Medijski Dijalozi BR 19 PDF

MEDIJSKIDIJALOZI
asopiszaistraivanjemedijaidrutva
MEDIADIALOGUES
journalforresearchofthemediaandsociety
GodinaVII
Broj19
Podgorica
Maj2014.
ISSN18007074
COBISS.CGID12734480
C
IM
IstraivakimedijskicentarPodgorica
Osnivaiizdava/Publisher
IVPECetinje
Partner:IstraivakimedijskicentarPodgorica
Redakcija/EditorialBoard
Robert W. McChesney (USA), Boguslawa DobekOstrowska (Poljska), Nayia Roussou (Kipar),
Andrew Balas (USA), Slavko Splichal (Slovenija) Tapas Ray (India), Frances E. Olsen (USA),
Sandra Bai Hrvatin (Slovenija), Yesim Kaptan (Turska), Nada Zgrablji Rotar (Hrvatska),
ValentinaMansurova(Rusija),OleksandrDorokhov(Ukraina),VeselinDrakovi(CrnaGora),
GabrielJ.Botma(JunaAfrika),SlavoKuki(BosnaiHercegovina),WincharlesCoker(Gana),
Divna Vuksanovi (Srbija), eljko Simi (Srbija), Christos A. Frangonikolopoulos (Grka),
AlexanderKashumov(Bugarska),eljkoRutovi(CrnaGora),JankoNikolovski(Makedonija),
Rrapo Zguri (Albanija), Lejla Turilo (Bosna i Hercegovina), ore Obradovi (Hrvatska),
Vedada Barakovi (Bosna i Hercegovina), Dubravka Vali Nedeljkovi (Srbija), Dejan Donev
(Makedonija).
Glavniiodgovorniurednik/EditorinChief:drMimoDrakovi
SekretarRedakcije/SekretaryofEditorialBoard:mrJelenaFilipovi
PRimeunarodnasaradnja/PRandInternationalCooperation:mrAnelkaRoga
Tehnikiurednik/TechnicalEditor:MilojkoPuica
Prevod/Translation:DinaKajevi
asopisizlazitriputagodinje/TheJournalispublishedthreetimesayear
Radoviserecenziraju/ Papersarereviewed
tampa/Printedby:IVPECetinje
Tira/Circulation:500primjeraka/500copies
Korisnikiservis/Journalcustomerservice:
mob.tel.+38268583622
email:rookie@tcom.me,medijskidijalozi@gmail.com
RjeenjemMinistarstvakulture,sportaimedijabr.051203/2od05.maja2008.
asopisMedijskidijalozijeupisanuevidencijumedijapodregistarskimbrojem647
CIPKatalogizacijaupublikaciji
,659.3/.4
ISSN18007074=Medijskidijalozi(Podgorica)
COBISS.CGID12734480

SADRAJ
SADRAJ/CONTENTS
drIBRAHIMJUSUFRANI(BiH),drVESELINDRAKOVI(CrnaGora):
Ekonomskilimiti(ne)zavisnognovinarstva
9
EconomicLimitsof(In)dependentJournlism..................................................................
drVESELINKLJAJI(Srbija),mrMARKONEDELJKOVI(Srbija):
Promenakontekstanezavisnognovinarstva
21
ChangeofIndependentJournalismContext....................................................................
drRADISLAVJOVOVI(CrnaGora),NEBOJAJOVOVI(CrnaGora):
JournalisminNewEconomy:PrfofesionalIdentityandIdependency
35
Novinarstvounovojekonomiji:Profesionalniidentitetinezavisnost............................
mrELJKORUTOVI(CrnaGora):
(Ne)zavisnakontrolaslobode(trinekorporativnemedijskeistineilietiki
kodeksjavnoginteresa)
(In)dependentFreedomControl(MarketforCorporateMediaTruthortheCodeof
45
EthicsofPublicInterest).................................................................................................
drMARKOM.OREVI(Srbija)
Medijskamitomahijakadekonstrukcijimedijskihmitovaimitovao
medijima
MediaMythomachyTowardsDeconstructionofMediaMythsandMyths
57
AbouttheMedia...............................................................................................................
drTATJANAMILIVOJEVI(Srbija),drDRAGANAJOVANOVI(Srbija):
Mitonezavisnostiinormativnarealnostautonomije
67
TheMythofIndenpendanceandNormativeRealityofAutonomy.................................
drRADENKOEKI(CrnaGora):
93
(Ne)zavisnimedijisurovarealnostiogledaloprofesionalizma.....................................
drSRDJANVUKADINOVI(CrnaGora):
Transparentnostfinansiranjaiodsustvosenzacionalizma
preduslovinezavisnognovinarstva
TransparencyofFundingandtheAbsenceofSensatioNalism
RequirementsforIndependentJournalism....................................................................... 103
MEDIJSKIDIJALOZI19,Vol.7
drVESNAMILENKOVI(Srbija):
Izmeunezavisnostiikontrolenovinarikaozastupnicijavnosti
BetweenIndependenceandControlJournalistsasRepresentativesofPublic..............
JANKONIKOLOVSKI(BJRMakedonija):
Nezavisnoistraivakonovinarstvoizmeupritisakamonihisopstvene
(ne)moii(ne)odgovornosti(kolikosedalekosmeiiuhrabrostikojaznai
slobodu?).........................................................................................................................
drSEADALI(Hrvatska):
Novinarumjetnikugladovanju
JournalistAHungerArtist...........................................................................................
drVESNABALTEZAREVI(Srbija),drRADOSLAVBALTEZAREVI
(Srbija),drDRAGANAJOVANOVI(Srbija):
Medijskamanipulacijakaoobmanaslobode
MediaManipulationasAnIllusionofFreedom...............................................................
(),mrMILICADELIBAI
(CrnaGora):
:
?.............
..():
P
MunicipalReforminRussiaintheMirrorofthePrintMedia........................................
drJELISAVETABLAGOJEVI(CrnaGora):
Graanska(ne)poslunosti(ne)zavisnostmedijateorijskaeksplanacija
Civil(Dis)ObidienceAndMedia(In)DependanceTheoreticalExpanation.................
mrNIKAGRGUREVI(CrnaGora):
Ne(zavisno)novinarstvoizmeupolitikemoiikoncentracijemedija
(In)dependentJournalismBetweenPoliticalPowerandMediaConcentration...............
drVEDADABARAKOVI(BiH),drMIRZAMAHMUTOVI(BiH):
Bosanskohercegovakanovomedijskaekologija:Reciklirajuaneo(o)visnost
NewMediaEcologyInBosnaandHerzegovina:RecyclableIn/Dependence...................
117
133
139
153
165
179
191
197
205

SADRAJ
drMILEVAPAVLOVI(Srbija),drLJILJANAMANI(Srbija):
SluajnovinarkeM
CaseofJournalistM.........................................................................................................
MARIJASLIJEPEVI(Hrvatska),DRAENKLARI(Hrvatska):
Uloga i utjecaj menadmenta medija na neovisno novinarstvo u primjerima
hrvatskihdnevnihnovina
RoleandImpactofMediaManagementonIndependentJournalismontheCroatian
DailiesExamples..............................................................................................................
drDANIELABLAEVSKA(BJRMakedonija):
LiderskistiloviumasovnimmedijimauRepubliciMakedoniji
TheLeadershipStylesintheMassMediaintheRepublicofMacedonia.........................
SENKAIGNJATOVI(Srbija):
IzvetavanjetampanihmedijausrbijiohapenjuMiroslavaMikovia
ReportingofthePrintMediainSerbiaAbouttheArrestofMiroslavMiskovic.............
MIRKOJAKOVLJEVI(CrnaGora):
NezavisnonovinarstvouCrnojGoriizmeumitairealnosti
IndependentJournalisminMontenegroBetweenMythandReality............................
NORBERTINKOVI(Srbija):
MedijskanezavisnostuogledaluparlamentarnihizborauSrbiji
primerlistaMaarso
MediaIndependenceintheMirrorofParliamentaryElectionsinSerbia
SampleListMagyarSzo...............................................................................................
drRADOSLAVBALTEZAREVI(Srbija),drVESNABALTEZAREVI
(Srbija),mrMIROSLAVMASLOVARI(Srbija):
Medijskopozoristelutaka
MediaPuppetTheatre.......................................................................................................
drSLADJANASTAMENKOVI(Srbija):
Opstanaknovinarstvakaouslovzatenjuidealunezavisnosti
JournalismSurvivalasAConditionforIndenpendentIdealAspiration.........................
drMERIMARETI(Hrvatska),drDRAGOMARTINOVI(BiH),
drJOSIPACAKTA(Hrvatska):
Krizapovjerenjauneovisnostmedija
TrustCrisisintheMediaIndependence..........................................................................
221
231
247
261
303
317
325
337
357
5
drMIROSLAVDODEROVI(CrnaGora),prof.DRAGANAMRKI
(CrnaGora):
GeopolitikikontekstBalkanaibiveSFRJ:
Nedostatakfunkcionalnedemokratijeiprisustvonezavisnihmedija
TheGeopoliticalContextofTheBalkans:
LackofAFunctioningDemocracyandthePresenceofIndependentMedia....................
drMARIJAJOVI(BiH):
Graanskonovinarstvo
CitizenJournalism............................................................................................................
mrMIOMIRMARO(CrnaGora):
Objektivnostkaovodiljakvalitetnogmedija
ObjectivityasAGuideoftheQualityMedia...................................................................
NATAAVUJANOVI(CrnaGora):
Koncept(ne)zavisnihmedija
(In)dependentMediaConcept...........................................................................................
drLJUBOMIRZUBER(BiH),mrALEKSANDRAMANDI(BiH):
OnlajnnovinarstvouBosniiHercegovini
OnlineJournalisminBosniaandHerzegovina................................................................
IVANAERCEGOVAC(Srbija):
Onlajnnovinarstvo:Mogunostzanezavisnodelovanjeprofesije
OnlineJournalism:OpportunityforIndependentProfessionalAction...........................
drDRAGANAJOVANOVI(Srbija),drVESNABALTEZAREVI(Srbija),
drRADOSLAVBALTEZAREVI(Srbija):
Drutvenemreemedijbezcenzure?
SocialNetworksMediaWithoutCensure?..................................................................
mrALEKSANDRABOKAN(Srbija):
Internetuslubinezavisnoginformisanja
InternetintheServiceofIndependentInforming........................................................
ANDREJBLAGOJEVI(Srbija):
Pravnaregulacijauonlajnnovinarstvurealnostilinedostiniideal?
LegalRegulationsinOnlineJournalismRealityoranUnattainableIdeal?.................
373
391
399
411
421
435
455
469
477

SADRAJ
BERNADICAMILIEVI(BiH):
LiceinalijenezavisnognovinarstvauBiH
TheFaceandBackofIndividualJournalismiInB&H......................................................
SILVANAMARI(Hrvatska):
Medijiiratnapropaganda
MediaandWarPropaganda.............................................................................................
SLAVKOMILI(CrnaGora):
Smjernicezaizvjetavanjenezavisnihmedijaonekimaspektimaradapolicije
mrAETSALH(CrnaGora):
Mitoviiinjenicerodneravnopravnostikroznezavisnonovinarstvo...............
GORDANAILII(BiH):
Nezavisnonovinstvoimedijskiprikazpolitikogdiskursaturskogutjecajau
BosniiHercegovini
IndependentJournalismandthePoliticalDiscourseoftheTurkishInfluenceinBiH
intheMedia.....................................................................................................................
Datumi
Prof.drNADAZGRABLJIROTAR
DvadesetgodinaasopisaMedijskaistraivanja/MediaResearch...............................
Uputstvoautorima(Notesforthecontributors)..........................................................
493
503
517
529
539
551
555
IBRAHIMJUSUFRANI,VESELINDRAKOVI:
UDK:070.12:330
EKONOMSKILIMITI(NE)ZAVISNOGNOVINARSTVA
ECONOMICLIMITSOF(IN)DEPENDENTJOURNALISM
AkademikdrIBRAHIMJUSUFRANI,red.prof.
InternacionalniUniverzitetTravnik
drVESELINDRAKOVI,red.prof.
UniverzitetCrneGore,FakultetzapomorstvoKotor
Apstrakt:Uovomraduseobjanjavaselektovaniodnosizmeueko
nomskih okvira novinarstva i mogunosti njegove nezavisnosti, a u
okvirutogaseistraujeodnosizmeuznaajainformacijaiekonom
skezavisnostinovinara.Polaziseoddvijehipoteze:prva,daekonom
ski okviri smanjuju (ali ne ukidaju) njegovu profesionalnu nezavis
nost,idruga,dajeuokvirutetendencijerelacijskiodnosizmeuzna
ajainformacijaiekonomskezavisnostinovinaraparadoksalan,idase
njegova dinamika ne mijenja u poeljenom civilizacijskodemokrats
kompravcu.
Kljune rijei: Nezavisno novinarstvo, interesi, informacija, ekono
mija
Abstract:Thispaperexplainsselectedrelationshipbetweeneconomic
framesofjournalismandpossibilityofitsindependence,andexplores
therelationshipbetweentheimportanceofinformationandeconomic
dependence of journalists. We start with two hypotheses: first, that
economic frameworks reduce (but not abolish) its professional inde
pendence, and second, that relationship between the importance of
information and economic dependence of journalists is paradoxical,
and that its dynamics do not change in a desirable civilizational
democraticdirection.
KeyWords:IndependentJournalism,Interests,Information,Econo
misc
9

1.Uvod
Nezavisnimedijisetakonazivaju,
zatotoodnjihnitanezavisi
N.A.Nazarbajev
Termin nezavisno (slobodno) novinarstvo se moe tumaiti u aka

demskomipraktinomkontekstu.Uakademskomkontekstusepodpojmom
nezavisno novinarstvo podrazumijeva sveobuhvatno i detaljno istraivanje
neke neistraene, nedovoljno istraene, zatvorene ili paljivo skrivene teme2.
Upraktinomkontekstuseuvijeknameeselektivnorazmiljanjeontolokogi
gnoseolokogkarakteraodualistikojiprotivurjenojrelacijinezavisnozavis
nonovinarstvo,jersunovinariuprocesuistraivanjanajeesuoenisanes
premnou pojedinih struktura da prue informacije koje posebno interesuju
neruioca informacije. prednje sugerie da ne treba apsolutizovati kategorije
nezavisnog i zavisnog istraivakog novinarstva. Navedena relacija sadri u
sebi vie misaonih, analitikih i metodolokih metarelacija tipa: evolucija
revolucija, mitstvarnost, apstrakcija konkretizacija i sl. Navedena relacijska
(po svojoj prirodi alternativna) dilema odraava i karakterie prolu i sav
remenurealnostglobalnemedijskescene,anaroitopostsocijalistiketranzici
je. Zato naroito? Zato to se ista sprovodila na fonu najotrijih drutvenih,
politikih, ekonomskih, institucionalnih i moralnih previranja, koji su bili
uslovljeniintenzivnimformiranjemtrinihinetrinihodnosaneoliberalnog
i kvazineoliberalnog tipa, praenog radikalnimm drutvenim, politikim,
Smatra se (Paulussen, Heinonen, Domingo, and Quandt 2007, p. 137) da su termini javno,
graansko,nezavisnoistraivakonovinarstvosuisprepleteni,akoristesekaosinonimiuokvi
ruistihi/ilirazliitihkonteksta.
2
Uoptenoshvaenonovinarstvouveinisluajevasuavaizaobilazionotosepodrazumije
vapodpojmomnezavisnogiistraivakognovinarstva.Sampojamistraivakognovinarstva
vjerovatnojonijestekaostatusakademskogoblika,aliuveinisluajevaonznaiistraivanje
kakljivihtema,kojesupovezanesazloupotrebomvlasti,korupcijom,kriminalom,narkoma
nijom,ekologijomitd. Nekiautoriironino,kritikiimetaforinonazivajunezavisnonovinars
tvoogledalomstvarnosti.Iakotadefinicijanaprvipogledizgledajednostavnairazumljiva,
ona u sebi krije dvosmislenost, jer pored navedenog prividnog ibrzopletog tumaenja, ona
polaziodtogadabisvakotrebalodaznadasvakoogledaloiskrivljujeslikupredmetailiosobe
kojaseogleda.Utomsmislu,izrazogledalostvarnostisutinskiznaiiskrivljenastvarnost,a
posledinozavisnonovinarstvo,tj.novinarstvokojeinteresnoiskrivljujestvarnost.
1
10
svojinskim i drugim promjenama (demokratizacijom, institucionalizacijom,

prestrukturiranjem,svojinskomtransformacijomidr.)svihaspekatadrutva.
Uovomradu,ukontekstuekonomskihokvira(ne)zavisnognovinars
tva (koje prema naem miljenju dijeli sudbinu svih starih medija3), pod
njimselektivnorazmatramosamojedannjegovaspekt,itotzv.novinarstvo
bez gazde,odnosno nepotkupljivo novinarstvo. To implicira razmiljanje
da tabloidizacija, odstupanje od novinarskih kodeksa i standarda i druge
negativne pojave prvenstveno proizilaze iz profitne motivacije. Pri tome se
zanemaruje, ali ni u kom smislu ne umanjuje politika, partijska, ideoloka,
demokratska,geoloplitika,reformskaidrugamotivacija.Smatramodasesvi
pobrojanioblicimotivacije,ukrajnjojliniji,uopteno,ihipotetiki,mogusves
ti na ekonomsku motivaciju. Posmatrajui kroz tu prizmu, proizilizazi da se
svi drugi fenomenoloki i metodoloki aspekti posmatranja (ne)zavisnog
novinarstva posledino prelamaju preko ekonomskog kao dominantno
determiniueg faktora uticaja. Pri tome se ne zaboravlja jedan od osnovnih
principarazvojaekonomskemisliiekonomskestvarnostidominacijapolitike
nadekonomijom.
2.Odnosizmeuekonomskogznaajainformacijaiekonomske
zavisnostinovinara
Bezmaterijalanitanepostoji.
Bezenergijesenitanedeava.
Bezinformacijanitanemasmisla.
TheProgramofInformationResoursesPolisy,1989,HarvardUniversity
Upravljanje je jedan od najvanijih podsistema funkcionisanja drav

nog i privrednog sistema, kako makroekonomskih, tako i mikroekonomskih
subjekata.Onosesastojiustalnomusmjeravanjuikorigovanjukretanjairaz
voja,azasnivasenaparametrima,informacijamaiprognozama,nabazikojih
sedonoseodgovarajueodluke.Toznaidaupravljanjepodrazumijevaaktiv
nodjelovanjepovratnespregeinformacijeodluivanjenaregulacijusvakogsis
A.Currah(2009)primjeujedasenovcem,kojiseodproizvoaasadrajapolakoseliuruke
ponuaasadraja,staribiznismodelnovinarstvazasnovannaindustrijioglaavanjaseraspa
da,anjegovaprvartvamoebitivijest.
11

temasistema,odnosnonaostvarivanjenjegovihciljeva.Informacijesupodaci
(obavjetenja) o nekom stanju ili promjenama strukture ili funkcije sistema,
neophodnizaradsvakogsistema,aposebnozafunkcionisanjesistemauprav
ljanja.
Informacija4 je specifian proizvod, koji ima svoju korisnost i trinu
cijenu,jerpovezujuekonomskeodluke(kojojprethode)sekonomskomaktiv
nou(akcijom).Pravovremenasistematina,naunozasnovanaiinformacija
jeosnovakvalitetnogdonoenjaekonomskihrjeenja,jerpoveavamogunost
izboraidoprinosismanjenjurizikainesigurnosti.Informacionasferaobuhva
tairokspektarraznihoblikaproizvodnjeiprimjeneinformacija:komunika
cije, obrazovanje, tampa, reklama, bioskop, televizija, naunotehnika istra
ivanja,upravljakadjelatnostitd.F.Machlup(1962,s.28)jesveoblastikoje
supovezanesproizvodnjomznanjapodijelionapetgrupa:obrazovanje,nau
ka, sredstva masovne komunikacije i veza, informaciona tehnologija i infor
macioneusluge.
Informacije5 u velikom broju sluajeva imaju strategijski karakter, jer
poveavajumogunostizboratrinihsubjekataidoprinosesmanjenjunjiho
Odavno informacije imaju strategijski karakter i mnogi (vidi npr. Compain 1988, s. 10) ih
ukljuuju u faktore proizvodnje (pored rada, kapitala, prirodnih faktora i preduzetnitva), jer
imajumnogasvojstvakaoisvakadrugarobailiusluga,takodasenatritupojavljujeponudai
tranjainformacija,kojeimajusvojukorisnost,cijenu,trokoveisl.Nedovoljnakoliinainfor
macija znai entropiju izbora, odnosno jednaki znaaj svih varijanti. Dopunske informacije
smanjujuentropiju,agubitakinformacijajepoveava.
5Informacijeiznanjeseznaajnorazlikujuodtradicionalnihproizvodnihresursaprvenstveno
svojomneiscrpnouineogranienou,kaoinemogunoupreciznogmjerenjatrokovastva
ranja informacionog proizvoda. Informatika tehnologija omoguuje odvajanje proizvodnje
odprirodnihresursa,kapitalaodproizvodnje,proizvoaaodproizvodnogprocesa,egzistenci
jeljudiodfizikogradaitd.Osnovnerazlikeizmeuinformacijaiznanjasu(Inozemcev2000,s.
4):Kadseinformacijajednomproizvede,moepostatidostupnairokomkrugukorisnika,koji
jeusvajanjem(prijemomipredajom)neotuujuodostalihkorisnika.Drugaijejesaznanjem,
kojenepostojiuobjektiviziranomobliku,takodajeuautentinomoblikudostupnoiskljuivo
svomkreatoruinijeotuivo,akadasepredaje,mijenjajusenjegovaprvobitnasvojstva;Infor
macija je tirana, moe se umnoavati, a trokovi proizvodnje svake sledee kopije opadaju i
teenuliuporedostehnikimprogresom;Stvaranjenovihznanjazahtijevasveireinformacije,
veenaporeiveetrokove;Dobijeneinformacijesudostupneidemokratine;Znanjasurijet
ka,arezultatsustvaralatvaingenioznihpojedinacavisokogintelektualnognivoa;Informacije
mogu biti objekt svojine (property), dok se znanja pojavljuju kao objekt vladanja (possession);
Informacijaestoimakarakteristikejavnogdobra(publicgood),dokseznanjetretirakaoperso
nalizovanodobro(personalizedgoodilicustomizedgood).
4
12
venesigurnosti.Triteinformacijajeustalnomporastu,nanjemusesvakod
nevno pojavljuju novi sadraji, pa je zato konkurencija veoma izraena. Na
tritusepojavljujeponudaitranjainformacija,kojeimajusvojucijenu,kori
snost,trokoveproizvodnje,prenosaisl.Unikalniznaajdajuimosobineda
semoguviestrukokoristiti(jersenetroeprilikomupotrebe,alizastarijevaju
igube vrijednost),raznipotroaiihkoristenarazliitenaine,skupljaimje
proizvodnja (kreiranje) nego umnoavanje (kopiranje), pojavljuju se stalno u
novimsadrajimaioblicima,imajuizraenukonkurenciju(posebnoumedij
skojikompjuterskojindustriji).
Cijenuinformacijaodreujunjenaunikalnost,atraktivnost,upotreblji
vost,znaaj,dostupnost,originalnost,potpunost,oblikpredajeiduinaivot
nogciklusa.Usvimzemljamasvijeta,nezavisnoodnivoarazvijenosti,poslje
dnjih decenija je porastao znaaj informacionog sektora ekonomije. Trite
informacionihuslugaseveomadinaminorazvija,tojeuskladusporastom
informacionihpotrebaibrzimrazvojeminformacionetehnike,kojajeomogu
ilaizuzetannapredakinformacionerazmjene.
Uticajinformacijanaovjekaidrutvoustalnomjeporastu.Zaostaja
njeuprimjenisavremenihinformacijauslovljavazaostajanjeurazvojuunaj
iremsmislurijei.estojetriteinformacijamonopolisano,tojeomogue
novelikomkoncentracijomproizvodnje,kapitalaiznanja.Natrituinforma
cijastalnosepojavljujunovisadraji(proizvodiiusluge),todoprinosipove
anju koliine i vrijednosti ponude i tranje. Napredak informacione tehnike
uzrokujeveomabrzrasttritainformacija,nakojemjekonkurencijaizuzetno
izraena(posebnoufilmskoj,televizijskoj,videoikompjuteskojproizvodnji).
Savremena civilizacijska koncepcija razvoja uvaava brzi tehnoloki

napredakipoveaniznaajinformacionekomponentezaekonomskirastiodriv
razvoj,kaoinjegovaekoloka,socijalna,infrastrukturna,institucionalna,poli
tika,kulturolokaidrugaogranienja.Onapotencirakvalitetnonovostanjeu
pogledu informacione (u dijelu tehnologije, organizacije, upravljanja i sl.),
strukturne,institucionalne,drutvenoekonomske(prvenstvenosvojinske)pa
ak i politike transformacije. Na fonu civilizacijske koncepcije, E. Toffler
(1990, p. 12) je pisao da e prirodna prava slobode i privatne svojine biti
podreenavisokomnivoukvalitetaivota,daeekonomskiprincipiuvaava
tidrutveneaspekte,daeveinainformacijapostatisvimadostupnaidae
informacijeiznanjepostatiobjektisvojinekaosimbolikikapital.On(Ibid.,p.
172)jeistakaodaseglobalnodrutvokreepremaslobodnoorganizovanoji
otvorenoj informaciji, koja e dovesti do revolucije u miljenju, analiziranju,
13

sintetizovanjuiizraavanjuinformacija,asamimtimidoskokaljudskihkrea
tivnihmogunosti.
Analizirajuinautemukrozprizmunavedenihkarakteristikaciviliza
cijske teorije, ini se da nije tano da je promjena konstanta vremena, jer za
nezavisnosnonovinarstvonevaiHeraklitovopantarei.Ekonomskiaspekti
analize nezavisnog novinarstva uvijek su pokazavili mnogo vie znakova
zavisnosti,kojisuneminovnorezultiraliizvlasnikeiodgovarajueorganiza
cionosubordinirajueupravljakestruktureunovinarskojprofesijiiukupnoj
medijskoj industriji. Upravo zbog navedenih injenica u stvarnosti postoji
paradoksalaniodavnodetrminisanislabopromjenjivodnosizmeuekonom
skogznaajainformacijaiinformacionihradnika(ukojespadajuinovinari)
iekonomskezavisnostinovinarakaoproizvoaainformacija!
U kontekstu nae teme, moese postaviti sutinsko pitanja: U kojoj
mjeri se novinarstvo prilagoava savremenim civilizacijskim tendencijama
slobodeizboraifleksibilnepartnerskezavisnosti?ininamsedasedinamika
relacijskog odnosa ekonomski znaaj informacije vs. zavisnost novinara od
ekonomskihfaktoranemijenjaniueljenom(poeljnom),niucivilizacijskom
pravcu.Togovorionastavljanjutradicijedominacijepolitikenadekonomijom
iekonomskihinteresabiznisanadsvimostalimdrutvenimiljudskimintere
simaivrijednostima.
Nije sporna potreba slobode ekonomskog izbora, ni sloboda govora i
tampe. Sporne su mogunosti njihove realne primjene u praksi, odnosno
barijere i objektivna organienja njihove primjene. To se naroito ispoljava u
uslovimasupstitucijeistinetabloidizacijom,institucijajakimigraimainji
hovim vezama, znanja improvizacijama i negativnom selekcijom kadrova,
masovne interesne motivacije privilegovanom, pluralizma monizmima i
razvojanazadovanjemikrizom.
3.Ekonomskilimitinovinarstva
Nezavisnoistraivakonovinarstvonepostoji,istiuuglednistrunjaciiz
medijskeoblasti.Vjerovatnoimjenaumunarodneizreke:Komuzikuplaa,taj
ipleeiVeikonjagdjetigazdakae.Okakvimobjektivniminezavisnim
izvetajima moe biti rije, kad osvetljenje razliitih dogaaja i aktivnosti
plaajuonikojisuihstvorilii/iliizazvali?(navedenorazmiljanjemetaforino
prikazujeslika1)
14
Slika1:Metaforaoangaovanomnovinarstvu
Izvor:prilagoenopremahttp://newreporter.org/2011/09/08/
nezavisimyezhurnalistybyvayutlionivoobshhe/
Posmatranokrozprizmuekonomskihfaktorauticaja,uobiajenapod
jela na koegzistirajue opozicione i tradicionalne medije ne rjeava problem
nezavisnognovinarstva.Zato?Zatotosuijedniidrugidominantnointere
snogkaraktera.Akoedrugiikodrugimoeispoljitiintereszafinansiranje
nezavisnihizdanja?Odgovornatopitanjemoesenaiuistorijipublikovanja
naunihasopisa,kojiizlazeuveomamalomtirau(obino100500primjera
ka). Ali, navedeni odgovor nije ni potpun ni relevantan za predmetnu temu,
jerseneuklapaniukljuniekonomski(interesni)kriterijummasovnost,niti
upredmetnikriterijum,jerjeveomadiskutabilnopitanjeukojemstepenuida
liseuoptenaunaperiodikaipublicistika6moetretiratikaonovinarstvo.
Mnogiautoripiudavlastinaruavajuzakone...isleujuikrivinogone
novinare... zatvaraju ih... ne preduzimaju odgovarajue mjere da istrae poinioce i
naruioceubistva,prebijanjai maltretiranjanovinara..itd..Tanojedase preko
odnosavlastiimedijasemogusagledatikljunerealnostinovinarstva,jerod
njihzavisinivoslobode govora,dravnapodrkamedijima,kvalitetzakono
davstva, nivo moralnosti novinara i sl. Pa ipak, mora se postaviti pitanje eti
mologijenavedenogodnosa,kojavodinainteresniteren,aonuveinislua
jevaimaekonomskupozadinu.
Mnogismatrajudasurijeiinovinarstvosinonimi.Posebnoseudobasocijalizmapublicistika
shvatalakaovisokonovinarstvo.Neslaemosesnavedenimmiljenjemipoistovjeivanjem.
Smatramodajenovinarstvouopteprikupljanje,analizaidisstribucijaaktuelnihirelevantnih
informacija.Publicistikaobuhvatadrugaijuvrstaradova:eseje,nauneistrunelanke,kolu
mne,razmiljanjaodogaajima,kritike,dijalozi,diskusije,paakipojedineintervjue.Publicis
tikaimairi,manjeformalanislobodnijistil,formu,anriizborteme.Onapretpostavljadirek
tanisamostalannastuppremajavnosti.
6
15

S druge strane slobodni (nezavisni) novinari ive od honorara. Oni

sami organizuju svoj radni proces i odgovaraju za sopstvenu bezbijednost.
Pored kvaliteta medijskog sadraja, honorar novinara neminovno zavisi od
ispunjenjazahtjevanaruiocatogasadraja(poslodavca).Honorarjeekonom
skakategorija,azahtjevinaruiocasunajeeekonomskimotivisani.Dakle,i
uprvomiudrugomsluajufigurirajuekonomskiosnovimedijskogsadraja.
Kao trei faktor uticaja mogu se pomenuti institucionalni, politiki i

drugiusloviizokruenja,ukojimafunkcioniunovinari,kojiitekakoutiuna
odnos (uglavnom zavistan) novinara prema medijskom sadraju. Naime,
nepotizama, partijska pripadnost i dr. nije uvijek altruistiki, nego interesno
motivisana, a veoma esto sa irom motivaconom osnovom koja se naziva
rentno orijentisano i/ili oportunistiko ponaanje. U tom sluaju, novinarski
izvjetaji slue kao obavezan, pratei i specifian background navedenih
oblikakvaziekonomskogponaanja,kojeimanetrinikarakter,alikreatori
madonosienormniprofit.Zloupotrebanovinara,alinesamonjih,negoidije
laakademskejavnosti(tzv.alibiekonomista)jepoznataiznovijetranzicijske
prakse, posebno u dijelu orkestrirane podrke i propaande jednog anti
razvojnogmodelakakavjekvazineoliberalistiki7.
Posebanaspektpitanjaekonomskihosnovanezavisnognovinarstva(i
medija) predstavlja odnos ologarhije i medija. Medijski magnati ostvaruju
enormneprofiteiekonomskepozicije,prekokojihstvarajumogunostiuticaja
ipritiskanavlasti.
Potrebnoje,svakako,pomenutijojedandrugiobliknovinarskezavis
nosti,kojinijepovezansekonomskimokvirima,negosaamorfnouinforma
cija, koje vrlo esto nemaju jasan kriterijum vrijednosti (istinitosti), jer potiu
od primarnog izvora (heroj dogaaja, oevidac, novi obraiva i sl.). ini se
dasuakionlinenovinari,blogeri,fejsbukovciidr.uneemuzavisninpr.
od zainteresovanosti auditorijuma, ali i od dravne kontrole, koja je itekako
prisutna,iakojerazliitauraznimdravama.
Utrkivalisusealibiekonomistiisamozvaniekonomskianalitiariutabloidnompropagira
nju reformi, koju e navodno treba omoguiti masovna vauerska privatizacija, makroeko
nomskaokterapija,otvorenaprivreda,svemonaprivatnasvojinaurukamaefikasnihvlas
nika,institucionalizacijaisl..Dvijeipodecenijesmoretorikiinstitucionalizovani.Ekonom
skitabloidisusvetostrunoinaunoobjanjavaliiopravdavali,adugovi,deficiti,siroma
enjeinezaposlenostsusepoveavli,ekonomskipokatazeljiopadali...
7
16
Najzad, moe se primijetiti da se kroz prizmu ekonomskih okvira

nezavisnognovinarstvamoegovoritiohijerarhijskojskalinovinarskezavis
nosti,kojaseusubjektomsmislumoeispoljavatipremavladi(poziciji),opo
ziciji,davaocimareklama,osnivauiuredniku.
Slikabr.2:Novackaobarijeranezavisnognovinarstva
Prilika je da se u konteksu objanjenja razmatrane teme sjetimo jedne

poznateruskeanegdote,ukojojsovjetskipasobjanjavaengleskomznaenje
rijeiperestrojka:Lanacsumiproduili,alisumiinijuudaljiliismanjiliporciju
...Zatomogudalajemkolikohou!.Akonavedenuanegdotumetaforinoprimi
jenimonanezavisnonovinarstvo,moese(bezikakvihzlihnamjera)napi
sati:Nalancusmo,panastjerajudalajemo...Kolikonalajemotolikodobijamo!
Posmatrano s aspekta isto formalne ekonomske nauke, za novinare

vaiistotoizabilokoje(najamne)radnike.Kolikogoddasukvalitetni,sav
jestniiugledni,novinarisuprimoranidaradezanekuodfabrikazaproiz
vodnjuinformacijakaoradnasnaga.Tapozicijaimpruaprofesionalnidigni
tet, ali im u raznim nijansiranim nivoima i oblastima djelovanja smanjuje (a
ponekadukuda)linunezavisnostimoralnuistou.Jer,onistupajuudirekt
nu vezu sa poslodavcima, koji im daju platu za njihovo angaovanje. Na taj
nain,(skoro)svinovinarimorajuda(pro)davatipodatkeuoblicimaiforma
tima koji moraju biti usklaeni sa interesima onih koji ih plaaju. Iz toga se
nikakonetrebainesmijeizvuiruniitunizakljuakiupotrijebititerminda
sunovinariplaenici.Jer,akonitadrugo,najeeseneradioistiminteresi
maimotivimanovinaraiposlodavaca.Vieiprijejerijeonainupostojanjai
preivljavanja(egzistencije)irealnojnemogunostipruanjaotporafenomenu
koji vjekovima postoji i dominira kao mainstream. Bez namjere da na bilo
kojinainzvuiuvredljivo,morasekonstatovatidanovinari,uekonomskom
kontekstu,nijesuinemogubitietvrtasila,jerjojsamosluekaoneizosta
vnafunkcionalnakarika.
17

4.Zakljuak
Stepen(ne)zavisnostinovinarstva(medija)prvenstvenozavisiodeko
nomskih i politikih okvira. Oni onemoguuju novinare da rade u skladu sa
sopstvenimpogledima,shvatanjima,profesionalnimimoralnimprincipima.
Pitanje (ne)zavisnosti novinarstva (i medija) izaziva brojne dileme i

polemike.Onajesutinskivezanazavlasnitvoikontrolunadmedijima,koji
direktnoutiunaslobodugovora.Zbogtogastradajuinteresiveinestanov
nikairazvojdrutva.
Slinosvimstarimmedijima,novinarstvopostojiutrisfererealnosti:
ekonomskoj(tira,reklame,plate,triteimenadment),pravnoj(zakonskii
institucionalniuslovikojestvaravlast,slobodagovoraicenzura)ikorporativ
noj (obrazovanje, kodeks asti, profesionalizam, stvaralatvo, biznis). U svim
timsferamadominirajuekonomskiinteresi,kojiobjektivnopotiskujusveosta
levrijednosti(moral,ast,istina,kvalitetiprofesionalnost),kojebiimperativ
notrebalodakarakteriunovinarstvo.
inisedanajglasnijepriajuoopasnostimakojeugroavajunezavisno
novinarstvo i kliu slobodi govora neki tzv. nezavisni novinari, koji su
dobro plaeni od nomenklaturnih i biznis struktura. Njihova apologetina
slobodagovoraestojeosloboenaoddrutveneodgovornosti,jerjezavis
naodobavezepremanaruiocimaraznihmedijskihformata(lanaka,izvjeta
ja,intervjuaisl.).
Tumaei ekonomske aspekte (ne)zavisnog novinarstva, distancirali

smoseodjednostranogpristupadasenjihovaekonomskazavisnostsvodina
profesionalnuzavisnost.Naprotiv,uradusmodokazalihipotezudaekonom
skiokvirinovinarstvasmanjuju(alineukidaju)mogunostnjegoveprofesio
nalnenezavisnosti,toutienaparadoksalanodnosizmeuznaajainforma
cija i ekonomske zavisnosti novinara, s dinamikom koja se sporo mijenja u
poeljenomcivilizacijskodemokratskompravcu.
U optem smislu, vjerujemo da je dijalog najbolji mogui recept za

irenjenezavisnognovinarstva.Bezobziranapomenuterazlikeizmeupub
licistike i novinarstva, postoje asopisi kao to je Medijski dijalozi, koji ih
uspjeno balansira, pribliava novinarstvo publicistici i na taj nain direktno
utieidoprinosirealnompoveanjunezavisnostinovinarstva.
18
Literatura
CompainB.(1988),Issuesinnewinformationtechnology,Cambridge.
Currah, A. (2009), Whats Happening to Our News: An investigation into

thelikelyimpactofthedigitalrevolutionontheeconomicsofnewspublishinginthe
UK,ReutersInstitutefortheStudyofJournalism,Oxford.
Inozemcev, V. (2000), Paradoksi postindustrialnoj ekonomiki, Miro

vajaekonomikaimedunarodnijeotnoenija,No.3,311.
MachlupF.(1962),TheproductionanddistributionofknowledgeintheUnitedSta
tes,NewYork.
Paulussen, S., Heinonen, A., Domingo, D. and Quandt, T. (2007)

DoingItTogether:citizenparticipationintheprofessionalnewsmakingpro
cess,Observatorio(OBS)Journal1(3),
Toffler,A.(1990),Pownershift:Knowledge,WealthandViolenceattheEdge
ofthe21thCentury,NewYork.
http://obs.obercom.pt/index.php/obs/article/view/148/107.
http://redefiningjournalism.wordpress.com/definitionofterms/
http://newreporter.org/2011/09/08/nezavisimyezhurnalistybyvayutli
onivoobshhe/
http://photos.state.gov/libraries/korea/49271/dwoa_122709/Handbook
ofIndependentJournalism_001.pdf
19
VESELINKLJAJI,MARKONEDELJKOVI:
UDK:070.11/12
PROMENAKONTEKSTANEZAVISNOGNOVINARSTVA1
CHANGEOFINDEPENDENTJOURNALISMCONTEXT
drVESELINKLJAJI,vanredniprofesor
FakultetpolitikihnaukaUniverzitetauBeogradu
mrMARKONEDELJKOVI,doktorand
FakultetpolitikihnaukaUniverzitetauBeogradu
Apstrakt:Uradusekritikipreispitujunajznaajnijepromenekon
tekstanezavisnognovinarstva,ausvetluizmenjenogjavnogdiskur
sa.Ufokusuistraivanjanalazesenajznaajnijiaspektiuticajaipri
tisakakojimasumediji,presvegatampaniizloeni.Akcenatistrai
vanjajenapolitikimiekonomskimogranienjimaspreavanjakodi
fikacijeodgovornostitampe,dominantnokrozuticajedrave,oglai
vaa,izdavaaikomercijalnogodnosnopolitikogpra.
Kljune rei: Nezavisno novinarstvo, kontekst, javni diskurs, eko
nomskiuticaj,oglaivai
Abstract:Thepaperiscriticallyreviewingthemostsignificantchan
gesofindependentjournalismcontext,inlightofchangedpublicdis
course.Thefocusoftheresearchisonthemostimportantaspectsof
influence and pressure on the media, primarelly press. The accent of
the research is on political and economical boundaries of hindering
codificationofpressaccountability,dominantlythroughinfluencesof
state,advertisers,publishersandcommercialorpoliticalPR.
Key words: Independent Journalism, Context, Public Discourse,
EconomicalInfluence,Advertisers
RdjenstouokviruprojektPolitikiidentitetSrbijeuregionlnomigloblnomkontek
stu,kojifinnsirMinistrstvoznukuitehnolokirzvojRepublikeSrbije(evidencionibroj:
179076).
1
21

1.Uvod
U fokusu ovog rd nalazi se razmatranje kritikih pristupa pojmu
nezavisnog novinarstva, dominantno u polju tampanih medija, gde mu je i
istorijsko izvorite. Razmatraju se takoe,strukturalni uzroci krize medijske
industrijeiposledinonovinarstvakaoprofesije,odglobalnihtrendovakojisu
seprelilinasrpskumedijskuscenu,dolokalnihspecifinostikojesobomnosi
domaimedijskiprostor,presvegatampanihizdanja.Tkoeseprviistorij
skiosvrtnanajznaajnijepromeneupoljujavnogdiskursa,kojesudoveledoi
do promena konteksta nezavisnog novinarstva, kroz sve izraenije uticaje
izdavaa i oglaivaa, drave, komercijalnog i politikog pra i ostale domi
nantneekonomskeaspekteuticajaipotencijalnihpritisakakojimasu,tampa
nimediji,presvih,izloeni.
Osnovni cilj rd je d poke d je nezavisno novinarstvo vie mit

negorealnost,odnastankaovesintagmedodanas,aliIstalnatenjaprofesije
dadosegneidealslobodetampeneiuapsolutnomsmislu.Neprestanaborba
zaosvajanjeslobodeiostvarenjenajviegstepenaautonomijeimsvojeistorij
skekoreneineprekinutikontinuitetrzvoj,aliuzsloenepromeneumedij
skoj i industriji odnosa s javnou, indukuje konsekvence koje dns preiv
ljv svremeno novinrstvo kko u svetu, tko pogotovo u Srbiji . Nezavis
nognovinarstva,uslovnogovorei,nemabezekonomskenezavisnostiiuspo
stavljanja jasnih principa drutvene odgovornosti i kodifikacije visokih sta
ndarda i odgovornosti tampe. Ta kodififikacija je pak uslovljena brojnim
ogranienjimapresvegapolitikogiekonomskogtipa.
Uistraivanjusekcentstvljnsttistikuikomprtivnumetodu,
sledstvenociljevimnlizeutvrivnjuzrokiposledic.Kkojeovkvo
sgledvnjenemoguebezuvidurzvojistrukturlnihpromenaprimenje
n je i istorijsk metod, ko i metod nune eksplikcije. Drutveni znj
ogled se prevshodno u doprinosu rzvoj profesionlnog odnos novinr
skestrukeufunkcijiinformisnjgrnirzvojudemokrtskihpotencijl
drutvucelini.
Nuni znj proizilzi iz formulisnj odgovor n pitnj dljeg
rzvojiprofesionalizacijetampanihmedijuSrbiji(aliiire)injihovogzn
j z demokrtizciju drutv, uz potovnje njviih etikih i profesionl
nihnel,prvilikodeks.
22
2.Preduslovimedijskenezavisnosti
Gotovo polovina novinara smatra da ima potpunu autonomiju, dok
oko42odstonjihsvojuautonomijunaradnommestupercipirakaodeliminu,
a 8 odsto smatra da uopte nema autonomiju, pokazuje istraivanje Biroa za
drutvena istraivanja (BIRODI) u kojem je uestvovalo skoro 300 novinara
iromSrbije,akojejeuraenouokviruKampanjezamedijskupismenost.2
Ono to posebno zabrinjava je injenica da se polovina novinara izjasnila da
nema apsolutnu nezavisnost u svom radu kao i u obavljanju profesionalnih
zadataka.
S druge strane pre nekoliko meseci Evropska komisija je objavila
smernicenaosnovukojiheunarednihsedamgodinapruatipomomediji
ma na Zapadnom Balkanu . Uticaj vlasti na medije kroz politiki pritisak i
novac,netransparentnovlasnitvoineregulisanpoloajjavnihmedijapobro
janisumeunajveeproblemeuijemreavanjuBriselelidapomogne.Cilj
oveakcijejedasemedijiosposobedasefinansirajubezmeunarodnepomo
i,aliidapruajukvalitetnijesadrajeibaveseistraivakimnovinarstvom.
Smernice su donete na osnovu irokih konsultacija sa medijima i medijskim
organizacijamauregionu,primenjujuseodmarta2014,aoekujesedaebiti
uneteiupravilazadodelupretpristupnepomoi(IPA).Kaopresudantrenu
tak za pogoranje medijske situacije na Zapadnom Balkanu navodi se eko
nomskakrizakojajeprenekolikogodinajakopogodilaregion.
Tojeuosetnojmerioslabilofinansijskupozicijumedijaidelovalokao
katalizator koji je na povrinu izbacio raznovrsne mehanizme za zvanini i
neformalnipritisakpolitikihiposlovnihkrugovanakritikemedije3,navodi
seutekstu.
Premaiznetimpodacima,medijisumeusektorimakojisusenajvie
nalinaudarukrize,jersuprocenedajepadprihodaodoglaavanjaiznosio
40%.Radnapoboljanjusituacijese,kakosevidiizdokumenta,oekujeiod
medijskihkuaiodvlasti.Netransparentnovlasnitvo,takozvanooglaava
nje vlade, kontrolisani javni mediji, ali i lo poloaj samih novinara, rad na
crnoiloiugovori,kaoinedostataksamoregulacije,meunajveimsuprob
lemimakojisunavedeniudokumentuikojipogoravajuikvalitetinformisa
nja.
http://rs.ejoonline.eu/3696/etikaikvalitet/gdeseinformisunovinari
http://www.euractiv.rs/pregovorisaeu/7075novesmerniceeuzapomomedijima, poseeno
28.03.2014
2
3
23

Posebanakcenatstavljenjenanedostataksolidarnostiumedijima,koji
nemogudaprevaziupolitikepodeleipovezanost.Ovojeozbiljnaprepreka
zastvaranjejedinstvenepozicijeipromovisanjeinteresa,kakoupogledurad
nogpropisa,takoipopitanjusamoregulacije.
Uretkimsluajevimagdesunovinarskestruneorganizacijeuzem
ljamauprocesupristupanjabilejaeidogovorileseozajednikimciljevimau
pogleduprofesionalnihinteresazabeleenjenapredakupogleduciljevakojse
odnosenasloboduizraavanja4,istieseudokumentu.
Loe stanje u medijima u Srbiji izazvano je nedostatkom regulative i
jasnihpravilanatritu,saglasilisuseiuesnicipanelaoslobodimedijakoji
je odran poetkom aprila u Evropskom parlamentu. Izvestilac EP za Srbiju
Jelko Kacin, koji je jedan od organizatora skupa, istie da je meu glavnim
zadacima nove vlade donoenje medijskih zakona, podsetivi da je medijska
strategijausvojenapredveipogodine,adazakonajonema.
Prema njegovim reima, tri najvea problema u srpskim medijima su
autocenzura i nedostak istraivakog novinarstva, nepostojanje transparent
nostivlasnitvaiporasttabloida.
Mediji su osnov demokratske drave5, naglasio je Kacin i dodao da esto
nedostajekritikaanalizadogaaja.
Od poetka razvoja masovnih medija do danas, a naroito od pojave
novihmedijaidigitalneolujekojajeobilaceosvet,svesuuestalijerasprave
oulozisamihmedija,pogotovotampeioneoscilujuodsatanizujuih(insisti
rajuinasutinskojmoimanipulacije)doneumerenohvalospevnih(kojeisti
umonezavisnogistraivakognovinarstvainezavisnihnovinara).Ovavrs
ta interpretativnih krajnosti uglavnom poiva na razliitosti u vizijama eko
nomskeglobalizacije,njenimdometimaiuticajima.Pogotovoueriposturna
lizmaidominantnodigtalnogsvetainformacija.Raspraveopotrebiiulozitzv
nezavisnog novinarstva iznova se aktualizuju i kroz najnovija istraivanja u
medijskojpreciznijenovinarskojsferipokazujuidajegladzaatonomijom
podjednaka, ako ne i vea nego na samim poecima savremenog perioda
novinarskeprofesije.
ibid
http://rs.ejoonline.eu/3831/etikaikvalitet/autocenzuradominirausrpskomnovinarstvu, po
seeno04.04.2014
4
5
24
3.Neophodnostkontrolnefunkcijetampe
Premanovojmeunacionalnojstudiji,javnostidaljeverujedajejedna
od najbitnijih uloga medija kontrolisanje i pozivanje na odgovornost vanih
institucijaipojedinaca.
Modelwatchdog(eng.pasuvar)novinarstvajedanjeodnajpopular
nijih meu novinarima irom sveta i odraz je dobro utemeljenog liberalnog
koncepta informativnih medija kao sedme sile. U poslednje vreme meutim
kritiaritvrdedajenovinarstvopostaloneselektivnokritinoizajedljivocini
nopremazvaninicima.alesedatomoedovestidoprenaglaavanjasen
zacionalistikog izvetavanja za koje se tvrdi da pojaava apatiju i cinicizam
premapolitici,aumanjujekredibilitetvesti.
NaelDebril(NaelJebril)saRojtersovoginstitutazastudijenovinars
tva u studiji pod naslovom Da li je watchdog novinarstvo zadovoljavajue
novinarstvo? Meunacionalna studija javnog zadovoljstva izvetavanjem o
politici6 tvrdi da javnost eli watchdog novinarstvo: zadovoljnija je novin
skimkuamazakojeverujedaispunjavajutufunkciju.
U studiji su prouavani javni stavovi prema medijima u tri evropske
zemlje:paniji,VelikojBritanijiiDanskoj.Radiodabirazemalja,autorsepos
luioklasinimdelomDanijelaC.Halina(DanielC.Hallin)iPaolaManinija
(PaoloMancini)Poreenjemedijskihsistema:medijskiipolitikimodeli(Comparing
MediaSystems:ModelsofMediaandPolitics).Britanijapredstavljaliberalnimodel
poznatporanomrazvojuslobodetampeipretenokomercijalnomiprofesi
onalnomnovinarstvu.Danskapredstavljademokratskokorporatistikimodel,koji
odlikujejakavisokotiranakomercijalnatampaimedijivezanizapolitikei
graanskeorganizacije,prisustvopolitikogparalelizmaiprofesionalizacije,i
tradicijaslobodetampeiaktivnedravneintervencije.panijapakpredstav
ljapolarizovanipluralistikimodel,kojikarakterievisoknivopolitikogparale
lizma i slab razvoj komercijalne tampe. U paniji takoe postoji relativno
slabaregulacijajavnihuslugauporeenjusaBritanijomiDanskom.
Ustudijiseistiedamodelwatchdognovinarstvaimaznaajneimpli
kacijezaodnosizmeumedijaidrave.Dokautoritarneteorijesmatrajuda
novinarstvouvektrebadabudepotinjenodravniminteresimauodravanju
drutvenog poretka i postizanju politikih ciljeva, liberalna teorija tampe
oekuje od medija da prue trite ideja i vidi vlast kao primarnu (ako ne i
http://rs.ejoonline.eu/3353/etikaikvalitet/jospasacuvarajavnostzelikritickemedije, pose
eno25.03.2014
6
25

jedinu) pretnju slobodi tampe. Pored toga, model watchdog novinarstva

dominantanjeuprofesionalnojideologijinovinara7.
Ideal objektivnosti (danas zamenjen u svremenoj teoriji urnalizma
pojmom fer odnos) pokazuje se kao najvaniji za profesionalno samopoi
manjenovinara.Iakojejasnodanepostojiapsolutnavrednosnaneutralnost,
novinariiistraivaiprihvatajukonceptekaotosupravinost,profesionalna
distanca i nepristrasnost. Watchdog novinar je, pre svega, prualac relevant
nihinformacijasakarakteristinim,objektivnimstilomizvetavanjazasnova
nomnainjenicama.Ulogapsauvaratakoetrebadanapravirazlikuizme
u prenoenja injenica i komentarisanja istih. Dakle injenice su svete, a
komentari slobodni, kako je pisao profesor Sergej Luka, oslanjajui se na
bazinepostulateodutemeljenjaprofesije.
Istraivainovinarstvageneralnosusaglasniokoneadekvatnostiwat
chdogmodelakaoempirijskognovinarskogstandarda.Objektivnost,informa
tivnost i kritiki stavovi prema nosiocima moi ne idu uvek zajedno. Ipak,
Debriltvrdidarezultatistudijedokazujudaujavnostipostojidostapovoljna
slikaotommodelu.irajavnostcenikadamedijipreuzmuulogupsauvara,
bez obzira na strahove kritiara da bi to moglo dovesti do cinizma i apatije
premapolitici.
Iako su brojni kritiari tvrdili da postoji potencijalni konflikt izmeu
idealaobjektivnostiipotrebedanovinaripreuzmuuloguaktivnihpsauvara
ukoristjavnihinteresa,ovastudijaje,meutim,pokazaladajavnostsmatra
da novinari mogu biti i objektivni i kritini prema vlastima, a najvie voli
medijekojisuijednoidrugo8.
4.Promeneuistorijskomiekonomskomkontekstu
Za razliku od 19. veka kada je tampa bila u funkciji predstavljanja I
izraavanja interesa javnog mnjenja, ali pod neprekidnim pritiskom iz polja
politike moi, 20 vek donosi sedmoj sili autonomnost (kao subjektu) a
Dzems Reston (tada dopisnik iz Vaingtona a kasnije direktor New York
Timesa)1955 uvodi termin news management, otvarajui mogunost uprav
ljanjavestimakojeneeuvekbitiuskladusapravompublikenainformisa
nje, to su uostalom potvrdila iskustva ne samo dva velika svetska rata ve
pogotovobrojnitotalitarnireimirazliitihideolokihprovinijencija.Sloboda
ibid
Ibid
7
8
26
tampeinezavisnonovinarstvonaroitoseaktualizujuposledrugogsvetskog
rataiuvremetzvhladnihratova,kadaseprincipslobodetampezamenjuje
kriterijumom drutvene odgovornosti. Posledica priznanja javne uloge je i
novaprofesionalnadeontologijakojaseoslanjanalojalnostpremaobjektivnoj
stvarnostiijavnommnjenju.Odtampeseoekujedabudevernitumaijed
nogidrugog.Istovremenomeutimsveeipredmetinteresovanjapostajei
medijskotrite,apoetak21vekakaodominantnetendencijedonosiosniva
njemultinacionalnih,multimedijalnihkonglomerata.Optaodgovornostsada
sezamenjujekonkretnomodgovornounovinarapremavlasnicimaiostalim
stejkholderima.Natajnainsadrajmedijasveviebivauslovljeninteresima
onihkojiihfinansiraju.Toznaidamultimedijalnekompanijeestogledaju
nainformacijukaonarobunamenjenuprodaji.Utrinimekonomijamaroba
kojanedonosiprofit bivapovuenapieWhiteusvomdeluMedijii demo
kratija.Jasnojedajereodominantnomanglosaksonskompoimanjumasov
nekulturekaoproizvodabogatogpotroakogdrutva.
Vodeisemodelom5Wskaoosnovomnovinarstva,Hamiltonkaeda
noviekonomskimodelukojemjevestrobairokepotronjetrebadaodgovori
nasledeapitanja:
1.Kosezanimazatuodreenuinformaciju?
2.tasuoni(kojezanima)spremnidaplatedabituinformacijupro
naliilikolikosudrugispremnidaplatedabidosegnulidoovihprvih?
3.Gdemedijiilioglaivaimogudadosegnudoovihljudi?
4.Kadapostajeprofitabilnodaseobezbediinformacija
5.Zatojeovoprofitabilno?9
Najnovija teorijska promiljanja, uslovljena pre svega tehniko tehno

lokimpromenamaiposledinopromenamaunainukomunikacije,izmete
nimuonlajndimenziju,naputajuakiteorijeoinformacijikaorobiigovore
omodelu usluge,tragajuizanovimposlovnimkonceptimanaplateteiste
usluge.
Nezavisnost novinarstva i novinara ponovo je u najmanju ruku pod

znakomupita.
Sredinaprologvekadonosidrutvenimnaukamaipojamgatekeeper,
avrlobrzosvojeteorijskoaliipraktinoutemeljenjenalaziukomunikolokim
imedijskimpromiljanjimaaliiurednikojpraksipresvegaameriketampe.
Zabavnaulogamedijapoinjedadobijanaznaaju,akasnijaekspanzijaindu
HamiltonJ,AlltheNewsThatsFittoSell,PrinctonUnivercitypress,2003,str.7
27

strije zabave samo e pojaati njen globalni uticaj. Smanjujui kontinuirano

prostorinformativnog,interpretativnogiistraivakog,naraun(uglavnom)
globalnemedijskeindustrijezabaveunovojekonomijipanje.
Istraivanjaraenauperioduod1973do1992urazliitimzemljamai
medijskim sistemima pokazuju sline rezultate. Tako istraivnje raeno na
uzorku84novinskaglasilapokazujedajeminimalanbrojvestiusuprotnosti
sa ureivakom politikom tj orijentacijom vlasnika novina10 Istraivanje iz
daleke 1988 obavljeno meu 600 italijanskih novinara ve tada pokazuje da
:63% deli miljenja redakcijskog vrha I daje redosled najvanijih inilaca za
karijeru: uticajne politike veze (68%), uticajni prijatelji i roaci (54%), dobri
interesa(48%),profesionalnesposobnosti(32%)11.
etirigodinekasnijejednaamerikastudijaraenanauzorkuod1000
amerikihnovinaraotkrivaslinerezultateuticajananjihovaetikamerilai
to:redakcijskapraksa88%,urednik66%itd12.
Venaprvipogleduoljivojedavetadaoautonomijiinezavisnosti
razmilja veoma mali broj odnosi s direktorom (51%), aktivnost portparola
vanihljudiinovinara,aterijskestudijeGansaiRuellanapresvih,pokazuju
dasociolokiiantropolokiaspektiprouavanjanovinarskeprofesije,otkriva
juznaajnerazlikeizmeumitaonezavisnomreporteruisvakodnevneprofe
sionalnepraksekojuobavljaju.OdbranaodkomercijalnihIdravnihpritisaka
i pokuaja ouvanja funkcionisanja novinarstva u javnom interesu seli se i u
kodekse novinarskih i medijskih standarda i etikih principa. Novinarski
kodeksi tako podrazumevaju kriterijume tanosti, pouzdanosti, istinitosti i sl
ali se znatno razlikuju po tome ko ih sastavlja. Da li su to urednici, novina
ri,izdavai ili pak regulatorna tela. Dok se urednici i izdavai tite od od
uticajnih krugova i centara formalne i neformalne moi dotle novinarski
kodeksi imaju za cilj zatitu novinara od pritisaka izdavaa i oglaivaa.
Medijski etiki kodeksi, pak, insistiraju na zatiti privatnosti, odgovornosti,
potovanjuzakonaimoralnihnaela.Jednoimjesvimaipakzajedniko:insi
stiranjenanezavisnosti.Kojaserazliitoshvataitumai,uzavisnostiodinte
resa.Dodatniproblemjeitajtoekonomskaipolitikaogranienjaspreavaju
kodifikacijuodgovornostitampe.Poredostalogizatotojegotovonemogu
Sigelman, L.Reporting the News: an Organizatin Analysis, American Journal of Sociology,

1973,fasc.1.pp132
11Gocini,.Istorijanovinarstva,Clio,Beograd,2001,str350
12LamberthE.CommittedJournalism,IndianaUniversityPress,Bloomington,1992,str158
10
28
epremostitirazlikeuperspektiviiinteresimaraznihakteraumedijskojinsti
tuciji13.
Vrednost slobode i nezavisnog novinarstva (u apsolutnom smislu) u
praksi se stalno potiskuje u cilju zatite vrednosti, kojima zapadna drutva
daju znaajniji prioritet, a to su pre svih imovina, ugled, privatnosti moral
privilegovanihdrutvenihgrupailipojedinaca.Uostalomslobodantampese
najeeformulietakodasezatitevlasnicimedija,Inemoguseujednakoj
meri zagovarati nesumnjiva prava urednika i novinara14. Sustina problema
ogledaseuinjenicidasuprivatniinteresipodjednakoopasnipokomunika
cionu demokratiju kao i dravna regulativa. Ako je suditi po rezulatatima
istraivanjaizpoljakojezagovaradominantnapolitikaekonomijanezavisno
novinarstvo sve vie ugroavaju stroga komercijalna ogranienja, direktno
proisteklaizderegulacijeiprivatizacijemedija.
5.Odmitadopropagandekritikipristupi
Jedan od najveih, ako ne i najvei mit o nezavisnom novinarstvu i
snazisedmesilejesvakakosluajVotergejttekaonjegovadirektnaposledi
caostavkaamerikogpredsednikaNiksona1974godine.Uaojeusveudzbe
nikenovinarstva,inspirisaoinadahnuobrojneurnalisteiromsveta.Moese
reidajecelokupnoamerikonovinarstvoidanaspoduticajemiliakdomi
nacijom tog podviga koji se tumai kao poetak novog odnosa novinarstva i
politike15.
Sva je prilika meutim da je re ipak o mitu koji osporavaju brojni

ugledniteoretiari.Meunjimatoprviiniudsonukazujuinasekundarnu
ulogunovinarauodnosunavladinuagencijuiostalepolitiareirazliiteinsti
tucije koje su omoguile daVotergejt postane javno pitanje16. Na slinom
tragusuiomskiiHermankojiustvrujudasuamerikimedijineujnisve
dotle dok se nezakonite radnje i prekraji demokratskih naela odnose na
marginalizovane grupe, ili amerike vojne akcije na drugim kontinentima.
Nikson je i uspeo dotle da dogura upravo zato to je pas uvar zalajao tek
kadasuseiprivilegovaninalinavetrometini17
McQuailD.MassComunicationTheory,SAGE,london,1994,str126
Ibid,str130
15DeBerg,H,Istraivakonovinarstvo,Clio,Beograd,2007,str114
16 Schudson. M, The Power of News, Harward University Press, Cambridge, Massachusetts,
London,1996
17Herman.E/Chomski,N.ManufacturingConsent,London:Vintage1995,str300
13
14
29

Kraj dvadesetog i prva decenija dvadeset prvog veka doneli su sve

ubrzanijespajanjeipribliavanjeindustrijatelekomunikacijaimedija,apoja
ana integracija proizvoaa hardvera i softvera uslovili irenje tzv globalne
informacione ekonomije kako je definie Paterson. Na taj nain mediji su
koncentrisaniurikamasvemanjegrupeljudi,amedijskeorganizacijeuglav
nomsuuvlasnitvukrupnihtransnacionalnihkorporacijakojeimajusvojefi
nansijskeinteresenesamouovimindustrijamaveiuindustrijizabave,turi
zma,nekretnina,unaftnojinuklearnojindustriji.Svetouticalojeinasadraj
teposledinoinasmanjenjebrojaizvoranezavisnihmedijaikomercijalizaciju
sadraja. Neki autori idu jo dalje tvrdei da je vlasnika cenzura stvorila
podloguzatrivijalizacijuitabloidizacijuinformacijaivesti18
Prethodno pomenuti Ed Herman i Noam omski uspostavljaju jo
osamdesetihamerikipropagandnimodeliduijodaljeukriticiodmodela
politike ekonomije, ustvrujui da postoji zavera elite da informacije dri
podkontrolom.Ponjimasunaimemedijipotinjeniinteresimapolitike,voj
neprivredne ikulturneelitekaoidravnenacionalnebezbednostikojakon
troliesavprotokinformacija.
Hermanakuspostavljapravilopetfilterakojisupreduslovdanetou
Americibudevest.Onnaimeinsistiradamedijimanedominiraprofesionalni
medijskikadar,verazliitikontrolnipunktovi,umreenisavisokoprofitnim
kompanijama i organizacijama i povezanim sa vladom i svetom biznisa. Na
prvipogleddelujekaoteorijazavere(zatajeioptuivanupojedinimkrugo
vima) ali kada se ti filteri posmatraju pojedinano i u kauzalitetu (ne samo)
globalnaslikadobijanatransparentnosti.Prvifilterjeponjemuveliina,kov
centacijavlasnitva,imovinskostanjeiprofitnaorijentacijaglavnihmedijskih
kompanija.Sledeijedominacijaplaenogoglaavanjakaoposlovnogmodela
i uticaj tih istih oglaivaa. Trei, zavisnost medija od informacija iz vlade ili
velikihkorporacijakojenunopodrazumevajuukljuivanjeslubiizpoljaod
nosa s javnou. etvrti, tzv rafalna paljba tj orkestrirani napadi politiara,
vlade,velikihkompanijaimonihinteresnihgrupanainformativnemedijeu
ciljudisciplinovanjaIcenzurekritikogmiljenja.Nakrajupetifilterjeanti
komunizam kao politiki i ideoloki kontrolni mehanizam za oblikovanje
medijskogdiskursa.Akoseovajposlednjizamenizanekiprikladnijiuzavi
snosti od medijskog prostora na kome se odigrava ova vrsta manipulacije,
filteripostajuprimenljiviinadrugimnacionalnimpailokalnimnivoima.
18
Franklin,B.NewszakandNewsMedia,LondonE.Arnold1997,str.87
30
Iako po mnogima ekstreman ovaj model svakako prua uvid u itav

nizpritisakaiproblemakojisenalazenaputuidelanezavisnognovinarstva.
Kojezbogtoganeprestajedabudeideal,alibledioreolmita.
6.Umjestozakljuka:(Ne)zavisnatampauSrbiji
Poslednjasvetskaekonomskkrizinjenereperkusijekojezposledi
cuimjunjveukrizumedijskeindustrijeuistorijipostojnj,ubrzaniprocesi
digitalizacijeikomercijalizacije,nstvksmnjivnjresurszprikupljnjei
obrdu vesti,posledinonestjnjeistrivkogiinterprettivnognovinrs
tv, uz svevee mogunosti subjekata iz poljapolitikog i komercijalnog, d
svojeporukedirektnoisporuujujvnostisamosunekiodgloblnihmedij
skih trendova koji se poslednjih godin prelivaju i n osiromenu srpsku
medijsku scenu. Sa svim nasleenim, steenim a svakako nereenim sistem
skim,profesionalnim,vlasnikimiostalimstrukturalnimproblemima.
Nakondevastacijemedijadevedesetihgodina,uslediojeperiodopte
komercijalizacije,aliuznaajnojmeriitabloidizacijekojisenesmanjenomes
tinomnastavioidodanastoselakodauoitikrozkontinuiraniporastbroja
tabloida, ali i kroz opte utilo koje nije potedelo ni referentnu dnevnu
tampu, pa ak ni njuzmagazine. Izdavai i urednici pravdaju se trkom za
posustalimtiraom,neretkoizahtevimapublike,doktiistitiraiidaljeneu
mitno padaju, a ta ista publika se uveliko preselila na brojne besplatne plat
forme.Netransparentnovlasnitvoumedijimazapoetojotzv.prvompriva
tizacijom osim kompanije Ringier nije donelo toliko eljeni zdrav kapital,
neferkonkurencijasenastavila,aniskoilipotpunoodsustvoprofitabilnosti
nastavilo. Najnovije istraivanje raeno na Fakultetu politikih nauka u Beo
gradu19pokazalojenauzorkuod10beogradskihdnevnihlistovadasvakiu
proseku dnevno ima 6,2 reklama a sa samopromocijom nepunih desetak.
Zajednosaprofitomodtiraaveinanedoseeniblizu50%ukupnogprofita
pa se postavlja logino pitanje kako se tampani mediji izdravaju i ko to
finansira?Veovjpodtkpokzujedtritenijeodreujuifktoropstn
kiuspenogposlovnjtmpnihmedij,vedsetuprepliuveomrz
liiti interesi i uticji, koji su verovtno i odgovor opstnk k dve treine
neprofitbilnihsrpskihnovinskihizdv.
Zapoeta medijska strategija i set medijskih zakona ostali su nedovr
eni,medijskatritesamimtimsistemskineregulisanoanasvetosenadove
19
Bubanja.I,Reklameubeogradskojdnevnojtampi,masterrad,studijekomunikologije
31

zujudominacijaPRtekstovaigotovopreutnousvajanjePRmodelaposlova
njakaolegitimnog,naravnouzneizbeniekonomskialibi.Naimesrpskoogl
sno trite jedno je od njsiromnijih u Evropi prosene vrednosti oko 170
milion evr u poslednje tri godine. Udeo tmpnih medij je oko 23% to
tkoezostjezevropskimprosekom.Uvremevrhunc2008.godinevred
nostoglsnogtritjebil2.5putmnjodtrituSloveniji,2011.godi
nezoko50milionevrmnjnegouHrvtskoj20.Onotododtnoote
v situciju je injenic d je drv njvei pojedinni ogliv u Srbiji s
udelomodoko40milionevrtoznidizdrvnihinstitucijmedijim
dolzipriblinoetvrtinnjihovihukupnihoglsnihprihod21.Kolikijeond
njenpotencijlniuticjnmedije,tmpnepresvih,moesesmopretpos
tvljti.Noiporedtogodsvihdnevnihlistovpozitivnoposlujusmoetiri.
U izvetajima CIMA (Center for International Media Assistance) re
dovnosepodvlaidasunezavisnimedijisutinskiznaajnizafunkcionisanje
demokratskih drutava, jer ona istinski demokratski orijentisana zavise od
valjane informisanosti graana koju omoguavaju nezavisni mediji koji
doprinosei transparentnostiiboljojkomunikacijiutiuinaoptidrutveno
ekonomski razvoj. Sve navedeno, meutim, ukazuje na one dominantne
izazovesakojimasemediji,tampanipogotovo,danassusreuusledmanjka
novcaivikauticajasastrane22.
Uposebnotekompoloajujelokalnatampakojatrpisnaanpritisak
lokalnih monika, od lokalne uprave i samouprave (pod kontrolom partija),
preko lokalnih tajkuna najee kroz formu oglaavanja, do veoma niskih
tiraa.ZabrinutostizazivainedavnoobjavljenizvetajSavetazaborbuprotiv
korupcijeukomesenavodidasenadmedijimauSrbijivrisnaanpolitiki
pritisak,kaoidavienepostojimedijizkojeggraanimogudadobijupot
puneiobjektivneinformacije,jerpodsnanimpritiskomkojistieizpolitikih
krugova, mediji preutkuju dogaaje ili o njima izvetavaju selektivno i
nepotpuno23Drugimreimanezavisnonovinarstvojemarginalizovanoiba
kaoIistraivakopreseljenonadrutvenemreeiuonlajnsferutoje,mora
Mti. J, Strukturni uzroci krize informtivne tmpe u Srbiji, FPN, Godinjk, Beogrd,
2012str:171
21Kljji.V.Intervjuutmpionljnmgzinimininternetu,igojtmp,Beogrd,2012,
str:161
22Kljajic,V.Srpskatampauvakuumukrize,Medijskidijalozi,Podgorica,2013,str:127
23Kljaji,V.Intervjuutampionlajnmagazinimainainternetu,igoja,Beograd,2012,str:15
20
32
se priznati I globalni trend. Razlog je jednostavan smanjenje mogunosti

razliitihvrstapobrojanihuticajaipritisaka.Izgledadasuisaminovinaritoga
svesni jer u istraivanjima kao svoje najvee probleme navode nekvalitetno
novinarstvo, dominaciju senzacionalizma i tabloidnog novinarstva, a jedna
petina(17,23%)smatradajenajveiproblemmedijauovomtrenutkunepovo
ljanekonomskipoloajpojaansvetskomekonomskomkrizom.
Loginosepostavljapitanjedalisusrpskitampanimedijiuovakvoj
situaciji zadrali svoju primarnu ulogu kontrolora vlasti i da li u njima u
dovoljnoj meri ima kritikog pristupa prema radu dravnih organa, ili su
zahvaljujuiaktuelnojekonomskojsituacijiuznaajnojmeripodsvojevrsnim
pritiskom svojih veoma ozbiljnih finansijera. Finansijski uticaj koji je omo
guio i uticaj na ureivaku politiku ne samo da nema svoje utemeljenje u
aktuelnoj srpskoj zakonskoj regulativi, ve naprotiv. U lanu 86 Zakona o
radiodifuziji stoji precizno u kojim sluajevima dravni organi i organizacije
mogudaoglaavajusvojeaktivnostimere,alitajZakonidaljeostajemrtvo
slovonapapiru.24
Idokjedravaidaljenajveipojedinanioglaivasaudelomodsko
rojedneetvrtine,509tampanihmedijauSbiji(kolikoihjeregistrovano)nas
tavljadatritrkupreivljavanjaupotpunoizmenjenomjavnomdiskursuod
politikog,prekokomercijalnogdomedijskog,konstatujuipromenekontek
staukojimasenalotzvnezavisnonovinarstvo,alineiiznalazeinainedase
svomvenomidealudodatnopriblii.Pogotovouvremenimakadajavnostto
odnjevienegoikadaoekujeizahteva.Uprotivnomnepoverenjeteistejav
nostieneminovnorasti,aposledicemogubitinesagledive.
Stoganijezgoregpodsetitidajeprimarnaodgovornostmenadmenta
usmerenakapostizanjuorganizacionihciljevaiefikasnomkorienjuresursa
(novac, ljudstvo, informacije) zarad uveanja profita, ali i ispunjenja obaveza
kojemedijiimajupremajavnosti.25Ovajdrugiaspektnjihoveodgovornosti
se,meutim,estozanemarujeusledborbeza profit iopstanak.Touzrokuje
zagaenje obiljem informacija, a tako se uglavnom izneveravaju i izvorna
naelanovinarstva.Natajnainsezapravoonemoguavarealizacijasocijalno
poeljnih vrednosti ijem potovanju mediji treba da tee i koje bi, paradok
Kljajic,V.Srpskatampauvakuumukrize,Medijskidijalozi,Podgorica,2013,str:134
Stayn,E.F.(2008),NewTrendsandChallengesintheInternationalMediaindustries(Materijalsa
konvencije Association for Education in Journalism and Mass Communication, ikago, 69.
avgust2008.),str.5
24
25
33

salno, mogle biti poslednja linija odbrane medija u suoavanju sa brojnim

izazovima poput pritisaka oglaivaa ili uticaja politiara. Sve drugo je puko
odustajanjeodsopstvenedrutveneulogeipreputanjeinteresimaformalnihi
neformalnihcentarasvakolikemoi.
Literatura
DeBerg,H,Istraivakonovinarstvo,Clio,Beograd,2007
Gocini,.Istorijanovinarstva,Clio,Multimedia,Beograd,2001
Franklin,B.NewszakandNewsMedia,LondonE.Arnold1997
HamiltonJ,AlltheNewsThatsFittoSell,PrinctonUnivercitypress,
2003
Herman. E/Chomski, N. Manufacturing Consent, London: Vintage

1995
Kljaji,V.Intervjuutampionlajnmagazinimainainternetu,igoja,
Beograd,2012
Kljajic,V.Srpskatampauvakuumukrize,Medijskidijalozi,Podgori
ca,2013
Lamberth E. Committed Journalism, Indiana University Press, Bloo

mington,1992
Mti. J,Strukturni uzroci krize informtivne tmpe u Srbiji,FPN,

Godinjk,Beogrd,2012
McQuailD.MassComunicationTheory,SAGE,london,1994
Sigelman, L.Reporting the News: an Organizatin Analysis, American

JournalofSociology,1973
Stayn,E.F.(2008),NewTrendsandChallengesintheInternationalMedia
industries (Materijal sa konvencije Association for Education in Journalism
andMassCommunication,ikago,69.avgust2008.)
Schudson.M, The Power of News, Harward University Press, Cam

bridge,Massachusetts,London,1996
http://www.euractiv.rs/pregovorisaeu/7075novesmerniceeuzapo
momedijima
http://rs.ejoonline.eu/3831/etikaikvalitet/autocenzuradominirausrp
skomnovinarstvu
http://rs.ejoonline.eu/3353/etikaikvalitet/jospasacuvarajavnostzeli
kritickemedije
http://rs.ejoonline.eu/3696/etikaikvalitet/gdeseinformisunovinari
34
RADISLAVJOVOVI,NEBOJAJOVOVI:
UDK:070.422:330.341.1
JOURNALISMINNEWECONOMY:
PRFOFESIONALIDENTITYANDIDEPENDENCY
NOVINARSTVOUNOVOJEKONOMIJI:
PROFESIONALNIIDENTITETINEZAVISNOST
drRADISLAVJOVOVI,vanr.profesor
UniverzitetMediteranPodgorica
NEBOJAJOVOVI,poslijediplomac
EkonomskifakultetPodgorica
Abstract:Whatinfluenceprofessionalindtityofjournalist?Thean
swerinnoteasy.Weregardthisidentityasacompositionofvarious
journalistic ideals, such as objectivity, neutrality and scrutiny. But
theseidealschangesovertime.Mediarelationstobotheconomicand
politicalforceshavechanged,andtheincreasingcommercializationof
newsworkhasbeenparalleledbyaracingtechnologicaldevelopment
and changes of the journalist corps structure. All these changes to
getherconstitutethefield,stagingtheparticularshapeofprofessional
identitythatdistinguishesjournalists.Thispaperwillanalyzeinflu
ence of the above listed forces on shaping of professional indentify
withaparticularattentiontechnologicaldevelopmentandchanges.
Kew words: Identity of Journalist, Objectivity, Neutrality, Techno
logicalDevelopment,Changes
Apstract:tautienaprofesionalniidentitetnovinara?Odgovornije
lak. Taj identitet posmatram kao kompoziciju razliitih novinarskih
ideala,kaotoobjektivnosti,neutralnostiiodgovornost.Alitiidealise
mijenjaju tijekom vremena. Odnosi medija prema poslitikim i eko
nomskim snagama se promijenio i rasutjua komercijalizaciji rada
novinaraseodvijaparalelnostrkomutehnolokomrazvoju.Sveove
promjenezajendooblikujuidenditetsavremenognovinarstva.Uradu
33

esealiziratiuticajnevedenihsila(ekonmske,polizike)naoblikova
nje linog identiteta novinara, a posebna panja e se dati tehnolo
komrazvojuipromjenama,jersepolaziodtezedaonidanasdomini
rajuuoblikovanjutogaidentiteta
Kljunerijei:Identitetnovinara,objektivnost,neutralnost,tehnolo
kirazvoj,promjene
1.Introduction
Journalistsareprofessionalsandshouldactaccordingly.Thecommon
normsofjournalismvarybetweencountries,buttheexistenceofanideologi
calbaseisageneralphenomenonitistheprofessionalidentitythatmakes
the journalist. What today influence the professional indtity? The answer in
noteasy.Weregardthisidentityasacompositionofvariousjournalisticide
als,suchasobjectivity,neutrality,andscrutiny.Buttheseidealschangesover
time.Ourintentionisnottoidentifythedirectionofthischangebuttoanalyse
journalism transition, in view of its scrutinizing function in society. The in
creasinglyconsumeristsocietyandtoughercompetitioninmediamarketshas
accentuatedthedifficultiesinachievingthesehighideals(objectivity,neutral
ity,andscrutiny),buthasatthesametimeopenedupnewneedsforaudience
contactandfeedback.Extend,anddynamicsfomodernchangeshaveaffected
the nature of work of journalsit. Pace, extent and dynamics of modern
changes, that have brought globalization and information society, are more
revolutionary than ever. Generally, dynamic of change and technological
changeareespeciallydominantfeatureoftoday.Itwasfollowedbythecrea
tion of a superactive development strategies and appropriate activities for
theirrealization.Theyarebasedontheideaofprogressasapermanentproc
ess of development of knowledge and science, followed by the formation of
new social structures and organizations. Innovative organization is based on
continuouslearning,ie.specializationofexistingandnewknowledge,which
are a function of the application and/or the creation of new technologies.
Withoutinnovation,changeshavecosmeticcharacterandtheyareshortterm.
Constantinnovation,evolutionaryandrevolutionary,isnecessaryforthede
velopment. The pace of change is increasing exponentially. Technological
renovation is indinspensable in every industry and/or organization that
strives for success, survival and sustainable development. Therefore, the
choiceofmodernbusinessisverysimple:Tobequickorquicklyforgotten!
34
Technological progress is supported by constant expansion of capital, its in

vestment into profitable business and awakened competition. That is how
new developments and technological progress is stimulated, as a result of
knowledge. It has virtually limitless potential to create and improve every
thingthatexists.Technologicalinnovationsaffectthesignificantimprovement
of company performance, creation of competitive advantages and competen
cies. New technologies create new opportunities, remove barriers to interna
tionaltradeandinvestment,increasetransparencyanddiversificationoppor
tunities,intracorporateexchangeandvirtualization.
Innovations in information technology, computer networks, telecom
munications and transportation systems have contributed to connecting the
marketatalldistancesandareas..Theleadersaretheglobalboomofinfor
mation, communication, and transport monitoring. Technological superiority
is usually accompanied by modern organizational skills, marketing and
managerialknowhowandexpansionoftheservicesector.Asaresultofthe
technological revolution, the share of services in creating GDP is increased.
The best example is the U.S. with 73% in 1990 (Statistical Abstract of the
UnitetdStates1995,p.452).
2.Imactoftechologychangesonmedia
Thedemocraticroleofjournalismmayindeeddifferdependingonthe
democratic model prevailing: participatory, liberal or oriented towards com
petition.Wethinkthatmodelsofneweconomyarebasedonoppenes,colabo
ration,transparency,andknowledge.Inthatsence,newmediahassometimes
been depicted as the death of traditional news media, as practically anyone
with a computer can now go online and publish. Mobile phones and digital
camerashavealsohadgreatinfluenceontheformationandspeedofnews:a
journalistmaynolongerbefirstonspotatnewseventssinceanycitizencan
nowpickupacameraanddeliverthefirstshot.Moreover,itisequallyeasyto
set up a news portal, collect available news sources and thus create a non
journalistselectionofnews.Theblogosphereanditsimplicationsfordemoc
racy, politics and identitycreation have therefore been widely discussed.
Overall, new instruments of communication have opened up publishing op
portunitiestovirtuallyeverycitizen.Thedeliberativeeffectsofdigitalmedia
canindeedbequestioned,butithasindubitablychangedinfluencesonmedia
consumerpatternsandmediaproduction.
35

Withmassivechangesinthemediaenvironmentanditstechnologies,
interrogatingthenatureofnewsjournalismisoneofthemosturgenttaskswe
faceindefiningthepublicinteresttoday.Theimplicationsareserious,notjust
forthefutureofthenews,butalsoforthepracticeofdemocracy.Theessential
notionisthatjournalismtraditionallyhasbeenveryeffectiveatshiningaspot
light on the problems and developments of the day. But, traditional journal
ism,foravarietyofreasons,hasoftenfailedtoplacethosestoriesinenough
contextstounderstandingthemfully.Oneofthemostsignificantreasonshas
beentechnological.Moreover,thetraditional,analogmediahavebeenlargely
onewayintheirinformationflow,fromthejournalisttothepublic.Thispas
siveaudiencemodelhaslimitedtheinvolvementorengagementofthepublic
injournalismandpublicaffairs.
Withoutadoubt,thisnewtechnologywillchangejournalism.Itisup
tosocietytomakesurethatthischangeisforthebetter.Ifthefreepressand
journalisticethicsaretosurvivethetreacherousjourneyintocyberspace,soci
etyneedstoanswerthetoughquestionsthatnewtechnologywillraiseabout
theroleofjournalisminafreesociety,rememberingthattechnology,nomat
terhowpowerful,canonlybeasusefulandworthwhileashumanbeingsde
cide to make it. As Edward R. Murrow warned many years ago, technology
withoutthoughtfulhumaninvolvementismerelylightsandwiresinabox.
3.Impactofnewmarketlogiconjournalism
In practice, IT, telecommunications, innovation, organization, global
ization and other developments and events undoubtedly make the economy
new.Thelatesttechnologicalrevolution(especiallyinthefieldofcommuni
cations and transport, which use microprocessors, fiber optics, databases,
computers,digitalnetworks,lasers,etc.)hasgreateconomicimplications.The
most important is creating the basic infrastructural requirements for the so
calledpostindustrial(postFordist)era,thatrelativizesthenumberof differ
ences(spatial,temporal,cultural,ethical,political,ideologicalandothers)and
verifies the theory of convergence, but not the economic convergence. All
these changes have contributed to the market transparency, reducing the in
formation searching costs, deregulating and dominating the customers mar
ket.
The market discourse conveys a turbulent environment, blurring the
boundaries between professions since multiple work tasks now have to be
donebythesameperson.Itissaidtoforcecommercialthinkinguponprofes
36
sionals,anderodethemysteriousexclusivityofprofessionalknowledgeasit
becomes available to the public (Fournier, 2000). Fournier effectively reveals
theoriginofthisdiscourseinessentialistassumptionsofthemarketnatureas
wellasofprofessionalknowledge.Instead,shearguestheimaginationofpro
fessional fields as independent, autonomous and selfcontained entities to
actuallybeachievementsoftheprofessionalproject.Thefieldofprofessional
knowledgeisthusalwaysinmotionandexpanding:theobjectthatitclaims
toknowaboutisnotindependentoftheprofessionalgaze,butisconstituted
byprofessionalpractice(Ibid:72).
This market transparency is important chelenges for journalists. We
wouldsayitisalarmingthreattojournalisticfreedomis,accordingtomedia
criticaldebate,theubiquitousinfluenceofthemarketreferredtounderthe
names of commercialization, commoditization or tabloidization etc (e.g.
Picard, 2004, McManus, 1994, Keane, 1991). Some authors (Reinardy) even
talksofacrisisinprofessionaljournalismsinceplummetingcirculation,de
clining revenues, new technology, conglomerate ownership, and layoffs )
mainlyinthenewspaperindustry havecontributedtoanincreasinglytough
workingenvironmentforjournalists.Repeatededitorialbudgetcuts,lowsala
riesandjobinsecurityarecausingadeclineinprofessionalcommitmentand
efficacy;trendseventuallyleadingtocynicism,burnoutanddetachmentfrom
professional aims. American editors and journalists who, in a Pew Research
CentreSurveyfrom1999,statedthatgrowingbusinessandfinancialpressures
wereharmingqualityofcoverage(Pew,1999).
Theinfluenceofmarketlogiconaprofessionalfieldcanworkinthree
main ways: Firstly, by challenging the boundaries between practitioners and
laymen(i.e.journalistsandaudience),asthepassivityofthelaymencanno
longer be taken for granted. Secondly, the line between publicity ideals and
marketidealsgetsblurredasthepublictransformsintocustomerswhosetaste
anddemandsbecomeimperative.Andthirdly,deregulationandbrokenmo
nopoliesaswellastechnologicalchangerequireprofessionalstoprimemulti
functionality instead of speciality (Fournier, 2000). Translating this influence
into a journalistic context means, for instance, that the audience is decreas
inglydependentonjournalismastheonlyarenaforinformationanddebate.
Furthermoreitplacestheroleofjournalisminachangingposition;whilethe
fieldalwaysmirroredthedominatingclass,anditsinherenttensionbetween
an intellectual pole and an economic pole, it is now increasingly moving to
wards the economic side. This shifting between poles has its own logic be
37

causethedominantclasshasaninterestinconfusingthem.Embodiedinthe
hybridfigureofthemediaintellectualisnamelytheeconomicallysuccess
ful journalistic enterprise where the original tension has been washed off.
Suchanimageimpliessynonymitybetweenproperandprofitablejournalism;
intheend,largecirculationnumbersmaynotbeproofofatopqualitynews
paper,butpoorcirculationisalwaysperceivedasfailure.Evenso,theabsence
of money talk has been one of the most remarkable features of journalistic
culture. Journalists seem extremely unwilling to explore that side of reality,
sinceitwouldruinthehegemonicloreoftheprofession,andasaconsequence
threatentheallegedfieldautonomy(Altschull,1997).
4.Impactofglobalizationonjournalism
The bond between journalism and politics is very complex, and it is
caseinneweconomy.Politicalinfluenceinthefieldofjournalismcanworkin
differentways,andrelationsdivergeinvariousnationalcontexts.Also,glob
alizationhasgeneretedallthemaiorchangeswhichavehudgeeffectonpoli
tic.Peoplearegettingcloserinspaceandtime,buttheyareestrangeddueto
the growing economic and social inequalities. The rise of the information
economyismarkedbythedevelopmentofaneworganizationallogic,associ
ated with a current process of technological change. Interaction between the
new technological paradigms and new organizational logic is not a historic
backboneofneweconomy.
As globalization creates massive transboundary flows that transcend
the boundaries of geographically defined nation states, it tightly binds to
getherthefortunesandrelationsofpeopleandinstitutionsaroundtheworld.
In fact, Anthony Giddens, from the London School of Economics (LSE), de
finesglobalizationastheintensificationofworldwidesocialrelationswhich
linkdistantlocalitiesinsuchawaythatlocalhappeningsareshapedbyevents
occurringmanymilesawayandviceversa.Inatightlyintegratedeconomy,a
financial meltdown in one region can immediately impact the economies on
theothersideoftheworld,whileinvestmentdecisionsmadeonWallStreet,
canrapidlyshiftmoney,jobsandproductionfromonecommunitytoanother.
ThenuclearmeltdowninChernobylshowsthatenvironmentaldisastersknow
nonationalboundaries,justastheflowofdrugs,diseasesandweaponsmoves
readily from continent to continent. As the world shrinks, we become ever
moreawareofthemultileveledwaysourfortunesareoverlapping.Thisphe
nomenon, often referred to as timespace compression, is intensified as the
38
Internet and a global media system not only render the distant more proxi
mate,butalsoreinforceourconsciousnessofthisinterconnectedness.
Regarding influence on the identity of journalists, the challenges of
newpoliticalarenaareyetnotilluminated.Thenewarenarequiresthecorre
spondingtraits.Deuze(2005)foundsomemainidealtypicaltraits(i.e.ideals)
in an overview of literature describing: public service, journalists provide a
public service; objectivity, journalists should be impartial, fair and credible;
autonomy;journalistsshouldbefreeandindependentintheirwork;immedi
acy,journalistsshouldhaveasenseofactualityandspeed;andfinallyethics,
journalistsshouldhaveasenseofethicsandlegitimacy.Deuzedoesnotcon
siderthesevaluesasstaticordefiniteinanysense,butnoticesthat,invarious
combinations, they represent what western journalism researchers tend to
thinkofasrealjournalism.Wewouldpointthatinspiteofdifferentworking
conditions, there were indeed some shared conceptions of news in other
words,atransnationaljournalisticculture.
Eveninmoretransparentworld,thepoliticalfieldcandescribeawide
fieldofpower,butalsoreferspecificallytostateagenciesandelectedbodies
(Benson, 2005). The obvious link between journalism and politics is through
ownership, media content and the journalistsource relation. Wielding sym
bolic power is not specific to the political field, but asserting power through
laws and regulations is. Media policy is therefore an important classification
factorwhentryingtoputajournalisticfieldintoaninternationalcontext.
Anotherdirectexerciseofpoliticalpowerovermediaisthroughown
ership.Themediaareinsomecountriesownedbythestate,whichextensively
limits the autonomy of the journalistic field. A more common order of the
Westernsphereisthatpoliticalpartiesstandasownersofmediacompaniesor
that media owners explicitly sympathize with political agendas. That way,
politicalinfluenceisseparatedfromstatepower.Ontheotherhand,statecon
trolledpublicservicemediaisgenerallyconsideredasameanstostrengthen
journalistic autonomy and pluralism. Through a legally established system
andfinancedbysomesortofpublicfunding,publicservicemediaareallowed
a large degree of editorial and operating independence. The goal is to offer
varied, qualitative and impartial coverage that concerns the population as a
whole,includingdifferentminorities(McQuail,2005).
The interplay between politicians and media representatives also ex
tendstothepracticalcoverageofpolitics.Bourdieuconcludedthejournalistic
fieldtobesubordinatetothepolitical,sinceitissolargelyconfusedbyhier
39

archies of the political system (Bourdieu, 1998). This subordination is made

possible as journalists absorb the relative importance of political institutions.
The news value of political themes and figures are decided from the institu
tionalized authority as constituted in journalists minds. Therefore the most
successfuljournalistsarethosewhobestassimilatethedogmassupportingthe
governmentandsocialorderasawhole(Darras,2005).
5.Conclusion
Opposingthetransforming(andsometimesdestructive)forcesofmar
ket liberalism and bureaucratization, traditional journalistic ideals have at
tainedextensivesupportovertime,andtheeffortstofixprofessionalbounda
ries are strong. The struggle serves to defend traditional values and all the
consequences for journalism at different levels are yet not illuminated. We
wouldliketocallattentiontofurtherareasthatstillneedtoberesearched:in
order to capture new ideals of commercial character. We believe, for in
stance, increasing audience orientation and incorporation of market values
intotheprofessionalidentitytobepossibleelementsoftheongoingadaption
process.Standardprofessionalcriteriaframingmostsurveysarenotatallir
relevant especially not in comparative studies, but in a time sequence like
mine the difficulty of measuring change in terms of new values becomes a
problem.
Thereis,ofcourse,alsothematteroflinkingidealsandpractice:Pro
fessionalism controls practice and when practice places new demands on
journalists, this will in turn affect their professionalism. This does not auto
maticallymean,however,thatitwilldissolvethecollective,orevenlowerthe
total degree of professionalism. Further investigation into the nature and
mechanismsofprofessionalidentitieswillallowustocarryonanuanceddis
cussionofthefutureroleofjournalismwhateverwewishthistobe.
Refernces
Altschull,H.J.(1997)BoundariesofJournalisticAutonomy.InBerko
witz,D.(Ed.)Socialmeaningofnews.Thousandoaks,Sage.
Benson, R. (2005) Mapping field variation: Journalism in France and
theUnitedStates.INBenson,R.&Neveu,E.(Eds.)BourdieuandtheJournalistic
Field.Cambridge,PolityPress.
Bourdieu,P.(1998)Ontelevision,NewYork,NewPress.
40
Darras,E.(2005)MediaConsecrationofthePoliticalOrder.INBenson,
R. & Neveu, E. (Eds.) Bourdieu and the Journalistic Field. Cambridge, Polity
Press.
Deuze,M.(2008)TheProfessionalIdentityofJournalistsintheContext
ofConvergenceCulture.Observatorio(OBS*)Journal,7,103117.
Drakovi,V.,Jovovi,R.,Laki,S.,Rutovi,.,Drakovi,M.(2010),
Globalizacijauogledalurazvoja,krizeimedija,Elit,Podgorica.
Drakovi,V.,Jovovi,R.,Laki,S.,Rutovi,.,Drakovi,M.(2013),
KnowledgeKeastone of The Modern Economy, SPH, CeljeOsijekCzestochowa
Kotor
Fournier,V.(2000)Boundaryworkandthe(un)makingoftheprofes
sions.INMALIN,N.(Ed.)Professionalism,BoundariesandWorkplace.Florence,
KY,Routledge.
Hadenius,S.,Weibull,L.&Wadbring,I.(2008)Massmedier:press,ra
dioochTVidendigitalatidsldern,Stockholm,Ekerlid.
Keane, J. (1991) The media and democracy, Cambridge, Polity Press,
Thousandoaks,[Calif.],Sage.
Mcmanus, J. H. (1994) Marketdriven journalism : let the citizen beware?,
Thousandoaks,[Calif.],Sage.
PEW(1999)StrikingtheBalance,AudienceInterests,BusinessPresures
andJournalistsValues.PewResearchCentreforthePeopleandthePress.
Picard,R.G.(2004)CommercialismandNewspaperQuality.Newspa
perResearchJournal,25,5465.
Picard, R. G. (2009) Why Journalists Deserve Low Pay, The Christian
ScienceMonitor
Reinardy, S. (2007) Newspaper journalism in crisis: burnout on the
rise, eroding young journalists career commitment. Association for Education
andMassCommunicationconvention,NewspaperDivision.WashingtonD.C.
Wiik,J.(2010),JournalisminTransition,LitorapidMediaAB,Gteborg
2010
41
ELJKORUTOVI:(Ne)zavisnakontrolaslobode
(trinekorporativnemedijskeistineilietikikodeksjavnoginteresa)
UDK:070.11:174
(NE)ZAVISNAKONTROLASLOBODE(TRINEKORPORATIVNE
MEDIJSKEISTINEILIETIKIKODEKSJAVNOGINTERESA)
(IN)DEPENDENTFREEDOMCONTROL(MARKETFORCORPORATE
MEDIATRUTHORTHECODEOFETHICSOFPUBLICINTEREST)
mrELJKORUTOVI,doktorant
FilozofskifakultetuNikiu,UniverzitetCrneGore
Apstrakt:Radusrsvojediskusijepostavljapitanjerelacioniodnos
izmeuvlasnitvanadmedijimaiprogramskogsadrajaunjima.Na
ime,radsugeriehipotezukauzalnogodnosaizmeuinteresakorpora
tivnogmedijskogkapitalaivrednosnihmedijskihprogramskihpozici
ja.Hipotezaseelaboriraanalizomtehnika,metodaiselektovaneobra
de tema koje se u pojavnoj ravni i krizi konstitucije profesionalnog
novinarstvaelepredstavitinametnutikrozretorikudispozicijune
zavisnognovinarstva.Radupuujedaseizaovakvogpristupapodsti
u drugi, dominantno ekonomskopolitiki interesi, te da se na ovaj
naineliskrenutipanjasasveniihnivoaprofesionalnihstandarda
isamoregulacijemedijskeindustrije.Ovajfenomenposebnojevidljiv
utranzicionimdrutvima,tejekaotakavizazovzademokratskukon
solidaciju drutva. Rad sugerie preferentnost profesionalnog novi
narstva u odnosu prema korporativno potroenom i utilitarnomani
pulativnom znaenju pojma nezavisnog medija u dobu postmoderne
(neoliberalne)civilizacije.
Kjunerijei:Korporativnimediji,profesionalnonovinarstvo,etiki
kodeksi, vlasnici medija, oglaavanje, sloboda izraavanja, ljudska
prava
Abstract:Paperatthecoreofitsdiscussionquestionrelationalrela
tionshipbetweenmediaownershipandprogrammingcontentinthem.
Namely, paper suggests hypothesis of a causal relationship between
theinterestsofcorporatemediaownershipandvaluemediaprogram
45

ming positions. The hypothesis is elaborated by analysis techniques,

methodsandselectedprocessingthreadsthattheappearanceleveland
constitutioncrisisofprofessionaljournalismtheywanttobepresen
tedimposedtherhetoricaldispositionofindependentjournalism.The
papersuggeststhatnatureofthisapproachistoencourageother,the
dominant economic and political interests, and that in this way to
drawattentiontoallofthelowerlevelsofprofessionalstandardsand
selfregulation of the media industry. This phenomenon is particu
larly evident in transitional societies, and as such is a challenge for
democraticconsolidationcompanies.Thepapersuggestsapreference
ofprofessionaljournalisminrelationtocorporatedepletedandutili
tariandefinitionofindependentmediaintheageofpostmodern(neo
liberal)civilization.
Keywords:CorporateMedia,ProfessionalJournalism,CodesofEt
hics, Media Owners, Advertising, Freedom of Expression, Human
Rights
1.Umjestouvoda:tajesmisaokorporativnognezavisnog
novinarstva?
kolskaulogamedijakaokonceptajavnoginteresainalaenjabalansa
moi radi usklaivanja razliitih interesa subjekata drutva, od svojih rudi
mentarnihpoetaka,padodanas,dovremenakorporativnogmedijskogkapi
tala,prolajebrojnetransformacije,znaenjskeulogeipojavnemodele.Aksi
omatskiprincipdjelanjainformisanjazajavnodobrozajednice,nunojevezan
(ilibitrebaobiti)sapincipimaodgovornostiiprofesionalizmauradu.
U smislu ostvarivanja doslednog koncepta javnog interesa iz oblasti

slobodeizraavanjaiinformisanja,ovapitanjajesutematidilemesavremene
sociolokofilozofske diskusije. Pitanje kako da se oni koji imaju medijsku
mo, i to konvergentnonelinearnu i koncentrovano finansijsku, kredibilno
obaveuiprofesionalno(samo)reguliu,premaonimakojijenemaju,tekoji
masenudijednovienjesvijeta,podplatomnezavisnosti,pitanjejepotrebito
stisavremenepostmodernecivilizacijeipotreberedistribucijemoi,kaoosno
vekonsolidacijedemokratije.
Padom berlinskog zida umjesto oekivanog procesa emancipacije

medija od nadzora partijske drave, mediji se suoavaju sa modifikacijom
nadzora, i to od strane medijskih finansijskih magnata, kroz nove fluidne
46
mutacijeraznihoblikakontrole.Transmisijaideolokipolitikognadzoranad
sadrajem medija, transformisana je u mehanizme nadzora korporativnog
kapitala vlasnika medija, koji se u vlasnikom rasponu kreu od satelita, do
kabla,odinternetadoradiodifuzije,produkcijskihidistribucijskihservisa,do
vlasnitva nad irokim spektrom medija. Za neoliberalne zakone centralni
motivjeuveanjeprofita,teotudaprosvjetiteljskaulogamedijagubiprimatu
novom globalnom medijskom forumu. Sve ee ocjene da je medijski biznis
jednakenergetici,graevinarstvuiliugostiteljstvu,svesaciljemmaksimaliza
cije profita, svoju praktinu dimenziju, olienu u deformaciji profesionalnih
standarda medijske javne slube uoavamo samo povrnom analizom pro
gramskihsadraja.Otudaisvrhovitostpitanjakakvesuposledicemedijau
dananjoj konzumeristikoneoliberalno digitalnoj eri, obiljeenoj odustaja
njemodracionalnogpristupatemeljnimpojmovimamedijskekultureukorist
medijskihimperijaiumreenihiminteresa?Oduzimanjesmisla(za)miljenom
pojmu nezavisnog novinarstva djelajue je pitanje urnalizma postmoderne.
Kako primjera radi nazvati preutkivanje nepoeljnih (ideolokih)

sadraja,selekcijutema,sagovornika...Vlasnicimedijasadaprovodedruguvrstu
mentalne kastracije koja vodi u suanjstvo bez mogueg otpora (D. Katunari
2012:10).JerkakonaglaavajedanodvodeihsvjetskihsociologaManuelKas
tels Postanete li velika korporacija, radije kontroliite nego zagovarate slobodu
(2014:33)Natragu,ovogstava,posveseproblematizujeikolokvijalnoustalje
nasintagmapokojojsunovinaripisciprvognacrtaistorije,jerkontekstirela
cijapostmodernecivilizacijeuprikazivakimsadrajimaitehnikamamedija,
posledinajerefleksijastrukturainteresaimoivlasnikamedijskogkapitala.
U teoriji komunikativnog djelovanja Jirgen Habermas razlikuje instru

mentalno djelovanje, posveeno funkciji rada i ostvarivanju interesa, moi i
profita i komunikativno ili etino djelovanje, koje pretpostavlja meusobno
uvaavanjelinosti,premavaljanostiargumenata.Drutvonapredujeukoliko
je ostvarena prevlast komunikativnog djelovanja nad instrumentalnim. U
ovom kontekstu mediji imaju izuzetno vanu ulogu u funkcionisanju demo
kratskogporetka.No,centralnopitanjenaediskusijejestedaliovapostavka
medijafunkcionie.Svrhovito,medijisusetransformisaliunekritikekorpo
rativne platforme djelujui po modelu neoliberalnog koncepta slobodne trgo
vine.OtudamedijinekorenspondirajusadefinicijomHabermasakojikaeda
javnasferamoedasepribliiautonomijisamoondakadajenezavisnaioddravei
od komercijalnih interesa. Tranziciona medijska nezavisna industrija, nomi
nalnogjekaraktera,asutinskogobiljejadrugihinteresadomninantnoeko
47

nomskopolitikih.Evidentnojedatriteinjegovimehanizminemoguobe
zbijediti diverzifikaciju programskog sadraja, jer je isto voeno iskljuivo
komercijalnimmotivima,ijiopetprerogativinefunkcioniunaudbenikim
postavkama nezavisnosti medija. Vrenje profesionalne medijske slube jav
noginteresa,shodnostandardimaietikimnalazimaprofesijesvojomdjeluju
ompraksomuspostaviesimetrijuodrivihmehanizamakojeseumanipula
tivnoutilitarnoj ravni prevode pojmom nezavisni mediji. Djelujua praksa
profesionalnogangamanadistancajeodmanjeilivieskrivnihsivihzona,
istrgnutih temakonteksta, selektivne obrade tema, favorizacije jedne strane,
disproporcija naslova i sadraja teksta... No, izmjetanje rasprave na teren
nezavisnosti medija, skretanje je panje od elemenata profesionalnog novi
narstva. Naposletku, uzmimo za pitanje da li se u nezavisnom mediju, pod
ravnopravnimbalansiranimuslovima,moegovoritiodomicilniminteresima,
(pamakaronibiliijavni)konkurentskihposlovnihgrupa,isuprotnihoptika
vlasnikutj.osnivaimanezavisnogmedija.Isticanjenezavisnostiuodnosuna
zvaninestrukturevlastimanipulativnajezamjenatezakojanisadrinski,ni
pojavno, ne moe kapitalno koegzistirati sa temeljnim pojmom nezavisnosti
medija. Konkretno, evropski standardi i javne medijske politike XXI vijeka,
uticaj civilnog drutva i sveukupne javnosti, deregulacija medijskog sektora,
primarni su atributi koji generiu svojstva samoregulirajuih mehanizama i
slobode rada medija. Sutinska pitanja glase da li su urednike strukture i
novinari nezavisni od interesa osnivakog medijskog kapitala. Da li je pro
gramska urednika politika asinhrona u odnosu na primarnost interesa vlas
nikamedija?Kakosunagovjetajislinihprimjerazavravaliupraksi?
Jedanmeusedamnajveihstarogrkihfilozofa,BionizBoristena(oko
575.prijen.e.)zavrijemetradicionalnogtakmienjamislilacaHelade,prikraju
diskusijeoljudskojprirodi,anazahtjevprisutnihizjavioje:Ljudisuprevas
hodnozliinetrpeljivijednipremadrugima,predviajuidaemeuljudskane
trpeljivostpostajatisvemonstruoznija.Dananjimedijskisadraj,spektaklta
bloidnihinformacija,degradacijastila,ukusainovinarskogetosa,sasvebu
nijimintoniranjemprerogativanezavisnostiizuglanetrpeljivostiljudskepri
rodetj.produetakaalatazasukobprirodapostajeinjenicaupozoravajueg
profila,kojacivilizacijskitraianalizudiskutabilnogpojmanezavisnimediji.
2.Diskusija
Asadapostavimopitanje,tojetonezavisnounezavisnomnovinars
tvu.Odkogailiegajenezavisnost.Centralnopitanje,kojejeisrovedisku
48
sijeglasi:dalijemedijsamposebiizmjetenanezavisnajedinicaprodukcijeiprezen
tacije koja je potpuno nezavisna od vlasnikih struktura (hegemonokorporativnih) i
odnosapremaistim?Kaomedijiprivatnogvlasnitva,usvomradu,onisuprije
svega zavisni od osnivakog kapitala, potom od prihoda koji ostvaruju, i
naravnoodoglaivakeindustrijetj.reklama.Imaliuodnosunaovepremise
suzdranosti i distance u objektivnom i nezavisnom novinarstvu. U svom
djeluMedijskimonopolBenBagdikijan,konstatovaojedatrajnakoncentracija
vlasnitva u medijima znai i de facto monopol u medijskom izvjetavanju.
Uvodne naznake diskusije, dominantno kulturoloki, ekonomski i civilizacij
ski upuuju na Weberovo miljenje o sociologiji novina kao nauci koja bi se
moglabavitiobjanjavanjemodnosaizmeunovina,italacainjihovihvlasni
ka,jertampajekaeWebernunokapitalistiko,privatnoposlovnopreduzee
(2001:164).Kolokvijnezavisnognovinarstvakojijesvojuformulacijudefinisao
u djelatnom kontekstu istorijskopolitikih i optedrutvenih prilika, domi
nantnoautoritarnomonocentrinihpostavkievolucionimdemokratskoplu
ralnimpozicijamaostaojebezrazlogautemeljenjasvog(podrazumijevajueg)
naslova.Relacionikontekstiosnivakihpravavlasnikakapitala,posebnoueri
neoliberalnog trita, izmjestili su opcionu postavku nezavisnog novinarstva
unovoproblemskopoljeiodnoseprogramskogsadraja,profitaimoi.
Podrazumijevajuikonceptnezavisnognovinarstva,voenjegeneri
komkulturomuniverzalnihpremisaslobodeslobodemisliislobodeizraa
vanja.Renesansnotradicionalnimodeltampe,paradigmajealatademokrati
je, u funkciji razgradnje anomalija monocentrinih postavki drutva. Snani
primjeri kao kolski obrasci, tiva su novinarstva koja su po svom arhetipu
nadrasla anrovski kolokvij novinarstva. Razvoj drutava i njihova konflikt
nost izmeu raznorodnih subjekata prevladavao se izmeu ostalog novinar
skim oblicima kritike distance imanentne uzrocima raznih oblika kriza. Na
promjenu paradigme tj. znaenja oblika nezavisnog novinarstva kapitalno je
uticala i promjena kultura i normi prethodnog i ovog vijeka, tj. prelazi iz
demokratskeere20.vijekaudananjupostdemokratskuasamimtimipostme
dijsku eru 21.vijeka. Dok se naime, u 20.vijeku, kulturolokofilozofski, pa i
politiki,teiloizgradnjiiodrivostizajednicepravde,solidarnostiijednakos
ti,21.vijekjenaprotiv,doekstremnihrazmjerarazvioegocentrinost,materi
jalnupohlepu,bezobzirnost,nasilje,tosugenerikipreduslovizaproizvod
njumedijskemanipulacije,nasilja,predrasudaiselektivnoginformisanjajav
nosti.Takoe20.vijeksvojvrednosnisistemtrasiraojenainteligenciji,kreati
vnosti,iveimnivoimaspoznajasocijalnihzakonitosti,dokje21.vijekekstre
49

mizovaotendencijesamodovoljnosti,nesrazmjeraiparcijalnihvjetinauijem
sreditusvemanjestanujuhumanistikenauke.Takavvrednosniokvirtituli
saojevrhovnimnaelomspinovanjemedija,tj.manipulisanjainformacijamau
cilju interesa vlasnika medijskog kapitala. Otuda se do najbrutalnijih formi i
pod agendom nezavisnog novinarstva razvijaju, korporativno hegemonisa
nje,taktikezastraivanjaidirigovani(unaprijednarueni)programskisadra
ji.Modalitetizavisnostisuiroki.Preutkivanjetema,izbjegavanjesagovorni
ka, forsiranje tema od manjeg javnog znaaja, (pre) usmjeravanje panje na
druge teme, nekritika percepcija javnog interesa samo su neki od oblika i
izraajnihtehnikakojimasepokazujeodnoszavisnostipremakapitaluodno
snovlasnikumedija.Monitoringsadrajarelativnoduegvremenskogperio
da definisae vrednosne okvire, drutvene nazore, prioritete i pravce javnog
angamana kojima se rukovodi osniva medija. Sam po sebi ovaj kauzalni
odnos, ne bi bio problematian, da se iza njegove pojavne strane ne skrivaju
drugi,dominantijiinteresi(prvenstvenoekonomskopolitiki)kojiseelepri
kritiretorikimnaglaskomforsiranjasintagmenezavisnimedij.
Iskustvaidjelujuepraksegovoreiojasnimtransparentnimoblicima
angaovanogmedijskogkapitalausmjeruproteiranjapospjeivanjakonkre
tnihvrednosnihprincipa,sistema,stavova,normiipravacadrutvenogdjelo
vanja.No,zarazlikuodtranzicionihiskustavaioblikaprvobitneakumulacije
kapitala,uovomrelacionomdiskursu,jasnosupozicioniraniiodnosivlasnika
medija, smjernice i vrednosni stavovi medija, status, poloaj, novinarskog
kadra,potovanjeetikihnaelaistandardarada,ukojimajedjelujuakultura
idrugastranapodrazumijevajuapremisagenericikonceptavlasnikamedi
ja.A,kakoprimjeujeSandraBaiHrvatin,vlasnicimedijakoristesvojemedije
dapromoviuipodrevlastitepolitikestavoveikoristepolitikuzaostvarivanjesvo
jih (korporativnih) interesa (2003:15). Za razliku od ovako prakticirane medij
skeravnipretpolitikaipretkulturolokaglasnostnezavisnostibaziranajena
to niim nivoima medijske pismenosti konzumenata, moi i pritiska pro
gramskogsadraja,selektivnoplasiranogpremasubjektima,najeesekuriti
zovanog programskog sadraja. Demaskiranje stvarnosnog znaenja, uloge i
motiva ovakvih nezavisnih medija obino za reakciju ima spinovani sadraj
konotiranpodoreolomzabrinutostizajavnurije,sloboduizraavanja,plura
lizamisl.Znai,sutinaovediskusijeodnosisenanaineprakticiranjapojma
nezavisnognovinarstvaukomenesamotosenevididistinkcijaodkapitalai
vlasnikihstruktura(tobiunaelubioimanjiproblem)veseneprepoznaju
standardi etikih atribucija i samoregulatornih praksi medijske profesije. No,
50
trebaliusituacijikonvergentnostimedijskeindustrijeinjenerastueprofitne
strane oekivati romantiarsko djelanje izvornosti i nezavisnosti medijskog
pisma.Izmijenjenikonteksti,konceptiiobliciprofitiranjanunimtraeanali
tikokritikupercepcijudubljihnaslagakojesenalazeispodfasadnekonstru
kcijenezavisnognovinarstva.Uspostavljenajavnostnabazimedijskiholigopo
la oteava racionalnu diskusiju, ili jo preciznije konstituie novu kritiku masu
(upravomasu)medijski(ne)pismenunaosnovuuniverzalizacijemonopolizacijeteksta
medijskog sadraja. Takvo formiranje stava bez dovoljno znanja ili informacija,
obinonepropitujemotivvlasnikakapitala,ijisumedijisamooglasnetable,iskljui
volinihiliumreenihposlovnopolitikihinteresa...medijisusvevieinstrumentali
zovani od strane monopolskih snaga i isti su u funkciji neoimperijalne svrhe multi
dominacije. To je istovremeno i svojevrstan drutveni eksperiment, koji treba iznova
dapotvrdikakosepoddejstvomnovcarealnosttvoriikrivotvori,uspostavljaiumedi
jimashodno interesima segmentiranoprikazuje.Karakterdrutvenogsistema, demo
kratska tradicija i kultura, donekle mogu korigovati ovu optiku, ali ne i radikalno
mijenjati temelje funkcionisanja. U posledicama tako vrednosno kreirane realnosti,
ispoljava se cjelina fenomena medijski koncentrovanog kapitala. Tako formatirani
medijikonstituiusenamoinovca,anemoirijeiiprincipastrukovnogkodeksa.
(Rutovi,.2013:39)
Daljirazvojdrutvaiposebnokapitalodnosaunjemu,(novinskikapi
talizam Ferdinand Tonnies) sve do doba nagle ekspanzije multimedijske
revolucije,ukojojmedijizauzimajuvisokorangiranuprofitnupoziciju,traio
biodgovoreinasljedeapitanja:
- Da li mediji danas promoviu i djelaju u funkciji osvajanja prostora
slobodeilijepaksvojiminjenjemobesmiljavajuiuskrauju?
- Dalje,dalimedijiispunjavajuulogukontrolorajavnosti,ilisuseuspo
stavilikaojediniiniimosporavaniautoritet(slobodne)javnosti?
- ijijedanasveiuticajnamedijepolitikiiliekonomski?
- Da li su korporativne integracije i koncentracija u komunikacionoj
industriji pitanje slobode izraavanja ljudskih prava ili su to pitanja
(ekstra)profita?
- Jesulimedijipostmoderne,stvoriliodriviprostorpromocijerazliitih
miljenjaivrednosnihstavova?
- Da li u kontekstu glasne promocije nezavisnosti u svom radu, mediji
potuju npr. evropske standarde o ponaanju medija u predizbornim
kampanjamaiuoptepotujulistandardeetikihkodeksa?
51

Da li je dananja globalnokorporativna politika medija, promocija

humanistikih ideala i sagledavanja sutine poloaja ovjeka, ili je to
politikadominantno(visokog)profitnogsmjera?
- Unapreuju li mediji, ili obesmiljavaju, privatnost ovjeka postmo
derne?
- Dalijepostmedijskapostojanost,proizvodmedijskogspektaklaipos
lunostipremakorporativnomkapitalu?
- Da li nezavisni mediji podstiu ontoloku aktivnost ovjeka, ili pak
sugestivnim programskoreklamnim tehnikama proizvode njegovu
pasivnost,pokornostiposlunost?
Govorei o praksama koje unitavaju kredibilnost novinarstva, domi
nantnoizraenekaooglaavanje,promocija,propagandaimanipulacija,San
draBaiHrvatinkonstatuje:Kadanovinarstvosluibilokakvomprivatnominte
resu(oglaivaima,vlasnicima,polaznicima,monicimasvihvrstaipolitikihboja)po
definiciji je koruptivno i nije novinarstvo (2014:3). Jer kako ova autorka istie
moderniproducentinovosti(novinar)jezaduenprvenstvenozakreiranjeurei
vakog okruenja koje je primjereno za objavljivanje reklamnih poruka. Za svoj rad
nijeuprvomreduodgovoranitaocimanegooglaivaima(2013:20).Multimedijal
nemedijskekueprvenstvenoeledapoveajumoiprofit.Kredibilnainfor
misanost,profesionalnaiobjektivnainformacijanijenjihovdominantnipriori
tet.Takvaulogamedijavodikaslabljenjudemokratije.Dobreodlukeipartici
pativna uloga graanina ne donose se na bazi dezinformacije, selektivnih
informacija, profitno usmjerene medijske agende i sekuritizovanja medijskih
tema.Masovnekorporacijskekampanje,unajiremsmisluoverijei,vodeka
iracionalnim odlukama. Tako se i javno miljenje, veinsko, stie procesom
medijske socijalizacije u kojem pojedinci ue razne socijalne (tzv.) injenice,
pomoukojihoblikujunajiredrutveneipolitikevrijednosti.Uoveinjenice
spadajunpr.iracionalnekomponenteizraenekrozestetskevrijednostipriv
lanosti, odbojnosti, predrasude i razne stereotipe o pitanjima, pojavama i
fenomenimadrutva.Takvapercepcijauodnosunainterakcijekreatoraipri
maocasadrajatesobziromnastvaranuticajmedijskihporukakojenjihoviprima
teljiiskrivljuju,prisvajajuipovremenoupropatavaju,odnosmedijainjihovepublike
dvosmjeran je proces u kojemu obje strane djeluju jedna na drugu (M.Castells,
2002:316).Dodatno,Castellsnaglaavavanuulogumedija,teutomkontek
stuistiedapolitika komunikacijai politikainformacija postajuzarobljeni
cima medijskog prostora. Kao primjer navodi ameriki model informacijske
politikekojuine:dominacijatelevizije,kompjuterizovanipolitikimarketing,
52
mogunost trenutnog ispitivanja javnog miljenja pomou kojeg se odreuje

pravacpolitikogdjelovanja,ocjenjivanjeneijelinostikaopolitikastrategija
itd.(2002:317)
Dananji globalni mediji pompezno (samo) reklamirani kao nezavisni
mediji,odreujuikanaliudnevnirednajirihjavnihpolitika.Alati,tehnikei
multimedijalnavizuelnasvojstva,javnomiljenjesituirajuuzonuneupitanog
objekta,gdjesegotovimnameuprofili,stavoviivrijednosti.Utomdiskursu,
selekcijatemaipropagandnimodeliprioritetnihpitanja,kaoipitanjapoelj
nosti,nekritikisuprostorposredstvomkojegsemedijskaindustrijaprekvali
fikuje u mehanizme i sredstva pritiska, kontrole i moi. Ovo pitanje Noam
omski,komentarieteorijomtzv.proizvodnjepristanka,gdjejavnomiljenje
obinosluidabipotvrdilo,odnosnopristalonanetotojezacrtaouskikrug
monika.Propagandajedemokratijiistotoinasiljetotalitarizmu,alitehnike
manipulacijesutolikoizbrueneuvisokuumjetnostdaihineprimjeujemo
(2002:39),zakljuujeomski.Tako,kakooddijelavodeihglobalnih,takoiod
lokalnihmedijapostojinaelnakonstitucijasaglasnostiokoselekcijeiobrade
temazaudarnevijestiinainatretiranjakreiranjapojedinihdogaaja.Utom
svijetlu,znaajnuuloguimajuiodreenekomercijalneagencijeicivilneorga
nizacije koje djeluju po principu unaprijed sinhronizovane suborganizacije.
Meu ovima, obino se profiliu specifini tzv. nezavisni mediji koji djeluju
kaopredvodnicijavnogmiljenja.Povereenomagendasettingprincipu,oni
nameutopteme,dinamizirajunjihovuvremenskuodrednicu,kaoilistusub
jekataisagovornikakojieseizjanjavatiozadatojtemi.Naovajnain,nacio
nalne politike nerijetko gube mo djelovanja, jer tumaena realnost postaje
medijskikreiranarealnostdefinisanogokviraukojemseodlukestavoviistra
tegijesmatrajuprihvatljivimpointereseizugladominacijemedijakojiformi
rajureenustvarnostiodnoseunjoj.
3.Zakljuak
Akterimedijskemoiudobuglobalnihumreenihdrutavaimedijski
preobraaj na principima kapital moi neoliberalnog koncepta, doveli su do
promjeneparadigmekomunikacijeiformemedija,podijimsedejstvompre
nebregavaprofesionalizamzaradmanipulativnestrategijeznaenjskihkoncepa
tapojmanezavisnonovinarstvo.(Re)prezentacijaslike,konstrukcijeprogram
skevizuelizacije,osnaenedigitalnimprividomisjajemkibernetikeestetike,
dovelisudosubverzije,degradacijeiatomiziranjakonzistentnostipojmapro
fesionalno novinarstvo. Medijski fenomeni postmodernog svijeta, s posebnim
53

naglaskom na naine stvaranja javnog miljenja i moi medija u globalnim

odnosima,redefinisalisukolskeobrascepretpostavljeneformulacijedjelatnih
mehanizama nezavisnog novinarstva. Naime, konkretne vlasnikoupravlja
ke okolnosti, obino hegemonog medijskog kapitala, generiu mnogobrojne
mogunostimanipulacijejavnimmiljenjemitoupravoproklamovanimnae
limanezavisnognovinarstva.Triteistineponitavaobjektivnost,profesi
onalne standarde, samoregulativne principe i edukativnu stranu medija. Na
tragu kulturolokih poruka po kojima se publika pretvara u masu, video
politici(Sartori)likvidacijesvihporuka(Encensberger)kaoisveprisutneme
dijske nepismenosti, onda se s razlogom propituju kontekst i karakter stvar
nogiiskrivljenogpojmanezavisnonovinarstvo.Kompleksnostovogpitanjai
problema pasivne komunikacije u okruju postmodernih izazova i dilema,
trairalanjivanjeuzrokaiposledicakojeumjestooprofesionalnom,uporno
insistiraju na nezavisnom pojmu medijskog pisma. Za bolje razumijevanje i
jaanje svijesti o medijskim sadrajima, karakteru i oblicima medijskog vlas
nitva,medijskapismenost,izuglaljudskihpravaislobodapolitikekulturei
demokratije,nunostje,posebnodrutavautranzicijiukojimamanipulativna
stranamedijaposebnodolazidoizraaja.Predkritikuteorijumedijadanas,
odmediologije,komunikologije,dofilozofijei sociologije medija,srazlogom
se postavlja pitanje analize problemafenomena odsustva profesionalizma u
medijima, zarad konceptualnog alata transmedijalnih praksi titulisanih pod
zatienimpojmomnezavisnonovinarstvo,kojesekaotakvopostavljaneupi
tnimzasvakudijalokuproblematizacijusmislamedijakaoprofitneindustrij
ske grane korporativnog kapitala. U konstituciji globalnog trita, odnosno
neoliberalnog trinog koncepta i time imanentnoj radikalnoj reorganizaciji
naina ivota pod dejstvom medija, isti kao glasnogovornici globalistikih
elita,gubeprefiksnezavisnognovinarstva.Pitanjademokratije,kultureisve
ukupno savremenih fenomena postmoderne civilizacije, zahtijevaju optiku
ispravnostrazumijevanjanainaismisladefinicijasakojimamedijiegzisti
raju. Nezavisno egzistiranje korporativnih medija zakonito se posledino
prelivanamreupodsistemauokvirukojihovjek(ko)egzistira.Oduzimanje
obesmiljavanje rasprave na temu da li su, od koga, ili ega mediji nezavisni,
obesmiljavaantikidijalokitoposkaorodnomjestomedijskekulture.Okre
tanja rasprave u smjeru profesionalnog novinarstva stvorie djelatne mogu
nosti medija u okviru kojih e se prijemivim dojmiti i pojmovi vlasnitva,
profita, interesa i moi. Posledino, to je i prostor za pluralno koegzistiranje
tematajavnoginteresakojisenerijetkozloupotrebljava,redefinieizamjenjuje
54
drugim znaenjskim grupacijama, stasalim na iskrivljenom tumaenju pojma

nezavisnostimedija.
Literatura
Katunari,D.(2012),Mediji:OdCenzuredosensure,AgoraPobjeda,
s.10.
Castels,M.(2014),Vladepijunirajusvakoga,NIN,br.3298.
Castells,M.(2002),Moidentiteta,Zagreb:Goldenmarketing.
omski,N.(2002),Mediji,propaganda,sistem,Zagreb:taita?
HrvatinBai,S.(2014),Nijesvetomedijiobjavenovinarstvo,Ago
raPobjeda(br.116),s.3.
HrvatinBai,S.(2013),Imativieijovie,Medijskakultura,br.4,
ss.1434.
Rutovi,.(2013),Koncentracijaparadigmacivilizacijskogmonocen
trizma,Medijskakultura.
55
MARKOM.OREVI:
Medijskamitomahijakadekonstrukcijimedijskihmitovaimitovaomedijima
UDK:316.774:070
MEDIJSKAMITOMAHIJAKADEKONSTRUKCIJI
MEDIJSKIHMITOVAIMITOVAOMEDIJIMA
MEDIAMYTHOMACHYTOWARDSDECONSTRUCTIONOF
MEDIAMYTHSANDMYTHSABOUTTHEMEDIA
drMARKOM.OREVI,docent
FakultetpedagokihnaukaUniverzitetauKragujevcu
Apstrakt:Paralelnosasveizraenijompotrebomsavremenogoveka
dauroniumedijskustvarnostiizloisemnotvumedijskihsadraja,
odvijaseprocesakumulacijepriainarativizacijeivotakojidoprino
sefikcionalizacijistvarnosti.Ukolikosenepodvrgnupreispitivanju
irefleksiji,teizmiljenjeipoluizmiljeneprie,ilimedijskimitovi,
postajusurogatstvarnostiiposebanoblikmanipulacijejavnimmnje
njem.
Akosunajeekreatoritihmitovaprofesionalnikomunikatori(no
vinari,PReksperti,medijaplaneri,prezenteri,uredniciidr.)kojisu,
inae, organski deo sistema meusobno povezanih i uslovljenjih
medijskihindustrija,ukakvomjeodnosunjihovodelanjesanezavis
nimnovinarstvom?
Uvoenjemteorijskogpojmamedijskamitomahijakojiseodnosina
jednuodstrategijamedijskepismenostiiobuhvataborbuprotivmit
ske svesti, u ovom radu emo pokuati da dekonstruiemo pojedine
medijskemitove(MitosnenomspasiocuuFeketiu),kaoijedan
odmitovaomedijima(Mitonezavisnimnovinarima),kakobismo
dolidoteorijskiodrivihzakljuaka.
Klunerei:Medijskimitovi,mitoviomedijima, medijskamito
mahija,medijskapismenost,medijskeindustrije,nezavisnonovinar
stvo,masmediji
Abstract: Paralelly with the ever more prominent need of the con
temporarypeopletodiveintomediarealityandexposethemselvesto
57

themultitudeofmediacontents,thereisanongoingprocessoftheac
cumulation of stories and narrativization of life contributing to the
fictionalizationofreality.Iftheyarenotsubmittedtoreexamina
tionandreflection,thoseinventedorsemiinventedstories,ormedia
myths, become surrogate of reality and a special form of the public
opinionmanipulation.
Ifthecreatorsofthosemythsaremostoftenprofessionalcommuni
cators (journalists, PR experts, media planners, presenters, editors,
etc.)whoare,otherwise,anorganicpartofthesystemofmutuallyre
latedanddependentoneachothermediaindustries,whatisthecon
nectionbetweentheiractionsandindependentjournalism?
Byintroducingthetheoreticnotionofmediamythomachyreferring
to the one of the strategies of media literacy and encompassing the
fightagainstmythicalconsciousness,inthispaperweshalltrytode
construct certain media myths (The myth on the snow savior in
Feketic),aswellassomemythsonthemedia(Mythonindependent
journalists),inordertoreachtheoreticallyviableconclusions.
Keywords:MediaMyths,MythsAbouttheMedia,MediaMy
thomachy, Media Literacy, Media Industries, Independent Journal
ism,MassMedia
1.Umestouvoda:Umreamapriaimedijskihnarativa
Onotosavremenogovekauronjenogumedijskustvarnostimno
tvomedijskihsadraja,donekleinislinimdalekompretku,svakakojeokre
nutost priama i pokuaj da se njima obuhvati, opie i objasni ivot u svojoj
mnogostrukostiisloenosti.Prieipripovedanjeodolelisuvremenu,bakaoi
nastojanje dastvarnost prie, posredstvom fikcije, oponirastvarnosti ivo
ta.
Natemeljimadrevnihmitova(gr.mythospria)kojisu zlatnodoba
doiveli u Antikoj Grkoj od 800. do 200. godine p.n.e, ispredane su nove
priekojesu,putujuikrozvekoveineostajuiiskljuivouslubiumetnosti,
dobilenovismisao,oblikiglasnike.UsmenumitskutradicijunasledilajeGu
tembergova galaksija, a ovu digitalni storitelling (Salmon, 2010) i medij
skomitotvorstvo.
Glasnicipriaudananjevremepostalisumasmediji,anjihovikreatori
profesionalnikomunikatori(novinari,PReksperti,medijaplaneri,prezenteri,
58
MARKOM.OREVI:
urednici i dr.). U digitalnom okruenju umetnika fikcija se sve vie povlai

predpolitikompersuazijom,ekonomskompropagandomireklamom.Istini
tostiobjektivnostustupajumestomanipulativnostiisvetuprivida.
Svojevrsnaakumulacijapriainarativizacijaivotaposredstvomtradi
cionalnih (tampa, radio, televizija), a sve vie i posredstvom novih medija
(interernetimobilnatelefonija),doprinelajefikcionalizacijistvarnostiigub
ljenjugranicaizmeuonogtojesteitobimoglodabude.
Govoreiodrutvukontaminiranompriamakojeprivlaepoputma
gneta i koje upravljaju slobodnim rasuivanjem i ponaanjem, Kristijan Sal
mon(ChristianSalmon)smatradasuutrenutkukadasusveformeracional
nogdiskursadovedeneupitanjeikadasuistorijskasaznanjapostalapredmet
preispitivanja,jedinonarativitikojimogudaihzamene:
Oveprie,kaomreebaenenanausvakodnevicu,trebadanami
votuinelakim.Onetrebadanaszaveduiliubede,motiviu,danampomo
gnudaprihvatimopromenu,danasnauedaseponaamoukriznomsituaci
jama ili kada preplavljeni bujicom informacija izgubimo smisao onoga to
radimo.(Salmon,2011:9)
Ukolikosenepodvrgnupreispitivanjuirefleksiji,teizmiljenjeipolu
izmiljene prie, ili medijski mitovi, postaju surogat stvarnosti i poseban
oblikmanipulacijejavnimmnjenjem.
2.Kadefinicijipojmamedijskamitomahija
Medijskamitomahijajestrategijamedijskepismenostikojaobuhvata
borbuprotivmitskesvesti,kritikurefleksijumedijskihsadraja,njihovuana
lizuivrednovanje.Zasnovanajenadekonstrukcijimedijskihmitovaimito
vaomedijimaidoprinosistvaranjukritikedistancepremanjima.
Primenom ove strategije koja se oslanja na sva tri uporita medijske
pismenostiokojimagovoriDejmsPoter(JamesPotter);linipoloaj,raspo
loivo znanje i vetine (Poter, 2011: 37), poveava se sposobnost pravilnog
dekodiranja informacija i smanjuje mogunost manipulacije masmedijskim
sadrajima. Izraz mitomahija koji nam je posluio u definisanju pojma
medijska mitomahija, preuzet je iz nauke o knjievnosti, tanije, Nikola
Miloevi,knjievniteoretiarifilozof,ovajizrazupotrebljavaupredgovoru
OdabranimdelimaBorislavaPekia1,dabinjimeistakaojednuodglavnihodli
Odabranadela.Knj.112.Predgovor:NikolaMiloevi,BorislavPekiinjegovamitomahija,
Partizanskaknjiga,Beograd,1984.(Savremenijugoslovenskipisci),str.163.
1
59

ka celokupnog Pekievog opusa; temeljnu i neprestanu borbu protiv mitske

svesti.
UautopoetikomtekstuMitknjievnostiimitstvarnosti2,aliiujed
nomodpisamaNikoliMiloeviu3,Pekiisamgovoriomitomahijikojom
se razara mitski pogled na svet, istiui da ona kao vid borbe potie od
dubokog ubeenja da je oveanstvo zapleteno u mreama privida i mitskih
narativa,osuenonanemilosrdnoipotpunounitenjeidasusvimitovitoi
danas komanduju naim umom i naim inovima tek neka vrsta garde koja
nasnagubilitevodi.
Buduidasudananjimasmedijipreuzelimitotvorakuulogu,ada
sukreatoritihizmiljenihilipoluizmiljenihpriakojenasnagubilitevode
profesionalni komunikatori, sasvim loginom se nametnula potreba da ovaj
izrazteorijskirazradimoidagaprimenimouposebnomidejnomkontekstu.
Nadalje emo pokuati da medijsku motomahiju kao strategiju me
dijske pismenosti primenimo dekonstruiui pojedine medijske mitove
(Mit o snenom spasiocu u Feketiu), kao i jedan od mitova o medijima
(Mitonezavisnimnovinarima),kakobismodolidoteorijskiodrivihzak
ljuaka.
3.MitosnenomspasiocuuFeketiu
Akcija spasavanja putnika zavejanih u snegu na putu izmeu Bake
Topole i Feketia februara meseca ove godine, pretoena je u svojevrsnu
dramsku tevenovelu i medijski mit pod naslovom Evakuacija zavejanih
putnikakodFeketia.Naime,RadiotelevizijaSrbijeje1.februara2014.emi
tovalaprilog4ukomejeizvetavalaospasavanjuusneguzavejanihputnika.
Akcenat,pritom,nijestavljennaljudskunesreuizavejaneputnike,venato
da se akciji spasavanja putnika prikljuio lino i prvi potpredsednik Vlade
AleksandarVui.
Kamera posebno belei akciju spasavanja deteta koje Vui iznosi iz
zavejanog automobila. On je najpre prikazan kako vojnicima koji su izali iz
BorislavPeki,Mitknjievnostiimitstvarnosti(Kola19681984)u:Odabranadela.Knj.1
12,PartizanskaknjigaBeograd,1984,str.6796.
3 Pismo N. Miloeviu, http://www.borislavpekic.com/2008/07/pismonmiloeviu.html, posee
no15.4.2014.
4https://www.youtube.com/watch?v=_y7BrrlVtRk,poseeno15.4.2014.
2
60
MARKOM.OREVI:
helikoptera izdaje instrukcije, objanjavajui im i ta da ine, i odseno im

pokazujuirukom,ukompravcudaseupute.
Potom vojnici odlaze do oblinjeg automobila, vidimo da u rukama
nosedeteidagapredajuunarujeAleksandruVuiu.Noseideteurukama,
prvipotpredsenikVladeseoklizneipada,neisputajuideteiznaruja.Pri
laze mu dvojica ljudi koji pokuavaju da mu pomognu i preuzmu dete iz
naruja.Izgledakaodaeimprepustitidete,alikaodaseutrenutkudosetio
neegvanog,onustaje,guraihodsebeinastavljadaseneustraivoprobija
kroz smetove. Poskakujui kroz zavejane oranice, on stie blizu vojnog heli
kopteraipredajedetevojnikukojikaodashvatadabisadatrebalodagaune
seuletelicu.Celapriaspakovanajeuminutidvadesetsedamsekundi.
UnetoduojreportaikojujetakoeemitovaoRTS5,porednavedene
prie,iizjavazavejanihgraana,emitovanajeiizjavaprvogpotpredsednika
Vlade.Vidimogazadihanogiuzbuenogkakoobrazlaeozbiljnostsituacije,
istiuidaseinisvedabisepomoglozavejanimputnicima.
Posebno bode oi to to na glavi nema kapu, vetar mu nesmetano
pravi razdeljak i razbacuje kosu, bez rukavica je, vrlo oskudno odeven, sa
modnimalomikaputiem,ufarmericama,sveusvemu,izgledakaodajena
trenutakizaaoiztoplogstanadakupinovineiproetapsa.
Uidealnimuslovimakojiraunajunanizakstepenmedijskepismenos
tigraana,ovompriom,kaoimnotvombombastinihnaslovana porta
limaiutampikojisubiliufunkcijiirenjaistogmedijskogmitaikultali
nosti(PogledajtekakoVuispasavadeteizsnenogsmetakodFeketia!6,
VuikodFeketia:Spasavaodecuizsmetova7),elelosereisledee:
- Aleksandar Vui za razliku od ostalih politiara rizikuje sopstveni
ivotinesebinopomaeunesreenimgraanima;
- onjehrabar,neustraiv,portvovanipoputmitskihjunakapreuzima
odgovornostunajteimtrenucima;
- njemunisupotrebnitoplaodea,kapairukavice,onposedujefantasti
nusnaguduhaitela;
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1510166/Sne%C5%BEna+drama+u
+Vojvodini,+anga%C5%BEovana+i+vojska.html,poseeno15..4.2014.
6
http://www.telegraf.rs/vesti/932907pogledajtekakovucicspasavadeteizsneznogsmeta
kodfeketicavideo,poseeno15.4.2014.
7 http://www.kuririnfo.rs/vucickodfeketicaspasavaodecuizsmetovaclanak1208521, pose
eno15.4.2014.
5
61

onnemavremenadasebavisobom,onjeokupiranbrigomodrugima;
sviostalibavesepolitikom,onsebaviivotomgraana;
glasajtezaAleksandraVuia.
Ako bismo, meutim, posredstvom medijske mitomahije pristupili
dekonstrukcijiovihmedijskihnarativa,ondabismoupomopozvaliinje
niceipostavilinekolikologinihpitanja.
Prvo,dalijeprvipotpredsednikVladespasavaozavejaneputnikesve
vreme,daklevieodesnaestsatikolikoje ukupnotrajalaakcijaspasavanja,
ilijetoiniosamominutidvadesetisedamsekundikolikojebilopotrebnoza
ovutelevizijskunovelu?Akojetoiniomakarinekolikosati,ondabizaista
opravdao sve epitete mitskih junaka koji su mu pripisani. Ukoliko je, meu
tim,toiniosamominutidvadesetsedamsekundi,ilinetodue,ondajere
oklasinojmanipulacijiposredstvommedijskihmitova.
Drugo, sa kojim zadatkom se ekipa RTSa nala u Feketiu? Da li da
izvetavakaomedijskijavniservisonesreikojajezadesilagraaneiprenese
objektivneipravovremeneinformacijeislikesaterena,ilidauestvujeupro
duciranju,snimanjuiemitovanjumitskeprieoneustraivompotpredseniku
Vlade?
Tree,akojetanoononatajenasvomFacebookprofiluneposredno
po emitovanju ovog priloga na RTSu, ukazivala Jasminka Kocijanin8, novi
narkaTanjuga,ondanemasumnjedasunaedosadanjepretpostavkeosve
prisutnojmitomanijiupotpunostiopravdane.
Nasvomprofilu,onaje4.februara2014.u21:29poredostalognapisa
la:
Dragi svi, sluaj Vuieve akcije u spasavanju zavejanih u snegu je
zapravobilamnogojezivijaisramnijaakcijanegotosmoimislili.Crvenikrst
Srbije,kojiposedujesvuopremuiobueneljudezapomoljudimausmeto
vima, odmah je krenuo do Feketia. tab za vanredne situacije, iji su ljudi
doli dipovima i u njima samo sedeli, nisu dozvolili aktivistima Crvenog
krstadaitapreduzimaju,iakooniimajuimotornesankezatakavsneg,izna
IakosukasnijeizCrvenogKrstademantovalinjenenavode,JasminkaKocijanjeizjaviladaje
demantij usledio posle pritisaka koji su na zvaninike iz Crvenog Krsta izvrili iz kabineta
prvogpotpredsednikaVlade:JutrossuizVuievogkabinetazvalipredsednicuCrvenogkrsta
Srbijeitrailidasesvedemantuje.OnanijeVuievkadar,alisebojizaposao.Itakosvuda.
(http://glasno.org/politika/novinarkazbogvuciceveakcijespasavanjastopirancrvenikrst/,
poseeno15.4.2014.)
62
MARKOM.OREVI:
jukakoseprilazi,otkopavaispasavajuljudi.Naredilisuimdasedeukolima
dojutra,doknedoeVuidaonprvispasiibudesnimljen(...)Tekkadaje
zavrenosnimanjePPV,tabzavanrednesituacijejedozvoliozvaninoCrve
nom krstu da rade ta hoe dalje, naravno bez kamera. Lino sam videla
snimkeljudiizCrvenogkrsta,taradeikakorade.Dakle,ovosaPPVgoreje
negotosmomislili.9
Sve dosad reeno, jasno govori u prilog tezi da je televizijski prilog o
spasavanju zavejanih putnika nita vie do medijski mit koji je kao i sve
ostalenarativekojidoprinosefikcionalizacijistvarnostiimanipulisanjugra
anima,neophodnopreispitatiiuodnosunanjihuspostavitikritikiodnos.
Sa medijskom mitomahijom kao strategijom medijske pismenosti,
moglobibitidovedenouvezuireagovanjepojedinacaiveegbrojagraana
kojisuposleemitovanjapomenutogpriloga,uestvovaliuproizvodnjiparodi
jaovogsnimkainjihovomdeljenjunadrutvenimmreama.
Budui da su se ove parodije u kojima se na humoristikosatiriki
nain razobliavalo delanje Aleksandra Vuia u Feketiu, munjevitom brzi
nomproirilenadrutvenimmreama,izgledalojekaodajeMitosnenom
spasiocupotpunoraskrinkan.
Tomejedoprinelainesmotrenareakcijasimpatizeraionlineaktivista
Srpskenaprednestrankekojisulanimprijavamaokrenjuautorskihprava,
obaraliovevideoklipovesainternetainatajnainuestvovaliunjihovom
cenzurisanju. Time je mitski junak konano razotkriven i lien svojih svoj
stavaiaure,asvudasenesmetanoproneoglasdajecar,zapravo,go.
4.Umestozakljuka:Prividnezavisnostiinezavisnostprivida
inisedajeprethodnoanaliziranimedijskimitosnenomspasio
cudovoljno paradigmatian da bi smo mogli da ga dovedemo u vezu i sa
pojedinimmitovimaomedijima.
Mitoviomedijimapredstavljajurelativnouvreenamiljenjakojaobi
luju stereotipima i pojednostavljenim i uproenim razumevanjem naina
kakomasmedijifunkcioniu.
Jedan od njih je svakako Mit o nezavisnim novinarima kaoborcima za
istinu koji uspevaju da spree svaki pokuaj deformacije referencijalne stvar
nostiumedijskimsadrajima.(Mileti,2012:205).
https://www.facebook.com/jkocijan?fref=ts,poseeno4.Februara2014.
63

