik Hejs ree: - Izgleda da su
gospodin i gospoa Eklis doli da porazgovaraju s vama,
gospoo.
Ban se pripremi da izdri prilino teak susret.
Uvek mogu pozvati Dulijana u pomo - pomisli.
Svetenik je od velike pomoi kad su ljudi oaloeni.
Ban ne bi mogla opisati ta je oekivala, kakvi e biti
gospodin i gospoa Eklis, ali bila je prilino iznenaena
kad se s njima pozdravljala. Gospodin Eklis je bio krupan
ovek rumena lica, koji bi po prirodi trebalo da bude veseo
i aljivdija. Gospoa Eklis je delovala pomalo jeftino.
Imala je tanke, zle, napuene usne. Glas joj je bio tanak i
piskav.
Moete zamisliti kakav je to bio ok, gospoo Harmon rekla je.
Oh, znam odvrati Ban. Naravno da je ok.
Izvolite, sedite. Mogu li vas ponuditi... pa, moda je malo
rano za aj...
Gospodin Eklis odmahnu zdepastom rukom. Ne,
ne, neemo nita ree. Veoma ste ljubazni. Samo smo
eleli da... ovaj... ta je siroti Vilijam rekao i tako to, znate?
Dugo je iveo u inostranstvu - ree gospoa Eklis
i mislim da je imao neka veoma runa iskustva. Otkad se
vratio kui bio je vrlo utljiv i depresivan. Govorio je da
svet nije pravo mesto za ivot i da nema emu da se nada.
Jadni Bil, uvek je bio hirovit.
Ban ihje izvesno vreme posmatrala bez rei.
Ukrao je revolver moga mua nastavi gospoa
Eklis uzeo ga bez naeg znanja. Izgleda da je onda
doao ovamo autobusom. Mislim da je to lepo s njegove
strane. Nije eleo da uradi to u naoj kui.
Jadnik, jadnik ree gospodin Eklis s uzdahom.
Nije nae da sudimo.

Posle krae pauze gospodin Eklis dodade: Da li je

ostavio neku poruku? Poslednje rei? Neto slino?
Njegove svetle oi, pomalo prasee, paljivo su
prouavale Ban. I gospoa Eklis se nagnula napred, kao
da joj je odgovor veoma vaan.
Ne mirno odgovori Ban. Doao je u crkvu kad
je umirao, zbog svetilita.
Gospoa Eklis ree zbunjenim glasom: Svetilite?
Ne mislim da ba...
Gospodm Eklis je prekide: Sveto mesto, duo
ree nestrpljivo. To parohova ena eli da kae.
Samoubistvo je greh, zna. Mislim daje eleo da trai
oprotaj.
Pokuao je da kae neto pre nego to je umro
ree Ban. Poeo je s: Molim vas, ali nije rekao nita
vie od toga.
Gospoa Eklis stavi maramicu na oi i mrknu.
Oh, boe ree to je veoma uznemirujue, zar
ne?
Hajde, hajde, Pem ree njen mu. Nemoj se
uzrujavati. Ne moe se nita uiniti. Jadni Vili. Sad poiva
u miru. Pa, veliko vam hvala, gospoo Harmon. Nadam se
da vas nismo prekinuli u poslu. Znamo da parohova ena
ima dosta posla.
Oni se rukovae s njom. Eklis se naglo okrete i ree:
Oh, da, samo jo neto. Mislim da je njegov kaput kod
vas, zar ne?
Njegov kaput? Ban nabra obrve.
Gospoa Eklis ree: eleli bismo da imamo sve
njegove stvari, znate. Iz sentimentalnih razloga.
Imao je runi sat i novanik i voznu kartu u
depovima ree Ban. Dala sam ih naredniku Hejsu.
Onda u redu ree gospodin Eklis.
Pretpostavljam da e nam ih on predati. U novaniku bi
trebalo da budu njegovi lini papiri.
U novaniku je bila novanica od jedne funte
ree Ban. Nita drugo.

Nikakvih pisama? Nieg slinog?

Ban odmahnu glavom.
Hvala vam jo jednom, gospoo Harmon. Kaput koji
je nosio... moda je i on kod narednika?
Ban nabra elo, pokuavajui da se seti.
Ne, ne verujem. ree. Da se setim... doktor i ja
smo mu skinuli kaput da bismo pregledali ranu. Ona se
osvrnu po sobi. Mora da sam ga odnela gore, s pekirima i lavorom.
Pitam se, gospoo Harmon, ako vam ne smeta...
Voleli bismo da dobijemo njegov kaput, znate, to je
poslednja stvar u kojoj je bio. Moja enaje prilino
sentimentalna.
Naravno ree Ban. elite li da ga prvo
odnesem na ienje? Bojim se da je prilino.. ovaj...
flekav.
Oh, ne, ne, ne, to ne smeta.
Ban nabra elo. Pitam se gde... izvmite me na trenutak. - Ona se pope gore i vrati se posle izvesnog vremena.
Veoma se izvinjavam ree bez daha. Moja
kuna pomonica ga je stavila sa stvarima za hemijsko
ienje, pa mi je dosta trebalo da ga naem. Evo ga.
Upakovau ga u smei papir.
Uinila je to uprkos njihovim protestima. Onda se
Eklisovi, puni rei zahvalnosti, jo jednom pozdravie s
njom i odoe.
Ban polako pree hol i ue u radnu sobu. Veleasni
Dulijan Harmon razvedri se kadje ugleda. Upravo je pripremao tekst za slubu boju, i plaio se da se previe zaneo u razglabanja o politikim odnosima izmeu Judeje i
Persije u Kirovo vreme.
Da, draga? ree on ozareno.
Dulijane ree Ban ta tano znai svetilite?
Dulijan Harmon sa zahvalnou oloi papir na
kome je bio napisan tekst za slubu.
Dakle ree u rimskim i grkim hramovima

svetilite je bilo mesto na kome je stajala statua boga, tj.

mesto na kome se dobija zatita. Latinska re ara za oltar
takode znai ,,zatita. Znalaki je nastavio: Godine
399. n.e. konano je hrianskoj crkvi priznato pravo da
ima svetilite. U Engleskoj se pravo na svetilite prvi put
pominje u zakoniku koji je izdao Etelbert 600. godine
n.e....
Jo neko vreme je nastavio svoje izlaganje, ali ga je,
kao i obino, zbunio nain na koji je njegova ena gledala
na iskazivanje njegove uenosti.
Duo rekla je ba si sladak.
Sagnula se i poljubila ga u vrh nosa. Dulijan se
oseao kao pas koji je pohvaljen za veto izveden trik.
Eklisovi su bili ovde ree Ban.
Paroh se namrti. Eklisovi? Ne seam se...
Ne zna ih. To su sestra oveka iz crkve i njen mu.
Mila, trebalo je da me pozove.
Nije, dragi ree Ban. Nije im bila potrebna
uteha. Pitam se... ona nabra elo. Ako ti ostavim
paprika u rerni sutra, hoe li se snai, Dulijane? Mislim
da u morati da skoknem do Londona zbog rasprodaje.
Rasproclaje? Mu je belo pogleda.
Ban se nasmeja.
Kod Barouza i Portmenaje velika rasprodaja
posteljine, stolnjaka, pekira i kuhinjskih krpa. Ne znam
ta radimo s tim kuhinjskim krpama, tako se brzo habaju.
Osim toga zamiljeno dodade mislim da treba da
posetim tetku Dejn.

II
Slatka stara dama, gospoica Dejn Marpl, uivala je
u dvonedeljnim arima velegrada udobno smetena u
garsonjeri svog neaka.
Ba je to ljubazno od dragog Rejmonda mrmljala
je. On i Doan su otili na dve nedelje u Ameriku i insi-

stirali su da doem ovamo u provod. Reci mi, draga moja

Ban, ta te to mui?
Ban je bila omiljeno kume gospoice Marpl, i stara
dama je s ljubavlju gledala u nju, koja je malo zabacila
svoj najbolji filcani eir na potiljak i poela priu.
Njeno izlaganje bilo je kratko ijasno. Kadje Ban zavrila, gospoica Marpl klimnu glavom. Shvatam ree.
Potpuno shvatam.
Zato sam i dola kod tebe ree Ban. Vidi,
poto ja nisam mnogo pametna...
Ali ti jesi pametna, mila moja.
Ne, nisam. Nisam pametna kao Dulijan.
Dulijan, naravno, ima veoma solidan um ree
gospoica Marpl.
To je to ree Ban. Dulijan ima um, a ja, s
druge strane, imam razum.
Ima ti mnogo zdravog razuma, Ban, i veoma si
inteligentna.
Vidi, ne znam ta bi stvarno trebalo da radim. Ne
mogu da pitam Dulijana zato to je on... mislim, on je do
te mere estit...
Izgleda da je gospoica Marpl tano razumela ta ona
hoe da kae, jer je prekide. Znam ta misli, duo. Mi
ene... pa, mi smo drugaije. Onda nastavi. Ispriala
si mi ta se dogodilo, Ban, ali pre svega bih elela da
znam ta ti tano misli.
Neto tu ozbiljno nije u redu ree Ban. ovek
kojije umirao u crkvi znao je sve o svetilitu. Izgovorio je tu
re ba kako bi je i Dulijan izgovorio. Hou da kaem da
je bio naitan i obrazovan ovek. Da je sam u sebe pucao,
ne bi se posle dovukao do crkve i izgovorio re ,,svetilite". Svetilite znai da te neko progoni i da se sklanja
u crkvu da bi bio na sigurnom. Tvoji progonitelji ne mogu
da dou do tebe. Svojevremeno su se ljudi i pred zakonom sklanjali u crkvu.
Upitno je gledala u gospoicu Marpl. Ova klimnu glavom. Ban nastavi: Ti ljudi, Eklisovi, bili su sasvim

drugaiji. Neuki i prosti. Jo neto. Onaj runi sat, sat tog

mrtvog oveka. Na njemu su spolja stajali inicijali V.S. Ali
unutra, ja sam ga otvorila, sasvim sitnim slovima je pisalo
Valteru od oca i datum. Valter. A Eklisovi su ga sve
vreme zvali Vilijam ili Bil.
Gospoica Marpl htede neto da kae, ali Ban brzo
nastavi. - Oh, znam da ljude ne zovu uvek krtenim imenom. Neije ime moe biti Vilijam, a zovu ga ,,Gica ili
slino. Ali ako ti je ime Valter, sestra te sigurno nee zvati
Vilijam ili Bil.
Misli da mu to uopte nije sestra?
Sigurna sam da ona nije njegova sestra. Bili su
grozni oboje. Doli su u parohijski dom da bi pokupili
njegove stvari i otkrili je li ita rekao pre nego to je umro.
Kad sam rekla da nije, videla sam da im je laknulo. Ja
mislim zavri Ban da su ga Eklisovi ubili.
Ubistvo? ree gospodica Marpl.
Da ree Ban. Ubistvo. Zato sam i dola kod
tebe, draga moja.
Moda bi neupuenom sluaocu to to je Ban rekla
delovalo besmisleno, ali u izvesnim krugovima se znalo da
je gospoica Marpl veoma otroumna kad su ubistva u pitanju.
Pre nego to je umro rekao mi je molim vas
ree Ban. eleo je da neto uinim za njega. Najgore je
to pojma nemam ta bi to moglo biti.
Gospoica Marpl malo razmisli, a onda upita ono to
je Ban ve pitala. Ali zato je uopte doao u to mesto?
Misli ree Ban ako ti treba svetilite, moe
ga nai u bilo kojoj crkvi. Nema potrebe da uzima
autobus koji samo etiri puta dnevno saobraa do
usamljenog mesta kakvo je nae.
Mora da je tamo doao s nekim ciljem ree
gospodica Marpl. Mora da je iao da se nae s nekim.
iping Kleghorn nije veliko mesto, Ban. Sigurno moe da
se seti nekoga koga bi mogao da poseti.
Ban je prebrala u glavi po stanovnicima svog sela pre

nego to je smnnjiavo odmahnula glavom. Na neki nain ree mogao bi to biti bilo ko.
Nije spomenuo nikakvo ime?
Rekao je ,,Dulijan, ili mi se uinilo da to kae.
Moda je rekao ,,Dulija, ali koliko ja znam, nikakva
Dulija ne ivi u iping Kleghornu.
Zamurila je, zamiljajui scenu. ovek koji lei na
stepenicama pevnice i svetlo koje na njega pada s prozora,
poput crvenih i plavih dragulja.
Dragulji2 iznenada ree Ban. Moda je to
rekao. Svetlo koje je dolazilo s istonog prozora liilo je na
dragulje.
Dragulji zamiljeno ree gospoica Marpl.
Sad dolazim do najvanijeg dela ree Ban.
Vidi, Eklisovi su se veoma uzmuvali oko njegovog kaputa.
Skinuli smo ga s njega kad ga je doktor pregledao. Bio je
star i pohaban - nije bilo logino da ga trae. Rekli su da je
iz sentimentalnih razloga, ali to je budalatina.
U svakom sluaju, popela sam se na sprat da ga
potraim. Dok sam ila uz stepenice setila sam se da je
napravio neki pokret, kao da pretura po kaputu. Zato sam
ga prvo dobro pregledala. Videla sam da je na jednom
mestu postava zaivena drugaijim koncem. Otparala sam
je i unutra nala pare papira. Izvadila sam ga, a onda to
mesto ponovo zaila slinim koncem. Bila sam vrlo paljiva
i ne verujem da e Eklisovi znati ta sam uradila. Ne
verujem, ali ne mogu da budem sigurna. Donela sam im
kaput i nala izgovor zato sam se toliko zadrala.
Pare papira? upita gospoica Marpl.
Ban otvori tanu. Nisam ga pokazala Dulijanu
ree zato to bi rekao da je trebalo da ga dam
Eklisovima. Ali ja sam mislila da je bolje da ga donesem
tebi.
Priznanica iz garderobe ree gospoica Marpl,
razgledajui papiri. Stanica Pedington.
2

Engl.: jewels (duels) dragiulji. (Prim. prev.)

U depu je imao povratnu kartu do stanice Pedington ree Ban.

Dve ene se pogledae.
Ovo zahteva akciju ivabno ree gospoica
Marpl. Ali mislim da bi bilo pametno da bude oprezna.
Ban duo, da li si zapazila da te neko prati kad si stigla u
London?
Prati! - uzviknu Ban. - Ne misli...
Mislim da je mogue ree gospoica Marpl.
Zato moramo preduzeti mere predostronosti. Ona se
ustro podie sa stolice. Ovamo si dola navodno zbog
rasprodaje. Zato mislim da je pametno da odemo na
rasprodaju. Ali pre nego to krenemo, treba da uradimo
dve-tri stvarice. Mislim da e mi biti potreban moj stari
kaput od tvida s krznenim okovratnikom... dodade
gospoica Marpl, mada nije bilo sasvim jasno zato.
Otprilike sat i po kasnije, dve prilino loe odevene
dame, s paketima svojih teko steenih platnenih dobara
koje su vrsto stiskale u rukama, sedoe u malu
gostionicu Jabukova grana da se okrepe odreskom, tortom
od jabuka i pudingom.
Pekiri za lice su predratnog kvaliteta govorila je
gospoica Marpl pomalo zadihano. Jo imaju izvezeno
slovo ,,D. Srea to se Rejmondova ena zove Doana.
Ostaviu ih na stranu dok mi stvarno ne budu potrebni, a
umrem li pre vremena, moi e ona da ih koristi.
Zaista su mi trebale kuhinjske krpe ree Ban.
Bile su prilino jeftine, mada ne toliko kao one koje mi
je ona riokosa otela ispred nosa.
U tom trenutku je u Jabukovu granu ula zgodna
mlada ena, upadljivo naminkana. Preletela je pogledom
po gostionici, a onda urno prila njihovom stolu. Stavila
je kraj lakta gospoice Marpl jedan koverat.
Izvolite, gospoice ree vedrim glasom.
Oh, hvala vam, Gledis ree gospoica Marpl.
Mnogo vam hvala. Veoma ste ljubazni.
Uvek mi je drago kad mogu da vam pomognem

ree Gledis. Erni mi stalno govori ,,sve to valja nauila

si od one gospoice Marpl kod koje si bila u slubi", i
zaista mi je milo kad mogu neto za vas da uinim,
gospoice.
Tako draga devojka ree gospoica Marpl kad je
Gledis otila. Uvek spremna da pomogne i uvek ljubazna.
Ona pogleda u koverat, a onda ga dade Bani. Budi
veoma paljiva, duo ree. - Uzgred, da li je onaj ljubazni mladi inspektor jo uvek u Melesteru?
Ne znam ree Ban. Mislim da jeste.
Ako nije zamiljeno ree gospoica Marpl uvek
mogu telefonirati glavnom inspektoru. Mislim da bi me se
setio.
Naravno da bi te se setio ree Ban. Tebe se
svi seaju. Ti si jedinstvena. Ona ustade.
Kad je stigla na stanicu Pedington, Ban ode do
garderobe i dade potvrdu. Posle nekoliko trenutaka doneli
su joj jedan prilino ofucan stari kofer. Ona ga je ponela
preko perona.
Na putu kui nije se dogodilo nita. Kad se voz pribliio iping Kleghornu, Ban se die i uze stari kofer. Samo
to je sila s voza kad jedan ovek, koji je trao du
perona, iznenada zgrabi njen kofer i otra s njim.
Stanite! vikala je Ban. Zaustavite ga,
zaustavite ga. Uzeo mi je kofer.
Kontrolor, koji je, na ovoj seoskoj stanici, bio pomalo
usporen, taman zaustio: Cujte, ne moete to da... kad
ga ovek snanim udarcem u grudi odbaci u stranu, i odjuri s koferom sa stanice. Krenuo je prema kolima koja su
ga ekala. Ubacio je kofer i upravo hteo da ue kad oseti
ruku na ramenu i zau glas policijskog pozormka Ejbla:
ta se ovde deava?
Ban zadihana istra iz stanice. Oteo mi je kofer.
Upravo sam sila s njim iz voza.
Glupost ree ovek. Ne znam na ta ova
gospoa misli. Ovo je moj kofer. Ja sam upravo siao s

njim s voza.
Da raistimo - ree pozornik.
On pogleda u Ban tupo i nezainteresovano. Niko ne
bi mogao da pretpostavi da su pozornik Ejbl i gospoa
Harmon zajedno proveli mnoge sate diskutujui o ubrivu
i kotanom branu kojima hrane svoje grmove rua.
Kaete, gospoo, da je ovo va kofer? - upita pozornik Ejbl.
Da ree Ban tvrdim da jeste.
A vi, gospodine?
Ja kaem da je kofer moj.
ovek je bio visok, tamnokos i dobro obuen, govorio
je oteui i drao se nadmeno. Iz kola se zau enski glas:
Naravno da je to tvoj kofer, Edvine. Ne znam ta ova ena hoe.
To emo raistiti ree pozornik Ejbl. Ako je
ovo va kofer, gospoo, ta ima u njemu?
Odea ree Ban. Dugaak kaput od tvida s
krznenim okovratnikom, dva vunena dempera i par
cipela.
To je sasvim jasno ree pozornik Ejbl. Onda se
okrete mukarcu.
Ja sam pozorini kostimograf vano izjavi
tamnokosi mukarac. U ovom koferu se nalaze
pozorine potreptine koje sam doneo zbog jedne
amaterske predstave.
U redu, gospodine ree pozornik Ejbl.
Pogledaemo unutra i proveriti, zar ne? Moemo zajedno
otii do policijske stanice ili, ako vam se uri, vratiti se u
elezniku stanicu i tamo otvoriti kofer.
Odgovara mi ree tamnokosi mukarac.
Uzgred budi reeno, moje ime je Mos, Edvin Mos.
Pozornik se s koferom vrati u stanicu. Nosim ovo u
garderobu, Dord ree kontroloru karata.
Pozornik Ejbl stavi kofer na tezgu garderobe i pritisnu
bravu. Kofer nije bio zakljuan. Ban i gospodin Edvin Mos
stajali su svako sa svoje strane pozornika i osvetoljubivo se

odmeravali.
Ah! ree pozornik Ejbl kad podignu poklopac.
Unutra je, lepo sloen, stajao dugaak, malo ofucan
kaput od tvida s krznenim okovratnikom. Bila su tu i dva
dempera i par cipela kakve su se nosile na selu.
Ba kako ste rekli, gospoo - ree pozornik Ejbl,
obraajui se Ban.
Niko ne bi mogao rei da Edvin Mos nije sjajan
glumac. Njegovo zaprepaenje i gria savesti bili su vrlo
ubedljivi.
Veoma se izvinjavam rekao je. Zaista vam se
izvinjavam. Molim vas da mi poverujete, draga gospoo,
kad vam kaem da mi je veoma, veoma ao to se ovo
dogodilo. Neoprostivo, moje ponaanje bilo je zaista
neoprostivo.
Onda pogleda na sat. Moram da pourim. Moj
kofer je verovatno otputovao dalje vozom. Podigavi
eir i topei se od ljubaznosti, ponovo ree Ban: - Molim
vas da mi oprostite i brzo izae iz stanine garderobe.
Zar ete ga pustiti da ode? sauesniki apnu
Ban pozorniku Ejblu.
Potonji joj neprimetno namignu.
Nee dospeti daleko, gospoo ree. Hou da
kaem, nikuda nee otii neprimeeno, ako razumete ta
mislim.
Oh s olakanjem odahnu Ban.
Ona stara dama je zvala telefonom ree pozornik
Ejbl ona to je bila ovde pre nekoliko godina. Ba je
bistra, zar ne? Mnogo toga se danas zakuvalo. Neu se
uditi ako vas inspektor ili naredmk sutra ujutro posete.

III
Doao je inspektor Kredok, koga je gospoica Marpl
poznavala. Pozdravio se s Ban, osmehujui joj se kao
stari prijatelj.

Opet zloin u iping Kleghornu ljubazno ree.

Ovde vam ne nedostaje uzbuenja, zar ne, gospoo Harmon?
Vie bih volela da ih nema ree Ban. - Da li ste
doli da me ispitujete, ili ete mi za promenu rei ta se
dogaa?
Prvo u vam rei neke stvari odgovori inspektor.
Da ponem od gospodina i gospoe Eklis, na koje
motrimo ve izvesno vreme. Postoji osnovana sumnja da
su umeani u nekoliko pljaki koje su se dogodile u ovom
delu sveta. Drugo, gospoa Eklis ima brata koji se preziva
Sendborn i koji se nedavno vratio iz inostranstva, ali ovek
koga ste nali kako umire u crkvi definitivno nije
Sendborn.
Znala sam da nije ree Ban. Za poetak, ime
mu je bilo Valter, a ne Vilijam.
Inspektor klimnu glavom. Ime mu je bilo Valter
Sentdon, i etrdeset osam sati pre toga pobegao je iz
zatvora erington.
Naravno tiho ree Ban sebi beao je pred
zakonom, i traio je utoite. Onda upita: ta je
uradio?
Moram da se vratim dosta unazad. Pria je prilino
komplikovana. Pre nekoliko godina jedna igraica je
nastupala po mjuzik holovima. Ne verujem da ste ikada
uli za nju, ali specijalizovala se za arapski ples. Taka joj
se zvala ,,Aladin u peini s draguljima. Izvodila ju je
odevena samo u nekoliko niski staklia.
Nije bila ba neka igraica, mislim, ali bila je...
ovaj... privlana. U svakom sluaju, neki azijski vladar
zaljubio se u nju do uiju. Izmeu ostalog, poklonio joj je
predivnu ogrlicu od smaragda.
Istorijski Radini dragulji? - uzbueno promrmlja
Ban.
Inspektor Kredok se nakalja. Bila je to moderna
verzija, gospoo Harmon. Njihova veza nije potrajala, jer je
panju dotinog vladara privukla izvesna filmska diva iji

apetiti nisu bili ba skromni.

Zobeida, da upotrebim scensko ime igraice, ostade
s ogrlicom, koja joj je ubrzo bila ukradena. Nestala je iz
njene garderobe u jednom pozoritu, i dugo se sumnjalo
da je sve to sama inscenirala. Takvi sluajevi su poznati
to se radi ili zbog publiciteta ili iz nekih neasnih pobuda.
Ogrlica nikada nije naena, ali je tokom istrage
panju policije privukao ovaj ovek, Valter Sentdon. On je
bio obrazovan ovek iz dobre kue koji je pao na niske
grane. Radio je kao juvelir ujednoj prilino neuglednoj
firmi, za koju se sumnjalo da slui kao paravan za pljake
nakita.
Bilo je dokaza da je ogrlica prola kroz njegove ruke.
Meutim, bio je osuen na zatvor zato to je bio umean u
neku drugu krau nakita. Nije imao jo mnogo da odlei,
zato su svi bili iznenaeni to je pobegao.
Ah zato je doao ovamo? upita Ban.
To bismo i mi voleli da znamo, gospoo Harmon.
Sledili smo njegov trag i utvrdili da je prvo otiao u
London. Nije posetio nikoga od starih pajtaa, ali otiao je
do jedne starije dame, izvesne gospoe Dejkobs, koja je
nekada radila kao garderoberka u pozoritu. Ona nee da
nam kae zato je dolazio, ali drugi stanari su ga videli
kako odlazi s koferom u ruci.
Shvatam ree Ban. Ostavio ga je u garderobi
na stanici Pedington, a onda je doao ovamo.
Do tada su mu Eklis i ovek koji sebe zove Edvin
Mos uli u trag ree inspektor Kredok. eleli su da se
domognu kofera. Videli su ga kako ulazi u autobus. Mora
da su stigli ovamo kolima pre njega i da su ga ekali kad je
siao s autobusa.
I ubili su ga? upita Ban.
Da ree Kredok pucali su u njega. Revolver je
bio Eklisov, ali ja pretpostavljam da je Mos pucao.
Gospoo Harmon, eleli bismo da znamo gde se nalazi
kofer koji je Valter Sentdon ostavio na stanici Pedington.
Ban napravi grimasu. Pretpostavljam da ga je

tetka Dejn do sada ve pokupila - ree. Mislim,

gospoica Marpl. To je bio njen plan. Poslala je svoju bivu
kunu pomonicu da ostavi kofer s njenim stvarima u
garderobi stanice Pedington i izmenjale smo potvrde. Ja
sam pokupila njen kofer i donela ga ovamo vozom. Ona je
oekivala da e neko pokuati da mi ga otrne.
Sad inspektor Kredok napravi grimasu. To je i
rekla kad je telefonirala. Odveu se sad do Londona, da je
posetim. Hoete li i vi da poete, gospoo Harmon?
Paaa ree Ban, razmiljajui. Paaa, mislim
da je ovo sve ispalo jako zgodno. Prole noi me je boleo
zub, pa bi svakako trebalo da odem do zubara u Londonu,
zar ne?
Svakako ree inspektor Kredok.
Gospoica Marpl je etala pogledom od inspektora
Kredoka do radoznalog lica Ban Harmon. Kofer je leao
na stolu. Naravno da ga nisam otvorila ree stara
dama. Ne bih to nikako uinila dok ne doe neko
zvanino lice. Osim toga dodade smerno s vragolanskim
viktorijanskim osmehom zakljuan je.
Da li biste voleli da pogaate ta se unutra nalazi,
gospoice Marpl upita inspektor.
Pretpostavljam ree gospodica Marpl da je
unutra Zobeidin scenski kostim. elite li dleto, inspektore?
Dleto je brzo obavilo posao. Obe ene ostadoe bez daha kad se poklopac podie. Sunce, koje je dolazilo kroz
prozor, obasja staklie koji su izgledali kao blistavi dragulji
crvene, plave, zelene i narandaste boje.
Aladinova peina ree gospodica Marpl.
Blistavi dragulji u kojima je devojka izvodila svoj ples.
Ah ree inspektor Kredok. ta mislite da je
ovde toliko dragoceno kada je neko bio spreman da ubije
oveka da bi se ovoga domogao?
Ona je bila lukava devojka, pretpostavljam zamiljeno ree gospoica Marpl. Mrtva je, zar ne,
inspektore?
Da, umrla je pre tri godine.

Imala je dragocenu smaragdnu ogrlicu

razmiljala je glasno gospodica Marpl. Dala je da se
kamenje izvadi iz fasunga i priila ga je na scenski kostim,
jer je znala da e svi misliti da su u pitanju staklii. Onda
je dala da se napravi imitacija prave ogrlice, i to je
ukradeno. Nije udo to se nikada nije pojavila na tritu.
Lopov je uskoro otkrio da je fal.
Evo neke koverte ree Ban, odgurnuvi nekoliko
blistavih kamenova.
Inspektor Kredok uze kovertu iz njenih ruku i izvue
iz nje dva dokumenta. Glasno proita: Izvod iz matine
knjige venanih Valtera Edmunda Sentdona i Meri Mos.
To je bilo Zobeidino pravo ime.
Znai bili su venani - ree gospoica Marpl.
Shvatam.
ta je drugi dokument? - upita Ban.
Krtenica keri, Duel.
Duel? uzviknu Ban. - Pa, naravno, Duel! Dil!
To je to. Sad razumem zato je doao u iping Kleghorn.
To je hteo da mi kae. Duel. Mandijevi, znate. Leburnam
Kotid. Oni uvaju neiju devojicu. Veoma su joj odani.
Kao da im je roena unuka. Sad sam se setila da je njeno
ime Duel, ali oni je zovu Dil.
Gospoda Mandi je prole nedelje doivela srani
udar, a starac ima teku upalu plua. Oboje moraju biti u
bolnici. Veoma sam se trudila da Dil udomim u neku
dobru kuu, jer nisam elela da je odvedu u sirotite.
Pretpostavljam da je njen otac uo za to u zatvoru, i
da je zbog toga pobegao i uzeo kofer od stare garderoberke,
kod koje su ga ostavili ili njegova ena ili on. Ako su dragulji zaista pripadali njenoj majci, onda pretpostavljam da
sada mogu da se upotrebe za dete.
I ja to pretpostavljam, gospoo Harmon. Ako su
ovde.
Oh, svakako su ovde - veselo ree gospoica Marpl.

IV
Hvala bogu da si se vratila, duo ree veleasni
Dulijan Harmon, pozdravljajui svoju enu s ljubavlju i
uzdahom zadovoljstva. Gospoa Bert se veoma trudi
kad god si ti odsutna, ali dala mi je za ruak neke veoma
udne riblje kolaie. Nisam hteo da je povredim, pa sam
ih dao Tigleu Pilseru, ali ni on nije hteo da ih jede, pa sam
morao da ih bacim kroz prozor.
Tigle Pilser ree Ban, milujui maka koji joj je
leao na krilu predui veoma je izbirljiv kad je riba u
pitanju. esto mu govorim da ima veoma otmen stomak!
A tvoj zub, duo? Da li su ga popravili?
Da ree Ban. Nije me mnogo bolelo. Ponovo
sam posetila i tetku Dejn...
Draga starica ree Dulijan nadam se da joj
zdravlje nije oslabilo.
Ni najmanje ree Ban s osmehom.
Sledeeg jutra Ban je odnela svee hrizanteme u
crkvu.
Sunce je ponovo blistalo kroz istoni prozor, i Ban
postaja pod svetlou koja se poput dragulja prosipala po
stepenicama pevnice. Sasvim tiho je rekla: Tvojoj
devojici e biti dobro. Ja u se za to postarati. Obeavam.
Onda je poistila crkvu i nekoliko trenutaka ostala da
se pomoli kleei u klupi. Zatim se vratila u parohijski
dom, da obavi poslove koje je bila zanemarila u protekla
dva dana.

udna ala

A ovo je ree Dejn Helir, zavravajui

predstavljanje gospoica Marpl!
Kako je bila glumica, umela je da prikae ono to je
htela. Bio je to oigledno klimaks, trijumfalno finale! U
njenom glasu oseali su se istovremeno i strahopotovanje
i trijumf.
Neobino je bilo to to je predmet te ponosne najave
bila jedna blaga, vremena usedelica, smuenog izgleda. U
oima dvoje mladih ljudi, koji su se Dejninom ljubaznou upravo s njom upoznali, videla se neverica s primesom razoaranosti. Oni su bili lepi ljudi: devojka, armijen Straud, vitka i tamnokosa; mukarac, Edvard Kositer,
svetlokosi, prijatni mladi din.
armijen ree pomalo bez daha. Oh! Veoma nam je
drago to smo vas upoznali. Meutim, bilo je sumnje u
njenim oima. Bacila je brz, upitni pogled na Dejn Helir.
Duo ree Dejn uzvrajjui pogled ona je
apsolutno udesna. Prepustite sve njoj. Rekla sam vam da
u je dovesti, i dovela sam je. Obratila se gospoici
Marpl Vi ete im to srediti, znam. Vama e to biti lako.
Gospodica Marpl pogleda gospodina Rositera svojim
blagim oima boje plavog porcelana. Da l biste mi ispriali ree ona o emu se radi?
Dejn je naa prijateljica - upade nestrpljivo
armijen.
Edvard i ja smo u prilinom kripcu. Dejn nam je
rekla da e nas, ako doemo na njenu zabavu, upoznati s
nekim ko je... ko bi... ko bi mogao...
Edvard joj priskoi u pomo. Dejn nam kae da
ste vi najbolji meu detektivima, gospoice Marpl!
Oi stare dame zasijae, ali se ona skromno usprotivi.
O, ne. Ne! Ni blizu. Stvar je u tome da kad neko ivi na

selu, kao ja, naui mnogo o ljudskoj prirodi. Ali zaista ste
pobudili moju radoznalost. Ispriajte mi o emu se radi.
Plaim se da je to strano otrcano: u pitanju je
samo zakopano blago - ree Edvard.
Stvarno? Ali to zvui veoma uzbudljivo!
Znam. Kao Ostrvo s blagom. Ali u naem problemu
nema uobiajene romantine primese. Nema take na
mapi oznaene lobanjom i ukrtenim mrtvakim kostima,
nema uputstava kao etiri koraka levo, sa zapada na
sever. Uasno je prozaino samo gde treba da kopamo.
Da li ste uopte i pokuali?
Rekao bih da smo iskopali dobra dva kvadratna
jutra! Mesto je spremno da se pretvori u javni povrtnjak.
Upravo razglabamo da li da gajimo bundeve ili krompire.
armijen ree prilino neoekivano: Moemo li vam
zaista sve ispriati?
Ali naravno, draga.
Naimo onda neko mirno mesto. Hajde, Edvarde.
Prva je pola iz prenatrpane i zadimljene prostorije, uz stepenice, do male dnevne sobe na drugom spratu.
Kad su se smestili, armijen naglo poe da pria.
Dakle, evo! Pria poinje s ujka-Metjuom koji nam je oboma ujak bolje reeno ukunujak. Bio je neverovatno
star. Edvard i ja smo bili njegovi jedini roaci. Bili smo mu
dragi i uvek je govorio da e nam, kad umre, ostaviti sav
svoj novac da ga podelimo. Elem, umro je prolog marta i
ostavio sve to je imao da se podeli na ravne asti izmedu
Edvarda i mene. Ovo to sam rekla zvui prilino bezduno
ne mislim da je pravo to je umro zapravo smo ga
oboje veoma voleli. Ali bolovao je izvesno vreme.
Stvar je u tome to se ispostavilo da je to ,,sve to
nam je ostavio u stvari ba nita. I iskreno govorei, bio je
to pomalo udarac za oboje, zar ne, Edvarde?
Ljubazni Edvard se sloi. Vidite ree pomalo
smo na to raunali. Mislim, kad znate da ete dobiti
prilinu koliinu novca, onda se, ovaj, ne pretrete
pokuavajui da ga zaradite. Ja radim u vojsci nemam

nita osim plate a armijen nema ni kinte. Ona radi kao

pozorini- organizator; prilino zanimljiv posao koji joj se
dopada, ali tu nema para. Nameravali smo da se venamo,
ali nismo brinuli o materijalnoj strani jer smo oboje znali
da emo jednog dana biti vrlo imuni.
A sada, vidite, nismo! ree armijen. Stavie,
Enstiz, porodino imanje koje i Edvard i ja volimo, verovatno e morati da se proda. Ni Edvard ni ja ne moemo to
da podnesemo! Ali ako ne naemo ujka-Metjuov novac,
moraemo da ga prodamo.
Edvard ree: Zna, armijen, jo nismo doli do
kljune stvari.
Pa, onda ti priaj.
Edvards se okrenu ka gospoici Marpl. Stvar stoji
ovako, vidite. Kako je stario, ujka Metju je postajao sve
sumnjiaviji. Nikome nije verovao.
Veoma mudro s njegove strane ree gospodica
Marpl.
Pokvarenost u ljudskoj prirodi je neverovatna.
Pa, moda ste u pravu. U svakom sluaju, ujka
Metju je tako mislio. Imao je jednog prijatelja koji je novac
izgubio u banci, jednog koga je upropastio njegov advokat
koji je utekao, a i sam je izgubio neki novac u jednoj
nepotenoj kompaniji. Tako je poeo uveliko da veruje da
je jedina sigurna i zdravorazumska stvar pretvoriti novac u
zlatne ili srebrne poluge, i zakopati ga.
Ah ree gospoica Marpl poinjem da
shvatam.
Da. Prijatelji su se s njim prepirali, ukazivali mu da
tako nee dobijati kamatu na svoj novac, ali on je smatrao
da to i nije vano. Vei deo novca, govorio je, treba da se
dri u kutiji ispod kreveta ili zakopan u bati. To su bile
njegove rei.
armijen je nastavila. A kad je umro, jedva da je
ita ostavio u hartijama od vrednosti, iako je bio veoma bogat. Zato mislimo da je najverovatnije uradio ono o emu je
govorio.

