II KAKO PISATI ZA RADIO

tampano i radio/TV novinarstvo imaju mnogo vie slinosti nego razlika,

ali postoje neke specifinosti.
Iste karakteristike potrebne: inteligencija, opta informisanost, pismenost,
marljivost, odgovornost, etiki odnos.
Dar za pisanje. Umee pisanja je zajedniki zahtev. Sve to ujete-vidite na
R/TV izuzimajui prenose npr. sportskih dogaaja napisano je.
Improvizacija retka, sem u neobaveznim, zabavnim, emisijama... Vreme
suvie dragoceno da bi se rizikovalo.
Potrebni ljudi koji piu jasno, precizno i koncizno.
Razlike 1. nain biranja priloga koji se emituju, 2. nain pisanja, 3.
struktura priloga, 4. stil kojim se prezentuju.
1. Faktori koji utiu na izbor i pripremu priloga:
- Brzina izvetavanja
Novinari u tampanim medijima rade u dnevnim ciklusima (razliita izdanja)
R/TV reporteri u jednoasovnim i manjim vremenskim intervalima; slualac
oekuje najsveije vesti, starije od sat mogu biti bajate
- Informacija, najvanije injenice - ne objanjenje
Teme koje su relativno jednostavne , ne trae mnogo objanjavanja, mogu se
saoptiti na jednostvan, direktan nain.
Dejms Glen Stoval: maksimalna duina priloga u vestima 2 minuta,
uobiajena 20-30 sekundi . Sama vest ne duzza od 20 sec.
- Radiofoninost i vizuelni efekat
R/TV novinari ele priloge koje publika moe da uje/vidi, biraju one za
koje imaju radiofoninost, tonove/sliku; sluanje itanja spikera manje
zanimljivo

2. Nain, karakteristike pisanja za radio/TV

Dok pisanje za novine ima pravilo 5 Ws (who, wat, where, when, why - ko,
ta, gdje, kad i zato) plus H (how, kako),
na R/TV postoje 4 kriterijuma, 4 Cs (correctnes, clarity, conciseness, color
tanost, jasnoa, saetost-konciznost i boja)
SEDAM C, neki autori dodaju jo:
- Tanost (correctnes),
- Dosljednost (consistent)
- Sazetost (consise)
- Konkretnost (concrete)
- Jasnoca (clear)
- Suvislost, koherentnost (coherent)
- Kreativnost (creative)
Karakteristike:
- Izvetavanje o trenutnom, sadanje glagolsko vreme, umesto o onom to
se desilo jue, prolo glagolsko vreme (rekao kae), jue na radiju
gotovo da ne postoji, korak dalje, jueranji dogaaj u formi osvrta npr.
- Vesti za radio treba da se piu za uvo ne za oko, stil leerniji, manje
bombastian, bez jakih izraza
- Izraavanje treba da bude saeto, prednost ali nije lako postii
Oslanjajte se na imenice i glagole izbacite nepotrebne prideve i priloge;
Fantastian, sjajan, neverovatan, nevien ut jednostavno: utirao,
pogodio mreu, postigao gol
Posebno krae i preciznije forme ne trpe prideve, vest npr.
Sportski prenos dozvoljava slobodniji izraz
Aktiv ne pasiv ne sastanak se odrava, ne ... su odrali sastanak nego... taj
i taj su se sastali

Kratke i jednostavne reenice ne duge i komplikovane

Jasan izraz - nema druge prilike
itaoci novina u prednosti, mogu ponovo da proitaju tekst, informacija
na radiju samo jedanput, trenutna, mora biti kristalno jasna, izbaciti
nejasnoe, vest koja je nejasna dok je itate mora se popraviti; saeto,
koncizno
Izbegavati nepoznate rei
Otvoreno, jasno transparentno
Besmislica nonsens
Potpisati signirati
Ako je sluaocu potreban leksikon, informacija je prola
Izbegavati zamenice ponoviti vlastito ime ako je neophodno
Sve je naravno podreeno rokovima, zadatom vremenu...
3. Struktura priloga
Struktura obrnute piramide u tampanim medijima i agencijama centralna
informacija na poetku, dalje manje vane, ako se krati - krati se odozdo
Radio tzv. dramsko jedinstvo: klimaks, uzrok i posledica
Klimaks poenta priloga kao lid ili glava teksta u novinskom lanku
Uzrok deo koji govori zato se neto desilo i opisuje okolnosti u kojima se
to desilo
Posledica kontekst dogaaja i eventualno ta on znai za ubudue
Struktura radijskih tekstova - pre puni krugovi nego izvrnuta piramida, ne
moe se rezati kao u novinama, funkcionie kao nedeljiva celina
Bitno je da uvodna reenica, uvodni deo, privue panju, naredne donose
detalje

4. Stil
Razlike u odnosu na tampu:
- Titule ispred imena
Predsednik ....
- Izbegavajte zamenice
Kad morate, razjasnite na koga se odnose
- Izbegavajte skraenice ak i pri kasnijem pominjanju
ok OEBS, UN ok, BBC...
- Izbegavajte upotrebu argona, fraza, kliea, jezik konkretan i direktan,
razumljiv, ne putajte ono to ni sami ne razumete
-Izbegavajte citate, bolje parafrazirajte
Izbegavati citiram... kraj citata ... bolje po njegovim reima, ili kako on kae
- Navedite izvor pre ne posle citata
Treba da zna odakle citat pre nego to ga uje
- Koristite to manje znakova interpunkcije
Ne pomae spikerima, pauze u itanju
- Brojeve zaokruujte, osim kad je sutina u punoj preciznosti
1. 965.423 bolje skoro, gotovo 2 miliona
3. 105. 445 bolje vie od 3 miliona
U principu zaokruivanje 1.800 (oko 2.000), ali ne i preskoio oko 2,40 m
ako je 2m 39cm
Pogreno kod zaokruivanja oko 10-ak, samo desetak,
- Izbegavajte korienje simbola dok piete
Ne $ ili %, nego reima
- Koristite sadanje vreme kad je prikladno
- Izbegavajte zavisne renice na poetku

- Bez konfuznih i preokrenutih reenica

Jednostavna reenica: subjekt glagol objekt je najbolja
I generalno:
- Pii kao to govori
Pisanje kad je uspeno... nije nita drugo nego drugi naziv za
konverzaciju. Lorens Stern
Rei treba da daju smisao uhu a ne oku, tekst mora da zvui prirodno za
uho, da se lako ita glasno, napisano korektno moe da zvui udno ako se
proita glasno
Sve je napisano da bi bilo izgovoreno, izgovarati tekst pre nego to se
snimi, proita, saopti
- Pisati za masovnu publiku, obraati se jednoj osobi
Pisati da bude razumljiv podjednako univerzitetskim profesorima i
istaima ulica, izbegavati strane rei
Imati na umu, obraati se jednoj osobi ne masi, pristup neposredniji,
prisniji, vie lian
- Pii tako da moe dobro proitati
Komplikovane, teke za izgovor reenice zameniti jednostavnijim
Tehniki, vei font