Dabismodekonstruisaliovajmit,pokuaemodasagledamokojimse
principimarukovodemedijskivlasnici(pojedinci,interesnegrupeikompani
je),odnosnosvionikojidanasupravljajumedijskimindustrijama.
Voeni iskljuivo trinom logikom i profitom, odnosno eljom da
prodajomiselekcijominformacijaipriaizvreuticajnaodreenupubliku,
onisvojradzasnivajunaposebnimdelatnostimaisanjimapovezanimaktiv
nostima.DozefTjurou(JosephTurow)uknjiziMedijiDanas(2012),izdvaja
est osnovnih delatnosti; proizvodnju, distribuciju, izlaganje, ispitivanje au
ditorijuma, finansiranje i dravnu regulativu, napominjui da su sa njima
neposrednopovezanisledeihpetvrstasadrajakojemedijskefirmeproizvo
de, distribuiraju i izlau: zabava, vesti, informacije, obrazovanje i oglasi.
(Tjurou,2012:76).
Budui da su profesionalni komunikatori, organski deo tog sistema
meusobno povezanih i meuzavisnih industrija koje upravljaju masovnim
komuniciranjem,idaoniuestvujuuproizvodnjijednogdelamedijskihsadr
aja,postavljasepitanjekojistepenprofesionalnihslobodaimajuiukakvom
jeodnosunjihovodelanjesanezavisnimnovinarstvom?Moguliutakvom
okruenju,kojeihuslovljavaiodkogasuzavisni,novinariuoptedadosegnu
profesionalneietikestandardeiouvajuugledprofesije?
Akobismoutraenjuodgovoranaovapitanjaostalisamougranicama
Srbije,iakosvesnidajereopojavikojasvojpandanimanaglobalnomnivou,
onda bi jedan od njih mogao biti sadran u reima Vukaina Obradovia,
predsednikaNezavisnogudruenjanovinaraSrbije.Upitandaocenistanjeu
profesijiimedijimauSrbiji,onsmatradasunovinariuplaeni,podvelikim
pritiscima, slabo plaeni, a veina medija posluje na samoj ivici ekonomske
isplativostiizavisi,neodtrita,veoddrave,odnosnovlasti.Umedijima
dominiraneprofesionalizamiautocenzura.10
Izvetaj o pritiscima i kontroli medija11 koji je 2011. sainio Savet za
borbuprotivkorupcijeVladeRepublikeSrbije,takoeobilujenizominjenica
kojesvedoeotekompoloajunovinarakojisuosiromaeni,ponieni,uu
tkani i uplaeni, a u ovom izvetaju su izdvojena i tri osnovna problema sa
kojim se suoavaju mediji u Srbiji; netransparentnost medijskog vlasnitva;
Samo novinari mogu odbraniti profesiju, Novi Magazin, br. 152, 27.mart 2014., intervju
vodilaJelkaJovanovi
11http://www.antikorupcijasavet.gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20
MEDIJIMA,%20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf,poseeno15.4.2014.
10
64
MARKOM.OREVI:
ekonomski uticaj dravnih institucija na rad medija kroz razliite tipove bu

detskihdavanja;iproblemRTSakojiumestojavnogservisa,imauloguser
visapolitikihstranakaivladajuihelita,tosvezaposledicuimazatvorenost
medijazabrojneproblemesakojimajeSrbijasuoena,paizaproblemkorup
cije.
Novinari,dakle,netrpesamopritiskeposlodavaca,vesuindirektno
podpritiscima,draveivladajuihpolitikihelita,kaoipodpritiscimaogla
ivaakojifinansirajunjihoveposlodavce.Svetonunovodikaautocenzurii
odustajanju od profesionalizma i osnovnih naela novinarske etike. Profesio
nalnoiodgovornonovinarstvo,sveviesepovlaipredtabloidnim,senzacio
nalistikim i mitotvorakim, novinari postaju medijski agenti politiko
finansijskog osiguranja svoje medijske kue(Plevnik, 2003:127), a zabavni,
trivijalniispektakularnisadrajidominirajunadprvorazredniminformaci
jamaitemamaodjavnogznaaja.
Sadrugestrane,vrloestosvesnopristajuidabuduuslubistvaranja
medijskihmitovaiodriuiseistinitostiizvetavanja,nezavisnostiodpriti
saka, spreavanja korupcije i sukoba interesa, odgovornosti, odnosa prema
izvorima informisanja, potovanja privatnosti, korienja asnih sredstava,
novinarikaodasamiuruavajusopstvenuprofesiju.
Izaista,dalijenasamrtiprofesijakojaseodriesebeinemasnage
da se izbori za svoje ciljeve usled potpune utilitarnosti i sluenju interesima
drugih?Kojaponekadsvesnopristajedauestvujeustvaranjusvetaprividai
medijskihmitovasajevtinimopravdanjemdasenijemoglodrugaije?
Ilijemodanjennoviivotsadranupotpunojtransformacijiidela
njumnotvaneprofesionalnihkomunikatorakojinebibilivezaninizakakvu
medijskuinstitucijuikojimabipoljeizraavanjabiliinternetinovemedijske
platforme?
Ovakvogledite,donekelejeusaglasnostisamiljenjemSnjeaneMili
vojevikojasmatradasutehnolokepromeneradikalnouticalenanovinarsku
profesiju zato to su uruile poslovni model na kom su poivale medijske
industrije i stvorile okruenje u kojem novinarska profesija nije ni jedini ni
privilegovaniproizvoajavnihinformacija.(Milivojevi,2012:13)
Akojeinstitucionalnonovinarstvokaoprofesijaveimdelompodleglo
pritiscimaipristalodabudeuslubistvaranjamedijskihmitovairobovanju
mehanizmima privlaenja panje, moda je nova ansa za ovu profesiju u
nezavisnomonlinenovinarstvu.Onomkojepodrazumevasamozapoljavanje
i rad slobodnih novinara ili frilensera (engl. freelance journalist, fr. pigiste),
65

koji nisu vezani za matinu redakciju i nisu u stalnom radnom odnosu, koji
ostvarujuekonomskunezavisnost,samostalnobirajupojave,dogaajeiteme
kojeeobraivati,akojikaomedijizraavanjakoristeinternet.
Ipak,onotojerealnostuSrbijitrenutno,aliidecenijamaunazad,sva
kako je daleko od svih modalitetaslobodnog novinarstvai pre bi se moglo
govoritioprofesijikojasestavilauslubufikcionalizacijestvarnostiiire
nju mitske svesti. To je vidljivo u veini medijskih anrova (zabava, vesti,
informacije, obrazovanje i oglasi), a moe se, u kontekstu pojedinih medija,
uoitiiuinformativnom,zabavnom,komercijalnom,infotejmentiinformeral
novinarstvu.
Stoga je neophodno razvijati strategije medijske pismenosti koje bi
doprineledekonstrukciji,nesamomedijskihmitova,veimitovaomediji
ma.Jednaodtihstrategijamoglabibitiupravomedijskamitomahija.
Literatura
McLuhan,M.(1959):MythandMassMedia,Daedalus,Vol.88,No.
2,Mythand Mythmaking, The MIT Press on behalf of American Academy
ofArts&Sciences.
Milivojevi,S,(2012):Uvodnovinarstvozainformacionodrutvo,
CMasopiszaupravljanjekomuniciranjem,2012,vol.7,br.24,str.2933
Mileti,M;MiletiN.(2013):Komunikolokileksikon,UniverzitetMegat
rend,Beograd.
Plevnik,D.(2003):Praksaetikognovinarstva,Masmedia,Zagreb
Poter,D.(2011):Medijskapismenost,Klio,Beograd.
Salmon,K(2010):Strategijaeherezade,Klio,Beograd.
Salmon,K.(2010):StorytellingIlipriamtipriu,Klio,Beograd.
Tjurou,D.(2012):Medijidanas,Klio,Beograd.
66
TATJANAMILIVOJEVI,DRAGANAJOVANOVI:
UDK:070.11:174:321.7
MITONEZAVISNOSTIINORMATIVNA
REALNOSTAUTONOMIJE
THEMYTHOFINDENPENDANCEANDNORMATIVE
REALITYOFAUTONOMY
drTATJANAMILIVOJEVI,docent
Fakultetzakulturuimedije,Megtraenduniverzitet,Beograd
drDRAGANAJOVANOVI,docent
Fakultetzakulturuimedije,Megtraenduniverzitet,Beograd
Apstrakt:Potekoesrazumevanjemsrodnihpojmovaslobode,neza
visnostiiautonomije,velikimdelomproistiuiznjihovogmeanja,a
najeazabunadolaziuslednerazlikovanjanezavisnostiiautonomi
je. Njihovo poistoveenje, odnosno nerazluivanje uzrok je mnogih
zabludaiiluzijaoslobodi.Nezavisnost,shvaenauapsolutnomsmis
luilikaoapsolutnicilj,znailabinezavisitiniodkoganiuemu,to
jenemogua,painepoeljnasituacijazaovekakaoesencijalnodru
tveno,intersubjektivnoiinteraktivnobie.Tobiznailoidasubjekat
moedainisvetomujepovolji,neobaziruisenadruge.Sloboda
senesastoji utomeda senezavisini odkogaini odega,jerjeto
nemogue. Naprotiv, ona je u tome da znamo od ega ne elimo da
zavisimo, to u kantovskoj koncepciji slobode kao autonomije znai
usklaivanje sopstvene volje sa razumom. Mogue je biti slobodan i
uveatisvojuslobodupotinjavajuisezakonodavcuusebi.Slobodaje
relativna autonomija, kao dobrovoljno usvajanje i interiorizovanje
vrednostiinormi,kaoisposobnostdasesvesnaipromiljenastrategi
jasopstveniheljihtenjaupieusistemmanjeiliviekonfliktualnih
ogranienja i meuzavisnosti. Nezavisnost, autonomiju i slobodu ne
treba shvatiti kao apsolutne veliine, totalne i monolitne kategorije
naspramkojihbistajaleapsolutnazavisnost,heteronomijaineslobo
da.Neradiseoodvojenimentitetimarazdvojenimvakuumom,veo
67

dinamikomkontinuumuiprocesugdesesmenjujuiprepliunapre
dovanje i regresija, sloboda i nesloboda, autonomija i heteronomija,
zavisnostinezavisnostutenjizaosvajanjemsveveihprostoraslo
bode samoodreenja. Maksimalistiki zahtev za apsolutnom nezavis
nou novinarstva pretvara realno moguu i stvarnu, svakodnevnu
borbu za osvajanjem ili vraanjem okrnjenih ili oduzetih sloboda u
mit, shvaen kao naivni, nedostini ideal ili puka fantazija. Logika
sveilinitajepogubna,svakotraganjezaapsolutomjeputurazo
arenje,ravnodunost,rezignacijui,napokon,nihilizam.
Kljune rei: Sloboda, nezavisnost, meuzavisnost, autonomija, eti
ka,novinarstvo
Abstract: Difficulties in understanding the related concepts of free

dom, independence and autonomy, are largely resulting from their
interference.Themostcommonconfusioniscausedbylackofdistinc
tionbetweenindependenceandautonomy.Theiridentificationcauses
manymisconceptionsandillusionsconcerningfreedom.Independen
ce, taken in absolute terms or as an absolute goal, would mean not
dependingfromanyoneoranything,whichisanimpossible,andeven
undesirablestateformanasanessentiallysocial,intersubjectiveand
interactivebeing.Thiswouldalsomeanthatonecandoallthathe/she
whishes, without regard to others. Freedom doesnt consist in not
dependingonanyoneoranything,becauseitsimpossible.Itsrather
thatweknowfromwhatwedontwanttodepend,asintheKantian
conceptionoffreedomasautonomyharmonizationofonesownwill
and reason. Its possible to be free and increase ones freedom by
subordinating itself to the inner legislator. Freedom is relative auto
nomy, internalization of values and norms, and ability to inscribe a
thoughtfulstrategyofonesownvolitionanddesireinamoreorless
conflictualsystemofrestrictionsandinterdependencies.Independen
ce,autonomyandfreedomshouldntbetakenasabsolute,monolithic
categoriesstandingagainstabsolutedependence,heteronomyandres
traints.Therearententitiesseparatedbyvoid,butadynamicprocess
andcontinuumwhereprogressionand regression,freedomandnon
freedom, autonomy and heteronomy, dependence and independence
alternate and intertwine, seeking to conquer growing spaces of free
domandselfdetermination.Maximalisticdemandsforabsoluteinde
68
pendenceofjournalismturntherealpossibilitiesandactualstruggle
for conquest or restoring the threatened or compromised freedom
intomyth,understoodasanaive,unattainableidealorpurefantasy.
Thelogicofallornothingisdisastrous,andthesearchfortheabso
lute is the path to frustration, apathy,resignation and, finally, nihi
lism.
Key words: Freedom, Independance, Interdependance, Autonomy,
Ethics,Journalism
Slobodajeslobodadasekaedasudvaidvaetiri.
Kadajetodoputeno,ostalosledi
DordOrvel
Moralanjeonajkojireagujeveinaiskuenje
kojedoivljavausamomsebi,nepreputajuimuse
SigmundFrojd
1.Uvod
Ajntajnjeintelektualnunezavisnostsmatraonezaobilaznimuslovom
drutvenog napretka. Jedan istoriar je rekao da su uvek manjine i izuzetni
ljudipraviliistoriju.Timejehteodakaedadrutveninapredakdolaziuvek
odvanprosenihindividuaidailimanjihgrupaizuzetnihosoba.Ajntajnkoji
i sam neosporno pripada skupu tih izuzetnih pojedinaca, razvio je slinu
misaousledeempasusuukojemgovoriozajedniciilinosti,akojipredstav
ljapravofilozofskopromiljanjeoindividualnojodgovornosti.oveksamu
pravomsmislutereikadamojaoseanja,misliidelaimajusamojednusvr
hu:zajednicuinjennapredak.Mojdrutvenistave,dakle,odreditidobarili
lo sud koji e se o meni doneti. Pojedinac misli i stvara nove vrednosti za
zajednicu.Takoonsmiljanovamoralnapravilaimodifikujedrutveniivot.
Stvaralakalinosttrebanezavisnodamisliiprosuujejermoralninapredak
drutva zavisi iskljuivo od njegove nezavisnosti. U suprotnom je drutvo
neumitnoosuenonaporaz,kaoljudskobielienomogunostidakomunici
ra.1
A.Einstein,Commentjevoislemonde,ditionsFlammarion,Paris,2009,p.1718
69

Potekoesrazumevanjemslobode,nezavisnostiiautonomije,velikim
delomproistiuiizmeanjatihpojmova,anajeazabunaproistieizneraz
likovanja pojmova nezavisnost i autonomija. Poistoveenje ta dva pojma
uzrokjemnogihzabludaiiluzijaoslobodi.Zatoemosepozabavitimaloana
lizomtihpojmova.
Nezavisnost,shvaenauapsolutnomsmisluilikaoapsolutnicilj,zna
ilabinezavisitiniodkoganiuemu,tojenemogua,nezamisliva,paine
poeljnasituacijazaovekakaoesencijalnodrutveno,intersubjektivnoiinte
raktivnobie.Poredtoga,tobiznailodasubjekatmoedainisvetomuje
povolji,neobaziruisenadruge.Tojedejeiadolescentsko,akododraslih
ljudi infantilno shvatanje slobode kao izraz elje za magijskom svemoi. Ne
zavisnosttakoemoedaznaiodsustvobilokakvihekonomskih,drutvenih
ipolitikihogranienja,idapojedincunitanepretiniodkoga.Tadasudva
sluajamogua:ilijepotpunoizolovan,alijetadaljudskiivot,kojijedrutve
ne,relacioneprirode,nemogu;iliposedujenaddrugimaapsolutnumo,to
jeteorijskisluajgospodaranadrobom.Nezavisnostgospodarajeproporcio
nalna njegovoj dominaciji, odnosno zavisnosti koju namee svom robu. Gos
podarmoebitipotpunonezavistansamoakojenjegovrobpotpunozavistan.
Meutim, to je u praksi nemogue jer bi znailo da njegov rob nije ljudsko
bie,paniivotinja.Kolikogodbiopotinjen,onimasopstvenepotrebeicilje
ve,makarsamobioloke,kojihnemoe,osimsmru,daseodrekne.Timoso
bnimciljevima,pak,nemoesenikadaupotpunostivladati.Osimtoga,robne
moedanebudesvestansvogropstvainitanemoegarantovatigospodaru
daseneepobunitiprotivnjegovevlasti,jerrobnemoedanepati,unekom
trenutku,zbogsvojepotlaenosti,upravoizperspektivevlastitihciljevaiinte
resa.tagodikakogodradiogospodar,robnijealatka:onjeoseajnoisvesno
biekojesvojimdelimaisebisamompridajesmisaoivrednost.Utimuslovi
ma, da bi odrao svoju dominaciju, gospodar mora neprekidno da terorie
svogrobailidagaubeujedajeidaljegospodar.Tomunameeobavezuda
neprestanoigradominantnuuloguidatrpiogranienjateuloge,tojeprakti
nonemogueosimdanikadanebudeumoran,danikadanespavailidani
kadanebudebolestannitiostariiumre.Nezavisnostgospodaraje,dakle,ilu
zija, njegova zavisnost je tea od zavisnosti njegovog roba, jer ovaj se makar
moepobunitiprotivnje,dokgospodar,kojijertvasvojeiluzijeosvemoi,to
ne moe, jer nije ni svestan svoje zavisnosti. uvena je Hegelova dijalektika
70
odnosa gospodara i roba2, u kojoj pojedinac, kada postane gospodar postaje

neaktivanipasivan.Gospodarneradi,vedajedaseuradi,iiviuneposred
nomuivanjuupotronompredmetu.Robjetajkojiradiiradeimodifikuje
ljudskookruenjeisebesamog,odnosnoostvarujesebeizahtevasvojuauto
nomiju. Tako gospodar postaje zavisan od rada svog roba, postaje rob svog
roba,jerseslobodadostieradom.
Bitislobodan,dakle,neznaibitinezavisanve,kolikojemogue,biti
autonomanumeuzavisnosti.Autonomijajesposobnostkojuimasubjekatda
sebidailidadobrovoljnousvojiiinkorporirazakoneinormemiljenjaiakcije,
idapodnjihovimmanjeiliviekoherentnimodreenjem,manjeviehotimi
noisvesno,izgradivlastituivotnuidrutvenustrategijuitaktiku.Dabiti
zakoniinormefunkcionisaliiobezbedilifunkcionisanjeorganizovanemree
meuzavisnostiaktera,morajudabudupredmetpreutnog(tradicionalnogili
konvencionalnog) ili eksplicitnog (ugovornog, demokratskog) sporazuma iz
meu aktera/subjekata organizacije. U tom smislu, oni ne mogu biti rezultat
samovoljneiindividualneodlukesvakogsubjektauzetogponaosob,izolova
nog od drugih. Norme i pravila moraju da, u oima svakog, imaju optu,
ponekad i univerzalnu vrednost, prema zasnivakim naelima ideje opteg
dobra,kaopredmetaoptevolje.Alitaj(teorijski)idealoptegdobramoebiti
predmetimplicitnogspora(uoblikukonfuznogkompromisa)ilieksplicitnog
spora(kaootvorenisukobilitrenutnoprihvaenikompromis).Stogapolitika
igraizmeuakteraostajeuvekotvorenaipretipostojeojkohezijiorganizacije
ucilju,akojemogua,jedneusklaenostiviegreda,premasvemaliberalnijim
(iakonemanjeograniavajuim)formalnimpravilimareciprociteta.
Moemo da razlikujemo vie stupnjeva autonomije, u opadajuem
redosledu3:
Ideolokaautonomijakojadefiniemanevarskumaruisposobnost
rasuivanja pojedinaca u njihovoj sklonosti da pravdaju, kritikuju i koriguju
usmerenjasvojihmisliiakcijaufunkcijiracionalnihprincipa(neprotivrenosti
i iskustvene proverljivosti). Takva autonomija zavisi od opte kulture i od
sposobnostimetakognicije.Filozofskakritikajeobrnutoproporcionalnasvojoj
suprotnosti: miljenju zasnovanom na sakralizovanim dogmatskim i jednos
tranim ubeenjima, bilo da su religiozna, moralna ili pseudonauna (npr,
redukcionistiki tehnokratski pozitivizam). Takva uverenja spreavaju perce
G.W.F.Hegel,Fenomenologijaduha,BIGZ,Beograd,1979
S.Reboul,Libertetautonomie,http://sylvainreboul.free.fr/lib.htm
2
3
71

pcijupluralitetaikompleksnostistvarnostiiljudskiheljaudefinisanjuprak
si, pravila kolektivne igre i ambivalentnih ili suprotstavljenih ideala koji ih
usmeravaju.Onaosuujunaneuspehinemo,stogananesreu,tj.napreziri
mrnju prema sebi, i posledino prema drugima. Ideoloka autonomija je
izvorstratekeautonomijebezkojeostajesamotaktika,kojaodluujeosreds
tvimaalineiociljevima,ausferimeuljudskihodnosa,nesposobnajedara
zume oekivanja i stavove aktera, tj. da upravlja bez dominacije. Zbog toga
imamo toliko arogantnih upravitelja. Oni su filozofski ignoranti, ubeeni u
samodovoljnost svojih tehnikih vetina potvrenih specijalizovanim diplo
mama.Danasihjeobiljenaodgovornimpoloajima,kadafinansijskouprav
ljanjeinjegovikratkoroniciljevarentabilnostiiprofita,afirmisanikaotobo
nje univerzalne procedure i norme,dominiraju svim ekonomskim aktivnosti
ma.
Strateka autonomija se odnosi na briljivo promiljanje i svesno i
eksplicitno odluivanje o optim normama i ciljevima organizacije i svakog
pojedincaunjoj.Onapretpostavljajavnidijalogikritikomiljenje;pluralisti
kudemokratijuipolitikoumee(formalnovrenjevlastiiuticaja)kaoifilo
zofiju kao racionalnu i kritiku refleksiju o vrednosti svih vrednosti i teorij
skimosnovamanaihsudova.
Taktikaautonomijaseodnosinaodluivanjeoakcijamainajboljim
sredstvima da se primene strateke odluke u posebnim podrujima i situaci
jama. Ona su predmet diskusije koja ukljuuje znanje i tehniko umee sva
kog. Omoguuju manevarski prostor, iroku specifinu ili specifikovanu for
malnumoilimouticaja,uskladusainicijativomikompetencijamasvakog
aktera.
Operativnaautonomijaseodnosinaprimenuiprilagoavanjeodre
enihproceduraaliirelacionogpojedinanogumea,kojeseprimenjujeipri
lagoavaodsluajadosluaja.
Izvrna(egzekutivna)autonomijaoznaavainjenicudaakteridob
rovoljnorealizujuimperativnenalogeusituacijamakojesupreciznodefini
sanebezmoguihderogacija(izuzetaka).Tojenajniiinajparadoksalnijiste
penautonomije,kojisesastojiutomedasubjekatsebidajekaojedinizakonda
izvravanareenjanadreenog.Taposlunostje(pogrenoiliispravno)priz
natakaonunazadobrobit,ilibaremzamanjeloivotorganizacijeisubjekta
red,poredak,efikasnost,sigurnost,plata,pripadnost,itd.
Apsolutna heteronomijailizavisnostjeropstvoukojemje robdeiure
puki predmet, vlasnitvo svog gospodara i nema pravo da se poziva na bilo
72
koji sopstveni cilj. Ropstvo je krajnji sluaj, za koji smo videli da je, ako ne
pravno, onda barem realno, nemogu, kao to ni totalna autonomija koja bi
teila apsolutnoj nezavisnosti nije ni mogua ni poeljna. Osueni smo,
dakle,daigramonasvojuautonomijuuprocesunjenogmanjeiliviemogu
egirenja.Slobodanijenitadrugodoaktivnostmiljenjaidelanjakojastre
miosvajanjusveveeautonomijeuokviruuzajamnemeuzavisnosti.4
Sloboda,dakle,nijebezuslovnanezavisnostislobodaizbora,atakavbi
konceptslobodevodioparanoinojiluzijiapsolutnevlastinadsobomidrugi
ma.Onajerelativnaautonomija,kaodobrovoljnousvajanjeiinteriorizovanje
selektovanih vrednosti i normi, kao i sposobnost da se svesna i promiljena
strategije sopstvenih elja i htenja upie u sistem manje vie konfliktualnih
ogranienja. Taj sistem, ba zato to je ispresecan konfliktima moe da bude
manjeilivietransformisanputemindividualneilikolektivneakcije.Kolekti
vnaetikapravilakojadajemosebiilikojaprihvatamozarealizacijutestrate
gijesuusloviautonomije.Drugimreima,autonomijapretpostavljamerumo
gueg i promiljeno, razumno postavljanje distance analize stvarnosti (kao
objektivnog uoavanja mogunosti) u odnosu na magijsko iskuenje svemoi
eljekoja,prekoiluzijekojustvara,derealizujesvakiprojekatakcijeiosuuje
gananeuspeh.Neuspeheljevodisubjekatudepresivnui/iliviolentnudezi
luziju. Patnja je efekat oseanja nemoi, koji izaziva iluzija koja se uruila u
deziluziju. Svi paradoksi slobode proizilaze iz konfuzije izmeu metafizike
(uostalom,diskutabilne)vrednostiapsolutneslobodeirealnosti.Ljudskainici
jativa je uvek uslovljena i uslovna, a mo nad nama samima i nad svetom
ograniena.Dabiseublaioparadokskojiproizvodidepresivnooseanjebe
zobalnekrivice(greh)ipovealarealnaautonomija,trebaodbitiiskuenjeda
severujeumogunostidasetraiapsolutnanezavisnostrazvojemspoznaje
realnihogranienjaifaktorakojinasuslovljavaju,kaotojemaestralnopoka
zaoSpinoza.
Slobodase,dakle,nemoedefinisatikaonezavisnost,jerkadbisvako
radioonotomusedopada,iniobimnogotogatosenedopadadrugima.
Slobodasenesastojiutomedasenezavisiniodega,jerjetonemogue.Na
protiv,onajeutomedaznamoodeganeelimodazavisimo,kaoukantov
skoj koncepciji slobode kao autonomije koja znai usklaivanje sopstvene
volje sa razumom, kao garantom slobode. Mogue je biti slobodan i uveati
svojuslobodupotinjavajuisezakonodavcuusebi.Slobodaizavisnostnisu
S.Reboul,Libertetautonomie,http://sylvainreboul.free.fr/lib.htm
73

inkompatibilneiutomeleisvarazlikaizmeuposlunostiisluganjstva,jer
kakokaeRuso:Slobodannarodslua,alineslui;onimavoe,anegospo
dare;onsepokoravazakonima,alisamonjimaisamozahvaljujuisilizakona
senepokoravaljudima.5
Bezgraninaslobodajesmrtslobode,jerjenunonasilna,dominiraju
aidestruktivnapofundamentalnaiuniverzalnaljudskaprava.Ilustrujmoto
jednostavnimprimerom:nikonemoedaimaslobodudanaautoputuvoziu
suprotnomsmeru,adatimenepotireslobodudrugih,tomoemodaproi
rimo na sve druge sfere. Jedina apsolutna sloboda koju moemo da imamo
jeste sloboda da ubijemo (zbog ega je ekstremno nasilje praeno sladostras
nimoseajemapsolutneslobode)i/ilidaubijemosebe(madajeprilinoprob
lematino nepatoloko samoubistvo po izboru). Samo je smrt apsolutna, bez
granica i uslova. ivot je odnos sa svetom i drugima, te slobodan ivot ne
moebitinezavisanadaovekneosudisamogsebeodmahnasmrt,vesamo
meuzavisanistogaautonomanumeriukojojsvakomoedaafirmiesvoja
prava u drutvenoj igri meuzavisnosti, u regulisanim relacionim uslovima
(zakoni,ugovori,propisi,konvencije),kojiobezbeujumogunostautonomiju
za sve. Univerzalnost kao uslov autonomije se izraava u jednakosti prava i
ansi,tonunopodrazumevaliberalnu(usmislunetotalitarne),alipravednu
politikuregulatornuvlast.
2.Optaiprofesionalnaetika
Kadagovorimoonezavisnosti,autonomijiislobodi,nalazimoseusre
ditu etike problematike. Kako se to prelama kroz prizmu medija, odnosno
novinarske profesije? Zato nas interesuje, zato nam je stalo do novinarske
nezavisnosti?Osnovniodgovorjezatotoimamolegitimnu,uuslovimaljud
ske egzistencije i u ljudskom dostojanstvu utemeljenu potrebu za nepristras
nim,objektivniminformacijama.Ovomprilikomneemoulazitiuepistemolo
kuraspravuomogunostimaostvarenjanepristranostiiobjektivnosti,znamo
da je to pitanje, kao i pojam istine ili istinitosti, predmet mnogih rasprava.
Dovoljno je utvrditi da je tenja ka to veoj nepristrasnosti i objektivnosti
legitimnaineupitna,idasetimeneapsolutizujutipojmovi,nitisepretenduje
nanjihovtotalnikarakter.Nepristrasnostiobjektivnostnisusamokognitivne,
veietikekategorije.
JJ.Rousseau,Lettrescritesdelamontagne,Huitimelettre,EditionslAgedHomme,Lausan
ne,2008,p.299.
5
74
Medijskeorganizacijefunkcioniukaoisvakidrugibiznis,kojiseukapitalis
tikom,konkurentskomsistemutakmii,borizasvojdeotrita,odnosnoza
njegovotoveeproirenje,ilidominacijuiteidamaksimalizujeprofit.Me
dijsko,kaoisvakodrugoposlovanjejedrutvenapraksa,anedelatnostizolo
vanih pojedinaca. Ono je mogue samo ako se nalazi u drutvu i kulturi sa
ustanovljenimskupompostupaka,pravilaioekivanja.Paipakseiusvetri
nojkulturi,odmedija,paakionihtabloidnih,oekujenetodrugo:daizve
tavaju o propustima, zloupotrebama, devijacijama, kriminalu unutar tog
istogokruenjaisistemaukojemposluju,poistimprincipimaipravilimakao
idrugiigrai.Medijisudeotogsistema,alinjihovaulogaifunkcijajesteida
zauzimajumetapozicijuuodnosunaistisistemukojemsupozicionirani.Oni
predstavljaju kontrolni i korektivni mehanizam vlasti i svih drugih centara i
nosiocamoi,auinteresudrutvakaoceline,ilioptegdobrabezkojegnema
ni dobra za pojedinca. Ta uloga je, uz druge, a ipak sekundarne, izvedene
funkcije,kaotojezabavna,raisondtrepostojanjamedija.Svakoodstupanje
od toga, makar se proirilo i postalo generalno, ne odgovara, da se izrazimo
platonovskimjezikom,ideji,sutiniilidefinicijinovinarskogposla.
Novinarskaprofesija,poputlekarskeiadvokatske,sadriposebneoba
veze,kojesuugraeneunjenupriroduisvrhu.Posebneobavezeproistiuiz
1)naroitihodnosa(npr,porodinih,branih,prijateljskihitd.);2)posebnosti
radnjikojeobavljamo(npr,dunismodaodrimore,daispunimodatoobe
anje)i3)posebnihulogakojeigramo(npr,profesionalneuloge):svakipolo
ajpovlaisvojeposebnedunostiiobaveze.Zadraemosenatreojstavki.
Razne profesije donose specijalne obaveze koje pripadnici te profesije
prihvataju,kolektivnoiindividualno.Oekujesedaoveksopstveneudnjei
eljepodredizahtevimaulogekojuigra,stimtoodgovornostulogenemoe
daprotivreioptojmoralnojodgovornosti,vejeistojpotinjena.Toznaida
nikad ne moemo postupati pravino u ulozi koja je nemoralna, odnosno da
senemoemosakrivatiizaposebnihobavezaukrenjuonihoptih.Posebne
obaveze ne zamenjuju opte moralne obaveze koje imaju svi ljudi, ve pred
stavljajudodatnemoralneobaveze.6
Na posebnosti poloaja, uloga i pripadajuim dunostima i obaveza
ma,poivaprofesionalnaetikatj.etikikodeksiprofesije.Dunostimanapro
fesionalnom planu se bavi deontologija. Profesionalna udruenja i drutva
R. T.di Dord, Poslovna etika, Profesije u biznisu i profesije kao biznis, Filip Vinji, Beo
grad,2003,str.495515
6
75

pribegavaju unutranjoj kontroli kako bi spreila zloupotrebe u svojim redo

vima,nametnulakolektivnimoralilibilasigurnadaenjihovipripadnicipo
kazivati ispravno ponaanje. Pitanje je emu ovolika briga za profesionalnu
etiku i sprovoenje kodeksa ponaanja? Prvi odgovor je da bi se zatitili oni
kojisvojudobrobitpovereprofesionalcima.Drugi,sloenijiodgovorukljuuje
takoe i elju da se zatiti sama profesija u koje spadaju profesionalna auto
nomija,privilegije,statusikolegijalnost.Imperativkojirukovoditimodnosi
majeimperativpoverenja.
Zavisno od profesije o kojoj je re, pojedinci sebe, svoje interese, svoj
posed,paiivotstavljajuprofesionalcimanamilostinemilost.Poverenjejetu
nezamenljivoinuno,jerjeupitanjuasimetrianodnos,toznaidajeprofe
sionalac u obavezi da deluje u najboljem interesu onih za koje je zaduen i
odgovoran.Linirizikodukazivanjapoverenjamedijskimizvetajima,odno
snonovinarima,svakakonijevisokkolikousluajuukazivanjapoverenjale
karu,advokatu,ili,kadjeupitanjusopstvenodete,uiteljuinastavniku.Ali
ipakpostojiinijebeznaajan,naroitokadmedijiutiunadonoenjenekihva
nihidalekosenihpolitikihidrutvenihodluka.Potovanjeslobodeiauto
nomije drugih ljudi ukljuuje njhovu slobodu da racionalno i informisano
odluuju. Recipijent ima pravo na sve informacije koje se smatraju relevant
nimineophodnimzaslobodaniracionalanizborubilokomdomenukojipo
krivamedijskoizvetavanje.Totojesvetska,anesamodomaajavnostdugo
veuvelikorazoarana,podozrivaisumnjiavapremamedijskimporukama,
(toprevazilazipoeljnukritinostiumerenuskepsu),patogenajepojava,jer
umestoinstitucionalnog,drutvenogipersonalnogpoverenjaunovinarskere
dakcije,samonovinarstvoipojedinanenovinarepreovladavanepoverenje,7
kojeproistieizslinostisadavnoprevazienimprincipomtrgovakeprakse:
Caveat emptor (Neka se kupac sam zatiti!). Taj princip znai da kupac
odgovarazarizikakorobaimapogreku,aneprodavac.8Prenesenonaodnos
medijainjihovihkorisnika,oviposlednjisusamikriviakotemeljnoneprovere
emitovanu poruku. U eri interneta je takva provera donekle mogua, ali je
Sistematsko,gotovoapriornonepoverenjeiskepsa,nisuinkompatibilnisanaivnouisuges
tibilnou.Naprotiv,potoseradiobipolarnomitotalitarnommodusumiljenja(poprincipu
sveilinita,crno/belo,dobro/ravo,istinito/neistinitoitd.),nedostajeselektivnost,analitikai
kritikadiferencijacijakonkretnihmedijskihsadraja
8 D. Mahoni,Etika oglaavanja i sponzorstva u D. Dramond i B. Bein, Poslovna etika, Clio,
Beograd,2001,str.154162
7
76
sam princip defektan. Odnos izmeu medija i korisnika pretvara se u igru

pokera. Pozivanje na razum, odgovornost, analitinost i kritinost recipijenta
bezono ignorie injenicu da nije realno oekivati od graana da postanu
ekspertizasveidatroeznatandeosvogvremenaienergijenaproveruta
nosti informacija, na osnovu kojih izgrauju svoj stav prema tretiranoj prob
lematiciinaosnovukojihdonosemanjeilivieznaajneodluke.
Zatobiondauoptepostojalinovinariinovinarstvo?
Zato je visok i zahtevan nalog opravdanja poverenja ono to odlikuje
pripadnike jedne profesije, u ovom sluaju novinarske. Kada profesionalci
povredeodnoseivezeizgraenenapoverenju,ilinabilokojidruginainzlo
upotrebeklijenta/korisnika/recipijentailipruenekvalitetnuuslugu,onitime
ugroavajunesamonjegovudobrobit,veiugledidobrobitcelesvojeprofe
sije.Profesionalni status poiva na osnovama poverenja koju javnost ima u
strunostprofesionalca,aliiunjegovedobrenamereiispravnoponasanje.Dabi
zatitilekakosvojekorisnike,takoisvojepozicijeudrutvu,profesijeuspos
tavljaju etike kodekse i standarde svoje prakse. Ovi kodeksi, kada sadre
mehanizmeiprocedurezanjihovuprimenu,mogudanosezakonskuteinui
snagudravnihsankcija,ilidonosesankcijeuviduobelodanjivanjaprekraja,
izbacivanjanedostojnoglanaizudruenja,itd.Samoregulisanjenekeprofesi
jeopravdanojesamoukolikojeirokajavnostuverenadataprofesijavaljano
upravljasobom;danjenkodekszahtevaviestandardenegodruga,manjeoset
ljiva zanimanja; da se njeni lanovi ponaaju u skladu sa kodeksom, i da ta
profesijadoprinosioptemdobru.Kadsenekaprofesijaorganizujeisamore
guliekodeksima,toznaidajenjenadelatnostodposebnogznaajazadru
tvo, da treba da titi opti interes i interese onih kojima prua usluge, te da
stogaobavezujenaodreenestandardeponaanja.9Drugimreima,nesmeda
bude okrenuta samo svojim ili drugim partikularnim interesima, na raun
pravapojedinaca,drutvaiopteginteresa.Novinarskaautonomijaseosvaja
potinjavanjemnaeluoptegdobra.Utojzavisnostionazadobijasvojuneza
visnost.
Da bi mogla uspeno da vri funkciju od javnog znaaja, novinarska
profesija (poput lekarske, pravosudne itd.) mora da uiva autonomiju. Ali
zauzvrattrebadazadovoljiuslovezatuautonomiju,zatajeneophodnoda
njen kodeks bude striktniji od zakona, da trai vie nego to zakon zahteva.
Zakon je spor, reaktivan i esto neprilagoen, zakonodavac ne poznaje sve
R.T.diDord,2003.
77

suptilnosti,iskuenjaiproblemesvojstvenejednojprofesiji.Osimtoga,zakoni
mogubitiloi,nefunkcionalni,nerazumni,nepraviniukratkonelegitimni
a upravo je jedan od kljunih zadataka novinarstva ukazivanje javnosti na
takvepojaveidrutvenakontrolaikritikasvihgranavlasti.Profesijeipripad
niciprofesija,dakle,zasluujuveuautonomijunasvompodrujudelovanja
nego drugi pod uslovom da sebi nameu vie zahteve od onih koji vae za
druge i da ispunjavaju te zahteve. Specifina priroda tih zahteva razlikuje se
odprofesijedoprofesije,alisusviusmereninasluenjedrutvuizatitidob
robiti drutva, kao i korisnika njihovih usluga (klijenti, pacijenti, itaoci, gle
daoci). Kada neko postane pripadnik profesije on ne samo da preuzima na
sebemoralnuobavezukaopojedinanipripadnikprofesijevedeliikolektiv
ne moralne obaveze profesije.Moralna obaveza pripadnika neke profesije ne
svodisesamonadelovanjepojedinca.Pripadniknekesamoregulisaneprofesi
jeimaobavezudavodiraunaioponaanjuostalihpripadnikasvojeprofesi
je,dapomaeumenjanjuprofesionalnihstrukturaukolikojetopotrebnoida
brine o uticaju profesije na drutvo.10 Pripadnici neke profesije ponekad se
suoavajusaposebnimmoralnimproblemimausvojimfirmamazbogsukoba
interesaizbogsukobasvojihprofesionalnihobavezaizahtevaposlodavaca.U
novinarstvu je to preest, a na globalnom nivou rastui i sve napetiji sukob
izmeuprofesionalnihietikihstandardanovinarstvaivlasti,vlasnikamedija
i oglaivaa. Profesionalna udruenja bi trebalo da ustaju u odbranu onih iz
svojih redova koji u takvim sluajevima postupaju u skladu sa viim standar
dimaprofesije.Tojestezadataknovinarskihudruenja,kojibranepravosvojih
lanova na autonomiju i slobodu izraavanja, ali time brane i pravo javnosti
nakvalitetnuinformisanost.Pravonatoistinitije,temeljnijeikvalitetnijein
formacije i saznanja izvire iz fundamentalnih saznajnih, komunikacionih,
drutvenih,kulturnihivrednosnihpotrebaljudskihbia,tezatonijepovlasti
ca,ajomanjeluksuz.
Potosupripadniciprofesijapresvegamoralnabia,atekpotompri
padniciprofesije,profesionalnaetikanemoenikogadaoslobodioptihmo
ralnihobavezakojevaezasveljude.Meutim,paljivoprouavanjakodek
sa razliitih profesija, pokazuje visoku podudarnost njihovih profesionalnih
standarda sa optim etikim naelima. Iz optih, univerzalno obavezujuih
etikihnaelaseloginimpostupkomizvodeprimenjena,specifinanaela,a
opredeljenjezapripadnostnekojprofesijiznaiopredeljenjezaveeanemanje
10
Isto.
78
moralneobaveze.Samoumeriukojojnjenipripadniciispunjavajutemoralne
obaveze,odreenaprofesijazasluujepotovanje.11
Imajuisveprethodnouvidu,postavljasepitanjezatojesveugroe
nijanezavisnost,ilipotosmonapoetkuistaklidajenezavisnostneadekva
tanterminautonomijanovinara.Kada,ukojimuslovimaoveknaputasvo
ju kognitivnu i moralnu autonomiju? Koji sistemski, organizacioni uslovi,
mehanizmiiprocedureomoguavajuiolakavaju,odnosnooteavajuilione
moguavajuvrenjeautonomije?Ili,kojisistemskiuslovitrebadasesteknuda
bi pojedinci ostvarili vii stepen autonomije? Postoje tri nivoa koji sadre
uslove relevantne za ouvanje autonomije. To su pojedinani ili mikronivo,
zatim srednji (mezonivo), kao nivo grupa i organizacija, i makronivo koji
oznaava ire, meunarodne, okvire, norme i pravila ekonomske, socijalne,
finansijske i politike prirode.U dananjem globalizovanom, povezanom i
meuzavisnom svetu, u kojem vlada trini monoteizam, pomenuta tri
nivoasumeupovezana.Mikroimezonivosumeupovezanitakotojedna
organizacija moe da bude etina samo onoliko koliko su etini ljudi koji je
poseduju,upravljajunjomeiradezanju.Alinjensklop,organizacija,kultura,
interne procedure, mehanizmi sprovoenja istih i praksa mogu da budu
manje ili vie povoljni po etiko dejstvovanje.Ukratko, teko je pojedincu da
postupaetinouneetinomsistemu.
Na mikroplanu, nivou pojedinca, pomenuli smo da je uslov za auto
nomiju opte obrazovanje, metakognicija i kritika svest, emu dodajemo i
privrenost optim moralnim i profesionalnim naelima, normama i pravili
ma. Na mezonivou, videli smo da organizacija moe da bude sredina koja
omoguava, odnosno ne obeshrabruje, ili ak i podstie autonomiju. Na ma
kronivou,kojijedanasglobalan,sapredominacijomjednogihomogenizuju
eg ekonomskog, drutvenopolitikog i ideolokog modela, koji favorizuje
velikukoncentracijumoi,konkretnoumedijskimmegakorporacijama,auto
nomija se povlai pred nevidljivom, puzeom cenzurom, svesnom i nesves
nomautocenzuromikonformizmom.Finansijskaitrinanestabilnost,visoka
stopa nezaposlenosti, ili zaposlenjena odreeno na neodreeni rok, nesigur
nostradnogmestaidrugifaktori,vodeeticipreivljavanja.Danassegovorio
dunikomionajamnomropstvu.Setimoseodnosagospodarairobaspoet
ka ovog lanka. Zaposlenje je postalo ekvivalent preivljavanju (nismo vie
lovcisakupljai,aimoralibismodauimodaobraujemozemlju).Usituaciji
11
Isto
79

kada gubitak posla, tj. prihoda za ivot, visi kao Damoklesov ma nad svim
zaposlenima,kadasezasvakomestoprijavljujenastotinekandidata,ucenji
vaki potencijal poslodavaca je ustostruen. To vai i za novinare. Ouvati
svojuautonomijujeutomkontekstuestoherojskipodvig.Nemoralne(neu
ravnoteene, nepravine) strukture pruaju neodrivu alternativu: moralni i
profesionalni pojedinac u njima mora ili da uutka svoju savest (to se esto
deavapostupno,uskladusapoznatimfenomenomskuvaneabe),daposta
negorak,cinian,nemoralanilirtva.Nemoesetraitiodpojedinaca,naro
itoneodonihkojiradedabipreiveliilidabiishraniliporodicu,dapostanu
moralniheroji.Potrebazamoralnimjunacimaubilokombiznisuindikatorje
nemoralnih struktura u tom biznisu.12 To relativizuje optu kulturu, kompe
tenciju,metakognicijuiposveenostmoraluiprofesionalnimstandardimakao
uslove za autonomiju.U tom kontekstu ostaje samo izvrna autonomija, koju
smoranijedefinisalikaoparadoksalnuautonomiju,tj.dobrovoljnorealizo
vanjeimperativnihnalogailistepenautonomijekojisesastojiutomedasub
jekat sebi daje kao jedini zakon da izvrava nareenja nadreenog (koji pak
izvravanalogesebinadreenih:vlasnika,oglaivaaidrugihcentaramoi).
Udrutvenojkognitivnojteorijiistiesedajeljudskoponaanjeunaj
veoj meri motivisano i regulisano vebanjem samouticaja. Dominantni me
hanizam samoregulacije deluje kroz tri glavne subfunkcije, koje ukljuuju:
automonitoring (ponaanja, determinanti i efekata); ocenu sopstvenog pona
anjauodnosunalinestandardeiokolnostiokruenja,kaoiafektivnesamo
reakcije. Samoregulacija takoe podrazumeva i mehanizam procene samo
efikasnosti, koja snano utie na misli, afekat, motivaciju i delovanje. Sistem
samoregulacijejeukljuenumoralnestandardepojedinca(kaoiuponaanje)i
kroznjegapojedinacmerisopstvenapostignua,sprovodievaluacijusopstve
nihstandarda(iiniosnaujeih),proirujefaktoreprisamoproceniiintenzi
vira afektivne reakcije. Iz interakcijske perspektive kognitivne teorije, dru
tvenifaktoriutiunaoperativnostsamoregulativnogsistema.
Ipak, proces samomonitoringa nije mehaniko registrovanje sopstve
nogponaanja.Ranijeustanovljenekognitivnestruktureistavoviosebivre
selektivanuticajnatokojimsvojimakcijamapoklnjamonajviepanje,kako
ihpercipiramo,ikakoinformacijeosopstvenimperformansamaorganizujemo
umemoriji.Raspoloenjatakoeutiunaperformansepojedinca,nasamopo
D.G.Dejms,Uzbunjivanjemoralnoopravdanje,uD.DramondiB.Bein,Poslovnaetika,
Clio,Beograd,2001,str.133153
12
80
smatranjeikognitivneprocese.Samoposmatranjeponaanjakojeleinaper
sonalnimkompetencijamaisamoostvarenostidaljeaktiviraafektivnereakcije
koje mogu unititi ustanovljenu samopercepciju onda kada se odreeno po
naanjemanifestuje,ilikadaseproivljenorevidira,postfestum.Samoobser
vacija ima dve vane funkcije u procesu samoregulacije. Ona obezbeuje in
formacijepotrebnedaosobapostavirealneciljeveizaevaluacijuprocesanji
hovog sprovoenja. Ovde postoji uobiajena dinamika u kojoj se poklanja
panjasvojimakcijamaurazliitimdrutvenimkontekstimakojidoprinose,ili
ne, samopromeni. Sistematskasamoobservacija moe daobezbedi vane sa
modijagnostike informacije. Kada pojedinci posmatraju sopstvene modele
razmiljanja,emocionalnereakcijeiponaanjeusituacijamaukojimasedoga
a reakcija, uoavaju modele sopstvenog ponaanja i dinamiku njihovog po
navljanja. Analizirajui pravilnosti u kovarijacijama izmeu situacija i svojih
misli i reakcija, pojedinac moe da identifikuje psiholoki znaajne elemente
svog drutvenog okruenja, koji ga vode odreenom nainu ponaanja. Oni
kojishvatekakodamodifikujuponaanjeuskladuspromenljivimaspektima
okruenjauneeupovezaneprocesekorektivneizmene.
Kapacitetdasevebasamouticajlinihizazovaievaluativnihreakcija
nasopstvenapostignuaobezbeujekognitivnimehanizammotivacijeisamo
usmeravanja.Istraivanjasuobezbedilasnanedokazedaeksplicitnoizazov
niciljevikojepojedinacpostavisebipodiumotivacijuiperformansepostig
nua.Motivacioniefektineproizlazeizsamihciljeva,venajeeizinjenice
da ljudi evaluativno odgovaraju na sopstveno ponaanje. Ciljevi uglavnom
specifikujuusloveizahtevezapozitivnusamoevaluaciju.Aktivacijasamore
aktivnih uticaja kroz interno poreenje zahteva oba komparativna faktora
linistandardisaznanjeosopstvenomnivouperformansi.Jednostavnousva
janjeciljeva,bilolakihbiloizazovnih,bezsaznanjakakoihpostii,nemamo
tivacioniuticajnapojedinca.Zato,kombinovaniuticajciljevaiperformansiu
postizanjuistih(performancefeedback)znaajnopoveavaju motivaciju. Kogni
tivna motivacija zasnovanana ciljevima (namerama daseoni dostignu) pos
redovana je kroz tri tipa samouticaja. Prvi ukljuuje afektivnu samoevalu
aciju.Pojedincitraesamosatisfakcijukrozispunjavanjevrednosnihstandar
dakojiuveavajuintenzitetnjihovihnaporadaodstupeod standardnihper
formansi (ve smo utvrdili da je percipirana samoefikasnost uticajan faktor
motivacije). Ciljevi koje ljudi sebi postavljaju su promenljivi, u zavisnosti od
napretka koji ostvaruju: mogu zadrati originalni cilj, sniziti oekivanja od
samih sebe ili, ak, usvojiti izazovniji cilj. Iz toga proistie trei konstitutivni
81

samouticaj,tekuaregulacijamotivacijauzavisnostiodprilagoavanjainter
nihstandardausvetlu sopstvenihpostignua.Afektivnesamoreakcijeobez
beujudvostrukiizvorpodsticajnemotivacijeanticipiranusamosatisfakciju
za lina postignua kao pozitivni motivator ili nezadovoljstvo manjkom per
formansikaonegativnimotivator.
Mnogaljudskanastojanjasuusmerenakaogrupniciljevikojiseposti
uuorganizacionimstrukturamakrozdrutvenoposredovanenapore.Ukon
trolisanju kolektivnih ishoda, donosioci odluka moraju se osloniti na napore
drugih, a na individualnom nivou treba da reguliu svoje sopstvene napore.
Drutveno posredovana regulacija grupnih postignua ukljuuje znaajno
kompleksnijeputeveuticajaoddirektnesamoregulacije.Uprirodnomokru
enju odluke se moraju tvoriti iz irokog kruga informacija s kontinuiranim
tokomaktivnostipodvremenskimogranienjimaijasnimdrutvenimievalu
ativnim posledicama. tavie, mnoge odluke o kontroli dinaminog oruenja
proveravaju se kroz neposredno iskustvo organizacionih aktivnosti (socio
kognitivnafunkcija).
Poto organizacioni ciljevi moraju biti postignuti kroz koordinirane
naporedrugih,nekeodnajvanijihmenaderskihodlukasvodesenatokako
najbolje iskoristiti ljudski talenat i kako voditi i motivisati ljudske napore. U
ostvarivanju svoje uloge, menaderi se susreu s brojnim preprekama, neus
pesima, usporavanjima i nesporazumima, koji esto nose zbunjujue samo
evaluativneimplikacije,kaoidrutveneposledice.
Nanivoumedija,procesupravljanjajeobinopoduticajemmultiplici
ranihfaktorainterakcijekojisupojedinanotekizarazgranienjeikontroli
sanje.Menaderimedijskihkuamorajudapodeseatributezaposlenihiorga
nizacionefunkcije,daodrederealneciljeve,obezbedesupervizorskifeedbacki
drutvenu klimu da bi postigli oekivani nivo organizacionih performansi.
Zboguticajneulogekojuigrajuudrutvu,razumevanjepsihosocijalnihmeha
nizamakrozkojesimbolikakomunikacijautienaljudskemisli,afekteiakci
jeodvelikejevanosti.Drutvenakognitivnateorijaobezbeujekonceptualni
okvir u kome se mogu istraiti determinante i mehanizmi medijskih uticaja,
objanjavajuipsihosocijalnefunkcijeuterminimarecipronihkauzacija(Ban
dura,1986).Uovom,transakcionalnompogledunasebeidrutvo,personalni
faktoriuformikognitivnog,afektivnogibiolokogdogaaja,modelaponaa
nja i dogaaja u okruenju, zajedno deluju kao determinante interakcije koje
viesmernoutiujednanadrugu.Pojedincisesamoorganizuju,proaktivnisu,
samoreguliu se, i nisu samo reaktivni organizmi oblikovani i voeni doga
82
ajimaizokruenjailiunutranjimsnagama.Ljudskisamorazvoj,adaptacijai
promene ukljueni su u drutveni sistem. Stoga, pojedinac deluje u irokoj
mreisociostrukturnihuticaja,kaoproduktitvoracdrutvenogsistema.
Drutvenakognitivnateorijadajecentralnuulogukognitivnim,samo
regulatornimisamoreflektivnimprocesima.Izuzetankapacitetzasimboliza
ciju obezbeuje ljudima moan alat za uticaj na okolinu i kreira i regulie
okruenje dotiui bukvalno svaki aspekt njihovog ivota. Veina eksternih
uticajautienaponaanjekrozkognitivneprocese,prenegodirektno.Kogni
tivnifaktoridelomdeterminiukojiesedrutvenidogaajiposmatrati,koje
znaenjeeimsedati,daliimajutrajneefekte,kojiemocionalniuticajimoti
viuu snagu e imati, i kako e informacija koju nose biti organizovana u
budunosti. Simboli su ono ime ljudi procesuiraju i transformiu iskustva u
kognitivnemodelekojisluekaovodiizarasuivanjeidelovanje.Krozsim
bole,ljudidajuznaenje,formuikontinuitetsvojimiskustvima.
Kroz medijum simbola ljudi mogu komunicirati jedni s drugima na
bilo kojoj distanci, vremenskoj i prostornoj. U odravanju interakcijske per
spektive, drutvena kognitivna teorija posveuje vie panje drutvenom
poreklumisliimehanizmimakrozkojedrutvenifaktoriprojektujusvojuticaj
na kognitivno funkcionisanje. Druge distinktivne ljudske sposobnosti nalaze
seunaprednomkapacitetuzasimbolizaciju.Umnogimpodrujimadrutve
nogimoralnogponaanjainternistandardikojisluekaoosnovazaregulisa
njeneijegponaanjaimajuvelikustabilnost.Ljudinemenjajusvojeponaanje
oddana dodananaosnovutogatasmatrajudobrimililoim.Potousvoje
standardmoralnosti,njihovosamosankcionisanjezadelovanjekojesepokla
pa sa, ili naruava njihove line standarde slui regulatornim uticajima.
Moralni uticaj ima dva aspekta: inhibitorni i proaktivni: inhibitorna forma
suzbijanehumanoponaanje,dokproaktivnapodstiehumanoponaanje.
Meu samoreferentnim miljenjima, nijednonije vanijeniti pervazi
vnijeodverovanjaljudiusopstvenusposobnostdakontroliusvojnivofunk
cionisanjaidogaajekojiutiunanjihoveivote.PoBanduri13ovojesredinji
principljudskogdelovanja.Ukolikoljudineverujudamoguproizvestieljene
efekteestoneelenidadeluju.Verauefikasnostutienasamopercepciju,
optimizam ili pesimizam, postavljanje ciljeva, ulaganje u njihovo postizanje,
ponaanje pred preprekama, koliinu stresa u susretu s preprekama i uspeh
A.Bandura,Socialcognitivetheory:AnAgenticPerspective,Annu.Rev.Psychol.2001.52:1
26
13
83

akcije. Pojedinci ne ive u individualnoj samodovoljnosti. Moraju da rade

zajedno da bi obezbedili uspeh u aktivnostima koje ne mogu da obavljaju
sami.Sociokognitivnateorijaprenosikonceptljudskogdelovanjanakolektiv
ni nivo. Po njoj, socijalno uenje nastaje, namerno ili nenamerno, iz modela
okruenja.Ipak,velikakoliinainformacijaoljudskimvrednostima,stilovima
razmiljanja i modelima ponaanja nastaje iz ekstenzivnog modelovanja u
simbolikomokruenjumasovnihmedija.
Glavni znaaj simbolikog modelovanja lei u njegovom ogromnom
psiholokomuticaju.Zarazlikuoduenjakrozdelovanje,kojepodrazumeva
shemu pokuajgreka, uenje kroz posmatranje je jednosmeran model koji
transmituje nove naine razmiljanja i ponaaja istovremeno velikom broju
ljudi na razliitim lokacijama. Tokom dana, ljudi imaju neposredan kontakt
samo s malim sektorima fizikog i drutvenog okruenja. Posledino, njihov
koncept drutvene realnosti je pod uticajem posredovanog iskustva onoga
tovide,ujuiproitajubezdirektnihiskustvenihkorektiva.Sutinski,ljudi
deluju po steenoj iluziji o realnosti transmitovanoj posredstvom medija. to
vieljudizavisiodmedijskogsimbolikogokruenja,veijenjegovdrutveni
uticaj.Performanseponaanjanastalogkrozuenjeposmatranjemsupoduti
cajem tri osnovna tipa podsticajnih motivatora: direktnih, posredovanih i
samoprodukovanih.Pojedincisusklonijidaizraavajumodelovanoponaa
njeukolikotorezultiranagradom,negokaznom.Benefitidrugihutiunaper
formanseuponaanjupojedincanamanjevieistinainkaoposledicedirekt
nogiskustva.Ljudisumotivisaniuspehomdrugihkojisuimslini,aliiobes
hrabrenidadelujuupravcuzakojijenekodrugivepretrpeosankciju.Lini
standardi ponaanja obezbeuju dalje izvore motivacionih podsticaja. Samo
odobravanjeisamocenzurageneriuponaanjepojedincauodabiruaktivnos
ti koje sprovode, u smislu sklonosti akcijama koje su samozadovoljavajue,
dajuiimoseajvrednosti,iodbijanjaonogasimselinoneslau.
3.Konformizamiautocenzura:Paradoksslobode
Razliiti izvori posledica mogu delovati komplementarno ili opozitno
naponaanje.Modeliponaanjaseuglavnomuspostavljajukadasudrutvene
i sopstvene sankcije kompatibilne. Pod ovim uslovima, drutveno poeljno
ponaanje je izvor samoponosa, a drutveno nepoeljno podlee samocen
zuri.Osobekojenisuprevieposveenelinimstandardimausvajajupragma
tinu orijentaciju, prilagoavajui ponaanje situaciji, odnosno, oitavajui
drutvenusituacijuiusmeravajusvojeaktivnostiprobitanou.Teorijaupra
84
vouovomposlednjemuviamatricemedijskeautocenzure,apostrofirajuida
autocenzura ipak nije uvek linija manjeg otpora drutvenim tokovima. Jo
jedantipsamoograniavanja,kojisepojavljujemedjumedijskimposlenicima
nastaje kao konflikt drutvenih i sopstvenih sankcija, odnosno situacija u
kojimasupojedincikanjenizbogponaanjakojelinosmatrajuvisokovred
nim. Principijelni disidenti i nekonformisti se esto nau u ovakvim neprili
kama. Ovde relativna snaga samoodobravanja i drutvene cenzure odluuju
dalieodreenoponaanjebitiobuzdanoiliizraeno.tojedrutvenozapre
enaposledicaozbiljnijapojedinac,akikadanastavljasakcijom,nastojidaje
izvedeurelativnosigurnimokvirima.Tosupojedinciijijeoseajsamovred
novanjasnanouloenuakciju.Performansesuusavrenekorektivnimprila
goavanjimazavremetrajanjaodreenogponaanja.tosuintenzivnijeve
tine koje ljudi poseduju, lake je integrisati ih u produkciju novih modela
ponaanja.
Najnovijatendencijauprikrivenojcenzuriiautocenzurijestefenomen
politikekorektnostikojomsevripresijanesamonamedijenegonaslobodu
govoraucelini(prikrivenaudrutvuuprihvaenformalnigovor).Govorimo
o dobrovoljno prihvaenom ograniavanju govora u klimi koju stvara kon
formizamiprividnopotovanjedrutvenihvrednosti.Ovonijebagvozdeni
prst represije, ve pliana rukavica zavoenja koja za medije postaje realan
problem.Tretiraemopolitikukorektnostkaoimplicitnudrutvenukonven
cijuograniavanjajavneekspresije,kojadelujeuokviruzajednice.Konvencije
kaotojeovamogunastatizbogtogato:a)zajednicaimapotrebudaznada
lisuverovanjanjenihlanovakonzistentnaskolektivnoiformalnojavnopri
znatim standardima, i b) uspostavljanje javnih izjava je efikasan nain da se
obezbedikoherencijapojedinanihizajednikihnormiponaanja.Svrhajeda
seupravlja verovanjimaiponaanjemlanova drutvai istraedevijacije,uz
injenicu da izraavanje jeretikog miljenja moe biti najbolji mogui dokaz
devijacije, stvarajui tako prostor za autocenzuru: lanovi zajednice ija su
uverenjarazliitaodnekogaspektazajednike,konvencionalnemudrostisuz
bijajusezbogstrahaiizbegavanjajavneosude.Poredpanjekojasepoklanja
razvojudrutva,fenomenpolitikekorektnosti,shvaenkaoeksplicitnakon
vencijaogranienjaslobodegovora,nijenovanineobina.Uistinu,pritisakna
javne govornike da prihvate afirmisana uverenja i suzbiju neprihvatljive
pogledejejednaodkonstantipolitikogiskustva.Svedrutvenegrupeimaju
normekojesetiuvrednostiiverovanjakojesesmatrajuprigodnimzatretira
nje najosetljivijih pitanja. Oni koji ne dele konsenzus su drutveno neprihva
85

eni i izloeni sankcijama. Sutinski, u politiki korektnoj komunikaciji, obe

straneponaajusestrateki.Naivna(iliidealna)komunikacija,gdekomunika
tor iznosi ono to zaista misli, a publika prihvata reprezentaciju ideja onako
kako se argumentuju je retka u drutvu. Govor politike korektnosti je naj
eekalkulisannapordasepostigneodreenirezultat,aimpresijapublikeo
govornikujesvedenanapokuajprepoznavanjaciljevakomunikacije.
Umedijimajeuvekprisutnaizvesnanesigurnostkadarazmenjujuide
je i informacije sa stranama koje najee nemaju iste ciljeve. Svaka poruka
sadri interpretaciju, jer ne postoji ekspresija bez konteksta. Neizbeno se
govoriipieizmeuredova.Zbogtogatojavnaretorikaukljuujeinterese,
izraava vrednosti, i trai posveenost odreenom cilju ili akciji, rizik od
manipulacijejeveomaprisutan.ErvingGoffmanjebriljantnoanaliziraodile
meikompleksnostmedijskekomunikacijekojujenazvaobilatelarnakalku
lacija.14 Goffman ju je smatrao igrom dve strane u kojoj se, interakcijom,
stvarajupoiljalac,kojisenanekinainizraava,iprimalac,kojireaguje
na tu ekspresiju formirajui impresiju o poiljaocu. U sluaju medija govori
emo o medijskom govorniku koji posreduje javnu debatu i o primaocu kao
deluauditorijumakojinaosnovuporuketrebadaformiramiljenjeonekom
kontroverznom pitanju. Poiljalac moda eli da signalizira, kredibilno ali
indirektno,dastojinaodreenomstanovitu,ilielidaraspravljaostanovitu
kojezaistaima.Znajuidatamogunostpostoji,primalaceanaliziratisvaku
ekspresiju traei dokaze o poiljaoevoj stvarnoj motivaciji i uverenjima.
Impresijauprimaoevomumuunajveojmerizavisiodkontekstaporuke,ali
iodtogatadrugikomunikatori,ijevrednostiiuverenjavepoznaje,takoe
emituju.Kadamedijibirajureiunameridastimuliuodreeniodgovor,stra
tekiauditorijumnemoejednostavnodaprihvatisadraj,veetraitiono
tostojiizaizgovorenoginapisanog,pokuavajuidashvatiimplikacijeizre
enoginapisanog.
Poiljalacjavneporukeraditosnameromdaoblikujemiljenjeiuticaj,
alinemoradadosegnejavnost.Paipak,uzavisnostiodpoiljaoevihvredno
sti, ideja i intencija, kao i strategije saoptavanja, odgovarajue dekodiranje
porukedovee(ilinee)dousmeravanjajavnostikastratekomcilju.Potraga
za istinom ukljuuje i procenu karaktera govornika, pre svega proveru da li
zaistamislionotogovoriiimali,izaizreenog,neizraenihstanovita.Sva
kokogovoriokontroverznimpitanjimaplaaodreenucenupododreenim
14
E.Goffman,TheInteractionOrder,AmericanSociologicalReview,Vol.48,pp.117.1983b
86
okolnostimainaodreeninain.Imajuiovonaumu,nosiocijavnereimogu
se odluiti da ne kaunita to bi povredilo kolektivne norme. Povreivanje
drutvenoprihvaenihnormi,bezobziranarealnupotrebuzatim(dabiseu
preispitivanjumodifikovaleunajboljempravcu)obinoseposmatrakaodevi
jantno,tovodiuautocenzuru.Ovakvaautocenzurajeskrivenolicepolitike
korektnosti,imesenajeeprikrivajukritikiargumentiineprijatneinjeni
ce.Kaorezultattoga,javnadiskusijaovitalnimpitanjimamoepostatiopasno
siromana.
Neumann (1974) objavljuje spiralu utnje (spiral of silence) kao
pokuajdaobjasnikakoseformirajavnomnjenje.15Ovafrazaustvaripokazu
je kako i zato ljudi odluuju da ute kada oseaju da je njihov pogled na
odreenutemuumanjini.Modeljebazirannatripremise:a)pojedinciimaju
kvaziorgan(estoulo)kojeimomoguujedauoedominantnejavnesta
vove;b)pojedincioseajujakstrahodizolacijeisvestdaeihodreenistavo
viodvestiuizolaciju;c)pojedincisunespremnidaizloemanjinskestavoveu
strahuodizolacije.tojestavmedijaponekompitanjubliipreovlaujuem
stavudrutva,veajeverovatnoadaeseotvorenodiskutovatiotome.Kako
sedrutvomenja,medijiprepoznajukretanjestavovaibiemanjeraspoloeni
zajavnoizraavanjestava.
Poslednjih decenija medijska istraivanja preokupirana su rastuim
negativnimstavomjavnostipremamedijima.Jedanodkorenaproblemaleiu
injenici da je javnost prepoznala autocenzuru u medijima koja se ogleda u
sledeem: mediji nam vie ne govore ta da mislimo, ve ta drugi misle o
odreenimpitanjima.Takopojedinacsaznajesvemanjeinformacijaodogaa
jima,asveviestavovaonjima.Spiralautanjapodstienepoverenjejerjav
nostoseadamedijinedajuobjektivnuslikudrutva,vedapreutkujudeo
informacijaizlinihikomercijalnihrazloga.Autocenzura,tako,umanjujekre
dibilnost medija kao izvora informacija jer neutralni stav gui kriticizam koji
javnostceni.Stojiinjenicadajetrinaorijentacijamedijadirektnodovelado
guenja ideolokog i kulturnog diverziteta masovnih medija. Svetrini prin
cip,odnosnoimperativ,odveojemedijeutripravca:iskljuivanjeiregdru
tvenoginteresaizparticipacijeukontrolimedija;koncentracijamedijskogvla
snitvainemomedijadapokrijunajiriopsegpolitikihiekonomskihintere
E.N.Neumann,TheSpiralofSilenceATheoryofPublicOpinion,JournalofCommunication
Volume24,Issue2,pages4351,June1974
15
87

sa. Trino zasnovani sistemi ne garantuju autonomiju medija od drave, jer

istikapitalkojikontroliedravukontrolieimedije.
Paradoks slobode oituje se u slobodnom izboru samoogranienja ili
potinjavanja(iliprodaje)vlastiteslobode.16Kaemoslobodanizbor,jeron
toijeste,osimuekstremnimsluajevimatotalneprinudeipretnje(ukojimai
dalje postoji mogunost slobodnog izbora, ali kao izuzetan primer herojstva
kojisemoeuzetikaoidealiuzor,alineikaonorma).Autocenzurajeopasni
jaodotvoreneiliprikrivene(soft)cenzurezatoto,usledpsihikenelagodei
napetosti koju izazivaju kognitivna disonanca (unutranji konflikt izmeu
nekompatibilnihverovanjaistavova)ikonfliktlojalnosti(sebi,svojimkogni
tivnimimoralnimuverenjimai,npr,poslodavcima)autocenzurasepovlaiu
nesvesnoinebivavieprepoznatakaotakva.Tadastupajunascenumehani
zmiodbraneisamoobmanekojimaseracionalizujukonformistikiiposluni
kistavoviiponaanja.Pojedinac,uovomsluaju,novinarpostajeubeenda
iznosiibranivlastiteilinepristrasnesudove,teusvajajuiheteronomnenorme
kao svoje veruje da je autonoman. To je mehanizam po kojem i zahvaljujui
kojemfunkcioniuiideologije:individueiligrupeverujudasuinteresi,vred
nostiiuverenjanosiocamoinjihovaiondaihzduno,sastrauireipropa
giraju. Ostraenost i zaslepljenost mnogih medijskih poslenika u burnim,
kriznim i konfliktnim vremenima nije uvek glumljena i manipulativna, kao
svesno samointeresno sluenje ideologijama i interesima monika. Naalost,
onajeestoizrazpodleganjailuzijama.Razlikaizmeugrekeiiluzije,kakoje
pokazaoFrojd,utomejetogrekaproistieizneznanja,neopreznosti,urbei
sl.Grekajenedostatakkojiseispravljausuoenjusainjenicama,informaci
jama, argumentima i dokazima. Iluzija je plod ljudskih strasti, elja,mehani
zama odbrane. Njen cilj nije saznanje, ve zadovoljenje. Iluzijom rukovodi
naelozadovoljstva,aneprinciprealnosti.Grekajenekavrstaslabosti,dokje
iluzijaizrazsnageobmanjujuihsilakojeutiunaduhuvodeigauzabludu.
Prema Frojdu, iluzija je verovanje u kojem preovladava motiv elje.17 Zato je
iluzijaotpornanasuoenjesastvarnou.
4.Zakljuak
Profesionalizam i etinost su neophodne vrline u svim profesijama,
naroitouonimkojeimajuvelikiuticajiznaajneefektepopojedinceidru
16
17
L.Fr.H,Svensen,Filozofijaslobode,Geopoetika,Beograd,2013
S.Frojd,Budunostjedneiluzije,Naprijed,Zagreb,1986
88
tvo.Profesijaimisijanovinararegulisanajenormamaipravilimakojiusme
ravaju i uokviruju njegov zadatak da informie, dunost da potuje itaoca,
javniinteresipravodasezna.Tapraviladoprinosenjegovomkredibilitetuu
istojmerikaoinjegovanezavisnostodpolitikihiekonomskihcentaramoi,
potovanje privatnog ivota i zatita izvora informacija. Istinitost, tanost i
preciznost, integritet, nepristrasnost i odgovornost ine normativne stubove
novinarstvaanovinarskadeontologijautvrujeprofesionalnedunostikoje
su predmet konsenzusa u odnosu na veliki broj situacija.18 Ona naoruava
novinaresredstvimazaprepoznavanjeizatituodpropagandnihipromotiv
nihmanevaraidezinformacije.
Novinarisuljudipoputdrugih,manjevietalentovani,sposobni,vre
dni, poteni, karakterni, zreli, autonomni itd. Upravo zato to su ljudi gene
ralnoslabiisklonidapodlegnumnogimiskuenjimakojimajeposutivotnii
profesionalniput,potrebnojekontinuiranoisnanopotvrivatinormativnost
u teoriji i realizovati je u praksi, kroz zakone i etike kodekse i nadzor nad
njihovomprimenom.Realnostdanasjestedajeugroenanezavisnost,odnos
noautonomijanovinara,itousrcuzemaljakojevaezanajrazvijenijedemo
kratije19, a kamoli u nerazvijenim demokratijama ili u nedemokratskim rei
mima.Utomsmislubisemoglo,rezigniranoilicinino,reidajenezavisnost
novinarstvamit.Meutim,ljudskarealnostsenikadanemoesvestisamo
napostojeestanjestvari,napukifakticitet:onauveksadrivrednosnu,nor
mativnudimenzijukaoorijentacioni,referentniokvirkojinamomoguavada
poredimoaktuelnostanjesaonimkakobitrebalodabude(uskladusareal
nimiostvarivimmogunostima)idagausmeravamoiutiemonanjegapre
makriterijumimakojiseizvodeiztogokvira.Danijetoga,nebiseuopteni
postavljalopitanjenezavisnosti,autonomijeilislobodenovinarstva.Naosno
vu ega, odakle bi to pitanje uopte i dolo? Definicija novinarske profesije
sadrisnanuvrednosnudimenziju,formulisanuusamimnjenimzadacima,
dunostimaiciljevima.Apotosuzadaci,ciljevi,vrednostiinormerealnost
jerseljudskarealnostgradi,stvara,modifikuje,transformienezavisnonovi
MF. Bernier,Ethique et dontologie du journalisme, Presses de lUniversit de Laval, Qubec,

2004
19ImamonaumusluajamerikognovinaraNjujorkTajmsa,DejmsRajzena,komepretizatvor
ska kazna, jer odbija da otkrije ko mu je bio izvor u tekstu kojim je raskrinkao Dorda Bua
mlaegzbognezakonitogprislukivonjatelefona.Izvor:J.Stevanovi,Novaborbazaslobodu
medijauAmerici,dnevnilistPolitika,rubrikaSvet/Region,24.03.2014.,str.4
18
89

narstvonijemit.Zavisno,neslobodnonovinarstvoje,uskladusadefinicijom
profesije,ustvarioksimoron.Ononijenovinarstvonegopropaganda,marke
tingiliPR.
Ali nezavisnost, autonomiju i slobodu ne treba shvatiti kao apsolutne
veliine,totalneimonolitnekategorijenaspramkojihbistajaleapsolutnazavi
snost,heteronomijainesloboda.Neradiseoodvojenimentitetimarazdvoje
nim vakuumom, ve o dinamikom kontinuumu i procesu gde se smenjuju
napredovanje i regresija, prepliu sloboda i nesloboda, autonomija i hetero
nomija,zavisnostinezavisnostutenjizaosvajanjemsveveihprostoraslo
bode samoodreenja. Maksimalistiki zahtev za apsolutnom nezavisnou
novinarstva pretvara realno moguu i realnu, svakodnevnu borbu zaosvaja
njemilivraanjemokrnjenihilioduzetihslobodaumit,shvaenkaonaivni,
nedostini ideal ili puka fantazija. Logika sve ili nita je pogubna, svako
traganjezaapsolutomjeputurazoarenje,ravnodunost,rezignacijui,napo
kon,nihilizam.
Literatura
Bandura, A, Social cognitive theory: An Agentic Perspective, Annu. Rev.

Psychol.2001.52:126
Bernier, MF, Ethique et dontologie du journalisme, Presses de lUniver

sitdeLaval,Qubec,2004
Goffman,E.TheInteractionOrder,AmericanSociologicalReview,Vol.
48,pp.117.1983b
DiDord,R.T.Poslovnaetika,Profesijeubiznisuiprofesijekaobiz
nis,FilipVinji,Beograd,2003,str.495515
Einstein,A.Commentjevoislemonde,ditionsFlammarion,Paris,2009
Mahoni,D.EtikaoglaavanjaisponzorstvauD.DramondiB.Be
in(prireivai),Poslovnaetika,Clio,Beograd,2001,str.154162
Neumann, N.E. The Spiral of Silence A Theory of Public Opinion,

JournalofCommunicationVolume24,Issue2,pages4351,June1974
Rousseau, JJ. Lettres crites de la montagne, Huitime lettre, Editions

lAgedHomme,Lausanne,2008
Svensen,L.Fr.H.Filozofijaslobode,Geopoetika,Beograd,2013
Frojd,S.Budunostjedneiluzije,Naprijed,Zagreb,1986
Hegel,G.W.F.Fenomenologijaduha,BIGZ,Beograd,1979
Dejms,D.G.Uzbunjivanjemoralnoopravdanje,uD.Dramondi
B.Bein(prireivai),Poslovnaetika,Clio,Beograd,2001,str.133153
90
Internetizvori
Reboul,S.Libertetautonomie,http://sylvainreboul.free.fr/lib.htm
Dnevnatampa
Stevanovi,J.NovaborbazaslobodumedijauAmerici,dnevnilist
Politika,rubrikaSvet/Region,24.03.2014.,str.4
91
RADENKOEKI:
(Ne)zavisnimedijisurovarealnostiogledaloprofesionalizma
UDK:316.774:070
(NE)ZAVISNIMEDIJISUROVAREALNOSTI
OGLEDALOPROFESIONALIZMA
(IN)DEPENDENTMEDIATHEHARSHREALITYAND
MIRROROFPROFESSIONALISM
drRADENKOEKI
IstorijskiinstitutUniverzitetaCrneGore
Apstrakt:Iluzornojesmatratidaiudemokratskimdrutvimapos
toje nezavisni mediji. Nezavisni u smislu da ne zavise od nekog, od
neijegvlasnikogodnosa,odekonomskihinteresa,ideolokihilistra
nakih opredjeljenja,interesnihgrupailobija.Jer,tojesamoprazna
floskulaiprividaliimantrakojasestalnoponavljauetrudapostoji
neko nezavisno, nepristrasno i objektivno novinarstvo, niti je to u
realnostiprostomogue.Postojesamomanjeilivieobjektivniiprofe
sionalni novinari, jer je svaki medij i njegova ureivaka politika u
nekojmjerizavisnoodneega.
Kljune rijei: Mediji, tabloidizacija, objektivnost, publicitet, mani
pulacija
Abstract:Itisillusorytothinkthatinademocraticsocietythereare
independentmedia.Independentinthesensethatitdoesnotdepend
on any of ones ownership status, economic interests, ideological or
partisan affiliation, interest groups and lobbies. For, its just empty
wordsandillusionandmantrathatisconstantlyrepeatedontheair
thatthereisanindependent,impartialandobjectivejournalism,nor
isitinrealitysimplyaspossible.Thereareonlymoreorlessobjective
and professional journalists, because each medium and its editorial
policytosomeextentdependentonsomething.
Keywords:Media,Tabloidisation,Objectivity,Publicity,Manipula
tion
93

1.Uvod
Politiartelaesaosmijehom,
enalaesuzeprosipajui,
anikokrupnokonovinarneumijelagati1
Publicitetkaomjerapridobijanjajavnepanjeimafunkcijuusmjerava
njajavnostikaodreenimmiljenjima,pogledima,sudovima,problemimakoji
su aktuelni. Prema Z. Slavujeviu (2005:28,29):Publicitet jeste,najkrae, pri
sustvo u javnosti. Odreuje se kao konkurentska borba za uticaj i kontrolu
nad popularnom percepcijom kljunih institucija i javnih linosti, dogaaja i
temaposredstvommasovnihmedija,anjeniuesnicisupolitiari,javnelino
sti,novinari.Premaistomautorupublicitetunajiremsmisluobuhvatabilo
kakvo prisustvo u javnosti, i u tom pogledu se moe razlikovati: besplatni i
plaenipublicitet,odnosnoplaenooglaavanjeumedijimaPodpojmompub
licitetapodrazumijevamo dakle one porukekoje su interesantne,vrijedne po
sebi,kojesepojavljujuumedijimaprijesvegazbogsvogznaaja.Trebastvori
tidogaajupravomtrenutku,nametnutisemedijimaaprekonjihijavnosti.
Medijska informacija moe u praksi esto poprimiti i neke od oblika

manipulacije.2 Sama rije manipulacija je novolatinska kovanica manusruka,
pulareugladiti,udeavati.3
Bitan inilac demokratizacije jednog drutva jeste pravo na slobodno

informisanje. To podrazumijeva otvorenost i dostupnost, ali pod ravnoprav
nimuslovimazasveuesnikenajavnojsceni.Totakoeaprioripodrazumije
vaiistinito,objektivno,profesionalnoinformisanjejavnosti.Naalost,svjedoci
smodanaovimnaimexYUprostorima,informisanostiobjektivnostneidu
1J.Trkulja(2011),Krajmitaonezavisnomnovinarstvu,str.471,Beograd;
2Manipulacijasemoeodreditikaosmiljen,sistematskiikontrolisanpostupakiliskuppos
tupakapomoukojihmanipulator,koristeisimbolikasredstva,uzanjegapogodnimpsihoso
cijalnim uslovima, odailje u masu, preko sredstava komunikacije, odreene poruke, s namje
romdaseutienauvjerenja, stavoveiponaanjevelikogbrojaljudi,takodabiseoni,ustvari
ma u kojima ne postoji opta saglasnost, a za koje su ivotno zainteresovani, usmjerili prema
ubjeenju, stavovima i vrijednostima manipulatora (. unji (1995), Ribari ljudskih dua,
igoja,Beograd,str.29).
3 Prvi put se susree u nazivu Kardinalskog vijea 1623. radi nadgledanja rada misionara i
irenjamoiRimokatolikecrkve.Manipulacijumoemodefinisatikaoneprimjetnulaurasko
rakusastvarnimstavom,kodiranadaseinflitirautuamiljenja,ponaanja,vjerovanja,alibez
upotrebesile(premaZ.Jevtovi(2003),Javnomnenjeipolitika,ALU,Beograd,str.25).
94
RADENKOEKI:
estojednosadrugim.Takodajeopteprisutnaiprihvaenainstrumentaliza
cijaimanipulisanjeodstranenovinara,manipulisanjeiininjeringnadjavnim
mnenjemistavovimagraana.Jer,nanaimprostorima,venekolikodeceni
ja,nisunacijenikritikinovinarikojiebitiprofesionalniiobjektivniikojie
slijeditietikeiprofesionalnestandarde.Nacijenijenaalostkreiranjepseu
doinformacija, skandala, spektakla, afera, spinovanje informacijama. Tokom
protekledvijedecenije,oblikovanjesvijestiistavovagraana,naroitoopoli
tikimikulturnimvrijednostimaostvarivanojeuspjenoputemmanipulativ
nogdjelovanjamasovnihmedija,sanarkotizirajuimdejstvomidubokimpos
ledicama.Takoseformiralopolitikansko,vazalnonovinarstvokojepodaniki
slui partijama ili interesnim grupama. Tendenciozno se obesmiljavaju ili
marginalizujuoptekulturnevrijednostidabiseumjestonjih,kaoparadigma
promovisalielementieljenesubkulture.4Postavljaseipitanje:kakonovinari
doivljavajusebeisvojuprofesiju,akakoihdoivljavajavnost.Naroitoako
imamouvidupromjenekojesuzadesilenovinarskustrukuuposljednjedvije
decenijeikolikosutepromjeneuticalenaponaanjemedijatenadrutvenii
profesionalni status novinara. I koliko su aktuelni pad povjerenja u medije i
novinarsku struku te promjene u ureivakoj politici medija i kvalitet novi
narskogizvjetavanjauticalinaredefinisanjenovinarskeprofesije,aliisamog
imidanovinara.5
2.Objektivnostvs.neprofesionalizam
Mediji su na ovim naim exYU prostorima tokom posljednje dvije

decenijedijelilisudbinudrutvenetranzicije,kojajenesumnjivoostavilatraga
na njihove profile i ponaanje. Vrijeme je postalo kljuni faktor koji utie na
kvalitetonogatoseproizvedepajesveteezadovoljitiprofesionalneietike
kriterijume koji se oekuju od onih koji kao novinari predstavljaju struku.
Trendovi koji su u novinarstvu obiljeili devedesete godine prolog vijeka i
prvu deceniju 21. vijeka jesu: tabloidizacija, komercijalizacija, senzacionali
zam,objavljivanjeneistinaimanipulisanjeinjenicama,nepridravanjeprofe
sionalnih standarda, naruavanje etikih normi te gubitak vjerodostojnosti.
Najlicemjerniji su oni iz ealona tzv. antiratnih profitera. Oni su svesrdno
finansijskipodravaniifinansiraniodantiratnihlobijaizinostranstva.Asve
(Re)konstrukvijainstitucija,J.Trkulja(2011),Krajmitaonezavisnomnovinarstvu,str.474,Beo
grad;
5Vieu:I.Kaniaj,B.Skoko(2010):Mitoviiistineonovinarskojprofesiji,str.26;
4
95

pod maskom zatite ljudskih prava, razvoja demokratskog drutva, humani

tarne pomoi, razvoja nezavisnih medija i sl.6 Angaujui se na takav nain,
uspjeli sa da od sebe stvore svojevrne borce za demokratiju i ljudska prava
pribavivizasebemedijskupromocijuinekuvrstulegitimnostiusaradnjisa
brojnimnvoizkorpusaantiratnihprofitera.
Naugledmedijasnanojeuticaoprocestabloidizacijekojisedogodio
ucijelomsvijetu,aosvojiojeisvezemljekojesuizaleizsocijalistikogsiste
ma.Pajetrendtabloidizacijenovinakojetrebajuistovremenoiinformisatii
zabaviti svoju publiku i u nas naao plodno tlo (Vilovi, 2004:4). Umjesto
informacije mediji sve ee objavljuju senzacionalistike vijesti, s vrlo malo
stvarnihiobjektivnihizvora.Naslovikojiprodajunovinepostajukonstrukcije
bezstvarnoguporitautekstu.Naslovnainformacijauvelikombrojusluaje
vatemeljiseteknapretpostavkama.Sugovornicimaseestodoslovcestavljaju
rijeiuusta,odnosnonerijetkoimsepripisujeonotouoptenisurekliilise
njihoverijeiinterpretirajutakodaneodgovarajuizreenomeoemusvje
doemnogobrojnidemantiji.Zanimljivojedaumedijimaobjavljivanjeneisti
nadjelujepozakonuspojenihsudova,odnosnoobjavljenumanipulacijuilila
ujednommedijuostalimedijiprenosevrlobrzo,bezikakvekritikogfilterai
provjereistinitostiilinanjojgradezakljukeikomentare,uzimajuijezdravo
zagotovo(SkokoiBajs,2007:97).
Sveopti padprofesionalnihkriterijuma i standarda u oblikutabloidi

zacijeisenzacionalizmakratkoronoseodrazionapoveanjetiraa,adugoro
nojepridoniosrozavanjunovinarskeprofesijeimedijauopteuprkosdono
enjuimnogobrojnimpromjenamatzv.medijskihzakonapraksasankcionisa
njenovinarakojisuseogrijeilioetikestandarde,prekrilizakonilipropise
gotovo ne postoji. Sve to je otvorilo prostor (ispod)prosjenosti u medijskom
izvjetavanju,krenjuetikihnormiiprofesionalnihstandarda.7
3.Profesionalnipadmedijatabloidizacijanovinarstva
Tabloidno novinarstvo i tabloidi predstavljaju nezaobilazni dio nae

svakodnevice. Ova vrsta tampe, tzv uta tampa, je evoulirala od jeftinih
asopisa, koje je rijetko ko itao a jo manje uzimao za ozbiljno. Meutim,
danas je izgled tabloida vidno izmijenjen. Karakteristike ovakvih glasila su
nekonvencionalnostunalaenjuinformacijaisenzacionalistikopisanje,esto
J.Trkulja(2011),Krajmitaonezavisnomnovinarstvu,str.469470,Beograd;
I.Kaniaj,B.Skoko(2010):Mitoviiistineonovinarskojprofesiji;
6
7
96
RADENKOEKI:
ibezprovjereneistinitostiizvora.Nemanikakvesumnjedajepojamtabloida
dobio proireno znaenje. Na prostoru Jugoistone Evrope oni nemaju onaj
komercijalni smisao kakav imaju u zapadnom svijetu. Ovdje je, moglo bi se
konstatovati,dokrajarazvijenpojampolitikogtabloida,tojevelikarazlikau
odnosunaZapad.8
Dakle,prekotakvihmedijasenastojiureivatipolitikiivotnanaim
prostorima.Naveomamutan,komplikovannain,uzpunouloenognovcai
sloenihinteresa, u svakomtrenutkuneka politikagrupacija prekotabloida
moe nekoga da eliminie i diskredituje iz javnog, politikog ivota. I to se
radisistematskiiprilinouspjenoiefikasno.Takodaseujavnostiestostie
utisak da su ti listovi nekad i jai od samih politiara, politikih stranaka ili
institucijasamedrave.Promijenjenetehnolokeiekonomskeokolnostisamo
sustvorilejoproblematinijeokruenjezavedovoljnokomplikovanusitua
ciju.9
Specifinostnovinskeindustrijejestedaveinadnevnihnovinaitablo
ida,nanaimprostorimauposlednjojdeceniji,nijenipokrenutasaposlovnim
ambicijama, ve je bila kratkog daha i ciljala je na pekulativne, ideoloke ili
politikekoristizavlasnikekojipopravilunisubilipoznati.10
Uticaj tabloida, kao i svih drugih medija, je ogroman i zbog velike

mogunosti zloupotrebe potrebno je uvesti red u medije (ovdje se misli na
uticaj politiara na medije i samih medija na kreiranje javnog mnjenja tj. na
njihovuzloupotrebu)aliuvjeknakrajuostajeinjenicadajeponudanekerobe
odraznjenepotranje.11
Kao to je Edvard Bernajs (Edward Louis Bernays), otac savremenog

PRaudjeluPropagandarekao,manipulacijajesastavnideodemokratizacije,
takojeiPRsastavnodiomedijskekulture,kultureukojojsusenzacionalizam
izabavakljupubliciteta.Majstorisenzacijeiprivlaenjamedijskepanje,tzv.
pseudodogaajimasusavremenimenaderizaodnosesajavnosu.Uslednjiho
vih, stratekih aktivnosti, mediji bivaju uvueni u jedinstvenu maineriju. U
Vidjetiviena:http://www.stetoskop.info/Zutastampa3123c20content.htm
Videtiopirnijeu:EllenHume,CaughtintheMiddle:CentralandEasternEuropeanJourna
lism at a Crossroads, Center for International Media Assistance, Washington, 2011, Available
from:http://cima.ned.org/publications/researchreports/caughtmiddlecentralandeastern
europeanjournalismcrossroads(Accessed15September2012).
10BorisBegovi,Medijiutranziciji:ekonomskaanaliza,2002,Dostupnopreko:http://
www.clds.rs/dokumenti/RBegovic.pdf,str.20.
11http://www.stetoskop.info/Zutastampa3123c20content.htm
8
9
97

ovom,zaaranomkrugu,neznasegdjesezavravastvarnostapoinjefikcija;
ikadasuidalisu,samomedijiodgovornizaprocestabloidizacije.12Uzdjelo
vanjePRa,stvaraseimid,identitetkojiseprenosiputemmedija.
One informacije koje nisu odgovarale dnevnopolitikoj svrsi prezen

tovanesu(akoinisupotpunoizostavljane)teknakrajuinformativnihemisija,
naperiferijitampanihmedija.Ilisupak,odreene,nepovoljnevijestinam
jernoprezentovanenejasnoinerazumljivo,saoekivanjemdanjihovodejstvo
iznaajnatajnainbudeumanjen.Nijesubilirijetkinisluajevisvojevrsnog
politikogreketaitrgovanjainformacijama(politikimiekonomskim)kojesu
estonaivicizakonaietikihnormi.Vrenojezadravanjeodreenihvruih
informacija, njihovo plasiranje kada je to potrebno i efektnije, kreiranje
afera,dizanjemedijskepraineusvrheskretanjapanjejavnostisavanijih,
ali ipak neodgovarajuih i bolnijih tema. Medijima se vjerovalo jer su oni
potvrivalionotoveinamisli,bezobziratosuoniestoplasiralidezinfor
macijekaonajgrubljioblikmanipulacijekojasesvodinaobinula.Meutim,
nijerijeooiglednojlai.Telaijesvjestansamojedanodsubjekatakomuni
ciranja onaj koji je emituje, ali ne i primalac poruke. Dokazano je da ljudi
boljeiduepamteargumenteiinjenicekojesuusaglasnostisanjihovimpos
tojeim stavovima i ubjeenjima, a takoe, i da poruka koja jae angauje
panjuimaveeansedabudeugraenaukognitivnumapuprimaoca(M.
Radojkovi,2005:198).
4.CrnaGoratabloidizacijamedijaimanipulisanjeinformacijama
Nerazvijenost medijskog prostora (do kraja 90tih samo jedan dnevni

list i dravna televizija) imali su neosporan uticaj i na politike procese. Jer,
dostupnost i kontrola nad i tako malim brojem medijskih sredstava imala je
ipakpresudanznaajzapolitikiivotrepublike.KakopieS.Kusovac,pod
ruje bive SFRJ i ratom pogoeni dijelovi nekadanjeg Sovjetskog Saveza
iznjedrili su poseban soj medijskih tajkuna antiratne profitere. Tako je u
ovimprostorima90tihgodinaXXvijekaulaganosaZapadanamilionedola
ra godinje u ime podrke, nezavisnim i antiratnim medijima i nevla
dinimorganizacijama,irenjademokratije,medijskihslobodaiodupira
njaratu.13Dakle,koristeisepogodnomatmosferomidobijajuifinansijsku
podrku za irenje demokratskih ideja i medijskih sloboda, pojedini tampani i
12
13
M.Perovi(2010),Selebritiimediji,FPN,Beograd,
S.Kusovac,KakojeuCrnojGorinastalamedijskaimperija,Pobjeda,15.mart2010.,str.5
98
RADENKOEKI:
elektronski mediji su vremenom postali bitan inilac u fluktuaciji politikog

diskursaiirenjaeljenihpolitikihporukaiideja.
Utomburnomvremenunijebilotekostavitiznakjednakostiizmeu
nekogmedijaipolitikestrankezakojuradi,jerjepolitikimstrankamabilo
jasnokolikumoimajumedijiidajekontrolaonogatooniobjavljujuneop
hodnazaodravanjenavlasti.Onotosedesiloanijeobjavljenoumedijima
kaodasenijenidogodilo,adioonogatojedesiloumedijimaestonijepri
kazivano na vjerodostojan nain. Nesumnjivo je da su mediji predstavljali
odlino polje za razne vrste manipulativnog djelovanja u cilju propagiranja
eljenih ideja i stavova. Nisu mediji uzronici nasilja, nego monici koji se
njimaslue,asadrugestrane,odsamihnovinarainjihoveprofesionalneetike
zavisidaliesepretvoritiuvojnikeodreenepolitike(D.Relji,1998:25).
Zanimljiva je dakle bila i tendencija stvaranja tzv. nezavisnih medija,

kojisuseformalnotakoideklarisalidoksufaktikibiliufunkcijipropagira
njaodreenihpolitikihstavova.Oiglednoseuovomsluajuradiloofingi
ranoj demokratiji. Tipini primjeri za ovakav stav su dnevni listovi Vijesti
(poeledaizlaze1997.godine)iDan(1998.godine).ListDanodpoetka
se stavio u politikopersuazivnu funkciju odreenih opozicionih politikih
subjekata(uprvomreduSNPa,jednovrijemeNSSaM.BulatoviaiSNSa),
propagiranjanjihovihstavovaiidejaiotvorenecrnepropagandeuodnosuna
crnogorskuvlast.Sadrugestrane,dnevnilistVijestijenastojaodasejavno
stipredstavikaonezavisnidnevnikiakojeapologetskiodnospremacrno
gorskojvlasti,njenojpolitici,idejamaistavovimabiouoljivdo,aliiizvjesno
vrijeme i nakon referenduma o dravnom statusu 2006. godine. Nakon toga
perioda Vijesti su se poeli sve kritinije i otrije odnositi prema aktuelnoj
vlastiuCrnojGori,okrenuvisvojuaokusadotadanjihdeurnihnepri
jatelja, unionista u Crnoj Gori i vlasti u Beogradu, u pravcu DPS. Tako su
Vijesti i nedjeljnik Monitor, koji su do tada afirmativno pisali o vlasti,
podravali i snano duvali u jedra indipendistikoj politici DPSa, postali
izrazitokritikinastrojenipremadravnimelnicima,fokusirajuisvojukriti
kunakriminalikorupcijuuredovimaDPSa.Svakodnevno,putemlanaka,
izvjetajameunarodnihorganizacijaiinostranihzvaninikakreiranajeipot
krepljivanaslikaoCrnojGorikaotaocuorganizovanogkriminalaikorumpi
rane vlasti. Apostrofirana je korupcija u sudstvu, bankarskoom sektoru, na
vodnevezevladajuepolitikeeliteikriminala.Vlasnikojiinteresnojstruk
turi koja je stajala iza Vijesti i Monitora su se antireimske informacije i
prilozinametnulikaoapriori.Potenciranjemantivladinihprotestaiopozicio
99

nihkandidata,davanjeprimatsvemutojeprotivnovladajuojDPS.Doksu
brojneafereiskandalispinovani,stavljaniuprviplanifokuspanjejavnosti.
Asamodoprijenekolikogodina,taistavlastjeafirmisanaiglorifikovanana
stranicamaistihlistova.
Ovojedovelodotogadacrnogorskavlastviepanjeposvetidrav
nomjavnomglasiluPobjediijijetirapojavomnovihdnevnihlistovabio
u konstantnom padu. Nakon toga list Pobjeda otvoreno poprima odlike
stranakogglasilaatoseogledautipinomagitpropovskomstilupisanjana
stranicama lista, od diskreditovanja elnika opozicije optuujui ih da rade
protivinteresasopstvenedrave,prekoponovnogkreiranjadeurnogkrivca
u vidu Srbije i njenih zvaninika. Posebna panja je posveenja nastanku i
finansiranju tzv. nezavisnih medija u Crnoj Gori, u prvom redu Vijesti i
Monitorakojisuotvorenooptuivanizaantiratnoprofiterstvo.14Takoese
Pobjeda,kojajeodosnivanjavailazaslubeni,dravnilist,komesetre
balovjerovati,poslednjihgodinapoelaotvaratiizanizdrugihsadraja.
Tu prije svega treba apostrofirati niz strana i dodataka zabavnog sadraja i
razonode. Mada bi se brojne rubrike, prilozi i esto neumjesni komentari,
naroitonaposlednjimstranamamoglepodvestiidefinicijitabloidizacije,alii
degutantnosti.Karikiranesuiismijavaneizjaveopozicionihlidera.
5.Umjestozakljuka
Zaizbortemaumedijimanijeviepresudnanjihovainformativnavri
jednostvepolitikiznaajnjihovogobjavljivanja(ilineobjavljivanja),atakvi
kriterijumi odabira slue za postizanje odreenog propagandnog cilja. Novi
nari i mediji su pretvoreni u svojevrsnu transmisiju politikog djelovanja,
doivjevi proteklih decenija profesionalni i moralni pad. Jer je veliki broj
novinarasvojuprofesijustavioufunkcijumanipulacijeijednoumlja.Novinar
treba da se trudi da dosegne objektivnost izvetavanja. Odvajanje vijesti od
miljenja je jedna od najvanijih zapovijesti informativnog novinarstva.
Habermasnazivatampumotoromjavnogdiskursa15ipridajejojsutinsku
vanostzarazvojdemokratskogustrojstvadrutva.Upogledusadraja,kriza
tampeseogledakomercijalizacijiitabloidizacijinovinarstvaismanjenjukre
14UtomsmislusemoeirazumjetipotezvlastidanaeluPobjede2009.godinepostaviP.
Sekulia,politikogdirektoraDPSadoknamjestoglavnogurednikadolazinekadanjisavjet
nikzamedijepredsjednikavlade.
15J.Habermas(2007),Javnodobrokojedravatrebadatiti,Danas,16.jun,str.6.
100
RADENKOEKI:
dibilitetatampeimanjepotovanjeetikihstandarda.Stogasemoezakljui
tidasuslobodnimediji,praktinoirealnomit,jersuosnovaniiliegzistirajusa
odreenomsvrhomiciljem.
Literatura
Begovi,B.(2002),Medijiutranziciji:ekonomskaanaliza,Dostupno
na:http://www.clds.rs/dokumenti/RBegovic.pdf
Grupa autora (2005), Medijska spoticanja u vremenu tranzicije, Sarajevo:

Mediaplaninstitut.
Grupaautora(2007),InternetijavnasferauSrbiji,Beograd:BO.
Habermas,J.(2007),Javnodobrokojedravatrebadatiti,Danas,16.
jun2007.
Hajneman,R.(2004),Uvodupolitikenauke,Podgorica:CID.
Hume,E.(2011),CaughtintheMiddle:CentralandEasternEuropeanJo
urnalismataCrossroads,Washington:CenterforInternationalMediaAssistan
ce, Available from: http://cima.ned.org/publications/researchreports/caught
middlecentralandeasterneuropeanjournalismcrossroads.
Jevtovi,Z.(2003),Javnomnenjeipolitika,Beograd:ALU.
Kaniaj,I.,Skoko,B.(2010),Mitoviiistineonovinarskojprofesiji,
Mati,J.(2012)IDN,StrukturniuzrocikrizeinformativnetampeuSrbiji,
Beograd:FPN.
Perovi,M.(2010),Selebritiimediji,Beograd:FPN.
Slavujevi,Z.(2005),Politikimarketing,Beograd:FPN.
iber,I.(1998),Osnovipolitikepsihologije,Zagreb:Politikakultura.
unji,.(1995),Ribariljudskihdua,Beograd:igoja.
Trkulja,J.(2011),Krajmitaonezavisnomnovinarstvu,Beograd.
Vreg,F.(1980),Javnomnenjeinsamoupravnademokracija,Ljubljana:Uni
verzaEdvardaKardelja.
101
SRDJANVUKADINOVI:
Transparentnostfinansiranjaiodsustvosenzacionalizmapreduslovinezavisnognovinarstva
UDK:
TRANSPARENTNOSTFINANSIRANJAIODSUSTVO
SENZACIONALIZMAPREDUSLOVINEZAVISNOGNOVINARSTVA
TRANSPARENCYOFFUNDINGANDTHEABSENCEOFSENSATIO
NALISMREQUIREMENTSFORINDEPENDENTJOURNALISM
drSRDJANVUKADINOVI,redovniprofesor
CentarzadrutvenaistraivanjaPodgorica
Apstrakt: Cjelokupno novinarstvo je u ozbiljnoj krizi. Kako ono u

svijetu, tako i na junoslovenskom prostoru. Razlozi su brojni. I sve
viesemultiplikujusarazvojemdrutva.Kolikosegodviegovorio
nezavisnom novinarstvu, kao idealu za prepoznatljivu informnaciju,
tolikosesveviezapadaunjegovuviestrukuzavisnost.Nijevieto
samozavisnostododreenihpolitikihelita,tojebilomjera(ne)za
visnosti u proteklim decenijama, ve u savremenom dobu mnogo je
ispoljenijatazavisnostodfinansijskihlobija,tajkuna,interesnihgru
pacija,raznoraznihklanova,nevladinihorganizacijaidrugihinilaca
kojisvineki vie,adrugi manjeimaju uplivauodranjegoleegzis
tencije konkretnog medija. Zalaganje za slobodu tampe i nezavisno
novinarstvo je fenomen koji sve vie izmie kontroli kako onih koji
insistirajunatome,paakiuslovljavajuodreeneprocese(EUidru
ge meunarodne institucije i dunosnici), tako i onih koji tee da to
budu (redakcije i novinari). Nezavisno novinarstvo na taj nain sve
viepostajeutopija.Zapravo,ukonstelacijiznaenjafenomenaistru
kture (ne)zavisnosti, komotno se moe izrei konstatacija da takvog
vidanovinarstvainema.Svakimedijjezavistanuizvjesnojmjeriod
onoga ko u njega ulae odreeni novac ili neku drugu opredmeenu
materijalnuvrijednost.
Bezobziratoeslobodamedijai(ne)zavisnostnovinarstvabitiuvi
jekupitniipodsnanomprismotromneophodnojenastojatimedijima
da pokuaju koliko toliko dovesti u, makar, minimalnu kontrolu dva
bitnaobiljejasvogaispoljavanja.Jednojetransparentnostfinansira
103

njaiuspostavljanjemehanizamapokojimajeuvijekdostupnaprovje
raikontrolasredstavaodstranezainteresovanejavnosti.Natajnain
jeondamogue,makarkvantitativno,mjeriti(ne)zavisnostodpojedi
nih finansijskih uticaja. Drugo obiljeje koje mora biti kontrolisano,
zapravosakojimsemedijimorajuizboritijeizuzetnoprisutnatabloi
dizacijaisenzacionalistikoizvjetavanje.
Toizrazlogatosukomercijalizacijaitabloidizacijamedijadovelido
poplaveneodgovornostiidotogadasuglavuunovinarstvunajprije
sagnulietikaiprofesionalizam.
Kljunerijei:TransparentnostFinansiranjeSenzacionalizam
EtikaNezavisnoNovinarstvo
Abstract:Overalljournalismisinseriouscrisis.Howthingsinthe
world,andtheSouthSlavs.Thereasonsarenumerous.Andmoreis
multipliedwiththedevelopmentofsociety.Howevermuchmoreabo
ut the independent journalism, as well as ideal for distinctive infor
mation,somoreandmoreoftheWestinitsmultipledependence.No
longer is it just an addiction to certain political elites, which was a
measure (in) dependence in the past decades, but in modern times
manyofthedependenceofthefinanciallobbies,tycoon,interestgro
ups,variousclans,NGOsandotherstakeholdersthatallsomemore,
othershavelessinfluenceinthemaintenanceofbaresubsistencespe
cific media. Commitment to press freedom and independent journa
lismisaphenomenonthatisincreasinglyoutofcontrolasthosewho
insist,evenconditionaloncertainprocesses(EUandotherinternati
onalinstitutionsandofficials),andthosewhoaspiretobe(newsrooms
and journalists). Independent journalism is thus increasingly beco
mingautopia.Infact,intheconstellationofmeaningandstructure
of the phenomenon (in) dependence, comfortably can impose state
mentthatsuchformofjournalismthere.Eachmediumisdependent
to some extent on who invested in him some money or some other
objectifiedmaterial.
Nomatterwhatthefreedomofthemediaand(in)dependenceofjour
nalism will always be questionable under strong surveillance is
necessarytoseekthemediatotryasmuchaspossibletobringin,at
least,theminimumcontroltwoimportantfeaturesoftheirmanifesta
tion.Oneistransparencyoffundingandtheestablishmentofmecha
104
SRDJANVUKADINOVI:
nismsthatisalwaysavailabletocheckandcontrolofresourcesbythe
interested public. In this way it is possible, at least quantitatively,
measuring(in)dependenceofsomefinancialimpact.Anotherfeature
thatneedstobecontrolledinfactthatmediahavegotaverypresent
tabloidisationandsensationalreporting.
Thatsbecausethecommercializationandtabloidisationmedialedtoa
floodofirresponsibilityandtothefactthattheheadofthejournalism
firstbowedethicsandprofessionalism.
Key words: Transparency Financing Sensationalism Ethics
IndependentJournalism
1.Uvod
Pomisao ak i na namjeru o egzistiranju nezavisnog novinarstva u

drutvu,akamolipokuajiuspostavetakvogstanjailiprocesasvakimdanom
postajusveviefenomenkojijemoguiskljuivonanivouteorijskespekulaci
je. A u formi spekulativnosti mogue su i utopije i mitovi, kao i sve ono to
proizvodi duboku konfliktnost u jednom drutvu, i sve vie ga udaljava od
ideala slobode i potovanja prava. Komercijalizacija i tabloidizacija medija
dovelisudopoplaveneodgovornosti,usvimrubrikamairedakcijama.Mor
bidnopostajekadatabloidizacijauizimasvojdanakunesreemaljudi, poro
dicaiambijenta.Prikazivanjeprivatnihtragedijajesvebezumnije,anapadina
politike,tajkunske,interesnekonkurentesvebesprizornije.Akosenedonesu
strogizakoniipravilapokojimaetakonetobitisankcionisanonovinarstvo
postajeaktivitetkojisezasnivanapravilimaimetodamajaegauzatvorenom
drutvu, a ne objektivne i tane informacije. Vrlo esto se nadilaze predmeti
javnog interesa. Kopanje po privatnosti, esto iskontruisanoj za konkretnu
namjenu, postaje rezultat bolesne znatielje, zavirivanja u intimu pojedinca i
istogsenzacionalizma.Nokoritenjesudbinompojedincakakobisepostigao
brzkomercijalniuspjehnijenovinarstvo.Medijskitajkunitvrdedajavnostto
eli.Aliistraivanjapokazujudasukonzumentirazumnijiodmedijskihdjela
tnika koji novinarstvo pretvaraju u leinarstvo. Novinarstvo je zbog svega
togapogodilavelikakriza.Tiraisuustalnomopadanju,agledanostemisija,
akonisuupitanjurealityprogramisvemanja.Prvihetrnaestakgodinatreeg
milenijumapolitikagubiuticajnamedijskesadraje,apreuzimagaoglaiva
ka industrija. Sve se prilagoava oglaivaima, jer vlasnici medija na njima
najvie zarauju. Posledice toga su produkcija iskaznih sadraja bez naina
105

informacija,preskakanjebitnihvijestiitekstovikaoprikrivenereklame.Novi
narski profesionalci se smjenjuju zamenjivim neprofesionalcima nevinim
posluukojemunepoznajuprofesionalnealateietikuinepostavljajusuvina
pitanja. Na taj nasin se gubi osnovna funkcija medija, a stanje novinarstva
poprimaobiljejadjelatnostikojesuuuonomsutinskomkvalitativnompro
fesionalnomsmisklupotpunomarginalizovane.
2.Gubitakpovjerenjaunezavisnonovinarstvo
U sistemu u kome kapital i klanovi nastoje pretvoriti novinarstvo u

podobro zavisno, pravi i vrsni novinari bivaju ucjenjivani ako su drutveno
kritini.Otputajuseukolikoneelebitiigraiinteresnihskupina,politikih
stranakailivanijihdunosnika.
Novinarsku profesionalnost zamijenila je novinarska poslunost. Ako

seodluezaneposluhzavravajubezposla,bezosnovnihsredstavazapreiv
ljavanje i ivotno su ugroeni. Korumpiranost i komprovitovanje novinarske
struke i novinara prepoznaju graani koji medijima sve manje vjeruju. Po
tome od novinarstva ostaje sve manje i manje, a ono ide u slijepu ulicu bez
ansezapovratakusferunezavisnosti.
Neprofesionalizamkojijedrugoimezazavisnostunovinarstvujesta
nje zasnovano na injenici da u novinarstvo, u prvoj dekadi treeg mileniju
ma, zaluta veliki broj neasnih ljudi koji nemaju ak nikakvo formalno obra
zovanjedabisemogaobavitiovomprofesijom,kojejeutosenetrebanimalo
zavaravatiunovinarskomposluipakvano.1Zanamjeneobavljanjaspecijal
nihzadatakaangaujuseljudibukvalnosaulicekojisupolupismeniispre
mni na ispunjenje svih zadaa. Oni su ti specijalci koji treba da izvravaju
zadatketzv.nezavisnignovinarstva.Zbogtogasumnogipojedinciidrutve
negrupeogoreninanovinarejerihupravotakvipokupljeniizdrutvenog
1estoseznanaglasitidaurnalistikanaobrazbauranguvisokekoleinijetolikoneophodna
zaposaonovinara.Meutim,itekakojepotrebna.Nijespornodazavrenifakultetpredstavlja
samo ulaznicu za novinarski posao,. A kako e se isti uspjeno obavljati taj posao zavisi od
mnotvadrugihstvariIsituacija.Buduidaseegzistiraudrutvuukomejeupravotedruge
stvarimogue,unajveembrojusluajeva,ostvaritinaosnovupripadnostinelegalnimkanali
mapromocije,ondatekibezonogprvoguslovazavrenogfakultetakojiusvojojosnovisadr
i profesionalnu etiku novinarstvo postaje djelatnost i stanje potpune banalizacije i krajnjeg
pojednostavljenja. Uostalom, u razdoblju do 90ih godina XX vijeka obavezan uslov novinara
kojisuimalinamjerubitiangaovaniuinformativnimimedijskimredakcijamanajunosloven
skomprostorujebiodaimajuzavrenuvisokukolu.
106
SRDJANVUKADINOVI:
blata i personifikuju. Sve dogaaje u drutvu posmatraju kao svojevrsni

reality program. Obino takvi nisu zainteresovani za vrednote koje neko
(pojedinac,grupailiintitucija)posjeduju,veiskljuivozaonotojeufokusu
interesovanjaonogaodkogazavisiodgovarajuimedij.
Pogotovojetakonetopogubnoakoseiviuinajednommalompros
toru(ambijentu)gdjesvisveznaju.Ibezegzistiranjautakvomarealusedoe
do nekih stvari i pikanterija, ne rijetko zloupotrijebljenih, privatnog ivota
interesantnihpojedinaca,akojeseplasirajukaodubokoslubeneiliuvane
tajne.Itadasepoinjupisatitekstovenabazitraevaipodmenutihkonstruk
cija.
Odtakvogsepisanjauprincipunijemoguezatititi.Ljudisuizgubili
vjeruupravnudravuizatonetraetimputemzatitu.Jer,traenjepravde
nasudovimazbogklevetaumedijimanijenitadrugodosvojevrsnorazvod
njavanje vremena, gdje e se odreena tuba uruiti u isteku vremena za
okonanje roita. Poznati su sluajevi kada ni nakon petest godina se
nekome ne moe uruiti poziv za roite i slina izvrgavanja neozbiljnosti
pravde i pravne drave. A iako se doe, kojim sluajem, do kraja roita
nakonstranihstvariiuvredaizreenihinapisanihuvrlotiranimnovinama
ilivrlogledanimemisijama.dobijesenekasmijenapresuda.Avlasniciigurui
medija,kojisuvrlomoni,tadase,ustvari,smiju.Jer,suupravohtjelipostii
takavefekat.Ionisuspremnidagodinjeplatekojudesetinuhiljadaeura,jer
tozanjihnijenita,aispunilisusvojcilj.Najednojstranisuzadovoljilisvoj
interes,anadrugojstranisuprodalilistilipodigligledanostemisiji.Pritome
prilikomobjavljivanjatakvihpriloga,pravikarakterpokauoninovinarikoje
dotini smatraju prijateljima, pa im povjere neke bitne stvari, a poslije oni to
zloupotrijebeiobjaveumedijima.
Rezultatjetostanjaoptebanalizacijemedijaioptebanalizacijeonoga
tosenazivanovinarstvo.Mnogipojedinciigrupesvjesnoipristanudabudu
predmettakvognezavisnognovinarstva,zaradsopstvenepromocijeipoku
aja iskoritavanja minuta ivotne anse.Meutim, u toj i takvoj igri nema
nevinih. Neko ko pristaje da njegov privatni ivot bude predmet naslovnih
stranicapisanihmedijaondakadajedobro,naalostmorashvatitidaemuse
kasnijedogoditileinarenjekojesedogodilo.Svetoliinabilokakavvoajeri
zamozbiljneljudenebitrebalouoptezanimati.
Pokazuje dalje takvo stanje gdje je to novinarstvo dolo i kuda ide.

Pozicija je to stanja ulaska novinarstva u jednu slijepu ulicu, iz koje e vrlo
teko izai, jer su stvari iz privatnih ivota javnih osoba postale dominantne
107

ne samo u medijima koji se bave takvim sadrajima svugda u svijetu tzv.

utom tampom, nbego su one ve postale i predmetom interesa ozbiljnih
medija.Razlogtomejetrkazatiraima.Tonijedobarnaindaseobezbijede
tiraiisanjimsestvarajedanefekatkojijekontraproduktivanodonogatose
njimeeljelopostii.
Ipakjednogdanaeljudipobjeiodtihtemaitogapisanja,buduida
e medijski prostor svakog malog ambijenta, kakav je bilo koji od junoslo
venskih,postatiprezasientimitakvimtemama.Tosustvarikojeidudodna
iodrazsvegatogasutiraikojeseimajuikojisepostiutakvimakakvijesu,i
sakojimasenijezadovoljno.Nasuprottabloidiziranimsadrajimanekeozbi
ljnedrutvenetemegurajusenamarginu.Umoruipoplavikomercijalizacije
sadrajaposvakucijenu,imajusekundarniznaaj.
3.Relacijenormativnonovinarstvovs.tabloidizacijaprema
(ne)etinosti
Razlika izmeu ozbiljnog tkzv.klasinog normativnog novinarstva i

utog novinarstva polako nestaje u naglaenim i navedenim okolnostima.
Zapravo,postajetojednoteisto.Acjelokupnostanjepokazujezalazakklasi
nognovinarstva,postnovinarskorazdoblje,paisamkrajnovinarstva,uduhu
nekihglobalnihkoncepcijaokrajuistorije.
Takvatezanastajeunovotreemilenijumskovrijemeukojemusepod
uticajemrazliitihdrutvenihprocesaiprijesveganovetehnologije,kaoipos
tkapitalistikograzdoblja,udrutvuiokoegzistencijepojedincaidrutvenih
skupina, mijenjaju i drutveni diskursi, a ne samo novinarstvo.2 Dolazi do
promjene promjene i nauke, i doivljaja religije, pa i tranzicije svijesti. Novi
narstvojesamojedanoddrutvenihdiskursakojiumodernomdrutvupro
ivljavakrizu.Promjenasedoivljavakaokriza,ausvakomsluajuradiseo
svojevrsnoj promjeni, za etine i odgovorne poraavajuoj i poniavajuoj.
Teorijapostmodernejebazirananastavudajenadjeluzalazaksvega,inesta
nak svega.Samim tim i istorije, pa tako i novinarstva. Malo drastino zvui
Zapaajusenastojanjekapromjenamauobrazovanjuinaucikrozpriuotzv.Bolonjiinovim
harmonizacijskim procesima u ovoj sferi(ama). Tu se mnogo toga dogaa u odnosu na ranija
razdoblja.Zatim,ureligijisemoguzapazitineke,ranije,nezamislivestvarikojesedogaajuis
aspektaprakticiranjavjere,kaoiponaanjareligijskihdunosnika(korupcija,kriminal,pedofil
stvo,isl).Tehnologijauzimanesumnjivosvojdanaknerazmiljajuiogranicamaimogunos
timaovjeka.
2
108
SRDJANVUKADINOVI:
takav stav. Ako bi se, kojim sluajem, cijela pria izanalizirala, moda bi se
moglainaikojatakaslaganjasatime,alisamoakoseprocesidoivljavaju
kaokrajnjepojednostavljeniibanalni.Ali,usvakomsluajukadaserazgovara
o novinarstvu i njegovoj misiji uvijek se misli na klasino novinarstvo, na
normativnonovinarstvokojeimasvojapravilaigre.Misliseoonomnovinars
tvukojejedrutvenokorisnoikojeimanekudrutvenokorisnufunkciju.Ito
jenovinarstvokojezapravousutininepostoji.Tojejedanideal,tojejedan
mentalnikonstruktitijenetotonikadanijepostojalo,izuzevumalimjedva
registrirajuimizuzecima.Netojetoemuseuvijekteilo.Meutim,kadase
razgovaraotomekakvosenovinarstvoeliuvijekseodgovaradajepoeljno
upravotakvo.Meutim,novinarstvoposlednjedecenijedrugog,iprvetreeg
milenijumajesveviesamoneto.Dolojedokrizenesamoprofesije,negoi
krizeetike,znanjaiobrazovanja.
Novinarstvo onkakvo kakvo je na djelu u pomenutom razdoblju je

jednavrstatzv.makijavelistikognovinarstvauslubizabave.Atonovinars
tvoimaosnovnuzastupajuutezudajavnostimapravoznatisve.Itojecilj
koji opravdava svako sredstvo. To novinarstvo nastupa u ime cjelokupne
novinarske profesije. Pri tome etinost mnogih u toj profesiji je po hijerarhij
skomredosledustvarinegdjenakraju.
Rije je o apsolutno netinom novinarstvu koje se bazira na profitu i

linimprivatniminteresima.Naistinainkaotomafijaimasvojuetikuitak
vavrstanovinarstvaimanekusvojuetiku.Svakagrupacija,javnoiliprikrive
nobranisvojaetikanaela.Takoigrupacijakojapripadazavisnomnovinars
tvubranisvoju(ne)etinost.Ali,izpozicijeklasinognovinarstvatabloidnoi
komercijalizirano,nijeetinonovinarstvo.
Trendovineetinognovinarstva,akonijesuistiusvimzemljamaregi
ona, onda su barem slini. U svakom sluaju na djelu je komercijalizacija
medija. I to je prva i osnovna specifinost takvog novinarstva. I u toj trci za
komercijalizacijom nacionalni mediji postaju komercijalni, a komercijalni
medijipoinjudaobavljajufunkcijunacionalnihmedija.Tojejednaprepozna
tljivost.Drugajedajetzv.utatampasvejaaidadominira.Stimtouta
tampazapravoinijenovinarstvo. Jerakohoedaseradinekautatampa
ondasenepotujunekiprofesionalnikodeksiinorme.Jednostavnonemogue
jezamislitinekitabloidkojibipotovaoteprofesionalnekodekse.Treastvar
jeutometonetrebapesimistikibitiraspoloenotometojeostaloodnovi
narstvautakvimsluajevima.Trebavjerovatidajenovinarstvojouvijekjako
isnanoisposobnojedasamorazrijeinekedilemekojepostojeizakojese
109

uje u javnosti i to putem samoregulacije. I to tako to e definisati kakvi ti

medijihoedabuduikomoedaobavljatajposaonovinara.Situacijausvim
zemlamaregijedazapravosvakomoedasebavinovinarstvom.Akobibilo
drukijeiakobizaovuprofesijubileuvedenenekeprofesionalnelicenceonda
bibiloveomalakosankcionisatisvetakveprimjere.Toznaidaakoseizdaju
licence,akonstastujesedajenekoiaoprekotihprofesionalnihnormiionda
musezabraniobavljatitajposao.Sobziromdanijetakosvakomoedabude
paparaco,svakomoedabudenovinar.Inijedovoljnoiinasudskipostupak,
negojeutakvimsluajevimatomovjekupotrebnozabranitidaradiunovi
narstvu.Toznaidasesvakosenemoebavitinovinarstvom.Nemoekao
tojesituacijauuslovimapotpunedekonstrukcijedrutvasarazornimposle
dicamapopojedincagrupuicjelokupnodrutvo.Jerrelacijeklasinovs.tab
loidno novinarstvo se moraju raistiti u duhu etikih naela profesije, koje
mogurazmjetiitumaitivisokomoralninovinari,kojipokuavajusvojposao
raditikrajnjeozbiljno.
4.Cenzurisanjenovinskihsadraja
Dominiraumedijskimsadrajimautrenutkusveprisutnihzahtjevaza
slobodommedijanovinarskapria,itonebilokojanegoonakojaprerastau
senzacijuiafere.Sdrugestranenikadaitaociigledaocinisubiliapatiniji i
nezainteresovaniji.Itakonastajevakuumskiprostorukojemujelakocenzuri
satisadrajeikontrolisatinovinare.Razliitesuidirektnevrstepritisakakada
setrebacenzurisatisadrajiizvritipritisakbilonaurednika,bilonanovina
ra.Nekadasuto,vrloutivemolbe.Drugiputsuteisteprijeteeinimalobla
gonaklone.Nerijetkosutootvoreniidirektnisukobisaljudimaodgovornim
zaprodajuoglasnogprostora.Imajusevrlokonkretnipritiscidasepojedine
temeneotvarajujeridudirektnoprotivvelikihoglaivaa.
Uvijek se u takvoj konstelaciji odnosa sve zavrava najee na tetu

novinskogsadraja.Posledinonatetuitalacaigledalakepublikekojiosta
ju zakinuti za bitne informacije. Tada su ustvari glavni i odgovorni urednici
direktorimarketingailiprodajekojiinsistirajukodstvarnoodgovornih,makar
uimpresumu,dasenepetljajuutetemeidaihsenedotiu,jersuupravou
pregovorima o velikom godinjem ugovoru za nekoliko izdanja. Otvoreno
seinsistiradaseneotvarajutakveteme,jersuupitanjuvelikioglaivai.Tako
da onaj medij koji postupa u tom maniru, i koji nije u dravnom vlasnitvu,
tojeukrajnjemsinonimzazavisnonovinarstvo,ujoveimjestegamazavi
snostiodonemarkicenanaslovnojstrani.
110
SRDJANVUKADINOVI:
Oglaivai, iako veliki ispoljavajui problem u slobodi medija, nijesu

jedini koji utiu ili barem pokuavaju uticati na sadraj. Mnogi od novinara
osjetili su razliite vrste pritiska da se neto objavi ili ne objavi. Odgovorni i
etininovinariodlazeiztihredakcijaimbinaslutilitakvepritiske.Nerijetko,
kada piu odreene i konkretne izvjetaje, samo im kolege donesu komadi
papira u kome glavni urednik izvoljeva ispisujui sopstvene, a ustvari
odozgodirigovanetezekojanovinartrebanapisatiutekstu.Obinosetak
va nastojanja objanjavaju i pravdaju navodnom eljom da glavni pomogne
novinaru,kojemunetotakouoptenijepotrebno.
Na komercijalnim televizijama, koje se neuvjerljivo brane da su one

jedinonezavisne,novinariodlazeondakadatrebajunapravitiprilogsakojim
treba neopravdano optuiti i ocrniti nekog konkurenta. Dihtiraju se tada
novinaruisadrajteksta(priloga)iteme,kaoikoebitisagovornici.Meu
tim,veomajelakoibrzosetadakonstatujekolikojetozavisnonovinarstvojer
seutvrdidasuupitanjuinteresikojiiduuneijulinukorist.Akoseodbije
takvaservilnostonimakojitvrdedasuonijedinonezavisnimediji,novinarje
izloenstravinompritisku.Zapravopribjegavaseklasinommobingu.Trai
se da se napravi par priloga, od kojih kasnije ni jedan ne bude objavljen ili
emitovan.Zahtjeviurednikasemijenjajuizsatausat,asvevrviodneprincipi
jelnosti i tendecioznosti. Konstantno se tvrdi da dotini novinar ne odrauje
svojeposloveilineznatodaradi.
Mnogotogajejotojeprisutnounovinarskomambijentuukomeje
slobodamedijapodreenaliniminteresima.akikadasenapustitajneza
visnimedijneostavljasenamirunovinarkojijenastojaobitistvarnonezavi
staniobjektivan.aljuseporukeiprijetnjedatrebautjeti,danetrebaujav
nostiznosititakvuvrstuservilnostimedijapremafinansijeru.
Upojedinimmedijimaposebnojetekoonimnovinarimakojisedota
knu svetih krava u liku gazdinih miljenika, nerijeenih ubistava, kriminala,
korupcije,suoavanjasaskoromprolou,itd.
Ono to je karakteristino je da politikih pritisaka ima sve manje i

manje. Ili barem nijesu tako otvoreni kao to su bili prije koju deceniju. Ali
tadasuonibiliusamljeni,pasepanjaviemoglananjihfokusirati.Savreme
no drutvo obiluje mnogo prikrivenijim i suptilnijim pritiscima. U razdoblju
90ihgodinaXXvijeka,praenjenovinara,apotomiucjenabilonetoposve
uobiajno.Stilradaobavjetajnihslubikojesuvrilepritisakjebiotakavda
sekopalopoprivatnimivotimanovinara,ponjihovimlinimnavikama,sek
sualnimafinitetima,nainunakojisuprovodilislobodnovrijeme.Iondaseto
111

koristilo kao direktno sredstvo pritisaka. Takva saznanja se koriste direktno.

Novinaratrenutnomoespasititotonijedotadabioukontekstuinteresova
njaodreeneslube,pamunijenibilaposveenatolikapanja.Aakonovinar
nijebiointeresantan,iakomusenijemogaopronainekakavraskalaniivot,
seksualne perverezije i slino, onda mu se mogla podmetnuti neka droga ili
nekinamjeteniincident.Cenzuraumedijimaipritiscinanovinareostajuuvi
jekprisutni.Samnosunijansemetodarealizacijeplanadrugaije.
5.Pritiscinanezavisnonovinarstvo
Novinari se mogu ucjenjivati i posve legalnim nainima koje je sam

zakonodavacpredvidiouZakonuoradu.Ugovorinaodreenovrijeme,koji
se zakonskim smicalicama mogu produavati desetinama godina, umjesto
samo do skora dvije ili tri godine, kako je predvieno honorarni posao koji
moetrajatidounedogled,pairazliiteopomenepredotkazUgovoraoradu.
Svesutolegalninainipotencijalnihpritisaka.
Drugi poseu za nekim drugim mehanizmima pritisaka. Informacije

dokojihdounovinariiliredakcijeneobjavljuju.Platiimsezanjihovuutnju
ilipristajunarazliitepokloneunaturiilinovanezaobjavljivanjehvalospje
vaoneemu.
Razliitisutopritiscikojibacajusumnjunanezavisnostnovinarstrva.
Pritisci su to vlasnika, pritisci profita, pritisci politike, krupnog kapitala.
Meutimsvakinovinarimaonolikoslobodezakojuseizakolikoseizborio.
Dokazujutonekeemisijeuregionu(Insajder,Latinicaisl).
Veomaplastinojemogueregistrovatiprisutnostrazlilitihvrstapri
tisakananovinare.Tusupolitikipritisci,ifinansijskipritisci,iradnopravni
pritisci,ipritiscidrugeprirode.Moesevidjetiutomekolikojenovinarstabi
lanipostojanuistrajnostikaneovisnosti.Pojediniodnovinaramimotihpriti
saka, nijesu bili u situaciji da se mogu cenzurisati ili autocenzurisati. Takav
postojannovinar,ipakjukrajnjemishodu,nikadanijeilivrlorijetkojeustra
hudaemunekodatiotkazilidaezbogneegamoratizautjeti.Kolikoneki
pojedinac eli pristati na ucjenu unutar vlastite kue da pie ili ne pie o
neemutonaravnozavisionjegovojlinostiiotomekolikojesnaaniposto
jan.Naravnodatajdiktatprofitajepunojainegopritisakpolitikeuposled
njihnekolikogodinaprvedecenijetreegmilenijuma.
Jedinoorujekojenovinarimastojinaraspolaganjuunastojanjudase
izbore za nezavisno novinarstvo je u upozorenju meunarodne javnosti na
112
SRDJANVUKADINOVI:
nevienipritisakikontrolumedija,biloodvlastibiloodnekihdrugihucjenji
vaa.AuEvropskojUnijisetopomnoprati.
Alituleiijednaozbiljnaopasnostpozemljejunoslovenskogprosto
raislobodumedijaunjima.Kadazemljadostigneodreeninivodemokratijei
kadaevropskeinstitucijezakljuedajetozemljastabilnedemokratijeukojoj
postoje slobodni mediji vie se ne vri monitoring. Naalost to se dogaa i
dogaaloseuzemljamaregionakojesukandidatizalanstvouEUilisuve
postale njenme lanice. Treba izraziti bojazan da nakon to zemlja ue u EU
moesedogoditinetoslinokaotosedesilouItaliji,zavrijemevlastiSilvija
Berluskonija.UtovrijemeBerluskonijeuItalijikontrolisaosvemedije.Osim
svojihprivatnihmedijatadanjipremijerItalijejekontrolisaoiRAIUNOiRAI
DUE. I mnogi ugledni novinari su zbog toga otili iz tih medija. Meutim,
niko od zemalja lanica EU nije smatrao da treba tititi u Italiji medijske slo
boder. I to je jedna ozbiljno zabrinjavajua situacija od koje se treba bojati i
kada su u pitanju zemlje junoslovenske regije. Svi novinari u tako nastalim
situacijamatrebajubitisolidarniuvelikombroju.Tekoasemoejavitizbog
toga to su novinari uslovljeni, prije svega medijima za koji rade. Svako titi
svogagazdu.Zatonemadovoljnonovinarskesolidarnostiinovinarskehrab
rostiustvarnosti.Deklarativnojeima,alitojeonailuzijailisimuliranjeobjek
tivnognovinarstva.Tasolidarnostihrabrostjeonotohvalinovinarimaitoje
jedinotobiihmogloizvuiizsituacijeipokuajauvlaenjaukandezavis
nog novinarstva. Solidarnost jeste mogua, ali stepen solidarnosti zavisi od
jainepritisaka.Znai,akojedovoljnojakpritisakmoeseuspostavitiisoli
darnostnasvimnivoimaimeunovinarima.Jer,netrebasmetnutisumada
jepritisakananovinarebiloiuvijekeihbiti.Tojenetotoideurokslubei
saimesenovinarimorajupomiriti.Jernemoesebitinovinar,adasenije
izloenonekomvidupritiska.Itadajedinisaveznikkojegimanovinarjejav
nostinikodrugi.Tonijenivlast,aniopozicija.
6.Zakljuak
Nezavisnonovinarstvoiinformisanjejeproceskojisekonstituieikoji
se odvija. Treba ga posmatrati u kontekstu ukupnog sazrijevanja drutva i
drave. Kako drutvo i drava sazrijevaju, tako sazrijeva i medijska scena. I
sigurnodaevrijemekojepredstojidonijetijedankvalitetvieijednuprepo
znatljivu sliku u medijima. Ima jo puno prostora da se drutvo izgrauje.
Porojekcijurazvojadrutvapodijeliteimedij.Meutim,sarazvojemdrutva
i sa promjenama unutranjih struktura kao da se sve vie suava prostor za
113

nezavisanonovinarstvo.Akojenekadapokuajcenzurisanjamedijabiovezan
iskljuivo za politike elite, koje su to radile preko raznih slubi specijalno
oformljenihzatenamjene,etrnaestegodinetreegmilernijumautajprostor
mnogomanjesepetljajupolitikeelite,amnogovienekidrugiinteresentida
odmedijanapravenezavisneposvomukusuisopstvenimuzusima.
Sasigurnousenemoetvrditidaunovommilenijumupostojineza
visnonovinarstvo.Itojesteproblem.Jer,novinariiredakcijesusvizavisniod
nekoga. Od onoga ko im daje egzistenciju. A obezbjeivati kvalitet ivota
moraju od nekoga i neega. Tako da uvijek postoji neko od koga zavise, to
znaidajenezavisnonovinarstvopukailuzija.Moguajekonstrukcijanezavi
snog novinarstva samo u domenu teorijske spekulacije. A u tom prostoru je
moguedokazivatisvjeisvja.
Zbograzlogaegzistencijalnenesigurnostipojedininovinar(i)posee(u)
zastvarimaipotezimakojidegradirajuprofesiju.Moguserazumjeti,alinika
koopravdavatizateitakvepoteze.Nekaiskustvabinovinarieljelizaboravi
ti,alitomnogotekoide.Iligotovonikako.Naroitosuuambijentujunoslo
venskog prostora bolna ratna iskustva kao proizvod jednog duboko antihu
manogianticivilizacijskogprogramainovinarstvazasnovanognatomepro
jektu.
Negdjejereenozanovinaredatrebajupitivodusatriizvora.Dakada
jedan presui piju vodu sa druga dva. Poten i etian novinar koji pripada
nezavisnom novinarstvu pripada onoj grupi koja pije vodu samo sa jednog
izvora.
Literatura
Bal,Fransis:Momedija,Clio,Beograd,1997.
Bodrijar,an:Simulakrumiisimulacija,Svetovi,NoviSad,1991.
Bodrijar,an:Amerika,BuddyBooks/Kontekst,Beograd,1993.
Cremades, Pelegri Sancho: An Overview of the Critical Discourse

Analysis Approach to Mass Communication, Critical Discourse Analysis of
MediaTexis,Valencia:UniversitatdeValencia,2007.
Held, David, et al,: Global Transformations politics, economics and

culture,PolityPress,Cambridge,1999.
Kin,Don,Medijiidemokratija,FilipVinji,Beograd,1995.
Kovac, Bil & Rozensti, Tom: Elements of Journalism, Crown Publis

hers,2001.
Lorimer,Rolend:Masovnekomunikacije,Clio,Beograd,1998.
114
SRDJANVUKADINOVI:
RusMol,Stefan&KererZagorac:Novinarstvo,Clio,Beograd,2005
Todorovi Neda: Novinarstvo interpretativno i iastraivako, igoja

tampa,Brograd,2002.
Vukadinovi,Srdjan:Strukturaprevazilaenjakrizetampe,Medijski
dijalozi,IVPECetinjeiIstraivakimedijskicentarPodgorica,Vol.VI,Podgo
rica,2013,16
115
VESNAMILENKOVI:
UDK:070:321.7
IZMEUNEZAVISNOSTIIKONTROLE
NOVINARIKAOZASTUPNICIJAVNOSTI
BETWEENINDEPENDENCEANDCONTROL
JOURNALISTSASREPRESENTATIVESOFPUBLIC
drVESNAMILENKOVI,docent
Fakultetzasport,UniverzitetUNIONNikolaTeslaBeograd
Apstrakt:Javnostslobodnopristupainformacijamasamoudrutvi
maukojimaradenezavisniislobodnimediji.Uneureenimzemlja
ma,uuslovimaekonomskekrize,nereenihsocijalnihipolitikihten
zija,najeezanemarenajemedijskaoblast.Nedostatakzakonodavne
regulative otvara mogunost za nepotovanje medijskih sloboda i
predstavljapretnjunezavisnim/objektivnimmedijima,jerobjektivnost
jedirektnaodrednicanezavisnosti.
Iudobanovihinformacionihtehnologija,medijiutiunaoblikovanje
unutranjeispoljnepolitikekaoinadonoenjepolitikihodluka.Ako
novinariizvetavajuoinjenicama,moralnoneprihvatljivapolitikane
moeopstati.Stalnoupotrazizaistinom,umestodaradeosloboeni
svakevrstepritisaka,novinariseodupiruzahtevimatritakadistiu
informativni, a ne zabavni sadraj vesti, oglaivaima kojima ne
odgovara ugao gledanja pa doe do neslaganja, politiarima kad
odbijudapovlaujunjihovimposebniminteresima,poslodavcimakad
neizvravajuzahtevekojiimsenameu...
Kljunerei:Nezavisnimediji,sloboda,objektivnost,poloajnovina
ra,istina
Abstract: The general public has free access to information only in

the societies in which independent and free media are operating. In
disorderedcountries,intimesofeconomiccrisis,ofunresolvedsocial
and political tensions, the media area is mostly ignored. The lack of
legislative regulation opens up the possibility for noncompliance of
117

media freedom and it poses a threat to independent/objective media,

becausetheobjectivityisadirectdeterminantofindependence.
In the age of new information technologies, media equally influence
the shaping of domestic and foreign policy and political decisions. If
journalists report on the facts, morally unacceptable policy can not
survive.Beingconstantlyinsearchforthetruth,insteadofworking
disburdened of any kind of preassure, journalists have to resist the
demandsofthemarketinpointingouttheinformativeratherthanthe
entertaining news content, to advertisers who do not approve that
point of view which results in disagreement, to politicians when
theyrefuseconnivingtheirspecialinterests,toemployerswhenthey
donotexecutetherequirementsthatareimposedonthem...
Keywords:IndependentMedia,FreedomofCommunication,Media
Objectivity,thePositionofJournalists,Truth
1.Uvod
ini se da nikada nije bila tanija konstatacija da je informacija mo,

kaouinformatikomdrutvuukomejeosnovnadelatnostproizvodnjaidis
tribucija informacija. Zahvaljujui novim tehnologijama, kada publika dobija
veumogunostizbora,atehnikipronalascieliminiuprostorneivremenske
granice, raunarske mree, uz pomo elektronskih medija, diktiraju pravce
drutvenih kretanja. Mediji kao najvaniji izvori informacija i novinari kao
zatitnicijavnosti,jersenalazeizmeudraveigraana,odgovarajuzaou
vanje demokratskih, kulturnih i etikih vrednosti. Na njihovim tanim i bla
govremeniminformacijamabazirajusenajvanijeodlukeudrutvu(Milenko
vi, Stamenkovi, 2012). Novinari drutvenih medija koje su teoretiari doi
veli kao svojevrsnu demokratizaciju medijske sfere, vie nemaju raniju mo
selektovanjaineodreujuetikeprincipe.Ipak,naroitouvirtuelnomprosto
ru u kome su mnogi anrovi novih medija ve postigli zapaene medijske
rezultate,izvetavanjenovinaraimedijazahtevadrutvenuodgovornostkoja
podrazumeva svakodnevno praenje najvanijih drutvenih problema, inici
ranje vanih tema, podizanje ugleda u javnosti, kao i rad na samoregulaciji
(AlvinDej,2004,67).
Slobodainezavisnostmedija,dvasuvanakonceptaodkojihsenika
ko ne sme odustati. Nezavisnost poiva na ideji da samo slobodni novinari
bez iijeg uplitanja mogu profesionalno da izvetavaju javnost, jer u protiv
nom,demokratskevlastineeraditiukoristgraana,aoni,pak,neemoida
118
VESNAMILENKOVI:
ostvare svoja prava. Javnost slobodno pristupa informacijama samo u dru

tvima u kojima rade nezavisni i slobodni mediji. U neureenim zemljama, u
uslovima ekonomske krize, nereenih socijalnih i politikih tenzija, najee
zanemarenajestemedijskaoblast.Nedostatakzakonodavneregulativeotvara
mogunost za nepotovanje medijskih sloboda i predstavlja pretnju nezavis
nimiliboljereiobjektivnimmedijima,jerobjektivnostjedirektnaodrednica
nezavisnosti.Potoseofinansijskizavisnimmedijimanemoegovoritikaoo
slobodnim,objektivniminezavisnim,jednoodreenjajesteprivatizacijadr
avnih,kontrolisanihmedijaitransparentanuviduvlasnitvonadnjima.Tako
etrinakonkurencijaomoguitidaseunapredikontrolapolitikevlasti.
Medijskaglobalizacijauticalajenakoncentracijuvlasnitva,komercija
lizacijumedija,sloboduinformisanja,aliinapogoranjeuslovaukojimanovi
nari rade. U zemljama u tranziciji, prvi znak osvajanja medijske slobode
predstavlja pojava tabloida, jer u uslovima globalizacije, mediji zavise od
oglaivaakojiulauunovinesanajveimtiraom,topodrazumevabulevar
skutampu.Naravnodajevlasnicimakomercijalnihmedijaprimarniciljpro
fit,patekpotomkvalitetimedijskeslobode(Milenkovi,Stamenkovi,2013,
672). U takvim uslovima, publika je prikraena za objektivno prikazane
informacije.
2.Medijskioblikovana/stvarnaistina
Uvaavajui i potujui razlike, novinari se nalaze izmeu graana i
dravekojamoiskazujekrozjavnonametanjesvojeistine.Zatosetenjavla
stidazadobijeposlunostmedijaodvijaneprestano,svudausvetu,odnajde
mokratinijih drava do zemalja u kojima su demokratske institucije veoma
slabe,asvestoslobodiinezavisnosti,naniskomnivou.Javnostzahtevaistini
tost, objektivnost, pouzdanost i etinost to predstavlja osnovne odrednice
novinarstvakojepotvrujuilinegirajuovuprofesiju,jerseonamnogovieod
drugih, svakodnevno nalazi na mnogobrojnim iskuenjima. Treba imati u
vidudaseizmeuvestiiistineestonemoestavitiznakjednakosti,jermno
goputanedostajusvipotrebnielementibezkojihnemacelovitosti.Doskrive
nihinjenicatekosedolaziiakosegovorioslobodnompristupuinformaci
jama.Upotrazizaistinom,novinarisvojeinformacijemorajudaproverenaj
manjekoddvaverodostojnaizvora(iakoestoimamnogovierazliitihsta
novita)dabiispuniliprincipobjektivnostiizadovoljiliuslovdemokratinosti
unavoenjurazliitihmiljenja.Akosutostavovipojedinacailigrupaiznaj
viihstrukturavlasti,aostalamiljenjaostanunevidljivamedijima,pasamim
119

tim i javnosti, onda je traganje za istinom samo nedostian ideal, a objektiv

nost u izvetavanju mit o kome se stalno govori kada se pominju nezavisni
mediji. Zatvoreni sistemi vlasti imaju svoje mehanizme koje osiromaena i
obezglavljena profesija, zavisna od drave, oglaivaa i vlasnika medija ne
moedakontrolie.Zatojepovezivanjeinformacijauistinituvestkojasepub
likujeujavnosti,teak,odgovorani,esto,nemoguzadatak.
Umestopitanjako,ta,kada,gde,zatoikakounovommedijskom,glo
balnomokruenuukomevladajuprincipispektaklaiindustrijezabave,nova
formamedijskihsadrajaredukujeovopraviloisvodigana3W(ko,gde,ta).
ZaLorimera,sasvimjejasnodadogaajiokojimamedijiizvetavajupostaju
mnogovanijinegospornapitanjakojase,pritom,pojavljuju(Lorimer,1998,
289).Voenitriniminteresima,umestodainicirajuvanadrutvenapitanja,
novinari proizvode medijske sadraje koji samo opisuju, a ne analiziraju, jer
im u zavisnosti od trenutnih potreba i interesa sve ee nedostaju odgovori
napitanjazatoikako.Zbognovihtrendova,oniseovimpitanjimainebave.
Takoobjektivnostpostajesamoprivid,atraganjezaistinomprerastauaktiv
nostikojesepreduzimajudabisejavnostuveriladajeistinaonotoodgovara
politikimiekonomskimmonicima.Umestostvarneistinekojaotkrivaskri
veneinjenice,iznosisemedijskioblikovanaistinakojajeuvekuslubineijih
interesa.
Otputanje obrazovanih novinara, njihovo zastraivanje stvara atmos
feru u kojoj se mediji pretvaraju u oglasne table politikih stranaka. Primeri
medija za ije se pretvaranje u regionalne javne servise bore sami politiari
pod izgovorom da se zalau za decentralizaciju zemlje i ravnomerni razvoj,
pokazujudaseodavnovienegovorionezavisnostiislobodi,veomedijima
kojiesluitiinteresimavlasti1.Ujakimtrinimokvirimaukojimakaonovi
oblici manipulacije medijima vladaju medijske korporacije, sve je izraeniji
pritisaknaslobodukomunikacije.
Devedesetih godina prolog veka pravila profesionalnog ponaanja

novinara(istinitost,odnospremaizvoruinformacija,upotrebaasnihsredsta
NihoesvojjavniservisOdbornicivlastiiopozicijeuNiujednoglasnosuusvojiliinici
jativukojomodVladeSrbijeiskuptinetraedaNikatelevizijapostanejavniservis.Iakosu
ovu inicijatuvu podrala i neka novinarska udruenja ipak postoji opravdana bojazan da e
ovako organizovana medijska kua i dalje podravati partijske interese. (Izvor: Vesti B92).
20.12.2013. Dostupno na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=12&dd=
20&nav_id=791689.20.12.2013.
1
120
VESNAMILENKOVI:
va, potovanje privatnosti, nezavisnost od pritisaka, potovanje autorstva,

odnos prema oglaavanju, odnos prema kolegama, zatita novinara) mnogo
puta su prekrena. Odanost istini podrazumeva, istovremeno, i objektivnost
novinarapolazeiodnjihovemisijedaotkrivajuiprenoseinformacijedru
tvukojemslue(aket,2007,45).Obavezanovinarakaozastupnikajavnosti
jeste i da provere istinitost tueg izvetavanja u cilju sakupljanja tanih
informacija(Milenkovi,2008,140).Profesionalnikodeksinovinarskihorga
nizacijaiudruenjainsistirajunadostizanjuovihstandardaukomunikaciji.U
potrazi za istinom, umesto da rade osloboeni svake vrste pritisaka (vlade,
politikihpartija,oglaivaa,poslodavca,urednika),novinariseodupiruzah
tevimatritakadistiuinformativni,anezabavnisadrajvesti,oglaivaima
kojima ne odgovara ugao gledanja pa doe do neslaganja, politiarima kad
odbiju da povlauju njihovim posebnim interesima, poslodavcima kad ne
izvravajuzahtevekojiimsenameu.Zarazlikuodostalih,pritiscinaizbor
sadraja nisu tako lako vidljivi, jer izdavai veoma dre do samostalnosti u
ureivanjuineradootomegovore(Radojkovi,Stojkovi,2004,125).Apritis
cisu,ipak,evidentni,bezobziranavrstunametanja.Kadaprofitpostanegla
vnicilj,aneinformisanjegraana,ondasegovoriozavisnostimedijaodkru
pnogkapitala.Akoproizvodnjapristankapostaneosnovnafunkcija,ondase
govoriomedijimakaoinstrumentimapolitikemoi.
3.Kadjebitinovinarpostaloopasnozanimanje
Upokretuzaamerikunezavisnost,tampasenalaistovremenokao
instrumentnaroda,aliinjenportparol.Novoshvatanjejavnogmnenjaposta
vilo je problem uspostavljanja ravnotee izmeu slobode tampe i nekih
posebnihkrivinihdela:klevetaiogovaranjekakograanatakoijavnihslu
benika, navoenje na pobunu protiv ustavnog poretka (Gocini, 2001, 103).
Iako je pokretu za nezavisnost amerikih kolonija umnogome pomagala
upravotadanjatampa,posleosvajanjavlastisituacijasepromenila.Demo
kratijaiporedaktekoiduzajedno,atampasenalaziupravousreditutog
problema(Gocini,2001,103).Odborbezaprvuformulacijuslobodetampe
u amerikoj Povelji o pravima drave Virdinije u kojoj je zapisano da je
autonomnosttampejedanodbedemaslobodeuopte,iamandmanaameri
kog Ustava iz 1791. u vidu odredbe kojom se garantuje sloboda tampe, do
dananjih dana, neprestano se tei dostizanju ovog ideala. Postavlja se pita
nje,dalijeuoptemogueostvaritiovajcilj?Borbazaslobodumedijadugaje
i jo ne izvojevana, jer svako nametanje, nemogunost dolaenja do tajnih
121

informacija,predstavljasvojevrsnucenzuruadministrativneprepreke,zab
rane, sudski progoni, ugroavanje ivota novinara koji zastupaju pravdu,
sloboduiistinu.NovinarVeranMatikojijenekolikogodinapodpolicijskom
zatitom, jer se nalazi u stalnoj opasnosti kao predsdnik Komisije za istrai
vanje ubistva novinara istie da oni moraju biti zatieni i bezbedni. Od
1991.godineubijenoje39novinaraizSrbije,meukojimasuSlavkouruvija,
DadaVujasinoviiMilanPanti,kaoimedijskiradniciRTSazavremebom
bardovanjaSrbije1999.inovinarinaratituuBiHiHrvatskoj.2
DobropoznatostanjesrpskihmedijadevedesetihgodinaXXvekapod
razumevalojedravnemedijepodstrogomkontrolomMiloevievskogrei
maigruputzv.nezavisnihmedijakojisuseopiralitompritiskuikojisunas
tojalidagraanimapruetoobjektivnijeinformacije.Osimizloenostifinan
sijskojneravnopravnostikojajepodrazumevalamonopolnadostupnosticene
rotopapira,ograniavanjepristupadistributivnimmreama,limitiranjetira
a, fiskalna optereenja uz striktnu regulaciju cena i porez na remitendu
nezavisnihifiskalneolakicepodobnima(Todorovi,Gredelj,2001,5)kao
iucenevezanezadodelufrekvencija,medijisutrpeliirazliiterepresijepos
redstvomZakonaojavnominformisanju.Tihgodinanapadiiubistvanovina
ra bila su esta. Reimski mediji su na sve privilegije odgovarali kreiranjem
predstaveodobromivotuidravikojasebrinezasvojegraane,tojedove
lodoponitavanjaosnovnogsmislaiulogenovinarstva.Naelutakvihmedi
jabilajedravnaRadiotelevizijaSrbijeuzsvesrdnupomonajstarijegdnev
noglistaPolitika.Profesijanovinaratakojeustrunom,etikomiljudskom
pogledudovedenaupitanje.
Slobodamedijauvekjebilajedanodosnovnihzahtevaopozicije,naro
itopredizbore.Medijskahajkauperenaprotihnezavisnihmedijanaroitoje
bilaestokakakosuanketepredizborepokazivaledaseraspoloenjegraana
okree protiv vladajueg reima, a rejting pojedinih opozicionih kandidata
naglopoveava.Forsiranisuinaruivanianalitikitekstoviiintervjui,au
orkestriranu kampanju protiv istraivanja javnog mnjenja, kako su se izbori
pribliavali, ukljuivana je sve tea artiljerija (Todorovi, Gredelj, 2001, 6).
Posle oktobarskih promena, korpusu dravnih medija u stvaranju atmosfere
linaprotivnekihpolitiaraizvrhanove,demokratskevlasti,pridruilisusei
nezavisnimediji.
DravadaobezbedizatitunovinaraDostupnonahttp://www.b92.net/info/vesti/index.php?
yyyy=2014&mm=03&dd=26&nav_category=12&nav_id=828973.26.03.2014.(Izvor:VestiB92).
2
122
VESNAMILENKOVI:
Istraivanja beogradskog Medija centra i IREXa3 tri godine posle

demokratskihpromenauSrbijipokazujudamedijskeslobodekreipolitiari
i vlasnici medija koji ne potuju profesionalni kodeks novinara, jer vlasnik
moe da radi ta god poeli, re vlasnika uvek je poslednja, vlasnikove ins
trukcije,prosleeneprekourednika,imajuprioritetnadprofesionalnimnor
mama (okovi, 2004, 32). Profesionalci su u podinjenom poloaju ak i
kada je re o potovanju osnovnih standarda novinarstva. Izdavai i dalje
koristemedijeradireklamiranjaodreenihpolitikihiposlovnihgrupainji
hovihnaruenihtekstova.Bezeljedasepronaeiobjaviistina,svesurei
pokuaji novinara istraivaa. U Srbiji je jo uvek retkost da su urednici ili
vlasnicispremnidaplateistraivanjeradisameistine(okovi,2004,32).
Komitetzazatitunovinara(CPJ)usvomgodinjemizvetajunaveoje
dajeuposlednjedvegodinebrojubijenihiliuhapenihnovinaradramatino
porastao.NajvienovinaraubijenojeuSiriji,dokjeuTurskojnajveibrojnjih
uhapen, navodi se izvetaju Napadi na medije objavljenom u Njujorku4.
Premaovomistraivanju,naroitapanjaposlednjihgodinaobraanajeotvo
renostiInternetauzemljama(Kina,Iran)kojesuograniavaleslobodumedija.
IakosuSjedinjeneamerikedraveimalevodeuuloguuovojborbi,Komitet
smatradajepijuniranjevodeihsvetskihlideraiinstitucijavlastiodreenih
zemaljaAmericioduzeloliderskupoziciju.
4.Kakodonezavisnostimedija?
Mehanizam za obezbeivanje nezavisnosti medija usko je vezan za

medijskozakonodavstvokojeupraksiretkoizriitogovoriopotrebinezavis
nosti urednika od izdavaa/vlasnika medija. Ekonomska zavisnost, slabo
organizovanjenovinara,nedostataknjihovogobrazovanjaisocijalnaobespra
vljenost dovode medije u stanje kada svoju ureivaku politiku moraju da
usklaujusaeljamasvojihposlodavaca,njihovimkomercijalnimipolitikim
ciljevima.Poslovnigubiciovakoorganizovanihmedijatoleriuse,jervlasnici
tako jaaju svoju mo i poziciju na tritu razraunavajui se sa konkurenci
jom, odnosno borei se za vlast. U takvim uslovima, retki su mediji koji se
bave istraivakim novinarstvom, jer ono razotkriva korupciju i osvetljava
Istraivanje iz decembra 2003. Videti www.mediacenter.org.yu/profesijanovinar.htm M.