Edvard objasm. Otkrili smo da je prodao hartije od

vrednosti i s vremena na vreme povlaio velike sume novca, a niko ne zna ta je s tim novcem radio. Meutim, ini
se verovatnim da se drao svojih principa, i da je zaista
kupio zlato i zakopao ga.
Nije rekao nita o tome pre nego to je umro? Nije
ostavio neki papir? Neko pismo?
To je upravo ono to nas izluuje. Nije nita
ostavio. Nije bio pri svesti nekoliko dana, ali se pred smrt
oporavio. Gledao nas je i smejuljio se slabim, slabanim
osmehom. Rekao je: Bie vam dobro, lepi moj paru
golupia. A onda se lagano lupnuo po oku svom
desnom oku i namignuo nam. A onda je umro. Siroti
stari ujka Metju.
Lupnuo se po oku ree gospoica Marpl
zamiljeno.
Edvard uzbueno ree: - Da li vam to ita govori?
Mene je to podsetilo na jednu priu o Arsenu Lupenu,
kadje neto bilo skriveno u ovekovom staklenom oku. Ali
ujka Metju nije imao stakleno oko.
Gospoica Marpl odmahnu glavom. Ne, trenutno
ne mogu niega da se setim.
armijen ree razoarano: - Dejn nam je rekla da
ete nam odmah rei gde da kopamo!
Gospoica Marpl se nasmei. Nisam ba
maioniar, znate. Nisam poznavala vaeg ujaka, niti
kakav je ovek bio, a i ne poznajem kuu i imanje.
armijen ree: A da ih poznajete?
Pa, moralo bi biti sasvim jednostavno, zar ne?
ree gospodica Marpl.
Jednostavno! Ree armijen. Doite u Enstiz
da vidite da li je jednostavno!
Mogue je da nije oekivala da poziv bude ozbiljno
shvaen, ali gospoica Marpl ivahno ree: Pa zaista,
draga moja, to je vrlo ljubazno od vas. Oduvek sam elela
da mi se prui prilika da traim zakopano blago. I
dodala je, gledajui ih uz blistav, poznoviktorijanski osmeh

 u koje je ukljuen i ljubavni interes!

II
Vidite! Ree armijen dramatino gestikulirajui.
Upravo su zavrili veliki obilazak Enstiza. Obili su
batu iza kuhinje, svu prekopanu. Proli su kroz umarke,
u kojima je kopano oko svakog vanog drveta, i tuno su
zurili u izrovanu povrinu nekada negovanog travnjaka.
Popeli su se do potkrovlja, sa starim sanducima i
krinjama iji su sadraji bili ispreturani. Spustili su se u
podrume, gde su podne ploe bile na silu izvuene iz svojih
leita. Merili su zidove i kuckali po njima, i pokazali
gospoici Marpl svaki antiki komad nametaja koji je
imao ili se sumnjalo da bi mogao imati tajnu fioku.
Na jednom stolu u sobi za doruak stajala je gomila
papira svi papiri koje je ostavio pokojni Metju Straud.
Nijedan nije bio uniten, a armijen i Edvard su stekli
naviku da ih pregledaju iznova i iznova, pomno
prouavajui
raune,
pozivnice
i
poslovnu
korespondenciju, u nadi da e zapaziti trag koji je do sada
ostao neprirneen.
- Moete li se setiti nekog mesta koje nismo
pogledali? upita armijen s nadom.
Gospoica Marpl odmahnu glavom. Bili ste veoma
temeljni, draga moja. Moda, ako smem da kaem, ak
malo previe temeljni. Znate, ja uvek mislim da treba imati
plan. To me podsea na moju prijateljicu, gospou Eldri,
ona je imala tako finu kunu pomonicu koja je divno
glancala linoleum, ali bila je toliko temeljna da je previe
uglancala pod u kupatilu, i kad je gospoa Eldri izlazila iz
kade, prostirka za noge joj se iskliznula i ona je veoma
gadno pala, u stvari polomila je nogu! Krajnje neprijatna
situacija zato to su vrata kupatila, naravno, bila
zakljuana, tako da je batovan morao da uzme merdevine
i da ue kroz prozor to je bilo uasno muno za

gospou Eldri, koja je uvek bila veoma pristojna ena.

Edvard poe da se vrpolji.
Gospoica Marpl brzo ree: Oprostite mi, molim
vas. Znam, sklona sam da pravim digresije. Ali jedna stvar
oveka podseti na drugu. To je ponekad korisno. Htela
sam samo da kaem da moda, pokuamo li da izotrimo
nae umove i razmislimo o verovatnom mestu...
Edvard ljutito ree: Razmislite vi, gospoice Marpl.
armijenin i moj mozak sada su divno isprani!
O, boe. Naravno, to je veoma zamorno za vas. Ako
vam ne smeta, pregledau ovo. Pokazala je na papire na
stolu. Naime, ako nema nieg linog... ne elim da izgleda
kao da zabadam nos u tue stvari.
Oh, u redu je. Ali plaim se da neete nita nai.
Sela je za sto i metodino prola kroz hrpu
dokumenata.
im bi prola kroz neki dokument automatski bi ga
stavila na jednu od uredno rasporeemh gomilica. Kad je
zavrila, nekoliko minuta je sedela zurei ispred sebe.
Edvard je upita, ne bez primese zlobe: Pa, gospoice Marpl?
Gospoica Marpl se pribrala, trgnuvi se malo.
Izvinite, molim vas, Ovo je bilo veoma korisno.
Nali ste neto relevantno?
- O, ne, nita slino, ali verujem da znam kakav je
tip oveka bio va ujka Metju. Dosta nalik mom ujkaHenriju, rekla bih. Voleo je neslane ale. Neenja,
oigledno pitam se zato; moda se razoarao kao
mlad? Metodian u izvesnoj meri, ali nije mu ba bilo
drago da bude sputan malo koji neenja to voli!
Iza lea gospoice Marpl, armijen napravi pokret rukom kojim je Edvardu rekla Ona je aava.
Gospoica Marpl je veselo nastavila da govori o svom
pokojnom ujka-Henriju. Veoma je voleo igre rei, zaista.
Nekim ljudima igre rei strano idu na ivce. Sama igra rei moe veoma da nervira. On je bio i sumnjiav. Uvek
ubeen da ga sluge potkradaju. Ponekad ga, naravno, i

jesu potkradale, ali ne uvek. To mu je, sirotanku, postala

omiljena tema. Pred kraj ivota ih je sumnjiio da neto
petljaju s hranom, i na kraju je odbijao da jede bilo ta
osim kuvanih jaja! Rekao je da niko ne moe nita da
smuva s jajetom kuvanim u ljusci. Dragi ujka Henri,
nekada je bio tako veseo veoma je voleo da popije kafu
posle veere. Obino je govorio: ,,Ova kafa mirie na jo,
to je, znate, znailo da eli jo malo kafe.
Edvardu se uini da e poludeti ako uje jo neto o
ujka-Henriju.
Bili su mu dragi mladi ljudi nastavila je
gospoica Marpl ali bio je sklon da ih malo zafrkava,
ako znate na ta mislim. Imao je obiaj da stavlja kesice sa
slatkiima na mesta koja deca nisu mogla da dohvate.
Odbacivi utivost, armijen ree: Zvui kao da je
bio grozan!
O, ne, duo, samo matori neenja, znate, koji nije
navikao na decu. A uopte nije bio glup, zaista. Obino je
drao u kui poveliku sumu novca, i dao je da mu se
ugradi sef. Dizao je oko toga veliku galamu, i priao kako
je veoma bezbedan. Zbog tog njegovog preteranog prianja,
provalnici su jedne noi upali i bukvalno napravili rupu u
sefu pomou nekog hemijskog sredstva.
Tako mu i treba rekao je Edvard.
Oh, ali u sefu nije bilo niega ree gospoica
Marpl.
Vidite, on je u stvari novac drao na drugom mestu:
iza nekih tomova propovedi u biblioteci, zapravo. Rekao je
da ljudi nikada nisu skidali s police tu vrstu knjiga!
Edvard je uzbueno prekinu. ujte, to je ideja. Da
pogledamo u biblioteci?
Ali armijen prezrivo odmahnu glavom. Zar misli
da nisam na to pomislila? Prolog utorka sam pregledala
sve knjige, kad si ti bio u Portsmutu. Sve sam ih skinula,
sve sam ih protresla. Tamo niega nema.
Edvard uzdahnu. Zatim je, ustajui pokuao da se
taktino oslobodi goe koja ih je razoarala. Veoma je

ljubazno od vas to ste doli ovamo i pokuali da nam

pomognete. ao mi je to je to bio promaaj. ini mi se da
smo zloupotrebili previe vaeg vremena. Meutim,
poveu vas kolima, tako da ete moi da ubvatite voz u
pola etiri...
Oh ree gospoica Marpl ali moramo da
naemo taj novac, zar ne? Ne smete da odustanete,
gospodine Rositer. Ako ne uspete iz prve, pokuavajte
ponovo, ponovo i ponovo.
Mislite, vi ete... vi ete nastaviti da se trudite?
Pravo da vam kaem ree gospoica Marpl
nisam jo ni poela. Prvo uhvatite zeca, kako kae
gospoa Biton u svom kuvaru divna knjiga ali uasno
skupa; veina recepata poinje s: Uzmite etvrt kile
pavlake i tuce jaja. Da vidim, gde sam ono stala? Oh, da.
Mi smo, da tako kaemo, uhvatili naeg zeca: zec je,
naravno, va ujka Metju, a sada treba samo da reimo gde
bi on to sakrio novac. To mora da je sasvim jednostavno.
Jednostavno? upita armijen.
O, da, duo. Sigurna sam da bi uradio oiglednu
stvar. Tajna fioka to je moje reenje.
Edvard suvo ree: Ne moete staviti zlatne poluge u
tajnu fioku.
Ne, ne, naravno da ne mogu. Ali nema razloga da
verujemo da je novac u zlatu.
On je uvek govorio...
I moj ujka Henri je priao o svom sefu! Zato veoma
sumnjam da je to bila samo varka. Dijamanti njih je sasvim lako staviti u tajnu fioku.
Ali mi smo pregledali sve tajne fioke. Doveli smo
stolara da ispita nametaj.
Stvarno,
duo? To je bilo veoma mudro.
Pretpostavljam da je najverovatnije u pitanju pisai sto
vaeg ujaka. Da li je to onaj visoki sekreter pored zida?
Da. Pokazau vam ga. armijen je otila do
njega. Skinula je poklopac. Unutra su bili pretinci i fioice.
Otvorila je vratanca u centru i dotakla oprugu unutar fioke

s leve strane. Dno centralnog pretinca je kliknulo, i

kliznulo napolje. armijen ga je izvukla, otkrivajui plitku
mastionicu ispod njega. Bila je prazna.
Pa zar to nije koincidencija? uskliknula je
gospoica Marpl. Ujka Henri je imao isti ovakav pisai
sto, samo to je njegov bio od orahovine, a ovaj je od
mahagonija.
U svakom sluaju ree armijen tamo nema
niega, kao to vidite.
Pretpostavljam ree gospoica Marpl da je va
stolar bio mlad ovek. Nije znao sve. U ono vreme ljudi su
bili veoma domiljati kad su pravili skrivena mesta. Postoji
i tajna unutar tajne.
Ona izvue ukosnicu iz svoje uredne pune od sede
kose. Ispravivi je, ugurala je vrh u neto to je izgledalo
kao majuna rupa koju je napravio crv u jednoj strani
tajnog pretinca. Uz malo potekoa izvukla je jednu
fioicu. U njoj je bio sveanj izbledelih pisama i presavijen
papir.
Edvard i armijen su se skupa bacili na otkrie.
Drhtavim prstima Edvard je razmotao papir. Bacio ga je uz
gadljiv uzvik.
Prokleti kuvarski recept. Peena unka!
armijen je odvezivala manu kojom su pisma bila
vezana. Izvukla je jedno i pogledala ga. Ljubavna pisma!
Gospoica Marpl je reagovala s viktorijanskim
poletom.
- Kako zanimljivo! Moda je to razlog to se va ujak
nikada nije oenio.
armijen je glasno itala:
Moj zauvek dragi Metju, moram priznati da zaista
izgleda da je prolo mnogo vremena otkad sam primila tvoje
poslednje pismo. Pokuavam da se okupiram razliitim
zadacima koji su mi dodeljeni, i esto govorim sebi da sam
zaista srena to mogu da vidim tako veliki deo zemljine
kugle iako, kad sam pola u Ameriku, nisarn ni pomiljala

da u putovati na ova daleka ostrva!

armijen prekinu itanje. Odakle je poslato? Oh!
Sa Havaja! Nastavila je:
Avaj, ovi domoroci su jo uvek daleko od toga da
shvate.Jo uvek su divlji i neodeveni i provode veinu
vremena plivajui i pleui, ukraavajui se girlandama od
cvea. Gospodin Grej je neke preobratio, ali to je Sizifov
posao, tako da se on i gospoa Grej rastue i obeshrabre.
Trudim se svim silama da ga razveselim i ohrabrim, ali ija
sam esto tuna iz razloga koji moe pogoditi, dragi Metju.
Avaj, daljina je estoka provera za srce koje voli. Tvoje
ponovne zakletve i sveane izjave ljubavi veoma su me
razveselile. Sada i zauvek, moje verno i odano srce pripada
tebi, dragi Metju, i ostajem tvoja prava Ijubav, Beti
Martin.
P. S. aljem svoja pisma na nau zajedniku
prijateljicu Matildu Grejvz, kao i obino, da bih zavarala
trag. Nadam se da e mi nebo oprostiti ovu malu lukavtinu.
Edvard zazvida. Misionarka! Znai, to je bila ujkaMetjuova ljubavna pria. Pitam se zato se nikada nisu
venali.
- Izgleda da je obila ceo svet ree armijen
prebirajui po pismima. Mauricijus... sva mogua
mesta. Verovatno je umrla od ute groznice ili tako neega.
Trgli su se na blagi kikot. Gospoica Marpl se
oigledno veoma zabavljala. Gle, gle ree. Vidi,
molim te!
itala je recept za kuvanu unku. Videvi njihove
upitne poglede ona proita naglas: ,,Peena unka sa
spanaem. Uzmite lepo pare dimljenog svinjskog buta,
pikujte ga karanfiliima i prekrijte utim eerom. Pecite
ga u rerni na laganoj vatri. Sluite ukraeno pireom od
spanaa." Pa, ta mislite o ovome?
- Mislim da zvui gadno - ree Edvard.

Ne, ne, to bi bilo zapravo veoma dobro, ali ta mislite o celoj stvari?.
Edvardovo lice se odjednom ozari. Mislite li da je to
ifra, neka vrsta kriptograma? - On zgrabi recept. Vidi,
armijen, moglo bi biti, zna! Inae nema nikakvog razloga da se u tajnu fioku stavi kuvarski recept.
- Tano ree gospoica Marpl. Veoma, veoma
znaajno.
armijen ree: Znam ta bi to moglo biti: nevidljivo
mastilo! Hajde da ga zagrejemo. Ukljui elektrinu grejalicu.
Edvard to uini, ali se tokom postupka ne pojavie
nikakvi znaci tajnog pisma.
Gospodica Marpl se nakalja. Zaista mislim, znate,
da previe komplikujete stvari. Recept je samo indikacija,
da tako kaem. Mislim da su pisma ta koja su znaujna.
Pisma?
Pogotovo ree gospoica Marpl potpis.
Ali Edvardju je jedva uo. Uzbueno je vikao:
armijen! Doi ovamo! Ona je u pravu. Vidi koverte su
stare, prilino stare, ali sama pisma su napisana mnogo
kasnije.
Tano ree gospoica Marpl.
Ona su samo kao bajagi stara. Kladim se u ta
hoe da ih je ujka Metju lino falsifikovao...
Ba tako ree gospoica Marpl.
Cela stvar je smicalica. Nikad nije postojala
misionarka. Mora da je to ifra.
Draga moja deco, zbilja nema potrebe da toliko
komplikujete. Va ujak je bio zaista veoma jednostavan
ovek. Morao je malo da se naali, to je sve.
Po prvi put su joj poklonili punu panju.
ta tano mislite, gospoice Marpl? upita
armijen.
Mislim, duo, da vi u stvari ovog trenutka drite
novac u rukama.
armijen se zabulji u svoje ruke.
-

Potpis, duo. To odaje celu stvar. Recept je samo

indikacija. Kad ga liite karanfilia i utog eera i ostalog,
ta je to u stvari?. Pa, dimljeni svinjski but i spana,
svakako! Dimljeni svinjski but i spana besmislica! Zato
je jasno da su pisma ta koja su vana. Zatim, ako uzmete
u obzir ono to je va ujak uradio ba pre nego to je
umro. Lupnuo se po oku, rekli ste. Eto, to je to to vam
je bio trag, znate.
armijen ree: Da li smo mi ludi ili ste vi?
Svakako, duo moja, mora da ste uli za izraz koji
znai da neto ne daje pravu sliku, ili je taj izraz danas
sasvim izumro? Priam ti priu 3
Edvard uzdahnu, pogied mu pade na pismo u
njegovoj ruci. - Beti Martin...
Naravno, gospodine Rositer. Kao to ste upravo
rekli, ne postoji - nije ni postojala takva osoba. Pisma je
napisao va ujak, i po svoj prilici se sjajno zabavljao piui
ih! Kako ste rekli, rukopis na kovertama je mnogo stariji
u stvari, koverte nikako ne bi mogle da pripadaju pismima
zato to je marka na pismu koje drite u ruci iz 1851.
Ona zastade. Zatim ree naglaavajui svaku re.
Hi- ljadu osamsto pedeset prva. To sve objanjava, zar ne?
Meni ne ree Edvard.
Pa, naravno ree gospoica Marpl verovatno
ne bi ni meni da nije mog unuka-sestria Lajonela. Veoma
drag deki i pasionirani kolekcionar potanskih maraka.
Sve zna o markama. On mi je priao o retkim i skupim
markama, kao i o divnom novom otkriu koje je iskrsnulo na aukciji. Zapravo, seam se da je pomenuo jednu
marku marku iz 1851, plavu, od dva centa. Ona je
postigla cenu od nekih dvadeset pet hiljada dolara, ini mi
se. Zamislite! Pretpostavljam da su i ostale marke retke i
skupe. Bez sumnje ih je va ujak kupovao preko dilera i
veoma paljivo skrivao tragove", kako se to kae u

All my eye an Betty Martin (celo moje oko i Beti Martin) engleska fraza
koja znai: nije nego!, priam ti priu. (Prim. prev.)
3 Eng].:

detektivskim priama.
Edvard zastenja. Seo je i zagnjurio lice u ake.
ta je bilo upita armijen.
Nita. Samo uasna pomisao da smo, da nije bilo
gospoice Marpl, mogli fino i gospodski spaliti ova pisma.
Ah - ree gospoica Marpl to je upravo ono to ta
stara gospoda koja vole svoje ale nikada ne shvataju.
Ujka Henri je, seam se, poslao svojoj omiljenoj neaci
novanicu od pet funti kao boini poklon. Stavio ju je u
boinu estitku, slepio je i na nju napisao: ,,S ljubavlju i
najlepim eljama. Plaim se da je ovo sve to mogu da
uinim ove godine.
Ona, sirota devojka, toliko se iznervirala zbog
njegove krtosti, kako je verovala, da je estitku bacila
pravo u vatru; onda je, naravno, morao da joj da drugu
estitku i novanicu.
Edvardova oseanja prema ujka-Henriju doivela su
naglu i potpunu promenu.
- Gospoice Marpl - rekao je - idem da donesem
flau ampanjca. Popiemo ga u zdravlje vaeg ujkaHenrija.

Ubistvo krojakim metrom

Gospoica

Polit uhvati zvekir i utivo lupnu o vrata

kolibe. Poekala je malo, a onda ponovo pokucala. Dok je
to inila paket ispod njenog levog pazuha malo se pomerio,
i ona ga vrati na mesto. U paketu je bila nova zelena
zimska haljina gospoe Spenlou, spremna za probu. O
levoj ruci gospoice Polit visila je torba od crne svile, u
kojoj su bili krojaki metar, jastui za igle i iode i velike
praktine makaze.
Gospoica Polit je bila visoka i mrava, iljatog nosa,
napuenih usana i slabe sede kose. Oklevala je pre nego
to je i trei put lupnula zvekirom. Bacivi pogled niz ulicu
ugleda neku figuru koja se brzo pribliavala. Gospoica
Hartnel, vesela pedesetpetogodinjakinja koe ogrubele od
sunca i vetra, doviknula joj je svojim uobiajenim glasnim
baritonom: Dobar dan, gospoice Polit!
Krojaica je odgovorila: Dobar dan, gospoice Hartnel. Glas joj je bio preterano tanak a akcenat otmen. Zapoela je karijeru kao sobarica kod jedne ledi. Izvinite
nastavila je znate li moda kojim sluajem da li je
gospoa Spenlou kod kue?
Nemam pojma ree gospoica Hartnel.
To je prilino nezgodno, znate. Trebalo je danas po
podne da imam s gospoom Spenlou probu njene nove
haljine.
Gospoa Hartnel pogleda na svoj runi sat. Sad je
malo prolo pola etiri.
Da. Kucala sam tri puta, ali izgleda da nema
odgovora, pa sam se pitala da gospoa Spenlou nije moda
izala i zaboravila. Po pravilu, ona ne zaboravlja sastanke,
a haljinu eli da obue prekosutra.
Gospoica Hartnel je ula kroz kapiju i krenula

stazom da se pridrui gospoici Polit pred vratima kolibe

Laburnum.
Zato Gledis ne otvara vrata? pitala je. Oh,
naravno, danas je etvrtak; Gledisin slobodan dan.
Pretpostavljam da je gospoa Spenlou zaspala. Ne mislim
da ste ovom stvaricom napravili dovoljno buke.
Zgrabivi zvekir, ona proizvede zagluujue ra-ta-ta-ta,
i uz to tresnu akom o vrata. Onda i gromoglasno viknu:
Haloooo, ima li koga?
Nije bilo odgovora.
Gospoa Polit promrmlja: Oh, ini mi se da je
gospoa Spenlou verovatno zaboravila i izala. Doi u
drugi put.
Krenula je niz stazu.
Kojeta ree gospodica Hartnel odluno. Nije
mogue da je izala. Srela bih je. Samo u proviriti kroz
prozore da vidim ima li znaka ivota.
Nasmejala se na svoj uobiajeni srdaan nain, da
naznai da se ali. Bacila je povran pogled na najblie
prozorsko okno povran zato to je veoma dobro znala
da se prednja soba retko koristi i da su gospodin i gospoa
Spenlou vie voleli malu dnevnu sobu u stranjem delu
kue.
Ipak, iako je pogledala povrno, postiglaje svoj cilj.
Istina, gospoica Hartnel nije videla nikakve znake ivota.
Naprotiv, kroz prozor je videla gospou Spenlou kako lei
na tepihu ispred kamina mrtva.
Naravno - rekla je gospoica Hartnel, prepriavajui kasnije ta se dogodilo uspela sam da zadrim prisebnost. Ono stvorenje, Politova, ne bi imala pojma ta da
radi.
Moramo ostati prisebne, rekla samjoj. ,,Vi ostanite
ovde, a ja odoh po pozornika Polka. Rekla je neto kao da
ne eli da ostane sama, ali ja na to uopte nisam obraala
panju. S takvim osobama ovek mora da bude vrst. Uvek
sam smatrala da takve vole da prave frku. Tako sam upravo odlazila kad se u tom trenu iza ugla kue pojavio go-

spodin Spenlou.
Tu gospoica Hartnel napravi znaajnu pauzu. to je
njenoj publici omoguilo da bez daha upita: - Recite, kako je on izgledao?
Gospoica Hartnel bi tada nastavila: - Iskreno, odmah
sam neto posumnjala! Bio je suvie miran. Uopte nije
delovao iznenaeno. Moete rei ta god hoete, ali nije
prirodno da mukarac uje da mu je ena mrtva a da ne
pokae ba nikakvu emociju.
Svi su se sloili s tom konstatacijom.
I policija se sloila. Hladno dranje gospodina Spenloua bilo im je do te mere sumnjivo da su odmah proverili
kakvu bi korist gospodin imao, a koja bi proizala kao
posledica smrti njegove supruge. Kad su otkrili da je gospoa Spenlou bila onaj partner koji je imao novac, te da
je taj novac odlazio njenom suprugu, prema oporuci napravljenoj ubrzo nakon njihovog venanja, bili su sumnjiaviji nego ikad.
S gospoicom Marpl, tom postarijom usedelicom dragog lica - a neko ree i opakog jezika - koja je ivela u kui
pored upnog dvora, razgovarali su veoma brzo, ne kasnije
od pola sata nakon to je zloin otkriven. Njoj se obratio
pozornik Polk, vano lupajui palcem o belenicu. Ako
nemate nita protiv, gospoja, imam nekoliko pitanja za
vas.
Gospoica Marpl ree: U vezi s ubistvom gospoe
Spenlou?
Polk je bio zapanjen. Mogu li vas upitati, gospoo,
kako ste to doznali?
Riba, ree gospoica Marpl.
Odgovor je pozorniku Polku bio savreno jasan. Tano
je pretpostavio da je vest doneo egrt trgovca ribom. Skupa
s veerom gospoice Marpl.
Gospoica Marpl nastavi blagim glasom. Lei na
podu dnevnog boravka, zadavljena; verovatno veoma
uskim kaiem. Ali ta god da je to bilo, odneseno je.
Polk je bio gnevan. Kako taj mladi Fred zna sve...

Gospoica Marpl ga je veto prekinula. Rekla je: U

va kaput je zadenuta ioda.
Pozornik Polkje pogledao nadole, zbunjen. Ree: - Kae se: ,,Ako vidi iodu, pokupi je, srea e te pratiti celoga dana.
Nadam se da e se to ostvariti. A ta ste to hteli da
vam kaem?
Pozornik Polk proisti grlo i sav vaan pogleda u svoju
belenicu. Gospodin Artur Spenlou, suprug pokojnice,
dao mi je izjavu. Gospodin Spenlou kae da ga je u pola
tri, koliko se sea, telefonom nazvala gospoica Marpl i
zamolila ga da doe do nje u tri i petnaest, jer je elela da
se s njim oko neega konsultuje. E pa, gospoja, je l to
istina?
Naravno da nije ree gospoica Marpl.
Niste telefonirali gospodinu Spenlou u pola tri?
Ni u pola tri ni u bilo koje drugo vreme.
Ah ree pozornik Polk i gricnu svoj brk prilino
zadovoljno.
ta je jo rekao gospodin Spenlou?
Gospodin Spenlou je izjavio da je doao ovamo,
kako je zamoljen, da je otiao iz svoje kue u tri i deset; da
mu je, kad je stigao ovamo, sluavka rekla da gospoica
Marpl ,,nije kui.
Taj deo prie je taan rekla je gospoica Marpl.
On je zaista doao ovamo, ali ja sam bila na sastanku u
enskom institutu.
Ah ree pozornik Polk ponovo.
Gospoica Marpl uskliknu: Recite mi, pozornie, da
li sumnjate na gospodina Spenloua?
Nije moje da kaem u ovoj fazi, ali ini mi se da
neko, da ne pominjemo imena, nastoji da bude lukav.
Gospoica Marpl ree oprezno: Gospodin Spenlou?
Njoj je gospodin Spenlou bio drag. Bio je to sitan, slabaan ovek, krut i vrlo konvencionalan u govoru, krajnje
pristojan. Izgledalo je udno to je doao da ivi na selu,
bilo je tako oigledno daje ceo ivot proveo po gradovima.

Gospoici Marpl je poverio razlog. Rekao je: Uvek sam

nameravao, jo od ranog detinjstva, da jednoga dana ivim
na selu i imam sopstvenu batu. Uvek sam veoma voleo
cvee. Moja supruga, znate, imala je cvearu. Tamo sam je
prvi put ugledao.
Suvoparna izjava ali nosila je u sebi prizvuk romanse.
Mlai, zgodniji gospodin Spenlou naspram pozadine od
cvea.
Meutim, gospodin Spenlou nije u stvari nita znao o
cveu. Nije imao pojma o semenu, sadnicama, presaivanju, jednogodinjim i viegodinjim biljkama. On je samo
imao viziju - viziju male bate oko kolibe prepune mirisavih cvetova jarkih boja. Molio je za uputstva, gotovo patetino, i zapisivao je sve odgovore gospoice Marpl na njegova pitanja u jednu knjiicu.
Bio je ovek tihe naravi. Moda se zbog te njegove osobine policija zainteresovala za njega kad mu je supruga
naena ubijena. Strpljivo i uporno, saznali su dosta detalja
o pokojnoj gospoi Spenlou a uskoro ih je znao i ceo
Sent Meri Mid.
Pokojna gospoa Spenlou je zapoela karijeru kao
povremena kuna pomonica u jednoj velikoj kui.
Napustila je to radno mesto da bi se udala za pomonika
batovana, i s njim je otvorila cvearu u Londonu. Radnja
je napredovala. Ali ne i batovan, koji se uskoro razboleo i
umro.
Njegova udovica je nastavila posao i ambiciozno ga
proirila. I dalje je napredovala. Onda je prodala radnju po
dobroj ceni i ula u drugi brak s gospodinom
Spenlouom, juvelirom srednjih godina, koji je nasledio
mali i ne ba uspean biznis. Nedugo zatim prodali su i
njegov biznis, i doli u Sent Meri Mid.
Gospoa Spenlou je bila imuna ena. Profit od svoje
cvearske radnje investirala je - voena duhovima", kako
je svima redom objanjavala. Duhovi su je savetovali s
neoekivanom pronicljivou.
Sve njene investicije bile su uspene, neke prilino

senzacionalne. Medutim, umesto da to pojaa njenu veru

u spiritualno, gospoa Spenlou je u osnovi napustila medijume i seanse, i nakratko ali svim srcem se bacila na neku
opskurnu religiju slinu indijskoj, koja je bila zasnovana
na razliitim vidovima dubokog disanja. Meutim, kad je
dola u Sent Meri Mid, vratila se u period ortodoksnog verovanja anglikanske crkve. Dobar deo vremena provodila je
u parohijskom domu i redovno odlazila na slubu boju.
Bila je stalna muterija u seoskim radnjama, zanimala se
za lokalna deavanja i igrala seoski brid.
Jednolian, svakodnevni ivot. I iznenada
ubistvo.
II
Pukovnik Melet, glavni pozornik, pozvao je
inspektora Sleka.
Slek je bio tip oveka koji ostaje pri svojim odlukama.
Kad bi neto odluio, bio bi siguran da je to ono pravo. I
sada je bio sasvim siguran. Mu je to uradio, gospodine, rekao je.
Mislite?
Sasvim sam siguran u to. Dovoljno je samo da ga
pogledate. Kriv ko vrag. Uopte nije pokazao ni trunku aljenja ili oseanja. Vratio se kui znajui da je ona mrtva.
Zar ne bi barem pokuao da odglumi ulogu
zaprepaenog supruga?
Ne on, gospodine. Suvie je zadovoljan sobom.
Neka gospoda ne umeju da glume. Suvie su stisnuti.
Postoji li neka druga ena u njegovom ivotu?
upi- ta pukovnik Melet.
Nisam mogao da otkrijem nikakav trag neke ene.
Naravno, on je prepreden tip. Pokrio bi svoje tragove. Kako ja to vidim, bilo mu je jednostavno dosta njegove ene.
Ona je imala novac i, mogu rei, bila je ena s kojom je bilo
teko iveti; uvek se uputala u nekakve ,,izme. On je

hladnokrvno odluio da je ukloni i da udobno ivi sam.