Miloevi,Profesijanovinar,Beograd,2004.
4 Dostupno na http://rs.ejoonline.eu/3792/etikaikvalitetbrojubijenihiuhapsenihnovinara
dramaticnoraste,februar2014.
3
123

arkanskustranuaktuelnihpolitikihdogaaja.Zastraivanjeiraznoraznipri
tisci na novinare tih medija postaju skoro svakodnevna pojava to u sutini
predstavljapretnjuljudskojsigurnosti.5
Srazvojemnovihtehnologijaodkojesusvetskeekonomijesvezavisni
je,javljajuseimnogobrojnemogunostimanipulisanjaipritisaka.Organiza
cijazamedijeujugoistonojEvropisaseditemuBeu(SEEMOSouthEast
Europe Media Organisation) uputila je kritike Telekomu Srbije da ograniava
zakup internetskih linija kako bi prisilio privatne provajdere da se koriste
Internet uslugama Telekoma Srbije6. Pristup distributivnim kanalima mora
biti pravian i ravnopravan za sve medije. U Srbiji su 2011. godine, prema
izvetajuRATELa,bilaregistrovanasamodvaIPTVoperatorazaprenosdigi
talnog televizijskog programa preko Interneta (Telekom Srbija i Sinet Tele
kom) i tri operatora satelitske mree (SBB, DIGI Sat i Polaris Media)7. Ovo
istraivanjejepokazalodaod2000tegodinenijebilokrenjapravaslobodnog
pristupaInternetukaoniograniavanjapristupastranimtampanimilielek
tronskimmedijima.NajnovijaistraivanjaReporterabezgranicaposmatra
nakrozindeksslobodemedijakojisesagledavakrozpravno,politikoieko
nomskookruenje,pokazujudajeod180zemalja,Srbijana54.mestuposlo
bodi svojih medija. Na mranom dnu liste tavore Turkmenistan, Severna
KorejaiEritrejarangiraneod177.do179.mesta.8Ovepodatketrebakoristiti
oprezno,jer,iakosunamereistraivaapotovanjavredne,tekojepoverovati
dasunjihoveinformacijeuvekpouzdane.KakoaktivistiiekspertiizNovi
nara bez granica mogu zaista da znaju koliko esto u Iranu, Siriji, Kini ili
Rusijitajneslubeidrugevladineagencijeuutkujunovinare?Kakomoguda
znajudalijeujednojdraviatmosferacenzureistrepnjestranijanegoudru
PrimerstalnihpretnjinovinarimaportalaJunevestiSvakodnevnipritiscinanovinare
27.3.2014.Dostupnonahttp://www.juznevesti.com/Drushtvo/Svakodnevnipritiscinanovinare
.sr.html.
6Sloboda izraavanja isloboda medija str. 261. Dostupno na http://www.etcgraz.at/typo3/
fileadmin/user_upload/ETCHauptseite/manual/versionen/croatian/pog13.pdf.20.3.2014.
7 Istraivanje Medijskeslobode Srbije u Evropskom ogledalu Izvetajbaziran na indikato
rima Saveta Evrope za medije u demokratiji. 20.3.2014. Dostupno na http://www.mc.rs/ uplo
ad/documents/izvestaji/2012/Medijske_slobode_Srbije_u_evropskom_ogledalu.pdf.
8 Reporteri bez granica Indeks slobode tampe.Dostupno na http://rs.ejoonline.eu/2930/
novinarstvoslobodastampepodistragom, februar 2013. Reporteri bez granica Indeks
slobodetampe.
5
124
VESNAMILENKOVI:
goj?9Zaprikupljanjepodatakanemoguseusvimzemljamakoristitiistikri
terijumi,jerjeusredinamabezslobodnihmedijatekoizjavnostisaznatipri
merekrnjamedijskihsloboda.
Krajnje liberalna shvatanja polaze od pretpostavke da je Internet sas
mimslobodan,bezkontroledraveilipojedinaca.Ukontekstuizbornetiine
utradicionalnimmedijima,naroitozavremeizbornekampanje,sveseee
polemie o regulisanju i kontoli drutvenih medija. Veliki su pritisci nekih
zemaljameukojimaprednjaiKinakojaelidanametnebrojnezabranena
webu, pa je tako Gugl u Kini zbog politikih razloga blokirao sadraj koji
tetireimuuPekingu,naprimer,pretraguprotestanaTjenanmenu1989.10
Ova svojevrsna cenzura teti slobodi izraavanja, jer je Google globalna plat
formazarazmenuznanjaiinformacija.Uvirtuelnomkomunikacionompros
torunaInternetuotvaraseinovaansazarazvojnezavisnognovinarstva,a
jedan od preduslova jeste da novinari inovacijama redefiniu svoju struku i
suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije11. S druge strane,
izdavaiuNemakoj,Francuskoj,Italiji,vajcarskoj,Austrijinadajusedae
imbitizatienaautorskaprava,paodpretraivaa(Google)oekujunakna
duzaupotrebunjihovihsadraja12(Milenkovi,Stamenkovi,2013,683).Vla
sniciureajazapretraivanjevesunezaobilaznifaktorkreiranjabudunosti
razvoja komunikacije putem raunara, pa se zato stalno vode bespotedne
borbe za pravo pristupa podacima na Mrei. Osim toga, u okviru digitalne
transformacije, iako se prognozira da e za nekoliko decenija tampe nestati,
svejeeapojavadanovinejavnihkompanijaprelazeuprivatnovlasnitvo
novih milijardera bez iskustva u izdavatvu (Boston Gloub, Vaington post).
Prelazakiztampanogudigitalniformatjeneizbean,jeritanjenatabletuje
urapidnomporastujeftinijejezaizdavaeidalekovieekolokiispravno13
samojepitanjekakoeseunovimuslovimaisanovimvlasnicimaobezbediti
nezavisnostmedija,uslovneophodanzapostojanjeslobodnetampe.
9 Reporteri bez granica Indeks slobode tampe. Dostupno na http://rs.ejoonline.eu/2930/

novinarstvoslobodastampepodistragom,februar2013.
10Dostupno
na http://rs.ejoonline.eu(3667)ekonomijamedija/idaljeseborimozaslobodu
interneta,decembar2013.
11Dostupno na http://rs.ejoonline.eu(3663)ekonomijamedija/onlajnmedijisansazanezavisno
novinarstvo,decembar2013.
12Dostupnonahttp://rs.ejoonline.eu/2482/ekonomijamedija/vremejezanaplatu,6.12.2012.
13Dostupno na http://rs.ejoonline.eu(3545)ekonomijamedija/bezosceutabatiputzasvenove
medije,decembar2013.
125

Akosuslobodniinezavisni,akoizvetavajuoglobalnimproblemima,
mediji omoguavaju slobodu izraavanja. U suprotnom, u slubi su dravne
propagandeijaksuinstrumentpomoukogasespreavaslobodnoprimanjei
irenje informacija. Samo medijski pluralizam moe biti u slubi javnosti, pa
se zato u zakonodavstvima mnogih zemalja Evropske unije zabranjuje kon
centracija medija, jer je ona glavna pretnja slobodi izraavanja. U pristupu
ovomproblemu,moguseupotrebitiodreenemerekojespreavajumedijske
koncentracije:poevodzakonskeregulativekojomseograniavajednoobraz
nostmedijaimeseobezbeujeslobodan,nezavistanmedijskiprostorzajav
nu raspravu, dostupnosti podataka o vlasnicima medija ime se spreavaju
nosiocipolitikeiekonomskemoidakoristemedijeusopstvenesvrhe,podr
kedravezamedijskesadrajekojinemoguopstatinatritu,transformacije
dravnihmedijaujavneserviseipovlaenjedraveizvlasnitvanadmediji
ma, pa sve do obezbeivanja ureivake nezavisnosti razdvajanjem vlasnika
odulogeglavnogiodgovornogurednika,jaanjaprofesionalnihorganizacijai
zakonske obaveze potpisivanja ugovora poslodavaca i zaposlenih ime se
stvaraju odgovarajui socijalni uslovi u kojima rade novinariprofesionalci
(okovi,2004,70).
irenjesatelitskihkomunikacijakaorezultatrazvojanapoljutehnolo
gije, predstavlja novi izazov slobodi i nezavisnosti medija. Slobodan pristup
Internetuomoguavaprikupljanjeinformacijadokojihseumnogimzemljama
ne moe lako doi. Zato neke drave pokuavaju da ogranie pristup novim
medijima.NajnovijiprimerkrenjaslobodeinformisanjadogodioseuTurskoj
ukojojjenekolikodanabiozabranjenpristupTwitteru14kojijeposluiopos
tavljanju i deljenju sadraja kojisu ukazivali na korupciju u najviim politi
kimkrugovima.NakontojeAdministrativnisuduAnkarisuspendovaozab
ranukorienjaTwittera,blokiranjepristupisajtuzadeljenjevideosadraja
YouTubeunakomesepojaviosnimakrazgovoraturskihzvaninikaoSiriji.15
Iako sloboda izraavanja moe biti zloupotrebljena radi podsticanja
mrnjeisukoba(govormrnjeuSrbijizavremeMiloevia),aliiograniena
radiviihdravnihibezbedonosnihciljeva(posle11.septembra2011),tonije
opravdanje za uvoenje bilo kakve vrste cenzure (dravne, ekonomske) koja
TurskablokiralapristupTwitteru22.03.2014.Dostupnonahttp://www.itvesti.info/2014/03/
turskablokiralapristuptwitteru.html.
15TurskaodblokiralaTwitter,azabranilaYouTube27.3.2014.Dostupnonahttp://www.pres
sonline.rs/plus/tehno/305577/turskaodblokiralatwitterazabranilayoutube.html.
14
126
VESNAMILENKOVI:
enovinareobavezatidamedijskisadrajprepublikovanjamoraimatiodob
renjecenzora.Takosesuzbijaeventualnakritikaekonomskihipolitikihstru
ktura.Kaoposebnoopasna,istieseautocenzurakadanovinarsam,unapred
odreujetasesme,atanesmeobjaviti.Pluralizammedija,raspodelalicenci
posistemunediskriminacije,ulogastrukovnihudrurnjakaoiueecivilnog
sektora na nacionalnom nivou u regulisanju rada medija, neki su od naina
postavljanjaipotovanjaprofesionalnihstandarda.
Da novinari u Srbiji ne poznaju etike norme pokazalo je istraivanje

Profesijanaraskru16,pokome1,92odstomedijskihprofesionalacauSrbiji
smatra da novinari dobro poznaju etike principe i da ih se pridravaju, 45
odsto ispitanika smatra da ih novinari u najveoj meri poznaju, ali ih se ne
pridravaju,dok30odstomislidanjihovekolegenepoznajuinepotujueti
kenorme.DajeuSrbijinerazvijenasamoregulacijagovoripodatakdajetelo
kojesebaviovimposlomregistrovanotek2009.godine,doksuseprviSaveti
za tampu pojavili poetkom prolog veka17. Kao odgovor na mnogobrojne
probleme koji se javljaju u medijskoj sferi, od raznih vrsta pritisaka do sve
teihuslovaradanovinara,profesijajeprimoranadatragazanovimmodeli
maposlovanja.
5.Umestozakljuka:Novaansailisamojojedanpokuaj
dostizanjaidealanezavisnostimedija
Koncept preduzetniko novinarstvo (entrepreneurial journalism), iako

nedovoljnopoznatuSrbiji,jedanjeodmogunostidaseobuemladinovinari
zaraduonlineprostoru.UokviruMedijskogprogramazaJugoistonuEvro
puFondacijeKonradAdenauer,2013.godinepokrenutjeprviseminarposve
enpreduzetnikomnovinarstvuuSrbijinakomesunovinari,osimspecifi
nostiwebnovinarstva,prouavaliinaineosmiljavanjasvojihmedijskihpro
jekata na webu i obezbeivanja njihove finansijske odrivosti. Po miljenju
predavaa, razvoj nezavisnog on line novinarstva zapostavljena je oblast u
medijskoj sferi zemalja Jugoistone Evrope. Preduzetniko novinarstvo je
IstraivanjeProfesijanaraskrunovinarstvonapraguinformacionogdrutvaCentarzamedije
i medijska istraivanja FPN u Beogradu, jun 2011. Dostupno na http://www.fpn.bg.ac.rs/wp
content/uploads/2011/07/ProfesijanaRaskr%C5%A1%C4%87u.pdf.
17NovinarskaetikaietikanawebuMarkoNedeljkovi.Dostupnonahttp://www.webnovi
nar.org/wpcontent/uploads/2013/11/Vebetikainovinarskaetika.pdf. Udruenje novinara Sr
bije,20.3.2014.
16
127

nedovoljno poznat termin u javnosti, ali u osnovi on podrazumeva razvoj

nezavisnogonlinenovinarstva,radnovinarakaofrilenserainjihovosamoza
poljavanje,aliirazumevanjenovinarstvakaonezavisnogbiznisa,prvenstve
no na Internetu18. Uravnoteeno izvetavanje, medijsku raznovrsnost, po
miljenjudirektoraovogmedijskogprogramaKristijanapara,mogudaobe
zbede jedino on line mediji, zbog toga to je praksa tradicionalnih izrazito
polarizovanihmedijauSrbijipokazaladase,sjednestrane,nalazemedijikoji
usvojimizvetavanjimaveliajuvlast,asadrugeonikojisepremanjojnega
tivnoodnose.Nemaobjektivnogizvetavanjabezprofesionalnedistancekriti
koginezavisnognovinarakojiobjektivnoiznosiinjenice,informiejavnosti
tako proizvodi kvalitetan medijski sadraj. Osim toga to pokretanje sajta ne
traivelikaulaganjapoputsredstavakojasupotrebnazaotvaranjenekogtra
dicionalnog medija, povoljnost ovag novog medijskog koncepta predstavlja
mogunostdasenovinarizatiteodrazliitihvidovapritisakavlasnikamedija
koji su esto biznismeni aktivni na politikoj sceni, a ne izdavai odnosno
medijski profesionalci. Stoga se razvojem onlajn sfere ujedno otvara i nova
ansazarazvojnezavisnognovinarstva,ajedanodpreduslovajedanovinari
inovacijama redefiniu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti
njihoveprofesije19.
Objektivnostkaoneutralnipristupinformaciji,vestosloboenauticaja
interesaiuverenjavlasnika,oglaivaa,politiara,verodostojnost,kredibilnost
izvorairaznovrsnostinformacijabezobzirakojiihmedijiprenose,standardi
suprofesionalnognovinarstva.Meutim,vlasniciioglaivaiuinilisusveda
seprilagodetimkriterijumimaidaprofesionalizamiobjektivnostpretvoreu
vie formalni nego sutinski standard. Pravilo objektivnosti nalagalo je citi
ranje verodostojnih i razliitih izvora, meutim, ekonomski preduslovi, uz
optu prihvatljivost i prepoznavanje vrednosti, uinili su da se medijiesto i
nekritikioslanjajunazvaninike(HermaniMekcesni,2004,284).
eficaOdeljenjazamedijeMisijeOEBSuSrbijiGordanaJankovisma
tradanovinarstvoneedobitizatitusvedoksenesteknuuslovizanezavisno
finansiranje. Osnove na kojima treba da poiva slobodno novinarstvo pred
stavlja transparentno definisanje mehanizama i kriterijuma po kojima e se
Dostupno na http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedijaonlajnmedijisansazanezavisno
novinarstvo,oktobar2013.
19Dostupnonahttp://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedijaonlajnmedijisansazanezavisno
novinarstvo,oktobar2013.
18
128
VESNAMILENKOVI:
budetskasredstvaraspodeljivatimedijima.Pritomjepotrebnoprepoznatii
interesegraanakojikrozgraanskonovinarstvovetraeodgovorenagoru
adrutvenapitanja20.
IakojeInternetsvojimmnogobrojnimprednostimaomoguiokorie
nje novog prostor/vremenazaslobodnu razmenu informacija koja e dovesti
doiznalaenjaistine,ipaksenajeeprobijaju dvamodaliteta:korporativna
istinaiidejenastaleizsamedrutvenostinovihmedija.Zatose,ponekad,ini
dajeuzobiljeinformacijadostupnihnaMrei,svedaljiciljslobodeinezavis
nostimedija.
Literatura
Alvin Dej, L. (2004): Etika u medijima Primeri i kontroverze; Beograd:
MedijacentariPlus.
Bjelica,M.iZ.Jevtovi(2006):Istorijanovinarstva;Beograd:Megatrend
univerzitetprimenjenihnauka.
Gocini,.(2001).Istorijanovinarstva.Beograd:Clio.
Herman,E.iMekcesni,R.(2004).Globalnimediji,Beograd:Clio.
Istraivanje:Profesijanovinar(2004):Novinarstvoietika,koordinatorM.
Miloevi;Beograd:Medijacentar.
Istraivanje: Profesija na raskru novinarstvo na pragu informacionog
drutva,(2011)ur.S.Milivojevi.Beograd:Centarzamedijeimedijskaistrai
vanjafakultetapolitikihnauka.
Korni, D. (1999): Etika informisanja, prevela sa francuskog Vera Ilijin;
Beograd:Clio.
Lorimer,R.(1998).Masovnekomunikacije.Beograd:Clio.
Niki,S.iA.Davio(2004):EtikanovinarstvaPrirunikzaprofesional
nenovinare;Beograd:Centarzaprofesionalizacijumedija
PresudeEvropskogsudazaljudskaprava(2006):Medijiiljudskaprava
Slobodaizraavanja;Beograd:Centarzaprofesionalizacijumedija.
Radojkovi,M.iB.Stojkovi(2004):Informacionokomunikacionisistemi;
Beograd:Clio.
aket,D.(2007):NovinarskaetikaMoralnaodgovornostumedijima;Beo
grad:JavnopreduzeeSlubeniglasnik
Emisija15minutanaportaluJunihvestigostGordanaJankovi(OEBS).28.3.2014.Dostu
pno na http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nezavisnonovinarstvojedinouznezavisnofina
nsiranje.sr.html.
20
129

Todorovi,M.iS.Gredelj,(2001).MedijiuSrbijislobodniiosloboeni.
Beograd:Centarzaslobodneizboreidemokratiju.
Milenkovi,V.(2008).Etikikodeksimeunarodnihnovinarskihorga
nizacijaiudruenja.CMasopiszaupravljanjekomuniciranjem,3(6),131144.
Milenkovi, V. i S. Stamenkovi. (2012). Media reportingpoverty and
gender equality. Media dialogues, journal for research of the media and society, 5
(1314),735752.
Milenkovi, V. i S. Stamenkovi. (2013). tampa i novi mediji u infor
matikomdrutvukodobija,akogubi?Medijskidijalozi,asopiszaistraivanje
medijaidrutva,6(16),669684.
okovi,D.(2004).Vlasnitvamedijainjihovuticajnanezavisnostiplura
lizammedijauSrbijiiregionu.Beograd:Medijacentar.
Webizvori
http://rs.ejoonline.eu/3667/ekonomijamedija/idaljeseborimoza
sloboduinterneta,decembar2013.
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansaza
nezavisnonovinarstvo,decembar2013.
http://rs.ejoonline.eu/3545/ekonomijamedija/bezosceutabatiputza
svenovemedije,decembar2013.
http://rs.ejoonline.eu(3545)ekonomijamedija/bezosceutabatiputza
svenovemedije,decembar2013.
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedijaonlajnmedijisansaza
nezavisnonovinarstvo,oktobar2013.
Webnovinar.org Obrazovanje za digitalne medije, Udruenje
novinaraSrbije.
http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nezavisnonovinarstvojedino
uznezavisnofinansiranje.sr.
html. 28. 3. 2014. Emisija 15 minuta na portalu Junih vesti gost
GordanaJankovi(OEBS).
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=12&dd=20&
nav_id=791689.20.12.2013.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=26&
nav_category=12&nav_id=828973.26.03.2014.
http://www.mc.rs/upload/documents/izvestaji/2012/Medijske_slobode
_Srbije_u_evropskom_ogledalu.pdf.20.3.2014.
130
VESNAMILENKOVI:
http://www.etcgraz.at/typo3/fileadmin/user_upload/ETCHauptseite/m
anual/versionen/croatian/pog13.pdf.20.3.2014.
http://www.fpn.bg.ac.rs/wpcontent/uploads/2011/07/Profesijana
Raskr%C5%A1%C4%87u.pdf,juni2011.
http://www.pressonline.rs/plus/tehno/305577/turskaodblokirala
twitterazabranilayoutube.html,27.03.2014.
http://www.webnovinar.org/wpcontent/uploads/2013/11/Vebetikai
novinarskaetika.pdf.UdruenjenovinaraSrbije,20.3.2014.
131
JANKONIKOLOVSKI:Nezavisnoistraivakonovinarstvoizmeupritisakamonihi
sopstvene(ne)moii(ne)odgovornosti(kolikosedalekosmeiiuhrabrostikojaznaislobodu?)
UDK:070.11:342.732
NEZAVISNOISTRAIVAKONOVINARSTVO
IZMEUPRITISAKAMONIHISOPSTVENE(NE)MOII
(NE)ODGOVORNOSTI(KOLIKOSEDALEKOSMEIIU
HRABROSTIKOJAZNAISLOBODU?)
INDEPENDENTINVESTIGATIVEREPORTING
BETWEENPRESSURESFROMPOWERFULANDOWN
(IN)ABILITIESAND(IR)RESPONSIBILITY(HOWFARIT
MUSTGOINTHECOURAGEMEANINGFREEDOM?)
JANKONIKOLOVSKI
Skoplje
Apstrakt: Pitanje nezavisnosti novinara i medija uopste staro je

gotovo koliko i mediji i novinarska profesija. Mnogobrojni faktori se
morajuuzetiuobzirdabiseinjeninogovoriloipisalonaovutemu.
Ovaj rad predstavlja jedan insert iz autorovog vienja predmetne
problematikeirazmiljanjao(ne)postojanjunezavisnognovinarstva,
alisamoutragovima...Kojisvevieblijede...
Kljunerijei:Nezavisnonovinarstvo,mo,odgovornost,sloboda
Abstract:Theissueofthejournalistsindependenceandthemediain
generalhasbegunsincethemediaandjournalism.Manyfactorsmust
betakenintoconsiderationtothefactssaidandwrittenonthissub
ject.Paperpresentsaninsertfromauthorsvisionofsubjectissueand
thinkingabout(non)existenceofindependentjournalism,butonlyin
trace...Increasinglypale.
Keywords:IndependentJournalism,Power,Responsibility,Freedom
Kadasepomenenezavisnonovinarstvomoguejedaseprvopomisli
naopasnostiponjegakojedolazeodkoncentracijemedija,odinteresavlasni
kamedijainjihovemoguespregesapolitkomispregesacentrimaekonom
133

ske moi znai: vlau uopte, od sukoba regulacije i samoregulacije, (ako

regulacijapobjedi),odjouvijekprisutnetananenitiautocenzure(tojedrugo
ime za strah), needukovanosti samih novinara... Teko je estito govoriti
(pisati), kada neija sredstva za ivot zavise od ne rei istinu! (ameriki
novinar).Jeliovoprotivprirodno?Svegorenavedeneopasnostiponezavisno
(moe se rei iistraivako)novinarstvo su realne,jedino to se neznaju efekti
svihovihprijetnji(brojke,statistikanapadnutihinaruenihnovinarskihizra
za) znaju se samo opasnosti. Ipak moe se eliminirati strah kao faktor koji
negativnoutienanezavisnost;bilojeprimjeraubliojidaljojistorijisapisa
njemnovinarakojisupobjedilistrah.
Dovoljno bi bilo potsjetiti se nekoliko najveih skandala u 20 vijeku,

kojisuotkrilinovinariizoblastiistraivakognovinarstva.Verovatnonajvei
sluajiliskandaljeAferaVotergejt,jerjekaoposljedicapaojedanpredsjed
nik.urbainapordaseprikrijepartiskapripadnostuesnikaprovaleuzgra
duVotergejt,nateralajedvojicunovinaradaposumnjajuidasezainteresuju.
Ishodjepoznat!
Ondasluajiz1971.godine,poznatkaoThePentagonpapers,,!Ime
no,(neovlaeno?)objavljivanjeStudijeoumjeanostiSADujugoistonojAziji
gdjesegovorionizupogrenihprocjena,birokratskearogancijeiprevaraod
strane nekih kreatora amerike politike, dovelo je do intervencije vrhovnog
javnogtuiocaSAD. Prostojenevjerovatnodajenahartijustavljenoiposlato
glavnom uredniku New Your Timesa Arturu O. Sulcbergeru, ovo pismo:
UtivoVasmolim,pievrhovnituilacSAD,DonV.Miel,davieneobjavljuje
teinformacijeovakvogkarakteraidameobavjestitedastepreduzjelimjeredaseovi
dokumenti vrate ministrstvu odbrane. Ali u toj zemlji postoji Vrhovni sud kao
snanatreavlastupodjelivlasti(termintreapomoiiutjecajuvjerovatno
nijenajtanijerangiranje)kojijeodluioukoristnovina,aondasudokumenti
objavljeni.Pouno,jerslobodamedijaipakfunkcionie.Slianje(aliobratan)i
sluaj potpukovnika Olivera Norta u Irangejt aferi. A vratimo li se u 1913.
godinu, sreemo istraivakog novinara Egona Ervina Kia, koji je intuitiv
nomistragomotkriopijunskuaferuaustrougarskogpukovnikaAlfredaRedl
a,kaoruskogpijuna.
Takojebilouprolosti,alidanaseliminisanjelinogstrahakodnovi
naranijedovoljno!Nijedovoljnobitihrabarpojedinano,novinarimorajunai
jonekolikohrabrihljudikojibitoobjavili,iakoznajumogueposljedice.To
jevetee,jertusujoivlasniciiureivakastruktura!Imajuionisvojeinte
134
rese i strahove jer to su poslovni ljudi. A postoje i nove forme napada na

nezavisnost: koristei optu paniku od terorizma u jednoj evropskoj zemlji,
donet je zakon za borbu protiv ekstremizma!?? Recimo, navodi se primer da
su Reporteri bez granica bili odbijeni po tom zakonu kao ekstremistika
organizacija.akbisemogloreidajeovokorakdaljeuunitavanjuidejeo
nezavisnom,objektivnomnovinarstvu,jerseovakvimnovimzakonskimide
jamanovinarsvoupravokriminalizuje.
Opasnost je moda jo uvijek daleko, ali prva lasta je ve sletjela u

staro totalitarno gnijezdo. I nije samo novinarstvo u pitanju, jer ovakvim re
zom u zakonodavstvo derogiraju se kljune norme o slobodnom pristupu
informacijamaipravonasloboduizraavanjaiinformisanja.Veomasuptilno,
kaonainzaruenjedemokratskihinstitucijaiprakse!
SdrugestranemedijskeNVO(civilnodrutvocivilsociety)boreseza
otvorenostuprocesudonoenjaodluka.Drugimrijeimabiedajetukljuno
pitanje vlasnika i ureivakih odbora. To podvlai vanost otvorenosti u
medijskojsopstvenosti.Naprvipogledtojelakopostiijertojeevropskista
ndard prvoga reda. I u regionu postoje zakoni po ijim se odredbama lako
doedostvarnogilidominantnogvlasnika,stvarnogiliusjeni,posebnokad
jeupitanjukoncentracijamedija.Uemujeglavnaopasnost?Tojemovlas
nika da usmjerava i direktno utie na stvaranje javnog miljenja a time i na
javnudebatuovanimdrutvenimpitanjima.Tobibiloakidobroivlasnici
bibilibraniocislobodeidemokratije,ukolikoupozadininijenekavezailiak
porudbinavlastiilimonihposlovnihkrugova,anijetorijetkost.Jojedob
roitodajemedijskadivergencijajouvijekdalekoodnas.Usvakomsluaju
otvorenostprocesadonoenjaodlukaomedijskojpoliticiiproblematikaneza
visnog novinarstva su dobro pokriveni evropskim medijskim standardima i
dokumentima, pa ak i neophodnom regulativom, (Preporuke i Direktive).
Trebapritomukazatiinapostojanjeifunkcijuzakonskogureenjaslobodnog
pristupainformacijamajavnogkaraktera,atusvakakospadaiotvorenostpro
cesaodluivanjaumedijima.
irokiobuhvatimalacainformacijajavnogkaraktera(osimtrigraneu
sistemu podjele vlasti), uslonjava posao pristupa dokumentima, jer se esto
koristi ping pong politika: odgovara se sa: dokumenat koji traite posjeduje
drugiimalac!?Tosumodaoniniskinajniiudarcinezavisnostipritiscikoji
dolaze iznutra od vlasnika, ureivakih struktura i od sprega politike sa
medijskomindustrijom...
135

akisaminovinari,obshrabreni,estoinekoristeovopravoimogu
nost. Vidjeli smo zato... Ali to nije sve! Novinari bjee i od istraivakog
novinarstva,kojejemodanajteavrstasaobraajasajavnou.Jertrebapuno
rada,punoargumenataipunorizika,akonemadovoljnodokaza.Rejune
uporedivo je lake donositi vijesti sa pijace ili ureivati Desk, ili komentirati
bezazleneiakoestoizlonamjernesenzacije...Svetogarantujelagodnijiprofe
sionalniivotuzkorienjeslavodobitnogimenaNOVINAR!
Posebnatema,kojaovdjemoebitisamonaznaena,jerzahtjevaveo
mairokuitemeljnuobradu,jestepitanje:dalipostojiigdjejegranicaPRA
VADAZNAM.JestedajeLinkolnrekaoDajteljudimafaktaizemljaebiti
bezbjedna.Nesumnjivo,tojetano...Alibezbjednostbilokojezemljezavisii
od tajnih informacija, koje nisu za svaije oi, dokumenti na kojima bi pisalo
POTREBNO JE DA ZNA (odreena linost ali ne i svaki graanin). Ovo je
zastarjeliiprevazienkoncept.Moeseirepliciratiovojdilemi,jerpostoje
brojnimeunarodnidokumentivrhunskogznaajakojireguliutajnostiklasi
fikovaneinformacije.Jediniproblemsanjimajestedasuudefiniranjuovakvih
informacija ide suvie iroko: ostvarenje sloboda u oblasti izraavanja misli i
informacija, nosi u sebi i odgovornost, pa se zato moe podvri formalnosti
ma,uslovima,restrikcijamailikaznamaodreenimzakonomineophodnimu
jednom demokratskom drutvu: u interesu nacionalne bezbjednosti, teritori
jalnog identiteta, za zatitu od nemira i jo nekoliko situacija. (Iz evropske
konvencijeozatitiovjekovihprava).Ovojesigurnodobarokvir,alisuzato
preciznosti preputeni zakonodavstvima pojedinih zemalja, koji eto mogu
donijetizakonprotivekstremizma.Sreomtomogusamozemljekojedirektno
zaobilaze temeljne dokumente Ujedinjenih nacija i meunarodne zajednice.
Ipaksamopostojanjeovakvihmogunostizazauzdavanjenovinarai medija,
dajeloeimpulseiideje:kakodaseiudemokratskimzemljamaizbjegneslo
bodaizraavanjaisampojamslobodnogizraavanjamisliiinformacija.
Ali ipak na kraju idemo li u susret apsolutnoj otvorenosti informacija

javnogkarakterakojibiponitilipojamipraksuKlasifikovanihinformacija?
Uostalomkoznazatojetodobro!?Kadabiseznalesvevojnetajnezemalja
dalibibilomoguedadoedorata?Moglobiseakreidapostojesamotri
stvarnevojnetajne:Planmobilizacije;plankoncentracijevojskeiplanvozni
red eleznica. To je onaj oberst Redl prodavao rusima. Sve ostalo danas vidi
okonamenskihsatelita.Usudiobihsetvrditi,daudrugimnevojnimsektori
matrebabitijosamodvijezatieneinformacije:linipodaciipregovara
136
kapozicijapreduzeailizemalja.Razumijeseovisuprimjerinemoguiupra
ksi.
inisedajejouvijekranoistoganaivnovjerovatidapostojanjeza
konaitijelazaostvarivanjeslobodnogpristupainformacijamajavnogkarakte
ra,dovoljnisamiposebi.Alijeneophodnodasenjihoviglasoviisamaideja
ujuglasnomakarikaoglasvapijueguovojpustinjipunojpolitikoggloe
nja i ekonomske konkurencije (pa i nelojalne),gdje su mediji glavni igra, sa
suviemoiiskorobezodgovornosti.
Zato i nije rano i sve je vanije govoriti o nezavisnom novinarstvu,

kakvojestedanasionomekakvombismoseusmjerilizanjegovusutranjicu.
Zato se istraivako novinarstvo mora povjezati sa pitanjima nezavisnosti
medija i novinara. Moda je najlaki nain izbjei opasnosti uticaja i guenja
slobodnemisliureivatinovine,radioitelevizijumudromkompozicijomvije
sti,kojebinatajnaindalekomentar.Ovobiimalopunoprednosti(svedok
seVlasinesete)!Ilidrugaijereenonepiimokomentare(prodajemosops
tveni ili vlasnikov i redakcijski stav)... A i samo istraivako novinarstvo bi
moglousmjeritisvojuistraguupravcukojinekomeodgovara;uostalom,pos
tojeliopteprihvaenimetodi,pravilaigreuistraivakomnovinarstvuilije
svetosamotrenutnaindicija,inspiracijailiimprovizacijanadobudnihnovina
ra.Znaikrizapovjerenjamoebitiidvostrana:nepovjerenjeukomercijalizi
ranorukovodstvomedija,aliirezervauodnosunapristupiistraivanjapoje
dinihnovinara...
Da se ovaj tekst ne bi zavrio pesimistikim notama, potsetimo se jo

jednom primjeravelikihskandala20og vijeka. Istorija i krajnji ishod spome
nutihistraivanja,dalisuzapravonovinarimakojisuistraivaliuglavnom
bez podrke principa IMAM PRAVO DA ZNAM i po svojim sopstvenim
istraivakimtehnikamaimetodima!
137
SEADALI:
UDK:070.1
NOVINARUMJETNIKUGLADOVANJU
JOURNALISTAHUNGERARTIST
drSEADALI,vanredniprofesor
SveuiliteSjever,Koprivnica
Apstrakt:Tekstelidekonstruiratimitonovinarima,novinarstvui
problemimanovinarskestruke.PoetaktekstaposveenjeKafkiinje
govojpriiAhungerartist.Pokazatesedapovezanoststemomima
vie razina. Tekst eli istraiti sve nivoe povezanosti Kafkine prie i
aktualnogstanjanovinarskestruke.
Glavni dio teksta opisuje idole novinarske struke, onako kako ih vidi
autordanas.Tosuidolizemlje,idolinebaiidolizatvora.
Autor smatra da je razumijevanje situacije u novinarskoj struci
nemoguebezrazumijevanjaovihidola
Kljunerijei:Novinarstvo,idoli,Kafka,Bacon,profesija
Abstract:Textwantstodeconstructthemythofjournalists,journa
lismandtheproblemsofthejournalismprofession.Thebeginningof
thetextisdevotedtoKafkaandhisstoryAHungerArtist.Itwillbe
shownthattheconnectionwiththethemeofanumberoflevels.The
textseekstoexplorealllevelsofconnectivityKafkasstoriesandthe
currentstateofthejournalisticprofession.
Themainpartofthetextdescribestheidolsofthejournalismprofes
sion, as the author sees them today. These are the idols of the earth,
theskyidolsandidolsprison.
The author believes that the understanding of the situation in the
journalisticprofessionisimpossiblewithoutanunderstandingofthe
seidols
Keywords:Journalism,Idols,Kafka,Bacon,Profession
139

Svevieivieljudiodbacujevladinelai,
korporativnugramzivostislunikemedije.
Utianaveinapronalazisvojglas1
1.Umjestouvoda:RazinerazumijevanjaKafkineprie
Kafkina pria Umjetnik u gladovanju jedno je od poznatijih mjesta

svjetske knjievnosti. Rije je o tekstu koji svojim okom, obratom, naizgled
nemoguimiparadoksalnimsugeriraonobitnoionotomoebitibudue.
OtvorenostKafkinogtekstauvijekjetakvadaseunjuudobnomogusmjestiti
vrlorazliiteinterpretacije.Ovojejednaodinterpretacija.Njojnaravnonijecilj
govoriti o Kafkinom tekstu. elja je teksta uz pomo ovog Kafkine magme
probitiuobiajenenaslagestereotipauinterpretiranjunovinarstva,teponuditi
prostore razumijevanja koji ukljuuju ono umjetniko, teorijsko, poslovno,
kulturoloko,civilizacijsko.Metaforaknjievnogtekstauzimasekaoorijentiri
tousvimnjenimdimenzijama.
RazlozizapozivanjenatuKafkinupriumogusepronainanekoliko
razina.NaprvojrazinimoeseuKafkinomnaslovuprepoznatiaktualnasitu
acija pokuaja preivljavanja onih novinara koji su uspjeli ostati vjerni svom
zadatku, svojoj savjesti i misiji koju su si vjerojatno postavili ulazei u taj
posao. Rije je o osobama koje dabi preivjele moraju uistinu biti svojevrsni
umjetnici preivljavanja.2 No to je samo prva asocijacija i najmanje vana
usporedba u filozofskomedijskoj usporedbi jednog knjievnog teksta s upit
noubudunostinajvanijestrukemedijskogposredovanja.
Drugurazinuotvaranamdemistificiranjesamogumjetnikauglado
vanjukoji(kakoseprikrajupriekae)odbijahranunezatotonijegladanili
zatotonebihtiojesti,negozatotomunisuponudilionotomujeprihvat
ljivo. Ovo demistificiranje umjetnika u gladovanju istovremeno je snaan
1 Amy Goodman & David Goodman: Monici su iznad zakona, Razotkrivanje korumpiranih
politiara,ratnihprofiteraimedijakojiihvole,Prometej,Zagreb,2006.,Str.24
2 Ovaj tekst je dovravan u ozraju pobjede Helene Puljiz u procesu kojega je vodila protiv
RepublikeHrvatske.NakonferencijizatisakPuljizjemeuostalimrekla:PobijedilasamRepub
likuHrvatskuugraanskojparnicikojusamprotivnjevodilazanaknadutetekojusumiprije10godi
napoiniliagentisredinjetajneslubeRH.PripadnicitadanjePOAe,adananjeSOAe,pokualisu
meujesen2004.prljavimmetodamaprijetnjama,ucjenama,podmiivanjemipsihikimmaltretiranjem
prisilitidakaonovinarkapijuniramzanjihvlastitekolege,politiare,straneveleposlanike,intelektualce
u zemlji i inozemstvu i da u medije plasiram prljave prie prema njihovoj narudbi. http://gong.hr/
hr/dobravladavina/mediji/novinarkazvanahrabrostpuljizodbilaspijunazui/
140
SEADALI:
okvir razumijevanja suvremenoga svijeta u koji se mogu smjestiti i mnoge

sudbinenovinarauvremenusveveeginstrumentaliziranjajednestrukeisve
snanijeg pritiska da se iz sustava zavoenja i manipuliranja izostave bilo
kakvikritikiiliobjektivnistavovimedijskihposrednika.Novinarisuostali
na brisanom prostoru, bez filozofskomedijskih promiljanja o biti i svim
dimenzijamamasmedijskihposredovanja.Nedostatakvizijeomogunostimai
znaenju, o korijenima degradacije struke i prostorima razvitka rodili su
odlukuoodustajanju,paiodlukuogladovanju.3
Treurazinuotvarajuaktualnevijestioupornimpokuajima,paipov
remenim uspjesima, da mjesto novinara zauzmu kompjutorski programi,
odnosnorobotinovinari.4Tipokuajikolikogovoreostavukorporacijakojina
novinare gledaju kao na nuno zlo, toliko isto govori i o budunosti veeg
dijela novinarske struke. Ako pojedine korporacije mogu odustati od gotovo
svihsvojihnovinaraiurekordnokratkomrokunastavitiposaosnovimured
nicima i suradnicima (sluaj Veernjeg lista) onda to govori ne samo o broju
nezaposlenihnovinaranazavodimazazapoljavanje,negoiosvejednostav
nijoj zamjenjivosti svakog novinara. To dakako govori i o prirodi materijala
koji se proizvodi. Modificiranje agencijskih vijesti, odustajanje od mirisa
pojedinih novinarskih pera na koja se publika moe naviknuti, te sve ee
pretvaranje novine u slikovnicu elementi su koji jasno sugeriraju kako se
publikumoespustitinarazinudjece,aitanjenovinanapregledanjefotogra
fijaispodkojihnetopie.
NasvojojFacebookstranicinovinarkaNataakariiobjavilajepismokojimjejavnostiobz
nanilarazlogeodbijanjaponuenogugovoraodstranenovinskekueskojomjeudugogodi
njemsudskomsporu.Utomsepismu,meuostalim,kae:Potovani,zahvaljujemnaponuenom
novomUgovoruoradu,osobitonaponuenojveojplai.No,moramvasupozoritidanoviugovorsadri
lanak11.kojisenikadranijenijenalaziounovinarskimugovorima.Tajlanakglasi:Radnikseobave
zujedasvojimjavnimizjavamaoDrutvuiliosvomeraduzaDrutvoneetetitiugleduDrutvai/ili
njegovihpovezanihDrutava.UkolikobitonabilokojinainbilopovezanosDrutvomi/ilipovezanim
drutvima, radnik za sve javne istupe u medijima i/ili na javnim skupovima, mora prethodno pribaviti
pisanoodobrenjeUprave.Ovojeusuprotnostisalancima13.i27.Zakonaomedijima,telankom38.
UstavaRepublikeHrvatske.Ukolikoovakavlanaknijeunesenuugovoreoradudrugihnovinarairad
nikaSlobodneDalmacije,ondajeprekrenilanak5.,stavak4.Zakonaoradu.
Nadalje, budui da se u novom ugovoru kao mjesto obavljanjaposlova navodi Dugopolje, a jaradim u
Zagrebu,prekrenjeilanak13.Zakonaoradu.Ponueniugovoriznavedenihrazloganeupotpisati.
4LosAngelesTimesobjaviojeuponedjeljakvijestopotresukojujenapisaorobot.Novinari
programerKenSchwenckekreiraojealgoritamkojijeautomatskigeneriraokratkitekstkadse
potresdogodio.20.03.2014.http://tehnoklik.net.hr/vijesti/robotnapisaonovinskiclanak
3
141

Nosvakategobanosiisvojerjeenje.Onakokakojefotografijaoslobo
dila slikare potrebe da vjerno reproduciraju autoportrete i dokazuju umijee
svogzanatanatorealistinijemprikazuobjektasvogslikanja(pasuseumje
tnici okrenuli boji, impresiji, unutarnjim svjetovima), na slian nain pojava
algoritamakojiedokinutidionovinarskestrukemoebitiiprostoromoslo
baanja za novu poziciju istraivakog novinarstva koje ne mora zastati na
suhoparnomiznoenjuinjenicanegokojesemoeuputitipremaoblikovanju
novogkulturnogkrajolikasvojimartistikiobojanimpristupom.
Istovremenosedakleotvaramogunostdanovinar,osloboenduno
stipisanjadosadnihPRovskiobojenihtekstova,krenepremapodrujuumje
tnikogoblikovanja,paiumjetnikepozicijeudrutvu.
No da bismo ozbiljno porazmislili o toj temi potrebno je sagledati

aktualnunamsituaciju,razumjetitendencijekojeprevladavajuvremenom,te
detektirati stanje u medijskim posredovanjima (posebno na primjeru stanja
novinarstva.)
2.Paradoksivremena
Paradoksi uskau u svaku reenicu kojom pokuavamo obuhvatiti

dananjevrijememislima.Sveviejeznanstvenika,alimeunjimasvemanje
jeonihkojinisusamoizvriteljiistraivanjasoekivanimrezultatomodnosno
uslubiinteresakorporacija,politikeilimedijskihmonika;sveviejeumjet
nikaalisvemanjeihjeneovisnoopolitikimodlukama(odnosnofinancijama)
birokrataministarskihpotkrovlja,kojiodluujujelitoimeseumjetnicibave
umjetnost ili nije; sve vie je deklariranih vjernika koji sve rjee odlaze u
bogomolje;sveviejepjesnikausvijetusveoskudnijepjesnikerijei.
Slinojeismedijima:bogatstvomedijakojimaseposredujuzbivanjau
svijetu bilo je ponajvie pogubno za informaciju kao takvu; sloboda informi
ranjasveeezavravausamovoljimanipuliranja;odetvrtogstubademo
kracije novinarstvo se pretvorilo u etvrtog igraa za kartakim stolom na
kojemusuivotinasgraanatekulog.
Odljudikojisunekadailizasvojimnosom,istraivaliigradilidig
nitetjednestruke,novinarisusedanasspustilidorazineljubaznihnekonflik
tnih osoba koje podvijena repa dostojanstveno koraaju prema kraju svoje
profesije.(Naravnoovoseneodnosinanovinarskaperakojasusesuprotsta
vila pritiscima, na ljude koji su zbog toga uglavnom stradali ili na one koji
ipak nekako uspijevaju opstati u novim uvjetima. Ovdje je rije o tendenciji
142
SEADALI:
kojajejasnaipreslikavaseoddravedodrave,odmedijadomedija,redak
cijedoredakcije).
Temeljni paradoks moe se izrei i stavom koji kae da novinara u

tranzicijskimzemljamajugoistoneEuropeimaprevie.Istinajesasvimsup
rotna:Uopeihnema,odnosnoonomalotoihimailisuostalibezposlaili
radenetodrugo,iliotplaujunekeudnekazne.Nanjihovamjestaimjesta
mnogih drugih koji su morali otii, nisu doli novinari. Doli su nerijetko
polupismena potrkala od ijih digitalnih zapisa i agencijskih vijesti vlasnici
medijakrojenovehaljinezanovekraljeve.
Jedan od paradoksa aktualnog stanja i u tome je to umanjenje vjero

dostojnosti novinarske struke sputa letvicu novinarskih kriterija sve nie.
Istovremeno smanjuje se i mogunost opstanka poslovanja zasnovanog na
tako niskim kriterijima. Utoliko je sve vie vlasnika medija kojima su mediji
samo sredstvo odravanja iznad vode, slamka spasa za vremena kada se
otkrijumakinacijekojeseskrivajuubucigovoraoneemudrugome.
U vremenu razliitih idolatrija (klanjanja simbolima iza kojih ne stoje
prave i za budunost ovjeanstva prihvatljiva vrijednosti) istinski novinar
postaje umjetnikom u gladovanju na jo jedan poseban nain sve blie je
pozicijislobodnogumjetnika.Njegovaeljazaotkrivanjemistine,daniinoi
oblikovanja materijala, njegova bruenja i dotjerivanja, te proces oslobaanja
od sustava robotske proizvodnje stereotipa mogli bi novinara novog infor
matikogdobabitnopribliitiumjetnosti.
Impuls pravog novinara je artistiki. Njegov pokuaj kree se u pod

ruju oblikovanja istine u materijalu injenica. On je djelatnik medija samos
poznajeduhaukakofonijidrutvenihinjenica.
Njegova dananja pozicija u skladu je s pozicijom antikih zanatlija,

velikih umjetnika koji su cijenjeni iskljuivo po umijeu reproduciranja, po
svojojsposobnostikopiranjarealitetakaosjeneideje.Noonakokakojeumjet
nostzadobivalasvojuautentinostiuzdizalaseuhijerarhijiljudskihdjelatno
sti,takojeiprednovinarstvomnunostdrukijegdrutvenogicivilizacijskog
pozicioniranja. Umjetnost jest i zanat i svaki umjetnik moe ostati na razini
zanata,nomoeseiuzdiidarazinumedijasamospoznajeapsolutaumate
rijaluulnosti.Nasliannainnovinarmoebitiiostatizanatlijomodravaju
i jedan sustav koji sve dublje tone. No moe se okrenuti mogunosti, tehni
kamaiulozikojeodlikujuumjetnike.
tovie,akozaistinomnetrenipolitika,nikorporacije,nitireligijske
hijerarhije,nitivlasnicimedija,ondajepozicijapravognovinaradanaspozici
143

jaumjetnikaugladovanjuizkojejemoeizvuisamotemeljnomijenjanjenje
goveulogeusvijetuposvemanjegzaboravatemeljnihvrijednosti.
3.Demitologiziranjejednestruke
Novinarstvo koje nije neovisno ne moe se smatrati novinarstvom.

Onomoebitioblikomodnosasjavnounekepolitikestrukture,vlasnikai
suvlasnika medija, odnosno instrument zabave, zavoenja i manipuliranja u
svrhustjecanjazarade,odnosnoprovoenjaodreenepolitike.5
Budui da neovisnih novinara gotovo da i nema, a neovisnih medija

imajomanje,kljunimsmatramopromislitiononegativnotoseokomilona
strukukojapolakoalisigurnodevalviraipretvaraseusvojusuprotnost.
NatraguBaconovskihidola(plemena,pilje,trgaiteatra)elimopro
mislitiaktualnenamsuvremeneidolekojioptereujunovinarstvokaotakvoi
utjeunanjegovunevjerodostojnost.
Kontekst je naime snaniji od fenomena promiljanja. Utjecaji sredine

bitni su za razumijevanje same stvari. Zablude koje se taloe stoljeima pa i
tisuljeimanemoguzaobiinitidananjevrijemenitinovinarskustruku.
U tom smislu predlaemo daljnju dekonstrukciju mita o novinarima

sueljavanjem novinara s idolima za koje mislimo da su miljenju novinara
dalaleptirovakrila(ali injihovutrajnost)umjestoolovnihutegazamiljenje
(kako je sugerirao Bacon) da bi se ostalo na zemlji i realno odmjerilo ono o
emusemisli,govoriilipie.
Bavitemosezabludamailiidolimaodkojihkljunimazanovinarsku
strukunaegadobasmatramosljedee:
a) Idolezemlje
b) Idoleneba
c) Idolekrune
RijejeozabludamakojesunasdoveleupozicijuPlatonovogovjeka
zagledanoguzidspilje,orezultatuzavoenjaimanipuliranjakojejeostavilo
trajnetragovenasvakudanasnapisanuiliizgovorenurije,nasvakuslikuili
kadar,svakizvuk.Ipremdasemanjimdijelomovakostrukturiraniidolipre
Utrijegodineamerikavladauloila(potroilaodsredstavaamerikihgraana)300milijuna
dolarazaakcijepropagiranjasvojihnamjerauIraku.Vidjeti:Vhite,Aidan:TotellYoutheTruth,
The ethical Journalisma initiative The international Federation of Journalists, International Press
Centre,2008.Brussel,str.89idalje.Poznatojetojetapropagandadonijelairakomnarodua
toamerikimkorporacijamabliskimkrugovimakojisupokrenulirat.
144
SEADALI:
klapaju s Baconovim, ini se da ipak pruaju veu mogunost razumijevanja

aktualnognamstanja.
Idolisvakogvremenaovisnisuocjelokupnostikretanjaideja,ideologi
ja, tehnika, oblika proizvodnje, razmjene i potronje, od dominantnih svjeto
nazora te politikih, geopolitikih, socijalnih odnosa, odnosa unutar drava i
meunarodnihodnosa.Govorimodakleoidolimanaegvremena.
4.Idolizemlje
Razapetaizmeujezika,teritorija,religije,lokalnogiglobalnogposlo
vanja, lokalnih i globalnih medija nacija, nasvom putu od plemena prema
utapanju u vee globalne identitete, jo uvijek igra bitnu ulogu u raspodjeli
utjecajanaaktualnognamovjeka/graanina21.stoljea.
Stvorenanaslikuiprilikuplemena,razvijenapodokriljemoslobaanja
odfeudalnogdrutvaugraanskisvijetnacijajepostalamotivacijskimsred
stvomkakozapokretekojiseborezaoslobaanjeodkolonijalizamadananji
ce, tako isto i za pokrete koji pod plat borbe za nacionalnu slobodu znaju
gurnutipartikularneinteresevrhovapokretainjihovihizvritelja.6
Nacijajepostalafenomenkojiizpepelaariipali,bezobzirasuprot
stavljaliseneslobodiilijeprikriva.Nanjusepozivajuizagovornicislobodei
egzekutori porobljivaa kojima je uvijek lake unititi ono to je podijeljeno i
sukobljeno.Nanacijusepozivajuionikojisuonjojsanjalistoljeimaionikoji
koristeinjenicudasunekiljudionacijisanjalistoljeima.
RatnisukobinapodrujubiveJugoslavijepokazalisukolikojenevje
rojatnovelikasnagaidejenacionalneovisnostiitosesvemoeuinitiuime
vlastitenacije.Alistavimonastranusvestrahotekojejeratdonio.Okrenimo
se prema jednom, naizgled malom segmentu tog rata pozivima na svetost
nacije i nacionalnoga od strane propagandnih strojeva u koje su nove vlade
novihdravapretvorilenovinarstvokaotakvo.
6 Ili kako Neboja Popov lijepo uvodno kae u svom tekstu Srpski populizam, u Vremenu:
Narod se esto pominje u svakidanjem govoru, u politici, teoriji i nauci. Naroita se vanost pridaje
odnosunarodaipolitikevlasti.Ikadasevladalouimeboga(bogova),narod(populus)dolaziublizinu
boanskog statusa. Jo prema drevnoj latinskoj izreci, glas naroda smatra se glasom bojim (Vox
populi, vox dei). A sa modernim dobom, koje raskida s tradicijom boanskog opravdanja vlasti, narod
postaje nosilac suverene politike vlasti. Narod preko odreenih organizacija, institucija i pravila
igredajeiliuskraujepoverenjesvojimpredstavnicimauorganimavlasti.Ali,izrekadasunedoku
iviputeviGospodnjivaiizaputevenarodne,kadasenarodnaenamestuboanstvaulegitimisa
njuvlasti.http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1112603
145

UpravojeratnaprostorimaexYujouvijektakoblizuadovoljnodalekoda
sebezstrasti,odmjereno,kritiki,progovoriosunovratunovinarstvauvrije
meratainjegovupretvaranjuuslukinjupolitike.7
Nekaistraivanjakojasuraenanatutemupokazalasunaineiten
dencijetogpretvaranjajednekritikiorijentiranedjelatnostikojabitrebalabiti
uvaromdemokracijeuslukinjupolitikihinicijativaizakojihsustajaliglo
balniimperijalniinteresi.8
No ono to je strana posljedica raanja idola nacije (fenomena na

temelju kojega se vri zavoenje graana jednog podruja protiv graana
drugoga podruja) jest nastavak ivota mehanizma proizvodnje mrnje i
nakonrata.Jednomprobuenidolnacijetekoodustajeodprijestolja.Onpro
izvodistalnupodozrivostpremabilokakvojkritikojmisli,dijeliljudenanae
ivae,onemoguujekontakteisuradnju,netrudiserazumjetidrugoganego
onemoguitisveonekojidrugogairazliitogaeleuti.
Idol nacije idol je plemena koji se vremenom obogatio strojevima za

umnaanjemrnjekaotosumedijradija,televizija,paisuvremenedrutve
nemreekojesvakodnevnosagorijevajutoneuinesretnihsvijestizakopanih
usvojeklaustrofobinestavove.
Idolinacijepostavilisuvirtualnelinijeobrane.Prelazakprekotihlini
ja,ulazakudijalog,analitikipristupvremenukojejezanama,paiaktualnom
vremenulinijajekojarazdvajavjernikeidolanacijeodonihkojiuidolene
vjeruju,kojarazdvajaonekojimanitadrugonijetolikovanokolikojesveto
idolatrijskonaglaavanjenacionalnogaionekojimajedinotouopenijesveto.
Idolnacijesvejemaledravicedoveoustanjeukojemusetonoznao
emusemoeaoemunemoegovoriti,pisati,istraivati.Znasetosepod
razumijeva. Zna se to se smije i tko to smije. Zna se da ljudi udna imena
morajuznatisvojegranice.Akoihprijeudolazikazna.
JednomputenizpandorinekutijeIdolnacijeprvojezauzeomedije.Na
urednika mjesta doli su ljudi koji su medij morali shvatiti kao oruje, a
7Vhite,Aidan:TotellYoutheTruth,TheethicalJournalismainitiative,TheinternationalFederation
of Journalists, International Press Centre,2008. Brussel: Just in the ethnic wars in the former
Yugoslavia,theGovernmentcontrolledchannelslikeSerbiaTV,becameadvocatesforthewar,
not reporters, so too in the second Gulf war did some Western media channels Fox News
comestomindabandonallpretenceatobjectivityandbecomecheerleadersfortheAmerican
forcesandtheirallies.(8185)
8PosebnoistiemoknjiguMedijiirat,grupeautorakojuje1999godineobjavioCentarzaprou
avanjetranzicijeicivilnogdrutva
146
SEADALI:
novinareudnihimenakaopetukolonuuvlastitimredovima.Novine,radioi
televizijapostalisusredstvazabuenjestrastiratovanjaiubijanja,alijednako
takoisredstvakojaetrajnoostavititragovenadesetljeimakojaedoi.9
Naimehukanjenaratnijemehanizamkojisemoenaprostozaustavi
ti.Jednomosvojenasvijestzamrnjuostajetrajnoosvojenomzamrnju.Toje
svijetukojemutrenutnoivimo.Suradnja,kritikasvijest,objektivnost,iskre
nost,paineovisnostsamosuidealikojisupokleknulipredidolimanaega
vremenaodkojihjeidolplemenauzrastaodoidolanacijeuinionajvie.
Idol nacije je danas u eteru. On se osjea na svim programima svih

televizija.Noonjeueteruiuonomdubljemsmislu.Kaobestjelesniduhonje
sveprisutanuoblicimacenzure,autocenzure,straha,neslobode,unegativnim
selekcijamaunovinskimkuama,materijalizirannajrazliitijimoblicimapriti
sakanaonekojimunedokausvojuponiznost.
Tostvaranepisanezakone,pravilakojasenemogunai niujednom
kodeksu,alikojaesesuprotstavitisvakomnovinarskomkodeksu.Bitiupra
vu ne znai nita ako nismo ozraeni svetou idola nacionalnoga, onog ple
menskogaograenogsadavlastitomgranicomivlastitimgramatikimpravi
lima.10
PodsjeamnarijeiTijanievogoprotajnogpisma:Jadubokopreziremprofesijukojomsebavim.
Novinarstvo, to je sloj robova. Ne znam ni sam ta traim u novinarstvu ve etiri decenije. Kada sve
saberem,imadesettekstovakojimogudaizrazeonotojamislimdasamja.Samodesetodhiljadeteksto
vakojesamnapisaorekaojeTijaniuintervjuukojijetraiodabudeobjavljenposlenjegovesmrti.
Citirano prema: http://www.kuririnfo.rs/objavitekadumremtijanicostaviointervjukao
testamentclanak1062907
10 Naitali smo se i nasluali pria o sjajnoj atmosferi i u trenucima kada su baklje letjele u
teren,ilikadajestribinagrmioustakipokliipozivnalinnepoudnenacionalnemanji
ne...Kada,pak,huliganitotalnopodivljaju,ondaseizobjektivnihmedijskihperaotvori
barana,alikratkotrajnapaljbaponjima,noubrzosvepadneuzaborav,anavijakenepodop
tineseminimalizirajuilisklanjajupodtepih.
Sramotanje,recimo,svojevremenobionaslovutadajedinomhrvatskomsportskomdnevnom
listu: 20 tisua razloga za ponos, kojim se asociralo na prisutstvo tolikog broja navijaa na
reprezentativnoj utakmici protiv slabane Andore u Zagrebu, u kvalifikacijama za Svjetsko
nogometno prvenstvo.U nadnaslovu je, pak, sitnijim slovima provueno kako je, eto, bilo i
malonepodoptina(neprimjerenihpjesama),alidasutakvibiliuvelikojmanjini.Akojeiod
Sportskihnovostiprevieje!Sinkroniziranoskandiranjeveinenavijaanasjevernojtribinis
onimanaistonoj,apotominazapadnoj:Zadomspremni,UbijSrbina,Ajmoustae...
za SN je oito bio minoran sluaj. Uvijek se kroz nae medije nekako provlai teza o aici
huliganahttp://www.lupiga.com/vijesti/hrvatskojenovinarstvototalnodevastirano
9
147

Pitanjespoetkasadaseproirujeusvojuiruformulaciju:Jelimogueneo
visno novinarstvo u ozraju idola nacije, idolopoklonstva koje tuje simbol
fenomenakojimseuglavnomprikrivajurealniekonomskiprocesibogaenjai
siromaenja. Nije li za neovisno novinarstvo neophodno osvjeivanje novi
narskestrukekojepodrazumijevasvijestomanipulacijamapolitikih,korpo
racijskih i medijskih struktura koje su toteme nacije izdigli tako visoko da
narodinevidetranzicijskemakinacije.
Potrebnoje.Neophodnoje.
5.Idolneba
Nebo je jedno, a pretendenata na nebesku parcelu je vie. Stara mud

rost starih plemenskih vraeva da strah, nesnalaenje, nerazumijevanje tog
svijeta u kojemu smo iznikli pretvori u strah od hijerarhije koja posreduje
izmeuovjekainebeskeparcelesmedijskimjeproduecimazadobilanovu
snagu.TerapeutskodjelovanjeumreenostikojemusenadaoMcLuhansamo
djelomice se obavlja i to u onom djelu ovjeanstva koje je ionako na putu
premaracionalnijemrazumijevanjusvijeta.Zasveostale,masmedijskiprodu
ecipostalisusnanimsredstvomokupljanjairenjemstraha,idejeiskljuivo
sti,netolerancijeodnosnoprepoznavanjauodbijanjudrugogaidrugaijega.
Nebo je postala kontrolna toka novinara tranzicijskog doba. Onako

kakosusljedbenicihijerarhijaposveivaliljudekojisuslaniurat,pljaku,ubi
janja,silovanja,muenjatakosuistosljedbenicihijerarhijabilinaelunovih
vjetrova koji su zapuhali medijskim prostorima. Pod krinkom oslobaanja
stvarani su uvjeti za stvaranja novih nesloboda. Vertikale moralnosti prona
enesuuvertikalamareligijskihbogomoljainjihovimopsluiteljima,apojav
ljivanjeubogomoljamabiojesimbolnovogvremena.
Vjeru ovjeka u nadnaravno hijerarhije su potisnule u drugi plan. Na

terenusubilirealniigraiobueniudresovesvojenacijeisvojereligijskepar
cele.Bilojepotrebnodjelovatinazemlji.Bilojepotrebnouskladitiporukevje
resporukamaljudimakojisuodlaziliurat.Stvorenajeatmosferaukojojbi
svakiprotivnikrata,svakakritikamisao,svakiodmakodkolektivnogludila
manipuliranihmasapredstavljaoizopenje,nunostodlaska,augorimslua
jevimaimuenjanajrazliitijihoblikaismrt.
Religijske hijerarhije svojim su uplivima na politika zbivanja u regiji

dokazaledasezasreumoraboritisovestranepostojanja.Timesunegirale
svojuvlastitubitirazlogpostojanja.Pritomsutoradilenatakavnaindasu
pomagalerastunesreesovestranepostojanja.Radeiprotivseberadilesuza
148
SEADALI:
sebe,pronalazeiunovimarmijamaunesreenihmaterijalzamosvojihhije
rarhija.
Religijska hijerarhija koja nastupa s politikim programima, politiki
govorispropovjedaonica,pretvaranjebrigezaljudskuduuubriguzanjiho
vuratnikustrastiuinkovitostusukobusdrugim,teverificiranjesvakenove
vlastiobljetnikimdolascimaubogomoljestvorilisuatmosferupogodnuza
bujanjelicemjerja.
Vano je deklarirati se kao dio cjeline. Znakovito je pojavljivanje na

odreenimmjestimaupravovrijeme.Potrebnojeisticatisimbole.Povremeno
jepotrebnonapastionedrugekaonevjernike,neprijatelje,nerazumnevjekov
ne vragove. Vano je kontinuirano raditi na mrnji prema drugome da bi se
snaiovlastitiidentitet.
Utjecaj neba na novinarsku struku u vrijeme raspada Jugoslavije bio

jeiznimnosnaan.Posrednicinebauinilisusvetojepotrebnonatosna
nijempovezivanjujezika,vjereitla.Bilajetojedinstvenaprilikadagospodari
nebapostanuigospodarietera.Nisupropustiliansu.
No kljuno je koliko je to utjecalo na poratno doba i koliko je danas

novinarstvopodutjecajemposrednikabojemilosti.
Iznizainjenicakojenasgotovosvakodnevnozasipajunijetekoutvr
ditikakojeinteresbojihposrednikaspodrujapolitikepoeosvojmarkroz
institucijenevladinihudrugaikrozvlastiteijavnemedije.Sveprisutnostneba
elisetakopribliitikrozneposredneakcijenevladinihudruga(obojanihide
ologijomvlastitevjere)ivlastitimmedijima.
Pritomtrebaimatinaumuinaglasitidajesvakaaktivnostgraanakoji
vjeruju kroz nevladine udruge legitimna i dobrodola. Jednako je tako i s
medijimakojiimajupredznakenekeodkonfesija.Onotoidaljeostajeprob
lematino to je bavljenje politikom kroz propovijedi gdje se autoritet svevi
njega koristi u dnevnopolitike svrhe. Sekularna drava treba podravati
ukljuivanjevjernikausveoblikeokupljanjakrozinstitucijenevladinihudru
gailinekedruge,alipolitikistavoviuauratinomprostorubogomoljesamo
izazivajunesporazumeipodjele.
6.Idolikrune
Klanjanje krunama vlasnika medija, politiara i oglaivaa dovelo je

novinare u situaciju gubljenja vjerodostojnosti, bitno naete snaenjem idola
nebaiidolanacije.Uvremenimaukojimasevjerapretvaralaueki,anacija
unakovanj,malojekojinovinarimaosnagepodiiglasisuprotstavitiseins
149

trumentaliziranju medijskih pa i svih ostalih institucija. Malo koji je intelek

tualac imao mogunost glasno izgovoriti, objaviti, umnoiti svoju kritiku
misaoovremenuzavoenjaimanipuliranja.11
Vrijeme nakon homogeniziranja ideja jezika vjere i tla, odnosno svih

zainteresiranihzailuzionistikishownovenomenklature(suglavnomstarim
igraimaunovimdresovima),donijelojenoveoblikevjerovanjaula.
Vlasnici medija, politiari i oglaivai postali su interesno povezani i

upueni jedni na druge u procesu daljnjeg obezvreenja novinarskog rada.
Politikajedonosilaodlukekojesubilevaneizavlasnikemedijaizakorpo
racijekojesuseumedijimaoglaavale.Medijisupaljivobiralitrenutakkada
eprestatilojalnostjednojpolitikojopcijiipotporaiprijateljstvobitizamije
njeni napadima koji su ranije bili spreavani. Na slian nain se motrilo i na
oglaivae: nije se dirala ruka koja hrani. Korporacije koje su obrtale novac,
znalesudabezdobrihidubokihvezaupoliticinemaposla,tedaseoglasima
ipotporamapolitiarimaudobaizboramoeodratidobarposlovniodnoss
kreatorimapolitikogokoliaijavnogmnijenja.
Predrasuda da je jedini mogui put onaj koji slijedi interese vlasnika
medija, politiara i velikih korporacija (na lokalnim razinama manjih tvrtki i
lokalnihmedija)predrasudajekojaesvakodrutvoodvestiusustavpotpu
ne korupcije. Nijedan natjeaj nee biti objavljen ukoliko se unaprijed nisu
dogovorili mehanizmi odabira dogovorenoga. Nijedan zakon nee biti done
senukolikounjeganijeugraenarupakojasemoekonstruktivnoiskoristi
ti.Nijedanposaonitkonemoedobitiukolikonijepostignutasuglasnosttro
jedinenedemokratskevlastipotpomognutaodstraneetvrtenemoiukojusu
pretvoreninovinarskiuvaridemokracije.
Kljunaklopkazademokracijuuidolimajekrunekojisuropstvoui
nilipreskupimaefikasnijesredstvopronaliuproizvedenojposlunosti.
Mnoinaimasvojezakonitostiiemanirasituacijekojenasodreuju.
Svojezubeonapokazujeudemografskimskokovimaunekimdravama,bro
jutehnolokihizumakojiubrzavajukomunikaciju,brojuivrstamamedijakoje
pokuavajuivjetiuokrujukojejenovinarstvunesklono,teubrojunovinara
LijepajereenicaDejanaAnastasijeviakojijerekaodanijeizavanturizmaobavljaoposlove
ratnog dopisnika. Rat je doao k njemu a on je osjeao svojom zadaom osvijetliti dogaaje
kojimajesvjedoio.Vidjetivieu:Vhite,Aidan:TotellYoutheTruth,TheethicalJournalisma
initiative, The international Federation of Journalists, International Press Centre,2008. Brussel,
str.106139
11
150
SEADALI:
koji(nenalazeiprostorazaistinskonovinarstvoilinenalazeirazumijevanja
kodurednikailivlasnika)okreuseonometoezadovoljitisvjetinu,toe
samojmnoiniizaiususret.
Ukorijenimajenovinarskogpreusmjerenjaprematemamasmrti,sek
sa,skandalanije(kakoseuobiajenomisli)posezanjezatemamakojeepro
datinovinuodnosnoreklamniprostorumedijima.Ukorijenujeidolopoklon
stvolanimvrijednostimakojesuproklamiraneodstranekorporacijakojima
sedoputadaposlujusmilijunskimgubicima,daneizvravajusvojefinancij
skeobveze,danaprostonisulikvidni.Ukolikomeutimobavljausvojufunk
ciju, skreu pozornost na nebitno, izbjegavaju prave teme, pokreu lane
dvojbe, bude slijepe ulice stoljeima starih strasti te medijske kue mogu
poslovatiisvelikimgubicima.Rjeenjeesepronai.
Globalnimigraimajojemanjevanodaposlujuspozitivnimpredz
nakom.Idolopoklonstvokojeserazvijanaglobalnojrazininagraujesepos
lovima koje sugerira velika politika. Primjerice reklame malih zemalja poput
Hrvatske,MakedonijeiliCrneGore(kojesujouvijeknajveimdijelomokre
nute masovnom turizmu) nee imati velike koristi od objavljivanja komerci
jalni9hspotovanaCNNu.Alitimobjavamadajusvojobolmedijskomspek
takluukojemunadglavamanaihdravicavisimedijskimaglobalnihigra
a.
7.Zakljuak
Idolineba,zemljeikrunerazvijajuusvijestidananjegnovinarasvjes
noilinesvjesnoodustajanjeodzadaekojamujeprofesijomnamijenjena.Vla
stitomnemoiodailjasenovasnagadananjimvlasnicimanaihsudbinada
mogusveidaneebitikanjeni.
Paradoks je da tek otkria velikih pronevjera, tranzicijskih prevara ili

velikipolitikiskandaliunosetraakkritikesvijestiuovjekazadojenogido
lima. Raa se svijest uglavnom generacije koja dolazi, kojoj su udni i strani
idolikojiihineneslobodnim.
Polako ali sigurno raaju se portali, neprofitni mediji, umreavanje kritikih
pera pomou drutvenih mrea, to stvara klimu otpora, odnosno stvaranja
pretpostavkizazaivljavanjegraanskogdrutva.
Nopitanjenakojetrebaodgovoritisvakidananjiilisutranjinovinari
kojejenezaobilazno,glasi:Jesamliseoslobodioidolaneba,zemljeimoi.
151

Literatura
Goodman,A.,Goodman,D.(2006),:Monicisuiznadzakon:Razotkrivanje
korumpiranihpolitiara,ratnihprofiteraimedijakojiihvole,Zagreb:Prometej.
Grupa autora (1999), Mediji i rat, Centar za prouavanje tranzicije i

civilnogdrutva
Vhite,A.(2008),TotellYoutheTruth,TheethicalJournalismainitia
tive,TheinternationalFederationofJournalists,InternationalPressCentre, Brus
sel,str.106139.
http://www.kuririnfo.rs/objavitekadumremtijanicostaviointervju
kaotestamentclanak1062907
http://www.lupiga.com/vijesti/hrvatskojenovinarstvototalno
devastirano
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1112603
http://gong.hr/hr/dobravladavina/mediji/novinarkazvanahrabrost
puljizodbilaspijunazui/
http://tehnoklik.net.hr/vijesti/robotnapisaonovinskiclanak
152
VESNABALTEZAREVI,RADOSLAVBALTEZAREVI,DRAGANAJOVANOVI:
UDK:316.774:070:321.7
MEDIJSKAMANIPULACIJAKAOOBMANASLOBODE
MEDIAMANIPULATIONASANILLUSIONOFFREEDOM
drVESNABALTEZAREVI,docent
Fakultetzakulturuimedije,MegatrenduniverzitetuBeogradu
drRADOSLAVBALTEZAREVI,docent
VisokakolazaposlovnuekonomijuipreduzetnitvouBeogradu
Apstrakt: Masovne komunikacije se slue tehnikim sredstvima

saoptavanjausmerenognavelikumasuljudisaizraenomnamerom
da se oblikuje javno mnjenje. esto se u teoriji raspravlja o slobodi
medijaipritiscimakojimasuizloeni.Vlasnicimedija,aliipolitikai
finansijska elita ostvaruju svoj uticaj na medije i na oblikovanje
informacijakojeoniplasiraju.
Savremeni mediji su sve monija industrija koja proizvodi i emituje
informacije.Njihovaskrivenamoleiumetodamakojeimomogua
vajupoigravanjesaistinomkojuplasirajusvojojpublici.Uovojigri
sa istinom obmanjuju javnost da su pouzdani i objektivni izvori
informisanja.
Uovomradusekoncentriemonaodnosmedijapremaistiniislobodi
ljudi da primaju istinite informacije. Time dolazimo i do pitanja
odgovornostizajavnure.
Momedijajeiunemoirecipijentadauvekuspostavljakritikudis
tancupremainformacijamakojemuseplasiraju.Jedanodfaktorakoji
stimulie manipulativnu ulogu medija jeste koncept drutva koje
ignoriesocijalnuodgovornostimoralneprincipe.
ovek modernog drutva je najee ovek koji je usamljen u sops
tvenojgomiliikojioekujedamedijiutolenjegovugladzakomuni
153

kacijomiinformacijama.Takvipojedinci,aliigrupekojimapripadaju
postaju lako podloni sve bolje koncipiranim manipulativnim meto
dama.
Kljunerei:Masovnekomunikacije,obmana,sloboda,istina,infor
macija
Abstract:Masscommunicationusetechnicalmeansofcommunicati
onaimedatalargecrowdofpeoplewithastrongintentiontoshape
public opinion. Often the theory discussed media freedom and the
pressures they are exposed. The owners of the media as well as the
politicalandfinancialelitesexerttheirinfluenceonthemediaandthe
shapingoftheinformationtheyareplaced.
Modernmediaareincreasinglypowerfulindustrythatproducesand
broadcasts information. Their hidden power lies in the methods that
enable them to playing with the truth by placing his audience. In
thisgamewiththetruththeydeceivethepublicthattheyarereliable
andobjectivesourcesofinformation.
Inthispaper,wefocusontherelationshipbetweenthemediaandthe
truthandthefreedomofpeopletoreceiveaccurateinformation.This
bringsustothequestionofliabilityforpublicstatements.
The power of the media has been in the inability of the recipient to
always establish a critical distance from the information which he is
placed.Oneofthefactorsthatstimulatethemanipulativeroleofthe
mediaistheconceptofasocietythatignoressocialresponsibilityand
moralprinciples.
Man of modern society is lonely in the own the crowd and who
expectthemediatoquenchhisthirstforcommunicationandinforma
tion.Suchindividualsandgroupstowhichtheybelongareeasilysus
ceptibletogettingbetterconceptualizedmanipulativemethods.
Key words: Mass Communication, Deception, Freedom, Truth,
Information
154
1.Uvod
Nekadjepobunamasabilaono
tosesmatraloopasnoupodrutvenired
icivilizacijsketradicijezapadnekulture.
Unaevreme,meutim,
glavnaopasnost,izgleda,
pretiodonihnavrhudrutvenehijerarhije,
neodmasa
La,1996:29
Savremenimedijizamasovnokomuniciranjesumonosredstvoutica
janajavnostioblikovanjesvestiljudi.Onisusvudaprisutnimeajuseusve
segmente ljudskog ivota. Sve definicije medija generalno istiu krajnji cilj
medija, koji podrazumeva komunikaciju. Fransis Bal posmatra medije kao
tehniku opremu koja omoguava ljudima komunikaciju i prenos misli, bilo
kakvidasunjihovaformainjihovkrajnjicilj(Bal,1997).
Masovni mediji su omoguili nastanak masovne komunikacije, maso
vnog drutva, masovne kulture ali i masovne manipulacije. Kako mediji ne
ostvaruju svoju ulogu bez publike, paralelno je formirana i publika kao novi
sociolokifenomen.Medijiinjihovapublikasuneraskidivopovezaniizavisni
jednioddrugih.Publikajesklonadaverujemedijimaizauzvratoekujedaje
oniistinitoinformiu.Meutim,obianovekestonemanivremenaniinte
resovanjadaseuputaudubljuanalizuinformacijakojemumedijiserviraju.
Medijski nedovoljno edukovana javnost, gotovo po pravilu, bez pogovora
prihvatatakvemedijskeporuke,beztraenjapravesutinekojasevetokrije
u medijskoj poruci. Savremeni ovek je postaomedijski zavisnik i gotovo da
nepostojiovekkojinanekinainnijeizloendejstvumedija.
Tako se stvara prostor za medijsku manipulaciju. Pasivna publika i
monimedijisnanosupodstakliintereszaistraivanjemanipulacijesasvim
uskladusanormativnimividnoideologizovanimpretpostavkamadominira
juegteorijskogokvira(Milojevi,2001).
Manipulacijakaoobliksocijalnekomunikacijebiojeneizbeanpratilac
razvojaljudskogdrutvakojeserazvijalodosadanjegstadijumakadamedije
posmatramo kao mono sredstvo komunikacije ali i manipulacije (Breton,
2000).Tajneosetnimanipulativnimanirpostajenovizvoropasnostiinekon
trolisanemedijskemoi(Aimovi,2008:164),kojiimaznaajnuuloguufor
155

miranjujavnogmnjenjaaliiuticajnaformiranjestavovaikoddece(Kora&
Vranjeevi, 2002), to bi trebalo da nas upozori da nijedna generacija nije
imunanauticajmedija.FilipBretonskreepanjudasemedijskommanipula
cijom tei stvaranju slike stvarnosti koja samo izgleda kao da jeste stvar
nost(Breton,2000).Moguejesuptilnopublikuneosetnonavestidaprihvati
odreenestavove,navike,verovanja,miljenja,sudoveisl.
Borba za kontrolu masovnih medija je koncentrisana na kontrolu
ponaanja,bilopojedinaca,bilomase.Momedijanastajenanemoirecipijen
ta da se kritiki postavi prema informacijama koje mu se plasiraju. Suptilne
medijske metode sa lepo upakovanim dezinformacijama esto neosetno
buduprihvaenebezsumnjedasuusmerenenapostizanjekrajnjegciljakoji
se najednostavnije moe da definie kao obmana. Takva socijalna percepcija
omoguavamedijimadazadrepoverenjejavnosti.Usuprotnom,njihovuti
cajnaformiranjejavnogmnjenjabiobizanemarljiv.Utomsmislu,medijista
lno balansiraju izmeu realnog i konstruisanog prikazivanja stvarnosti vie
instinktomnegointelektom(Bal,1997:68).
Daglas Kelner tvrdi da postoje mogunosti da se publika suprotstavi
raznimvidovimamedijskemanipulacijeakoseosposobizakritikumedijsku
pismenost koja podrazumeva izgradnju realnog odnosa prema medijskim
predstavama i diskursima, kao i u prepoznavanju stereotipa koji su prisutni
eksplicitnoaliiimplicitnoumedijima(Kelner,2004).utanjeiokretanjegla
ve,ilijogoreaplaudiranjepromoterimamedijskemanipulacije,nosikrivicu
zacelokupnodrutvo.Nikonemoebitislobodanakoporiepravonaslobo
dunekomdrugom.Najviistepenslobodepodrazumevadasunekeslobode
uskraene:naprimer,slobodadaseunitisloboda!Svakomoebitiupravu
samopoduslovomdanezahtevadaonjedinobudeupravu.Svakomoeda
govori ta misli, ali pod uslovom da ne misli da on jedino zna istinu. Samo
takomoemosenadatidanudobrihvesti(unji,1997:203).
Mediji koji svoju publiku hrane izmanipulisanim informacijama naj
eebranesvojinteresiuvajusvojstatus,aliistovremenougroavajupravo
publike na istinitu informaciju. Mediji koji su izloeni pritiscima od strane
razliitihelitistikihgrupasuoenisusadilemom:prihvatitipritisakiopstati
ilisesuprostavitiinestati.Vlasnicimedija,kaoizastupnicifinansijskihipoli
tikihgrupavrloestokoristesvojumoubeivanjasanameromdamedije
prinude da rade u njihovom interesu i da informacije doziraju tako da slue
njihoviminteresuanepotrebamaiinteresimapublike.Medijisetakonalaze
izmeudvestrane:jednastranajejavnost,drugasufinansijeri.
156
Poverenjeizmeunovinaraiitalacajestetemeljdobrognovinarstva.
Moraju se uloiti svi napori da bi se osiguralo da sadraj vesti bude taan,
slobodan od predrasuda, i da su sve strane pravino predstavljene (aket,
2007:149).Ukolikopostupajudrugaijemedijisegruboogluujuodemokrat
skailjudskapravagraana.estosegovoriotomedasemomedijaogledau
manipulaciji javnosti. Smatramo da se radi upravo o suprotnom pojmu:
nemoimedijadadistribuirajuistinu.Akomedijnemoedaseodupreutica
jimarazliitihgrupa,toznaidanijeslobodan.Radiseopotinjavanjuimedi
jaislobode.Uvekgotovadasepobuniprotivnemonogautoriteta,gomilase
sauslunoupotinjavamonomautoritetu(LeBon,2005:5455).Usluaju
medijamoniautoritetisuirokopostavljenitakodaostvareuticajnamedij
skuureivakupolitikusanameromdajeprisvoje,redefiniuiusmereprema
ostvarivanju sopstvenih interesa ne marei za javnost, ali ne marei ni za
medije kojeposmatraju kao jo jedno sredstvo koje koriste na putu stvaranja
kapitala.
Inajveimanipulatoriuvekistiudasvetoraderadezasloboduiu
ime slobode. Sloboda ne podrazumeva razuzdanost, neodgovornost i haos.
Sloboda koja dovodi u pitanje i razara univerzalne vrednosti (istina, pravda,
dobro,ljubav,lepota,solidarnostiljudskodostojanstvo),kojimaionapripada,
nijesloboda,veverbalnailipisanatorturaiduhovnonasilje.Medijiuslubi
bilokojemoiizneveravajusvojumisiju,mestoiuloguudrutvuidravi.Slu
iti moi znai izgubiti slobodu ili zloupotrebljavati slobodu (upi, 2010:
217).
Takodolazimodopitanjaslobodemedijainjihoveodgovornosti.Slo
bode medija nema bez odgovornosti. Mediji koji prihvataju pritiske istovre
menoseodriusvojeslobodejerulazeuzaarankrugdirigovanogkreiranja
stvarnostipremazahtevimaskrivenihcentaramoikojiimajukontrolunad
sredstvima masovnog komuniciranja i povlaen pristup informacijama. Op
ravdanjezaovakvoponaanjenalazeutvrdnjidaonajkoposedujemo.mo
eubeditibilokogadamisliiuradibilota(Jevtovi,2003:137).
Pitanjeuticajanamedijezapravosesvodinadobropoznatopitanjeo
tome ko je vlasnik medija. Sve se u medijima zapravo svodi na odnos sa
vlau.Medijisuurukamavladajueeliteipoduticajemvlastiinisuzaintere
sovanizaonetemekojenisuzanimljivevladajuojeliti.
Meutim,neradisesamooslobodimedija.tajesaslobodompubli
ke? Obmanjujui auditorijum, mediji skreu panju sa stvarnih drutvenih
problema, pri emu ne nameu finalne zakljuke, ali navode publiku na dis
157

kusijusaunapredpoznatimishodom.Komercijalizacijairobnikaraktermedi
ja,iniodnjihdabuduzarobljeniciprofitaipodloniuticajimapolitikihpar
tija. Na tu injenicu ukazao je jo Habermas: Novine su se iz ustanova za
objavljivanje vesti pretvorile i u nosioce i voe javnog mnenja, u borbeno
sredstvopartijskepolitike(Habermas,1969:38).
Medijskasveprisutnostjeomoguiladamedijipostanuintegralnideo
drutvenog i individualnog ivota.Savremeni ovek sigurno ne eli da neko
kome je omoguio znaajan prostor u svom postojanju manipulie njegovom
slobodom i njegovim pravom na istinu. Problem je u tome to je medijska
publikajouvekuspavanainemonadaseodbrani.
2.Kostanujeunaojpodsvesti?
Medijskapublikaiviudezorganizovanomsocijalnomambijentu,koji
sesvevieudaljavaodnauenihpravilaponaanjaivrednovanjapotradicio
nalnom modelu. Lini i drutveni odnosi obiluju strahom i nepoverenjem.
Usvojenemoralnevrednostipostajuugroeneilakozamenljivenekimnovim
shvatanjemmoralnostiikulturnihvrednosti.
Dananji ovek se otisnuo iz plemena, ali pokoravanje voi je ostalo.
Modamoemodagovorimoonezrelostiinezavrenomprocesulineindivi
dualizacije.Neautentinelinostisuonekojesupotisnilesvojuindividualnost
ikojesuseupotpunostiprepustilekolektivnomnainuivotaidobrovoljno
su odustale od samostalnog donoenja odluka. Za njih je pripadnost grupi
garancijazasigurnostiopstanakagrupaoboavamedije.
Fromm ponaanje neautentinih linosti, odnosno opstanak i ponaa
nje mase sastavljene od anonimnih pripadnika vezuje za konformizam. Pri
hvatanje konformizma obezbeuje sigurnost, a cena je potpuna pokornost i
prilagoavanjeshvatanjudanikonemamoinadamnom,izuzevgomileiji
samjadeoikojojsepotinjavam(Fromm,1989).
Ukolikosepripadnicimaseuoptepozabaveanalizomsvojihponaa
nja koja su usmerena na opstanak u grupi, vrlo retko shvate da su masovni
medijiznaajnodoprinelibatakvomnjihovomponaanju.Medijisuodavno
nadgradili svoju osnovnu informativnu ulogu, u smislu da su se upustili u
kreiranjestvarnostiiusmeravanjemasedaprihvationustvarnostzakojusu
oniprocenilidajepotrebnavlasnicimainformacija.Ovakvodelovanjemedija
nasupuujenaopsenupsiholokumanipulaciju,jerseuticajisvevieostva
rujunesamonasvesnomveinanesvesnomdeluovekovelinosti.
158
Delovanjenamedijskupublikupostajeprivilegijaelitekojakontrolom
medija uspeva da plasira sopstvene ideje, miljenja i stavove, emu ovome
pogodujeoteanosnalaenjeineiskustvoobinogovekaukomunikolokim
procesima. Na taj nain elita utie na javnost koju neosetno vodi u pravcu
eljenihiplaniranihreakcija
U svakom drutvu postoji vie elita. Najee se kao posebne elite
navode: vladajua elita (koju ine industrijalci, politiari i vojnobirokratske
strukture); nauna elita (koju ine pojedinci koji zauzimaju najvii nivo u
informativnosaznajnoj sferi); politika elita (ini je izabrani deo drutva koji
opredeljuje dravnu politiku); ekonomska elita (koju ine pojedinci koji kon
troliuosnovnefinansijskoekonomskestrukturedrave(Markovi,2010).
Slika1.Upravljanjejavnimmnjenjem?
Izvor:Lee,G.2012
Kroz plasman informacija o drutvenom ivotu, politikim dogaaji

ma, sportu, masovni mediji formiraju i modeliraju javno mnjenje. Ako medij
ima mo da modelira ljudsko drutvo to znai da neko povlai konce bez
naegznanjaikoristimoinformacijedakreiranaeshvatanjestvarnostina
osnovusvojihstavova.
Zaguenjeinformacijama,odkojihjebartrietvrtinepotpunonerele
vatnozaivotprosenogoveka,adobardeonjihinetaanilitendenciozno
plasiran,nameepotrebudasemedijimapristupaopreznijenegoikad.Mediji
suoiglednolinkkojirazliitimelitamaomoguavaprodorusvestjavnostisa
nameromdaupravljanjenimdoivljajemrealnosti.
159

Masovnodrutvo,umornoodsvihproblemaskojimasesvakodnevno
suoava,elizabavuilakesadrajekojesumedijiuvekspremnidamupo
nude,samodapripadnicidrutvatolakeprogutajutendencioznoplasirane
sadraje.Tabloidi,rijalitiprogramiizabavaslinestruktureudaljavajuoveka
odsvihbrigaiaktivnostiiomoguavajumudazadovoljidobardeosvojezna
tieljevirenjemuivotpoznatih,pomiljenjumedija,uspenihljudi.
Savremeno drutvo sve manje ima vremena za tradicionalne ljudske
veze,izaneposredankontaktovekasaovekomisaprirodom.Koncentracija
drutvene moi i odluivanja postaje dominantni okvir masovnog drutva
zahvaljujui tehnikim dostignuima koje koriste sredstava masovnih komu
nikacijakojasu,popravilu,uvlasnitvujakihdrutvenihgrupa.
Sudbinapojedincajepreputenanamilostinemilostureivakojpoli
tici masovnih medija koji mu kreiranjem njegovih stavova ugroavaju inte
gritetlinostiiindividualnost.Takopojedinacdospevauanonimnostusam
ljenegomilekojomselakomanipulie.
Globalnasvetskascenapokazujedajedostignutavelikakoncentracija
industrijskogifinansijskogkapitalakojapretidanaredihgodinaostvaritakav
stepenekonomskeifinansijskemoiidaebitiustanjudapraktinokontroli
u dravne institucije, pa ak i ustanove meunarodne zajednice. S obzirom
na podatak da se svetski mediji upravo nalaze u vlasnitvu koncentrisane
moiurukamamalogbrojaljudi,moemodaoekujemojoveipritisakna
medijesjednestraneipojaanuzloupotrebupublikesdrugestrane.
Srbijakaozemljasanezavrenimtranzicionimprocesomisiromanim
drutvom koje podrazumeva i siromane medije, naalost, nije poteena
igre sa medijima i svojim graanima. Istraivanje Centraza medije imedij
skaistraivanjaFakultetapolitikihnaukauBeogradupodnazivomProfesija
na raskru novinarstvo na pragu informacionog drutva sprovedeno u
periodujul2010jun2011,pokazalojedasumedijiuSrbijipodvelikimpriti
skom vie interesnih grupa i da su zastupljene razliite metode pritisaka.
Istraivanjemjeobuhvaeno260novinarai51vlasnikmedijauSrbiji(Milivo
jevietal.,2010).
NajveipritisaknaradmedijauSrbijivre:politikestrankekojeine
vladajuukoaliciju(25.59%),vlasnicikrupnogkapitala(17.65%),predstavnici
lokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnici medija (12,94%), zakupci reklamnog
prostora(11,62%).
160
Tabela1.Vriocipritiskanamedije
Izvor:autori
Najzastupljenije metode pritisaka na medije su: uticaj na kadrovsku
politikumedija(19,89%),korumpiranjenovinarailiurednikadapiunarue
ne tekstove (17,31%), uskraivanje kupovine reklamnog prostora (13,45%),
uskraivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).
Slika2.Vrstepritisakanamedije
Izvor:autori
Kaotoseizrezultatasprovedenogistraivanjamoedavidinovinari
u Srbiji su u 2010. god. bili izloeni fizikim napadima, pretnjama, javnim
uvredama,uslovljavanjemfinansijskepodrkeodstraneoglaivaailiorgana
161

vlasti,pritiscimananovinareprekovlasnikaiurednikamedija,alisusesuo
avaliisapogubnompolitikokadrovskompolitikom.
Ono to posebno zabrinjava je izvetaj ombudsmana Sae Jankovia

kojijeUdruenjenovinaraSrbijepostavilonasvojsajt25.marta2014.god.U
ovomizvetaju,izmeuostalog,navodiseisledee:Premopolitikevoljei
populizmanadvladavinomprava,slabeinstitucijenaspramsnanihpolitikih
centaramoiilinostifunkcionera,slabostineefikasnostpravosua,manipu
lacije medijima, atrofirana ekonomija i nereformisana administracija najvee
supreprekeiizazovikojistojenaputupotpunijegostvarivanjapravagraana
uRepubliciSrbiji.Utrcizatiraimaigledanou,aliipodneposrednimutica
jem ili pritiskom razliitih centara moi, graanima se, uporedo sa istinitim
informacijama,plasirajuselektivne,nepotpune,poluinformacijepaipotpuno
lane,injeninonetane(dez)informacije(UdruenjenovinaraSrbije,2014).
3.Zakljuak
Ljudinisusvesni,ilinisudovoljnosvesni,danjihovsvakodnevniivot
nadzirugrupekojepripadajurazliitimelitamaikojeprekomasmediasiste
matski plasiraju paljivo dozirane informacije, ija funkcija nije da obaveste
javnostvedajeiskoristezasvojepotrebe.ivotovekausavremenomdru
tvu je samo manjim delom utemeljen na neposrednom iskustvu, a veim
delom poiva na informacijama koje deli sa ostalim pripadnicima zajednice.
Filozofizatokaudasavremeniovekiviusvetukojipoznajeuglavnomiz
drugeruke,posredstvommedija,anenaosnovuvlastitogneposrednogisku
stva.
Masovni mediji, kao nezaobilazni fenomen savremenog drutva, pos
taju jedno od najjaih sredstava uticaja i socijalizacije. Neotporan na svakod
nevne medijske signale koje dobija posredstvom razliitih medija, ovek
nametnutu sliku stvarnosti doivljava kao sopstveni svet. Iluzija oveka da
mumedijiomoguavajudabudedeosvetaidaedaprevazieusamljenost,
dovodidoizostankakritikogstavapremamedijiskimsadrajima,idostva
ranja istovetnih razmiljanja i postupaka. Kupovinom medijskih programa
ljudikupujuboljuslikuosebi.Toobezbeujepojedincuzadovoljenjenjego
vih vanih sociopsiholokih potreba. Shvatanje o nemoi auditorijuma kao
osnove za medijsku manipulaciju se zasniva na teorijskom stanovitu linera
nog modela komunikacije koji podrazumeva neposredni uticaj medija na
ponaanjepojedinacaiauditorijuma,priemuserecipijentiposmatrajusamo
kao pasivni primaoci medijskih poruka koji pristaju na obmanu samim tim
162
toseneuputajuudubljuanalizuonogtovide,ujuiliproitaju,aliizbog
togatosesaglaavajustimdamedijigovoreistinu.Tojepsiholokadispozi
cija oveka kao bia koje vie veruje nego to sumnja jer se mase odnose
premasvojimvoamakaoonajvajaruGrkoj,kojije,izradiviZevsaGromo
vnika, pao na kolena pred vlastitim delom da bi mu se poklonio (Mihels,
1990:50).
Jedanodfaktorakojistimuliemanipulativnuulogumedijajekoncept
drutvakojiignoriesocijalnuodgovornostimoralneprincipe.Masovnimedi
ji su u takvim okolnostima okrenuti prema zatiti interesa onih koji imaju
ekonomskuipolitikumo,imepokazujudajezanjihnjihovapublikasamo
masa koju upotrebljavaju u interesu ostvarivanja postavljenog cilja. Takav
ponizanmedijskistaviodsustvootporapremanametnutomponaanjuusmi
sluLjubimrukegazda,pokazujedasumedijitakoertve.Dabiopstalina
trituiodralisvojukonkurentnostmedijisuupueninasaradnjusacentri
mamoi.TrinaorijentacijamnogihmedijskihkuajedominatnaiuSrbiji.
Potpuniimunitetnamedijskumanipulacijujenemoguestei,jerbez
obzira na sva upozoranja o tome da je pravo na istinitu informaciju ozbiljno
ugroeno, medijska publika nastavlja da otvara usta i eka da je mediji
nahraneinformacijama.Meutim,medijikaoglavnipromoterirazliitihvrs
taobmana,kojeineponalogukojidolaziodvlasnikamedijailinekihdrugih
centara moi, takoe ostaju bez slobode da samostalno odluuju i informiu.
Ali, ostaje njihova odgovoronost za neprofesionalno novinarstvo i ubijanje
istine.
Literatura
Aimovi,A.(2008),OznaajuTVmedija:teorijskarazmatranja,Proto
colkommunications,9,Fakultetpolitikihnauka/Protokol,Beograd/NoviSad.
Bal,F.(1997),Momedija:mandarinitrgovac,Klio,Beograd
Breton,F.(2000),Izmanipulisanare,Klio,Beograd.
Fromm,E.(1989),Zdravodrutvo,Naprijed,Zagreb.
Habermas,J.(1969),Javnomnjenje,Kultura,Beograd.
Jevtovi,Z.(2003),Javnomnenjeipolitika,Akademijalepihumetnostii
Centarzasavremenuurnalistiku,Beograd.
Kelner,D.(2004),Medijskakultura,Klio,Beograd.
Kora, N. i Vranjeevi, J., (2002), Nevidljivo dete, Jugoslovenski centar

zapravadeteta,Beograd.
163

La,K.(1996):Pobunaelitaiizdajademokratije,Svetovi,NoviSad.
LeBon,G.(2005),Psihologijagomile,AlgoritamBeograd.
Lee,G.(2012),Agendasettingamanipulationhttp://s4289788.blogspot.
com/2012/06/agendasettingmanipulation.html
Markovi, D. (2010), Audio vizuelna pismenost; Univerzitet Singidu

num,Beograd.
MihelsR.(1990):Sociologijapartijausuvremenojdemokraciji,Istrai
vanja o oligarhijskim tendencijama u ivotu skupina,. Zagreb, Informator i
Fakultetpolitikihnauka.
Milojevi, S. (2001), Istraivanje medijskih efekata: potraga za paradig

mom,Reasopiszakulturuidrutvenapitanja,62,Beograd:RadioB92.
Milivojevi, S., Radojkovi, M., Rakovi, M., Milojevi, A., Ugrini, A.

&Matovi,M.(2010),Profesijanaraskrunovinarstvonapraguinforma
cionogdrutva,CentrazamedijeimedijskaistraivanjaFakultetapolitikih
naukauBeogradu,Beograd.
upi, . (2010), Sloboda i zloupotreba slobode u medijima, Godinjak,

UniverzitetuBeogradu,Fakultetpolitikihnauka,Beograd.
unji,.(1997),Dijalogitolerancija,igojatampa,Beograd.
Udruenje novinara Srbije (2014), Vlast se samo deklarativno zalae za

ljudskapravahttp://uns.org.rs/desk/medianews/23500/vlastsesamodeklarati
vnozalazezaljudskaprava.html
aket,D.(2007),Novinarskaetika,Slubeniglasnik,Beograd.
164
,MILICADELIBAI::
?
UDK:316.774:070:004.738.5
:
?
ANEWERAOFJOURNALISM:FROMCORPORATEIDENTITYCRISIS
TOINDEPENDENCE?TRUTHSANDMISCONCEPTIONSOFINTERNET
COMMUNICATION
,
()
mrMILICADELIBAI,doktorant
.,
,
.
.

,
.
,data
.
:M,,,
, ,
, ,
165

bstract: The article presents a brief analysis of modern Russian

mediafromthe poinof view on theindependence of journalism. The
authordeterminesthecurrentstateofthemediaasacrisisofcorpora
teidentity, themassmedia are transformed from social and political
institution to the statecommercialized sector of the economy, the
industryofinfotement.Economicandhedonicfunctionsbecomebasic
tojournalism.Thelatestrealitiesandmatrixofhorizontalcollabora
tivemediacommunicationsontheInternetaddtotheproblemsofthe
media system, which produces traditional vertical model. However,
the practice of harnessing the potential of internet communication,
datacommunication locks in RuNet a transition to an independent
sociallyresponsiblejournalism.
Keywords:Media,Journalism,Industry,CorporateIdentityCrisis,
Internet, Data Journalism, Phygital Communication, Social Respon
sibility
1.
XX
,
(),
,
[,2013].

,
.

.
:
,
,

:
,,
.
,
166
,MILICADELIBAI::
?
,.
, ,
, (
, );
, , ,
,
,;
,[,2002].
XXI
, ,
,PR,
,

.

:
,

1990;
.
,
.
2.:,,
,
,
,
,,,,
.
(1990
) . ,
,
,

,
,.
167

, ,
[,2010].

;

.

,
,
, ,
,,[,2013].
,
,
(, 2012.);
, .
,
,

, , ,
, .
,
;
[,2003].

,
. (
1990)
,
, .
,
.

.
168
,MILICADELIBAI::
?
: ,
, ,
..,,.

.
,
,,
.
: ,
,
3.:

,
/
.
.. :
(),
,
.

(),
,
,
[,2011].

, , ,
,
.

,
.
,
,
169


, ,
,
,

[,2013].

,
, ,
[,2012].

(, , ..)
,
.,,
defacto,
, :
.

( ).

()
,
,.
:
/
( );
/
/ (
).
(2.0),

.
,
.
170
,MILICADELIBAI::
?

,
.
,
, :

,
, ..;

,
,
;
,;
, (
), ,
( ) ..

.
24 , 365 ,
,
.
;
, , 2012.
(American Dialectology Society,
ADS) (. hush tag), /
, ,
Twitter ( 140 ),
.

. ,
( ),
,
.,,
.
Defacto
. ,
171

, ,
,
(
,
, ,
, ).
,
,
,,
, ,
,.

;,,

(
),,.

.
, ,
.
(,
,),,
:,,
,
,
;
(
,
);
, ,
. ,

.
172
,MILICADELIBAI::
?
1990 ,

( 3500 , 2013 .),
(70,36,2013.),
,
, :
22%
( , 2011, 2012). ,
Synovate Comcon (2012), 24%
,
,
.,
,
. ,

,
.
4.
,
,
,

(. data, big data).
19601970.
, , .
1280
:

(,
..), ,
.

,,
,
.
173


(.datajournalism)

.

XIX.
,
,

,,
.
2006

,,
[Holovaty, 2006].
,
, , ,
,
( , . phygital,
physicaldigital,).
(
( , 2013)
. ,

. . ()

, ,
.
, , .
, 126
62
.
174
,MILICADELIBAI::
?

.
,
,
,
,
,
.

. !
,?
,
30 , 50
.
,
.
? ; ,
,
,(
).2,5
,
,
.

,.

,
20132030:
.

,
175

.
Changing Russia ( ,
(Esquire)

,
,
( :
,,).
,
.
,

:

. ,
,,
, :

.
,
, ,
,

.
5.

,
.
: ,
,
, ,

.

,
176
,MILICADELIBAI::
?
/
.
.
,

: de facto
,
.

, , ,
. ,
. ,
.
(, ,
), ,
: , ,
,
,
;
(
,
);
,,
.

. ,
,,
, :

.

, ,
,
177


,
,
,.
(.
opengovernance),(.
opengovernment),,
,,,

,,.
. / . . .
,.;..,....:
,
,2002.160..92.
.
..:,2013..253.
.
..:,2013..97.
.. .
.:,2003.259.
.. . .: ,
2010.336..63.
..
(PR): . .: , 2011.
464..17.
.. .
..,2012.
Holovaty A. A fundamental way newspaper sites need to change //
[ ] : http://www.holovaty.com%2
Fwriting%2Ffundamentalchange%2F&ei=VFNJUYTkJaqj4gSWwoD4BQ&usg
=AFQjCNG1YdSCf8ay5mQaRjL3SzGhlqEjfg&sig2=JXc5S8u2mzM_zbWIHM1
YCg&bvm=bv.44011176,d.bGE&cad=rjt)
178
..:
P
UDK:070:352(470+571)
MUNICIPALREFORMINRUSSIAINTHEMIRROROF
THEPRINTMEDIA
..,
...
: 2014
,
.
,
,

.
: M ,
,,,
131
.
Abstract:By2014,themunicipalreforminRussiacametoitscriti
calphase,associatedwiththenecessitytoestimatethestatusandpro
spectsofitsfurtherdevelopment.Inthatarticletheauthorallocates
themainstepsofthemunicipalreformlightingprintmedia,formu
lates a number of the most significant controversies, which unfolds
overmostofthediscussionsaboutthecontentandthevalueachieved
transformations.
Keywords:municipalreform,localgovernment,theprintmedia,the
organizationoflocalauthorities,theFederalLaw131OnGene
ralPrinciplesofLocalSelfGovernmentintheRussianFederation
179

,
90 .,
.
,

,
,
.
,

.
,

,

,
.

, ,
, , ,
,,
.
,,
,
,
.
, ,
,
,
.
,
180
..:
P
.

.
,,,
.
,
,
.,

,
,
,

.

,
,
, .
,
,
:
,(..
) .

,
.
, (
,,,.),
,

181

,
..
, ,

,
,
.
,
,
, ,
.,
,
.

,
.

,
,
.

.
154, ,
1995,
(
),.
,

.
,

,
.
182
..:
P
,
,
,
,
,,
, . 2000
,
,

,

.
,

.
,
. 131

,,,
.
,

.
,
199 31.12.2005
.7 .17 06.10.2003 131

,
,
,
.

,,
183


.
,

.
, ,
,.

. (
.,2006).
2006
.

,
. ,
,129
12.10.2005.,
1 2009
. ,
,
,

.
,

,
,
,
.

. , 2008 2011
,
184
..:
P
, , ,
12,5..200024,5..2006.
,
, 80%

. ,
,

,
,
.
2008 2011
.

,
.
,
.
,
.
2013

,.

.
. ( ,
//.Ru/16.12.2013,18:03//http://www.kommersant.
ru/doc/2370006).
, 2013
185

, 2014
,
,
. ,

, ,
,.

.
,
, ,
.
1. ?
,

.
2. ?

,
.

,
.(
,.)
. (. : // . 15
2006.).
3. ?
,
186
..:
P
:.

,

.
,

,
. (.
, ..
//
.2006.11..1523.,
..
//http://www.naukapravo.org/).
4. ?

. ,

(31,5.2..)
(. . .
//
. 2010. 2. .4651). ,
131
5. ?
,
,
,

187

,

.
,
,
.

,

(.:
200.
// . 23 . 2009..6, //
.212010).
6.

.
:
,
.
131
, ,
. , 2/3
,
,
(. , :
//.102009..3).
.

,.
188
..:
P

,

,,
,
. ,
,
.
50
131

.

.
, ,
.
,
, ,
,
,
. ,
, ,
,
.
://.
2006.2.//http://law.edu.ru/doc/document.asp?docID=1234397
189

,
//.Ru/16.12.2013,18:03//http://www.kommer
sant.ru/doc/2370006
//.152006
..
//
.2006.11..1523.,
..

//http://www.naukapravo.org/
.
//.2010.2..4651
200.
// . 23 . 2009..6,
//.212010
:
//.102009
190
JELISAVETABLAGOJEVI:
UDK:316.774:070:321.7
GRAANSKA(NE)POSLUNOSTI(NE)ZAVISNOSTMEDIJA
TEORIJSKAEKSPLANACIJA
CIVIL(DIS)OBIDIENCEANDMEDIA(IN)DEPENDANCE
THEORETICALEXPANATION
mrJELISAVETABLAGOJEVI,
doktorantnaFakultetupolitikihnaukaUniverzitetaCrneGore
Apstrakt: U radu je prikazan odnos izmeu manipulativnog me

dijskoguticajadeterminisanogkategorijom(ne)zavisnostinasvijesti
spremnost graana na promjenu. Drugim rijeima, kroz teorijsko
konceptualnuanalizupojmagraanskaneposlunostipojmamedijska
manipulacija identifikovane su vezi izmeu ova dva pojma. Na taj
nain,dolismodokonluzijedasadrajmedijskeporukeodreenfak
torima neobjektivnosti i pristrasnosti stvara intelektualnu i etiku
podlogu za usaivanje ukorjenjenje inertnosti prema nepravednom
djelovanjukljunihakterasistemapartija,udruenjacivilnogsekto
raislino.
Kljune rijei: Graanska neposlunost, nezavisnost medija, mani
pulacija,demokratizacija
Abstract:Thispaperpresentsthedescriptionandexplorationofrela
tionshipbetweenthemanipulativemediainfluenceandwillingnessof
citizenstochangeunfairlyestablishedrulesandpracticeinalllifear
eas.Inotherwords,thetheoreticalandconceptualanalysisofthecon
ceptofcivildisobedienceandtheconceptofmediamanipulationhave
identified the link between this concepts. In this way, we have con
cludedthatthecontentofmediamessagesdeterminedbyspecificfac
tors creates intellectual and ethical foundation for implanting inert
nesswithregardtotheunjustactionsofkeyactorsofpoliticalsystem
parties,associationsofcivilsocietyandetc.
Keywords:CivilDisobedience,MediaIndependence,Manipulation,
Democratization
191

1.Uvod
Ciljradajekrozeksplanatornodeskriptivnipristupkonceptualnojana
lizi pojma graanin u (ne)demokratskokontemplirajuem ambijentu identi
fikovatifaktorekojideterminiuosnivanjeidjelovanjemedijakaomehanizma
oblikovanja miljenja javnosti u vezi sa kljunim drutvenopolitikim feno
menima.Medijiimajukarakteristike(ne)zavisnostiuodnosunakljuneaktere
politikogsistemakrozinstitucionalniipravniaspektmodifikovanjadefinicije
pozicijemedijskogprozorailimedijskogzatvoraljudskoguma.
Svrha rada je, kroz sociopsoholoki, kao i tranzicioni pristup demo

kratizaciji drutva i primjenu metode analiza sadraja, pruiti odgovor na
sljedee istraivako pitanje: Da li u (ne)demokratskoj konstelaciji medijske
instrumentalizacije,odnosnokreiranjastavovanatemeljumedijskiplasiranih
informacijapostojepredpozicijezarazvojkonceptagraanskeneposlunosti,
odnosno graanina u esencijalnom znaenju tog koncepta. Drugim rijeima,
pitanje je da li informacije predstavljaju pijavice zdravog razuma i svijesti,
odnosno,interalia,uzrokenedostatkahranezaobnavljanjeeventualnotrulih
korjenarazvojazdravorazumskezajednice.
Rad sadri navedenu analizu razraenu kroz konceptualni prikaz

pojmova graanin, graanska neposlunost i medijska manipulacija kao i
uzronoposljedini odnos izmeu medijske manipulacije i vjerovatnoe za
razvoj svijesti i kulture graanskog dostojanstva kod pripadnika (ne)demo
kratskogdrutva.
2.Teorijskokonceptualnaanalizagraanskeneposlunostii
medijskemanipulacije
Teorijskokonceptualnaanalizapojmagraanskaneposlunostipojma
medijska manipulacija definie okvir analize empirijskih indikatora koji pru
aju osnovu za postavljanje predikcija buduih odnosa i razvoja fenomena u
drutvenopolitikojkonstelacijideterminisanojsociopsiholokimuslovimau
kojima se medijska poruka saoptava. Dimenzije analize postojanja graan
skog(ne)aktivizmauslovljenogmedijskommanipulacijom,odnosno(ne)zavi
snou medija podrazumijevaju kulturnoobrazovnu, odnosno etikointelek
tualnu dimenziju graanskog mentaliteta kao i socijalnoekonomsku zbilju
koja(ne)doprinosirazvojukritikesvijesti.
Graanska neposlunost predstavlja pojmovnu konstrukciju ije zna

enjepostajerazumljivonakoneksplanacijepojmagraanin.Rijegraanin
predstavljavrloestokorienpojamzaopisivanjepripadnikajednezajedni
192
ce, odnosno, drutva i drave, pri emu se esto ne uvaava kognitivna di

menzijatogpojmakojasezasnivananjegovojdemokratkojkonotaciji.Graa
ninslobodno,dostojanstvenoirazboritouivasvojapravaiizvravaobaveze
premazajednicikojojpripada.Drugimrijeima,graaninomsesmatrajupri
padnicionogdrutvakojejestvorilointelekturalnoetikupodloguzarazvoj
demokratskosvjesnih graana koji poznaju metodologiju artikulisanja svojih
interesa kroz civilni sektor i/ili politike partije. Koncept graanin moe da
bude primjenjen jedino u demokratskom drutvu koje ispunjava kriterijume
koje je postavio Robert Dal.1 Osam krierijuma za odreivanje nekog drutva
kao demokratskog, koje je Dal predloio, su: sloboda udruivanja, sloboda
izraavanja,razliitiizvoriinformacija,aktivnobirakopravo,pasivnobirko
pravo,pravopolitikihvoadasenadmeuzapodrkuiglasove,slobodnii
poteniizbori,postojanjeinstitucijakojeomoguavajudajavnapolitikazavisi
oddatihglasovaidrugihnainaizraavanja(politikih)preference(Lajphart,
2003,96).
U ovom kontekstu, validnim predstavlja osvrt na konstatacije o tome

dajeatinskademokratijapoivalainadubokousaeniminjegovanimose
anjimajavnedunosti(...)Zbogtogasunajveadostignuaatinskedemokra
tijebiladjelaukojimasepotvrujeodgovornostgraanapremademokratskoj
republici (zajednici) (Mati, 1998). Ovo implicira politiki sistem u kojem
egzistiragraaninkojidjelujeimijenjaprilikekojeugroavajunjegovodosto
janstvo i integritet, koji svjesno nastoji da iskorjeni korove intelektualnog i
etikogposrnuakrozvid,ukrajnjemsluaju,inenasilnogotporapremavlas
ti, odnosno neposlunou koja podrazumijeva djelovanje protiv pravno i
institucionalno definisanih nepravednosti koje onemoguavaju ekspresiju i
artikulaciju interesa i volje graanina kao nosioca narodnog suvereniteta.
Drugim rijeima, akt graanske neposlunosti se odnosi na neposlunost u
odnosunazakon,odnosnopredstavljanelegalan,alineinelegitimanakt.
Prema arpu (Pavievi, 2009), mogue je identifikovati tri nivoa nenasilne
akcije:
a) protestiiubjeivanje;
b) socijalna,ekonomskaipolitikanekooperativnost;
c) nenasilnaintervencija.
PojamdemokratijajeusvojojpozitivnojinegativnojkonotacijiobjanjenkrozanalizeSartorija,
Dala,Hejvuda,Poperaidrugih.
1
193

Ovim mehanizmima nenasilnog pritiska graani nastoje da skrenu

panju vlasti na rjeavanje problema koji su proizali iz neinjenja vlasti ili
injenja sa nepravednim posljedicama. Osnove za djelovanje u ovom pravcu
predstavljaintelektualninivokritikesvijesti,kaoidjelovanjeuskladusaeti
kimprincipimaijepotovanjeonemoguavatolerancijupremanepravednim
aktimakojipodrivajufunkcionisanjedemokratskiureenezajednice.Radikal
neformeotporaautoritetuveseneubrajajuuovekategorijeinespadajupod
pojamgraanskeneposlunosti.2
U kontekstu objanjenja pasivnosti graanina vrijedno se osvrnuti na

sljedeih deset strategija medijske manipulacije3 koje je identifikovao Naom
omski: preusmjeravanje panje, odnosno okupranje misli stvarima bez va
nosti;stvoritiproblempaponuditirjeenje;strategijapostupnoguvoenjapromjena
koje bi izazvale revoluciju kada bi se uvele odjednom; strategija odlaganja
predstavljanje odluka kao bolnih ali neophodnih; upotreba djeijeg jezika
izostanakkritikereakcije;korienjeemocija;dratijavnostuneznanjuiprosje
nosti ucilju stvaranjajavnostinesposobnedarazumijemetodekojimsekon
trolieiporobljava;ohrabrivanjejavnostidabudezadovoljnasvojomprosjenou
promovisanje uvjerenja da je moderno biti neobrazovan, vulgaran i slino;
stvaranjeosjeajakrivicepojedinacnedjelujejersmatradajenedovoljnospo
soban;upoznatipojedincaboljenego toonpoznajesamog sebezahvaljujuitome
tosistemimapristupinovativnimznanjima,odnosnokontroloeizvorznanja
itimelakekontroliepojedincavienegoonsamsebe.4
uro unji (2004) identifikuje pet kljunih oblasti u kojima se javlja

manipulacijaljudimaugraanskomdrutvu,odnosnooblastiukojimase,ka
kokae,istineoovjekuokreuprotivovjeka.Prvo,manipulacijapotroa
imauoblastiekonomijeuvidureklame,zatimupolitikojoblastimanipulaci
jabiraima,odnosnopropaganda;uoblastivaspitanjaiobrazovanjamanipula
cijamladima,tj.indoktrinacija;manipulacijaukusimauoblastislobodnogvre
Vieokonceptugraanskeneposlunostividjeti:Pavievi,2009iThoreau,H.D.2008.
Manipulacijasemoeodreditikaosmiljensistematskiikontrolisanpostupakiliskuppostu
paka pomou kojih manipulator, koristei simbolika sredstva, u za njega pogodnim psiho
socijalnimuslovima,odailjeumasuprekosredstavakomunikacije,odreeneporuke,sAnam
jeromdautienauvjerenja,stavoveiponaanjevelikogbrojaljudi,takodabiseoni,ustvarima
o kojima ne postoji opta suglasnost, a za koje su ivotno zainteresOVANI, usmjerili prema
ubjeenju,stavovimaivrijednostimamanipulatora,adatoganijesunisvjesni.(unji,2004)
4NoamChomsky:10strategijamedijskemanipulacije,2013http://www.akuzativ.com/teme/337
noamchomsky10strategijamedijskemanipulacije
2
3
194
menauformiindustrijezabaveisna;inakraju,manipulacijavjernicimauobla
stireligioznogivotaodnosnovjerskaideologija.
Manipulacijavodigubitkurazumskekontrolenadonimtogovorimoi
inimo,odnosnograaninpostajezavistanodinformacijakojemuseserviraju
bezkritikogpromiljanjakojebivodilointelektualnojnadogradnjikojadaje
prostorzadjelovanjeu ciljupromjenaloepostavljenihpravila ipraksi.Pro
svetiteljske ideje 18. i 19 vijeka nestaju uz pritisak globalizovanih medija,
internetaisveprisutnetehnolokeinovacijekojuovjekneuspijevadaispratii
time joj se potinjava, odnosno onom uskom krugu ljudi koji je kontroliu
zahvaljujui svojoj vojnoj, ekonomskoj i kulturnoj moi. Ova konstatacija
danas postaje primjenjiva na lokalnom, regionalnom, nacionalnom, evrop
skomiglobalnomnivou.Graanskiaktivizamseodreujeiobezbjeujeodo
zgo, kad je potreban, a ne odozdo, odnosno od svjesnih graana koji nijesu
inertni.
Karikatura1:Medijskamanipulacija
Izvor:http://www.akuzativ.com/teme/337noamchomsky10strategija
medijskemanipulacije
3.Umjestozakljuka
Naosnovukonceptualneanalizepojmamanipulacijeputemmedija,te
pojmagraanskaneposlunostpostavljasepretpostavkadaukolikosumediji
(ne)zavisnistvarajuseuslovizamanipulacijustanovnitvomitimesesmanju
jemogunostzapojavunenasilnogvidagraanskeneposlunostikojabivodi
lazdravorazumskomupravljanjudrutvom.Drugimrijeima,pozicijamedija
u drutvu u odnosu na kljune aktere politikog sistema predstavlja vaan
faktor uticaja na mogunost manipulacije drutvom. Manipulacija drutvom
195

predstavlja jedan od opredjeljujuih faktora uticaja na mogunost buenja

svijestiopotrebipuanjaotporapremanepravednimaktimauformigraan
skeneposlunosti.
Podaci i analize Freedom of House , Reporter Without Borders i Human

RightsWatchukazujunatonakojemsustupnjuzemljesvijetakadajeupita
njurazvojinapredakusferislobodemedija.Analizepokazujudauvelikom
brojudemokratija(odizbornihdoliberalnih)postojisklonostmedijamanipu
laciji u cilju ostvarivanja komercijalnih i drugih interesa preko drugih aktera
politikog sistema. U takvoj konstelaciji, graani su pod rizikom nesvjesnog
usvajanja nametnutih stavova putem propagande, reklame, indokrinacije,
industrije zabave i sna, kao i vjerske ideologije. U uslovima manipulacije,
odnosno obezbglavljivanja graana mala je vjerovatnoa buenja i odra
vanja osjeaja ljubavi, razumijevanja i humanosti koji bi uz zdravi, kritiki
razum vodili raanju potrebe za uklanjanjem nepravednosti u cilju cjelovite
izgradnjedemokratskiureenezajedniceubilokojemdrutvu.
Literatura
FreedomofHouse,unosnaURL:http://www.freedomhouse.org/
HumanRightsWatch,unosnaURL:https://www.hrw.org/europe/cen
tralasia
IgoV.(1960)Jadnici,Beograd:RAD
Lajphart,A.(2003)Modelidemokratije,Podgorica:CIDstr.96
Chomsky N. : 10 strategija medijske manipulacije, 2013 http://www.

akuzativ.com/teme/337noamchomsky10strategijamedijskemanipulacije
Pavievi V. (2009) Graanska neposlunost u savremenoj politikojteoriji,

unos na URL: http://rtcg.files.wordpress.com/2010/11/gradjanskaneposlusno
stusavremenojpolitickojteoriji.pdf
ReporterWithoutBorders,unosnaURL:http://en.rsf.org/pressfreedom
index2013,1054.html
unji,.RibariljudskihduaBeograd:igojatampa,2004,6izd.
Thoreau,H.D.2008)CivilDisobedience:ResistancetoCivilGovernment.
WaihekeIsland:TheFloatingPress.
196
NIKAGRGUREVI:
UDK:316.774:32
NE(ZAVISNO)NOVINARSTVOIZMEUPOLITIKEMOI
IKONCENTRACIJEMEDIJA
(IN)DEPENDENTJOURNALISMBETWEENPOLITICALPOWER
ANDMEDIACONCENTRATION
mrNIKAGRGUREVI,viisaradnikunastavi
FakultetzaposlovniinenjeringimenadmentBanjaLuka
Apstrakt: Sloboda izraavanja, kako je to propisano Univerzalnom

deklaracijomoljudskimpravima,podrazumijevadasvakoimapravo
namiljenjebezuticajasastrane,kaoidatrai,primaiiriinforma
cijeiidejeputembilokojegmedijaibezobziranagranice.Medutim,
ovo pravo je dovedeno u pitanje koncentrisanjem medija, spajanjem
nekadnezavisnihnovinaudananjevelikegrupacije,koje supostale
hegemonijskogkaraktera.Danasjenascenimedijskotritekojeme
dije stavlja u potpunu ekonomsku zavisnost od onih koji raspolau
budetima.Mnogobrojniproblemiutradicionalnimmedijima,odpo
litikihpritisakaisveintenzivnijeguticajaekonomskihcentaramoi,
dosveteihuslovaradaifinansijskesituacijeukojojsenalazenovi
nari,svevieprimoravajumedijskeprofesionalcedatragajuzanovim
modelima poslovanja kako bi opstali u medijskoj sferi. Medijske kon
centracijeusreditepostavljajurentabilnostkaoosnovniimperativ,a
na upravna mjesta ljude ija je jedina briga da udovolje zahtjevima
onihulagaakojiimajunajveciudioukapitalu,zbogtogasedanassa
pravom postavlja pitanje koliko je mogue imati slobodne medije i u
ijemvlasnitvu?
Kljunerijei:Nezavisnonovinarstvo,koncentracijamedija,politiki
uticaj,informacije
Abstract:Thefreedom of expression, asprescribed bytheUniversal

DeclarationofHumanRights,impliesthateveryonehasthetheright
toanopinionwithoutoutsideinfluence,andtoseek,receiveandim
197

partinformationandideasthroughanymediaandregardlessoffron
tiers.However,thisrightisbroughtintoquestionbytheconcentra
tion of media and merging once independent newspaper in todays
largegroups,whichhavebecomewithhegemoniccharacter.Todayis
the scene of a media market that puts media in the total economic
dependenceonthosewhohavethebudgets.Manyproblemsintraditi
onalmedia,frompoliticalpressuresandthemoreintensiveimpactof
economic power centers, to all the difficult working conditions and
financial situation in which are the journalists, increasingly forcing
mediaprofessionalstolookfornewbusinessmodelsinordertosurvi
ve in the media sphere. Media concentration put in the center
rentability as the primary imperative, and to administration people
whoseonlyconcernistomeettherequirementsofthoseinvestorswho
havethegreateststakeinthecapital.Thereforetodaytherealquestion
ishowisitpossibletohaveafreemediaandundertheirownership?
Keywords:IndependentJournalism,MediaConcentration,Political
Influence,Information
1.Uvod
Realna oekivanja su da mediji uvijek budu nezavisni, objektivni i

izbalansirani, ali trite esto diktira neke druge uslove. U demokratskim
drutvima, sloboda rijei ne samoda je zajamena, nego je i praenadrugim
osnovnimpravom:pravomdasebudevaljanoobavjeten.Postojanjeslobode
izraavanjairazliitostisuposebnoznaajnezadrutvautranzicijikojasujo
podlonijaspoljnimuticajimaikoncentracijiprijesvegaumedijskojsferi,pai
u drugim ne manje vanim segmentima ivota. Problem sa tradicionalnim
medijima je injenica da mnogi vlasnici u regionu nisu izdavai, ve biznis
meniizdrugihsektoraprivrede,kojisunerijetkoaktivniiupolitikomivotu
ikoristemedijekaosredstvozaostvarivanjesvojihposlovnihipolitikihinte
resa, pa medije samim tim ne koriste za proizvodnju kvalitetnih medijskih
sadraja, ve kao vid politikog pritiska. Takva ureivaka politika vodi ka
tabloidizaciji, senzacionalizmu i dezinformisanju sa jednim osnovnim ciljem
daseostvarujeprofitiodreenapolitikapozicijanasuprotmedijskomplura
lizmu. Nije neuobiajeno da Novi misionari korporativnog kapitalizma,
kakoihbrojniautorinazivajuputemmedijskemoiostvarujuuticajkojijeak
veiodbilokojegpolitikoguticajanajavnomnjenje.
198
NIKAGRGUREVI:
Medije odreuje njihova profesionalnost i potovanje odreenih sta

ndardakakouureivakoj,takoiuposlovnojpolitici.Kadanovinarizmilja,
tojeistokaoikadasenovinaprodajeponetrinojceni.Novinarikojisetako
ponaaju nisu dio ove asne profesije, ba kao to se ni dobar deo onoga to
danas moete nai na kioscima ili u etru ne moe nazvati medijima
(Mai,2014,s.11).Kljusvegajeekonomskanezavisnostmedija.Zatosupot
rebneinstitucijekojeeraditisvojposaobezobzirakojenavlasti.Zato,opet,
moradapostojibalansizmeuvlastiiopozicije.Nezavisnonovinarstvodanas
predstavljapraviizazovkojitinjakaoiskraslobodemiljenjanarelacijiizme
upolitikihiuticajaekonomskihmagnata.
2.MedijskiBaroniinjihovuticajnanezavisnonovinarstvo
U zemljama Istone Evrope u poslednjih dvadeset godina raste broj

vlasnika medija koji vre uticaj zloupotrebljavajui svoj poloaj radi sticanja
odreenepolitikeiekonomskemoi.DirektorMedijskogprogramazaJugoi
stonu Evropu Fondacije Konrad Adenauer Kristijan parukazuje da doda
tanproblemutradicionalnimmedijimapredstavljainjenicadamnogivlasni
ciuregionunisuizdavai,vebiznismeniizdrugihsektoraprivrede,kojisu
nerjetko aktivni i u politikom ivotu i koriste medije kao podrku za svoje
poslovneilipolitikeinterese,pamedijesamimtimnekoristezaproizvodnju
kvalitetnih medijskih sadraja, ve kao vid politikog pritiska (Nedeljko
vi,M.2013).Dodueiudrugimdijelovimasvijetapromjenenatrituukazuju
napovratakmedijskihbarona.tajemedijskibaron?PremaleksikonuFinan
cial Timesa definie se kao neko ko je vlasnik nekoliko novina, i stoga je
veoma vaan i uticajan (http://lexicon.ft.com/.2014). Kanadski strunjak za
medijskotriteDejvidTarasobjanjavadajerijeomonomvlasnikumedi
ja,kojisebevidi,dijelomkaobiznismena,dijelomkaopublicistu,aliikaopoli
tiara.Njihovuticajseneogledasamoutometovrekomercijalnipritisak
naredakcijeusvomvlasnitvu,negotonovinarstvokoristeupolitikimpre
viranjima ime direktno utiu na nezavisnost novinarske profesije. Kupili su
razne novine i TV kanale, jer sebe doivljavaju kao vatrene politike borce
(Leon,2013,s.15).
Laki, (2011, s.199) ukazujui na skrivene ili otvorene namjere istih

primjeuje da: Medijski baroni kontroliu svijet kao kreatori mnjenja: manipuliu
miljenjima i uvjerenjima, programiraju razmiljanja i odvraaju panju. Efektivno
unitavajuislobodnotritezaidejekojesuesencijalnezastvarnudemokratijukoju
onineedatoleriu.Neskrivenojenjihovozalaganjezaprivatizacijuservisadravne
199

propagandebezskrupulailiobzirapremaistini.Zauzvratiziskujusmanjenjeporeza,
regulatorskiholakicaimonopolkontrolutritaosloboenuodkonkurenata,sosjea
jemiskljuivogprisvajanjairaspolaganja.OnsapravomzakljuujedajeKorpo
rativnakontrolamedijakljunopitanjesadanjegvremena,uzcjelokupnukorporati
vnu dominaciju nad vladama koje su i stvorene za tu svrhu. U takvim okolnostima,
demokratijaislobodnodrutvonisumogui(ibid.,s.224).
Medijski baroni dolaze u Evropu u mnogim oblicima i veliinama.

Nain na koji oni rade, ciljevi koje ele da postignu, variraju od zemlje do
zemlje.Politikakultura,veliinatrita,bogatstvo,sviigrajuuloguunainu
na koji oni funkcioniu, kao to to ini protok stranog kapitala, posebno u
zemljama istone Evrope. Medijski baroni mogu se grupisati u tri grupe :
skriveni,visokogprofila,ipotencijalnimedijskibaroni.Glavniprimjeri
skrivenihmedijskihmagnatadolazeizzemaljaZapadnogBalkana.Umno
gimsluajevimasepravi vlasnici medijanemoguidentifikovati,obziromda
seonisamikrijuizapreduzeaijijeosnivavanzemlje.Nijelakoidentifiko
vatijasneobrasceunjihovomponaanju.Ali,moesezakljuitidasumedij
ski baroni stekli vlast u znaajnom broju evropskih zemalja. Poveanje kon
centracije medijskog vlasnitva i smanjenje profitabilnosti u tradicionalnim
medijimasuigraliuloguunastankunovogtalasainvestitoramedijasapoliti
kim interesima (Ku, RussMohl,Szynol,2013ss.2225). Koliko je mogue
zadratiobjektivnostiouvatinovinarskekodekseponaanjauuslovimakada
ekonomski interesi vlasnikih struktura postavljaju u prvi plan senzacionali
zam i fingirane informacije stvarajui tabloidne medije, izazov je koji se
nameeprednovinarskuprofesiju.
3.Primjeriodrivostinezavisnognovinarstva
Pozitivnemodelezaopstanakirazvojnezavisnostinovinarskeprofesi
jenalazimouNjemakojkrozveomaneobianprimjerjednogdnevnika.TAZ
(DieTageszeitung)jeosnovanuBerlinu1978.kaoljeviarskidnevnikfinansiran
dobrovoljnim prilozima tadanje intelektualne i kulturne elite, do danas je
zadraoistiprincipfinansiranjaasamimtimiistiprincipureivakepolitike:
slobodaisamosloboda.Onikojidajunovacnemajunikakavuticajnanovi
ne.Jedinimotivmoedaimbudeidealizam,kaeKoniGelenbak,zaduena
da u TAZu brine o finansijama. Imamo dvije vrste lanstva: ljude koji su
ovde zaposleni i koji biraju tj. odluuju o ureivakoj politici i druge, da
kaemoonespoljne,kojisamodajunovacinemoguuticatinaureivaku
politiku i menadment. Ove druge intenzivno informiemo i s njima stalno
200
NIKAGRGUREVI:
komuniciramo, iako nemaju nikakva ureivaka prava. ivimo od novca

naihitalaca,aneodreklama.Tosviznajuitosvipotuju.Potragazadru
gimglasomListjeosnovalotrihiljadedobrovoljnihdonatora,asadajetajbroj
neuporedivo vei. TAZ ostaje jedan od rijetkih primjera uistinu slobodnog
novinarstva. Ponekad otar, ali prije svega dosledan u ispunjavanju novinar
skog zadatka, sigurno se nee dopasti svakom. Ali to, uostalom i nije cilj.
Sasvim je dovoljno to to ova malavelika novina vie od trideset godina
uspjeva da na sopstvenom primjeru dokazuje kako je nezavisno novinarstvo
zaistamogue(Vasi,2013,s.9).
Jedan primjer koji pokazuje da novinarstvo nije poraeno sa interne

tom,vedajepotrebnoiskoristitidigitalnurevolucijuiiznovaosmislitipris
tupnovinarskojprofesijinalazimouMedijapartlaboratorijionlajnnovinarstva
uFrancuskoj.OsnivaMedijapartajeEdviPlaneljedanodnajuticajnijihnovi
nara u Francuskoj koji je bio na elu redakcijeMondau periodu od 1996. do
2004. godine, kada je podnio ostavku zbog neslaganja sa direkcijom. Medija
partjeosnovaosakolegamaizMondaiLiberasiona,listovimalijeveorijentacije,
kojisudijelilinjegovuanalizumedijskesituacije.ZaetirigodineMedijapartje
postao vodei francuski informativni sajt koji se finansira iskljuivo od pret
plate(Otaevi.,2012,s.10).Veinskiakcionarisunovinarikojiunjemurade,
toznaidaimajupotpunukontrolunadsadrajemkojiseobjavljuje.Dostu
pan je samo na internetu i njegov sadraj se plaa jedan evro za 15 dana
(poreenjaradi,dnevnilistMondkota1,5evra),mjesecdanajedevetevra,a
godinja pretplata je 90 evra. Emisije uivo, koje su uvedene krajem prole
godine,besplatnesu,iimajuvelikiuspjehzabiljeeidomilionipoposjeta,
tojenaindaseprivukunovipretplatnici.Odpoetkagodinenjihovbrojje
skoio sa 58.000 na 70.000. Osniva Edvi Planel kae: Stvorili smoMedija
partkakobismoodbranilinovinarstvoodpolitikeiekonomskemoi.Krizaje
dovela do toga da novinari vie ne odluuju o budunosti medija. Privatne
medijekontroliuindustrijalci,trgovciorujem,bankari,raznibiznismenikoji
nemajunikakvevezesanaomprofesijomisakojimapostojisukobinteresa.
KrozprimjereMedijapartaiTAZavidimodajemoguedanovinars
tvostvaravrijednostakiutrenutkuvelikekrizemedijskihkuaistareindus
trijeinformacija.Svetodokazujedanezavisnonovinarstvomoedabudepro
fitabilno,kreiraposlove,plate,preduzee,idasvetozajednobudeodrivo.
201

4.Zakljuak
Razvoj ovjeanstva u narednim decenijama e zavisiti od pristupa

informacijama, a novi mediji i tehnologije omoguavaju ekspanziju ekonom
skog,socijalnogipolitikograzvoja.Velikibrojorganizacijacivilnogdrutvaiz
77zemaljapozvaojeUjedinjenenacijedausvojeglavneciljeveodrivograz
vojazaperiodnakon2015.uvrsteuspostavljanjenezavisnihmedijaiobavezu
vladadapolauraunejavnosti.Natajnainjeupuenajasnaporukakoliko
jevanonezavisnonovinarstvozarazvojdemokratijeislobodeizraavanjau
svakom drutvu. Ohrabrujua vijest koja ide u prilog tome je ovogodinja
Pulicerovanagrada,najviepriznanjeuamerikomnovinarstvukojusuosvo
jiliVaingtonpostiGardijanzaotkrivanjeprogramanadzoraamerikevlade
i objelodanjivanje na hiljade tajnih dokumenata biveg slubenika amerike
Nacionalnebezbednosneagencije(NSA)EdvardaSnoudena.Objelodanjivanje
delovanjaNSAdovelojedounedebateuSADuoprivatnostiuodnosusa
zatitomnacionalnebezbjednostiinatjeralojepredsjednikaBarakaObamuda
nametneogranienjazatakavnadzor.injenicajedasenovinarskaprofesija
nalazinaprekretniciizmeuobjektivnostiinezavisnostisajednestraneitab
loidnostiiraznihuticajasadrugestrane.Novinarstvoneebitinezavisnosve
doksenesteknuuslovizanezavisnofinansiranjeimeseomoguavasloboda
ove znaajne profesije. Na taj nain se dolazi do ekonomske nezavisnosti
medijalienepolitikihiuticajaraznihekonomskihcentaramoi.
Literatura
Otaevic, A. (2012), Nezavisnost ima cenu avgust, http://rs.ejoon

line.eu/1808/ekonomijamedija/nezavisnostimacenuinformisanja/, preuzeto
09.03.2014.
Ku,M.,RussMohl,S.,Szynol,A.(2013),TheNewBarons.Power,
Politics,AndMedia,http://en.ejo.ch/7790/specialist_reporting/newmedia
barons,preuzeto01.04.2014.
Leon, J. (2013), Povratak medijskih barona, http://dw.de/p/19P57/,

preuzeto13.03.2014.
Laki, S. (2011), Kontrola medija u funkciji inenjeringaintelekta,
Medijskidijalozi,Vol.IV,No.9,ss.199224.
Mai,D.(2014),Zatitniciinteresajavnostiikorektordrutvenihpri
likahttp://www.danas.rs/danasrs/dijalog/,preuzeto25.03.2014.
202
NIKAGRGUREVI:
Nedeljkovic,M.(2013),Onlajnmedijiansazanezavisnonovinars
tvo http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansazane
zavisnonovinarstvo/,preuzeto21.03.2014.
Vasi,S.(2013),Tagescajtung:nezavisnonovinarstvoVerovaliiline,
http://www.prekoramena.com/t.item.547/tagescajtungnezavisno
novinarstvo.html/,preuzeto02.04.2014.
http://lexicon.ft.com/Term?term=mediabaron,preuzeto03.04.2014.
203
VEDADABARAKOVI,MIRZAMAHMUTOVI:
UDK:004.738.5:070(497.6)
BOSANSKOHERCEGOVAKANOVOMEDIJSKAEKOLOGIJA:
RECIKLIRAJUANEO(O)VISNOST
NEWMEDIAECOLOGYINBOSNAANDHERZEGOVINA:
RECYCLABLEIN/DEPENDENC.
drVEDADABARAKOVI,docent
Filozofskifakultet,UniverzitetuTuzli
drMIRZAMAHMUTOVI
Filozofskifakultet,UniverzitetuTuzli
Apstrakt:Uradusukritikianaliziraneurednikepraksebosansko
hercegovakihinformativnihwebportala,odnosnoprocesiselektiranja
kljunihtemasafokusomnaporijekloselektiranihvijesti.Polazeiod
tezedaseukontekstunovomedijskeekologijestvoriosvojevrstanmit
oneovisnostiinternetskih webportala, uovomseradunastojalo po
kazatidase,poredklasinogpoimanjaovisnostiotrinimmehaniz
mima i politikim pritiscima, u informativnoj online sferi stvorila i
posebna vrsta ovisnosti o sadrajima heterogenog skupa razliitih
komunikacijskihaktera.Dnevnadinamikahiperdiseminacijesadraja
rezultira nunosti koritenja tuih vijesti i mijeanja ozbiljnog i
tabloidnog pristupa u selekciji i obradi tema. U polju bh online
novinarstva tako sve vie dominiraju cut and paste i/ili churnalism
prakseoslonjenena(neselektivno)recikliranjeagencijskihiPRsadr
aja.Natajnainjazizmeuprieljkivanogmodelaistvarnogstanja
razvojabhonlinemedijapostajesveveitesejavljaipotrebazapropi
tivanjeuzrokaspomenutihovisnostisaaspektaresursaonlinemedija
aliisaaspektaprofesionalnoghabitusaurednikainovinara.
Kljune rijei: Neovisno novinarstvo, bh. informativni webportali,
subsidijarnevijesti,profesionalnihabitus
Abstract: This paper critically analyzes the editorial practices bh

newswebportalsmeaningtheprocessofselectingkeytopicswitha
205

focus on the origin of the selected news . Starting from the premise
thatinthecontextofnewmediaecologyasortofmythofindependen
ce of nternet web portals has been created, this paper aims to show
that,inadditiontotheclassicalnotionsofdependenceonmarketmec
hanismsandpoliticalpressures,thenewsonlinespherecreatedaspe
cialkind ofdependence onthecontentsofheterogeneous set ofdiffe
rentcommunicationactors.Dailydynamicsofhyperdissemination
of content results in the necessity of using other sources news and
interferenceseriousandtabloidapproachtotheselectionandtre
atmentoftopics.So,inthefieldofbhonlinejournalismincreasingly
dominate cut and paste and/or churnalism practices rely on (non
selective) recycling of agency and PR content. In this way, the gap
betweenthecovetedmodelandtheactualstateofdevelopmentofthe
bh online media is becoming deeper resulting with the need for
examining the causes mentioned dependence in terms of resources
online media but also in terms of professional habitus of editors and
journalists.
Key words: Independent Journalism, BH News Web Portals, Sub
sidiaryNews,ProfessionalHabitus
1.Uvod
Mito(revolucionarnoj)moinovihkomunikacijskihtehnologijagradio
seirazvijaouporedosapojavomsvakognovogtehnolokogizumakaoteme
lja nastanka medija najavljui kraj istorije, kraj geografije, kraj politike (Mosco,
2004)paiakkrajnovinarstva(Bromley,1997)tojeposebicebilouoljivona
konpojaveinterneta.Nespornajeinjenicadasuvremenatehnologijajestpro
mjenilakomunikacijskuslikusvijeta,alinenatakosimplificirajuiiogranien
nainkakoseuranimfazamaistraivanjaovogamedija(kojasuseuglavnom
odvijalaukontesktutehnolokogdeterminizma)oblikujuivieutopijskive
realni pogled na novinarstvo u digitalnom dobu (Domingo, 2006). Novija su
itraivanja pokazala da je internet novinarstvo daleko od utopistike vizije
(neovisnog) novinarstva u online sferi. Kljune odlike online novinarstva:
hipertekst,interaktivnostimultimedija(Deuze,2003)nanekisunainusmje
rili istraivanja novinarstva u novom obliku na koritenje ovih potencijala,
dokjesutinskafunkcijanovinarstvauklasinomsmislu(prikupljanja,obrade
idiseminacijeinformacija)ostalanaperiferijiinteresaistraivaa.Teksunovi
206
ja istraivanja pokazala da glavnina vijesti informativnih web portala biva

kreiranavanredakcijaidasuokosnicasadrajaovihportalaagencijskevijesti,
PRsadrajiiinformacijeveobjavljeneudrugimmedijima.(OSullivan,2008).
Iostalaistraivanjaizsfereonlinenovinarstvapokazalasudasestvarapose
bnavrstanovinarstvakojusuteoretiariokarakterisalikaocutandpastejour
nalism(Fenton,2010);churnalsim(ONeill&Harcup,2008)canibalisationofnews
(Philips, 2010); vanilla news and vanilla journalism (Philips,2010;Franklin,2012)
itd. Ove kovanice ukazuju na trend pasivnog prenoenja/dijeljenja/kruenja
strukturiranihsadrajaidiskursakonstituiranhokonjih.
Premainstitucionalnomporijekluovakvesevijestimoguuvjetnopodi
jelitinadvijeklaseizvoratakvihporuka:(a)vanjskisadraji,kojekreiraosob
ljeiustanoveindustrijeodnosasjavnouadanasuznjihtakoeritzv.novi
narispavai(Frosh&Pinchevski,2009),pojedincioevicizbivanjaiheterogene
skupine civilnog drutva uz koritenje Web 2.0 platformi, te (b) unutranji
sadraji,kojeupoljunovinarstvaoblikujuglobalneilokalnenovinskeagenci
je, ali i drugi informativni mediji. Iako su im svojestveni strukturno razliiti
naini obrade informacija, razdjelnice izmeu unutranjih i vanjskih izvora
novinarskog sadraja sve tee je razgraniiti. Naime, sadraji koji potjeu od
odnosa s javnou sve ee su osnova agencijskih vijesti (uz vee ili manje
izmjeneizvornodizajniraneporuke),priemuseoveanrovskerekontekstuali
zacije (Fairclough, 2003), prenoenja poruke iz jednog u drugi anr sve tee
uoavaju.Takojavnomsferomsve eeisve dominantnijekruereciklirani
sadrajimonihPR(korporativnih)industrija.
2.Teorijskiokviristraivanja
Suvremena istraivanja novinarstva nastoje povezati kompleksne,

heterogenedrutveneodnosesamedijskimpraksamanamikrorazinamauka
zujuinafluidnostpoljanovinarstvakojesekonstituiranarazliitimnivoimai
urazliitimkontekstimaukojimaseproimajuiprelamajuglobalniprocesii
lokalne prakse. Heterogeni drutveni procesi svojstveni postindustrij
skom/postkapitalistikomdrutvuuvjetujupreobraajenovinarstvaunajma
nje tri meusobno povezane razine: a) profesionalnoj (prakse informativne
produkcije), b) drutvenoj (percepcija uloge novinara u drutvu) i
c)ekonomskoj (poslovni modeli medija) dimenziji (Milivojevi et al., 2011).
Promjene u profesionalnom aspektu, posebno intenzivirane irenjem digital
nihtehnologija,ispoljavajuseudvarazliitashvatanjainformativneprofesije
kojaseodnosenatradicionalnipristuptemeljennajasnodefinisanimstruktu
207

rama, procesima i funkcijama i podjelom zadataka te modernom pristupu s

mekimkriterijima,fluidnimstrukturamateopimtrendomkonvergiranjato
ukrajnjojinstanciutjeenapromjenenovinarskeprakseizanatskihalata(Milivo
jevi et al, 2011:19). Takve promjene rezultiraju i zahtjevima za multitasking
novinarimasposobnimzakompletnuprodukcijuvijestiusadrajnomitehno
lokomsmislu.
Strukturnoizmjenjeneprakseprodukcije,distribucijeiupotrebeprodu
katainformativnedjelatnostinajboljesemoguprouitiupoljuonlinenovinars
tva u kome se redefinie ne samo novinarstvo ve i sama vijest. Vijest kao
posebna kulturna forma vie nije iskljuivi produkt profesionalnih novinara
(medija u kojima rade). Uruavanjem modela jednosmjerne (diseminativne)
komunikacijeiezavaidvostrukiekskluzivnipristupnovinarapremajavnosti,s
jedne strane, odnosno, institucijama moi i elitama, s druge strane. Osim
novinara, sada i drugi komunikacijski subjekti stiu strukturnu mogunost
uea u procesu izravnog oblikovanja diskursa vijesti, naravno s razliitim
stepenom utjecaja i uspjenosti u definiranju informacijskog kapitala.1 Na jed
nom kraju to je publika, koja dobiva priliku da i sama kreira i diseminira
poruke u podruju javnosti, aktivnost koju iskazuju kovanice kao to su
korisnikigeneriransadrajiligraansko/drutvenonovinarstvo.Istodo
bno,nadrugompolu,zvaninicipolitikih,ekonomskih,vojnihidrugihinsti
tucijastiu mogunostdakomunicirajudirektno,bezposredovanjamedija,s
ciljnim skupinama. Transformacije kulture vijesti (Allan, 2004) meutim ne
iscrpljuju se samo u promjenama normi i vrijednosti definiranja vijesti.Mije
njaju se takoer razmjere i obrasci obrade vijesti, kao i institucionalno
organizacioni oblici na kojima se temelje prakse informativne produkcije, o
emu webportali najbolje svjedoe. Webportali prevazilaze strukturna ograni
enja klasinih medija: s teorijski neogranienim kapacitetima pohranjivanja
poruka, onu uveavaju koliinu informacija, i u smislu stepena auriranja i
obima sadraja, u pravilu su dostupni globalno, ogranieni jedino jezikim
barijeramaitehnikoekonomskimmogunostimapristupainternetu.Onoto
Uduhuteorijepolja(P.Bourdieu)iteorijeokulturnojtraumi(J.C.Alexander)moglibi
rei uspjenost utjecaja u procesima oblikovanja informacijskog kapitala zavisi od niza fak
tora, intervenirajuih varijabli kao to su diskurzivni talenat za artikulaciju iskaza
usmjerenih javnosti, resursi za njihovo promoviranje u polju medija,stratifikacijske hijerarhije
osobene konkretnim medijskim arenama kao i pozicija u drutvenoj strukturi subjekata
ukljuenihuborbunadproizvodnjom,irenjemitumaenjemmasmedijskihinformacija.
1
208
jest paradoksalno u ovom procesu jest trend obrnute proporcionalnosti to

sekoliinainformacijapoveavatosebrojuposlenihuonlinemedijimasma
njujeaoslonjenostnavijestivanredakcijamedijaraste.
Pitanjeizvoravijestiudananjimonlinemedijimapitanjejekojerasvje
tljavasuvremenikonceptnovinarstva.Udrutvenimnaukamanovinarstvose
moe promatrati kao distinktivna profesija, oblik drutvene aktivnosti, dru
tvenainstitucijaikulturnaformailioblikdiskursa(Hallin,2001).Ukontekstu
ovestudijenovinarstvosemoepoimatikaoskupinstitucionaliziranihpraksi
smjetenihunutarmedija(Milivojevietal.,2011:11).Bitnoobiljejenovinars
tvajesteinjenicadasenidodanasnijeutemeljiokaoprofesijaustrogomsmi
slu rijei (Hallin & Mancini, 2004). Novinari se esto definiraju kao profesio
nalnaskupina(Radojkovi&Stojakovi,2003:138),anovinarstvokaootvorena
profesija budui da ulazak u nju nije uslovljen formalnim obrazovanjem. S
drugestrane,zahtjevizaprofesionalnimietikimodnosomovakonezatiene
profesije pokuavaju se objasniti konceptom habitusa (Bourdieu, 1984, 1986)
kao socijalnog okruenja novinara koje objedinjuje dve celine: praktino
zanatskukojuinetehnike,umeaiznanjaivrednosnoetiku,kojapodrazu
meva objektivan odnos prema javnosti, optem dobru, vlasnicima medija i
kolegama u redakciji (Milivojevi et al., 2011: 11). U ovakvom je kontekstu
redefiniranaisredinjicabavljenjanovinarstva:praksaselekcijeiobradevijes
ti. Vijest kao medijsko posredovanje javno(sti) znaajnih tema (Schudson,
2003)uvijekjeomeenaeksternimiinternimsilamakojeutjeunatokojie
dogaajiproivrataakojine.Javniznaajtemauvijekjepredmetkonvenci
je: postoje samo unutar drutvenih okvira koji propisuju i odreuju to je i
javnoiznaajnoitieseselekcijedogaaja,okvirapredstavljanjailegiti
minih (narativnih) autoriteta. Ovako posredovani dogaajiproduciraju razli
itediskursekaosvojevrsneiskazekojikonstituirajukorpusodreenogznanja
(Foucault1971,2006,2010).PremaFoucaultudiskursisupovezanisodnosi
ma moi: postoje zbog sloenog skupa praksi koji pokuavaju da odreene
iskazedreuopticaju,idrugihpraksikojepokuavajudaoveiskazeodvoje
oddrugihidreizvancirkulacije.Kaodrutvenostrukturiranisistemiiskaza,
vijesti su, zapravo, dio procesa posredstvom kojeg kreiraju znaenja o dru
tvenoj stvarnosti (Archetti, 2010). Vijesti nude diskurzivne obrasce pomou
kojihsenaosobennainkodificirajusocijalnihorizontismisla:prostorizajed
nikog iskustva, oekivanja i djelovanja. Koncept diskursa, u tom smislu,
pomae da nam razumijemo prakse informativne djelatnosti kao procese
ukljuene u kreiranje znanja, odnosno specifinog tipa (instant) spoznaje
209

stvarnosti. Izvore vijesti tako moemo razumijeti kao bitne faktore u ovim
kognitivnimprocesima,ijeprisustvo/odsustvouvjetujeokvireznanjaonekoj
temi. Stoga je prouavanje izvora vijesti i procesa selekcije vijesti u svakom
medijuiusvakomkontekstuuvijekvano.
3.Metodolokiokviristraivanja
Ovastudijausmjeravasenajedanaspektovihprocesa:izmijenjeneraz
mjere informativne produkcije, inducirane uspostavom webportala kao kljunih
institucionalnih oblika online novinarskih praksi. Promjene se ispoljavaju u
potrebizasveveimkvantitetomistepenomauriranjavijesti,sukladnotenji
webportaladaodogaajuizvjetavajuumomentuodvijanjazbivanja,samom
realnomvremenu.Strukturadigitalnihmedijaomoguavaipodstieovepro
cese, stvarajui tehnoloke preduvjete za neogranieno postavljanje, preuzi
manje, arhiviranje i auriranje podataka.2 Istiemo dvije (problematine)
implikacijeovihpromjena:(a)veakoliina(kvantitet)informacijanijedovela
doboljerazine(kvalitete)obavijetenostinegoprijedozasienjaanerijetkoi
manipuliranjamedijskimsadrajem3i(b)veakoliinainformacijanijedovela
do poveanja obima vlastite produkcije nego prije uveala udio nevlastitog
sadraja.
Predmet ovog istraivanja su produkti online novinarstva, diskursi

vijesti predstavljeni posredstvom webportala. Tanije kazano, u ii naeg
Digitalnimedijinisuogranienioskudnimkapacitetimaskladitenjaiizlaganjapodatakakao
klasini mediji. Andrew Hoskins (2013) tako dananju povijesnu situaciju naziva postoskud
nim dobom, aludirajui na sredinju poziciju koje za dananji ivot i njegovu digitalnu
tehnolokuinfrastrukturuimajubazepodataka,sposobneteorijskizaneogranienemogunosti
pohranjivanja, obraivanja i nadzora svih vrsta podataka. Upravo je ova neoskudnost digi
talnihpodatakastrukturniuvjetmogunostiumnoavanjakvantitetainformacijauonlinepros
torima. Takoer digitalni mediji u svojoj osnovi su polimorfni (Hansen, 2004): omoguuju
sloene intermedijacije izmeu organskog i inorganskog, lokalnog i globalnog, producenta i
konzumenta, koje rezultiraju novim konfiguracijama posredovanja, predstavljanja i iskustva.
Afinitet ka permanentnom auriranju informacija dolazi usljed ove opsesije za medijskim
svjedoenjemsasvimsluajnihdogaajaurealnomvremenukojeobiniljudimogupohraniti
putem mobilnih audivizuelnih tehnologije, a dijeliti putem globalne raunarske mree uz
upotrebu tzv. drutvenih mediji. Ono to omoguava ove odnose izmeu organskog,
geografskog i alogoritamskog polja drutvene akcije upravo je sama polimorfnost digitalnog
koda.
3Pogledati,naprimjer,istraivanjekojesusproveliArsenault&Castells(2006)ociljanojpro
dukcijidezinformacijaumedijskompredstavljanjuratauIraku.
2
210
rada je pitanje izvora publiciranog sadraja, koje ispitujemo pomou studija

jednog od najposjeenijih bh. informativnog webportala. U nastojanju da
razumijemo novinarske prakse koje se tiu procesa odluivanja o izvorima
(engl.sourcingpractices),usmjeravamosenasljedeakljunaistraivakapita
nja:
- Ukojemsuomjeruustrukturipubliciranogmaterijalawebportalapri
sutninevlastitisadraji,medijskeporukekojesupoporijekluistrukturi
graeproduktidrugihkomunikacijskihsubjekta,primarnonovinarskih
agencijaislubizaodnosesjavnou?
- Kojikomunikacijskisubjektiinedominanteizvoreusegmentunevlas
titogpubliciranogsadraja?
- Nakojesetematskeoblastiodnosiovajsegmentpubliciranogsadraja,
odnosno kakve su formalnostrukturne karakteristike diskursa vijesti
kojeobuhvataovajtippubliciranogsadraja?
- Kakve su implikacije dominantnih praksi odabiranja izvora publicira
nogsadrajaupogleduprodukcijskihmodelaietikihnaelanovinar
skedjelatnosti?
Sukladnonavedenimpitanjmapoetnapretpostavkaistraivanjaglasi:
Ucjelinipubliciranogsadrajawebportaladominirajunevlastiteporuke,kojesustru
kturiralidrugikomunikacijskisubjekti,anovinariupotpunostiilidjeliminoprenije
li.
Hipotezajeciljanopostavljenairoko,svelikomvjerovatnoupogre
ke,kakobiseispitaliskupoviintervenirajuihfaktorauodnosimaposredo
vanja informacija u polju online novinarstva. Termin medijska poruka (ili:
medijskitekst)koristimokaoopi,sveobuhvatninazivzasvesimbolikeobli
keposredstvomkojihseizraavadiskursvijesti:rezultate,iskazeimaterijali
zacijepraksistrukturiranjaznaenjaoodabranimsocijalnimsituacijamasuv
remenostiupoljunovinarstva.
Zastudijusuajaodabranjeportalklix.ba,jedanodnajposjeenijihbh
informativnihwebportalaaanalizajeobuhvatilaukupnopubliciranesadraje
nanaslovnicuvremenskomperioduod11.3.2014.do15.3.2014.godine.Ciljevi
analizebilisuutvrditi,naosnovupotpisanakrajuilipoetkuteksta,kojeoso
be/organizacije su eksplicitno navedene kao autori publiciranog sadraja.
Zadacianalizebilisua)razgraniitivlastituinevlastituprodukcijuteb)unu
tar nevlastite produkcije utvrditi koje se sve organizacije javljaju kao autori
teksta,kaoiodnosemeunjima.
211