Da, to bi mogao biti sluaj, pretpostavljam.
Budite sigurni da je tako bilo. Paljivo je sve
isplanirao. Pretvarao se da je dobio telefonski poziv...
Melet ga prekinu. Niste uli u trag nikakvom
pozivu?
Ne, gospodine. To znai ili da je lagao, ili da je poziv
doao iz javne telefonske govornice. Jedine dve javne telefonske govornice u selu su na eleznikoj stanici i u poti.
Iz pote taj poziv sigurno nije doao. Gospoa Blejd vidi
svakoga ko ue. Mogao je doi sa stanice. Voz stie u dva
sata i dvadeset sedam minuta, i tada ima malo guve. Ali
bitno je to on kae da ga je nazvala gospoica Marpl, to
svakako nije istina. Poziv nije doao iz njene kue, a ona
sama je bila u Institutu.
Da niste prevideli mogunost da je mua neko
namerno sklonio neko ko je eleo da ubije gospou
Spenlou?
Mislite na mladog Teda Derarda, zar ne,
gospodine? Radio sam na njemu. Ono to nam tu
nedostaje jeste motiv. On time nita ne dobija.
Ipak, on je nepoeljan tip. Izveo je lep broj
pronevera.
Ne kaem da nije grean. Ipak, otiao je kod svog
efa i priznao proneveru. A njegovi poslodavci nisu ak ni
znali za nju.
Pripadnik Oksfordske grupe ree Melet.
Da, gospodine. Preobratio se i otiao da uradi pravu
stvar i prizna da je maznuo pare. Ne kaem, pazite, da moda nije u pitanju lukavost. Mogao je pomisliti da je sumnjiv, i rei da igra na kartu iskrenog kajanja.
Vi ste skeptini, Slek ree pukovnik Melet.
Uzgred budi reeno, da li ste uopte razgovarali s
gospodicojm Marpl?
Kakve veze ona ima s tim, gospodine?
Oh, nikakve. Ali ona uje ta se pria, znate. Zato
ne odete i ne proaskate s njom? Ona je veoma bistra sta-

ra dama.
Slek je promenio temu. Hteo sam neto da vas
pitam, gospodine. Taj posao kune pomonice, kojim je
pokojnica zapoela svoju karijeru, u kui ser Roberta
Aberkrombija. Tamo se dogodila kraa nakita smaragdi
prilino skupoceni. Nikad nisu naeni. Pregledao sam
sluaj; to mora da se dogodilo kad je ta ena, Spenlou, bila
tamo, iako je u to vreme bila sasvim mlada. Ne mislite li,
gospodine, da je bila umeana u to? Spenlou je, znate, bio
jedan od onih malih, bezvrednih juvelira - pravi tip za
trgovinu kradenom robom.
Melet odmahnu glavom. Ne mislim da ima iega u
tome. Ona nije ak ni poznavala Spenloua u to vreme. Seam se tog sluaja. Miljenje u policijskim krugovima bilo
je da je u to bio umean sin vlasnika, Don Aberkrombi,
uasan mladi rasipnik. Imao je gomilu dugova, koji su
odmah nakon pljake bili otplaeni neka bogata ena,
govorkalo se, ali ne znam... stari Aberkrombi je bio malo
neodluan u vezi s tim, pokuao je da skloni policiju.
Samo sam pomislio, gospodine ree Slek.

III
Gospoica Marpl je primila inspektora Sleka sa
zadovoljstvom, pogotovo kad je ula da ga je poslao
pukovnik Melet.
Zaista, to je veoma ljubazno od pukovnika Meleta.
Nisam znala da me se sea.
Sea vas se, svakako. Rekao mi je da ono to vi ne
znate o tome ta se dogaa u Sent Meri Midu nije ni vredno znati.
Ba ljubazno od njega, ali ja zaista ne znam ba
nita. O ubistvu, mislim.
Znate o emu se pria.
Oh, naravno, ali ne bi imalo smisla, zar ne, samo
ponoviti prazno naklapanje?

Slek ree, u pokuaju da bude srdaan: Ovo nije

zvanian razgovor, znate. To je poverljiv razgovor, da tako
kaem.
Hoete rei da zaista elite da znate ta ljudi
govore? Ima li istine u tome ili ne?
To je ono to sam mislio.
Pa, naravno, o tome se mnogo pria i spekulie. I
zaista postoje dva podeljena tabora, ako me razumete. Za
poetak, ima onih koji misle da je to uradio suprug.
Prirodno je, na neki nain, da na supruga ili suprugu
padne sumnja, zar ne mislite?
Moda ree inspektor oprezno.
Upueni su jedno na drugo, znate. A esto je u
pitanju i novac. ujem da je gospoa Spenlou bila ta koja
je imala novac, to znai da e gospodin Spenlou profitirati
od njene smrti. U ovom zlom svetu, plaim se da su
najbezonije pretpostavke esto opravdane.
Doi e on do lepe sume, zaista.
Ba tako. Naoko izgleda sasvim verovatno, zar ne,
da ju je zadavio, napustio kuu kroz stranji ulaz, doao
preko polja do moje kue, traio me i pravio se da sam ga
pozvala telefonom, a onda se vratio i otkrio da mu je
supruga u njegovom odsustvu ubijena nadajui se,
naravno, da e zloin biti pripisan nekoj skitnici ili
provalniku.
Inspektor klimnu glavom. to se tie novca, i ako
su u poslednje vreme bili u loim odnosima...
Ali gospoica Marpl ga prekide. Oh, ali nisu bili.
Znate li to zasigurno?
Svi bi znali da su se svaali! Njihova kuna
pomonica, Gledis Brent ona bi to brzo razglasila po
celom selu.
Inspektor ree nesigurnim glasom: Mogla je da ne
zna na ta se ona saaljivo osmehnu.
Gospoica Marpl nastavi. A onda, postoje i oni koji
misle drugaije. Ted Derard. Zgodan mlad ovek. Plaim
se, znate, da lep izgled esto moe uticati na druge vie

nego to bi trebalo. Na pretposlednji potparoh bio je jedan

od tih: kakav magian uticaj! Sve su devojke dolazile u
crkvu, na veernju kao i na jutrenje. A mnoge starije ene
postale su neuobiajeno aktivne u parohiji a tek koliko
mu je napravljeno papua i alova! Sirotom mladom
oveku zaista je bilo neugodno.
Ali gde sam ono stala? O, da, taj mladi ovek, Ted
Derard. Naravno, bilo je pria o njemu. Toliko esto ju je
poseivao. Iako mi je gospoa Spenlou lino rekla da je on
lan grupe, mislim da se to zove Oksfordska grupa. Verski
pokret. Oni su sasvim iskreni i veoma ozbiljni. Verujem da
je gospoa Spenlou bila time impresionirana.
Gospodica Marpl udahnu vazduh i nastavi: I
sigurna sam da nema razloga verovati da je u tome bilo
ieg drugog, ali znate kakvi su ljudi. Mnogo njih je uvereno
da je gospoa Spenlou bila zaluena tim mladim ovekom i
da mu je pozajmila prilino mnogo novca. I savreno je
tano da je zaista vien na eleznikoj stanici toga dana. U
vozu onom od dva sata i dvadeset sedam minuta. Ali,
dakako, bilo bi sasvim lako, zar ne, mugnuti kroz
suprotna vrata voza i proi kroz usek i preko ograde i oko
ivice, i uopte ne proi kroz ulaz u stanicu. Tako da je
mogue da je doao neopaeno do njene kue. I naravno,
ljudi misle da je prilino neobino kako je gospoa
Spenlou bila obuena.
Neobino?
Bila je u kimonu. Ne u haljini. Gospoica Marpl
pocrvene. Takve stvari, znate, moda nekim ljudima daju ideje.
Mislite da je to ukazivalo na neto?
O, ne, ja to ne mislim, ja mislim da je to bilo
savreno prirodno.
Mislite da je to bilo prirodno?
Pod tim okolnostima, da. Pogled gospoice Marpl
bio je hladan i zamiljen.
Inspektor Slek ree: To nam moe dati jo jedan
motov za mua. Ljubomora.

O, ne, gospodin Spenlou nikada ne bi bio ljubomoran. On nije tip oveka koji primeuje stvari. Da ga je ena napustila i ostavila mu poruku na jastuetu za igle, on
bi tek tada neto primetio.
Inspektora Sleka je zbunjivao njen prodoran pogled.
inilo mu se da je ceo razgovor vodila s namerom da aludira na neto to on nije razumeo. Ona tad ree, malo
naglaeno: Zar vi niste nali nikakve indicije, inspektore... na licu mesta?
Ljudi danas ne ostavljaju otiske prstiju i pepeo od
cigarete, gospoice Marpl.
Ali ovo je, ini mi se natuknula je bio
staromodan zloin...
Slek otro ree: A ta pod time mislite?
Gospoica Marpl polako izgovori: Mislim, znate,
da bi pozornik Polk mogao da vam pomogne. On je bio
prva osoba koja je dola na... na mesto zloina", kako se
to kae.

IV
Gospodin Spenlou je sedeo u ligetulu. Delovao je
zbunjeno. Rekao je svojim tankim, jasnim glasom:
Mogao bih, naravno, zamisliti ta se dogodilo. Moj sluh
vie nije tako dobar kao to je bio. Ali nedvosmisleno
mislim da sam uo kako jedan mali deak vie za mnom:
,,Ej, ko je Kripen?4 To... to je uinilo da pomislim kako on
misli da sam ja... da sam ubio svoju dragu suprugu.
Gospoica Marpl, neno odsecajui uvelu ruu, ree:
To i jeste bilo ono to je hteo da pomislite, bez sumnje.
Ali ta je moglo roditi takvu ideju u dejoj glavi?
Gospoica Marpl se nakalja. Bez sumnje, sluanje
onoga to misle stariji u njegovom okruenju.
4 Kripen., ameriki lekar s poetka XX veka poznat po naroito
brutalnom ubistvu supruge. (Prim. prev.)

Vi... vi zaista smatrate da i ostali ljudi to misle?

Skoro polovina stanovnika Sent Meri Mida.
Ali, draga moja gospoo, ta im je moglo dati takvu
ideju? Ja sam iskreno bio vezan za svoju suprugu. Ona,
avaj, nije zavolela ivot na selu onoliko koliko sam se
nadao, ali nemogue je u svemu se savreno slagati.
Uveravam vas da me veoma pogaa to to sam je izgubio.
Verovatno. Ali izvinite to vam to govorim, ne zvuite kao da vas to pogada.
Gospodin Spenlou ispravi svoje slabano telo do pune
visine. Draga moja gospoo, pre mnogo godina itao
sam o izvesnom kineskom filozofu koji je, kad je izgubio
suprugu koju je mnogo voleo, mirno nastavio da udara
gong na ulici uobiajena kineska razonoda,
pretpostavljam ba kao i uvek. Ljudi u gradu bili su
veoma impresionirani njegovom snagom.
Ali ree gospoica Marpl ljudi u Sent Meri Midu reaguju znatno drugaije. Kineska filozofija ih ne privlai.
Ali vi razumete?
Gospoica Marpl klimnu glavom. Moj ujka Henri
objasni ona bio je ovek neuobiajene samokontrole.
Njegov moto je bio: Nikad ne pokazuj oseanja. On je
takoe veoma voleo cvee.
Razmiljao sam ree gospodin Spenlou pomalo
gorIjivo da bih moda mogao da stavim pergolu na
zapadnu stranu kuice. Roza rue i moda gliciniju. A
postoji i neki beli cvet u obliku zvezde, ije ime mi
trenutno ne pada na pamet...
Tonom kojim se obraala svom trogodinjem neaku
gospoica Marpl ree: Imam veoma lep katalog sa slikama. Moda biste voleli da ga pregledate; ja moram da
odem do sela.
Ostavivi gospodina Spenloua da zadovoljno sedi u
bati sa svojim katalogom, gospoica Marpl se pope do
svoje sobe, urno zavi jednu haljinu u smei papir i, nakon
to je izala iz kue, ustrim korakom se uspne do pote.

Gospoica Polit, krojaica, ivela je u stanu iznad

potanskih prostorija.
Ali gospoica Marpl nije odmah prola kroz vrata i
uspela se uz stepenice. Bilo je tano pola tri i, s minutom
zakanjenja, autobus iz Ma Benama zaustavio se
predvratima pote. To je bio jedan od glavnili
svakodnevnih dogaaja u Sent Meri Midu. Upravnica pote
je urno izala s paketima, koji su imali veze s njenim
drugim poslovanjem, jer su se u poti prodavali i slatkii,
jeftine knjige i deije igrake
Oko etiri minuta je gospoica Marpl bila sama u
poti.
Tek kad se upravnica pote vratila na svoje mesto,
gospoica Marpl se popela i objasnila gospoici Polit da bi
elela da joj popravi njenu staru haljinu od sivog krepa I
uini je modernijom, ako je to mogue. Gospoica Poli je
obeala da e videti ta moe da uradi.
V
Glavni pozornik je bio prilino zaprepaten kad su
mu najavili gospoicu Marpl. Ona je ula uz silno
izvinjavanje. Izvinjavam se, veoma se izvinjavam to vas
uznemiravam. Toliko ste zauzeti, znam, ali uvk ste bili
tako ljubazni, pukovnie Melet, pa pomislih da da u
radije doi kod vas nego kod inspektora Sleka. Kao prvo,
znate, bilo bi mi strano mrsko da pozornika Polka
dovedem u bilo kakvu nevolju. Strogo uzevi,
pretpostavljam da nije smeo nita da dira
Pukovnik Melet je bio malo zbunjen. Rekao je:
Polk? To je pozornik u Sent Meri Midu, zar ne? ta je
uradio?
Podigao je iodu, znate. Ona je bila zadenuta u
njegov kaput. I tad mi je palo na pamet da ju je on, u
stvari, podigao u kui gospoe Spenlou.
Tako je. Ali najzad, znate, la je pa ioda? injenica

je da je podigao iodu ba pored tela gospoe Spenlou.

Jue je doao i to ispriao Sleku vi ste ga na to uputili,
pretpostavljam? Naravno, nije trebalo nita da dira, a l i
k a k o rekoh, ta je pa ioda? Bila je to sasvim obina
ioda. Od onih kakve svaka ena koristi.
O, ne, pukovnie Melet, tu greite. Za muko oko
je, moda, izgledala kao obina ioda, ali nije to bila. Bila
je to naroita ioda, veoma tanka ioda, od onih koje
kupujete na kutije, one kakve uglavnom koriste krojaice.
Melet je zurio u nju, a blago svetlo razumevanja
poelo je da probija iz njega. Gospoica Marpl je nekoliko
puta klimnula glavom, eljno.
i Da, naravno. Meni to izgleda tako oigledno. Bila je
obuena u kimono zato to je trebalo da proba svoju novu
haljinu. I zato je otila u prednju dnevnu sobu, a
gospoica Polit je samo rekla neto o uzimanju mere i
stavila krojaki metar oko njenog vrata - i sve to je tada
imala da uradi bilo je da ga ukrsti i povue sasvim lako,
kau. Zatim je, naravno, izala napolje i zatvorila vrata, i
stajala je tamo i kucala, kao da je upravo stigla. Ali ioda
pokazuje da je ona ve'bila u kui.
Gospoica Polit je, znai, bila ta koja je telefonirala
gospodinu Spenlou?
Da. Iz pote, u pola tri ba kad stie autobus i
kad je pota prazna.
Pukovnik Melet ree: Ali draga moja gospoice
Marpl, zato? Za ime boga, zato? Nema ubistva bez
motiva.
Pa, ja mislim, znate, pukovnie Melet, iz svega to
sam ula, da zloin datira iz davnih dana. To me podsea,
znate, na moja dva roaka, Entonija i Gordona. ta god je
Entoni uradio, uvek je bilo uspeno, a sa sirotim
Gordonom je bilo ba obrnuto. Trkaki konji su poinjali
da hramlju, i akcije na berzi da padaju, kao i vrednost
imovine. Kako ja to vidim, te dve ene su u toj raboti bile
zajedno.
U emu?

U pljaki. Davno. Vrlo vredni dragulji, tako sam ula. Gospoina sobarica i iparica. Zato to jedna stvar nije
objanjena kako su iparica i batovan, kad su se
venali, imali dovoljno novca da otvore cvearu?
Odgovor je, to je bio njen deo ukradene robe,
mislim da je to pravi izraz. Sve to je radila bilo je uspeno.
Para na paru ide. Ali ona druga, gospoina sobarica, mora
da nije imala sree. Zavrila je kao seoska krojaica. Onda
su se ponovo srele. U poetku je sve bilo u redu,
pretpostavljam, sve dok na scenu nije stupio gospodm Ted
Derard.
Vidite, gospou Spenlou je ve grizla savest i bila je
sklona emotivnoj religioznosti. Taj mladi ju je, bez sumnje, podsticao da se ,,suoi i da ,,sve prizna, a rekla bih
da je ona bila blizu odluke da to i uini. Ali gospoica Polit to nije tako videla. Sve to je ona videla bilo je da e
moda otii u zatvor zbog pljake koju je izvela pre nmogo godina. Zato je odluila da to zaustavi. Plaim se, znate, da je ona oduvek bila prilino zla ena. Ne verujem da
bi se imalo uzbudila da su onu ljubaznu, glupavu gospou
Spenlou obesili.
Pukovnik Melet polako ree: Mi moemo, ovaj, proveriti vau teoriju do izvesne granice. Uporediti identitet te Politove s identitetom sobarice kod Aberkrombijevih, ali...
Gospoica Marpl ga je uveravala: To e biti sasvim
lako. Ona je tip ene koja e se odmah slomiti kad je suoe s istinom. Pored toga, znate, imam njen krojaki metar.
Ja sam ga, hm, ukrala jue kad sam bila na probi. Kad vidi da ga nema i pomisli da je u policiji... elem, ona je prilino neuka ena i mislie da e to na neki nain biti dokaz protiv nje.
Nasmeila mu se ohrabrujui ga. Neete imati
problema, uveravam vas. Tim tonom ga je njegova
omiljena tetka nekada ubeivala da nema anse da on ne
poloi prijemni ispit za vojnu akademiju.
I poloio ga je.

Domarkin sluaj

Pa upita doktor Hejdok svoju pacijentkinju kako

smo danas?
Gospoica Marpl mu se usiljeno nasmei sa svog jastuka.
Pretpostavljam, zaista, da sam bolje priznade
ona - ali oseam se tako strano depresivno. Ne mogu a da
ne mislim da bi bilo mnogo bolje da sam umrla. Najzad, ja
sam stara ena. Niko me ne eli i nikome nije stalo do
mene.
Doktor Hejdok je prekide svojim uobiajenim
otresitim tonom. Da, da, tipina reakcija nakon ove
vrste gripa. Potrebno vam je neto to e vas izvesti iz vas
same. Neki mentalni tonik.
Gospoica Marpl uzdahnu i odmahnu glavom.
I uz to nastavi doktor Hejdok ja sam svoj lek
poneo!
Bacio je dugaak koverat na njen krevet.
Prava stvar za vas. Vrsta zagonetke koja vam ba
odgovara.
Zagonetke? gospoica Marpl je delovala zainteresovano.
Moj literarni pokuaj ree doktor, malo
pocrvenevi.
Pokuao sam da napiem pravu priu. ,,Ree on,
ree ona, pomisli devojka" itd. injenice u prii su
tane.
Ali zato je to zagonetka? upita gospoica Marpl.
Doktor Hejdok napravi grimasu. Zato to
tumaenje zavisi od vas. elim da vidim jeste li toliko bistri
kao to se uvek ispostavi da jeste.
Nakon tog poslednjeg hica u prepirci, otiao je.

Gospoica Marpl je podigla rukopis i poela da ita.

A gde je nevesta? upita gospoica Harmon veselo.
Selo je bilo veoma radoznalo da vidi bogatu i lepu mladu enu koju je Hari Lekston doveo iz inostranstva. Postojao je opti pokroviteljski oseaj da je Hari nevaljali mladi
obeenjak imao mnogo sree. Svi su oduvek bili
popustljivi prema Hariju. ak se i gnev vlasnika prozora koji
su patili zbog njegove bezobzirnog korienja prake osipao
pred poniznim izrazima aljenja mladoga Harija. Razbijao je
prozore, krao po vonjacima, iao u krivolov na zeeve, a
kasnije upao u dugove, spetljao se s erkom lokalnog
trafikanta otpetljali su ga i poslali u Afriku a selo, koje
su predstavljale svakojake vremene usedelice, popustljivo
je mrmljalo: Eh, mladost-ludost! Smirie se on!
A sad se, eto, bludni sin vratio ne u patnji, nego pobedniki. Hari Lekston je ,,uspeo, kako se to kae. Sabrao
se, vredno radio i na kraju je sreo i uspeno se udvarao
jednoj mladoj devojci anglo-francuskog porekla, koja je
posedovala znatno bogatstvo.
Hari je mogao da ivi u Londonu ili da kupi imanje u
nekoj pomodnoj grofoviji poznatoj po lovu, ali njemu je bilo
drae da se vrati u onaj deo sveta koji mu je bio dom. I onda
tu, krajnje romantino, kupio naputeno imanje u ijoj je manjoj kui proveo detinjstvo.
U kui Kingsdin niko nije stanovao skoro sedamdeset
godina. Zaputena, polako je propadala. U jedinom kutku
kue u kome se moglo iveti stanovali su postariji domar i
njegova ena. Bilaje to prostrana, neprivlana, grandiozna
kuerina,iji su vrtovi zarasli u korov, dok ju je drvee
opkolilo kao neku mranu arobnjakovu pilju.
Manja kua je bila prijatna, nepretenciozna kua, koja
je dugo godina bila izdata majoru Lekstonu, Harijevom ocu.
Kao deak, Hari je lutao imanjem Kingsdin i poznavao
svaki pedalj njegovih gustih uma, a stara kua ga je uvek
fascinirala.
Major Lekston je umro pre nekoliko godina, zato se

moglo pomisliti da nee postojati nita to bi Harija ovamo

vratilo ipak, Hari je svoju nevestu doveo u kuu svog
deatva. Razvaline stare kue Kingsdin bile su sruene.
Armija preduzimaa razmilela se svuda unaokolo i u
zapanjujue kratkom vremenu bogatstvo ini uda
niklo je novo zdanje, belo i blistavo meu drveem.
Zatimje doao tirn batovana, a za njima povorka
kamiona s nametajem.
Kua je bila spremna. Posluga je stigla. Na kraju, skupa limuzina je dovezla Harija i njegovu gospou do ulaznih
vrata.
Selo je pohrlilo da ih poziva, a gospoa Prajs, koja je
posedovala najveu kuu i koja je sebe smatrala perjanicom
drutva u njihovom mestu, poslala je pozivnice za zabavu
,,na kojoj e upoznati nevestu.
Bio je to veliki dogaaj. Nekoliko gospoa je kupilo nove haljine za tu priliku. Svi su bili uzbueni, radoznali,
jedva su ekali da vide to sjajno bie. Govorili su da je sve
kao u bajci!
Gospodica Harmon, srdana usedelica lica otvrdnulog
od vremena, dobacila je svoje pitanje dok je krila put kroz
vrata salona punog ljudi. Mala gospoica Brent, mrava
kisela usedelica, izbacila je informaciju.
Oh, draga, veoma armantna. Ima tako lepe manire.
I sasvim je mlada. Zaista, znate, ovek prosto postane zavidljiv kad vidi nekoga ko ima sve. Lep izgled i novac i odgoj
veoma je otmena, nita u vezi s njom nije obino a
dragi Hari joj je tako odan!
Ah ree gospoica Harmon tek su na poetku!
Mravi nosgospodice Brent zadrhta od oduevljenja.
Oh, draga moja, da li zaista mislite...
Svi mi znamo kakav je Hari ree gospoica Harmon.
Znamo kakav je bio! Ali ja sada oekujem...
Ah ree gospoica Harmon mukarci su uvek
isti. Jednorn ivahna varalica, uvek ivahna varalica. Znam
ja njih.

Oh, boe. Siroto dete gospodica Brent je izgledala

mnogo srenija. Da, oekujem da e ona imati nevolja s
njim. Neko bi zaista trebalo da je upozori. Pitam se da li je
ula ita o onome to je bilo.
To deluje tako nekorektno ree gospoica Brent
da ona nita ne zna. Tako nezgodno. Pogotovo to u selu
postoji samo jedna apoteka s drogerijom.
Jer je nekadanja trafikantova erka sada bila udata
za gospodina Eda, apotekara.
Bilo bi mnogo bolje ree gospodica Brent kad bi
gospoa Lekston pazarila kod Butsa5 u Ma Benamu.
Po svoj prilici ree gospoica Harmon Hari
Lekston e joj to i sam predloiti.
Ponovo su razmenile znaajne poglede.
Ali ja svakako mislim ree gospoica Harmon
da ona treba da zna.

II
ivotinje! ree Kleris Vejn ogoreno svom ujaku,
doktoru Elejdoku. Neki Ijudi su prave ivotinje.
On je pogleda sa znatieljom.
Ona je bila visoka, tamnokosa devojka, zgodna,
srdana i impulsivna. Njene krupne smee oi sevale su
gnevno dok je govorila. Sve ove kokoke... samo
brbljaju... aludiraju kojeta.
O Hariju Lekstonu?
Da, o njegovoj ljubavnoj avanturi s trafikantovom
erkom.
A, to! Doktor slegnu ramenima. Mnogi mladii
imaju sline ljubavne avanture.
Naravno da imaju. I sve to proe. Zato onda stalno
guditi istu pesmu? Potezati to nakon toliko godina? Kao leinarska gozba na mrtvim telima.

Poznati lanac drogerija u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)

Rekao bih, draga moja, da tebi to zaista tako

izgleda. Ali vidi, ovde o malo emu ima da se pria, pa se
plaim da se stoga dugo bave nekadanjim skandalima. Ali
voleo bih da znam zato to tebe toliko nervira.
Kleris Vejn se ugrize za ustiu i porumene. Ree
neobino priguenim glasom. Oni... oni deluju tako sreni.
Lekstonovi, mislim. Mladi su i zaljubljeni, i njima je sve tako
lepo. Mrsko mi je kad pomislim da bi sve to mogli pokvariti
govorkanje i aluzije i insinuacije, i opta bezonost.
Hm, shvatam.
Kleris nastavi. Upravo je razgovarao sa mnom.
Toliko je srean i zainteresovan i uzbuen i da,
oduevljen to mu se srcu ispunila elja da ponovo
sagradi Kingsdin. On se tome raduje kao dete. A ona pa,
pretpostavljam da se u celom njenom ivotu nikada nita
loe nije dogodilo. Uvek je imala sve. Video si je. ta misli o
njoj?
Doktor nije odmah odgovorio. Za druge bi Luiza
Lekston moda predstavljala predmet zavisti. Razmaenu
miljenicu sree. Ali njega je ona samo podsetila na refren
pesme popularne pre mnogo godina, Sirota mala
bogataica...
Sitna, nenog stasa, kose boje lana, koja joj je prilino
kruto uokvirivala lice, i krupnih plavih oiju punih enje.
Luiza je malo klonula. Zamorio je dugi niz estitanja.
Nadala se da 'e uskoro biti vreme da odu. Moda bi ak i
sad Hari mogao rei da kre'u kui. Bacila je na njega
pogled sa strane. Tako visok i irokih ramena, sav
ustreptao i uzbuen na ovoj uasnoj, dosadnoj zabavi.
Sirota mala bogataica...

III
Uf! Bio je to uzdah olakanja.
Hari se okrenuo i pogledao svoju suprugu zabavljajui
se. Vratali su se kolima sa zabave.

Ona ree: Dragi, kakva grozna zabava!

Hari se nasmeja. Da, prilino grozna. Nema veze,
medenjaku moj. To je moralo da se uradi, zna. Sve te stare
frajle znaju me jo iz vremena kad sam ovde iveo kao
deak. Bile bi strano razoarane da te nisu videle izbliza.
Luiza napravi grimasu i ree: Da li emo morati
esto da ih vidamo?
ta? O, ne. One e doci u ceremonijalnu posetu s pokloniima, a ti e im posetu uzvratiti, a zatim ne mora vie da se trudi. Moe ovamo pozvati sopstvene prijatelje ili
raditi ta god te je volja.
Luiza ree, posle minuta ili dva: Zar ovde ne ivi niko zabavan?
O, da, ivi. Tu je Grofovija, zna. Iako e ti i oni moda biti pomalo dosadni. Najvie ih zanimaju lukovice i psi i
konji. I ti e na jahanje, naravno. Uivae u tome. U Eglintonu ima jedan konj koga bih voleo da vidi. Lepa ivotinja,
savreno istrenirana, nieg poronog u njemu a pun duha.
Kola usporie da bi skrenula u kapiju Kingsdina. Hari
naglo okrenu volan i opsova kad je jedna groteskna figura
iskoila nasred puta, te on jedva uspeo da je izbegne.
Stajala je tamo maui pesnicom i viui za njima.
Luiza mu stisnu ruku. Ko je to... ta uasna starica?
Hari namrti obrve. Toje stara Margatrojdova. Ona i
njen rnu su bili domari u staroj kui. iveli su tamo skoro
trideset godina.
Zato mae pesnicom na tebe?
Hari pocrvene u licu. Ona... pa, ona je ogorena zato
to je kua sruena. Dobila je otkaz, naravno. Mu joj je
umro pre dve godine. Kau da je postala pomalo udna posle njegove smrti.
Je 1 ona... ona... ne umire od gladi?
Luiza je imala nejasne i pomalo melodramatine ideje.
Bogatstvo vas onemoguava da doete u dodir sa stvarnim
ivotom.
Hari se skandalizovao. Zaboga, Luiza, ta ti pada
na pamet! Dao samjoj penziju, naravno prilino lepu

sumu! Naao sam joj novu kuicu i zbrinuo je.

Luiza upita, zbunjena. Pa ta joj onda smeta?
Hari se namrti, obrve mu se spojie. Oh, kako ja to
da znam? Ludilo! Ona je volela tu kuu.
Ali bila je to ruevina, zar ne?
Naravno
da jeste, raspadala se, krov je
prokinjavao, manje-vie nije bilo bezbedno. Ipak,
pretpostavljam da je njoj ta kua neto znaila. Dugo je
tamo ivela. Oh, ne znam! Mislim da je jadnica pukla.
Luiza ree zabrinuto: Mislim da nas je proklinjala.
Oh, Hari, volela bih da nije.

IV
Luizi se inilo da je njen novi dom ukaljala i zatrovala
zloslutna figura jedne lude starice. Kad je odlazila u vonju
kolima, ili na jahanje, ili etala psa, taj isti lik ju je uvek
ekao. uei, s pohabanim eirom na proreenoj sedoj
kosi, sporo mrmljajui kletve.
Luiza je poela da veruje da je Hari u pravu starica
je bila luda. Ipak, to nije olakavalo stvari. Gospoa
Margatrojd u stvari nikada nije dola do kue, niti je
otvoreno pretila, niti je bila nasilna. Njen uei lik uvek je
ostajao ispred kapije. Bilo bi beskorisno da se obrate
policiji, a Hari Lekston ionako nije bio sklon da tako neto
preduzme. To bi, rekao je, pojaalo saoseanje metana
prema matoroj grubijanki. On je to podnosio lake nego
Luiza.
Ne brini zbog toga, duo. Zamorie se ona od tog
blesavog proklinjanja. Verovatno samo ispipava teren.
Nije tako, Hari. Ona... ona nas mrzi! Ja to oseam.
Ona... ona nam eli zlo.
Ona nije vetica, duo, iako moda tako izgleda! Nemoj biti morbidna u vezi s tim.
Luiza je utala. Sad kad je prvo uzbuenje oko
useljenja prolo, oseala se udno usamljenom i

besposlenom. Ona je bila navikla na ivot u Londonu i na

Rivijeri. Nije mnogo znala o ivotu u engleskoj provinciji,
nitiju je on privlaio. Nije imala pojma o batovanstvu, osim
o zavrnom inu araniranja cvea. Nije zaista volela pse.
Susedi koje je sretala bili su joj dosadni. Najvie je volela da
jae, ponekad s Harijem, ponekad sama, kad je on bio
zauzet poslovima oko imanja. Ila je polaganim kasom kroz
ume i seoskim putevima uivajui u laganom tempu lepog
konja kojeg joj je Hari kupio. Ipak, ak i Princ Hal,
najosetljiviji meu konjima rianima, preplaio bi se i poeo
da dahe kad bi proneo svoju gospodaricu pored sklupane
figure zlokobne starice.
Jednoga dana Luiza se odvaila. Bila je u etnji. Prola
je pored gospoe Margatrojd pravei se da je ne primeuje,
ali onda se naglo okrenula i dola pravo do nje. Rekla je,
pomalo bez daha: ta je to? U emu je stvar? ta vi
elite?
Starica je zatreptala. Imala je lukavo, tamno cigansko
lice, pramenove sede kose i mutne, sumnjiave oi. Luiza se
pitala da li pije.
Govorila je cmizdravim, a ipak preteim glasom. ta
ja elim, pitate? ta, zaista! To to mi je oduzeto. Ko me je
izbacio iz Kingsdin kue? ivela sam tamo kao devojka i
kao ena skoro etrdeset godina. Zlodelo je to ste me
odatle oterali, i to e doneti zlu sreu i tebi i njemu!
Luiza ree: Imate veoma lepu kuicu i...
Ona zastade. Starica podie ruke uvis. Vikala je: ta
je u tome dobro za mene? elim svoj sopstveni dom i svoju
sopstvenu vatru pored koje sam sedela sve ove godine. A
to se tie tebe i njega, kaem ti da za vas nee biti sree u
vaoj lepoj novoj kui. Crna nesrea e vas stii! Zalost i
smrt i moja kletva. Neka tvoje lepo lice istrune.
Luiza se okrenula i potrala pomalo posrui. Mislila je:
Moram da odem odavde! Moramo prodati tu kuu! Moramo
otii.
U tom trenutku joj je takvo reenje izgledalo lako izvodljivo. Ali Harijevo potpuno nerazumevanje vratilo ju je u

stvarnost. On je uzviknuo: Da odemo odavde? Da prodamo

kuu? Zbog pretnji jedne lude starice? Mora da si poludela.
Ne, nisam. Ali ona... ona me plai, znam da e se neto desiti.
Hari Lekston ree nepokolebljivo: Prepusti gospou
Margatrojd meni.Ja u je srediti!
V
Izmeu Kleris Vejn i mlade gospoe Lekston rodilo se
prijateljstvo. Dve devojke su bile otprilike istih godina, iako
razliite i po karakteru i po ukusima. U Klerisinom drutvu
Luiza je nala mir. Kleris je bila tako samouverena, tako
sigurna u sebe. Luiza joj je pomenula gospou Margatrojd i
njene pretnje, ali izgleda da je Kleris na to gledala vie kao
na gnjavau nego kao na neto zastraujue.
To su zaista takve gluposti rekla je. I prava
gnjavaa za tebe.
Zna, Kleris,ja... ponekad sam veoma prestraena.
Srce mi lupa kao ludo.
Kojeta, ne sme dozvoliti da te takva budalatina
oneraspoloi. Ona e se uskoro zamoriti od toga.
Luiza je utala nekoliko trenutaka. Kleris upita: ta
je bilo?
Luiza zastade na trenutak, a onda brzo odgovori.
Mrzim ovo mesto! Mrzim to sam ovde. Mrzim ume i ovu
kuu, i uasnu tiinu nou, i udne zvuke koje isputaju
sove. Oh, i ljude i sve.
Ljude. Koje Ijude?
Ljude u selu. One matore usedelice koje ogovaraju I
guraju nos u tue stvari.
Kleris otro ree: ta su priale?
Ne znam. Nita posebno. Ali imaju gadne misli. Kad
s njima razgovara, ima utisak da nikome ne treba da
veruje ba nikome.
Kleris ree hrapavim glasom: Zaboravi na njih. One

nemaju ta da rade osim da ogovaraju. A veinu prljavtina

o kojima govore one jednostavno izmisle.
Luiza ree: Volela bih da nikada nismo doli ovamo.
Ali Hari oboava ovo mesto. Glas joj je smekao.
Kleris pomisli: Koliko ga ona oboava. Naglo ree:
Sad moram da idem.
Poslau te kui kolima. Dodi ponovo uskoro.
Kleris klimnu glavom. Luizu je poseta njene nove prijateljice obodrila. Hariju je bilo drago to je veselija, i otada ju
je nagovarao da esto poziva Kleris u kuu.
Onda je jednog dana rekao: Lepe vesti za tebe,
draga.
Oh, a ta to?
Sredio sam Margatrojdovu. Ona irna sina u Americi, zna. E pa, sredio sam da ode kod njega. Ja u joj platiti put.
Oh, Hari, to je divno. Mislim da bi Kingsdin ipak
mogao da mi se dopadne.
Da ti se dopadne? Pa to je najdivnije mesto na svetu!
Luiza je malo zadrhtala. Nije mogla tako lako da se
oslobodi svog sujevernog straha.

VI
Ako su segospoe u Sent Meri Midu nadale da e imati
zadovoljstvo da nevesti prenesu informaciju o prolosti
njenog supruga, to zadovoljstvo im je uskratio Hari Lekston
svojom brzom akcijom.
Gospoica Harmon i Kleris Vejn bile su u radnji gospodina Eda, jedna je kupovala kuglice protiv moljaca a druga
pakovanje borske kiseline, kad su uli Hari Lekston i njegova supruga.
Kad je pozdravio dve gospoe, Hari se okrenuo prema
pultu i zatraio etkicu za zube, ali zastao je u pola reenice i srdano uzviknuo: O boe, vidi koje tu! Bela, glavom i
bradom.

Gospoda Ed, koja je urno izala iz stranjeg dela

radnje da bi pomogla muu zbog guve koja je nastala,
veselo mu se nasmeila, pokazuju'i svoje krupne bele zube.
Ona je bila tamnokosa, zgodna devojka I jo uvek prilino
zgodna ena, iako se ugojila a crte lica joj ogrubele.
Medutim, njene krupne smede oi bile su pune topline kad
je odgovorila:
Da, Bela, gospodine Hari, kojoj je drago to te vidi
posle toliko godina.
Hari se okrete prema svojoj supruzi: Bela je moja
stara ljubav, Luiza rekao je. Bio sam u nju zaljubljen
preko uiju, zar ne, Bela?
To ti kae ree gospoa Ed.
Luiza se nasmeja i ree: Moj mu je veoma srean
to ponovo vidi sve svoje stare prijatelje.
Ah ree gospoda Ed nismo te zaboravili,
gospodine Hari. Lii na bajku to to si se oenio i sagradio
novu kuu umesto one ruine od stare kue Kingsdin.
Vrlo lepo izgleda, prosto cveta rekao je Hari, na
ta segospoa Ed nasmejala i rekla da ona nema nikakvih
problema, i ta je najzad s tom etkicom za zube?
Kleris, gledajuii zbunjeni izraz gospoice Harmon, ree
u sebi likujui: Ah, odlino izvedeno, Hari. Onesposobio si
njihovo oruje.
VII
Doktor Hejdok iznenada ree svojoj neaci: Kakva je
to glupost u vezi sa starom gospoom Margatrojd koja se
mota oko Kingsdina i mae pesnicom i proklinje nove
stanare?
Nije to glupost. To je istina. To prilino uznemirava
Luizu.
Reci joj da se ne brine; dok su bili domari, Margatrojdovi su neprestano gunali protiv tog mesta; ostali su tamo
samo zato to je Margatrojd pio i nije mogao da dobije dru-

gi posao.
Rei u joj to ree Kleris nesigurno ali ne mislim
da e ti poverovati. Stara istinski vriti od besa.
Hari joj je uvek bio drag kad je bio deak. Ne razumem u emu je stvar.
Kleris ree: Oh, pa... uskoro e je se osloboditi. Hari
joj plaa put u Ameriku.
Tri dana kasnije Luiza je pala s konja i poginula.
Dva oveka u pekarskom kamionetu bili su svedoci nesrenog sluaja. Videli su kako Luiza izlazi na konju kroz
kapiju, videli su kako je starica iskoila i stala na put
maui rukama i viui, videli su kako se konj trgnuo, naglo
skrenuo, a zatim kao poludeo pojurio niz put, zbacivi Luizu
Lekston preko svoje glave.
Jedan od njih dvojice je stajao iznad besvesnog tela ne
znajui ta da radi, dok je drugi otrao do kue po pomo.
Hari Lekstonje istrao, bled kao smrt. Skinuli su vrata
s kamioneta i uneli je na njima u kuu. Umrla je a da nije
dola svesti, pre nego to je doktor stigao.
(Kraj rukopisa doktora Hejdoka)
VIII
Kad je doktor Hejdok stigao sledeeg dana, bilo mu je
drago da primeti kako su se obrazi gospoice Marpl
zarumeneli i da je nesumnjivo mnogo ivahnija.
Pa ree - kakva je presuda?
U emu je problem, doktore Hejdok? uzvratila je
gospoica Marpl.
O, draga moja damo, treba li to da vam kaem?
Pretpostavljam ree gospoica Marpl da je u
pitanju udno ponaanje domarke. Zato se ona ponaala
na taj veoma udan nain? Ljudima zaista smeta kad ih
izbace iz njihovih nekadanjih domova. Ali to nije bio njen
dom. U stvari, ona se uglavnom alila i gunala dok je
tamo ivela. Da, to zaista deluje veoma sumnjivo. ta je

bilo s njom, uzgred budi reeno?

Kidnula je u Liverpul. Uplaila se zbog nesree.
Htela je tamo da saeka brod.
Kako je to nekome zgodno dolo - ree gospoica
Marpl. Da, mislim da se problem ponaanja domarke
moe prilino lako reiti. Podmiivanje, zar ne?
Da li je to vae reenje?
Pa, ako to nije bilo njeno prirodno ponaanje, mora
da se ,,pretvarala, kako se to kae, a to znai da joj je
neko platio da radi to to je radila.
A vi znate ko je taj neko?
Oh, mislim da znam. Opet novac, plaim se. I
primetila sam da se gospodi uvek dopada isti tip ene.
Ovo je izvan moje moi razumevanja.
Ne, ne, sve se to uklapa. Hari Lekston se divio Beli
Ed, tamnokosoj, ivahnoj devojci. Vaa neaka Kleris je
bila isti tip. Ali sirota mala supruga bila je sasvim drugaiji tip. Svetle kose i nesamostalna uopte nije njegov tip.
Znai, mora da se njome oenio zbog njenog novca. I da je
ubio zbog njenog novca!
Upotrebili ste re ,,ubio?
Pa, reklo bi se da je on taj. Privlaan enama i
potpuno beskrupulozan. Pretpostavljam da je eleo da
zadri novac svoje supruge i oeni se vaom neakom.
Moda su ga videli kako razgovara s gospoom Ed. Ali ne
verujem da ga je jo uvek privlaila. Iako se usuujem da
kaem da je naveo sirotu enu da misli da jeste, zbog
svojih ciljeva. Ubrzo ju je potpuno drao pod kontrolom,
pretpostavljam.
ta mislite, kako ju je tano ubio?
Gospoica Marpl je nekoliko minuta zurila ispred
sebe svojim sanjalakim plavim oima.
Bilo je veoma dobro tempirano s pekarskim
kamionetom kao svedokom. Oni su mogli da vide staricu i,
naravno, tome su pripisali strah konja. Ali ja lino mislim
da je u pitanju vazduna puka, ili moda praka. Da,
upravo kad je konj proao kroz kapiju. Konj je, naravno,

pojurio i zbacio gospou Lekston.

Zastala je, namrtivi se.
Mogla je poginuti u padu s konja. Ali on nije mogao
biti siguran u to. A izgleda da je on tip oveka koji bi paljivo prouio svoje planove i nita ne bi prepustio sluaju.
Najzad, gospoa Ed mu je mogla nabaviti neto odgovarajue, bez znanja mua. Jer zato bi se inae Hari s njom
gnjavio? Da, mislim da je imao pri ruci neki jak lek koji joj
je mogao dati pre nego to ste vi stigli. Najzad, ako enu
zbaci njen konj i ona bude ozbiljno povreena, i umre a da
ne doe k svesti, pa doktor u tom sluaju ne bi bio
sumnjiav, zar ne? Pripisao bi to oku ili neem slinom.
Doktor Hejdok klimnu glavom.
Zato ste posumnjali? upita gospoica Marpl.
Nije to bila neka posebna pamet s moje strane
ree doktor Hejdok. - Bila je to samo poznata banalna
injenica da je ubica bio toliko zadovoljan zbog svoje
spretnosti
da
nije
preduzeo
odgovarajue
mere
predostronosti. Ba sam govorio nekoliko utenih rei
ucveljenom suprugu i zaista mi ga je bilo ao kad se
on bacio na sofu da malo odglumi, i pri tom mu je iz depa
ispao pric.
On ga je zgrabio i izgledao je tako uplaeno da sam
poeo da razmiljam. Hari Lekston se nije drogirao; bio je
savrenog zdravlja; ta je on radio sa pricem za injekcije?
Izvrio sam autopsiju imajui u vidu izvesne mogunosti.
Naao sam strofantin. Ostalo je bilo lako. Kod Lekstona je
naen strofantin, a Bela Ed se slomila kad ju je policija
ispitivala, i priznala da ga je nabavila za njega. I najzad,
stara gospoa Margatrojd je priznala da ju je Hari Lekston
nagovorio na ,,tos s proklinjanjem.
A vaa neaka ga je prebolela?
Da, on ju je privukao, ali to nije otilo daleko.
Doktor je uzeo svoj rukopis.
Sve estitke vama, gospoice Marpl. I sve estitke
meni za lek koji sam vam dao. Skoro da ponovo liite na
sebe.

Sluaj savrene kune

pomonice

Oh,

izvinite gospoo, da li bih mogla da porazgovaram s vama na trenutak?

Moglo bi se pomisliti da je ovo apsurdan zahtev jer se
Edna, kuna pomonica gospoice Marpl, upravo obraala svojoj poslodavki.
Meutim, prepoznavi stil govora, gospoica Marpl
spremno ree: Naravno, Edna, uite i zatvorite vrata. O
emu se radi?
Posluno zatvorivi vrata, Edna je ula u sobu drei
jedan kraj svoje kecelje meu prstima i progutala knedlu
jednom ili dvaput.
Da, Edna? - ohrabri je gospoica Marpl.
Oh, molim vas, gospoja, u pitanju je moja sestra od
tetke, Gledi.
Oh, boe ree gospoica Marpl, pomislivi na
najgori i, avaj, najei zakljuak. Da nije... da nije u
nevolji?
Edna pouri da je umiri. - Oh, ne, gospoja, nita
slino. Gledi nije taj tip devojke. Ona je samo uzrujana.
Znate, izgubila je posao.
O, boe, ba mi je ao to to ujem. Ona je bila u
Starom dvoru, zar ne, kod gospoice gospoica - Skiner?
Da, gospoja, tako je, gospoja. A Gledi je veoma
uznemirena zbog toga, zaista veoma uznemirena.
Gledis je pre toga prilino esto menjala radna mesta, zar ne?
O, da, gospoja. Gledi vam je uvek za promene. Ona
izgleda nigde ne moe da se skrasi, ako znate ta hou da

kaem. Ali uvek je bila ona ta koja bi dala otkaz, znate!

A ovoga puta je bilo obrnuto? upita suvo
gospoica Marpl.
Da, gospoja, i Gledi se zbog toga uasno uzrujala.
Gospoica Marpl je delovala pomalo iznenaena. Ona
se seala Gledis, koja je povremeno dolazila da pije aj u
kuhinji kad je imala slobodan dan, kao krupne kikotave
devojke stamene naravi i ljubazne.
Edna je nastavila. Vidite, gospoja, u pitanju je
nain na koji se to odigralo, nain na koji je gospoica
Skiner izgledala.
Kako je upitala je gospoica Marpl strpljivo
gospoica Skiner izgledala?
Ovoga puta Edna je podnela mnogo iscrpniji izvetaj.
Oh, gospoja, to je bio straan ok za Gledi. Vidite,
nestao je jedan od broeva gospoice Emili, i oko toga se
nadigla strana dreka i galama, i naravno da niko ne voli
da se tako neto desi; to je uznemirujue, gospoja, ako
znate ta hou da kaem. I Gledi je pomagala u potrazi, a
gospoica Lavinija je rekla da e ii u policiju da to prijavi,
i onda se bro ponovo pojavio, gurnut u stranji deo fioke
toaletnog stoia, a Gledi je bila veoma zahvalna zbog toga.
1 A ba sledeeg dana je Gledi razbila tanjir, i
gospoica Lavinija je odmah otpustila Gledi i dala joj
otkazni rok od mesec dana. A Gledi misli da nije stvar u
tanjiru i da je gospoica Lavinija to samo iskoristila kao
izgovor, i da je to mora biti zbog broa i da one misle kako
ga je ona uzela i vratila nazad kad je pomenuta policija, a
Gledi ne bi uradila tako neto, ne, nikada ne bi, i ona misli
da e se o tome priati i da e to biti protiv nje, a to je za
jednu devojku veoma ozbiljna stvar, kao to znate,
gospoja.
Gospoica Marpl klimnu glavom. Iako joj se jedra,
previe samouverena Gledis nije naroito dopadala, bila je
sasvim sigurna u devojino sutinsko potenje i sasvim
lepo je mogla da zamisli da ju je taj dogaaj uznemirio.
Edna ree setnim glasom: - Pretpostavljam, gospoja,

da vi ne moete nita da uradite u vezi s tim? Gledi je ba

uznemirena.
Kaite joj da ne bude luda ree gospoica Marpl
odseno. Ako nije ona uzela bro, a sigurna sam da nije,
onda nema razloga da bude uznemirena.
To e se prouti - ree Edna neveselo.
Gospoica Marpl ree: Ja... ovaj... idem tim putem
danas po podne. Porazgovarau s gospoicama Skiner.
Oh, hvala vam, gospoo ree Edna.

II
Stari dvor je bio velika viktorijanska kua okruena
umama i parkovima. Kako se pokazalo da se kua ne
moe ni izdati ni prodati kao celina, jedan preduzimljivi
pekulant ju je podelio na etiri stana s centralnim
sistemom tople vode, a zemljite oko kue su zajedniki
odravali svi stanari. Eksperiment je bio zadovoljavajui.
Jedna bogata i ekscentrina stara dama i njena sobarica
stanovale su u jednom stanu. Stara dama je bila strastveni
ljubitelj ptica i svakodnevno je ugoavala pernatu
skupinu. Drugi stan je iznajmio jedan penzionisani sudija,
Indus, sa svojom suprugom. U treem je stanovao jedan
veoma mlad par, odskora u braku, dok su etvrti stan
samo dva meseca ranije iznajmile dve neudate dame koje
su se prezivale Skiner. Stanari sva etiri stana bili su u
veoma uzdranim meusobnim odnosima, jer i nisu imali
nita zajedniko. Vlasnik je izjavio da je to sjajno. On je
strepeo da e oni najpre sklopiti prijateljstva, a zatim se
otuiti i njemu se tuakati.
Gospoica Marpl je poznavala sve stanare, iako
nikoga od njih ne preterano dobro. Starija gospoica
Skiner, gospoica Lavinija, bila je ono to bi se moglo zvati
radnim lanom firme. Gospoica Emili, mlaa sestra,
veinu vremena provodila je u krevetu patei od raznih
bolesti koje su, po miljenju Sent Meri Mida, bile uglavnom

umiljene. Samo je gospoica Lavinija pobono verovala u

sestrino muenitvo i strpljenje u patnji, i rado je odlazila
u nabavke ili bi skoknula do sela da kupi stvari koje je
moja sestra iznenada poelela.
Stanovnici Sent Meri Mida su smatrali da bi
gospoica Emili, da boluje samo upola od onoga koliko
tvrdi, odavno poslala po doktora Hejdoka. Ali gospoica
Emili bi, kad god bi joj to neko predloio, superiorno
zatvorila oi i promrmljala da njen sluaj nije jednostavan
najbolji specijalisti u Londonu su njime bili zbunjeni i
da ju je jedan
divni
novi
ovek
stavio
na
najrevolucionarmji oblik leenja, te da se ona zaista nada
da e joj se zdravlje poboljati. Nijedan obini lekar opte
prakse ne bi mogao razumeti njen sluaj.
A po mom miljenju rekla je prostoduna
gospoica Hartnel ona je veoma mudra to ne alje po
njega. Dragi doktor Hejdok bi joj, na svoj nehajan nain,
rekao da joj nije nita i da ustane i ne pravi frku! To bi je
ozdravilo!
Meutim, ne prihvativi takvo proizvoljno leenje, gospoica Emili je nastavila da lei po sofama, okruuje se
udnim kutijicama s pilulama i da odbija skoro sve to je
za nju kuvano, te da trai neto drugo obino neto to
je bilo teko i nezgodno nabaviti.
III
Vrata je gospoici Marpl otvorila ,,Gledi, koja je
delovala utuenije nego to je gospodica Marpl ikada
pomislila da bi to bilo mogue. U dnevnom boravku
(etvrtini nekadanjeg salona, koji je bio podeljen na
trpezariju, salon, kupatilo i ormari za kunu pomonicu),
gospoica Lavinija je ustala da pozdravi gospoicu Marpl.
Lavinija Skiner je bila visoka, ispijena, koata ena
pedesetih godina. Imala je hrapav glas i osoran nastup.
Drago mi je to vas vidim rekla je. Enjili je

legla; nije joj dobro danas, sirotici. Nadala se da ete se

videti, to bi je razveselilo, ali ima dana kad nije sposobna
nikoga da vidi. Sirotica, ona je toliko strpljiva.
Gospoica Marpl je utivo odgovorila. Posluga je bila
glavna tema razgovora u Sent Meri Midu, tako da nije bilo
teko povesti razgovor u tom pravcu. Gospoica Marpl je
rekla da je ula da ona fina devojka, Gledis Holmz, odlazi.
Gospoica Lavinija je klimnula glavom. Od srede
nedelju dana. Lomila je stvari, znate. Ne mogu to da podnesem.
Gospoica Marpl je uzdahnula i rekla da danas svi
moramo neto da trpimo. Toliko je teko nagovoriti devojke
da dou u selo da rade. Da li gospoica Skiner zaista misli
da je mudro da se rastaje od Gledis?
Znam da je teko nai poslugu priznala je
gospoica Lavinija. Deveroovi nemaju nikoga, ali,
uostalom, i ne udim se stalno se svaaju, putaju
muziku cele noi, jedu u bilo koje doba ta mlada ena
pojma nema o domainstvu. alim njenog mua! A i
Larkinovi su upravo izgubili svoju kunu pomonicu.
Naravno, s tom sudijinom indijskom prekom naravi i to
trai da prezalogaji, kako on to kae, u est ujutro, a i
gospoa Larkin koja je stalno sitniava, ne udim se ni
zbog njih. Denet, sobarica gospoe Karmajkl, deo je
nametaja, naravno iako je, po mom miljenju, ona
veoma neprijatna ena i apsolutno tiranie staru gospou.
Pa zar onda ne biste ipak ponovo razmotrili svoju
odluku u vezi s Gledis? Ona je zaista fina devojka.
Poznajem celu njenu porodicu; veoma poteni i bolji od
veine ljudi.
Gospoica Lavinija odmahnu glavom.
Imam svoje razloge ree ona vano.
Gospoica Marpl promrmlja: Kako sam ula,
nestao vam je bro...
Pa ko to pria? Ta devojka, pretpostavljam. Iskreno
govorei, skoro sam sigurna da ga je ona uzela. A onda se
uplaila i vratila ga na mesto; ali, naravno, ne moete ni-

ta rei dok niste sigurni. Promenila je temu. Doite

da vidite Emili, gospoice Marpl. Sigurna sam da e joj to
initi dobro.
Gospoica Marpl je krotko sledila gospoicu Laviniju
do vrata na koja je ova pokucala, bila pozvana da ue, i
uvela svoju gou u najbolju sobu u stanu, u kojoj je bilo
dosta svetla, no koje su zaklanjale polusputene roletne.
Gospoica Emili je leala u krevetu, oigledno uivajui u
polumraku i svojim beskrajnim patnjama.
Pri slabom svetlu se videlo da je to jedna mrava,
neodluna kreatura, prosedoukaste kose neuredno
zamotane oko glave, s kovrdama koje su tu i tamo
ispadale, a sve je bilo nalik na ptije gnezdo na koje
nijedna ptica koja dri do sebe ne bi bila ponosna. Soba se
oseala na kolonjsku vodu, bajate kekse i kamfor.
Poluzatvorenih oiju i tankim, slabanim glasom,
Emili Skiner je objasnila kako je ovo jedan od njenih loih
dana.
Kod loeg zdravlja je najgore ree gospoica Emili
melanholinim tonom to je ovek svestan kakav teret
predstavlja svima oko sebe.
Lavinija je veoma dobra prema meni. Lavi, zlato,
strano mi je mrsko to te gnjavim, ali bilo bi dobro da moj
termos bude napunjen onako kako mi odgovara prepunjen me pritiska a s druge strane, ako nije dovoljno napunjen, odmah se ohladi!
ao mi je, duo. Daj mi ga. Odliu malo vode.
Moda bi, ako to uradi, mogla ponovo da ga
napuni. U kui nema dvopeka, pretpostavljam... ne, ne,
nema veze. Mogu i bez toga. Malo blagog aja i kriku
limuna nema limuna? Ne, zaista, ne bih mogla da pijem
aj bez limuna. Mislim da je mleko jutros bilo malo
prokislo. Zato ne bih stavljala mleko u aj. Nema veze.
Mogu i bez aja. Samo, oseam se tako slabom. Ostrige su,
kau, hranljive. Pitam se da li bih mogla da dobijem
nekoliko? Ne, ne, previe je komplikovano da se nau tako
kasno, u ovo doba dana. Mogu da postim do sutra.

Lavinija je izala iz sobe mrmljajui neto nepovezano

o tome da e otii biciklom do sela.
Gospoica Emili se slabano nasmeila svojoj goi i
primetila kako zaista mrzi da bilo koga gnjavi.
Gospoica Marpl je te veeri rekla Edni da se plai da
njena misija nije bila uspena.
Bila je prilino uznemirena kada je otkrila da su
glasine o Gledisinom nepotenju ve poele da krue
selom.
U poti ju je zaustavila gospoa Vederbi. Draga
moja Dejn, dale su joj pismenu preporuku koja kae da je
devojka voljna za rad i ozbiljna i estita, ali nita ne kau o
potenju. To mi deluje veoma znaajno! ujem da je bilo
neke nevolje s nekim broem. Mislim da tu mora biti neega, znate, jer danas niko ne otputa poslugu osim ako je
u pitanju neto zbilja ozbiljno. Teko e nai nekog drugog.
Devojke jednostavno nee da idu u Stari dvor. Nervira
ih da dolaze kui na slobodan dan. Vidite, Skinerove nee
nai nikog drugog, a onda e moda ona grozna
hipohondrina sestra morati da ustane i neto da radi!
Velika je bila alost sela kad se doznalo da su
gospoice Skiner angaovale preko jedne agencije novu
kunu pomonicu, koja je, po svemu sudei, bila savrena
osoba.
Trogodinji rad koji je najtoplije preporuuje, voli
selo i u stvari trai manju platu od Gledis. Zaista
smatram da smo imale mnogo sree.
Pa, stvarno ree gospoica Marpl, kojoj je ove
detalje saoptila gospoica Lavinija u ribarnici. Zvui
previe dobro da bi bilo istinito.
Opte miljenje u Sent Meri Midu bilo je da e ta
savrena osoba odustati u poslednjem trenutku, i da nee
doi.
Meutim, nita se od tih prognoza nije obistinilo i selo
je imalo priliku da posmatra to kuno blago po imenu Meri
Higins, kako Ridovim taksijem prolazi kroz selo do Starog
dvora. Moralo se priznati da je dobro izgledala. ena veo-

ma pristojnog izgleda, veoma uredno obuena.

Kad je gospoica Marpl ponovo posetila Stari dvor,
vrbujui osobe koje e drati tandove na dobrotvornoj
zabavi u parohijskom domu, vrata joj je otvorila Meri
Higins. Bila je zaista kuna pomonica veoma superiornog
izgleda, otprilike etrdesetih godina, uredne crne kose,
rumenih obraza, punakog stasa, diskretno odevena u
crno, s belom keceljom i kapicom pravi dobri stari tip
posluge, kako je gospoica Marpl kasnije objasnila, i
odgovarajueg neujnog glasa punog potovanja, toliko
drugaijeg od Gledisinog, glasnog i unjkavog.
Gospoica Lavinija je delovala daleko manje izmueno
i, mada joj je bilo ao to nije mogla da uzme tand zbog
svoje zauzetosti sestrom, ipak je dala pozamaan novani
prilog i obeala da e obezbediti isporuku upijaa za mastilo i arapica za bebe.
Gospoica Marpl joj je rekla da zrai zadovoljstvom.
Zaista mislim da to dobrim delom dugujem Meri,
toliko sam zadovoljna to sam bila odluna da se otarasim
one druge devojke. Meri je zaista dragocena. Lepo kuva i
sjajno posluuje, i veoma savesno odrava istou u naem
malom stanu. I zaista je divna s Emili!
Gospoica Marpl brzo upita za Emili.
Oh, sirotica, u poslednje vreme se veoma loe
osea. Tu se ne moe nita uiniti, naravno, ali to ponekad
zaista pomalo oteava stvari. Poeli da joj se neto skuva, a
onda, kad jelo bude gotovo, kae da ne moe da ga jede
zatim trai to isto pola sata kasnije, kad se sve ubajatilo i
mora ponovo da se napravi. To, naravno, stvara mnogo
posla ali, sreom, izgleda da Meri to ne smeta. Ona je
navikla da slui invalide, kae, i razume ih. To je tako
uteno.
Dragi boe - ree gospoica Marpl vi ba imate
sree.
Da, zaista. Stvarno mislim da nam je Meri poslata
u odgovor na nae molitve.
Meni se ona ini ree gospoica Marpl skoro

suvie dobra da bi bila stvarna. Ja bih... pa, na vaem

mestu bih pomalo pazila.
Lavinija Skiner nije shvatila poentu te primedbe.
Rekla je: Oh! Uveravam vas da radim sve da joj bude
ugodno. Ne znam ta bih radila da ona ode.
Ne oekujem da e otii pre nego to bude spremna
da ode ree gospoica Marpl i otro se zagleda u svoju
domaicu.
Gospoica Lavinija ree: Kad nemate briga u domainstvu, to je takvo rastereenje, zar ne? Kako radi vaa
mala Edna?
Ona sasvim lepo radi. Nije previe pametna,
naravno. Nije kao vaa Meri. Ipak, ja o Edni sve znam jer
je ona devojka iz sela.
Kad je izala u hol, ula je uzrujani povieni glas bolesne ene. Doputeno je da se ova kompresa sasvim
osui; doktor Alerton je naroito naglasio da se vlaga mora
stalno odravati. Neka, neka, ostavite. Zelim olju aja i
kuvano jaje kuvano samo tri i po minuta, ne zaboravite,
i poaljite mi gospoicu Laviniju.
Efikasna Meri se pojavila iz spavae sobe, rekavi
Laviniji:
Gospoica Emili vas trai, gospoo a zatim je
otvorila vrata gospoici Marpl, pridrala joj kaput i dodala
kiobran na najbesprekorniji nain.
Gospoica Marpl je uzela kiobran, ispustila ga,
pokuala da ga podigne, a onda ispustila svoju tanu, koja
se otvorila. Meri je utivo pokupila razne sitnice
maramicu, belenicu, staromodni koni novanik, dva
ilinga, tri penija i pare tvrdog slatkia od mentola sa
traftama.
Gospoica Marpl je uzela potonje pokazujui zbunjenost.
Oh, boe, to mora da je stavio sini gospode Klement. On ga je sisao, seam se, a uzeo je moju tanu da se
njom igra. Mora da ga je on stavio unutra. Uasno je lepljivo, zar ne?

Da ga bacim, gospoo?
O, da li biste bili tako ljubazni? Hvala vam mnogo.
Meri se sagnula da podigne poslednju stvar, malo
ogledalo, a gospoica Marpl, kad ga je dobila nazad,
uzviknu s mnogo ara: Kakva srea da se nije razbilo.
Nakon toga je otila, dok je Meri ostala utivo stojei
pored vrata i drei pare slatkia sa traftama, lica potpuno bezizraajnog.

IV
Narednih deset dana Sent Meri Mid je morao podneti
da slua o svim izvanrednim kvalitetima koji odlikuju
blago gospoice Lavinije i gospoice Emili.
Jedanaestog dana selo se probudilo da doivi veliko
uzbuenje.
Meri, savrena osoba, nestala je! Nije prenoila u
svom krevetu, a ulazna vrata su naena odkrinuta. Ona
se tiho iunjala tokom noi.
I nije nestala samo Meri! Nestala su i dva broa i pet
prstenova gospoice Lavinije; tri prstena, privesak, narukvica i etiri broa gospodice Emili!
Bio je to poetak katastrofe.
Mlada gospoa Devero izgubila je svoje brilijante koje
je drala u nezakljuanoj fioci, kao i neka skupa krzna koja je dobila kao venam poklon. Sudiji i njegovoj supruzi
takode su ukradeni nakit i izvesna suma novca. Najvie je
stradala gospoda Karmajkl. Ne samo da je imala neki veoma skup nakit nego je u stanu drala i poveu sumu novca, koji je nestao. Denet je imala slobodno vee, a njena
gazdarica je imala obiaj da se eta po vrtovima u sumrak
i doziva ptice i baca im mrvice. Izgledalo je jasno da je Meri, savrena kuna pomonica, imala kljueve koji su otvarali sve stanove!
Mora se priznati da je u Sent Meri Midu bilo izvesnog
pakosnog zadovoljstva. Gospoica Lavinija se toliko hva-

lisala svojom divnom Meri.