4.Analizarezultataistraivanja
Uanaliziranomperiodu(od11.3.2014.do15.3.2014.godine)nanaslov
niciinformativnogwebportaluklix.baobjavljenoje540tekstova.Naslovnica
ovogaportalapraenajepomouRSSkanalahttp://www.klix.ba/rss/naslov
nica.Tesktovisuanaliziraninaukupnomnivouinanivusvakogpojedina
nogdana.Popojedinanimdanimabrojobjavljenihtekstovabioje:11.3.2014.
ukupno106tekstova,12.3.2014.ukupno107tekstova,13.3.2014.ukupno117
tekstova.14.3.2014.ukuno111tekstovate15.3.2014.godineukupno99tek
stova.Sobziromnaistraivakopitanjeoomjeruvlastitoginevlastitogsara
jaobjavljenitekstovianaliziranisusaspektaeksplicitnogautorstvairazvrsta
nisuna:a)vlastituprodukcijuib)nevlastituprodukciju.
Tekstovi koji su bili potpisani sa oznakom klix.ba svrstavani su u
klasu tekstova vlastite produkcije, dok su drugaije navedeni izvori (npr.
FENA,Anadolija,SRNAisl.)svrstavaniukategorijunevlastiteprodu
kcije. Tekstovi koji su bili potpisani s obiljejima i jednih i drugih (npr.
KLIX.BA/FENA)svrstavanisuukategorijunevlastitihizvora,buduidasuse
takvitekstoviveimilimanjimdijelomoslanjalinadrugogautora.Buduida
jeueesvihovihtekstovauukupnouzorkutek1,11%,onisustatistikibili
zanemarivi.
U analiziranom korpusu tekstova broj autorskih priloga vlastite pro
dukcijebioje286ili47%dokjetakvihtekstovanevlastiteprodukcijebilovie
za 6% odnosno ukupno 286 tekstova ili 53% od ukupnog broja objavljenih
tekstova.Autorskitekstovinevlastiteprodukcijenajeesudolaziliizagenci
jeFENA(122tekstaili23%),zatimwebportalatotalsport.com(60tekstovaili
11%),novinskeagencijeAnadolija(54tekstaili10%),agencijeSRNA(40tek
stovaili7%)teagencijeNAP(10tekstovaili2%)odukupnogbrojaobjavlje
nihtekstova.
Druga vrsta tekstova odnosila se na implicitno (prikriveno) autorstvo
vlastite produkcije s ciljem da se utvrdi u kom se obimu vlastita produkcija
oslanjanagraukojusustrukturiralidrugikomunikacijskisubjekti(novinar
ske i nenovinarske naravi). Pored toga, u ovom dijelu analize utvrivana je
dinamike objavjivanja grae iz vlastite produkcije kao pokazatelja vjerovat
nosti neposrednog praenja dogaaja od strane novinara portala. I u okviru
ovogadijelaanalizetekstovisusvrstaniudvijekalse:a)autorskitekstovi(svi
tekstovipotpisanipunimimenomiprezimenom)ib)redakcijskitekstovi(svi
tekstovipotpisanioznakomklix.ba.
212
Brojredakcijskihtekstovabiojeznaajnoveiodautorskih,injihovje
udio bio 61%. Po danima nije bilo veeg odstupanja u ovom omjeru (61%
spram 39%) izuzev 15.3.2014.godine (subota), kada je procent redakcijskih
tekstova bio ak 78%. to se tie dinamike objavljivanja autorskih tekstova,
dnevnojobjavljivanopo9tekstovaovevrsteizuzevsubote,15.3.2014.,kada
jeobjavljenosamo5autorskihtekstova.
Autorskitekstovabilisupotpisaniilipunimimenomiprezimenom(4
osobe)iliinicijalima(9osoba).Odukupnogbrojaautora,triseautora(potpi
sana punim imenom i prezimenom) pojavljuju samo jednom (sa po jednim
tekstom)toindicirananekioblikvanjskesuradnje.Maksimalnibrojobjavlje
nih tekstova po pojedinanom autoru bio je 22 a prosjean broj tekstova po
autorubioje7.
Vrijemepubliciranjatekstovaposvakompojedinanomautoru,isklju
ujuipublicistesapojednimtekstom,takoerjeznaajanindikatorjeruka
zujenaduinuobradevijesti,atoopetuvjetujeoblikistilporuke.Razmaci
izmeu publiciranja teksta po autoru u pravilu ne prelaze vrijeme od mini
malno1sata,sizuzetkomkratkihsportskihinformacija.Vijestikojesusvrsta
ne u vlastitu produkciju jednog ili drugoh tipa objavljivane su prosjenom
dinamikomoddvasata.
Prema sekcijama/rubrikama/tematima najzastupljenije autorske vijesti
bilesu:vijestiizBiH42%,sport35%,ostalevijesti9%,crnahronika8%biznis
2%,teostalo4%.Nijebiloznaajnijegodstupanjapodanima.
5.Diskusijarezultataistraivanja
Istraivanjeuovomradubilojeogranienogopsegasaspektaobuhva
ta broja informativnih web portala i s aspekta analize strukture i sadrine
informativnihwebportalakaosvedominantnijihmedijainformisanja.Veina
studijakojesebavesadrajimaonlinemedijanastojepojasnitinovinarskepra
kseodluivanjaoizvorimaanalizirajuibrojioblikeatribucija,cjelovitih,dje
liminihiliparafraziranihiskaza(citata)razliitihakterakojinovinarinavode
usvojimtekstovima.Uovomeradujedinicaanalizenisubilidijelovinovinar
skog teksta u kojima se navodi iskaz nekog subjekta nego cjelovita poruka
koju su unaprijed strukturirali i novinarima isporuili drugi komunikacijski
subjekti. Poetna hipoteza istraivanja da u cjelini publiciranog sadraja
webportaladominirajunevlastiteporuke,kojesustrukturiralidrugikomuni
kacijskisubjekti,anovinariupotpunostiilidjeliminoprenijelijedokazanana
213

studiji sluaja web portala klix.ba koji je prema recentnim istraivanjima,

jedanodnajpopularnijihwebportalauBiH.
Najposjeenijebh.weblokacije4tekojesasigurnouodrediti,nesamo
zbogtogatovelikidiobh.graanaiviuinozemstvunegoitoupostojeim
mjerenjimakomercijalnihagencijanisuukljuenisviportali,auztouprimjeni
su razliite metodologije. Znaajan inilac, takoer, predstavlja i slabo znan
stvenoistraivanjeonlinemedijaubh.akademskojzajednici,posebnoodsus
tvo kvalitativnih istraivakih pristupa, studija sluaja i kontinuiranih prae
nja produkcijskih praksi svojestvenih online medijima. Odsustvo pouzdanih
pokazatelja, dakle, analiza pomou manjevie utemeljenih procjena, za sada
jedinajeizvjesnainjenicauskupunepoznanicaonovomedijskomokruenju
BiH. Tako prema podacima koje prikuplja slovenaka kompanija Valicon u
okviruprojektaGemius,ukojemsudjelujunekibh.webportali,posjetiociiz
BiH u 2013. godini najvie su, u prosjeku, posjeivali web portale poput pik.
ba, klix.ba, ekskluziva.ba, sportsport.ba, cafe.ba, doznajemo.com i haber.ba,
dakle kupoprodajne, sportske i informativnozabavne portale.5 Prema poda
cima web kompanije Alexa u momentu pisanja ovog rada tri najposjeenije
weblokacijeuBiHbilesuFacebook,YouTubeiGoogle,aoddomaihpik.ba
(5mjesto),klix.ba(6mjesto),avaz.ba(8mjesto),radiosarajevo.ba(26mjesto),
nezavisne.com (30 mjesto), bljesak.info (43 mjesto), depo.ba (45 mjesto), eks
kluziva.ba(47mjesto)itd.Od2011.godineuBiHtakoerdjelujeiinternetski
servisSnajper.bakojimjeriposjeenostweblokacija,aunjemutakoersud
4 Prema podacima Regulatorne agencije za komunikacije BiH, u 2012. godini u BiH bilo je
ukupno 2.184.500 korisnika interneta (RAK, 2012: 6). Broj korisnika procijenjen je na osnovu
broja pretplatnika kojeg su agenciji dostavili pruatelji internetskih usluga. Trend porasta
internetajeoigledan,s585hiljadakolikoihjebilo2004.godine,prekomilionkolikojeiznosilo
u2007.godinidopreko2milionakolikoihbilou2012.godini.Podaciagencijepokazujudajeu
2012.godinidominantnavrstapristupainternetubioxDSL,ijibrojpretplatnikaini50,32%od
ukupnog broja internet pretplatnika u BiH, dok se na drugom mjestu nalaze pretplatnici
kablovskogpristupa,kojiine22,63%odukupnogbrojainternetpretplatnika.Premapodacima
InternetWorldStatisticudecembru2011.godinebilojeukupno1,159,960korisnikaFacebook
drutvenemreeizBiH.
5Bazepodatakadostupnesunawww.audienceba.gemius.com/pages/display/reach.Bazepoda
taka, bitno je napomenuti, pokazuju podatke ne za sve bh. webportale nego samo one koje
sudjelujuuprojektu.Osnovnenaznakeokoritenojmetodologijidostupnesunawww.audien
ceba.gemius.com/pages/display/methodology. Na osnovu uvida u opisane postupke mjerenja
moe zakljuiti da se istraivanja dominantno baziraju na kvantitativnom metodolokom
pristupu.
214
jeluju samo neki bh. webporatali. Meu pet najposjeenijih weblokacija u

momentunastajanjaovogradabilisuportalihaber.ba,cafe.ba,bhindex.com,
vijesti.baikrajikiinfoportalkip.ba.
No, prilikom istraivanja web portala u BiH suoavamo se s nizom

strukturnih ogranienja, a ovom prilikom elimo ukazati na najmanje pet, koji
znaajnouvjetujudometeznanstvenihspoznaja.Odreivanje(reprezentativnog)
uzorka, kao prvo, zasigurno spada u znaajne probleme za istraivanje
webportala. Mjerenja posjeenosti weblokacija, kao to je poznato, mnogo su
preciznija od mjerenja (itanosti/sluanosti/gledanosti) klasinih elektronskih
medija.Uzupotrebuodgovarajuihaplikacijazatzv.webstatistikumogueje,
svelikimstepenompouzdanosti,dobitipodatkeobrojuposjeta,lokacijiskoje
posjetitelji pristupaju, sadrajima koje su odabrali, periodu zadravanja na
lokacijiitd.Ipak,ovipodacisuuglavnomzaznanstvenikenedostupniizjed
nog prostog razloga: znaaja ovih informacija za marketinko pozicioniranje
portala,zbogeganajeeostajuudomenuposlovnetajne.Takoer,marke
tinke agencije prilikom mjeranja koriste razliite metodologije, koji, i da
zanemarimo njihovu znanstvenu verifikaciju, veinom nude kvantitativne
statistike podatke, dok su dubinska, kvalitativna ispitivanja navika online
publikevrlorijetka. Neistraenostilislabaistraenoststrukturnihkarakteristi
ka webportala, posebno novinarskih praksi, drugo je znaajno ogranienje.
Naime,ujavnodostupnimistraivanjimauglavnomneraspolaemospoda
cimaostrukturamanakojimapoivapoljeonlinenovinarstva.aksuineki
elementarni podaci veinom nedostupni, poput, na primjer, ukupnog broj
uposlenog,odnosno,suradnikogosoblja,njihovihsociodemografskihkarak
teristika,profesionalnihpraksi,radnihodnosa,strukturaodluivanja,vlasni
tva, poslovnih pokazatelja itd. I produkti online novinara veinom nisu
dovoljno,akoveneinikako,izueni,poput,naprimjer,tematskihkoncepci
ja, izvora informacija, vrijednosnih uklona, anrovskih obiljeja i sl. Tree
ogranienje ini sama metodologija istraivanja online komunikacije, koja je vei
nomubh.akademskojzajednicinerazvijenaikasnizarecentnimtrendovima
u istraivanju online novinarskih formi, kao to su, recimo, automatizirane
analize sadraja koje obrauju velike korpuse podataka u realnom vremenu,
metode obrade nestrukturiranih podataka svojstvenih bazama podataka, ili
noviji kvalitativni pristupi koji ukljuuju praenja ciklusa znaenja koji se
zainju,prenoseimodificirajuuvirtualnimprostorima.
Sdrugestrane,naonlineprodukcijuutjeuidominantnaobiljejabh.
medijskogpolja:mimetikepolitikeaplikacijetrinih(neoliberalnih)modela
215

u postkomunistikoj tranzicijama i kvazikapitalistikim zajednicama, frag

mentirano i netransparentno trite, profitno/konzumeristiki i politiko/po
pulistikioblikmedijskogsadrajaipublike,politizacijajavnihRTVservisai
regulatornihustanova,veinomniskarazinaprodukcijskoprofesionalnekva
liteteimedijskepismenosti,visokstepeninstrumentalizacijenovinarskepro
fesijeitd.Rezultatiistraivanjauovomradutosupokazali.
Nevlastita produkcija kao dominantna produkcija, prepoznatljiva bilo

uoitojatribuciji(vieodpolovineanaliziranihtekstova)iliprikrivenojured
niko/novinarskoj korekciji (gotovo treina vlastite produkcije) ukazuje na
(ubrzano) konstituiranje fluidnog polja bh online novinarstva ovisnog ne sa
mo o klasinim trinim i politikim silnicama ve i o nevlastitim izvorima
vijesti.Premdauradunisuanaliziralnimaterijalniikadrovskiresursibhonli
nemedijaopenitonitiresursiodabranogwebportala,postojeindicijedaovi
mediji raspolau veoma skromnim materijalnim i kadrovskim resursima.
Istraivanjeuovomradupokazalojedajeod286objavljenihtekstovaozna
enihkaovlastitaprodukcija,samonjih156bilopotpisanoitosa10imenai
inicijala.Tobipraktinoznailodajesvakinovinardnevnomoraopripremiti
15tekstova.Dinamikaobjavljivanjaautorskihtekstovabilajeuprosjeku2sata
to sa aspekta profesionalnog istraivanja teme, koritenja izvora i kreiranja
vijesti implicira na nemogunost neposrednog prisustva veini dogaaja koji
su tematizirani te nemogunost kontaktiranja vie izvora. Dodatni indikator
neselektivnog odabira subsidijarnih vijesti jest nerazgraniavanje tematskih
oblasti na naslovnici s naizmjeninom smjenom vijesti iz unutarnje politike,
sporta,lifestyla,crnehronikeitd.priemuse,iuvlastitojiunevlastitojpro
dukciji,nemoguuoitiautorskespecijalizacijeiliusmjerenostikaodreenim
oblastima.
Prethodnaanalizajasnojepokazaladajeiusluajuodabranogmedija
prisutna potreba koritenja neke vrste subsidijarne pomoi koja se u konkret
nomsluajukoristiladjeliminolegalnoiprofesionalno(nevlastitevijestijasno
oznaenekaotakve)adjeliminonelegalnoineprofesionalno(nevlastitevije
stioznaenekaovrstkoprodukcijeinevlastitevijestikojenisubileoznaene
kao takve ali je bilo oito da potiu iz izvora van redakcije medija). Opisane
prakse nesumnjivo vode ka naruavanju pretpostavljenog/eljenog habitusa
urednikainovinaratekredibilitetamedijatoseodvijaunekomstupnjuisa
nekomdinamikomuukupnimprocesimapreobrazbepoljabosanskohercego
vakohonlinenovinarstvatonijeistraenouovomradu alibimoglopred
metombuduihistraivanja.
216
6.Zakljuak
Istraivanjeuovomradubilojeusmjerenokaukazivanjenanovuvrs
tuovisnostionline(alinesamoiiskljuivoonline)medijaonevlastitimsadr
ajimainasveeepraksenenavoenjaizvoravijestiiusituacijamakadase
upotpunostiprenose(cutandpastejournalism)iusituacijamakadasedorau
ju/prerauju/prilagoavaju profilima i politikama medija (vanilla journalism).
Studijasluajauovomraduzornojepokazaladaseipoljeonlinenovinarstva
uBiHstrukturiranaprepoznatljivimmatricamasuvremenihtrendovausvije
tukojisemanifestirajuudvostepenojdiseminacijiunaprijedupakiranih(pre
packed)vijesti.Prvavrstatakvihvijestidolaziiznovinskihagencijadokdrugu
vrstuinePRizvorinakojesesveeeoslanjajuiagencijetoupuujena
zakljuak da javnom sferom dominiraju informacije iz jedne (nevlastite i
mahomnenovinarske)vrsteizvora.Poivanjeinformativnihmedijanajednoj
vrsti izvora ostavlja mogunost kontrole toka informacija, manipulacije i
uspostavljanjadiskursamoiputemdiskursavijesti.
Imajuiuviduslabuistraenostpoljabh.onlinenovinarstva,posebno
u segmentu tematike porijekla informacija u online sferi, ovo istraivanje
primarno je bilo orijentacijskog karaktera. Na relevantnom sluaju, u okviru
zadatoguzorkaiintervalaistraivanja,radjedoprinosempirijskimistraiva
njimaibuduimstudijamausmjerenimnatestiranjetezeozavisnostiprodu
kataonlinenovinarstvaodsadrajakojestvarajuioblikujudrugi,novinarskii
nenovinarski komunikacijski subjekti. Rad je takoer pokuaj ukazivanja na
urednike/novinarskeprakseupoljubh.onlinenovinarstvasaaspektaizbora
izvora sadraja namjenjenog publiciranju te je djelimice i pokuaj osvijetlja
vanja posljedica preferiranja odreenog porijekla sadraja na diskurs vijesti,
novinarski habitus i percepciju novinarstva openito. I konano, ovaj rad
pokuaj je ukazivanja na vanost izuavanja ovih pitanja za sveobuhvatnije
razumijevanjeteme(ne)zavisnostinovinarstvauuvjetimanovomedijskeeko
logije.
Literatura
Allan,Stuart(2004)NewsCulture,OpenUnivesityPress,Berkshire
Archetti, Cristina (2010) Explaining News: National Politics and Jour

nalisticCulturesinGlobalContext,Palgrave,NewYork.
Bourdieu, Pierre. (1980). The Logic of Practice. Stanford, Stanford

UniversityPress.
217

Bourdieu,Pierre(1984).Distinction:ASocialCritiqueoftheJudgement
ofTaste.London,Routledge.
Bourdieu, Pierre (1986). The Forms of Capital. Handbook of Theory

and Research for the Sociology of Capital. J. G. Richardson. New York,
GreenwoodPress:24158.
Bromley,Michael(1997)Theendofjournalism?Changesinworkplace
practicesinthepressandbroadcastinginthe1990s,in:MichaelBromleyand
TomOMally(Eds),Ajournalismreader,London:Routledge,pp.330350.
Deuze, Mark (2004) What is Multimedia Journalism? Journalism

Studies5(2),pp.139152.
Deuze,Mark(2007)MediaWork,Cambridge:Polity.
Domingo, David (2006) Inventing online journalism: development of

theInternetasanewsmediuminfourCatalannewsrooms,PhDDissertation,
Universitat Autnoma de Barcelona, dostupno na http://www. tesisenxar xa.
net
Hallin, Daniel C. and Paolo Mancini. (2004). Comparing Media Syste

ms: Three Models of Media and Politics. Cambridge, U.K.: Cambridge Uni
versityPress.
Fairclough, Norman (2003) Analysing Discourse: Textual Analysis for

SocialResearch,Routledge,London
Faucault,Michel(1971)TheDiscourseonLanguagetranslationappe
ars as an appendix to the Archaeology of Knowledge trans. A. M. Sheridan
Smith(NewYork:Pantheon,1972),pp.21537
Foucault,Michel(2006).Thehermeneuticsofthesubject:lecturesatthe
CollgedeFrance,19811982.NewYork:Picador
Foucault,Michel(2010).Thebirthofbiopolitics:lecturesattheCollge
deFrance,19781979.NewYork:Picador
Fenton,Natalie,ed.(2010).NewMedia,OldNews,London:Sage,2010
Franklin, Bob, ed. (2012) The Future of Journalism, Routledge, New

York
Froch,Paul&Pinchevski,Amit(2009)MediaWitnessing:Testimonyin
theAgeofMassCommunication,PalgraveMacmillan,London
Milivoljevi,Snjeanaetal(2011)Profesijanaraskrunovinarstvona
praguinformacionogdrutva,CentarzamedijskaistraivanjaFPN,Beograd
Mosco, Vincent (2004) The digital sublime: myth, power, and cyber
space.Cambridge,Mass.:MITPress.
OSullivan,JohnandHeinonen,Ari(2008)OldValues,NewMedia,
218
JournalismPractice2(3),pp.357371.
Philips,Angela(2010)Transparencyandthenewethicsofjournalism,
InBobFranklinandMattCarlsonedsJournalists,SourcesandCredibility,Rout
ledge.
Shudson, Michael (2003) The Sociology of News, W. W. Norton &

Company,NewYork.
219
MILEVAPAVLOVI,LJILJANAMANI:
SluajnovinarkeM
UDK:070.13:316.774
SLUAJNOVINARKEM
CASEOFJOURNALISTM
drMILEVAPAVLOVI,docent
Akademijazadiplomatijuibezbednost,Beograd
drLJILJANAMANI,docent
Fakultetzakulturuimedije,Megatrenduniverzitet,Beograd
Apstrakt:Eksplicitnoiznoenje sluajanovinarke kojinanajbrutal

nijinaindoaravamedijskuslikuukojojvladazakonneslobodeinici
raojepotonjitekst.Kakoje,naivnialinadasvehrabri,pokuajemito
vanja televizijskog formata koji bi se zasnivao na televizijskoj kritici
zavrio u kou i zato su novinari u latentnom strahu od izricanja
suda,suosnovnepretpostavkeovograda.Dalijeslobodaizraavanja
samo floskula i ta je budunost TV novinarstva? Stranputica novi
narstvajeupotovanjunovonastalihspektakularnihprikazakojiuza
menuzasadrajnuderejtingkaodokaz.Pravilaslobodnognovinars
tvasepreobraavajuuzakonemarketinga,anovinaripostajunemis
leisubjektikojisluekaomedijikrozkojeseproturazabava.Loptaje
ukonzumentovomdvoritu!
Kljunerei:Nesloboda,medijskaslika,novinarstvo,kritika
Abstract: Explicit revealing of a journalist case which, in its most

brutalway,bringsoutapictureofmediainwhichalawoflackoffre
edomrules,isinitiatedbythefollowingtext.Howdidithappenthat
naive,yetaboveallbraveattemptofTVformatbroadcastingbasedon
TVcriticshasendedupinarecyclebin,andwhyarejournalistsina
latentfear ofanyjudgements,thesearefundamentalassumptionsof
thistext.Isthefreedomofexpressionjustaflosculaandwhatisthe
future of TV journalism? Its future lies in respecting newfounded
spectaculardisplayswhichinexchangeforthecontentoffersratingas
221

a proof. Free journalism rules transform themselves into marketing

laws, and journalists became nonthinking beings serving as a medi
ums through which fun is passed on. The ball is in consumers
courtyard.
Keywords:LackofFreedom,MediaPicture,Journalism,Critics
1.Umestouvoda:Akojaliimnavas,koeondadaliinamene?
Ljudiumodernitetuverujudaiveistiniteivote.Novinariverujuda
imaju slobodu pisanja. Zarad nade da ih njihovo pasivnoaktivno uee u
istomkandidujezauesnikerealnerealnosti onisvojeivotneambijentei
dogaajeprepoznajukaostvranoodvijajuetetakoijedinemogue,kaojedi
nurealnost.
Usamljenost, pak, i zatvorenost u prostoru sajber galaksije, gde vlada

samodovoljnost,aizivotanestajespoznajaDrugog,novajestvarnosttenova
nesloboda.Iztakvogstanjaduhaovekrazvijasvojunovupozicijuudrutvui
sagledavasebeusasvimiskrivljenomogledalu,ugluvoj sobi,podneonskim
svetlima i objektivima, u vremenu omeanom reijskim poduhvatima savre
menetehnologije.UvremenuhiperprodukcijeSMSporuka,zvukovamobilnih
telefona i mejlova virtuelno sve vie preuzima ovekovu ulogu. Takva slika
danas neizostavno utie na ponaanje i ivotni stil oveka koji sve vie trai
onesadrajekojiuivotunepodrazumevajuprisustvodrugogoveka.Zavis
nostodsajberprostoraifokusiranostnaueeuivotuizvideoigara,rija
litiprogramaitelevizijskeindoktrinacijepomoukojihsezadovoljavajusoci
jalne potrebe i gradi emocionalana inteligencija, samo su jedan od oblika
ovekove otuenosti ali i najjae izvorite iskrivljenog shvatanja stvarnosti.
Iako nastali kao razvojna forma komunikacije, internet i televizija, s vreme
nomizrodilisuseusvojusuprotnostisvelifigurunovinaranaikonunatable
tu u rukama konzumenta gde je jedino slobodna njegova volja da je otvori.
Onisveviepostajusredstvakojaukidajukomunikaciju.Tehnikajepreovla
dala oveka koji tastaturu predpostavlja ljudskom dodiru, ekran stvarnom
ivotu,akritikuislobodupisanjaupovlaivanjumonicimasponzorima.
Zasad emo postaviti, i ostaviti bez olakog odgovora, pitanje koje se

nameenetekrazmiljanjem,negopobunomizzbirnihiskustavanaegvlas
titogdoivljajaidentiteta:dalijenaivotrijalitiprogramidalinaimpos
tupcima upravlja Veliki Brat ili narueni tekstovi novinara sa indoktriniraju
im sadrajem koji otupljuju ljudsku inteligenciju? Ko je tu u veoj zabludi:
222
SluajnovinarkeM
ljudikojiverujudaiveurealnojrealnostiilinovinarikojiverujudarealno
oslikavajutuisturealnurealnost?
2.Televizijskinovinarslubenikbesmisla
Utrenutkupotpunementalneisocijalnedozrelosti,novinarkaMprip
rematelevizijskiprojekat,anakondvadesetgodinatelevizijskogiskustvakao
autorke kultnih obrazovno zabavnoedukativnih formata, sa temom: Televi
zijska kritika. Noena optimizmom, svejednako verujui u svoje novinarske
tehnike i umea, bez malicioznih tendencija da bilo koga proziva imenom i
prezimenom,M,kaopraviprofesionalac,usvomsinopsisunudiipilotemisi
ju koja bi se sa idejnog nivoa projekta spustila u nivo realizacije i skrenula
panjubuduihemiteranaestetiku,etikuiinformativnostzamiljenogprojek
ta.NovinarkaMje,oslanjajuisenaosnovnepostulateslobodnogislobodno
umnognovinarstva:
slobodamiljenjaovaploenauslobodiizraavanjaiobjavljivanjali
nogmiljenja
slobodadelanja,
pristupila uobliavanju jasnog koncepta, sinopsisa i video projekcije svoje
zamisliibilaslobodnadajepredoimnogobrojnimtelevizijskimredakcijama.
ImalajeijasnupredstavuosvojojuloziautorkeivoditeljkeusopstvenomTV
poduhvatu,spremnanasvemoguenapadenasadrajnjeneemisijetakoto
jujepokrenulaumomentukadajepostalastunoijedinomogueadekvatno,
kolovanolice(doktoratizobladstifilozofijemedija)iosobakojaporedzna
nja poseduje i dvadesetogodinje radno iskustvo u elektronskim medijima.
Svesna krajnje alarmantne medijske situacije u Srbiji, glavna junakinja nae
prie upada u realnu realnost naeg medijskog neba. Glavni urednici se
ogluavajunanjenpredloak,odbijajurazgovoriodbijajuprojekat.Nitijedna
televizijskastanicauSrbijinijeprihvatilaprojekat,aistotolikoihseiudosto
jiloobjanjenjaodbijanja.
Upitanostnajviegredaje,svakako,tanazivamo,zaista,televizijskim
programom,ljudskimpostojanjemidalitozaistapostoji?Kakokarakteriemo
TVstvarnost:kaoodstupanjeodnje(realnosti)ilikaonjennegativ?
3.Pristajanjenaodustajanje
Re je o projektu ije znaenje niti namera nisu oseknuta smenom

generacija niti upuuje na upravna imena, a jo manje imena projekata. Nje
223

govaporukaje,tavie,svejasnijaiopasnijatovremeprotie,taloesenovi
tv projekti , a niko ni na koji, osim pohvalnog i kroz liste gledanosti, se ne
osvre na uticaj i mentalnu zaostavtinu kod gledalacakonzumenata. Sluaj
novinarkeMnasnavodinaupitanost:
KolikojesvakoodnasusamooseanjudanasnaliknaMizato?
KolikoimaverodostojnostiuonomtoTVpredloakpozamisliM
sugeriedajepostojeestanjestvariumedijimaizatojetoopasno?
Dalipostojimakojaravantumaenja,kojabidovoljnosugerisalaraz
logdapoverujemokakonamsezaistadogaaonotoiM?
Daliodsustvoovakvihtvformatagovoreomedijskommrakuiliupu
ujunametodologijuodrivostimedijskeslikenanivovirtualnezaba
vnespektakularnosti?
DalijeSokratuzaluddaosvojivot?
4.Preoblikovanjeidentiteta
Prvirazlogzbogkojegnesumnjivoverujemodanamse,ipak,nedoga
a reiranost na nain novinarke M, uopte ne poiva na iskljuenoj mogu
nostidaupotpunjavanjenaegivotnogskriptazapletimaapriorinemoebiti
spolja nadgledano. Osim veoma krhkog utiska takozvane slobodne volje ili
konceptaautonomijeegosamosvestikojagsu mnogeutemeljeneanalizees
tokoteorijskisuspendovale1traginicivilizacijskidometirazliitihmodaliteta
breinvoingauinilisurelativizovanimdoravnikolokvijalnogpodrazumeva
njadamiusudarusatehnikimmoimamanipulacijeicenzuremedijazap
ravonemamoapsolutneevidencijedamodaipakneivimosuptilnoinstrui
raneiimputiranescenarijebezikakvogkritikogosvrtatenamzatorekritike
neketamonovinarkeinetreba.
Trebapodsetitidaurbanoivljenjepresvegagotovodavieinepose
dujeaspektkojipresudnonijezavistanodprisutnostikonzumacijesredstava
podlonihnekomodvidovabilokogdirektnogspoljnjegnadzorakojirasau
jenekioblikteledirigovanikulturolokiobrazactenamutomsvetluodbijanje
projektapomenutenovinarkedelujeunajmanjurukuprirodno.
U kontekstu kontinuiteta naeg istraivanja, po ovom pitanju upuujemo na predhodne

studije,eljkoSimi,Antopolokaepistemologijaepohe,UniverzitetMediteran,Podgorica,2009,i
u eljko Simi, Filozofija moderne psihea , Kulturnoprosvetna zajednica Beograda, Beograd,
2007.,
1
224
SluajnovinarkeM
UslinomkljuuianBodrijargraditeorijufikcijeodnosnoteoriju
simulacije ili teoriju anticipacije. Predstava nekog dogaaja u odnosu na
realnostjeistotoisimulacijauosnosunapredstavu.Ikaotopredstava,rep
rezentacija, polazi od principa ekvivalentnosti znaka i stvarnog, simulacija
negira znak kao vrednost, a princip ekvivalencije proglaava utopijskim. I
dok reprezentacija pokuava da apsorbuje simulaciju tumaei je kao lanu
predstavu, simulacija obuhvata celo zdanje same predstave kao simula
krum.2
Nudeiuzbuenja,senzacijeisenzacionalizam,medijikonstruiusvo
ju realnost koja je utopijska, optimistina, u kojoj odsustvuju svakodnevni
nepremostivi problemi, ime novi konstrukt medijska stvarnost podstie
eskapizamuodnosunarealnusvakodnevnicu.Utakvommediskominstrui
ranomambijenutu,projekattelevizijskekritikebineumitnotraoutoliko,u
koliko bi se pobunili svi oni kreatori realne stvarnosti kojima nisu potrebni
savremeniSokratikojikvareomladinuupuujuiihnarazmiljanjeoono
metoimseodvijaispredoijuipredpostavljasedogmatskikaonjihovajedi
nastvarnost.
Otuenje konzumenata medijskih sadraja odvija se tako to oni sve

manjeive,asveviepokuavajudashvateposlateporukesakojimasesve
viepoistoveuju.Natajnainonisvemanjerazumejuvlastitiivotipotrebe.
Otuenjeaktivnogsubjektauspektakluogledaseuinjenicidanjegovopona
anje vie nije njegovo, ve nekog drugog koga oponaa i koga slepo sledi.
Posmatrasenikadaneoseakaodajekodkue,jerspektakljesvuda.Dru
tvenaulogaspektaklajeproizvodnjaotuenja.3Pitanjekojesenameeje:ta
bi u takvom medijskom bljetavilu radila jedan novinarski Don Kihot ije bi
kritikereipravilevetarokovetrenjae.
5.Istraivanjesanesrenimishodom
Modajeuputnoosvrnutisenanekolikopitanjavezanihzaprobelma
tikumogunostisaznanjakojomsebavioKantpostavivipitanjetamogu
daznam?usvojojKriticiistoguma,aodmahpotomtatrebadainimu
Kriticimoirasuivanja,itakosepozvatinaklasinepojmovemiljenjakojise
zasnivajunaistini,razumu,identitetuiobjektivnosti,slobodimiljenja.
anBodrijar,Simulakrumisimulacija,Svetovi,NoviSad,1991,str.910
Pogledati ire u Miljenje u senci spektakla, Mileva Pavlovi, Akademija za diplomatiju i
bezbednost,Beograd,2011,str163
2
3
225

Treba ukazati na mogunost saznanja a priori, tj. saznanje pre svakog

isustva.Neophodnojevratitiizgubnjenogkonzumentauiluzijamastvarnosti
nakoloseksopstvenihmoisaznanjaipromiljanja.
Bojazanzapreuzetimznanjemjeveautolikotosesavremenovek
svejednakopozivanaautotitete(kvazi,medijske)inatajnainapsorbujezna
njaizdrugeruke,atojedalekoodkonstruktasopstvenogznanja!
Kako zna? u velikoj meri moe biti zasnovano na ime stvari koju
razmatramokojatanonosikonotacijetestvarikojesuuniverzalnopriznate.4
Ukoliko nismo imali linih saznanja mi u stvari govorimo o simpto

mima znanja , a ne o neposrednom vienju stvari, govorimo o usvojenim
tuimpredstavamaostvarimaiistini,onovinarskimpredoenjimailionaru
enimtudjimtumaenjima.
Najee se oslanjamo na verovanje drugim osobama, pozivamo na

autoritete, to sutinski akt komunikacije pretvara u pasivno preuzimanje
tuihsvesti!Kosmedasedrzneiuputikritiku,aponajmanjetelevizijskukri
tiku!
6.Zatopostajemoneljudi?
Zadatak pred nama jesvesno uputanje u misaonu avanturu traganja

za smislom i besmislom ljudske egzistencije, dramatino zavisne od neizves
nihposledicanesluenogusponatehnikotehnoloskecivilizacije.Ufilozofsku
terminologijuseuvodinovioperativnipojam:postpostmodernizam.5Medju
tim, prefiksom post ne sugerie istorijsku sukcesiju, nego ukazuje na svojs
tvokvalitativnihpromenaosnovnihelemenatakonceptapostmoderniteta.
ovekseuvelikootisnuonaneljudskiput,ivotmujeizmakaoipobe
gao,anadaunjegovpovratakuprirodnoegzistencijalnoleistejesvemanja.
Najvei problem sa kojim se danas suoavamo je taj sto je citava post
postmodernistika realnost premreena je manifestima koje konzumiramo, a
prema kojima nemamo nikakav subjektivni, kriticki odnos: rijalitiprogrami,
invazija reklama, stvarni ili izmiljeni spektakli, proizvodnja straha i ludila
uzelisutakvogmahadajeteskoneslozitisesaparadoksalnimuvianjem,do
kojeg dolazimo ironinim izokretanjem naslova glasovitog Muzilovog roma
na, da smo danas preplavljeni svojstvima, ali da od njih nigde ne vidimo
oveka!
videtivieuTuesvesti,DonOstin,Svestisaznanje,Nolit,Beograd,198
eljkoSimi,Uliksipostpostmoderna,Nolit,Beograd,2012.
4
5
226
SluajnovinarkeM
Nasuprotvitgenstajnovskojpreporucidasefilozofiranjemnegovorionosto
jasnoilogikinemoedaseizrekne,idajeutomsluajunajboljeutati,treba
da uinimo upravo obrnuto, istrajavajui na ideji da ono o emu jeste teko
mislitiigovoriti,upravotrebapisati.Dakle,nepisatiotome,negotopisati!
Oigledno je da spas oveka i nae civilizacije iz mehanike otuenosti vidi
iskljuivoupreostalojmoitranscendencije,aoseajkrivicetrebatumaitikao
buenjesamosvesti.
Ljudsko bie i ljudski rod bez mogunosti da osete krivicu nemaju ni

svest, a kamoli svest i samosvest. Treba ubediti sve nas u to da vredi, kroz
emociju,duhitelo,krozsveobuhvatnostisamosreditebia,analiziratipros
takujednostavnostiizopaenostnaegsvetamedijskeslikeivirtualneistine.
Time virtuelnom svetu lai, koji sve vie upada u solipsizam i kome ovek
vienijenipotreban,dajejojednumogunostdase,predistinitimljudskim
svedoenjima,zamisliipokaje.
Pored precizne dijagnoze trenutka u kome se nalazi civilizacija koja

dobijaprotezu,aligubioveka,ovajradjepozivnapokajanjeuimestvarnog,
anevirtuelnogivota.Savremenicinikadnemogubitiupunojmerisvesni
istorijskogznaajavremenaukojemive.Iboljejetojetako!Pogotovoako
imjesuenodaiveuprekretnimperiodima,urazdobljimavelikihpromenai
smenjivanjaitavihepoha.Jer,ovekseznakovimaepohalnogmenjanjasuo
avasvakodnevno,uhodu,iivotnoihprevazilazi,aduevnoprihvata,pos
tepeno se navikavajui na prilike i odnose koji bi mu se jo sasvim nedavno
inilinezamislivim.Tekjednogdalekogdana,ubudunosti,nekijoneroeni
istoriariocenievremekrozkojejeproaoikojejedonekleistvaraokaopre
lomno u prolosti oveanstva. Pa ipak, savremenicima je mogue, tavie
njihovajeljudskadunostdapokuajunavreme,paiunapredrazumetipri
rodudogaajaismisaoprocesa,daproniknuusmerovetokovakojiihnose,a
kojimasukadrisamokrajnjeogranienoupavljati,daspoznajuduhvremenai
shvatesvetupreviranjukojiihokruujeineostavljanamiru.6
7.Umestozakljuka:Televizijazaponeti
Upravonatraguovihuvidaiopominjuihzadataka,pisanjeiovajrad
pod nazivom Sluaj novinarke M utoliko pre to u eposi prevladavajueg,
represivnog tehnicizma, u kojem je kulminirala savremena racionalnost i
Darko Tanaskovi,Neoosmanizam povratak Turske na Balkan, Slubeni glasnik, Beograd,
2010,Beograd,str.6
6
227

odsustvo medijskih sloboda, esto nismo u stanju da uspostavimo dijagnozu

naegduhovnogstanjauodnosunadatostinametnutogvirtualnogsvetajer,
ovek ili narod koji se pomiri s ogranienou vlastitih saznajnih i delatnih
moi,ataogranienostje,inae,sasvimstvarna,ipasivnoseprepustitidaga
strujanosi,doiveedanjimeupravljajudrugi,onikojisusepotrudilidado
najvee mogue mere razmaknu mee te ogranienosti i ostvare uticaj na
tokovedogaajaipromena.7
tavie,moeserei,dajeovajradupravoipisanuprotivstavupre
ma pomirenosti ovekovih saznajnih i prakseolokih moi, a sa najdubljom
misaonom eljom da se bar doe do precizne dijagnoze duhovne situacije
vremenaukomesenaaosavremenineslobodnipostmoderniovek.Akobi
trebalo nai neki idejni pandan u stavu nekog mislioca iz minulih vremena,
ondabitosigurnobioParacelzus,kojije,dodueimajuiuviduzakonomer
nostiljudskogsvekolikogbiolokogorganizmarekaodajejektikukaobolest
napoetkutekodijagnostikovati,adajuje,kadauzmemahalakodijagnosti
kovati,agotovonemogunoizleiti(otomesmo,kaoduhovnompodsticaju
za otkrivanje prave prirode medijske spektakularizacije , pokuali do nekih
zakljuakadadoemoujednomodpredhodnomradovapodnazivomMi
ljenjeusencuspektakla8
Sluaj M potpada pod najeksplicitnije svedoenje o moi sistematske

manipulacije medijima pod pokroviteljstvom vrhunskog principa neslobode
medija.Zaradpervertiraneprikrivenostimedijskihmonika(itaj:finansijskih
magnata) koji tvore i reguliu medijski prostor i sadraj, naivno verujua M
ostajesaprojektomuruci,alibezmogunostiemitovanja.Zakonkojitrebada
vladazaslobodnonovinarstvojezakonverovatnoe:akojenovinarslobodan
uizricanjusvogsuda,ondajeinovinarstvoslobodno.Akokrenemoodosno
vnog logikog principa zakljuivanja, doli bi smo do spoznaje da induktiv
nim zakljuivanjem od pojedinanih (autentinih novinarskih poduhvata)
dolazimodooptegzakljukaoslobodimedija.No,svajeprilikadasenada
nanjem medijskom nebu vaspostavio deduktivni princip: od opte premise
neslobodeinemanjaizbora,nunotvorimoisvakognovinara,pojedinca,kao
neslobodnog.Mjekrenulaodosnovnihlogosnihprincipa smetnuvisauma
dajemedijskaslikaodavnoutrlaneljudskuputanjutedajenjenajedinapreo
Isto
MilevaPavlovi,Miljenjeusencispektakla,Akademijazabezbednostidiplomatiju,Beograd,
2010.Str192193
7
8
228
SluajnovinarkeM
stala funkcija egzistira van svakog okvira logike: neslobode, a pod vrstim
zakonom trita: parametri gledanosti, lajkovanja, erovanja i zabave. ak ni
dobropoznataimenaradomuvreenakrilaticaHlebaiigaravienefunk
cionie u dualizmu ve se svela samo na Igara, jer hleba odavno nema za
onenovinarekojineumejudaseigrajusapublikominjihovimstanjemsves
ti!
Mediji su u depresiji. Proces izumiranja novinarstva otpoeo je onda

kada gledan novinar odustaje od svoje ambicije da izrazi svoje miljenje i
poteezaposlednjimrefleksomzaodranjemuivotu:postajePRplatforma
zapolitikestrankeitajkune.Utehaprilikomnovinarskogutapanjaunitavilo
i spektakl je neosetni proces gubljenja slobode te lakoa pisanja i izricanja
sadrajakojiserazlikujusamoponeinteligentnosmiljenimnazivimatelevi
zijskihtvorevinakojesutinskipredstavljajujednuteistu,dvadesetetvoroa
sovnuemisiju.Krozneprekidnu,preagresivnu,prenaglaenuprostotu izraza
sasvim neopaeno su iezla sva naela profesionalne etike u novinarstvu.
Narod ne samo da je izgubio pravo na istinitu informaciju, ve je i izgubio
potrebuzabilokojomaktivnouosimpasivnetvzabaveizfotelje.Novinar
skaposveenostobjektivnojstvarnostijedobilaoblikvodviljakojiukratkom
prikazu treba da tvori jo minimalnije znaenja, a maksimum zabave. Dru
tvenaodgovornostnovinarajemutiralaupotrebunovinaradasezaposliza
stalnotetakobudeuslubigoleegzistencijeuokvirukojesepiesamokada
punimstomakomhvalimokuvarakojinasjenahranio.
Izakraj,zatojeodbijenprojekatTVkritika?
Odgovorjedatunjegovojneizreenosti!
Literatura
Bodrijar,.,Simulakrumisimulacija,Svetovi,NoviSad,1991,str.910
Ostin,D.,Tuesvesti,Svestisaznanje,Nolit,Beograd,198
Pavlovi, M., Miljenje u senci spektakla, Akademija za diplomatiju i

bezbednost,Beograd,2011,str163
Simi, ., Antopoloka epistemologija epohe,Univerzitet Mediteran,

Podgorica,2009
Simi, .,Filozofija moderne psihea, Kulturnoprosvetna
zajednicaBeograda,Beograd,2007
Simi,.,Uliksipostpostmoderna,Nolit,Beograd,2012.
Tanaskovi, D., Neoosmanizam povratak Turske na Balkan, Slubeni

glasnik,Beograd,2010,Beograd,str.6
229
MARIJASLIJEPEVI,DRAENKLARI:
Ulogaiutjecajmenadmentamedijananeovisnonovinarstvouprimjerimahrvatskihdnevnihnovina
UDK:005:070:174
ULOGAIUTJECAJMENADMENTAMEDIJANANEOVISNO
NOVINARSTVOUPRIMJERIMAHRVATSKIHDNEVNIHNOVINA
ROLEANDIMPACTOFMEDIAMANAGEMENTONINDEPENDENT
JOURNALISMONTHECROATIANDAILIESEXAMPLES
MARIJASLIJEPEVI
VeleuiliteVERN,Zagreb
DRAENKLARI
VeleuiliteVERN,Zagreb
Apstrakt:Medijidjelujuuturbulentnojinemirnojokoliniiusvako
dnevnimsunaporimazapanjompublikeiulaganjimaoglaivaa.U
trinojborbi,utjecajmenadmentaponekadprevieutjeenaredak
cijskidiomedijatekontrolomicenzuromoslabljavanovinarskiinte
gritet,neovisnostpakatkadietinost.Osimzakonodavnogokvirakoji
medijima jami prava i slobode, redakcije hrvatskih dnevnih novina
izglasalesuivlastitestatute.Statutiredakcijanominalnoistiunovi
narsku etinost i neovisnost i veliki su iskorak u utjecaju i pravima
kojenovinariiuredniciimajuusvojimmedijskimorganizacijama.
Kljune rijei: Menadment, mediji, neovisno novinarstvo, statuti,
dnevnenovine,Hrvatska
Abstract:Themediaoperateinaturbulentandrestlessenvironment
and have to fight for public attention and advertisers on daily basis.
In the market battle, the impact of management sometimes has too
muchinfluenceontheeditorialpartofthemediaandthecontroland
censorship weakens journalistic integrity, independence and someti
mes even ethics. In addition to the legal framework that guarantees
media rights andfreedom,Croatiandailynewspapersvotedfortheir
own statutes. Newsroom statutes nominally emphasize journalistic
ethics and independence, and they represent a great step forward in
231

theimpactandtherightswhichjournalistsandeditorshaveintheir
mediaorganizations.
Key words: Management, Media, Independent Journalism, Statute
Book,DailyNewspaper,Croatia
1.Uvod
Demokracija u svom suvremenom obliku vladavina je naroda preko

biranihzastupnikaijasevlastisprepleesaizvrnomisudskom.Njihistov
remenokontroliraikritiziraetvrtavlast:javnomnijenje.Prepostavkakriti
keikontrolejeneovisnonovinarstvo.Teoretiarimedijaslausedasukritika
ikontrolajedneodkljunihfunkcijanovinarstva;uzinformaciju,artikulaciju,
usmjeravanje panje, zabavu, obrazovanje, socijalizaciju i integraciju (Ru
Mohl,2005).
Kadagovorimooneovisnomnovinarstvuprvenstvenomislimonane
ovisnostmedijauodnosunapolitikeiekonomskesustave.Noveinamedij
skihproizvodadanasjenamijenjenaprodaji;jednompublici,drugiputogla
ivaima.MedijskiteoretiarKarlBucher(RuMohl,2005)ustvrdiojekakoje
cilj izdavaa (nakladnika) ostvarenje zarade, a ne obrana javnih interesa ili
predstavljanje kulturnih dostignua, pa je sukladno tome za izdavaa redak
cijski sadraj samo troak. Poznati medijski kritiar Noam Chomsky (2003)
slinogjerazmiljanja:Novinskekue,zapravo,neprodajunovineinjihova
jeglavnapreokupacijaoglaiva,aneitatelj.Elitneamerikenovineprodaju
svoj proizvod oglaivaima, a njihov je proizvod onda italaka publika. Iz
ovoga se moe zakljuiti ak i kako upravljaki dio medija ne mari puno za
redakcijski sadraj kao novinarski proizvod koji se prvenstveno zasniva na
neovisnojpozicijiuodnosunasvedrugedrutvenesubjekte(paisamogvlas
nika i njegove interese) i visokim profesionalnim standardima. Iz Bucherove
tvrdnje moemo zakljuiti kako unutar jedne organizacije, u ovom sluaju
medijskekue,egzistirajudvarazliitacilja;prvijeonajkojegzastupamena
dment zarada, drugi je onaj koji zastupa redakcija uvanje demokracije.
Logino senameu sljedea pitanja; mogu li uope unutar jedne organizacije
postojati dva razliita poslovna cilja, ako da, postoje li mehanizmi koji e
omoguitinjihovzajednikisuivot?
2.Posebnostimenadmentaumedijima
Neosporna je injenica kako je medijski sadraj i dalje osnovni proiz

voduzkojiseveepublikaioglaivai.Postojedvaosnovnapreduvjetakoji
232
nekimedijmoraispunitidabidoniozaraduiosiguraopozicijuetvrtvlasti.
Tosumasovnostiutjecaj.Visokagledanost/sluanost/itanostosiguravama
sovnostisamimtimeveuzaraduodoglaivaa.Masovnostjeistovremenoi
vaanelementzairenjeutjecaja.Uzposebnostidrutveneulogenovinarstva,
valja naglasiti kako je i samo podruje menadmenta u medijima na mnoge
naineosobito;proizvodimedijskihorganizacijasuinformacijeiovoekonom
skoobiljejepodrazumijevavelikerazlikeuuvjetimapotranje,proizvodnje,
tritaidistribucije,tostvaraiposebnomenaderskookruje,drugaijenego
liudrugimindustrijama(Mierzejewska,2011).
Medijskimenaderimorajuvoditiraunaokljunimimbenicimaope
okoline menadmenta: ekonomskoj okolini, tehnolokoj, drutvenoj, demo
grafskoj, politikoj, pravnoj i kulturnoj okolini, koje su posebno znaajne u
medijskoj industriji. Tehnoloka okolina primjerice danas najvie zahtjeva
brzuprilagodbumenadmentaakoelidakompanijaostanenatritu,ateh
nolokepromjeneumedijskojprodukcijiidistribucijinaglosurastue.Dru
tvenaokolinapodrazumijevastavove,elje,oekivanja,stupanjinteligencijei
obrazovanja,vjerovanjaiobiajeljudiivrlojevanazamedijejersvojemedij
ske proizvode moraju prilagoditi drutvu za koje ih proizvode. Takoer je
neophodnopazitinademografsketrendove,jeliokolinastarailimladaodno
snojelimedijskapublikastarailimladaislino(demografskaokolina).Me
dijskikonglomeratimorajuvoditiraunaiokulturnimokolinama,razliitim
jezicima, vjeroispovijestima, multikulturalnosti Oito je da, ukoliko se me
nadmentneznanositisimbenicimasvojeokoline,medijskiproizvodimogu
bitipotpunopromaeniinenaiputdosvojepublike.
Umedijimasupotrebnestalneadaptivnepromjene,katkadaiinovati
vne.Sobziromnarazvojtehnologijeinovihoblikanovinarstva,dogaalesu
seakiradikalnoinovativnepromjene,kadasuseorganizacijeupoznavales
praksom novom za industriju. Najvaniji uinci planiranih promjena su:
ostvarivanje svrhe organizacije, ostvarivanje ciljeva organizacije, ostvarivanje
strategije, promjena tehnologije, promjena strukture, ostvarivanje zadataka,
promjena ljudi i promjena kulture (Sikavica, 2011). Upravljanje promjenama
treba svakako staviti u sredite interesa i aktivnosti medijskih menadera.
Svakaseorganizacijamorastalnomijenjatidabiodgovorilanapotrebekupa
ca, tehnoloke promjene i vladine mjere (Sikavica 2011, prema Certo). Iako
promjenenoseopasnostneizvjesnostiirizikaterastatrokova,neophodnoje
uvoditiefektivnepromjeneiprilagoavatiorganizacijskustrukturu.Posebno
233

jeulogamenadmentabitnaurjeavanjukonfliktaizmeuslobodepoduzet
nitvaislobodeizraavanja,kojijeumedijimauvijekprisutan.
2.1Odnosredakcijeiposlovnihodjelaiutjecajnaneovisnost
novinarstva
U medijskim organizacijma osim redakcije postoje jo etiri kljuna

odjela: uprava, tehnika, prodaja, promocija i marketing. Redakcija u dobro
ureenimmedijskimkuamauivavrlo veliku autonomiju.Samotakomoe
zastupatiinteresepublikeisauvatineovisnostuodnosunavanjskeutjecaje.
USADuzaovuautonomijuestosekoristiizrazkineskiziddabisenagla
sila odvojenost redakcije od poslovnog dijela medijske kue. Pretpostavka
uspjeneorganizacijskestrukturejemeusobnapovezanostisuradnjaorgani
zacijskih jedinica koja za posljedicu ima usklaeno i homogeno djelovanje.
Unutarmedijskihtvrtkipostojiakiteorijskikineskizidupodjeliposlovanjai
tendencija strogog odvajanja organizacijskih divizija. Prevelika homogenost i
suradnja primjerice odjela prodaje s redakcijom moe naruiti same osnove
etinostinovinarskogposlapanovinariiurednicizbogvoenjaraunaoogla
ivaimaiprihodimamogupostatisklonicenzuriiautocenzuri.
Ipak, suradnja na svim razinama je itekako prisutna u praksi. Nove
tehnologije nameu profesionalcima u medijima potpuno drugaiji pristup u
radu, jer je danas naglasak prije svega, na ostvarenju profita uz maksimalnu
utedunasvimmoguimresursima.Tako,menadmenttimoviumedijimai
urednitvo trebaju predstavljati uigran tim; urednitvo prosljeuje menad
mentusvekljuneinformacijepotrebnezaprodajuproizvoda.Toznaidaje
timmenaderanavrhu,partnersaurednitvom(Roca,Zubanov,2008:9).
Teoretiarinaglaavajukakosusveorganizacijskejediniceumedijskoj
kuibitnezakrajnjimedijskiproizvod,alinovinarskidiomorabitisamosta
lan.Novinarstvonijejedinafazauproizvodnjimedijskihsadraja,inovinari
saminemoguproizvoditininovine,niradijskeilitelevizijskeprograme.Ali,
nesmijeihsemijeatisostalimfunkcijama.Razlognijeuekskluzivnompolo
ajunovinara,negouosobitostinovinarskogposla(Malovi2005:378).Ma
lovi(2005)takoernaglaavakakojeredakcijatijesnopovezanasasvimslu
bamauprave,alijeistodobnoorganizamzasebe.
PrenoseiFinka,RuMohl(2005)napominjekakojenunodanovina
riimenaderimedijskihtvrtkisteknusvijestonovinarskojidrutvenojodgo
vornosti,aliioekonomskimiposlovnimnunostimakakoredakcijamanebi
zavladali ekonomisti i marketinki strunjaci. Underwood (1993) upozorava
234
kakojeumnogimmarketinkiorijentiranimredakcijamadobropisanjeiizvje
tavanjezaboravljenouslijedmarketinkihtrikova,studijaitateljaipredvidi
voga novinarstva. Smatra i kako jemarketingpokret iz redakcija protjerao
predaneikreativnenovinare.
Zbogpovratnevezenovinarstvaidrutveneodgovornostiestojeograniena
spremnostredakcijenasuradnjusnadlenimazakomercijalneaktivnostitvrtke.esto
urednicipokazujumalorazumijevanjazaekonomskeiposlovnepotrebeiodnose,na
roitokadajeupitanjuredakcijskibudet.Zamenadmentredakcije,redukcijatro
kovapredstavljanapadnajavnizadatakmedija(RuMohl,2005:173).
Odnosmenadmentairedakcijeintrigantanjeizamedijsketeoretiare
ipraktiare.Poputsvaketvrtke,imedijskaprolazikrozorganizacijskeprom
jenekakobiseprilagodilaeljamaipotrebamapublikeitrita.Tepromjene
zaposljedicuimajuireorganizacijuradaredakcijeinjezinaodnosaskomerci
jalnim dijelom tvrtke. Organizacijske promjene, prilagodba redakcijskog bu
detatrinimuvjetima,uvoenjenovihtehnolokihrjeenjakojanerijetkoza
posljedicu imaju smanjenje broja zaposlenih, neminovan su proces kroz koji
redakcijamoraprolazitikakobiopstalauturbulentnommedijskomokruenju
obiljeenom brojnim promjenama nastalim konvergencijom, globalizacijom,
fragmentacijom
Dobarprimjerpromjenesvijestiunutarredakcijejeodnoskojijeevolu
irao u odnosu na promociju i marketing. Od prvotnog negativnog odnosa
(redakcija je prijedloge marketinga i promocije doivljavala kao napad na
novinarskuneovisnost)novinariiurednicishvatilisudaodnjihdobivajukva
litetanizvorinformacijaoeljamaipotrebamapublike.Uovomsluajusura
dnjasepokazalamoguom,adapritomeredakcijanijeizgubilaneovisnosti
samostalnostudonoenjuodluka.
2.2Triuzrokapotencijalnihsukobanarelacijimenadement
redakcija
Nakonproueneliteratureistatutamedijazakljuilismokakopostoje
triuzrokapotencijalnihsukobanarelacijimenadmentredakcija.
Prviuzrokjeunutarsamemedijskekueiodnosisenameusobniod
nosmenadmentairedakcije.Redakcijadridamenadmentueljidadoe
dotoveegledanosti/sluanost/itanostisveviekomercijaliziramedijskisa
drajnautrbkvaliteteineovisnosti.
Kao drugi uzrok potencijalnih sukoba danas se posebno apostrofira

eljaoglaivaadautjeuinaredakcijskisadraj.UHrvatskojjetojproblema
235

ticiposveenojakopunoprostorakrozzakonodavniietikiokvir.Prikriveno
oglaavanje, koje oznaava bilo koju vrstu sadraja koji nije jasno oznaeno
kaooglasilipromotivnilanakstrogojezabranjeno.Ovesezabraneupraksi
nerijetkozaobilazedrugimmedijskimrjeenjima.Redakcijaimadojamdame
nadement previe poputa oglaivaima na utrb novinarske neovisnosti
traei od redakcije da izbjegava negativno pisanje o velikim oglaivaima.
Nerijetkoseiznovinarskihkrugovamoguutiprigovoridasevelikimoglai
vaima uz klasine oglasne pakete nude i pozitivno intonirani tekstovi te
intervjui.
Trei uzrok sukoba na relaciji menadmentredakcija moe biti sama

elja vlasnika da preko medija promovira odreeni sustav vrijednost ili pro
moviranekupolitikuiligospodarskuopciju.Uovomsluajuvlasnikkoristi
masovnost medija kako bi stekao utjecaj i na taj nain izravnu ili neizravnu
korist.
Je li mogue osigurati neovisnost redakcije od uplitanja vlasnika i

menadmenta u sadraj? Ako da, koji su to mehanizmi koji e uspostaviti
homogenu organizaciju unutar medijske kue i istovremeno sauvati samos
talnostredakcijekaojamstvoneovisneetvrtevlasti?
2.3Odvajanjeodjelazaproizvodnjumedijskogsadrajaiposlovnih
odjela
Utjecajiuplitanjevlasnika(menadmenta)usadrajmedijamogueje
osiguratidonoenjempisanogpravilakojebiosiguralorazdvajanjeposlovnog
odredakcijskogodjela,uzpotivanjeprofesionalnihietikihstandardaprisu
tnihusveobuhvatnimetikimkodeksimakaoizakonodavnimokvirima.
Naelaodvajanjaposlovnogodurednikogdijela(Preoteasa,ur.2005):
- Odnosizmeuvlasnikaiizdavaaiizdavaaiurednikamorabitijas
nodefiniranupismenomobliku
- Nakon jasnog formuliranja urednike politike, izdava se ne smije
uplitatiuurednikisadraj
- Urednike i poslovne funkcije medijske organizacije moraju biti jasno
razdvojeneinternimstatutom
- Svakioblikoglaavanjamorabitijasnoodvojenodnovinarskogsadr
aja
- Svakioblikoglaavanjamorabitijasnooznaenisvakioblikprikrive
nogoglaavanjatrebasesmatratinaruavanjemurednikihstandarda
236
Internimreguliranjemtrebazabranitidjelatnicimamedija(urednicima,
novinarima,fotografimaislino)sudjelovanjeukupnjiiprodajioglasa
uimemedijskeorganizacije
- Izdavai,nakladniciiurednicitrebajukoristitiprofesionalneudrugeza
ouvanjeneovisnostiteusvojitidokumentezasamoregulaciju
- Propisiregulacijeisamoregulacijetrebalibizahtijevatijasnoodjeljiva
njefunkcijevlasnika,glavnogdirektoraiglavnogurednikaisprijeiti
model3u1,odnosnodajeistaosobanasvetrinavedenefunkcije.
Prouimo li ova naela vidjete emo da su velika veina u Hrvatskoj

osiguranakrozzakonskuregulativu(Ustav,Zakonomedijima,Zakonoelek
tronikim medijima) i samokontrolu (Statut Hrvatskog novinarskog drutva,
Kodeksasti).No,osimzakonodavnogokvira,teprofesionalnihietikihnor
mi kao jamstvo neovisnosti redakcije u odnosu na vlasnika i menadment
navodiseiinternistatut.Tajdokument,kojidodatanoojaavauloguiutjecaj
redakcije na poteze vlasnika i menadmenta, te istovremeno jaa neovisnost
novinarairedakcijeucijelini,redakcijehrvatskihdnevnihnovinapotpisalesu
prolegodine.
3.Neovisnonovinarstvokakojeosiguranoupetnajveihdnevnih
novinauHrvatskoj,natemeljustatutaiz2013.godine
Sredinom prole godine hrvatske dnevne novine donijele su statute;

samoregulativne akte medijske kue koji su Zakonom o medijima obvezatni
ve od 2003. godine. Konana prisila donoenja statuta dogodila se novim
ZakonomoPDVukojiomoguavaniustopuPDVazadnevnenovinekoje
imajuusvojenstatut.1
Bezobziranarazloge,nakonnjegovapotpisivanjaodstranepredstav
nika vlasnika i redakcije statut je postao kljuan dokument koji unutar same
medijskekuepostavljajasneokvireinudimehanizmezarjeavanjepotenci
jalnihsukobanarelacijiredakcijamenadment(vlasnik).Analizomredakcij
skih statuta pet najitanijih2 hrvatskih dnevnopolitikih dnevnih novina (24
sata, Veernji list, Jutarnji list, Slobodna Dalmacija i Novi list), Kodeksa asti
hrvatskihnovinarakaoiZakonaomedijimapokazatemokojisutomogui
Kakoizgledajustatutieuropskihnovina,KatarinaZori,tportal[14.3.2014.]Dostupnona:http:
//www.tportal.hr/kultura/kulturmiks/274456/Kakoizgledajustatutieuropskihnovina.html
2PodaciagencijeIpsosPulszasijeanjiveljau2014.
1
237

sukobi na relaciji menadement redakcija, kao i mehanizme za ouvanje

neovisnognovinarstva.
Analiza redakcijskih statuta pokazuje kako se u odnosu vlasnik

menadment glavni urednikredakcija kao kljuno tijelo koje jami novinar
sku neovisnost pojavljuje redakcijsko vijee i to u Veernjem listu, Jutarnjem
listu, Slobodnoj Dalmaciji i Novom listu, dok u statutu 24 sata redakcijsko
vijeekaoslubenotijelonepostoji.Redakcijskovijee,premaproceduripro
pisanoj u statutima bira izmeu sebe sama redakcija (nazvana Skuptina
novinara (VL, JL, SD) ili Urednitvo (NL)). Redakcijsko vijee izmeu sebe
birasvogpredsjednikakojiuimeredakcijesvlasnikompotpisujeprethodno
od redakcije izglasan statut. Redakcijsko vijee zastupa redakciju u razgovo
rimasnakladnikomiglavnimurednikomupitanjimakojeseodnosenapo
tivanjeprofesionalnihstandaradanovinaraiurednika,novinarskogintegrite
ta,aliioureivakojpolitici.
Prema rezultatima istraivanja, stavke neovisnosti redakcija grupirali smo u
nekolikokategorija:
- Pravonovinaranasudjelovanjepriimenovanjuirazrjeenjuglavnoga
urednika
- Pravonaodbijanjeneetinihzadataka
- Pravonapravonaizraavanjemiljenja
- Zatitaautorapriizmjenismislateksta
- Zatitausluajevimaprijetnji,nasilja,uvredailikleveta
- Zatitausluajevimasudskihtubi
- Zatitausluajevimaikaniranjaodstraneurednikailiglavnogure
dnika
- Funcijeuredakcijikojedirektnotiteneovisnostnovinara
3.1Sudjelovanjeuizboruirazjeenjuglavnogurednika
Kao najvaniji kriterij novinarske neovisnosti zajamene statutima

smatramosudjelovanjeuizboruirazrjeenjuglavnogurednikateuTablici1
donosimoovedijelovestatutasvihpetdnevnika.
Utjecaj redakcije na izbor i razrjeenje glavnog urednika jedna je od

najvanijihtokistatutainavodnojeupravoovopitanjebilorazlogomnedo
noenjaredakcijskihstatutapravovremeno,unatojasnomnaputkuZakonao
medijimaiz2003.godine.
238
Tablica1.Imenovanjeirazrjeenjeglavnogurednika
IMENOVANJEIRAZRJEENJEGLAVNOGUREDNIKA
NOVILIST
Glavnog urednika imenuje nakladnik, uz prethodno pri

bavljeno miljenje lanova urednitva. Ukoliko se protiv
imenovanja izjasni vie od 2/3 lanova urednitva, naklad
nik e imenovati vrioca dunosti glavnog urednika, te je
duan,urokuodnajviegodinudana,ponovitiproceduru
predlaganjakandidata.
Najmanje treina urednitva moe pokrenuti inicijativu za

razrjeenjeglavnogurednika,usluajukrenjaprofesional
nih pravila i prava novinara. Odluku o inicijativi novinari
donose veinom ukupnog broja glasova, a nakladnik se o
njihovojinicijativimorapismenooitovati.
VEERNJI
Ako se natpolovina veina Skuptine novinara negativno
LIST
izjasniokandidatu,nakladnikepredloitinovogkandida
ta.
Novinari imaju pravo predloiti razrjeenje glavnog ured

nikaVeernjeglistakoji:kontinuiranokripravilanovinar
ske profesije, profesionalna i ljudska prava novinara; ini
znaajne propuste u organizaciji rada redakcije koji utjeu
nakvalitetunovina
SLOBODNA Ako se novinari veinom ukupnog broja glasova (veina
DALMACIJA ukupnog broja novinara odnosno lanova Skuptine novi
nara) izjasne negativno o predloenom kandidatu za glav
nogurednika,nakladnikeodustatiodimenovanjapredlo
enogkandidata.
Novinariimajupravoiniciratiopozivglavnogurednikakoji
kripravilanovinarskeprofesijeilipakprofesionalnailjud
ska prava novinara, ili ako loe organizira rad novinara,
odnosnoloeobavljazadaeglavnogurednika.
JUTARNJI
Ako se novinari veinom ukupnog broja glasova (veina
LIST
ukupnog broja novinara odnosno lanova Skuptine novi
nara) izjasne negativno o predloenom kandidatu za glav
nogurednika,nakladnikeodustatiodimenovanjapredlo
enogkandidata.
239

24SATA
Novinariimajupravoiniciratiopozivglavnogurednikakoji
kripravilanovinarskeprofesijeilipakprofesionalnailjud
ska prava novinara, ili ako loe organizira rad novinara,
odnosnoloeobavljazadaeglavnogurednika.
Glavnogurednikaimenujeirazrjeujenakladnikuzsudje
lovanjenovinarananainutvrenStatutom.
Novinari imaju pravo nakladniku predloiti razrjeenje
glavnog urednika ako isti kri pravila novinarske profesije
ililoeorganiziraradnovinarailiredakcije.
Glavniurednikposvojojfunkciji,pravimaiobvezamakljunajeosoba
u redakciji koja upravlja redakcijom i provodi ureivaku politiku medija3.
Imenujeirazrjeujesvojezamjenikeipomonike,teurednikerubrika.Istov
remeno, on je i poveznica izmeu redakcije i komercijalnog dijela medijske
kue,teupraveivlasnika.Ulogaglavnogurednikakljunajezauspostavlja
nje homogene organizacijke strukture unutar medijske kue. No, najvaniji
zadatakmujeosiguratineovisnostisamostalnostredakcijekakouodnosuna
vanjskeutjecaje,takoiuodnosunaredakcijskimenadementnanaindase
potujupravilanovinarskeprofesijedefiniranauZakonuomedijimaiKodek
suasti.
Uredakcijskimsatutimasvihpetdnevnihnovinajasnostojidauslua
ju da glavni urednik kri pravila novinarske profesije novinari imaju pravo
zatraitinjegovopoziv,tegaukonaniciuzodreenuproceduruismijeniti.
Ovim internim mehanizmom itekao je ojaana samostalnost redakcije i njen
utjecajnakadrovskuiureivakupolitiku.
3.2Odbijanjeneetinihzadataka
KaotoiZakonomedijimadefinira,novinarimapravoodbitineetine
zadatke4,tovrloslinodonosesvianaliziraniredakcijskistatuti(Tablica2).
Potrebnojenaglasitidauredakcijskimstatutimanisupobrojenasvapravaiobvezenovinarai
glavnog urednika jer su ona ve navedena u Zakonu o medijima, Zakonu o elektronikim
medijima i Kodeksu asti Hrvatskog novinarskog drutva, a kojih se novinari, urednici kao i
menadementmorajupridravati.
4Zakonomedijima,lanak28.(1)Novinarimapravoodbitipripremiti,napisatiilisudjelovati
u oblikovanju priloga iji se sadraj protivi pravilima novinarske struke i etike, o emu se
pisanooitujeglavnomuredniku.(2)Akonovinarodbijeizvritinalogjerbiizvrenjemnaloga
3
240
Tablica2.Odbijanjeneetinihzadataka
NOVILIST
VEERNJI
LIST
SLOBODNA
DALMACIJA
JUTARNJI
LIST
ODBIJANJENEETINIHZADATAKA
Novinarimapravoodbitipripremiti,napisatiilisudjelovati
uoblikovanjuonihtekstovaijisesadrajprotivipravilima
novinarske struke i etike, u kojem sluaju mu poslodavac
nemoeotkazatiugovororadu,umanjitiplauiliizmijeni
ti poloaj u urednitvu. O razlozima odbijanja novinar je
duan,upismenojformioitovatiseglavnomuredniku.
uoblikovanjuprilogaijisesadrajprotivipravilimanovi
narske struke i etike. Zbog takva odbijanja novinarskog
zadatka poslodavac ne moe novinaru otkazati ugovor o
radu,umanjitiplauilipromijenitipoloajuredakciji.
narske struke i etike, o emu se pisano oituje glavnom
uredniku. Ako novinar odbije izvriti nalog jer bi izvre
njem naloga prekrio pravila novinarske struke i etike,
nakladnik mu ne moe otkazati ugovor, umanjiti plau ili
izmijenitipoloajuredakciji.
Osobito je nedopustivo novinara prisiljavati da kao svoje
objavi stajalita suprotna njegovome, da kao svoje objavi
tue stajalite, da kao istine objavi informacije koje prema
njegovusaznanjunisuistiniteilidaprikrivapodatkekojibi
informaciju,dasuunjojsadrani,inilicjelovitomiistini
tom.
uredniku. Ako novinar odbije izvriti nalog jer bi izvre
njem naloga prekrio pravila novinarske struke i etike,
nakladnik mu ne moe otkazati ugovor, umanjiti plau /
naknaduiliizmijenitipoloajuredakciji.
prekrio pravila novinarske struke, poslodavac mu ne moe otkazati ugovor o radu, umanjiti
plauiliizmijenitipoloajuurednitvu.
241

24SATA
Osobito je nedopustivo novinara prisiljavati da kao svoje

objavi stajalita suprotna njegovome, da kao svoje objavi
tue stajalite, da kao istine objavi informacije koje prema
njegovusaznanjunisuistiniteilidaprikrivapodatkekojibi
informaciju,dasuunjojsadrani,inilicjelovitomiistini
tom.
Novinarsenesmijebavitiposlovimakojibimogliugroziti
njegovuneovisnost,objektivnostisamostalnostprosuiva
nja,naruavajuinjegovnovinarskiintegritet.
uredniku. Osobito je nedopustivo novinara prisiljavati da
kaosvojeobjavistajalitasuprotnanjegovime,dakaosvoje
objavi tue stajalite, da kao istine objavi informacije koje
premanjegovusaznanjunisuistiniteilidaprikrivapodatke
kojibiinformaciju,dasuunjojsadrani,inilicjelovitomi
istinitom.
KaotojevidljivoizTablice2novinarskaneovisnosttitiseipravom
naodbijanjenetikihzadataka,kaoizadatakakojibinabilokojinainmogli
ugrozitinjegovuneovisnost,objektivnostiukonanicinaruitinjegovintegri
tet. Pri tome je potrebno kao kljuni dio izdvojiti da zbog odbijanja takvog
zadatkanesmijesnositinikakveposljedice.Ovosepravoodnosiinaodbijanje
pisanja promotivnih tekstova ili pozitivnih lanaka o politikim i gospodar
skimsubjektimakojiodnovinaramogutraitikomercijalniodjeliumedijskoj
kuiilisamglavniurednik.
3.3Glavniurednikiredakcijskovijeetiteautonomiju
Usvimstatutimanavedenojeinekolikofunkcijaiorganizacijskihjedi
nicakojedirektnotiteneovisnostnovinarauredakciji.TakoNovilist,Slobo
dnaDalmacija,Jutarnjilisti24sataeksplicitnopiukakoglavniuredniktiti
autonomnostredakcije.24satajonavodiifunkcijuurednika,alinespominje
Redakcijskovijeeiskuptinunovinarakaoostalaetiridnevnika(Tablica3).
242
Tablica3.Organizacijskejedinicekojepotpomauneovisnostnovinarstvau
redakcijamadnevnihnovina
GLAVNI
UREDNIK
(NL,SD,JL,24s)
UREDNIK
(24s)
REDAKCIJSKO
VIJEE
(NL,VL,SD,JL)
Organizacijskejedinicekojepotpomauneovisnost
novinarstvauredakcijamadnevnihnovina
titi autonomnost redakcije, poduzimajui potrebne
mjeredaodnovinarairedakcijeotklonibilokakvepri
tiskeivanjskeutjecaje(NL)
titiprofesionalnuautonomnostredakcijepoduzimaju
i potrebne mjere da od novinara otkloni bilo kakve
nedoputene izvanredakcijske pritiske koji mogu utje
catinanjihovuprofesionalnuneovisnost.
duanjepotovatiprofesionalnailjudskapravanovi
nara,posebicepravonaizraavanjemiljenjaodogaa
jima,pojavamailinovostima,sasluatinjihoveprijedlo
ge i miljenja u vezi sa sadrajem Slobodne Dalmacije
(SD)
titiprofesionalnuautonomnostredakcijepoduzimajui
potrebnemjeredaodnovinaraotklonibilokakvenedo
puteneizvanredakcijskepritiskekojimoguutjecatina
njihovuprofesionalnuneovisnost(JL)
Glavni urednik e sesuprotstaviti svakom izvanredak
cijskom pokuaju nametanja odluke o temama koje e
seobraivatiiprilozimakojiebitiobjavljeni(24s)
Urednik ne smije od novinara zatraiti da radi protiv
profesionalnihetikihnaela(24s)
nadzire provoenje Statuta, prima prigovore i oito
vanja novinara, komunicira s glavnim urednikom i
nakladnikom, obavlja sve radnje radi pravovremene i
uinkovitezatitenovinara
raspravlja o potovanju profesionalnih standarda
novinaraiurednika
raspravlja o kadrovskoj politici u redakciji o emu
donosimiljenjeteotomeizvjetavaglavnogurednika
(NL)
rasprava o ureivakoj politici, njezinim ciljevima i
naelima,aposebnoonainuprezentacijenovina
243

raspravu o kadrovskoj politici u redakciji, o emu

donosiimiljenjeteotomeizvjetavaglavnogurednika
raspravuopotovanjuprofesionalnihstandardanovi
naraiurednika(VL)
Tablica3pokazujekakosvednevnenovine,osim24sata,ustatutima
kaokljuanmehanizamkojititinovinarskuneovisnostuzglavnogurednika
istiu redakcijsko vijee. Ovo vijee u svrhu zatite neovisnog novinarstva
nadzire potivanje profesionalnih standarda, te o krenju istih raspravlja s
glavnim urednikom. U Veernjem listu Redakcijsko vijee ima pravo s glav
nimurednikomraspravljatiioureivakojpolitici,njezinimciljevimainae
lima,aposebnoonainuprezentacijenovina.Kaotosmonaveli,usluaju
da Redakcijsko vijee utvrdi da glavni urednik kri profesionalne standarde
moezatraitinjegovoopoziv.
4.Pravonasloboduizraavanjaizatitaodnegativnihposljedica
Josudvavanakriterijauvedenaustatutekojijameutjecajizatitu
redakcije. O promjeni ureivake koncepcije nakladnik prethodno pribavlja
miljenje novinara i duan ih je unaprijed obavijestiti o promjenama (statuti
VL,JL,SD).Advadnevnikaspominjuakizatituodikaniranjaodstrane
urednikailiglavnogurednika,stavakpremakojemunovinaruovimsluaje
vimaimapravoprigovoranakladniku,sindikatuinovinarskojudruzi5.
KaoiZakonomedijima,svenovinedetaljnopiuopravunaslobodno
iznoenje miljenja, ocjena i stajalita u skladu s propisima i pravilima novi
narskeprofesije.Statutinavodeidasenovinarimazbogtakoiznesenogstaja
litanemoeotkazatiugovor,smanjitinaknadailipromijenitipoloajureda
kciji,osimakojeoitodanovinarzloupotrebljavasvojaprava.
NOVI LIST: U sluaju kada novinar smatra da je ikaniran od strane urednika ili glavnog
urednika, obratiti e se nakladniku, koji mora ispitati njegov prigovor, te u sluaju njegove
opravdanosti upozoriti glavnog urednika i poduzeti, po potrebi druge mjere. Zatitu novinar
moepotraitiiodsindikatainovinarskeudruge.
VEERNJILIST:Akoglavniurednikilidruginadleniurednikikaniranovinarananainda
mu uskrauje pravo na rad, odnosno, ako ga bezrazlono degradira, novinar ima pravo radi
zatite obratiti se nakladniku, sindikatu i svojoj profesionalnoj udruzi. Nakladnik je duan
razmotritiprigovornovinarainanjegapisanoodgovoriti,apopotrebipoduzetimjereuskladu
spropisima.
5
244
Novinari u svih pet navedenih redakcija imaju i pravo uskratiti svoj

potpisnatekstiliprilogkojijeurednikomintervencijomizgubioprvotnismi
sao,imeodgovornostzatekstpreuzimaglavniurednik.
Kaonegativneposljedicenastaleobavljanjemnovinarskeprofesijena
vodeseprijetnje,uvrede,kleveteinasilje,sluajeviukojimanakladnikosigu
rava strunu i uinkovitu pomo novinaru. Radi pruanja zatite i u sluaje
vimasudskihtubinakladniciseobvezujuosvomtrokuosiguratisvupotre
bnupravnuzatitu.
Uzvepostojeizakonodavniietikiokvir,statutjekljuaninternipo
pispravilakojiosiguravahomogenostmedijskeorganizacijeinjenodrivraz
vojuturbolentnomdrutvenomokruenju.Medijskozakonodavstvoikodek
si asti skup su vanjskih pravila koja su medijskoj organizaciji nametnuta.
Redakcijskistatutnastaojeusamojorganizaciji,krozraspravesvihzaintersi
ranih strana. Teoretski, statut novinarima jami visoki stupanj neovisnosti u
odnosunavlasnikaimenademt.Vrijemeepokazatikolikoeikakostatuti
zaivjetiupraksi.
5.Zakljuak
Nakrajudolazimodozakljukadazbogodgovornostipremapublici,
oglaivaima,zajedniciizaposlencima,nitimalolakposaonemajunitimedij
ski menaderi niti urednici i novinari. Svi moraju balansirati izmeu javnog
interesa,etikeiprofita.Meutim,istraivanjapokazujudasunovinarizado
voljniji kada vjeruju da rade visokokvalitetni novinski proizvod koji dobro
informira publiku. Zadovoljstvo poslom poveava i dobar odnos s menad
mentom,autonomijaposlaiviidrutvenistatus(Mierzejrwska,2011).
Redmond (2006) naglaava kako se od 1980ih doslovno svaki aspekt

medijskogposlovanjaizmijenjennovimtehnologijamaifragmentacijompub
like,zbogegamedijskeorganizacijevienegoikadaoviseoljudskojkreativ
nosti.Iakojeunovinarstvuizrazitovisokstupanjkreativnosti,radjeipaksis
tematiziraniplanski.Dapae,nekiteoretiari(Tuchman,Luhmann)smatraju
tehniku kojom se proizvodi medijski program i uhodani produkcijski tijek
nevidljivimkapitalom.
Upravo je stoga velika vanost statuta u naglaavanju utjecaja koje

novinariiuredniciimajunaradsvojihmedija,ureivakekoncepteikadrov
skapitanja.Medijskeorganizacijenaalostkaskajuzatrendovimairijetkoseu
organizacijskim strukturama pojavljuju neoklasini modeli koji u prvi plan
stavljajuovjeka;njegovoponaanjeipotrebetemeuljudskeodnose.Imajui
245

naumusveposebnostimedijskihorganizacijainovinarskogposla,izbjegava
njehomogenostikojajeprirodnauradudrugihprivrednihorganizacija,medi
jivienetkodrugitrebajunjegovatisvojnevidljivikapital.Ostajepitanjejeli
neovisnonovinarstvou trinimuvijetimasamomitilijeonoipakodrivoi
moeligaseidanasodravatiipoticatipotujuipravneiinterneakte.
Literatura
Chomsky, N. (2003), Mediji, propaganda i sistem, Zagreb: to ita,

dostupno na: http://www.elektronickeknjige.com/chomsky_noam/mediji_pro
paganda_i_sistem/index_page_000.htm[15.5.2011.]
Malovi, S. (2005), Osnove novinarstva, Zagreb: Golden marketing

Tehnikaknjiga
Mierzejewska,B.(2011)MediaManagementinTheoryandPractice.U:
Deuze,M.Edt.ManagingMediaWork,SAGEPublications,Inc
Preoteasa, M., ed., (2005), Media, the Business of Ethics, the Ethics of
Business,Bucharest:CenterforIndependentJournalism
Redmond, J.W. (2006) Issues in Human Resources Management. In:

Albarran, A.B., ChanOlmsted, S.M., Wirth, M.O. edts. (2006), Handbook of
MediaManagementandEconomics,LEA,Publishers
Roca,B.,Zubanov,V.,(2008)Znaajkomunikacijemenadmenttimau
medijima.U:Medijskidijalozi,asopiszaistraivanjemedijaidrutva,Vol.1.,
No.2,2008.
RuMohl,S.,ZagoracKerer,A.J.(2005)Novinarstvo,Beograd:Clio
Sikavica,P.(2011)Organizacija,Zagreb:kolskaknjiga
StatutmedijadnevnoglistaVeernjilist
StatutdnevnoglistaSlobodnaDalmacija
StatutdnevnoglistaJutarnjilist
Statutmedijanakladnika24satad.o.o.
StatutmedijadnevnikaNovilist
Underwood, D. (1993), When MBAs rule the Newsroom, New York:

ColumbiaUniversityPress
Zakonomedijima,NN81/13
Zori, K.: Kako izgledaju statuti europskih novina, tportal (14.3.2014.)

Dostupno na: http://www.tportal.hr/kultura/kulturmiks/274456/Kakoizgleda
justatutieuropskihnovina.html
246
DANIELABLAEVSKA:
UDK: 316.46:37 (497.7)
LIDERSKISTILOVIUMASOVNIMMEDIJIMAU
REPUBLICIMAKEDONIJI
THELEADERSHIPSTYLESINTHEMASSMEDIAIN
THEREPUBLICOFMACEDONIA
drDANIELABLAEVSKA,docent
PravnifakultetJustinijanPrvi,UniverzitetSv.KiriliMetodijSkopje
Apstrakt: Cilj ovog rada je da istrai vezu izmeu liderskih stilova

koji se primenjuju u masovnim medijima i nezavisnost novinara.
Fokusradasuliderskistilovidirektora,glavnihiodgovornihurednika
i urednika u masovnim medijima u Republici Makedoniji. Tokom
istraivanja primeniemo anketni upitnik kao metod sakupljanja
podataka.Ovoebitiprimarniizvorpodataka.Usaglasnostisapre
dmetomnaeginteresovanjakoristiemouistraivanjuciljniuzorak.
Jedinicaistraivanjasuglavniiodgovorniurednici,uredniciinovi
narinacionalnihtelevizijaitampanihmedija.
U ovom radu bie predstavljeni rezultati istraivanja na pitanja o
tomekojitipliderstvasenajeeprimenjujeumasovnimmedijimau
Republici Makedoniji: autokratsko, demokratsko, konsultativno ili
lesefer(laissezfaire)liderstvo.Izovogistraivanjatrebadaproizie
zakljuak o uticaju liderskih stilova direktora, glavnih i odgovornih
urednikaiurednikanaradnovinara.
Kljune rei: Masovni mediji, liderski stilovi, urednici, novinari,
RepublikaMakedonija
Abstract:Theaimofthispaperistoresearchtherelationbetweenthe
leadershipstylesinthemassmediaandtheindependenceofthejour
nalists.Thefocusofthispaperisontheleadershipstylesofthegene
ralmanagers,theeditorsinchiefsandtheeditorsinthemassmedia
intheRepublicofMacedonia.Duringtheresearch,thequestionnaire
asamethodofdatacollectionwillbeapplied.Thisistheprimarydata
247

source.Inaccordancewiththesubjectofourinterest,wewillusethe
purposesample.Researchunitaretheeditorsinchiefs,theeditorsand
thejournalistsinthenationaltelevisionsandtheprintmedia.
The paper will present the results of the research on the questions
aboutthetypesoftheleadershipwhicharethemostfrequentlypracti
ced in the mass media in the Republic of Macedonia: autocratic,
democratic,consultativeorlaissezfaireleadership.Onthebaseofthis
research,weshouldmakeconclusionsabouttheimpactoftheleaders
hipstylesofthegeneralmanagers,theeditorsinchiefandtheeditors
onthejournalistswork.
Key words: Mass Media, Leadership Styles, Editors, Journalists,
RepublicofMacedonia
1.Uvod
Ukolikonekokaedasemibavimoradijskimposlom,tajsvakakonijeiznaeg
drutva.Misenebavimoposlomobezbeivanjavestiiinformacija.
Misebavimoposlomdistribucijedobroizabranemuzike.
Misejednostavnobavimoposlomprodajeproizvodanaihklijenata.
(Tjurou,2012:74)
Ovim reima Lauri Mejs (Lowry Mays), direktor Klir enela (Clear
Channel),objanjavaradmedija.
Slianutisakimaijedanamerikiprofesoristorijekojijeprenekoliko
godinarekaodasuprogramiamerikihtelevizijasastavljeniodreklamaine
toizmeureklama.
Ovo ukazuje na to da su mediji podreeni marketingu, a novinarski
posaojepotisnutistavljenuslubuprofita.
Novinarstvo je zavisno od oglasivaa, sopstvenika medija, rejtinga,
tiraa.Zavisnojeodsvojihitalaca,slualaca,gledalaca.Zavisnojeodizvora
informacija.Zavisnojeiodnovinara,urednika,direktora.Veomazavisnood
njihovih znanja, sposobnosti, umea, vetine pisanja, od njihovog karaktera i
etike.
Nakonsvega,dalimoenovinarstvoucelojsvojojzavisnostidabude
nezavisno?
Dalimenaderskitimovimasovnihmedijaomoguujunovinarimadaobjek
tivnoinformiu?
248
DANIELABLAEVSKA:
Ciljovogradajedaistraivezuizmeuliderskihstilovakojiseprime
njuju u masovnim medijima i nezavisnost novinara. Fokus rada su liderski
stilovidirektora,glavnihiodgovornihurednikaiurednikaumasovnimmedi
jimauRepubliciMakedoniji.
2.Metodolokipristup
Ovaj rad spada u kvantitativna istraivanja. Tokom istraivanja pri
menilismoanketniupitnikkaometodsakupljanjapodataka.Ovojeprimarni
izvorpodataka.Usaglasnostisapredmetomnaeginteresovanja,uistraiva
njusmokoristiliciljniuzorak.Kaokriterijumzaselektiranjemedijakorienje
rejting gledanosti ili itanosti medija (nizak/visok). Jedinica istraivanja su
glavniiodgovorni urednici,uredniciinovinarinacionalnihtelevizijaitam
panihmedija.
Glavni i odgovorni urednici su popunili dva anketna upitnika: ocena
liderskih stilova direktora i samoocena. Urednici su, isto tako, popunili dva
anketna upitnika: ocena liderskih stilova glavnog i odgovornog urednika i
samoocena. Novinari su popunili i jedan upitnik u kome su odgovarali na
posebnapitanjaoliderskimstilovimaglavnogiodgovornogurednikaiured
nika.
Tabela1.Ukupnoispitanikaodpetmedija1
Pozicija
Glavniiodgovorniurednik
Urednik
Novinar
Ukupno
ispitanika
3
24
60
Elektronski
mediji
8
31
tampani
mediji
16
29
U tabelama 2, 3 i 4 navedena su obeleja ispitanika: uzrast, sta u

medijumuukojemsadaradeiukupnistaunovinarstvu.
IstraivanjeoliderskimstilovimaumasovnimmedijimauRepubliciMakedonijijesamomali
deo istraivanja koje je sprovedeno za doktorsku tezu Poslovna komunikacija menadmenta
medija u Republici Makedoniji, odbranjena na Pravnom fakultetu Justinijan Prvi, Univer
zitetSv.KirilaiMetodijuSkopju,8.11.2012.godine.Istraivanjejesprovedeno2011.godine.
1
249

Tabela2.Uzrast
Pozicija
Urednik
Novinar
2029godina
0
21
3039
9
14
4049
5
11
50+
7
10
BO(bezodgovora)
3
4
Tabela3.Staumedijumu
Pozicija
Urednik
Novinar
14godine
3
13
514
13
27
15+
8
18
BO
0
2
15+
14
20
BO
2
0
Tabela4.Staunovinarstvu
Pozicija
Urednik
Novinar
14godine
0
10
514
8
27
Anketniupitnikjebiosastavljenodtvrdnjikojeopisujurazliitelider
skestiloveianketiranisuodgovoralikojitipliderstvasenajeeprimenjujeu
masovnimmedijimauRepubliciMakedoniji.
ZagovornicisituacionogliderstvaKenBlanard,PatriaZigarmiiDrej
Zigarmi (Ken Blanchard, Patricia Zigarmi and Drea Zigarmi, 2008), liderski
stildefiniukaonainnakojiliderobuavailiradisanekim,kakoseponaa
kada pokuava da utie na uinak drugih (, ,
2008:20). Situacioni lider je lider koji menja stil u zavisnosti od linosti sa
kojom sarauje i u zavisnosti od situacije (, ,
2008:27).Tako,onnegujerazliitestilovezarazliiteljude,ponekadirazliite
stilove za iste ljude u razliitim periodima ili, pak, u istom periodu ukoliko
izvravajuviezadatakazakojeposedujurazliitukompetentnostiposvee
nost.
Onismatrajudapostojesledeitipovaliderstva:
- usmeravajui (lider daje instrukcije i paljivo posmatra ostvarivanje
zadatka);
- trenerski(liderdajesmeroveipaljivoposmatraostvarivanjezadatka,
ali,istotako,objanjavaodluke,traisugestijeipodravanapredak),
- podravajui (lider olakava i podrava aktivnosti zaposlenih koji su
usmerenikaostvarivanjuzadatkaisanjimadeliodgovornostzadono
enjeodluka)i
250
DANIELABLAEVSKA:
delegirajuistil(liderpoveravaodgovornostzadonoenjeodlukaiza
reavanjeproblema).(,,2008:56)
Prema konceptu podeljene ili sauvane moi, razlikuju se etiri vida
vostva(Andrews,AndrewsandWilliams,2002:445446):
1. Autokratsko liderstvo stil vostva kada lider sm donosi odluke i
samoinformielanovetimaosvojojodluci;
2. Konsultativnoliderstvostilliderstvakadaliderohrabrujelanoveda
uestvuju u diskusiji svojim sugestijama i predlozima, ali zadrava
pravodadonesekonanuodluku;
3. Demokratskoliderstvostilliderstvakadalidervodisastanketakoda
lanovigruperazmenjujumiljenjaireavajuproblemezajedno.Funk
cionienaprincipu:Jedanlan,jedanglas.);
4. Lesefer(laissezfaire)liderstvoliderskistilkadaliderpreputakon
trolugrupisaciljemdapromoviekreativnostiodgovornost.Ovakvo
vostvo omoguava da lider ne prisustvuje sastancima ili, pak, samo
daposmatradiskusiju.Dabibioefektivan,ovajliderskistilmoradase
praktikujepovremenoistrateki.
3.Rezultatiistraivanja
3.1Liderskistildirektora
Utabeli5navedenisuodgovoriglavnogiodgovornogurednikazalider
skistildirektora.
Tabela5.Odgovoriglavnogiodgovornogurednikazaliderskistildirektora
Nikad
Pone
k d
Retko
1.Samdonosiodlukeisamoinformie
lanoveosvojojodluci.
2.Konsultujetimkakodaimplementira
odlukunakontojedonesena.
3.Ohrabrujelanovedauestvujuudiskusiji
svojimsugestijamaipredlozima,ali
zadravapravodadonesekonanuodluku.
esto
Kolikoestozavremesastanakadirektor:
Veoma
esto
251

4.Svilanovikolegijuma/sastankarazmenju
jumiljenjaireavajuproblemezajedno.
2
1
Svaijemiljenjesecenipodjednako.
5.Samoposmatradiskusiju,adasenejavi
3
zare.
6.Neprisustvujesastancima.
Prema istraivanju, odgovori veoma esto ili esto su zaokrueni

samozadvetvrdnjekojeopisujuliderskistildirektora:
- Direktor sam donosi odluke i samo informie lanove tima o svojoj
odluci;
- Direktorohrabrujelanovetimadauestvujuudiskusijisvojimsuges
tijamaipredlozima,alizadravapravodadonesekonanuodluku.
Na tvrdnju direktor sam donosi odluke i samo informie lanove o svojoj
odluci jedan glavni i odgovorni urednik je odgovorio veoma esto, jedan
estoijedanponekad.Istraivanjepokazujedadirektorimedijanajee
praktikujuautokratskoliderstvo,zatotoovatvrdnjaotslikavaupravotajstil
vostva.
Jedanglavniiodgovorniurednikjeodgovoriodadirektoruvekohrab
rujelanovetimadauestvujuudiskusijisvojimsugestijamaipredlozima,ali
zadravapravodadonesekonanuodluku.Tootkrivadaonprimenjujekon
sultativnoliderstvo.
Akouporedimoodgovoreglavnihiodgovornihurednikasarejtingom
njihovih medija, moemo da zakljuimo da direktor medija sa niskim rejtin
gomuvekpraktikujeautokratskoliderstvo.Direktorjednogmedijasavisokim
rejtingomuvekprimenjujekonsultativnoliderstvo,adrugi,veideovremena
praktikujeautokratskoliderstvo.
Direktori vode sastanke sa glavnim i odgovornim urednicima uvek u
istojprostoriji.Dvojeodnjihimajupravougaoni,ajedanokruglisto.Dvojeod
glavnih i odgovornih urednika su odgovorili da direktor uvek sedi na elu
stola,ajedandanajeesedinaelnojpoziciji.Mestogdenajeesededirek
toriotkrivadapraktikujuautokratskovostvo.
Premaistraivanju,direktoripraktikujusituacionoliderstvo.
Odetirijuponuenihopcijakojeopisujusituacionoglidera,trojegla
vnih i odgovornih urednika su izabrali tri razliite tvrdnje. Njihovi odgovori
pokazuju da jedan direktor najee praktikuje usmeravajui liderski stil,
jedantrenerskiijedandelegirajuistil.
252
DANIELABLAEVSKA:
3.2Liderskistilglavnogiodgovornogurednika
Utabeli6navedenisuodgovoriglavnogiodgovornogurednika,ure
dnikainovinaranapitanjaoliderskomstiluglavnogiodgovornogurednika.
Tabela6.Odgovoriglavnogiodgovornogurednika,urednikainovinarana
pitanjaoliderskomstiluglavnogiodgovornogurednika
Retko
Nikad
3.Ohrabrujelanovedauestvujuu
diskusijisvojimsugestijamaipredlo
zima,alizadravapravodadonese
N
konanuodluku.
4.Svilanovikolegijuma/sastanka
GOU
razmenjujumiljenjaireavajuprob
U
lemezajedno.Svaijemiljenjeseceni
N
podjednako.
GOU
5.Samoposmatradiskusiju,adase
U
nejavizare.
N
GOU
U
N
Ponekad
2.Konsultujetimkakodaimplemen
tiraodlukunakontojedonesena.
GOU
U
N
GOU
U
N
GOU
U
esto
1.Samdonosiodlukeisamoinformi
elanoveosvojojodluci.
Veoma
esto
Kolikoestozavremesastanakaglavnii
odgovorniurednik:
Pozicija
5
12
7
10
2
10
1
4
16
1
12
17
1
8
16
2
2
14
1
3
1
6
10
2
11
1
2
17
24
2
8
1
3
14
13
13
11
2
1
1
4
4
5
3
5
9
14
2
10
2
9
12
10
13
22
2
8
23
Rezultatiistraivanjapokazujudaglavniiodgovorniurednicismatra
judapraktikujukonsultativno(tvrdnje2i3)idemokratskoliderstvo(tvrdnja
4).(Tabela6)
Miljenjaurednikaoliderskimstilovimanjihovihglavnihiodgovornih
urednika se poklapaju sa nainom na koji glavni i odgovorni urednici vide
sebe.
253

Premaistraivanju,najveibrojurednikasmatradaglavniiodgovorni
urednicipraktikujukonsultativniidemokratskiliderskistil.Najveibrojispi
tanih novinara misli da glavni i odgovorni urednik praktikuje konsultativni
stilvoenja.Nakontogaslede:autokratsko(tvrdnja1)idemokratskovostvo
(tvrdnja4).Najree,glavniiodgovorniuredniciprimenjujuleseferliderstvo
(tvrdnja5i6).(Tabela6)
Istraivanjepokazujedaglavniiodgovorniurednicipraktikujusitua
cionoliderstvo.
Dvojeglavnihiodgovornihurednikasuodgovorilidavrloestoprak
tikujutrenerskistil,ajedanpodravajuistilliderstva.
Prema odgovorima urednika, glavni i odgovorni urednici najee
praktikujutrenerskistilliderstva(11urednika).Nakontogaslede:usmerava
jui(6urednika)ipodravajuistil(5urednika).
Odgovori novinara pokazuju da glavni i odgovorni urednici najee
primenjujupodravajui(20novinara)itrenerskistil(19novinara).Poslesledi
usmeravajuistil(9novinara).Najmanjibrojurednikainovinaraizjasnilisuse
zadelegirajuistil(dvojeurednikai8novinara).
3.3Liderskistilurednika
Utabeli7navedenisuodgovoriurednikainovinaranapitanjaolider
skomstiluurednika.
Tabela7.Odgovoriurednikainovinaranapitanjaoliderskomstiluurednika
254
esto
Ponekad
Retko
Nikad
1.Samdonosiodlukeisamoinformie
lanoveosvojojodluci.
2.Konsultujetimkakodaimplementira
odlukunakontojedonesena.
3.Ohrabrujelanovedauestvujuu
diskusijisasvojimsugestijamaipredlo
zima,alizadravapravodadonese
konanuodluku.
Veoma
esto
Kolikoestozavremesastanakaurednik:
Pozicija
U
N
U
N
1
4
5
10
5
18
13
22
5
14
1
14
10
16
2
7
1
5
1
3
11
27
14
DANIELABLAEVSKA:
4.Svilanovikolegijuma/sastankaraz
menjujumiljenjaireavajuprobleme
zajedno.Svaijemiljenjesecenipodje
dnako.
5.Samoposmatradiskusiju,adasene
javizare.
12
18
17
10
U
N
U
N
2
3
2
12
10
19
9
14
6
22
13
27
Premaistraivanju,najveideourednikainovinaraliderskistilured
nika ocenjuju kao demokratski. Konsultativno liderstvo je drugi tip liderstva
koji urednici najee primenjuju. Trei na listi je autokratski stil. Lesefer
liderstvoskoroidaseneprimenjuje.
Ohrabruje to to se miljenja urednika i novinara o liderskom stilu
urednikapoklapaju.
Odispitanika,12urednikai18novinarasmatrajudaveomaestosvi
lanovi kolegijuma razmenjuju miljenja i zajedno reavaju probleme, pri
emusesvaijemiljenjepodjednakoceni.Ovoodslikavademokratskovos
tvo. Na isto pitanje, 8 urednika i 17 novinara su odgovorili esto. Deset
novinarasuodgovoriliponekad.(Tabela7)
Od etiriju tvrdnji koje opisuju etiri liderska stila usmeravajui, tre
nerski,podravajuiidelegirajui,najveibrojurednikasuocenilidaprakti
kuju trenerski stil. Od ispitanih, 12 urednika i 11 novinara su odgovorili da
urednikdajesmeroveipaljivoposmatraostvarivanjezadatka,ali,istotako,
objanjavaodluke,traisugestijeipodravanapredak.
Najveibrojnovinara,ipak,smatradaurednicipraktikujupodravaju
istilvostva.esturednikai25novinaramisledaurednikolakavaipodr
avaaktivnostizaposlenihkojisuusmerenikaostvarivanjuzadatkaisanjima
deliodgovornostzadonoenjeodluka.
Urednikdajeinstrukcijeipaljivoposmatraostvarivanjezadatka,sma
trajudvaurednikai11novinara(usmeravajuistilvostva).
Veoma mali broj urednika i novinara smatra da urednik primenjuje
delegirajuistil.Samojedanurednikipetnovinarasuodgovorilidaurednik
podreenimapoveravaodgovornostzadonoenjeodlukaizareavanjeprob
lema.
255

4.Analizarezultataistraivanja
Analizarezultataistraivanjaotkrivasledeetendencije:
- Istraivanjepokazujedadirektorimedijanajeepraktikujuautokrat
skoliderstvo.
- Iz aspekta rejtinga medija, direktor medija sa niskim rejtingom uvek
praktikujeautokratskoliderstvo.Direktorjednogmedijasavisokimrejtingom
uvekprimenjujekonsultativnoliderstvo,adrugi,veideovremenapraktikuje
autokratskoliderstvo.
- Kadagovorimoorejtingumedija,vanojedaimamouvidudamediji
kojiimajunajveirejtinguRepubliciMakedonijiimajuinajvieprihodaod
reklama.
- Glavniiodgovorniurednicinajeepraktikujukonsultativniidemo
kratskistilliderstvasaurednicimaikonsultativnistilsanovinarima.
- Najvei deo urednika i novinara liderski stil urednika ocenjuje kao
demokratski.
- Najee,direktori,glavniiodgovorniuredniciiurednicisarazliitim
ljudimaseponaajurazliitouzavisnostiodnjihovihpostupakauposlu,sto
znaidasuopisanikaosituacionilideri.
- Glavniiodgovorniurednicinajeepraktikujutrenerskistilliderstva
saurednicima,atrenerskiipodravajuistilsanovinarima.
- Urednici najee praktikuju trenerski i podravajui stil liderstva.
Najveideourednikamislidapraktikujetrenerskistilliderstva,doksenajvei
procenatnovinaraizjasniozapodravajuistil.Ovosugerieblagurazlikuu
kodiranjuidekodiranjuporukeisugeriemoguiproblemukomunikaciji,jer
urednicinajeemisledadajusmeroveipaljivoposmatrajuostvarenjezada
tka,objanjavajuodluke,traesugestijeipodravajunapredak;novinarimisle
da im urednici poveravaju odgovornost za donoenje odluka i za reavanje
problema.
Menadere koji primenjuju samo jedan stil (autokratski ili demokrat

ski),nekiteoretiariopisujukaopolumenadere(Blanchardetal.,2010:87).
Najvanijejedaseliderskistiluskladisanivoomprofesionalnograz
vojazaposlenoga(Blanchardetal.,2010:88).
Akosepodreeninalazinanivourazvoja1(niskakompetentnost,nis
kaposveenost),nadreenitrebadaprimeniusmeravajuistil.Nanivouraz
voja 2 (mala do niska kompetentnost, niska posveenost) odgovara trenerski
256
DANIELABLAEVSKA:
stil.Sapodreenimakojisenalazenatreemnivourazvoja(umerenadoviso
kakompetentnost,promenljivaposveenost),najboljejedaseprimenjujepo
dravajuistil.Sazaposlenimanaetvrtomnivourazvoja(visokakompetent
nost,visokaposveenost)lidertrebadapraktikujedelegirajuistil.(,
,2008:56)
Pritom,veomajevanodasesituacionoliderstvoshvatipravilnoda
seodreeniliderskistilprimenjujeuzavisnostiodkompetencijeiposveenos
tinovinara,aneuzavisnostiodtogadalinovinarugaasvojimnadreenima
iispunjavainaredbekojesekosesanovinarskometikomiobjektivnimizve
tavanjem.Liderskistilovikojepraktikujuglavniiodgovorniuredniciiured
nicitrebalobidastvarajuuslovezaprofesonalniradnovinara.Premaistrai
vanju,takviuslovitrebalobidabuduomogueniumasovnimmedijimau
RepubliciMakedoniji,jerglavniiodgovorniuredniciiurednicinajeepri
menjujudemokratskiikonsultativnistilvoenja.Nekiteoretiarismatrajuda
efektivniliderinajeeprihvaajudemokratskistilvostva(Wilsonand
Hanna1986citiraniuHannaandGibson,1989:371).
Problemjetotodirektorinajeeprimenjujuautokratskistilvoenja,
kakoitotoprisustvujukolegijumima.Trebadauzmemouobziriinjenicu
daodpetizabranihmedija,dvojeglavnihiodgovornih urednikanisuodgo
vorili na upitnike, iako su najpre obeali da e popuniti iste. Dvoje od troje
ispitanihglavnihiodgovornihurednikasuodgovorilidadirektoriprisustvuju
kolegijumima u njihovim medijima. Po opisu radnog mesta, direktor brine o
finansijama,aneoureivakojpolitici.Kolegijumomrukovodiglavniiodgo
vorniurednikiontrebadabrineoureivakojpolitici.Prematome,prisustvo
direktorakolegijumimaotkrivaisprepletenostradnihobavezadirektoraigla
vnogiodgovornogurednika.
Efektivni lideri u medijima moraju da imaju integritet, da potuju
novinarsku etiku, da stvaraju uslove za objektivno izvetavanje, da potuju
istinskevrednostiidanepotpadajupodkomercijalneilipolitikepritiske.
PutokazemogudanauuNovinarskomkredu,kojijenapisaoVolter
Vilijams (Walter Williams), dekan (19081935) Fakulteta novinarstva na Uni
verzitetuuMisuriju.Vilijamsizmeuostalogkae:
- Verujem da reklame, vesti i urednike kolumne treba podjednako da
sluenajboljiminteresimaitatelja
- Verujem da novinarstvo koje najbolje uspeva i najvie zasluuje
uspehbojiseBogaipotujeoveka,tvrdoglavojenezavisno,nepodlonona
ponossopstvenihstavovailipohlepezamo.(2011:173)
257

5.Zakljuak
Istraivanjepokazujedadirektorimedijanajeepraktikujuautokrat
skoliderstvo,glavniiodgovorniurednicinajeeprimenjujukonsultativnii
demokratski stil liderstva sa urednicima i konsultativni stil sa novinarima, a
urednicidemokratskistil.
Demokratski i konsultativni stil liderstva omoguavaju nezavisnost

radanovinara,jertoznaidasesvaijemiljenjecenipodjednako(demokrat
skistil),ilidasepodreenipitajuzamiljenje,anadreenizadravapravoda
doneseodluku.
IstraivanjeliderskihstilovaumasovnimmedijimauRepubliciMake
donijiotkrivaproblemukomunikacijiizmeudirektoraiglavnihiodgovor
nihurednika,jerglavniiodgovorniurednicismatrajudadirektoriprimenjuju
autokratskistillvoenja.Autokratskistilvoenjanebitrebalodaseprimenju
je kada su u pitanju kompetentni i posveeni radnici, a glavni i odgovorni
urednicitrebalobidabuduupravotakviradnici.Prisustvodirektoraureiva
kom kolegijumu, isto tako, otkriva meanje direktora u ureivaku politiku
medija.
Da bi se poboljala situacija u medijima, direktori, glavni i odgovorni
uredniciiurednicitrebalobidaposeujuobukezaliderstvo.Posebnobitreba
lo da naue tajne situacionog liderstva, to je izuzetno neophodno u radu sa
razliitimkategorijamamedijskihprofesionalaca.Ovosepogotovoodnosina
direktore,jerjednaodkarakteristikauspenihliderajetatostvarajuliderena
svakomnivouuorganizaciji(TichyandCohen,2002).
Empirijskoistraivanjemedijajeodizvanrednogznaaja.Trebalobida
seproduisaistraivanjimanaovakvimilislinimpitanjima,kakobiseutvr
dila odreena zakonitost u nainu voenja medija, jer medijima su potrebni
lideridirektoriiurednicikojiimajuviziju.
Literatura
Andrews,P.H.,Andrews,J.R.andWilliams,G.(2002).PublicSpeaking:
ConnectingYouAndYourAudience.Boston:HoughtonMifflinCompany.
Blanchard,K.etal.(2010).Rukovodjenjenaviojrazini.Prev.D.Rogulj.
Zagreb:Mated.o.o.
,.,,.,.(2008).
....:.
Hanna,M.S.andGibson,J.W.(1989).PublicSpeakingforPersonalSuc
cess,2nded.Dubuque:Wm.C.BrownPublishers.
258
DANIELABLAEVSKA:
, .. (2011). . . .
.:.
Tjurou,D.(2012).Medijidanas(Uvodumasovnekomunikacije).Prev.A.
L.Todorovi.Beograd:Clio.
Tichy,N.M.withCohen,E.(2002).TheLeadershipEngine(HowWinning
Companies Build Leaders at Every Level). New York: Harper Collins Publishers
Inc.
259
SENKAIGNJATOVI:
UDK:070.431
IZVETAVANJETAMPANIHMEDIJAUSRBIJIO
HAPENJUMIROSLAVAMIKOVIA
REPORTINGOFTHEPRINTMEDIAINSERBIAABOUT
THEARRESTOFMIROSLAVMISKOVIC
SENKAIGNJATOVI
Fakultetpolitikihnauka,UniverzitetuBeogradu
Apstrakt:NajbogatijiSrbin,vlasnikkompanijeDeltaholdingMi
roslavMikovi,uhapenje12.decembra2012.godinezbogspornih
privatizacijaputarskihpreduzea.Sumnjasedaje,zajednosasinom
Markom, poslovnim prijateljem Milom urakoviem i jo sedmori
comprivedenihbiznismena,otetiodravuzapreko30milionaevra.
CiljovogradajedautvrdikvalitetizvetavanjadnevnihlistovaPoli
tika,Blic,Danas,Veernjenovosti,Alo!iKuriroovom
dogaaju, u vremenskom rasponu od 11. do 17. 12. 2012. godine.
Uporeivanisurazliitiurnalistikipristupi,odsenzacionalistikog,
prekofaktografskog(izvetakog)dointerpretativnog,kaoizastuplje
nostpublicistikih(pod)anrova.Utvrenojedakvalitetnaihtam
panihmedijanijenazavidnomnivou.Malojenajobjektivnijih,inter
pretativnih sadraja, a mnogo tabloidnog i narativnog novinarstva.
Vest,izvetajiintervjusunajzastupljenijeforme,alineusvomis
tom,faktografskomobliku.Izraenajehibridizacija,odnosnomeanje
izvetakog, beletristikog i analitikog naina pisanja.Ako se ima u
viduuticajkojitampanimedijiimajuuoblikovanjujavnogmnjenja,
jasnojedasepokvalitetuurnalistikemoesuditiiostepenudemo
kratije u naem tranzitivnom drutvu. Nedostaje nam istraivako
novinarstvo,aliimedijskapismenostitalaca.
Kljune rei:Miroslav Mikovi / publicistiki anr / hibridizacija/
faktografija/analitika/interpretacija
261

Abstract:: The richest Serb, the owner of the company Delta hol
dingMiroslavMiskovicwasarrestedonthe12thofDecember2012.
Because of the controversial privatization of road construction com
panies.Itssuspectedthathe,togetherwithhissonMarko,business
partner Milo Djuraskovic and seven other arrested businessmen,
demaged country for more then 30 million euros. The goal of this
workistoestablishthequalityofreportingofdailynewspaperPoli
tika,Blic,Danas,Veernjenovosti,Alo!andKurirabo
ut this event, in the period of time from 11th to 17th of December
2012.Variousjournalisticapproacheswerecompared,fromsensatio
nal,overfactualtointerpretive,alsoandrepresentationofpublicistic
(sub)genres. Itisestablishedthatthequalityofourprintedmediais
not satisfactory. There is few of the most objective, interpretive con
tent,andmoreofthetabloidandnarrativejournalism.News,report
andinterviewarethemostcommonforms,butnotinitspure,factual
form.Thehybridizationisexpressed,bettersaidmixingofreporting,
descriptionandanalyticalwayofwriting.Ifweconsidertheinfluence
ofwrittenmediaonshapingthepublicopinion,itsclearthatbythe
quality of journalism we can judge upon the degree of democracy in
our transitive society. We lack investigative journalism, but also
medialiteracyofreaders.
Key words: Miroslav Miskovic / publicistic genre / hybridization /
factography/analytics/interpretation
1.Uvod
Miroslav Mikovi, vlasnik Kompanije Delta holding, njegov sin
Marko,vlasnikfirmeMerainvestsaHolandskihAntilaiMilourakovi,
vlasnik Nibens korporacije uhapeni su, uz jo sedam osoba, dvanaestog
decembra 2012. godine. Razlog njihovog pritvaranja bile su sporne novane
transakcije koje su za posledicu imale steaj Preduzea za puteve Ni, ali i
tenderkojimjeprivatizovanoPreduzeezaputeveBeograd.Sumnjasedasu
otac i sin Mikovi, sa poslovnim prijateljem urakoviem, mahinacijama i
zloupotrebom slubenog poloj izvlili finnsijsk sredstv i imovinu iz
privtizovnihputrskihfirmi,imesunezkonitopribviliimovinskukorist
odpreko30milionevr.
262
SENKAIGNJATOVI:
Ohapenjutrojicebiznismenaizvestilisusledeegdanasvidnevnilis
toviuSrbiji.Tonijezauenje,naroitokadaseznadajevlasnikDelte,ili
najbogatijiSrbin(kakosugamedijinazivali),imaoogromnumo,srazmer
nu bogatstvu koje je posedovao. Iako su se sve vlade u Srbiji, naroito posle
petooktobarskihpromena2000.godine,zaklinjaledaestatikorupcijinaput,
vodei srpski tajkun uvek je bio nedodirljiv. Govorilo se da je u izbornim
godinama donirao partije i stranke najrazliitijih opredeljenja, obezbeujui
sebi politiku zatitu ma ko da je na vlasti. Ovakva saznanja on nikada nije
potvrdio.Liderinavlasti,jomanje.
Temaovogradajekvalitetizvetavanjanaihtampanihmedija,tani
je dnevnih listova Politika, Blic, Veernje novosti, Danas, Alo! i
KurirohapenjuMikovia.Nijebilomogueobuhvatitisvenovinekojesu
sebavileovimproblemom,jernaazemljaspadauredonihsanajveimbro
jemtampanihmedijauodnosunabrojstanovnika.Unjojizlaziblizu500lis
tova, ukljuujui 20 poznatijih dnevnih novina, 83 nedeljnika, 6 izdanja koja
izlazejednomudvenedeljei72mesenika.1Zatojemetodomsluajaizabrano
nekolikoizdanjakojasesmatrajuitanijim2unaojmedijskojsferi.Analizirani
suprimerciobjavljeniizmeu11.i17.decembra2012.godine.Poredmetode
sluaja,uradujezastupljenaikvalitativnaikvantitativnaanaliza,statistika
metoda, teorijsko uoptavanje, komparativni pristup, metoda klasifikacije i
postupakprebrojavanja.
Istraivanje je za predmet imalo uporeivanje razliitih urnalistikih
pristupaistomproblemu:odsenzacionalistikog,ijiciljnijeistina,veuvea
njetiraa,prekofaktografskog(izvetakog)dointerpretativnog,kojejenajob
jektivnije.Panjajeposveenaizastupljenostirazliitihpublicistikihanrova
uodabranimnovinama,uzpotovanjesvihpravilakategorizacije,poputpre
cizno formulisanog problema, pronalaenja relevantne dokumentacije,
korienjarazliitihizvoratokomistraivanja,vezeizmeuuzrokaiposledica
dogaaja.
1 IREX Media Sustainability Index Serbia 2011. Dostupno na: http://www.irex.org/

sites/default/files/EE_MSI_2011_Serbia.pdf,pristupljeno:04.06.2012.
2 Najnoviji podaci ABC Srbija koji se odnose na maj 2013. godine otkrivaju da su najtiraniji
dnevnilistoviuSrbijibiliNovostisa109.248prosenoprodatihprimeraka,drugijeAlo!sa
106.981,dokjeBlicnatreemmestusaprosenoprodatih106.783primeraka.Dnevnilistovi
Politika,DanasiKurirnisuuABCoditu.Originalnoobjavljenonastraniciwww.svet.rs/
najnovijevesti/abcsrbijemaj2013tirazscandalaporastao17uodnosunaproslimesecsvet,
pristupljeno10.07.2012.
1
263

U radu se polo od sledeih hipoteza: interpretativno novinarstvo u

naim tampanim medijima nije dovoljno zastupljeno; prisutan je nekritiki
pristupinformacijama;selekcijaizvorabitnoseodraavanakvalitetpristupa
problemu; tenja za uveanjem tiraa esto je skopana sa neobjektivnou
izvetavanja.
Mnogotogaseuurnalistikojteorijiipraksipromenilouodnosuna
ranijedoba,poeviodnivoaobrazovanjazaposlenihuinformativnimredak
cijama, preko italaca (koji nisu vie samo pasivni primaoci informacija, ve
putem interneta mogu biti i sudeonici u kreiranju vesti), do podele novinar
skihanrova.Dokjeranijaklasifikacijarazlikovalafaktografiju,beletristiku i
analitiku,3 nova podela podrazumeva faktografiju i interpretaciju, odnosno
razdvajanjeizvetakogodinterpretativnognovinarstva.Uzpomoklasinih
petpitanja,nakojimapoivavest(ko,ta,gde,kada,kako?),dobijasefakto
grafska,spoljanja,realnaslikadogaaja.Interpretativnonovinarstvozahteva
vie. Da bi objektivnost bila potpunija, dodaju se jo dva pitanja: zato i ta
dalje? Uvoenjem 6. pitanja (zato?) dogaaj se vie ne posmatra izolovano,
nego se smeta u iri drutveni kontekst, pojava se analizira, pa italac ima
objektivnijuslikustvarnosti.Kadasedodai7.pitanje(tadalje?),publikabiva
nagraena predvianjem, zaokruenim tumaenjem problema o kome se
pie.Novinar,odizvetaa,prekoistraivaa,postajeinterpretator,atojenaj
vietomoedaprui(Todorovi,2002).
Znaajovogistraivanjaposveenogpisanjuestodabranihtampanih
medija o hapenju Miroslava Mikovia tokom jedne sedmice u decembru
2012.godinejeuutvrivanjuvezekojapostojiizmeukvalitetapublicistikesa
jedne,irazvojademokratijeunaemdrutvu,zahvaenomprocesomtranzici
je,sadrugestrane.Danasseodnovinaraoekujedagraanimapruipotpu
nu,istinituinformacijuipodstakneihnarazmiljanjeirasuivanje,umestona
vesviknutupasivnuprijemivost,tojedoskorobilauobiajenapojava.Nije
davnoprolovremekadasuseljudiunaojzemljiosealikaopodaniciikada
jepolitikaposlunostsmatranavrlinom.
Ujednopartijskomsistemunijemoglobitimedijskeslobode,paitaoci
nisudovodiliupitanjeinformacijekojeimseplasirajusanajviegmestaipo
principu spojenih sudova presipaju u novine. Umesto da tumae stvarnost,
medijisujefalsifikovali.PokazalosedajeupravubioDejmsPoterkadajeu
Ufaktografskenovinarskeanrovespadajuvest,izvetajiintervju,ubeletristikereportaa,
crticaifeljton,auanalitikelanak,komentar,portret(profil)linostiikritika
264
SENKAIGNJATOVI:
svom delu Medijska pismenost napisao da mediji publiku mogu koristiti

kaosredstvozaostvarivanjesvojihciljeva,menjatijojukuseiinteresovanjau
skladusasvojimpotrebama,aondajeprogramiratidaverujekakojetonjen
sopstveniizbor.
Naazemljajeuprocesutranzicije,kojanepodrazumevasamopoliti
kiidrutveniproces,negoipromeneusferimedijskogizvetavanja.Objekti
vnostnovinara,kaonimedijskapismenostgraanajouveknisunazadovo
ljavajuemnivou.Idejaautorkeovogradajedaukaenavanostosveivanja
italacainaodgovornosturnalisteprilikomkorienjaodreenihnarativnih
formi, jer je novinarstvo, po moi kojom raspolae, ve dobilo naziv sedma
sila,odnosnoetvrtavlast(poslezakonodavne,izvrneisudske).Nijeslu
ajnoBendaminDizraeli4napisao:Bogjeovekastvorioposvomobliju,ali
JavnostoblikujuNovine(Berk,Brigs,2006:278).
2.Analizamedija
Kakav je danas kvalitetnae dnevne tampe? Je li osloboena politi
kog, finansijskog ili kakvog treeg uticaja? Da li su nai novinari, u sluaju
afere Mikovi, poloili ispit? Kako je konkretno izgledalo izvetavanje
Politike, Blica Danasa,Veernjih novosti, Alo! i Kurira o hape
njuovekakojije,zahvaljujuibogatstvuivezama,posedovaoogromnumo?
11.12.2012.
Politika od 11. 12. 2012. godine je u zaglavlju naslovne stane, uz
fotografijuvlasnikaDeltaholdinga,objavila:Mikoviiurakovisaslu
aniupoliciji.Ovafaktografskakonstatacijaponovljenajeiunaslovulanka
na strani 9, u rubrici Hronika. Podnaslov je takoe informativan: Vlasnik
Deltaholdingadrugiput,avlasnikNibensgrupeprviputobjanjavaliistra
iteljima prirodu svojih poslova. Tekst je ilustrovan fotografijama glavnih
aktera. Budui da novinaru nije bio poznat sadraj sasluanja, pozvao se na
neimenovaneizvorenaeglista,direktnoukljueneuovuistragu.Faktogra
fija dogaaja relatizovana je neodreenim iskazima oekivalo se, sumnja
se Istorijskim bekgraundom itaoci se podseaju na detalje koji mogu biti
vanizaaktuelnazbivanja,aodnosesenaprethodnosuenjeurakoviuu
SpecijalnomsuduuBeograduzbogoptubidajenaneotetukruevakojfab
riciFAMuiznosuod35milionaevra.lanaksenebavisamofaktografijom,
britanskikonzervativnidravnikiknjievnik(18841881)
265

ve se u njegov narativni tok umeu deskriptivni elementi, poput zapaanja

dajeMikovipridolaskunasasluanjedelovaoozbiljno,pomalouplaeno,
sagotovokamenimizrazomnalicu,ilidaseodblicevafotoreporterazakla
njaosavidnomnelagodom.
Istog dana, dnevni list Blic je na naslovnoj strani obavestio itaoce:
MilourakovineedasvedoiprotivMiroslavaMikovia.Vestosaslu
anjuMikoviaiurakoviatampanajenatreojstraniiilustrovanajenji
hovim fotografijama. U tekstu se novinar posluio formulacijom kau u
MUPSrbije,zaneimenovaniizvorijesereicitiraju,aodnosesenarazloge
urakovievogsasluavanja.Poredistorijskogbekgraunda,kojimsepublika
podsea na dogaaje koji su prethodili aktuelnim zbivanjima, tekst sadri i
antrfile,uvezisapolicijskimspreavanjemMarkaMikoviadanapustizem
ljudvadanaranije.IstomtemombaviseiMarkoSomboracusvomduhovi
tomstripu:VuiobavetavaMiroslavaMikoviaoMarkovompokuajuda
pobegne iz zemlje, a otac grdi naslednika to ga bruka uzimajui avion bez
pitanjaipretidaemusmanjitideparacnamilion,padamusearismeje
kadbuduizlaziliugrad.
Stripsekaozasebnaumetnikaformapojaviokrajem19.veka,upore
do sa razvojem tampe. U poetku mu je svrha bila da zabavi itaoce, ali je
vremenom poprimio satirina obeleja i postao svojevrsni kritiar razliitih
drutvenih pojava: Namera autora novinskog stripa nije samo da zabavi i
nasmeje. Naprotiv, novinski strip na satirian nain razobliava drutvenu
stvarnostinjenefenomeneusvimoblastima.Poevodpolitike,prekoekono
mije, kulture, uopte svega onoga to u datom momentu zaokuplja panju
javnosti.5Danasjeusvetuovajpopularnioblikgrafikogizraavanjazastup
ljenutampiukratkomobliku.
Veernjenovostisuistogdana,11.decembra2012.godine,pridnu
naslovnestraneobjavile:PoslovisaNibensompunisumnje,dabinastrani
13,urubriciHronika,usledioopirnilanakilustrovanslikamadvojicebiz
nismena. Ispod snimka sa urakovievim likom je epitet zadovoljan, a
ispodMikovievog:zamiljen.
Ulogafotografijautampijedavizuelizujuonooemusepieiizazo
vu dodatni efekat, jer se slici uvek vie veruje nego reima. Vaan je i tekst
kojim je snimak propraen, budui da novinar na taj nain sugerie itaocu
Giri,Dunja,Drutvenakritikaukratkojformi,dostupnona:www.akter.co.rs/weekly/35.../43189
drutvenakritikaukratkojformi.ht...pristupljeno09.06.2012.
5
266
SENKAIGNJATOVI:
nekuidejuiliusmeravanjegovupanjuuodreenom(eljenom)smeru(Mas
terman,posredstvom:Todorovi,2002:114).Otudfotografije,akniusluaju
kadseupitanjenedovodinjihovaautentinost,mogudadelujutendencioz
no.
Poredfaktografskognizanjainjenicavezanihzaaktuelnedogaaje,u
tekstusuineodreenekonstatacijetipatvrdise,sumnjase,navodno
Jedanantrfileposveenjenainukupoprodajepreduzeaizmeuurakovia
i Mikovia (Miroslava i njegovog sina), a drugi podsea itaoce na Markov
pokuajdanapustizemljuireiministraunutranjihposlovadajemladibiz
nismenutomespreenjersuutokupredistaneradnjeidavanjeizjava.
ListDanasnebavisenanaslovnicisluajemMikovi,alinastrani
4objavljuje:MiroslavMikovidrugiputnasasluanju.Vestjeilustrovana
fotografijom nasmejanog biznismena po izlasku iz Uprave kriminalistike
policije.Tusuidvaantrfilea:jedanimanaslovCivilizovano(kakojeura
koviokarakterisaotoksvogsasluanja),adrugicitira(iobrazlae)Daievu
izjavu:MarkoMikovinesmeizSrbije.
Senzacionalistiki narativ, sa svim odlikama tabloidnog novinarstva,
prisutanjeudnevnomlistuAlo.Nadrugojstraniprimerkaod11.12.2012.
nalazeseaketirifotografije:Milaurakovia,MarkaiMiroslavaMikovi
aiJovaneNikoli,Markoveverenice.Njenportretjeuokviruantrfileakoji
ima naslov: Trudna Jovana doivela stres. Od neimenovanog izvora blis
kogparuitaocisaznajudajeprilikomMarkovogpokuajadanapustizem
lju bila i njegova verenica, koja se usled doivljenog oka ni dan kasnije nije
osealadobro.Dajenovinarimaoiliterarneambicije,svedoiprvareenica:
Iako je napolju bio debeli minus, vlasnik Delta holdinga Miroslav Mikovi
jueseponovoznojiopredistranimorganima!Tekstobilujeironinimpri
medbama poput njegov kompanjon, Mikovi senior, stari znanac iz
istrageDajefama,iliglasinauosnoviovogteksta,pokazujuineimenovani
izvori bliski istrazi, ija je jedna izjava ak i krupnim slovima izdvojena i
citirana,kaoilustracija.Dabinovinarskoreklakazalabilojozanimljivijenaj
irem krugu italaca, korien je argon. Tako je Milo urakovi vrdao
istraiteljima,alisuoniuspelidagaprovale.
Kurir je na slian nain izvetavao o aktuelnoj aferi. Sve tekstove
posveene Mikoviu kao da je pisao neko koga je biznismen, pod pretnjom
pitoljem,linoopljakao.TakavpostupaknalikjeonometojeStjuartPrajsu
svojojknjiziIzuavanjemedijanazvaopojaavajuomreakcijomjavnosti.
Kadase,naime,dogodinetoneoekivano,medijiestostanunastranunaro
267

daipiuunjegovoime.6NadnaslovnaprvojstraniKuriraje:GazdaMi
ko,vietinijesmeno?Unaslovunijeistaknutonajvanije:dajebiznismen
sasluavan u policiji, ve su u prvom planu njegove psihosomatske reakcije:
Mikoviupolicijidrhtaoimucao.Prekocele4.i5.stranesutekstoviovla
sniku Delte, u kojima je dopunjen spektar njegovih strahova. Po proceni
ekipe Kurira (kako su autori potpisani), saznajemo da je biznismen na
momente bio ljut, upadljivo napet, nesiguran i uplaen. Tu su i epiteti
uznemireninamrten,auzaglavljuteksta,gdejepopraviluispisanomesto
i vreme dogaaja, stoji: Beograd Prpa, bato! Pri dnu strane je nekoliko
umanjenihnaslovnicaranijihizdanjaovoglista,kaodokazdajeKurirprvi
otkrio sve Mikovieve mahinacije, a na njima krupnim slovima istaknuto:
arievim parama gradio Belvil; Mikovi peva o vezi sa ariem, Mi
koviopljakaoCmarketza296miliona,Krvopije
12.12.2012.
Drugog dana po Mikovievom i urakovievom sasluanju, 12. 12.
2012. godine, tampanimediji u Srbiji nisu se previe bavili sluajem dvojice
biznismena.Urednicirazliitihlistovakaodasusedogovoriliomestuipros
toruusvojimnovinamakojeeposvetitiovojtemi.Agendasettingfunkcioni
salajeujedaeno.Medijskiprofesionalcismatralisudaporukeuvezisaafe
romnisubitne,pasunaslovnicenovinaispunilinekidrugisadraji,aPoliti
kaninaunutranjimstranamanepominjeovajdogaaj,kaonilistDanas.
Kodovihdrugihnovinajesamojedanizuzetak,itouviduCoraxovekarika
ture, na kojoj Ivica Dai i Aleksandar Vui uvru i cede Mikovia, dok iz
nega ispadaju novanice. Tako je posredstvom crtakog talenta i matovitih
ideja jednog oveka itaocu bez rei, a u vedrom duhu, priblien aktuelni
dogaaj.
Karikatura je kao grafiki oblik izraavanja zapoela svoj razvoj kra
jem18.veka,zahvaljujuiizumunovogsistemalitografije.Odtadajetoomi
ljeni oblik tumaenja stvarnosti, naroito u humoristikim listovima. Meu
tim,danassuinajcenjenijisvetskitampanimedijinezamislivibezpolitikih
karikatura.Takavsluajjeikodnas.Nekenovine,poputPolitike,Danas
a,VeernjihnovostiilinedeljnikaNIN,zapoljavajukarikaturisteustalnom
PrajskaoprimernavodisluajkojisedogodiouVelikojBritaniji.Poslemlakereakcijekra
ljevskekuenasmrtprincezeDajane,listMirorobjaviojefotografijeoajnihiuplakanihgra
ana,sasliicomkraljiceusrediniiporukom:Vanarodpati.Obratitenamse,gospoo.
268
SENKAIGNJATOVI:
radnomodnosu,pajetakoDanasnezamislivbezsatirinihiglicaPredra
gaKoraksiaKoraksa,PolitikabezDuanaPetriiailiJovanaProkopljevi
a, NIN bez Jugoslava Vlahovia, a Veernje novosti bez Ranka Guzine7 i
Toe Borkovia. Da im grafiki hleb nije lak, potvrdio je Borkovi u inter
vjuu satirinom asopisu Etna: Novinska karikatura je veoma teka disci
plina.Onotojeviebojuatletici,tojekarikaturaunovinama(Deni,2005).
Karikaturesepojavljujuumnogimtampanimmedijimakaokomenta
ri drutvenih zbivanja i itaoci ih vole, poto i najozbiljnijim temama daju
dozu vedrine. One su pratilje demokratije, poto u totalitarnim reimima
nemajusvojemesto.UvremeTitabilojenezamislivovidetilikvoeuizobli
enomobliku,aKoraksijesvojpokuajdaseutovremecrteomnaalina
raun slovenakog predsednika CK France Popita platio tromesenom sus
penzijom sa posla, dok je CK Slovenije poslao demar na adresu CK Srbije.8
Jodrastinijisluajdogodiose2005.godine,kadajeobjavljeno12karikatura
prorokaMuhamedaujednimdanskimnovinama,tojeizazvaloglobalnipoli
tikiincident.TadajeMeunarodnaorganizacijaislamskihzemaljazahtevala
uvoenjesankcijaDanskojodstraneUjedinjenihnacija,danskezastavepalje
nesuumnogimislamskimdravama,aFrancuskajenateritorijiovihzemalja
iz predostronosti zatvorila 20 svojih ambasada, plaei se odmazde to je
ruganjeMuhamedupretampanounjenimnovinama.
Blicjeistogdana,12.decembra2012.godine,na15.strani,urubrici
Hronika,objaviotekstpodnaslovomMikovi:Mojjebiosamojedanpro
cenat i nadnaslovom ta je vlasnik Delte priao policiji. Ovaj novinarski
diskurs je u formi intervjua, u kome neimenovani inspektori antikorupcij
skogtimapostavljajupitanja,nakojeodgovarajuurakoviiMiroslavMi
kovi.Postarojpodelinovinarskihanrova,kojaobuhvatatrinainaizveta
vanja(faktografija,beletristikaianalitika),ovajtekstbipripadaoprvoj,fakto
grafskojvrsti,dokbipodvrstaanrabila:tematskiintervju.Meutim,optep
risutna hibridizacija, odnosno meavina novinarskih anrova prisutna je i u
ovom sluaju. Mada pitanja i odgovori deluju autentino, sama injenica da
GuzinajeitavradnivekproveokaoaforistiarikarikaturistaVeernjihnovosti,asadajeu
penziji. Prole, 2012. godine objavio je knjigu svojih karikatura pod nazivom Depni kalen
dar,kojomjeobeleio50godinarada.
8 Uporedi sa: Miladinovi, Marko, Novinska karikatura: Crte kao hiljadu rei, Biznis & Finansije
online, dostupno na: bif.rs/2013/05/novinskakarikaturacrtezkaohiljadureci/ pristupljeno 15. 06.
2013.
7
269

novinar nije mogao imati uvid u stenogram sa sasluanja, a ne navodi se ni

konkretniizvorinformacija,pokazujudajenadelumeavinafikcijeinefikcije
koja je sve prisutnija u novinarstvu, a ogleda se u prenebregavanju objektiv
nostizaradzadovoljenjaradoznalostitoiregkrugaitalaca.
VeernjenovostinaistojstranikaoiBlic(petnaestoj)iuistojrub
rici (Hronika), objavljuju tekst pod upeatljivim, metaforinokontrastnim
naslovom, koji deluje kao pravi mamac na itaoca: Kralj puteva sa tuim
parama.SledinizinjenicauvezisaposlovanjemDeltaholdingaiNibens
grupe, postotak njihovih akcija u odreenim poslovima, navode se uesnici
tendera, godine kad se odvijaju novane transakcije Tekst je potkrepljen
dvamaantrfileima(NajbitnijiprofitiMilovbiznis),kaoiurakovievom
fotografijom. Ovo bi mogao biti primer lanka, koji spada u analitiki oblik
novinarskog izraavanja. Meutim, autor teksta ne navodi precizni izvor
podataka. Umesto toga, este su formulacije: izvor iz istrage, navodi na
izvor,tvrdeupolicijiiTuilatvuTakodobijamonetoslinoonometo
teoretiari nazivaju tajnim urnalizmom( Haris, Spare, posredstvom Todo
rovi:2002).Naime,novinariseestotokomistraivanjasusreusanetraspa
rentnim temama koje ele da rasvetle. Pomo im mogu pruiti osobe koje
posedujuodreenasaznanjaodogaaju,aliimnijeuinteresudasesaznanji
hov identitet. U tom sluaju, novinar moe prihvatiti svedoenje, ali ga pre
objavljivanjamoraproveritiilitraitipotvrdunjegoveistinitostisanekedruge
strane.KakoupomenutomtekstuizVeernjihnovostidrugepotvrdenema,
itaocuostajedapoverujenovinarunare.
ListAlo!propratiojezbivanjauvezisaaktuelnombiznisaferomna
svoj,senzacionalistikinain.Najuoljivijina3.stranijenaslovukomesu,ako
jesuditipoznacimainterpunkcije,prisutneitvrdnjaisumnja:HapseMiko
via?!Tusuifotografijeurakovia,MarkaiMiroslavaMikovia(porea
neuvidupiramide,naijemjednuMilo,anavrhuMiroslav)ikrupnimslo
vima istaknuto: Alo! saznaje. Oekivali bismo posle ovakve najave niz
argumentovanih tvrenja, a umesto toga slede neimenovani izvori bliski
istrazi,kaoiuopteneformulacije,bezijednogkonkretnogpodatka:iako
suoni(urakoviiMikovii,mlaiistarijiprimedbaS.I.)uvienavrata
tokom sasluanja pokuali da pobijaju nepobitne injenice, ve ima dovoljno
prikupljenihdokaza.Fikcijakojapreodgovarabeletristikomnegopublicis
tikomstilupotkrepljenajeimetonimijom.Biznismeni,kojipooceni(nepotpi
sanog) novinara odbrojavaju poslednje sate na slobodi, svakog trenutka bi
moglidasenauizareetaka.
270
SENKAIGNJATOVI:
Kurir objavljuje na naslovnoj strani: Preti mu 17 godina robije, a

ispodtogaodmahipresuuje:12godinazatvoraZloupotrebaslubenog
poloaja;5godinazatvoraOrganizatorkriminalnegrupe.Na5.i6.strani
suaktuelnevestioaferi,uglavnomuvidubekgraundaizjavaneimenovanih
sagovornika iz MUPa, uz neizbeno bavljenje psihosomatskim reakcijama
najbogatijegsrpskogbiznismena.Takoizjednogantrfileasaznajemodajeon
prilikomizlaskaizzgradeSIVnekolikoputadubokoudahnuokaodahvata
vazduh,aujednomtrenutkuseuhvatiorukomzalevustranugrudi,kaoto
toinesranibolesnici.Na4.stranisuirezultatiinternetanketekojujeorga
nizovaoovajlist.Pitanjezaitaocejebilo:ZatoseMikovivienesmejeu
policiji,vedrhti?Odgovorisusledei:29%:videojedajevragodneoalu;
18%:jermuozbiljnopretizatvori53%:zatotojeshvatiodanemoedakupi
MUP.
ZatonovinariKurirapiuotrivijalnimstvarima,zanemarujuislo
enosttemekojasenetiesamojednogoveka(Mikovia),negojeupitanju
eklatantanprimerborbaprotivkorupcijeodkojezavisidobrobititavogdru
tva? Odgovor je u opredeljenju ovog lista da uvea tira, privlaei i itaoce
kojima je zabava vanija od informacije. Zato se i u inae ozbiljnim vestima
pronalazenevane,alizanimljivepojedinostikojenetraemisaoninaporda
biserastumaile.
KakoprimeujeStjuartPrajsusvojojknjiziIzuavanjemedija,ozbi
ljnoinformativnonovinarstvosveseviezamenjujeispraznousavremenih
medija.Opravdanjesenalaziupotrebipublikedaprielakorazume.Takoje
jednoBiBiSijevoistraivanjepokazalodasegledaocinezanimajuzatekei
ozbiljneteme(hardnews),veihinteresujesamonetojednostavno.Raznoraz
nezanimljivosti(softnews)izazivajupanjupublikeniegobrazovnognivoa,
kojapresvegaumedijimatraizabavu.Recipijentikojekarakterieanalitiki
duh,opredeljivaesepopraviluzamedijeijinovinarisuskloniinterpretati
vnompristupuozbiljnimtemama,znaajnimzacelokupnodrutvo.
13.12.2012.
Posle zatija u dnevnoj tampi povodom sluaja Mikovi, 13. 12.
1012. godine sve bruji od natpisa posveenih hapenju vlasnika Delte.
Izgledadanikonijepretpostavljaodabimogaobitilienslobodetakouticajan
ovek(unaimuslovima,tojesvakakoneuobiajeno).ListPolitikananas
lovnojstraniobjavljujefotografijunastaluprilikomovogdogaaja,uzpropra
tni tekst kojim se podvlai znaaj vesti, budui da se radi o oveku koji je
271

vaiozanajmonijegpojedincaudravi,nekogkosastavljailirastavljavla
de.Daseradioneemunesvakidanjem,potvrujeiteksttampansanaz
nakomuvodnik,kojipotpisujeDraganBujoevi,glavniurednikPolitike.
Poznato je da je uvodnik podvrsta komentara koji se objavljuje na
prvim stranama listova povodom izuzetno vanih, dramatinih dogaaja,
znaajnihzairuzajednicu.Kaonepotpisantekst,uvodnikneoznaavapoje
dinanomiljenje,autorovstav,negopredstavljaglediteredakcije(kolegiju
ma, urednitva, vlasnika) i izraz je kolektivne ocene i procene. Upravo zato
uvodnik predstavlja vii stepen odgovornosti redakcije nego komentar, kada
jereoiznoenjustava.Kaoizrazkolektivnogtumaenjapojavesuprotnostje
kolumni linom tumaenju (Todorovi, 2002:98). injenica da je glavni i
odgovorniurednikPolitikepotpisaotekst,uzkojijeobjavljenaifotografija
autora,pokazujedajeupitanju(pod)anrovskahibridizacijaukojojsemeaju
elementikomentara,uvodnikaikolumne.Bujoeviuporeujedvojicunajbo
gatijihbiznismenasanaihprostora,BogoljubaKariaiMiroslavaMikovia,
zakljuujui da ovaj prvi nikada nije imao toliku mo, jer nikada nije imao
30.000 zaposlenih. Tekst je pisan knjievnoumetnikim stilom, slikovit je i
obilujemetaforamapoputonedaseMikoviodjavnostiogradiokineskim
zidom,dagajejavnostdoivljavalakaomodel,mustruimaketubogataa.
Antitezom se podvlai nesklad izmeu siromanog graanstva i monog
predstavnika drutvene elite ije bogatstvo pokazuje meru nae bede. Nje
govamodoaranajekontrastomimetaforom:nekogajemogaodapretvoriu
princa, a nekog u krastavu abu. anrovska hibridizacija Bujoevievog uvod
nika ogleda se, pored ostalog, i u injenici da se jedan po prirodi analitiki
tekst(kakavjekomentar),measabeletristikimipieknjievnoumetnikim
stilom karakteristinim za reportau, crticu ili feljton. Po tome bi Bujoevi
mogao biti svrstan u pripadnika novog urnalizma, karakteristinog za
razmeu20.i21.veka.Zarazlikuodklasinognovinara,komejeciljdaitao
cufaktografskisamoprezentujeodreeneinjenice,noviurnalistaimaambi
cijudasvojetivouinizanimljivijim.Uzzadovoljavanjekriterijumadaodgo
vorina5pitanjakarakteristinihzafaktografijuvesti,onposeeizametodom
piscakadasuupitanjustil,jezikikompozicijateksta.Zatoseovipublicistijo
mogunazvatiinovinarimaknjievnicima.9
UsaradnjisaIvanomRadovanoviem,Bujoevije2000.godineobjavioknjigu5.oktobar
24sataprevrata
9
272
SENKAIGNJATOVI:
PrekoceleetvrteipetestranePolitikejenaslov:PritvorenMiros
lavMikoviijodevetorica.Tekstkojisledispadaufaktografskiobliknovi
narskogizraavanjaizvetaj.Odtrimoguenjegovevrste:klasini(ilitemat
ski), reporterski i analitiki, ovaj bi spadao u poslednji od navedenih, koji se
jonazivainterpretativnim:Uanalitikom(komentatorskom)iliinterpretati
vnom izvetaju novinar injenice stavlja u takve meuodnose da italac iz
kontekstastiejasnijuslikuodogaaju,lakezauzimastav.Ovdejepostupak
slian kao u interpretativnoj vesti: jedan ili vie BKG paragrafa objanjavaju
lid smetajui dogaaj u kontekst njegovog ireg, drutvenog znae
nja(Todorovi, 2002:74). Politikin izvetaj sadri vie vrsta bekgraunda:
biografski, istorijski, struni, hronoloki, BKGizjavu, BKGnajavu buduih
dogaaja Tako se u jednom od njih navodi poslovna biografija Miroslava
Mikovia, kao neka vrsta portreta profila linosti. Objektivnost izvetaja
postie se navoenjem brojnih reagovanja na dogaaj: Evropske komisije,
Franspresa,Rojtersa,NikoleSelakovia(ministrapravdeidravneuprave)i
MilkeForcan,bivesaradniceuhapenogtajkuna.Dabiitalacbiotopreciz
nijeobavetenodogaaju,na4.stranisecitirajustavovilana138Krivinog
zakonikaSrbijekojiseodnosenaugroavanjesigurnostipretnjomnekomlicu,
anavodiseiizjavapremijeraiministraunutranjihposlovaIviceDaiadae
svakokopretibitisuoensazakonskimposledicama.Dramatinostpovodom
navodnihpretnjikojejeMikoviprilikomsasluanjauputioVuiudoarana
je kontrastnim naslovima ispisanim pored fotografije prvog potpredsednika
Vlade: Policija: Mikovi pretio Vuiu; Advokati: Nije pretio. Izvetaj
takoodravaitaoevupanjuipostajemuzanimljiviji.
O potrebi unoenja dramatike u vest pisao je iNiklas Luman. Ponje
mu, da bi poruka bila interesantna publici, mora biti saoptena klasinim
novinarskimstilom,jasna,trebadasadridozudramatizacije(nebiliiritira
la).Komunikatorovaulogajedanepoznatuinformacijuuinipoznatomono
mekomejesaoptava.Dobrojepritompreferiratikonflikt(dapublikuzain
trigira)ikrenjenormi,jerskandalprivlaipanju(Labudovi,2007).
KadaseuporedetekstoviobjavljeniuPoliticiosluajuMikovisa
onima iz drugih dnevnih novina koje su mu panju posvetile istog dana,
uoavaseistovetniagendaseting.Postavljasepitanje:koodreujeonotoje
najaktuelnijezaobjavljivanje?Umejnstrimteorijimedijatvrdisedajeagenda
stvar samih informativnih kua, sa ime se slau teoretiari poput Votsona i
Hilove, ili Gila i Adamsove (Prajs, 2007: 649). Nasuprot njima, Diring i
Roderssmatrajudaseuprocesuodreivanjaagendetakmiemedijskiprofe
273

sionalci,javnostistratekeelite:Toznaidasumedijisamodeotakmienja
za formiranje stavova, i da medijski profesionalci uglavnom mogu biti meta
pokuajaubeivanjailiuticaja.10Kadaseradioizvetavanjunaihtampanih
novinaohapenjuMikovia,zakljuakjedajesituacijaodredilaagendu.Do
sadase,naime,unaempolitikomivotunijedesilodatakouticajanimoan
ovek bude lienslobode,uprkoszaklinjanjusvihprethodnihvladadaimje
prioritet u radu obraun s korupcijom. Poziv na sasluanje najbogatijem
Srbinu, a potom i njegovo pritvaranje odjeknuli su poput politikog potresa
koji nije iznenadio samo javnost, ve, po svoj prilici, i samog glavnog aktera
prie.11Zatonetrebadaudisimultanostiistovrsnost(tosetieiskorienog
prostoraiobimanovinskihtekstova)uizvetavanjuotomdogaaju.
UdnevnomlistuBlic,tampanom13.decembra2012.godine,ogla
sioseodgovorniurednikMilenkoVasovisvojimkomentarom.Pisaogajepo
svim pravilima vaeim za ovu analitiku novinarsku formu: Kompozicija
komentarapodrazumevatrisastavneceline:uvodilislikusituacijenekoliko
osnovnihpodatakakojinajboljeilustrujupojavu,fenomen;razraduilianalizu
argumentovanjezailiprotiv,vrednovanje,tumaenjeizakljuaksaprogno
zompoentu,sud,zalaganjeza,eksplikacijupojave,odgovornapitanje,pos
tavljenouuvodu(Todorovi,2002:98).
GlavnaVasovievatezaistaknutajenasamompoetku:DalijeMiro
slavMikovikriviline,uovomtrenutkunijenajvanijepitanje.Pritvorvlas
nikaDeltaholdingajeprekretnica.Njegovimprivoenjemdravajeposlala
porukudanikonijeiznadzakona.Unastavkusegovoriodravniminstitu
cijamakojedosadanisuvaljanofunkcionisaleiodajesepriznanjeVuievoj
smelostidapokreneovajsluaj.Komentarsezavravaefektnomporukom,da
nebivaljalodasesvesvedenasukobonihkojipodravajuprvogpotpredse
dnika Vlade i onih koji su na strani uhapenog tajkuna: U tom sluaju od
borbeprotivkorupcijenemanita,pamakarMikoviiistrunuouzatvoru.
Blic je na naslovnoj strani ovog broja, uz napomenu tema dana,
tampao faktografski nadnaslov (Priveden Miroslav Mikovi i njegov sin
Marko)ideskriptivni,metonimijskinaslov(Satronauzatvor).Ohapenju
biznismena pie se na stranama 2, 3, 4 i 5. Da bi se vie istakla dramatika
Isto
PojedanantrfileugotovosvimdnevnimnovinamaposveenjenavoenjuizjaveMilkeFor
can,nekadanjebliskesaradniceMiroslavaMikovia,ohapenjunjenogbivegefainjegovoj
ubeenostidamupromenavlastinaizborima2012.godineupotpunostiodgovara
10
11
274
SENKAIGNJATOVI:
dogaaja,prekodvestraneje,uzaglavlju,krupnimslovimaispisano:Miko
via i sina policija izvukla iz kreveta. Mamac za itaoce je i lid vesti (prva
reenica),ijijeciljdanaglasiuzbudljivostdeavanja.Kakosenavodi,trojica
dotadagotovonedodirljivihposlovnihljudiuhapenajenaspavanju.Sledi
izvetajotokuhapenja,ukomejedostafaktografije.Citirajuseizjaveadvo
kataMiroslavaMikoviaNenadaPopovia,tuiocazaorganizovanikriminal
MiljkaRadosavljevia,direktorapolicijeMiloradaVeljoviaDajepritvara
nje tajkuna koliko jue bilo neoekivano i nezamislivo, ilustruje zajednika
fotografija Vuia i Mikovia, na kojoj se obojica srdano smeju. U antrfileu
je, po proceni novinara, najznaajnije reagovanje izjava Petera Stanoa, koji
obavlja dunost portparola komesara za proirenje EU tefana Filea. Citiraju
senjegovereiosnanojpodrcikojuEvropadajeSrbijikadajeupitanjubor
ba protiv korupcije. U dnu etvrte i pete strane, posle tekstova posveenih
tetinapravljenojdravnombudetuodstranetrojiceuhapenihiprocenama
dabisudskiepilogovogdogaajaVuiudoneoviirejting12,navodese(ilus
trovanafotografijama),reagovanjaposlanikailiderapojedinihstranaka:SPO,
DSS,LDP,URS,SPSiNS.Usvimtekstovimaobjavljenimuovombrojuprime
tnajetenjadaseobiljemizdvojenogprostorairazliitimvrstamabekgraun
dapostignepunaobjektivnost.Primetnajeihibridizacijaunainupisanja,jer
publicistiki stil biva obogaen stilskim figurama (antitezom, inverzijom,
elipsom),karakteristinimuprvomreduzaknjievnadela.
Veernje novosti od 13. 12. 2012. godine takoe posveuju punu
panjuaktuelnomdogaaju,alinenaudarnim,venastranama11,12i13,u
rubriciHronika.DajehapenjeMikovianeoekivanozasve,naglaavase
nanaslovnojstrani,gdejeuznapomenuglavnavestkrupnimslovimaod
tampano:Mikoviupritvoru!(primetanjeznakuzvikaposlenaslova).Uz
trifotografijenaprvojstraniijonekolikouunutranjostilista,sledeizvetaji
sapreciznimpodacimaizkrivineprijavekojajepodignutaprotivMikovia
oca i sina, urakovia i jo sedmorice privrednika koji su bili ukljueni u
zajedniki posao. Podatke je predstavnicima medija komentarisao tuilac za
organizovanikriminalMiljkoRadisavljevi.Izvetajjepisanpoprincipuobr
nutepiramide:lidvestijeuprvojreenici,kojomseodgovaranatradicional
na,aneizreenapitanja:ko,ta,kad,gdeikako.injenicekojesledepredstav
Svoje pohvale Vuievoj odvanosti daju Zoran Stojiljkovi, profesor FPN i lan Odbora
Agencije za borbu protiv korupcije, kao i Svetlana Logar, iz Agencije za istraivanje javnog
mnjenjaStratedikmarketing.
12
275

ljaju hronoloki bekgraund. Antrfilei su posveeni izjavama Vuia, Daia i

portparola komesara za proirenje tefana Filea. Izdvojeno je i reagovanje
Mikovievog advokata Nenada Popovia, koji demantuje da je njegov tie
nikpretioVuiu.Takveizjaveonsmatramedijskommanipulacijom.
U istom listu na strani 12 je poslovna biografija vlasnika Delte, u
kojojsupreciznipodaciorezultatimaradanjegovihfirmiporeanigradativno
(budui da su uspesi neprekidno rasli). Dva antrfilea svojom ekskluzivnou
posebnoprivlaepanjupublike.Jedan,naslovljenUvrhu,obavetavaita
ocedajeDeltaprvaprivatnafirmauSrbijikojajeporezultatimaprevazila
javnapreduzeakakvasuElektroprivredaiNaftnaindustrija.Drugi,uznas
lovNalistiForbsa,podseadajeMikoviprviSrbinkojijezauzeomesto
meunajveimsvetskimbogataimaiprocenuistekuedajevrednostnjego
veimovine2007.godinebilamilijardudolara.13Veernjenovostiobjavljuju
jojedantekstnaistutemu,podnaslovomIspitujuseposlovisaariem.U
njemu se iznose sumnje da je Mikovi poslovno bio povezan sa odbeglim
bogataemDarkomariem.Podaciotomepotiuodizvoraizistrage,alii
papirakojijeVuipokazaonovinarima,atiusenovanihtransakcijaizme
udvojicetajkuna.Policijisusumnjiviiposloviokoizgradnjenovobeograd
skog naselja Belvil. Budui da se radi o pretpostavkama, u novinarskom
tekstuseestopominjuizrazinavodno,proveravase,sumnjase
DnevnilistDanasje,poputostalihnovinauSrbiji,hapenjuMiko
viaposvetiopunupanju.Ipak,poneemujebiooriginalan:polovinuprve
strane zauzela je Coraxova karikatura na kojoj vlasnik Delte pokuava da
pobegne od Aleksandra Vuia, koji klopkom za mieve uspeva da ulovi
skut njegovog sakoa. Na ovaj nain je ozbiljnoj temi pridodat aljiv prizvuk.
Naravno,ciljurednitvanijebiodaminimalizujevanostdogaaja.Naprotiv.
Karikaturanesluisamozazabavu,ve(pournalistikojteoriji)predstavlja
formukomentara,kojomautornaumetnikinainiznosilinistavoodree
nomproblemu(RusMol,2005:71).Podrazumevasedarazumljivostovogvida
izraavanja zavisi kako od kvaliteta crtea, tako i od sposobnosti publike da
razumeironiju.
IznadCoraxovogvienjaMikovievoghapenjajenaslovprekocele
prvestranelista:Mikoviizadraninasasluanjuutuilatvu.Nadnaslov
glasi: Dogaaj dana: U antikorupcijskom udaru na Delta carstvo uhapen vlasnik
kompanije i njegov sin, prvi ovek kompanije navodno pretio potpredsedniku vlade,
13
PoljskilistVprostproceniojebogatstvosrpskogtajkunanadvemilijardedolara
276
SENKAIGNJATOVI:
advokati demantuju. Ova reenica sadri saetak celog teksta. Krnjim perfekti
mapostiesedramatinost,imeseprivlaipanjaitalaca.lanakkaodaje
pisannanainkojiDejmsPoter(autorknjigeMedijskapismenost)naziva
uproenim sukobom u pravljenju vesti: Pristupajui pravljenju vesti,
novinariunjojtraenekuvrstuveomajednostavnogsukoba.Smatrajudapri
a bez sukoba nee uhvatiti panju publike, ili ako je sukob sloen vest nee
zadratitupanju.tavie,akosevestmoeprotegnutinanekolikodanaili
duetimbolje(Poter,2011:276).
Zanimljivo je da se na poetku ovog teksta, tampanog na naslovnici
Danasa (sledi nastavak na drugoj strani), vie panje posveuje navodnim
pretnjama Mikovia Vuiu prilikom sasluanja, nego samoj injenici da je
tajkunuhapen.Novinar(potpisaninicijalimaE.D.)pieuobiajeno,publicis
tikim stilom, potujui tri jezika pravila: kratko, jasno, bez komentara(Rus
Mol, 2005:58). Izuzetak je samo metafora u nadnaslovu (Delta carstvo),
madajeovajtroptolikoputakorienkaosinonimzaogromnoMikovievo
bogatstvo,dajepoprimioodlikekliea.Inae,tekstpoivanaprecizniminje
nicama.Sadribekgraundizjavukonfrontiranihstrana.Tvrdnjamadirektora
inaelnikaMUPaopretnjamaprvompotpredsednikuVladeodstraneuhap
enog, suprotstavljena su tumaenja pravnih zastupnika Delte sa opravda
vanjemsvogklijenta.
Nastavaktekstanadrugojstraninosisveelementeobjektivnosti.Pos
tupak koji je novinar lista Danas koristio pri pisanju ovog svog lanka
odgovarao bi onome to Dejms Poter naziva ravnotea, a prepoznaje se po
sagledavanju problema iz vie uglova i izbalansiranom navoenju razliitih
miljenja(Poter,2011).14Uzdvefotografije(MikoviuPalatiSrbija,teportret
tuioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevia, propraen njegovom
izjavom,ispisanomkrupnijimslovima:PostupamopokrivinojprijaviUKP
oizvlaenjuimovineputarskihpreduzea),postojiietiriantrfilea.Onizau
zimajuvie prostoraodosnovnogteksta.Ciljim jedaMikovievohapenje
osvetle sa razliitih strana. Jedan sadri zvaninu izjavu najvee opzicione
stranke,DSa,opodrcikojupruadravnimorganimauborbiprotivkorup
cije. Drugi je posveen pretnjama Vuiu od strane uhapenog i ocenama
direktorapolicijeVeljoviaiministraDaiadanemarazlogazastrah.Trei
antrfile naslovljen je ta sadri krivina prijava. U prvoj njegovoj reenici
Poredravnoteekaopostupkakojimsepostienovinarskaobjektivnost,autornavodiinaine
kojimasetaistaobjektivnostmoeizbei,atosufabrikovanje,nepotpunavestikontekst
14
277

naveden je razlog hapenja urakovia i dvojice Mikovia: u periodu od

2005.do2010.godinesu,kaosuvlasniciprivatizovanogPreduzeazaputeve
Ni(iviedrugihfirmiistedelatnosti),izvuklinovaciimovinuvrednuoko
30milionaevra.Drugareenicasadriprocenudelovaimovinskogkolaa
koji je pripao uhapenima, a potom sledi istorijski bekgraund sa hronoloki
poreanim dogaajima u vezi sa zajednikim poslovanjem urakovia i
Mikovia.Poslednjiantrfilesadribekgraundizjaveiposveenjereagova
njimanavestohapenjutajkuna,poeviodEvropskekomisije,prekoposla
nika predstavnika razliitih stranaka: SNS, NS, SPS, LDP, DSS, do lidera
SPOa Vuka Drakovia. Svi su zduno (deklarativno) podrali akciju drav
nihorganausmerenukaspreavanjukorupcijeiosudilinavodnepretnjebez
bednostiprvompotpredsednikuVlade.Tekstjeilustrovanfotografijom(ljuti
tog)MarkaMikovia,uzkojujetampanaposlovnabiografijanjegovogoca.
NakrajujeizjavanekadbliskeMikovievesaradniceMilkeForcan.Onaoce
njujedaseneradiopolitikomprogonunjenogbivegefa,veokonkretnoj
istraziposlovanjanjegovihpreduzea.
lanak u listu Danas zavrava se na 3. strani, i to bekgraundom
najavom, u kojoj su mogue pretpostavke o daljem toku dogaaja i duini
zatvorskekazne,zavisnoodpokretanjasudskogprocesaprotivprivedenihili
postupkazazamrzavanjenjihoveimovine.
Posvojimosobenostima,ovajlanakbimogaodasesvrstauinterpre
tativni urnalizam, koji poiva na istraivakom metodu: Kao predstavnik
klasine, novinarske analitike, lanak je tipina, novinska forma izraavanja
koja,priobradiznaajnijihdrutvenihpojavaideire,daljeidubljenegofak
tografskiibeletristikioblici,pruajuiitaocumogunostsvestranijeguvida
u materiju i i usmeravajui ga ka zauzimanju stava(Todorovi, 2002:101) U
faktografskomnovinarstvuodgovarasenatradicionalnih5pitanja,dokinter
pretatordodajejodva:zatoitadalje.Timeosnovneinjenicepostajuosno
vazatumaenjedogaaja,topredstavljaviistepenurnalizma,kojimne
mogudasebavepriueni,vesamoobrazovaninovinari,sveeespecija
lizovanizaodreenadrutvenapitanja.UtekstuuDanasuokomegovori
mo prepoznaje se i takozvana mozaina, hibridna forma (Todorovi,
2002:103) u kojoj se preplie vie anrova: vest, komentar, reportaa, inter
vju Iako je zahtevan po obimu istraivanja, ovakav tekst itaoci razliitih
nivoaobrazovanjamogudarazumeju.Otudsezaradtalentovanognovinara
vezujepravilo:reimausko,amislimairoko!
278
SENKAIGNJATOVI:
ListKurirjetakoereagovaonaiznenaujuuvestohapenjuMi
kovia.Tekstovinatutemuispunilisustrane1,2,3,4,5,6,7,8i9.Nanaslovnici
sufotografijeocaisinaprilikomliavanjaslobode,audnujesnimakprofila
vlasnikaDelteokrenutkaportretuVuia.Uzprvuslikujetekst:Vuiu,
ni vee nee doekati, a uz drugu: Nema nazad, idem u bitku do kraja.
MikoviseunadnaslovuhiperbolisanonazivagazdomSrbije,dokjenas
lovsenzacionalistiki,jernijeinspirisaninjenicom,vepretpostavkom:Mi
koviupleneDeltu!Na2.stranijekraiintervjusaVuiem,tematskiuglav
nom vezan za pretnje koje (po vicepremijerovim saznanjima baziranim na
informacijama dobijenim od naih i stranih obavetajnih slubi), ne potiu
samo od privedenog tajkuna, ve i od monih ljudi iz politikog i ekonom
skog ivota Srbije. Trea strana posveena je onome to je vlasnik Delte
otrijim tonom poruivao vicepremijeru pri hapenju, a u nizu antrfilea su
reagovanja naih politiara, koji osuuju pretnje i deklarativno se zalau za
nastavakborbeprotivkorupcije.Slinareagovanjasadrei8.i9.stranaKuri
ra,stimtosustavovimapolitiarapridodateiizjavenajbogatijihbiznisme
na Srbije, ako se izjavom moe smatrati reenica koriena gotovo od svih:
Nemamkomentar.
Unizukraihvestiposveenihuhapenomtajkunusuionekojesetiu
njegoveimovine(vile,kueposvetu,privatniavion),potomizostankureago
vanjaDemokratskestranke(ilasaiMikovianovinarnazivadrugarima),
kaoiizgleduzatvorskeelijeukojojjetrenutnonajpoznatijipritvorenik.Mada
jeak9stranaposveenohapenjuMikovia,Kurirzaciljnijeimaodaana
litikitumaiinformacijevezanezatajdogaaj,vejesmiljenoteiosenzaci
onalizmu,oemusvedoiniznaslova(ilasutiosvompartneru,Baka
rio se u luksuzu, Uhapsili ga u bademantilu). Istu svrhu imaju i brojne
fotografijeakteraaktuelnihdogaaja,kojezauzimajuokodvetreineprostora.
Samotreinajeposveenavestima,ijilidjeoriginalanpokratkoiipopulisti
kom argonu: Avioni, kamioni (kad se pie o imovini tajkuna), Nisko
pao(uvezisazatvorskimuslovimaivota),Abiojeubeendaeseizvu
i,Prekonaegrbaepostaomultimilioner
IdnevnilistAloje,uskladusaagendasetingomsvihsrpskihnovi
na,propratiohapenjenajglasovitijegbogataasaovihprostora.Naslovikru
pnim slovima, udarne stranice, antrfilei sa reagovanjima, fotografije Ipak,
Aloseizdvojiooriginalnimistorijskimbekgraundom,kojimseitaociupo
znajusaemompljakanjaputarskihfirmi.Svakanovaetapautojvrstiposlo
vanjaposebnojenaslovljena,paitalacslikuopljakisklapaiznizasintagmi
279

poreanih gradativno, sa metaforikim klimaksom: Skovali plan; kupili fir

mu;Mikovinaputakonzorcijumidajepare;Markoulaziuposao;Mikovi
skupljakajmak;Markozadajeposlednjiudarac.
Kadaseuporededosadanjareagovanjanaihdnevnihnovinanaafe
ruMikovi,uoavasepotrebanovinaradaisteinformacijeuinezanimljivi
jim plasirajui ih na razliite naine. Dok se Politika i Danas trude da
opravdajuepitetozbiljnihlistova,KuririAlosenestidesintagmesenzaci
onalistikonovinarstvo.Poemuserazlikujuovadvavidaurnalistikogpris
tupa?
StjuartPrajsuknjiziIzuavanjemedijanavodidasevestmoepos
matrati iz razliitih uglova. Moe se tretirati na ozbiljan nain, ili se u njoj
mogupronalazitielementikojiezabavnodelovatinapubliku.Uokvirutri
tazabave,vesteuprvomredubitiroba,ijasevrednostnemeriistinitoui
ozbiljnou,veisplativou:Iakopravadefinicijavestiglasinoveinformaci
jeodogajima,()pravoznaenjeovogterminaunaemdrutvujevrloraz
liito. Vesti su poele da znae informacije koje su prikupljene, oblikovane
(odnosno,dataimjeforma),azatimihprenoseilionjimaizvetavajuprofe
sionalne, profitne organizacije(Prajs, 2011:640). Otud vesti ne predstavljaju
samointelektualni,veiindustrijskiproces,toihizjednaavasaproizvodom
ilirobomkojasenatrituprodaje.Kadasedesinetoneoekivano(kaotoje
to, u naem sluaju, sasluavanje i hapenje Mikovia), informativne kue
morajudaseborezakategorizacijudogaajaiodreivanjenjegovogznaenja.
Ako se zna da publiku, kako Prajs pie, vie zanimaju vesti o kraljevskoj
porodiciilisportu,negodogaajiodmeunarodnogznaaja,ondaesenzaci
onalizmu skloni listovi i u najozbiljnijim temama pronalaziti trivijalnost i
naindazabaveauditorijum.
14.12.2012.
Kakojeizgledalarobakojajepubliciponuena14.12.2012.godine?
Posleizuzetnepanjekojusuprethodnihdanatampanimedijiposve
ivaliliavanjuslobodenajbogatijegSrbina,usledilojezatije.Unedostatku
novihinfirmacija,svakilistsetrudiodazadripanjupublike,itotakotoe
uproteklimdogaajimapronaiiakcentovatinetoposebno.
TakoPolitikananaslovnojstranineobjavljujenitaoMikoviu,ali
jezatocelapetastranaposveenanjegovomuticajunapolitikestranke.Pos
laniciSNS,DS,SPSiSDSusvojimizjavamanapomenututemutvrdedapri
vedenibiznismenninakojinainnijefinansiraonjihovustranku,topredsta
280
SENKAIGNJATOVI:
vlja oigledno prikrivanje istine. Treina prostora na petoj strani najstarijeg

srpskogdnevnoglistaposveenajeizjavamaadvokataZoranaAteljevia,bra
nioca Mila urakovia, koji tvrdi da njegov klijent nije napravio bilo kakav
prestup.NovinarpotpisankaoD.arnisvojizvetajposveujezahtevutui
ocazapritvorMikovia.Onotojedojuepredstavljalolidgotovosvihvesti
(neosnovanoizvlaenjeviemilionskekoristiunovcuiimoviniizprivatizova
nihpreduzea),sadasenalazinakrajuarnievogizvetaja.
Blicod14.decembra2012.godinejepanjupublikeprivukaonavo
dnim odbijanjem predsednika Nikolia da zatiti Mikovia. Tekst je ilustro
vanfotografijomsainauguracijenovoizabranogpolitikoglideraSrbije,kojise
srdanopozdravljasavlasnikomDelte,auprisustvunasmejanogMiodraga
KostiaiMilanaBeka.ListpodseadadobarodnosNikoliaiMikovianije
nikakvatajna,alinavodiitvrdnjuneimenovanogsagovornikadajenainici
jativuMikoviaorganizovannjegovsastanaksapredsednikom,kojijezavr
ennepovoljnopoosumnjienog:Predsednikmujesamorekaodamuonne
moepomoi.
UBlicujejojedantekstposveenhapenjuvlasnikaDelte.Naslov
je:Mikoviu10kvadrata.Ovaeliptinareenicasadriusebibogatuaso
cijativnost, budui da pritvorenik poseduje ogromno bogatstvo, koje mu u
ovomskuenomzatvorskomprostorunemoepomoi.Akojepravilodanas
lov teksta odgovara njegovoj temi, odnosno glavnoj tezi, ova vest je primer
nainapisanjanazvanogprincipomodloenogdejstva.Takavpristupzastup
ljenjepriobraditakozvanihsoftnews(zanimljivihvesti),kojeseneodnosena
dogaaje od veeg drutvenog znaaja gde bi odlaganje saoptavanja glavne
vesti bilo neprihvatljivo(Todorovi, 2002:65). Prvo se navodi ta je Marko
izjavionasasluanju,priemuseaktriputaponavljasintagmapooevom
savetu (u vezi sa sinovljevim poslovanjem). Potom se navodi odbrana sed
morice osumljienih da im je naloge o poslovanju izdavao urakovi, pa
Milovotvrenjedanijestekaobilokakvuimovinskudobit,dabisenakraju
novinar pozabavio onim to je u naslovu vesti: opisuje se izgled zatvorske
elije,njennametaj(metalnikrevet,sto,stolica,metalniormani)inavodida
e raunar bez interneta i druge stvari koje zatvorenici zatrae, biti dostupni
pritvorenicimatekposleistekapolicijskogzadravanjaod48satiiodreiva
nja pritvora. Vest je ilustrovana fotografijom uredne zatvorske elije. Marko
Somboracjujeusvomstripuinacrtao,sagledavajuiaktuelnidogaajsasme
nijestrane:krozzatvorskereetke,MikovigovoriDinkiu,VuiuiDaiu:
Traimdamiserefundirajupareuloeneuvas!
281

Veernje novosti su takoe nale svoj ugao gledanja na aktuelni

dogaaj.Usvojimvestimaakcenatsustavilenaorganizovanupljakudra
vnih para, kako glasi i naslov preko cele 10. i 11. strane. Na prvoj, udarnoj
straninovinapanjupublikeprivlaiupeatljivepitetupotrebljenunadnaslo
vu: Istraga protiv Mikovia i osmorice uhapenih ukazuje na stravine
mahinacije(podvuklaS.I.)Naslov,odtampanmasnim,krupnimslovimaje:
Pljaka drave je organizovana, a podnaslov sadri slikovitu metaforu:
KonzorcijumMikoviaiurakoviabiosamofasadazaotimanjepreduze
ainovca(podvuklaS.I.)Uoljivojedanaslovniblokvesti,uobiajenosas
tavljeniztridela,sadrisveelementekojigainemamcemzapubliku:naju
opteniji pristup problemu (u nadnaslovu), glavnu okosnicu ili sr problema
(unaslovu)iskraenisadrajdogaaja(podnaslov).
Svi tekstovi unutar lista posveeni aferi Mikovi za okosnicu imaju
zloupotrebe uhapenih. U jednom antrfileu navodi se, na primer, ak sedam
preduzea u kojima je Zoran Mihailovi, generalni direktor PzP Ni (inae
jedan od pritvorenih), bio lan rukovodeih i nadzornih odbora. Faktograf
skimnovinarskimdiskursompodvlaiseaktivnostsindikatanikogPreduze
azaputeve,ijisuradnicivieputaupozoravalinazloupotrebeupreduzeu
idasugotovosvakuplatumoralidaisterujutrajkom.Izvetajisuilustro
vani karakteristinim fotografijama: tako Marko Mikovi bezbrino eta sa
slualicamavokmenauuima,Milourakoviulaziukolanasmejan,sapal
cemakeokrenutimuvis(pobediu!),MiroslavMikovi,takoeuzsmeak,
pridravasezavrataautomobila,aizmeusvihtihvedrihfotografijasrpskih
bogataa umetnuta je jedna, snimljena tokom trajka, na kojoj su radnici sa
razvijenim zastavama i transparentima (deblokada; omoguite nam da
radimo). Pri dnu strane je tekst naslovljen: Vie nema nedodirljivih, u
komeministarpravdeidravneupraveNikolaSelakovitvrdidajehapenje
tajkuna samo poetak beskompromisne borbe protiv korupcije. Ova izjava
ilustrovanajesnimkomministraozbiljnogizrazalica.
Za razliku od drugih dnevnih listova tampanih 14. 12. 2012. godine,
od kojih je svaki iznaao svoj ugao gledanja na Mikovievo hapenje, list
Danas akcenat stavlja na mogunost vanrednih izbora i potencijalno odre
ivanje kunog pritvora za vlasnika Delte. Po miljenju Svetlane Logar iz
Ipsos stratedik marketinga, o raspisivanju vanednih izbora je rano govoriti,
alijeizvesnodaepopularnostAleksandraVuianagloporastiposlenjego
ve pokazane odlunosti da se obrauna sa korupcijom. Novinari Danasa
traili su izjave predstavnika razliitih politikih opcija o ovom pitanju. la
282
SENKAIGNJATOVI:
novivladajuekoalicije(poputposlanikaSPSoraMilievia,iliSDPSMehe
Omerovia)odbacivalisuopcijudaSNSzaraduskihstranakihinteresablo
kira zapoete reforme. Lideri DS i LDP (prema nezvaninim saznanjima)
uvereni su da e izbora biti u periodu od marta do juna naredne godine,
kadaseoekujedobijanjedatumapregovorasaEUipoetaksuenjaMikovi
u. Predsednik Izvrnog odbora DS Duan Elezovi izjavio je da e njegova
strankauskoropoetisapripremamazaizbore,bezobziranatodalieoni
bitizanekolikomeseciilizatrigodineoreVukadinovi,glavniurednik
asopisaNovapolitikamisao,uverenjedajeAleksandarVuiprivoenjem
vlasnika Delte poeo i zavrio svoju predizbornu kampanju za sledee
izbore kad god oni bili, to ne znai da se borba protiv korupcije zbog toga
vodi i na to svodi. Vukadinovi je takoe primetio da se imena Ceptera,
SubotiaiBekauposlednjevremegotovoinepominju,izegajeizvukaozak
ljuak da svaka vlast ima svog tajkuna za hapenje. Inae, ovaj tekst u
Danasu u nadnaslovu ima formulaciju Danas istrauje, to bi trebalo da
znaidajeupitanjuistraivakonovinarstvo.Madaseradiofaktografskom
tekstu, troje potpisanih novinara nisu se mnogo potrudili oko pronalaenja
adekvatnihsagovornika.SemstavovaVukadinoviaiLogarove,teposlanika
Omerovia, navedena je izjava Duana Elezovia, koju je ovaj dao drugom
mediju (novosadskoj televiziji). Nemogunost da se dobiju izjave lidera DS i
LDPzamaskiranajeformulacijomdanikoizovihstranakanijebioraspo
loendazvaninokomentariemogunostraspisivanjavanrednihparlamen
tarnihizboranaprolee,odnosno:PremasaznanjimaDanasa(podvuklaS.
I.)iDraganilasiedomirJovanovisuubeenidaenaprednjaciorganizo
vati izbore u periodu od marta do juna Fotografije kojima je ilustrovan
tekst smiljeno su i odabrane i potpisane. Na prvoj su nasmejani predsednik
Nikoli,ambasadorRusijeKonuzin iMikovi, urazgovoruzavremenekog
prijema(upotpisu:Prolovreme1),anadrugoj(ozbiljni)eliiMikovi
(Prolovreme2).
FaktografskilanciDanasana2.i3.stranidopunjenisuijednim(ali
vrednim,izaitaoceatraktivnim)humoristikimvienjemdogaajanastrani
7. Tu je Coraxova karikatura na kojoj su predstavljeni Vui, Dai i Nikoli
dokuurbanokoraajupremaEvropskojunijigazeiprekoMikovia!
DnevnilistAlo!potrudiosedabudeaktuelnijiodostalihtampanih
medijauSrbijitakotojepanjuitalacausmeriokaonomenatanijedanod
onihozbiljnijihnije.Naslovvestitampanena2.stranije:NajbogatijiSrbin
ribaWC!NovinarS.Vojinovijeodneimenovanogsagovornikaizpritvor
283

skejedinicesaznaosvetonajirimoguikrugitalacamoedazanima,bez
obziratoseneradiniokakvimbitniminformacijama.Uzfotografijuvlasni
kaDeltetampanjetekst:Svipritvorenicimorajudaodravajuredueliji,
dakupatilo,ukojemsenalazeWColjailavabo,nebudeprljavo,daseredo
vnobriepod.NadrugomsnimkujezaputenijavniWCuavac,saoljus
kanimcevima,uznatpis:Obavezaizabiznismene:Pritvorskitoalet.
Poznatojedajeziknovinarskogtekstatrebadabudeprecizanijasan,
kao i da nosi odlike kako razgovornog, tako i knjievnoumetnikog stila.
Moglobisereidapublicistikinainizraavanjapredstavljanetoizmeu,
s tim to se iz knjievnoumetnikog ne preuzimaju duge sloene reenice
(uobiajenaemaje:jednaglavnaijednazavisna),aizrazgovornogvulgariz
miiatrovakerei.Datenjazasenzacionalizmomnepotujepravila,poka
zujeinainizraavanjaulistuAlo!:pooceninovinara,najbogatijiSrbinje
krupnariba.
Na naslovnoj strani od 14. decembra jo dalje je u svojoj stilskoj slo
bodiotiaoKurir.FotografijaMikovia(kogaunaslovuironinooslovlja
vaju sa Miko), propraena je tekstom koji tobo izgovara tajkun: Brate,
najebosamkouti!Naslovnicajekomponovanauviduantiteze.Tusudve
fotografijestaroginovogdomavlasnikaDelte(starivilanaDedinju,novi
Specijalni sud), a iznad je eliptina, bezsubjekatska reenica: Jue u vili,
danasusobiku.Razliiteinformacijeuvezisaaferomsunajoeststrana,a
usvimaistinadnaslov:HapenjeMikovia,padnajveegsrpskogtajkuna.
Senzacionalistikimanirprepoznatljivjeinastranama6i7,uodnosunaslova
ipodnaslova.Uprvomsluaju,krupnimslovimaodtampanojetvrenjepre
kogotovoobestrane:Mikoviuoduzimaju400milionaevra,aispodtoga
je podnaslov ispisan znatno sitnijim grafemama, i to korienjem uslovne
reenicekojajeuneskladusaprethodnomtvrdnjom:Akoistragapokaeda
jenelegalnostekaobogatstvo,srpskitajkunmogaobidaostanebezsveimo
vineuzemljiivannje.Poredpogodbenogveznikaako,vidanjeipotenci
jalniglagolskioblik:mogaobi.itaoevapanjajeprivuena,faktografijaje
ionako manje vana. Bitno je da je ki jezik u ovom broju tabloida na
zavidnomnivou!
15.12.2012.
Dnevne novine koje su izale na dan 15. 12. 2012. godine, na razliite
naine su izvetavale o sluaju Mikovi. Politika naslovnicu preputa
znaajnijimtemama,nevezanimzaovajdogaaj,anastrani9jetekstMiko
284
SENKAIGNJATOVI:
viu produen pritvor. Lid vesti predstavlja izjavu tuioca za organizovani

kriminal Mirka Radosavljevia o jueranjem odreivanju pritvora vlasniku
Delta holdinga od 30 dana. Sledi dopuna lida, sa imenima osoba koje e
takoeostatiuzatvoru,aliionimakojiesebranitisaslobode.Tekstsezavr
ava istorijskim bekgraundom, kojim se itaoci podseaju na razloge zbog
kojihsuzatvoreninajbogatijiSrbin,njegovsiniposlovniprijateljurakovi.
VestoodluciSpecijalnogsudailustrovanajefotografijomzatvorskeelije,ija
seunutranjostvidikrozreetkenavratima.
Dopunu iznetim informacijama u osnovnoj vesti predstavlja bekgra
undsastavljenodnekolikokraihizjava.UjednojVuiobavetavanovinare
o svojim saznanjima da je Mikovi plaao odreene politiare mesenim
sumamaod30.000do50.000evra.DrugajeNikolieva,kojompredsednikdaje
podrkuprvompotpredsednikuVladeuborbiprotivkorupcije.Tujeisaop
tenjeLDPakojimsetraekonkretnaimenaonihkojisupolitikiomoguavali
korupciju,dokPartijademokratskogprogresa(PDP)izRepublikeSrpskezah
tevaispitivanjeposlovanjavlasnikaDeltaholdingauRS.
Blic je aktuelnom dogaaju posvetio vie panje od Politike. Na
naslovnojstranijefotografijaIvaneMikoviispredSpecijalnogsuda,sanat
pisom:Posetilabrataioca.Tujeioevaslika,sametaforikimnadnaslovom
Nastavlja se rat izmeu vlasti i biznismena, uz senzacionalistiki naslov:
Mikoviplaaoministrepo50.000evra.Nastranama2i3jetekstpropra
en fotografijom supruge, erke i zeta uhapenog vlasnika Delta holdinga,
uzantrfile:Posetaporodice.OnotojeulistuPolitikabiolidvesti(odre
ivanjepritvorautrajanjuod30dana),uBlicujestavljenounadnaslovtek
sta,dokjeunaslovureenicaglavnoguhapenog:Nisamzaradio21vesve
gadvamilionaevra.TekstzapoinjecitiranjemMikovieveizjavezameniku
tuioca za organizovani kriminal prilikom sasluanja, a nastavlja se bekgra
undom hronologijom, sa preciznim podacima o toku poslovanja izmeu
Mikovievog preduzea sa Kipra Hemslejd i urakovieve Nibens gru
pe, ime je Marku i Miroslavu Mikoviu obezbeena zarada od 21 milion
evra.Poslehronologijesledibekgraundnajava,ukojojseitaociobavetava
juoproirenjuistragenarednihdanauvezisamalverzacijamaokoprivatiza
cijeCmarketaikonverzije12hektarazemljenaNovomBeogradu.
UrubricipodnaznakomPortret,uistomlistu,RankoPivljaninpie
oMiroslavuMikoviu.Tekstjeprimernovinarskehibridizacije,jerautordaje
svojevienjeuhapenogbiznismena,sastavljajuiprekolumnu,negoportret
linosti.Ukolumni(kaoiureportai),nijeneophodnonajvanijeinformacije
285

ispisati na poetku, ve je bitno napraviti interesantan uvod, koji e itaoca

privui da proita ceo tekst. Zato se ne koristi metod obrnute piramide, a
nain pisanja je esto, umesto informativan deskriptivan. U Pivljaninovom
tekstu knjievnoumetniki stil preovladava nad publicistikim. U naslovu je
sadrana antiteza: (Ne)monik. Uz fotografiju uhapenog je uvodni pasus,
sa originalnim, paradoksalnim i gradativnim novinarevim zapaanjima: Ot
kakojepostaototojeste,adoskorajesloviozajednogodnajmonijihljudiu
Srbiji,MiroslavMikovijesamodvaputauaoukolakojanijevozionjegov
voza.Prviputaprila2001.kadagajekriminalnabandaDuanaSpasojevia
kidnapovalaistrpalaugepekautomobilatraeizanjegovuglavuviemilion
skiotkup.IdrugiputpretridanakadasuponjegadolidipoviUpravekri
minalistikepolicije.Prvavonjagajekotalasedammilionamaraka,uovoj
drugojjeulogcelokupnonjegovobogatstvovrednomilijarduevra.Unasta
vku je veza Mikovia i srpskih vlasti u prolosti definisana metaforom
medenimesec,dabisepotomzakljuilodajesrpskitajkunumeosaMilo
eviem,KotunicomiTadiem,alijezatajiokodNikolia.
VeernjenovostisudogaajimauvezisavlasnikomDeltaholdin
gaposvetile,poslenajavenaprvoj,celu9.i10.stranu.Naslovprekoobeje:
Balkanski ratnik stigao Mikovia. Znamo da je Balkanski ratnik naziv
velikemeunarodnepolicijskeoperacijeijijeciljrazotkrivanjelancakrijum
arakokaina,naelusaDarkomariem,kojijevercovaokokainizLatinske
Amerike u Evropu. Dve novinarke, potpisnice teksta, interesovale su se pre
svegazaMikovieveposlovnevezesavoomnarkoklana,zakojimjeraspi
sanameunarodnapoternica.Madaseosnovnatematekstanalaziunaslovu,
o njoj se govori tek pred njegov kraj, to znai da je pri pisanju primenjen
metododloenogdejstva.Uvodnideoposveenjeinformacijiojueranjem
odreivanjupritvorazaMikovia,njegovogsina,urakoviaijoetvorice
osumljienih,dokesejotrojicabranitisaslobode.Uoavamoslinostupos
tupkukojijekoristioinovinarPolitike.Poslegotovoistovetnihuvodauova
dvalista,sacitiranjemreituioca zaorganizovanikriminalMiljkaRadisav
ljeviaoovomsluaju, slediiskoroistovetannastavakuvidubekgraunda
hronologije,stimtojeonuNovostimadalekoobimniji,saiscrpnimpoda
cima, zbog vie ustupljenog prostora. Potom Veernje panju posveuju
poslovanjuMikoviasaariem.Eksplikacijajeuizjavamasvedokanasue
nju kriminalnoj grupi optuenoj za verc dve i po tone kokaina iz Latinske
AmerikeuEvropu,kojomprilikomjeopranovieod20milionaevra.Osni
vaarievogpreduzeaMunicipijumCNebojaJestrovisvedoiojedasu
286
SENKAIGNJATOVI:
arievefirmeradilekonsaltinguslugezaMikoviaidajebiloproblemaoko
njihove naplate, to je potvrdio i jedan od arievih finansijskih direktora.
Radilo se o sumi od 5 miliona evra, a postoji sumnja da je Marko Mikovi
dobio10%odovesume.Tuilatvozaorganizovanikriminaltrailojeipro
veru 100 miliona evra sumnjivog novca koji je ari uloio u gradnju naselja
Belvilkrozkreditedatefirmikojajenosilacizgradnje,aijijeosnivakiparska
firmaHemslejdMiroslavaMikovia.
ZatosuVeernjenovostiovolikopanjeposvetilezajednikimpos
lovimasrpskogicrnogorskogtajkuna,umeanoguposlovesdrogom?Usvo
jojknjiziMedijskapismenost,DejmsPoterpieovestimakojesu,akover
no odraavaju svakodnevicu, veini publike dosadne, pa zato mediji panju
usmeravaju na informacije koje e zainteresovati najvie recipijenata. Ljude
privlai odstupanje od uobiajenog. Po autoru, postoje dve vrste odstupanja:
statistika(npr,vestnijekadunekojporodiciimaetvorodece,alijestekad
neka ena rodi etvorke, jer je to retkost) i normativna (odnosi se na krenje
zakona:akonekoubancipodignenovacsasvograuna,tonijevest,alijeste
ako pod pretnjom orujem pokupi novac sa tuih rauna). Novinari Veer
njih novosti pisali su ba o onom to e zainteresovati to iri krug ljudi.
Kako bi to Poter rekao: Mediji usmeravaju svoju panju na kriminal, jer on
izlaziizokvirauobiajenog(Poter,2011:269).
SatimeseoiglednoslauinovinarilistaDanas,kojisudobardeo
svogvikenddvobrojaod15.i16.decembra2012.godineposvetilipolitikim
posledicama udara na najmonijeg srpskog biznismena, kako se kae u
nadnaslovunaprvojstrani,dabinaslovnosiojasnualuzijunaPilatovpostu
pakpriosudiHrista:PolitiariperurukeodMiroslavaMikovia.Ciljtek
stovana1,2.i3.stranilistanijebiodavlasnikaDeltepredstavikaobogo
sinakogatrebabranitiodnapada,vedapokaedajemeupolitiarimabilo
onihkojisu,poreimaprvogpotpredsednikavladeAleksandraVuia,bili
da strani vlasnika Delte, a ne na strani drave, da bi od biznismena bili
nagraivanimesenimiznosimaodtridesetdopedesethiljadaevra.Danas
citira izjave nekih od bivih funkcionera15 koji negiraju bilo kakvu vezu sa
uhapenimtajkunom, dok u antfileu naslovljenom Politika dimenzija neiz
bena,profesorkaPravnogfakultetaUnionVesnaRakiVodinelismatrada
bisemoralisasluatifunkcionerikojisubilipredstavnicidraveuorganima
kojisuseprivatizacijombaviliod2004.godinedodanas.
15
SlobodanMilosavljevi,PredragBubaloiAleksandarVlahovi
287

Pored povezanosti Mikovia sa politiarima, Danas se u vikend

izdanju bavio i moguim vezama uhapenog biznismena sa klanom Darka
aria, u prvom redu oko izgradnje naselja Belvil, potom pozajmice koju je
MarkoMikoviuzeoodnarkobosa,kaoivezomarievogkapitalasapriva
tizacijomputarskihfirmi.Potopreciznihpodatakaoovimposlovimanema,
jeristragatektrebanjimadasepozabavi,novinarDanasaestokoristiizra
zespekuliese,sumnjase,verujese
UdodatkuVikenduistimnovinama,glavniurednikZoranPanovi
objaviojekomentarpodnaslovomSeloiobiaji,ukomesebavirazliitim
temama.Napoetku,panjujeposvetiohapenjuMikoviaipitanjudalije
tajdogaajodrazreenostidravedaseobraunasakorupcijom,ilijeposle
dica volje jednog oveka (prvog potpredsednika Vlade) da joj stane na put.
Panovikaedaseborbaprotivkorupcijemoravoditisistemski,anevolun
taristiki; birokratski (proceduralno), a ne mesijanski i blie objanjava svoj
stav: Korupcija je sistemska, pa i borba protiv nje mora biti takva. Onda
mnogo lake ide i sa onom obiajnom (mentalitetskom). Pametni ljudi kau
dajelakepromenitiselonegoobiaj.todobroilustrujezadatakkojijesebi
Vuipostavio.16
Ovaj komentar tipian je primer svoje anrovske vrste, iji je cilj (po
definiciji) da analitiki, interpretativno, tumai odreenu pojavu, utvruje
njeneuzrokeapotomzauzimastavoveonjenomdaljemrazvojuirazreenju,
upzoravajui itaoca, sluaoca, gledaoce na mogue posledice(Todorovi,
2002:98). Novinar koji se opedeljuje za ovu formu novinarskog izraavanja
mora imati iskustvo i steeno poverenje kako svoje redakcije, tako i javnosti
(PanoviuDanasuradiodosnivanjalista1997.godine),aneophodnojeida
bude odlian poznavalac odreene oblasti, suptilan analitiar i briljantan
stilista(Todorovi,2002:98).
DnevnilistAlopozabavioseurubriciAktuelnoprivatizacijomC
Marketa i spremnou njegovog biveg direktora Slobodana Radulovia da
svedoiprotivMikovia,kojijeovopreduzeekupioipripojiosvojojDelti.
Unaslovutekstaglagoljeupotencijalu:RadulovibidasvedoiprotivMi
kovia.Oiglednojedavestnijefaktografska,jernikonemoeznatioemu
razmilja Radulovi, tim pre to ga ve vie godina niko nije video. On je
pobegaoizzemljepotojeoptuenuaferisteajnamafijadajeotetiopre
duzeekojimjeupravljaozaoko30milionaevra.Vestsebazirananeimeno
16
Danasodsuboteinedelje,15.i16.decembra2012.godine,dodatakVikend,str.l
288
SENKAIGNJATOVI:
vanomizvorubliskomistrazi,kojioiglednovieznaonameramaRadulo
via od njegovog advokata. Vladimir Horovic, pravni zastupnik odbeglog
biznismena,izjavioje,naime,damujenepoznatazainteresovanostnjegovog
klijentazaovuvrstusvedoenja.Lidvestitakoeostavljautisaknepouzdano
sti(kakoAlosaznaje),aubekgraundudopunskojeksplikacijijepoda
takijijejediniciljdaskandalizuje.Odnosisenaamarkojije,navodno,Mi
koviudarioRaduloviuuoipreuzimanjaCmarketa,svojevremenonajve
egtrgovinskoglancauregionu.NovinaripotpisaniinicijalimaA.M.B.J.ume
judakoristeprenesenaznaenjareidabiimtekstbioslikovitiji,patakosaz
najemo da je Radulovieva kompanija zavrila u Mikovievom depu
(metafora),odnosnodajebividirektorCmarketa,kojisegodinamaskriva
u paniji, spreman da doe u Srbiju, ali ne i da zavri u zatvoru (antiteza).
Tekstsezavravabekgraundom,prepoznatljivompokljunojreiuprelaznoj
reenici:Dapodsetimo
KurirjesmanjiobrojstranaposveenihgazdiSrbije,kakoganovi
nariovog listanajeenazivaju.Obraujuseuglavnomtri vesti:dajeeli
uzeopareodMika(tvrdnjarelatizovanakorienjemupitnikanakraju),da
suMikoviaprebaciliuSlobinueliju(sauzvinikom)idajeDeltaholding
prodat u tajnosti, opet sa uzvinikom na kraju, i bombastom najavom
OK,napoetku.Odtrivesti,samojeonausredinifaktografskaimoejoj
se verovati. Preostale dve nisu pouzdane, ali su zato skandalozne. Listu koji
raunanadobruprodaju,boljimamacnetreba.
16.12.2012.
DnevnenovineuSrbijisunaujednaennain,toseustupljenogpros
torainainaizvetavanjatie,pisaleosluajuMikovisvedo16.decembra
2012. godine. Na ovaj dan, neki urednici su smatrali da je sve znaajno ve
reeno,paseuVeernjimnovostimanineosvrunaovuaferu,dokBlic
(nastrani5),objavljujevestpodnazivomVuieveistragebimogledasrue
Vladu.PotencijalniglagolskioblikodnosisenapretpostavkeVladimiraGoa
tija,predsednikaTransparentnostiSrbijaiedomiraupia,lanaAgencije
za borbu protiv korupcije. Prvi smatra da bi Vlada mogla pasti kad Vui
pone da otvara ormare sa kosturima i u njima pronae svoje koalicione
partnere,dokdrugieventualniostanakSrbijebezizvrnogpolitikogorgana
povezujesapojedincimaodkojihjeonasastavljenainjihovimuticajemunutar
svojestranke.
289

Zarazlikuoddrugihdnevnihlistova,Politikaseiscrpnobavilaposr
nulim tajkunom. Na prvoj strani je, pod naznakom tema nedelje, poetak
reportaeousponuipaduMiroslavaMikovia(kakoglasiinjennadnas
lov),doknaslovzvuibombastozbogefektnehiperboleijajesvrhadaprivu
epanjuitalacaislikovitodoaradubinuproblemaokomeautorreportae
Duan Teleskovi pie: Poetak smaka sveta najbogatijeg Srbina. Tekst je
ilustrovanfotografijomvlasnikaDeltedokdrigovornajednomodjubileja
kompanije.NaprvojstranijeislikaAleksandraVuia,uzpoetakintervjua
(kojisenastavljanastrani7),kaoikarikaturaijijeautorDuanPetrii.Na
proslavljeni ilustrator je grafikim sredstvima duhovito i ironino poentirao
temu koja u poslednje vreme puni novinske stupce: mu gleda televiziju (na
ekranujeMikovi),dokenadonosikafuipitagakakvajenovaserija.
Vidimo da su u ovom broju Politike, a u vezi sa aferom Mikovi,
zastupljenirazliitinovinskianrovi.Faktografskompripadaintervju,zakoji
jepotrebnaposebnapripremanovinara(posavetimanekihteoretiara,odre
enuosobunetrebaintervjuisatiakoseunaprednezna40%odgovora(Rus
Mol,2005:75)). Tokom razgovora, novinarintervjuer mora da bude i psiho
log,strunjakzaotvaranjelinostiiprijatanpartner,(Todorovi,2002:83)koji
nenipodatavasagovornikanikadasesanjimneslae(Todorovi,2002:85).
Madaserazgovormoevoditiisaobinimgraanima,ovajuPoliticispa
daobiuintervjusajavnomlinou,aposadrinijetematski.17
Vui je uglavnom odgovarao na pitanja koja se tiu Mikovieve
finansijskepomoi strankama. Mada je ovaj bogata novano podravao naj
razliitijepolitikeopcije,jedinojeTomislavNikoli2008.godinepriznaoda
jeSRSprimiodonacijusrpskogtajkuna.Prvipotpredsednikvladepohvalioje
takoeaktuelnogsrpskogpredsednikazbogpodrkekojupruaborbiprotiv
korupcije.Nagovestiojeidajebilodostaintervencijaizokruenjazauhap
enogbiznismena.
ReportaajeuovombrojuPolitikenajzastupljenijinovinskianr,jer
zauzima(porednaslovne)icelu12.i13.stranu.Podefiniciji,onapripadabele
tristikomoblikuizraavanja(kaoicrticaifeljton(Todorovi,2002:83)).Dabi
privuklapanjuitalaca,njenuvodnideotrebadasadrizanimljivedetaljei
zapaanja. Razrada predstavlja meavinu konkretnih injenica i slikovitih
elemenata, citata i bekgraunda. Zakljuak moe nekim detaljem asocirati na
Pored tematskog, postoji i intervjuportret (profil) linosti (uporedi sa: Todorovi, Neda,
NOVINARSTVO,interpretativnoiistraivako,FPNiigojatampa,Beograd,2002,str.82)
17
290
SENKAIGNJATOVI:
poetak teksta, a sadri i poentu, poput pravih beletristikih anrova (Rus

Mol,2005:65).Meutim,ovareportaaposveenaMiroslavuMikoviupred
stavljapravihibridnitekst,potoraspolaeianalitikimelemenatima,paima
iodlikelanka.AutorDuanTeleskovijevisokoobrazovaninovinarPoliti
ke.Jounaslovusvogtekstapotujepravilodaminimumomreitrebaposti
i maksimum informacija, ali i privui itaoevu panju. U tu svrhu, koristi
slikovitu hiperbolu kojom se Mikoviev poloaj karakterie kao njegov lini
smak sveta. Umesto klasinog uvoda, lanak obino poinje udarnom
reenicommamcemzaitaoca(Todorovi,2002:104).Uovomsluaju,toje:
Dvanaestidan,dvanaestogmeseca,dvanaestegodinedugoeostatiusea
nju Miroslava Mikovia. Posle podseanja da se tog dana desilo njegovo
privoenje, sasluanje i zadravanje u pritvoru, autor prelazi na telo teksta,
pravei uspenuparaleluizmeuobjektivnestvarnostiibiznismenovogsub
jektivnogdoivljajasveta:Taj12.12.12.jepoetaksmakanjegovogsveta,to
jenjegovmajanski13.baktun,18krajjednogpoglavljaipoetaksasvimnovog,
drugaijeg,snepoznatimineizvesnimkrajem.Daljaeksplikacijatemeostva
rujeseistorijskimbekgraundomkojiobilujeinjenicama,aliizanimljivimstil
skimreenjima.CitirajuseodlomciizautobiografskeknjigeDuanaMihajlo
viaPovlenskemagleividici19,dajesenauvidjavnostiosnivakiaktfirme
Hemslejdiz1991.godine,kaoispisaksvih119preduzeaizzemljeisveta
koje su u vlasnitvu ove kompanije, podsea na niz privilegija koje je srpski
tajkun uivao Levo od teksta su, po vertikali, poreane Mikovieve foto
grafijenastaleprisrdanimsusretimasastranimdiplomatama(OliRen,De
niferBra,VolframMas,anFransoaTeral),anadesnojstranisusnimciuha
penogbiznismenasanaimministrima(Dinki,Milosavljevi,eli,Bubaloi
Vlahovi).PridnustranenalosemestazaaforizmeDragutunaMiniaKarla,
inspirisaneistomtemom,naprimer:Trebauvatidostojanstvonaihminis
tara.Pa,taakosuprimalipareodMikovia,makarnisustraniplaenici.
Zakljuakovoghibridnoglankareportae,uzopistrenutnogpoloaja
Mikovia,sadriisarkastinupoentu:Dobarsasvimvladamasadajepos
tao ovek kome nijedan politiar ne sme da sepriblii, a da gane optue za
PodrevnomkalendaruMaja,1Baktun=20Katuna=144.000dana=priblino394godine
Mihajloviaje,uzMikoviaiikuStevanovia,krajemosamdesetihgodinaprologvekaiz
unutranjostiuBeograddoveoSlobodanMiloevi,nebiliuzpomonajuspenijihprivrednika
(novopostavljenihlanovaVlade),uspenijesproveotranzicijuuSrbiji
18
19
291

korupciju.MinistrivienesmejudaliuniDeltinesladoledeadanebudu
sumnjivi.
DnevnilistAlood16.12.2012.jetakoeposvetiopanjuaktuelnoj
aferi,alinijebioanalitian.Informacijekojeobjavljujepotiuodbivegviso
kog menadera Delta holdinga sa inicijalima D.R. Ako je verovati ovom
oveku ije je ime poznato redakciji, ak 70 politiara i biznismena je od
Mikovia primalo novac u mesenom iznosu od 20, do ak 60 hiljada evra
meseno. Vest je tampana uz naznaku Ekskluzivno. U nedostatku drugih
dokaza,itaocusamoostajedapoverujeneimenovanomizvoru.
NanaslovnojstraniKuriraobjavljenogistogdanapanjuprivlainiz
od sedam fotografija naih poznatih biznismena, poput Zorana Drakulia,
Milije Babovia, Vojina Lazarevia Iznad njihovih portreta je naslov: Taj
kuni,kojesledei?Tojemamaczapubliku,jeruovombrojunovinenema
vienikakvihvestioosobamasanovinskepoternice.Interesantnodajecela
naslovnicasastavljenasamoodfotografija,nadnaslova,naslovaipodnaslova.
Kurir je posebno bio zainteresovan da li je Boidar eli bio na platnom
spiskupolitiarakojejefinansiraoMikovi.Zatojefotografijabiveglana
Vlade pod predsednitvom Zorana inia objavljena uz naslov: Uzimao
sampareodMika,gdebihipokoristikatajkunovogimenatrebalodasugeri
ebliski,prijateljskiodnosovedvojice.elievopriznanjetiesenjegovog
rada u Altis grupi po izlasku iz inieve Vlade, a jedan od klijenata te
grupebilajeMikovievakompanija.
JednavestuovombrojuKuriraodnosisenaovekasakojimvlasnik
Deltedelizatvorskueliju.TojeJozefKasa,optuenzazloupotrebuslube
nogpoloajaiprotivpravnoprisvajanje13milionaevra.Uznjegovufotografi
jujereenicauoblaiukarakteristinomzastrip:Gulipasuljinepitata
u ja noas da radim? Uz fotografiju njegovog cimera (kako ga novinar
naziva)kojiseteretizaneasnosteenuimovinskukoristod30milionaevra,
natampanajeznaajnainformacija:Mikovijuepojeopasuljipohvalio
zatvorskog kuvara. Na istoj strani objavljeni su rezultati internetankete sa
pitanjemZatojeMikoviplaaopolitiare?,ukojojjeuestvovalo176vir
tuelnih italaca. Njih 17% dalo je odgovor da ga ne bi hapsili, 49% da bi
lakeposlovao,a34%opredeliloseza:bilomuaotosusiromani.Tako
je Kurir u svom onlajn, ali i tampanom izdanju, zabavljao itaoce aferom
Mikovi.
292
SENKAIGNJATOVI:
17.12.2012.
Da vest o hapenju vlasnika Delte vie ne pobuuje panju (da ne
kaemozaprepaenje)kaoprepetdana,kadsebiznismenmimosvojevolje
obreouUpravikriminalistikepolicije,pokazujuiizdanjadnevnihnovinaod
17.12.2012.godine.Unedostatkunovihinformacija,Blic,Veernjenovos
tiiAlo!prepriavajutajeunedeljnojemisijiTelevizijeB92izjavioefrad
ne grupe za ispitivanje privatizacije Bogdan Pui, dok Danas pozajmljuje
materijalizintervjuakojijeobjavljenujueranjem,nedeljnomizdanjuPo
litike, a dao ga je novinaru ovog lista prvi potpresednik Vlade Aleksandar
Vui.
Politikaubrojuod17.12.2012.osvrnulasenaaktuelnutemusamo
komentaromDalijeVuisrpskiEliotNes,tampanomna11.strani,urub
riciPogledi.NapisaogajepolitikianalitiarBrankoRadun.Tekstjeprop
raen karikaturom na kojoj je Aleksandar Vui, sa mitraljezom u rukama,
predstavljen kao voa Nesalomivih, slavni ameriki agent koji je uspeo da
stane na put gangsteru Al Kaponeu. Autor komentara je iz svog ugla protu
maiopojavuokojojpie.Osnovnatezajedaunaojzemljiinstitucijenefun
kcioniu kako treba, pa je logino da se borba protiv korupcije personalizuje
krozlikprvogpotpredsednikaVlade,slinokaotojesvojevremenoHolivud
uiniosaEliotomNesom:Prvotomoramopriznatijedajeodlinaidejada
se kampanja borbe protiv korupcije tako holivudski personalizuje i svede na
politiku volju jednog oveka koji je spreman da rizikuje i da se suoi sa u
narodu omraenim korumpiranim politiarima i tajkunima. Tako je prilino
kompleksna operacija pokretanja postupaka, u kojima je izuzetno teko
pohvatatikonceijoteedokazatikorupcijskevezejavnostiprezentiranavrlo
jasnoiefektno.Amerikireenotojeidejaodmiliondolara.
BlicsepozabaviosluajemvlasnikaDeltesvojomtemomdana,
koja je na naslovnoj strani najavljena reenicom: Kome i zato je Mikovi
davao novac. Tekstovi na 2. i 3. strani zasnivaju se na izjavama izvora iz
MUPa Srbije koji je neposredno bio ukljuen u akciju hapenja Mikovia,
njegovog sina Marka i poslovnog partnera Mila urakovia. Po tvrenju
ovog oveka, vlasnik Delte je pred istraiteljima govorio da je mnogima
davao novac, ali nije navodio konkretna imena. Izjavu neimenovanog izvora
potvrdioje uUtiskunedeljeTelevizijeB92BogdanPui,efradnegrupe
zaispitivanjeprivatizacije.Ponjegovimreima,uhapenibiznismenjeistrai
teljimagovorioodobijenomobeanjudaneebitiuhapen,alinijekazaoko
mujetoobeanjedao.
293

Sveusvemu,Blicjesvojutemudanazasnivaonaizjavamarazlii
tihljudi:prvoneimenovanogizvora,potomprepriavanjuonogatojePui
govorio u Utisku nedelje i na kraju na Vuievom saznanju, izreenom na
konferencijizatampu,dajeMikovipojedinimministrimadavaood30do
50hiljadaevrameseno(toistragatektrebadapotvrdi).Prvipotpredsednik
vladenaaoseiustripuMarkaSomborcana2.strani:namalimtanjirimaje
punomalihriba,ananajveemodnjihleiajkulasaMikovievomglavomi
pored nje pecaro Vui. Za razliku od veine Somborevih stripova koji
prostokipeodpropratnogteksta,ovajjebezrei.
UredniciVeernjenovostinisusmatralidaaferaMikovi,petda
na posle izbijanja, zasluuje da se nae na naslovnoj strani. U unutranjosti
lista,urubricihronika,samojevestbazirananaizjavamaBogdanaPuiau
Utiskunedelje,ilustrovanafotografijomprilikombiznismenovoghapenja.
UantrfileujeizjavaadvokataZdenkaTomanoviadajesvakaposlovnaakcija
njegovogklijentaraenausaglasnostisadravnim,nadlenimorganom.
Gotovo identine informacije objavljuje Alo! Posle Puieve prie o
Mikovievimizjavamatokomsasluanja(daereikomejedavaoparekad
zatodoevremeidamujeobeanodaneebitiuhapen),slediTomano
vievotvrenjeurazgovorusaOljomBekovinaB92dasenjegovklijentnije
ogreioozakon:Paljivosampregledaosvespisekojisudostavljeniodbrani
iodgovornotvrdimdaMiroslavMikovinijeizvrionijednokrivinodelo.
DanasnanaslovnojstranitakoecitiraTomanovievereiinajavlju
jedaeadvokatuloitialbuSpecijalnomsudunaodreivanjepritvoraod30
dana njegovom branjeniku. Uz fotografiju Mikovia, tu je i slika njegovog
neizbenogpratiocaVuia,uznaslov:AkoMikoviprogovori,nitavie
neebitiisto.Tekstkojizapoinjenaprvoj,anastavljasenasledeojstrani,
preprianijeintervjukojijeprvipotpredsednikVladedaojueranjojPoliti
ci.
Izgleda da se veina dnevnih listova izalih na ovaj dan, 17. 12 2012.
godine, bavila sluajem Mikovi i sa druge, itaocima vedrije strane. Uz
VuievukarikaturuuPoliticiiSomborevstripuBlicu,Danasjetako
epotvrdiostavdaslikagovorivieodhiljadurei,posebnoakonahumoris
tikinaintretiraozbiljnutemu.Takojena4.straniovihnovinastrip.Uzat
voru,MarkoMikovikaeocu:Tata,nebrini,uskoroesmaksveta,aotac
odgovara:ZarnevididajepoeouSrbiji?Na7.stranijekarikaturaijije
autorCorax:Mikovizamiljensediuzatvorskojeliji,uprugastomodelu,a
294
SENKAIGNJATOVI:
za nogu mu lancem prikaena kugla u obliku vree sa natpisom:

1.000.000.000evra.
Kurir se neto vie bavio aferom Mikovi, mada mu na naslovnici
nijeposvetiopanju(aktuelnijijebioilasinjegovanavodnakupovinastana
od 700.000 evra). Na 2. strani je komentar urednika rubrike Vesti Milana
Laevia,kojijepisanrazgovornimstilom,apoduhujepopulistiki.Unaslo
vujeapostrofadirektnoobraanjepolitiarima:Sramvasbilo,lopuejed
ne. Mada po urnalistikoj teoriji komentar spada u analitiku novinarsku
formu, to podrazumeva objektivan pristup problemu, u ovom sluaju nije
tako.Laevipiepatetino:Dokjenarodkojegstezastupaligrcaoudugo
vima, dok neki nisu imali patike da kupe deci, dok su ili iscepani, gladni
Dalistevimislilinatudecuijesteroditeljeostavilibezposlausaradnjisa
timistimtajkunima?
Pored ovog teksta je intervju sa ministarkom regionalnog razvoja i
lokalne samouprave Vericom Kalanovi, koju je (kako kae) mnogo potresla
Vuieva reenica u kojoj je procenio opasnost za sopstveni ivot posle Mi
kovievog hapenja: Ja sam sebi presudio. Kalanovieva govori o vanosti
nezavisnihinstitucija,ijijezadatakdasprovodepravduititepojedincekoji
joj slue, jer nijedan monik sa one strane zakona ne sme da bude jai od
drave.KurirjedaoprostoraiVuiu,kojije,kakouvestipie,opleopo
tajkunima, posebno apostrofirajui gradonaelnika Beograda. Vicepremijer
tvrdidajeilas800putauveaosvojeprihodeod2004.godine,kadjepostao
prvi ovek prestonice i metaforino prikazuje njegov uspon: ilas se na
grbai drave obogatio. U vesti tampanoj na 4. strani lista pominje se jo
jednandemokrata,OliverDuli,zakogasesumnjadajeproguraoZakono
planiranju izgradnje, kojim je omoguio Mikoviu da rasproda stanove u
Belvilu.
Novinski prostor ustupljen je i Mister Bernsu, poznatom bogatau iz
crtane serije Simpsonovi. Uz Mikovievu fotografiju je Bernsov portret,
licem okrenut ka svom srpskom kolegi. Sa vrhovima prstiju spojenim na
Vuievnain(kakoprvogpotpredsednikaVladeuvekcrtaMarkoSomborac),
moni Amerikanac se obraa vlasniku Delte: Ja ti savetujem da otvori
nuklearku.20
Ovim crteom ilustrovan je tekst koji se bavi Mikovievom lektirom kojom skrauje zat
vorskedane.Tojeknjigaizoblastipopularnepsihologijetanaspokree,autoraDanijelaH.
Pinka.
20
295

Poslednji tekst posveen najbogatijem Srbinu u ovom broju Kurira

tiesepromeneuretoriciedomiraJovanovia.Uzfotografijebogataaipoli
tiarasudvaantrfileasanaslovima:tajeJovanovinekadpriaooMikovi
u / a ta pria danas. Uoljivo je da je lider LDPa poastio vlasnika
Deltenajgorimuvredamakadagajeovaj,preestgodina,optuiozasara
dnjusmafijomiumeanostunjegovuotmicu,kojasedogodila2001.godine.21
Meutim,kadaje2012.Mikoviuhapen,Jovanovijeotvorenostaounjego
vuodbranu,proglasivinjegovoliavanjeslobodepolitikimprogonom.Ovu
udnupromenumiljenjaprotumaiojezaKuriranalitiaroreVukadi
novi:ZaokretLDPiJovanoviauvezisMikoviemsudrastini.Setimose
samodajeMikovidirektnoJovanoviaoptuiodajekrivzanjegovuotmi
cu.Jovanovigajetadaoptuivaodajenajveesrpskozlo.Kritikovaogajeda
bidobiopolitikepoenezasvojLDP,aondajetakritikanaprasnonestalau
vremepredizbornihkampanja,kadjetrebalonapunitistranakukasu.
3.Zakljuak
TakosudnevnilistoviPolitika,Blic,Veernjenovosti,Danas,
Alo!iKurirod11.12.2012.do17.decembraistegodineizvetavaliohap
enju Miroslava Mikovia. Poto je utamnienje najveeg srpskog tajkuna u
javnostiodjeknuopoputbombe,nijeudnotosumutampanimedijiposve
tilipunupanju.taseizobjavljenihtekstovamoezakljuiti?
tosezastupljenostinovinarskih(pod)anrovatie,preovladavajufak
tografski:vest,intervjuiizvetaj.Meutim,gotovodanemanekogodnjihda
seuspomenutimlistovimapojaviousvomistomobliku.Izraenajehibridi
zacija, pa je tako faktografija izvetaja esto proeta deskriptivnim elementi
ma,poemuonnaliina(beletristiku)crticuilireportau.Analitikiuvodni
ci,popraviluobjektivniupristupuproblemu,piuseslinokolumnama,koje
karakterieizraenasubjektivnosti,ilipaknaliecrticama,prepoznatljivimpo
Mikovijeotet2001.godine.Mafijaisugadraliusklonitu18asova,sapovezomnaoi
ma, bez hrane i vode, dok im za slobodu nije isplatio sedam miliona maraka. Iste godine su
voe Zemunskog klana Spasojevi i Lukovi uhapeni u Francuskoj i deportovani u Srbiju.
GovorilosedaonistojeizaotmiceMikovia.Posvedoenjudvojicestraara,kojejekasnijeod
strane tuilatva osporeno, u zatvoru ih je poseivao edomir Jovanovi. Posle pola godine
putenisunaslobodupodnerazjanjenimokolnostima.Kurirje2007.godineobjaviodaje
Jovanovi od zemunaca dobio pet miliona evra od otmice i da mu je novac predao Dejan
Milenkovi Bagzi. Posle ovog teksta oglasio se saoptenjem Mikovi, optuujui otvoreno
Jovanoviazasaradnjusamafijom.
21
296
SENKAIGNJATOVI:
knjievnoumetnikom stilu. Razlog hibridizacije moe biti ubrzana razmena

informacija u dananje vreme, kada brojnost objavljenih vesti postaje vanija
od njihove forme, ali isto tako i otpor kreativnijih novinara anrovskim ste
gamaiemama,zbogegasvojtalenatislobodudokazujuzanemarujuiosve
talapravila.Mogunostnepoznavanjatihistihpravilatakoenijeiskljuena,
akoseuviduimabrojnosttampanihmedijaunaojzemljiimanjakzaposle
nihsafakultetskimobrazovanjemuinformativnimkuama.
Prema nalazima istraivanja o stanju novinarske profesije u Srbiji22,
urnalistikiprofesionalizamjeunasnaniskomnivou.Odlikujegaproblema
tino potovanje novinarske etike, jak politiki pritisak, nedostatak medijske
autonomije, odsustvo kvaliteta, dominacija senzacionalizma i tabloidnog
novinarstva
Senzacionalizmusuposebnoskloni(odlistovakojesmouovomradu
analizirali)Alo!iKurir.Njihovoizvetavanjepoivanaobiljufotografija
(toprovokativnije,timbolje),vidnoistaknutimnaslovimaioskudnimteksto
vimakoji,ikadgovoreodrutvenoozbiljnomproblemu,kakavjeborbapro
tivkorupcije,neobraajupanjunasutinu,negosebavetrivijlnostima.Prie
oorbastompasuljukojiuzatvorujedeMiroslavMikovi,iliWCuuavcu
kojiemoratidariba,ilipodrkekojumujeputemtviteradalaJelenaKarleu
a, iji je bivi mu Bojan Kari oenjen Maom Nikoli, svastikom Marka
Mikovia,23postajuvanijeodmilionskihiznosakojisumimozakonazavri
li u tajkunovom depu. Vesti ovakvog, na priama zasnovanog narativnog
novinarstva predstavljaju meavinu informacije i zabave, stvarnog i izmilje
nog,priemuseinajozbiljnijatemaodznaajazadrutvomoepreobratitiu
lakozabavnisadraj.
Narativnonovinarstvo,kojesesvodinaprianjepria,opisaojeusvo
jojknjiziStorytellingilipriamtipriu:mainazaproizvodnjupriaiforma
tiranjeumaKristijanSalmon,pisaciistraivauCentruzaumetnostijeziku
Parizu. On storiteling naziva vetakom priom, industrijskom proizvod
njom emocija, dravnim instrumentom lai i napadom na matu (Sal
mon, 2010:19). Velike pripovesti koje su obeleile istoriju oveanstva, od
istraivanjeProfesijanaraskrunovinarstvonapraguinformacionogdrutvaobjavljeno
25.juna2011,kojejesproveoistraivakitimCentrazamedijeimedijskaistraivanjaFakulteta
politikih nauka u Beogradu, dostupno na: http://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs/contentfiles/
Prezentacija%20RRPP2,2012.final.pdf
23Alo!od17.12.2012.godine
22
297

Homera do Tolstoja, od Sofokla do ekspira, pripovedale su univerzalne

mitoveiprenosileporukeminulihgeneracija,mudrostioivotu,plodoveste
enog iskustva. Storiteling se kree tim putem u suprotnom smeru: vetake
priepakujeustvarnost,obustavljarazmene,zasiujesimboliniprostorseri
jamaipriama.Onneprepriavasteenoiskustvo,vepratiponaanja,usme
ravatokoveemocijaiupravljanjihovomcirkulacijom(Salmon,2010:19).Stori
telingjeposebnoopasanupolitici,jerseobraaovekovimemocijamaisrcu,
aneracionalnomslojunjegovelinosti.Uvremejednopartizmaunaojzemlji,
(nekadzvanojJugoslavija),novinesubilepunepriaodoivotnompredsed
nikuTitu,kojijeunjimapredstavljankaosvetac.Takojeiruskatampasvo
jevremenovelialaStaljina,nemakaHitlera,kineskaMaoCedunga,severno
korejskaKimIlSunga
Izinjenicedajekultlinostigraenuzpomonarativnognovinarstva,
moglibismodazakljuimodajeovajvidpisanjaprevazienidanepostojiu
demokratski razvijenim zemljama. Meutim, nije tako! Danas su u izbornim
godinama posebno aktivni spin doktori, majstori vetog preplitanja argume
natasaizmiljenimpodacima.Oniuspevajudapolitiarakojisekandidujeza
predsednika drave predstave isto onako kako su novinari u totalitarnim
dravamaopsivalisvojebogomdanevoe.
Kolika opasnost preti od storitelinga, Kristijan Salmon pokazuje na
primeru amerike TV mree Foks njuz, koju su osnovali Rupert Mardok,
medijskimagnat,iRoderEjlis,svojevremenospindoktorRonaldaRegana.24
Upravaovekorporacijesvakogdanaaljesvimzaposlenimapismoukomese
navodi kako treba da izgledaju vesti plasirane tog dana. Jedan od direktora
Foksnjuzaizjavioje:Miodluujemoodegaesesastojatiinformacije.Vesti
su ono to vam mi kaemo da jesu(Salmon, 2010:158). Jo poraznije deluje
podatak koji je izneo glavni i odgovorni urednik Los aneles tajmsa Don S.
Kerolnakonferencijioeticinovinarstva,odranojnauniverzitetuuOregonu
2004.godine:SvudauAmericipostojeprostorijekojelienanovinarskekan
celarije;utimprostorijamapostojeljudikojilienanovinare,alionisenebave
novinarstvom.Totooniradenijenovinarstvozatotonesmatrajuitaoca
ili, u sluaju televizije,TV gledaoca kao gospodara kome treba sluiti. Oni
svojupublikugledajusahladnimcinizmom:ukraljevstvupseudonovinarstva
publikajenetoimetrebamanipulisati(Salmon,2010:159)
Regan se smarta prvim narativnim predsednikom, koji je vladao priajui anegdote; za
njegovopredsednikovanjeskovanjeiterminnanarhija
24
298
SENKAIGNJATOVI:
Iz svih ovih primera vidimo da narativno novinarstvo postoji u svim

dravamabezizuzetka,bileoneautokratskeilidemokratske,idajeobjektiv
no,interpretativnonovinarstvolienotendencioznostiozbiljnougroeno.
U listovima ije smo pisanje analizirali povodom hapenja Miroslava
Mikovia esto se navode informacije dobijene od neimenovanih izvora, to
takoemoedabudejedanodnainamanipulacije.Teorijanovinarstvapoz
najetajneizvorekaovidsvedoenjakadsuupitanjusloeneinetransparent
ne zakulisne radnje koje monici (finansijski ili politiki) po svaku cenu ele
daprikriju.Posaonovinaratadajeskopansakomplikovanimistraivanjem,
koje pre nalii na posao detektiva, nego publiiste.25 Dobitnici Pulicerove
nagradeVudvordiBerstin,kojisurazotkriliaferuVotergejtidovelidopovla
enja sa vlasti tadanjeg amerikog predsednika Niksona, primer su takvog
naina rada. Podrazumeva se da tajnom izvoru, odnosno insajderu koji ima
svoje razloge da sauva anonimnost, treba dati priliku da svedoi, ali mu se
ipakapriorinemoeverovatinare.Zatonovinarmoradaizdrugihizvora
potvrditanosttakodobiijeneinformacijeprenegotojeobjavi.
AferaMikovitrailajeodnovinaradaprikupljajupodatkeoposlo
vanju ovog tajkuna, njegovog sina Marka, Mila urakovia i jo sedmorice
pritvorenih biznismena. Tako su u svim dnevnim listovima, a naroito u
PoliticiiDanasu,objavljeneiscrpneinformacijeotome.Ali,istraivanjeje
samo prva etapa u procesu interpretacije, koja se smatra najobjektivnijim vi
dom urnalistike. Treba da usledi analiza uzroka dogaaja (zato se neto
odigralo) i predvianje (ta dalje). Analizom se najvie bavila Politika, ali
predvianje uglavnom nije bilo ozbiljnije obrazlagano i ograniavalo na dve
pretpostavke:pojednoj,hapenjeMikoviasamojeprvikorakuborbiprotiv
korupcije, koji nee biti i poslednji, a po drugom (izraenom u Danasu),
Vuijesamuborbikojujezapoeodabizaistauspeo,moraimatipodrku
institucuja.
Unedostatkupotpunihitransparentnihinformacijaodstranetuila
tva,policijeipolitiaraoliavanjuslobodenajistaknutijegsrpskogtajkunakoji
jedoaopodudarzakona,novinarisusesnalazilikakosuznali,oslanjajuise
takoinasvojeneimenovaneizvore.Informacijedokojihsudolinisuimali
vremenadaproveravaju,zbognametnutihrokova.Zatojeitaocimaostavlje
Nekiodnaihnovinaraglavomsuplatilisvojuezaistinom.tojenajgore,ubiceDade
Vujasinovi,SlavkauruvijeiMilanaPantianidodanasnisuotkrivene.
25
299

no da poveruju da se iza anonimnog izvora krije vaan insajder, a ne sam

autorvesti,tanijepseudonovinar.
Zadatakinterpretativnognovinarstvajeveomaozbiljan.Onotrebada
sesuprotstaviurnalisticikojajesvezastupljenijausvetu,asvodisenazaba
vnesadrajeisoftnews.Akoseimauvidukolikomasmedijimogudautiuna
miljenje i stavove svojih korisnika, onda moemo zakljuiti da od kvaliteta
njihovogradazavisihoelijednodrutvoliitinavaarskiskup,ilizajednicu
slobodnomisleihljudi.
Zadatak interpretativnog novinarstva je da bude tuma drutva, a ne
njegovo ogledalo. Da lii na rendgenski snimak, a ne na dvodimenzionalnu
sliku (Luka, posredstvom Todorovi, 2002:19). Interpretator svoj rad bazira
na iznalaenju to veeg broja informacija, njihovom uporeivanju, analizi i
donoenjuzakljukakojineebitibazirannasubjektivnomvienjuproblema.
Uporeivanjem tekstova koji su objavljivani u naim dnevnim listovima o
hapenju Mikovia, zapaamo da interpretativnog novinarstva gotovo da i
nema.Tako,naprimer,nikonijepokuaodaistraikosupolitiarikojeje(po
Vuievim saznanjima), Mikovi plaao od 30 do 50 hiljada evra meseno.
Sve se u vezi s tim svodilo na nagaanja, a ne na ozbiljni istraivaki rad.
Alo! se vie zanimao za trudnu verenicu Marka Mikovia i stres koji je
doivelazbognjegovoghapenja,dokseKuriruprvomredubaviopsiho
somatskimreakcijamaMiroslavaMikovia,izraenimuvidudrhtanja,bolau
grudima,ubrzanogradasrcaPolitikaiDanassuobjavilenajviedostu
pnihpodatakaoposlovnojdelatnostiuhapenih,kojesunovinarisakupljaliiz
svihraspoloivihizvora:sainterneta,izstatistikihgodinjaka,arhiva,biblio
teka, ministarstava, PR slubi Blic i Veernje novosti takoe su nudili
dostafaktografskogmaterijala,alinisubili imunininazabavnijesadraje,
poputfotografijaitekstovaorodbinioptuenih.
U svojoj knjizi Medijska pismenost, Dejms Poter pie o velikom
brojusredstavainformisanjakojasvojupublikubezmalobombardujurazlii
timvestima.Novinariestokroztekstoveiznosesvojauverenja,tojedaleko
odobjektivnogpristupa.Takoe,sklonisudaobjaveineprovereneinformaci
je, naroito ako im je senzacionalizam vaniji od istine. Zato je recipijentima
vestineophodnaposebnavrstapismenosti:Sutinamedijskepismenostijeu
dranjustvaripodkontrolom.Viinivomedijskepismenostiomoguavavam
damnogojasnijesagledategranicuizmeustvarnogsvetaisvetakojistvaraju
mediji. Kada ste medijski pismeni nalazite razliite putokaze za snalaenje u
svetumedija,temoetedadoetedoeljenihiskustavaiinformacijaadavam
300
SENKAIGNJATOVI:
pritompanjuneodvraajustvarikojesuzavastetne.Usituacijistedagra
dite ivot kakav vi elite, a ne dapreputate medijima da vam ga oni grade
kakooniele(Poter,2011:32).
Ljudima je, dakle, potrebno posebno znanje o medijima da bi se
odbraniliodnjihovihlaiimanipulacije.Apotrebnisuimikvaitetninovinari:
u vremenu interneta i porasta opteg nivoa kulture, od publiciste se oekuje
daimavieznanjaodpolaznikakursakakopostatinovinar.Neophodnoje,
dakle,damedijskupismenostifakultetskudiplomuposedujeprvoonajijije
posaodainformiedruge:Onbi,podefiniciji,trebalodaposedujekvalitete
supermena:intelektivisokustrunost,sposobnostrasuivanjaiuroenuraz
boritost, brzinu delovanja i mudrost, komunikativnost i nepotkupljivost
(Todorovi,2002:13).Tojefotoopidealnognovinara,aujednoislikaurnali
stikekakvanamjeubudunostineophodnadabismoiveliuistinskidemo
kratskomdrutvu.
Sada, u vreme tranzicije, kvalitetnih novinara kojima je istraivaki
metod primarni, u naoj zemlji gotovo da i nema. Ako se i pojave, kako su
nagraenizasvojnemalitrud?Deopublike,pogoennjihovimistraivanjem,
poruieimdanezabadajunosgdeimnijemesto.Politiareposlatiinspe
kcijuunjihovuinformativnukuudajeproeljaju,apolicijaeimobezbediti
24asovnupratnju(kaoBrankiciStankovi).Obrazovanijislojdrutvapohva
lie njihovu upornost i neustraivost i pruiti im bezrezervnu (verbalnu)
podrku. Kada se ima u vidu koliku profesionalnu odgovornost oni imaju
premapublicidabijeobjektivnoinformisaliikolikumoimajuoniijijecilj
datospree,nijeudnotokvalitetninovinariponekadpostajumete,biloNN
ubica,bilosopstveneslabostisrca.
Literatura
Berk,P,Brigs,A,(2006),Drutvenaistorijamedija,Beograd,Clio.
Deni,V,(2005),Apotekasmeha,intervjusaToomBorkoviem,Beograd,
asopis za satiru Etna, broj 49, godina V, dostupno na: www.aforizmi.org/
etna/etna49/etna8.htm,pristupljeno16.06.2013.
Giri,D,(2013)Drutvenakritikaukratkojformi,dostupnona:
www.akter.co.rs/weekly/35.../43189drutvenakritikaukratkojformi.html.pristup
ljeno16.06.2013.
IREXMediaSustainabilityIndexSerbia(2011),Dostupnona:http://
www.irex.org/sites/default/files/EE_MSI_2011_Serbia.pdf,pristupljeno:
04.06.2013.
301

Istraivanje Profesija na raskru novinarstvo na pragu informacionog

drutva (2011), Centar za medije i medijska istraivanja Fakulteta politikih
nauka,Beograd.
Labudovi,B,(2007),NiklasLumankaokomunikolog:Masmedijiijavnostu
optojteorijidrutvenihsistema,CM04,PROTOCOLCOMMUNICATIONS
Miladinovi,M,(2013)Novinskakarikatura:Crtekaohiljadurei,Biznis
&Finansijeonline,dostupnona:bif.rs/2013/05/novinskakarikaturacrtezkaohilja
dureci/,pristupljeno16.06.2013.
Poter,D,(2011),Medijskapismenost,Beograd,Clio.
Prajs,S,(2011),Izuavanjemedija,Beograd,Clio.
RusMol,,(2005),Novinarstvo,Beograd,Clio.
Salmon, K, (2010) Storytelling ili priam ti priu: maina za proizvodnju

priaiformatiranjeuma,Beograd,Clio.
Todorovi,N,(2002),NOVINARSTVO,interpretativnoiistraivako,Beo
grad,FPNiigojatampa.
www.svet.rs/najnovijevesti/abcsrbijemaj2013tirazscandalaporas
tao17uodnosunaproslimesecsvet,pristupljeno10.07.2013.
302
MIRKOJAKOVLJEVI:
UDK:316.774:070(497.16)
NEZAVISNONOVINARSTVOUCRNOJGORI
IZMEUMITAIREALNOSTI
INDEPENDENTJOURNALISMINMONTENEGRO
BETWEENMYTHANDREALITY
MIRKOJAKOVLJEVI,
magistrantnaFPNBeograd
Apstrakt:tajenovinarstvo?Kakvajetoprofesija?Kosenovinars
tvom bavi? Da li je novinarstvo slobodno, nezavisno, profesionalno,
pitanjasunakojaseuovomtrenutkuodgovormoedatisamodubo
komanalizomoraduzaposlenihumedijimaidodue,teimmetoda
maanaliza,onihkojiusvetusavremeneglobalneinformacionetehno
logijeimajuprilikunesamodabududeojavnoginformacionogsiste
ma ve i da upravo rade na kreiranju javnog mnjenja. Svesno ili
nesvesno utiu na dalji razvoj novinarstva, kao profesije i utiu na
samoinformisanje.Imaju,dakleodinformacionih,digitalnih,kompi
juterskisofterizovanihprogramaprilikudabesplatnokoristeudesnu
mo. Otuda i pitanje koliko je mo vlasnika medija kada su sve te
sprave,aliiljudeokupiliokosebeiprofesijekojomsebave?Kolikosu
oni moniji i od, recimo politiara? Zakljuak se sam namee. Da!
Medijski magnati imaju u rukama monije oruje od atomskog za
mogue zloupotrebljavanje obinih gledalaca, slualaca i drugih koji
prosto zavise od informacija. Odgovor na jedno od pitanja u istrai
vanju upravo na temu Nezavisno novinarstvo izmeu mita i real
nostikojesmosproveliuetirigradanaseveruCrneGoreakojeje
glasilodalijenovinarstvonezavisno,velikaveinaispitanikaodgovo
rilajezaokruujuiponuenodgovor,ne!Modajedoaotrenutakda
senovinarstvokaoprofesijaiposebnorenezavisnokojaseobinoi
pieiizgovarauzterminnovinarstvokonanoidemistifikuje.
Kljune rei: Novinarstvo, nezavisno novinarstvo, informacija,
informacionatehnologija,medijskimagnati,mo
303

Abstract: What is journalism? What is this profession? Who is as

journalistoccupaidin?Isajournalismafree,independent,professio
nal,therearethequestionswhichinthismomentcouldbeanswered
only through a deep analysis following the work of employers in the
media,andindeedbythedifficultmethodsofanalysisthosewhichin
the world of today s global information technology have the oppor
tunitynotonlytobepartodthepublicinformationsystembutalso
areworkinginthecreationodpublicopinion.Onsuchwaytheycon
ciously or unconsciously make influence on the further development
ofjournalismasaprofessionalandaffectedinformationasthesame.
Theyhavethereforealotofinformations,digital,computerizedsofte
rizedprogramsandsohavimgtheopportunitytousefreeofpaysuch
miraculous power. Hence the question how such mighty power of
mediausingallthesedevicesasalsothepeoplegatheredaroundhim
selvesmaybeintheproprietarityofowner?Howaretheymorepower
than the politicians to be said? The conclusion imposes by itself is
Yes! The Media magnats with the powerful weapons in the hands,
maintanmorethanatomicforcesforabuseofordinaryviewers,lis
tenersandotherwhichsimplydependontheinformation.Theanswer
tooneofthesuchquestioninthesurveyjustonIndependentjourna
lismbetweenmythandrealitythatweconductedinfourcitiesinthe
northofMontenegro,whichwaswhethertheindependentjournalism,
thevastmajorityofrespondentsrepliedroundingofferedananswer
no!Maybeitwasthetimeforjournalismasaprofession,andinpar
ticularthewordindependentthateisusuallywrittenandprouno
uncedthetermjournalismtobefinallydemystified.
Keywords:Journalism,IndependentJournalism,Information,Infor
mationTechnology,MediaMogul,Power
Uvod
Dalijenovinarstvonezavisno?Gotovoodsamogpostankanovinarske
profesije, trai se odgovor na to pitanje. Vreme je pokazalo da je novinarska
profesija u neraskidivoj vezi sa vlasnicima kapitala osnivaa medijskih kua,
ali i sa brojnim drugim, da tako kaemo faktorima koji opredeljuju uslove i
okolnostikreiranjajavnogmnjenja.Meutimucentrupanje,svakakojepoje
304
MIRKOJAKOVLJEVI:
dinac.Novinarilinekosadrugimzanimanjemuirokojlepeziposlovauobla
stitampanog,elektronskognovinarstvaUpravojenanjemuveomaodgo
voranzadatak.Dabudeprofesionalan,objektivan,precizanitaanuplasira
njuinformacijajavnostiizvetavajuizasvojumedijskukuu.Pitanjasubroj
na,aodgovoredajevreme.Realnostjesurovakadajenadnevnomredupita
njedalijenovinarstvonezavisno.Ohrabruje,meutim,injenicadase,ukup
no gledajui, mediji kreu ka onom stanju kada e i zaista biti slobodni i
nezavisni.
Potovanjeetikogkodeksanovinarskeprofesijeuslovsvihuslova
Pitanjakojaseusvakomtrenutkumogupostavitiitousvimdravama
sveta,paionimnaprostorimanekadanjeJugoslavijeaodnosesenamedije
sugotovoidentina.Atosu,kakoistieSandraBaiHrvatinuasopisuMe
dijska kultura: Koji su mediji dobri? Koji su novinari dobri? Kakvo je novi
narstvodobro?Ioveodgovoretekojedatiakoseneodgovorinapitanjeko
kontrolie medije? Ko ih finansira? Dobri mediji su oni koji slue istini i
informiujavnostoonometosedogaausvetuukojemivimo.Adabime
dijibilidobrimorajuimatidobreurednikeidobrenovinare.(Medijskakultu
ra, str 142). Sastavni deo, dakle, dobrih medija su novinari koji se ne mogu
kupitinipokojicenu.Onikojiprofesijunebizamenilibilokakvimprivilegi
jamaiprolaznimoseajimazadovoljstvaisreeuspenogbiznismenaskapita
lomsteenimnaprljav,pokvarenizaonain.Upravotakavnovinarjekreator
profesije nezavisnog novinarstva. Ali, injenica je, a to je i praksa potvrdila,
takavnovinarupravosmeta,tri,izmaseonihkojiodispruenerukeukojoj
jemikrofon,diktafoniliolovkapabilatoihemijska,mastiljavanevidedasu
upaliuivipesakdokolenadazaspasenjeiokajanjeprofesionalnihgreho
vaneebitivremena.Neebitivremenanizaouvanjejouvekprisutnogu
crnogorskomdrutvuobrazaiasti,aniudrugimdrutvenoureenimzem
ljamagdejenasnazivladavinaprava.Dakle,vremeradisamozaonekojiele
dasebaveprofesijomkojajenezavisna,slobodna.Zaonekojiznaju,ele,hoe
daplasirajutane,pravovremeneiobjektivneinformacije.Hoedaposvaku
cenubuduuglednilanovidrutvenezajednice.Potovaniodposlodavca,ali
najpreodkonzumenatakojipratenjihovradinaijiminformacijamakreiraju
i sopstveni pogled na svet. Jednom reju, da rade u nezavisnim medijima i
takodaljerazvijajunezavisnonovinarstvo.Itobibiloostvarenjadelakojise
odnosi na re mit u naslovu ove teme. Stvarnost je i laikim okom gledana,
blagojereimalodrugaija.Prateivestiiostvarujuijednoodljudskihprava,
305

pravodabudeinformisan,obiankonzumentmoeisamdazakljuiikonsta
tujetasekrijeizareirealnostunaslovuovograda.Nedavnoobjavljenavest
da e Misija OEBSa u Crnoj Gori u narednom periodu biti fokusirana na
izgradnjupovoljnogambijentazarazvojnezavisnogiprofesionalnognovinar
stva,obradovalajesveposlenikejavnerei.NesamouCrnojGoriveiuzem
ljamaregiona.Toje,pomiljenjunovinaraznakdaenetodasepromenina
boljekadajeupitanjuveitopitanjeitraenjeodgovoranatopitanjekojeglasi
imalinezavisnognovinarstva.Ohrabruje,upravoinjenicadajevestdolasa
sastanka novoimenovane efice Misije, Janine Hrebikove, u razgovoru sa
crnogorskimministromvanjskihposlovaievropskihintegracija,IgoromLuk
iem.Daljiputevropskihintegracija,ukojemnezavisnonovinarstvotrebada
poivanaetikimkodeksima,zavisi,barkadajeoCrnojGorireiodosada
njoj saradnji Misije sa predstavnicima javnog i civilnog sektora u Crnoj Gori
kojajeocenjenakaoveomauspena.
Takoe, pozdravljaju se aktivnosti predstavnika OEBSa za slobodu
medija, kao i puna podrka Crne Gore jaanju djelovanja organizacije u cilju
zatite novinara i unapreenja njihove sigurnosti, kao i promocije medijskih
sloboda.Realnostjedaklesurova.Zamedijekojieledabudunezavisnivre
meneradi.Uzizgovoreekonomskekrize,sasvemanjenovcaodoglaivaa
urednici se na neki nain, blago je rei dodvoravaju kreiranjem ureivake
politikevlasnicimamedijakojiopetznajuzatotrebaikakotrebadabuduu
ovimilipaknekimdrugimazavisnimodnosimasanekimkoimamokojase
iskazujeunovanimiznosimanabankovnimraunima,alisvevieiukeu.
Naovommestuposebnouvaavamoiizvinjavamoseonimakojisupoteno
stekli i dalje ulau kapital u profesionalno novinarstvo. Ali, koliko je takvih
vlasnika?Odgovornemoedasenaeuobinojloginojsferiintelektakaoi
paljivimskeniranjemizmeuredovaposlovanjamedijskihkua.
Krajem2013.god.uBarujeodranakonferencijaSamoregulacijame
dija,odteorijedoprakse,uorganizacijiSamoregulatornogsavjetazalokalnu
tampuCrneGore.PotpredsjednikSkuptineCrneGore,SuljoMustafi,inae
dugogodinjinovinar,govoreikaopredstavnikzakonodavnevlasti,tompri
likomjeistakaodajeogromanproblemzazaposleneumedijimaloekonom
ski poloaj zbog sve manjih izdvajanja kako iz budetskih sredstava lokalne
uprave, tako i dravne kase. Teko je traiti nezavisno novinarstvo ako ljudi
nemogudaiveodposlakojimsebave.CrnaGorajeuzakonodavnomsmis
lunapravilaznaajaniskorakudonoenjuviezakonskihreenja,kojejepoz
dravilaiEvropskaUnija,priemujeCrnaGoraistaknutakaodobarprimeru
306
MIRKOJAKOVLJEVI:
regionu,alinjihovaimplementacijanijesprovedenadokraja.Sdrugestrane,
vrloestosesaevropskihadresaspoitavadasumedijiiCrnojGorinedovolj
noslobodniidasenanjihvriznaajanpolitikiuticaj,auztopostojiiveliki
broj krenja medijskih sloboda..., kazao je Mustafi. On je izrazio aljenje
zbogdivljeutakmicenamedijskomtritu,priemupotrebazasenzaciona
lizmomestonadrastaosnovnuulogumedijaobjektivnoitanoinformisanje.
(Komuna,str.272.)
Profesija koja se naziva novinarstvo nalazi se u krizi!I to se posebno
odnosinanovinskekompanijekojepropadaju.Toseestokonstatujekakood
samih novinara u Crnoj Gori, ali i u zemljamaregiona. i u drugim zapadno
evropskimzemljama.Zatojetakvoshvatanjeprihvatljivouovomtrenutku?
Rezultatiistraivanjau2010.god.uVelikojBritanijipokazalojedajeod2001.
bez posla ostalo izmeu 15.000 i 20.000 novinara, a taj broj se i poveava i
tokom poslednjih godina. Podaci tog istraivanja pokazali su da je izmeu
2007.i2009.umnogimrazvijenimzemljamazabeleenstrmoglavipadtiraa
novinaukljuujuipadod20postouGrkoj,18postouJapanu,17postou
Kanadiinajdramatinijih25postouVelikojBritaniji,tezapanjujuipadod30
posto u SADu i smanjenje zaposlenosti upravo u tampanim medijima.
NajnovijiIzvjetajostanjumedijaotkriojedajeuSADu2011.zabeleenrast
publikesvakemedijskeplatformeosimdnevnihnovina.
Izvetaj Projekta amerikog Istraivakog centra Pew otkriva da se u
SADu za svaki dolar prihoda dobijenog putem interneta gubi sedam dolara
prihodautampanimizdanjima.
Budunostjedigitalna,alitampanonovinarstvosemoraprilagoditii
ispoetka kreirati poslovanje, kako bi obezbedila sredstva da nastavi proiz
vodnju vesti, i informacije koje su od vitalnog znaaja za zajednice i demo
kratije.
taznaipomomedijimagdenovinarstvonijeslobodno?
Kevin Anderson samostalni novinar sa vie od deset godina iskustva
radazaBBCiGuardiansmatradajepodrkamedijimakojisunezavisnineop
hodna i hitna. Pa se pridruio Media Development Loan Fundu (MDLF),
investicijskomfonduzanezavisnemedijeuzemljamasaistorijommedijskog
guenja.Ovajfondpruajeftinkapitaliposlovnupodrkukakobisemediji
ma pomoglo da postanu finansijski odrivi na mestima gde novinarstvo nije
slobodno.Dalijenovinarstvonezavisnoikakojebavitisenovinarskompro
fesijomutakozvanimlokalnimsredinama?Novinarstvojeprofesijaodjavnog
interesa a novinari su oni koji treba da daju ulogu u jaanju demokratskog
307

drutvapresvegademonopolizacijomjavnihservisakojibitrebaodaomogui
razlikostidejaimiljenja.Informisanjemorabitiuinteresugraana,javnosti.i
tosvihslojevapopulacije.Utomsmislu,urbanilokalniservisinemoguaps
trahovati potrebu i obavezu negovanja kako svih specifinosti date lokalne
zajednice.(eljkoRutovistr.211).
Kontekst pojedinih dogaaja iz novinarskog pisanja jednostavno je
nestao. Pri odabiru dogaaja, na prvo mesto stupila je njihova mogua kon
traverzneost,navodnaneutralnostopolitikimdogaajimasvelasenatota
onikojiimajumogovore.Tajnovinarskipristupujavnostiustvarijeiluzijao
nepristrasnosti.Novinar tako mora biti u pravo vreme i na pravom mestu i
traba da bude izverziran da ne otvara teme o kojima politiari ne ele da
govore.(SandraBaiHrvatin,str.186.)
Masovnimedijiuvelikojmeriutiunaformiranjejavnogmijenja.Radi
dobijanjaodgovoranauvekaktuelnopitanjedalipostojinezavisnonovinars
tvoilijeitaizuzetnoznaajnaidrutvenoodgovornaprofesijapodlonaiza
visnauticajuodreenihdrutvenih centaramoi,vlastiipojedinacauraeno
jeistraivanjekojejesastavnideoradanatemuNezavisnonovinarstvoiz
meumitairealnosti.Takoe,istraivanjemjeproverenistepeninformisano
sti stanovnika Crne Gore o aktuelnim pitanjima u oblasti informisanja kao i
uticaj masovnih medija na svest graana u toj oblasti. Utvreni su rezultati,
kojiukazujunaintreakcijeizmeumedijaiprimaocainformacijanavrednos
nestavovekojiseformirajupoduticajemporukaprimljenihposredstvomma
sovnihmedija,kaoivrednosnihstavovasamihgraana.Istraivanjemjeusta
novljenistepenpoverenjaumedije,vrednosnistavotomedalimedijimogu
dautiunacentrekojidonosepolitikeodlukeatiuseoblastiinformisanja.
Istraivanje je raeno putem ankete, metodom sluajnog uzorka, na
uzorkuod100ispitanika,po25iz4gradaseveraCrneGore.Anketajeurae
natokommarta2014.godine,aispitanicisuodgovaralina10pitanjazaokru
ivanjemjednogodponuenihodgovoraod1do5.
Polnastrukturaispitanikajesledea:52,2%mukarci,47,8%ene.
Starosna stratifikacija ispitanika je sledea: 18 do 27 godine godina:
61,7%,od27do55godina:29,5%,preko55godina:8,8%.
Ispitanici ive u sledeim gradovima: Kolain, Mojkovac, Bijelo Polje,
Berane,Ispitanicimasupostavljanasledeapitanja:
1.Kakoocenjujeteinformisanjeuvaojsredini?Ponueniodgovorisu
bili:(1)izuzetnoloe,(2)loe,(3)zadovoljavajue,(4)dobro,(5)izuzetnodob
ro.
308
MIRKOJAKOVLJEVI:
2.Uzpomokojihmedijasenajvieinformieteusvojojsredini,zemlji
isvetu?Ponueniodgovorisubili:(1)TV,(2)Internet,(3)Novine,(4)Radio,
(5)ukoli.
3. Vaa ocena medijskih priloga? Ponueni odgovori su bili: 1 (neza
dovoljavajue).2(zadovoljavajue),3(dobro),4(vrlodobro)i5(odlino).
4.Kolikovammedijipomauusaznavanjuoaktuelnimdeavanjima?
Ponueniodgovorisubili:1(nezadovoljavajue).2(zadovoljavajue),3(dob
ro),4(vrlodobro)i5(odlino).
5.Kojavasoblastnajvieinteresuju?Ponueniodgovorisuseprotezali
odpolitikih,privrednih,obrazovnih,turistikih.
6.Kolikosuproblemiizvaihoblastiinteresovanjazastupljeniulokal
nim medijima? Ponueni odgovori su bili: 1 (nezadovoljavajue). 2 (zadovo
ljavajue),3(dobro),4(vrlodobro)i5(odlino).
7. Koliko su problemi iz vaeg okruenja zastupljeni u prestonikim
listovima i radio i TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom? Ponueni
odgovorisubili:1(nezadovoljavajue).2(zadovoljavajue),3(dobro),4(vrlo
dobro)i5(odlino).
8. Da li je po miljenju stanovnika etiri grada na severu Crne Gore
novinarstvonezavisno.Ponueniodgovorisubilizaokruivanjempod1.dai
pod2.ne.
9.Kolikomedijiimajuuticajnaformiranjemiljenjagraanaoproble
mimausrediniukojojive?
10.OcenitekolikomedijimogudautiunaVladu,nadlenaministars
tva, agencije, i druge dravne organe, kako bi obezbedili bolje uslove za
informisanje u vaoj sredini? Ponueni odgovori su bili u obliku ocenjivanja
od1(nezadovoljavajue)do5(odlino).
Analizarezultata
Tabela1:Kakoocenjujeteinformisanjeuvaojsredini?
Odgovor
Izuzetnoloe
Loe
Zadovoljavajue
Dobro
Izuzetnodobro
Ukupno
Broj
ispitanika
7
30
39
14
10
100
Procenat
%
7
30
39
14
10
100
100
Izuzetnoloe
80
Loe
60
Zadovoljavajue
40
Dobro
20
Izuzetnodobro
Ukupno
0
Brojispitanika
Procenat%
309

Istraivanje koje smo sproveli putem ankete, tokom decembra 2013.

godine,obuhvatilojeetirioptineseveraCrneGore.
Tokomistraivanjastekaoseutisakdajeaktuelnitrenutaknovinarske
profesijeznaajnodrugaijinegotoseoekivalo.
Kao to pokazuju rezultati navedeni u Tabeli 1, graani Crne Gore
imajuvisokstepenkritinostipremastanjuukojojsenalazioblastinformisa
nja.ak37%ispitanikaocenilojeinformisanjekaoloeiizuzetnoloe.Njih
39%smatrajudajestanjezadovoljavajue,adajedobroiizuzetnodobro24%
ispitanikauanketi.Pretpostavkajedasurezultatitakviuzimajuiuobzirsta
rosnustrukturuispitanika.
Tabela2:Uzpomokojihmedijasenajvieinformieteusvojojsredini,
zemljiisvetu?
Odgovor
TV
Novine
Radio
Internet
kola
Ukupno
Broj
Procenat
ispitanika
%
51
11
7
28
3
100
51
11
7
28
3
100
100
80
60
40
20
0
TV
Novine
Radio
Internet
Broj
Procenat%
ispitanika
kola
Ukupno
TelevizijauetirigradanaseveruCrneGoreidaljedriprimat(Tabela
2).OekivanjadaeInternetbitiznaajnosredstvoputemkogasestanovnici
informiunisuseobistinila.Jer,zainterenetkaojednoodnajmonijihsredsta
vamasovnekomunikacijeopredelilosesamo28%ispitanikakojisuseiizjas
nili da se putem Interneta najvie informie u svojoj sredini, zemlji i svetu.
Tabela2pokazujeidrastianpadkolekaoizvorainformacija,samo3%sma
tradaseukolimogudobitiaktuelneinformacijetoukazujedanastavane
prati savremena zbivanja. Radio kao medij je gotovo izgubio znaaj, jer je
samo7%ispitanikanavelotajmedijkaoizvorinformisanja.Ovakonizakste
pen poverenja u radio, pokazuje ne samo sve loiju ujnost centralnih radio
stanica u manjim sredinama van Podgorice, ve i slabu sluanost lokalnih
radio stanica. Zanimljiv je i est odgovor koji su anketari dobijali kada se
pomeneulogaradijauoblastiinformisanjaatojedaradiostanicedanasslue
dasesluaocizabaveuzmuzikuanedaseinformiuoaktuelnimdeavanji
ma.
310
MIRKOJAKOVLJEVI:
Takoe, pad poverenja u novine, bolje rei pad itanosti, pokazuje i

podatakdajebrojgraanakojipoverenjepoklanjanovinama11%.
Tabela3:Vaaocenamedijskihpriloga?
Odgovor
nezadovoljavajue
zadovoljavajue
dobro
vrlodobro
odlino
Ukupno
Broj
ispita
nika
8
53
22
15
2
100
Procenat
%
100
80
nezadovoljavajue
8
53
22
15
2
100
60
zadovoljavajue
40
dobro
20
vrlodobro
odlino
Ukupno
Broj
Procenat%
ispitanika
Podaci iz Tabele 3. govore o kritinosti graana prema masovnim

medijima.Njih8%kaonezadovoljavajueocenjujemedijskeprilogeoaktuel
nojproblematiciuinformisanjugraana.Zadovoljavajuomocenommedijske
prilogeocenjuje53%,dobrom22%,avrlodobrom15%doksenajviomoce
nomodnosnoodlinomizjasnilosamo2%.
Tabela4:.Kolikovammedijipomauusaznavanjuoaktuelnimdeavanjima?
Odgovor
nezadovoljavajue
zadovoljavajue
dobro
vrlodobro
odlino
Ukupno
Broj
ispita
nika
Procenat
%
8
52
32
8
100
8
52
32
8
100
100
80
nezadovoljavajue
60
zadovoljavajue
40
dobro
vrlodobro
20
odlino
0
Broj
Procenat%
ispitanika
Ukupno
Tabela 4. pokazuje da njih 8 % najniom ocenom ocenjuje koliko im

medijipomauusaznavanjuoaktuelnimdeavanjimaaiznenaujepodatak
dauistomprocentu,dakle8%ispitanicismatrajudajetapomovrlodobra.
311

Meutimzanimljivojedanepostojeonikojisumedijeoceniliodlinomoce
nom,dokjeveinadalazadovoljavajuuidobruocenu,ukupno84%.
Rezultati pokazuju znaajnu ulogu medija u edukaciji graana, poto
sumediji,idaljeokarakterisanidaunajveojmeripomaudagraanisaznaju
kojasutoaktuelnadeavanja.
Tabela5:Kojevasoblastinajvieinteresuju?
Broj
Procenat
100
ispitanika
%
80
politika
16
16
60
privredna
11
11
40
kulturnoobrazovna
33
33
20
sportskoturistika
28
28
0
Broj
zdravstvena
12
12
ispitanika
Ukupno
100
100
politika
Odgovor
privredna
kulturno
obrazovna
sportsko
turistika
zdravstvena
Stanovnikeetirigradanajvie,33%brinestanjeukulturnoobrazov
nojoblasti,potomusportskoturistikojoblastiitosabrojkomod28%.Takvo
stanjeuetirigradanaseveruCrneGoreje,reklobiseadekvatno,jerjeintere
sovanjezaturizam,sportnegovanjekultureiobiajaizraenonatimprosto
rima.Zabrinjavajupodacidaoprivredirazmiljasamo11%aozdravstvenoj
problematicisamo12%uesnikaankete,pokazujeTabela5.
Tabela6:Kolikosuproblemiizvaegneposrednoginteresobanjazastupljeniu
lokalnimmedijima?
Broj
Procenat 100
Odgovor
ispitanika
%
80
nezadovoljavajue
45
45
60
zadovoljavajue
41
41
40
dobro
14
14
20
vrlodobro
0
odlino
Broj Procenat%
Ukupno
100
100
ispitanika
nezadovoljavajue
zadovoljavajue
dobro
vrlodobro
odlino
Ukupno
Stanjeukojimasenalaziveinalokalnihmedijaogledaurezultatimau
Tabeli6,gdeje45%ispitanikaocenilonajniomocenomzastupljenostprob
312
MIRKOJAKOVLJEVI:
lema u lokalnim medijima. Da je problematika obraena na zadovoljavajui

nainodgovoriloje41%dokseocenom,dajesvedobroizjasnilo14%ispita
nika.
Tabela7:Kolikosuproblemiizvaegokruenjazastupljeniuprestonikim
listovimairadioiTVstanicamasanacionalnomfrekvencijom?
Odgovor
nezadovoljavajue
zadovoljavajue
dobro
vrlodobro
odlino
Ukupno
Brojispitanika
45
30
15
7
3
100
Procenat%
45
30
15
7
3
100
100
80
60
40
20
0
nezadovoljavajue
zadovoljavajue
dobro
vrlodobro
Broj Procenat%
ispitanika
odlino
Ukupno
Graani ocenjuju zastupljenost informacija iz oblasti aktuelne proble

matikeurepublikimlistovimairadioiTVstanicamasanacionalnomfrekve
ncijom,pokazujuivelikonezadovoljstvo(Tabela7).Medijisanezadovoljava
juompanjomatojestav45%ispitanikainformiujavnostoaktuelnostima
iz brojnih oblasti. Neto preko polovine ispitanika tanije 55 % smatra da su
aktuelniproblemipropraeniprocentualnozadovoljavajueu30%odgovora,
dajedobroodgovoriloje15%,vrlodobro7%,aodlinosamo3%ispitanika.
313

Tabela8:Dalijenovinarstvonezavisno?
Odgovor
Brojispita
nika
DA
13
NE
87
Ukupno
100
Procenat
%
13
87
100
100
80
60
DA
40
NE
Ukupno
20
0
Brojispitanika
Procenat%
Istraivanje koje smo obavili za potrebe izrade ovog rada imalo je za

ciljidautvrdidalijepomiljenjuispitanikanovinarstvonezavisno(Tabela8).
Samo13%ispitanikasmatradajenovinarstvonezavisno,dok87%ispitanika
zaokruivanjemodgovorapodbrojem2,akojejeglasiloNEsmatradaprofe
sijanovinarstvanijenezavisna.
Tabela9:Ocenitekolikomedijiimajuuticajnaformiranjemiljenjagraanao
problemimausrediniukojojive?
Odgovor
Brojispitanika
Procenat%
uopteneutiu
29
29
nedovoljnoutiu
21
21
utiu
26
26
veomautiu
12
12
utiuunajviemstepenu
12
12
Ukupno
100
100
uopteneutiu
100
80
nedovoljnoutiu
60
utiu
40
veomautiu
20
0
Brojispitanika
Procenat%
utiuunajviem
stepenu
Ukupno
314
MIRKOJAKOVLJEVI:
Izvetavanjemmedijaoproblemima,graanisupodeljeni.Oekujuda
mediji, kada je u pitanju uticaj na formiranje miljenja graana o aktuelnim
problemimautiunapopulaciju,adrugapolovinaispitanikasmatradajetaj
uticajnedovoljanidamedijiuopteneutiunagraane(Tabela9).
Njih50%smatradamedijiutiu,veomautiuiutiuunajviemstepenuna
graane.Njih21%smatradanedovoljnoutiu,dok29%ispitanikasmatrada
uopteneutiu,tojetakoeukonanomzakljukumiljenjepolovineispita
nika.
Tabela10:OcenitekolikomedijimogudautiunaVladu,
nadlenaministarstva,agencije,idrugedravneorgane,
kakobiobezbediliboljeuslovezainformisanjeuvaojsredini?
Odgovor
nezadovoljavajue
zadovoljavajue
dobro
vrlodobro
odlino
Ukupno
Brojispitanika
28
37
21
10
4
100
Procenat%
28
37
21
10
4
100
100
nezadovoljavajue
80
zadovoljavajue
60
dobro
40
vrlodobro
20
odlino
Ukupno
0
Brojispitanika
Procenat%
Graani, smatraju da mediji mogu da utiu na Vladu, ministarstva,

agencije,idrugedravneorgane,kakobiomoguiliboljeinformisanje(Tabela
10).
UgradovimaseveraCrneGoresmatrajudautiudovoljno,dobro,vrlo
dobroiodlinouprocentimaizraaeno72%.Njih28,%mislidajeuticajna
VladuinadlenaMinistarstvanezadovoljavajui.Tabelapokazujedaje28%
onihkojisuizgubilipoverenjeumomedijakadajeupitanjuuticajnaVladui
315

njena ministarstva, ali da 72 % smatra da mediji mogu da utiu, na Vladu i

ministarstva,idrugedravneorgane,daseangaujuokopitanjaiproblema
boljeinformisanostigraanaoaktuelnimproblemima..
Zakljuak:
Analizirajui, pre svega rezultate istraivanja koje smo sproveli dola
zimo do jedne gotovo nesvakidanje situacije kada su miljenja ispitanika u
etiri grada na severu Crne Gore u pitanju. Naime, velika veina, njih 87 %
smatradanovinarstvonijenezavisno.Itojesurovarealnost.Sadrugestraneu
odgovorimanadrugapitanjapostojinadadaesepoverenjeumedijeponovo
izgraditi.Tosvakakoneeiilako.Naprotiv!Meutim,uesniciuanketiima
jutuneophodnudozuoptimizmaistrpljenjazaonekojiupravljaju,kreiraju,i
direktnouestvujuuprocesuinformisanjajavnosti.Ostajedasvisaekamoda
seeljeimogunostiiostvare.Danovinarstvouvekbudenezavisnaislobod
naprofesija,asnihljudi.
Literatura:
Sandra Bai Hrvatin, Mo bez odgovornosti, Medijska kultura, NVO
CivilniforumNiki,maj,2013.
eljko Rutovi, Tolerancija i Arogancija, Grafo Crna Gora, Podgorica,
2008.
Komuna, asopis za lokalnu samoupravu i njegovanje batine Crne
Gore,broj10/11,mart2014.
316
NORBERTINKOVI:
MedijskanezavisnostuogledaluparlamentarnihizborauSrbijiprimerlistaMaarso
UDK:070:324:323.15(497.11)
MEDIJSKANEZAVISNOSTUOGLEDALUPARLAMENTARNIH
IZBORAUSRBIJIPRIMERLISTAMAARSO
MEDIAINDEPENDENCEINTHEMIRROROFPARLIAMENTARY
ELECTIONSINSERBIASAMPLELISTMAGYARSZO
NORBERTINKOVI,saradnikunastavi
Filozofskifakultet,UniverzitetuNovomSadu
Apstrakt: Manjinski mediji, u odnosu na medije koji pruaju svoje

usluge na veinskom jeziku, po svojoj prirodi uvek se obraaju ma
njem auditorijumu. Diskurs koji je prisutan u takvom okruenju
posebnojeinteresantanzavremeveihpromenaudrutvu,kaotosu
izbori. Ovaj rad analizira diskurs jedinog dnevnog lista na maar
skomjezikuuSrbiiji,Maarso.Ciljjedasedekonstruiemedijski
pristupzavremeparlamenarnihizbora2014.godinekojiseodvijaona
stranicamaovoglista.Kvalitativnaanalizaukazujenaneizbalansira
nost,kaoioiglednuinstrumentalizacijuovoglistaodstranenajjae
politikestrankeumaarskojzajednici,SVM.
Kljunerei:Izbori,manjinskimediji,Srbija,Maarso,diskurs
Abstract:Minoritymedia,unlikemediathatinformspublic on ma
jority languages, by its very nature always have a smaller audience.
Discoursethatispresentinsuchanenvironmentisparticularlyinte
resting during major changes in society, such as government electi
ons.Thispaperanalyzesthediscourseoftheonlydailynewspaperin
HungarianlanguageinSerbiacalledMagyarSzo.Goalofanalysis
is to deconstruct media access to certain topics on the pages of this
newspaper during parliamentary elections held in 2014. Qualitative
analysisindicatesimbalance,aswellastheobviousinstrumentaliza
tionofthisnewspaperbythestrongestpoliticalpartyintheHungari
ancommunity,AllianceofVojvodinasHungarians(SVM).
317

Keywords:Elections,MinorityMedia,Serbia,MagyarSzo,Disco
urse
1.Uvod
Prema istraivanjima organizacije Reporteri bez granica Srbija (Hry,

2014)je54.zemljanasvetskojranglistiposlobodimedija.Timejeonaispred
Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. To je promena na
listi Reportera bez granica u odnosu na prologodinje istraivanje, kada je
Srbija bila na 63. mestu. Meu bivim jugoslovenskim republikama, ispred
Srbijeje2014.godineSlovenijakojojjepripalo34.mesto.
Iako je Srbija, prema ovom istraivanju, postigla napredak na polju

medijske slobode situacija e verovatno biti drugaija sledee godine, kada
ovaorganizacijabudeobjavilasvojeporcenenaosnovuovogodinjihutisaka.
Srbijanaime,umartujeizabralasvojenovepredstavnikeurepublikompar
lamentu. Izbori su raspisani krajem januara na zahtev najjae tada vladajue
stranke,Srpskenaprednestrankeskoropatanodvegodinenakontojeista
ta stranka na republikim izborima dobila mandat da oformi novu skuptin
skuveinu.
Predizborna kampanja trajala je relativno kratko, 45 dana. Samim tim

strankeilistekojesusekandidovalenaovimizborima(ukupno19listapoliti
kihstranaka,pokretaigraanskihsaveza)imalesumalovremenadaubede
svojepotencijalnebiraedaglasajuzanjih.DabidobilemandateuSkuptini,
izbornelistesumoraledapreucenzusod5%,osimlistanacionalnihmanji
na, za koje je vaio prirodni cenzus. Na izborima ukupno je uestvovalo
sedammanjinskihlista.
Naovimizborimauestvovalesuinekemanjinskestrankesamaar
skimpredznakomkojesvojupolitikudelomilipotpunostibazirajunaprinci
pu unapreenja poloaja maarske zajednice u Vojvodini. Od ukupno est
maarskih partija u Srbiji tri manje partije su se prikljuile Listi nacionalnih
zajednicaEmiraElfia:tosuMaarskipokretnade,GraanskisavezMaarai
Savez maarskog jedinstva. Demokratska zajednica vojvoanskih Maara je
uestvovalanaizborimaukoalicijioformljenojokoNovedemokratskestranke
BorisaTadia.SavezvojvoanskihMaaranaizborimanastupaojesamostal
no, a Demokratska stranka vojvoanskih Maara nije uestvovala na izbori
ma.
318
NORBERTINKOVI:
OvestrankesupresvegaokrenutekamaarskojzajedniciuSrbijigde
se skoro dvadeset odsto graana izjaanjava kao pripadnik neke manjinske
etnikeilinacionalnezajednice.arolikajeslikanaseveru,uVojvodinigdeod
priblino dva miliona stanovnika neto vie od 30 odsto pripada nekoj
manjinskojnacionalnojzajednici.NajbrojnijamanjinskazajednicauVojvodini
jemaarskazajednica:skoro13odstostanovnitvapokrajineizjanjavasekao
Maar(,2012).Upravosupremanjimabileokrenutestrankesa
maarskimpredznakom.Iutomobraanjubirakomteluosimlinogkontak
takoristilesumedije.,itonebezrazloga.
Usvetludostupnihpodatakamoemozakljuitidajemaarskazajed
nica aktivan konzument medijskih sadraja. Naime, istraivanja Drutva za
regionalnenaukeiz2011.onavikamakonzumenatamedijskihsadrajapoka
zujudamaarskazajednicauVojvodiniprvenstvenopreferiraTViradio.96
odsto ispitanika iz maarske zajednice svakodnevno gleda TV, dok 78 odsto
redovno slua radio. Priblino 28 odsto ispitanika redovno ita tampu, dok
dnevnutampuprati19odsto.OnikojikupujunovinenajeebirajuMaar
so(52%),paBlic(20%).Ovo reprezentativno istraivanje naglaavada ve
ina ispitanika (53%) nedeljno jednom kupuje novine. U okviru ovog rada
fokusiraemosenajedninidnevnilistnamaarskomjezikuuSrbiji,naMa
arso.Prvenstveninaglasakbienatomekolikojelistuspeodaizbalansira
noinezavisnopratikampanjuzaparlamentarneizboreuSrbiji.
2.OdnevnomlistuMaarso
PrvibrojMaar soaobjavljenje1944. godine u Novom Sadu, tada

jopodimenomSlobodnaVojvodina(SzabadVajdasg).Promenaimena
listadatiraiz1945:krajemseptembralistprviputizlazipodimenomMaar
so. U rubrici Re urednika ovako objanjavaju promene: Na list od danas
izlaziuveemformatu,sanovimnaslovom:umestoSlobodneVojvodineu
budueurukamaitaocabieMaarso.Ovonijesadrinskapromena,ve
refleksijarazvojalista:novoblikiimelistapotvrujudasemaarskatampai
maarskanarodnapravaslobodnorazvijajuudemokratskojJugoslaviji(Ka
lapis,1994,p.45).
Iakojeovapromenapredstavljenananavedeninain,veajeverovat
noadasuuredniciidonosiociodlukaprepoznalidalistmoradasepriblii
svom auditorijumu da bi postao sutinski deo zajednice i time bi, kao medij
zajednice,kreiraojavnomnjenje.
319

Premapodacimalista,poeviod1953.godinednevnojeprodatovie
od 20 hiljada primeraka Maar soa, dok je sedamdesetih godina dnevni
prosekestobioiznad30hiljadaprimeraka.Ovoznaidajeskorodesetposto
zajednice redovno kupovalo ovaj list. Ako uzmemo u obzir pravilo da jedan
listitanajmanjeetvoroljudi,toznaidajeMaarsobiojedanodglavnih
izvora informisanja maarske zajednice u Jugoslaviji. Ratovi devedesetih
doneli su sunovrat listu: prepolovila se prodaja, a teki uslovi u kojima su
izlazile novine ostavili su tragove ne samo na hartijama ve i na i italakoj
publici.Interesantnoje,meutim,dajelistkojijesvojukarijeruzapoeokao
partijskipamflet,polakonapredovaokaureivakojautonomiji.Prvesignifi
katne promene vidimo upravo tokom najvee krize: devedesetih, list postaje
izrazitoopozicionarni.(inkovi,2013,pp.484485)
Promene u ivotu ovog lista donosi i godina 2004. Tada Nacionalni

savet Maara, kao institucija koja predstavlja maarsku zajednicu u Srbiji u
skladusavaeimzakonskimpropisima,preuzimaosnivakapravanadovim
listom od Skuptine Autonomne Pokrajine Vojvodine. Sledi buran period
kada2011.Nacionalnisavetsmenjujeglavnogiodgovornogurednikasanje
gove funkcije navodei izmeu ostalog i kao razlog to da novine nisu u
dovoljnojmeribileposveeneaktivinostimanajveemaarskestrankeuSrbiji,
strankeSavezavojvoanskihMaara(inkovi,2013,p.486).Dabismovide
li kako je list u novinarskoj praksi reagovao na ovakve promene u vremen
skomintervaluodtrigodine i dalije zastupljenost pojedinih politikih stra
naka dominantna odnosno da li je upodobljen list, dobar je trenutak bio
predizborniperioduSrbiji.Unastavkuradagovoriemoodobijenimrezulta
tima.
3.Korpusimetod
Dabismodekonstruisalimedijski sadraj koji su bili dostupniitala

komauditorijumuMaarSoakoristilismokvantitativnokvalitativnudiskurs
analizu.
Diskurs se posmatra ko vea jedinica od reenice (govorne ili pisne
poruke)kojjeostvrenizmeusgovornikunekomkontekstuaobuhvt
ipisnukomunikciju,kipisnuinterkciju,stimditlciutornisuu
interkcijilicemulice.Medijskidiskursjesteirokpojmkojimoedseodno
si n sveukupnu stvrnost koj je predstavljen kroz tmpne i elektronske
medije.(Pralica,2012,p.19)
320
NORBERTINKOVI:
Jedinicuanalizeinilisusvitekstovikojisuobjavljeniulistuaukojima
se na bilo koji nain govorilo o parlamentarni izborima, u ukupno 9 brojeva
(24,26.i28.februar,4,6,8,10,12.i14.mart2014.godine).Zaanalizukoncipi
ranjeposebankodnilistkojijebeleioviekategorija.Unastavkuemoistai
najbitnijazapaanjaanalize1.
4.Rezultati:instrumentalizacija,nekritinostijednostranost
Analizajeobuhvatila77tekstovakojisusenanekinainbaviliizbori
ma.Onotojeinteresantnotojedaodovogbrojaskoro56odstotekstovabilo
objavljenosanadnaslovomIzbori2014tojevrlopohvalnojerovakosupra
ktinouveliizborniblokuokvirunovina.Onotojemeutimproblematino
tojedasuuovojpraksibilinedosledni:odnosnonisusvitekstovikojisuimali
u fokusu predizborne aktivnosti stranaka bili svrstani u ovu kategoriju. Pa
takomnogiodnjihsuzavriliurubricidrutvoipolitika.
Posebno je analizirano ko govori i o emu govori u tim tekstovima. Iako je
analizaomoguiladetektovanjesvihpredstavnikaizbornihlistakaoidrugih
drutvenihaktera,kaoivelikibrojtema,listMaarsojeuglavnompodrku
dao predstavnicima Saveza vojvoanskih Maara. Na grafikonu broj 1. vidi
mostranakupripadnostonihkojisudobilipriliku(njihjebilo155)dagovore
oizborima.
Grafikonbr.1.stranakapripadnostsubjekta
IstraivanjejesprovedenouokviruprojektamonitoringamedijauVojvodiniupredizbornoj
kampanjizarepublikeparlamentarneizbore2014.godineuorganizacijiNovosadskenovinar
skekole(Srbija).
321

Vidimodauuzorkukojijeanaliziransvojestavovesuizneliuglavnom
pripadnici Saveza vojvoanskih Maara, stranka sa maarskim predznakom
koja je najdominantnija od svih slinih stranaka u maarskoj zajednici. Ovaj
alarmantanpodatakgovoriotomedajeurednikapolitikaupotpunostibila
podreenakampanjiovestranke.Usvegadvaanaliziranatekstaimamodve
druge maarske stranke koje su takoe uestvovale u izbornom procesu:
jedanprimerjeprimerPokretamaarskenadekojisepojavljujeunegativnom
kontekstuzbognavodnepovredeautroskihpravaprilikompreuzimanjaslika
sainterentakojesubilekorieneukampanji,dokjedrugiprimerjeGraan
skisavezMaarakojijegovoriootomedatrebadatipodrkupoljoprivredni
cima. Ni u jednom drugom tekstu nisu bile pristune stranke sa maarskim
predznakom,alikaoptosmovideliugrafikonu,nidrugegraanskestranke
nisubileestonastranicamaovoglista.
ListjeizgubiobalanskojinesamodapredviaKodeksnovinaraSrbije
ulanu jedan u kom pie daje obaveza novinara da tano,objektivno, pot
puno i blagovremeno izvesti o dogaajima od interesa za javnost, potujui
pravojavnostidasaznaistinuidreiseosnovnihstandardanovinarskepro
fesije,odnosnoulanudvakojikaedanovinartrebadasesuprotstavisva
kom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure,
veisistemskimedijskizakoniuSrbiji.OiglednojedajeMaarsoignori
saoosnovnanaelaprofesijeiotvorenostaonastranujednepolitikeopcije.
Eklatantan primer simbioze politike stranke i lista je i zajednika

promocijalistaipolitikogprogramaSVM.Naime,listnekolikoputaizveta
vaopromocijinjegovihizdanjanakojimasubiliprisutniilanoviSVMa,ina
kojima su lanovi te stranke i govorili o programu stranke. Jedan od takvih
primerajetekstopromocijipoljoprivrednogdodatkalista(Magvet)osmog
martapodnaslovomSimbolinaalibitnapomo.Utekstugovoreotomekoli
kojepromocijabilauspenakaoiotomedajebioprisutanijedangostizne
naenjaitoefposlanikegrupeSVMu vojvoanskomparlamentu,andor
EgereikojijegovoriootomedaskoroetiridecencijeitaMaarsoinje
govpoljoprivrednidodatakjerovakoseinformieoproblemimazemljoradni
kakojeposlepokuavadaprenesenavienivoe.
Interesantnajeiinjenicadaukampanjiovestrankemestasudobilii
stranci: zapravo re je predstavnicima zvaninika Vlade Maarske koji su
otvorenostalinastranuovestranke.Ovimpotezomposlatajesuptilnaporuka
maarskoj zajednici da politiki pluralizam u okviru ove zajednice nije dob
rodola, to je Maar so verno prenosio za vreme kapmanje. Zvaninici iz
322
NORBERTINKOVI:
BudimpeteuglavnomsugovorilioistorijskojmogunostidaseSVMpozici
oniranapolitikojmapiSrbijeioputukanacionalnomjedinstvu.
Slina retorika pratila je i poslednje dane kampanje. Jedan od bitnijih

datuma u istoriji maarske zajednice je 15. mart, dan seanja na revoluciju
1848/1849. Ovaj praznik se vodi kao zvanini praznik vojvoanskih Maara,
pa su stranke iskoristile priliku da, iako je ve poela predizborna tiina, jo
jednom poalju poruke svojim biraima. Tako je u broju koji je objavljen 14.
marta detektovali smo tri teksta koji su govorili o komemoracijama u Vojvo
dinigdesunovinariMaarsoaurednoizvetavaliotomegdeikojastran
kajepoloilavencekaotosuiprenelijednogodpredstavnikaSVMataje
poruio prisutnima. Deavalo se uprkos jasnim pravilima za vreme prediz
bornetiinekadajeizbornapropagandaprekomedijabilazabranjena,kaoito
danabilokojinainpropagirajuizborneliste,kandidateilistrankekojeues
tvujunaizborima,daiznoseprocenerezultataizbora.
Potovanjeizbornetiineobavezivalojeipisanemedijetoznaidaje
bilo zabranjeno oglaavanje lista u oglasnim porukama, njihove oznake, slo
gani,ime,lik,glas,linosvojstvokandidata.Iznavedenihprimeravidimoda
ovenovinetonisupotovale.
Analiza je pokazala jo jednu kljunu stvar: siromanu anrovsku
podelu. U analiziranim tekstovima dominiraju izvetaji u kojima su prenete
glavnecrtedeavanjasaizjavamauesnika.Ugrafikonubroj2.vidimokakva
jebilaanrovskapodelauanaliziranomkorpusu.
Ovakvapaletapokazujekolikosuzapravosamiitaociostaliuskraeni
zadetaljneanalizeizbornihprogramasvihaktera,aliistovremenojasnojeda
(samo)cenzurabilaglavnaalatkaureivakepolitikeupraenomperiodu.
Grafikonbr.2.anrovskaponuda
323

5.Zakljuak
PrimerMaarsoajepokazaojemedijskaslobodainezavisnostpoj
movikojisujodalekoodpojedinihmedijauSrbiji.Medijiimajuobavezuda
na nepristrasan, kritiki, tolerantan i nediskriminatoran nain izvetavaju o
izbornomprocesu.Istovremenomorajuznatidasuizboridobraprilikadase
suoe sa pravim kvalitetom ureivake politike, posebno onih medija iji su
osnivai graani, to je sluaj sa analiziranim novinama. Maar so je ovaj
put bio daleko od svih profesionalnih standarda koji obavezuju medije u
demokratskimdravama.Jasnojedaurednicinemogudaseodbraneoduti
cajanajveestrankeidajesamimtimlistpostaopolitikibiltenkojipodslo
ganomgradimozajednicuignoriesutinu:dabezdijalogairaznolikostiu
zajednicialiijavnomdiskursunemanapretka.Uruavanjedemokratskihpri
nicipa funkcionisanja medijske sfere samo produbljuje krizu u kojoj se kao
manjinskitampanimedijnalazi(padtiraa,gubitakpoverenjaauditorijuma,
itd.). Isto tako ovajprimerukazujenaneophodnostizgradnjeodrivogsiste
ma finansiranja manjinskih medija koji bi obezbedio finansijsku autonomiju
redakciji koja bi pod tim uslovima lake mogla da ispuni svoje obaveze: da
informie,analiziraikritikujenaargumentovaniobjektivannain.
Literatura
Hry,A. (2014).World Press Freedom Index2014.preuzeto:25.02. 2014.

sa Reporters Without Frontiers For Freeedom of Information: http://rsf.org/
index2014/enindex2014.php
Kalapis, Z. (1994). A Magyar Sz fl vszzada: adalkok a jugoszlviai

magyar napilap trtnethez (Pola veka Maar soa: dodaci istorijatu jugosloven
skogmaarskogdnevnoglista).Forum,NoviSad,Srbija.
Nacionalni savet Maara (2011). Vajdasgi magyar mdiastratgia

20112016. (Strategija vojvoanskih maarskih medija). Nacionalni savet
Maara,Subotica,Srbija.
Pralica, D. (2012). Koga je izabrala vojvoanska televizija? Medijska

sferaKogasumedijiizabrali...atasupartijenudile?NoviSad,Srbija.
inkovi, N. (2013, maj). Maarska re: Od opozicije do pozicije.