- A sve vreme, draga moja, ona je bila samo obian
lopov!
Dolo je do zanimljivih otkria. Ne samo daje Meri nestala bez traga nego je i agencija koja ju je poslala i jamila za njene kvalifikacije bila usplahirena kad su otkrili da
Meri Higins, koja se kod njih prijavila za posao i ije su
preporuke oni primili, praktino nije ni postojala. Bilo je to
ime jedne potene slukinje koja je ivela s potenom sestrom jednog kanonika; prava Meri Higins ivela je mirno u
jednom mestu u Kornvolu.
Vraki lukavo izvedeno morao je da prizna
inspektor Slek. A ako mene pitate, ta ena radi s nekom
bandom. Pre godinu dana se vrlo slian sluaj dogodio u
Northamberlendu. Stvarima se nikad nije ulo u trag, a
nju nikad nisu uhvatili. Meutim, mi u Ma Benamu emo
to bolje odraditi!
Inspektor Slek je uvek bio pun samopouzdanja.
Ipak, nedelje su prolazile a Meri Higins je trijumfalno
ostajala na slobodi. Uzalud je inspektor Slek6 udvostruio
energiju, u potpunoj suprotnosti sa svojim imenom.
Gospoica Lavinija ostala je u suzama. Gospoica
Emili se toliko uzrujala i poplaila zbog svog stanja da je
zaista poslala po doktora Hejdoka.
Celo selo je strahovito elelo da sazna ta on misli o
tvrdnji gospoice Emili da je slabog zdravlja, ali, naravno,
nisu to mogli da ga pitaju. Ipak, zadovoljavajui podaci
dobijeni su preko apotekarevog pomonika, gospodina
Mika, koji se zabavljao s Klarom, kunom pomonicom
gospoe Prajs-Ridli. Tako se saznalo da joj je doktor
Hejdok prepisao meavinu asafoetida (davolje balege") i
valerijane, to je, prema reima gospodina Mika, bio lek za
simulante u vojsci, koji je stalno bio na skladitu!
Ubrzo nakon toga saznalo se da je gospoica Emili,
koja nije bila oduevljena lekarskom negom koju je dobila,
6

Engl.: slack potpuno oputen, mrtav ladan. (Prim. prev.)

izjavila kako misli da je u njenom zdravstvenom stanju

njena dunost da bude blizu specijaliste u Londonu koji
razume njen sluaj. Bilo je to samo poteno, rekla je,
prema Laviniji.
Stan je bio ponuen u podzakup.

V
Nekoliko dana posle toga gospoica Marpl je, prilino
zarumenjena i usplahirena, dola u policijsku stanicu Ma
Benam i potraila inspektora Sleka.
Inspektor Slek nije voleo gospoicu Marpl. Ali bio je
svestan da glavni pozornik, pukovnik Melet, ne deli njegovo miljenje. Zato ju je primio, mada nerado.
Dobar dan, gospoice Marpl, ta mogu da uradim
za vas?
O, boe - ree gospoica Marpl bojim se da ste u
urbi.
Mnogo posla - ree inspektor Slek ali mogu da
odvojim nekoliko trenutaka.
O, boe ree gospoica Marpl nadam se da u
umeti na pravi nain da vam kaem. Toliko je teko, znate,
izjasniti se, zar ne mislite? Ne, moda ne mislite. Ali vidite,
kako nisam bila obrazovana na moderan nain samo
sam imala guvernantu, znate, koja me je uila datume
vezane za kraljeve Engleske i dala mi opte znanje: Doktor
Bruer tri vrste bolesti itarica: medljika, plesan - a ta
bee trea da li snet?
Da li elite da razgovaramo o sneti? upita
inspektor Slek i porumene.
O, ne, ne, ne gospoica Marpl urno poreknu
svaku elju da razgovara o sneti. - To je samo ilustracija,
znate. I kako se prave igle, i tako to. Preopirno, znate, ali
vas to ne naui da budete konkretni. to ja elim da
budem. Radi se o kunoj pomonici gospoice Skiner,
Gledis, znate.

Meri Higins, ree inspektor Slek.

O, da, druga kuna pomonica. Ali ja imam u vidu
Gledis Holmz; prilino nametljiva devojka i previe samozadovoljna, ali zaista veoma potena i veoma je vano da
joj se to prizna.
Niko do sada nije podneo prijavu protiv nje, koliko
ja znam ree inspektor Slek.
Ne, znam da nema prijave ali tim gore. Zato to,
vidite, ljudi i dalje misle razne stvari. O, boe, znala sam
da neu dobro objasniti o emu se radi. Ono to zaista
mislim jeste da je vano da se nae Meri Higins.
Svakako ree inspektor Slek. Imate li ikakvu
ideju u tom smislu?
Pa, u stvari, imam ree gospoica Marpl.
Mogu li da vam postavim pitanje? Da li vam otisci prstiju
ita koriste?
Ah ree inspektor Slek - u tome je ona bila malo
previe domiljata za nas. Izgleda da je veinu poslova radila u gumenim rukavicama ili rukavicama za domaike
poslove. I bila je paljiva: obrisala je sve u svojoj spavaoj
sobi i na lavabou. Nismo tamo mogli da naemo m jedan
jedini otisak prsta!
Da imate otiske prstiju, da li bi to pomoglo?
Pomoglo bi, gospoo. Moda bi bili poznati
Skotland jardu. Rekao bih da joj ovo nije prvi posao!
Gospodica Marpl je vedro klimnula glavom. Otvorila je
svoju tanu i iz nje izvadila malu kartonsku kutiju. U njoj
je, uukano u vatu, stajalo malo ogledalo.
Iz moje tane ree gospoica Marpl. Na njemu
su otisci kune pomonice. Mislim da bi trebalo da budu
zadovoljavajui: trenutak pre nego to je dotakla ogledalo
dodirnula je izuzetno lepljivu materiju.
Inspektor Slek je zurio u nju. Da li ste namerno
uzeli njene otiske prstiju?
Naravno.
Znai, sumnjali ste u nju?
Pa, znate, uinilo mi se da je ona malo suvie dobra

da bi bila stvarna. To sam, u stvari, rekla gospoici

Laviniji. Ali ona jednostavno nije htela da prihvati moje
upozorenje!
ao mi je, znate, inspektore, ali ja ne verujem u
savrene osobe. Svi mi imamo svoje mane a kod kune
posluge one se veoma brzo pokau!
Pa ree inspektor Slek, povrativi ravnoteu
zahvalan sam vam, zaista. Poslaemo ih u Skotland jard, i
videti ta e oni rei.
Zastao je. Gospoica Marpl je malo nakrivila glavu i
gledala ga prilino znaajno.
Pretpostavljam, inspektore, da ne biste razmotrili
mogunost da potraite malo blie kui?
ta hoete da kaete gospoice Marpl?
Veoma je teko objasniti, ali kad nabasate na neku
udnu stvar, onda je primetite. Iako, esto, udne stvari
mogu biti najobinije sitnice. Sve vreme sam to oseala,
znate. Mislim u vezi s Gledis i broem. Ona je potena
devojka, ona nije uzela taj bro. Zato je onda gospoica
Skiner mislila da jeste? Gospoica Skiner nije budala
daleko od toga! Zato je toliko elela da pusti devojku koja
dobro radi da ode, kad je tako teko doi do posluge? To je
bilo udno, znate. Zato sam razmiljala. Mnogo sam
razmiljala. I primetila sam jo jednu udnu stvar!
Gospoica Emili je hipohondar, ali ona je prvi hipohondar
koji nije odmah traio nekog lekara. Hipohondri vole
doktore; gospoica Emili ih nije volela!
ta nagovetavate gospoice Marpl?
- Pa, nagovetavam, znate, da su gospoica Lavinija i
gospoica Emili udne osobe. Gospoica Emili provodi
skoro sve vreme u mranoj sobi. A ako ta njena kosa nije
perika ja... ja u pojesti sopstveni eir! A ja kaem sledee
- savreno je mogue da je mrava, bleda, seda ena koja
cvili ista ona crnokosa, punaka ena rumemh obraza. I
nema nikoga ko je ikada video gospoicu Emili i Meri
Higins u isto vreme.
Bilo je mnogo vremena da one naprave duplikate

svih kljueva, mnogo vremena da otkriju sve o ostalim

stanarima, a onda da se oslobode metanke. Gospoica
Emili jedne noi hitro odlazi iz sela da bi sutradan stigla
na stanicu kao Meri Higins. A onda, u pravom trenutku,
Meri Higins nestaje, i zatim kree povika na nju. Rei u
vam gde ete je nai, inspektore. Na sofi Emili Skiner!
Uzmite joj otiske prstiju ako mi ne verujete, ali otkriete da
sam u pravu! Par vetih lopova, to su Skinerove i bez
sumnje u dosluhu s vetim trgovcima ukradene robe, ili
kako vi to ve zovete. Ali nee se izvui ovoga puta! Neu
dozvoliti da potenje jedne od naih seoskih devojaka bude
dovedeno u pitanje tek tako! Gledis Holmz je potena kao
malo ko, i to e svi znati! Do vienja!
Gospoica Marpl je izmarirala napolje pre nego to
se inspektor Slek pribrao.
Uf promumlao je. Pitam se da li je u pravu?
Uskoro je otkrio daje gospoica Marpl opet bila u
pravu.
Pukovnik Melet je estitao Sleku na efikasnosti, a gospoica Marpl je pozvala Gledis da doe s Ednom na aj, i
ozbiljno joj savetovala da se skrasi kad nae neko dobro
radno mesto.

Gospoica Marpl pria priu

Ne

mislim da sam vam ikada priala, dragi moji

tebi Rejmonde i tebi Doana, o prilino udnom posliu od
pre nekoliko godina. Ne elim ni na koji nain da delujem
tato naravno, znam da u poreenju s vama mladima ja
uopte nisam veta Rejmond pie te veoma moderne
knjige koje govore o prilino neprijatnim mladim
mukarcima i enama, a Doana slika te izuzetne slike
etvrtastih ljudi s udnim izboinama po sebi vrlo veto
od vas, dragi moji, ali kako Rejmond uvek kae (samo veoma ljubazno, jer je on najljubazniji neak), kod mene je
sve beznadeno viktorijanski. Divim se gospodinu AlmaTademu i gospodinu Frederiku Lejtonu, i pretpostavljam
da vama oni deluju beznadeno pase. A o emu sam ono
govorila? Oh, da - da ne elim da delujem tato ali ne
mogu a da ne budem makar malice zadovoljna sobom zato to sam, koristei malo zdravog razuma, verujem, zaista
reila problem koji je zbunjivao glave mnogo bistrije nego
toje moja. Iako je, u stvari, trebalo da shvatim da je cela
stvar bila oigledna od samog poetka...
E pa, ispriau vam svoju priicu, a ako mislite da
sam zbog toga pomalo uobraena, morate se setiti da sam,
ako nita drugo, pomogla jednom ljudskom biu koje je
bilo u veoma ozbiljnoj nevolji.
Prvi put sam ula o toj stvari jedne veeri oko devet,
kada je Gven (seate se Gven, moje male riokose kune
pomonice), elem kada je Gven ula i rekla mi da su gospodin Peterik i jo jedan gospodin doli da me posete.
Gven ih je uvela u salon; to je sasvim u redu. Ja sam
sedela u trpezariji, zato to mislim da je loenje dve vatre u
rano prolee bacanje para.
Rekla sam Gven da donese eri brendi i nekoliko
aa, i pourila u salon. Ne znam da li se seate gospodina
Peterika. Umro je pre dve godine, ali bio je moj

dugogodinji prijatelj, a i vodio je brigu o svim mojim

pravnim stvarima. Vrlo mudar ovek i zaista vrlo sposoban
advokat. Sad njegov sin vodi moje poslove, veoma fin
momak i veoma moderan, ali nekako nemam u njega
jednako poverenja kako sam imala u gospodina Peterika.
Objasnila sam gospodinu Peteriku o loenju vatre, i
on mi je odmah rekao da e on i njegov prijatelj prei u
trpezariju - tad mi je predstavio svog prijatelja; izvesnog
gospodina Roudsa. Bio je to mlai ovek ne mnogo
stariji od etrdeset godina i odmah sam primetila da
neto veoma nije u redu. Ponaao se na veoma udan
nain. Neko bi moda rekao da se ponaa nepristojno, ako
ne bi shvatio da je siroti ovek pod stresom.
Kad smo se smestili u trpezariji i Gven nam donela
eri brendi, gospodin Peterik je objasnio razlog svoje
posete.
Gospoice Marpl rekao je morate oprostiti
starom prijatelju to je bio slobodan da doe. Doao sam
ovamo da se konsultujemo.
Nisam uopte mogla da razumem ta je time mislio, a
on je nastavio:
U sluaju bolesti obino se trae dva miljenja
ono koje daje specijalista i ono koje daje porodini lekar.
Onaj prvi se obino smatra kompetentnijim, ali nisam
siguran da se s tim slaem. Specijalista ima iskustva samo
u svojoj oblasti; porodini lekar moda ima manje znanja,
ali ire iskustvo.
Tano sam znala na ta misli, jer je jedna moja mlada
neaka nedavno na brzinu odvela svoje dete kod jednog
veoma poznatog specijaliste za kone bolesti, a da se prethodno nije savetovala sa svojim porodinim lekarom, koga
je smatrala starkeljom. Specijalista je odredio veoma
skupo leenje, a ona je kasnije otkrila da je dete bolovalo
od jednog prilino neuobiajenog oblika malih boginja.
Ovo pominjem samo zato iako se grozim digresija da bih vam pokazala da cenim stav gospodma Peterika, ali
jo uvek nisam imala pojma na ta cilja.

Ako je gospodin Rouds bolestan rekla sam i

zastala, jer se siroti ovek najstranije nasmejao.
Rekao je: Oekujem da u kroz nekoliko meseci
umreti zbog slomljenog vrata.
A onda su sve ispriali. Nedavno se u Barnesteru
gradiu udaljenom oko dvadeset milja dogodilo ubistvo.
Plaim se da u to vreme nisam obraala mnogo panje na
to jer je u selu bilo mnogo uzbuenja oko nae oblasne
medicinske sestre, tako da su spoljna deavanja, kao
zemljotres u Indiji i ubistvo u Barnesteru, mada u sutini
mnogo znaajniji, ustupili mesto naim sopstvenim malim
lokalnim uzbuenjima. ao mi je, ali seljani su takvi. Ipak,
dobro se seam da sam itala o eni koja je izbodena
noem u nekom hotelu, mada se ne seam njenog imena.
Meutim, sad se ispostavilo da je ta ena bila supruga
gospodina Roudsa i kao da to samo po sebi nije bilo
dovoljno loe on je u stvari bio osumnjien da ju je lino
ubio.
Sve mi je to gospodin Peterik izloio veoma jasno, rekavi kako, mada su mrtvozornici utvrdili da je ubistvo poinilo jedno ili vie nepoznatih lica, gospodin Rouds ima
razloga da veruje da e ga za dan ili dva verovatno
uhapsiti, te je zato doao kod gospodina Peterika i stavio
svoju sudbinu u njegove ruke. Gospodin Peterik je dalje
rekao da su se tog popodneva konsultovali sa ser
Malkolmom Ouldom, advokatom vieg ranga, i da je,
ukoliko sluaj dospe na sud, ser Malkolm obaveten da e
braniti gospodina Roudsa.
Ser Malkolm je bio mlad ovek, rekao je gospodin Peterik, veoma savremenih metoda, koji je ukazao je na odreeni pravac odbrane. Ali tim pravcem odbrane gospodin
Peterik nije bio sasvim zadovoljan.
Vidite, draga moja gospoo - rekao je taj pravac
odbrane kvari ono to ja zovem specijalistikim gleditem.
Dajte ser Malkolmu sluaj, i on vidi samo jednu ideju
najverovatniji pravac odbrane. Ali ak i najbolji pravac odbrane moe u potpunosti ignorisati ono to je, po mom

miljenju, kljuni detalj. On ne uzima u obzir ono to se

zaista dogodilo.
Zatim je nastavio, rekavi neke veoma ljubazne i
laskave stvari o mojoj otroumnosti i rasuivanju i o mom
poznavanju ljudske prirode, i zatraio dozvolu da mi
ispria o tom sluaju, u nadi da bih mogla da sugeriem
neko objanjenje.
Bilo je vidljivo da je gospodin Rouds veoma skeptian
u pogledu ikakve vajde s moje strane, te da je bio iznerviran to je ovamo doveden. Ali gospodin Peterik nije na to
obraao panju, i nastavio je da mi iznosi injenice o onome to se dogodilo u noi osmog marta.
Gospodin i gospoa Rouds su odseli u hotelu Kruna u
Barnesteru. Gospoa Rouds, koja je (to sam shvatila iz
opreznog izlaganja gospodina Peterika) moda bila pomalo hipohondrina, povukla se u krevet odmah posle veere. Ona i njen suprug smeteni su u susedne sobe, s
vratima koja su ih povezivala. Gospodin Rouds, koji pie
knjigu o praistorijskom kamenju, udobno se smestio da
radi u susednoj sobi. Ujedanaest sati je sloio svoje papire
i spremao se da legne. Pre nego to je to uradio zavirio je u
sobu svoje ene, da vidi treba li joj neto. Otkrio je da
svetlo gori i da mu ena lei na krevetu s noem
zabodenim u srce. Bila je mrtva skoro sat verovatno i
due. Doneti su sledei zakljuci. Postojala su jo jedna
vrata u sobi gospoe Rouds, koja su vodila na hodnik. Ta
vrata su bila zakljuana i s rezom navuenom iznutra.
Jedini prozor u sobi bio je zatvoren i zabravljen. Gospodin
Rouds kae da niko nije proao kroz sobu u kojoj je on
sedeo izuzev sobarice koja je donela termose s toplom
vodom. Oruje naeno u rani bio je mali bode koji je leao
na toaletnom stoiu gospoe Rouds. Ona je imala obiaj
da ga koristi kao no za hartiju. Na njemu nije bilo
otisaka.
Situacija se svela na sledee niko osim gospodina
Roudsa i sobarice nije uao u rtvinu sobu.
Pitala sam za sobaricu.

To je bilo prvo o emu smo se raspitali - rekao je

gospodin Peterik. Meri Hil je metanka. Radi kao
sobarica u Knini ve deset godina. Izgleda da nema
apsolutno nikakvog razloga da ona iznenada napadne
nekog gosta. U svakom sluaju, izuzetno je glupa, skoro
mentalno zaostala. Njena pria je uvek ostajala ista.
Donela je gospoi Rouds termos s toplom vodom i rekla da
je gospoa bila pospana upravo je zadremala. Iskreno,
ne mogu da poverujem, a siguran sam da nema ni porote
koja bi poverovala, da je ona poinila taj zloin.
Gospodin Peterik je nastavio da govori, pomenuvi nekoliko dodatnih detalja. Na vrhu stepenita u hotelu Kruna nalazi se minijaturni hol gde ljudi ponekad sede i piju
kafu. Odatle vodi prolaz nadesno, a poslednja vrata u tom
prolazu su vrata sobe u kojoj je stanovao gospodin Rouds.
Prolaz zatim ponovo naglo skree nadesno, a prva vrata iza
ugla su vrata sobe gospoe Rouds. Sluaj je hteo da oboja vrata mogu da vide svedoci. Prva vrata ona koja vode
u sobu gospodina Roudsa, koja u zvati vrata A, mogle su
da vide etiri osobe, dva trgovaka putnika i jedan stariji
brani par, koji su pih kafu. Oni kau da niko nije ulazio
niti izlazio kroz vrata A osim gospodma Roudsa i sobarice.
to se tie drugih vrata, u prolazu B, tamo je jedan elektriar neto popravljao, i on se takoe kune da niko nije uao
niti izaao kroz vrata B osim sobarice.
Bio je to svakako veoma udan i zanimljiv sluaj.
Spolja je izgledalo kao da gospodin Rouds mora da je ubio
svoju suprugu. Ali videlo se da je gospodin Peterik ubeen
da je njegov klijent nevin, a gospodin Peterik je bio veoma
mudar ovek.
Prilikom istrage, gospodin Rouds je ispriao neodreenu i nesuvislu priu o nekoj eni koja je njegovoj supruzi
pisala pretea pisma. Njegova pria, zakljuila sam, bila je
krajnje neubedljiva. Kad mu je gospodin Peterik to prigovorio, on se izjasnio.
Iskreno govorei rekao je - nikada u to nisam
poverovao. Mislio sam da je Ejmi vei deo prie izmislila.

Gospoa Rouds, zakljuila sam, bila je jedan od onih

romantinih laova koji prolaze kroz ivot dodatno kitei
sve to im se dogaa. Broj avantura koje su joj se, prema
njenoj sopstvenoj prii, dogodile ujednoj jedinoj godini bio
je jednostavno neverovatan. Ako bi se okliznula na komad
kore od banane, bio bi to sluaj u kome je jedva izbegla
smrt. Ako bi se abaur od lampe malo zapalio, ona je bila
spasena iz zgrade u plamenu a ivot joj je bio u opasnosti.
Njen suprug je navikao da uzima s rezervom sve njene
izjave. Njenoj prii o nekoj eni ije je dete povredila u
saobraajnoj nesrei i koja se zaklela da e joj se osvetiti...
pa, gospodin Rouds jednostavno nije pridao nikakvu
panju. Saobraajna nesrea se desila pre nego to se
njome oenio, i premda mu je itala pisma napisana
jezikom ludaka, on je podozrevao da ih je sama sastavljala.
Ona je zaista tako neto uradila jednom ili dva puta ranije.
Bila je ena sklona histeriji, koja je neprestano udela za
uzbuenjima.
Elem, sve mi je to izgledalo veoma prirodno zaista,
u naem selu postoji mlada ena koja u velikoj meri isto to
radi. Opasnost kod takvih ljudi je to, ako im se neto
neobino zaista desi, niko ne veruje da govore istinu. inilo mi se da se to dogodilo i u ovom sluaju. Policija je,
pretpostavljala sam, jednostavno verovala da je gospodin
Rouds izmislio tu neubedljivu priu da bi skrenuo sumnju sa sebe.
Upitala sam da li je u hotelu bilo ena koje su odsele
same. Izgleda da je bilo dve neka gospoa Grenbi,
udovica anglo-indijskog porekla, i gospoica Karaders,
prilino konjasta usedelica koja je kotrljala glas ,,r u
govoru. Gospodin Peterik je dodao da ni najdetaljnija
istraga nije pokazala da je bilo ko video ijednu od njih
blizu mesta zloina i nijednu od njih niko nije ni na koji
nain dovodio u vezu s tim zloinom. Zamolila sam ga da
opie kako su izgledale. Rekao je da je gospoa Grenbi
imala riu kosu, prilino neoeljanu, bledouto lice i oko
pedeset godina. Odea joj je bila prilino ivopisna,

uglavnom od prirodne svile i slinih materijala. Gospodica

Karaders je imala oko etrdeset godina, nosila je cviker,
bila kratko podiana, kao mukarac, i oblaila je
mukobanjaste kapute i suknje.
O, boe rekla sam to veoma oteava stvar.
Gospodin Peterik me je upitno pogledao, ali ja u tom
trenutku nisam elela nita vie da kaem, pa sam upitala
ta je rekao ser Malkolm Ould.
Ser Malkolm je bio ubeen da moe da se pozove na
kontradiktorno lekarsko svedoenje, te da sugerie neki
nain da se prevaziu tekoe s otiscima prstiju. Upitala
sam gospodina Roudsa ta on misli, a on je rekao da su
svi lekari budale, ali on lino nije mogao zaista da veruje
da se njegova ena ubila. Ona nije bila taj tip ene, rekao
je jednostavno a ja sam mu verovala. Histerine osobe
obino ne izvravaju samoubistvo.
Razmislila sam malo a zatim upitala da li vrata iz
sobe gospode Rouds vode pravo na hodnik. Gospodin
Rouds je rekao ne bilo je tu jedno malo predsoblje s
kupatilom i toaletom. Zakljuana i s rezom navuenom
iznutra bila su vrata koja iz spavae sobe vode na to
predsoblje.
U tom sluaju - rekla sam - cela stvar izgleda
izuzetno jednostavna.
I zaista, znate, bila je jednostavna... najjednostavnija
stvar na svetu. A ipak izgleda da je niko nije video na taj
nain.
I gospodin Peterik i gospodin Rouds su zurili u mene
tako da sam se osetila prilino neprijatno.
Moda - rekao je gospodin Rouds - gospoica Marpl
nije sasvim shvatila koje su potekoe.
Da - rekla sam mislim da jesam. Ima etiri
mogunosti. Gospou Rouds ubio je ili njen suprug, ili
sobarica, ili je izvrila samoubistvo, ili ju je ubila trea
osoba, koju niko nije video da ulazi ili izlazi.
A to je nemogue - gospodin Rouds joj je upao u
re.

Niko nije mogao da ue ili izae kroz moju sobu a

da ga ja ne vidim, a ak i da je neko uspeo da ue u sobu
moje supruge i da ga elektriar ne vidi, kako je, do avola,
mogao da izae i ostavi vrata s rezom navuenom iznutra?
Gospodm Peterik me je pogledao i rekao: Pa, gospoice Marpl? - podstiui me.
elela bih rekla sam da postavim pitanje
gospodinu Roudsu o tome kako je sobarica izgledala.
Rekao je da nije siguran bila je visoka, ini mu se ne sea se da li je bila svetle ili tamne kose. Okrenula sam
se prema gospodinu Peteriku i postavila isto pitanje.
Rekao je da je bila srednje visine, svetle kose i svetlih
oiju. Gospodin Rouds je rekao: Vi ste bolji posmatra
nego ja, Peterik.
Usudila sam se da se ne sloim. Tada sam upitala
gospodina Roudsa moe li da opie moju kunu
pomonicu. Ni on ni gospodin Peterik to nisu mogli da
urade.
Zar ne vidite ta to znai? upitala sam.
Obojica ste doli ovamo puni svojih briga, a osoba koja vas
je pustila da uete bila je samo kuna pomonica. Isto vai
i za gospodina Roudsa u hotelu. On je video njenu
uniformu i njenu kecelju. Bio se uneo u svoj rad. Ali
gospodin Peterik je razgovarao s istom enom u drugaijem
svojstvu. Gledao je na nju kao na osobu.
Na to je raunala ena koja je izvrila ubistvo.
Kako jo uvek nisu shvatali, morala sam da objasnim.
Mislim rekla sam da se ovako odigralo.
Sobarica je ula kroz vrata A, prola kroz sobu gospodina
Roudsa, ula u sobu gospoe Rouds s termosom tople
vode i izala kroz mali hodnik u prolaz B. Osoba Iks
kako u zvati nau ubicu ula je kroz vrata B u mali
hodnik, sakrila se u ovaj, odreenu prostoriju, hm i
saekala da sobarica izae. Zatim je ula u sobu gospoe
Rouds, uzela mali bode s toaletnog stoia (bez sumnje je
istraila sobu neto ranije), otila do kreveta zabola no u
srce ene koja je dremala, obrisala drku bodea,

zakljuala i zamandalila vrata kroz koja je ula, a zatim

izala kroz sobu u kojoj je radio gospodin Rouds.
Gospodin Rouds je povikao: Ali ja bih je video.
Elektriar bi je video kako ulazi.
Ne rekla sam. - Tu greite. Vi je ne biste videli:
ne ako bi bila obuena kao sobarica. Pustila sam da
shvate, a onda nastavila: Bili ste zadubljeni u svoj rad;
krajikom oka ste videli sobaricu kako ulazi, odlazi u sobu
vae supruge, vraa se i izlazi. Odea je bila ista ali ena
nije bila ista. To je ono to su videli i ljudi koji su pili kafu
- sobaricu koja ulazi i sobaricu koja izlazi. Elektriar
takoe. Usuujem se da kaem, da je sobarica bila veoma
lepa, neki gospodin bi moda zapazio njeno lice, to je u
ljudskoj prirodi; ali ako je ona bila samo obina
sredovena ena... pa, onda biste videli sobariinu odeu
a ne enu.
Gospodin Rouds je uzviknuo: Ko je bila ona?
Pa rekla sam to e biti malo tee. Mora da je
bila ili gospoa Grenbi ili gospoica Karaders. Gospoa
Grenbi zvui kao da je obino nosila periku, tako da je
mogla da ima sopstvenu kosu kao sobarica. S druge
strane, gospoica Karaders, sa svojom kratko podianom
mukobanjastom glavom, mogla je lako da stavi periku za
svoju ulogu. Usuujem se da kaem da ete dosta lako
otkriti koja je od njih dve u pitanju. Lino, sklona sam da
mislim da je to gospoica Karaders.
I zaista, dragi moji, to je kraj prie. Karaders je bilo
lano prezime ali ona jeste bila ta ena. U njenoj porodici
je bilo ludila. Gospoa Rouds, koja je bila veoma
neoprezan i opasan voza, pregazila je njenu devojicu, to
je sirotu enu izludelo. Vrlo veto je skrivala svoje ludilo,
osim to je pisala ludaka pisma svojoj planiranoj rtvi.
Ona ju je sledila izvesno vreme i vrlo lukavo napravila
plan. Lanu kosu i sobariinu uniformu stavila je u kesu
ve sledeeg jutra. Suoena s istinom, slomila se i odmah

priznala. Sirotica je sada u Broudmuru7 Potpuno

neuravnoteena, naravno, ali vrlo veto je isplanirala
zloin.
Gospodin Peterik je kasnije doao kod mene i doneo
mi veoma lepo pismo od gospodina Roudsa zaista,
pocrvenela sam, prosto mi je bilo neprijatno. Tada mi je
moj stari prijatelj rekao: Samo jo neto: zato ste
mislili da je verovatnije u pitanju Karadersova, a ne
Grenbijeva? Nikad niste videli nijednu od njih.
Pa rekla sam zbog naina na koji je kotrljala
glas ,r. Zvualo mi je to kao da je ta ena glumila, pa u
tome preterala.
Neu vam rei ta je gospodin Peterik na to rekao - ali
bio je pun komplimenata - a ja zaista nisam mogla a da se
ne oseam malice zadovoljna sobom.
I zaista je neobino kako se stvari okrenu nabolje na
ovom svetu. Gospodin Rouds se ponovo oenio, tako ljupkom i razumnom devojkom, i dobili su slatku bebicu i
zamislite - zamolili su me da joj budem kuma. Zar to nije
lepo od njih?
E pa, nadam se da ne mislite da sam bila
preopirna...

Psihijatrijska ustanova u Engleskoj. (Prim. prev.)

Krojaicina lutka

Lutka

je leala na velikoj stolici presvuenoj

somotom. U sobi nije bilo mnogo svetla; londonsko nebo
bilo je mrano. U prijatnoj sivkasto-zelenkastoj tami
stapali su se prekrivai boje alfije, zavese i ilimi. I lutka
se stapala s ambijentom. Leala je onako dugaka i
mlitava, u svojoj haljini od zelenog somota, sa somotskom
kapom i naslikanom maskom na licu. Nije to bilo ono to
deca zovu lutkom. Bila je to jedna od onih lutaka koje
razmaene bogate ene dre pored telefona ili meu
jastucima na divanu. irila se tamo, veito mlitava, a opet
nekako udno iva. Bila je pravi dekadentm proizvod
dvadesetog veka.
Sibil Foks, koja je ula nosei neke uzorke materijala i
jedan crte, pogleda na lutku s blagim lznenaenjem i zbunjenou. Pitala se ali ta god da se pitala nije joj dopiralo do mozga. Umesto toga, ree u sebi: Kud li se deo
uzorak plavog somota? Gde li sam ga stavila? Sigurna sam
da je maloas bio ovde. Izala je na hodnik i doviknula u
radionicu.
Elspet, Elspet, da li je uzorak plavog somota tamo?
Gospoa Felouz-Braun treba da stigne svakog trenutka.
Ponovo je ula u sobu i upalila svetlo. Ponovo je
pogledala u lutku. Za ime sveta, gde li je... ah, eno ga.
Podigla je uzorak s mesta gde joj je ispao iz ruke. Iz
hodnika se ula uobiajena kripa lifta koji se zaustavio.
Nakon nekoliko minuta u sobu je ula gospoa FelouzBraun sa svojim pekinezerom, dahui kao zahuktali
lokalni voz koji stie u usputnu stanicu.
Bie pljusak rekla je bie pravi pljusakl
Odbacila je rukavice i krzno. Utom je ula Alia
Kumb.
U poslednje vreme nije esto dolazila - samo kad su
stizale posebne muterije, a gospoa Felouz-Braun bila je
jedna takva muterija.

Predradnica Elspet donela je haljinu iz radionice, a

Sibil je navue preko glave gospoe Felouz-Braun.
Da ree mislim da je dobra. Da, definitivno je
uspela.
Gospoda Felouz-Braun se okrenula postrance i
pogledala se u ogledalu.
Moram da vam kaem rekla je da vae haljine
neto urade s mojom stranjicom.
Mnogo ste tanji nego pre tri meseca uveravala ju
je Sibil.
Nisam ree gospoa Felouz-Braun mada
moram priznati da u ovom tako izgledam. Zahvaljujui
vaem kroju moja stranjica je smanjena. Deluje kao da je
i nemam... mislim, izgleda kao kod svih drugih. Ona
uzdahnu i oprezno pogladi one delove svoje anatomije koji
su joj zadavali muke. Uvek mi je predstavljala problem
ree. Naravno, godinama sam uspevala da je uvuem
tako to bih isturila prednji deo tela. Sad vie ne mogu to
da radim zato to imam i stomak i stranjicu. Hou rei,
ne moete uvui obe strane, zar ne?
Alia Kumb ree: Trebalo bi da vidite neke od mojih
muterija.
Gospoa Felouz-Braun je as uvlaila prednji, as
stranji deo tela.
Stomak je gori od stranjice rekla je. Vie se
vidi... ili mi se moda samo ini da je tako, jer kad s nekim
razgovarate, okrenuti ste mu licem i on ne moe da vidi
vau stranjicu, ali moe va stomak. U svakom sluaju,
moje pravilo je da uvlaim stomak, a stranjica neka se
pobrine sama za sebe. -Jo vie je iskrenula vrat, a onda
iznenada ree Oh, ta vaa lutka! Od nje me podilazi
jeza. Otkad je imate?
Sibil nesigurno pogleda u Aliu Kumb, koja je
delovala zbunjeno, ali i nekako utueno.
Ne znam tano... neko vreme, ini mi se... nikad ne
mogu da se setim nekih stvari. Jednostavno, ne mogu da
se setim, to je strano. Sibil, otkad je imamo?

Sibil kratko ree: Ne znam.

Pa ree gospoa Felouz-Braun ja se od nje
jeim. Sablasno! Izgleda kao da nas sve posmatra i da nam
se moda podsmeva iza tog svog somotskog rukava. Da
sam na vaem mestu, ja bih je se oslobodila.
Ona se malo stresla. Onda se ponovo bacila na krojake detalje. Da li rukavi treba da budu neto krai ili ne? A
duina haljine? Kad su se sloile oko tih vanih detalja,
gospoa Felouz-Braun je obukla odeu u kojoj je dola i
spremila se da poe. Kad je prolazila pored lutke ponovo je
okrenula glavu.
Ne ree ta lutka mi se ne dopada. Previe
deluje kao da ovde pripada. To nije zdravo.
ta li je mislila s time? upita Sibil im je gospoa
Felouz-Braun krenula niz stepenice.
Pre nego to je Alia Kumb uspela da odgovori,
gospoa Felouz-Braun se vratila, gurnuvi glavu kroz
vrata.
Gospode boe, zaboravila sam Fu-Linga. Gde si ti,
zlato? Da ne poveruje!
Zurila je, a i druge dve ene su zurile. Pekinezer je
sedeo pored zelene pliane stolice buljei u mlitavu lutku
koja se po njoj irila. Na njegovom sitnom, buljavom licu
nije bilo ni zadovoljstva ni kivnosti. Prosto je gledao.
Hajde, duo mamina - ree gospoa Felouz-Braun.
Dua mamina nije obraala panju na nju.
Svakoga dana postaje sve neposluniji - ree
gospoa Felouz-Braun, kao da pria o njegovim vrlinama. Hajde, Fu-Ling. Cicili. Micili.
Fu-Ling samo malo okrete glavu prema svojoj
gospodarici, onda s prezirom nastavi da procenjuje lutku.
Oigledno je ostavila utisak na njega ree
gospoa Felouz-Braun. Ne mislim da ju je ranije
primetio. Nisam ni ja. Da li je bila tu kad sam poslednji
put dolazila?
Druge dve ene se pogledae. Sibil se namrti, a Alia
Kumb ree nabirajui elo: Rekla sam vam jednostav-

no niega ne mogu da se setim ovih dana. Otkad je imamo, Sibil?

Odakle vam? upita gospoa Felouz-Braun. Da
li ste je kupili?
Oh, ne - Alia Kumb je bila okirana i na samu pomisao. Oh, ne. Pretpostavljam... pretpostavljam da mi je
neko poklonio. - Ona odmahnu glavom. - Ovo je da poludi! uzviknu. Sasvim da poludi kad ti sve izvetri iz
glave im se dogodi.
Ne budi glup, Fu-Ling ree gospoa FelouzBraun otro. Hajde. Morau da te podignem.
Podigla ga je. Fu-Ling kratko zalaja u znak protesta.
Izali su iz sobe, a Fu-Lingova buljooka glava sve vreme je
bila okrenuta s velikim interesovanjem prema lutki na
stolici...
Ta tamo lutka - ree gospoa Grouvz - sva se
najeim kad je pogledam, stvarno.
Gospoa Grouvz je bila istaica. Upravo je zavrila
ienje poda i poela da brie prainu.
udno ree gospoa Grouvz do jue je nisam
ni primetila. A onda, kao da me je udarila u glavu, moglo
bi se rei.
Ne dopada vam se? upita Sibil.
Kaem vam, gospoo Foks, da se sva najeim kad je
pogledam ree istaica. To nije prirodno, ako razumete ta hou da kaem. Te duge noge koje vise, i ta njena
mlitavost, i taj kvarni pogled u njenom oku. Nije zdravo, to
hou da kaem.
Nikad ranije niste nita rekli o njoj ree Sibil.
Kaem vam: nisam je nikada ni primetila ne do
jutros... Znam da je ovde ve neko vreme, ali...
Zaustavila se, a licem joj prelete zbunjen izraz. Ona je
nalik na komar koji moete imati nou rekla je i,
skupivi razne potreptine za ienje, izala iz sobe za
probe i prela u sobu preko puta.
Sibil je zurila u oklembeenu lutku. Na licu joj se
oitavala sve vea zbunjenost. Alia Kumb je ula u sobu i

Sibil se naglo okrenu.

Gospodice Kumb, otkad imate ovu kreaturu?
ta, lutku? Mila moja, znate da ja ne mogu da se
setim nekih stvari. Jue dakle, to je ba bilo blesavo!
pola sam na ono predavanje i nisam prela ni pola ulice
kad sam odjednom otkrila da ne znam kuda idem. Mislila
sam i mislila i mislila. Najzad sam sebi rekla da mora biti
da idem kod Fortnamsa. Znam da sam htela neto da
kupim kod Fortnamsa. Neete mi verovati, ali tek kad sam
se vratila kui i ve pila aj setila sam se predavanja.
Naravno, sluala sam kako ljudi malo pobenave kad stare,
ali meni se to nekako prebrzo deava. Eto, zaboravila sam
gde sam ostavila tanu i naoare. Gde su mi naoare?
Maloas sam ih imala itala sam neto u Tajmsu.
Naoare su ovde, na kaminu ree Sibil pruajui
joj ih. Kako ste dobili lutku? Ko vam ju je dao?
I to mi je praznina u seanju ree Alia Kumb.
Neko mi je dao ili poslao, pretpostavljam... Ipak, ona dobro
ide uz ovu sobu, zar ne?
Previe dobro, po mom miljenju ree Sibil.
udno je to ja ne mogu da se setim kad sam je prvi put
ovde videla.
Pazite da ne postanete kao ja posavetovala ju je
Alia Kumb. - Vi ste jo uvek mladi.
Ali, zaista, gospoice Kumb, ne seam se. Mislim,
jue sam je pogledala i pomislila da ima neto... pa,
gospoa Grouvz je u pravu neto od ega oveka
obuzima jeza kad je pogleda. Onda sam pomislila da sam
to ve pomislila, pa sam pokuala da se setim kad sam to
prvi put pomislila i nisam mogla niega da se setim!
Nekako, kao da je nikada ranije nisam videla samo to
je oseaj drugaiji. Kao da je ovde ve dugo, a ja sam je tek
sada primetila.
Moda je jednog dana uletela kroz prozor na metli
ree Alia Kumb. U svakom sluaju, ona sada
pripada ovde. Osvrnula se naokolo. Teko biste mogli
zamisliti sobu bez nje, zar ne?

Da ree Sibil blago se stresavi - ali vie bih

volela da mogu.
Da moete ta?
Zamisliti sobu bez nje.
Hoemo li svi poaaviti zbog ove lutke? upita
Alia Kumb s nestrpljenjem. - ta joj, sirotici, fali? Meni
deluje kao uveli kupus, ali dodade moda je to zato
to nisam stavila naoare. Uze ih, stavi na nos i zagleda
se u lutku. - Da ree vidim na ta mislite. Ona jeste
pomalo jezovita... Izgleda tuno ali... pa, prepredeno i
prilino odluno takoe.
udno ree Sibil gospoi Felouz-Braun se
strahovito nije dopala.
Ona je vrlo direktna osoba ree Alia Kumb.
Ali udno je uporno nastavi Sibil da je ova
lutka ostavila takav utisak na nju.
Deava se da se ljudima neto odmah ne dopadne.
Moda ree Sibil kratko se nasmejavi ta
lutka i nije bila tu do jue... Moda je - doletela kroz
prozor, kako ste rekli, i smestila se ovde.
Ne - ree Alia Kumb - sigurna sam da je tu ve neko vreme. Moda je jue samo postala vidljiva.
I ja imam oseaj ree Sibil da je tu ve neko
vreme... ali se ipak ne seam da sam je do jue videla.
A sada, mila moja - ree ivahno Alia Kumb dosta o
tome. Od ovakvog razgovora podilaze me marci. Neete
valjda tom stvorenju pridavati neke natprirodne osobine? Podiglaje lutku, protreslaje, namestila joj ramena smestila
je na drugu stolicu. Lutka se odmah malo skljokala i
opustila.
Nema u njoj nimalo ivota ree Alia Kumb zurei u lutku. Pa, ipak, na neki udan nain deluje kao iva, zar ne?

II
Ooo, ba me je prepala ree gospoa Grouvz, dok
je brisala prainu po izlobenom salonu. Toliko me je
prepala da vie ne elim da uem u sobu za probe.
ta vas je prepalo? upita gospoica Kumb, koja
je sreivala neke raune za pisaim stolom u uglu. Ova
ena dodade vie za sebe nego obraajui se gospoi
Grouvz misli da svake godine moe dobiti dve veernje
haljine, tri koktel haljine i kostim, a da mi ne plati ni peni
za to! Neki ljudi su ba bezobrazni!
Ta lutka ree gospoa Grouvz.
ta, opet lutka?
Da, sedi tamo za pisaim stolom kao da je ljudsko
bie. Uh, ba me je prepala!
O emu vi priate?
Alia Kumb ustade, pree krupnim koracima preko
sobe i malog hodnika, pa ue u sobu preko puta u sobu
za probe. Ujednom uglu stajao je mali pisai sto za kojim
je na stolici sedela lutka, dok su joj duge, mlitave ruke
stajale na pisaem stolu.
Izgleda da neko zbija ale ree Alia Kumb.
Namestiti je da tako sedi! Zaista deluje prirodno.
U tom asu, Sibil Foks je sila niz stepenice nosei
haljinu koja je bila spremna za probu tog jutra.
Doite ovamo, Sibil. Pogledajte nau lutku kako
sedi za mojim privatnim pisaim stolom i pie pisma.
Obe ene su gledale u nju.
Ovo je zaista je previe! ree Alia Kumb.
Pitam se ko li ju je ovde ovako namestio. Da niste vi?
Nisam ree Sibil. Mora biti da je jedna od
devojaka iz krojanice.
Prilino glup tos ree Alia Kumb. Podigla je
lutku od stola i bacila je nazad na sofu.
Sibil je paljivo poloila haljinu preko jedne stolice, a
onda je izala i popela se u krojanicu.
Vi znate lutku rekla je - somotsku lutku u sobi

gospoice Kumb, u sobi za probe?

Predradnica i tri devojke je pogledae.
Da, gospoo, naravno da je znamo.
Ko je jutros, ale radi, namestio da sedi za pisaim
sto- lom?
Tri devojke je pogledae, a Elspet, predradnica, ree:
Namestio da sedi za pisaim stolom? Ja nisam.
Ni ja ree jedna od devojaka. Da li si ti,
Marlen? Marlen odmahnu glavom.
Da li je to neka vaa ala, Elspet?
Ni u kom sluaju ree Elspet, stroga ena koja je
delovala kao da su joj usta uvek puna ioda. Imam ja
pametnija posla nego da se igram s lutkama i nametam ih
da sede za pisaim stolom.
ujte ree Sibil, iznenaena to joj glas
podrhtava. Bila je... bila je to prilino uspela ala. Samo
bih elela da znam ko je to uradio.
Tri devojke su se naroguile.
Rekle smo vam, gospoo Foks. Nijedna od nas to
nije uinila, zar ne, Marlen?
Ja nisam ree Marlen - a ako Neli i Margaret
kau da nisu, onda nijedna od nas to nije uinila.
uli ste ve ta sam ja imala da kaem ree
Elspet. Uostalom, o emu je re, gospoo Foks?
Sibil polagano ree: - Samo je delovalo udno.
Moda je gospoa Grouvz? ree Elspet.
Sibil odmahnu glavom. Nije mogla biti gospoa
Grouvz. Ona se prilino prepala.
Sii u da vidim ree Elspet.
Vie nije tamo ree Sibil. Gospoica Kumb je
sklonila od pisaeg stola; bacila je nazad na sofu. Pa
napravi pauzu ono to mislim jeste da je neko morao da
je namesti tamo, za pisai sto, mislei da je to smeno,
pretpostavljam. I... i zaista ne vidim zato nee to da
prizna.
Dva puta sam vam kazala, gospoo Foks ree
Margaret. Ne vidim zato nas i dalje optuujete da

laemo. Nijedna od nas ne bi uradila takvu budalatinu.

Izvinite ree Sibil nisam nameravala da vas
uznemirim. Ali... ali ko bi drugi to mogao da uradi?
Moda je sama odetala do stola ree Marlen i
zakikota se.
Iz nekog razloga Sibil se nije dopala ta primedba.
Oh, sve su to ionako gluposti rekla je, i ponovo
sila niz stepenice.
Alia Kumb je veselo pevuila. Osvrtala se po sobi.
Opet sam izgubila naoare rekla je ali ba me
briga. Ovog trenutka ne elim nita da vidim. Problem je,
naravno, kad je neko ovako orav kao ja to kad izgubi
naoare, ukoliko nema drugi par da ih stavi i s njima
trai, pa, onda ne moe da ih nae jer ne moe da ih
vidi.
Ja u vam ih potraiti ree Sibil. Maloas ste
ih imali.
Kad ste vi otili gore, ja sam otila u drugu sobu.
Pretpostavljam da sam ih ponela sa sobom.
Ona pree u drugu sobu.
Toliko me to nervira ree Alia Kumb. Hou
da zavrim ove raune. Kako to da uradim bez naoara?
Popeu se do vae spavae sobe i doneti vam
rezervni par ree Sibil.
Trenutno nemam rezervni par ree Alia Kumb.
to? ta se s njima dogodilo?
Mislim da sam ih izgubila jue na ruku.
Telefonirala sam tamo i u jo dve radnje.
O, boe ree Sibil - pretpostavljam da ete morati
da nabavite i trei par.
Kad bih imala tri para naoara - ree Alia Kumb ceo ivot bi mi prolazio u traenju jednog od njih. Mislim
da je najbolje imati samo jedan par. Onda morate da ih
traite dok ih ne naete. j
Moraju biti negde ree Sibil. Niste izlazili iz
ove dve sobe. Ovde sigurno nisu, mora da ste ih spustili
negde u sobi za probe.

Vratila se nazad, promuvala se naokolo traei

naoare po svim okovima. Najzad joj pade na pamet da
podigne lutku sa sofe.
Nala sam ih doviknu.
Oh, gde su bile, Sibil?
Ispod vae dragocene lutke. Pretpostavljam da ste
ih bacili tamo kad ste je vraali na sofu.
Nisam. Sigurna sam da nisam.
Oh ree Sibil s oajanjem. Pretpostavljam
onda da ih je lutka uzela i sakrila od vas.
Znate ree Alia zamiljeno gledajui u lutku
ne bih bila sigurna da nije tako. Zar vam se ne ini, Sibil,
da deluje veoma inteligentno?
Ne dopada mi se njeno lice ree Sibil. Deluje
kao da zna neto to mi ne znamo.
Ne mislite li da je pomalo tuna i slatka? ree
Alia Kumb, neubedljivo se pravdajui.
Ne nalazim da je imalo slatka ree Sibil.
Ne... moda ste u pravu... Oh, hajde da zavrimo
ovo. Ledi Li e stii kroz deset minuta. elim da zavrim
ove raune i poaljem ih potom.

III
Gospoo Foks. Gospoo Foks?
Da, Margaret? ree Sibil. ta se deava?
Sibil je bila nagnuta nad stolom. Sekla je komad
satena.
Oh, gospoo Foks, opet ta lutka. Odnela sam dole
smeu haljinu, kako ste mi rekli, a ona opet sedi za
pisaim stolom. Nisam je ja tamo stavila nije niko od
nas. Molim vas, gospoo Foks, mi zaista ne bismo tako
neto uradile.
Sibiline makaze malo skliznue.
Eto ree ljutito vidite ta ste mi uradili. Dobro,
valjda e biti u redu. ta je s tom lutkom?

Opet sedi za pisaim stolom.

Sibil sie niz stepenice i ue u sobu za probe. Lutka
je sedela za pisaim stolom, kao i ranije.
Vrlo si uporna, zar ne? ree Sibil, obraajui se
lutki.
Ona je podie, ne naroito neno, i vrati nazad na
sofu.
Ovo je tvoje mesto, devojko ree. Ostae
ovde.
Prela je u sobu preko puta.
Gospoice Kumb.
Da, Sibil?
Neko se zaista ali s nama, znate. Lutka je ponovo
bila za pisaim stolom.
ta mislite, ko bi to mogao biti?
Mora biti jedna od one tri devojke iz krojanice ree Sibil. Pretpostavljam da misli da je to smeno.
Naravno, sve se zaklinju da nisu one.
ta mislite, koja je... Margaret?
Ne, ne mislim da je Margaret. Izgledala je prilino
udno kad je dola da mi kae. Pre e biti da je to ona
Marlen, koja se stalno smejulji.
U svakom sluaju, vrlo je glupo.
Naravno, to je idiotski ree Sibil. Meutim
dodade ozbiljno zaustaviu ja to.
ta ete uraditi?
Videete - ree Sibil.
Kada je te veeri odlazila, spolja je zakljuala sobu za
probe.
Zakljuavam ova vrata rekla je i nosim klju
sa sobom.
Oh, shvatam ree Alia Kumb, koju je sve to
pomalo zabavljalo. Poinjete da sumnjate da ja to radim,
zar ne? Mislite da sam toliko rasejana da uem unutra
mislei da u pisati za stolom, ali umesto toga uzmem
lutku i stavim je da pie umesto mene, a posle sve
zaboravim. Da li to mislite?

Pa, to je jedna od mogunosti priznade Sibil.

U svakom sluaju, sigurna sam da noas niko nee zbijati
glupe ale.
Sledeegjutra, prvo to je Sibil uradila po dolasku,
ozbiljno stisnutih usana, bilo je da otkljua vrata sobe za
probu i umarira unutra. Gospoa Grouvz je, ojaenog
lica, stajala u hodniku, s mopom i pajalicom u ruci.
Sad da vidimo! ree Sibil.
Onda se povue nazad borei se za dah.
Lutka je sedela za pisaim stolom.
Joj! ree gospoa Grouvz iza nje. Ovo je
neverovatno! Stvarno je neverovatno. Oh, gospoo Foks,
tako ste prebledeli kao da ste ugledali neto strano.
Potrebne su vam kapljice. Ima li gospoica Kumb gore
neke kapljice za smirenje?
Dobro sam rekla je Sibil.
Prila je lutki, paljivo je podigla i prenela preko sobe.
Neko se opet naalio s vama ree gospoa
Grouvz.
Ne vidim kako su se mogli ovoga puta naaliti sa
mnom polako ree Sibil. Ja sam sino zakljuala
vrata. I sami znate da niko nije mogao ui.
Moda neko ima drugi klju ree usluno gospoa Grouvz.
Ne verujem ree Sibil. Ranije nikada nismo
zakljuavali vrata. To je jedan od onih starinskih kljueva,
i postoji samo jedan primerak.
Moda neki drugi klju, onaj od preko puta, moe
da otvori ova vrata.
Isprobale su sve kljueve koji su se nalazili u radnji
nijedan nije odgovarao bravi na vratima sobe za probe.
Zaista je udno, gospoice Kumb rekla je Sibil
kasnije, za vreme njihovog zajednikog ruka.
Alia Kumb je delovala prilino zadovoljno.
Mila moja rekla je mislim da je to neto
izuzetno. Mislim da o tome treba da piemo ljudima koji se
bave takvim fenomenima. Znate, moda e poslati

istraitelja nekoga ko je medijum ili neto slino da

vidi ima li ieg neobinog u vezi s tom sobom.
Izgleda da vama to ne smeta ree Sibil.
Ja se na izvestan nain prilino zabavljam ree
Alia Kumb. Mislim, u mojim godinama veoma je
zabavno kad se neto dogaa! Ipak, ne dodala je
zamiljeno ne mislim da mi se to sasvim dopada.
Mislim, ta lutka preteruje, zar ne?
Te veeri su Sibil i Alia Kumb ponovo zakljuale sobu
sa spoljne strane.
Jo uvek mislim da neko s nama zbija ale ree
Sibil mada ne vidim zato.
Mislite li da e i sutra ujutro sedeti za pisaim
stolom? upita Alia.
Da odgovori Sibil mislim.
Ali nisu bile u pravu. Lutka nije bila za pisaim
stolom. Sedela je na simsu prozora i gledala na ulicu. Opet
je bilo neeg savreno prirodnog u njenom poloaju.
Ovo je zastraujue glupo, zar ne? ree Alia
Kumb, dok su na brzinu pile kafu tog popodneva. Sloile
su se da je ne piju u sobi za probe, kako su obiavale,
nego u Aliinoj sobi preko puta.
Na koji nain glupo?
Mislim, ne moete ni za ta da se uhvatite. To je
samo lutka koja se uvek nalazi na nekom drugom mestu.
Kako su dani prolazili, lutka je sve vie je bila vredna
posmatranja. Vie se nije pomerala samo nou. Svaki put
kad bi ule u sobu za probe makar bile odsutne samo
nekoliko minuta zatekle bi lutku u novom poloaju.
Mogle su je ostaviti na sofi i zatei na stolici. Uvek bi bila
na drugoj stolici. Nekad na onoj pored prozora, a nekad
pored pisaeg stola.
Kree se naokolo kako joj se dopada ree Alia
Kumb.
Sibil, mislim da je to zabavlja.
Dve ene su stajale iznad nepokretne opruene figure
u mekom somotu, s iscrtanim svilenim licem.

Nekoliko starih paria somota i svile i malo boje,

to je sve ree Alia Kumb. Glas joj je bio napet.
Pretpostavljam da, ovaj... znate kako bismo mogli da je se
oslobodimo?
Kako da je se oslobodimo? upita Sibil. Glas joj je
zvuao skoro okirano.
Pa ree Alia Kumb - mogle bismo da je bacimo
u vatru, da ima vatre. Da je sagorimo, kao veticu... Ili, naravno dodade praktino da je jednostavno bacimo u
kantu za ubre.
Ne verujem da bi to pomoglo ree Sibil. Neko
bi je verovatno izvadio iz kante za ubre i doneo nazad
ovamo.
Ili bismo mogle nekuda da je poaljemo - ree Alia
Kumb. Znate, u jedno od onih drutava koja stalno piu
i neto trae, za prodaju u dobrotvorne svrhe. Mislim da bi
to bilo najbolje.
Ne znam... ree Sibil. Toga bih se skoro
plaila.
Plaila?
Pa, mislim da bi se ona vratila ree Sibil.
Mislite, vratila bi se ovamo?
Da.
Kao golub pismonoa koji se vraa kui?
Da, upravo to mislim.
Nadam se da ne poinjemo da ludimo ree Alia
Kumb. Moda sam ja zaista skrenula, a vi mi samo povlaujete. Nije li tako?
Ne ree Sibil. Ali imam gadan, zastraujui
oseaj, uasan oseaj da je ona previe jaka za nas.
ta? Ta gomila krpa?
Da, ta grozna oklembeena gomila krpa. Zato to je
toliko odluna.
Odluna?
Da bude onako kako ona hoe. Ovo je sada njena
soba!
Da ree Alia Kumb, osvrui se naokolo to je

njena soba, zar ne? Naravno, uvek je i bila, ako malo bolje
razmislite boje i sve ostalo... Mislila sam da ona ide uz
sobu, ali u stvari soba ide uz nju. Moram da kaem
dodade krojaica brzo da je prilino budalasto kad neka
lutka uzme stvari u svoje ruke. Znate, gospoa Grouvz vie
nee ovamo da ulazi i isti.
Da li kae da se plai lutke?
Ne. Samo nalazi raznorazne izgovore. Alia
zatim, pomalo uspanieno, dodade: - ta da radimo, Sibil?
Poinje da me deprimira. Nedeljama nisam nita nacrtala.
Ni ja ne krojim kako valja priznade Sibil.
Pravim svakojake glupe greke. Moda - ree nesigurnim
glasom moda bi pomoglo ako bismo pisale drutvu za
fizika istraivanja.
Delovaemo kao dve lude ree Alia Kumb.
Nisam to ozbiljno mislila. Ne, mislim da emo morati da
nastavimo ovako sve dok...
Sve dok ta?
Oh, ne znam ree Alia i neuverljivo se nasmeja.
Kad je Sibil sledeeg dana stigla na posao, nala je
vrata sobe za probe zakljuana. Gospoice Kumb, imate
li klju? Da li ste vi sino zakljuali ova vrata?
Da ree Alia Kumb. Zakljuala sam ih i tako
e ostati.
Sta hoete time da kaete?
Hou da kaem da sam odustala od ove sobe.
Dajem je lutki. Nisu nam potrebne dve sobe. Moemo
obavljati probe u ovoj sobi.
Ali ovo je vaa lina soba za dnevni boravak.
Pa, vie mi nije potrebna. Imam lepu spavau sobu.
Ona moe da mi poslui i kao soba za dnevni boravak, zar
ne?
Hoete da kaete da nikada vie neete ui u sobu
za probe? upita Sibil s nevericom.
Upravo tako.
Ali... kako e se istiti? Ako se ne isti, bie u stranom stanju.

Neka bude ree Alia Kumb. Ako lutka hoe

da je poseduje - neka je poseduje. I neka je sama isti. Zatim dodade: Ona nas mrzi, znate.
Kako to mislite? upita Sibil. Lutka nas mrzi?
Da ree Alia. Zar to niste znali? Mora da ste
znali. Mora da vam je to bilo jasno kad biste pogledali u
nju.
Da ree Sibil zamiljeno pretpostavljam da
sam znala. Pretpostavljam da sam to oseala sve vreme
da nas mrzi i da eli odatle da nas istera.
Ona je mala zloa ree Alia Kumb. U svakom
sluaju, sada treba da bude zadovoljna.
Posle toga stvari su tekle mirnije. Alia Kumb je svom
personalu rekla da neko vreme nee koristiti sobu za probe
objasnila je da ionako ima previe soba za ienje.
Ali nije mogla a da ne uje kad je te iste veeri jedna
radnica rekla drugoj: - Gospoica Kumb je zaista poaavila. Uvek sam mislila da je malo udna zbog naina na koji stalno gubi i zaboravlja stvari. Ali ovo je prevrilo meru,
zar ne? Sve to ima veze s onom lutkom dole.
Au, stvarno misli da je poaavila? upita druga
devojka. Da bi mogla da nas pojuri noem ili neto
slino?
Prole su, avrljajui, a Alia Kumb se uvreeno
ispravila u svojoj stolici. Poaavela, avola! Onda sama
sebi ree: Da nije Sibil, i ja bih pomislila da sam
poaavila. Ali ako ja i Sibil 1 gospoa Grouvz mislimo
isto, onda mora da ima neeg u tome. Jedino ne vidim kad
e se zavriti.
Tri nedelje kasnije, Sibil ree Alii Kumb: Jednom
emo morati da uemo i u tu sobu.
Zato?
Mislim da je strano prljava. Ui e nam moljci u
stvari. Treba samo da je poistimo i obriemo prainu, a
onda da je ponovo zakljuamo.
Radije bih je ostavila zakljuanom i ne bih unutra
ulazila ree Alia Kumb.

Sibil ree: Znate, vi ste jo sujeverniji od mene.

Valjda jesam ree Alia Kumb. Bila sam
spremnija da u to verujem nego vi, jer u poetku, znate...
ja... pa, meni je to na udan nam bilo uzbudljivo. Ne
znam zato. Sad sam samo uplaena i radije ne bih vie
ulazila u tu sobu.
Ali ja elim da uem ree Sibil i ui u.
Znate koji je va problem? ree Alia Kumb. Vi
ste jednostavno radoznali.
U redu, ja sam radoznala. Hou da vidim ta je lutka uradila.
Jo uvek smatram da je bolje da je ostavimo na
miru ree Alia. Zadovoljna je zato to smo izale iz te
sobe. Bolje je da ostane zadovoljna. Ona uzdahnu s
oajanjem.
O kakvim glupostima mi govorimo!
Znam da govorimo o glupostima, ali kad biste mi
rekli kako da preskoimo tu temu... hajdete, dajte mi
klju.
Dobro, dobro.
Plaite se da u je pustiti napolje ili neto slino?
Mislim da bi ona mogla da proe i kroz zatvorena vrata ili
prozore.
Sibil otkljua vrata i ue.
Strano udno ree.
ta je udno upita Alia Kumb, virei preko
njenog ramena.
Soba ne deluje nimalo pranjavo, zar ne? Posle
ovoliko vremena pomislili biste...
Stvarno je udno.
Eno je ree Sibil.
Lutka je bila na sofi. Nije leala u svom uobiajenom
oklembeenom poloaju. Sedela je uspravno, a jastuk joj je
podupirao lea. Izgledala je kao gazdarica kue koja oekuje goste.
Pa ree Alia Kumb izgleda da je ona ovde gazdarica, zar ne? Imam oseaj da treba da joj se izvinim to

sam ula.
Hajdemo ree Sibil.
Izala je napolje unatrake i zakljuala za sobom
vrata.
Dve ene su zurile jedna u drugu.
Volela bih da znam ree Alia Kumb zato
smo toliko uplaene.
Moj boe, ko ne bi bio uplaen?
Hou da kaem, ta se ovde dogaa? To je samo
krpena lutka koja se premeta po sobi. Pretpostavljam da
se ne premeta sama to radi kuni duh.
To je dobra ideja.
Da, ali ja u stvari u to ne verujem. Mislim da je...
mislim da je ipak lutka u pitanju.
Da li ste sigurni da ne znate odakle vam ta lutka?
Nemam pojma - ree Alia. to vie o tome
razmiljam sve sam sigurnija da je nisam kupila i da mi je
niko nije poklonio. Mislim da je... da je jednostavno dola
sama.
Mislite li da e... ikada otii?
Ne vidim zato bi... rekla je Alia. Dobila je sve
to je htela.
Ali izgleda da lutka nije dobila sve to je htela.
Sledeeg dana, kad je Sibil ula u izlobeni salon, ostala je
bez daha. Onda je povikala:
Gospoice Kumb, gospoice Kumb, siite.
ta je bilo?
Alia Kumb je sila niz stepenice hramljui pomalo
zbog reumatizma u desnom kolenu.
ta vam je, Sibil?
Pogledajte. Pogledajte ta se deava.
Stajale su u vratima izlobenog salona. Lutka je
sedela na sofi, ugodno ispruena preko njenog naslona.
Izala je - ree Sibil. - Izala je iz one sobe!Sad eli i
ovu sobu.
Alia Kumb je sela pored vrata. - Na kraju rekla je
pretpostavljam da e na kraju poeleti celu radnju.

Mogue je rekla je Sibil.

Ti odvratni, podmukli, pakosni skote rekla je
Alia, obraajui se lutki. Zato nas maltretira? Ne
elimo te.
I njoj i Sibil se uini da se lutka sasvim malo
pokrenula. Kao da su joj se udovi jo vie opustili.
Dugaka, oklembeena ruka leala je na naslonu sofe, a
poluskriveno lice kao da je virilo ispod ruke. Bio je to
podmukao i zao pogled.
Grozno stvorenje ree Alia. Ne mogu da ga
podnesem! Vie ne mogu da ga podnesem.
Na Sibilino potpuno iznenaenje, ona jurnu preko
sobe, uze lutku, otvori prozor i zavitla lutku na ulicu. Sibili
zastade dah od straha.
Oh, Alia, nije trebalo to da uradite! Sigurna sam
da nije trebalo!
Morala sam neto da uradim ree Alia Kumb.
Vie nisam to mogla da podnesem.
Sibil prie prozoru. Dole na ploniku leala je lutka,
mlitavih udova, licem prema zemlji.
Ubili ste je rekla je Sibil.
Ne budite apsurdni... Kako mogu ubiti neto to je
napravljeno od paria plia i svile? Ona nije stvarna.
Ona je uasavajue stvarna - rekla je Sibil.
Alii zastade dah.
Gospode boe. Ono dete...
Mala devojica u ritama stajala je iznad lutke na
ploniku. Pogledala je uz i niz ulicu. U ovo doba dana u toj
ulici nije bilo mnogo saobraaja. Dete se zatim sagnu, uze
lutku i krete da pretri preko.
Stani, stani! uzviknu Alia.
Ona se okrete Sibil.
To dete ne sme da uzme lutku. Ne sme! Ta lutka je
opasna ona je zla. Moramo da je zaustavimo.
Nisu je one zaustavile. Zaustavio je saobraaj. Istovremeno su s jedne strane dola tri taksija, a s druge dva pikapa. Dete je zastalo na peakom ostrvu. Sibil pojuri niz

stepenice, Alia Kumb za njom. Provlaei se izmeu pikapa i privatnih kola, Sibil i Alia stigoe do peakog ostrva pre nego to je devojica uspela da pree na drugu stranu ulice.
Ne moe uzeti tu lutku ree Alia Kumb. Vrati mi je.
Dete je pogleda. Bila je to mrava devojica, stara oko
osam godina, pomalo razroka. Imala je prkosan izraz lica.
Zato bi vam je dala? - rekla je. Bacili ste je kroz
prozor jeste videla sam vas. Ako ste je gurnuli kroz
prozor, znai da je ne elite, zato je sada moja.
Kupiu ti drugu lutku ree Alia veoma uzbueno. Otii emo u prodavnicu igraaka, koju god odabere, i kupiu ti najlepu lutku koju naemo. Samo mi
vrati ovu.
Neu ree dete.
Zatitniki je zagrlila plianu lutku.
Mora nam je vratiti ree Sibil. Nije tvoja.
Ona isprui ruku da uzme lutku od deteta, ali u tom
trenutku dete joj svom snagom stade na nogu, okrete se i
povika na njih.
Neu! Neu! Neu! Ona je moja. Ja je volim. Vi je ne
volite. Vi je mrzite. Da je ne mrzite, ne biste je gurnule kroz
prozor. Ja je volim, kaem vam, a to je ono to ona eli.
Ona eli da bude voljena.
Dete zatim, provlaei se kao jegulja izmeu vozila,
pretra na drugu stranu ulice, pojuri niz jednu uliicu i
nestade iz vidokruga pre nego to su dve starije ene stigle
da odlue da krenu u provlaenje izmeu automobila, da
bi je pratile.
Otila je ree Alia.
Rekla je da lutka eli da bude voljena - ree Sibil.
Moda ree Alia moda je sve vreme samo to i
elela... da bude voljena...
Usred londonskog saobraaja dve preplaene ene
zurile su jedna u drugu.