Medisjkidijaloziasopiszaistraivanjemedijaidrutva.Podgorica,CrnaGora.
Vukmanovi, D. (2012). Popis stanovnitva, domainstava i stanova

2011.uRepubliciSrbiji,Stanovnitvo.Beograd,Srbija.
324
RADOSLAVBALTEZAREVI,VESNABALTEZAREVI,MIROSLAVMASLOVARI:
UDK:316.774:321.7
MEDIJSKOPOZORISTELUTAKA
MEDIAPUPPETTHEATRE
mrMIROSLAVMASLOVARI
Apstrakt:Slobodamedijaterminkojiseestokoristisvudausve
tu.Govoriseiovelikomznaajumedijainjihovojuloziukreiranju
stavova savremenog drutva. To je deo pozorine scene namenjenjen
publicikojaimailuzijudaiviudemokratskomdrutvu.Zaogroman
deomedijskepublikepozornicajejedinotoihinteresuje.
Izasceneostajunovinariestoprinuenidasepovinujudiktatumo
nika i da igraju nametnutu ulogu poput drvenih lutaka. Ostaju na
margini profesionalnih izazova i istraivakog novinarstva, borei se
sasvimnedaamaizabraneprofesije,aestoisapretnjamakadpoele
daseokrenuistini.
Nedovoljno upuena, ili nedovoljno zainteresovana javnost, najee
neulaziudubljuanalizumedijskesceneijednostavnoodmedijatrai
vest,program,slikuizapruenuuslugujesklonadaimveruje.
Kljunerei:Mediji,sloboda,pozorinascena,profesija
Abstract: The Freedom of the media is a term that is widely used

aroundtheworld.Italsodiscussesthegreatimportanceofthemedia
andtheirroleincreatingtheattitudesofmodernsociety.Itisapartof
the theater scene for the audience under the illusion of living in a
325

democraticsociety.Foralargepartofthemediaaudiencethestageis
theonlythingofinterest.
Behindthescenesremainthejournalistswhoareoftenforcedtoobey
the dictates of the powerful, playing imposed puppetonthestring
roles. They remain on the margins of professional challenges and
investigative journalism, fighting the inherent odds of their chosen
profession,oftenfacedwiththreatswhentheytrytotellthetruth.
Insufficientlyinformedorinsufficientlyinterestedpublicusuallydoes
notgointodeeperanalysisofthemediascene,simplyexpectingnews,
program,picturewhilehavinginclinationtotrusttheprovidedservi
ce.
Keywords:MediaFreedom,TheaterStage,Profession
1.Uvod
Novinarstvojelepaprofesijapoduslovom
dasenavremenapusti,
Vinstoneril.
Terminslobodnimedijiseestopoistoveujesasintagmomnezavi
snimasmediji.Nezavisnostseposmatrakaoslobodaoduticajakojibidirekt
nougroavalinjihovsadrajimebiseugrozilaistinitost,objektivnostipot
punostinformacijakojeseplasiraju.Apsolutnanezavisnostnijemogua,imo
emo da je posmatramo samo kao nezavisnosti od tano odreenih entiteta,
naprimer:nezavisnostoddrave,odposebnihpolitikihopcijailinezavisnost
odoglaivaa.Vlastodrci,bilocrkveni,bilosvetovni,oduveksuimalipotre
budakontroliunarodnadkojimvladaju,atosenajlakepostizalokontroli
sanjemideja.Cenzurusu,udananjemsmislurei,uvelicrkvenikoncili(Prvi
Nikejski sabor 325. godine i sabor u Efesu 431. godine) zabranom nekih tek
stovakaodogmatskinepodobnih,odnosno,jeretikihspisa(Tomi,2003:7).
Prethodniterminslobodatampe,povukaosepredsopstvenomsav
rememenommodifikacijomslobodamasmedijaislobodamedijakojiobu
hvatasvemasmedije.Srpskozakonodavstvoseipakopredelilodaovuvrstu
slobodenazovejavnoinformisanjezakojetvrdidajeslobodnoiuinteresu
javnosti,kaoidanepodleecenzuri(SlubeniglasnikRS41/2011).
inioci slobode masmedija su: sloboda izraavanja, sloboda informi
sanja(masmedijiodnosnolicazaposlenaunjimaimajupravodaseinformiu,
326
naprimer,oraduvlade,ostrukturikapitaladrugogmasmedijaisl.)iprofesi
onalnoinstituciona sloboda masmedija (sloboda novinara i drugih medijskih
poslenikaislobodamedijakaoinstitucije)(Vodineli,2003:2527).
Integralna uloga medija u procesu stvaranja, ali i odravanja demo
kratskedraveostvarujeseupravokrozsloboduizraavanjaislobodumedija.
Pretpostavka moderne demokratije jeste aktivno i dobro informisano dru
tvo.Postoji pravo govora jedino ako se govor zamilja kao slobodni izraz
pojedinca. Ako ga zamiljamo kao oblik dvoboja, antagonizma i zavoenja,
tada pojam prava nema vie nikakva smisla (Baudriilard,2001:192). Svako
imapravonasloboduizraavanja.Ovopravoukljuujesloboduposedovanja
sopstvenogmiljenja,primanjaisaoptavanjainformacijaiidejabezmeanja
javnevlastiibezobziranagranice(SavetEvrope,1996:23).
Suprotno tenjama ljudi za slobodama i pravima prirodnim ili na
osnovudrutvenihugovoranalazilesuseverskedogme,apsolutistikireimi
i diktature sa namerama da odreuju i kontroliu ljudske misli i delovanja.
Poslednjebarijeretevrsteekstremnogoblikapojavilesuseakiu20.vekuu
vidu dva svetska rata i dva totalitarna reima: komunizmu i faizmu (Jefti,
2007:8).Sredinom80tihgodina20.vekausledilajepreorijentacijakoncepcije
Svetskoginformativnogporetkaodideolokogkapragmatinomusmerenju.
Godine 1989. na 25. Generalnoj konferenciji UNESCO usvojen je program
kojim se podstie slobodan protok informacija na meunarodnom kao i na
nacionalnomnivou,dasepromovienjihovoireiboljeizbalansiranoraspros
tiranje sa namerom da jaaju komunikativni kapaciteti u nerazvijenim zem
ljama(Modoux,1998:3).
Sloboda miljenja, sloboda izraavanja, sloboda tampe, sloboda
komuniciranja, ta uzlazna linija slobode koju su ljudi stekli kroz svoje nacio
nalneistorijemoebitiusmeravajuazaonotosemoeostvarivatinainter
nacionalnomnivou.Tunijenameradasejednaslobodazamenidrugom,kako
sunekinapoetkuverovali,negopresvegaizgradnjacelovitefabrikeintelek
tualnih sloboda sa jo jednom novom koja e obuhvatiti sve ostale slobode
(JeandArsy,1983:XXXI).
Meutim, najvea opasnost koja preti demokratiji potie od same
demokratije.Zapravo,medijskainstrumentalizacijadeojeovepozorineigre.
Akosuzloupotrebljeni,medijisupreliizmehanizmademokratijeumehani
zamkojiredukujeiliunitavademokratiju(Sartori,1999:173).Ustvarnosti,u
zemljamaZapadnogBalkanamedijisunaklackaliciizmeupolitikeibiznisa,
327

ponekadzbogpritisakaskojimasesuoavaju,akatkadazatotosusesami,
dobrovoljno,staviliuovakavpoloaj.
Procesdemokratizacijeusvetunijeujednaen,demokratijasepojav
ljuje vie haotino. Svi se zaklinju da mediji spadaju meu primarne faktore
demokratizacije drutava jer medijske slobode predstavljaju osnovne indika
toreljudskihslobodaiprava.Tudolazimodosuprotnostislobode.Pojavljuju
se pretendenti na vlasnitvo nad medijima ime se stvara privatni medijski
sektorkojijeunekimzemljamavestekaoskoropotpunuimovinskukontrolu
medija.
Stepen razvijenosti demokratije neke nacije moe se meriti bezbed
nou i sigurnou njenih novinara. Informacije od vitalnog znaaja ljudima
mogudaprenosesamonovinarikojimogudaradebezstrahaikojioseajuda
suonilinoinjihovaprofesijabezbedni.
U centru svakog sistema je ovek. ili, bi bar trebalo da bude. Takav
ovekoseaneutoljivugladzainformacijama.Meutim,totojesvakodnev
nonahranjenneznaidanijeidaljegladan.Samedijskescenesvakodnevno
stieenormnakoliinainformacija.Najveiproblemjetoseutommnotvu
esto negde zaturi istina. Publika tako, pred spavanje, kad odloi novine,
iskljui televizor, kompjuter ostaje slepa i gluva, ali to je najporaznije od
svega,estoinezainteresovanadasepobuniidatraisvojusloboduipravo
naueeunjenomostvarivanju.Predsloenimzahtevimasavremenogsveta
i pritiscima vladajueg duha vremena, pojedinci esto grade svoj lini svet
druenjasamedijimadalekoodrazuzdanegomileisreditapolitikeakci
je(Kelner,2004:27).
Mediji obezbeuju informacije koje nisu dostupne u interpersonalnoj
komunikaciji. Meutim, celokupno regulisanje medija svodio se na pokuaj
kontrolisanja medija od strane drave. Izmeu javnosti i drave nalaze se
medijikojiimajukontrolnufunkciju.Ponekadsubliijednoj,aponekaddru
goj strani (Mayer,2002). U takvim okolnostima mediji su u stalnom gru na
koji utie: pritisak konkurencije meu velikim medijskim grupacijama,
informacijanakojusegledakaonaobinurobu,neprestanopribegavanjeispi
tivanjimagledanosti(LeGoff,2005:339).
JohnStreetjeuverendasepublikaoblikujeipriklanjasadrajimakojejoj
nude mediji. Njihove se brige i strahovi oblikuju i stvaraju nainom na koji
im se obraaju njihove novine i emisije. Novinari i urednici moda za sebe
misledaodraavajusvojupubliku,alijezapravozamiljajuistvaraju(Street,
2003:47).
328
2.Izascene
Terministraivakonovinarstvojesamposebipleonazam,
jerzapravoinemanovinarstvabezistraivanja.
RusMol
Komitet Ujedinjenih nacija za zatitu novinara je u svom godinjem

izvetaju ocenio da je tokom 2013. poloaj pripadnika te profesije bio veoma
lo u mnogim zemljama i da je povean broj ubistava i zatvaranja novinara.
Komitetjenaveodanajveupretnjuposlobodumedijapredstavljajunastavak
praksenadziranjaodstranevlada,zastraivanjeiubijanjenovinara,kaoiindi
rektnipolitikiikomercijalnipritisci.U2013.god.zatvorenoje211novinarai
70jeubijeno.Politikekrizeupojedinimdravamadrastinosuseodrazilei
nabezbednostnovinara.PremaizvetajukojijepodneoizvrnidirektorKomi
tetaDoelSajmonSirijajeu2013.bilanajopasnijemestozaradnovinara,Tur
skajeuhapsilanajveibrojnovinara,auEgiptujeuprolojgodinidolo do
pojedinanonajveegpogoranjaslobodemedija.Odukupno211zatvorenih
novinarausvetu,tojedruginajgorirezultatuistoriji,vieodpolovineslui
kazneuTurskoj,IranuiKini(Telegraf,2013).
Sl.1.Pregleduhapenihnovinarau2013.god.pozemljama
Izvor:autori
NaBalkanu,jedinimedijskizatvorenikjeMakedonacTomislavKeza
rovski,nekadanjinovinarReportera92,sadazaposlenulistuNovaMakedo
nija.Onjeumaju2013.uhapenzbogoptubedajeotkrioidentitetzatienog
svedokausluajuubistvapoinjenog2005.godine,iakojesamsvedoknegirao
dajeimaozatitudraveuvremepisanjaspornogteksta.
329

Sl.2.Pregledubijenihnovinarau2013.god.pozemljama
Izvor:autori
U2013.godod52ubijenanovinarapolovinajeizgubilaivotuSiriji.
estihjeubijenouEgiptu,apetihjeizgubiloivotuPakistanu.SledeSomali
ja(4),odnosnoBraziliIrak(po3).
NovinarskaprofesijauEvropijepoteenaodtakvihdrastinihpoja
va. Finska, Holandija i Norveka su ponovo na vrhu s najveom slobodom
medija,itezemljekojesuod2008.naeluliste,predstavljajuprimerslobode
medija. Njihov uspeh se objanjava dobrim ustavnim i pravnim osnovama
kojepoivajunakulturiindividualnihslobodakojajevieintegrisananegona
juguEvrope(ReportersWithoutBorders,2014).
Srbija je 54. na rang listi o slobodi medija u svetu koju objavljuje
meunarodnanevladinaorganizacijazazatitunovinaraReporteribezgrani
ca.Naspiskuod180drava,ispredSrbijejeSlovenija(na34.mestu)aizasu
Hrvatska(65),BiH(66),CrnaGora(114)iMakedonija(124).
Ovakvim rangiranjem Srbija se nalazi meu zemljama u kojima je
delimino ostvarena sloboda medija. Srbija je posle turbulentnih devedesetih
godina prolog veka, poslednja meu bivim socijalistikim zemljama, zapo
elaprocestranzicije.Kaoidomaaekonomskakriza,krizainformativnedela
tnostiuSrbijideliminojeodrazsvetskemedijskekrize,alijesutinskiuzro
kovanaispecifinimkarakteristikamadomicilnogprostora.
U Srbiji i dalje ne postoji transparentnost vlasnitva i finansiranja
medija. Novinari rade u izuzetno tekim uslovima, pri emu ne smeju da se
sindikalnoorganizujuizstrahadaeizgubitiposao.Svejevienovinarakoji
semiresatakvimstanjemiprihvatajusvezahteveposlodavca.Privatnipos
lodavciseregrutujuizgrupapartijskihfunkcioneraigrupakojesusnjimau
finansijskoj sprezi. Zbog toga je medijska politika dobile odlike svaalake,
napadake,presuivanjamimosudaisl.
330
Sl.3.RangSrbijenaosnovuslobodemedijauperiodu2010/14
Izvor:autori
Cenzuraiautocenzurasuuporastu.Utakozakuvanojorbinovinari
imaju malo prostora da se bave svojom profesijom oslanjanjem na etike
kodekse. Novinarska udruenja ekaju donoenje davno obeane medijske
regulativepougledunaevropsku.Meutim,zapoboljanjepoloajamedijai
novinara,dobarmedijskizakonjesamojednaodkarikakojenedostaju.
Prema podacima za 2013. godinu, u Srbiji je oko 850.000 stanovnika
(14%)bezdanakole.Nepotpunuosnovnukoluimaoko677.000stanovnikai
(11%), kompjuterski je nepismeno vie od 50 odsto stanovnitva Srbije. Prvu
epizodu Farme 4 pratilo je skoro tri miliona Srba, nono ukljuenje tog dana
pratiloje42odstostanovnitva,ajutarnje32odsto.Farmajebilagledanijaod
DnevnikaRTSa,emisijatelevizijaPrvaiB92zajedno.Tusmogdejesmozbog
nassamih(Dojinovi,2013).
Poredsvihproblemakojipratemedije,novinarskuprofesiju,aliidru
tvoucelini,poverenjeumedijeidaljepreivljava.Medijisuzaogromanpro
cenatpopulacijejediniizvorinformacija.tosetiesituacijeuEvropi,istrai
vanjemEurobarometra80kojejesprovedenonovembra2013uzemljamala
nicama EU,kao i u zemaljama kandidatma za lanstvo (Biva Jugoslovenska
RepublikaMakedonija,Turska,Island,CrnaGoraiSrbija)inapodrujuKip
ra u delu zemlje gde je nastanjena zajednica kiparskih Turaka koji nisu pod
kontrolomvladeRepublikeKipar,dobijenisupodacikakoostepenuinforma
tivneulogemedija,takoiostepenupoverenjaevropljanjaumedije(European
Commission,2013).
331

Sl.4.DobijanjeinformacijauEUposredstvommedija
Izvor:autori
Evropljani su najvie upueni na televizijske programe (62%) koji za

njih predstavljaju glavni informativni medij. Slede internet (14%), tampa
(11%)iradio(7%).
Sl.5.Poverenjeevropljanaumedije
Izvor:autori
Najveiprocenatpoverenjauevropskemedijejeusmerenpremaradio
programima (54%), televizijskim programima (48%), zatim slede tampani
mediji(40%)inajmanjistepenpoverenjajeuodnosunainformacijekojedola
zeposredstvominterneta(34%).
Ovakavstepenpoverenjaumedijenijesamoodlikaevropskihzemalja.
PoslednjeistraivanjeuSADpokazujedajemedijskapublikasapodrujasvih
pedeset drava SAD i u distriktu Kolumbija spremna da svojim medijima
verujeuprocentukojijeslianevropskom(44%),alijeevidentanpadstepena
poverenjauposmatranomperiodu(1997/2013)za9%.
332
Sl.6.PoverenjeumedijeuSAD
Izvor:Mendels,2013.
Stepen poverenja bi trebalo da se zasniva na analizi naela istinitosti,

jerjeistinaosnovnietikistandardnovianarskeprofesije.Principistine,obu
hvatatripovezanakonceptatanost;razumljivostiuvravnoteenostinforma
cijanamenjenihjavnosti.
3.Zakljuak
Pravonainformaciju,slobodaizraavanjaikomunikacijaizmeugra
anainosilacavlasti,predstavljajutemeljdemokratije.Meutim,ostvarivanje
ovogpravasestalno,krozistorijuljudskecivilizacije,sukobljavalosapokua
jimaosporavanjaiuzurpiranja.Savremenodobajedobaukometritebrie
diferencirane granice i doba masovne komunikacije. U takvom svetu ovek,
koji se osea esto usamljeno, jer uurbanost i sve vei nedostatak vremena
remete njegove socijalne odnose i kontakte sa drugim ljudima, sve vie se
okreemedijimaodkojihoekujedamupopuneovuprazninu.Sklonjedase
prepusti i da informacije prihvati kao injenice koje mu pomau da zatvori
svojdnevnipunikrug.Nemanivremenanieljedaseuputaudubljuanali
zumedijskihsadraja,kojiispodmaskeprosleeneporuke,estokrijuname
tanjeinteresakojimajeciljstvaranjenovogiliuveanjepostojeegkapitala.
Sammedijskipristupizvetavanjuzavisiodpoloajamedijaisposob
nosti novinara da odgovore profesionalnim zahtevima novinarske struke.
MedijskisistemSrbijenesumljivoprolazikrozprocestransformacije,alijeovaj
postupak optereen i nezavrenom drutvenom tranzicijom, koja obiluje kri
minogenim privatizacijama i koncentracijom medijskog vlasnitva u rukama
333

onih kojima mediji slue za promociju sopstvenih ciljeva, a ne za promociju

istinite informacije. U takvim uslovima se retko govori o profesionalizmu i
postojanjuautocenzure.
Meutim,novinarisutakoesamodeoslagalicekojupomerajucentri
moi.Suoenisaproblemimasakojimajesuoenainjihovapublika,lakoskli
znuuoblastradapodiktatuinarueneistine.Kolikomeunjimaonihkoji
su na tako neto spremni, je drugo pitanje. U okolnostima kada novinarska
strukamoedaihodvedeuzatvor,ilijogore,kadarizikujuivot,novinarise
okreu konformizmu i doputaju da se klate na daskama istine dok konce
drvenihlutakapokreuonikojituistinudefiniu.Usopstvenominteresuneu
interesujavnosti.
Uslov i za graane i za medije je isti: ako ele da postanu pokretai
promena,morajudabuduodgovorniidaseneprestanodograujuirazvijaju.
Literatura
Baudriilard,J.(2001),Slmulacijaizbiija,NakladaJesenskiiTurk,Hrvat
skosociolokodrutvo,Zagreb.
DArsy,J.(1983),ANewHumanRight,TheRighttoCommunicate.Boo
lePress,Dublin.
Dojinovi, M. (2013), Je l se stidite srpskih medija? http://www.6yka.
com/home/tag
EuropeanCommission:StandardEurobarometer80(2013),Mediausein
theEuropeanunionreport.
Jefti,N.(2007),Pravonakomuniciranje,Institutzameunarodnupoli
tikuiprivredu,Beograd.
Kelner,D.(2004).Medijskakultura,Klio,Beograd.
LeGoff,(2005),Svemoguimediji.Europskiglasnik,X(10).
Medoux, A. (1998), Fostering Democracy and Human Rights through

Communication:ConcreteUNESCOAproaches,JournalofInternationalCommu
nicationNo.12,dec.1998,IAMCR,Sidnay.
Mendes E. (2013), Trust in Media Recovers Slightly From AllTime Low,

http://www.gallup.com/poll/164459/trustmediarecoversslightlytimelow.
aspxSeptember19,2013.
Meyer, T. & Hinchman, L. (2002), Media Democracy, How the Media

ColonizePolitics,PolityPress,Cambridge
ReportersWithoutBorders(2014),ThePressFreedom,https://rsf.org/index2014
/eneu.php
334
Sartori,G.(1999),WhatIsDemocracy?Tirana,Dituria.
SavetEvrope(1996),Evropskakonvencijazazatituljudskihprava,Meu
narodnapolitika,Beograd.
StereetJ.(2003).Masovnimediji,politikaidemokracija,Fakultetpolitikih
znanosti,Zagreb.
Telegraf, (2013), Turska prvak sveta po broju utamnicenihnovinara, http://

www.telegraf.rs/vesti/903147turskaprvaksvetapobrojuutamnicenih
novinara
Tomi,Z.(2003),Komunikologija,igoja,Beograd.
Vodineli,V.(2003),Pravomasmedija,Fakultetzaposlovnopravo,Beo
grad.
Zakonojavnominformisanju,(2011),SlubeniglasnikRS41.
335
SLADJANASTAMENKOVI:
UDK:070:004.738.5
OPSTANAKNOVINARSTVAKAOUSLOVZATENJU
IDEALUNEZAVISNOSTI
JOURNALISMSURVIVALASACONDITIONFORINDENPENDENT
IDEALASPIRATION
drSLADJANASTAMENKOVI,docent
Fakultetzasport,Beograd
Abstrakt: Novinarskaprofesija se menjaposlednjih dvadeset godina

poduticajemrazvojainformacionihtehnologija.Navikekonzumenata
medijskih proizvoda se takodje menjaju. Brojni teoretiari najavljuju
sumraktradicionalnognovinarstvaprednaletomnovihmedijaivee
dostupnostiinformacijanainternetu.Autorovogradabavisefakto
rimakojiutiunaizmenjenupozicijunovinarstvakaovanemedijske
profesijeusavremenomdrutvu.Osnovnahipotezaovogradajedaje
skup kriterijuma: istina, tanost, objektivnost, profesionalna i etika
odgovornost,meraopstankai(ne)zavisnostinovinarstva.
Kljune rei: Novinarstvo, mediji, medijski sadraj, informacione
tehnologije,drutvenemree
Abstract: The journalistic profession is changing the last twenty

years under the influence of information technology. Habits of con
sumers of media products is also changing. Many theorists announ
cedtwilighttraditionaljournalismbeforetheonslaughtofnewmedia
andtheincreasedavailabilityofinformationontheInternet.Theaut
hor of this paper deals with the factors that influence the changed
position of the journalism profession as important media in contem
porarysociety.Themainhypothesisofthispaperisthatthesetofcri
teria:thetruth,accuracy,objectivity,professionalandethicalrespon
sibility,ameasureofsurvivaland(in)dependenceofjournalism.
Key words: Journalism, Media, Media Content, Information
Technology,SocialNetworking
337

1.Uvod
Ukojojmerisumedijipresvegasredstvamasovnogkomuniciranjasa
svimfunkcijamakojedoprinoseotvorenostidrutva,njegovojdemokratizaciji
iukljuenostigraanaudrutveneproceseilisutopretenobiznisorganizaci
je, u ijem je delovanju profit osnovni motiv? Samo odgovor na ovo pitanje,
makakojesloenputdonjega,moeukazatinaperspektiveprofesionalnog
novinarstva, vie ili manje zavisnog od brojnih eksternih faktora i internih
promena medijske industrije. U tom vie ili manje zavisnom optimisti e
videtivienezavisnosti,pesimistiviezavisnosti.
ta je pod slobodom tampe i istinitog novinarstva podrazumevao

filozofmedijaipoznatiamerikikolumnista,VolterLipmanatajeostvareno
odinteraktivnezavisnostislobodeiistinitosti?Dalitajdijalektikiodnossav
remeno novinarstvo ponitava? Da li je rezultat sadran u ne manje utopij
skom zahtevu za slobodnim i istinitim novinarstvom, aktuelan i na sredini
druge decenije XXI veka? Za proteklih pola veka promenilo se najmanje
sedamgeneracijanosaaslikeizvuka.Svihtihdecenijabiojenajvanijimedij
skisadraj(informacije)anetehnolokiformat,dalijetehnologijaubilasadr
ajinformacije?Novinarstvosesvakakonalazinaistorijskoj prekrenici,pesi
misti ne vide nain da ono opstane, dok optimisti sve to smatraju lanom
uzbunom.
2.Profesijanaraskru
Ne postoji jedna pria o novinarstvu, njegovoj budunosti i stepenu

(ne)zavisnosti,onoserazlikujeodzemljedozemlje,odmedijadomedija.Dok
kriza novinarstva u Sjedinjenim dravama ima svoj tok, dinamiku i mogua
reenja,obziromnajakutradicijuprofesionalnognovinarstva,(kojanijeohra
brilamainstreammedijedaosporeintervencijesnagauIraku,Libiji...)dotleni
u evropskim zemljama novinarstvo nije potedjeno potresa, razliitih na pri
mer u Berluskonijevoj Italiji, od problema u zemljama u tranziciji. Zapadne
demokratije, ne kao formalni sistem,vekao nain ivota,skup normi i sva
kodnevnepraksekojiinekonteksttekulture,odmedijaoekujuvieodtane
irelevantneinformacije,promocijutegradjanskekulture.Upostkomunisti
kim zemljama razliito je polje delovanja medija, u zmljama u tranziciji
mdiji postaju jdan od vanih instituta i imaju vi zadataka: da informiu,
dukuju,pruajugraanimaplatformuzajavnipolitikidiskurs,obzbuju
kritikoposmatranjaktivnostiinstitucijavlasti,aliipostanukanalizaistrai
338
SLADJANASTAMENKOVI:
vanj raznolikih politikih stanovita. Za sv t ulog mdija nophodni su

objktivnostinzavisnost(politikaifinansijska).
U tranzicionim drutvima jo uvk opstaj potrba vlasti da zadri

kontrolu nad mdijima koja j srazmrna niskom dmokratskom kapacittu,
uprkosjavnoproklamovanojnzavisnostimdija.Utakvimdrutvimanpo
vrnjumdijsnastavlja,uzsvvukomrcijalizacijumdijskihsadraja
kojudiktiranamtnutatrinalogikainjihovusvvuzavisnostodkonom
sklitivoljoglaivaa.Uvinizmalja,kaoiuSrbiji,trinajvatlvizij
skakanalaprivlanajvidogldalaca.Zatovrm,vlasnitvonadprivat
nimmitrimajvomakoncntrisano,uprkosizjavamaprotivmonopolizaci
jmdijskogtritaizakonskimrnjimakojimskoncntracijaograniava.
Uzmljamautranzicijijdolodomasovnihspajanjaikupovinaprduza,
nastajanjavlikihmdijskihgrupakojkontroliuvidomdijskogtrita.
Kadaimafinansijskupodrkupolitiarailikadavidoprduzadluju
drugimsktorimakojinmajuvzsamdijima,komrcijalnatlvizijasto
postaj instrumnt politikih ili poslovnih intrsa, ili pak, i jdnih i drugih.
Zarazmatranjeperspektivenovinarstvavanijijeuovomtrenutkudrutveni
kontekstodprofesionalneipraktinetakegledita,zbogbrojnihstrukturnih
faktorakojioblikujuprocestransformacijenovinarstva.
3.Ekonomijamedijaekonomskauslovljenostnovinarstva
Mediji,kaoposredniciuprocesumasovnogkomuniciranja,odavnosu
postaliiprivredneorganizacijeitajnjihovkorporativnikaraktersveviejaa.
Pedeset medijskih korporacija kontrolisalo je polovinu amerikog medijskog
trita1983.dokjesamodvedecenijekasnije(2005.)brojvelikihigraasveden
na pt. U poslednjoj deceniji XX veka ubrzan je proces koncentracije medij
skog kapitala i medijskog trita. Mdijska industrija na trm mstu je po
profitusvtskihkorporacija.Procnjujsdasodindustrijzabavostvaruj
viprofitngoodvojnognaoruanja,itojpojavaskraja20.vkakojas
u21.vkuubrzanorazvija(Radojkovi,M.,Stojkovi,B.2009).Prmatorti
arimakomunikologij,informacijajtvrta,univrzalnadimnzijakosmo
sa, podsetimo da su novinarstvo i mediji zbog ireg i breg distribuiranja
informacija i nastali. Mediji kao doprinos daju informacije i analize unutar
irokogkontekstaukojemseraznipojedinciigrupetakmieuinterpretiranju
stvarnog znaenja dogaaja. Katkad se pri davanju ovog doprinosa ima na
umujavniinteres,aponekadsuvieposredivlastitiinteresi(Lorimer,1998:
64). U kojoj meri su mediji pre svega sredstva masovnog komuniciranja sa
339

svimfunkcijamakojedoprinoseotvorenostidrutva,njegovojdemokratizaciji
iukljuenostigraanaudrutveneproceseilisutopretenobiznisorganizaci
je,uijemjedelovanjuprofitosnovnimotiv?Odgovornaovopitanjerazliit
je i zavisi od od kulturnog i demokratskog ambijenta, do rezultata analize
sadraja tabloidiziranog medijskog sadraja i javne sfere. Pretpostavka da je
novinarstvoodgovornopremajavnostiidajeoptiinteresosnovnimotivpos
tojanja i rada polazi od utopijske vizije drutva u kojoj se medijski poslenici
pridravaju osnovnih profesionalnih standarda i etikih normi. Svedoci smo
dasuosnovisvakeljudskeaktivnostiinteresi.toiri,bliisuinteresimajav
nosti, dalje od pojedinanih i grupnih (politikih i ekonomskih) interesa kao
dominantnihuglobalnojzajednici,jernemaslobodnogdemokratskogdrutva
bezslobodnejavnesfere,atakvesferenemabezsamoregulacijeiautonomije
medijauodnosunaokruenje(Habermas,2007:6).Uovomstanovitusadr
anjepojammedijakojisuresursigradjana,kojinisusamopotroai,zatoto
proizvode kulturna i politika dobra koja imaju iri znaaj. Iskustvo nam
govori da se na ovakav stav mogu da oslone samo modeli javnih servisa u
razvijenijimdravama,dokstalnorastuibrojmedijapotvrdjujenjihovueko
nomskuuslovljenostsaoekivanomisplativoumedijskihproizvoda.
Sjednestraneonikojiraspolausanajvieprihodapotencijalnomogu
dainvestiraju(kreativneindustrije)idaljeikontroliuvelikedelovesadraja
razliitih medija, unutar bilo kojeg nacionalnog trita. Takvi oblici kontrole
sasvim sigurno ne doprinose objektivnom informisanju i drastino potiskuju
teme od opteg interesa, zamenjujui ih popularnim, traenim sadrajima
(Brigs,Kobli,2005:298).Tako,uzpozivanjenainteresioekivanjaciljnihgru
pa,dolazidokonstrukcijestvarnostikojaje,manjeilivie,skrivenapromocija
odreenihuskihinteresa.Sdrugestrane,odgovornovinarstvanaekonomske
nedae i ugroenost njegove pozicije je poveana tabloidizacija medijskih
sadraja, koji privlae veu publiku. To znai zanemarivanje tradicionalno
vanihoblastidrutva,ekonomijeipolitikeiskretanjefokusavestinaskanda
le,kriminal,linostiizjavnogivota;saonogtojevanonadrugotomoda
nijevanoalijezanimljivo.Noviihibridnianrovi,vrednostvestiiposvee
nost tradicionalnog novinarstva istini, zamagljuju u vreme kada relativizam
dobijalegitimitet.Makakoklizavterenzaistinuinenovemedijsketehnolo
gije, koje koristi sve vei broj, posebno mladih, novinarstvo ne sme da se
odreknevisokihstandardaprofesijepoputistinitostiizvora,tanostiinjenica
idokumentovaneautentinosti.
340
SLADJANASTAMENKOVI:
4.Tehnolokauslovljenostmedija
Razvoj informaciono komunikacionih tehnologija potpuno i brzo

menjanainnakojiseoveanstvoinformieipredtradicionalnemedijeitra
dicionalnonovinarstvoukojimasupostojaliuvarikapijapostavljazadatak
daseprilagodenovojmedijskojstvarnosti.Takodanovinariimedijskeinsti
tucije nisu vie jedini drutveni akteri koji imaju prvenstvo pristupa javnoj
sferi. Njihova nekada ekskluzivna drutvena pozicija uvara kapija sve je
vie ugroena razgranatom neposrednom, javnom komunikacijom koja se
odvija putem interneta. Graani su slobodni da kreiraju, objavljuju i razme
njuju poruke bez posrednitva profesionalnih komunikatora i institucija.
Blogovi, forumi i socijalne mree predstavljaju virtuelni prostor u kojem se
ubrzano razvija javna komunikacija, koja esto uzima formu novinarstva
(Milivojevi, 2011:15). Digitalizacija je proirila mogunosti interpersonalnog,
ali i masovnog komuniciranja do nesluenih granica ili razmera ije je efekte
samodvojacMakluanNegroponterazumeo,prvipredvideo,drugipraktino
uveo u medijsku teoriju i praksu. Sada imamo sve u personalnom raunaru,
namobilnomtelefonuikoznakakojo.taimamoitaemotoimati?Gdeje
tusadraj?Kogaproizvodi?Inatapitanja,novimtehnologijamafascinirani
praktiari,aliiteoretiari,nudeodgovorekojisenetiuproizvodnjevepre
nosamedijskogsadrajadokonzumenata.Uostalom,vesadaimamosvevie
kanalaimedija,amanjeraznovrsnostiisadrajaodjavnoginteresa.Najvea
prednost novih medija ogleda se u i nteraktivnosti koja tera tradicionalne
medije da se menjaju. Kada publika jednom oseti blagodeti nove medijske
sfereukojojjeinteraktivnostpomerilagraniceustvaranjumedijskihsadraja,
teko je odustati od te aktivne uloge. Poljuljani su autoriteti starih medija u
stvaranju agende setting i kredibiliteti urednitva medija, a stvorena neve
rovatnapopularnostblogova,porastznaajagraanskognovinarstva,stvara
njezajednicanainternetu.Ueeujavnojdebatirazvojemnovihtehnologija
dostupno je svima koji su kompjuterski pismeni. Kritiari novih tehnologija
smatrajudaumestoautoritetaznanjanja,kvalitetamedijskogsadrajaikomu
nikacijekojisuseodvijaliputemtradicionalnihmedija,sadaimamosamozva
neeksperte,autoriteteanonimusekojikoristelakudostupnostnovihmedijai
zatrpavajunasnekvalitetnimsadrajem,ijieautorinadjaatikaonajglasniji,
najuporniji,toesenakrajuloeodrazitiinatradicionalnemedijeikomuni
kaciju.KolikojevesadazastarelomiljenjeDonaKina,objavljenopreblizu
dvadeset godina: Mediji komunikacije, tvrdim, moraju imati za cilj da opu
nomoe pluralitet graana, kojim ne gospodare ni nedemokratske drave, ni
341

nedemokratske trine sile. Mediji treba da slue javnoj upotrebi i uivanju

svihgraana,aneprivatnojdobitiiliprofitupolitikihmonikaibiznismena
(Kin,1995:9).
Novinarstvo se takodje menja sa promenama na mikro, makro i glo

balnomnivou,menjajuinesamosvojepojavneformeuslovljenetehnolokim
inovacijamaveisvojusutinu(sadraj).Njihovaposlovnapostavkaprocesa,
sistemaposlovanja,menjaseuskladusazahtevimatrita.Kaoinstitucionali
zovaniskuppraksiumedijima,novinarstvoevoluirasatransformacijomdru
tva, kulture, medija i institucija. Njegova tradicija je zasnovana ne samo na
profesionalnojmedijskojpraksi,vejenjenokvirsainjenodinstitucionalnihi
materijalnihokolnosti.Vedvedecenijeteoretiarimedijatvrdedajeklasina
paradigma novinarstva u krizi. U tom pravcu gleda se na novinarstvo kao
institut koji polaepravo natano inepristrasnoinformisanjekojedoprinosi
definisanjujavnoginteresauheterogenomdrutvu.Novinarstvojeresurskoji
slui gradjanima za njihovo uspeno uee u politici i kulturi drutva, kao
integrativna snaga i zajedniki forum za raspravu. ak iako novinarstvo u
stvarnom svetu nikada nije u potpunosti funkcionisalo na ovaj nain, ovaj
paradigmatskinormativnimodelusmeravanaerazumevanjeioekivanjaiu
uslovima tehnolokih revolucija koje se deavaju u proseku svakih desetak
godina.
Novinarstvo je uvek deo medijasfere na koju utiu tehnoloki, eko

nomski, politiki i institucionalni okviri. Da li se, uslovljeno faktorima iz
nemedijskesfere,moesmatratimmoguim(bilokakvo)nezavisnonovinars
tvo?Znamolikojesesvebrzepromeneumedijskojsferiodvijajuuovomtre
nutku,kojeeizbrisati sveprofesionalne norme i etikeprincipe tradicional
nognovinarstvaimedijeuoblikuukojemihpoznajemo?Kakoevezapola
decenijeizgledatiglobalnaimakromedijskasferamoesesamonagadjati,uz
izvesnostdaebitisasvimdrugaijiodovihnapoetkuXXIveka.
5.Objektivnosti/ilinezavisnostnovinarstva
Nije neophodno za ovu priliku dokazivati da postoje brojni naini

manipulisanja injenicama u novinarstvu i samim novinarstvom: od termina
objavljivanja neke vesti (tajminga), nepotpune i neblagovremene informacije,
do isticanja argumenata jedne strane (naeg vlasnika ili nae politike
partijeilipaknaegsaradnikaizodnosasjavnou),nautrbdrugeilipre
argumenata, uvek postojee druge strane. Podsetimo da se termin novinar
skaobjektivnostkoristiuXXvekudabiseistaklamedijskanepristrasnostali
342
SLADJANASTAMENKOVI:
idabisenovinaripodsticalidaprikazujusvetonakvimkakavjeste.Tatenja
kaobjektivnostiinepristrasnostijeuvekugroenanovinarskimpogledomna
injenice (i oni su ljudi koji imaju emocije, politike stavove, kulturni kon
tekst),odpravcausmerenepanje,panilaicivienemisledasumedijijedno
stavnoogledalosveta.Relativnojejednostavnobitiobjektivankadasuupita
njunespornidogadjaji(elementarnenepogode,saobraajnenesree,rastcena)
ali i tada postoji opasnost da se vitalna uloga novinarstva dovede u pitanje
ukolikonovinarprenebregneilinepribavisverelevantneinformacije.Tadae
senovinarmanjeilivieudaljitiodpriblineistine:tanosti,potpunosti,nep
ristrasnosti.Nijeliobjektivnost,bakaoinezavisnostidealkomesteiakoji
senikadasasvimnedostie?Stimuvezijeipitanjeoekivanjaodmedija.Da
ligradjanioekujusamoblagovremene,potpune,objektivneiistiniteinforma
cije,ilioekujudubinskoistraivanjeokorupciji,zloupotrebama,ilipaksamo
zabavnesadraje?Vlasnicimedija,sdrugestrane,oslukujuzahtevetritana
komeprodajusvojurobu,pajejasnodajenovinarstvolimitiranozahtevima
onihkojiposedujupolitikui/iliekonomskuvlastidaizraavainteresevlas
nikamedijailicentaramoikojiihfinansiraju.
Koncept novinarskeobjektivnostiu tradicionalnom i novom urnaliz

mu se razlikuje. U prvom sluaju novinarska objektivnost podrazumeva
dokumentovanje do potpunog razjanjenja i dogadjaj stavljen u perspektivu,
dokueriglobalnogurnalizmainovihmedijaodnovinaraseoekujesposo
bnostsolidnograsudjivanjaianalitikogmiljenja.Teoretiarimedijasmatraju
da nove tehnologije utiu na poveanje stepena objektivnosti u novinarstvu.
Internet je bolji nain globalnog govora i javne debate nego bilo koji drugi
oblikmedijskogkomuniciranja.Tehnologijasvakogovekainipotencijalnim
poiljaocem ili primaocem vesti. Naravno stepen njegovog obrazovanja (uz
materijalnostanje)uslovljavaeistepennjegoveinformisanosti.Oneuskoro
moi,uzpomodrugih,slinihsebiisamdainterpretira(Fidler,2004:260).
Povezujui nove tehnologije sa radjanjem javnog, fleksibilnog novinarstva,
kojeeteitidaseidentifikujesazajednicompristalicegradjanskogurnali
zma smatraju da je ukljuivanje javnosti uslov za dobro izvetavanje. an
Bodrijar medjutim savremenu, medijski posredovanu informaciju vidi kao
glavnogkrivcakojiunitavailineutraliesmisaoisadraj,toseprotiviuvre
enomshvatanjudasesocijalizacijamoemeritistepenomizloenostimedij
skimporukama,odnosnodajedesocijalizovanilivirtuelnoizolovanpojedinac
kojinijedovoljnoizloenmedijima.Bodrijarsmatradainformacijagutasops
tvenesadraje,timeisamukomunikaciju,jerseinformacijaiscrpljujeuinsce
343

niranjukomunikacijeizkojeinformativnisisteminastavljajunezadrivudes
trukturacijudrutvenog.Medijitakonisuinstrumentsocijalizacijealjudiseu
odnosupremamodernimmedijima nalaze u specifinoj situaciji. Od njih se
istovremenotraidasekonstituiukaoautonomni,odgovorniisvesnisubjek
tiidasekonstituiukaopokorni,inertni,posluni,prilagodjeniobjekti(Bod
rijar,1991:89).
6.Digitalizacijapretnjailiansatradicionalnomnovinarstvu
Tradicionalnimedijiiuredniciunjimanisuviejediniuvarikapija.
Razvojinformacionokomunikacionihtehnologijapotpunomenjanainnakoji
se savremeni ovek informie to pred tradicionalne medije postavlja zahtev
opstanka: prilagoditi se novoj medijskoj stvarnosti ili nestati. ira tehnoloka
budunostjeprilinojasna:postojaesvebremobilnemreeimnogobei
nih platformi za prenos slike i zvuka. U svakom sluaju beina tehnologija
vesadasvakakonijesamotelefonkojimjelakerukovati.MobilnaTVpove
zanostiprodukcionemogunostiotvarajununopitanjakarakterainformacije
injenogstvarnogizvorakaogeneratoramoi.Zboguticajakojimedijiimajua
posebno elektronski i novi u ostvarivanju ljudskih, graanskih i politikih
pravagraanai potroaa, medijskaprivrednaaktivnostpredmet je specifi
nogsistemaregulacije.Tajsistemtrebadaobezbediravnoteuizmeuzahte
vakojisetiuslobodeipluralizmamedija,slobodeizraavanjaiitavogniza
kulturnoobrazovnihciljeva,sajednestraneizahtevadaseobezbeditrina
konkurencijairavnopravniusloviposlovanja.Doslednaiadekvatnaregulacija
jedanjeodglavnihmehanizamazaobezbeenjepluralizmamedija,kulturei
jezikeraznolikostiiracionalnogkorienjafrekventnogspektra.
USrbijije,dapodsetimoestodosamlanovaizmenaidopunaZako
naojavnominformisanjuiz2009.proglaenoneustavnimujulu2010,godinu
dana nakon njegovog usvajanja i protivljenja strune javnosti. Ustavni sud
Srbije proglasio je neustavnim i odredbu Zakona o izmenama i dopunama
Zakonaojavnominformisanjukojomseovlaujenadleniministardaureu
je voenje Registra javnih glasila. Ustavni sud Srbije je ocenio da ovlaenje
dato resornom ministru izlazi i iz okvira nadlenosti izvrne vlasti. Sud je
ocenio da je voenje Registra javnih glasila u neposrednoj vezi sa ostvariva
njemzajameneslobodemedijaidaodtogaznaajnozavisiostvarivanjeusta
vne garancije da se novine i druga sredstva informisanja osnivaju slobodno,
344
SLADJANASTAMENKOVI:
odnosnobezposebnogodobrenja.1Izazovisuveliki:(de)regulacija,digitaliza
cija, konvergencija, odrivost javne radiodifuzije, posebno na lokalnom ni
vou, razvoj ponude audio vizuelnih usluga, to uz sve postojee izazove
moezapluralizammedijadabudekrajnjenepovoljno.2
7.Novinarstvoinovimediji
Novi mediji, novi urnalizam, da li je re o potrebi da se drugaije

odredeuodnosunatradicionalneadaipaknedoveduupitanjesutinunovi
narstva? ta je zapravo novo u tom novom? Na ova pitanja najjednostavniji
odgovorbibiodasunovimedijiinoviurnalizamustanoviliirazvijajunovu
komunikativnost, odriui se pravila tradicionalnog novinarstva. Ta nova
komunikativnostjenaindasetradicionalnimedijiprilagodenovomvremenu
kojedonosinovenainekorienjamedija,podmladjujuiih.Podsetimodasu
prvikorakkaonometoteoretiarikulturemedijazovujavnimiligradjanskim
novinarstvom uinili britanski nacionalni dnevnici a kasnije i lokalna tampa,
postaviitalakiforumiukojimasugradjanimoglidaizrazesvojestavovei
dautiunasadrajlista.Sledeikorakpodstaklesunoveinformacionetehno
logije koje ohrabruju pasivne korisnike medija da postanu aktivni uesnici u
komunikacionomprocesu,novinariamateri,kojiepodelitisvojaiskustvana
zadatu temu ili dopunu informacija sa drugim uesnicima u tom procesu.
Ukljuivanje gledita gradjana u novinarstvo se smatra veom garancijom
objektivnostiinformacija,istovremenomenjajuinovinarstvoiklasineuloge
novinara.Novinarigubedeo svoje uloge informatora alidobijajuzahtevniju,
ulogu interpretatora, tumaa dogadjaja i pojava i njihovog uticaja na javnu
sferu. U digitalno doba, vesti su ono to objave Facebook stranice, odnosno
News feed, pa se moe rei da su to za modernu populaciju u XXI veku
osnovnimediji. Ali tetehnoloki uslovljenepromene u medijimaimaju dale
koseanuticajnapromeneunovinarstvu,zatotojejednanepoznanicakoe
ubudunostifinansiratiproizvodnjuinformacijaidruga,dalietobitiuloga
profesionalaca.
Izvor:Danas,07.05.2011:5
Tradicionalni mediji poput novina, televizije i radija i dalje su najefikasniji nain komu
niciranja s javnou u odnosu na komuniciranje na drutvenim internet mreama kao to su
FejsbukiliTviter,pokazalojeistraivanjekojejeu12zemaljasprovelavodeasvetskaagencija
zaodnosesjavnouKetchum.Ovajrezultatnamgovorida,uprkosneverovatnojekspanziji
drutvenih mrea poslednjih godina, ljudi i dalje najbolje reaguju na tradicionalne naine ko
munikacije,doivljavajuiihkaoprirodnijeipristupanije.(Blic,UNS,NUNS,28.03.2012)
1
2
345

7.1Preduzetniko(nezavisno)novinarstvo
Kreativniodgovori,novestrategijeiraznovrsnimodelinajpotrebnijisu
u vreme velikih promena. U svetu tradicionalnih, masovnih medija njihov
znaajbiojepresudanbuduidajeumedijskojindustrijinovinarstvouglav
nom bilo mogue praktikovati unutar medijskih kua (uz relativno kratku
istorijufreelancenovinarstva).Mnogobrojniproblemiutradicionalnimmedi
jima, od politikih pritisaka i sve intenzivnijeg uticaja ekonomskih centara
moi,dosveteihuslovaradaifinansijskesituacijeukojojsenalazenovinari,
primoravajumedijskeprofesionalcedatragajuzanovimmodelimaposlovanja
kakobiopstaliumedijskojsferi.KaoodgovornanavedeneizazoveuSADje
joprenekolikogodinapoeodaserazvijakonceptpreduzetnikognovinar
stva(entrepreneurialjournalism),kojije,meutim,jouveknedovoljnopoz
natuevropskojjavnosti.Tupraksu,krozseminareirazliiteprojekte,obino
prenoseorganizacijenevladinogsektorakojeusvomnazivuiliuopisudelat
nosti imaju prefiks nezavisni. Novinari osim upoznavanja sa specifinosti
mavebnovinarstva,seobuavajuizadefinisanjebiznismodela,kaoizapro
dukciju veb sajtova koji e zahvaljujui svom sadraju i dizajnu na najbolji
nainodgovoritinapotrebespecifineciljnegrupe.Iakosukurseviposveeni
preduzetnikomnovinarstvuvegodinamasastavnideostudijskihprograma
naprestinimamerikimuniverzitetimakojiobrazujunovinare,ovajkoncept
je jo uvek nedovoljno poznat u Evropi. Direktor Medijskog programa za
JugoistonuEvropuFondacijeKonradAdenauerKristijanparkaedaovaj
program donosi dvostruku korist, jer omoguava mladim novinarima samo
zapoljavanje,aistovremenoobezbeujerazvojnezavisnogonlajnnovinarstva
koje nedostaje svim zemljama Jugoistone Evrope.3 par smatra da je pre
duzetniko novinarstvonedovoljnopoznatterminujavnosti,aliuosnovion
podrazumevarazvojnezavisnogonlajnnovinarstva,radnovinarakaofrilense
ra i samozapoljavanje novinara, kao i razumevanje novinarstva kao nezavis
nogbiznisa,prvenstvenonainternetu.Tojeveomabitnozasvezemljeregiona
jer tradicionalni mediji jo ne obezbeuju dovoljno raznovrsnosti i uravnote
enog izvetavanja koji su neophodni za svaku demokratiju. On kae da bi
upravoonlajnmedijimoglidaobezbedetumedijskuraznovrsnostiuravnote
enoizvetavanjekojenamnedostaje, jer su mediji u naemregionu izrazito
polarizovani,patako,primeraradi,sjednestraneimamomedijekojiizrazito
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansazanezavisnonovinarstvo
346
SLADJANASTAMENKOVI:
pozitivnoizvetavajuosvojimvladama,asdrugestranemedijekojiizveta
vajuizuzetnonegativno.
Novinaridefinitivnotrebaviedarazmiljajunapreduzetnikinain
ilibardarazmotremogunostsamozapoljavanja,jersuusloviradauveini
tradicionalnih medija veoma loi i mnogi vlasnici ne podstiu novinare na
kritiko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno
plaeni. Zbog toga se danas preduzetniko novinarstvo javlja kao neka vrsta
alternative, ali i odlina ansa za mlade novinare da zaponu svoje karijere i
budunezavisni,objanjavaparidodajedazapokretanjesajtanijepotrebno
mnogosredstavainovcakaozapokretanjenekogtampanogmedijailitelevi
zije,tododatnoolakavarazvojovognovogkonceptaunovinarstvu.Autori
ovog programa smatraju da je dodatan problem u tradicionalnim medijima
injenicadamnogivlasniciuregionunisuizdavai,vebiznismeniizdrugih
sektoraprivrede,kojisuneretkoaktivniiupolitikomivotuikoristemedije
kaopodrkuzasvojeposlovneili politikeinterese,pamedijesamimtimne
koriste za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadraja, ve kao vid politikog
pritiska.Stoga se razvojem onlajn sfere ujedno otvara i nova ansa za razvoj
nezavisnognovinarstva,ajedanodpreduslovajedanovinariinovacijamarede
finiu svoju struku i suprotstave se ekonomskoj realnosti njihove profesije. S
drugestrane,novinarifrancuskogonlajnlistaMedijapart,kojiseizdravajuiz
pretplate,smatrajudasuinformativnisajtovikojinudebesplatnisadrajtro
janskikonjkojiunitavavrednostnovinarstva.StvorilismoMedijapartkako
bismo odbranili novinarstvo od politike i ekonomske moi. Kriza je dovela
do toga da novinari vie ne odluuju o budunosti medija. Privatne medije
kontroliuindustrijalci,trgovciorujem,bankari,raznibiznismenikojinemaju
nikakve veze sa naom profesijom i sa kojima postoji sukob interesa tvrdi
EdviPanel,osnivaMedijaparta,kojijetrigodineodosnivanja(2008)postao
profitabilan. Drugi razlog za osnivanje Medijaparta jeste digitalna revolucija.
Htelismodapokaemodanovinarstvonijeporaenosainternetom,veda
trebadaiskoristimonumerikurevolucijuidaiznovaosmislimonauprofesi
ju, kae dugogodinji urednik Monda.Numerika revolucija, kao nekad
industrijska,unitavastarevrednostiistvaranove.Prelazaknainternetukida
tritroka,zapapir,tampuidistribuciju,toznaidajeovajnovimedijrenta
bilniji.Numerikaformapodrazumevastalnuvezusatekstom,sadokumen
tima,itaocima,sakretanjeminformacija.4ZaetirigodineMedijapartjepos
http://rs.ejoonline.eu/1808/ekonomijamedija/nezavisnostimacenu#more1808
347

taovodeifrancuskiinformativnisajtkojisefinansiraiskljuivoodpretplate.
Veinski akcionari,novinari koji u njemu rade, imaju potpunu kontrolu nad
sadrajemkojiseobjavljujetvrdedajekljupoverenjaunezavisnosti.Ljudi
kupujunauinformacijuzatotojekorisna,kvalitetna,zatotonijezagaena
reklamama,zatotonjenciljnijedapoveaprodaju.Nije,dakle,povrna,niti
podlonadiktatutrenutnog,kaeosnivaMedijaparta.
Ovajprimervodeegonlajnasopisauzemljisadugomtradicijompro
fesionalnognovinarstva,ijebesplatneemisijegledavieodpolamilionagra
djana, plaajui minimalnu pretplatu za svakodnevni pristup informacijama
od nekoliko evra meseno, potvrdjuje da, ukoliko se, i u kojoj meri sauva
istraivanje pojava, dogadjaja ifenomena u dubinu, utojmerie sesauvati
sutinanovinarstvasadaprilagodjenanarastajuemmedijskomvieglasju.
8.Medijskapismenost
Uloga medija (informativna, obrazovna, socijalizatorska, zabavljaka)

podrazumeva dunost da novinarstvo, pre drugih, daje odgovore na pitanja
koja,povodomznaajnihdogadjajapostavljajunjihoviitaoci,sluaoci,gleda
oci. Stvarajui dominantna znaenja i predstave koje utiu na socijalizaciju
pojedinca u drutvu i njegovo razumevanje i doivljaj sveta, mediji su se u
svom delovanju pozicionirali kao vrlo vaan inilac u formiranju drutvenih
kodova,aliistotakoiuuspostavljanju,generisanjuipromenidominantnihili
vaeihjavnihdiskursa.Istorijskiprimerinamgovoredapromenepolitikih,
ekonomskih i drutvenih stanjakultura umnogome zavise ili joj prethode,
estetske i simbolikokulturoloke vrednosti koje svojom snagom medijske
moiartikuliupromenustarihpogledanasvet.Udananjevremedrutvena
nejednakostogledaseupravounaojsposobnostiilinesposobnostidaanalizi
ramo primljenu poruku i tako izbegnemo mogue posledice. (Breton, 2000:
180).Zbogtogasesveeepoeoneophodnostimedijskepismenostiudvos
trukomsmislu:zamedijskeprofesionalceunovimmedijimaizakonzumente
medijskih sadraja. Medijska pismenost je uslov da gledaoci koriste medije
umesto da mediji koriste njih (Poter, 2011: 95). Obrazovanje je temelj svake
profesije, ali prava profesija ouvae poverenje graana onoliko koliko je
spremna da prihvatiti odgovornost, da se pridrava pravila struke i etikih
kodeksa.PremaistraivanjukojejeprovelaHeatherPrudey(2000)30%anke
tiranih poslodavaca trai da se u obrazovanju naglasak stavi na vetinu, a
samo7%istihtraiznanje.Uistomistraivanju60%onihkojizapoljavajuod
novinara oekuje da e biti: znatieljni, pozitivni, entuzijasti, sposobni raditi
348
SLADJANASTAMENKOVI:
pod pritiskom te da brzo ue. Nisu isticali da trae sklonost razmiljanju ili
osjeajjavnedunostiiodgovornosti(DeBerg,2007:109).Poslodavcisusvu
gdeisti:kakobiostvariliprofit,traetanoodreenuradnusnagusvrlokon
kretnimznanjima.Kakobiispunilionotoseodnjihoekuje,novinaritreba
juobrazovanjekojeimomoguavadashvateiruperspektivusebe,aliidru
tva, kako bi mogli postavljati pitanja i dovoditi u pitanje. Vetine su u tome
potrebne, ali i intelektualna sigurnost koja dolazi od znanja (De Berg, 2007:
110).
Poto su najuticajniji svetski mediji ve zauzeli svoja mesta u global

nominformisanju,ukolikoeledaopstanu,tradicionalnimedijiemoratida
privuku svoju publiku informacijama sa lokalnog podruja, uz analitike i
istraivake priloge koji e ih izdvojiti iz mase informacija koje se svake
sekunde plasiraju na Mrei. Potranja za kvalitetnim medijskim sadrajima
znaie potrebu za novinarima kojisu obueni za takve zadatke, posebno za
radnavieplatformi(audio,video,webizdanja,postavljanjeiirenjesadraja
na drutvenim mreama). Publika uvek trai poruke u medijima koje sadre
dve osnovne karakteristike. Prvo, te poruke moraju izgledati realne... Ako
informacijenemajuizgledstvarnostipublikaihneesmatratidovoljnokoris
nimzaprimenuusvakodnevnomivotu.Drugo,teporukemorajubitineto
vie od svakodnevne stvarnosti... To je ono to podrazumevam pod stvar
nouviegnivoa(Poter,2011:255).
Medijibalansirajuizmedjuimperativasopstveneekonominostiiinte
resajavnostidabudeobavetena.Uzestozanemarenuinjenicudasumediji
na tritu na kome prodaju svoj proizvod/robu, novinarstvo je zavisno od
politike,potvrdjujurezultatiistraivanjazaovajrad.Promeneimanentneme
dijskoj industriji takodje oblikuju poziciju medija i novinarstva. Svi ti faktori
putkaidealuonezavisnomnovinarstvuineutopijskim,aliistorijanovinars
tva obiluje primerima uzdizanja informacije do utopijskog cilja istinitosti.
Primeramanipulisanjaipristajanjanamanipulisanjejetakodjeuovojprofesiji
biloibie.Novinarisuizloeniarsenalupritisakaodpotkupljivanjadoubija
nja, uz sve manje slobode izvetavanja ogranieno (ekonomsko i politiki)
nezavisnihmedija.Svakimedijekonomskiuslovljenodpojedinca,organizaci
je,lokalnezajedniceilidrave,slabinunukritikudistancuuodnosunatak
vu vrstu mentora. Mediji su inae po ekonomistiki shvaenom modelu
dvostrukokomercijalni: najpre prodaju svoju robu(medijskisadraj) azatim
prodaju panju svojih konzumenata oglaivaima. Zavisnost od oglaivaa
takodjenunodovodidogubljenjakritikedistance,kakobisemonioglai
349

vazadrao.Onikojiimajunajvieprihodapotencijalnomogudainvestirajui
daljeikontroliuvelikedelovesadrajarazliitihmedija.Takvioblicikontrole
sasvim sigurno ne doprinose objektivnom informisanju i drastino potiskuju
temeodopteginteresa,zamenjujuiihpopularnim,navodnotraenimsadr
ajima.Uzpozivanjenainteresioekivanjaciljnihgrupa,dolazidokonstruk
cije stvarnosti koja je, manje ili vie, uvek, skrivena promocija grupnih ili
pojedinanih, u svakom sluaju uskih interesa. Pregled normativnih naela
premakojimabitrebalodaseravnajuorganizacijaidelatnostmedija,ipakse
zasniva na pretpostavci da se od njih uglavnom oekuje da slue javnom
interesuilioptemblagostanjubezobziradalisudizajniraniuskladusa
timoekivanjimailine.Upraksitoznaidasemedijineizjednaavajusaosta
limpreduzeimailiuslunimdelatnostimavedaestotrebadaispunjavaju
ciljeve od ireg i dugoronijeg znaenja za drutvo u celini. To se posebno
odnosinapolitikeikulturneciljeve.(Mekvejl, 1994:95)Novinarstvo se jo
uvek smatra vanim preduslovom za izgradnju demokratskog poretka, kao
izvorinformacijapotrebnihgradjanimazaukljuivanjeuproceseodluivanja.
8.1Istraivanje:Zarobljenimediji,nezadovoljninovinari
Stanje u medijima u Srbiji zadovoljavajuim smatra samo osam odsto

novinara,urednikaivlasnikamedija,asvegaprocenatispitanihsmatradasu
mediji u Srbiji slobodni. To je rezultat istraivakog projekta Novinarstvo i
novinari u Srbiji koje su Biro za drutvena istraivanja i Istraivaki online
servis Tvojstav sproveli meu 262 ispitanika. Upitani da ocene stanje u
medijima u Srbiji, 70 odsto anketiranih smatra da je ono nezadovoljavajue,
ukazujuidanajveiuticajnaureivakupolitikumedijauSrbijiimajuvlada
jue stranke (29,20 odsto) i zakupci reklamnog prostora (23,90 odsto). Meu
nainima zarobljavanja medija, po miljenju uesnika istraivanja, domini
rajuuskraivanjereklamnogprostora,uskraivanjeinformacijanakojemediji
imajupravo,uticajnakadrovskupolitikumedijaiplaanjenovinarailiured
nikadapiunaruenetekstove.5Kaoglavneproblemeuprofesiji,navelisu
obrazovanje,6neadekvatnoprofesionalnoisindikalnoorganizovanje,deprofe
sionalizaciju,loeusloverada,niskeplate,odsustvozatiteusluajunapadai
Prema:Dnevnik,05.05.2011;Strana:13
Uporednipodacipokazujudavieodpolovineamerikihnovinaramladjisuodtridesetpet
godina,asamodesetodstoimapedesetiliviegodinaigotovosviposedujudiplomukoleda,
biloizurnalistikeilinjojslinihoblasti.
5
6
350
SLADJANASTAMENKOVI:
meusobnu nesolidarnost,autocenzuru, korupciju i manjak integriteta. Med

junarodnanevladinaorganizacijaReporteribezgranicausvomizvetajuza
2010.godinuosloboditampeusvetu,Srbijujesvrstalana85.mesto,spustiv
ijenaovojlestvicitripodeokanieuodnosunaprethodnipoloaj.Toznai
dajezagodinudanastanje(ne)slobodetampepogorano.7Trigodinekasnije
Srbija je 54. zemlja na svetskoj ranglisti po slobodi medija, ispred Hrvatske,
BiH, Makedonije i Crne Gore, navodi se u izvetaju Reportera bez granica.8
Meu bivim jugoslovenskim republikama, ispred Srbije je i ove godine Slo
venija kojojje pripalo 34. mesto, dok je Hrvatska na 65. poziciji, a BiH jedno
mesto iza Hrvatske. U Indeksu slobode medija u svetu za 2013. godinu,
Rumunijajena45.mestu,Kosovo,kojejeanaliziranoodvojenoodSrbije,ran
giranojena80.mestu,Albanijijepripalo85.mesto,dokseGrkanalana99.
poziciji,aBugarskaodmahizanje.CrnaGorazauzima114.mesto,aMakedo
nija je 124. na listi. U izvetaju grupe sa seditem u Parizu navodi se da je u
Hrvatskoj,kojanapoljuslobodemedijaimajodostaposla,dravnatelevizija
HRTkritikovanazbognedovoljnenezavisnostiposlereformisprovedenihpod
mandatompremijeralevogcentraZoranaMilanoviaipolitikekontrolevla
dajue partije nad emitovanjem informacija. Iako je Makedonija okrenuta
reformamakojebitrebalodajeizvedunaputkalanstvuuEU,slobodamedi
jaseutojzemljiznaajnokri,sahapenjemistraivakihnovinara,ocenjuje
seuizvetajuReporterabezgranica,kojisuovubivujugoslovenskurepubli
kusadarangiralikao124.nalisti,aprolegodinejebilana116.mestu.Bezbe
dnostnovinaraidaljejeglavnirazlogzazabrinutostiuCrnojGori,kojazau
zima114.mestozajednonieuodnosunaprolugodinu,gdesunezavisni
novinari rtve ne samo fizikih pretnji ve i kampanja mrnje i vulgarnih
uvreda,navodiseudokumentu,ukojemseBalkannazivaburetombaruta
zanovinare.
8.2Istraivanje:Medijimanipulativniizavisni,novinarstvozavisno
Mladi su publika novih medija, oni radije koriste Fejsbuk ili Twiter,
negotradicionalnemedije,mobilnitelefonprenegotelevizijskiiliradioaparat
kaoplatformuzainformisanje.Tojezakljuakistraivanjamedjustudentima
Uiteljskogfakulteta,sprovedenogfebruara2013.zapotrebeovograda.Mree
nainternetuimobilnitelefonkoristi90,odnosno87odstoispitanih,aliizna
Danas,06.05.2011;Strana:16
Tanjug,Pregled,13.02.2014;Strana:5
7
8
351

ajan deo njih gleda televizijski program (79%). U odnosu na period od pre
deset godina vie (26%) i mnogo vie ( 46%) koristi medije, najredje tampu
(85%),zatimradio(65%)iteleviziju(47%).Vieodpolovineseinformiesamo
prekodrutvenihmrea,dokih90odstouglavnomkoristizazabavuikomu
nikaciju sa poznatim i nepoznatim osobama. Bez profila na nekoj drutvenoj
mrei samo je jedan odsto uesnika ankete. Novinarstvo u Srbiji nezavisnim
smatrasamoestodstoanketiranih,danijesasvimnezavisnoizjasnilose26%,
dok je dve treine ocenilo da je zavisno (22%), od ekonomije (20%) i politike
(29%).Priblianjeskorodgovoranapitanjeozavisnostimedija,pajelogino
pitanjerazumevanjamedija.Velikaveina(88%)mislidaznadaitamedij
ske sadraje, ali bi 59 procenata rado pohadjalo kurs medijske pismenosti.
Samoetiriodstomislidamedijinisumanipulativnidoktrietvrtineuesnika
smatra da mediji emituju preteno manipulativni sadraj. U televizijskom
programu im nedostaju pozitivniprimeri(74%) iivotne prie kojeinspiriu
(72%),viesporta,zabaveikorisnihinformacija,dokpreteranimsmatrajudeo
informativnih programaposveenaktivnostimapolitiara (83%) i vesti o kri
minalu,nesreamaidrugenegativnogsadraja.
9.Odnosisjavnouimediji
Medijskamoseudrugojpolovinidvadesetogvekapreselilaukorpo
rativnusferuanovinarstvojeunajmljenomedijskojindustrijidabisekulturo
lokitransformisalouindustrijuvestiukojojizgodineugodinusvevieues
tvuju i slube za odnose s javnou. U tim sektorima zaduenim za dobar
imid kompanija sve vie se novinara zapoljava. Istraivanje Instituta za
medijski monitoring medju novinarima u Poljskoj pokualo je da ustanovi
vezu izmeu novinara i zaposlenih u sektoru odnosa s javnou. Jedno od
najzanimljivijihotkriajedasvakidruginovinarrazmiljadapostaneprofesi
onalacusektoruodnosasajavnouunekomtrenutkusvojekarijere.Privla
nost tog zanimanja novinari izgleda vide u veim zaradama. Procenjujui
saradnjunovinaraiprofesionalacauoblastiodnosasajavnou,veinamedij
skihposlenikasealidaPRmaterialimaniskuinformativnuvrednost,daje
irelevantan ili neprikladan za pojedine medije.9 Konstatacija da su mediji
postali potanski sanduii u koje svako ubacuje ta hoe i da doivljavaju
terorPRajeneferpremamedijima.Konovinarespreavadasesuprotstave
tomteroru,akoonpostoji?Koihonemoguavadakauneonimakojiih
http://rs.ejoonline.eu/231/etikaikvalitet/dvestraneizvestavanja#more231
352
SLADJANASTAMENKOVI:
opsedaju svojim priama? Ko ih spreava da idu korak dalje od saoptenja

koje dobiju iz nekog PR odeljenja, sami provere, uporede injenice, dobiju
novipodatak?10Jednostranogledanjenaveomakomplikovaneodnosemedija
iPRnikadanijebilodobro.Polemikeotimodnosimatrajudecenijama,asim
biozamedijaiPRuciljuoblikovanjajavnogmnjenjapoelajepregotovojed
nog veka. Ta simbioza donosi novac, zato traje. U Srbiji su najuticajnije PR
agencije i mediji u privatnim rukama. Na divljem tritu, PR i marketinke
agencijeimediji,dolazedoprihodazahvaljujuibliskostisacentrimapolitike
i finansijske moi. Tokom analize dokumentacije, Savet je utvrdio da dve
vlasniki povezane agencije, Frejm TV i Infobiro, praktino pokrivaju
aktivnostisvihdravnihinstitucijaidanjihoviprihodidolazegotovoiskljui
vooddravnihorgana.Obefirmesnimajuaktivnostiministaraidirektora,pa
tesnimke,lieneanalitikogikritikogpristupa,tehnikipakujukaonovinar
ske priloge i postavljaju ih na zatvoreni veb sajt http://www.infobiro.tv/, sa
kojegihtelevizijeuSrbijibesplatnopreuzimaju.Zatooneinstitucijekojepla
ajuovuuslugu(oko200.000dinarameseno)mogudaraunajudaesepro
naiuprogramimaelektronskihmedija....Najvrednijiugovorsanekomdra
vnominstitucijomuprotekletrigodineimalajeagencijaOranstudiona
69,62milionadinarau2010.godini,azanjomMorfeusgrupa,na47,2mili
onadinarau2009.ObeagencijebilesuangaovanezaakcijuOistimoSrbi
ju.OdmahizanjihjeagencijaAdrenalin,kojajeodTelekomaSrbije2007.
ostvarilaprihodod32,9milionadinara,paFrejmTV,kojijesamooddrav
nihorgana2009.godineostvarioprihodod29,78milionadinara.Kadaseovi
iznosiuporedesaukupnimgodinjimprihodimatihagencija,moesezaklju
itidajedanbrojnjihposlujezahvaljujuidravniminstitucijama,anetritu.
TakojeMorfeusgrupa2009.godineostvarilaposlovniprihodod55miliona
Drutvo Srbije za odnose s javnou u saradnji sa UNSom, NUNSom, NDNVom,
AsocijacijommedijaiLokalpresomsproveloje(2013.)dvaistraivanjaStanjestrukeodnosas
javnouuSrbiji(288ispitanika)iStavovipredstavnikamedijaostruciodnosasjavnouu
Srbiji (248). Pokazalo se da je nivo obrazovanja i pismenosti u obe struke zabrinjavajui. Od
288ispitanikaPR,ak41odstojeuloutajposaoposleviemesenogkursailikolezaodnose
s javnou, 15,4 odsto zavrilo je kurs/seminar u trajanju od nekoliko dana, 21 procenat su
samouki(77odstonemaformalnoPRobrazovanje).Kodnovinaravisokoobrazovanjeima52,1
odsto,doksu13procenatamagistria2,7odstodoktorinauka;13,7odstojezavriloviui18,5
odstosrednjukolu.Ispitaniciistiudauobestrukesvevieulazeljudiibezprofesionalnogi
formalnogobrazovanja.ak71,2procentanovinarasmatradasuloifinansijskiuslovinajvei
problem struke, zatim nedovoljan nivo strunosti (62,3 odsto), zavisnost od politikog uticaja
(51,4)iuticajaposlovnihpartnera(30,8odsto).
10
353

dinara,apodsetimodajesamougovorsaMinistarstvomivotnesredinevre
dan 47,2 miliona dinara. 11 Kada se ovaj izvetaj pojavio u septembru 2011.
medijisugaprilinoignorisalidoknisupokrenutenekeistrageprotivbivih
visokihvladinihzvaninika.USrbijisesvakietvrtidinarzamedijeizdvajaiz
dravnekase,naraznimnivoimavlastiodlokalnihzajednicadorepublikog
budeta, uprkos zakonu, gradovi i optine finansiraju svoje mediji direkt
nimizdvajanjemiprekojavnihpreduzea.
10.Zakljuak
Slobodamedijaseosvajaiznova,svakogadana.Svakopredanoudub
ljivanjeupodatkekojesusakupili,svakadodatnaproverainformacija,svaka
sumnja je novi korak ka slobodi i linom integritetu novinara. To u savre
menom, informacionom dobu nije jednostavan proces. Informacije su danas
nesamogotovosvimalakodostupne,negoseisvebreproizvode.Oddana
rodjenjanaihsavremenikaproizvedenojevieinformacijanegotokomitave
zabeleeneistorijepretoga(Poter,2011:24).Polovinaukupnogbrojanaunika
u ljudskoj istoriji ivi danas i svakodnevno proizvodi informacije. Takodje i
umetnici,pisci,muziariposredstvommedijasvakodnevnoaljuinformacije.
IstraivaiKalifornijskoguniverzitetauBrkliju,SAD,su2002.godineproceni
lidajetegodineusvetuproizvedenoinformacijaijijebrojpetstotinahiljada
puta vei od broja informacija uvanih u Kongresnoj biblioteci. Broj novih
podataka svake se godine uveava za tridesetak odsto. Tako da se prvobitni
problem,daseproizvedeiuinidostupnimdovoljanbrojinformacija,pretvo
riouproblemzatiteodnjihovogprevelikogobima.Akobismoelelidapro
itamosamonoveknjige(izdavatvoSAD)trebalobidaitamoetiristotine
osamdesetknjiganadan,azagledanjeviedesetinemilionasatitelevizijskog
programaproizvedenogujednojgodini,tridesetpetvekova,bezpauza.Zna
ajna je uloga medija, uveavana njihovim razvojem tokom proteklih pola
vekaupostizanjuovakvogokruenja,zasienoginformacijama.Samonapri
meru televizije tehnoloki napredak se ogleda u tome to je manja (mobilni
telefoni, tablet, laptop), vea (televizori s velikim ekranima ne vise samo u
dnevnimsobama,veinatrgovima,ulicama,velikimgradjevinama)iuveoj
merijeprenosiva(televizoriuautomobilimaiMP3plejeri).Masovnapublika
nesedivieispredekrana,segmentirasepremasadrajualiipremavremenu
IzvetajSavetazaborbuprotivkorupcijeVladeRepublikeSrbijeopritiscimaikontrolimedija
(septembar2011.)Izvor:Politika,09.02.2014;Strana:FE1
11
354
SLADJANASTAMENKOVI:
gledanjaprograma.Kompjuteriidigitalizacija,naime,doprinoseimedjusob
nompribliavanjumedija,novetehnologijeinedasemedijskekompanijesve
vieodredjujunaosnovusvojihmedijskihproizvodaanekanaladistribucije.
Za kraj ostaje zapitanost: moe li se uopte govoriti o nezavisnom

novinarstvuuzemljamautranzicijigdejeprivredanareanimaciji?Uzemlja
ma gde novinari rade za minimalne zarade, bez reenog radnog statusa, bez
doprinosa? Oni znaju da jaanje novinarskih normi, vrednosti i prakse ine
temeljopstankanovinarstva,svakog.
Literatura
Bodrijar,.,(1991),Simulakrumiisimulacija,Svetovi,NoviSad
Breton,F.,(2000),Izmanipulisanare,Klio,Beograd
Brigs,A.iCobli,P.,(2005),UvodustudijeMedija,Klio,Beograd
Dahlgren, P.,(2009): The Troubling Evolution of Journalism, Routledge,

London,146161
DeBerg,H.,(2007),Istraovakonovinarstvo(kontekstipraksa),Klio,
Beograd
Fidler,R.,(2004),Mediamorphosis,Klio,Beograd
Iris,A.,(1999),Informacionemagistrale,Klio,Beograd
MekKvejl,D.,(1994),Starikontinentnovimediji.Nova,Beograd
Milivojevi,S.,(2012),NovinarstvoimedijskaindustrijauSrbiji:Izazovi
iodgovori,asopiszaupravljanjekomuniciranjemCM,24:2735,Beograd
Habermas,J.,(2007),PolitikakomunikacijaumedijskomdrutvuDa
lidemokratijajouvekposedujeepistemiolokudimenziju?,asopiszaupravljanje
komuniciranjemCM,5:526,Beograd
Kin,D.,(1995),Medijiidemokratija,FilipVinji,Beograd
Lorimer.R.,(1998),Masovnekomunikacije,Klio,Beograd
Poter,D.,(2011).Medijskapismenost,Klio,Beograd
Radojkovi, M., Stojkovi, B. (2009) Informaciono komunikacioni sis

temi,Klio,Beograd
355
MERIMARETI,DRAGOMARTINOVI,JOSIPACAKTA:
UDK:316.774:070.11
KRIZAPOVJERENJAUNEOVISNOSTMEDIJA
TRUSTCRISISINTHEMEDIAINDEPENDENCE
drMERIMARETI,docent
savjetnicazakulturu,informiranjeiudruge
Splitskodalmatinskeupanije(RH)
drDRAGOMARTINOVI
savjetniknaelnikaopineirokiBrijegzaodnosesjavnou(BiH)
drJOSIPACAKTA
SuvremenouiliteuSplitu(RH)
Apstrakt: Ostvarivanje neovisnosti medija uvijek je na prekretnici

trendakomercijalizacije,vlasnikihudjela,potrebepublike,ostvarenja
profitaidrutveneodgovornosti.Mogunostmanipulacijenadinfor
macijama,injenicamaipublikomotvaravratanepovjerenjuuneovi
snostdananjihmedija.Zakonskanedoreenostinedovoljnokvalitetni
zakoniomedijimaomoguavajumanipuliranjemedijskimsadrajima
irueuglednovinarskeprofesije.Izostanakulaganjaumedijevisoke
profesionalnerazineposljedicajesveprisutneekonomskekrize,tove
godinama ima negativne uinke. Medijskim kuama preostaje borba
zaegzistencijom.Unedostatkukontrolnihmehanizama,samoprofesi
onalnonovinarstvo(kojezahtijevasnanufinancijskupotporu)moe
biti protutea centrima moi koji podravaju medije smanjene odgo
vornosti.
Kljunerijei:Neovisnostmedija,novimediji,strukturavlasnitva,
politika,vjerodostojnost
Abstract: The achievement of media independence is always on the

milestoneofthetrendofcommercialisation,ownersinterest,audience
needs, achieving profit and social responsibility. The possibility of
357

manipulatinginformation,factsandtheaudiencemakeswayformis
trustintheindependenceoftodaysmedia.Thevaguenessoflawsand
lawsconsideringthemediawhicharenotgoodenoughenablemani
pulationwithmediacontentanddamagethereputationofthejourna
listprofession.Alackofinvestmentinhighqualityprofessionalmedia
is the consequence of the present economic crisis and that has been
causingnegativeeffectsforyearsnow.Theonlythingmediacompa
niesareleftwithisthestruggletosurvive.Becauseofthelackofcon
trolling mechanisms only professional journalism (which requires
strongfinancialbackup)cancreateacounterbalancetothepowercen
treswhichsupportthelowresponsibilitymedia.
Keywords:MediaIndependence,NewMedia,OwnershipStructure,
Politics,Credibility
1.Uvod
Razvojtehnologijeutjeenasvesferedrutva,poslovneiprofesional
ne,javneiprivatnetojeoitovanounainu,brziniitijekuizmjeneinformaci
ja.Komunikativnoponaanjegraanauvjetovanojenjihovimosobnimstavo
vimaostvarenimkrozkomunikacijskeprocesenadirektnim,aliiputemmedi
ja posredovanim razinama. Doivljavanje vjerodostojnosti medija od strane
publiketemeljenojeutjecajemnainajavnogizvjetavanja,utjecajem(ne)kva
litetavijestitesamogsocijalnogokruenjaunutarkojegmedijidjeluju,apub
lika ivi. O tome ovisi i sam ugled medija. Kurti (2007: 119) navodi medije
kao instrumente homogenizacije komunikacijskih subzajednica i njihovog
tvrdogstrukturiranja.
Politika struktura drutva i razliiti interesi komunikatora dovode u

suodnosesveakteredrutvenezajednice.Snaanuinaknanovinareimaup
ravo politiki proces uslijed interakcija poput: povezanosti politike moi i
moinadmedijima,mogunostimedijadapolitikedogaajeprate,reagiraju
nanjih,potiuihtedakatalitikiiinhibicijskidjeluju.
Medijiimajusvojeinterese,odgovornostiiobveze.Kvalitetasadraja,
zadravanjeinteresapublike,ostvarenjeprofita,djelovanjeunutaretikihvri
jednostinovinarskeprofesijeteodmakodkontrolepolitikogautoritetavari
jablesuformiranjaulogeinformativnihmedija.Takojeostvarivanjeneovisno
sti medija uvijek na prekretnici trenda komercijalizacije, vlasnikih udjela,
potrebepublike,ostvarenjaprofitaidrutveneodgovornosti.
358
Vilovi navodi razlikovanje u doivljaju vjerodostojnosti novine kod

javnostiikodnovinara/urednika.Razlikovanjepolaziodpretpostavketuma
enja namjera suprotnih strana. Za sva istraivanja jedno je sigurno: ljudi
sve manje vjeruju medijima i sve se manje oslanjaju na informacije koje su,
naalost, proizvod dobro organiziranih spintimova, gospodarske i politike
elitekojavrloestonailazinaplodnotloisuradnjusmenadmentomredakci
ja.(Vilovi,2007:173).
Zadovoljavanjeinteresapublikeuovisnostijeodrutvenomkontekstu
ukojemseitatelj/gledatelj/sluateljnalazi.Egzistencijalniproblemi,politike
nestabilnosti, socijalni nemiri i ostale emotivno iscrpljujue teme kod suvre
menepublikebudeijaajunegativanstavpremaokruenju.Medijisutuda
informiraju, ali publici zasienoj negativitetom nude i moderan nain bijega
odstvarnosti/problemazahvaljujuisenzacionalizacijiinformacijaisadrajima
u kojima je zamijenjeno bitno za nebitno i zabavno. Mogunost manipulacije
nadinformacijama,injenicamaipublikomotvaravratanepovjerenjuipadu
vjerodostojnosti medija, a zamuenje kritikog miljenja publike (uvjetovano
nepoznavanjem medijske trine stvarnosti) upravo zatvara taj krug (ne)po
vjerenja.
Bauernavodiodnossadrajaumedijimaimedijakaoporuke.Stogaje
medijskavjerodostojnostzavaravajuifaktorzakredibilnostinformacije.Sadr
aj moe dati znaenje ili vrijednost medijima (), no u opem sadraju, u
usporedbisporukommedija,izgledadazauzimaslabijupozicijuuizgradnji
poruke.(Bauer,2007:25,26)
Ulogamedijaudavanjutonih,potpunihipravovremenihinformacija
izsvogdjelokrugadefiniranajezakonskimodredbama.Informacijebiprema
Zakonuomedijima1iz2004.godinetrebalebitidostupnenovinarimapodje
dnakimuvjetima.UBosniiHercegovininepostojiZakonomedijima,alipos
toji Kodeks2 za tisak i online medije, koji je usvojen od strane svih Udru
enja/Udruga novinara u BiH, ima za cilj da postavi osnove sustava samo
ureivanja u tisku i online medijima, koji e biti smatran moralno obvezuju
im za novinare, urednike, vlasnike i izdavae tiskanih i online medija.
http://www.zakon.hr/cms.htm?id=455(stranicaposjeena:12.veljae2014.)
http://www.vzs.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=218&Itemid=9&lang=bs
(stranicaposjeena:13.oujka2014.)
1
2
359

Kodeks3astiHrvatskognovinarskogdrutvaiz2001.godineodreujepravai
dunosti novinara po kojima je obvezan na iznoenje istinite, uravnoteene i
provjereneinformacije.PremarijeimaZdenkaDuke,predsjednikaHrvatskog
novinarskogdrutva:Publikaelivjerovatinovinamakojekupujuiautorima
da oni doista stoje iza onoga to piu (). Moramo sudjelovati u izmjenama
glavnihmedijskihzakona.Moguizakonistvoritiboljeuvjetezaboljukvalite
tunovina.4
2.Socioekonomskiokviriukojimadjelujumediji
PremaKoir,ZgrabljiiRanfl(1999:72)kadarazmiljamoomedijskim
sadrajima,trebapoznavati:ekonomskeokvire(kakavjeekonomskidrutveni
sustavitkosuvlasnicimedijskihinstitucija),politikiopseg(odtogakakavje
politikisustavdraveukojojsedogaamedijskaprodukcija,prekopolitike
(ideoloke)orijentiranostiupraviteljamasovnihmedija,urednikepolitikere
dakcijadopolitikeopcijekonkretnihoblikovateljamedijskih,odnosnonovi
narskih priloga), pravnozakonodavni okvir (koji zakoni odreuju djelovanje
masovnihmedija,kakvesupravnesankcijezanjihoveprekritelje)teorgani
zacijskushemu(kakojeorganiziranamedijskasfera,akakopojedinimasovni
mediji odnosno koji samoregulacijski i kontrolni mehanizmi upravljaju me
dijskimdjelovanjem).Uznavedenovanojespomenutitehnikemogunosti,
stvarateljskoestetskurazinutekonvencijeirutine.
Malovi(2007)navodipostojanjejavnogimjeovitogteprivatnogvla
snitvauhrvatskimmedijimakaoposljediceprivatizacije.Ipak,bezobzirana
pravavlasnikakojasuslijednovanihulaganjaioekivanjaprofita,onimai
obveze.Vlasnikmorapotivatinezavisnostnovinaraipravonaureivaku
slobodu sve dok potuju dogovorenu ureivaku politiku. (Malovi, 2007:
59).
3Prema Kodeksu asti bosanskohercegovakih novinara pravo na informaciju, slobodu izra

avanja i kritiku jedno je od osnovnih prava svakog ljudskog bia bez obzira na spol, rasu,
nacionalnu pripadnost, vjeroispovijest i politiko opredjeljenje. Iz tog prava javnosti da upo
znaje injenice i miljenja proizlaze obveze i prava novinara. Kodeks je usvojen na Skuptini
bosanskohercegovakihnovinaraodranoj10.prosinca2004.godinehttp://www.bhnovinari.ba
/index.php?option=com_content&view=article&id=362&Itemid=223&lang=bs(Stranicaposjee
na:13.oujka2014.)
4http://www.novilist.hr/Vijesti/Hrvatska/Crnamedijskaslikanovinamaprijetipomor (stranica
posjeena7.oujka2014.)
360
Odravanjenovinarskeneovisnostikljunajeodrednicafunkcioniranja
objektivnog informiranja u korist poticanja graana na kvalitetna promilja
nja,kritikistav,odlukeiukljuivanjeuprocesediobesuodgovornostiudru
tvenimpromjenama.
Globalnaekonomskakrizaudrugomdesetljeu21.stoljeazahvatilaje
novinarstvo u cjelini. Sustav financiranja se uruava, a novinarima i novin
skim kuama preostaje borba za egzistencijom. S druge strane, politiki i
financijskicentrimoisveviepostajuvei,tajnovitijiimanjepodloniodgo
vornosti, a u isto vrijeme dominiraju sa svojim potentnim propagandnim
platformama i neogranienom financijskom snagom te im samo vrsto,
zdravo i dobro financirano novinarstvo moe smisleno pruiti opoziciju.
(Greenwald,2013)
PremaCutlip,CenteriBroom(2003)nemogunostizvjetavanjamedija
o svim javnim poslovima vlasti uvjetovana je nedovoljnim brojem novinara
kao i sustavom vrednovanja vijesti (gdje senzacija, negativno i kontraverzno
imajuprimatnadinformacijomipozitivnim).Kritiariosuujumedijezbog
toga to tijekom izborne kampanje prenose kratke, unaprijed pripremljene
izjave i pretjerano istiu pitanja koja nisu relevantna za uinkovitost vlasti.
(Cutlip,Center,Broom,2003:506)
Unedostatkupravihmodelafinanciranjanovinarstvajednoodmogu
ih novih i nekonvencionalnih rjeenja za postizanje ekonomske neovisnosti
novinara,atimeimogunostizaneovisnostuobavljanjunovinarskogposla,je
tzv. novinarstvo podrano od strane itatelja; takvo rjeenje temeljeno na
donacijamaitateljaoslobaadobrognovinaraodogranienjanametnutihod
straneiskljuiveovisnostiokorporativnimoglaivaimaimedijskimkorpora
cijama. Omoguuje novinarstvo koje je istinski u javnom interesu te koje
poduzima,informiraiinspirirasvojeitatelje,postajuiprimarnoodgovorno
timitateljima.(Greenwald,2013)
3.Neovisnonovinarstvo
Intenzitetdrutvenihodnosajaasglobalizacijskimutjecajimaizbli
avanjemrazliitihpublikapase umodernoj medijskojareniformirajudis
kursipremavrijednostimaikriterijimaraznovrsnihinteresa,kultura,identite
ta.Istaknutiindividualizam,konzumerizamitehnikaracionalnostpotkopa
vajutradicijeisustavevjerovanjakojisusenekouzimalizdravozagotovo.U
posttradicionalnimvremenima,meutim,tradicijenenestajunego,parado
361

ksalno, poprimaju borbeniji oblik kao odgovor na modernizacijske/globali

zacijskesile.(Cottle,2009:6)
BivadravnatajnicaSjedinjenihAmerikihDravaMadleineAlbright
istakla je znaaj koju informacija ima za vlade drava: Imati informaciju je
mo, iz ega proizlazi da Vlade ele kontrolirati informaciju kako bi imale
mo.(UnitedPressInternational,2013)
Australski aktivist Ed Coper tvrdi: miljenje je jeftino, a injenice su

skupeipojanjavadajesenzacionalizampokretannaosnoviagendamnogo
profitabilnijinegoobjektivnoizvjeivanjeteseiztogamoezakljuitidaje
motivprofitaistisnuoizvjeivanjezasnovanonainjenicamaukoristinfota
inmenta, gdje se ekstremna miljenja predstavljaju u obliku novosti jer tako
imajuveuitanost.(TheSundayMorningHerald,2012)
Australski profesionalac Eric Beecher postavlja pitanje je li neovisno

novinarstvoneovisnoovladi,vlasnikuilimiljenju,nepodravajuinovine
uvlasnitvuvladeilibilokojuvrstumehanizmakojivladidajedirektanutje
cajilikontrolunadnovinarstvom.(TheSundayMorningHerald,2012)
Wendy Bacon, profesorica novinarstva na sveuilitu University of

TehnologyuSydneyu,smatradasuvlademoralezatititineovisnonovinars
tvo i da je to mogue donoenjem odgovarajuih zakona, naglaavajui da
Neovisnonovinarstvoneecvjetatibezraznolikostivlasnitva.(TheSunday
MorningHerald,2012)
Chris Berg, australski istraiva pri Institutu za javna pitanja, smatra

dabivladetrebalepodratineovisnonovinarstvo,alimodasamoonokoje
to zasluuje, kada bi postojao nain da se takvo to utvrdi. (The Sunday
MorningHerald,2012)
Prema anketi australskog The Sunday Morning Herald provednoj u
lipnju2012.godinenakojujeodgovorilo4552itatelja,78%itateljasmatrada
vladetrebajupodratineovisnonovinarstvo,19%jeprotivtoga,dok3%nije
sigurnotrebajuliiline.
Odnosmasovnihmedijaidrutvakrozpovijestjebioiznimnosloeni
posebnojezanimljivupogleduutjecajakojemedijiimajunakorisnike.Koliki
jenjihovutjecajnapromjeneijesulivienjastvarnostiprikazanajednostrano,
pitanjasunakojanijeuvijekjednostavnopronaipraveodgovore.Bezobzira
natotodosadanijejednoznanoustanovljenuinakmedija,tosejouvijek
dvojiokotogatosveposredujeudavanju,primanjuirazumijevanjumedij
skihsadraja,nitkoneosporavadasumedijskisadrajivrlovanizafunkcio
362
niranje suvremenih drutava i da su mediji vaan inilac u djelovanju na

izbornoopredjeljenjebiraa.(iber,2003:197)
Koir, Zgrablji i Ranfl (1999) navode englesku reenicu u kojoj igra
rijeiukazujekakomasovnimedijinepokazujunegopredstavljajustvarnost.
Themediadonotpresentreality,theyrepresentit.()Reprezentirajujeusmis
lu predstave, igre, koju uprizoruju prema dogovorenim pravilima i u reiji
onihkojitepredstaveplaaju.Tosuvlasnicimasovnihmedijaionikojigos
podarimadonosenajveedobitke,dakleoglaivai.(Koir,Zgrablji,Ranfl,
1999:68)Istiautoridijelemasovnemedijenaskupinukomercijalnih(uprivat
nom vlasnitvu, orijentirani na oglaivae i profit) te skupine elitnih medija
(ozbiljnimediji,neprofitnousmjereni).Ukontekstupotrebepoticanjaizatite
neovisnognovinarstva,skupinaelitnihmedijajeonakojapodravakvalitetu
izvjetavanja u korist sluenja javnosti. Ipak osobine komercijalnih i elitnih
medijavesetolikoisprepleudasekodnasvienemoepronairasprostra
njenimasovnimedijkojisebezzadrkemoeuvrstitiurazredozbiljnihikva
litetnih izvjestitelja javnosti. I u svijetu su elitni mediji rijetka i skupa iznim
ka.(Koir,Zgrablji,Ranfl1999:32)
Potreba regulacije medija oituje se u samoj moi tj. utjecaju medija.
Posredovanje medija u razvoju socijalnih vrijednosti vana je i oitovana u
komunikacijskomangamanulanovadrutvaokozajednikeinteresneteme.
Prema Peruko javnost je kolektiv koji se od mase razlikuje upravo svojim
aktivnimangamanomudiskusijitoznaidasvakamasagraananijeistov
remenoijavnost.(Peruko,2011:27)Dakle,pojamjavnostiodreenjekomu
nikacijskim akcijama oko drutveno vanih (aktualnih) tema. Nain, tijek,
pasivnoi/iliaktivnosudjelovanjegraanaukomunikacijskimprocesimazae
timmedijskimizvjetavanjimauovisnostijeiostavuipercepcijigraanskog
(ne)povjerenjaumedije.Dabinastalakomunikacija,neophodnojedasudje
lujusvisudionicisaznanjemineznanjem.(Luhmann,2011:64)
4.Rezultatiistraivanjastavagraanaopovjerenjuuneovisnost
medija
Ciljprovedenogistraivanjabiojeispitatiimajulipripadnicilokalnih
zajednica na podruju Splitskodalmatinske upanije u Republici Hrvatskoj i
upanije Zapadnohercegovake u Federaciji Bosne i Hercegovine (Bosna i
Hercegovina),povjerenjauneovisnostmedija.
Postavljene su hipoteze da raste povjerenje graana u nove medije te
da je stav graana kako vlasnika struktura uz politiko okruenje utjee na
363

neovisnost medija. Istraivanje je provedeno na ukupnom uzorku 600 ispita

nika iz veih gradova i opina (300 iz Splitskodalmatinske upanije i 300 iz
upanijeZapadnohercegovake)tijekomveljaeioujka2014.godine.Rezul
tatisuprikupljenianketiranjem(upitnikelektronikapota).
4.1RezultatianketiranjaispitanikauSplitskodalmatinskojupaniji
Splitskodalmatinskaupanijajednajeod21upanijauRepubliciHr
vatskoj (Grad Zagreb ima status grada i upanije). Anketnim ispitivanjem
biljeenajedobnastrukturaispitanikauSplitskodalmatinskojupaniji.Uzo
rakobuhvaasvepunoljetnedobneskupineodkojihsu53%ene,a47%mu
karci. U najveoj mjeri je zastupljena dobna skupina 3645 godina (28%), a u
manjoj mjeri 2635 godina (19,3%) i 4655 godina (18,3%) te 1825 godina
(17,3%),5665godina(12,7%)ipreko65godina(4,4%).
ObrazovnastrukturaispitanikauSplitskodalmatinskojupanijipoka
zuje da su u najveoj mjeri (57%) ispitanici srednjeg obrazovanja, 41% ih je
visokoobrazovano(odtoga9%imastatusmagistaraidoktoraznanosti),a2%
ispitanikaimazavrenoosnovnoobrazovanje.Obrazovnastrukturaispitanika
vanajezbogpretpostavkedaeobrazovanjeutjecatinakritinijiiargumenti
ranijistavuiznoenjumiljenjatedubljepoznavanjedrutvenesvakodnevni
ce u kojoj mediji djeluju kao i veu komunikacijsku angairanost putem sve
zastupljenijihdrutvenihmreausvakodnevnicimodernogovjeka.
Slika1.prikazujedajepovjerenjeispitanikauneovisnostmedijauvje
tovanotematikomokojojmedijipiu(kod52,7%tj.158ispitanika).Uneovis
nostmedijanevjeruje38%(114ispitanih)doksvega9,3%(28ispitanih)vjeruje
uneovisnostmedija.
Slika1.PovjerenjeispitanikaSplitskodalmatinskeupanije
uneovisnostmedija
364
Promjeneurazvojutehnologijeodraavajusenamogunostiinterakti
vnogsudjelovanjaudrutvenojkomunikaciji.itanjetiskovina,gledanjetele
vizijeosobnesuaktivnosti,kojeujednopruajumogunostopetovanogdoiv
ljajamedijskihsadraja.Radiosekaomedijkratkimijasnimobjavamavijesti
prilagodio sluateljima i njihovoj ubrzanoj svakodnevnici. Novi mediji pak
nudeinteraktivnostusadrajutedvosmjernukomunikaciju(prednostukra
emperiodumogunostireagiranjanavijesti).Stogajevidljivo izSlike2.da
najvei broj ispitanika (156 tj. 52%) smatra da upravo novi mediji objavljuju
najvjerodostojnijeinformacije.Vjerodostojnosttelevizijskogmedijanavode62
ispitanika(20,6%),radija47ispitanika(15,7%),atiskanihmedijatek35ispita
nika(11,7%).
Slika2.StavispitanikaSplitskodalmatinskeupanije
omedijimaiobjavamanajvjerodostojnijihinformacija
Slika 3. grafiki predstavlja stav ispitanika o utjecaju na neovisnost

medija.Utjecajvlasnikestrukturemedijanavodi127ispitanika(42,3%).Utje
cajpolitikenavodi95ispitanika(31,7%)dokutjecajmarketinganavodi56ispi
tanika(18,7%),aostaleutjecaje22tj.7,3%ispitanika.
365

Slika3.StavispitanikaSplitskodalmatinskeupanije
outjecajimananeovisnostmedija
4.2Rezultatianketiranjaispitanikauupaniji
Zapadnohercegovakoj
upanija Zapadnohercegovaka jedna je od deset upanija Federacije

Bosne i Hercegovine. Dobnu strukturu ispitanika upanije Zapadnohercego
vake koja kao i kod ispitanika iz Splitskodalmatinske upanije obuhvaa
punoljetnedobneskupine53%ineene,a47%mukarci.Unajveojmjerije
zastupljenadobnaskupina3645godina(32%),aumanjojmjeri4655godina
(20%)te2635godinastarosti(16%).Od18do25godinastarostianketiranasu
42ili14%ispitanika,od56do65godina15%ispitanika,dokjepreko65godi
nastarostianketirano10ili3%ispitanika.
ObrazovnastrukturaispitanikauupanijiZapadnohercegovakojpri
kazujedanetomanjeodtrietvrtineispitanikaimasrednjustrunuspremu
(74%),a23%jevisokoobrazovanih(odtoga1%imastatusmagistaraidoktora
znanosti),a3%ispitanikaimazavrenoosnovnokolskoobrazovanje.
Slika4.prikazujedajepovjerenjeispitanikauneovisnostmedijauvje
tovanotematikomokojojmedijipiu(kod60,3%tj.181ispitanika).Uneovis
nostmedijanevjeruje87ispitanika(29%)doksvega32ispitanika(10,7%)vje
rujeuneovisnostmedija.
366
Slika4.PovjerenjeispitanikaupanijeZapadnohercegovake
uneovisnostmedija
Naslijedeojslici5.vidljivojedaispitanicivjerujugotovopodjednako
dasunajvjerodostojnijeinformacijekodnovihmedija(32%tj.96ispitanika)i
televizije (30% tj. 90 ispitanika). U manjoj mjeri smatraju da tiskani mediji
objavljuju najvjerodostojnije informacije (stav 60 ispitanika tj. 20%), dok za
radiosmatra54tj.18%ispitanika.
Slika5.StavispitanikaupanijeZapadnohercegovake
omedijimaiobjavamanajvjerodostojnijihinformacija
367

Na slici 6. je vidljivo da u upaniji Zapadnohercegovakoj 189 ispita

nika(63%)smatrakakovlasnikastrukturautjeenaneovisnostmedija.Utje
cajpolitikenavodi80tj.26,7%ispitanika,utjecajmarketinganavodi21tj.7%
ispitanika,anjih10(3,3%)navodiostaleutjecaje.
Slika6.StavispitanikaupanijeZapadnohercegovake
outjecajimananeovisnostmedija
4.3Usporedbaistraivakihrezultata
Slika7.PovjerenjeispitanikaupanijeZapadnohercegovakei
Splitskodalmatinskeupanijeuneovisnostmedija
Vjerujeteliuneovisnostmedija?
200
150
100
50
0
da
ne
ovisnootematici
ZH(BiH)
32
87
181
SD(RH)
28
114
158
Slika7.pokazujedajepovjerenjeispitanikaizRHteBiHuneovisnostmedija
unajveojmjeriuvjetovanotematikomokojojpiu.
368
Slika8.StavispitanikaupanijeZapadnohercegovakeiSplitskodalmatinske
upanijeomedijimaiobjavamanajvjerodostojnijihinformacija
Kojimedijiobjavljujunajvjerodostojnije
informacije?
200
150
100
50
0
novimediji
radio
tiskanimediji
tv
ZH(BiH)
96
54
60
90
SD(RH)
156
47
35
62
IspitaniciuRHteBiHsmatrajukakonovimedijiobjavljujunajvjerodostojnije
informacije.
Slika9.StavispitanikaupanijeZapadnohercegovakeiSplitskodalmatinske
upanijeoutjecajimananeovisnostmedija
toutjeenaneovisnostmedija?
200
150
100
50
0
vlasnika
struktura
politika
marketing
ostalo
ZH(BiH)
189
80
21
10
SD(RH)
127
95
56
22
369

IspitanicimauRHteBiHzajednikijestavonegativnomutjecajuvlas
nikestruktureipolitikenaneovisnostmedija.Ukrizimedijakojaseoituje
naglobalnojrazininislikanaistraivanimprostorimasenerazlikuje.Uoen
jegubitakpovjerenjauvjerodostojnostmedijskihsadrajatoseodraavaina
miljenjeoneovisnostimedija.
5.Zakljuak
Provedeno istraivanje potvruje pad povjerenja u klasine medije i

popularizaciju novih medija. Velik odaziv ispitanika srednje ivotne dobi
ukazujenanjihovusklonostkonzumiranjumedijakojibrzodonoseinformaci
je bez obzira na kvalitetu obraenog sadraja. Tome sigurno doprinosi i
mogunost dvosmjerne komunikacije. S druge strane postavljaju se pitanja o
postojanju medijske strategije na upravljakim razinama kao i mogunosti
kreiranja platforme za ulaganja u medije na due vremensko razdoblje i to
onihulagaakojibinudilikvalitetumedijskihsadraja.Neovisnostmedijau
oimagraanadvijuupanijaoslikavaseuizraavanjusumnjekakojeostva
renjenovinarskogdjelovanjapopravilimastrukeovisnoovlasnikojstrukturi
medija te zadovoljenju kriterija gledanosti, itanosti i sluanosti medija to
rezultirarazliitimpritiscimakakonavlasnikemedijatakoinanovinare.
Odgovori ispitanika potvruju stav o negativnom utjecaju vlasnike

strukture i politike na neovisnost medija. Zakljuak provedenog istraivanja
neizbjeno ukazuje na krizu ugleda medija kod korisnika usluga iz jedinica
lokalne samouprave Splitskodalmatinske upanije u Republici Hrvatskoj i
upanijeZapadnohercegovakeuFederacijiBosneiHercegovine,odnosnou
BosniiHercegovini.
Literatura
Bauer,T.A.(2007.)Medijizaotvorenodrutvo,Zagreb:Sveuilinaknji
ara.
Cottle, S. (2009.) Informacije, odnosi s javnou i mo, Zagreb: Medijska

istraivanja.
Cutlip,S.,Center,A.,Broom,G.(2003.)Odnosisjavnou,Zagreb:Mate.
Greenwald,G.(2013)Readerfundedjournalism,TheGuardian,Glen
Greenwald,Onsecurityandliberty,http://www.theguardian.com/commenti
sfree/2013/jun/04/readerfundedjournalism/print(stranicaposjeena:
29.1.2014.)
Koir, M., Zgrablji, N., Ranfl, R. (1999.) ivot s medijima: prirunik o

odgojuzamedije,Zagreb:Doron.
370
Kurti, N. (2007.) Bosna i Hercegovina: izmeu profesionalnih sta

ndarda i oekivanja itatelja, u: Malovi, S. (ur.) Vjerodostojnost novina,
Zagreb:ICEJ,Sveuilinaknjiara,str.117154.
Luhmann,N.(2011.)Drutvodrutva,I.Svezak:poglavlje13,Zagreb:
NakladaBREZA.
Malovi,S.(2007.)Medijiidrutvo,Zagreb:Sveuilinaknjiara.
Peruko,Z.(2011)tosumediji?,u:Peruko,Z.(ur.)Uvodumedije,
Zagreb:NakladaJesenskiiTurk,Hrvatskosociolokodrutvo,str.1540.
iber,I.(2003.)Politikimarketing,Zagreb:Politikakultura.
Vilovi, G. Etiki aspekti (ne)vjerodostojnosti novina, u: Malovi, S.

(ur.)Vjerodostojnostnovina,Zagreb:ICEJ,Sveuilinaknjiara,str.167179.
Internetskestranice
http://www.novilist.hr/Vijesti/Hrvatska/Crnamedijskaslika
novinamaprijetipomor(stranicaposjeena7.oujka2014)
http://www.zakon.hr/cms.htm?id=455 (stranica posjeena: 12. veljae

2014.)
http://www.vzs.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=2
18&Itemid=9&lang=bs(stranicaposjeena:13.oujka2014.)
http://www.bhnovinari.ba/index.php?option=com_content&view=artic
le&id=362&Itemid=223&lang=bs(Stranicaposjeena:13.oujka2014.)
Madeleine Albright: Independent journalism is foundation of democracy

(2013), UPI United Press International, http://www.upi.com/Top_News/
US/2013/11/03 MadeleineAlbrightIndependentjournalismisfoundationof
democracy/UPI91541383516058(stranicaposjeena:31.1.2014.)
Should governments protect independent journalism?, The Sunday Mor

ning Herald, http://www.smh.com.au/federalpolitics/shouldgovernments
protectindependentjournalism2012062220t8l.html#ixzz2rm2o5Xsi (stranica
posjeena:29.1.2014.)
371
MIROSLAVDODEROVI,DRAGANAMRKI:GeopolitikikontekstBalkanai
biveSFRJ:Nedostatakfunkcionalnedemokratijeiprisustvonezavisnihmedija
UDK:911.3:32:321.7(497)
GEOPOLITIKIKONTEKSTBALKANAIBIVESFRJ:NEDOSTATAK
FUNKCIONALNEDEMOKRATIJEIPRISUSTVONEZAVISNIHMEDIJA
THEGEOPOLITICALCONTEXTOFTHEBALKANS:LACKOFAFUNCTI
ONINGDEMOCRACYANDTHEPRESENCEOFINDEPENDENTMEDIA
drMIROSLAVDODEROVI,docent
FilozofskifakultetNiki,UniverzitetCrneGore
prof.DRAGANAMRKI
RTCG
Apstrakt: Balkan predstavlja staru evropsku kolijevku helenske i

vizantijske civilizacije. Na Balkanskom poluostrvu se formirala prva
civilizacijauEvropi(antikaGrka),prvaimperija(Makedonija),aza
njom sudolazileipropadaledrugeimperije(Vizantijska, Osmanska,
Habzburka)iinteresnesfere.Rasporednarodaikulturnihpojasevana
Balkanskom poluostrvu se mijenjao pod uticajem ratova, politikih i
ekonomskihfaktora.Svateritorijapoluostrva,iakojenaseljenamno
tvomrazliitihplemena,ipakmoebitipodijeljenanaetirietnoloka
pojasaito:junidiopoluostrvadoSoluna,OlimpaiPindakojizau
zimaju Grci; zemlja Albanaca se prostire izmeu Jadranskog mora i
planinaPinda.Slovenipodrazliitimnazivima:Srbi,Hrvati,Bonja
ci,Hercegovci,Crnogorci,zauzimajuoblastDinarskihAlpa.Konano
Bugarima pripadaju obje strane Balkana Rodopske planine i ravnice
IstoneRumelije.
Medijisusnanosredstvozaformiranjedrutvenogsistemavrijedno
stiisredstvouticajanaformiranjejavnogmnjenja.Medijisupodefi
nicijisredstvamasovnoginformisanjaaliuposljednjevrijemeueri
globalnog svjetskog poretka postaju sve vie sredstva masovnog
interpretiranja.SavremeniBalkan,kaoregionuznakujelumpen
razvojailisubrazvoja,kaozonanovihzavisnihdrutavakapitalizma
poluperiferije, sa devastiranim privredama i slabijim dravicama sa
373

kompreadorskom buroazijom i satelitskim elitama. Bez obzira na

pompeznu politiku graju novodemokratskih elita o evropskoj orijen
taciji i demokratskim reformama, prema realnom dometu promjena,
socijalnojstrukturiikvalitetuivota,liinaLatinskuAmeriku.Jasno
je da su mnogi problemi koji su se pojavili u trouglu medijigeo
politikafunkcionalnademokratijaustvarirezultatmakrodeformacije
politikogsistema.
Kljunerijei:Geopolitika,nezavisnimediji,funkcionalnademokrati
ja
Abstract: Balkan is an old European cradle of Hellenic and Byzan

tinecivilizations.IntheBalkanPeninsulawereformedthefirstcivili
zationsinEurope(ancientGreece),thefirstempire(Macedonia).Af
ter it the other empires came and fell (Byzantine, Ottoman, and
Habsburg)andthespheresofinfluencechanged.Territoriesofdiffer
entnationsandculturalbeltsintheBalkanswerechangingunderthe
influence of wars, political and economic factors.All the territory of
the peninsula, although inhabited by many different tribes, however,
can be divided into four ethnological which is: the South part of the
peninsula to Thessaloniki, Olympus and Pinda were occupying
Greeks, Albanians country lies between the Adriatic Sea and moun
tain Pinda.Slavs under different names: Serbs, Croats, Bosnians,
people from Herzegovina, Montenegrins, occupying an area of the
DinaricAlps.FinallytheBulgariansbelongtobothsidesoftheBal
kanRhodopeMountainsandplainsofEasternRumelia.
The media is a powerful tool for the creation of social value systems
andthemeansofinfluenceonpublicopinion.Themediais,bydefini
tion,wayofmassinformingbutlatelyintheeraoftheglobalworld
orderithasincreasinglybecomewayofmassinterpretation.Con
temporaryBalkans,astheregionismarkedbylumpendevelopment
orsubdevelopment,asthezoneofnewcapitalismsubsidiaries,from
the devastated economies and poorer small states with compradorial
bourgeoisie andsatellite elites.Notwithstanding the pompous politi
calfireworksneodemocraticeliteofEuropeanorientationanddemoc
raticreform,inthereasonablerangeofchanges,socialstructureand
quality of life, resemble Latin America.It is clear that many of the
problems that have arisen in the triangle of mediageopolitics
374
functioningdemocracyareinfactaresultofmacrodeformationofthe
politicalsystem.
Key words: Geopolitics, Independent Media, Functioning Democ
racy
1.Uvod
Balkanpredstavljastaruevropskukolijevkuhelenskeivizantijskecivi
lizacije. Na Balkanskom poluostrvu se formirala prva civilizacija u Evropi
(antikaGrka),prvaimperija(Makedonija),azanjomsudolazileipropadale
drugeimperije(Vizantijska,Osmanska,Habzburka)iinteresnesfere.Raspo
red naroda i kulturnih pojaseva na Balkanskom poluostrvu se mijenjao pod
uticajem ratova, politikih i ekonomskih faktora. Sva teritorija poluostrva, i
ako je naseljena mnotvom razliitih plemena, ipak moe biti podijeljena na
etirietnolokapojasaito:junidiopoluostrvadoSoluna,OlimpaiPindakoji
zauzimajuGrci;zemljaAlbanacaseprostireizmeuJadranskogmoraiplani
naPinda.Slovenipodrazliitimnazivima:Srbi,Hrvati,Bonjaci,Hercegovci,
Crnogorci, zauzimaju oblast Dinarskih Alpa. Konano Bugarima pripadaju
obje strane Balkana Rodopske planine i ravnice Istone Rumelije. (Gric
1999:450)
PoslijeDrugogsvjetskogratabalkanskegranicesuuglavnomvraene
napredratnepozicije1.Ukinutesumonarhijeiuspostavljenerepublike.Jugos
laviji (Hrvatskoj i Sloveniji) su pripale italijanske teritorije u jadranskom pri
morjusvedoblizuTrsta.NakonferencijinaJalti1945.god.stvorenjebipolar
ni svjetski poredak i izvrena je podjela interesnih sfera na Balkanu.U vezi
Jalte eril konstatuje da Sovjetski Savez ima vitalne interese u zemljama na
Crnom moru (Rumunija i Bugarska), a Britanija smatra pravilnim da pokae
posebanobzirpremaruskomgledituzatedvijezemljeipremaeljiSovje
ta da na praktian nain preuzmu vostvo, orijentiui ih u ime zajednike
1UjugoistonojEvropinakupiloseimnogoteritorijalnihinacionalnihsporova,kojisumogli
postatiorujeuHitlerovimrukamabugarskisporsGrkomzbogizlazanaEgejskomore,is
Jugoslavijom zbog Makedonije i caribrodskog podruja, maarski spor s Jugoslavijom zbog
Bake,amodaakiHrvatske,grkisporsAlbanijomzbogsjevernogEpirailiakcijelogpod
ruja,adasenespominjejugoslovenskisporsItalijomzbogtranskogpodruja,ilinavodna
talijanska ponuda Jugoslaviji da podijeli Albaniju, o emu je jugoslovenski knez namjesnik
PavleizvijestioHalifaxa,ujulu1939.TometrebadodatiidoneklenejasnutenjuJugoslavijeda
dobijeSolun,kojueHitleriskoristiti1941.godine.
375

stvari.Naprotiv,zaGrkujezainteresovanaBritanija.SovjetskiSavezprizna
je Britaniji taj poloaj, kao to Britanija priznaje prisne odnose Sovjetskog
SavezaiRumunije.UnastavkueriltumairjeenjezaMaarskuiJugoslavi
ju.UJaltijevladalaatmosferaukojojsuseonikojisudijelilimogliakicini
ki aliti iza lea malih naroda. Ostala je zabiljeena Staljinova izjava: Orao
mora dopustiti pticama da pjevaju, i ne smije ga uznemiravati razlog zbog
kojegpjevaju.Tokoe,nekasamogovoreiprotestuju,velikisuonikojiodlu
uju.(ArthurConte1968.287).
Udiplomatskomsistemubalkanskaravnoteaseodravalapoformu
li2+2+2toznai:Grka+Turska=Natopakt,Bugarska+Rumunija=Varav
ski pakt, Jugoslavija + Albanija = Nesvrstanost, odnosno neutralnost. Raspa
domVaravskogpakta1991.god.poremeenajeravnoteasnaga.Novisvjet
ski poredak oznaio je novi raspored ekonomskih uticaja. Novo pregrupisa
vanjepartikularnihegoizama.RaspadomSFRJugoslavijenaBalkanusestva
rajutrigrupedravanakulturnocivilizacijskimosnovama.
1. Katolika(Slovenija+Hrvatska)
2. Islamska(AlbanijaidijelomBiH,Kosovo)
3. Pravoslavnezemljekojejonijesunalenaindaseorganizuju.
U balkanskom regionu ponovo se koncentriu vojne snage i mona

oruja.Velikesileeledaobezbijedevojnoprisustvoidanametnuiodreena
rjeenja,(npr.uHrvatskoj,BiH,Makedoniji,KosovuiMetohiji).Vazduhoplo
vne baze u (Italiji, Turskoj, Tuzla u BiH) i jake pomorske snage u istonom
Mediteranu omoguavaju brze vojne intervencije na Balkanu, to je demons
triranonapadomNatopaktanaSrbijuiCrnuGoru1999.god.(Gric1999:450)
PolitikogeografskakartaBalkanaoskudnoodraavatesloenevezei
odnose. Na poetku XXI na njoj je predstavljeno 10 malih i srednjih drava:
Republika Bugarska (P=110 000 km2 i 9 mil /stanovnika); Albanija (P=28 000
km2 i 3,5 mil/stan); Grka (131 900 km2 i 10,5 mil/stan). Turska dri istonu
TrakijuiIstanbul(P=23000km2i4,8mil/stan).RepublikaRumunija(P=237000
km2 i oko 24 mil/stan). Na tlu bive SFRJ (P=255 000 km2 i oko 24 mil/stan),
nastalojepoetkom1990ihsedamdrava:RepublikaSlovenija(P=20000km2
i 2 mil/stan), Hrvatska (P=56 000 km2 i 4,7 mil/stan), Srbija (P=77.474km2i
8mil/stan),Crna Gora (P=13812 km2 i 625 266 stan) Kosovo(P=10.887km2 i 1
mil/stan)),BosnaiHercegovinakojasesastojioddvaentitetaRepublikeSrp
ske (25 000 km2 i 1,5 mil/stan) i MuslimanskoHrvatske federacije (P=26 084
km2i3mil/stan)iMakedonija(P=25000km2i2mil/stan).Navedenih12dra
376
va koje ine region Balkana imaju ukupnu povrinu 1 milion i 545 000km2 i
oko138mil/stan.(Gric1999:450)
2.PoloajBalkanausavremenimgeostratekimodmjeravanjima
Vladesudemokratske,arijedemokratijaoznaavaistinskeviepartij
skedravesaredovnimimirnimpromjenamapartijanavlasti.Ovojeusup
rotnostisaveimdijelomostatkasvijetagdjeovarijeestoprizivalegitimiza
cijubilokoganavlastiigdjesepromjenevladedeavaju,akoihuopteima,
dravnimudaromiliproceduramakojenanjeganalikuju.Uatlanskojoblasti,
ratvienijeprihvaenkaoinstrumentpolitike;zaproteklihpolavijeka,silaje
korienajedinonaperiferijiEvropeiizmeuetnikihgrupa,neizmeutra
dicionalnihdravanacija(Kisinder2008:56.)Uposlednjadvavijeka,Balkan
jebiojedanodnajeksplozivnijihgeopolitikihvorovausvijetu.Osimdrava
kojesegeografskinalazenaBalkanskompoluostrvu, balkanskomgeopoliti
kom voru u irem smislu pripadaju i Maarska, Rumunija, Moldavija, Tur
ska, pa ak i prostorno udaljeni Kipar. esto se za ovaj region koristi pojam
JugoistonaEvropa.(Gri1999:356)
Iakosesvakadravaverbalnozaklinjenaprincipnemijeanjauunut
ranjestvaridrugihsuverenihdrava(osimukolikoseneradioteimoblici
ma krenja ljudskih prava i sl.), u praksi se mijeanje (pa i grubo uplitanje)
itekako sprovodi. Osnovni kriterijum stava pojedine zemlje je njen interes,
odnosno odgovor na pitanje kakva struktura vlasti u zemlji koja je predmet
mijeanjaoptimalnogarantujeostvarivanjetihinteresa(kojimogubitiprivre
dni,geopolitiki,vojnostrategijski,itd.)2.Nezavisnoodtogatojeizgubiogeo
strateku rentu, koju je imao u doba Hladnog rata, Balkan jo uvijek ima
odreeni znaaj. Geopolitiki, zbog svog regionalnog poloaja, kao prostora
koji presjecaju kljune komunikacije na relaciji istok zapad sjever jug;
geoekonomski, zbog toga to e tuda proi novi putevi nafte od istoka ka
Kadjeratizbio,1.9.1939.,draveujugoistonojEvropibilesuneutralne,pajesnjimavaljalo
postupitiopreznotakojebaremsmatrao ForeignOffice.HughGaitskill,kojijetadaradiou
Ministarstvuzaprivrednoratovanje,rekaojeogoreno:ForeignOfficenedoputanamdaih
zastraimo,aMinistarstvofinansijadaihpotkupimo.Sabotaauneutralnimdravamaizazva
lajeprobleme,ibritanskijojdiplomati,kojisunastojalipropagiratineprijateljskeodnosespos
tojeimvladama,nijesunaravnobiliskloni.LordHankey,ministarkojiseposebnobavionaft
nimpitanjem,reebanakonpadaFrancuskedasuplanoviveihsabotaapropalidotadzbog
opiranjaForeignofficeadaihodobri,ilidaihodobridokjonijeprekasno.Nanajviemmjestu
nijebiloodluenokomedatiprednost:diplomatskimiliprivrednimpolitiarima.
2
377

zapadu,tj.odCrnogdoJadranskogmora(odKonstancedoDraa),odnosno
odCrnogmorapremaSrednjojiZapadnojEvropi;vojnopolitiki,jersena
ovom prostoru ele dislocirati baze i vojska iz Centralne i Zapadne Evrope,
blie Bliskom istoku i Kaspijskom regionu; strategijski, jer SAD, pokrie
Balkanaisvojimuticajemnanjegovustabilnostinestabilnostnaprostoru
etnikogkoktela(Z.Beinski),elidaEvropudriupatpoziciji ida,u
zavisnostiodsopstvenihgeostratekihinteresa,remetinjenustabilnost,inije
ranjivom i potencijalno konfliktnom3. Bez obzira na minimiziranje uloge Bal
kana u transkontinentalnim geostratekim igrama u uslovima globalizacije,
moinovihtehnologijaunastupajuemdobupokretnihimperija,savremeni
BalkanimavelikiznaajutrouglunarelacijiEvropaSADEvroazija(odno
sno na dugom maru putu novih gospodara svjetskog poretka, na elu sa
SAD prema Evroaziji), ako ne mostobrana, onda nosaa i pristanita iz
meuSADaiEvroazije,asdruge,uodnosimaSADaiEvrope,onjepo
tencijalno bure baruta mogui faktor stalne destabilizacije evropske bez
bednosti.
Kadkaemo,,meunarodnazajednica,mislimonaSjedinjeneDrave
izemljeZapadneEvrope,jerostalevelikezemljekojeudananjemsvetuigra
ju sve vaniju ulogu nemaju tu naviku da se upliu u unutranje poslove
drava koja su u UN predstavljene kao suverene. Zapad se u poslednje tri
decenijetimebaviintenzivnoiodavnonevidiutomenikakavproblem.Kad
seameriki,,nacionalniinteresmoebranitiuKabuluiliSevernojMitrovici,
moeiuPodgoriciiliBeogradu.(Gri1999:356)Uprkosnepostojanjuzajed
nikiopaeneprijetnjekojabiihujedinila,geopolitikanijenestalakaoelement
meunarodne politike. NATO jo uvijek ostaje politika osiguranja od novog
ruskog imperijalizma. Bez Sjedinjenih Drava, Evropa bi bila poluostrvsko
produenje,paakitalacEvroazije,uvuenauvrtlogsvojihkonflikataiudar
na meta radikalnih i revolucionarnih struja koje dolaze iz mnogih susjednih
regiona.BezSjedinjenihDrava,Njemakanebiimalauporitezazauzdava
njenacionalnihimpulsa(akikaolanicaEvropskeunije),iNjemakaiRusija
PremapodacimastatistikeagencijeEurostat,u1950.godinistanovnitvoEUjepredstavljalo
12odstosvetskepopulacije,sadainisedamodsto,aoko2050.godinesmanjiesenasvegatri
odsto.akidauEUnastupibummigracijeistopenataliteta,sarekordnoniske1,45decepo
eni,udeostanovnikaEUuukupnojpopulacijisvetanastaviedaopada.Poetkom1996.godi
ne na svaka dva stanovnika EU bilo je po est Kineza i pet Indijaca, izraunato je u studiji o
demografskimpromjenamaEUdo2050godine,kojusupravilistrunjaciEurostata.
3
378
bilebiuiskuenjudavidejednadrugukaosvojunajboljuopcijuspoljnepoli
tike.
UovomkontekstugeostratekihodmjeravanjaEvropeiSADa,upra
vojeprostorbiveJugoslavije,aprijesvegaKosovoinainrjeavanjanjego
vogstatusa,politikilakmusnakomedanasevropskadiplomatijaigeopoli
tikapolauvelikiispit.NezavisnoKosovojefaktorjenesamodezintegracije
dravnogsuverenitetaSrbije,veiizvorstalnenestabilnostinaBalkanuiEv
ropi. Stoga je bra evrointegracija Balkana, bez njegove dalje politike frag
mentacije, uslov mira i napretka ne samo Balkana, ve i Evrope. Aktuelne
geopolitiketendencijeuregionu,ukazujedajeBalkanjouvijekranjiv.One
se manifestuju sledeim oblicima: Kosovo je dobilo nezavisnost uz aktivnu
podrkuSADa;uBosnijeprisutnatendencijakaintegralizmu,tj.redefinisa
nju i ponitavanju Dejtonskog sporazuma (odnosno potapanje dravnosti
Republike Srpske)4; prisutne su tenzije izmeu Grka i Turaka, postoje naboji
oko Kipra; u Makedoniji je stalno prisutan problem integracije albanske
manjine; Albanija u znaku slabe drave, koja ne kontrolie svoj prostor i u
kojojpostojisnaanuticajnarkokartelaiuticajspoljnihsilanapolitikuzem
lje; Albaniju optuuju da je postala evropska Kolumbija i da je preplavila
Apeninskopoluostrvoogromnimkoliinamadrogedomaeproizvodnje,koja,
izmeu ostalog, ima i nie cene od evropskih. Ima podataka da je Albanija
poela kultivaciju koke, kako bi evropsko, a prvenstveno italijansko trite
preplavilajeftinimkokainom.Italijanskapolicijazbogduineobalaneuspjeva
daobezbijedisvojegraniceupotpunosti,pajezatobilaangaovalaivojsku,
kakobisesprijailoiskrcavanje,kojeorganizujuAlbanci.Rijeju,Balkanjejo
uvijek ranjiv i konfliktan i krhki mir vie poiva na prinudi spoljnih faktora,
negonaorganskojintegracijibalkanskihprivredaidrutava.(Gri1999:257)
OtudaimamootvorenoiprikrivenonametanjeSADaiEUokopra
vacaupravljanjakrizomnaBalkanu.SavremeniBalkan,kakoistiunekianali
tiari, jo uvijek se nalazi izmeu nedovrenog rata i neizgraenog mira.
MirsezasadaodravanaBalkanuzahvaljujui:
Nakon skoro etiri godine krvavog rata u toku koga je pobijeno desetine hiljada nevinih
rtava,stotinehiljadaprotjeranoanjihovidomovispaljeni,otvorenoviekoncentracionihlogo
ra, unitavana kulturna batina umjesto da meunarodna zajednica prekine graanski rat u
BiH,desiosegenociduSrebrenici.Aondajepodpritiscimaamerikihievropskihdiplomata
potpisan Dejtonski sporazum kojim su Srbi dobili Republiku Srpsku a Dejtonski sporazum
nametnutojeustavnoureenjeBiHzbogkojihnidanasnemaapsolutnonikakvognapretka.
4
379

a)vojnojprinudi(NATO),
b)politikojpomoiOUN,
c)ekonomskojpomoiEU.
Osnovniproblemjedugoronoopadanjeevropskeekonomskemoiu
odnosunaistonuAzijuiAmeriku,atajproblemsenerijeava,politiarisu
suvie zauzeti rijeavanjem urgentnih problema, pa nemaju vremena za su
tinske. Ovorelativno opadanje ekonomske moi nee rijeiti politiari koji se
krijuizaBriselasvakiputkadatrebauraditinetonepopularno,neenievro
kratijauBriselukojapatioddemokratskogdeficitateviebrineobrojkamau
zavrnimraunimanegooljudskimsudbinama,alibojatisedaneenigraa
nisvedoksuorganizovaniuokvirupostojeihstruktura,sindikataipolitikih
partija,fokusiraninaouvanjepostojeihprivilegija,amanjenaosmiljavanje
reenja.Bojatisedakratkorononeemovidjetipromjenunatomplanu,alina
duirokvjerujemusposobnostgraanadasesamoorganizujuiponovoosvo
je demokratski proces.Nezavisno novinarstvo ima kljunu ulogu u procesu
samoorganizovanjagraananaBalkanu.
3.GeopolitikipoloajCrneGorenaBalkanu
UocjenipoloajaCrneGoreuokvirubalkanskoggeopolitikogvora,
od znaaja je analiza spoljnopolitikih centara moi i njihovih geopolitikih
partnera u regionu, kao i odnosi prema drugim geopolitikim vorovima
(Kavkaz, Bliski Istok) ili kljunim zonama (Bosfor, Dardaneli i Suec). Obino
centri moi kao to su SAD, NATO, EU i dr. demostriraju svoju naklonost
premazatitiinteresaodreenogetnosa,religijeilidrave.Kaoistorijskiprim
jeri mogu da poslue odnosi izmeu Evroazije (Rusije) i pravoslavne Srbije i
CrneGore,kaoiizmeuNjemakeikatolikeHrvatske.Uposlednjimdeceni
jama atlanska politika, naroito SAD, se zalae prvenstveno za muslimanski
faktor u regionu. Najoigledniji primjer tome je amerika pozicija u bosan
skom i kosovskom konfliktu5.Vojnim angaovanjem NATO a na Kosovu i
Metohiji,anaroitogeostratekombitkomSADazaostvarivanjesvojihinte
resa u Kaspijskom basenu, koridor osam ima poseban znaaj za ostvarivanje
Sjetite se uvijek Kisindera: Biti neprijatelj Amerike je opasno. A biti prijatelj Amerike je
pogubno.TosuokusilimoniciizmnogovanijihdravazaAmerikuodCrneGoreodPino
eadoMubaraka.
5
380
amerikihstratekihinteresanaBalkanuiuevropskomdijeluEvroazije6.Crna
Gora svojim Jugozapadnim dijelom izlazi na Jadransko more koje je veliki
zaliv Sredozemnog mora (Mediterana). Ovo more otvara pomorske veze sa
svimzemljamainarodimasvijeta,tojesageopolitikogstanovitaodizuzet
nogznaaja.Vanojeistaidaeseu okviruzonapanevropskihkoridorau
narednomperiodustvoritiuslovizaintezivniekonomskirazvoj.Iztihrazloga
dravekojeseprostiruuzonamatihkoridoraimajuizuzetnopovoljangeos
trategijski poloaj. Potrebno je da politikim i ukupnim razvojnim strategija
ma, i u odnosima prema susjedima i glavnim centrima svjetske moi, svoj
povoljangeostrategijskipoloajpozitivnovalorizuju.Sastanovitaetnokon
fesionalnih odnosa, sredite balkanskog geoplitikog vora locirano je na za
padnom dijelu Balkanskog poluostrva, odnosno prostoru Bosne i Hercegovi
ne.
Upolitikoteritorijalnomsmislu,geoprostorsanajveimgeopolitikim
znaajemjeMakedonija,kojaimadvadesetogodinjudravnutradiciju,nepri
znatuodsvojihsusjeda.Savojnopolitikogstanovitanajvanijicentargeo
politikog vora Balkana je Turska. Geopilitiki znaaj Turske proistie iz
nekolikofaktora:kontrolamoreuzainajpovoljnijimostizmeuEvropeiAzije,
neposredna blizina prema drugim geopolitikim vorovima, ako to su Kav
kaz,SrednjaAzija,BliskiIstok,lanstvouNATO,ivojnopolitikopokrovi
teljstvoSAD.
Kada je rije o geostrategijskom aspektu odnosa Srbije i EU, bitno je

istai dva momenta: prvi, Srbija se nalazi u zoni institucionalno, politiko i
vojnobezbjednosnogokruenjaodstraneUnije:Maarska,Slovenija,Italijai
GrkasulaniceEU;drugi, uokviruevropskonatovskogprstena,Srbijaje
sudbinski ukljetena unutar dva etniko istorijski eksplozivna bermudska
trougla, koji se meusobno preklapaju: oko kosovskog sindroma, u trouglu
Alabanija Makedonija Srbija i Crna Gora i oko bosansko muslimanskog
sindromautrougluHravatskaBiHSrbijaiCrnaGora.Analizirajuigeopo
litikipoloajCrneGoreuoavasedanjengeoprostorpredstavljapodrujeu
TurskavladajeumijeanauetnikoienjeKurda.Poinjenisuvelikizloini,priemuje3.500
kurdskihselauniteno,tojedovelodonekolikomilionaizbjeglica.Takoersuizvriliiinvaziju
sjevernogIrakakakobipoubijalijovieKurda.TurskajelanicaNATOa.Svesedeavalounu
tarNATOa,aneizvannjegovihgranica.SjedinjeneDraveimaljuvelikukoliinunaoruanja
kojesekoristiutimakcijama.KoenjehvalioTurskuzbognjenogdoprinosauspreavanjunasi
ljaizaustavljanjuetnikogienjakrozueeuhumanitarnombombardovanjuJugoslavije.
6
381

kojem se prepliu raznorodni interesi srednje Evrope, Evroazije, atlanskog i

islamskog svijeta. U geostratekom pogledu ona predstavlja fiziku vezu
izmeu Evrope, Azije, Bliskog istoka i Sredozemlja. Povoljan geopolitiki i
geostrategijski poloaj Crne Gore moe se uspijeno valorizovati u uslovima
njenepuneintegracijeuEvropu.Nainnakojijevalorizacijajedinomogua,
jeste harmonizacija odnosa sa okruenjem, stabilizacija unutranjih prilika i
saradnja sa evropskim i svjetskim institucijama i asocijcijama.U interesu je
Crne Gore da njen odnos prema EU bude aktivan. Te aktivnosti moraju biti
usmjerene ka savezu, sa onim politikim i ekonomskim snagama koje su
angaovane na izgradnji evropskih integracija. Prostorno predstavlja vanu
raskrsnicu na Balkanu koja ini njena vrata prema jugoistoku i mogla bi da
pruipozitivandoprinosujedinjenojEvropi.
4.Uticajivanostmedijaudemokratskimprocesima
Medijisusnanosredstvozaformiranjedrutvenogsistemavrijednos
tiisredstvouticajanaformiranjejavnogmnjenja.Medijisupodefinicijisred
stvamasovnoginformisanjaaliuposljednjevrijemeueriglobalnogsvjetskog
poretka postaju sve vie sredstva masovnog interpretiranja. Sledstveno
tomemedijisusvemanjesredstvakomuniciranjaiedukacije,asveviesreds
tvamanipulacije.Sveviepresti,profititritepostajuosnovnavrijednostza
medije,ainformativniiprosvjetiteljskiciljevigubeznaenje.Dakle,naglaeni
komercijalizamumedijimateprateaprofitnalogikaumnogomedanasmije
nja odnos izmeu medija i publike, nameui potrebu novih iitavanja
medijadananjice.PostajemolitakodiopredskazanogBodrijarovogsvijetau
kome dominira prikazivanje, umjesto stvarnosti. Otuda ini se opravdanim i
smislenim upitanost da li e ovjek globalizovanog drutva uspjeti i u kojoj
mjeridarazvijesvojepotencijaleizvangranicatehnosvijeta.Medijskiimperija
lizam ili monopolizacija znaajna je posljedica globalnog sela koja je na
temelju moderne komunikacione i informacione tehnologije doivjela pravu
ekspanzijukrajemprologvijeka7.
KanadskiteoretiarMaralMakluannijesamopredvidioglobalnoselonegojebioipretea
utvrdividajemedijporukatojestdatehnikeperformansemedijautiunanainuobliava
njaporukeivrijednostikojesenjimaprenose,odnosnoideologijekojasenalaziupodtekstuna
implicitnomnivouporukakojemedijskinajmoniji(ujednoiposjednicinajsavremenijihinfor
macionokomunikacionihtehnologija)ireostalima.Imajuiuvidutehnologizovanovirtuelizo
vanustvarnostovjekdnevnoprimavelikibrojmedijskihporukaposredstvomrazliitihemite
raTV,radio,novine,Internet,bilbordidruginivoimarketinkekomunikacije.
7
382
Sadasmosuoenisapotpunonovomsituacijom.Akosenastavisavezapo
etom simetrijom, problem slobode tampe na prostoru bive SFRJ se danas
pojavljuje pod krinkom ekonomskog problema medija. Ova situacija u prvi
planizbacujeproblemekojisuiranijepostojali,alisusadadobilisasvimnovo
mjestoiimajunovedimenzijeiuzroke.Raspravaomedijskojekonomijidanas
senalaziusredituraspraveoslobodiizraavanjaisloboditampenaBalka
nu.
Dio genijalnosti dominantnog sistema koji ima kontrolu nad ljudima
krijeseutomedaljudimeusobnodrerazdvojenikakosenebiudruivali.
Nesmijemosesavjetovatisnaimkomijama,kakojetonegdje1930,rekao
jedanodomiljenihVoblipjevaa.Svedoknamnebudemoguekonsultovati
sesasvojimkomijama,vjerovaemodajesveuredu.Politikadebata,parla
mentarneinicijativekojesetiuproblematampe,televizijskedebate,komen
tari, miljenja, kao i medijske analize koje se bave ekonomskim aspektima
medijskog sektora i odnosima izmeu medija i vlasti, sve skupa svjedoi o
relevantnosti ove teme. Najefikasnije oruje koje ugnjetiva ima na raspola
ganju jeste um ugnjetenogUpravo kako je Stiv Biko rekao: Ogroman uspjeh
ugnjetaa lei u tome to svoje pretpostavke o svijetu uspijevaju pretvoriti u
nainnakojiesegledatinasvijet.Ponekadsetoradisvjesnokao,naprimjer,
u industriji odnosa s javnou. Meutim ponekad je to samo stvar rutine.A
osloboditisetihpretpostavkiinainagledanjanasvijetznainapravitiogro
mankorakkaoslobaanjuodugnjetavanja.
tampa je, po prirodi slobodne tampe u demokratskom drutvu,

uvardemokratije.Ili,drugimrijeima,tampajeetvrtistubvlasti,kojinad
gleda djelovanje ostala tri stuba vlasti. Sve ove izjave su postale kliei kao
retorikademokratije.Sdrugestrane,jedinavlastkojajezaduenazagaranto
vanjenormalnogizdravogfunkcionisanjamedijskeindustrijejejavnavlast,tj.
vlada. Pitanje koje iz toga proizilazi je sljedee: ta je rjeenje kada je drava
jedinozainteresovanazazatakavanjeistineiliinjenjeistineumedijimarela
tivnomiliinjenjeslobodetampenefunkcionalnomsjednestrane,doksu,s
drugestrane,medijskaindustrijainjenibosevizainteresovanizaiskoritava
nje javnih fondova, verc, neformalnu ekonomiju. Ovo je zaarani krug, kao
tosuto,teoretski,iraspraveopitanjimademokratije.Ovajparadoksjepos
taodiojavneraspravenatemumedija,njihovihodnosasapolitikom,implika
cijamaekonomskogproblemanamedije,itd.Naprvipogled,inisetanimda
suobjestraneupravu,poeviodpremijeraipredsjednikanaBalkanukada
opisujesebeisvojevladekaortveucjenjivakihmedija.
383

Za sve prilike vrijedi neoboriva Emersonova misao: The only way to

haveafriendsistobeone(Najboljinaindaimaprijateljajedabudeprijatelj
samsebi.)Onavrijediakizaigraapokerakadsenaelicemulicesigraem
aha. Krajnje je vrijeme da napravimo razliku, u skladu sa standardima EU,
izmeubiznisaislobodnoggovora,kaoirazliku izmeu medijskihposlova,
kojiestonisuisti.
NaBalkanusejosevjerujeuvjetinuimopolitikogmarketinga u
osvajanjupodrkebiraa.Marketingjespecifinoumijee,adanasiprofesija
drutvenog zavoenja (umjesto nekadanje gole propagande) prestaje da
budesredstvopridobijanja,asamivotinjegovastrujanjanameurjeenja.8
Netrebavjerovatitolikoumopolitikogmarketingaveumopoliti
kog organizovanja. Koncept politikog marketinga je elitistiki koncept po
kome elita na neto moderniji nain nego u sluaju propagande manipulie
masama.Ovajkonceptjeuspeansamoonolikokolikojegraanstvoneorga
nizovano.Usluajevimaukojimajepolitikoorganizovanje,aprijesvegatu
mislim na samoorganizovanje graana, nametanje stavova odozgo postaje
veomatekoipolitikiprocespostajedvosmeran,aelitajeprisiljenadausvaja
stavove koji dolaze odozdo. Dobar primer za to je promena stavova irom
politikog spektra u SAD po pitanju nedokumentovanih imigranata, to je
rezultatpresvegapredanogradaimigrantskihorganizacijauproteklihneko
likogodina.Jasnojedasumnogiproblemikojisusepojaviliutrouglumediji
biznisvlastustvarirezultatmakrodeformacijepolitikogsistema.
Kup
ljeni ili prodani mediji, inflacija naslova i tiraa, tokovi uticaja i interesa, u
odreenojmjerisurezultatosnovnognedostatkapolitikogsistema:neposto
janja slobodnih izbora i legitimne, reprezentativne i odgovorne vlade.Uloga
nezavisnihnovinarainjihovihudruenjajeposebnovanauovomegeopoli
tikom komaru koji je karakteristian za Balkan. Trenutak politiki kada su
jedni za NATO,jedini za vojnu neutralnost,jedni protiv NATO,jedni za EU,
jedniprotivEUdavanezavisnomnovinarstvuposebnupoziciju.
Unaojjavnostiikuloarimanegujesekratkopamenje,uvebavaobaranjekriterijuma
i disciplina kime, simulira istinoljubivost.Atmosfera svojevrsnog ketmana... Zaboravljen
umseumnoava...linakoristjevrednosnomjerilo.Darovitkritiarjeusamljenistrelackome
pre ili kasnije dosadi uzaludno lupanje glavom o zid. Ljudi su ogoreniji nego to su bili kad
samihpoeodaupoznajem...InteligencijauraskolusaafektimaoblikshizofrenijeBudunost
pretidanassasvimsludi,jeruskoroneemomoidarazlikujemosimulacijuodapsolutnezbi
lje.BoraDrakovistr.116
8
384
5.FunkcionalnaDemokratijainjennedostataknaBalkanu
Uodnosunasvojeokruenje,meutim,Jugoslavijajepredstavljala,na
izvjestan nain, anomaliju. Sve susjedne drave, obnovljene i nastale krajem
prologipoetkomovogvijeka,poivalesunanaelujednonacionalnogsuve
reniteta,toje,izgleda, vieodgovaralodatojfaziistorijskograzvojadrutva
najugoistokuEvrope.Aanomalijaseusvakomsistemumoeodravatisamo
akoraspolaeznatnomunutranjomsnagomikohezijomiliakoje,kaotakva,
usistemuprivremenoregulativnopotrebna.Podsistemomovdjepodrazumi
jevamoregionalneiiremeunarodneodnose.Uprirodisistemaje,inae,da
tei eliminisanju anomalija. Jugoslavija je, dakle, mogla opstajati sve dok je
raspolagala potrebnom mjerom unutranjeg jedinstva, stabilnosti i kohezije i
dokjeodgovaralakonjukturiumeunarodnomporetku.Poslijepobjedenad
faizmom,uspostavljenjebipolarniglobalniporedak,pajeJugoslavijarestau
risana,jerjetomporetkuodgovarala.Sadajeopetnadijeluinaugurisanjeno
vogporetka,komejugoslovenskaanomalijanesamodanijepotrebna,vemu
uizvjesnojmjeriismeta.Sdrugestrane,nijeliotroumniMihizbritkoposta
viodijagnozudaseJugoslavijaidemokratijauzajamnoiskljuuju?Savremeni
Balkan, kao region u znaku je lumpenrazvoja ili subrazvoja (A. G. Frankt),
kaozonanovihzavisnihdrutavakapitalizmapoluperiferije,sadevastiranim
privredama i slabijim dravicama sa kompreadorskom buroazijom i satelit
skimelitama.(Mitrovi2005:167)
Bez obzira na pompeznu politiku graju novodemokratskih elita o
evropskoj orjentaciji i demokratskim reformama, prema realnom dometu
promjena,socijalnojstrukturiikvalitetuivota,Balkanviesliilatinoameri
kom nego evropskom drutvu. S obzirom na jo uvijek veliku optereenost
prolou,adekvatnimseiniteoretskipristupvezanzageoistorijuikulturo
lokuparadigmuoulozinasleaikolektivnonesvjesnog,negoteorijamoder
nizacijeiinstitucionalistikipristupikojisuvezanizapolitikeprojektenovih
elita. (Mitrovi 2005:167) Ovaj bivi jugoslavenski prostor, od poetka 90ih,
imadvijefazenaglipokretunazaduratnimgodinama,aondapolaganiopo
ravakkojijotraje.
ZarazlikuodistoneEurope,koja jeprolatranzicijuodkomunizma
kademokratiji,mismoproivjelidvijetranzicjieodkomunizmamanjevie
direktno u ratno stanje, pa tek onda u normalu. Svaka zemlja na svoj nain.
JedinoSlovenijaiHrvatskaimajufunkcionalnedemokratije,anitijednazem
lja bive Jugoslavije nema pravu vladavinu prava. Radi o otpornosti sistema
upravljanja dravom i privredom koji se razvio u kasnoj, dekadentnoj fazi
385

komunizma, osamdesetih godina. Osnovna matrica tada uspostavljena jo

funkcionieuposvedrugaijimpravnimuslovima.Postojiistastranakaelitai
ista menaderska klasa i sarauju isto tako dobro, omoguuju siromaan ali
prihvatljiv ivot mrei radnika. Sve to radi na osnovi linog poznanstva,
izmeuredovazakona.Tonijeklasinakorupcija,iakoimaitoga,negoneto
ireivee,jedanitavpolitikoekonomskisistem.Utomejeirazlikakorup
cija je perverzija sistema, a ovo to imamo na Balkanu je sistem. Uz ozbiljan
svjetskiproblemekonomskenejednakosti,imamoigorinupolitikenejedna
kostinaprostorimabiveSFRJiBalkana.Aznamodajeupravotajosjeajda
supravilaistazasve,mogunostiistizasve,privlaioljudezapadnojEuropi,
kad smo se formalno svi nalazili van nje. Najvanije i najkorisnije, za zemlje
kandidateizaEU,jepodsticatiizgradnjuvladavinepravausmislujednakosti
svihpredzakonom.
Dakle,izgradnjusistemagdjearobnikrugpolitikoekonomoskeelite
vie ne postoji, kao to uglavnom ne postoji u zemljama ,,stare EU, uprkos
svih svojih problema i svoje korupcije. To podrazumijeva izgradnju jakih i
djelotvornih dravnih institucija. Isto tako treba podsticati investicije na Bal
kanuinaprostorubiveSFRJ.
Nije samo biva SFRJ, nego itavi evropski Istok, oigledan primer
kakojeskupokadtipomaeZapad.Tosudanaskolonijalnedemokratije,koje
nemajunidravu,niprivredu,samounitavajusvojukulturu.Utokuprocesa
kojisecininozvao,,tranzicijaizgledalojedapostojinapredak,govoriloseo
,,udimaslovenakom,irskom,itd.Danasjemagijanestala.Ostalisuogro
mnidugovi,deindustrijalizovanezemlje.Umjestovelikihkombinata,dobilisu
megamarkete, umesto viih plata stigle su ogromne stope nezaposlenosti,
umestosreneomladineimamobarpolageneracijekojajeupuenanabespos
liarenjepoulicama.(Mitrovi2005:164)
Izgleda da itav prostor bive Jugoslavije radi manje ili vie na ovaj
nain,iumanjojmjerislinojeiuirojjugoistonojEvropiodMaarskedo
GrkeiTurske.Dodajmorastekstremizmairazgraivanjedemokratskihusta
nova u Bugarskoj, nedavno otkrivanje dubokih problema u Sloveniji koja je
slovilakaonajboljiak,referendumskigreviuHrvatskoj.Evropskozakono
davstvopomaealinijedovoljno.Naalost,nikojonijesmisliometodupre
nosa drutvenih vrijednosti, pravila, politikih struktura i sve ostalo to ini
zdravliberalnodemokratskikapitalizamivladavinuprava.UzEUregulativu,
imperativno treba razbiti spregu politike i privredne moi a to je jedino
mogueuzdolazakstranogkapitala.Izgledadanezavisnonovinarstvorazot
386
krivadiotihmehanizamakojisusvojstveniBalkanuinjegovojsloenojgeo
polotikojpoziciji.
Zemlje Istonocentralne Evrope (ICE) koje su 1989. godine zapoele

demokratsku tranziciju bile su proglaene konsolidovanim demokratijama
kadasuse2004.pridruileEvropskojUniji(EU).Danasseveinanovihdemo
kratija suoava sa zamorom od demokratije, dok se neke ine ranjivim i
sklonimautoritarnomprevratu.EU,smatranagarantomdemokratskihprom
jena koje su se desile posle 1989, prolazi kroz do sada najveu ekonomsku,
finansijskuidemokratskukrizusaudruenimizazovimatehnokratijeipopu
lizma.ZemljeuIstonoCentralnojEvropisvakakosuuboljojpozicijiuodno
su na veinu postkomunistikih drava Zapadnog Balkana i Istone Evrope.
Njihovo lansvouEU bilojesmatranogarantomnesamoprosperiteta,vei
odreenih demokratskih standarda.Istonocentralna Evropa privela je kraju
svojpovratakuEvropu,alijeotkriladajeEvropamanjejedinstvenaislo
bodna,manjedemokratskaiefikasnanegotojetobilooekivanoprijedvije
decenije,uranojfaziovogputovanja.
IzlazizkrizenaprostoruBalkanaiperspektivutrebatraitikrozraz
vojibruintegracijubalkanskogprostorauEU,aliiizgraivanjeautonomne
strategije razvoja i saradnje meu samim balkanskim zemljama. Tek u tom
kontekstu novih balkanskih, ekonomskih, politikih i kulturnih integracija,
modernizacije i razvoja, Balkan moe postati u istorijskom smislu, punopra
van,aliipunoljetan(kaoekonomskiipolitikipartner)lanzajedniceevrop
skihnacija.Usuprotnom,formalnoukljuivanjeuinstitucijeEU,bezkvalitet
nih promjena unutar njega samog, Balkan e zadrati u zoni nove svjetske
periferije i zavisnog drutva iji je regionalni prostor u funkciji dominacije
interesa krupnog kapitala i neokolonijalne protektoracije. Takav Balkan,
meutim, sa svojim kompradorskom buroazijom i vazalskim politikim eli
tamapredstavljaetvorevinuprekokojeeglobalnigeostratekiakter(SAD)
Evropu drati u ahu, koristei balkanske elite za saradnike i partnere u
ostvarivanjuglobalnehegemonije.Naatranzicijajepodsnanimgravitacio
nimuticajemEvropskeunije,kojijemodaoslabioposlednjihgodina,alijei
daljeveomajak.Meutim,uistovremegotovodanepostojiunutranjikapa
citet da se formulie politika koja bi se potom sprovodila u delo. Osim ula
njenjauEU,naepolitikeelitesunesposobnedaosmisledravniprojekat,pa
aknidakrenuunekemanjereforme.Tojesignalzauzbunuineophodnoje
dasetajkapacitetojaa,atose,pomommiljenju,moeostvaritijedinopu
387

temgraanskogsamoorganizovanja.Elitereagujunapritiske,atrenutnojedi
nipritisakkojidonjihdolazijepritisakizEU.
Nijedan problem se ne moe rijeiti ukoliko ne zauzmete odreeni

stav.Nemoeterijeitidilemuukolikonemateodreenuinspiraciju.Evolucija
onogtozovemoekonomskiproblemmedijaubivojSFRJuvelikoezavi
siti od intervencije ili neintervencije u rjeavanju novonastalih problema,
naroitoodprirodeintervencije.(Mitrovi2005:167)Jasnojedasumnogipro
blemi koji su se pojavili u trouglu medijibiznisvlast ustvari rezultat makro
deformacije politikogsistema.Kupljeniiliprodanimediji,inflacijanaslovai
tiraa,tokoviuticajaiinteresa,uodreenojmjerisurezultatosnovnognedos
tatkapolitikogsistema:nepostojanjaslobodnihizborailegitimne,reprezenta
tivne i odgovorne vlade. Naravno, problem e i dalje biti prisutan nakon to
politikisistemponovopreuzmesvojefunkcije.Opetedoidojavneraspra
ve o tome da li treba intervenisati s ciljem rjeavanja ekonomskog problema
medija, kao i naina intervenisanja, vraajui se opet na dilemu regulatorne
draveilidravegaranta.Akosusvidosadanjiproblemiproistekliizneefi
kasnogfunkcionisanjadrave,modajeboljevjerovatidabimedijskasamo
regulacija pruila najbolji mehanizam za usmjeravanje situacije u pravilnom
pravcu. Malo je vjerojatno da se u nekoj manjoj periferijskoj zemlji politike
promjene mogu ostvariti bez podrke meunarodnoj faktora. No, ne treba
gajitipretjeraneiluzijeupogledumotivanjihovepodrkeovojilionojstrani.
Datepodrkuonojstranikojaunjihovimoimaimaveikredibilitet.No,taj
kredibilitetkonkurenatazavlastuprvomreduzavisioprocjenikojaeopcija
biti prikladnija za ostvarivanje interesa onih koji podrku pruaju. Dakle, ne
trebagajiti pretjeranenadeumeunarodnuzajednicuniti uplemenitostnje
nihmotivapodrke.
6.Umjestozakljuka
Mo ima geografske osnove u meunarodnom sistemu odnosa (pros

tor,resursi, stanovnitvo,poloaj),naravnouzstepentehnologijekoju posje
duje.Beinskijasnopredviadabiuspostavljanje,utvrivanjeiirenjeame
rikevojnehegemonijeprekoEvroazijekrozcentralnuAzijuzahtijevaloneu
venuiotvorenumilitarizacijuspoljnepolitike,zajednosadosadanevienom
fabrikacijom domae podrke i konsenzusa za ovu vojnu kampanju. Izlaz iz
krize na prostoru Balkana i perspektivu treba traiti kroz razvoj i bru inte
gracijubalkanskogprostorauEU,aliiizgraivanjeautonomnestrategijeraz
voja i saradnje meu samim balkanskim zemljama. Tek u tom kontekstu
388
novihbalkanskih,ekonomskih,politikihikulturnihintegracija,modernizaci
jeirazvoja,Balkanmoepostatiuistorijskomsmislu,punopravan,aliipuno
ljetan(kaoekonomskiipolitikipartner)lanzajedniceevropskihnacija.Jasno
jedasumnogiproblemikojisusepojaviliutrouglumedijibiznisvlastustva
ri rezultat makrodeformacije politikog sistema. Kupljeni ili prodani mediji,
inflacijanaslovaitiraa,tokoviuticajaiinteresa,uodreenojmjerisurezultat
osnovnognedostatkapolitikogsistema:nepostojanjaslobodnihizborailegi
timne,reprezentativneiodgovornevlade.
Literatura
Barker, E. (1978), Britanska politika prema jugoistonoj Evropi u drugom

svjetskomratu,Zagreb:Globus.
Blek,S.(2003),Odnosisjavnou,Beograd:Clio.
Beinski,Z.(2004),Velikaahovskatabla,Podgorica:CID.
Conte,A.(1968),JaltailiPodjelasvijeta,Zagreb:MaticaHrvatska.
omski N. (2009), Kontrola medija: Spektakularna dostignua propagande,

NoviSad,Beograd:RubikonBeoknjiga.
Dovw, S.C. (2005), Ekonomska metodologija i politika kultura, Zagreb:

Nakladnoistraivakizavod.
Drakovi, B. (2004), Uzvodno plivanje razgovor vodio Milo Jevti,

Beograd.
From,E.(1963),Zdravodrutvo,Beograd:Rad.
Gic,L.(1970),Fenomenologijakia,Beograd:Prosvjeta.
Gri,M.(1999),Politikageografija,Beograd:Geografskifakultet.
Kisinder, H. (2008), Amerika na Vrhuncu: Carstvo ili Vostvo, Zagreb:

Globus.
Kokovi,D.(2000),Kulturaiumjetnost,NoviSad:Akademijaumjetnos
ti.
Mekdonald,D.(1972),Teorijamasovnekulture,Beograd:Savremenik.
Mils,R.(1964),Elitavlasti,Beograd:Kultura.
Mitrovi, Lj. (2005), Poloaj Balkana u savremenim geostratekim

odmjeravanjima, u: grupa autora, Srbija i savremeni procesi u Evropi i svijetu,
Beograd:Geografskifakultet.
PetroviPiroanac,Z.(2004),Malipojmovnikgeopolitike,Beograd:Insti
tutzapolitikestudije.
Prelec,M.(2014),Sistemjeproblem,Monitor,br.1212.
PrimakovJ.(2010),SvijetbezRusije,Beograd:Slubeniglasnik.
389

Primakov,J.(2008),Uspomenepremijera,Podgorica:CID.
Tuathail,G.O.,Dalby,S.,PaulRoutledge(ur.)(2007),Uvodugeopolitiku,
Zagreb:Politikakultura,Nakladnoistraivakizavod.
Veljak,L.(2013),Opasnajepljackautemeljenanazakonima,Monitor,
br1161.
Vidal,G.(2004),Ratizsnova,Beograd:arobnaknjiga.
Vuji,J.(2004),Fragmentigeopolitikemisli,Zagreb:Digitalnitisak.
ivanovi,M.(2014),Sviimajupreviepovodazabunt,Monitor,br
1218.
390
MARIJAJOVI:
Graanskonovinarstvo
UDK:070.11
GRAANSKONOVINARSTVO
CITIZENJOURNALISM
drMARIJAJOVI
GradskaknjinicaDonMihovilPavlinovi,Imotski
Apstrakt: Privueni snagom vijesti i dogaaja novinari koristei

morijeiprezentirajuihjavnosti.Novinarsvjedoiihvatatrenutak
uvremenu.Velikibrojnovinarameutimsvjedoeinekomdogaa
ju,tekzagrebupovrinu,bilo,jerimtakonalaeposlodavac,biloiz
neznanja. Velik dio problema lei upravo u injenici da novinari
nisuadekvatnoplaenizasvojradsjednestrane,aestonisustru
nousavrenizanovinare.Danasnovinaremelibitisvatko,jerimje
coolpredstavljatiseudrutvuzanimanjenovinar(ka).Pritompoe
sto zaboravljaju na mo koju imaju rijei i posljedice nestrunog
baratanjarijeima.
Vlasnicimedijskihkuaupravozbogznatnoniecijeneradakojuza
htijevaneobueninovinarzarazlikuodprofesionalcaposeuupravo
zaprvimanevodeisedrutvenimdobromiistraivakomnovinar
stvom,negoupravoprofitom.
Kljune rijei: Novinari, rijei, nezavisno novinarstvo, medijske
kue,istraivakonovinarstvo
Abstract:Drawntothepowerofnewsandeventsjournalistsusing
the power of words presented to them javnosti.Novinar testify and
capturesamomentintime.Alargenumberofjournalists,however,
witnessinganevent,onlyscratchthesurface,eitherbecausetheyare
so required by the employer, either out of ignorance. Much of the
problemliesinthefactthatjournalistsarenotadequatelycompen
satedfortheirworkontheonehand,andareoftennotprofessionally
perfectedthepress.Todayeveryonewantstobeajournalist,because
its cool to represent the interest of societyjournalist (ka). At the
391

sametimeoftenforgetthepowerthatwordshaveconsequencesand
improperhandlingofwords.
The owners of media outlets because of much lower labor costs re
quired by untrained journalist as opposed to a professional just to
reach the first not leading to social good and investigative journal
ism,ratherthanjustprofit.
Keywords: Journalists, Words, Independent Journalism, Media
Outlets,InvestigativeJournalism
1.Uvod
Veukoliilinafakultetuuenicimaistudentimakojipretendiraju
postatinovinarimatrebalobipruatiprilikudanapiuiobjavevijest.Ukra
tko,danegovoregluposti.Svatkoodnasizgledapametnijedokuti.1
Sjednestranetimebiihsepouiloslaganjurijei,asdrugeod
govornostijavnonapisanogiizreenog.
Kadastudentnovinarstvapomeprimjenjivationotojenauiou
igripisanjaiobrnutojpiramidipoeojeprocesbruenjaelementakojipriu
inezanimljivomimamcemzasluatelje,gledateljeiliitatelje.
Blogovisuzgodnamjestaislobodegovoraibruenjamladihnovi
nara.Kadasemeutimdogoditrenutakdajenetkospremaniplatitizanei
jupriu,novinarasemoepustitinatrite.
Bilo tko moe proizvesti vijest i plasirati ju jeftino putem drutve
nihmedija.Akopadneulokvuosrednjostiodpisanjatrebaodustati
Bilo koji oblik novinarstva je i svojevrsna umjetnost. Moda stoga
batumoemopronaiodgovornadilemuzbogegabitinovinaremzvui
popularnoteveinaljudi(uglavnomonihkojisenikadanovinarstvomnisu
bavili)smatratajposao,poslomizsnova.
Zasvojradmeutimvelikibrojnovinarajepremaloplaen.Kadase
tomedodapisanjepremanarudbivlasnika,akjeipodcijenjen.Dakle,novi
narstvojeposao,kojisvakakonijeizsnova.
No ukoliko postoji strast, ime se moe izgraditi te krenuti putem
nezavisnog,slobodnognovinarstva;freelancing.
Hodak,Sonja,Holy,Mirela,Komunikacijskestrategijemagije,NakladaLjevak,Zagreb,2012.,str.
17.
1
392
MARIJAJOVI:
Graanskonovinarstvo
Zapotrebeovogistraivanjatrebalojeosiguratikontinuitetsudjelo
vanjaisuradnjeneovisnih,irokihmaseai/iligraanskognovinarstva,akoje
se odnose na sve vrste novinarskog sadraja kreiranih i konzumiranih izvan
mainstreammedija.
2.Slobodnimediji
RobertParry,bivinovinarzaAssociatedPressiNewsweek,2011.g
jepisaokakojepostaorazoaranmainstreammedijima,posebnonainomna
koji je bio tretiran u IranContraskandalu. Moj inzistiranje na zadiranju do
dna ove povijesno vane prie me odvratila od mojih glavnih urednika u
Newsweekuiodmnogihmojihnovinarskihkolegakojisujednostavnohtjeli
zadratisvojaradnamjestaiizbjeinevolje[...]2
U smislu terminologije dosad prihvaene u naem novinarskom
zanatu,unovinarskomposluglavnimedijisu:
9 Tisak,
9 Radiofonija,3
9 Televizija,
9 Internet4
3.Participativnonovinarstvo
Participativno novinarstvo je novinarski sadraj stvoren zajedniki
odstranenovinara,nezavisnihmedijaigraana.Sadrajkojijestvorenneovi
sno,izvanutjecajatradicionalnognovinarstva.PremaClaudeJeanBertrandu,
sve su zemlje na svijetu kao ideal proglasile osiguravanje ljudskih prava
svakomeodsvojihgraana.Upraksi,meutim,pojedinacneraspolaenijed
nim od tih prava ako ne posjeduje jedno od njih: pravo na znanje. Svako se
pravostjee,apotomneprekidnobrani;akonijeinformirano,ljudskojebieu
tojborbirazoruano.5
Sadrajstvorenneovisnoodstranegraanainezavisnhmedijaneri
jetkokoristeimainstreammediji
Parry,Robert,ABriefNarrativeOfConsortiumnews,28.12.2011.<Http://Consortiumnews.Com
/2011/12/28/ABriefNarrativeOfConsortiumnews/>(02.03.2014).
3Mualo,Marina,Radiomedij20.stoljea,AGM,Zagreb,2010.
4Beker,Inoslav[et.al],Istraivakonovinarstvo,MedijskaagencijaHND,Zagreb,2004.,str.14.
5Bertrand,ClaudeJean,Deontologijamedija,JETiC,Zagreb,2007.,str.34.
2
393

Terminijavnonovinarstvo,graaninnovinar,neovisninovinar,par
ticipativnonovinarstvo,imasovnonovinarstvoseisprepliu.Koristeseistim
ili razliitim kontekstima u razliitim novinama. U praksi, ne postoji jasno
definiranelinije.
Paulussen,Heinonen,DomingoiQuandt(2007)ihopisujukaopar
ticipativnemodelenovinarstva6Javnonovinarstvazaciljimasuradnjunovi
naraigraana.Graaniseukljuujuustvaranjeprie,anovinarizadravaju
ulogutakozvanihmoderatora.
Primjer sadraja koji su stvorili graani ili iroke mase novinara, a
kojisukoristiliitradicionalnimmedijimasu,slikeivideoodG20prosvjedau
Torontutijekomljeta2010.
CBC, primjerice sada ima formalnu politiku o koritenju graana
novinara i sadraja kao to su YouTube videa u svojim vijestima (osobna
komunikacija,K.Fox,28.sijenja2011.)
4.Nezavisnimediji
Ako medije posmatramo kao mehanizam nadogradnje drutva, kultura je
kljunipojamuovojdefiniciji.Kultura,umedijskomsmislu,podrazumijevamisaoni
slijed formiranja informacija (procjena, selekcija, jezika obrada, forma, ugao), kon
tekst,ciljnegrupeipercepcijuporuka.7DanasnemoemokazatikakouRepubli
ci Hrvatskoj postoje nezavisni mediji. Gotovo svi, osim nemalog broja malih
lokalnihkua,kojezbognedostatkafinancijskihsredstavazaprodukcijuine
moguravnoprabvnoparticipirativelikimmedijskimkuamasuzavisnimedi
ji.Onotopostoji,istinajouvijekunedovoljnosnanomomjeru,uodnosuna
primjericeAmeriku,dapokrenukljunedrutveneefektesu,slobodninovina
rifreelanceri.
Tosunovinarikojiistraujuiizvjeujuoproblemima,dogaajimai
trendovimazakojemislekakoejavnostibitiinteresantni.Onotojenajva
nije,slobodninovinaritoinepravodobno.Postojerazliitekategorijeslobod
nihnovinara.Nekiodnjihusredotoenisunasport,nekinamodu,nekimo
da na okoli, ili poslovne teme. Drugi su usredotoeni na aktualne dnevno
politikevijestiodnosnopronalaenjerelevantnihprieizzemljeiinozemstva.
What Is Freelance Journalism? Http://Www.Writersbureau.Com/Writing/WhatIsFreelance

Journalism.Htm(02.03.2014).
7Udovii,Radenko,Vjerodostojnostmedija,Mediainstitutplan,Sarajevo,2012.,str.13.
6
394
MARIJAJOVI:
Graanskonovinarstvo
Takvinovinarimoguraditizaasopise,dnevnenovine,televizijuili
radio.Onisuzaposleniilipunoiliskraenoradnovrijemeiprimajuredovitu
plau,bakaoibilokojidrugizaposlenik.
Rade obino odreeni broj sati i razgovaraju s urednikom o troko
vimasvogizvjeivanja.
5.Principislobodnognovinarstva
Principinovinarstva;istina,lojalnostpremagraanima,disciplinaprovje
re, neovisnost, osiguravanje foruma za javnu kritiku, znaajna, zanimljiva i
relevantnapriazanovinareslobodnjakesuististimdaslobodninovinarine
radesamozajednogposlodavca,onisusamozaposlenipatimeineovisni.
PremajednojuopenojdefinicijislobodninovinarjeOsobakojaradikao
pisac, dizajner, izvoa, ili slino, prodaje radove ili usluge po satu, danu ili
obimuposla.Neradinaredovnojosnovizaplautezajednogposlodavca.8
Posebno je to interesantno za mlade novinare koji ele izgraditi vlastiti
portfeljtesemogukoncentriratinaradupodrujimaukojimaposebnouiva
ju.
Onotoslobodnjacimasdrugestraneoteavapozicijujetotoonizasvoje
priemorajunaitrite,kontaktiratiurednikeipregovarationaknadizanji
hovradtemotiviratisamisebezaredovitopisanjeizadovoljitistrogerokove.
Takoertrebajuvoditiraunaovlastitimfinancijama,plaatisamostalnodop
rinose,terazumjetipolitikupojedinihmedijskihkua.
PremaTeniPeriin,mnogojenainanakojemedijskaarena,iakou
informativnom moda vie nego u drugim anrovima, potroae tretira kao
graane.Osiguravanjeveegbrojakanalakomunikacijeotvarapristupproiz
vodnjivijestiisamimnjihovimkorisnicima.9Nezavisnimediji,kaoposljedica
participativnog novinarstva nastalog suradnjom graana i novinara produk
cijskiradesrazliitommreomvijestiiagencija
Ono to neki ljudi nazivaju klasian primjer graanskog novinars
tva,OhmyNews,jeustvarizajednikinaporizmeu60tisuagraananovi
narai60profesionalnihnovinara.VeinasadrajaOhmyvijestijestvorenaod
stranepublike.
Svatko pak moe donijeti priu, ali profesionalni novinari su ipak ti
kojipregledavajumaterijaleiodluujutoeplasirati.
Journalismhttp://dictionary.reference.com/browse/journalism(20.01.2014).
Periin,Tena,Televizijskevijesti,Nakladamedijskaistraivanja,zagreb,2010.,str.216217.
8
9
395

6.Javnasfera
Javnasferajeuglavnomidealistikoutopijskomjesto,kojujezamislio
Habermas.Rijejeomjestu,gdjesvatkoimaprilikudagasesasluabezpoli
tikih,ekonomskihilidrutvenihogranienja.Kaddvojeilivieljudirazgova
ra,tvrdiKathleenK.Reardon,ulazeuaktivnostmeusobnogutjecanjaukojoj
svakikomunikatordjelujenaponaajnemogunostiiliopcijeostalih.Naprim
jer,uporabomprimjedabapoput:TojevrlozanimljivoiliUpravojetako,
komunikator moe poticati govornika da nastavi govoriti. No mo4e i obes
hrabritiizrazomdosadenalicu.10
Nepostojisuglasjeotome,kadabiupraksiipostojala,dalijavnasfera
moe biti funkcionalna. Habermas i sam kae kako javna sfera moe biti
zamiljenaprijesvegakaosferaprivatnihljudikojizajednojavnonastupaju11
Novimedijiputemdrutvenihmreaiwebstranica,dostupnihdanasi
putem mobilnih telefona, graansko novinarstvo danas su uinili dostupnije
ljudimadiljemsvijeta.Digitalnatehnologija,navodiPeriin,iInternetizazvali
sugolemepromjeneukomunikacijamaidrutvuuiznimnokratkomrazdob
lju, ali rasplamsali i une rasprave. Politikim, kulturnim, ekonomskim i
medijskim diskursima posljednjih godina dominira pojam informacijsko
drutvo(informationsociety),kojikaosredinjupoluguivotairazvojadru
tvaistieumreenost,razmjenuirastkreativnihindustrija,poputmedija,pa
seiztogarazvijajuinaicedrutvoznanja,digitalnodrutvo,edrutvo,
odnosnokreativnodrutvo12
Zbogdostupnostitehnologije,graaniestomoguplasirativijestibre
od tradicionalnih medija. Poznati primjeri graanskog novinarstva s velikih
svjetskihdogaajasu,Arapskoproljee,OccupyWallStreetpokret,2013pro
svjediuTurskoj,Haitipotresa2010,anedavnoidogaajiuUkrajini.
7.Zakljuak
Kritiarigraanskognovinarstva,kojejesvojuspondoivjelo,upravo
zbog propusta u profesionalnom novinarstvu, tvrde kako je graansko
novinarstvoneregulirano,previesubjektivno,amaterski,upitnoikvalitetom
ipokrivenou.
Reardon K, Kathleen, Interpersonalna komunikacija. Gdje se misli susreu, Alineja, Zagreb,

1998.,str.95.
11Nav.mj.
12Periin,T.,nav.dj.,str.,207208.
10
396
MARIJAJOVI:
Graanskonovinarstvo
Budunost graanskog novinarstva, upravo je na internetu. Ljudi iz

razliitih zemalja priaju svoje prie meunarodnoj publici, inei tako svijet
manjimidostupnijim.
Internetpostajeprirodandionas,imamogausvojimtelefonima,de
povimasvakidan,koristimogakakobismosepovezalisobiteljiiprijateljima,
i,stoga,internettakoerpostajenajprirodnijemjestonakojemkonzumiramo
vijesti.
to prije to mediji prepoznaju, prije e moi preivjeti. Novinari se

takoertrebajumijenjati,kakobipreivjeli,atoepostiinesamokonzumi
ranjemonlinemedija,veistvaranjemonlinevijesti.
Ukljuitiseuzajednicu,postatiravnopravansobinimgraaninom
jenetotojepojedinimnovinarimajakoteko,jerpodrazumijevaodstupanje
suzvienogmjestaipridruivanjeobinimljudimateprihvaanjedaoni(lju
di,op.a.)modaimajuvieinformacijailidanjihovomiljenjemoebitivrije
dno.
Novinari djeluju u drutvu koje je regulirano zakonima, pa su duni

zakone potivati, a zakonske definicije poznavati. U nas postoji tradicija da
zakonodavacpostojeimsadrajimanametnenazivdrugaijioduvrijeenau
znanostikojasetimebavi.
Novinstvo je djelatnost prikupljanja i aurnog objavljivanja istinitih

informacijaodogaajimaitrendovimakojisupojedincuvanizaorijentiranje
i,eventualno,odluivanjeunjegovojdrutvenojzajednici.Ponekadsuzato
nost navedene definicije upravo kljuni graani koji svojim sirovim infor
macijama, neovisnim od poslodavca ili naruitelja ine graansko novinars
tvo,atime,nadamose,svijetidrutvopravednijimiistinitijim.
Literatura
Bertrand,ClaudeJean,Deontologijamedija,JETiC,Zagreb,2007.
Beker,Inoslav[et.al],Istraivakonovinarstvo,MedijskaagencijaHND,
Zagreb,2004.
Hodak,Sonja,Holy,Mirela,Komunikacijskestrategijemagije,Naklada
Ljevak,Zagreb,2012.
Mualo,Marina,Radiomedij20.stoljea,AGM,Zagreb,2010
Periin, Tena, Televizijske vijesti, Naklada medijska istraivanja,

zagreb,2010.
ReardonK,Kathleen,Interpersonalnakomunikacija.Gdjesemislisusreu,
Alineja,Zagreb,1998.
397

Udovii, Radenko, Vjerodostojnost medija, Media institut plan, Sara

jevo,2012.
Parry,Robert,ABriefNarrativeOfConsortiumnews,28.12.2011.<Http://
Consortiumnews.Com/2011/12/28/ABriefNarrativeOfConsortiumnews/>
(02.03.2014). What Is Freelance Journalism? Http://Www.Writersbureau.Com/
Writing/WhatIsFreelanceJournalism.Htm(02.03.2014).
Journalism http://dictionary.reference.com/browse/journalism (20.01.