Mracna slika u ogledalu

Nemam

objanjenja za ovu priu. Nemam teorije o

tome zato i zbog ega. To se jednostavno dogodilo.
Ipak, ponekad se pitam kako bi se stvari odvijale da
sam tada primetio taj bitan detalj koji nisam dovoljno
uvaio sve dok nije prolo mnogo godina. Da sam ga tada
primetio pa, pretpostavljam da bi tok tri ivota bio
sasvim drugaiji. Nekako, to je veoma zastraujua misao.
Da bih krenuo od poetka, moram da se vratim u leto
1914 ba pred poetak rata kad sam otiao u
Bedvordi s Nilom Karslejkom. Nil je bio, pretpostavljam,
moj najbolji prijatelj. Poznavao sam i njegovog brata Alena,
ali ne tako dobro. Silviju, njihovu sestru, nisam nikada
sreo. Ona je bila dve godine mlaa od Alena i tri godine
mlaa od Nila. Dva puta, dok smo jo bili zajedno u koli,
nameravao sam da deo raspusta provedem s Nilom u
Bedvordiju, i dva puta se neto ispreilo. Tako se dogodilo
da sam Nilovu i Alenovu kuu prvi put video kad mi je bilo
dvadeset tri godine.
Trebalo je da se skupi dosta veliko drutvo. Nilova
sestra Silvija se upravo verila za momka po imenu arls
Kroli. On je bio, rekao je Nil, dosta stariji od nje, ali veoma
pristojan tip i prilino dobrostojei.
Stigli smo, seam se, oko sedam uvee. Svi su otili u
svoje sobe da se obuku za veeru. Nil me je odveo u moju
sobu. Bedvordi je bio privlana, razuena stara kua.
Tokom protekla tri veka dograivao ju je kako je ko hteo,
tako da je bila puna malih stepenika koji su vodili navie i
nanie, i neoekivanih stepenita. Bila je to ona vrsta kue
u kojoj se nije lako snai. Seam se da je Nil obeao da e
doi da me pokupi kad krene dole na veeru. Pomalo mi je
bila nelagodna pomisao da u prvi put sresti njegovu
porodicu. Seam se da sam, smejui se, rekao da je to ona
vrsta kue u kojoj si mogao oekivati da u hodnicima
sretne duhove, na ta je on nehajno odgovorio da misli
kako se pria da je to mesto ukleto, ali da niko od njih

nikada nita nije video, a on ak nije ni znao kakav bi

oblik duh trebalo da ima.
Zatim je urno otiao, a ja sam zaronio u svoje kofere
da pronaem veernje odelo. Karslejkovi nisu bili
dobrostojei; oni su se drali svoje stare kue, ali tu nije
bilo sluge koji bi vam raspakovao prtljag i sluio vas kao
sobar.
Upravo sam vezivao kravatu. Stajao sam ispred
ogledala. Mogao sam da vidim sopstveno lice i ramena, a
iza njih zid sobe jednostavan irok zid na ijoj sredini su
bila vrata i ba kad sam vezao kravatu, primetio sam da
se vrata otvaraju.
Ne znam zato se nisam okrenuo mislim da bi bilo
prirodno da sam to uinio; ipak, nisam. Samo sam gledao
kako se vrata polako otvaraju, i dok su se otvarala, gledao
sam u unutranjost sobe iza tih vrata.
Bila je to spavaa soba vea od one u kojoj sam ja
bio s dva kreveta. Odjednom mi je zastao dah.
Jer u podnoju jednog od tih kreveta bila je devojka, a
oko njenog vrata bio je par mukih ruku i ovek ju je
gurao unazad steui joj vrat, tako da je devojku polako
guio.
Tu nikako nije bila mogua greka. Ono to sam video
bilo je savreno jasno. Dogaalo se ubistvo.
Jasno sam mogao da vidim devojino lice, njenu bujnu zlatnu kosu, bolan uas na njenom lepom licu koje se
polako podliva krvlju. Mukarcu sam mogao videti lea,
ruke i oiljak koji se protezao levom stranom njegovog lica, prema vratu.
Potrebno je neko vreme da se to prepria, ali u
stvarnosti ja sam preneraeno zurio samo minut ili dva.
Onda sam se okrenuo da priteknem u pomo...
A na zidu iza mene, na zidu koji se odraavao u
ogledalu, stajao je samo viktorijanski ormar od
mahagonija. Nikakva otvorena vrata - nikakva scena
nasilja. Okrenuo sam se nazad ka ogledalu. U ogledalu se
video samo ormar...

Stavio sam ruke preko oiju. Onda sam otrao preko

sobe i pokuao da povuem ormar napred. U tom trenutku
je Nil uao na druga vrata iz hodnika, i upitao me ta, do
avola, pokuavam da uradim.
Mora da je pomislio da sam pomalo aav jer sam se
okrenuo ka njemu i upitao da li iza ormara postoje vrata.
Rekao je da, postoje vrata, ona vode u susednu sobu. Upitao sam ga ko stanuje u susednoj sobi, a on je rekao ljudi
po imenu Oldam major Oldam i njegova supruga. Pitao
sam ga onda da li gospoa Oldam ima veoma svetlu kosu,
a kad je suvo odgovorio da je ona tamnokosa, poeo sam
da shvatam da verovatno pravim budalu od sebe. Sabrao
sam se, dao neko neubedljivo objanjenje i sili smo na veeru zajedno. Rekoh sebi da sam mora biti imao neku vrstu halucinacije i oseao sam se prilino postieno i pomalo kao magarac.
A tada a tada Nil je rekao: Moja sestra Silvija
i ja sam gledao u lepo lice devojke koju sam upravo
video kako biva zadavljena... i predstavili su me njenom
vereniku, visokom tamnokosom oveku s oiljkom koji se
protezao levom stranom njegovog lica.
Dakle to je to. Voleo bih da razmislite i kaete ta
biste vi na mom mestu uinili. Tu je bila devojka
identina devojka i tu je bio mukarac koga sam video
kako je davi, a trebalo je da se venaju za otprilike mesec
dana...
Da li sam ja, ili nisam, imao proroku viziju
budunosti? Da li bi Silvija i njen mu doli ovamo u
budunosti i ostali neko vreme, i da li bi im bila data ta
soba (najbolja slobodna soba), i da li bi se ta scena kojoj
sam bio svedok desila u mranoj stvarnosti?
ta da uradim u vezi s tim? Mogu li ita uraditi? Da li
bi iko Nil, ili devojka lino da li bi mi poverovali?
Tokom nedelje koju sam tamo proveo ninogo puta
sam po mislima prevrtao tu stvar. Da progovorim ili da ne
progovorim? I skoro odmah je nastupila jo jedna
komplikacija. Vidite, zaljubio sam se u Silviju Karslejk od

prvog trenutka kad sam je ugledao... eleo sam je vie od

bilo ega na svetu... i to mi je na neki nain vezivalo ruke.
Pa ipak, ako nita ne kaem, Silvija e se udati za
arlsa Krolija, a Kroli e je ubiti...
I tako, dan pred odlazak, ja samjoj sve izbrbljao.
Rekao sam da oekujem da e pomisliti da sam aknut ili
slino, ali sveano sam se zakleo da sam tu scenu video
upravo onako kako sam joj prepriao, i da sam smatrao,
ako je ona odluna da se uda za Krolija, da joj moram
prepriati svoje udno iskustvo.
Sasluala me je veoma mirno. Bilo je neega u njenim
oima to nisam razumeo. Uopte nije bila ljuta. Kad sam
zavrio samo mi se ozbiljno zahvalila. Ponavljao sam neprestano, kao idiot: Video sam to. Zaista sam to video, na
taje ona rekla: Sigurna sam da jesi, ako to kae. Verujem ti.
Otiao sam odatle ne znajui da li sam uradio kako
valja, ili sam ispao budala, ali nedelju dana kasnije Silvija
je raskinula veridbu s arlsom Krolijem.
Nakon toga je izbio rat i nije bilo mnogo dokolice da se
misli o drugrm stvarima. Jednom ili dva puta kad sam bio
na odsustvu nabasao sam na Silviju, ali sam je izbegavao
to je vie mogue.
Voleo sam je i eleo isto onoliko snano kao i uvek, ali
sam nekako oseao da to ne bi bilo poteno. Ona je svoju
vendbu s Krolijem raskinula mojom krivicom, pa sam
stalno sebi govorio da to svoje delo mogu da opravdam samo ako zauzmem stav potpune nezainteresovanosti. Onda
je, 1916. Nil poginuo, i mene je dopalo da Silviji ispriam o
njegovim poslednjim trenucima. Posle toga nismo mogli da
ostanemo u formalnim odnosima. Silvija je oboavala Nila,
a on je bio moj najbolji prijatelj. Bila je ljupka beskrajno
ljupka u svojoj alosti. Jedva sam uspevao da drim jezik
za zubima i otiao sam ponovo u rat molei e da metak
okona sve moje muke. ivot bez Silvije nije bio vredan
ivljenja.
Ali nije bilo metka s urezanim mojim imenom. Jedan

me je dokaio ispod desnog uha, a jedan se odbio o tabakeru u mom depu, ali sam proao neozleen. arls Kroli
je poginuo u borbi poetkom 1918.
To je nekako promenilo stvari u moju korist. Vratio
sam se kui u jesen 1918, ba pred primirje, i otiao pravo
kod Silvije i rekao joj da je volim. Nisam se previe nadao
da e odmah mariti za mene, i zamalo sam se onesvestio
kad me je upitala zatojoj to nisam ranije rekao. Promucao
sam neto o Kroliju, na ta je ona rekla: Pa, ta misli,
zato sam raskinula s njim? A zatim mi je kazala da se
zaljubila u mene ba kao i ja u nju: od prvog trenutka.
Rekao sam da sam mislio da je veridbu prekinula
zbog prie koju sam joj ispriao, na ta se ona prezrivo
nasmejala i rekla da ako nekoga voli onda se ne ponaa
tako kukaviki. Ponovo smo razmotrili tu moju staru
viziju, i sloili se da je udna, ali nita vie.
Elem, nema mnogo ta da se kae o onome to se neko vreme nakon toga dogaalo. Silvija i ja smo se venali i
bili srno veoma sreni. Ali sam shvatio, im je zaista
postala moja, da nisam stvoren da budem ba najbolji
mu. Voleo sam Silviju odano, ali bio sam Ijubomoran,
besmisleno ljubomoran na svakoga kome se ona makar
samo nasmeiia. Nju je to u poetku zabavljalo, mislim da
joj se ak i dopadalo. To je, najzad, bio dokaz koliko samjoj
odan.
to se mene tie, shvatio sam u potpunosti i bez
ikakve sumnje da ne samo da pravim budalu od sebe nego
i da dovodim u opasnost mir i sreu naeg zajednikog
ivota. Znao sam, kaem, ali nisam mogao da se
promenim. Svaki put kad bi Silvija dobila pismo koje mi ne
bi pokazala pitao sam se od koga je. Ako se smejala i
razgovarala s nekim mukarcem, ja bih se nadurio i bio na
oprezu.
U poetku, kako rekoh, Silvija mi se smejala. Mislila
je da je to sjajna ala. A zatim nije mislila da je ta ala
tako smena. Najzad, uopte nije mislila da je to ala...
I polako, poela je da se udaljava od mene. Ne u fizi-

kom smislu, ali je skrivala od mene svoje tajne misli. Vie

nisam znao o emu razmilja. Bila je ljubazna ali
alosna i nekako daleka.
Malo-pomalo shvatio sam da me vie ne voli. Njena
ljubav je umrla, a ja sam bio taj koji ju je ubio...
Sledei korak bio je neizbean, otkrio sam da ga
ekam da strepim od njega...
Onda je u nae ivote uao Derek Vejnrajt. Imao je
sve to ja nisam. Bio je pametan i duhovit. Bio je i zgodan
i, moram da priznam, veoma dobar momak. im sam ga
ugledao rekao sam sebi: - Ovo je pravi ovek za Silviju...
Ona se borila protiv toga. Znam da se borila... ali ja
joj nisam bio od pomoi. Nisam mogao. Bio sam uanen u
svojoj sumornoj, mrzovoljnoj rezervisanosti. Uasno sam
patio, a nisam mogao prstom da mrdnem da se spasem.
Nisam joj pomagao. Samo sam pogoravao situaciju.
Jednoga dana sam se ostrvio na nju - itavim nizom
divljakih, neopravdanih uvreda. Bio sam skoro lud od
ljubomore i jada. Stvari koje sam izgovorio bile su okrutne
i neistinite, i znao sam, jo dok sam ih izgovarao, koliko su
okrutne i neistinite. Pa ipak, oseao sam divlje
zadovoljstvo govorei ih...
Seam se kako je Silvija pocrvenela i skupila se...
Doveo sam je do ivice izdrljivosti.
Seam se da je rekla: Ovako dalje ne moe...
Kad sam se te noi vratio kui, kua je bila prazna
prazna. Naao sam poruku napisanu na prilino uvreen nain.
U poruci je napisala da me ostavlja - zauvek. Odlazi u
Bedvordi na dan ili dva. A zatim e otii kod jedine osobe
koja je voli i kojoj je potrebna. Ja sam to morao da prihvatim kao konano.
Pretpostavljam da do tog trenutka nisam stvarno
verovao u sopstvene sumnje. Ova crno na belom
potvrda mojih najgorih strepnji dovela me je do belog
usijanja. Otiao sam u Bcdvordi za njom, najveom
brzinom koju je automobil mogao da razvije.

Ona se upravo obukla za veeru, seam se, kad sam

upao u sobu. Mogu da vidim njeno lice: zapanjeno, lepo
preplaeno.
Rekao sam: Niko te osim mene nee imati, nikada.
Niko.
Uhvatio sam je rukama oko vrata, stisnuo ga i savio je
unazad.
Odjednom sam ugledao na odraz u ogledalu. Silviju
koja se gui i sebe koji je davim, i oiljak na mom obrazu
gde ga je metak okrznuo ispod desnog uha.
Ne nisam je ubio. To iznenadno otkrie me je
paralisalo, olabavio sam svoj stisak i pustio je da sklizne
na pod...
A onda sam se slomio; a ona me je teila... Da, teila
me je.
Sve sam joj ispriao, a ona mi je rekla da je reenicom
jedina osoba koja je voli i kojoj je potrebna" mislila na
svog brata Alena... Te noi smo otvorili srca jedno drugome, i ne verujem da smo se od tog trenutka ikada vie
udaljili jedno od drugoga...
Otrenjujue je kad oveka kroz ivot prati pomisao
da je mogao postati ubica da nije bilo boje milosti i
ogledala...
Neto je te noi ipak umrlo sotonska ljubomora
koja me je toliko dugo drala u svojim kandama...
Ali ponekad se pitam pretpostavimo da nisam
napravio onu poetnu greku: oiljak na levom obrazu, a u
stvari je bio na desnom obrnuti lik u ogledalu... Da li
bih bio tako siguran da je taj ovek arls Kroli? Da li bih
upozorio Silviju? Da li bi se ona udala za mene - lli za
njega?
Ili su prolost i budunost jedno?
Ja sam jednostavan tip, i ne mogu se pretvarati da
razumem te stvari, ali video sam ono to sam video i
zbog toga to sam to video, Silvija i ja smo zajedno,
staromodno ree- no, dok nas smrt ne rastavi. A moda 1
posle toga...

Grinoova ludorija

Dva mukarca su skrenula za ugao na

kome je raslo

ukrasno grmlje.
Evo nas ree Rejmond Vest. To je to.
Horas Bajndler je udahnuo duboko, s oduevljenjem.
Dragi moj uzviknuo je ovo je divno. Glas
mu je prvo zakretao u visinama estetskog oduevljenja, a
zatim se spustio u dubine strahopotovanja. Ovo je
neverovatno. Vanzemaljsko! Najbolji primer svog perioda.
Mislio sam da e ti se dopasti samozadovoljno
ree Rejmond Vest.
Dopasti? Dragi moj Horasu je ponestalo rei.
Otkopao je futrolu svog fotoaparata i poeo da nameta
objektiv. Ovo e biti jedan od bisera u mojoj kolekciji
rekao je sav srean. - Mislim da je vrlo zabavno imati
kolekciju grozota. Ideja mi je pala na pamet pre sedam
godina, dok sam sedeo u kadi. Moj poslednji pravi biser
bio je na Kampo Santu u enovi, ali mislim da je ovo jo
upeatljivije. Kako se zove?
Nemam pojma ree Rejmond.
Pretpostavljam da ima nekakvo ime.
Mora da ima. Ali ovde je svi zovu samo Grinoova
ludorija.
Grino je ovek kojije ovo sagradio?
Da. Otprilike 1860. ili 1870. Bila je to lokalna pria o uspenosti. Bosonogi deak koji je uspeo da stekne
ogromno bogatstvo. Miljenja o tome zato je sagradio ovu
kuu su podeljena. Neki smatraju da se samo razmetao
bogatstvom, a neki da je hteo da ostavi utisak na svoje
poverioce. Ako je hteo potonje, nije mu uspelo. Bankrotirao
je, ili skoro bankrotirao. Odatle i ime Grinoova ludorija.
Horas kliknu fotoaparatom. Eto ree zadovoljno.
Podseti me da ti pokaem broj 310 u mojoj kolekciji.
Zaista neverovatan kamin u italijanskom stilu.
Gledajui u kuu dodade: Nije mi jasno kako je

gospodin Grino uspeo ovo da smisli.

Na neki nain je dosta oigledno ree Rejmond.
Posetio je dvorce na Loari, zar ti se ne ini? Oni tornjevi.
Onda je, izgleda, naalost putovao na Orijent. Uticaj Tad
Mahala je neupitan. Mavarsko krilo i tragovi venecijanske
palate prilino mi se dopadaju dodao je.
Gde lije samo naao arhitektu koji je sve to izveo?
Rejmond slee ramenima.
Pretpostavljam da to nije bilo teko rekao je.
Arhitekta se verovatno obezbedio za ceo ivot, a jadni
Grino je bankrotirao.
Moemo li da pogledamo kuu i s druge strane
upita Horas ili e to znaiti da protivzakonito ulazimo
na tue imanje?
Znaie da protivzakonito ulazimo na tue imanje
ree Rejmond ali mislim da nee biti problema.
On zamaknu za oak, a Horas krete za njim.
Ko ivi ovde? Siroii ili turisti? kola sigurno nije.
Nema igralita.
Oh, ovde jo uvek ivi jedan lan porodice Grino
dobaci Rejmond preko ramena. Kua nije otila na
dobo. Nasledio je sin starog Grinoa. On je bio pomalo
cicija i iveo je ujednom kutku kue. Nikad nije potroio ni
penija. Verovatno nije ni imao para za troenje. Sad ovde
ivi njegova ker. Jedna veoma ekscentrina stara dama.
Dok je govorio, Rejmond je oseao beskrajno zadovoljstvo to se setio Grinoove ludorije da zabavi svog gosta. Ti
knjievni kritiari uvek su se izjanjavali kako eznu za vikendom u unutranjosti, a kad bi se tamo i nali, obino
bi se veoma dosaivali. Sutra e ga zabaviti nedeljnim
novinama, a danas je Rejmond Vest sam sebi estitao to
se setio Grinoove ludorije, da obogati dobro poznatu
kolekciju graevinskih i umetnikih grozota Horasa
Bajndlera.
Zali su za ugao kue i nali se na zaputenom
travnjaku. U jednom uglu nalazio se vetaki kamenjar,
nad kojim je bila nagnuta jedna enska prilika zbog koje je

Horas od zadovoljstva stisnuo Rejmondovu miicu.

Dragi moj uzviknuo je vidi li u ta je ona
obuena? U cicanu haljinu na mustre. Ba kako su se
nekada odevale kune sluavke - dok je jo bilo kunih
sluavki. Jedna od mojih najdraih uspomena je kad sam
kao deak boravio u nekoj kui u unutranjosti gde me je
svakogjutra budila kuna sluavka odevena u besprekornu
cicanu haljinu, s kapicom na glavi. Da, mome, s pravom
kapicom. Od muslina, s trakama. Ili je moda sobarica
imala trake. Nije vano. Ona je bila prava kuna sluavka,
koja ujutro ulazi u sobu s ogromnom mesinganom kantom
tople vode. Kakav uzbudljiv dan danas!
Prilika u cicanoj haljini se uspravila i okrenula ka
njima, drei u ruci aove. Izgledala je neverovatno.
Neoeljane sede lokne padale su u pramenovima po
njenim ramenima, a na glavu je nabila slamnati eir,
nalik onima koje u Italiji stavljaju konjima. Cicana haljina
u boji sezala joj je skoro do lanaka. Lice joj je bilo
preplanulo, ne naroito isto. Lukavim oima gledala je
pravo u dvojicu neznanaca, procenjujui ih.
Moram da se izvinim to ovako upadamo, gospoice
Grino ree Rejmond Vest, dok joj se pribliavao ali
gospodin Horas Bajnder, koji je moj gost...
Horas se nakloni i skide eir.
... koji je, ovaj, veoma zainteresovan za... antiku
istoriju i, ovaj, lepe graevine.
Rejmond Vest je govorio s lakoom oveka koji je poznat pisac i koji zna da je slavna linost, te zato moe sebi
dozvoliti ono to drugi ne mogu.
Gospoica Grino pogleda u razigranu arhitektonsku
masu koja se irila iza nje.
To jeste lepa graevina ree zadivljeno.
Sagradio ju je moj deda, pre nego to sam se ja rodila,
naravno. Kau da je njome hteo da fascinira metane.
To mu je svakako polo za rukom, gospoo - ree
Horas Bajndler.
Gospodin Bajndler je poznati knjievni kritiar - re-

e Rejmond Vest.
Gospoica Grino oigledno nije mnogo uvaavala
knjievne kritiare. Nije bila impresionirana.
Smatram da je to rekla je gospoica Grino,
imajui u vidu graevinu spomenik genijalnosti moga
dede. Neke budale me pitaju zato je ne prodam i ne
preselim se u stan. ta bih ja radila u stanu? Ovo je moj
dom i ja u njemu ivim ree gospoica Grino. - Oduvek
sam ovde ivela. Razmiljala je malo, priseajui se
prolosti. Bilo nas je tri sestre. Lora se udala za
potparoha. Tata nije hteo da joj da novac, rekao je da
svetenici treba da budu duhovni ljudi. Umrla je na
poroaju. I beba je umrla. Neti je pobegla s uiteljem
jahanja. Tata je izbacio iz oporuke, naravno. Zgodan je bio
taj Heri Fleer, ali nita nije valjao. Nemojte misliti da je
Neti s njim bila srena. Nije ivela dugo. Imaju sina.
Ponekad mi pie ali, naravno, on nije Grino. Ja sam
poslednja od Grinoovih. - Ona s izvesnim ponosom podie
uvis svoja sputena ramena i namesti slamnati eir.
Onda, okrenuvi se, otro ree:
Da, gospoo Kresvel, ta se dogaa?
Iz kue je dolazila jedna prilika koja je, na komian
nain, bila suta suprotnost gospoici Grino. Glava
gospoe Kresvel bila je divno sreena: njena plava kosa
uzdizala se u pedantno sreenim loknama i loknicama.
Izgledalo je kao da se spremila da poe na maskenbal
preruena u francusku markizu. Ostatak njene sredovene
linosti bio je odeven u neto to je trebalo da bude
utava crna svila, ali zapravo je bio samo rejon koji se
presijavao. Mada nije bila krupna ena, grudi su joj bile
raskone. Glas joj je bio iznenaujue dubok. Dikcija joj je
bila izvrsna samo je malo zastajala kod rei koje su
poinjale glasom ,,h. Izgovarala ih je naglaeno, to je
budilo sumnju da je u mladosti imala problema s
izgovorom rei koje poinju tim samoglasnikom, to je
tipino za neuk svet.
Riba, gospoo ree gospoa Kresvel komad

bakalara. Nisu ga doneli. Zamolila sam Alfreda da ode po

njega, ali on odbija.
Prilino neoekivano, gospoica Grino se zakikota.
Odbija, znai?
Alfred je, madam, veoma neposluan.
Gospoica Grino podie do usana dva prsta
zamrljana zemljom i iznenada prodorno zazvida i povika:
Alfrede. Alfrede, dolazi ovamo.
Iza ugla kue pojavi se mlad ovek, nosei aov. Imao
je drsko, lepukasto lice i nesumnjivo pakosno je gledao u
gospou Kresvel dok je prilazio.
Traili ste me, gospoice? upita.
Da, Alfrede. ujem da si odbio da ode po ribu. Zato, a?
Alfred nabusito odgovori.
Otii u po nju ako elite, gospodice. Treba samo
da kaete.
Da, elim. elim je za veeru.
U redu, gospoice. Odmah idem.
Bacio je drzak pogled na gospou Kresvel, kojaje pocrvenela i neto promrmljala sebi u bradu:
E stvarno! Ovo je nepodnoljivo.
Kad bolje razmislim - ree gospoica Grino
nekoliko nepoznatih posetilaca upravo je ono to namje
potrebno, zar ne, gospoo Kresvel?
Gospoa Kresvel je delovala zbunjeno.
Izvinite, madam...
Znate ve zbog ega ree gospoica Grino
klimajui glavom. Naslednici ne mogu biti svedoci
prilikom potpisivanja oporuke. Je l tako? - obrati se ona
Rejmondu Vestu.
U pravu ste ree Rejmond.
Dovoljno znam o zakonu da bi mi to bilo jasno
ree gospoica Grino a vas dvojica ste ljudi od ugleda.
Ona baci aove u korpu za skupljanje korova.
Da li biste imali neto protiv da poete sa mnom do
biblioteke?

Bie nam zadovoljstvo ushieno ree Horas.

Ona ih uvede na francuska vrata i provede kroz
ogromni utozlatni salon s izbledelim brokatom po
zidovima i nametajem prekrivenim zbog praine, zatim
kroz iroki, tamni hol, uz stepenice, do jedne sobe na
drugom spratu.
Biblioteka moga dede objavila je.
Horas se osvrtao s vidnim zadovoljstvom. Bila je to, po
njegovom miljenju, soba puna grozota. Glave sfmgi izvirivale su iz neodgovarajuih komada nametaja, ogromna
bronzana statua predstavljala je, inilo mu se, Pola i
Virdiniju, a bio je tu i veliki bronzani sat s klasinim
motivima, koju je eznuo da fotografie.
Mnogo dobrih knjiga ree gospoica Grino.
Rejmond je ve poeo da razgleda knjige. Na prvi
pogled je shvatio da tu nema istinski zanimljivih knjiga, ili
knjiga koje je iko zbilja itao. Bili su to kompleti klasika u
sjajnom povezu, isporueni pre devedeset godina da bi se
napunila biblioteka jednog dentlmena. Bilo je tu nekoliko romana iz prolih vremena, ali izgleda da ni njih niko
nije proitao.
Gospoica Grino je preturala po fiokama ogromnog
pisaeg stola. Najzad je izvukla dokument ispisan na pergamentu.
Moja oporuka - objasnila je. - Morate nekom
ostaviti novac; tako kau. Ako umrem bez oporuke,
pretpostavljam da bi ga dobio sin onog konjuara. Zgodan
momak, Hari Fleer, ali ako postoji baraba, to je onda on.
Ne vidim zato bi njegov sin nasledio ovo mesto. Ne
nastavi ona, kao da odgovara na neizgovorenu primedbu
odluila sam. Ostavljam je Kresvelovoj.
Vaoj kuepaziteljki?
Da. Objasnila sam joj. Ako napravim oporuku u kojoj sve ostavljam njoj, ne moram da joj dajem platu. To e
mi pritedeti mnogo tekuih izdataka, a nju drati na uzdi.
Nema davanja otkaza i ne moe da me napusti kad joj se
efne. Sva je izvetaena, zar ne? Ali otac joj je bio samo

beznaajni vodoinstalater. Nema ona zato da die nos.

Dotad je ve odmotala pergament. Uze pero, zamoi
ga u mastionicu i potpisa se s Ketrin Doroti Grino.
Dobro rekla je. Videli ste da ga potpisujem, a
sada vas dvojica potpiite, ime e dokument biti
pravosnaan.
Pruila je pero Rejmondu Vestu. On se na trenutak
ustezao, osetivi odbojnost prema onome to je zamoljen
da uradi. Onda brzo stavi svoj poznati potpis, koji su mu
oboavaoci svakodnevno traili u pismima.
Horas uze od njega pero i dodade svoj sitni potpis.
To je zavreno rekla je gospoica Grino.
Ona prie vitrini s knjigama i zastade neodluno, a
onda otvori jedna staklena vrata, izvadi neku knjigu i
ubaci u nju presavijem pergament.
Imam ja svoja mesta na kojima drim stvari
rekla je.
Tajna ledi Odli primeti Rejmond Vest, okrznuvi
pogledom naslov dok je vraala knjigu na mesto.
Gospoica Grino se ponovo zakikota.
U svoje vreme bio je to bestseler primetila je.
Ali ne kao vae knjige, je l?
Iznenada drugarski munu Rejmonda u rebra.
Rejmond je bio iskreno iznenaen to ona uopte zna da
on pie knjige. Iako je Rejmond Vest bio znaajno ime u
literaturi, njegova dela bi se teko mogla nazvati
bestselerima. Mada je s godinama pomalo smekao, knjige
su mu i dalje bile tmurne i govorile o prljavoj strani ivota.
Pitam se ree Horas bez daha da li bih mogao
da fotografiem sat.
Naravno ree gospoica Grino. Mislim da je
donesen sa Svetske izlobe u Parizu.
Verovatno je tako ree Horas. Fotografisao je sat.
Ova soba se ne koristi mnogo jo od vremena mog
dede rekla je gospoica Grino. Ovaj pisai sto pun je
njegovih dnevnika. Mislim da su zanimljivi. Ne slui me
vid, pa ne mogu da ih proitam. Volela bih da ih neko

objavi, ali pretpostavljam da bi na njima trebalo dosta da

se radi.
Mogli biste nekoga da angaujete da se time
pozabavi ree Rejmond Vest.
Stvarno? To je dobra ideja, znate. Razmisliu o
tome.
Rejmond Vest pogleda na sat.
Ne smemo vas vie zadravati ree.
Drago mi je to sam vas upoznala graciozno ree
gospoica Grino. - Kad sam vas ula kako dolazite iza
ugla kue, pomislila sam da ste policajci.
Zato policajci? - upita Horas, koji se nikada nije
ustezao da postavi pitanje.
Gospoica Grino odgovori na neoekivan nain.
Ako elite da znate koliko je sati, pitajte pozornika
veselo je zapevuila, i uz taj primer viktorijanske
duhovitosti munula Horasa u rebro, a onda se nasmejala
iz sveg glasa.
Popodne je bilo divno - uzdahnuo je Horas dok su
se vraali kui. To mesto zaista ima sve. U biblioteci nedostaje samo le. Zna one staromodne detektivske prie o
ubistvu u biblioteci; siguran sam da su pisci imali na umu
ba takvu biblioteku.
Ako eli da pria o ubistvima ree Rejmond
mora da razgovara s mojom tetkom Dejn.
Tvojom tetkom Dejn? Misli na gospoicu Marpl?
Horas se naao malo u udu.
Sarmantna stara dama s kojom se sino upoznao
izgledala je kao poslednja osoba na svetu koja bi mogla
imati veze s ubistvima.
O, da ree Rejmond. - Ubistva su njena specijalnost.
Ali dragi moj, to zvui tako uzbudljivo! ta u stvari
hoe da kae?
Ba to to sam kazao ree Rejmond. Parafrazirao
je:
Neki izvre ubistvo, neki budu umeani u ubistvo,

nekima se ubistvo nametne. Moja tetka Dejn spada u treu kategoriju.

ali se.
Ni najmanje. Moe proveriti kod biveg efa
Skotland jarda, kod nekoliko efova policije i inspektora u
Odeljenju kriminalistike policije.
Horas, sav srean, ree kako su uda neiscrpna. Za
vreme aja, Doani Vest, Rejmondovoj eni, Lu Oksli, njenoj neaki, i staroj gospoici Marpl dali su iscrpan izvetaj
o popodnevnim dogaajima, ponavljajui u detalje sve to
im je gospoica Grino rekla.
Ali ja mislim ree Horas da u svemu tome ima
neeg zlokobnog. Ta kreatura nalik na groficu,
kuepaziteljka. Sad kad zna da je gospodarica potpisala
oporuku u njenu korist, moda e se ,,sluajno nai
arsenik u ajniku.
Reci nam, tetka Dejn zamoli Rejmond hoe li
ovde biti ubistva ili nee. ta ti misli?
Ja mislim - prilino strogo ree gospoica Marpl,
namotavajui vunu u klupko da ne bi trebalo toliko da
se ali s tim stvarima, Rejmonde. Arsenik zaista stoji kao
mogunost. Vrlo ga je lako nabaviti. Verovatno se ve
nalazi u kolibi s batenskim alatom, kao sredstvo za
unitavanje korova.
Oh, duo neno ree Doana Vest zar to ne bi
bilo isuvie oigledno?
U redu je sainiti oporuku ree Rejmond. Ne
verujem da sirotica ima ita nekome da ostavi izuzev te
skupe a besmislene kuerine, a kome bi to trebalo?
Moda nekoj filmskoj kompaniji ree Horas lli
hotelu, lli nekoj instituciji.
Oni bi pokuali da je kupe za siu - ree Rejmond,
ali gospoica Marpl odmahnu glavom.
Zna, dragi Rejmonde, ne mogu se sloiti s tobom.
to se novca tie. Deda je oigledno bio jedan od onih
rasipnih troadija, koji novac lako zarade, ali ne umeju da
ga sauvaju. Moda je propao, kako vi kaete, ali da je

potpuno bankrotirao, njegov sin ne bi dobio kuu. Sin je,

to je najee sluaj, bio potpuna suprotnost svome ocu.
Cicija. ovek koji je tedeo svaki peni. Verovatno je za
ivota ostavio lepu sumu na stranu. Ova gospoica Grino
je izgleda nasledila tu njegovu osobinu ne voli da troi
novac. Da, mislim da je sasvim verovatno da je negde
unula pozamanu svotu novca.
U tom sluaju ree Doana Vest pitam se to
se ne bi Lu zaposlila kod nje?
Svi pogledae u Lu, koja je utei sedela blizu vatre.
Lu je bila neaka Doane Vest. Brak joj je nedavno,
kako je to sama rekla, dospeo u orsokak, pa je ostala s
dvoje male dece i novcem koji je bio jedva dovoljan da
preive.
Mislim ree Doana ako ta gospoica Grino
zaista eli da neko priredi te dnevnike za izdavanje...
To je dobra ideja ree Rejmond.
Lu ree tiho. - To je posao koji bih ja zaista mogla da
radim; mislim ak da bi mi se dopadao.
Pisau joj ree Rejmond.
Pitam se ree gospoica Marpl zamiljeno ta
je stara dama mislila s onom primedbom o policajcima.
Oh, to je bila samo ala.
Podsetilo me je ree gospoica Marpl, snano klimajui glavom da, veoma me je podsetilo na gospodina
Nejsmita.
Ko je gospodin Nejsmit? radoznalo upita Rejmond.
On je drao pele ree gospoica Marpl i
sastavljao je veoma dobre akrostihove za nedeljne novine.
Voleo je da navodi ljude na krive predstave, zabave radi.
Ipak, to je ponekad dovodilo do nevolje.
Svi su na trenutak zautali, razmiljajui o gospodinu
Nejsmitu, ali kako je izgledalo da izmeu njega i gospoice Grino nema nikakvih dodirnih taaka, zakljuili su
da je draga tetka Dejn moda malo poela da gubi nit u
poznim godinama.

II
Horas Bajndler se vratio u London ne snimivi vie
nita za svoju kolekciju. Rejmond Vest je napisao pismo
gospoici Grino, u kome joj govori o tome da poznaje
izvesnu gospou Lu Oksli, koja bi bila kompetentna da
radi na dnevnicima. Posle nekoliko dana stigao je odgovor,
napisan kukiastim starinskim rukopisom, u kome
gospoica Grino izjavljuje da e joj biti veoma drago da
angauje gospou Oksli i zakazuje joj sastanak.
Lu je otila na sastanak. Dogovorile su se o uslovima,
koji su bili veoma povoljni, i ona je ve sutradan poela da
radi.
Veoma sam ti zahvalna rekla je Rejmondu.
Posao se divno uklapa u moje svakodnevne obaveze. Mogu
da odvedem decu u kolu, odem do Grinoove ludorije,
zavrim posao i uzmem decu na povratku kui. To je tako
neobino mesto! Tu staru enu treba videti da bi ovek
poverovao da postoji.
Uvee, nakon svog prvog radnog dana, Doani,
Rejmondu i gospoici Marpl opisivala je kako je bilo.
Kuepaziteljku skoro i nisam videla rekla je.
Ula je s kafom i kolaiima u pola jedanaest, napuenih
usana i jedva da je rekla koju re. Mislim da joj se ni
najmanje ne dopada to tamo radim. Nastavila je:
Izgleda da je u ozbiljnoj zavadi s batovanom Alfredom. On
je metanin i prilino lenj, tako da njih dvoje uopte ne
razgovaraju. Gospoica Grino je, na svoj otmeni nain,
rekla: Koliko me pamenje slui, batensko i kuno
osoblje uvek je bilo u zavadi. Tako je bilo i u vreme mog
dede. Tada su u bati radila tri oveka i jedan deak, a u
kui je bilo osam ena, i veito je meu njima vladala
nesloga.
Sledeeg dana Lu je dola s novom veu.
Zamislite samo rekla je danas sam zamoljena
da telefoniram neaku.
Neaku gospoice Grino?

Da. Izgleda da je on glumac i lan trupe koja tokom

letnje sezone gostuje u Borhemu na moru. Pozvala sam
pozorite i ostavila poruku za njega, da je sutra pozvan na
ruak.
Prilino zabavno. Stara cura nije elela da
kuepaziteljka zna za to. Mislim da je gospoa Kresvel
uradila neto to joj se nije svidelo.
Sutra je sledei nastavak ovog uzbudljivog serijala
promrmlja Rejmond.
Ba lii na serijal, zar ne? Pomirenje s neakom,
krv nije voda pravi se nova oporuka, a stara se cepa.
Tetka Dejn, deluje veoma ozbiljno.
Stvarno, duo? Ima li novih vesti o policajcu?
Lu je delovala zbunjeno. Ne znam nita o policajcu.
Ona njena primedba, mila ree gospoica Marpl
mora da je imala neko znaenje.
Sledeeg dana Lu je stigla na posao dobro
raspoloena. Prola je kroz otvorena prednja vrata; vrata i
prozori kue uvek su bili otvoreni. Izgleda da se gospoica
Grino nije plaila lopova, i to s razlogom. Veina stvari u
kui bila je teka nekoliko tona i nije imala trinu
vrednost.
Lu je prola pored Alfreda na kolskom prilazu. Kad ga
je ugledala, stajao je naslonjen na drvo i puio, ali im je
spazio zgrabio je metlu i poeo marljivo da isti lie.
Lentina, pomisli, ali zgodan momak. Njegove crte lica
podseale su je na nekoga. Dok je prolazila kroz hol, na
putu u biblioteku, bacila je pogled na veliki portret
Natanijela Grinoa, koji je stajao iznad kamina,
prikazujui ga na vrhuncu viktorijanskog prosperiteta,
zavaljenog u veliku fotelju, ruku prekrtenih preko
pozamanog stomaka. Kad joj je pogled preao sa stomaka
na lice s jakom vilicom, gustim obrvama i raskonim crnim
brkovima, pade joj na pamet da je Natanijel Grino kao
mlad morao biti zgodan ovek. Moda je pomalo liio na
Alfreda...
Ula je u biblioteku na drugom spratu, zatvorila za

sobom vrata, otvorila pisau mainu i izvadila dnevnike iz

jedne fioke pisaeg stola. Kroz otvoren prozor videla je
gospoicu Grino, u cicanoj haljini boje trule vinje, kako
sagnuta nad kamenjem u vrtu marljivo trebi korov, koji je
posle dva kiovita dana prosto nabujao.
Lu, gradska devojka, odlui da ako ikada bude imala
svoju batu, u njoj nee biti kamenitog dela u kojem treba
rukom istiti korov. Onda prionu na posao.
Kad je u pola jedanaest gospoa Kresvel ula u
biblioteku s kafom na posluavniku, bilo je jasno da je
veoma ljuta. Tresnula je posluavnik na sto i rekla:
Gost na ruku a u kui nema niega! ta ja da
radim, volela bih da znam. Od Alfreda ni traga ni glasa.
istio je kolski prilaz kad sam dolazila ree Lu.
Naravno. Fin i lagodan posao.
Gospoa Kresvel izlete iz sobe tresnuvi vratima. Lu
napravi grimasu. Pitala se kakav li je ,,neak.
Popila je kafu i ponovo sela da radi. Bilo je toliko zanimljivo da je vreme brzo prolazilo. Kad je poeo da pie
dnevnik, Natanijel Grino je reio da bude sasvim otvoren.
Dok je prekucavala pasus koji se odnosio na line drai
jedne barske dame iz susednog grada, Lu je razmiljala
kako e tekst zahtevati zamanu redakturu.
Dok je o tome razmiljala, prepade je vrisak iz bate.
Ona skoi sa stolice i otra do otvorenog prozora. Videla je
kako se gospoica Grino tetura od kamenitog dela bate
prema kui. Ruke su joj bile na grlu, a izmeu njih je virio
neki tap s perjem, koji Lu sa zaprepaenjem prepoznade kao strelu.
Glava gospoice Grino, u njenom otrcanom slamnatom eiru, klonu napred na grudi. Ona slabim glasom doviknu Lu: ... pogodio... pogodio me je... strelom... zovite pomo...
Lu potra ka vratima biblioteke. Pritisnu kvaku, ali
vrata se ne otvorie. Prolo joj je nekoliko trenutaka u
uzaludnim pokuajima da ih otvori dok nije shvatila da je
zakljuana. Otrala je do prozora i viknula.

Zakljuana sam!
Gospoica Grino, okrenuta leima prema Lu i
ljuljajui se na nesigurnim nogama, doviknu kuepaziteljki, koja je bila na prozoru malo udaljenom od onog
na kome je bila Lu.
Pozovite policiju... telefonirajte...
Zatim, teturajui se kao pijan ovek, gospoica Grino nestade iz Luinog vidokruga i ue u salon u prizemlju.
Trenutak kasnije Lu zau zvuk polomljenog porcelana i
tekog pada, a onda nastupi tiina. Zamiljala je ta se dogodilo. Mora da je gospoica Grino naletela na stoi na
kome je stajao servis za aj iz Sevra.
Sva oajna, Lu je lupala na vrata biblioteke i zvala u
pomo. Sa spoljne strane prozora nije bilo oluka, tako da
se tuda nije mogla spustiti.
Umorna od lupanja na vrata, Lu se vratila do prozora.
Na prozoru koji je bio malo udaljen pojavi se glava kuepaziteljke.
Pustite me napolje, gospoo Oksli. Zakljuana sam.
I ja sam.
Oh, boe, nije li to strano? Zvala sam policiju, u
ovoj sobi ima telefon. Ono to ne mogu da shvatim,
gospoo Oksli, jeste zato smo zakljuane. Ja nisam ula
da neko okree klju, a vi?
Ne, ni ja nisam ula. Oh, boe, ta da radimo?
Moda bi Alfred mogao da nas uje. Lu povika iz sveg
glasa: Alfrede, Alfrede.
Sigurno je otiao na ruak. Koliko je sati?
Lu pogleda na sat.
Pet do pola jedan.
Ne bi trebalo da ode pre pola jedan, ali mugne kad
god mu se ukae prilika.
Da li mislite... da li mislite...
Lu je htela da pita ,,Da li mislite da je mrtva? ali
rei su joj zastale u grlu.
Nisu mogle da urade nita drugo sem da ekaju. Sela
je na sims prozora. Uinilo joj se da je prola itava

venost dok se iza kue nije pojavio pozornik sa lemom.

Nagnula se kroz prozor, a on pogleda navie, zaklanjajui
oi rukom.
Sta se ovde dogaa? upitao je s neodobravanjem.
Lu i gospoa Kresvel su, svaka sa svog prozora,
uzbueno sasule na njega bujicu informacija.
Pozornik izvadi blok i olovku. Vi ste, moje dame,
pobegle gore i zakljuale se? Mogu li znati vaa imena?
Neko nas je zakljuao. Doite da nas pustite
napolje. Pozornik prekorno ree: Sve u svoje vreme
pa ude u prizemlje kroz francuski prozor.
Vreme se opet oteglo u beskonanost. Lu je ula da
stie automobil, posle ega inilo se da je proao itav
sat, a zapravo su prola samo tri minuta policijski
narednik, koji je oigledno bio sposobniji od pozornika,
oslobodi najpre gospou Kresvel, a zatim Lu.
Gospoica Grino? zamuckujui upita Lu.
ta... ta se desilo?
Narednik proisti grlo.
ao mi je to moram da vam kaem, gospoo
ree ono to sam ve rekao gospoi Kresvel. Gospoica
Grino je mrtva.
Ubijena - ree gospoa Kresvel. - Eto ta je ubijena. Narednik sumnjiavo ree: Mogao je biti
nesreni sluaj; neki seoski momak koji baca strele.
Ponovo se zauo zvuk automobila.
Narednik ree:
To e biti islednik. I krete niz stepenice.
Ali to nije bio islednik. Kad su Lu i gospoa Kresvel
sile niz stepenice, jedan mladi je, usteui se, uao na
prednja vrata i zaustavio se, osvrui se pomalo zbunjeno
oko sebe.
Onda prijatnim glasom, koji je Lu zazvuao nekako
poznato moda je malo podseao na glas gospoice
Grino zapita: Izvinite, da li, ovaj, da li ovde ivi
gospoica Grino?
Recite mi svoje ime, molim vas ree narednik,

prilazei mu.
Fleer ree mladi. Net Fleer. Ja sam u stvari
neak gospoice Grino.
Zaista, gospodine, pa... ao mi je...
Neto se desilo? upita Net Fleer.
Desio se nesreni sluaj. Vaa tetka je pogoena
strelom... koja je probila ilu kucavicu...
Gospoa Kresvel histerino progovori, bez uobiajene
profinjenosti: Vaa teta j ubijena, eto ta s desilo. Vaa
teta j ubijena.

III
Inspektor Vel je privukao stolicu blie stolu. U sobi je
bilo jo etiri osobe, i pogled mu je lutao odjedne do druge.
Bilo je to uvee istog dana. Posetio je kuu Vestovih da bi
jo jednom proverio izjavu Lu Oksli.
Da li ste sigurni da se tano seate rei?
Pogodio... pogodio me je... strelom... zovite pomo?
Lu klimnu glavom.
A vreme?
Pogledala sam na sat minut ili dva kasnije: tada je
bilo dvanaest i dvadeset pet...
Da li je va sat taan?
Pogledala sam i na zidni sat. Nije bilo sumnje u
Luinu preciznost.
Inspektor se obrati Rejmondu Vestu.
Izgleda, gospodine, da ste pre otprilike nedelju
dana vi i izvesni gospodin Horas Bajndler bili svedoci
oporuke gospodice Grino.
Rejmond je ukratko prepriao njegovu i Horasovu popodnevnu posetu Grinoovoj ludoriji.
Vae svedoenje moe biti vano rekao je Vel.
Gospoica Grino vam je jasno rekla, zar ne, da je sainila oporuku u korist gospoe Kresvel, kuepaziteljke, kao i
da joj ne daje platu zato to e gospoa Kresvel profitirati

od njene smrti?
Da, to mi je rekla.
Da li biste rekli da je gospoa Kresvel bila potpuno
svesna te injenice?
Rekao bih da je nesumnjivo bila svesna. Gospoica
Grino je u mom prisustvu napomenula da naslednici ne
mogu da budu svedoci oporuke, a gospoa Kresvel je jasno
razumela o emu je re. Stavie, gospoica Grino mi je lino rekla da se tako dogovorila s gospoom Kresvel.
Znai, gospoa Kresvel je imala razloga da veruje
da ima interesa. U njenom sluaju motiv je dovoljno jasan,
i ona bi po svoj prilici bila glavni osumnjieni da nije bila
zakljuana u svojoj sobi, kao i gospoa Oksli. Osim toga,
gospoica Grino je odreeno rekla da je pogodio
mukarac...
Da li je ona sigurno bila zakljuana u svojoj sobi?
O, da. Narednik Kejli je pustio da izae. To je
velika, starinska brava s velikim, starinskim kljuem.
Klju je bio u bravi i nema anse da je mogao biti okrenut
iznutra, ili da je u pitanju neki slian trik. Moete
zasigurno smatrati da je gospoa Kresvel bila zakljuana u
toj sobi i da nije mogla izai. U toj sobi nije bilo lukova i
strela niti je gospoa Kresvel mogla da gaa sa svog
prozora ugao to onemoguava ne, gospoa Kresvel
mora biti iskljuena.
Zastao je, a onda nastavio: Da li je, po vaem
miljenju, gospoica Grino volela da pravi neslane ale?
Gospodica Marpl u svom uglu naglo podie glavu.
Znai, oporuka ipak nije bila u korist gospoe Kresvel? ree ona.
Inspektor Vel je pogledao prilino iznenaeno.
Vrlo dobro ste pogodili, gospodo rekao je. Ne,
gospoa Kresvel nije naslednik.
Ba kao gospodin Nejsmit - ree gospoica Marpl
klimajui glavom. - Gospoica Grino je rekla gospoi Kresvel da e joj sve ostaviti, i tako je izbegla da joj da je platu. Onda je novac ostavila nekom drugom. Nema sumnje

da je bila veoma zadovoljna sobom. Nije udo to se zadovoljno smejuljila dok je oporuku stavljala u knjigu Tajna ledi Odli.
Srea to je gospoa Oksli mogla da nam kae da
postoji oporuka i gde se nalazi ree inspektor. Inae
bismo je verovatno dugo traili.
Viktorijanski smisao za humor promrmlja
Rejmond Vest.
Znai, ipak je ostavila novac svom neaku ree
Lu.
Inspektor odmahnu glavom.
Ne rekao je nije ga ostavila Netu Fleeru. Ovde
krui pria naravno, ja sam ovde nov i do mene dopiru
samo traevi iz druge ruke - ali izgleda da su nekada davno i gospoica Grino i njena sestra bacile oko na zgodnog
mladog uitelja jahanja, i da ga je dobila njena sestra. Ne,
nije ostavila novac neaku - inspektor Vel zastade trljajui bradu. Ostavila ga je Alfredu ree.
Alfredu
batovanu?

progovori
Doana
iznenaenim glasom.
Da, gospoo Vest. Alfredu Poloku.
Ali zato? - uzviknu Lu.
Gospoica Marpl se nakalja i promrmlja:
Pretpostavljam, mada moda greim, da je tu posredi ono
to bismo mogli nazvati porodinim razlozima.
Mogli biste ih tako nazvati sloi se inspektor.
Izgleda da svi u selu znaju da je Tomas Polok, Alfredov
deda, bio jedno od vanbrane dece starog gospodina
Grinoa.
Naravno uzviknu Lu otuda slinost!
Setila se kako je, nakon to je prola pored Alfreda,
ula u kuu i ugledala portret starog gospodina Grinoa.
Mislim ree gospoica Marpl da je ona
verovala kako e se Alfred Polok diiti kuom, ak i iveti u
njoj, dok njenom neaku skoro sigurno ne bi koristila, i
prodao bi je im mu se ukae prilika. On je glumac, zar
ne? U kom komadu trenutno igra?

Starije gospoe esto skrenu s teme, pomisli

inspektor Vel, ali utivo odgovori: Verujem, gospoo,
da ove sezone igraju komade ser Dejmsa M. Berija.
Beri ree gospoica Marpl zamiljeno.
ta svaka ena zna ree inspektor Vel i
pocrvene. Ime komada brzo ree. - Ja ne idem esto u
pozorite dodao je ali moja ena ga je gledala prole
nedelje. Kae da je prilino dobro uraen.
Beri je napisao nekoliko vrlo armantnih komada
ree gospoica Marpl mada moram rei, kad sam ila
s jednim mojim starim prijateljem, generalom Isterlijem, da
gledamo Berijevu Malu Meri ona tuno zatrese glavom
ni on ni ja nismo znali kuda da gledamo.
Inspektoru, kome komad Mala Meri nije bio poznat,
nita nije bilo jasno. Gospoica Marpl objasni:
Kad sam ja bila devojka, inspektore, niko nikad nije
pominjao re stomak.
Inspektoru bi jo manje jasno. Gospoica Marpl je
tiho mrmljala naslove komada.
Divni
Kriton. Veoma pametno. Meri Rouz.
Simpatian komad. Seam se da sam plakala. Ulica Kvoliti
nije mi se naroito dopala. Onda Poljubac za Pepeljugu.
Oh, pa naravnol
Inspektor Vel nije imao vremena za pozorine
diskusije. Zato se vratio na temu.
Pitanje je - ree - da li je Alfred Polok znao da je
stara gospoa sainila oporuku u njegovu korist. Da li mu
je rekla? Dodao je: Vidite, u Borhamu postoji
streliarski klub, a Aljred Polok je lan. Zaista je vrlo dobar
u gaanju lukom i strelom.
Nije li onda va sluaj sasvim jasan? upita
Rejmond Vest. To se uklapa sa zakljuanim enama: on
je mogao tano znati gde se u kui one nalaze.
Inspektor ga pogleda. Progovori veoma tunim
glasom.
On ima alibi ree.
Nalazim da su alibiji uvek sumnjivi - primeti Rej-

mond.
Moda, gospodine ree inspektor Vel. Vi
govorite kao pisac.
Ja ne piem detektivske prie ree Rejmond,
zgroen samom tom idejom.
Lako je rei da su alibiji sumnjivi nastavi
inspektor Vel ali mi se, naalost, bavimo samo
injenicama. On uzdahnu. Imamo tri veoma sumnjive
osobe nastavi.
Tri osobe koje su, tako se desilo, u to vreme bile u
blizini. udno je to izgleda da nijedno od troje nije moglo
to da uini. Za kuepaziteljku sam ve rekao; neak Net
Fleer je, u momentu kad je gospoica Grino pogoena,
bio nekoliko milja udaljen, kupovao je benzin na pumpi i
raspitivao se kojim putem da ide. to se tie Alfreda Poloka, barem est osoba e se zakleti da je u dvanaest i dvadeset uao u lokal Pas i patak i da je tamo ostao ceo sat,
uz uobiajenu porciju hleba i sira i pivo.
Smiljeno je stvarao sebi alibi - ree Rejmond Vest,
nadajui se da je u pravu.
Moda ree inspektor Vel ali ako i jeste tako,
on ga je i stvorio.
Sedeli su dugo u tiini. Onda se Rejmond okrete
prema gospodici Marpl, koja je sedela uspravna i
zamiljena.
Sad je na tebe red, tetka Dejn ree. Inspektor
je zbunjen, narednik je zbunjen, ja sam zbunjen, Doana
je zbunjena, Lu je zbunjena. Ali tebi, tetka Dejn, tebi je
sve kristalno jasno. Jesam li u pravu?
Ne bih rekla ba tako odgovori gospoica Marpl
nije mi kristalno jasno. A ubistvo, dragi Rejmonde, nije
igra. Ne verujem da je sirota gospoica Grino elela da
umre, a to je bilo izuzetno brutalno ubistvo. Veoma dobro i
hladnokrvno isplanirano. Nije to stvar za alu.
Izvini ree Rejmond. Nisam tako bezobziran
kako zvuim. ovek o uasnim stvarima pria leerno
samo da bi se udaljio od njih.

To je, ini mi se, sad u modi ree gospodica

Marpl.
Svi ti ratovi i ale o sahranama. Da, moda sam
malo nesmotreno sugerisala da si bezobziran.
Nismo je ba dobro poznavali ree Doana.
To je sasvim tano ree gospoica Marpl. Ti je,
draga Doana, uopte nisi poznavala. Ja je uopte nisam
poznavala. Rejmond je stekao utisak o njoj na osnovu
jednog popodnevnog razgovora. Lu je poznavala samo dva
dana.
Hajde, tetka Dejn ree Rejmond reci nam
kako ti to vidi. Ne smeta vam, inspektore?
Ni najmanje utivo odgovori inspektor.
Pa, dragi moj, izgleda kao da imamo tri osobe koje
su imale, ili bi mogle imati, motiv da ubiju staru damu. I
tri sasvim jednostavna razloga zato nijedna od njih to nije
mogla uiniti. Kuepaziteljka nije mogla da ubije gospoicu Grino jer je bila zakljuana u svojoj sobi i jer je njena
gospodarica vrlo odreeno izjavila da je pogodio mukarac.
Batovan je u to vreme bio u lokalu Pas i patak, a neak
na benzinskoj pumpi.
To ste vrlo pametno zakljuili, gospoo ree
inspektor.
Kako je sasvim neverovatno da bi ubistvo mogao
izvriti neko sa strane, gde smo onda?
To bi i inspektor hteo da zna ree Rejmond Vest.
esto se na stvari gleda iz pogrenog ugla ree
gospoica Marpl kao da se izvinjava. Ako ne moemo da
promenimo kretanje ili poloaj te tri osobe, moda moemo da promenimo vreme ubistva.
Mislite da ni moj sat ni sat na zidu nisu pokazivali
tano vreme? upita Lu.
Ne, duo ree gospoica Marpl. Na to uopte
nisam pomislila. Mislim da se ubistvo nije dogodilo onda
kad vi mislite da se dogodilo.
Ali ja sam ga videla uzviknu Lu.
Pitam se, duo, da nije namerno udeeno tako da

ga vidite. Znate, pitala sam se da niste moda upravo zbog

togadobili taj posao.
ta hoete time da kaete, tetka Dejn?
Pa, duo, deluje udno. Gospoica Grino nije
volela da troi novac; ipak, angaovala je vas i vrlo rado se
saglasila s vaim uslovima. ini mi se da joj je namera bila
da vi budete u toj bibhoteci na drugom spratu i da gledate
kroz prozor, kako biste bili kljuni svedok neko ko nije
iz kue, a ima besprekornu reputaciju koji e utvrditi
tano vreme i mesto ubistva.
Ali ne mislite valjda ree Lu s nevericom da je
gospoica Grino nameravala da bude ubijena.
Ono to ja mislim, duo ree gospoica Marpl
jeste da vi niste zaista upoznali gospoicu Grino. Nema
pravog razloga, zar ne, zato bi gospoica Grino koju ste
videli kad ste otili u tu kuu bila ista kao ona koju je Rejmond upoznao nekoliko dana ranije. Oh, da, znam nastavi ona, da bi spreila Lu da odgovori bila je obuena
u neobinu staromodnu cicanu haljinu, imala udni
slamnati eir i bila neoeljana. Tano je odgovarala
opisu koji nam je Rejmond dao prolog vikenda. Ali te dve
ene su, znate, bile otprilike istih godina, iste visine i
teine. Mislim na kuepaziteljku i gospoicu Grino.
Ali kuepaziteljka je debela! uzviknu Lu. Ima
ogromne grudi.
Gospoica Marpl se nakalja.
Ali, mila moja, i sama sam ih, hm, viala po
radnjama, prilino neukusno izloene. Danas svako moe
imati grudi bilo koje veliine i dimenzija.
Sta pokuava da kae? upita Rejmond.
Samo sam razmiljala o tome da je mogue da je tokom dva dana Luinog boravka u toj kui ista ena igrala
obe uloge. I sami ste rekli, Lu, da ste kuepaziteljku jedva
viali sem na trenutak, pre podne, kad bi vam unela
posluavnik s kafom. Na pozornici viate sposobne glumce
kojima je dovoljno samo nekoliko trenutaka da se pretvore
u novu linost. Sigurna sam da bi preruavanje bilo

sasvim jednostavno izvesti. Ta frizura a la markiza mogla

bi biti perika koja se lako stavlja i skida.
Tetka Dejn! Zar mislite da je gospoica Grino bila
mrtva pre nego to sam ja poela tamo da radim?
Ne mrtva. Drana pod omamljujuim sredstvima,
rekla bih. Vrlo jednostavan posao za beskrupuloznu osobu
kakva je kuepaziteljka. Onda se dogovorila s vama da
telefonom pozovete neaka na ruak u odreeno vreme.
Jedina osoba koja bi znala da gospoica Grino nije
gospoica Grino jeste Alfred. A ako se seate, prva dva
dana vaeg rada tamo bila su vlana, pa gospoica Grino
nije izlazila iz kue. Alfred nikada nije ulazio u kuu zbog
zategnutih odnosa s kuepaziteljkom. Poslednjeg jutra
Alfred je bio na kolskom prilazu, dok je gospodica Grino
radila u kamenitom delu vrta volela bih da pogledam taj
deo vrta.
Mislite li da je gospoa Kresvel ubila gospoicu
Grino?
Mislim da vas je kuepaziteljka, nakon to vam je
donela kafu, zakljuala, a onda odnela gospodicu Grino,
koja je bila bez svesti, dole u salon. Tad se preruila u
gospoicu Grino i otila da radi u kamenitom delu vrta,
gde ste je mogli videti s prozora. U odreeno vreme je
vrisnula i ula teturajui se u kuu, stiskajui strelu kao
da joj je probila grlo. Zvala je u pomo, ali je pazila da kae
,,on me je pogodio, da bi skrenula panju s kuepaziteljke,
odnosno sa sebe. Takode se obratila kuepaziteljki, kao da
je vidi na prozoru. Onda, kad se nala u salonu, sruila je
sto s porcelanom, brzo otrala gore, stavila svoju periku a
la markiza, i posle nekoliko trenutaka isturila glavu kroz
prozor I rekla vam da je i ona zakljuana.
Ali ona je bila zakljuana ree Luiza.
Znam. Tu stupa na scenu pozornik.
Koji pozornik?
Tano: koji pozornik? Pitam se, inspektore, da li biste hteli da mi kaete kako i kad ste vi stigli na mesto zloina?

Inspektor je delovao pomalo zbunjeno.

U dvanaest i dvadeset devet primili smo telefonski
poziv od gospoe Kresvel, kuepaziteljke kod gospoice
Grino, koja je izjavila da je njena gospodarica pogodena.
Narednik Kejli i ja smo odmah poli tamo kolima i stigli do
kue u dvanaest i trideset pet. Nali smo gospodicu Grino
mrtvu, a dve dame zakljuane u svojim sobama.
Vidite, mila moja ree gospoica Marpl Lu.
Policijski pozornik koga ste vi videli nije uopte bio pravi
policijski pozornik. Niste vie o njemu razmiljali; ovek i
ne razmilja jednostavno prihvati jo jedno
uniformisano lice kao deo zakona.
Ali ko zato?
to se tie toga ko... pa, ako izvode komad Poljubac
za Pepeljugu, tu je pozornik glavna uloga. Trebalo je da Net
Fleer samo uzme kostim koji nosi na sceni. Na benzinskoj
pumpi se raspitao za put i pazio da im svrati panju na
vreme dvanaest i dvadeset pet; onda se brzo odvezao,
ostavio kola iza ugla, navukao policijsku uniformu i
odigrao svoju ,,ulogu.
Ali zato? Zato?
Neko je morao da zakljua kuepaziteljkina vrata
spolja i da zabije strelu u grlo gospoice Grino. Moete
nekoga probosti strelom isto kao da ste ga pogodili; ali za
to je potrebna snaga.
Mislite da su njih dvoje bili sauesnici?
O da, mislim. Najverovatnije su to majka i sin.
Ali sestra gospoice Grino je davno umrla.
Da, ali ne sumnjam da se gospodin Fleer ponovo
oenio - zvui mi kao takav tip. Mislim da postoji
mogunost da je i dete umrlo, i da je ovaj takozvani neak
dete druge ene, te da nije nikakav rod porodici Grino.
ena je uspela da se zaposli kao kuepaziteljka i da ispita
teren. Onda se on javio gospoici Grino kao njen neak, i
predloio da je poseti. Moda je u ali rekao da e doi u
policijskoj uniformi - seate se da je rekla da oekuje
policajca. Ali ja mislim da je gospoica Grino posumnjala,

i da je odbila da ga primi. Da je umrla bez oporuke, on bi

bio njen naslednik meutim, kad je sainila oporuku u
korist kuepaziteljke, kako su oni verovali, put im je bio
otvoren.
Ali zato su upotrebili strelu pobuni se Doana
to je tako neuverljivo.
Uopte nije neuverljivo, draga. Alfred je lan
streliarskog kluba; trebalo je da on bude optuen.
Cinjenica da je bio u pabu ve u dvanaest i dvadeset bila je
veoma nesrena okolnost po njih. Uvek je odlazio malo pre
vremena, to bi im ba odgovaralo. Ona odmahnu
glavom. Zaista nije u redu s moralne take gledita
mislim, da je Alfredu ivot spasila njegova lenjost.
Inspektor proisti grlo.
Vae pretpostavke su veoma zanimljive, gospoo.
Naravno, morau da istraim...
IV
Gospoica Marpl i Rejmond Vest stojali su pored
kamenitog dela vrta i gledali u batensku korpu punu
uvelih biljaka.
Gospoica Marpl promrmlja:
... gromotulja, okruglolisna kamenika, okruglolisni
zvoni, rusomaa... Da, to je dokaz koji je meni bio potreban. Ko god da je jue ovde plevio korov, nije se razumeo u
batovanstvo kidao je i plemenite biljke i korov. Sada
znam da sam u pravu. Hvala ti, dragi Rejmonde, to si me
doveo ovamo. elela sam lino da pogledam ovo mesto.
I ona i Rejmond se zagledae u grozomornu gomilu cigala koja se zvala Grinoova ludorija.
Neko se nakalja, i oni se okretoe. Zgodan mlad
ovek takoe je gledao u tu monstruoznu kuu.
Vraki veliko mesto ree. Suvie veliko za
dananje vreme, tako kau. Ne znam. Da sam dobio
premiju na lutriji, eleo bih da sagradim ba ovakvu kuu.

Stidljivo im se nasmejao i poeao se po glavi.

Mislim da sad mogu da kaem da je tu kuu sagradio
moj pradeda ree Alfred Polok. I lepa je to kua, bez
obzira na to to je zovu Grinoova ludorija!

Beleka o autoru

Iza imena AGATE MILER, roene 15. septembra 1890.

godine u Torkaju, u Engleskoj, krije se uvena spisateljica
kriminalistikih romana AGATA KRISTI, kraljica zloina, ije su knjige prodate u vie od 2 milijarde
primeraka na engleskom jeziku a prevedene su na preko
50 jezika.
Za pukovmka Aribalda Kristija udala se 1914. godine
i iz tog braka, koji je trajao do 1928. godine, imala je erku
Rosalinu.
Agata Kristi je tokom svog vrlo produktivnog radnog
veka napisala 79 romana i zbirki pria, kao i desetine pozorinih komada. Miolovka, prvi put izvedena u Londonu
1952, najdue je neprekidno igran pozorini komad.
Njene detektivske prie britanskog arma, koje
razreavaju Herkul Poaro ili ivahna gospoica Marpl,
donele su joj svetsku slavu. U romanu Misteriozna afera u
Stajlzu, ekranizovanom 1920, pojavljuje se lucidni Herkul
Poaro, koji pomou svojih sivih elija reava zamrene
zloine, i to u vie od 33 romana.
Gospodica Marpl debitovala je u filmu napravljenom
po poslednjem romanu Agate Kristi Uspavano ubistvo, i to
1976, a taj lik ljupkog i mudrog njukala javlja se u
petnaestak njenih romana.
Oba lika doivela su nezapamenu slavu i
zahvaljujui ekranizaciji u filmovima i TV serijama, od
kojih smo mnoge imali prilike da vidimo i na naim
ekranima: Ubistvo u Orijent ekspresu (1974), Smrt na Nilu
(1978).
Agata Kristi napisala je i etiri autobiografske knjige,
a zabeleila je i dogodovtine s arheolokim ekspedicijama
na kojima je bila sa svojim drugim muem.

Pod pseudonimom Meri Vestmakot napisala je est

romantinih romana.
Orden Britanskog kraljevstva
aljevstva pripao joj je 1971.
godine.
Umrla je 12. januara 1976. godine.
Jelka Jovanovi

Scan i obrada:

BABAC