2014).
398
MIOMIRMARO:
UDK:316.774:070(497.16)
OBJEKTIVNOSTKAOVODILJAKVALITETNOGMEDIJA
OBJECTIVITYASAGUIDEOFTHEQUALITYMEDIA
mrMIOMIRMARO
RadioTelevizijaCrneGore
Apstrakt: Objektivnost informacije kao vrhovno naelo novinarstva

sveviezamjenjujupristrasnost,neprofesionalnost,senzacionalizami
propaganda.UCrnojGorikojaovegodineslavisedamdecenijaposto
janjaradijaipetdecenijatelevizije,nunojegovoritiokolskimprim
jerimadobrogizvjetavanja.Ujavnostijedominantnapriaoslobodi
medija,tojesteuslovzapridruivanjeEvropskojuniji.No,uzemlji
kojajepolarizovanapolitikiimedijski,malosegovorioprofesional
nosti i objektivnosti novinara. U ovom radu smo teorijski pribliili
naelo objektivnosti kroz propise javnih servisa, ali i konsultujui
domau i svjetsku literaturu iz oblasti masmedija. U istraivanju
Crna Gora i medijski brend dobili smo stavove medijskih i marke
tinkih strunjaa, kao i javnih poslenika, koji istiu da je kvalitet
medijauslovdabimusevjerovalo.Ukazujuinazamkeuprovoenju
nezavisnostimedija,istiemopreporukekojebimedijitrebalodaslije
denaputusvojeprofesionalizacije,kojajeuslovdemokratizacijedru
tva.
Kljunerijei:Objektivnost,profesionalnost,medijskibrend,mediji,
CrnaGora
Abstract:Informationobjectivityasthesupremeprincipleofjournal
ism is increasingly replaced by bias, lack of professionalism, sensa
tionalismandpropaganda.InMontenegro,whichthisyearcelebrates
sevendecadesofradioandfivedecadesoftelevisionitisnecessaryto
speakoftheexamplesofgoodreportingfromtextbook.Thefreedomof
thepressisdominantstoryinpublic,whichisaconditionforjoining
the European Union. But in a country that is politically and media
399

polarized,littleissaidabouttheprofessionalismandobjectivityofre
porters.
In this paper, theoretically we bring principle of objectivity closer
throughtheprovisionofpublicservices,andwithconsultingthelocal
and international literature in the field of mass media. In the study
Montenegroandmediabrand,wegettheviewsofmediaandmar
ketingprofessionals,aswellaspublicofficials,whopointoutthatthe
qualityofthemediaisaconditionfortrust.Pointingoutthepitfalls
inimplementingtheindependenceofthemedia,wehighlightrecom
mendations that the media should follow on the path of their profes
sionalization,whichisaconditionforthedemocratizationofsociety.
Keywords:Objectivity,Professionalism,MediaBrand,Media,Mon
tenegro
1.Uvod
Uerisenzacionalizma,pristrasnostiitendecioznostimedija,govoritio
idealimakaotosuobjektivnostinezavisnost,anezvuatikaodemagog,ini
se nemoguom misijom. U dananjem crnogorskom trenutku i publika biva
polarizovanakaoimediji,isveostalokodnas,iinisezaboravljakakozvui
ili izgleda objektivna i potpuna informacija. U startu da se distanciramo od
togadamedijeviemoemodoivljavatikaopukeprenosioceinformacija,jer
takvisuprevazieni,bezliniislabokonzumirani.Medijjesteporuka,kakoje
davnoustvrdioMarshallMcLuhan,kojunovinariifruju,apublikadekodira
na svoj nain. Ipak, zadatak uenog novinara i kominokolokih znalaca jeste
da kroz informaciju plasira vijest, ali i profesionalnost, objektivnost, to e
sama publika prepoznati i odreeni medij nagraditi veim konzumiranjem i
povjerenjem.
Trivanainiocanovinarsketeorijeipraksejesunezavisnost,objek
tivnost i nepristrasnost, a na osnovu njih cijenimo kvalitet i profesionalnost
odreenogmedija.Razlikesuuoljiveizmeujavnogservisakojemjeprvens
tvenizadatakiobavezadapotujestandardeiizmeuprivatnihmedija,iako
jemnogokomercijalnihkojeodlikujevisokaprofesionalnost.Nezavisnostseu
zakonimakojireguliuradiodifuziju,stavljanaprvomjesto,kaoiuinternim
aktimasamihradiotelevizijskihsistema.Postiesenainomosnivanja,finansi
ranjeminainomupravljanjajavnimservisom,kaoikonkretnimprogramom.
Profesor Rade Veljanovski u knjizi Javni RTV servis u slubi graana u
400
MIOMIRMARO:
okvirupoglavljaJavniRTVservisipolitikiakteriposveujeposebnupa
njuovojtemi,kojajecentralnabilauvijek,adanasizuzetnoznaajnaudoba
suficita medija, a deficita profesionalnosti. Veljanovski tako navodi: Pod
nezavisnou se pre svega podrazumeva distanciranost od politikih centara
moi,odvlade,vladajuihstruktura,najuticajnijih,aliiostalihpolitikihstra
naka.Konceptjavnogservisapokomeonsluisvimgraanima,bezobzirana
njihovopolitikoopredeljenje,nesamousmisludalisulanoviilisimpatizeri
odreene politike opcije, ve i ako su neopredeljeni ili politiki apstinenti,
neostvarivjebezoslobaanjaoddirektnoguticajapolitike(Veljanovski,str.
129).
Nezavisnost, objektivnost i nepristrasnost pretpostavlja izgraenu
autonomiju i distancu od politike i ekonomske moi, bez obzira na nain
finansiranjajavnog servisa, jer je ono definisano zakonom i ne bi trebalo biti
uslovljeno voljom vlasti. U uslovima koji bi trebalo da funkcioniu kako je i
normirano, medijski profesionalci mogli bi da obezbijede objektivan servis
javnosti i da odre ravnoteu u prikazivanju razliitih stavova i miljenja,
prvenstveno politikih. To pretpostavlja i omoguavanje slobodnog protoka
svih vidova informacija. U drutvu koje ima takve medije, razvijen je civilni
sektor, demokratija, kao i sloboda odluivanja graana u izbornom i drugim
procesima.ZbogsvegatogaijesteJavniservisjedanodstubovadrave,aslo
bodnimediji,uslovzapridruivanjeEvropskojuniji.
2.Principijavnihservisa
O objektivnosti informacije nalazimo puno saznanja u starim, ali i
novimudbenicimanovinarstvaiusvimteorijamamasovnihmedija,kaoiu
propisimakojimaseregulieradiodifuzijaijavniservis.Vrijednostiiureiva
keprincipejavnihservisapromovieiEvrovizijskaakademijakojaihnavodi
osam tanost, relevantnost, nepristrasnost, nezavisnost, povezanost, odgo
vornost,potenjeipotovanje.Kadsuupitanjutanostirelevantnostpotre
bnobibilodanovinariprieidvostrukoprovjeravaju,iznosetaneinjenicei
brojke.Prilikomizvjetavanja,novinaribitrebalodapruajupravikonteksti
pozadinu, koja e pomoi publici da razumije sloene drutvene, politike i
kulturneokolnosti.Nepristrasnostinezavisnostjavnihservisasepodrazumi
jevaitoodpolitikihikomercijalnihinteresailibilokojihdrugihuticajaiide
ologije. Povjerenje u javni servis podupire njegovo postojanje, a ovi principi
primjenjujusenasvesadrajeiprodukcije,nasveplatformeiusvimprogra
mima.Principikaotosupovezanostiodgovornostukljuujupublikukojaje
401

saradniknaizradivijestiiprograma,kojarazumijeradmedijaionjojjevodi
udigitalnomsvijetu.Odgovornostpodrazumijevaipotpunuotvorenostrada
medija. Upravo posljednja dva principa moda i najoiglednije odraavaju
objektivnostpotenjeipotovanje.Uizvjetavanjimabinovinarimoralibiti
feripoteni,potovatirazliitestavoveimiljenja,truditisedadajuautenti
nuslikustvarnostiukojojive.Nanovinarimaiurednicimajedasamidonose
odluke,bezuticajavladinihilikomercijalnihinteresa.Potovatipubliku,izvo
reisvakogpojedincajesteiposljednjiprincipodnabrojanihosamzaradjav
nihservisa,aonisuuniverzalniimoglibiseprimijenitinaradsvakogodgo
vornogmedija(http://www3.ebu.ch/services/academy).
3.Objektivnostmasmedijskeinformacijeigraniceobjektivnosti
Masmedijska informacija je konkretan oblik spoznaje stvarnosti, a
sama objektivnost postoji nezavisno od ina saznavanja ili naina na koji je
subjektivnoprimljena,saoptenailipredstavljenainformacija.Podijeljenostje
meuteoretiarimadaliobjektivnostinformacijaizvoditiizodnosanovinar
stvarnostilirelacijeinformacijastvarnost.Poprvommiljenju,objektivnost
informacijedolaziiznepristrasnogshvatanjaempirijskihinjenica,tosepos
tietakodasepriprocjenirelevantnosticijenesveinjenice,dasuoneprovje
reneizvieizvora,informativneinjeniceseprezentirajutakodaihiostalino
vinarimogudobitiuistomobliku(istimizvorima),trebalobiprihvatitiiskus
tvenuoevidnostsvakenoveinjenice,bezpredubjeenja,itragatizanovim,
ukolikopostojimogunostdasepojave.Ovakvovienjeimauvidulatinsku
etimologijurijeiobjektivusnepristrasan,pravian,bezpredubjeenja.Druga
grupa autora objektivnost izvodi iz njene povezanosti sa empirijskim zbiva
njima i injenicama koje su na njima zasnovane. Objektivnim se smatraju
informacije 1. Konkretni oblici predstavljanja i interpretacije dogaaja koji
upijevajudaouvajurealnevezemeuinjenicamaobjektivnestvarnosti,kao
i2.Masmedijskestrukturekojesuzasnovanenaneophodnimelementimaza
donoenje tanog i logikog suda o odreenoj pojavi. Etimoloki je ovdje
aktuelnarijeobjectumpredmet,aodnosisenaobjekatkojijestvaranineza
visanodsubjektivnog.Samaobjektivnostinformacijeseuzzavisnostodsaz
najnerelacijenovinara(kojijeuglavnomsubjektivan)premazbilji,povezujei
sadrugimfaktorimakaotosustaloenost,dinaminostiotvorenostdogaa
ja, demokratinost situacije, profila i kvaliteta medija, kao i spremnost same
publikedaprihvatiobjektivnuslikustvarnosti.
402
MIOMIRMARO:
Objektivnosti masmedijske informacije i granicama tog masmedijs

kogfenomenaposebnupanjuposvetiojeprof.drNailKurtiudjeluUvodu
teorijumasmedijskeinformacije.Govoreioskepticizmuupogleduobjekti
vnosti masmedijske informacije, koji je prisutan u teoriji i praksi, on navodi
trivrsteogranienjaspoznajna,ideolokaiinteresna,predkojimasenovina
ri svakodnevno srijeu. Po prof.Kurtiu, spoznajna ogranienja se ispoljavaju
kao ograniene mogunosti pristupa i pravilne procjene znaaja i znaenja
injenicaiziskustvaiodnosameunjima,aposljedicasusloenostiivremen
ske nepodudarnosti dogaaja sa interpretacijom, kao i zbog neotvorenosti
uzronoposljedinognizakojidovodedogreakauzamjeniuzrokaiposlje
dica.
Ideolokoogranienjeobjektivnostimasmedijskeinformacijeseispolja
va kao posljedica nemogunosti prekoraenja spoznajnih granica omeenih
vladajuim ideolokim i kulturnim paradigmama, interioriziranim kroz pro
ces socijalizacije u vidu mentalnih modela stvarnosti. Ovom ogranienju su
izloeni kako komunikatori, tako i recipijenti. 3. Interesno ogranienje se ispo
ljavapoistimprincipimakaoiideoloko,stimtopresudnuuloguimajublii
i dalji lini i interesi primarnih i sekundarnih socijalnih skupina kao kriteriji
selekcije informativnih injenica pri kreiranju i organiziranju mentalnog
modela pojave. (Kurti, str.147). U praksi se esto deava da komunikatori
predstavljajupojedinane,aneopteinterese,aliidautimsluajevimaoniih
predstavljaju kao univerzalne, a svoju interpretaciju kao objektivnu. U toj
namjerionipreutkujuodreeneinjeniceikaopripadnicirazliitihsocijalnih
ili politikih grupa, obiljeavaju svoje masmedijske informacije obiljejima
objektivnostiiistinitosti.No,istorijanasuidatakvikomunikatorinepostoje,
alidajesistemuniverzalnihljudskihvrijednostidijelomkodifikovanuDekla
raciji o ljudskim pravima i slobodama, u religijskim objavama, kao i filozof
skimhumanistikimspisimainaposljetkuunovinarskimkodeksimaipravi
lima etike. Kad bi po tim kriterijumima birali i vrednovali informacije, to bi
svakakoimgarantovaloobjektivnostiistinitostiufaktografskomiuinterpre
tativnomsmislu.
Autor koji prikladnijim od objektivnosti smatra izraz potenje jeste
prof.drStjepanMalovi,kojiukapitalnomdjeluOsnovinovinarstvajedno
poglavljenazivaPotenje.Govoreiotomekakonovinarmorakratko,isti
nitoizanimljivoizvijestitiodogaaju,tedasesvakidogaajmoerazmotriti
saraznihstajalitagdjesejednomoenaglasiti,adrugozanemariti,Malovi
ustvrujedaetakopriadobitisasvimdrugoznaenje.Novinar,unaelu,
403

ne smije podupirati nijedno stajalite. Znai, dogaaj treba prikazati to dos

ljednije(Malovi,str.25).
4.Crnogorskamedijskaiskustva
Analizirajuivodeucrnogorskutampuielektronskemedijeumagis
tarskomraduBrendiranjecrnogorskihmedijanaprimjerima:RTCG,Pobje
de, TV Vijesti i Nezavisnog dnevnika Vijesti kroz struktuirane intervjue sa
medijskim i marketinkim strunjacima, kao i javnim poslenicima, obradili
smo podatke metodom dvostrukog kodiranja, kojom smo dobili elemente
crnogorskog medijskog brenda. Od osam koje smo dobili, izdvojili smo kao
najznaajnijiupravokvalitet,kojijeuslovzasveostalekarakteristikebrenda,
atosunajveatraenost(itanostigledanost),povjerenje,emocija,publika,
drutvenoodgovornoposlovanjeistrategija.
Razumljivo je da bez profesionalnosti i objektivnosti, to moemo

oznaitikaokvalitet,samimedijskiproizvodnebiimaosmisaopostojanja.
Kvalitet kao najznaajniji segment brenda, podrazumijeva moralni i

profesionalni standard, profilisanu ureivaku politiku, korisne i zanimljive
sadraje.
Tako,medijskibrendnaprepoznatljiv,kvalitetannaininformie,zabavlja
iliedukujejavnost(AnaManojlovi),auokvirutogasenavodivanakarakteri
stikavisokstepensamostalnostimedija,kojasepodrazumijeva(MarijaJankovi)pa
setakokvalitetposmatrakaovrijednostmedijakojomovajuspijevadasekontinui
ranoiuspjenoizdvajaiprepoznajenamedijskomtritu,asvetodabisekvalitetno
valorizovalo (Radmila Vojvodi). Kvalitet se prodaje, a on se ne moe dobiti
ukolikonijeprepoznatljivivrijedan.
Medijskibrendmoraispunitinekolikouslova:kvalitetanprogramuskladu
satrendovima,dosljednoizvjetavanje,istinitostizreenog,svojevrsnusofisticiranost
programaiprepoznatljivostuuodnosunadruge(SanjaVlahovi).1
Brend nastaje kad se poveu dva bitna elementa prepoznatljivost i

kvalitet:Dabibilokojimedijskiproizvodilisammedijpostaobrend,moraizaipred
konzumentesaosobenoukojapretendujedabudeprepoznatljivauvijekinasvakom
mjestu,uzzavidannivokvaliteta,pouzdanosti,tanostiiodgovornosti(MimoDra
kovi).
miljenjanavedenauovomdijeluradasurezultatistraivanjaCrnaGoraimedijski
brend za magistarski rad Brendiranje crnogorskih medija na primjerima: RTCG,
Pobjede,TVVijestiiNezavisnogdnevnikaVijesti
1
404
MIOMIRMARO:
Postojeiocjenedaseukvalitativnomsmislunaimedijimnogoneraz
likujujerseinformacijaseneshvatakaoproizvodnamijenjentritu,pasemedijski
posleniciborezanaum,aliuglavnomnaprevaziensocijalistikotranzicijskinain:
prenoenjeminformacijiaiomalovaavanjemkonkurencije(MelanijaBulatovi).
Intervuisanise,uglavnom,slau,dasusesaprofesionalnimizgubilii
moralnistandardi,tedanemavaeegetikogkodeksa:Sjeateseonedevize
imegarantujekvalitet.UCrnojGorisuseizgubilikriterijumizakvalitetumedijima,
naalost.Trebaepunovremenadasesrueniprofesionalnistandardi,sjedneipolju
ljanopovjerenje,sdrugestrane,vrate(SneanaBurzan).
Medijski brend je Respektabilna tradicija profesionalnog, objektivnog novi

narstvabaziranognaprincipimajavnoginteresaidodatnoprepoznatognadoajenima
oveprofesije,kaoparadigmiesnafske autoritativnostiipovjerenjanajirejavnostisu
kapitalnielementikonstitucijemedijskogbrenda.(eljkoRutovi);
No,stvarnostjeuCrnojGoridrugaija:Praktinoinjenjetj.naruavanje
standardanovinarskeprofesije,bezuslovnatrkazaprofitominajirimspektromtablo
idnosenzacionalistikog novinarstva primjeri su eklatantnog razlaza sa definicijom
brenda.Ovakavkontekst(iskoropakoncept)medijskogdjelovanjazabrinjavajuijeiz
uglakonstitucijeiodrivostimedijskogbrenda.(eljkoRutovi);
Brend podrazumijeva kvalitet i plasiranje medijskih proizvoda kojima jav

nostvjerujenatemeljuobjektivnogizvjetavanja.Meutim,nacrnogorskojmedijskoj
sceni,prvikriterijumpostojanjaiopstojanjamedijskihbrendovanijebavljenjeinfor
mativnimnovinarstvom,veangaovanimzaiprotivvlasti,zbogegaisamimediji
esto upadaju u specifine situacije meusobnog sukobljavanja i negiranja (Tanja
Pavievi).
Ozbiljnekritikeodsamihnovinarastiuinaraunnedovoljneobrazo
vanosti novinara koji rade. Nedovoljna upuenost , obrazovanost, nepoznavanje
medijskogtrita,nepostojanjeadekvatnogkadra,samosunekeodinjenicakojeuka
zujuzatojenaebrendiranjemedijatakvokakvojeste(AnastazijaMiranovi),dok
drugiispitanikistiedanaemedijekarakterieodgojnaiobrazovnazaputenost,
nezrelost,nevaspitanje,zlobaveineuposlenikaumedijima(VlatkoSimunovi).
Istotako,navodisedaCrnaGoraimaonekojibimoglidoprinijetibo
ljojmedijskojslici,alinijesuangaovani,atojekvalitetankadarodnovinarskog
pera, knjievnika, politikologa, analitiara, urednika i ostalih relevantnih inilaca
(Marijaolpa).
Nai mediji krenjem novinarskih standarda stvaraju nesporazume u

javnosti,umjestodaihotklanjaju.Sobziromnapolitikaetiketiranja,nadjelu
jeprilinonezanimljivamedijskaponudaukojojsemanipulieterminimanezavisni
405

medijinanaindasuonisamisebidodijelilitutitulu,asadrugestranejavniser
visijonemajudovoljnoosvojenuprodukcijskumodasutinskinametnuprogramski
kvalitetkrozsadrajekojiimajuirokulepezutemakojeodraavajuraznolikostjednog
drutvaikojipredstavljajuprimjeresloenihformataimedijskihserijalausopstvenoj
produkciji.(JankoLjumovi)
Uzkonstatacijudapostojiipismenmedijskiproizvod,prilinoprofili
sana ureivaka politika, profesionalnost koja je ve dostigla jedan pristojan nivo,
neke rubrike koje suizrasteubrendinovinariimedijskiposlenicikojisuvebrend
sobom(SlavicaPerovi),tedanemaklasinetabloidizacije,krvavihscena,ipak
sezamjera,osimnaideolokombojenjuimanipulacijinovostima,zamjerase
naim medijima jer je u njima konzistentna vrednosna skala u kojoj ima dosta
odnjegovanediskriminacije,naroitorodne,ovinizma,uvaavanja(svake)hijerarhije
iautoriteta,spokriemibeznjega(SlavicaPerovi).Insistirasenapodizanjukul
turegovora,istraivakomnovinarstvu,kaoiangaovanjustrunjakaizgra
ninihdisciplina.
Istini za volju, ima i usamljenih glasova u tiini, koji preoblikovanjem, ili

sasvim novim i za crnogorske uslove originalnim formama informacija, dizajnom i
korienjem savremenih tehnologija, stvaraju partnerski odnos sa graani
ma/konzumentimainformacije(MelanijaBulatovi).
Kvalitetne medijske poruke su neophodne u mediju koji preferira da

bude brend da budu atraktivne, najnovije, provjerene, senzacionalne, intrigantne,
objektivne,analiziraneizsvihmedijskihuglovaiizvora(Kristinakanata),kakobi
medijstekaokredibilitetiuivaopovjerenje.
Brend podrazumijeva kvalitetan sadraj koji je potrebno upakovati u

svojevrstanpaketponaanja,sopstvenistilukomunikacijisakorisnicimajerje
vanakonzistentnostustiluipristupudabisestvoriopozitivanuticajnakorisnike
nadugirok(SanjaVlahovi).
5.Dimenzijeprofesionalizma
Danijel Hallin, zajedno sa Paolo Mancinijem u djelu Comparing

mediasystemsgovoriotridimenzijeprofesionalizmakojebiosiguraleprofe
sionalnost,kvalitetiobjektivnostmedija.
1.
Autonomijajeuvekbilacentralnidiodefinicijeprofesionalizma.
Stepennovinarskeautonomijevariraznaajnotokomvremena,meu
medijskimsistemima,iestounutarmedijskogsistema,odjednevrste
informativneorganizacijedodruge.
406
MIOMIRMARO:
2.
Razliiteprofesionalnenorme.Usluajunovinarstvatenorme
moguukljuivatietikeprincipekaotosuobavezazatitepovjerljivih
izvorailiodravanjeodvojenostiizmeureklamnogiurednikog
sadraja,kaoipraktinerutinezajednikistandardnivrijednosti
vijesti,npr.ikriterijumzaodreivanjeuspjehauprofesionalnojprak
siidodjeljivanjeprofesionalnogprestia.
3. Orjentacijajavneslube.Siebert,PetersoniSchrammovateorija
drutveneodgovornostitampepripadajuovojeriuenjaoprofesiona
lizmu.Jednaodnajistijihmanifestacijarazvojaetikejavneslubeje
postojanjemehanizmanovinarskogsamoregulisanja,kojijeunekim
sistemimaformalnoorganizovan,uobliku,naprimer,novinskogsav
jetazasamoregulaciju,aponekadfunkcionieneformalno,itovrlo
znaajno,bezobziranaformalnuorganizaciju.

No,HalliniMancini,poredeimedijskesistemenavodedaemoesto
vidjetikontrastizmeuprofesionalizmaiinstrumentalizacijemedija.Onoto
instrumentalizacijaznaijestekontrolamedijaodstranespoljnihakterapar
tija, politiara, drutvenih grupa ili pokreta, ili ekonomskih aktera koji trae
politikiuticaj,kojiihkoristezaintervencijeusvijetupolitike.
Drava igra vanu ulogu u oblikovanju medijskog sistema bilo kog drutva.
Ali, postoje znaajne razlike u mjeri dravne intervencije kao i u obliku koji
poprima. Najvanija forma dravne intervencije je svakako emitovanje javne
slube, koje je prisutno u svakoj zemlji Zapadne Evrope i Severne Amerike
osimunajmanjim(npr.Luksemburg).Naravno,dolojedosnanepromjene
kakomercijanomemitovanjunedavno,aliemitovanjejavneslubeostajeprili
noznaajnouveinizemalja.Samoujednojistraivanojevropskojzemljije
udiopublikeemitovanjajavnogservisaispod20%,auveinisluajevasekre
e od 30 do 50%, za razliku od 9% u Kanadi i 2% u Sjedinjenim Dravama.
NivoifinansiranjasutakoemnogoveiuEvropinegouSADu.istoapro
grama javnog emitovanja, u smislu zavisnosti od komercijalnog prihoda, s
drugestrane,znaajnovariraunutarEvrope.
Ni jedan ozbiljan medijski analitiar ne smatra da je novinarstvo bilo

gdjeusvetubukvalnoneutralno.Ipak,vanerazlikesuistrajalemeumedij
skim sistemima u jaini veze izmeu medija i politikih aktera i u ravnotei
izmeuzastupanjaineutralne/informativnetradicijepolitikognovinarstva.
407

6.Zakljuak
Strogoetikonaeloobjektivnosti,kojejenajbitnijeunovinarstvupod
razumijevanepristrasnost,no,svakako,urednicisenemoguodreisvogpos
la,atojedaizbjegnulinoprosuivanjeprilikomodreivanjaoblikaiznaaja
vijesti.Postojinekolikoelemenatakojipodstiuilidovodeupitanjeobjektiv
nost informacije. Kao najloiji primjer istie se izmiljanje injenica i izvora
informacija, tj. fabrikovanje ili preutkivanje onoga to smeta odreenoj ure
ivakoj politici. Veoma bliska ovom elementu jeste pristrasnost, koja se
otkrivatumaenjem,nekadipovrnim,anesamodubinskim.Prijeeteotkriti
da je novinar sakrio neke bitne elemente vijesti, ako ste kritiki nastrojeni
prema njegovoj medijskoj kui, nego ako se sa njim, a priori, slaete. Pored
preutkivanjabitnihinjenica,uovomdijelubimogligovoritiionaklonjenos
tiodreenimpolitikimstavovima.Jedanodoblikapristrasnostijeinepotpu
navijest,kadnovinarmodanijeimaonamjerudaitaocenavodinapogrean
zakljuak,negonijeimaodovoljnovremenaiinformacijadapredstavivijestu
cjelosti.
Nivo analize pojma objektivnosti najbolje se postie kada se analizira

prirodakonteksta,jerinformacijebitrebaloprikazatiupozadinideavanjada
biihitaoci,sluaociigledaocimoglipravilnoshvatiti,jerbeztogavijestosta
jenejasna.Konstatujuidajeobjektivnostsloenpojamkojiimavie znae
nja, autor Dejms Poter u djelu Medijska pismenost preporuuje da se ne
zadravamonaobjektivnostiikoncentriemosenanekidrugikriterijumstva
ranjavijesti,kaotojeravnotea.Mnoginovinaridajuprednostkriterijumu
ravnoteekojiznaidaakosenekidogaajmoesagledatiizvieuglova,ti
uglovi treba da budu predstavljeni. Na neke vijesti se zaista moe gledati iz
mnogo uglova. U vijestima koje opisuju jednostavne sukobe, obino postoje
dvije otro suprotstavljene strane. Da bi bili pravedni, novinari predstavljaju
obije strane i trude se da to ine podjednako uvjerljivo (Poter, str. 288).
No,ovaj autor istie da i kad je u pitanju ravnotea i tu postoje problemi, jer
treba utvrditi koliko strana ima jedno pitanje, jer esto ima vie od dvije, a
drugijeaspekttosumodanekiizvoriinformacijavjerodostojnijioddrugih,
pajetekoizabratipraviizvor.
Pisanjeoobjektivnostiiprofesionalnostijestevraanjeiskonskimprin
cipimapotenjaiizvornimnaelimanovinarstva.Tojepodsjeanjenakolske
primjere kako bi trebalo. Dananja crnogorska medijska praksa je daleko od
toga.Uuslovimapolitikogpolaritetaisenzacionalizmakakobiseboljepro
daomedijskiproizvodiuvjeriokonzumentuodreenistav,nascenisuneob
408
MIOMIRMARO:
jektivnost, pristrasnost, povreda privatnosti, a esto i propaganda. Od novi

narstva se posuuje samo ono to moe koristiti odreenoj projektovanoj
svrsi.Rijetkisudobriprimjeri.Nepostojenineutralnipraktiari,aliniteoreti
arikojibisvremenanavrijemeukazalinagrekeiputkatomekakobitreba
loizvjetavati,alitoneradeniesnafskaudruenja,nisamoregulatorinapravi
nain.Dalijepublikasvjesnatoga?!injenicajedamodanijeupotpunosti,
alidasveviejeste,jernajviekonzumirajuimedije,barnaosnovuiskustva,
postajemedijskipismena.Jedinisiguranputdopovjerenjapublikejesteprofe
sionalnost,objektivnostinepristrasnost.Kakobuderaslasamosvijestpublike,
takoeimedijimoratidabuduprofesionalnijiudraviukojojslavimosedam
decenijaradijaipetdecenijatelevizije.Ovomedijskovrijemenijedobaprofe
sije,veeraspektakla,gdjesvakoimasvojuistinu.
Literatura
Hallin D., Mancini P., 2004, Comparing media systems, Cambridge

universitypress,2004.
Malovi S., , Osnovi novinarstva, Golden marketing Tehnika knjiga,

Zagreb,2005.
Kurti N., Uvod u teoriju masmedijske informacije, Filozofski fakultet,

Tuzla,2000.
PoterD.,Medijskapismenost,Clio,Beograd,2011.
VeljanovskiR.,JavniRTVservisuslubigraana,Clio,Beograd,2005.
www3.ebu.ch/services/academy
409
NATAAVUJANOVI:
UDK:316.774:070.13
KONCEPT(NE)ZAVISNIHMEDIJA
(IN)DEPENDENTMEDIACONCEPT
NATAAVUJANOVI,magistrant
FakultetzapomorstvoKotor,UniverzitetCrneGore
Apstrakt: Demokratija, izvorno shvaena kao vladavina naroda, sa

sobomnosiisvapravaislobodetognaroda,meukojimasenalazii
slobodamiljenjaiizraavanja,ijijeekvivalentpravonainformisa
nost.Ovopravojemedije,tampuprijesvih,pretvoriloufigurene
ophodnedemokratiji.Razvojnezavisnihmedijaodvijaoseuporedosa
razvojemslobodnemisli,crpiojesvojuenergijuizslobodarskihideja
aliiomoguavaoistimdaisplivajunapovrinu,dasepredstavejav
nosti. Vremenom, slobodni mediji postali su pas uvar demokratije,
neizbjeni i sastavni dio svakog graanskog drutva. Meutim, ako
uporedimodananjidiskursoslobodiinformisanjasaidejamaizXIX
vijeka,kadaseslobodaizraavanjarazvijalaujedanodnukleusaov
jekove slobode, moe se zakljuiti da, uprkos veem stepenu slobode
misli, dananji teoretiari medija ne gledaju previe optimistiki na
postojeestanjeuvezislobodemedija.
Kljunerijei:Mediji,nezavisnonovinarstvo,sloboda,kritika
Abstract: Democracy, originally conceived as a government of the

people,carrieswithitalltherightsandfreedomsofthepeople,among
whom there is a freedom of thought and expression, which is the
equivalentoftherighttobeinformed.Thisrighthas,pressfirst,tur
nedmediaintoafigurenecessarytodemocracy.Developmentofinde
pendentmediawascarriedoutinparallelwiththedevelopmentoffree
thought, drew his energy from the libertarian ideas and allowed the
same to rise to the surface, to be presented to the public. Over time,
the liberal media have become the watchdog of democracy, inevitable
andintegralpartofanycivilsociety.However,ifwecomparetodays
411

discourse on freedom of information to the ideas of the nineteenth

century,whenfreedomofexpressionevolvedintooneofthenucleiof
human freedom, it can be concluded that, despite a higher degree of
freedomofthought,todaysmediatheoristsdonotlooktoooptimistic
onthecurrentsituationregardingfreedomofthemedia.
Keywords:TheMedia,IndependentJournalism,TheFreedom,Cri
ticism
Kadbihmoraodaodluimdalijeboljeimati
vladubeznovina,ilinovinebezvlade,
nitrenutaknebihoklijevaodaodaberemovodrugo.
TomasDeferson,1787.
1.Uvod
Veliki zagovornik slobode, trei predsjednik Sjedinjenih Drava, svo

jimdjelovanjemuvelikojedaodoprinosrazvojuslobodegovorainezavisnih
medija, neophodnih inilaca za demokratsku egzistenciju. Istina, tamo gdje
nema slobodnih medija, nema ni linih ni politikih sloboda. Tamo gdje su
medijisprijeenidakoristeslobodurijeiusuoavanjusaljudimanavlasti,ne
moesenigovoritioistinskojdemokratiji.
Demokratija,izvornoshvaenakaovladavinanaroda,sasobomnosii
sva prava i slobode tog naroda, meu kojima se nalazi i sloboda miljenja i
izraavanja, iji je ekvivalent pravo na informisanost. Ovo pravo je medije,
tampuprijesvih,pretvoriloufigureneophodnedemokratiji.Razvojnezavis
nihmedijaodvijaoseuporedosarazvojemslobodnemisli,crpiojesvojuener
gijuizslobodarskihidejaaliiomoguavaoistimdaisplivajunapovrinu,da
sepredstavejavnosti.Vremenom,slobodnimedijipostalisupasuvardemo
kratije, neizbjeni i sastavni dio svakog graanskog drutva. Meutim, ako
uporedimo dananji diskurs o slobodi informisanja sa idejama iz XIX vijeka,
kadaseslobodaizraavanjarazvijalaujedanodnukleusaovjekoveslobode,
moesezakljuitida,uprkosveemstepenuslobodemisli,dananjiteoretiari
medijanegledajuprevieoptimistikinapostojeestanjeuvezislobodemedi
ja.
DonStjuartMilusvomdjeluOslobodi,kojejenapisaoudrugojpolo
vini XIX vijeka (1859), istie da je prolo vrijeme, gdje bi jo trebalo braniti
slobodutampe,kaojednoododbranaprotivpokvareneinasilnikevlade,
412
NATAAVUJANOVI:
dokNoamomski,nasavremenikinajveiiviintelektualaclijevepromini
jencije, tvrdi kako postoje dva razliita koncepta demokratije, od kojih prvi
posjedujesredstvapomoukojihbisemoglouestvovatiuupravljanjusvojim
poslovimaainformacijebibilesvimadostupneibesplatne,dokjeudrugom
konceptu demokratije javnost sprijeena u upravljanju svojim poslovima, a
informacije su strogo kontrolisane, naglaavajui da je druga koncepcija de
mokratije ona koja preovladava. Na osnovu ovih suprostavljenih stavova,
moemopostavitiparpitanja:NeinilisedasuteoretiariizXIXvijekabili
zadovoljniji situacijom u vezi slobode govora od svojih kolega vijek kasnije?
Zatosu,uprkosmanjemstepenuljudskihsloboda,prijesvihslobodeizraa
vanja,imaliviepovjerenjaunezavisnemedijeoddananjihintelektualaca?I
naposlijetku:Dalisumoda,razmaenislobodamadananjice,moderniteo
retiarieljniviegstepenaslobodeizraavanjainezavisnostimedija?
2.Odreenjepojma
Mediji,kaojedanodkamenatemeljacamodernogdemokratskogdru
tva,predstavljajukljunielementukonstituisanjujavnesfere.Odnjihseoe
kujedasluejavnominteresu,oniseneizjednaavajusaostalimpreduzeima
ve treba da ispunjavaju ciljeve od ireg i dugoronijeg znaaja za drutvo u
cjelini. Mediji se zbog toga smatraju odgovornim za ono to ine ili ne ine.
Bez obzira kojim intezitetom i u kojoj mjeri, mediji obavljaju znaajnu javnu
uloguizbogtogatrebajudobitiodreenapravaiprivilegije.Meutim,privi
legije i prava bez obaveza i odgovornosti pretvorilo bi medije u tempiranu
bombu,ulatentnekriteljeljudskihsloboda,zakojesusekrozistorijuzduno
borili.Balansiranjemizmeupravaiobaveza,medijiispoljavajusvoju profe
sionalnu stranu. Profesionalni mediji su oni mediji koji dre do standarda,
objektivnostiiprofesionalneetike.Kaokljunifaktorprofesionalnostimedija
istie se moral, odnosno naela koja novinari i mediji ispunjavaju u svom
radu.
Profesionalnenormemogusesvestinaestoblasti:
1. slobodaizraavanjaislobodakritikovanja,kaoiodbranatihprava;
2. zatitaprofesionalnenezavisnostiiprofesionalnogintegritetanovinara
odbacivanjemmaterijalnihilimoralnihpovlasticaibilokakvogspolja
njeguticaja;
3. potovanjeistineutraganjuzainformacijomiprinjenojobradi;
4. potenjeupogledusredstavakojasekoristeutomtraganju;
413

5. odnos potovanja prema izvorima informacija i osobama koje su pre

dmetinformacija,kaoiprimjenaautorskihpravai
6. podjednaktretmansvihosobaeliminacijomsvihoblikadiskriminacije.
Dabiseovenormepotovale,medijimorajuposjedovatiizvjestanste
pennezavisnosti,kaoislobodeizbora.
Nezavisnost medija, u prvom redu, treba da obezbijedi profesionalnu

sloboduizboraposredovanihsadrajaodrazliitihdrutvenihuticaja.Sloboda
bitrebaladaseprihvatikaoosnovnonaelosvaketeorijejavnogkomunicira
njaizkogabitrebalodaproistiusvaostala.Kakopostojimnogoverzijaslo
bode, dok sama rije sebe ne objanjava, pod slobodom komuniciranja bi
mogli podrazumijevati: nepostojanje cenzure ili drugih oblika kontrole od
stranevlasti;pravograanadaimajuslobodanpristupinformacijama;slobo
duinformativnihmedijadadobijuinformacijeizrelevantnihizvora;neposto
janjeprikrivenoguticajavlasnikamedijaioglaivaa;aktivnuikritikuurei
vakupolitiku.Iakoseidealnaipotpunaslobodakomuniciranjanemoepos
tii,benefitikojejavnostdobijasanjomsunesumnjivi:sistematskajavnakon
trolanosilacajavnihfunkcijaiadekvatnoinformisanjeonjihovimaktivnosti
ma; podravanje aktivnog i informisanog demokratskog drutvenog ivota;
mogunostdaseispoljeideje,vjerovanjairazliitipogledinasvijet;nepresta
noobnavljanjeimijenjanjekultureidrutva.
Sloboda medija smatra se konstitutivnim principom zapadnih demo

kratija.Uautokratskimdrutvimanepostojiemancipovanajavnasferapasto
ga ne postoje ni uslovi za medijsku autonomiju. Medijska raznovrsnost bez
institucionalnih garancija zatite ne znai i medijski pluralizam. Nezavisna
tampanastalajekaorezultatevolucijekapitalistikogtritaiukidanjadra
vne kontrole tampe. Nova generacija slobodne tampe postala je veliki
organ javnog razuma. Ona je omoila narod, delovala kao kontrola vlasti i
obezbedila nepristrasne informacije, omoguavajui narastajuem birakom
telu da odgovorno participira u napredujuoj demokratiji. Meutim, od vre
menasticanjanezavisnostipadodanas,medijisuuvijekbilipododreenom
kontrolom, ili od drave, ili od istog onog kapitalistikog trita koje im je
omoguilonezavisnost.Rijetkisumedijizakojebisemogloreidasupotpu
nonezavisni,dausvomradunisubiliobavezninipremakomeosimprema
javnosti.
Tako koncept nezavisnih medija nailazi na odreene protivurjenosti,

kaotosuslijedee:slobodajavnogkomuniciranjanikadnemoebitiapsolu
utna,vepostojeizvjesnaogranienjakojaproistiu,toizprivatnihinteresa
414
NATAAVUJANOVI:
toizzajednikogdrutvenogdobra;zatim,postojipotencijalnisukobinteresa
vlasnikamedijaionihkojielepristupunjihalineposjedujumodatouine;
postoji i neravnotea izmeu onoga to komunikatori ele rei i onoga to
drugieledauju;inaposlijetku,dravanekadmoranunodaintervenieda
biosiguralaslobode.Dodue,ovdjesejavljajojednoodreenjemedijaslo
bodni mediji. Slobodnim medijima bi se mogli nazvati oni mediji koji imaju
sloboduuizborudalielebitinezavisniiline.Dakle,imajutusloboduizbora
mogunostidalielezavisitiodnekihfaktora,kaotosudravnakontrolaili
uticajkapitala,ilinastojebitipotpunonezavisni.Potoegzistiramouvremenu
trinogkapitalizma,ukomenovacodreujesamuegzistenciju,medijikojise
opredijelezadruguopciju,daklepotpununezavisnost,tekomoguuspjeno
poslovati, samim tim i opstati na tritu. Oni mediji koji uspiju balansirati
izmeunezamjeranjamonimnosiocimapolitikeifinansijskemoi,ineop
hodnostiobjavljivanjaistine,imajupotencijaldaopstanuiostanunapovrini
uzburkanogokeanajavnogmnjenja.
3.Kritikakoncepta
Mediji, kao dio intelektualne kulture, najjednostavniji su segment za

prouavanjeistezatotosepojavljujusvakidan.Uporeujuiizvjetaje,sva
kodnevneverzije,veomalakosedolazidodokazakojiukazujunaistinuinei
stinu, kao i na samu strukturu, kako medija, tako i odnosa koje oni opisuju.
Strukturamedijajeveomaslinaostaliminstitucijskimstrukturama,kakoisti
eomski,ijijeciljproizvodnjaintelektualneiposlovneelitekojaepodra
vatiinteresemonih.Ovakavpoglednamedijesvojstvenjekritiarimapoliti
kestvarnostiikapitalistikedemokratije,aNoamomskijejedanodvode
ih,akoneinajznaajnijikritiarstanjaudrutvu.
Analizirajui tehnike proizvodnje pristanka, odnosno kontrole misli

kojom se javno mnjenje svakodnevno bombarduje i pretvara u Lipmanovo
zbunjeno stado pasivnih posmatraa, omski navodi pet filtera kroz koje
vijest mora proi, da bi uopte to i postala: 1. filter korporativnog vlasnitva
nadmedijima;2.filterreklamiranjaimedijskogoglaavanja;3.filterstrunih
izvorakojipruajusamopraveinformacije;4.filternegativnihreagovanjana
medijskeizvjetaje,odnosnociljanihnaporadasediskreditujuorganizacijeili
pojedincikojiseneslausapreovladavajuimpretpostavkama;i5.filteranti
komunizma, odnosno proizvedenog pristanka, identifikacije neprijatelja. Za
razliku od represivnih mjera kontrole u totalitarnim reimima, u razvijenim
demokratijama narod se najefikasnije moe kontrolisati kontrolisanjem misli.
415

Misli vode udjelazatojenarodpotrebnodratipodkontrolom.Akoseuje

glasnaroda,neophodnojekontrolisatitatajglasgovori,odnosnokontrolisati
taljudimisle.Jedanodnainakontroleljudskihmislijestestvaranjeiluzijeo
voenjudiskusije.Tadiskusijasenajeeodvijaputemmedijakojipredstav
ljajuznaajnukarikuudravnojkontroliljudskihmisli.
Medijiimajupresudnuuloguuprocesuindoktrinacije,odnosnoname
tanjashvatanja,vjerovanjainainaponaanjakojiodgovarajuvladajuojeliti.
Sistemindoktrinacije,koga,poredmedijajoineiobrazovneustanove,jeste
taj koji nas ui kako se trebamo ponaati, ta misliti i koga zastupati. Propa
ganda, koja se plasira putem medija, esto bolje djeluje meu obrazovanima
negoneobrazovanima.Doobrazovanihljudipropagandadopireviezatoto
vieitaju,vieseinformiu.Onisetakojavljajukaoagentipropagandnogsi
stemabaizrazlogatovjerujuunju,natajnaindoprinoseefikasnijojindok
trinaciji.Dodue,postojeiizuzeci,kakomeumedijima,takoimeuobrazo
vanimljudima,alionisuobinonadrutvenimmarginama.Bataodstupanja
oddravnogkursamogupredstavljatikoristsistemuzatotostvarajuiluziju
debateislobodeizraavanja.
Moda najbolji primjer suprostavljenih medija, koji naizgled govore

protivdrave,jestesluajVotergejt(Watergate).Tadasu,podsjetimose,novi
nariVaingtonPosta,BobVudvordiKarlBernstajn,otkrili,odnosnoobjavili,
seriju politikih manipulacija za koje je bio odgovoran izborni tab predsjed
nika Riarda Niksona i ljudi lojalni njemu. Sve je rezultiralo Niksonovom
ostavkom 1974. godine. To je ono to je poznato iroj javnosti. Ono to nije
poznatojestetotojeuistovrijemekadaseotrkilaaferaVotergejtuSjedinje
nim Dravama postojala jo jedna afera, FBI COINTELPRO . Otkria su bila
ozbiljna,mnogoozbiljnijaodsvegauVotergejtu.Sadravalasupolitikeaten
tate, organizovanje dravnih i vojnih udara u zemljama Latinske Amerike,
podsticanjeneredaugetu,uznemiravanjalegalnihpolitikihstranaka...Zato
su afera Votergejt i predsjednik Nikson bili otkriveni, dok afera FBI COIN
TELPROnijeugledalasvjetlostdana?Izprostograzlogatosumedijikojisu
pratili ove dogaaje bili pod uticajem Demokratske stranke, koja je djelima
Niksonovih ljudi bila ugroena, dok su njene kontraobavjetajne aktivnosti,
joodvremenapredsjednikaKenedija,bilestavljeneudrugiplan,iakosubile
mnogo ozbiljnije. Demokratska stranka je posjedovala izuzetnu mo i nije
mogla dopustiti joj se ugroze poslovi objavljivanjem ove afere u javnosti.
Medijinisumarilizanapadnaljudekojinemajuistinskumo,alisuseuzne
416
NATAAVUJANOVI:
mirili zbog neznatnognapadanamone ljude. Ovo je dokaz damediji slue

moi.
4.Kreiranjemiljenja
Ljudikojiposjedujumedijepripadajuuskomkrugu,uskojelitivlasni
kakojikontroliuprivatnuekonomijuidravu,kontroliujavnipulsnaroda.
Onistvarajuprecepcijuproblema,spreavajuih,kontroliuioblikujuuintere
suprivatnogvlasnitva.Medijiposjedujutriteinformacija.Oni,prateiinte
resekrupnogkapitala,plasirajuinformacijenaroduinatajnainkreirajusliku
ujavnostikakvuele.Ustvari,medijineplasirajuinformacijenarodu,odnos
nopotroaima.Oniprodajunarodoglaivaima,koji,dabiodralipostojee
stanje,putemmedijaplasirajupseudopotrebe,kvaziinteresekojizaokupljuju
narod i time odvraaju njihovu panju sa stvarnih problema. Na taj nain
upravljajuinarodomimedijima.Narodom,jergadrenapovodcuodvraa
jui mu panju i dajui mu lanu predstavu o bitnosti njegovog miljenja, i
medijima,jerihkontroliuuslovljavajuiihnovcemkojijeneophodanzanji
hovofunkcionisanje.Natajnainkonceptnezavisnihmedijagubisvakizna
aj.Kadasejododauticajdrave,postavljasepitanje:Odkogasutomediji
nezavisni?
Odkapitalasigurnonisu.Kaonioddrave.Modaodonihkojimabi
trebalodaslue.Odnaroda.inisekaodasumediji,ponijetitrinomlogi
kom,poelidarueonotosustrpljivogradilicijelivijek:demokratskipore
dakzasnovannapotovanjuvrijednosti.omskiistiedamedijidanasprim
jenjujuizmiljenorazilaenjeumiljenju.Oniakpredstavljajubitanelemenat
udekodiranjumanipulacije,nerijetkoinenjenosnovnioslonac.Najradikalniji
prikazmedijaipakjedaoDordOrvelusvomdjelu1984.opisujuiantiuto
pijski svijet u kome totalitarna drava u potpunosti degradira ovjeka. On
opisujesvakodnevnicuukojojsuukuamainstaliranitelekranikojisemogu
samoutiati,neiiskljuiti,ikojiuistovrijemeiprimajuialjusignal.Onisu
mogliuhvatitisvakizvuk,jaiodvrlotihogapata,takoeiregistrovatisliku
koja je bila u njihovom vidnom polju. Meutim, Orvelova predstava budu
nostiuvelikojepretjerana,najveibrojnjegovihnajcrnjihmislinijedobiosvo
jupotvrduurealnosti.Pogrijeiojeiusvompoimanjuunutranjelogiketota
litarizmakaoiuprocjenidaegraanibitiutolikojmjeridegradiraniodstra
nedraveizahvaenimedijskomindoktrinacijomdaseneemoisuprostavi
ti. Ali, njegova predstava medija, medijske kontrole i sistema propagande
uopte,moeumnogomepomoiidoprinjetirazvojusvijestigraanaoneop
417

hodnostislobodemedijaimiljenjakakosenebidoveliusituacijudaivimo
usvijetuukomeiviiOrvelovjunakVinstonSmit.
5.Slobodamedija
Javnostje,bakaokiseonik,prirodnapotrebasvakogpojedinca...Slo
bodatampejeprirodnopravo,odBogadatoinepodlonozastarevanju.Nje
ganesmepogazitinikakvaovozemaljskasila,apogotovoneiskvarenavlast
kojapokuavadaspasevlastitukou.Pravonaslobodnutampujepolitiki
adut u rukama pojedinaca protiv vlasti... Slobodna tampa, poput Telefovog
koplja, u stanju je da zalei rane koje nanosi politikom telu. Ovo su rijei
Tomasa Erskina, dravnog tuioca Princa od Velsa, koji je, branei pisca To
masa Pejna od optubi za irenje buntovnike klevete, krajem XVIII vijeka,
kao glavni argument isticao neopravdanost optube zbog krenja jednog od
kljunihnaelabritanskogustavanaelaslobodetampe.Parlamentnemoe
donositi nikakve zakone koji ograniavaju slobodu govora ili tampe. Vlast
parlamenta je ograniena, kako je Erskin istakao, pravom pojedinaca da slo
bodnogovoreiobjavljujusvojagledita.Naalost,Erskinnijeuspioodbraniti
Pejna, porota je bla isuvie hladna i pod uticajima vlasti. Erskin je, ne samo
izgubioparnicu,negobioiotputenizslubePrincaodVelsa.
Ovajprimjernamjasnogovoridajeborbazaslobodumiljenjaiizra
avanjabilatekaidajeestozavravalaneuspjehom.Meutim,uprkosne
supjesima,akiopasnostimapovlastitiivot,borcizaslobodugovorasunas
tavilisvojPutsuzadokonanepobjedeslobodnihmedija.Slobodatampeje
shvatana kao epska bitka pojedinaca protiv politike vlasti. Borei se protiv
dravnogdespotizmaiograniavanjaslobodegovora,braniocijavnogmnjenja
sukrozslobodnemedijeupozoravalinaopasnostikojenosidespotskavlada
vina,pomoglisudatiranskavladavinaizaenaloglas.Mnogiintelektualci
suisticalislobodugovoraitampekaoprirodnuslobodu,nakojusvakiovjek
ima pravo. Vilijem Blekston je slobodu tampe smatrao neodvojivom od pri
rode slobodne drave. Sloboda tampe, prema Juniusu, predstavlja tit svih
graanskih,politikihi vjeskihpravasvakogovjeka.DosredineXIXvijeka,
slobodatampe,kaoimiljenjaiizraavanja,inilasekaoutopija.Umnogome
jepomogladasevladajuimklasamautjerastrahukosti.Skrenulajepanju
nadravnoograniavanjeslobodeizraavanja.Podstaklajeborbuzagraan
skapravaipolitikudemokratiju.Pomoglajedaseaktivirajunovislojevipot
injenihklasaiproirilajekrugobespravljenihukljuenihujavneposlove.
418
NATAAVUJANOVI:
Iakojepostiglamnogonapoljurazvojaljudskihsloboda,slobodata
mpeusutininijemnogopromijenilastanje,idaljejeostalautopija.Umjesto
dairiidejeslobode,kakojeisticaoVilijemKobet,onapretvaraljudeurobo
ve,umjestodabudeuvar,onajenajefikasnijeorueurukamaonihkojitlae
ljude. Kao i danas, i u periodu razvoja tampe, primarni cilj novina bilo je
oglaavanje,kojeimjedonosilonajveidioprihoda.Obavezeipravanovina
ra,kaoneumornihtragaazaistinom,gubilesunaznaajuprilikomsusretasa
interesimavlasnikamedijaikrupnogkapitala.Potovanjeistine,odbranaslo
bode informisanja, potovanje profesionalne tajne, privatnosti drugih lica,
opiranje svakom pritisku i nametanju... inili su se besmislenim u potrazi za
istinom i pravdom. Na svom putu ka postizanju ideala, nezavisnosti od bilo
kakvih uticaja, mediji se najee susreu sa opasnostima,odnosno ogranie
njima, koje nameu drava, politiki faktori i novac. Ovi faktori ogranienja
nezavisnostimedija,plodliberalnedoktrine,istiudastvarnoslobodnimediji
mogubitisamomedijiuprivatnomvlasnitvu,osloboeniekonomskihpriti
saka,zatimdasunezavisnimedijisvojinski,finansijskiiposistemueksterne
kontroleizvandomaajadrave,inaposlijetku,nezavisnisuonimedijikojisu
slobodninesamooduticajadrave,veiodbilokojepolitikeopcije.
Uprkossvemu,ranizagovornicislobodetampeostajalisudoslijedniu
nunosti duhovnog prosvjeivanja i slobodnog izraavanja javnog miljenja.
Premajednomodnajistaknutijihteoretiaraslobode,D.S.Milu,mnjenjekoje
sesilomgui,moebitiistinito.Takoe,postojimogunostdauguenopogre
no mnjenje vrlo esto u sebi sadri i odreenu istinu. Trei razlog u korist
neophodnosti slobode javnog mnjenja jeste taj da e uobiajeno mnjenje, bilo
istinitoiline,veinapotovatiizpredrasuda,neznajuimuosnovu,inaposli
jetku,akosepostojeeistinenedovodeusumnju,odnosnoakosenerapravlja
o njima, doi e do opasnosti da postanu gola i prazna forma koja ne ini
nikakvodobronegosamosprijeavadaseiriistinskouvjerenje.
6.Nedostacitumaenjaslobodemedija
Ranizagovornicinezavisnostimedija,usvojsvojojzanesenostiideali
maoslobodnomizraavanjuiutopijskimidejamaoslobodnojtampi,previd
jelisunekolikoinjenicakojesugrubodemantovalesvakupomisaoonekon
trolisanomispoljavanjujavnogmiljenja.Kaoprvo,previdjelisupojavuauto
cenzure,oiglednosmatrajuidajespoljnja,odnosnodravnacenzura,jedina
opasnost za slobodu javnog mnjenja. Dalje, ranomoderna predstava slobode
medija pretpostavljala je da u modernim drutvima svi graani mogu uzeti
419

ueeujavnomivotupodjednakimuslovima,odnosnodaeuraspravama
opitanjimaodoptegznaajasvipodjednakouestvovati.Takoe,previdjela
se i injenica da se u mnogoljudnim drutvima predstavniki mehanizmi na
polju komunikacija ne mogu zaobii, tj. neminovno e odreeni pojedinci
komuniciratiuimedrugih.Inakraju,postojalasurazliitaopravdanjazaslo
bodutampe,pojmovikojimasusebraniliizastupaliidealislobodnetampe
bilisuprotivrjeniufilozofskomsmislu.Kaoosnovniproblemranomodernih
teorija,izdvojiosenedovoljnipluralizamnafilozofskompolju.Slobodatam
pe je bila privilegovana samo za obrazovane, odobravala su se samo vlastita
miljenjadoksuseostalaosporavala.
Posmatrajui rane teorije o slobodi medija, kao i savremene, moe se

nakrajuzakljuiti,tojeiistorijapokazala,dasuseformecenzuremijenjale
alineisutinaistih.Onikojiseborezavlastuvijeksezaklinjudaeukinuti
cenzurukakobijavnostmoglaslobodnodaseformira,dokbi,kadabidoli
navlast,raznimnormativnimizmjenamacenzuruvraaliujogorempsiholo
komobliku.
7.Zakljuak
Slobodno izraavanje miljenja jedno je od najvanijih ljudskih prava.

Premanjemusvakigraaninmoeslobodnodagovori,pie,tampaukoliko
ovu slobodu ne zloupotrebi na tetu drugih ili protivno zakonu. Masovni
mediji,kaokamentemeljacslobodeizraavanja,igrajukljunuuloguustva
ranju i razvoju demokratske kulture. Oni oblikuju javno mnjenje i utiu na
ponaanjeljudi.Morajubitislobodni,pluralistikiorijentisaniinezavisni.Slo
bodnimedijimogusesamorazvijatiuslobodnimzemljamaistogasupolitia
riobavezniobezbijeditipolitikeizakonskeusloveukojimaemedijidjelova
tinezavisno.Ovosuopteodrednicekojedefiniuslobodnoizraavanjeine
zavisnemedijesadraneusvimvanijimdokumentimakojiodreujuljudske
slobode kao to su Deklaracija o ljudskim pravima i pravima graanina iz
1789, zatim Univerzalna deklaracija o pravima ovjeka koju su Ujedinjene
nacije usvojile 1948. godine, Evropska konvencija o ljudskim pravima (1950),
izvjetajiParlamentarneskuptineSavjetaEvropekojisetiuljudskihsloboda
itd.
Meutim, stanje nezavisnih medija i slobode izraavanja, de jure i de

factoumnogomeserazlikuju.Sjednestrane,tusunormativnapravaoslobo
dama izraavanja, dok je s druge strane realnost koja govori da nezavisni
medijiinisutolikonezavisnikolikoseini.Ekonomskipritisci,dravniipoli
420
NATAAVUJANOVI:
tikiuticaji,cenzureiautocenzura,svesutofaktorikojiutiunaureivaku
politikumedija,samimtiminasamkonceptnezavisnostimedija.Zarazliku
odkolegaizXIXvijeka,moderniteoretiarimedijanisutolikooptimistiniu
pogledu slobode medija. Razlog tome je moda to su se u vrijeme pojave
nezavisnihmedijauXIXvijeku,bilokojeljudskeslobode,samimtimisloboda
izraavanja,inilevelikimnapretkomuborbiprotivapsolutizmavlasti.Sama
injenicadasemogloslobodnoizraavatiiobjavljivatisvojamiljenjaumedi
jima, predstavljalo je neuporediv pomak u odnosu na dotadanju medijsku
tiinu.Danasjedrugaijasituacija.Nakonvijekiporazvojanezavisnihmedi
ja,nainajmanjipomisaooograniavanjuslobodnogizraavanja,dananjiteo
retiaridiunevienubuku.
Meutim, ni oni nisu jedinstveni, tako da jedni prigovaraju dravi,

politikim institucijama i ekonomskim monicima, dok drugi ute, uljuljkani
privilegijamakojesuimistitimoniciobezbijedilioekujuiodnjihzauzvrat
pokornost i podrku. Uzimajui u obzir sve navedeno, moemo, pomalo
pesimistino, zakljuiti da nezavisni mediji ne postoje! Mediji, u bilo kom
perioduinabilokommjestu,uvijekzaviseodnekoga,bilodajerijeonosio
cimapolitikeiliekonomskemoi.Svakaraspravaoslobodnomizraavanjui
nezavisnostimedijapadajuuvodukadasepojaveodreenepolitikeilieko
nomskestrukturekojimaistinaislobodnomiljenjeneidunaruku.
Literatura
Bal,F.(1997):Momedija,Clio,Beograd.
Barsamian, D; omski, N. (2006): Propaganda i javno mnjenje, Rubi

kon,NoviSad.
Bernays,E.L.(1928):Propaganda,HoraceLiveright,NewYork;preu
zetosawww.sandiego.indymedia.org.
Breton,F.(2000):Izmanipulisanare,Clio,Beograd.
Debre,R.(2000):Uvodumediologiju,Clio,Beograd.
Chomsky,N.(2003):Mediji,propagandaisistem,Drutvozapromica
nje knjievnosti na novim medijima, to ita?, Zagreb; preuzeto sa
www.elektronickeknjige.com.
Gocini,.(2001):Istorijanovinarstva,Clio,Beograd.
Jevtovi,Z.(2003):Javnomnenjeipolitika,Akademijalepihumetnosti,
Centarzasavremenuurnalistiku,Beograd.
Kin,D.(1995):Medijiidemokratija,FilipVinji,Beograd.
Korni,D.(1999):Etikainformisanja,Clio,Beograd.
421

Lorimer,R.(1998):Masovnekomunikacije,Clio,Beograd.
MekKvejl,D.(1994):Starikontinentnovimediji,Clio,Beograd.
Mil, D. S. (1999): O slobodi, Pravni fakultet Univerziteta, Centar za

publikacije,Beograd.
Milivojevi,S.(2001):Javnostiideolokiefektimedija,Re64:10,Beo
grad.
Orvel,D.(2004):1984.,Libretto,Beograd.
Radojkovi, M; Mileti, M. (2006): Komuniciranje, mediji i drutvo,

Stylos,NoviSad.
Radojkovi, M; Stojkovi, B. (2004): Informacionokomunikacioni sis

temi,Clio,Beograd.
www.ambafrancesrb.org
www.cpm.edu.yu
www.ebookee.com.cn
www.elektronickeknjige.com
www.google.com
www.gutenberg.org
www.newstatesman.com
www.odur.let.rug.nl
www.rc.umd.edu
www.sandiego.indymedia.org
422
LJUBOMIRZUBER,ALEKSANDRAMANDI:
UDK:004.738.5:070(497.6)
ONLAJNNOVINARSTVOUBOSNIIHERCEGOVINI
ONLINEJOURNALISMINBOSNIAANDHERZEGOVINA
drLJUBOMIRZUBER,docent
UniverzitetuIstonomSarajevu,FilozofskifakultetPale
mrALEKSANDRAMANDI
UniverzitetuIstonomSarajevu,FilozofskifakultetPale
Apstrakt:Novemedijsketehnologijedonosenezaustavljivepromjene
namedijskojsceni,postajudijelomsvakodneviceisutinskimijenjaju
nainnakojidoivljavamomedijeiodnospremamedijskomsadraju.
Prema posljednjim podacima Regulatorne agencije za komunikacije
BosneiHercegovine,brojkorisnikaInternetauBiH,iznosinetovie
oddvamiliona.NateritorijiBiHonlajnmedijisunedovoljnoanalizi
rani u smislu koritenja, znaaja, kao i u uticaja na medijsku sliku
BiH.Uovomraduemogovoritioonlajnmedijimainovinarstvuu
BiH kao rezultatima praenja trendova, vie nego stvarnih potreba
korisnikaiuporeditinjihovrazvojsaistimpojavamauzemljamaregi
onaiZapada.
Kljune rei: Internet, onlajn novinarstvo, onlajn mediji, Bosna i
Hercegovina
Abstract:Newmediatechnologiesbringunstoppablechangesinthe
medialandscape,becomingpartofeverydaylifeandessentiallychan
ging the way we see the relation between the media and media con
tent.AccordingtothelatestdatafromtheRegulatoryAgencyofBiH,
the number of Internet users in BiH more than two million. Increa
singtheuseofelectronicformsofinformationwasduetoseveralrea
sons access to information is free and virtually unlimited data is
updatedveryquickly,sothatwecangetalotofinformationbeforewe
seethemontelevision,hearontheradioorreadinthedailypress.On
423

the territory of BiH online media are not sufficiently analyzed in

terms of usage, the importance and influence on the media image of
BiH.Also,inthispaperwewilltalkabouttheonlinemediaandjour
nalismasaresultoffollowingthetrendsmorethantheactualneeds
ofusersandcomparetheirdevelopmentwiththesamephenomenain
theregionandtheWest.
Keywords:Internet,OnlineJournalism,OnlineMedia,BiH
1. PoeciinternetauBiH
Korienje Interneta u BiH omoguila je organizacija Zamir (Zamir
TransnationalNetwork)1993.godine,kadajeotvorilakancelarijuuSarajevu,
a dvije godine kasnije i u Tuzli. Ova organizacija osnovana je 1991. godine i
prvojedjelovalauZagrebuiBeogradu.Ciljjojjebilokomunikacijskopovezi
vanjezemaljabiveJugoslavije.1996.godinejeosnovanjeUTIC(Univerzitet
ski teleinformatiki centar Univerziteta u Sarajevu) koga je finansijski podr
avaoSoro.TojebioprviInternetprovajderuBiHinjegovimotvaranjemje
BiHpovezanasasvjetskomInternetmreom.VladaBiHjeumaju1996.godi
ne imenovala UTIC za administratora Internet domena Bosne i Hercegovine
(kod.ba), to je od velikog znaaja, jer se preko dravnog administratora sa
Internetmreompovezujusviostalikorisnici.Godinudanakasnijeosnovanje
prvikomercijalnioperateruBiHBiHNet,nastaosredstvimaJPPTTsaobra
ajaivladeSjedinjenihAmerikihDrava,azatimiostalioperateri.Napod
rujuRepublikeSrpskenajznaajnijiInternetservisprovajderjeBlic.netBanja
LukakojijelangrupacijeTelekomSlovenije.
Krajem 2012. godine, u BiH je bilo 75 Internet provajdera, a prednjae
ADSLibeiniInternet.PremaposljednjimzvaninimpodacimaRegulatorne
agencijezakomunikacijeBosneiHercegovine,brojkorisnikaInternetauBiH,
zakljunosa31.decembrom2012.godine,iznosiokodvamiliona.Procjenjuje
sedajenakraju2013.bilopreko2,5milionakorisnika.
2. Ekspanzijaelektronskihvidovainformisanja
Do sve vee upotrebe elektronskih vidova informisanja dolo je zbog
vierazlogapristupinformacijamajenajeebesplatanipraktinoneograni
en,podaciseaurirajuveomabrzo,takodainformacijemoemodobitiprije
negoliihvidimonateleviziji,ujemonaradijuiliproitamoutampi,kolii
naobjavljenihinformacijajemnogoveauodnosunaklasinemedije,koris
424
niksambiraemueposvetitipanju,aimaimogunostdirektnogueau
kreiranju sadraja (putem komentara, sugestija ili autorskih radova).U knjizi
Onlajnnovinarstvo(OnlineJournalism:ACriticalPrimer),DimHol(JimHall)
tvrdidajeueriInternetainteraktivnostjednakovanakaoiosnovnipostulati
novinarstva: nepristrasnost, objektivnost i istina. Interaktivnost je glavna
promjenakojaseunovinarstvudesilasarazvojemInterneta.Doksutampa,
radio i TV industrija kontrolu preputale izdavaima i novinarima, onlajn
novinarstvoseizlaerizikuakopokuadakontrolieljude...Interktivnostnije
istotoivideoilimultimedijiiliwebstranicesapunoatraktivnihelemenata.U
sutini,interaktivnostjepreputanjekontrolekorisniku.1
Uporedo sa konvergencijom masmedijskih tehnologija sa digitalnim
alatima za prikupljanje, obradu i diseminaciju informacija, dolazi do stalnog
prilagoavanjamedijskihorganizacijatehnolokimizazovima.Danasivimo
u svetu globalnih komunikacija, u vremenu u kome je slikovno nadvladalo
verbalno.Svetjeprekrivenmreomzemaljskih,inih,beinih,optikih,sa
telitskihkomunikacija.Tamreadajeiosnovnoobelejenaemvremenu,koje
seestonazivaidobominformacijaikomunikacija.Meutim,misenenala
zimoninakakvomkrajuistorije,vesamonajednojetapiljudskogdrutva
isistemakomunikacija.Tehnolokasredstvaoptenja,kaoimasovnimediji,i
daljeeserazvijatidonoseinamnove,jonesluenemogunosti.Kaotose
Olimpijske igre odravaju pod sloganom vie, jae, bre, tako e se i budui
razvojkomunikacijaodvijatipodsloganomefikasnije,raznovrsnije,bre(Todo
rovi,2009:328).tampanimedijipokreusvojewebstranice,televizijasedigi
talizuje,tviradiostanicetakoepokreusvojeonlajnplatforme,javljaseveli
kibrojmedijanamreikojinisuuvezisatradicionalnimmedijskimkuama,
veposlujusamostalno,atusuidrutvenemree.Sveovojeuslovilopromje
ne u organizaciji i tehnologiji klasinih medija, ali i prilagoavanje njihovih
zaposlenihnovomnainuposlovanja.
Onlajn mediji i digitalizacija medijskih sadraja nisu unitili novinars
tvo,aniklasinemedije,alisuzatoizmijenilimedijskupanoramu,jerjeInter
netobuhvatiosveklasinemedijeistovremeno,ponudivionotonudetradi
cionalnimedijiijovie:brzijednostavanfidbeknasadraj,odnosnopartici
pacijupublike,revizijuemitovanogsadraja,obiljenajraznovrsnijihinformaci
janajednommjestuikritikiosvrt.
http://www.media.ba/bs/novinarstvotehnikeformenovinarstvotehnikeiforme/os
novniprincipionlinenovinarstva(18.12.2013.)
1
425

Onlajn(mreno,internet,elektronsko)novinarstvopodrazumijevapre
noenjeinformacijaputemInternetauoblikuteksta,fotografije,zvuka,videa,
odnosnonajrazliitijihmultimedijalnihzapisa.Ovajvidnovinarstvajeznaa
jandiosvjetskenovinarskeindustrijeikaotakavimasvojespecifinosti.Usko
jepovezansatradicionalnimmedijima,alisunjegovikodeksinetodrugaiji.
U sebi integrie sve forme kojima tradicionalni mediji prenose informacije i
imaposebnutehnolokustrukturu.Iakoestoosporavanoodstranenovinara
tradicionalnihmedija,onlajnnovinarstvojedobilosvojupotvrdu2006.godi
ne,otkadaimapravodakonkuriezaPulicerovunagradu.
3. NovinarstvouvirtuelnommedijskomprostoruBiH
IakojeSvjetskamrearoenakrajem80ihgodina20ogvijeka,korisni
cimaInternetasuonlajnvijestipostaledostupnetekkadaje1994.godineNet
scapenavigator(pretraiva)naInternetstaviografikiinterfejs.Sajtovisavije
stimasuseveomabrzonalimeunajposjeenijim.Nekiodnjihsubilielek
tronska verzija ve postojeih tampanih izdanja, radio ili tv stanica, dok su
neki bili nezavisni, odnosno nisu pripadali nekoj medijskoj kui. Na samom
poetku,onlajnnovinarstvoseveomamalorazlikovaloodnovinarstvatam
panihmedija,jersunastranicamapostavljaniidentinitekstovikaoiutam
panomizdanju,nekimedijisudodavalifotografijei,eventualno,kraevideo
klipove,jerjetadajouvijekbilaslabainternetkonekcija,odnosnobrzinapre
nosapodataka.KadajeInternetpostaobri,atehnologijauznapredovala,no
vinariiurednicisuuvidjelinebrojenemogunostiovognovogmedijaionlajn
novinarstva.Brojstranicaovevrstevinuoseuvisine,onlajnmedijisupoeli
danudemultimedijalnesadraje,tesutakotampanaizdanjaprviputuisto
riji dobila mogunost da pravovremeno objavljuju informacije, u korak sa
elektronskim medijima. Dodue, nisu svi mediji uvidjeli potencijal koji nudi
Internet,takodaidanaspostojesajtovikojesusiromanisadrajima,kojisu
vizuelnoneprivlaniilineaurirajuredovnostranicu,toprofesionalninovi
narinazivajuzgrtalicom,odnosnosamokopiranjemsadrajasatampanogna
elektronskoizdanje.Veinaonlajnvestiidaljejakopodseanavestiiztradi
cionalnetampe,aliuzprimesunekihspecifinosti.Ipak,jasnojedasuonlajn
vesti poele da razvijaju svojstven nain i stil, koji su uglavnom uslovljeni
karakteristikamasamogmedija(Krejg,2010:143.).
BiHupoetkunijeilaukoraksasvjetskimtokovimakadajeInternetu
pitanju,sobziromnatodajebilazahvaenaratnimsukobima.Meutim,ot
kako je nakon 2000. godine naglo poeo da raste broj Internet provajdera, a
426
cijenakompjuteraiuvoenjaInternetapostalapristupanija,poveaoseibroj
korisnika. Veina medijskih kua do kraja 90ih godina 20og vijeka nije
pokretalaonlajnplatforme,nijebilopravihonlajnmedija,jernijebilopublike
kojaimajeftinineogranienpristupInternetu,nitisukompjuteribilizastup
ljeniuredakcijamakaodanas.
U BiH je prema podacima iz juna 2013. godine bilo 189 elektronskih
medija,odkojihnajveibrojnjihimasvojeInternetprezentacije,akonepose
banwebsajt,ondabaremstranicunanekojoddrutvenihmrea.Kadjerijeo
brojuportalauBiH,zvaninihpodatakanema,jernepostojizakonskaobave
zaregistracijeportalakaomedija,nitipostojiregistarportala.Premapostoje
oj regulativi, za otvaranje portala je dovoljna samo registracija dome
ne.PremapodacimaVijeazatampuuBiH,trenutnopostojeauriranipoda
ci za 74 portala. To znai da se radi o portalima koji imaju Impressum ili bar
nekikontaktpodatakredakcije(email,adresuilitelefon).Pregledominternet
mreesemoeuoitipostojanjejodesetinaportala,alioninesadrenikakav
podatak (adresu, telefon, ime vlasnika, osnivaa ili urednika) kojim bi se na
nekinainlegitimisalikaoprofesionalanmedij.
to se tie pokretanja web platformi tradicionalnih medija, od tampa
nih medija prvi su bili Dnevni avaz, Osloboenje i Nezavisne novine. Vei broj
tampanihmedijanudiopcijupretplate,odnosnodownloadizdanjaidentinom
tampanom. U poetku su onlajn izdanja bila kopija tampanih, ali danas
medijskekueiadministratoristranicaInternetkoristedanadomjesteosnovni
nedostatakpravovremenost,aliikoristeneogranienvirtuelniprostor.Tako
se, barem na najposjeenijim sajtovima bosanskohercegovakih tampanih
medija,mogupronainajnovijeinformacije,nesamouvidutekstaifotografi
ja, ve su tu i audio i video zapisi, linkovi, opcije komentarisanja, dijeljenja
sadraja na drutvenim mreama itd. Od elektronskih medija, prve su na
Internet istupile Radio televizija Republike Srpske, zatim BHT1, teFederalna TV,
kao i neke privatne stanice. Prva verzija RTRSovog sajta izala je poetkom
2001.godinepodnazivomwww.rtrs.tvidodanasradipodtimimenom.Sektor
onlineuradioje2006.godineiprvuwebstranicuRTVFBiHwww.rtvfbih.ba.Od
oktobra 2011. godine poinje raditi portal www.federalna.ba. Komercijalne tv
stanicesuupriblinoistomperiodupokretalesvojeonlajnprezentacije.Elek
tronskimedijineobjavljujuiskljuivoinformacijekojeputajuueter,vekori
ste sve prednosti svojih onlajn platformi i objavljuju mnogo vie. Ono to je
specifinozawebstraniceelektronskihmedijajenedostatakanalitikihteksto
va,vesenajveimdijelomradiovijestimaiizvjetajimautekstualnoj,video
427

formi,uvidufotografijailikombinovano.Prednostpregledasadrajanaovim
webstranicama ogleda se u velikom broju autorskih priloga, emisija i svih
sadrajakojisenudeiputemtvailiradija,akojenijemoguepronainaosta
limnewsstranicama,akojeveinusadrajapreuzimajuodagencijailidrugih
onlajnmedija.NajveibrojklasinihmedijauBiHimasvojeprofilenadru
tvenimmreama,najeeFacebooku,YouTubeu,paiTwitteru,aliTwitterseu
BiH slabo koristi u odnosu na zemlje regiona, a naroito u odnosu na svijet,
tako da ni informacije putem ove drutvene mree nisu pravovremene i ne
auriraju se esto. S druge strane, Facebook stranice su esto aurirane, a u
pitanjusuinformacijekojesuobiljeiledan.
Takoe,skorosvionlajnmedijinasvojimstranicamanudeopcijuRSS
2
feed , to je naroito znaajno za web stranice tradicionalnih medija u sluaju
monitoringa.Dakle,sadavienemoramodaestootvaramoiliosvjeavamo
stranicedabismopratilionotonaszanima,venajednommjestumoemo
da vidimo informacije koje smo prethodno izabrali pomou odgovarajuih
filtera.
RadiostaniceuBiHsurelativnokasnopokrenulesvojewebstranice.Po
brzini prenosa informacija, radio parira Internetu i u poetku im je bilo zna
ajnoimatisamolivestreaming,dokdanassvakavearadiostanicaimasvoju
stranicu na Internetu koja se redovno aurira, neke ak imaju i pozamane
arhivenajsluanijihemisija.
Kadajerijeoarhivama,dostupnostjerazliita,od7danaunazad,pa
dogodinuivie.Nekipodacinisudostupninakonodreenogvremena,aliih
jenajeemoguedobitinazahtjev.Odklasinihmedijanajobimnijuonlajn
arhivuimaRTRS.
Generalnogledajui,ovelikombrojuonlajnmedijauBiHnijemogue
pronaiveibrojinformacijaonlajn.Nekimodnjihnefunkcioniuelektronske
adrese,brojevitelefonailifaksakojisudostupnikaokontaktnastranici,tako
daihje,usutini,nemoguekontaktirati.
Posljednjih godina u onlajn medijskom prostoru BiH pokree se veliki
brojwebportala,jerznaajanbrojkorisnikasvojupanjuusmjeravanaonlajn
medije. Oni su mahom agregacioni, s obzirom na to da predstavljaju servise
ReallySimpleSindicationformatpodatakazaopskrbljivanjekorisnikanovimsadra
jima.RSSomoguavakorisnicimadastvorevlastitimedijskiproizvodtakotokom
binujuizvorevijestiizraznihonlajnizdanja,blogovaisl.
2
428
kojinajednommjestuplasirajudijeloveinformacijasarazliitihonlajnizvora.
Sdrugestrane,klasinimedijiimajutipinekompanijskeonlajnplatforme.
Garison(Garrison)smatradapostoje4vrsteonlajnmedija:
- 24/7 model objavljuje vijesti 24 asa dnevno, sedam dana u sedmici
prilagoenovremenskojzoniod10ujutrudo5poslijepodne;
- Oglasniprostorzajedniceosimvijestinudiidrugeservisneinformacije;
- Nadoknaujuimodelirisadrajnegokodprethodnihvrsta;
- Ekskluzivni model onlajn mediji koji objavljuju sadraj koji nije objav
ljennigdjedrugo.
Najveibrojdomaihonlajnmedijanemoedaseuklopiusamojedan
odovihmodela.
tosetienainaureivanja,onmoebiti:
- Urednikikaoikodklasinihmedija;
- Tehnolokikompjuterskialgoritam,npr.Googlenews,
- Vlastiti odabir korisnika wiki novinarstvo (platforma za publikovanje
sadrajailidokumenatakolaboracijomveegbrojakorisnika);
- Premapreporucikorisnikaocjenekorisnikailiitanost.
TipureivanjakodonlinemedijauBiHjenajveimdijelomuredniki.
Prvi news portal u BiH je Sarajevox.com, sadanji Klix.ba, osnovan
2000.godine.Napoetkusuveinomobjavljivanevijestizabavnogsadraja,a
nekolikogodinanakonosnivanja,kadajeoformljenaredakcija,ovajportalje
redovno donosio informacije iz zemlje i svijeta. Pored sadraja preuzetih sa
Internetaiizdrugihmedija,novinariKlixaredovnoodlazenaterenidonose
autorske prie. Najzastupljeniji su faktografski anrovi, obavezno popraeni
fotografijom ili videom. Iako najvei dio posla rade profesionalno, ne vode
raunaouvredljivimkomentarimairijetkoihcenzuriuilipotpunouklanjaju.
Prema podacima o posjeenosti sajtova koje prikuplja agencija Gemius/Vali
con3,ovajinformativniportaljeubjedljivonajitaniji,saoko7milionamjese
nihposjeta.Druginajitaniji,saoko3,5milionamjesenihposjetajeSportsport.
ba.Slijedenajposjeenijibosanskohercegovakinovinskisajtovi:Cafe.ba,Neza
visne.com,Haber.ba,Source.ba,Depo.ba,Doznajemo.com,Radiosarajevo.ba,Bhindex.
comiTuzlanski.ba.Svakiodovihportalaimaredakciju,nekiinsistirajunaori
ginalnim priama, specifinom stilu, a ne samo preuzimanju sadraja od
http://www.audienceba.gemius.com/(13.12.2013.)
429

agencijailidrugihonlajniliklasinihmedija.Prijesamopetgodina,uBiHje
bilosveganekolikonewsportala,adanasjemedijskiprostorzatrpanidenti
nim vijestima, izvjetajima, fotografijama i sl., tako da urednici i vlasnici
onlajnmedijamorajuimatiuvidutodajedinooriginalnostuizraajuipred
stavljanju relevantnihinformacija moe privui i zadrati publiku. Stranice
ovih onlajn medija su sline strukture, manje ili vie organizovane i prilago
enekorisniku.
Sadrajonlajnmedijasuikomentarikorisnika/italaca.Potrebnoihje
kontrolisati,odnosnocenzurisatiukolikosemoguokarakterisatikaoneprim
jereni,uvredljiviilikaogovormrnje.Postojetrivrstemoderacije:
- Prethodna moderacija provjera dolaznih reakcija prije ukljuivanja na
webstranicu;
- Aktivna moderacija itanje komentara prije objavljivanja i selektivno
objavljivanje;
- Naknadna moderacija uklanjanje neprikladnog materijala to je prije
mogue.
Na sadraje najposjeenijih stranica u BiH dnevno stigne i na stotine
komentara,naroito ukoliko jerije o znaajnim dogaajima i temama. Teko
jeutvrditikriterijumepremakojimajenekikomentarodgovarajuiiline,ajo
tee kontrolisati novinare i moderatore koji ih itaju i uklanjaju, jer svaki od
njihimalinepreferencijeimoralnestandarde.Nekiuredniciodbijajudabri
u nepoeljne sadraje, jer smatraju da tako naruavaju pravo na slobodu
govorai,nanekinain,manipuliujavnou.
Onlajnnovinarstvoseusvijeturazvijaloinablogovima,anaBalkanu
je blogovanje postalo popularno tokom prole decenije. Ta vrsta svojevrsnog
onlajn dnevnika je napravila revoluciju kada je novinarstvo u pitanju, ali u
BiHnikadanijezaivjela,jerseprednostuvijekdavalaklasinimportalimaiza
kojih stoji redakcija, a ne jedna osoba. Ukoliko bi neka uticajna, uvaena li
nostnapravilablog,pisalaotemamakojesuoddrutvenogznaaja,modabi
irapublikaibilavoljnadaprihvatitakavobliknovinarstva.Postojiodreeni
brojozbiljnijihsajtova,nakojimastrunjaiizrazliitihoblastipiukolum
neiimajublogove,alijenjimaposveenaiozbiljnijapublika,onakojatano
znatatrai,komevjerujeizato.Velikidiograanase,tozbognezaintere
sovanosti,tozbogneznanjailinedostatkavremena,zadovoljavaistomfak
tografijomidobijaprividinformisanja,takodazaanalitiketekstovekojidaju
uvidupravostanjestvarinisuzainteresovani.
430
I faktografski i analitiki tekstovi, uglavnom, zadovoljavaju formu,

onlajnmedijisepridravajunavoenjaizvora,kakoteksta,takoifotografijai
videozapisa.Drutvenemreekaoizvorinformacijasekoristenajviekadaje
o rije o temama koje se tiu zabave, ali ako se desi da neka poznata linost
objavi neto vrijedno medijske panje, onda se ta objava tretira kao klasina
izjava.
UBiHjermalibrojredakcijaonlajnmedijakojesuvrstohijerarhijski
strukturisanepouzorunaklasinemedije,jersepravilajouvijekodreuju,
kaoizadacinovinara.
4. Pravniokvir
Kadagovorimoopravnomokviru,problemiuovojoblastiseveinom
rjeavaju internim dogovorima. Vijee za tampu u BiH je samoregulacijsko
tijelozatampaneionlajnmedijekojejemedijatorizmeunezadovoljnihita
lacaitampanihionlajnmedija.OnonadgledaprimjenuKodeksazatampui
onlajn medije BiH, unapreuje profesionalne standarde u tampi i onlajn
medijimauBiH,titijavnostodneprofesionalnogimanipulatorskognovinar
skogizvjetavanjaititimedijeodpolitikih,ekonomskihisvihdrugihpriti
sakakojiugroavajusloboduinformisanjaislobodumedija.
OkvirzaradtampanihionlajnmedijauBiHineKodekszatampu,
ZakoniidrugazakonomodreenapravilauBiH.Kodekszatampuionlajn
medije je izveden iz postojeih evropskih standarda novinarske prakse i ima
zaciljdapostaviosnovesistemasamoureivanjautampiionlajnmedijima,
koji e biti smatran moralno obavezujuim za novinare, urednike, vlasnike i
izdavaeprintanihionlajnmedija.4PrijeparmjeseciVijeezatampuprihva
tilo je jednu vrstu vodia za samoregulaciju onlajn medija, koji je uraen uz
podrkuOSCa,avaiuEU.Njimeseelipokazatipotrebazaetikimstan
dardimaudobaInterneta,tesakonkretnimprimjerimailustrovatikakosamo
regulacijskimehanizmimoguzatitislobodumedijaudigitalnomdobu.
VijeezatampuuBiHsu2000.godineosnovalimeunarodnaorgani
zacijaiudruenjanovinaraizBiH.Desetnajveihvlasnikatampanihmedija
u BiH su ponovo uspostavili Vijee 2006. godine, kao samoregulatorno tijelo
za cijelu dravu. Od 2010. godine onlajn mediji su postalidijelom Vijea za
tampu.KodekszatampujepreimenovanuKodekszatampuionlajnmedi
http://srpski.vzs.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=1234&Itemid=9
&lang=bs(29.12.2013.)
431

je,imeseproirilaprimjenanovinarskihetikihstandarda.Odreenjeiskup
pravilazaonlajnmedijekojielepostatilanoviVijeazatampu.Naime,oni
morajuimatipopisredakcijesajasnoistaknutimkontaktima,glavnogiodgo
vornog urednika i najmanje dva profesionalna novinara i pored Kodeksa,
moraju prihvatiti principe medijske samoregulacije. Morajubiti registrovani
kaodrutvosaogranienomodgovornou,anekaoudruenjeilinevladina
organizacija. Veoma je znaajno to da medij ne moe biti u vlasnitvu neke
politikestrankeilimarketinkeagencije.Medijnemorabitiregistrovandabi
Vijee za tampu prihvatilo albe graana na izvjetavanje. Mnogi urednici
webportalasuustalnomkontaktusaVijeemzatampu,pridravajuseKode
ksazatampaneionlajnmedijeiobjavljujuodlukealbenekomisijeiostale
informacije u vezi sa Vijeem za tampu. Na taj nain istiu spremnost da
unaprijedenivoprofesionalnogizvjetavanja.Vijeezatampujepokrenuloi
programNistenevidljivi,kojistvarazajednikuplatformuzatampu,pra
vosue i policiju, a u saradnji sa urednicima internetskih portala, kako bi se
sprijeiloirenjegovoramrnjeuonlajnmedijima.
Onlajnmedijitrebajuisamostalnoregulisatisadrajkojiseproizvodiu
njihovo ime, kako bi odrali kvalitet, jeziki stil ili tematski fokus. Medijska
samoregulacija bi trebala da utie na poveanje odgovornosti onlajn medija,
zato to nudi vie fleksibilnosti od dravne regulacije medija. Tradicionalni i
institucionalizovanioblicimedijskesamoregulacijekojisunamjenskistvoreni
zatradicionalnemedijesadaseprilagoavajuNovimmedijima.Statutiime
toderadazanadzoronlinemedijasemijenjaju,todonosinoveizazove,tim
vie to Internet omoguava graanima da prate i pozivaju medije na odgo
vornost.
Mehanizmi samoregulacije podrazumijevaju, prije svega, kodekse
ponaanjaukombinacijisamehanizmimazaprovoenjepotivanjakodeksa,
kao to su vijea za tampu ili medije.Samoregulacija bi trebala da obuhvati
svedimenzijeuradunovinara,prikupljanje,obraduiprezentovanjeinforma
cija,ukljuujuiivizuelnisadraj.
4.1. StatistikipodaciVijeazatampuuBiHza2013.godinu
VijeezatampuuBiHjeu2013.godinizaprimiloukupno205albina
pisanjetampeionlajnmedijauBiH.Odukupnogbrojaalbi,134seodnosilo
naonlajnmedije,58natampane,a13namedijekojinisuunadlenostiVijea
zatampuuBiH(RTVstanice,Facebook,forumi).
432
Samoregulacijom, tj. objavom demantija, reagovanja, ispravke ili izvi

njenja,teuklanjanjemkomentaranaportalima,rijeenesu62albe.O108al
bijeodluivalaalbenakomisijaVijeazatampuuBiH:80albijeprihvae
no (utvreno krenje Kodeksa za tampu i onlajn medije BiH), 28 albi nije
prihvaeno (nije prekren Kodeks za tampu i onlajn medije BiH). Vijee za
tampu u BiH je zaprimilo 12 albi koje nisu u njegovoj nadlenosti, 8 albi
nijerazmatrano,5albijepovuenopoodlucialbenikadaodustaneodal
bene procedure, u 3 sluaja albenicima su pruene konsultacije u pogledu
upuenihalbi,a2albesubileneblagovremene.VijeezatampuuBiHtre
nutnoposredujeurjeavanju5albinapisanjetampeionlajnmedija.
VijeezatampuuBiH,kaosamoregulacijskotijelo,koristiseiskljui
vo novinarskim sredstvima objava reagovanja, demantija,ispravke ili izvi
njenja,odnosnouklanjanjekomentaraposjetilacawebportalakojisadregovor
mrnje,hukanjeilidiskriminaciju.albenakomisijasepriodluivanjapoal
bamarukovodiiskljuivoodredbamaKodeksazatampuionlinemedijeBiH.
Tabela1.KrenjaKodeksazatampuionlajnmedije(polanovima)
Opteodredbe
lan1
lan2
lan3
lan4
lan4a
lan5
lan6
lan7
lan8
lan9
lan10
lan10a
lan11
lan12
lan13
lan14
lan15
Interesjavnosti
Urednikaodgovornost
Hukanje
Diskriminacija
Ravnopravnostpolovaipotovanjeosobenosti
Tanostiferizvjetavanje
Komentar,pretpostavkaiinjenica
Mogunostodgovora
Pogrenopredstavljanje
Privatnost
Osobeoptuenezakrivinadjela
Zatitasvjedoka
Zatitadjeceimaloljetnika
Reklamiranjeisponzorisanje
Povjerljivostizvorainformacija
Autorskaprava
albe
52
0
63
60
53
48
58
0
14
48
2
2
0
7
0
0
1
11
433

Upojedinimsluajevima,odnosnotekstovimaprekrenojevielanova
Kodeksa.Naosnovupodatakamoesezakljuitidasenajviealbiodnosina
uredniku(ne)odgovornost,hukanjeitanoiferizvjetavanje.Utomsmislu
seportalinerazlikujuprevieodostalihmedijauBiH.
5. ObrazovanjeionlajnmedijiuBiH
Kolegijumi iz oblasti onlajn novinarstva i Novih medija izvode se na
svim novinarskim i slinim diplomskim i postdiplomskim studijima na Uni
verzitetimauBiH.
TakosenaFakultetupolitikihnaukaUniverzitetauBanjaluci,naod
sjeku za Novinarstvo i komunikologiju, studenti u okviru predmeta Teorija
medijaupoznajusapojmomNovihmedija,ajedansemestarpohaajunasta
vunapredmetuInternetnovinarstvo.IstijesluajisaodsjekomzaNovinars
tvoFilozofskogfakultetaUniverzitetauIstonomSarajevu.NaFakultetupoli
tikihnaukaUniverzitetauSarajevu,naodsjecimazaNovinarstvoiKomuni
kologiju,takoejeplanomiprogramomobuhvaenoizuavanjeNovihmedija
uokvirupredmetaTeorijamedijaiOnlajnkomunikacija.NastudijuNovinars
tvaFilozofskogfakultetauMostarustudentiimajupredmetekaotosuNovi
mediji, Internet, televizija i umreeno drutvo. Na odsjeku za urnalistiku
filozofskogfakultetauTuzli,nadodiplomskimstudijamasluajusepredmeti
poputOnlajnnovinarstvaiPraktikumaonlajnnovinarstva.
S obzirom na to da je posljednjih godina pokrenut veliki broj onlajn
medija, a klasini mediji su poeli zapoljavati i strunjake iz oblasti onlajn
novinarstva,studentiidiplomiraninovinarii komunikoloziimajuvieanse
za praksu ili zaposlenje u medijima. Naravno, tu su i sezonski organizovani
kurseviikoleizrazliitihoblastinovinarstva,kaoiradioniceiseminari,dok
je Internet preplavljen najrazliitijim uputstvima i prijedlozima za korienje
onlajnnovinarskihalataiusavravanjevjetina.Ukolikomladi,paioniiskus
nijinovinari,ovajvidnovinarstvanevidesamokaokopiraj/zalijepi,veistra
uj, ui, kombinuj, budi kreativan, mogu zaista uivati u svemu to Internet
kaomedijnudi.
6. KorienjeonlajnmedijauBiH
Onlajn anketom koja je sprovedena tokom septembra i oktobra 2013.
godine, a u vezi sa konzumiranjem onlajn medija, ispitano je 200 korisnika
Interneta,odnosnobosanskohercegovakihonlajnmedija.Naanketujeodgo
voriopriblinojednakbrojenaimukaraca,odegajenajvieispitanikasta
434
rostiod1945godina.Ispitanicimasunajzaniljivijedrutveneteme,kaoiza
bavni sadraji na portalima. Informacije koje dobijaju putem onlajn medija
najeeprovjeravajuudrugimonlajniliklasinimmedijima.58%anketiranih
ovomviduinformisanjadajeprednostuodnosunatradicionalnemedije.Svo
je veze sa politikom, sa centrima moi i odluivanja vlasnici i urednici ovih
medijapokuavajukriti,alipublikajevienegosvjesnapristrasnostiumedi
jima,zbogegasizvijesnomrezervomprimainformacijeizpojedinihmedija.
Najveibrojispitanihkorisnikaonlajnmedijepratisedmino.Pomoukratkog
upitnikaupuenognovinarimaiurednicimatradicionalnih,aliionlajnmedija
u BiH doli smo do informacija da i oni uvijek provjeravaju informacije koje
pronau na Internetu i strogo se pridravaju navoenja izvora i potivanja
ljudskihprava.
7. Zakljuak
Webnovinarstvojeprenoenjeinformacijausvrhuinformisanjaizado
voljavanja drutvenih, kulturnih i ostalih potreba italaca i publike putem
Interneta.Teinformacijemogubitiuviduteksta,fotografije,zvuka,videaili
drugihoblikazapisa,takodaonlajnnovinarstvopolakobriegranicuizmeu
medijskihuposlenikautampanimielektronskimmedijima.
Bosanskohercegovako onlajn novinarstvo nije znaajno kasnilo za
trendovima Zapada. Kljuan je bio prelazak u 21. vijek, kada je poela nagla
ekspanzija onlajn medija, ali koji su tek oko 2005. godine zabiljeili nagli
porastbrojakorisnika,paipromijenilipolitikeposlovanjauskladustim.Iako
webnovinarstvouBiHnijerazvijenouonolikojmjerikaotojesluajsazapa
dnom Evropom ili Sjevernom Amerikom, broj korisnika raste, sve vei broj
njih panju posveuje onlajn medijima i smatra ih primarnim izvorom infor
macija.Konvergencijamedijaomoguilajewebudapostanemultimedij,toje
jedanodrazloganjegovogbrzograstaiprihvaenostimeupublikom.
Onlajnnovinarstvojeneprofitabilnoukolikoseneizgradidobarimidi
ne privue veliki broj oglaivaa. Ekonomski opstaju samo oni koji su stalno
finansiraniodstranenekihorganizacijaionikojiimajuvelikibrojposjetilacai
natajnainprivlaeoglaivae.Sdrugestrane,reklamenastranicamamoraju
biti nenametljive, jer e, u suprotnom, otjerati korisnike. Svojim radom su se
istakliinavirtuelnojmedijskojsceniopstalisamorijetki.
OnlajnnovinarstvoseuBiHnerazlikujeprevieodklasinog,preovlada
vaju faktografski anrovi, anrovski zahtjevnije forme je mogue pronai na
435

stranicama koje imaju veliki broj posjetilaca, ali je problem u tome to veliki
brojautoranisuafirmisaninovinariistrunjaci.
Literatura
Bojd,Endrju.2002.Novinarstvouelektronskimmedijima.Beograd:Clio.
Bucy,Erik.2002.LivingintheInformationage.Belmont:WadsworthThom
sonLearning.
VanDijk,Jan.1999.TheNetworksociety:socialaspectsofnewmedia,London:
Sagepublications.
Vard,Mike.2002.Journalismonline.Oxford:Focalpress.
Krejg,Riard.2010.Onlajnnovinarstvo.Beograd:Clio.
Kunik, M. i Zipfel, A. 2006. Uvod u znanost o medijima i komunikologiju.
Zagreb:ZakladaFridrichEbertStiftung.
Mandi,Aleksandra.2013.PortalikaoizvorinformisanjauBiH.IstonoSara
jevo:FilozofskifakultetPale.Neobjavljenimasterrad.
Osmanevi,Enes.2009.Demokratinostwwwkomuniciranja.Sarajevo:Frid
richEbertStiftung.
Palacios,M.andNoci,J.D.Onlinejournalism:researchmethods;amultidisci
plinaryapproachincomparativeperspective.Bilbao:ServicioEditorialdelaUni
versidaddelPasVasco.
Prajs,Stjuart.2011.Izuavanjemedija.Beograd:Clio.
Siapera, E. and Veglis, A. 2012. The Handbook of Global Online journalism.
WileyBlackwell.
Udovii, Radenko. 2012.Vjerodostojnost medija teorijske i praktine dileme.
Sarajevo:Mediaplaninstitut.
Hall,Jim.2001.OnlineJournalism:ACriticalPrimer.London:Plutopress.
HartinIorio,Sharon.2004.Qualitativeresearchinjournalismtakingittothe
streets.NewJersey:LawrenceErlbaumAssociattes,Publishers(LEA).
http://www.media.ba/bs/novinarstvotehnikeformenovinarstvotehnikei
forme/osnovniprincipionlinenovinarstva(18.12.2013.)
http://www.audienceba.gemius.com/(13.12.2013.)
http://srpski.vzs.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=1234
&Itemid=9&lang=bs(29.12.2013.)
436
IVANAERCEGOVAC:
UDK:004.738.5:070
ONLAJNNOVINARSTVO:
MOGUNOSTZANEZAVISNODELOVANJEPROFESIJE
ONLINEJOURNALISM:
OPPORTUNITYFORINDEPENDENTPROFESSIONALACTION
IVANAERCEGOVAC,masterand
FakultetzakulturuimedijeMegatrenduniverzitetauBeogradu
Apstrakt: Nezavisno novinarstvo u mnogim kulturama dananjice

predstavljasamomitkadasutradicionalnimedijiupitanju.Klasini
medijisveviepostajuveomaskupoglasniprostorukojemsevelikim
kompanijama, zahvaljujui odreenim medijskim sadrajima servira
segmentirana i spremna potrebna ciljna grupa u vidu masmedijske
publike, odnosno korisnika tih medijskih sadraja, to se kao ukupni
rezultat svodi na nepoverenje recipijenata, kada su klasini mediji,
odnosnoradio,televizijaitampaupitanju.Sdrugestrane,internet
kaojouvekneistraeniprostorostavljamestanezavisnimportalima
nakojimasemoeslobodnoizvetavatiibavitisenovinarskomprofe
sijombezpogubneautocenzure.
Utekstusepromiljaoidejipreduzetnikognovinarstvakojesenain
ternetu moe ostvariti zahvaljujui odreenim oglasnim servisima, a
koji svojim principom rada omoguava finansijski nezavistan rad
internetportala.Raddaljeupuujenamoguegrekeizamkenovog
medija o kojima treba voditi rauna prilikom obavljanja novinarskog
posla.
Kljune rei: Onlajn novinarstvo, nezavisno novinarstvo, internet,
novimedij,internetservisi
Abstract:Independentjournalisminmanyculturestodaypresentsa
mythwhenitcomestotraditionalmedia.Classicmediaisbecominga
very expensive advertising space where segmented and readymade
targetgroupsintheformofmassmediaaudiencesandusersofmedia
437

content are served to large companies, thanks to specific media con

tents.Theoverallresultisreducedconfidenceoftherecipientswhen
the classical media, such as radio, television and the press is concer
ned. On the other hand, the internet as yet unexplored area leaves
somespacetoindependentportalswhereonecanreportfreelyanden
gageintheprofessionwithoutdetrimentalselfcensorship.
ThearticleargueabouttheentrepreneurialjournalismontheInternet
andtheideathatitcanberealizedthroughcertainadvertisingservi
ces that are enabling the financial independence of the internet por
tals. The paper further points to the possible mistakes and pitfalls of
new media to be taken into consideration when working as a online
journalist.
Keywords: Online Journalism, Independent Journalism, Internet,
NewMedia,InternetServices
1.Uvod
Borbazanezavisnonovinarstvoneprekidnajejoodvremenakadaje
ovaprofesijanastala.Uistorijiovepdelatnostioveanstvosesuretalosabro
jnim pokuajima guenja istine od, u poetku brutalne cenzure, do lukavih i
sofisticiranihmanipulativnihtehnikakojesedanaskoriste.Istorijskigledano,
razliite centre moi, kojma je u manjoj ili veoj meri polazilo za rukom da
kontroliumedijemasovnogkomuniciranja,teorijajeodavnopodelilanapoli
tikuiekonomskusferu,alinikadanijeuspeladaponudikonkretnoreenjeu
kojem e urnalizam moi da se takvih uticaja rei. Uruavanjem dravnih
sistema,naroitoutranzicionimzemaljamameukojimasenalazeizemljeiz
naeg regiona otvara se prostor i za uruavanje medija masovnog komunici
ranja.Posledicanestabilinihsistemaidravnihinstitucijaunjimajesteidesta
bilizovanekonomskipoloajmedija,tesenatajnainstvaranjihovafinansij
skazavisnost,todaljerezultirapostojanjemvelikogbrojatelevizijskihiradio
stanicasnekvalitetnomprodukcijom,tabloidnomprogramskomkoncepcijom
i na kraju, autocenzurom, kao svojevrsnim vidovima dezavuisanja istine,
upravozaraunpomenutihcentaramoi.tampanimediji,takoenezaostaju
uovojdekadencijitesemoereidajepriaosmrtinezavisnognovinarstava
utradicionalnimmedijimanatajnainzaokruena.
Klasinimedijisveviepredstavljajuveomaskupoglasniprostoruko
jem se velikim kompanijama, zahvaljujui odreenim medijskim sadrajima
438
IVANAERCEGOVAC:
servira segmentirana i spremna potrebna ciljna grupa u vidu masmedijske

publike, odnosno korisnika tih medijski sadraja. Naravno, oglasna sekunda
ili centimetar su neodvojivi segment funkcionisanja bilo kojeg medija, ali di
rektnavezaizmeuoglaivaaiponuaaoglasnogprostorastvaraisvojevr
snuekonomskuzavisnostmedijauodnosunakompanijukojaseoglaava.S
druge strane, zakonski okviri kojima se na odreeni nain ograniava delat
nostelektronskihitampanihmedijastvara,doduemanjevidljivuuodnosu
na ekonomski pritisak, zavisnu vezu i sa politikim iniocima jedne drave.
Naime,dravasmatradajenjenzadatakdakontroliemehanizmeinformi
sanja koje u oima svih predstavlja klju demokratije. Tako u ime informisa
nostivladajuistavoviipreovlaujuaizlaganjaotvarajuvratadezinformaci
ji(Bal,1997:114).Streestrane,optanetransparentnostvlasnikestrukture
medijskihorganizacija,usledkojejemoguplasmaneljenih(dez)informacija,
graane kao korisnike medija postavlja u prilino nezavidan poloaj kada je
informisanostodogaajimaipojavamaodoptegznaajaupitanju.Takoe,
jojedanodosnovnihproblemaleiiuinjenicidanovinarstvonikadanije
doseglodrutvenistatusstruke,buduidajemoguebavljenjeovomprofesi
jom bez institucionalnog strunog obrazovanja i formalne drutvene potvrde
strunekompetentnostinovinara(Mileti,2012:224).
Sve ove injenice nameu opti zakljuak koji govori o pogubnom
poloajunezavisnognovinarstva,amazanjeoijujavnostizbognedostatka
pravihvesti,jersedanassmatraotmenimdanasstranobrineilipogaa
neto na drugom kraju sveta. (Volkov, 2002: 233) ili zbog elje da se vane
injenice iz stvarnosti izbegnu, rezultira smanjenim tiraima u tampanim
medijimaiopadanjemgledanosti,odnosnosluanostiuelektronskim.Viese
ne govori o slobodi osnivanja odreenih novina ve o potrebi da se sauva
pluralizam(Bal,1997:111).Ukupnirezultatsvodisenanepoverenjerecipije
nata, kada su klasini mediji, odnosno radio, televizija i tampa u pitanju.
Meutim,nisusamoiniocijavnogmnenja,odnosnograani,tikojitradicio
nalnimmedijimaokreulea.PremaFransisuBalu,naunici,knjievnici,sve
tenici,paakipolitiaritakoeosuujumedijezaonotoineilineine.On
smatradajemoinformisanjaonotojemitologizovano,kaoidapostojepre
drasudeoklasinimmasmedijima.Ontakoesmatradasunerealnapredvi
anjabudunostikomuikacijakojaseodnosenarazliitepredstavekojeusa
glaavaju veiti konzervatizam sa svim prolim sadanjim i buduim etatiz
mimakakobisesuzileautonomnostnovinarainezavisnostinformisanja(Bal,
1996: 110). Na ovaj nain se optuivanjem za iskrivljenje svake slike koju
439

pokua da prikae, novinaru koji deluje u bilo kojem obliku standardnih

medija, pored direktnog uticaja i indirektno stvara dodatni oseaj teskobe i
neslobodeuizraavanjuiobavljanjuposla,amedijimaukojimaoniobavljaju
tu,reklobiseskuenu,delatnostdodeljujeseuloganeetvrtevlastikakose
sveeegovori,venekavrstaglobalnetelektarije,kakojujenazvaoBalili
premaVolkovuakpsihokratije.PjerNorpaksmatradaseumedijimaodvija
svojevrsnaverzijadopunskogrataizmeuvepomenutihcentaramoi.Te
centrenekadasupredstavljaleSADiSSSR,doksedanastajsukobodvijaiz
meuvelikihglobalnihtj.multinacionalnihkompanija.
Iakojenezahvalnogeneralizovatisituaciju,ali kadiskljuimoradtra
dicionalnihmedijakaomoguiodraznezavisnogurnalizma,preostajeistra
ivanjemogunostikojenudinovimedij,odnosno,internet.Naime,injenica
jedadanaspreovladavamiljenjedanainternetukaoiunovinarstvunevae
nikakvistandardi,tedajeobjekivno,tj.nezavisnonovinarstvoskoroupotpu
nosti nestalo. Meutim, nasuprot takvom uverenju, neophodno je istai da
internetsvojomirinomidostupnouuravonapoljunezavisnognovinarstva
nudinesluenemogunosti.Vebilionlajnnovinarstvozapravonudidvostru
ku korist u odnosu na klasine medije. Prva je svakako mogunost rada bez
spoljnihpritisakaiuticaja,adrugaseogledaumogunostisamozapoljavanja
to,morasepriznati,nijenezanemarljivbenefit.
2.Informacionaprivreda
Iluzijadajenovinarstvoiskljuivopozivkojiobavezujenjegovedelat
nikedaizvetavajujavnostobitnimpromenamaudrutvu,prestalajedapos
toji onog istorijskog trenutka kada je prva vest prodata, kao bilo koji drugi
proizvodnatritu.Sjednestrane,tojerazumljivokolikoiplaanjepregleda
kod lekara, ali su u meuvremenu, kako je ve ranije reeno jednostavnu
ponudu i potranju za samom informacijom poremetili i izvitoperili drugi
interesi. Uprkos ovakvom optem stanju, za internet se moe rei da i dalje
nudi mnogobrojne mogunosti upravo na polju urnalistike, ali, ini se da je
taj potencijal ipak nedovoljno korien. Naime, onlajn novinarstvo kao mod
erni tehnoloki proizvod globalnog medija kakva je svetska virtuelna mrea
svakakomoebitiprimenjenoidostupnosvudaisvima,aipakje,naroitou
regionu,veomamalokorienutesvrhe.Objektivnonovinarstvouonojformi
ukojojgateorijazamiljanemoepostojatiilibaremneudovoljnojmeriak
ni u tako oroko dostupnoj mrei kakva je internet iz prostog razloga jer
ovek/novinar sam po sebi nije objekat ve subjektivno mislee bie sa odre
440
IVANAERCEGOVAC:
enimstavovima.FrancuskiteoretiarVolkovistiedainjenicanijeinforma
cija, ve da ona to postaje kada je informator prense onome ko se informie,
kao i da informacija nikada ne sadri stoprocentnu istinu (Volkov, 2002: 17
18).Kaoimnogidrugiteoretiariionsmatradasvakuinformacijukojapre
tendujedajeobjektivnatrebarazmatratispodozrenjem(Volkov,2002:18),pa
s tim u vezi treba rei da taj virtuelni prostor koji danas nazivamo internet
svojuprednostpronalaziuraznovrsnostikojunudiimogunostidasejedan
dogaaj promatra sa razliitih strana i iz drugaijih uglova. Ipak uprkos toj
injenici, na domaem sajber terenu najvei broj internet portala, zapravo je
vezanzanekitipklasinogmedijaisluikaoteaserilidopunasvomtam
panom, odnosno elektronskom izdanju. Ureivaka politika takvih portala
nimalosenerazlikujenitiimabilokakvuautonomijuuodnosunamatinu
redakciju.Uzemljamaukojimajeprisutanveibrojnezavisnihportala,istra
ivanja pokazuju da se poverenje korisnika gradi upravo na pouzdanosti,
pravovremenostiiodsustvupristrasnostiuizvetavanju.
Pozivkojempripadajuikodeksikojiihobavezuju,upuujunaprona
laenjenainadaseobjektivnoizvetavaokljunimpitanjimapodrutvosu
odprimarnogznaajazapripadnikesedmesileionimorajubitiupoznatis
tominjenicom.Trebasepozvatinaslobodusavestinovinara.Samitrebada
odluedalieizabratipristupijijejediniciljmedijskiuspehilipristupkoji
veubriguobraautiskukakavnagledaoceostavljajureislika.Samoodnjh
zavisidalieseopredelitizaodgovornostiprofesionalizam(Bal,1997:122
123),apokretanjeblogovailisamostalnih,nezavisnihinternetportalareenje
jekojemseonikojiseizvetavanjemjavnostiodogaajimaodjavnogznaaja
bave bez drugih (zadnjih) namera osim onih propisanih tzv. Hipokratovom
zakletvomurnalizma.
UtekstukojisenalazinasajtuEuropianJournalismObservatory(rs.ejo
online.eu)Onlajnmedijiansazanezavisnonovinarstvo1istiesedapos
tojemnogobrojniproblemiutradicionalnimmedijima,odpolitikihpritisakai
sveintenzivnijeguticajaekonomskihcentaramoi,dosveteihuslovaradai
finansijske situacije u kojoj se nalaze novinari, koji sve vie primoravaju
medijskeprofesionalcedatragajuzanovimmodelimaposlovanjakakobiop
stali u medijskoj sferi. Tekst dalje upuuje je ovaj koncept preduzetnikog
novinarstva(entrepreneurialjournalism)poeodaserazvijakaoodgovorna
navedene izazove, u SAD je jo pre nekoliko godina, a koji je, meutim, jo
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansazanezavisnonovinarstvo
441

uveknedovoljnopoznatudomaojjavnosti,jerjeteknedavno,tanijekrajem
oktobra2013.odranprviseminarnaovutemu.Seminarjeokupionovinareiz
Jugoistone Evrope, koji su tokom tri radna dana uili kako da samostalno
pokrenu svoje medijske projekte na internetu kao i da obezbede njihovu fi
nansijskuodrivost.
Direktor Medijskog programa za Jugoistonu Evropu Fondacije Kon
radAdenauer,Kristijanparistiedajepreduzetnikonovinarstvonedovolj
nopoznatterminujavnosti,alidauosnovipodrazumevarazvojnezavisnog
onlajn novinarstva, kao i rad novinara kao frilensera. U zemljama regiona
ovojevaanviddelovanjaurnalistikejertradicionalnimedijineobezbeuju
dovoljno raznovrsnosnog i uravnoteenog izvetavanja to je svakako neop
hodnozasvakudemokratiju.
Ovde se meutim s pravom postavlja i pitanje odrivosti nezavisnih
glasilanainternetu,jerkakojevereenozavisnostiopstanaknekogmedija
ne proizilazi samo iz privrenosti odreenim politikim ve i ekonomskim
interesnim grupama. Tako se osim vladajuim ili opozicionim politikim
strankamaizfinansijskihrazlogaurednitvookreeikompanijamakojemogu
bitipotencijalnioglaivai,tesenekenegativneinformacijeodjavnogznaaja
i u tom smislu skrivaju od javnosti. Budui da samo finansijski nezavisni
medijimogubitiupotpunostislobodni,reenjeoizlaskuizovakvezavisni
kesituacijemoesetraitiusistemufinansiranjapayperclickmodelomkak
vogjemeuprviminajrazvijenijimoformilakompanijaGuglusvojimGoogle
AdSenceiAdWordprogramima,kaoiregionalniEtargetservis.
Ovajsistemfinansiranjasajtovabaziranjenatzv.ciljanomoglaavanju
(targetiranju),kojejeupotpunostiufunkcijiobjektivnostiinezavisnostinovi
narskogizvetavanja.Sistemfunkcionienabazirotiranjaoglasa,gdeoglai
vai i oni koji ustupaju oglasni prostor nisu u direktnoj vezi, te jedni druge
nisuumogunostinidauslovljavaju.Natajnain,onlajnnovinarikojiradeza
internetportalekojisuokrenutiizvetavanju,odnosnofunkcioniukaoglasi
la,mogunesmetanodaobavljajusvojudelatnost.Pozicioniranostservera,kao
i mogunost skrivanja identiteta, dodatna su prednost u odnosu na bilo koji
drugimedijgdelokacijaredakcijepraktinomorabitipoznata.Uzpayperclick
servise,preporuujeseikorienjeGuglovihservisaGoogleWebmasterToolsi
Google Analytics tj. onlajn aplikacija koje e kreatorima internetskih stranica
pomoi u kreiranju sadraja prema kljuim reima. Uz rezultate dobijene
putemtakozvanihcrawlera,tj.puzaaurednikusajta,odnosnoinformativnog
glasila na internetu bie jednostavnije da optimizuje stranicu i njen sadraj
442
IVANAERCEGOVAC:
usmeripremaeetraenimkljunimreima,topospeujeposeenoststra
nicama,aliidaljeodravafinansijskunezavisnost,jeroglaivainemogubiti
u prilici da utiu na ishod krajnjeg plasmana njihovog oglasa. Takoe, treba
napomenuti da je potraga za nepodobnim sajtovima za oglaivae gotovo
nemogua ak i uz odreenu automatizaciju potrage, upravo zbog rotirajue
prirodeoglasa,jerseprilikomsvakognovogklikanaodreenilinkkojivodi
kastranicinakojojsenalazeoglasijednogodnavedenihservisa,natraenoj
stranicupojavinovioglas.
Trokovi odravanja glasila drugi su finansijski aspekt odrivosti
medija, koji su meu osnovnim i najvanijim iniocima kada je u pitanju
nezavisnost medija. Prednost internetskih nad bilo kojim drugim medijima
upravoleiudalekomanjimtrokovima,jerdoksefinansijskarealizacijakla
sinih medija (tampanje ili emitovanje), ne raunajui autorske honorare,
meridesetinamaistotinamahiljadaevra,jedaninternetportalmoesepokre
nutisamanjeodstotinuevra.Sdrugestrane,onlajnglasilazahvaljujuisvojoj
multimedijalnosti nude i potpuniji sadraj kombinujui tekst, sliku, video i
audioujednom.
3.Zakonskebarijereuklasinimmedijima
Poredpolitikihiekonomskihpritisakaokojimajevebilorei,zaza
medijsku (ne)raznovrsnost posebnu odgovornost snosi drava, odnosno za
konskiokviriukojimaonadelujekadajeupitanjuosnivanjenovihmedijskih
organizacija.Naime,zapokretanjeelektronskihmedijapoputTViliradiosta
niceizmeuostalogpotrebnesuidozvoledravnihorgana.Republikaradi
odifuznaagencijaiRATELizdajulicencezaijesudobijanjepredvieneizu
zetnovisokeadministrativnetakse,kojeprilinouveavajutrokove.Sdruge
strane,zapokretanjeinformativnogportalapotrebnojesamozakupitidomen
kodnekogodraspoloivihinternetprovajderaiprostornaserveru.Prednost
virtuelnihglasilauodnosunaklasineinjihovezavisnostiodustanovapoput
RRAiRATELa,takoejeiukontrolikojuoviorganimogudasprovode,to
opet, naroito u zemljama regiona koje su uglavnom drave u tranziciji sa
nedovoljno razvijenim i nestabilnim institucijama, mogu na neki nain biti
shvaeniikaoorganikontroleicenzure.
Zakonnaravnopokuavadaurediivirtuelniprostortetakotrebatre
babitiupoznatisapokuajimadasesajberprostorosujetiusmisluslobode
govoraistavipododreenividkontrole.Nesamouzemljamaregionavei
na globalnm nivou. Tako je na primer poetkom 2012. godine, polemika oko
443

ACTA sporazuma dosegla vrhunac kada je Evropski parlament na kraju od

bacioovajdokument,zahvaljujuiprotestimairomEvropeupravozbogsves
ti da se pod okriljem borbe protiv falsifikata i piraterije, moe ak i sloboda
pisanereinaovajnainukinutinasvetskojmrei.Protivniciovomdokumen
tutvrdedajeosimblokiranjapiraterijenainternetu,doputagaenjeilibloki
ranje web stranica koje mogu praviti probleme vladi neke zemlje. Borbe za
ukidanjeovogsporazumauzemljamakojesunjegovepotpisniceidaljetraju,
apokuajuvoenjaovakvogdokumentasigurnonijeposlednji.Unekimzem
ljamasporazumiovogtipaaknisunipotrebnijerjeudravamapoputKine
ili Turske pristup internetu strogo kontrolisan tako to dravne institucije
korisnicima ukidaju pristup odreenim domenima i adresama. S tim u vezi,
trebaistaijojednuprednostnovog,tehnolokinaprednijegmedijanadkla
sinim, koja se ogleda u njegovoj dostupnosti. Naime, dok su tradicionalni
mediji ogranieni frekvencijom, zakupom kanala za satelitsko emitovanje,
odnosno distribucijom i tiraem, internetska glasila dostupna su svima i na
skoro svakoj (ako izuzmemo drave pod autoblokadom) geografskoj taki.
Otvorenpristupinternetujedinijesutinskipotrebanelementdabisepristu
piloodreenojwebadresinezavisnogportala.Poslednjiprimerpokuajablo
kade drutvene mree Tviter u Turskoj, kao i njeno uspeno zaobilaenje jo
jedanjepokazateljsutinskemoinovogmedija.
Volkov smatra da su tehnike dezinformisanja postale pristupane
svakome,specijalizovanapreduzeabrzosemnoe,tedaitoboenajdemo
kratskijezemljeulazeuigru,dajejavnomnjenjeprijemivo,adasukla
sinasredstvadezinformacijeusmenoprenoenje,tampa,radio,film,tele
vizija dobila jo podmukliju dopunu: kompjuter, posebno opasan u okviru
interneta (Volkov, 2002: 233). Naravno, ne treba zaboraviti da internet kao
relativnonovilakodostupanmedijpredstavljaprostorukojemsepodjedna
ko mogu plasirati dezinformacije i neistine, koliko i informacije od znaaja.
Meutim,kakoiDonStjuartMilkaenatemuslobodegovoratoseovek
moenjompogrenosluititonedokazuje,dasenjomuopteinetrebaslui
ti,tekaoiurealnom,takoiuvirtuelnomsvetu,glasiladokazujusvojkredi
bilitet i verodostojnost sadrajem koji objavljuju, te se vremenom odvajaju
web portali od poverenja, kojima se itaoci/korisnici vraaju. Poenta dezin
formacijeuovomsluajuogledaseuVolkovojkonstataciji:Jokadbisezna
logdejeneprijatelj!
444
IVANAERCEGOVAC:
4.Novinarskikodeksii(n)etika2uvirtuelnomsvetu
Svaki drutveni kolektiv ima svoje norme i pravila, a kako je jedini
paralelni svet koji sa sigurnou koegzistira u prostoru i vremenu sa ovim
realnimvirtuelni,postavljasepitanjeikakogaurediti.Ovajetemacentralna
takavelikogbrojapolemikakojesevodeiromplanete,ajedanodosnovnih
elemenataovih raspravaikojaseizmeuostalogponajvietienovinarskog
poziva, jeste etika. Budui da internet kao prostor drutvenog okupljanja,
kakojevereeno,funkcionieizvandravnihgranicatj.globalno,tenepod
lee zakonima niti jedne drave, moe se rei da predstavlja zajednicu jo
uveknedovoljnorazvijenuukulturolokim,moralnim,tj.etikimaliizakon
skimokvirima.Zatemeljnoetikonaelokojetrebadarukovodisvimpostup
cimapremaljudima,dakleikomunikacijom,kakoispravnonaglaavajuMili
vojeviiDragovi(2012:98),trebauzimatidrugiKantovkategorikiimpera
tiv:Postupajsamotako,daovenost,kakoutvojojosobitakoiuosobisva
kogdrugog,uvekvidikaosvrhu,anikadasamokaosredstvo.Autorkeisti
u da ova formula jasno odbacuje instrumentalizovanje oveka u bilo koje
svrhe,inaglaavaljudskostkaoglavnudimenzijumeuljudskogodnosa.
Kaoosnovnirezultatpromiljanjaoprihvatljivomponaanjuuvirtuel
nomsvetustimuskladu,proizaaojeinternetbonton,aliiizraznetiquette,
odnosno netikecija. Ovaj izraz predstalja skup drutvenih konvencija kojima
se treba upravljati u toku interakcije putem mree, na razliitim drutvenim
platformama, portalima, forumima, blogovima i slino. Svaka podzajednica
(webportal,forum,blogilidrutvenamrea)unutarsvogmikrosvetaodreu
je pravila ponaanja pridravajui se netikecije, kao i sankcija ukoliko se ta
pravilanepotuju.
Komunikacija se na internetu ne odigrava samo u okvirima profesije
pa se tako ova pravila ne odnose samo na web novinare, ve na sve onlajn
korisnike,jerkaoinovinarstvonainternetu,takoibilokakvadrugainterakci
jauvirtuelnomprostorupodrazumevapostupakrazmeneinformacija.Novi
narstvo moe da nema svoja pisana pravila, ali ima svoje norme ponaanja
(zabeleenih u kodeksima novinarskih udruenja), koje novinari moraju da
razumeju(Krejg,2010:305).Sdrugestrane,novinarujevanodaikaokoris
nik razume kulturu interneta koja e umnogome uticati na njegov rad ali i
prihvatanjenovinarskogonlajnproizvoda.
netiquettepravilaponaanjanainternetu
445

Za razliku od autocenzure u tradicionalnim medijima, sloboda koju

pruainternet,medijskeradnike,kakoreportere,takoiurednikeonlajnizda
nja, trebalo bi da podrazumeva samokontrolu i jaka, gotovo viteka naela
onih koji se bave ovom vrstom informative, a pesimisti, poput Sandre Mims
Rou,biveuredniceportlandskoglistaOregonian,tvrdedasepojavominter
netaotvaramogunostdasvakokoimamodemiinternetkonekcijumoebiti
novinar,tedanovimedijneeprihvatitistarestandarde.Routvrdidainternet
vie ceni brzinu i senzaciju naspram tanosti. Meutim, radi se o tome da
novavrstanovinarstvazahtevadrugaijipristupetici.Udigitalnojeri,mnoga
etikapitanjaostajukaokljunadoksepojavljujuinekanova,akredibilitetse
iuvirtuelnomsvetustienaanalogninain.Sdrugestrane,ulogagatekee
pera se pojavom opensource novinarstva znaajno promenila budui da
tradicionalnimedijivieneposedujuekskluzivitetobjavljivanja.Bazbogtak
vih promena, novinari ne smeju sniavati svoje standarde u urbi da stignu
onlajn,akodeksiinaelakojiihobavezujutrebalobidavaevienegoikad.
Neki teoretiari prvenstveno postavljaju pitanje prema kome je novinar
moralnoodgovoran(Christians,2001:2223)ikaudaseodgovornostpod
jednakousmeravakasamomautoru,itaocima,redakciji,kolegamaidrutvu.
Ovo je naravno pitanje za sve novinare, ali se uvoenjem onlajn delatnosti
dilemeviestrukouveavaju.
Onlajnizdanjadalekosuvidljivijaipristupanijaodtampanihiliak
elektronskih medija. Naime, internet adresi se moe pristupiti sa bilo koje
geografske take gde postoji konekcija na svetsku Mreu, pa na ovaj nain
distribuirana javna re ima daleko jai efekat od one napisane ili izgovorene
putem nekih drugih medija masovnog komuniciranja. ini se da sve dobre
strane interneta mogu biti ujedno i njegove mogue slabosti. Za novinare su
najznaajniji tanost i sveobuhvatnost, jer se bez zadovoljenja najmanje ova
dva elementa gubi poverenje publike (Krejg, 2010: 341). Kako Krejg navodi
ugled redakcije jedino je to prodaje izdanje, a novinar ima obavezu samo
prema svojim itaocima. On takoe istie i da su ispravnost i nepristrasnost
teme koje treba razmatrati u onlajn urnalizmu na naine koji se pre pojave
internetabilipraktino nezamislivi,jerporedtekstaidrugiaspektiwebpre
zentacijemoguitaocaodvestiupogrenomsmeru.Onlajnmedij,istieKrejg,
je naroito pogodno sredstvo da se uticaj izvri elementima koji prevazilaze
okviresadrajaprie.
Uovomsegmentu,takoejeveomavanogovoritikakooobavezama
novinara,takoiobavezamakorisnikamedija,odnosnouivaocanjihobihus
446
IVANAERCEGOVAC:
luga.Naime,ikorisnicimedijatakoeimajusvojedunostiokojimasemalo
govori, ali kako primeuje Daniel Korni, ako graani mogu imati priliku da
traeodmedijadaimpolaurauneupogleduodgovorakojedajunanjihova
oekivanja,ondanisupasivniinisusamouivaociusluga.Graanisuprema
ovomstavudunidaseinformiuikoristesloboduinformisanjakojaimjeu
liberalnimzemljamapriznata.Utomsmislu,igraanizemaljanaegregiona
takoeimajuovuobavezu.
Dunostdaseinformieomoguavasvakojosobiizpublikedastvori
sopstvenuslikustvarnosti.Ovojeujednoiinstrumentpluralizmaipodsticaj
na tolerantnost (Korni, 1999: 139). Istorija i sociologija nas poduavaju:
novinarstvojeroenou19.vekuizkonkurencijemeunovinamakojesutei
ledabudutoslobodnije(Bal,1997:115).Sistemvrednostijekljunopitanje
uetinomnovinarstvu,biloonoonlajniline,meutimporedistinitostiiobje
ktivnostiokojimavienetrebaniraspravljatikaoosnovnimprincipimanovi
narstva, pojavom onlajn verzije ove delatnosti pojavljuje se brzina kao novi
inilac o kojem treba govoriti kao etikom problemu profesije jer kako istie
Bal: od informacije se svuda u svetu zahteva isto: da potuje injenice i da
potujepubliku(Bal,1997:122).Brzinajesasvimsigurnoumodernomnovi
narstvuupotpunostizamenilapojampravovremeno.
5.Pravovremenoilitobre?
Civilizacijskiodnospremaovompojmuznaajanjepokazateljljudske
svestiimeusobnogponaanja.Moderno,anaroitodigitalnodoba,viesene
okreetolikovremenupersekolikobrzini.Malojedrugihpokazateljakulture
koji do te mere karakteriu njenu sutinu kao to je shvatanje vremena
(Gurevi, 1984: 111). Ritmovi prirode kojima se ovek nekada rukovodio,
zamenjeni su ritmovima tehnologije, jer danas, upravo zahvaljujui razvitku
informacionihtehnologija,aposebnointerneta,vremekakoprimeujeiantro
pologTomasHilanEriksen,posmatranokaonainstvaranjarastojanjaiblizi
nevienepostoji.OnpodseanazakljuakfrancuskogteorietiarabrzinePola
Virilija koji kae da u vremenu interneta ivimo u vremnu bez kanjenja
(Eriksen,2003:76).Eriksennavodidagobalnetelekomunikacijezasnovanena
istovremenosti stvaraju drugaije okvirne uslove ljudskog postojanja, vie
nego sve ranije tehnologije, ali da se elektronska revolucija mora posmatrati
kao neposeredan produetak ranijih inovacija. Istorijskotehnoloki sled od
industrijske revolucije do dananjih dana, neminovno je vodio ubrzanju i
447

paradoksu da ovek danas funkcionie u slubi tehnologije i njenog daljeg

razvoja,kojejeonostvorilo.
Novinarskadelatnostnaroitonijemoglaizbeiovajtend,buduidase
ona zasniva na brzini od samog svog poetka. Biti prvi na mestu dogaaja,
kaoiprviizvestitionjemujednojeodosnovnihpostulataprofesije.Pojavom
interneta, kao i mobilnih ureaja (od mobilnog telefona do tablet raunara),
brzinasejoviepoveala,adugaakkoraknovinaraproduio.
Tehnolokirazvojkojijedoprineorazvojuinformativneurnalistike,s
drugestranemoedoprinetiiuruavanjunovinarskogiredakcijskogkredibi
litetaukolikosebrzopreinaiubrzopleto.Ovaopasnostnaroitovrebaonlajn
novinarstvo, jer ono u procesu proizvodnje ne sadri vremenski odmak koji
poseduju tradicionalni mediji, budui da odreene redakcije onlajn glasila
izmeu ostalog doputaju trenutno objavljivanje, bez predhodne provere
verodostojnosti informacije. Iskuenje brzine novog medija, kao i velika kon
kurencija,novinarakaoiredakcijuucelostinekogonlajnportalastavitiepod
velikipritisak,teseveomaestodogaadaneproverenavestbudeobjavljena.
Ovonaravnonijeboljkasamointernetskihinformativnihizdanja,alise(ako
se zanemari bilo koja vrsta tabloida kao irelevantan faktor) takvi propusti
ipaknajeedeavajunaMrei.
Krejgtvrdidaveinaanalitiarasmatradajebrzina,odnosnobrzople
tostjedinapravapretnjaonlajnnovinarstvaiistiedajepritisakdasedobro
pripremljene prie predstave odmah, zapravo saet u izrazu budi prvi, ali
uradi to dobro (Krejg, 2010: 348). On dalje kae da injenica da se u onlajn
izdanjimagrekemogubrzoispravljatiakiuveobjavljenomtekstuustvari
predstavljazavoenjepublikeprethodnoobjavljenimgrekama.
6.Blogovanjeurednitvo,novinarstvoiliamaterizam
Dananjimkorisnicimainterneta,pasamimtimiposetiocimainfoma
tivnih portala sasvim lako moe da stvori konfuziju, prilikom pristupanja
ovakvim sadrajima, velika koliina samostalnih blogova i informacija koje
oninude.Dajlsusvojojstudijikaedajeakiterminblogosferazbunjuju
jermoepogrenodanavedenapomisaodapostojikonceptonlajnzajednice
(Dajls2010:196),tetrebaimatinaumudaseovajizrazkoristiiskljuivoza
delovesajberprostorakojisuposveeniblogovima.
Tehnikiposmatrano,DraganVaragiistie,dablogpredstavljavrstu
automatizovanogwebsajta,gdesesadraj(tekstovi,slike,multimedia)unosii
prikazuje hronoloki, to predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasian pri
448
IVANAERCEGOVAC:
kaz sajtova, gde se u kategorijama posebno izdvajaju (reaju) najvanije veb

stranice.Onkaedasenaovajnaindobijapravianprikazsvihlanaka(blog
unosa)kojiseobjavljuju,bezobzirananjihovuvanost.Sdrugestrane,nap
rednijeblogplatforme,takozvaninaprednitemplejtiilitemeukrtajuovedve
mogunostiteomoguavajuunossadrajainjihovuklasifikacijupremapose
bnim odeljcima odnosno kategorijama. Razvojem blogosfere poslednjih
godinadolosedonezanemarljivetendencijedaovojvrstivizuelnogitehni
kog ureivanja pribegava sve vei broj informativnih internet portala. Koris
nikiinterfejsblogplatformeprilinojeintuitivanimoesekoristitiuzmini
malnu obuku, te se danas veina web novinara pored izvetavanja, odnosno
pisanjabaviiureenjemsvojestrance,rubrikeilisamostalnogbloga.
Olakan i potpuno pojednostavljen (user friendly) pristup pomenutoj
blogosferi,buduidasedanassasvimbesplatnomoeregistrovatiblogpozici
janainostranim3aliidomaim4domenimakojinudeovuvrstuservisa,veliki
brojpojedinacaamaterapristupaizradisvogwebdnevnikanakojemzatim
iznosisvojestavove,izvetajespojedinihdogaaja,kritikeislino.Zbogovog
trendamnogistrunjacikaotojeDejvidMaralspremnisudanablogovanje
gledajukaovidpolitikemoikojajevraenaljudima,kaoimestogdesebrie
granicaizmeumedijskihradnikatojestkreatoramedisjkihsadraja(profesi
onalaca)injihovihkonzumenata,odnosnopublike(naprimer:Marshall,2004:
1011) dok ga drugi posmatraju kao anarhiju koju je internet svojim bezako
njemdopustio.Istinajemeutim,kaoiuveknasredinijerkakosmatrajuini
Hils, veina blogera amatera nema dovoljno energije niti znanja da bi u pot
punostibilaposveenakontinuiranojizraditakvestranice,tedanemoepra
titizahtevanudinamikukojudiktirajuprofesionalci.iniHilstvrdedaama
teriveomabrzonaputajusvojeblogove.Ovojtvrdnjiuprilogpraksapokazu
jedavelikibrojblogovabilodasuinformativnogilidrugaijeg(politika,kul
tura,umetnost,ekonomija,paakimoda)karaktera,uglavnomvodeprofesi
onalnimedijskiradnicikojiseusvojimmatinimredakcijamanemoguiska
zati na pravi nain usled pritisaka o kojima je ve bilo rei, ili potrebe za
samozapoljavanjem, to je u naem regionu jo uvek rea pojava, te da se
meuvelikimbrojemamaterskihblogova,uzmaloiskustvamogupronaioni
relevantniiprofesionalni.
naprimer:www.blogger.comiliwww.wordpress.com
blogovanje se moe praktikovati i na blog odeljcima sajtova domaih medijskih organizacija
kaotojehttp://blog.b92.net/
3
4
449

7.Tvitovatiiline,pitanjejesad?
Poredbrzinekojasejavljakaoglavnapretnjaonlajnnovinarstva,even
tualnaopasnostkojabimogladaugrozionlajninformativnuzajednicuaktiv
nostnovinaranadrutvenimmreama.Naime,udigitalnomvremenu,pona
anje i delovanje naroito je primetno u sferi drutvenih mrea, a prisustvo
novinara na takvim virtuelnim platformama viestruko predstavlja predmet
promiljanja.Sjednestrane,novinaratrebaposmatratikaosubjekttj.kaodi
rektnoguesnikauvirtuelnojdrutvenojzajednici,panainnakojiseophodi
premadrugimkorisnicima,stranicekojeposeujeifavorizuje,komentarikoje
daje, kao i statuse koje postavlja, treba sagledavati iz ugla novinara
korisnika, tj. aktivnog uesnika, dok je s druge strane on iposmatra takvog
vida ivota. Novinar, u prvom sluaju ima ulogu javne linosti, ija ne samo
iskazanajavnare,veisvakadrugaakcijaimasvojuteinu,tenovinarsnosi
odgovornost za svaku aktivnost na bilo kojoj drutvenoj mrei. U drugom
sluaju,novinarcrpivelikibrojinformacijaupravosaovihplatformi.Prate
ijavneidrugelinosti,kaoiorganizacije,umogunostijedanadgledaveli
kibrojdogaaja,praktinoizsvojekancelarijetj.sasvograunarailimobilnog
ureaja. Ovaj komfor koji nudi mobilnost i sam internet, ponekad ume da
budepreskupoplaen,ukolikonovinarzaboraviosnovnapravilameukoji
majeiproverainformacijeizbaremjojednogizvora.Najboljiprimerovak
vihpogrekikojesenaalostestodeavajuuonlajnzajednicijevestoDobrici
osiukaodobitnikuNobelovenagrade.Ovegreke,vraajunapromiljanje
o brzini/brzopletosti, ali i na injenicu da se ovom profesijom bave ne bave
samoonikojisuzatuprofesijustekliformalnoobrazovanje.
Usvakomsluaju,ovo,kaoisvakodrugoiskuenjereavaseizmeu
ostalogodreenimsetompravilnika,aliisegmentimamedijskogobrazovanja.
Takosuproblematinitvitoviistatusinovinaranafesbukukojisuobeleili
proteklihnekolokogodinainiciralidonoenjepravilnikaoponaanjunovinara
navebuumnogimveimredakcijamairomsveta.
10.Medijskapismenostmedijskihradnika
Medijska pismenots sve je ea tema na mnogim skupovima ak i u
naem regionu na kojima se istie neophodnosti te vrste obrazovanja kako
publike,takoisadanjih,aliprevashodnobuduihmedisjkihradnika.
Podizanjesvestiodviestrukejekoristidrutvuucelini.DejmsPoter
(2008:56)navodidasuprednostibrojne,alinaroitoizdvajaeljuzaraznoli
koumedijskihporuka,veesamoprogramiranjementalnihkodovaiinise
450
IVANAERCEGOVAC:
najvaniju,akojajeupotpunostiuskladusadunostimarecipijenatamedij
skihporukaokojimajevebilorei,veakontrolanadmedijima.Porterdalje
istie da masovni mediji predstavljaju preduzea koja poseduju visok nivo
sposobnostidaprivukupanjupublikekaoidautiunastalnokorienjenji
hovihproizvoda.Onotomedijskapismenostmoeutomsmisludaomogui
jesteprepoznavanjetrenutkakadaseciljevipublikeimedijskogpreduzeane
poklapajutenastajesvojevrsnoubeivanje.Volkovutomsmislusugerieda
je potrebno graditi sopstveno miljenje, a ne kupovati gotovo i odbijati pre
svegaautocenzuru.(Volkov,2002:236),jersemedijskipismenpojedinaclako
semoeokrenutiiotiiudrugompravcu,nedopustividabudezaveden.
Medijsko opismenjavanje pogoduje publici u konzumiranju sadraja
svih oblika masmedisjkog komuniciranja, a ne samo komunikaciji u virtuel
noj sferi. Ova vrsta obrazovanja pomogla bi u uzdizanju kvaliteta medijskih
sadrajanasvimnivoima,stimdajeoslobaanjeoddravnihiekonomskih
zvaninihinezvaninihregulatornihtela,kaoiznaajfinansijskeodrivostii
daljenastraniinternetportala,kadasegovorioinformativnimglasilima.
injenice, bez podvrgavanja negaciji, izmeni, zatamljenju, skrivanju
ilikamufliranju,mogubitipredstavljeneikomentarisanenapovoljaninepo
voljannain.Logomahija(borbareima)posebnoomoguavadaseizazovui
rasplamsaju pozitivne ili negativne emocije u zavisnosti od izbora (Volkov,
2002: 133), a medijska pismenost omoguava svakom tvorcu ili konzumentu
medijskihsadrajadaprepoznaskriveneinteresepremanainunakojiseone
(injenice)tumae,odnosnointerpretiraju.
11.Zakljuak
Javnoinformisanje,kaoosnovnadrutvenafunkcijanovinara,pojavom
internetaumnogomejeolakana.Uvremekadajeinternetpoeodaserazvija
prvenstveno kao globalni medij masovnog komuniciranja ali i kanal za dis
tribuciju informacija, izgledalo je da e broj onih koji nude informacije biti
beskonaan.Meutim,iakojepristupMreislobodanisvakomoedaplasira
svoje informacije, ipak broj tzv. komercijalnih tekstova i zvanino nuenih
vesti ostaje ogranien (RusMol, 2005: 159), te su itaoci, odnosno korisnici
ve u mogunosti da filtriraju i kreiraju miljenje o odreenim portalima.
Takosepoverenjeikredibilitetgradipravovremenim,aktuelnimiobjektivnim
izvetavanjem,augledstieiizvaninterneta.Buduidadueodpolaveka,
negodovanje intelektualaca svih kategorija, upueno radiju i televiziji, a jo
ee onima koje igou imenom masmedija predstavlja jednu od omiljenih
451

delatnostidananjihdemokratija(Bal,1997:109),moesereidainternetkao
sasvimnovimedijpruajojednuansunovinarstvukaonezavisnojprofesiji.
S druge strane, ne sme se zaboraviti ni injenica da se na ovaj nain
borbaozbiljnihitabloidnihglasilasamoprenosiu,figurativnoreeno,druga
ijeagregatnostanje,alidanaovompoljuobestraneimajupodjednakeanse,
buduidasumehanizmikontrolecentaramoinavirtuelnomnivousvedene
nanajmanjumoguumeru.Svakaredakcijabilodajevirtuelna,elektronskaili
papirna upravo svojim sadrajem cilja publiku kojoj se obraa. Internet je,
kako kae Nasim Nikolas Taleb, plodno okruenje za raznovrsnost, u kojem
mali ovek moe da dominira, a ve pomenuto opte medijsko obrazovanje,
zahvaljujui kojem e publika uspeti da s argumentima odabere razliitost
glasila kojoj pripada i o njoj nadalje kritiki promilja, definitivno moe biti
jedno od reenja, jer internet prua utoite onima koji nisu podlegli trendo
vima na tritu tradicionalnih medija na kojima dominiraju proizvodi poput
onihkojisezovunovina,odnosnotiraili gledanostivest.Drugim
reima,etinoinezavisnonovinarstvomoebitisamoonokojepodrazumeva
finansijsku nezavisnost, to se, imajui u vidu trenutne drutvene sisteme,
moeiskljuivouvirtuelnomuniverzumu,odnosnonainternetu.
Literatura
Bal,F.(1997)Momedija,Beograd:Clio
Chin, B. Hills, M. (2008) Restricted confessions? Blogging, subcultural ce

lebrity and the management of producerfan proximity, Social Semiotics,
II/18,Cardiff,253272,Cardiff.
Deuze,M.(2003)OnlineJournalism,ModellingthefirstGeneration,Edin
burg:NapierUniversity.
Dajls,D.(2010)Psihologijamedija,Beograd:Clio
Dajls,D.(2010)Psihologijamedija,Beograd:Clio
Eriksen,T.H.(2003)Tiranijatrenutka,Beograd:BibliotekaXXvek.
Gocini,.(2001)Istorijanovinarstva,Beograd:Clio.
Gurevi, A. (1984) Kategorije srednjovekovne kulture, Novi Sad: Matica

srpska.
Jevtovi, Z i Bjelica, M. (2008) Novinarstvo u teoriji i praksi, Beograd:

Pressservis.
Korni,D.(1999)Etikainformisanja,Beograd:Clio.
Krejg,R.(2010)Onlajnnovinarstvo,Beograd:Clio.
452
IVANAERCEGOVAC:
Kristjans,K.Fakler,Midr.(2001)MediaEthics:CasesandMoralReaso
ning,NewYork:Longman.
Marshall,P.D.(2004)NewMediaCultures,London:Arnold.
Mileti, M. i Mileti N. (2012) Komunikoloki leksikon, Beograd: Megat

renduniverzitet
Milivojevi,T.iDragovi,K.(2012)Agresivnostiasertivnostukomunika
cijinedostaciiogranienjateorijeasertivnosti,Beograd:CM,VII/23,Beograd,95
116
Poter,D.(2008)Medijskapismenost,Beograd:Clio.
RusMol,.iZagoracKerer,J.A.(2005)Novinarstvo,Beograd:Clio.
Varagi, D. (2013): Blog osnove, http://www.draganvaragic.com/pdf/

BlogOsnove.pdf20.12.2013.
Volkov,V(2001)DezinformacijaOdTrojanskogkonjadointerneta,Beo
grad:Nadom
Ward,M.(2002)JournalismOnline,Oxford:FocalPress.
ZakonoradiodifuzijiRepublikeSrbije
http://agencijapolis.org/2012/02/neobjektivnostmedija/11.7.2013.
http://www.albion.com/netiquette/5.7.2013.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/211703/Samofinansijskinezavisni
medijimogubitiobjektivni5.7.2013.
http://rjionline.org/ccj/speeches/leadingwayoutcredibilitycrisis
31.5.2013,
http://rs.ejoonline.eu/3663/ekonomijamedija/onlajnmedijisansaza
nezavisnonovinarstvo2.11.2013.
http://www.paragraf.rs/propisi/strategija_razvoja_sistema_javnog_info
rmisanja_u_republici_srbiji_do_2016.html7.11.2013.
453
DRAGANAJOVANOVI,VESNABALTEZAREVI,RADOSLAVBALTEZAREVI:
UDK:316.774:070:321.7
DRUTVENEMREEMEDIJBEZCENZURE?
SOCIALNETWORKSMEDIAWITHOUTCENSURE?
Apstrakt: Proliferacija moguih kanala za news sadraje i rastua

nesigurnost za poveanje njihove finansijske baze, kombinovane
predstavljajukorporativnepritiskenanezavisnonovinarstvo.Sjedne
strane,toznaidasveganekolikonovinarskihorganizacijamoesebi
dugoronodapriutistabilnost,planiranje,intenzivneresurse,istra
ivako novinarstvo i izbegne da postane poligon za komercijalna i
vladina saoptenja. Tendencije da veina nema luksuz nezavisnosti
smanjuje prosean kvalitet novinarskih publikacija i emisija, i time
dodatnopodrivaprivlanostnovinarskogproizvoda,to,opet,dovodi
do nastavka pada interesovanja kod publike. S druge strane, izjava
A.J.Lieblingdajeslobodatampezagarantovanasamoonimakojije
imajujeotkrila:komercijalnostidaljepredstavljaglavnumotivaci
juzaposedovanjeioperativnostnovinailistanicavestia,sposedo
vanjemtampe,organizacijadolaziuprilikudaseslobodnobavipoli
tikim lobiranjem (pritiscima) u korist politikih ili korporativnih
ciljevavlasnika.Uticajnenovineverovatnonikadaneeponovobitiu
mogunosti da finansiraju svoje sopstvene operacije od prodaje i
reklamiranja, ve su unakrsno subvencionirane od strane drugih,
unosnijih grana konglomerata koji ih poseduju, i oni otplauju to
ulaganjeuvalutipolitikoguticaja.To,meutim,znaidaureiva
455

kikomentar(barem),kaoinovinarskisadraj(esto),morabitiupu
enkaciljevimafinansijerajerslobodatampemorabitigarantova
na,alislobodaindividualnognovinarane.
Ovajradbavisealternativnimputevimaslobodenovinarskogizraa
vanja,bazirajuisenafenomenudrutvenihmreakaoprostoraslo
bodeinformisanja,komentarisanja,deljenjasadrajai,uopte,istra
ivanjakontekstavestikojitradicionalnimedijiuglavnomnemaju.
Kljune rei: Sloboda, mediji, Twitter, drutvene mree, graansko
novinarstvo
Abstract: Proliferation of possible channels for news dissemination

andgrowinguncertaintyaboutfinancingbase,combined,presenting
corporativepressuresonindependentjournalism.Ontheonehand,it
means that only few news organizations can afford stability, plan
ning,intensiveresourcesandinvestigativejournalismandtoavoidto
becamepolygonforcommercialandgovernmentstatements.Tenden
cy that majority haven`t luxury of independence reduce average
quality of journalism products, which lead to lower interest among
public.Fromtheotherhand,A.J.Liebningcommentthatfreedomof
pressisguaranteedonlytothosewhoalreadyhaveitdiscoveredthat
commercialityisstillmainmotivationforpossessionandefficiencyof
newspapersandnewswebsites,becausethatwaymediaorganization
canfreelypracticepoliticallobbying(pressures)infavorofpoliticalor
corporative goals of its owner. Influential newspapers probably will
never again be able to finance their own operations from sell and
advertising, because they are crosssubvention from conglomerates
theyareownedby,andtheyareobligatetorepaythemincurrencyof
political influence. It means that editors comments and journalistic
contents must be directed to financing goals because freedom of
pressisguaranteedbutindividualjournalistfreedomisn`t.
Thispaperdealswithalternativewaysofjournalismfreedom,based
onsocialnetworksasspaceoffreeinformation,commenting,sharing
and searching for news context which traditional media mostly
doesn`thave.
Key words: Freedom, Media, Twitter, Social Networks, Citizen
Journalism
456
1.Uvod
Debateokoulogeiznaajaonogatonazivamograanskonovinarstvo
postojebaremodkraja1990ih;pozicijesusekretaleodneiskrenogprihvata
nja takvih aktivnosti novinarstva (ukoliko svako kreiranje i diseminaciju
sadraja moemo nazvati novinarstvom) kao dela novog kulta amatera
(Keen,2007)doskorojednakopojednostavljeneperspektivekojapredviada
e graani novinari zameniti mejnstrim novinarsku industriju u kratkom
vremenskom roku. Iz realnije perspektive trebalo bi zauzeti neto umereniji
stav, imajui u vidu okolnosti dugorone finansijske krize koja ugroava
medijskeindustrijeumnogimrazvijenimzemljama,podjednakozastupljenu
korporizacijuipolitizacijunovinarskihaktivnostiudemokratskiminedemo
kratskimzemljama,izazovenovihmedijskihformizasnovanihnaInternetu,
graanskomnovinarstvu(kaoidrugimparaurnalistikimmedijima),tonas
polakoalisigurnovodipenetracijialternativnihnovinarskihformimeutzv.
kredibilne,tj.onotoseudomenunovinarstvasmatrapravim.
Tehnologijajeovdeodigralavanuulogutakotojeomoguilarazvoj
alternativnihmedija.RazvojInternetakaopopularnogmedijavodioje,izme
u ostalog, poveanju broja raspoloivih kanala za informisanje i zabavu.
Takoje,otvarajuiprostorzakorisnikigenerisanisadraj,potkopaopostoje
e poslovne modele konvencionalnog novinskog izdavatva, i to ne samo u
sadrajnomsmislu,veiufinansijskom,obziromdajevelikibrojoglaivaa
preaouvebizdanjainezavisneonlajnplatforme.Zajednosairimekonom
skimtrendovima,samaovapromenajedoveladopadamnogihnekaddobro
postavljenihnovina.
Nadalje,proliferacijamoguihkanalazanewssadraje,irastuanesi
gurnost za poveanje njihove finansijske baze, kombinovane predstavljaju
korporativne pritiske na nezavisno novinarstvo. S jedne strane, to znai da
sveganekolikonovinarskihorganizacijamoesebidugoronodapriutista
bilnost, planiranje, intenzivne resurse, istraivako novinarstvo i izbegne da
postane poligon za komercijalna i vladina saoptenja. Tendencije da veina
nemaluksuznezavisnostismanjujeproseankvalitetnovinarskihpublikacija
i emisija, i time dodatno podriva privlanost novinarskog proizvoda, to,
opet, dovodi do nastavka pada interesovanja kod publike. S druge strane,
izjavaA.J.Lieblingdajeslobodatampezagarantovanasamoonimakojije
imaju (1960, str. 105) je otkrila: komercijalnost i dalje predstavlja glavnu
motivacijuzaposedovanjeioperativnostnovinailistanicavestia,sposedo
vanjem tampe organizacija dolazi u priliku da se slobodno bavi politikim
457

lobiranjem (pritiscima) u korist politikih ili korporativnih ciljeva vlasnika.

Uticajnenovineverovatnonikadaneeponovobitiumogunostidafinansi
raju svoje sopstvene operacije od prodaje i reklamiranja, ve su unakrsno
subvencionirane od strane drugih, unosnijih grana konglomerata koji ih
poseduju,ioniotplaujutoulaganjeuvalutipolitikoguticaja.To,meutim,
znaidaureivakikomentar(barem),kaoinovinarskisadraj(esto),mora
bitiupuenkaciljevimafinansijerajerslobodatampemorabitigarantova
na,alislobodaindividualnognovinarane.
Zbogosiromaenjadostupnihsredstavazaredovnenovinarskeposlo
ve, zbog duboko ukorenjenog konzervativizma meu novinarskim kadrom,
kao i mnogo moguih novih modela rada koji su inherentna anatema na
novinarskinainobavljanjaposla,novinarskaindustrijajebilasporadapri
hvatipotencijalkojinudinove,internetskibaziraneoblikemedija.Mnogirani
oblicionlajnvestibilisureplikedelasadrajadostupnogutampanimizda
njima,aliseovapraksazadralakodvelikogbrojamedijaidanas.Manjibroj
mejnstrimmedijanasvojimwebsajtovimanastojidapozicioniraitaocekao
bilotadrugonegopasivnupubliku,ilidaihdirektnoangaujeirazgovaras
njima.
itaoci, kao potencijalni izvori ideja za prie ili povratne informacije,
su u veini sluajeva tek sluajni komentatori (u prilogu vesti ili kroz line
stavove u pismima uredniku) to je postalo opte mesto, ali prua sasvim
malo prostora za iskazivanje miljenja pojedinaca koji nisu nadgledani niti
angaovaniodstranenovinarskogiliredakcijskogsastava.Praksanamernog
ukljuivanjagraanauradmedijapoelajenedavoi,uglavnom,kaorezultat
sve veeg pritiska konkurencije iz alternativnih web lokacija graanskog
novinarstva.Posledicepristupaozbiljnojinterakcijisetestiraju,paakitada
od strane samo aice novinskih organizacija. Prvi koji je objavio zvanini
pozivzaueegraana,britanskiGardijan(2011)traiojesaradnjuupro
sejavanjudesetinahiljadadokumenatavezanihzaskandaleokoposlanikih
trokova, pruajui interfejs za itaoce da obeleite i istaknu informacije u
bilokomodovihdokumenataitimepomognudaljemrasvetljavanjusluaje
vakorupcijeimalverzacija.
2.Paradoksigraanskognovinarstva?
Nedostaci industrijskog novinarstva u kombinaciji s mogunostima
svojstvenim novim medijskim formama i platformama dovode do novih
modelakojisuopisanikaograanskonovinarstvo.Terminjepogrean,jer
458
podrazumeva da profesionalni novinari nisu graani, ali izjednaava aktiv

nosti vezane za vesti graana novinara s novinarstvom strunog kadra u
industrijivesti.Sveusvemu,graanskonovinarstvouoptenoseodnosina
novinarskeaktivnosti(kojejeJ.D.Lasica[2003]opisaokaonasuminiaktno
vinarstvarandomactofjournalism)kojeseodlikujupraktinimitehnolo
kimspecifinostima:dobrovoljnimdoprinosomopsenedistributivnemree
samoizabranih uesnika, a ne na plaenom radu tima strunog osoblja, koji
koristeInternettehnologijezakoordinacijuprocesaideljenjesvojihrezultata.
Takve aktivnosti mogu da se odvijaju pod okriljem centralne web lokacije
(npr.Indymedia)ilinadecentralizovannain,krozinterakcijuizmeuuesni
ka u (politikoj) blogosferi, ili kroz saradnju rasutih mrea pojedinaca koji
koristezajednikedrutvenemedijskeplatforme,kaotojeTwitter.
Graanskonovinarstvo jenastalo kao direktani odluan odgovor na
uoene nedostatke mejnstrim novinarskog pokrivanja; obino u nekom isto
rijskomtrenutku(ilimakarpresudnomzaodreenunacijuiligrupu)1.Akti
vistikojisupretpostavljalidaemejnstrimmedijiuizvetavanjuonjihovim
protestima biti snano pristrasni predstavljajui ih kao anarhiste i huligane,
uzeli su stvar u svoje ruke objavljujui alternativni tekstove, audio i video
izvetaje sa protesta preko tada jo uvek novog digitalnog medija weba.
Alternativamejnstrimizvetavanjusaslinihdogaajapostalajestandardna
procedura politikih protesta i efikasno je podrila mogunost politiara i
mejnstrim medija da sami odrede kako e takvi protesti biti prikazani u
novinskimizvetajima.
Ovoorkestriranoizvetavanjeizprverukesavelikihdogaajaostaloje
presedan narednih nekoliko godina. Umesto toga, veliki deo graanskog
novinarstvakojijedobijaonaznaajuuranim2000im,mogaobiseboljeopi
sati kao graanski komentar: nezavisni odgovor na politike dogaaje i
zbivanjakojijeobezbedioalternativusamocenzurnisanimnarativimamains
treamnovinarstva.Graanskimkomentaromuzpregrtnovihnewsforma
tapopunjenjejazstvorenautocenzuromuindustrijivesti,atakvialternati
vnimediji(mnogiodnjih,najpreblogoviiliblogstylekolaborativnisajtovi)
postalisuelementiuirojnewsipolitikojmedijskojekologiji.
Naprimer,prviIndimediasajtjeosnovandapokrijesastankeSvetsketrgovinskeorganizacije
uSijetlu1999.ipolitikeprotestekojisugaokruivali,akojijepostaopoznatkao,,Bitkaza
Sijetl.Izvor:https://www.indymedia.org/or/index.shtml
1
459

Kaoprostorzakomentarevesti,ovakvisajtoviradenetodrugaijeod
sajtova izgraenih oko alternativnog izvetavanja kakvo imamo u Indimedie
iliOhMyNews,iakosuobevrstenosekomentareidelenekeosnovneosobine.
Komentarreagujenapostojee,vekreiraneiobjavljenevestiimiljenja:on
prikuplja, objedinjuje i kombinuje postojee materijale, kontekstualizuje ih i
na taj nain ukazuje na nove okvire za njihove interpretacije i analize. Ko
mentar,ukratko,kompilirainformacijeistogasemoeposmatratikaooblik
ekstenzije vesti praenje i naglaavanje njenih korena i posledica. Pored
toga, komentar izraava miljenje,i stoga krinovinarski ideal objektivnosti
(injenica koja je rezultirala da blogeri i drugi nezavisni komentatori budu
opisanikaonovinariizfoteljeilijogore),meutim,uistomkontekstutre
baistaidajeobjektivnostidaljemalovieodidealauprofesionalnomnovi
narstvuidajedubokokompromitovanaupraksizbogpolitikihikorporati
vnihpritisaka.
Zaista, objektivnost (ili barem lake ostvarivi balans) je cilj vaniji za
novinarske aktivnosti u vremenu oskudice uporedivih kanala; u mediasferi
kojukarakterieobiljekanala,onajezamenjenaidealommultiperspektivnos
ti,kakojenaglasioHerbertGans:Idealno,...vestibitrebalebitiintegrativne;
trebalobidareprezentujusveperspektive...Ovaidejaje,ipak,nedostina,jer
nadruginaingovoridasusvapitanjauredu.Moguejesugerisati,ipak,da
vesti i news mediji budu multiperspektivne, prezentujui i reprezentujui
najviemoguihperspektiva(1980,str.312313).Ucelinigledano,graanski
komentarukombinacijisvestimaizmejnstrimmedijaobezbeujemultiper
spektivnost.
Analiziranjevestijejezgropraksenezavisnog,participativnoggraan
skognovinarstvaigraanskihsajtovaskomentarima.Vienestojitvrdnjada
takvisajtovidelujukaotradicionalninovinarskiuvariprolaza;onisenu
nooslanjajunavekreiranematerijaleobjavljeneodstranedrugihmejnstrim
i alternativnih sajtova. Isto, meutim, sada vai i za okotale mejnstrim
informativne medije: posle umnoavanja kanala, toje rezultiralo posebno s
pojavom WWW kao popularnog medijuma, svojim publikacijama (internet
skim,kaoioflajn),takoe,vieneobavljajuznaajnuuloguuvara.Izuzi
majuiraddubokogistraivakognovinarstva(toje,naalost,vrstaunesta
janju), veina informacija na koje se industrijsko novinarstvo oslanja su ve
kreiraneidostupnejavnostiputemsaoptenjaiizjaveizvlade,komercijalnih
inevladinihorganizacija.
Totozamenjujegatekeepingmoedaseopisatikaogatewatching
460
(Bruns, 2005): profesionalni i graani novinari, kao i komentatori, nadziru

kapije organizacija koje produkuju informacije koje ih interesuju; oni pri
hvateinformacijukakojeputena,obraujujeikonemtariu,apotompono
voobjavljuju.Profesionalninovinarisuumogunostidaprateizvoreiport
parole za dodatne informacije, dok takvi pravci delovanja mogu biti nedos
tupnizaneprofesionalace.Gatewatching,samposebi,korisnajepraksaiza
jedneizadruge.
U principu, rezultat navedenog bi moglo biti jaanje rascepa izmeu
profesionalnog novinarstva, novinskih industrija i alternativnih komentara
vesti, izraenih kroz blogove i druge nezavisne web sajtove i platforme.
Meutim,politizacijamejnstrimnovinarstvairelativnoniskeceneproizvod
nje alternativnih vesti (u poreenju s novinskim izvetajima) su dovele do
znaajnograstaprostorarezervisanogzakomentarevestiumejnstrimmedi
jima,tampanim,elektronskimionlajn(itopojaavaeljualtrnativnihnews
sajtovadaobezbedenezavisneinformacijekaoodgovornasvetopercipiraju
kao politiki spin u mejnstrim medijima). Kao rezultat toga, praksa u mejn
strimialternativnimmedijimasesadaznaajnopreklapaju,toseogledaiu
razmeniosoblja,paiuinjenicidamejnstrimmedijipokreusopstveneblo
goveialternativnesajtovezavestiipolitikekomentare,nakojimaradepro
fesionalninovinari,aliivodeinewsipolitikiblogeri.Kakoimamomeavi
nu vesti i komentara, i kako profesionalni novinari i nezavisni komentatori
vienemogudaizbegnuzajednikoangaovanje,postojipotencijalzanove
javnesferekojesepojavljujuikrozovefuzije.Toneznaidaetakvajavna
sfera nuno biti funkcionalna, a besmisleno redukcionistiki stav mi protiv
njihkarakteriemnogeodraspravaograanskomnovinarstvu(Bruns,2005;
Rosenberg,2002).Meutim,osnovnastrukturasituacijeznaajnosepromeni
laodranih2000ih.Ranijesuindustrijalci,novinariigraaninovinarimogli
ostali na izvesnoj distanci, s malo direktnih kontakata, meutim, sada dele
istiprostorkaoheterogenagrupa,akoneihomogenazajednica.
3.Podeljeniprostornewsprodukcije
Zajednikiprostorsadaseproteeprekorazliitihonlajnplatformi(ali
i van mree), sadri sajtove mejnstrim news organizacija, news i politike
blogove i sajtove graanskog novinarstva, nezavisnih novinara i graana
komentatora,nadrutvenimmreamaFacebook,Tvitter,inadrugimmesti
ma gde se protagonisti od profesionalnih novinara preko nezavisnih ko
mentatoradoonihkojipoinenasuminiinnovinarstvamogunai.
461

Pojava ovih drutveno umreenih prostora slui da proiri spektar

uesnika na raspolaganju za irenje vesti i komentara. Ranije je graansko
novinarstvo(iligraanskikomentar)znailouspostavljanjesopstvenogbloga
ili blogstilsajta, ili postajanje redovnim saradnikom postojeeg sajta, dokje
sadapotrebnotekmalovieodregistracijekorisnikanaFacebookiliTwitter,
da se pone baviti vestima i politikim komentarima, pa ak i da doe do
odreenogstepenaisticanjautome.ServiskratkihporukaTwitter,posebno
(vienegoFacebook),pruaotvorenipristupaanprostorzatakveaktivnosti.
Sagraennajednostavnojmrenojstrukturigdesuapdejtiposlatiodkorisni
ka javni ili privatni, radije nego vidljivi i deljivi samo na odabranim krugo
vimaprijateljaunutarneijesocijalnemree,javneTwitterporukesuvidljive
akizaneregistrovaneposetioceTwitterwebsajta.
Poredtoga,naovojravnojiotvorenojstrukturimree,Twitterkoris
nicisupokrenulitzv.hashtagsistem(kratkekljunereikojimaprethodisim
bol#),ikojipruajednostavnoielegantnoreenjezaoznaavanjesopstve
nihstavovarelevantnihzaodreeneteme,iimesetakvikomentari(idisku
sije)inevidljivimzadruge.Hashtagsomoguavajujavnekonverzacijeveih
grupakorisnikaTwitterabezpotrebedasvakiuesnikpratiauriranjetvi
tovaostalihuesnika.Hatagssuposebnoefikasniuformiranjuadhoczajed
nica,kaotosuonestvorenekaoodgovornaudarnevesti.Hatagssekoriste
za irok spektar svrha: od udarnih vesti (#cunami, zemljotres i cunami u
Japanu2011),krozkontinuiranudiskusijuoredovnimdogaajima(#Auspol
zapolitikudiskusijuuAustraliji),dofatikeiemotivneupotrebekojavero
vatno nije namenjena kao sredstvo za koordinaciju otvorene konverzacije
(kaotosu#umoran,#gubitnik,ili#glavobolja).
Twitter,kaoidrugedrutvenemedijskeplatformekojesemogukoris
titi na slian nain, dodatno proiruju krug potencijalnih uesnika (graana
komentatora) i, u izvesnoj meri, kadrova za graansko novinarstvo. Na
prvom mestu, drutvene mree su turbo varijanta gatewatching prakse:
imsenovaiinteresantnainformacijaotkrijeuprolazukrozkapijurelevant
neorganizacije,ona(i/ilihipervezedoizvora)mogudasedeleiromTwitter
korisnike baze, sa hatagom vidljivim na relevantnim postojeim grupama
korisnika.Poredtoga,korisnicimoguuporeditiipovezatinoveinformacijes
drugim raspoloivim materijalima. Na ovaj nain, proces graanskog novi
narstvasedaljedecentralizujeideli;nijedanpojedinacmeuTwitterkorisni
cimanijesadaodgovoranzaprikupljanjeidistribucijuinformacijaobilokojoj
temiumestotoga,vestpostajepotpunozajednikatvorevina.
462
Kaorezultattoga,TwitterjejoblieonomtojeLasica(2003)nazvao
nasumina dela novinarstva nego to jeto bio sluaj saranijim alternativ
nimmedijskimformamamrea.Nemanjevano,zboglimitaod140znako
va,pojedinanitvitovikorisnikanunoimajufragmentenovinarskeaktivnos
ti jer pun smisao imaju samo u kombinaciji i u kontekstu aktivnosti drugih
uesnika.Uzto,procesipokrivanjadogaajavestimaidiskusijamanaTwitte
ru, ak i vie nego promenama u vestima i politikoj blogosferi ili izmeu
blogova i mainstream novinarstva, odgovaraju poloaju Twittera kao plat
formezaprodukcijevesti(Bruns,2008a),tj.,postepeniikolaborativnirazvoj
vestiikomentaraodstranekorisnikadoprinosicelini,prenegoorkestrirana
proizvodnjavestiimiljenjaodstranemalihtimovaposveenihprofesionala
ca.
Dubokedrutvene,organizacioneitehnolokestruktureTwitteraine
ga izuzetno lako dostupnim za uee u procesima ambijentalnog novinars
tva:svetojepotrebnojedasepoaljekratkaporukakojasadriinformacije
ilimiljenjeuzhataguciljupoveanjavidljivostiirojciljnojpublici.Drugim
reima,ueeuirenjuvesti,obavetavanjeikomentariprocesanaFaceboo
ku su otvoreni za sve zainteresovane, preko nasuminih dela novinarstva,
dokkorisniciTwitterajednostavnonisuninikorisnicinitiupotpunostiproi
zvoaivesti,alijesuuhibridnojuloziproducenta:dabiprilozipojedinanih
korisnika imali bilo kakav uticaj zavise od reakcije i ocenjivanja od strane
drugihkorisnika,aposebnoonjihovomdeljenjuidaljemirenjutakvihdop
rinosakrozretweets(prosledjivanjeporukasopstvenomsledbenicimadoslov
noiliuedited,komentarisanje,kontekstualizovanjeforme).Onotoseposte
penopojavljujeizprocesadeljenjaiponovnogdeljenjanaTwitterusustalnei
adhocstruktureuzajednici:permanentnestruktureuticajakaokorisnicikoji
prate druge, gde je onim korisnicima koji imaju najvie sledbenika najlake
dairesvojeinformacijaimiljenjaprekomree;adhocstrukturekrozintera
kcije u okviru tematskih hatag zajednica, gde je za vreme trajanja hatag
aktivnostkorisnikaporukanajirevidljivakaorezultatretvitovanjaiaktivno
sti drugih. Takvi ad hoc obrasci, posebno, mogu se iriti vie ili manje brzo
tokomvremena,kakosenovikorisnicipridruujusnovim,vaniminforma
cijama,pridruujudiskusiji,ilidodajukomentareaktuelnojdebati.
Donekle,paradoksalno,rezultantaznanja(kaoitumaenjaimiljenja),
kao baza koja je ustanovljena i kontinuirano odravana kroz ove procese,
postoji svuda i nigde u isto vreme. Posveeni sledbenici hatag diskusija
mogurazvitisveobuhvatnorazumevanjepitanjaistavovaukojesuukljue
463

ni;drugi,kojiulazeiizlazeizraspravailiihpratesamodaljinski,kaosledbe
nici odabranih lanova hatag zajednice, vide deliminu reprezentaciju
punogopsegarazmene.Tvitterostaje,presvega,mehanizamotkrivanjavesti
istavova,prenegozamenasveobuhvatnimplatformamazavestiikomentare
vestiistavovikojisuretvitovaniidiskutovaninajeeedosegnutiveliki
broj korisnika Twittera. Naravno, bilo bi pogreno posmatrati Twitter izolo
vano od drugih slinih platformi. On je sam po sebi diseminator linkova za
dodatneinformacijedrugde(posebnokadrugimonlajnmedijima),augraen
je u sve veem opsegu i u druge medijske oblike i formate od blogova i
onlajn novina do tvitova ukljuenih u sadraj mejnstrim kanala vesti. Na
mnogo naina, Twitter obezbeuje lepak interkonekcije irokog i razno
vrsnog spektra razliitih izvora vesti i platformi, i ove interkonekcije su
gatewatchingnaporiTwitterkorisnika.
4.Odambijentalnogdoaktuelnog:udarnevesti
Udarnavestjeoduvekpredstavljalaizazovzanovinskeorganizacije,a
pritisciza24asovniciklusvestidodatnopojaavajuizazov.Urealnomvre
menu na mreama i drutvenim medijima kao to su Twitter, Facebook,
YouTube,Instagramisl.pojavljujuseinformacijesaraznihpodrujaiodmah
sunaraspolaganju,alijeproblemmejnstrimmedijakakoihpotvrditiizvie
izvora.Twitterje(iiredrutvenimediji)koristanzadirektanprenosudar
nihvesti,odprvogzabeleenogsluajakadajeupravoTwiterbioprviizvor
informacija o prinudnom sletanju putnikog aviona na reku Hadson u Nju
jorku2009.Znaajdrutvenihmreaupokrivanjudogadjaja(skojihjemejn
strim medijima teko ili nemogue da izvetavaju) dokazan je na itavom
nizuprirodnihkatastrofaipolitikihpreviranjaod20112.
Dogaajikojisemoguoznaitikaoudarnevestijasnopokazujuznaaj
Twittera kao mehanizma za gatewatching. Kada korisnici Twittera naiu
na rane glasine o odvijanju medijski interesantne manifestacije (esto na
samomTwitteru),nekietraitidodatneinformacijeipodelitesvojasaznanja
sairomTwitterzajednicom.Neki,takoe,ukljuujuonotosmatrajuodgo
varajuimhatagomzadogaaj,todovodidoirenjamreekorisnika,apro
cenat tih korisnika e ponovo postati aktivan u traenju i deljenju dodatne
informacije,kaoiuretvitovanjuvekreiranogmaterijalapodeljenogodsvo
Videti istraivanje: Lotan, Graeff, Ananni, Gaffnei, Pirs i Bojd (2011) o upotrebi Twittera u
,,Arapskomproleu
464
jih prethodnika. Kao rezultat, pokrivenost dogaaja, i njegovi odgovarajui

hatagovi,dobijajunaznaajunaTwitteruucelini,kaoiapdejtikojiprivatni
Twitteruesniciprimajuodkorisnikakojeslede3.
Pored razmene i retvitovanja relevantnih informacija o udarnim

dogaajima, komentara i diskusija koji procenjuju raspoloive informacije i
rasvetljavaju kontekste i pozadine pria, komunikacija u realnom vremenu
aktivnosti koje se deavaju na Twitter platformi obezbeuju profesionalnim
medijimadodatneinformacije.Razlikovatiglasineiinjenicejeposebnopre
sudnouovojfazi,paseparalelnovriiverifikacijainformacijaprekokolabo
rativnihprocesa,vodeihuesnikaudiskusijiiorganizatorainformacijakoje
seodnosenaudarnedogaaje.Sveusvemu,meutim,pokrivenostudarnih
dogaajanaTwitteruteidapokaetakenakojimaambijentalnonovinars
tvopostajestvarnapokrivenostvestiinjenogirenja,gdeznaajanbrojkoris
nika mree zajedno u novinarskom argonu rade na prii i vre vie ili
manjeuinjeneiorkestriranenaporenaposmatranjukapijeiirenjustvar
norelevantneinformacije.Zaista,nalinijistavadajegraanskonovinarstvoi
korisnikivoenaprodukcijavestidobrimdelomposledicauoenihnedosta
takamejnstrimnovinarstva,takveaktivnostiizgledadasuposebnousmerene
ka kontekstima udarnih vesti, gde se novinske organizacije i dalje bore da
poaljusvojereporterenamestadogaajainausnimke,kaoiusituacijama
kada mejnstrim mediji pokrivaju dogaaj, a Twitter zajednica pomie fokus
javnostikakomentarimaievaluacijidogaajaumestokairenjuvesti.
5.Zakljuak
Digitalnookruenjesebitnoizmeniloodpojaveprvihonlajnprojekata
graanskognovinarstvaukasnim1990im.Mukotrpnorunokodiraneplat
forme za kolaborativnu identifikaciju, izdavatvo i diskusiju o aktuelnim
temamaipriama,kaotosuIndymediaiSlashdot,ustupilesumestonapred
nijim Veb 2.0 alatima i drutvenim medijima, ali su osnovni principi takvih
aktivnostiizgledaostaliizuzetnodosledni.Gatewatchingnastavljadabude
jezgropraksepodrkeiomoguavanjaprodukcijekvazinovinarskogsadra
jaodkorisnikazakorisnike,dalinablogovima,nazajednikiminformativ
nimplatformamailikrozkolektivnuakcijunasocijalnimmreama.Zaintere
Twitterjejednostavanpokazateljonogatosenazivatemamautrendu,kakoglobalnihtakoi
organizovanih po regionima: spisak hatagova i kljunih rei ija je ukupna zapremina
poveanaukratkomvremenujasnosugerieudarnevesti.
3
465

sovanikorisnicisebavekolektivnimprocesimapronalaenjaiirenjeintere
santnihmaterijalaizraznihizvora,aliitumaenjemnjihovogsadraja.
Pregled kriznih aktivnosti vezanih za Twitter omoguava nekoliko

optihuvidauoveprakse,alisudetaljnijaistraivanjapotrebnadaseistrai
priroda izvornog materijala koji se deli na Facebooku i kroz druge prostore
(Highfield, 2011), npr. dinamika zajednice i grupisanje veeg broja korisni
ka/uesnikaokozajednikihtemaiinteresa(Bruns,2010a;Bruns,2010b)kaoi
vremenski procesi pokrivanja akutnih news dogaaja na platformama dru
tvenih medija. Postoje jasne razlike u reakciji Twittera na udarne, nepredvi
enevestiiliirokopoznateipropraenedogaaje,ilitreeglavnekategorije
pria dugoronih protivrenosti koje su u nekoj meri ignorisane od strane
mejnstrimmedija.
Twitter je samo jedan od postojeih prostora za ono to nazivamo

graanskonovinarstvo,praksukorisnikogdeljenja,izvetavanjairaspra
va o vestima koji pokazuju da je uee u ovim praksama nasuminim
aktimanovinarstvapostalojolakeuposlednjihnekolikogodina.Uprin
cipu,onlajnidrutvenimedijikojiomoguavajukorisnicimaueeisarad
nju inherentno nose mogunost da se krene od razmene ambijentalnih vesti
ka stvarnim graanskom novinarstvu, kao to se specifine prie dogaaju
korisnicimakojisuustanjudaihpokrijuizprverukeili,kaotoovakveprie
privlaepanjubrojnihuesnikadovoljnoznatnodapostojeeizvetajeine
vidljivijimkrozrazmenuiaktivnostikomentarisanja.
Onotosepolakomenja,meutim,jesteodnosizmeugraaninskihi
profesionalnihnovinara.Jasnestrukturnegraniceizmeuwebsajtovanovin
skihorganizacijaiblogovaiprostorasaradnjegraanskognovinarstvaomo
guavajuodravanjeponaanjamivs.onikojesemanifestujeunizuesto
jetkihblogratovaizmeunovinarskeindustrijeinjenihnezavisnih,novoo
snovanih kritiara (Bruns, 2008b) u prvim godinama novog milenijuma; kli
ea blogera kao pidama kritiara iz fotelje protiv vrednih profesionalnih
novinara. Nasuprot tome, Twitter i druge socijalne medijske platforme ine
vieneutralanprostor,kojideleprofesionalciiamateri(ili,tanije,naseljene
odstranekorisnikaizirokogspektraprofesionalnihsredinairazliitihobli
kastrunosti),togainimnogolakimzaodbranuodpravovernihnovi
nara koji bi da napadnu i ree ga se namah. Ovde se mnogi (mada ne svi)
participativni novinari angauju slobodnije sa svojim pristalicamaali i kriti
arima,posebnoukontekstuudarnihvestiidogaajaoslanjajuisenadru
ge korisnike kao na potencijalne izvore za svoje prie. Ratovi blogova su
466
ustupilimestoprimirju,akoneiotvorenommiru.
Naputanje borbenih linija promenie novinarsku industriju, kao i

njenu poziciju u drutvu. Novinari prihvataju drutvene medije za irenje i
diskusije, a irenje njihovog pokrivanja specifinih pria pretvara te prie iz
gotovihproizvodaunedovrene,razvijaartefaktezajednikezaprodukcione
procese,ipozivanaireangaovanjeiueegraanaunjima,akiakoveb
sajtovi njihovih organizacija i dalje tvrde da sadre gotove proizvode, kom
pletne lanke. Korisnici koji pristupaju i dele ove lanake, diskutuju, upore
ujuiorganizujuukupnupokrivenostdogaajailipriekroznjihovouee
urazliitimonlajnisocijalnimmedijskimplatformama,ponekadudirektnoj
komunikacijiirazmenisukljuenimnovinarima,veznajubolje;oniznajuda
gledajusvojesocijalnemreezakontekst,potvrduiliosporavanje.Novinars
tvo (kolaborativna profesionalno amaterska pokrivenost) koje proizilazi iz
ovogajenovinarstvodeljenja,onokojivienepripadanovinskimorganizaci
jama ili samo novinskoj publici. Kako je Herbert Gans napisao: vest moe
biti previe vana da bi se prepustila samo novinarima (1980, str. 22) i u
drutvenimmedijimasredinamagdejevestambijentalna,zajednika,fluidna
ikrui,tovieinije.
Literatura
Bruns,A.(2005).Gatewatching:Collaborativeonlinenewsproduction.New
York,NY:PeterLang.
Bruns,A.(2008a).Theactiveaudience:Transformingjournalismfrom
gatekeeping to gatewatching. In C. Paterson & D. Domingo (Eds.), Making
online news: The ethnography of new media production (pp. 171184). New York,
NY:PeterLang.
Bruns,A.(2008b).Blogs,Wikipedia,SecondLifeandbeyond:Fromproduc
tiontoprodusage.
NewYork,NY:PeterLang.
Bruns, A., & Burgess, J. (2011b, August). The use of Twitter hashtags in
theformationofadhocpublics.PaperpresentedattheEuropeanConsortiumfor
PoliticalCommunicationConference,Reykjavk,Iceland.
Burns,A.(2010,May).Obliquestrategiesforambientjournalism.M/C
Journal,13(2).
Gans,H.J.(1980).Decidingwhatsnews:AstudyofCBSEveningNews,
NBCNightlyNews,
Newsweek,andTime.NewYork,NY:Vintage.
467

Hermida, A. (2010, May). From TV to Twitter: How ambient news

becameambientjournalism.
M/CJournal,13(2).
Highfield,T.(2011).Mappingintermedianewsflows:Topicaldiscussionsin
the Australian and French political blogospheres. Unpublished doctoral thesis,
QueenslandUniversityofTechnology,Brisbane,Queensland.
Keen,A.(2007).Thecultoftheamateur:HowtodaysInternetiskillingour
cultureandassaultingoureconomy.London,England:Currency.
Lasica,J.D.(2003,March12).Randomactsofjournalism:BeyondIsitor
isnt it journalism?: How blogs and journalism need each other. JDs Blog: New
MediaMusings.
Liebling,A.J.(1960).Doyoubelonginjournalism,TheNewYorker,May
14,1960,p.105
Lotan, G., Graeff, E., Ananny, M., Gaffney, D., Pearce, I., & Boyd, d.
(2011). The Arab Spring: The revolutions were tweeted: Information flows
during the 2011 Tunisian and Egyptian revolutions. International Journal of
Communication,5,13751405.
468
ALEKSANDRABOKAN:
UDK:004.738.5:070
INTERNETUSLUBINEZAVISNOGINFORMISANJA
INTERNETINTHESERVICEOFINDEPENDENTINFORMING
mrALEKSANDRABOKAN
Fakultetzakulturuimedije,Beograd
Apstrakt:UeriInternetakojasvesrdnovladasvimaspektimaivota
savremenogoveka,protokinformacijajebriilakinoikad.Uita
vom tom procesu hiperprodukcije i hiperprotoka, postavlja se pitanje
kolikosuteinformacijetaneidaliuoptepostojikontrolaistih.Da
nassvakomoedabudeprenosilac,aliikreator.Ito,reklobise,bez
ikakveprovereieventualnihsankcija.Dalijetobatako?
Kljune rei: Internet, informacija, provera, komunikacija, savreme
no
Abstract:IntheeraoftheInternet,whichstronglyrulesallaspects
oflifeofthemodernman,theflowofinformationisfasterandeasier
than ever. Throughout the process of overproduction and hiperflow,
thequestionishowmuchsuchinformationareaccurateandwhether
thereisacontrolofthesame.Today,anyonecanbeacarrier,aswell
as the creator. And, it would seem, without any checks and possible
sanctions.Isthatreallyso?
Key words: Internet, Information, Checking, Communication, Mo
dern
1.Umestouvoda:Internetnanasuni
U dananje vreme estih promena koje su uzrokovane ubrzanim pro
cesom globalizacije, Internet eksplozijom, sve kraim ciklusima proizvoda,
pitanjima intelektualne svojine i ostalim izazovima koje oblikuju tehnoloke
industrije, globalizacija se povezuje s postmodernizacijom. Vreme globali
zacijeuslovilojerazvoj svihsegmenatadrutva.Komunikacija,kaojedanod
469

njegovih korena, podlona je uticaju promena koje sa sobom donosi vreme

savremenogivota.Uvremehiperrazvijenostisredstavaprenosainformacija,
pitanjejekolikoljudizaistakomunicirajuikakavjekvalitetistog,dalijeindi
rektnakomunikacijanadjaaladirektnuiakojeste,dalijetopozitivno.Raz
vojemelektronskogprenosainformacija,ljudiseudaljavaju,svemanjeviaju,
paiuju.Dananjedobajedobahiperrazvijenostiihiperkonkurencije,gdese
tehnikarazvijanezaustavljivombrzinom.Telefoni,kompjuteriiostalekomu
nikolokesprave,smenjujusefiziki,gotovoiztrenautren,sasveviesavr
enimperformansamaibeskrajnimmogunostimaponudezakorisnika.Vie
nijebitnodalijeovekukancelariji,kolima,naplai,uvodiilinaskistazi,on
u svakom trenutku moe da razgovara, alje mejl, poruke, da trai ili primi
informacije. ini se da se kraj mogunostima ne moe videti. Tempo ivota
rezultiraojemanjkomslobodnogvremenaiinisedajeovahipertehnoloka
pomama ustvari, u veini sluajeva, jedini mogui nain komunikacije meu
ljudimadanas.
ovek21.vekaivinainternetu.Tojenepobitnainjenica.Nemogue
je funkcionisati bez njega. Opet, ako neto nije objavljeno na internetu, to se
nijenidesilo.Aakojeste,ondamorabitidajetako.Akoodemokodlekarai
dobijemonekudijagnozuililek,prvotoeveinauraditi,jeodlazaknaGugl
(pomogustvu,jodoksmouambulanti).Akoidemonakontrolu,uputiemo
doktoranasveinformacijekojesmonalionlajn.Neretko,neemoniotii,jer
emo sami sebi postaviti dijagnozu na osnovu simptoma i svemonog nam
interneta.Postavljasepitanje,dalienammedicinausvojsvojojspecifinosti,
uopteibitipotrebna,kadasvisveznajuibezodlaskakodlekara.
Nainternetuseleimo,uimo,zavravamofakultete(sveeiprimer
uenjanadaljinu),nalazimostanove,kola,posao,pailjubavAkonismo
objavilinaFejsbuku,Tviteru itd.dasmoubraku,ondasenismonivenali.
Akonismoobjavilislikesvojedece,ondaihverovatnoninemamo.
Kada posle dueg perioda sretnemo nekog, osim onog uvenog mo
ramodasevidimonakafi,obaveznoslediImatenaFejsbuku?Moramdate
dodamzaprijatelja.To,najeerezultiranastavkomkomuninikacijeonlajn,
alitakafaretkoseirealizuje.
Nekojesavrenosreantoiviivotiskljuivonaovajnain.Nekada
PC raunare sa katodnim monitorima, zamenili su flet i taft ekrani, potom
laptopovikojesusamomukarciuglavnommoglidanosezbogteineigaba
rita i malopo malo doli smo do interneta putem mobilnih telefona, najvie
pametnihilitismartfonovaisvesezavrava.
470
ALEKSANDRABOKAN:
USrbijijeprepargodinaservistelefonskogtanogvremenapoeoda
seprilinonaplauje,jersushvatilidadanassvako,koinenosisat,uveknosi
mobilnitelefonsasobomiuslugasesmatraluksuzom.
Nekada glomazne fotoaparate, sa filmovima, zamenili su digitalni, a
potom su doli na red opet pomenuti smartfonovi sa takvom pikselizacijom,
dafotoaparatnijeipotreban.Danassvakomoedabudenovinarreporter(to
ijeste),jerseurealnomvremenutj.odmah,slikeiinformacijekaenainter
netidrutvenemreetepostajudostupnesvima.
Cenzurasamaposebiutommomentunijemogua.Onadolazieven
tualnokaoreakcijanaveobjavljeno.
akikadaseodreensadrajukloni,zapisonjemuostaje(iopstaje).
Otudionadajednomobjavljenouvektoiostaje.
2.Internetnovinarstvo
Nekada se novinarstvo smatralo ozbiljnom i pre svega edukovanom

profesijom.Dabinekobionovinar,oekivanojezavrioadekvatanfakultette
gradiokarijeru,alisvakakodabisenekotimimenomzvao,abiokvalitetani
uspean, morao je da iza sebe ima mnogo godina truda, mukotrpnog rada i
iskustva.Danas,ueriinterneta,kaotojevereeno,svakosemoetakozva
ti,alidalije?
Unarednimtabelamapredstavljenjebrojposlovakojisenudeuodno
sunatradicionalnemedijeiinternet,zakljunosa2009.godinom.Ovegodine
seoekujenovipresek,nosajoizraenijimrazlikama.
Tabela1:Ponudaposlovautampanimmedijima
471

Tabela2:PonudaposlovauRTVmedijima
Tabela3:Ponudaposlovaudigitalnim(internet)medijima
Sve vie je ponuda za edukaciju internet tj. web novinarstva. ak i

renomirani novinari tradicionalnih medija, sve vie obrazuju nove kolege
putemlajvstrimovaionlajnpaketa.
472
ALEKSANDRABOKAN:
Slika1:Primerponudeobrazovanjazawebnovinare
Prema poslednjim podacima, iz 2012.godine, procenat odraslih koji

prate(dnevne)informacijeputeminternet,rapidnosepoveao.Zasvegadese
takgodina,tajbrojseuetvorostruio.
Tabela4:PodaciseodnosezaUStrite,alisesmatradasurelevantniza
veinudananjihzemaljakojepodravajumaskomunikacijuinternetom
473

Tabela5:procenatodraslihkonzumenatakojiredovno/
povremenokoristeinternetizvore
Postavlja se pitanje, zato savremen ovek toliko preferira internet

novnarstvo?
Tabela6:Uporednipregledkarakteristikatradicnioanlihmedijaiinterneta
474
ALEKSANDRABOKAN:
Modanajvanijastavkaupravoijeste,brznainformacija.
Internetkorisnicinemajuvremenadalistajunovine,onieleinforma
cijeodmahisad,doksunaInternetuprekoraunarailiprekomobilnogtele
fona, dok itaju email, pauziraju na poslu, ekaju u redu u prodavnici,...oni
vreme provode online i saznaju informacije. Na taj nain, tede vreme i
novac.
Nekada su se informacije dobijale iskljuivo preko novina gde su se
eljnoiekivalajutrasanoviminformacijama,ondasudolaveernjainap
ravilapravumalurevoluciju,ondajedoaoradio,paTV,dabiInternetpreu
zeoprimatinemanamerudagaprepusti.
Danas ljudi vreme za listanje tampe imaju samo dok npr. ekaju u
nekoj ekaonici (mada i tu sve ee moemo da vidimo one koje listaju
informacijeputemmobilnihtelefonaiInterneta),dokputujuilikadimsejed
nostavnonaepodrukom.
Prema studiji koju su sproveli nemaki javni servisi, u Nemakoj je,
2011., Internet koristilo 49 miliona ljudi starijih od 14 godina znai: 69,4
odstostanovnikaovezemljeprenosiRadioDeutscheWelle.Navodiseda
76 odsto korisnika Interneta koristi taj medij svaki dan. Prodaja bulevarske
tampejeuistovremeopalaza5,3odsto.
Internet nije ugrozio samo prodaju novina, ve i radio i televizijske
programe.
O vanosti videosadraja na Internetu dovoljno govori podatak da
njih koristi 65 odsto surfera na socijalnim mreama je samo njih 40
odsto.Velikiportalimaksimalnokoristetehnikemogunostiinternetakojeih
dodatnoizdvajajuodostalihmedija,naprimer,bogatoopremljeneinteraktiv
negrafike.2
Kolikojevanoikolikoseozbiljnimsmatrainternetnovinarstvoiko
munikacijauopte,pokazujuisledeipodaci:
Tabela7:Podacipreuzetisawww.politika.rs
475

3.Zakljuak
Kada se vratimo na poetak i pomenuto da jednom objavljeno na
internetu,zauvekivi,zapitajmosedalidobrojedobropoznatapesmagru
peQueenWhowantstoliveforeverdobilakonanosvojumaterijalizovanu
formu?Dalijeinternet,usvojsvojojslavi,postaogortak?
Literatura
Brings, Asa; Berk, Piter, Drutvena istorija medija, od Gutenberga do

Interneta,2006,Clio,Beograd
http://www.vijesti.ba/technonauka/31793InternetdobijabitkuUgrozena
stamparadiotelevizija.html
http://www.webnovinar.org/
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Umestolicemulicesadapretepreko
interneta.sr.html
476
ANDREJBLAGOJEVI:
UDK:004.738.5:070:34
PRAVNAREGULACIJAUONLAJNNOVINARSTVU
REALNOSTILINEDOSTINIIDEAL?
LEGALREGULATIONSINONLINEJOURNALISM
REALITYORANUNATTAINABLEIDEAL?
ANDREJBLAGOJEVI,demonstrator
Filozofskifakultet,UniverzitetuNiu
Apstrakt: Onlajn novinarstvo, ili novinarstvo putem Interneta,

predstavlja relativno novi vid novinarstva koje svojom specifinou
otvara brojna pitanja, a meu njima, prvenstveno ona koja se tiu
njegovepravneregulacijeisamoregulacije.Kakosuovedveoblastijo
uvekufaziureivanjaistalnosedopunjujuimenjaju,toeradbiti
posveen upravo pokuajima pravne zatite onlajn novinarstva. U
radu se prvo razmatra pojam onlajn novinarstva, njegov nastanak i
karakteristike,azatimnavodenajvanijipravnipropisikojisuvaei
zasvevrstenovinaraiinebazunakojusezatimnadograujupropi
sizatiteonlajnnovinara.Meutimpravnimpropisimanaroitosu
vani propisi u vezi sa autorskim pravima onlajn novinara, (onlajn
vestiifotografije),paeseuraduposvetitipanjaitojproblematici.
Nakrajuradadaemonekolikopreporukakojeseodnosenasmernice
zapravnoregulisanjeonlajnnovinarstvakodnas,akojesusainjene
naosnovusluajevaizsudskeprakseuSADaitiusepovredeprava
iobavezauonlajnnovinarsvuutojzemlji.
Kljunerei:Onlajnnovinarstvo,pravnaregulacija,samoregulacija,
autorskopravo,internet
Abstract: Online journalism or internet journalism is a compara

tivelynewphenomenonwhich,duetoitscharacteristics,opensagreat
numberofquestions,primarilythosethatconcernlegalregulationsin
thisarea.Sincethetwoissuesareyettoberecognizedandareinthe
process of expanding and changing, they will be in the focus of this
477

paper.Inthefirstpartofthepaper,onlinejournalismwithitsmain
characteristics will be briefly discussed, and then an insight to the
generallegalregulativewhichprotectsallkindsofjournalistswillbe
offered.Thislegalregulativemakesabasisonwhichmorespecificacts
foronlinejournalistsprotectionarebeingdrown.Amongthem,espe
cially important are those which guarantee the copyright of online
newsandphotos,sotheywillbeaddressedandexplainedinthepaper.
Finally, the paper will offer several suggestions that are hoped to be
taken into consideration when introducing the legal regulation in
Serbianonlinejournalism.Thesesuggestionsarebasedontheexperi
encefromthecourtpracticeintheUSAwhichdealswiththeonline
journalisminfringement.
Keywords:onlinejournalism,onlinenewsandphotos,legalregula
tion,selfregulation,copyright

1.Uvod
Onlajnnovinarstvo,ilinovinarstvoputemInterneta,predstavljarelati
vno nov fenomen koji je jo uvek u razvoju, a ve je svojom pojavom doneo
revolucionarnupromenuumedijima.Ovajtipnovinarstvaomoguavadirek
tno ukljuivanje javnosti u proces informisanja i time u znatnoj meri menja
praksuunovinarstvu,paakdovodiupitanjeopstanaktradicionalnognovi
narstva. Meutim, onlajn novinarstvo svojom specifinou koja se ogleda u
nemogunostipraveurednikekontrolesadraja,otvoranovapitanjaunovi
narstvu, pogotovu u oblasti njegove pravne regulacije i samoregulacije. Ove
dveoblastisupotunonovekakousvetutakoikodnas;nisudovoljnoureene
ionjimasenedovoljnozna.Iztograzloga,ovajradepokuatidapruiuvid
umogunostipravnezatiteonlajnnovinarakojasvojimveimdelompotpa
dapodoptuzatitunovinara,aliimainekedodatnevidovezatite,pogotovu
uoblastizatiteautorskihpravakodonlajnnovinskihvestiifotografija.
Kakounaojzemljidosadanijebilosluajevagrubihprekrajauobla
sti onlajn novinarstva, to smo ispitivali sudsku praksu u SADu da bi anali
zom najavanijih sluajeva iz nje doneli zakljuke vane za delovanje onlajn
novinara kod nas. Ovi zakljuci bi mogli onlajn novinarima da daju uvid u
mogue probleme s kojima se mogu suoiti u toku svoje prakse i veoma je
vanodaonibuduobaveteniosvojimpravima,aliiogranicamakojemoraju
dapotuju.Iztograzlogasmatramodanavoenjeovihprimeramoedapos
478
ANDREJBLAGOJEVI:
lui u tu svrhu dok odgovarajua prava ne budu i konkretizovana u vidu

detaljnijihpravnihpropisa.
2.Onlajnnovinarstvonastanakikarakteristike
Onlajn novinarstvo se javlja sa pojavom svetske mree World Wide

Web, koja je nastala na predlog britanskog naunika Ser Tima Bernes Lia i
belgijskoginformatiaraRobertaKejolapreetvrtveka,tanije,1990.godine.
Idejaovihnaunikabilajedastvoresvetskumreuraunaranabazihipertek
stualnih veza. U poetku, gotovo je iskljuivo bila namenjena akademskoj
zajednici, naunim radnicima i istraivaima koji bi uz pomo ovog novog
alatalakerazmenjivalisvojepodatke(Vilovi2011:113).Tadasenijenipret
postavljalodaeovajmedijpoetidatolikoutienanaeivotedaeupoje
dinimsluajevimaodnasnainitiizavisnike.Internetjedanas,...samilioni
ma ljudi irom sveta koji svakodnevno pretrauju po mrei, postao sredite
globalnogtritainformacijaitrgovine(Kreig2010:11).
PrikazivanjevestinaInternetubilojepopularnoiondakadajeonbio
dostupansamovladama,vojsciiuniverzitetima,aWorldWideWebjonijeni
postojao. Meutim, onlajn vesti postaju dostupne veini korisnika Interneta
ve1994.godinesapojavomNetscapenavigatora,kojijeomoguiokomerci
jalnokorienjeInterneta,tesusepojavilisajtovisavestimaodkojihsuneki
pripadali novinskim izvorima, a neki su bili nezavisni. U poetku se onlajn
novinarsvomalorazlikovaloodtampanihmedija,jersunovinskekue,koje
suimaletampanaizdanja,jednostavnokoristilepojedansajtsavestima1.
2.1Prednostiimaneonlajnnovinarstva
Nabrzirazvojonlajnnovinarstvauticalojenekolikofaktora.Presvega,
tojebilabrzinadostupnostiinformacijama,gdejenjihovadiseminacijamogu
aodjednedodrugetakezemljinekuglezasveganekolikosekundi.Upravo
ovoposlednjejesteiglavniadutonlajnnovinarstva,gdesupravovremenost
irenjainformacijeiblizinarasprostiranjainformacijanjegoveglavnekarak
teristike.Digitalnatehonologijajeomoguilanovinarimadainstantnoprenesu
informacije,askraivanjevremenaputovanjainformacijeuiniloihjeglobalno
dostupnim,tesesadaizvetavanjeuokvirujednedravesmatralokalnim.S
drugestrane,zbogvelikekoliineprogramaivesti,ogromanbrojljudipostaje
PoznatojedaamerikidnevnilistChicagoTribunebiomeuprvima(1992.godine)kojijesvoje
tampnevestipredstavionaInternetu.
479

planetarno poznat (daleko vei procenat ljudi danas se smatra slavnim nego
tojetobilopoetkomXXveka).Onlajnnovinarstvodoprinosinjihovomisti
canju, te je ovaj tip novinarstva, kako to Krejg navodi (2010:23), doveo i do
promeneushvatanjupojmaistaknutosti.
Kako isti autor kae, neverovatan napredak tehnologije nije samo

omoguio novinarima mnotvo najsavremenijih sredstava za prikupljanje
informacija, ve je u isto vreme poveao oekivanja kod publike. Onda kada
publika nije zadovoljna onim to joj se nudi, ona ako i nesmetano pronae
drugogizvetaa.Iztograzloga,onlajnnovinariseneprestanonadmeukoe
pribavitisveijeisenzacionalnijevestidabizadovoljilisvojuprobirljivupub
liku.Naime,onlajnnovinarstvo,zarazlikuodtradicionalnih,tampanihvesti,
nudi multimedijalne pogodnosti publici, a budui da se onlajn vesti itaju,
one,zarazlikuodTVvesti,kojeseestoprimajuusputgledanjemisluanjem,
zahtevajuiveupanjupublike,aliiobrazovanijitippublike.
Meutim, ne moe se bez rezerve tvrditi da onlajn novinarstvo ima

samopozitivnestrane.Kaoprednostionlajnvesti,Kreig(2010:26)navodisle
dee: Moe trenutno da prui najnovije podatke; mogu da se objave slike,
videoiaudiozapisdogaaja;moeuivodaseizvetava;moedabudedeta
ljnijanegonaradijuiteleviziji.Sdrugestrane,kaonepogodnostionlajnvesti
ovaj autor navodi sledee: mora da se ukljui kompjuter; lo kvalitet video
zapisa;zahtevasevelikapanja;vremepreuzimanjavestinaruavabrzpris
tupinformacijama;izvorisuponekadnepouzdani.
Madaseinidaonlajnnovinarstvoimagotovojednakbrojpozitivnihi
negativnihstrana,injenicajedasvakimdanomsvevieljudipristupaonlajn
vestimaiovladavasistemomzanjihovopronalaenje,tonijesamotendencija
u svetu ve i u naoj zemlji2. Meutim, uprkos sve veoj popularnosti ovog
novinarstva, brojna pitanja koja se tiu njegove zatite jo uvek nisu reena i
tekimpredstojiiznalaenjeadekvatnihmerazatite.
3.Pravnazatitaonlajnnovinara
Kakoseonlajnnovinariodostalihnovinararazlikujusamopomediju
kojikoriste,onikaoisvidruginovinari,svojupravnuzatitutraeinalazeu
PremanajnovijimpodacimaRegistrajavnihglasila,uSrbijijeuovajregistarupisanooko940
medija,ameuovimbrojemnalazisei70internetizdanja.Akoseuporedibrojglasilaisajtova
sa.rsdomenom,aregistrovanoihjeoko58.000,ondadolazimodopodatkadajeuSrbijiak
60putavieInternetstranicanegomedija.
2
480
ANDREJBLAGOJEVI:
optim zakonima koji reguliu prava i slobode novinara. Upravo to nas i

dovodidopropisakojipredstavljajubazupravneregulativezasvenovinare,
dok bi pravni propisi namenjeni onlajn novinarima imali ulogu nadgradnje
nadvepostojeom,optomregulativomuoblastinovinarstva.Najpreemo
navestipropisekojesunajvanijizanovinareunaojzemlji,apotominova
pravaiobavezenovinaranastalenjihovimkorienjeminternetakaoprimar
nogkanalaobavljanjanjihovedelatnosti.
3.1ZatitanovinaraSrbijenaosnovupostojeihzakona
Rad medija u naoj zemlji regulisan je razliitim pravnim propisima.

OdnajveevanostizanjihovofunkcionisanjezasigurnojesuZakonoradio
difuziji (2002), Zakon o telekomunikacijama (2003), Zakon o oglaavanju
(2005),Zakonoslobodnompristupuinformacijamaodjavnogznaaja(2004),
kaoiZakonoinformisanju(2003).Upravoovajposlednji,jesteizakonodnaj
veevanostizanovinare.Zakonojavnominformisanju3kaokrovnimedij
skizakon,donetjejoprejedanaestgodina,takodajeneusaglaenostnjimi
safaktikimstanjemizbegnutazahvaljujuinjegovimizmenamaidopunama.
Krozpravonajavnoinformisanjeovajzakonureujepravaiobavezeuesni
kauovomprocesu,apresvega,obezbeujepravonasloboduizraavanjakao
sutinskog temelja demokratije, garantovanog Evropskom konvencijom o
ljudskimpravima.
Zakon o javnom informisanju predvia naela javnog informisanja i

posebnapravaiobavezeunjima.Ovanaelaseodnosenajavnaglasila,odre
dbe o urednicima, novinarima i profesionalnim udruenjima novinara, itd.
Zakonsadrilanovekojiseodnosenalicanakojaseodnosiinformacija,na
nain vrenje nadzora nad sprovoenjem ovog zakona, kao i na kaznene
odredbeusluajunjegovogkrenja.
Sloboda tampe kod nas je garantovana Ustavom Republike Srbije.

PoslednjiprimerisluajevakrenjaoveslobodevezujusezaZakonojavnom
informisanju iz 1998. godine, koji se smatrao najrepresivnijim medijskim
zakonom u Evropi i zabranjivao prenoenje ili odloeno emitovanje radio i
televizijskih programa (na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina)
stranih radiodifuznih organizacija iji su osnivai strane vlade ili njihove
organizacije, izuzev na osnovu reciprociteta utvrenog meudravnim ugo
Zakon o javnom informisanju (Sl. glasnik RS, br. 43/2003, 61/2005, 71/2009, 89/2010 odluka
USi41/2011)
3
481

vorom.Njegovaprimenajeukinutaposlesmenereima2000.Godine,dono
enjem novog Zakona o javnom informisanju 2003. godine. Ovaj zakon je
revidiran vie puta od njegovog stupanja na snagu, a oekuje se da nacrt
novog Zakona o javnom informisanju i medijima bude usvojen ove, 2014.
godine,imbuduusaglaenesporneodredbeZakonaoelektronskimmediji
maiZakonaojavnimmedijskimservisima,kojesuizazvalebrojnepolemike
kakouzemlji,takoivannje.4
Pored ovih zakona, od vanosti za novinare jesu i odredbe Zakona o

radu koji im jami pravo na rad kao osnovno pravo graana, kao i Zakon o
autorskomisrodnimpravima,kojijeznaajanzanovinarekaoautorekojiele
da zatite proizvode svoje intelektualne delatnosti, a o emu e kasnije biti
vierei.
3.2Pravnaregulativanainternetukaoosnovzatiteonlajnnovinara
Jednoodosnovnihpitanjakojeseproimajuuonlajnsvetujestepitanje
odnosainternetaiprava.Poznatojedamilioniljudiiromsvetasvakodnevno
koristeinternetzamnogobrojneoperacije,adanijednogtrenutkanepomisle
napravnapitanjakojasuneraskidivopovezanasaelektronskomkomunikaci
jomitrgovinom,ameukojimasuprivatnostibezbednost.Pitanjejekakoje
mogue sa pravne strane reagovati na sve ovo, s obzirom na ubrzani razvoj
informacionetehnologije.Jojednagrupapitanjauvezisaovimodnosisena
tokontroluautorskogpravanovinara,boljereeno,naveirokorasprostra
njene povrede autorskog prava od strane onih koji neovlaeno preuzimaju
materijalesadrugihvebsajtova,presvega,muzike,filmovaiknjiga.Naime,
najnovijastatistikapokazujeda55.8%stanovnitvaSrbijekoristiinternet.5
Regulisanjeproblemaautorskogpravanainternetu,iakojedanodnaj
kompleksnijih problema, predstavlja samo jedan od segmenata sa kojima
internetpravotrebadaueukotac.Tusepresvegamislinapitanjaprivat
nosti, elektronske trgovine, kompjuterskog kriminala, i drugih (Dimitrijevi
2011:52).injenicajedasvedrave,kaoinekeorganizacije(Svetskatrgovin
Nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima kritikovan je od strane biveg dopisnika

CNNahttp://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/419704/BivsidopisnikCNNnezadovoljanmedijskim
zakonimauSrbijikaoimiljenjemMedijskekoalicijekojuineANEM,NUNS,UNS,NDNVi
LOKAL PRES http://www.kultura.gov.rs/lat/dokumenti/javnerasprave/javnaraspravao
nacrtuzakonaojavnominformisanjuimedijima/izdvojenomisljenjemedijskekoalicije
5Izvor:Republikizavodzastatistiku
4
482
ANDREJBLAGOJEVI:
skaorganizacija,Evropskaunija,Svetskatrgovinskaorganizacija,itd.),nasto
jedasvojimpravnimpravilimareguliuponaanjenainternetukolikogodje
to mogue, zbog specifinosti nadnacionalnog karaktera interneta, odnosno
prevazilaenjedravnihgranicanjegovogdelovanja.
Kaoprimerneusaglaenostipropisauoblastiinterneta,moemonave
stiizmetanjeseditanajpoznatijegvebsajtazailegalnopreuzimanjemuzike,
filmaiknjiga,kompanijePirateBay6,kojajedelovalaiznekolikozemaljagde
supropisibilipovoljnijiponju,alikojajemoraladasesuoisatubamamno
gih organizacija za zatitu intelektualne svojine onda kada su poslovali iz
matine vedske. Nepostojanje jednoobraznosti ovih prava dovelo je do sta
lnog premetanja kompanije u potrazi za povoljnijom zakonskom klimom,
gdesekaoposlednjenjenoseditenavodiakiSevernaKoreja.
Moe se izvesti zakljuak da pravo isuvie sporo reaguje na ubrzane

promeneusajbersvetu.Neovlaenopreuzettekstjednognovinaraipotpisan
imenomdrugog,zasveganekolikosekundimoedoseinajveeudaljenostii
pronaisvojerecipijenteusvimdelovimaplanete.Pravoeeventualnoprona
i propuste ove vrste, ali do tog trenutka, neotklonjiva teta je ve nastala.
Upravo zbog toga, pravovremeno praenje i otkrivanje ovih sprecifinosti u
direktnojjekorelacijisatehnolokimnapretkominternetprava.
4.Zatitaautorskihpravanovinaranainternetu
Status novinara ne omoguava samo pruanje informacija javnosti.

StogodinjatradicijaPulicerovenagradeuoblastiurnalizma,dokazjesnage
autorskih tekstova novinara. Autorska prava jesu od velike vanosti za sve
novinare, i neophodna je zatita njihovih tekstova, kako u tradicionalnom,
takoiuelektronskomobliku.Imadajepojavomnovihtehnologijaomoguena
dostupnostinformacijeodjednedodrugetakezemljinekuglezasveganeko
likosekundi,ovonijeuveksamopozitivastraneovepojave,vesejavljainiz
nuspojava. Pre svega, mogunost diseminacije novinskih lanaka putem
internetajevrloestobezikakveautorizacijeizvetaainovinskihagencija,pa
samimtimdolazidopovredeautorskihprava.Svrhaautorskogpravanijeda
senaplatinjegovokorienje,vezatitaautora.Podrazumevasedaovobes
pravnoprenoenjelanakapodleepravnojzatiti,aliudobamodernetehno
logije, vrlo je teko pratiti ih i pruiti im pravovremenu zatitu, a nakon to
takva informacija pronae svoje recipijente, teta je ve nastala. Upravo to i
www.thepiratebay.se
483

jeste razlog zbog ega su vrlo retki sluajevi da neka novinska organizacija
ulaetubuzbogpovredeautorskihprava.Specifinajesituacijasafotografi
jamaizrazlogalakogdokazivanjanjihovogneovlaenogpreuzimanja.Uzto,
praksa pokazuje da autori fotografija nigde ne objavljuju svoju fotografiju u
originalu, ve njen iseak, ili njenu kopiju u smanjenoj rezoluciji, a esto se
fotografija vidno obeleava po dijagonali. U sluaju fotografija, tube se ne
podnose iz razloga to medij koji je preuzeo tu fotografiju vrlo esto pristaje
navansudskoporavnanje,jerznadaenasudutajsporskoroizvesnoizgubiti
itakosnositiiveetrokove.
Doizostankatubi,kakokaeKrejg,upraksivrloestodolaziizbog
togatojegranicaizmeunedozvoljeneupotrebeautorskihlanakainjihove
dozvoljenepoteneupotrebe(fairuse)umnogomenejasna.Inovinarimai
svimadrugimajeovominstitucijomomoguenpristupsvakojvrstimaterijala,
podobrazloenjemneophodnostizapotrebenovinarstva,istraivanja,uedu
kativnesvrhe,idrugo.Pristuppodovimobrazloenjemsenemoesmatrati
povredomjernemakomercijalnikarakter.Meutim,bilojepokuajadaseak
iinstitucijafairuseaogranii,takotopristupovimmaterijalimanebibiou
potpunostionemoguen,vebizatuvrstuuslugemoraladapostojiodreena
vrstanaknade.Ovajpredlogjenaiaonaneodobravanjenovinarazbogkre
njapojmaslobodnogprotokainformacija.
Kakojeglavnakarakteristikaonlajnnovinarstvabrzinaprotokainfor
macija, pri svoj toj brzini prenoenja vesti vrlo esto dolazi do nepotovanja
autoratekstailifotografije.Moesereidasupojedininovinarisvojeizvorne
novinarskesposobnostizamenilinovimkopiranjemtuihtekstovaifotogra
fija.Ostajesamopitanje,kolikojemodernatehnologijaumogunostidaprui
izatituautorimaumestodasamobudekanalkrenjanjihovihprava.Moda
su Ganc i Roester u pravu kada kau da smo uli u rat bez pobednika
(Ganc,Roester2007:273)
4.1Ulogaposrednikanainternetu
Poslednjih nekoliko godina se sve ee preispituje uloga posrednika

nainternetu.Pasivnoponaanjevienepredstavljaosnoviskluenjaodgovor
nosti za krenje autorskog prava na internetu. Autorskopravni propisi, kao i
sudska praksa nameu aktivan pristup u kontroli sadraja na internetu. Naj
boljipredstavnikovogtrendauEvropijeFrancuska,gdejeposledostapole
mikaiprostestaodstraneorganizacijazazatituljudskihprava,2009.godine
usvojen Hadopi zakon, nazvan prema regulatornom telu osnovanom ovim
484
ANDREJBLAGOJEVI:
zakonom. To regulatorno telo ovlaeno je za vrenje tzv. pravila trostrukog

udara. Naime, novinare ili internet medije, koji su nezakonito preuzeli odre
eni zapis ili ga postavili na mreu, Internet provajder obavetava mejlom o
povrediautorskogprava,dostavljajuitaandatumivremepovrede.Ukoliko
urokuodestmeseciodovogupozorenjadoedonovepovrede,prelazise
nanovikorak,kojisesadriodobavetenjakorisnikuopredstojeemperiodu
nadzoraodstraneregulatornogteluutrajanjuodgodinudana.Usluajuda
doe do nove povrede u tom roku, dolazi do preduzimanja udara, gde se
prekriocu prava privremeno ukida internet nalog u trajanju od dva meseca
dogodinudana,iovemereizriesud.(Popovi2010:579593)
Ovajzakonjepokrenuotalasjavnepolemikeozatitiautorskogprava
u itavoj Evropi, gde na jednoj strani imamo autore koji se bore za pruenje
adekvatnezatitenjihovihdela,asadrugestrane,organizacijezazatituljud
skihpravakojepropagirajusloboduinternetaidostupnostiinformacija.Mo
dasesapravommoesmatratidajemeraukidanjanaloganesrazmernasank
cijauodnosunapovreduautorskogpravaidajepravinijetumaitijeodslu
ajadosluaja,alizasigurnojedatovrlouskoropitanjeodgovornostizapov
redupravanainternetumorabitiunificiranonaevropskomnivou.
5.Samoregulacijauonlajnnovinarstvu
Uoptemsmilu,samoregulacijaonlajnnovinarstvasemoedefinisati
kaopokuajdaseovonovinarstvouiniodgovornim,odnosnodaseobavee
natanostiistinitostinformacija.(Baydar2011).Ovapotrebaje,naalost,kod
nastekuskorijevremeprepoznata.Naime,uIzvetajubaziranomnaIndika
torimaSavetaEvropezamedijeudemokratijiod2012.godine7,navodiseda:
UmodernojSrbijinepostojitradicijaniiskustvosamoregulacijeprofesional
nograda,iakosvestonjenojpotrebiiprednostimapostojivedugovremena.
Takoe se navodi da su ... Samoregulatorni mehanizmi malobrojni i tek u
poetnoj fazi uspostavljanja. Jedino samoregulatorno telo, Savet za tampu,
poelojedaraditek2011.godineiobuhvatasamotampanemedije.Pravona
odgovor i ispravku jo uvek je deo zakonske, a ne autonomne profesionalne
regulative.Samoregulatornapraksakasnizatehnolokimpromenamaumedi
jima.
Izvor: http://www.anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/13441/Publikacija+%
22Medijske+slobode+Srbije+u+evropskom+ogledalu%22+.html
7
485

Meutim,ovakvadudgogodinjapraksaimarealneizglededauskoro
budepromenjena,jerjenedavnoSavetonlajnizdavaaSrbije(SOIS)propisao
pravilauformikojusunazvanaSamoregulativniKodeksdobreprofesional
ne prakse u digitalnom izdavatvu na teritoriji Republike Srbije8. Ovaj
Kodeks svojim odredbama poziva na potovanje vaeeg zakona Republike
Srbijeudomenuzatitepravanaintelektualnusvojinu,medijaioglaavanja,
elektronskih medija, kao i svih ostalih vaeih zakona i zakonskih akata. Od
svihdigitalnihizdavaakojidelujunateritorijiRepublikeSrbijeoekujeseda
potujusledeapravila:
1. Slobodugovora,
2. Zabranudisckiriminacijeikrenjapravagraana,
3. Uvaavanjeizatituautorskihprava.
4. Preuzimanjetekstovadrugihizvora.
5. Zabranuirenjapornografskihsadraja,
6. Zatitulinihpodatakakorisnika,kaoidaureujezahtevekojisuspe
cifinizainternetprostor,omoguitransparentnostidostupnostiure
ujeprodajureklamaiPRobjave.
Digitalnomizdavaukojisebudepridravaopraviladobreprakse,kao
znakprepoznavanjabiedodeljenBedousaglaenostisaKodeksom,kojie
bitividnoistaknutnaportaluizdavaa.Meutim,iakojeupitanjuvidsamo
regulative i time postaje jasno da sankcije za njegovo nepotovanje nee biti
zakonske,toipakneeznaitidasuonebezznaaja.Odstupanjemodkodeksa
moedoidoopomene,dooduzimanjaBeda,kaoidoiskljuenjaizlanstva
IABSerbiaiSOIS.NaovajnainseistievanostpotovanjaovogKodeksau
medijskojsferiSrbije.
Svakakodajekodeksovakvevrsteodizuzetnevanostizauspostav
ljanjesamoregulativeuoblastionlajnnovinarstvainastaojekaoizrazrealnih
potrebakojesusejavilekaoposledicaogranienihmogunostidasekontroli
uonlajnsadraji:Internetieksplozijaonlinestranicakojeobjavljujuvestipostavi
li su enormne izazove konvencionalnom shvatanju i etici novinarstva. Obzirom da
Internetslabiurednikukontrolunadsadrajempotrebazasamoregulacijomuvirtu
elnompodrujupostalajevanijaiurgentnijanegoikada.Novinskiproizvodimoraju
sebavitiproveravanjemogromnogbrojainformacijakojesunamdostupnezahvalju
juiInternetu,itouveanombrzinom(Baydar2011:81)
Izvor:http://iab.rs/wpcontent/uploads/2014/03/SOISKODEKS_finalneizmene13.3.2014.pdf
486
ANDREJBLAGOJEVI:
U smislu pravne zatite kako onlajn novinara tako i onih koji koriste
onlajnusluge,pojavilaseipotrebazainstitucijommedijskogombudsmanakao
posrednika izmeu novinara i publike i zatitnika obeju strana.9 Njegova
osnovnafunkcijabibiladanakompetentannainutvrujeodgovornostmedi
ja.Zatakvufunkcijuuoblastionlajnnovinarstvapostojinazivcyberombud
sman.TvoracovogterminajeDefriDvorkin,biviombudsmanamerikog
National Public Radioa. Dvorkin smatra da bi ovaj ombudsman trebalo da
budenekokojevieproaktivan,svieznanjaocyberdiskusijamarelevant
nimzanovinarstvo,daebitisposobandapretraujeinternet,algoritmeius
postavljativezusablogerima.Cyberombudsmanepremostitiprostorizmeu
tradicionalnih medija,tradicionalnih korisnika icyber kritike. (Baydar2011:
83).
6.Preporukenaosnovuprimerapovredepravaiobavezauonlajn
novinarstvu
Kadajereopravnojzatitiipravnimpitanjimauvezisaonlajnnovi
narstvom, Krejg (2010:335) kae da ovo novinarstvo moe da bude minsko
polje.Tojezbogtoga,smatraon,tojesveonotoseonlajnobjavivrlojavno,
poeviodlinihvebstranica,domeunarodnihvebportala.Kakojepravni
statusonlajnnovinarstvajouvekjeufaziureivanja,tovelikibrojsluajeva
u svetu koji su okarakterisani kao krenje zakona, izazivaju kritike novinara
kojiihastotretirajukaouskraivanjenovinarskeslobode.
S druge strane, neovlaena upotreba tuih tekstova ili fotografija u
onlajnnovinarstvu,regulieseprimenomistihzakonakaoiutradicionalnom
novinarsvu,apraksa,makaruSrbiji,pokazujedaautorikojisuoteeniesto
pribegavajuvansudskomporavnjajusaonimakojisusesluilinjihovimtek
stovimailifotografijama.Obestranesespremnoodluujuzaovakvovansud
sko poravnjanje i nekorienje pravnih mehanizama, prva jer ne eli da troi
dragoceno vreme na sudske i administrativne nedoreenosti, niti znaajna
novana sredstva na advokate, a druga, jer zna da e morati da plati veliku
odtetuautoru.
Meutim,usvetubogatihkompanijainjenihvlasnika,sluajevikre
njazakonapriobjavljivanjuonlajnvestiestozavravajupredsudom.Kakoje
KakosenavodiuIzvetajubaziranomnaIndikatorimaSavetaEvropezamedijeudemokratiji
od 2012.godine, institucija ombudsmana je nepoznata u domaoj medijskoj zajednici. Nijedna
redakcijanemaposebnolicekojebisebaviloalbamaitalaca,gledalacailislualaca.
9
487

vanodaonlajnnovinaribuduobaveteniosvojimpravima,aliiogranicama
kojemorajudapotuju,navodjenjemprimerakojisusudskireavaniuSADu
moemodadamouviduovuproblematiku.Krejg(2010:328335).Naime,na
osnovuuvidauovesluajeveiuodnosunadonetusudskuodlukumoemo
daizvedemozakljukeoptegtipakojisuvanizaureivanjepravnezatite
onlajn novinarstva uopte. Ovi zakljuci se mogu smatrati preporukama za
ureivanjepravnihpitanjauoblastionlajnnovinarstvakodnas.
Sluajbr.1
Jedanodprvihsluajevasudskihsporovaovevrsteodnosisenapre
dmetklevetenaInternetu.Ovajsluajodnosiosenasporizmeuprovajdera
onlajnusluga(CompuServe)kogajetuilaoteenakompanija(KabiInc)zbog
kleveta koje su se pojavile u elektronskom asopisu u okviru novinarskog
forumakojijeovajprovajderposedovao.Tubaprotivprovajderajeodbaena
jer je nedvosmisleno reeno da su onlajn servisi samo prenosioci, a ne tvorci
informacije, pa ne mogu da budu odgovarni zbog svoje nemogunosti da
nadgledajusvesadraje.Meutim,usluajudaprovajdervriurednikukon
trolu nad svojim sadrajem i pritom svojim korisnicima daje na znanje da
zadravapravodapromeni,ukloniifiltriraporukenasvomsajtu,onsetada
tretira kao izdava i ukoliko doe do klevete, kao to je bilo u prethodnom
sluaju, onda taj provajder snosi punu odgovornost. Ovaj sluaj je direktno
ukazaonaokvireonlajnservisa.
Zakljuak:Provajderiservisasuosloboeniodklevetainanoenjatete
treemlicusamoakoimajufunkcijudistrubuterainformacija,neiizdavaa.
Sluajbr.2
Sluaj kada je jedno lice upotrebilo servis provajder, a ovde je bio u

pitanjuAOL(amerikionlajnprovajder)dabinekomtreemlicunanelotetu,
reenjepozitivnoposervisprovajdera.Ovajprovajderjeosloboentubeza
nanoenjeteteamerikomgraaninu(KenetZiran)ijijeidentitetzloupotre
biodrugigraaninUSAdabireklamiraomajicekojimasepodravapodme
tanjebombeuOklahomi,akaorazlogzaovakvusudskuodlukujestenemo
gunostservisprovajderadakontrolieradnjekojesutetnepodrugalica.
Zakljuak:Provajderiservisasuosloboeniodnanoenjatetetreem
licujernemajumehanizmekontrolisanjaispreavanjaradnjikojesutetnepo
trealica.
488
ANDREJBLAGOJEVI:
Sluajbr.3
Usluajudaseistraujupredmetikojisekrivinosankcioniu,kaoto
jetobiosluajnezavisnogonlajnnovinaraLariMetjuzakojijeistraivaodeju
pornografijunaInterentuiutokutogistraivanjauhapenzbogslanjaipri
manjapornografskihslika,novinarimorajudasezatiteodmoguihpravnih
optubi. Ovaj novinar je kanjen zatvorskom kaznom jer nije imao nikakav
pisanidokumentodogovorusaurednicimakojibiobjavilinjegovoistraiva
nje,ilislinuvrstudokumentacije.
Zakljuak:Krivinosesankcionieprivatnoistraivanjenovinaraonih
predmetairadnjikojisudeokrivinogzakonaukolikoneposedujudokaznu
dokumentacijuzatakvoistraivanje.
Sluajbr.4
Sledeisluajseodnosinasporokoautorskesvojineiimaposlediceu
smislu jaanja svesti kako onjaln tako i drugih novinara o zatiti njihovih
radova i o spreavanju da se oni koriste bez dozvole. Radi se o tubi jedne
muzikeprodukcije(A&MRecords)protivkompjuterskogprogramaNapster
za reprodukciju muzikog materijala koji podlee autorskim pravima. Taj
programjekompjuterskimkorisnicimaomoguiodaoddrugihkompjuterskih
korisnikapreuzimajufajlovesazvunimzapisima,tejekaoargumentzasvoju
odbranu koristio upravo tu injenicu da takve fajlove nije skladitio u svom
sofverunitiihrazmenjivao.Sluajjereennepovoljnopoprogramkojijepro
glaen krivim za povredu autorskog prava putem podsticanja i pomaganja
overadnje.
Zakljuak: Krivino se sankcionie povreda autorskog prava, bilo

direktnim ili indirektnim putem kroz podsticanje i pomaganje njegovom
krenju.
Sluajbr.5
Pitanjedostupnostipoverljivihdokumenataidavanjenauvidjavnosti
putem Interneta je jo jedno od zanimljivih pitanja u onlajn novinarstvu. Sa
ovim sluajem se amerika javnost suoila kada je 1999. godine onlajn novi
narski izvor APBNews zatraio da dokumenta o finansijskom stanju ameri
kih saveznih sudija postanu dostupna javnosti putem onajn baze podataka.
Mada ovakav zahtev nije odmah odobren, ipak su onlajn novinari izvojevali
pobedu, jer su se pozivali na slobodno objavljivanje dokumenta ovog tipa u
tampanimielektronskimmedijima.
489

Zakljuak: Dravni dokumenti koji su ve objavljeni u tampanim i

elektronskimmedijimanesmetanosemogunaiuonlajnbazipodataka,uko
likoseonlajnnovinarizatoizbore.
Svi navedeni primeri mogu da budu smernice u pokuaju ureivanja

pravne zatite onlajn novinarstva u naojzemlji. Navoenjedatih primera iz
sudske prakse ima funkciju da ukae na probleme koji se u praksi onlajn
novinarstva mogu javiti, da ih pravno definie i da unapred predvidi mere
sankcionisanja ukoliko doe do krenja prava svih onih koji pruaju onlajn
uslugeiliteisteuslugekoriste.
7.Zakljuak
Pitanjepravneregulativeizatitenovinaraimaposebnomestodanasu
onlajnnovinarstvukadajekorienjeinternetauznatnojmeripromenilopra
ksu i sadraj novinarstva. Onlajn novinarstvo je javnosti omoguilo direktno
ukljuivanje u proces informisanja, ali je usled svojih specifinosti otvorilo i
novapitanjakojasuprvenstvenoproisteklakaoposledicanemogunostipot
pune,ilibardovoljnekontrolisanostisadrajakojiseputeminternetpredstav
ljaju ogromnoj masi korisnika. Iz tog razloga pokuaji uspostavljanja pravne
zatite kako onlajn novinara i njihovih autorskih prava, tako i onlajn itaoca
putemadekvatnihpravnihpropisa,postajegoruiproblemuregulisanjuove
novevrstemedija.
Sdrugestrane,ovajspecifinimedijnameepotrebuizasamoregulaci
jomkojase,presvega,ogledalauuvoenjupravilazasnovanihnaprincipima
potovanjafer,etikeidobreprofesionalneprakseuoblastikreiranjaiobjav
ljivanjasadraja,proizvodaiuslugadigitalnogizdavatva.Takoesenamee
ipotrebazauspostavljanjeminstitucijesajberobudsmana,osobekojabituma
ila prava i obaveze onih koji pruaju ili uivaju usluge onlajn novinarstva i
koja bi svojim poznavanjem materije intervenisala kada doe do sukoba ili
krenjaovihprava.
Jasnojedajepravnistatusonlajnnovinarstvajouvekufaziureiva
nja, te na kraju ostaje otvoreno pitanje koliko su pravni propisi u stanju da
prate razvoj internet tehnologije i da zajedno s tom tehnologijom omogue
zatituonlajnnovinarstvainjenihnovinara.Ilijepunapravnazatitaovevrs
tesamonedostiniideal?
490
ANDREJBLAGOJEVI:
Literatura
Baydar,Y.:Ombudsmanuneprijateljskomokruenju.U:Profesionalno
novinarstvo i samoregulacija Novi mediji i stare dvojbe u Jugoistonoj Evropi i
Turskoj.UNESCO,2011.6387.
Dimitrijevi,P.:PravoinformacionetehnologijeInternetLaw,Centarza
publikacijePravnogfakulteta,Ni,2011.
Ganc,D.;Roester,D.:Piratidigitalnogdoba,Clio,Beograd,2007.
Kreig,R.:Onlajnnovinarstvo.Clio.Beograd,2010.
Popovi, D.: Povreda autorskog prava i srodnih prava na internetu:

Preispitivanjeulogeposrednika,Pravoiprivreda,br.46/2010.579593.
Popovi,D.:Povredeautorskogpravaisrodnihpravanasajtovimaza
razmenuaudioivideozapisa,putemkorienjaonlajnvideoigrainablogo
vima,Pravniivot;br.11/2012.789803.
Vilovi, G.: Iskustva internetske ere u medijima Jugoistone Evrope.

U:ProfesionalnonovinarstvoisamoregulacijaNovimedijiistaredvojbeuJugois
tonojEvropiiTurskoj.UNESCO,2011.113128.
Interrnetizvori
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravi
ma.html
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju.html
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKe
y=indId%3d270102IND02%262%3d%23Last%231%2635%3d6%26sAreaId%3d
270102%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic
http://www.apr.gov.rs
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/419704/BivsidopisnikCNNnezado
voljanmedijskimzakonimauSrbiji
http://www.kultura.gov.rs/lat/dokumenti/javnerasprave/javna
raspravaonacrtuzakonaojavnominformisanjuimedijima/izdvojeno
misljenjemedijskekoalicije
http://www.anem.rs/sr/aktivnostiAnema/AktivnostiAnema/story/1344
1/Publikacija+%22Medijske+slobode+Srbije+u+evropskom+ogledalu%22+.html
http://iab.rs/wpcontent/uploads/2014/03/SOISKODEKS_finalneizme
ne13.3.2014.pdf
491
BERNADICAMILIEVI:
UDK:070.11(497.6)
LICEINALIJENEZAVISNOGNOVINARSTVAUBIH
THEFACEANDBACKOFINDIVIDUALJOURNALISMINB&H
BERNADICAMILIEVI
Fakultetdrutvenihznanostidr.MilenkaBrkia,BijakoviiMeugorje
Apstrakt: Novinarka/novinar onaj je koji profesionalno sudjeluje u

izradi, odnosno irenju informacija, miljenja i zabave u medijima
koristei rijei, sliku, ton ili kombinaciju tih sredstava prikazivanja.
Danas, u vrijeme suvremenih medijskih tehnologija, afirmacije gra
anskog novinarstva, naglog pada naklada novina, svako slobodno i
otvoreno drutvo treba nezavisne medije i novinare koji e poteno
donositiinformacije,komentarimaistavovimautjecatinaoblikovanje
miljenjagraanakakobisudjelovaliudemokracijiunajiremsmislu.
Umnogimzemljamavladakorumpiranaelitakojaseizsebinihraz
logaboriprotivtakvihkretanja.Novinarskaetikastogajeodsredinje
vanosti. Ona nosi odgovornost spram naroda. Medijski sektor ako
pravilnofunkcioniradajenezamjenjivdoprinospokretanjatakozvane
etikediskursa,kojajeusriinkluzivnogidemokratskogdrutva.Po
kazalose,naalostdajetekodoseiodgovorneirelativnonepristrane
medijeuBiH.
Kljunerijei:Novinar,nezavisnonovinarstvo,mediji,kontrola/cen
zura,politiari,vlada
Abstract:Ajournalistiswhoprofessionallyparticipatesinthecrea
tionordeliveryofinformation,opinionsandentertainmentinmedia,
usingwords,pictures,soundoranycombinationoftheaforementio
ned.Nowadays,inthetimeofcontemporarytechnologyandariseof
citizens journalism, and after a sudden drop of newspaper sales,
everyopenandfreesocietyneedsindependentmediaandjournalists
who will fairly report information, with help of their comments and
opinions,influencethecitizenstocreateanactivesocietywhopartici
493

patesindemocraticactivitiesinabroadsense.Inmanycountriescor
rupt elites are reigning which, in their selfish reasons, work against
thiskindofmovements.Theethicsofjournalismarethereforeofmain
importance.Theycarrytheburdenofresponsibilityforthepeople.The
mediasector,ifitfunctionscorrectly,contributesirreplaceablytothe
movementofthesocalledEthicsofDiscourse,whichisthecoreof
aninclusiveanddemocraticsociety.Inpracticehowever,findingres
ponsible and relatively independent media proved to be a difficult
task.
Key words: Journalist, Independent Journalism, Media, Con
trol/Censorship,Politicians,Government
1.Uvod
Imajui u vidu ulogu koju mediji imaju u naim ivotima moramo se
zapitatiitkosveeliutjecatinamedije.Poemoliodtezedasutemeljdemo
kracijeslobodnimedijilegitimnopitanjejepostojelislobodamedijazbogsve
veeg ekonomskog utjecaja, netransparentnog vlasnitva i nejasnih sprega
politike ikapitalasnakladnicimamedija.Pravograanajedaimmedijiosi
gurajuvjerodostojnostinformiranja,dapotujuljudskodostojanstvo,dabudu
korektivdrutva.Meutim,graanstvonesmijezaboravitidasvojimpotroa
kim izborom odgovorno moe utjecati na trite medija te prakticirati svoje
birako pravo kojim mogu posredno utjecati na odluke i klimu u kojima e
medijiraditi.Tamogdjesumedijisprijeenidakoristeslobodurijeiisuoa
vajusesonimakojisanjajudaihpotoine,tamogdjenemaslobodnihmedija
nemaniosobnenipolitikeslobode.
Za potrebe ovog rada provedeno je istraivanje na uzorku od 97 gra
ana u BiH. U radu su prezentirani rezultati i izvedene usporedbe osnovom
postavljene hipoteze istraivanja. Istraivaki pristup motiviran je izazovima
suvremenogdrutvagdjemedijiimedijskisustavpredstavljajedanodvanih
pokazatelja stepena ostvarene slobode i demokratinosti jednog drutva.
Ograniavanjeslobodeubilokojemdomenupredstavljasuavanjeireducira
njeprostoraslobodemedija.Rezultatimaistraivanjapotvrujesehipotezada
dananji mediji u BiH esto zbog svoje financijske zavisnosti nemaju uvjeta
bitislobodniasamimtimesloboda izraavanjainezavisnonovinarstvonisu
vieuprvomredu.
494
BERNADICAMILIEVI:
2.Novinarstvo
Novinarstvo je profesija koja trai znanje i permanentno uenje. To je

posaokojipodrazumijevaprikupljanje,provjeravanjeioblikovanjeinformaci
ja o dogaajima, pojavama i ljudimaodjavnog interesa i potom njihovo dis
tribuiranjedoauditorijimanavelikuudaljenostputemmasovnihmedija.Pro
tivnici kao osnovni kontraargument navode da je to djelatnost od izuzetnog
javnog znaaja i podlona veoma brzim promjenama. Svako definiranje bi je
zatvorilo i konzerviralo, toje suprotno samoj sutini novinarstva (Kova,
Rozenstil,2006:97).Meutim,moelisenovinarstvopromatratikaoprofesija
i koliko je u pravu Cook kada iznosi tezu o tome da nije rije o profesiji u
punom smislu rijei? Malo je znanstvenika koji su se odgovarajui na takvo
pitanje usudili dati jednoznaan odgovor. Prema miljenju Harlolda L.
Wilenskogauprofesionalizacijinekogzanimanjarazlikujemoukupnopetfaza
(Clark,1995:71).Najprijedjelatnostpostanestalnozanimanje.Usljedeojfazi
poinjebrigaoobrazovanjuteseosnivajukolesakademskimstatusom.Tre
a faza podrazumijeva osnivanje lokalne i nacionalne udruge tog zanimanja.
Upretposljednjojfazidravalicenciramonopolnatozanimanje,aformulira
njeetiketogzanimanjapetajeiposljednjafazaprofesionalizacije(loc.cit.).U
zapadnimiindustrijskimdravamanovinarstvojeproloprvu,druguipetu
fazu, a u veini europskih drava vlade su se svjesno odrekle licenciranja
monopolanazanimanje,odnosnonadzorapristupazanimanju.Italijajeidalje
jedinazemljauregijiukojojnovinarimorajuimatilicencije,notoneznaida
su time rijeili sve probleme. Ispostavilo se da uinkovitost takvog pristupa
znaajnoovisiomnogimdrugimobiljejimapojedinihdrava.
Postojedaklenedvojbenidokazikakojerijeoautonomnomzanima
njukojenezadovoljavasvepreduvjetezaprofesiju,snedefiniranimpravilima
obrazovanja, estim izbjegavanjem novinarske odgovornosti za objavljene
informacije te da takvo stanje prevladava u svim prikazanim sluajevima.
ovjeknijejednostavna,prostajedinkaijisemotiviponaanjamogujednos
tavno i lako predvidjeti. ovjek je diverzicirano, motivirano i, u biti, vrlo
kompliciranoisloenobie.Onserazlikujeoddrugogovjeka.ovjekjeira
cionalnobieukolikopodiracionalnoupodrazumijevaonotoonponekad
radi, a da to nije rezultat njegovog stvarnog miljenja. ovjek je i nezavisno
bie, jer svoje odluke esto donosi nezavisno od naih nastojanja da na njih
utjeemo(Guti,Matkovi,2013:104).Velikaslobodakojunovinariprakticira
ju, bez dosljednog pridravanja odreenih pravila i sankcija za one koji se o
njihogrijee,stvarapreduvjetedapojedincimogumanipuliratisnagomprofe
495

sije.Slobodaiautonomnostseprematomesigurnoreflektirajuinanovinarski
rad.Zadobrognovinaraimanentnajesposobnostprojiciranjadogaaja,dakle,
mogunostpogledaunaprijed.Tu dolazimodoodgovornostimedijaimedij
skih djelatnika za izreeni javni sud, ocjenu, projekciju ili predvianje. Njen
utjecajnaformiranjejavnogmnijenjajeogroman,zbogegalaganje,igranje,ili
olako manipuliranje javnou od strane medijskih djelatnika moe znaiti
dolijevanje ulja na vatru. Novinari rade u razliitim uvjetima, pod pritiskom
kratkogrokaiogranienogprostorakojimoezauzetinjihovprilog,odgovor
nostzatonosttekojiput,naalost,ipolitikepodobnostiinformacije.
3.NezavisnimedijiuBiH
Brzi, lako dostupni, sugestivni i sveprisutni mediji svojim sadrajima
pruajukorisnicimaosjeajapsolutneukljuenostiukomunikacijskeaktivnos
tidrutva.Medijioblikujuvrijednosti,svojimstereotipimaikliejimaodreu
junaestavove(Koiretad.,1999:28).Sobziromdaineveomaznaajandio
civilnog drutva, neophodan je pouzdan, pristupaan i ne pristran medijski
sektor da bi se postigla politika ukljuenost bilo kojeg drutva. Dostupnost
medija omoguila je materijalizaciju informacije. Bauer tako navodi poveza
nostinformacijskeikomunikacijsketehnologijeskorisnicimakojisvojimsud
jelovanjem briu kako prostorne tako i vremenske granice. Medijska stvar
nostnijeukonkurencijisdrutvenomstvarnou,noonajesastojakzakons
trukciju realnosti, dio stvarnosti ba kao to su to i druge drutvene mree.
(Bauer,2007:83).
U skladu s praksom zapadnjakih liberalnih demokratskih sistema,
slobodaizraavanjaislobodamedijauBiHsugeneralnozagarantiraneUsta
vom,Evropskomkonvencijomoljudskimpravima,Zakonomozatitiprotiv
klevete (u daljem tekstu Zakon o kleveti) koji dekriminalizira klevetanje, te
Zakonom o komunikacijama koji je uspostavio Regulatornu agenciju za
komunikacije (RAK) na nivou BiH (Joki et ad., 2007: 34). Kada je u pitanju
neovisnost od vlasti, moramo razlikovati neovisnog privatnog, odnosno
komercijalnog sektora, te javnih medija, od dravnog utjecaja na bilo kojem
nivou. Nadalje, neophodno je da razlikujemo nezavisnost tampanih medija
od nezavisnosti elektronskih medija. Kod predvianja mnogih dugoronih
predvianja logina je polaznica da e se budue kretanje zasnivati na pro
lom kretanju i zakonitostima koje su pratile to prolo razdoblje (Guti et al.,
2011:70).
496
BERNADICAMILIEVI:
Danas u BiH postoji izobilje medijskih formi, posebno u poreenju s

relativno malim brojem stanovnika od neka 4 miliona. Naime, prema poda
cima Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), 2005. godine je bilo 188
licenciranihradijskihitelevizijskihstanicauBosniiHercegovini,odkojihsu
146 bile radijske stanice, a 42 TV stanice. Tu su ubrajaju i tri javna emitera,
BHT (dravni servis), RTRS i RTV FBiH (entitetski servisi). Programiranjem
ovih javnih kanala uglavnom dominira politiki sadraj (26%30%), zatim
filmski program (17%30%), zabavni program i sport (Jusi, 2006: 21). Teme
kaotosukultura,obrazovanjeipitanjamladihsuveomaslabozastupljene.
Postojalasu104privatnakanala:23TVi81radijskakanala.Situacijajeslinai
kadajerijeotampanimmedijima,sasedamdnevnihnovinaiskoro50tjed
nihodkojihnekiimajuinformativnopolitikisadraj(SlobodnaBosna,Dani,
Reporter),doksusedrugispecijaliziralizaspecifineciljnegrupe(npr.enski
asopisi, sportski asopisi). Za razliku od televizije, tampani mediji imaju
prilinoskromanuticajnadrutvenazbivanja.Tuseneradiopovjerenjukoje
uivaju tampani mediji, ve je u pitanju odluka zasnovana na ekonomskim
problemima i pitanjima kulture. Kupovanje novina je skuplje od gledanja
televizije.Oko20%odraslogstanovnitvaneitadnevnenovine,dokih20%
itarjeeoddvaputasedmino.Iakoseoekivaladrugaijasituacija,privati
zacijavezanazaekonomskutranzicijuBiHnijeuspjeladastvorinepristrasan
medijskisektor.Premapodacimadostupnimizpodrujavlasnitvanadklju
nimmedijima,trenutnouBiHnepostojisluajozbiljnekoncentracijemedija,
to bi moglo predstavljati prijetnju pravinosti i konkurenciji na otvorenom
tritu.JojedanveomaznaajanproblemzanezavisnostradijskihiTVstani
ca od vladajuih struktura je injenica da, pored javnih emitera, BHRTa,
RTFBiHaiRTRSa,postojijo16TVstanicai62radijskestanicepodvlasni
tvom drave, na opinskim i upanijskim nivoima irom BiH. Naalost, BiH
prolazi kroz proces nestajanja nezavisnih medija ili, radije, relativizacije nji
hovenezavisnosti.Izgodineugodinunezavisnihmedijajesvemanje,politi
ki pritisci su sve uestaliji zbog financijske situacije to za posljedicu ima i
otputanjenovinara.OpajeocjenadajenovinarstvouBiHdanassvesamo
nenezavisno.
4.Istraivanje
ezdesetihgodina(unatokomunistikomsustavuukojemsenovina
ra smatralo drutvenopolitikim radnikom) novinarska je struka bila pitanje
prestia.Odnovinarasezahtijevalodabudeaktivansudionikkretanjanapri
497

jed,anesamopasivanregistratordogaaja,anovinarstvosesmatralovrlo
sloenim i odgovornim zanimanjem koje zahtjeva mnogo sposobnosti, obra
zovanjairada.(Novak,1964:5758).Moelinovinarstvo udananjevrijeme
ekonomskekrizeostatinezavisno,zastupatigraane,posebiceoneijiseglas
nemoeutiujavnosti,pitanjejekojeestosebipostavljajumnogi.Ovoistra
ivanjeprovedenojeanonimnomanketomnauzorkuod97ispitanikauraz
dobljuod6.1.do4.3.2014.god.
Ciljjecjelokupnogistraivanjadobitiuvidustanjenezavisnihmedijau
BiH.Nezavisnimedijimogusamodakorespondirajusdemokracijom.Sjedne
strane demokracija moe da funkcionira kada graani mogu slobodno da se
informirajuiformirajusvojemiljenjekojesenemoeostvariudrutvimau
kojimadravaiinteresnegrupeutjeunamedije.Hipotezaistraivanja:Nezavi
snonovinarstvouBiHnalaziseusvojevrsnojkriziijiuzrocileeupoljulja
nomekonomskompoloajunovinara.
4.1Rezultatiistraivanja
1. Spolnastrukturaispitanika:53%enai47%mukaraca
2. Odukupnogbroja12ihjebilostarosnedobido30godina,24ihjebilo
starosnedobiod3040godina,32ihjebilodobiod4050godina,19ih
jebiloudobiod5060godinai10osobastarostiiznad60godina.
Slika1.Starosnadobispitanika
Starosnadob
40
30
20
10
0
30god.
3040
god.
4050
god.
5060
god.
iznad60
god.
3. Analizirajuinaeispitanikepostupnjunjihovogobrazovanja,unajve
em broju njih radilo se o osobama sa zavrenom srednjom kolom
47, zatim 29 osoba sa zavrenim fakultetom, 18 osoba sa zavrenom
viomkolom,1magistaraznanostite2doktoraznanosti.
498
BERNADICAMILIEVI:
4. Napitanjekakavjenovinarskiposao,odgovorisubilisljedei:
Njih 16 odgovorilo je odgovoran; utjecajan 21; potkupljiv 32;
opasan/rizian14;utjecajan11;popularan3.
Posaonovinarajezanimljivposaogdjenovinarimamogunostupoz
natinoveljude,obiaja,krajevaasdrugestraneposaonovinarazah
tjevaradurazliitimuvjetimaiusvakovrijeme.MichaelKunczikpie
kakomnogiljudikojiodaberunovinarskozanimanjesmatrajudaoda
biruslobodnozanimanjeslobodnousmisludajetadjelatnostu
velikojmjeriautonomna.
5. Odgovornapitanjedalismatradapostojikontrola/cenzuraupreno
enjuinformacijaputemmedija?Prikazanisunaslici2.
Slika2.Postojanostkontrole/cenzureuprenoenju
informacijaputemmedija.
Kontrola/cenzura
12%
da
52%
8%
5%
esto
neznam
rijetko
23%
ne
Komentirajui utjecaj medija na kriminalno ponaanje Alvin Luis Dej

izveojeovajloginizakljuak:Akotolikikomercijalniipolitikiinte
resi ulau toliko novca u medijsko oglaavanje, apsurdno je vjerovati
da mediji nemaju utjecaj na nae ponaanje. U suprotnom, oglaivai
suprotrailimilijardedolara(2008:230).
6. Tkoograniavasloboduizvjetavanjanovinara?
Slika3.Ograniavanjeslobodeizvjetavanjanovinara.
499

Ograniavajuiimbenikizvjetavanja
7%
3%
8%
politiari
vlada
49%
gospodarskeelite
velikekompanije
ostali
33%
Izdobivenihrezultatamoesezakljuitidasugraanisvjesniproble
ma u koma se nalazi novinarstvo BiH. Dananji mediji zbog svoje
financijskezavisnosti,estopristajudabudukupljeni.Istotako,pos
toje javni emiteri koji su se potpuno stavili u politiku jedne, druge ili
treestrankenavlastitokoiionemoguavadaslobodaizraavanjai
nezavisno novinarstvo budu u prvom redu. Kenet Tompson tvrdi da
medijskadramatizacijaproblemamoedapotakneracionalnuiuenu
raspravu,dokunajgoremsluaju,medijskaobradanekogdogaajaili
pitanjamoebititolikosenzacionalnadapotaknestrahodrizikaiopa
snostikojimoeodvestidoneumornihipogrenousmjerenihzahtjeva
zaakciju(2003:114).
7. Na pitanjeukoliko smatrate da postoji kontrola/cenzura u prenoenju
informacija putem medija po vama koje su to informacije pod najve
omkontrolom/cenzurom?
68% ispitanika izjasnilo se da informacije vezane uz organizirani
kriminal prolaze najveu kontrolu/cenzuru. Utjecaj tehnika manipula
cijeunaemdrutvu,kojesebedoivljavajukaodrutvokomunikaci
je, transparentno i racionalno, ne samo to ne opada, ve se stalno
pojaava.Ovetehnike,nenailazeigotovoninakakavotpor,osvajaju
nesamosvijetpolitike,reklame,odnosasjavnou,veiemocijeidru
gemeuljudskeodnose(Breton,2000:9)
8. PomiljenjuispitanikatemekojeforsirajudananjimedijiuBiHsu:
a) Nasilje(38%)
b) Politika(36%)
c) Ostalo(26%)
500
BERNADICAMILIEVI:
9. Stavovigraanaotemamakojebieljelivievidjetiiutinamedijima?
a) Zabavnogkaraktera(34%)
b) Domaihhumoristinihemisija(27%)
c) Ostalo(39%)
Bez novinarstva ne moemo zamisliti zvijezde i popularne osobe iz
svijeta filma, kazalita, sporta, politike i u zadnje vrijeme sve ee
poduzetnitva.PeterGoldingiGrahamMurdock,kojiizriitonagla
avajukakosedanasslaesvatko,odpolitiaradoakademskihgraa
na,kakojesustavjavnogkomuniciranjadioindustrijekulturekojaje
sastavnica gospodarstva i djeluje prema zakonitostima trita, ali nji
hoviproizvodi(novine,film,TV,glazbaiostali)kljunisuzastvaranje
dojmova,doivljaja,iosjeajakojinamomoguujurazumijevanjesvije
ta.(Malovi,2007:64)
10. PostojiliansazanezavisnonovinarstvoBiH?
a) DA(59%)
b) b)NE(41%)
Podijeljenomiljenjenedostatakjekritikesvijestimedijskihkorisnika.
Poznato je miljenje da su uslovi rada u veini tradicionalnih medija
loiimnogivlasnicinepotiunovinarenanezavisnonovinarstvo.
11. Napitanjeispitanikasmatrajulidabionlinemedijimoglabitiansaza
nezavisnimnovinarstvom,aknjih51%seizjasniloDA.Udananjoj
globalnojekonomskojkrizinovinarimogujedinoinovacijamadefinira
tisvojustrukuisuprotstavitiseekonomskojrealnostinjihoveprofesije.
5.Zakljuak
Intenzivnaliberalizacijamedijaitehnolokepromjenebitnosuutjecali
na novinarstvo kao profesiju i na profesionalni i drutveni poloaj dananjih
novinara. Trai se vee umreavanje, nove tehnike izvjetavanja i obraanje
razliitim publikama. Kulturni identitet neke zemlje satkan je i od medijskih
priloga,avrhunskimedijskiproizvodiuvijeksuprepoznatljiviiuiremkul
turnomokruju.AkoLondonKarakteriziraCoventGardeniBritishMuseum
onda im se mora pridruiti i The Times i BBC. Nedostatak ozbiljnih novina,
kvalitetne javne televizije i dobrog radio programa govori i o stanju duha u
nekojzemlji,osnaziintelektualacateopojdrutvenojklimi,ukljuujuiistu
panjdemokracije(Malovi,2007:63).Utranzicijskimzemljama,posebnoonih
ukojimajedijagnosticiranvisokstupanjkorupcije,uloganovinarajepresud
na.UovometrenutkuuBiHimamoprofesijukojajeneprestanoizloenaeko
501

nomskom, politikom i nacionalnom pritisku s ciljem utjecaja na ureivaku

politiku.
DobardiomedijauBiHpopustiojeovimpritiscimapasvevieliena
oglasnetable,drutvojednoglicagdjezastupajusamojednupolitikuopcijui
imajusamojednuistinu.Usprkos,takvimproblemima,stvarnojjedemokraciji
potrebnonezavisnonovinarstvo.Osvajanjeslobodeinformacijaidemokracije
ide sporo. Sreom, postoje neki hrabri novinari koji kre putove profesional
nomurnalizmuimedijskimslobodama.DobitnikNobelovenagradezaknji
evnost Camilo Jose Cela jednom je rekao: Ne treba biti na strani onih koji
stvarajupovijest,negonastranionihkojipatepodnjom.
Literatura
AlvinDej,L.(2008),Etikaumedijima,Beograd:KlubPlus.
Bauer,T.(2007),Medijizaotvorenodrutvo,Zagreb:Sveuilinaknjini
ca.
Breton,F.(2000),Izmanipuliranarije,Beograd:Clio.
Clark,J.(1995),TheState,PopularParticipation,andtheVoluntarySector.
WorldDevelopment,vol.23,No.4.
Guti, D. Baeli, J., Baeli, Z. (2011), Istraivanje trita (po marketing

konceptu),Osijek:Grafika.
Guti,D.,Trnini,S.(2013),Stavovipotroaa,Osijek:Grafika.
Joki I., Loli A., Memi F., Niki D., Pilav A., Prodanovi N., Stijak
M.,VukoviA.(2007),BosnaiHercegovina,Istraivanjeviestrukihpokazatelja
2006,Zavrniizvjetaj,UNICEFBosnaiHercegovina,Sarajevo.
Jusi,T.(2006),Medijiudemokratskomdrutvu.U:OSF.Procjenademokra
tijeuBosniiHercegovini,Sarajevo.
Kova, B., Rozenstil, T. (2006), Elementi novinarstva, CID i institut za

medijeCrnaGora,Podgorica.
Koir, M., Zgrablji, N., Ranfl, R. (1999), ivot s medijima: prirunik o

odgojuzamedije,zaroditelje,nastavnikeiuitelje,Zagreb:Doron.
Malovi,S.(2007),Medijiidrutvo,Zagreb:Sveuilinaknjigad.o.o.
Novak,B.(1964),Suvremenonovinarstvo,Zagreb:Stvarnpost.
Tompson,K.(2003),Moralnapanika,Beograd:Clio.
502
SILVANAMARI:
UDK:316.774:355.244.1
MEDIJIIRATNAPROPAGANDA
MEDIAANDWARPROPAGANDA
SILVANAMARI
Filozofskifakultet,Zagreb
Apstrakt:Globalnimedijiuvelikeutjeunasamtijekratnihdogaa
nja,nesamodasuprenosiocivijestinegosutakoerigraditeljiratnih
dogaanja. Propagandne tehnike su se koristile od samih poetaka
ljudskoga roda. Svijetom upravljaju oni koji posjeduju informacije
kojesudanasnajjaeorujeurukamavladajuihelitadrutva.Mediji
iratnapropagandasuneizostavnopovezani.RatnadogaanjauBos
niiHercegovinivoenaodstranetrijunarodakoritenjempropagan
dnihtehnikasuizgradilatrivienaratauBosniiHercegovini.Kori
tenjemmedijaunacionalnesvrhepokualajeseizgraditislikavlastite
nevinostiiborbezavlastitiidentitet,aneprijateljskustranujesenas
tojalo obeshrabriti, poraziti na vojnome i informacijskome polju. Cilj
ovogaradajepokazatikakojesepropagandnimtehnikamaostvarivala
nadmouinformacijskomprostoruasamimtimeipokuajostvariva
njavojnenadmoi.Medijskakulturaietinostsubilikaotoemoiz
rada vidjeti ispod svakoga nivoa to novinarskoga, a to ljudskoga.
Kroz analizu samo jednoga tjednika pod nazivom Ljiljan pokazati
emo nacionalnu opredijeljenost novina. Zakljuak je da su Hrvati
diskriminirani na svim razinama i da ih se prikazuje s negativnoga
aspektauproteklomeratu,asveuciljuizgraivanjaBiHkaounitarne
drave s prevlau Bonjaka. Nezavisno novinarstvo nije odlika glo
balnogdoba,aponajmanjenovinarstvokojejeuslubirata.Postava
ljenje pitanje nezavisnosti novinarstva u BiH moe biti postavljeno
tek kada bude ostvareno pravo na medije svim konstitutivnim naro
dimaBiH.
Kljune rijei: Ratna propaganda, mediji, informacijski rat, rat u
BiH,nacionalniinteresi,naelapropagande,(ne)zavisnimediji
503

Summary:Globalmediagreatlyinfluencethecourseofthewar,not
onlyarethepurveyorsofnewsbutalsothebuildersofthewarcourse.
Propaganda techniques were used from the very beginning of man
kind.Worldisruledbythosewhopossessinformationthatisnowthe
strongest weapon in the hands of the ruling elites of society. Media
and war propaganda are inevitably linked (connected). The war in
Bosnia and Herzegovina, led by three people using the propaganda
techniquehavedevelopedthreepointsofviewthewarinBosniaand
Herzegovina. Using the media in national purposes attempted to
build their own picture of innocence and the struggle for their
identity, a hostile party was attempting to discourage and defeat on
the military and information field. The aim of this paper is to show
howthepropagandatechniquesexercisedsupremacyintheinformati
on space and thereby attempt to obtain military superiority. Media
cultureandethicswere,asweshallsee belowfromthework ofeach
level as journal and as human point. Through an analysis of only
weekly called Ljiljan we will show a national commitment of the
newspaper.TheconclusionisthattheCroatswerediscriminatedatall
levels and to be displayed with the negative aspects of the past war,
withtheaimofbuildingBiHasaunitarystatewiththedominationof
Bosniaks. Independent journalism is not a feature of the global age,
leastofalljournalism,whichisintheserviceofwar.Settingupthe
issueoftheindependenceofjournalisminBiHcanbesetonlywhenit
exercisestherightofthemediatoalltheconstituentpeoplesofBosnia
andHerzegovina.
Keywords:WarPropaganda,Media,InformationWar,WarinBih,
NationalInterests,PrincipelsofPropaganda,(In)DependentMedias
1.Uvod
Mediji u zemljama koje su iz jednostranaja prele u viestranaje, a

ujedno su vienacionalne zajednice (sastavljene od naroda razliitih kultura,
vjera,nacionalnepripadnosti...)tijekomratnihdogaanjadjelujuponacional
nom kljuu. Za vrijeme totalitarnih reima (poput SSSRa i drugih istono
europskihzemalja,aliibiveJugoslavije)medijisuduginizgodinadjelovali
podpolitikimpritiskomjednestranke.Svetojeizlaziloizokviraideologije
te stranke i vladajuih elita je u samim zaecima bilo osueno kao napad na
504
SILVANAMARI:
dravuivladajuiporedak.Snastankomnovihdravailioivljavanjemstarih
mediji ulaze u potpuno drugaije podruje djelovanja, uz veu slobodu u
svome radu mediji i medijski djelatnici trebaju preuzeti i veu odgovornost,
po Webberovu postulatu snositi posljedice za svoje djelovanje. Informacije
kojemedijiipolitikeiineeliteposjedujusadasumonijesredstvoodorua
ne sile. Informacijski rat je postao dominantan obrazac u radu medija. Prije,
tijekom, a i poslije ratnih dogaanja na tlu bive Jugoslavije provodio je se
svjesno informacijski i medijski rat od strane vladajuih politikih stranaka.
Svakiodkonstitutivnihnarodajeimaovlastitunacionalnustratregijukojuje
nastojaoprovestikrozmedijekojisubiliurukamavladajuihpolitikihstra
nakauBiH.
Dezinformacija je uz informaciju jedan od glavnih initelja ljudske

komunikacije,nonjenznaajjespoetkomratnihsukobapostaomnogovei.
Izvjetavanjemipisanjemsratnihterenavienisuupitanjutemepoputpor
ta,zabave,kulture,gospodarstvanegotemekojesuvezaneuzljudskeivotei
izgradnju novoga drutvenoga poretka s novim glumcima na politikoj
pozornici.UBiHpojedinimedijisuzastupaliipodravalitrinacionalnepoli
tike, pri emu esto nisu pisali i izvjetavali objektivno, uvaavajui ljudske
gubitke na sve tri strane. Bonjaki mediji su podravali bonjaku politiku
opciju,kaoihrvatskimedijihrvatskupolitikuopciju,asrpskimedijisrpsku
politikuopciju.Neetinostjesusvimmedijimabilanavrlovisokomenivou,
kaoipoticanjenajaueskalacijusukoba,asveuciljuzatitesvoganaroda,a
borbeprotivdrugihdvajunaroda.Krozovajlanakuobraditibonjakitjed
nikLjiljankojijebiojedanodnajprodavanijihtjednikauvremenuod1992.do
1995.god.napominjui pritomedanipojeidni medijihrvatskogaisrpskoga
naroda nisu bili izuzetak od nacionalne opredijeljenosti. Njihovi ciljevi su
zasigurno bili razliiti, to moemo vidjeti i iz dananje zamisli bosansko
hercegovakihpolitiaraoureenjuBosneiHercegovinekaodravetrijurav
nopravnihikonstitutivnihnaroda.
Mediji koji su uli u viestranaje nisu postali nezavisni od vanjskih

utjecajaprimjericepolitikih.Nezavisnimedijisuostalisamoutopijskovjero
vanje koje se nee ostvariti ni godinama nakon prestanka sukoba u BiH.
Medijskiiinformacijskiratjenadjelui19godinanakonprestankarata.Utje
cajnamedijeidaljeimajupolitiarikojimajeuciljudapovijestovihprostora
prikau prema vlastitim interesima. Koritenje medija u politike svrhe vie
nijepitanjeetinostiilizakonitostitojerealnostukojojivimo.
505

2.Kratkapovijestratnepropagande
U vrijeme ratnihsukobamedijise suoavajus mnotvomizazova,od

nepristranostiizvora,pronalaskadvaivierelevantnihizvora,zatakavanjem
bitnihinformacijaodsuparnikestranealiivlastite,eljazapomoivlastitom
narodu, nemogunosti izravnog pristupa mjestu dogaaja i mnotvu drugih.
Vlasnicimedijakaoinovinari,aponajvievladajuepolitikeopcijesusvjesne
vanostijavnogamiljenjateprekomedijanasvakinainpokuavajuutjecati
na mogui tijek i ishod sukoba koristei se pri tome informacijom odnosno
dezinformacijomkaonajjaimorujem.Neprijateljasenastojiporazitinesamo
vojnonegoinapsiholokomikomunikacijskompolju,povezujuiganajee
uznegativnuprolostkaoiruenjemznaajaizabranogapredstavnikajedno
ga od naroda. Unititi vou znai unititi neprijatelja. Povijest propagande
seedalekouprolost.IzprimjeraTrojanskogkonjamoemovidjetidaizno
enjelaioneprijateljuizatakavanjevlastitihinformacijanisupojmovinovi
jeg doba. Polazimo od definicije propagande i informacijskog rata: Propa
gandabisemogladefinisatikaoplanskiorganizovano,smiljenoirenjeraz
novrsnih politikih, privrednih, kulturnih, religioznih i drugih vesti, ideja,
miljenja,podatakaitd.,uciljuuticajanamiljenjeiponaanjeljudi.1Propa
gandajeorganiziranaaktivnostsciljemirenjaideolokih,vjerskih,politikih
idrugihstavovaiuvjerenja.
Sgodinamasusepromijeniletehnikeuprovoenjupropagandeaktiv
nostikaoinjensadraj,nekadaonapoivanaistini,adrugiputnaistojlaii
poluistini.2Propagandnimtehnikamaseutjeenastavove,miljenjeiponaa
njeljudi,auvlastitukorist.
Politika propaganda je organizovano i smiljeno djelovanje od strane poje
dinca,grupaiinstitucijakojeseodvijairenjemidejaistavovasciljemuticaja
naljudeuskladusainteresimaivrijednostimakojezastupainicijatorpropa
gandnefunkcije.3
Propaganda je u novije vrijeme dobila novi izraz koji glasi Odnosi s

javnouPublicRealtions.Informacijskiratjedoktrinakojasejavljau20sto
ljeu,asviovipojmovibilotopsiholokirat,specijalneinformacije,medijski
Ore,Mario:Slobodainformacijaipropagandausuvremenojmeunarodnojzajednici,Beograd,Insti
tutdrutvenihnauka,1966.,str.85.
2Zvonarevi,Mladen:Primjenapsihologijeuobrazovanjuodraslih,Zagreb,1962.,str.7.
3Kuki,Damir:Politikapropaganda,Zenica,NaarijeWeling,2004.,str.17.
1
506
SILVANAMARI:
rat, javna diplomacija, odnosi s javnou za cilj imaju izgraditi informacijsku

superiornost,prevlastvlastitihinformacijanadinformacijamasuprotnestrane.
Informacijski prostor je postao podruje sukoba gdje prevlast odnose

onikojiupravljajuinformacijama.Ciljjeinformacijskogrataglobalni:utjecati
na promjenu sadraja i organizacije korpusa javnoga znanja protivni
ka...Informacijskiratsveeedjelujekrozjavnudiplomaciju.4
Povijestpropagandepotjeeodsamihpoetakaovjeka,ivetadajese
odnosilanaratnuiekonomskupropagandu.Plemenskiljudisusemazaliraz
nimbojamadabidolidohranezaivot.StariGrcii Rimljanisusetakoer
koristilipropagandnimtehnikamadabipobijedilineprijateljaoemusvjedo
e i uklesani natpisi u kamenu a jedan od njih glasi: Ljudi Jonijeporuio je
zemljacimaTemistoklegrijeiteboreiseprotivvaihotacaipomauidase
podjarmiGrka.Zbogtoga,boljejedapreetenanaustranu.Akovamjeto
nemogue,odustaniteodborbeitakodovediteiPerzijanceusituacijudasei
onipovuku.Akovamnijednonidrugonijemogueiakostevezaniisuvie
jakim razlozima, onda se u sukobu, u koji smo upleteni, ponaajte namjerno
loe,imajuiuvidudavipotjeeteodnas.5Donaglograzvitkapropagandne
dolazisanovimtehnolokimotkriima,primjertiskarskogstrojakadasepo
injutiskatiknjige,novine,oglasi.Vrijemeukojeminformacijskiprostorpos
taje bojinicom jest vrijeme vladavine cara Napoleona i vrijeme Francuske
revolucije. Uz Francusku Sjedinjene amerike drave i Velika Britanija su se
prvepoelekoristitiorganiziranimpropagandnimdjelovanjem.
Propagandausuvremenomsmisluserazvijau20stoljeukadaseraz
vijajupropagandetehnikeisredstvaiposebniodijelizapropaganduusklopu
dravnihslubi.Jedanodnajpoznatijihtvoracasuvremenepropagandejebio
JosephGoebbels,njemakiministarzapropagandu,kojijevodiosvenjema
kepropagandeaktivnostizavrijemeDrugogasvjetskogarata.
IKatolikacrkvajesekoristilapropagandnimdjelovanjem,pasesmat
ra da sam naziv propagande potjee iz 17 stoljea: Naime, Katolika crkva
tonijepapaGrgurXV,osnovaoje1622.godineCongregatiodePropaganda
fide,anjegovnasljednikpapapUrbanVIIIjeosnovao1627.Propagandacol
legiumradiirenjaiuvrivanjakatolikevjereusvijetu.6
Tuman, Miroslav: Informacijsko ratite i informacijska znanost, Zagreb, Hrvatska sveuilina

naklada,2008.,str.137.
5Linderberg,Paul:PsihologicalWarfare,Washington,1948,str.1415.
6Kuki,Damir:Politikapropaganda,Zenica,Naarije,2004.,str.26.
4
507

Propagandanesamodaporaavaprotivnikanegomijenjaislikupovi
jesti,Primjerpropagandneaktivnostijestiproteklidomovinskiratukojemu
svakaodsukobljenihstranaoptuujesuprotnustranuzaizvrtanjeinjenicai
graenjaslikepobjednika.UsluajuBiHBonjacisebeprikazujukaonajvee
rtverataiosloboditeljeBiH,Hrvatisebeprikazujukaonajvieugroennarod
inarodkojijepristaonasveponuenesporazumezauspostavuiobranuBos
neiHercegovine(Hrvatijedinipotpisalisveponuenesporazume),Srbipre
uveliavajuznaajJugoslavije,branesetimedasunjihovapravakaonaroda
oduvijekugroenaidabisviSrbitrebaliivjetiujednojdravi.
3.PrikazratnihdogaanjakroztjednikLjiljan
SukobubivojJugoslavijijepokazaodanijedanratnemoeproibez
upotrebepropagande.Medijisuuratukoritenismiljenousvrhuostvariva
njavlastitihciljeva,nacionalnihciljeva,ausvrhuobraneiliizgradnjevlastitog
identiteta.Zakoritenjemedijaunacionalnesvrhenijednaodstranausukobu
nijeostalaimuna,nopitanjejekojisutociljevikojejepojedinastranaeljela
postii: Bonjaci su htjeli unitarnu BiH gdje e vrijediti pravilo jedan ovjek
jedanglas,HrvatisueljeliostanakuBiHalidatrikonstitutivnanarodaimaju
zasebnu jedinicu, Srbi su eljeli da svi Srbi budu ujedinjeni u jednu dravu,
pravo na vlastiti dio drave. Analizom Bonjakog tjednika Ljiljan emo pri
kazatinekeodznaajkipropagandekojajevoenatijekomratuBiH.Prema
Anne Morelli postoji deset naela ratne propagande7 koje emo potkrijepiti
primjerimaiztjednikaLjiljan,jednihodnajitanijihinajcjenjenijihbonjakih
novinazavrijemerata:
3.1Mineelimorat
Visemalosjetite,znatetustvar,mismosveuinilidadoratanedoe.Mi
smotrailisamoravnopravnost.Uonomplanu,kojegsmojaimojisuradnicipodnije
lisaGligorovom,akosesjeate,predloilismodaJugoslavijaopstanekaokonfederalna
dravaukojojbiBiHbilajednaodkonfederalnihdrava.8PredsjednikAlijaIzet
begovijebiozaostanakuJugoslavijiogradivisetimeodratauBiHiHrvat
skoj.
Kunczik, Michael; Zipfel, Astrid: Uvod u znanost o medijima i komunikologiji,Zagreb, Zaklada

FriedrichEbert,2006.,str.265267.
8Heimovi,Esad:BosnupriznajusviosimSrbije,u:Ljiljan,Visoko,4.sijenja1994.,str.25.
7
508
SILVANAMARI:
Ovo nije na rat! Neka ga vode oni koji ele da ga vode. Mi ne elimo taj
9
rat. IzjavaAlijeIzetbegoviaizabranogapredstavnikaBonjakoganarodau
BiHipredsjednikaBiHpoetkomratauHrvatskojinapadomnajunekraje
veBiH.
imjedolodosukobauHrvatskojbosanskipredsjednikje,danebidolodo
tragedijeubosni,traioposmatraeEZiUNuBosni.10
3.2Neprijateljjeiskljuivikrivaczarat
Boravak u konclogorima stvarnost je ne malog broja Bonjaka... Prvo su ih

odvodilinaoruanipripadnicisrboetnikihhordi,aondasuto,nanitamanjesvirep
nainukrajevimagdjesuonibiliusrazmjernojveini,radilipripadniciHVO.11
GradkaoicijelaHercegovina,doivjelisustrahovitgenocidiurbicid.Stra
dalisuBonjaciinjihovakultura.Bonjacikojejeprotjeraohrvatskiagresorsapodru
ja cijele hercegovake teritorije, nali su se na lijevoj obali Neretve , u Mostaru, i
zajednikibranilisvojopstanakudoliniNeretveiucijelojHercegovini.Mnogisupali
uzatvoreilogoreHVO,amnogisudeportiraniuzemljezapadneEurope,alijebo
njakaHercegovinaostalauMostaru.12
3.3Neprijateljimademonskeosobine
Miloevievegrtuzlu,Tuman,isvaHDZsvitaodbanskihdvoradokatan
dija u konclogorima du june i zapadne Hercegovine do njega e drati koliko do
ivotauhienikamuenikauvlastitimfaistikimkazamatima.13
Agensi i spiritus movensi agresije nad Bosnom: Miloevi, Karadi, Tu

maniBobansadanisuinikadanisunibilivjernicivekomunistiiboljevikistalji
nisti,asadasunacirasistikifaisti.14
Reptil ne moe preivjeti15 naziv lanka koji donosi niz neistina o prvom
HrvatskompredsjednikuFranjiTumanu,augotovosvimtekstovimagase
nazivafaistom.
http://www.youtube.com/watch?v=FCYvuJ4eDa4
Spahi,Mustafa:Evropa,Bosnaiorah,u:Ljiljan,Visoko,11.veljae1994.,str.18.
11Alispahi,Zehra:Osammjesecihrvatskekulture,demokracijeisuivota,u:Ljiljan,Visoko,
11.veljae1994.,str.13.
12 anar, Nusret; Brdar, Mensur: Mostarglavni grad, u: Ljiljan, visoko,24. lipnja 1994., str.
15.
13Hajdarevi,Hadem:Massacre,u:Ljiljan,Visoko,br80,11.veljae1994.,str.3.
14Spahi,Mustafa:Evropa,Bosnaiorah,u:Ljiljan,Visoko,11.veljae1994.,str.18.
15Kasumovi,Adnan:Reptilnemoepreivjeti,u:Ljiljan,Visoko,02.svibnja1994.,str.26.
9
10
509

3.4Miseborimozadobrustvaranezasebineciljeve
Mi se ne borimo za islamsku dravu ali hoemo da vodimo borbu sljedei

kuranskeprincipe,kojisusigurnonajasnijiinajplemenitijikojipostoje.Borimoseda
probudimosvijestBonjakamuslimana.Namajeukazanavelikaastdasesamiizbo
rimozavlastitiopstanakiopstanakislamanaovimprostorima.16
Imamo pred oima dva cilja: prvo ouvanje BiH kao drave u postojeim
meunarodnopriznatimgranicamaidrugo,takvounutranjeureenjeBiH,ukojem
e bitit osigurani opstanak, identitet i razvoj muslimanskog naroda. Meutim heroji
Goradastupajunascenuiuoskudicisvega(MTS,hrana,lijekovi,gorivo,doktori...)
osim line hrabrosti u neravnopravnoj borbi Davida i Golijata, pruaju nevieni
otpor.17
3.5Neprijateljnamjernoinizlodjela.Kadmipogrijeimo,tojeuvijek
nehotice
Ozloinimasuprotstavljenestraneseizvjetavausvimmedijimadok
sevlastitizloinizatakavajuinepredajeimsenitimalidioprostoraumedi
jima.Zloinikojesupoinilipredstavnicinaeganarodasepripisujumanjim
skupinamaljudiilisluajnimpogrekama.
3.6Neprijateljsekoristinedoputenimsredstvima
Kad sam govorio borcima da su etnici i djevojice silovali u Crnoj Rijeci

htjeli su bez puaka na njih noevima. Ose jedva ekaju svoj zadatak. Kau mi moji
momcidatrebavraatinjihovozlo.Nemogubezkazne.18
3.7Naigubitcisuneznatni,aprotivnikigolemi
Filigranskiisplaniranaakcijaizvodiseurekordnokratkomrokuzasvegatri
sataosvajajusenovamjestaitobezgubitakauredovima44.Brigadekojausputlikvi
dira37bojovnika,alitonijesve,borbeniputnajboljebrigadeusastavuestogkorpu
sasenastavlja.19
Rami,Ibnel:Momcizanajmunjevitijebitke,u:Ljiljan,Visoko11.veljae1994.,str.10.
Borovi,Mustafa:ivotdamoGoradenedamo,u:Ljiljan,15.travnja1994.,str.2.
18 Omeragi, Sejo: etnici treniraju s ruskim medvjedima i pelama, u: Ljiljan, Visoko, 11.
veljae1994.,str.11.
19etka,Halil:Jablanianisenepovijaju,u:Ljiljan,Visoko,13.oujka1994.,str.19.
16
17
510
SILVANAMARI:
U ovim borbama zlatni ljiljani imali su samo etiri lake ranjena borca, dok je na
desetineetnikaizbaenoizstroja.20
3.8Naustvarpodupiruumjetniciiintelektualci
Historijska je obaveza bosanskomuslimanskih intelektualaca da se jo vie

okrenusvomenaroduuovomedramatinomevremenu...kadjeuopasnostinaavje
kovna postrojbina. Bosanskomuslimanski intelektualci obavezni brinuti se za obranu
Republike,,zapobjedunadagresorom.Morajuseorganiziratiipromiljatineposred
nusutranjicuradidaljenacionalneemancipacijeiureenjazemljekaodemokratske,
pluralistike,parlamentarneiciviliziranedrave.Najdubljeproimanjebosanskomus
limanskihintelektualacasasvojimnarodomdanasjeimperativnapotreba,kojaeinte
lektualcimadonijetinovusnaguinadahnue,anarodujasnijeosvjetljenje.21
3.9Naamisijajesveta
Muslimanski glasLjljanni u kojem sluaju ne eli djelovati destruktivno

kadajeupitanjukorpusBonjakognaroda.22
Usvakinaobjekt,bilodaseradiozgradikomande,kasarnama,prostorija
mazaranjenikeilikuamazaodmorulazisebezobue.Higijenanamjejednaodgla
vnihdunosti.Kodnassenesmijepitinitipsovati...Miukomandijedinicenemamo
skrupulapremaljudimakojisvjesnokreneketemeljneregulekojesusemnogoputa
pokazalekaodobrano,islamskiutemeljene.Kogodnijespremanpotovatitapravila,
nijedobrodoaouCrnimlabudovima.23
3.10Izdajnikjeonajtkosumnjaunaeizvjetaje
A u povijesti Bonjaka jedno je sasvim sigurno: Ko nije dobar pomaga i

ensarija njega eka nesigurna kuica, mrava djeica, gladna kravica. I, napokon,
izgonskunogapraganekadubudunosti.24
kapur,murisa:Bjei,kume,nijeovo1992.,u:Ljiljan,Visoko,21.lipnja1994.,str.16.
Rezolucija kongresa bosanskomuslimanskih intelektualaca, Dani, BAM HANDEL, Sarajevo,
str.59.
22Lati,Nedad:Zmijskokolo(kontra)obavjetajnihslubi,u:Ljiljan,Visoko,11.veljae1994.,
str.4.
23Numanovi,Senad:Svenasjevie,u:Ljiljan,Visoko27.svibnja1994.,str.14.
24Kari,Enes:Muhadirisenigdjenebismjeliosjeatimuhadirimanateritorijinaedrave,
u:Ljiljan,Visoko,15.travnja1994.,str.28.
20
21
511

Ljiljanjesveeenaudaruagresorskepropagandnemainerije:Neodgovo
ritinaovajnapadTanjuganaimnajjaimorujemistinombilobiistokadabibrani
ociBiHodluilidaneodgovarajunaetnikegranateipjeadijskenapade.25
4.Umjestozakljuka:Novinarstvopodutjecajempolitike
Propagandaprekosvojihtehnika,organiziranomaktivnouutjeena
ponaanjeimiljenjepojedinca,zajednice,odreeneskupineljudisciljemda
se usvoje odreena miljenja i ponaanja. Propagandu zanima nain na koji
moepromijenitistavoveljudiuodnosunanekicilj.Upropagandisuvanii
porukaiizvor,aliiosobineprimateljatenainprenoenjateporuke.Medijisu
kaosredstvopropagandetijekomratanatlubiveJugoslavijeutjecaliinami
ljenjesvjetskejavnostiimeunarodnepolitike,aupravoonisubilitikojisu
donosilikljuneodlukeodaljnjemurazvojudogaaja.Politikiutjecajkojemu
su mediji posluili samo kao sredstvo je stavio medije u zavisan poloaj o
odrenojpolitici,takodajesvakaodstranausukobuimeunarodnazajedni
cakaoetvribitanelemntposjedovalasvojemedije.
Demokracija, viestranaje, multietninost, multikulturalnost nisu

doveli do nezavisnog novinarstva neovisnog od vanjskih utjecaja. Mediji e
posluiti kao sredstvo u borbi protiv neprijatelja, u ovome sluaju Bonjaka
protivHrvata.Postavljanjeurednika,novinaraidrugihdrutvenihdjelatnika
napozicijekojeimajuvelikutjecajnajavnostsusepokualiostvaritidugoro
niinteresiuvlastitukorist.Pretvaranjejednogdijelamedija,tovidimoizana
liziranih novina Ljiljan, u nacionalistiko usmjerene novine ne pridonosi
demokartskimpromjenamajednogsloenogdrutvakaotojedrutvoBiH.
Izloenostmediija,uovomesluajuanaliziranogtiskanogmedija,poli
tikim utjecajima je dio medijske scene tijekom rata u BiH. Nezadravanje
politikog utjecaja nad pojedinim medijima samo na ratni period stjee se
dojam da politika i politiari jo uvijek imaju velik utjecaj na medije unutar
BiH.
Propagandajezasvrhuimalapsiholokoivojnounitenjeneprijatelja
tijekom rata u BiH, u ovome sluaju propagandnim djelovanjem eljelo je se
utjecatinaHrvateprikazujuiihkaogenocidannarod,povezujuiihsNDH
iustaama.Medijskirat,odnosnoinformacijskiratusmjerenprotivHrvatase
nastavljaiposlijerata,anjegoviglavniakterisusudioniciratnihdogaanja.
25
Kasumovi,Adnan:Tanjugprotivljiljana,u:Ljiljan,Visoko,14.svibnja1994.,str.22.
512
SILVANAMARI:
NezavisnostmedijaimedijskihdjelatnikatijekomratauBiHnijebila
nipitanjejerizboragotovodanijebilo.Akostebilipolitikinaklonjenijednoj
odstranausukobumoglisteopstatiuprotivnomilistezatvoreniilisuvau
itanost,gledanostisluanostsvelinaminimumzbogsmanjivanjautjecajana
javnost.Jednaodglavnihfunkcijamedijabitrebalabitikontrolanositeljavlas
ti, tj. politike ili politiara, no rat je pokazao gotovo podudarnost pojmova
odreena politika = odreeni mediji. Ni nakon prestanka rata u BiH nisu se
prestalekoristitipropagandnetehnikeuciljuostvarivanjavlastitenadmoiu
informacijskomprostoru.
Prema Vesni Alaburi sredstva masovne komunikacije su organi javnosti

(kojojsuponajprijeiodgovorni),anjihovajefunkcijaudemokratskomdrutvuvies
truka:informativna,refleksivnaikontrolna.Oniomoguujujavnuraspravuoopem
dobru,posredujuiraznovrsneinformacije,ideje,miljenja,svjetonazorskeipolitike
opcijeitd.,aliiuulozitzv.psauvarademokracije,oblikujujavnomnijenjeibude
kritiku javnost, javno razotkrivajui razliite nedemokratske i nezakonite postupke
vlade,zakonodavcaipravosudnihtijela,teukazujuinarazliitepojaveioblikezlou
porabepolitikemoiikrenjazajamenihljudskihpravaisloboda.26Ovobitrebali
bitiglavnizadacinezavisnihislobodnihmedijanostvarnostanjeumedijima
tijekomiposlijeratajebilodalekoodnavedenoga.
Ratnupropagandujezamijenilamirnodopskapropagandakojajepro
eta jo veom negativnou, a njene se posljedice osjeaju dugi niz godina.
SukobnavojnomepoljuuovomesluajuizmeuBonjakaiHrvatajeprestao,
a nastavljen je sukob na informacijskom odnosno dezinformacijskom polju.
Svatrinarodasuinilazloineuratu,aliprikrivativlastite,aisticatineprija
teljskejejednoodglavnihsredstavainformacijskogratailiratnepropagande.
PrimjericebonjakimedijinavodezloineHrvatanadBonjacimauAhmii
ma,StupnomDolu,aistovremenonepoklanjajunititrunkumedijskogprosto
ra zloinima nad Hrvatima u logorima koje su osnivali Bonjaci i mjestima
gdjesuHrvatibilirtve.JedinstvenprimjerjezloinnadHrvatimauTrusini
kojijesedogodioistidankadaizloinnadBonjacimauAhmiima,zaTrusi
nuznavrlomalibrojljudi,azaAhmieznagotovocijelisvijet.Mostarskilije
nik Dino Vlaho svjedoi o logoru u etvrtoj osnovnoj koli koju su drali
Bonjaci:etvrtaosnovnakolapostajejednimodnajstravinijihratnihzatvo
ranacjelokupnomuhercegovakomibosanskomozemljukojistvarasvirepe
erkez, Ivana: Osnovna obiljeja medijske komunikacije u demokratskoj kulturi, u: Soc.
Ekol.,Zagreb,2008.,God.18,Br.1,str.6prenesenoizAlaburi,Vesna,1999.,str.910.
26
513

neljudske prie o ubojstvima, muenjima, sakaenjima, prisilnim vaenjima

krvi,igosanjima,premlaivanjima,crvanjurananatijelimazarobljenika,uri
niranjimauusta,prisilnomuradunaprvojcrtibojinice,klanju...27
PosljedicepropagandnihaktivnostiusmjerenihprotivHrvatauBiHse
osjeajuigodinamaposlijeratnihdogaanjajersuHrvatidanasmajorizirani
na svim politikim poljima, gotovo da i nemaju nikakvih prava koja im kao
konstitutivnomnarodupripadaju.
Opovrgavanjeneistinitihinformacijaidezinformacijajemoguesamo
uzposjedovanjevlastitihmedija,toHrvatikaokonstitutivannaroduBiHjo
uvijeknemaju.Ostvaritipojamnezavisnognovinarstvainezavisnihmedijaje
djelomino mogue ako postoje osnovne pretpostavke prije svega na osnovu
kojih Hrvati kao konstitutivan narod imaju pravo na vlastite medije unutar
BiH. Bez ostvarivanja jednakopravnosti na svim poljima od politikog do
medijskogpoljabezrazlonojegovoritiobilokojemoblikunezavisnognovi
narstvaunutarBiH.
Literatura
Alispahi,Zehra:Osammjesecihrvatskekulture,demokracijeisui
vota,u:Ljiljan,Visoko,11.veljae1994.
Borovi,Mustafa:ivotdamoGoradenedamo,u:Ljiljan,15.trav
nja1994.
anar,Nusret;Brdar,Mensur:Mostarglavnigrad,u:Ljiljan,Viso
ko,24.lipnja1994.
erkez,Ivana:Osnovnaobiljejamedijskekomunikacijeudemokrat
skojkulturi,u:Soc.Ekol.,Zagreb,2008.,God.18,Br.1
Hajdarevi, Hadem: Massacre, u: Ljiljan, Visoko, br 80, 11. veljae

1994.
Heimovi,Esad:BosnupriznajusviosimSrbije,u:Ljiljan,Visoko,4.
sijenja1994.
Kari,Enes:Muhadirisenigdjenebismjeliosjeatimuhadirimana
teritorijinaedrave,u:Ljiljan,Visoko,15.travnja1994.
Kasumovi, Adnan:Reptilnemoepreivjeti,u:Ljiljan,Visoko,02.
svibnja1994.
Kasumovi,Adnan:Tanjugprotivljiljana,u:Ljiljan,Visoko,14.svib
nja1994.
27
Usp.SlubenabiljekaPUMostar,od25.travnja1994.
514
SILVANAMARI:
Kuki,Damir:Politikapropaganda,Zenica,NaarijeWeling,2004.
Kunczik,Michael;Zipfel,Astrid:Uvoduznanostomedijimaikomuniko
logiji,Zagreb,ZakladaFriedrichEbert,2006.
Lati, Nedad: Zmijsko kolo (kontra) obavjetajnih slubi, u : Ljiljan,

Visoko,11.veljae1994.
Linderberg,Paul:PsihologicalWarfare,Washington,1948.
Numanovi,Senad:Svenasjevie,u:Ljiljan,Visoko27.svibnja1994.
Omeragi,Sejo:etnicitrenirajusruskimmedvjedimaipelama,u:
Ljiljan,Visoko,11.veljae1994.
Ore,Mario:Slobodainformacijaipropagandausuvremenojmeunarodnoj
zajednici,Beograd,Institutdrutvenihnauka,1966.
Rami, Ibnel: Momci za najmunjevitije bitke, u: Ljiljan, Visoko 11.

veljae1994.
Rezolucijakongresabosanskomuslimanskihintelektualaca,Dani,BAM
HANDEL,Sarajevo
SlubenabiljekaPUMostar,od25.travnja1994.
Spahi,Mustafa:Evropa,Bosnaiorah,u:Ljiljan,Visoko,11.veljae
1994.
Spahi,Mustafa:Evropa,Bosnaiorah,u:Ljiljan,Visoko,11.veljae
1994.
etka,Halil:Jablanianisenepovijaju,u:Ljiljan,Visoko,13.oujka
1994.
kapur, murisa: Bjei, kume, nije ovo 1992., u: Ljiljan, Visoko, 21.
lipnja1994.
Tuman, Miroslav: Informacijsko ratite i informacijska znanost, Zagreb,

Hrvatskasveuilinanaklada,2008.
Zvonarevi,Mladen:Primjenapsihologijeuobrazovanjuodraslih,Zagreb,
1962.
http://www.youtube.com/watch?v=FCYvuJ4eDa4
515
SLAVKOMILI:Smjernicezaizvjetavanje
nezavisnihmedijaonekimaspektimaradapolicije
UDK:070.1:351.751.5
SMJERNICEZAIZVJETAVANJENEZAVISNIHMEDIJAO
NEKIMASPEKTIMARADAPOLICIJE
GUIDELINESFORINDEPENDENTMEDIAREPORTINGON
SOMEASPECTSOFTHEPOLICEWORK
mrSLAVKOMILI
Centarzabezbjednosna,sociolokaikriminolokaistraivanjaCrneGore
Defendologija
Apstrakt:Transparentnostijavnostradaosnovnajevrijednostsvih
policijaudemokratskimirazvijenimdrutvima.Upravoiztograzlo
gaodreenesmjerniceuradu,trebalebibitipozitivaniskorakukvali
tetuistilukomunikacijeizmeupolicijeimedija.Ciljradajedemisti
fikacija postupanja policije te objektivno izvjetavanje o radu policije
odstranenezavisnihmedija.Posebanaspekturadustavljasenapra
vovremeno izvjetavanje o kriminalitetu, upotrebi sredstava prinude
kaoiizvjetavanjuomaloljetnimlicimakaoizvriocimakrivinihdje
laizrazlogatojeoitodasumedijiposebnozainteresovanizaizvje
tavanje o ovim segmentima policijskog postupanja i funkcionisanja.
Da bi graanin dobio pravu i pravovremenu informaciju, saradnja
policijeimedijamorabitivrsta,fluentnaiutojsaradnjinebitrebalo
doi do zastoja. Naravno, postoje i situacije kada se novinarima, iz
opravdanihrazloga(kadajeupitanjupovjerljivainformacija,kadaje
policijskaistragautokuitd.)nemoeodmahiliuoptenemoeprui
tiinformacija,alitesituacijebitrebalebitirijetke.
Kljunerijei:Novinari,Policija,Smjernicezaradsanovinarima
Abstract:TransparencyandPublicityofworkisbasicvalueofevery
policeinademocraticanddevelopedsocieties.Forthisreasoncertain
guidelinesinthework,shouldbeapositivestepforwardinthequality
andstyleofcommunicationbetweenthepoliceandthemedia.Theaim
ofthispaperisthedemystificationofpoliceconductandfairreporting
ofthepoliceworkbytheindependentmedia.Aparticularaspectofthe
workisplacedonthetimelyreportingofcrime,useofforce,aswellas
517

reportingonjuvenilesasoffendersbecauseitisobviousthatthemedia
isparticularlyinterestedinreportingontheseaspectsofpoliceproce
duresandoperation.Inordertogiverightandtimelyinformationto
citizen,cooperationbetweenthepoliceandthemediamustbesolid,
fluentinthatcollaborationshouldnotcometoahalt.Ofcourse,there
aresituationswhenjournalists,ajustifiablereason(whenitcomesto
confidential information, when the police investigation was in pro
gress, etc..) can not be immediately or do not at all the information
provided,butthatsituationshouldberare.
Keywords:Journalists,Police,GuidelinesForDealingWithJournal
ists
1.Uvod
Medijiudananjevrijemeimajuvelikumoinjihovuticajnaformira
nje miljenja, stava i stila ivota je izrazito respektabilan. Mediji kao i razvoj
novih tehnologija promijenili su u potpunosti stil ivota, postavili neke nove
granice,apomjerilipostojee.Medijiuvijekdjelujunapublikuonimtokau,
kaoinakojinaingovoreonekimsituacijama,pojavamailjudima.Onotoje
vanoutimsituacijamajestedaisajedneidrugestranepostojimiljenjeda
supolicijaimedijiupuenijedninadrugeidanisubatakodaleko,barkao
tosenaprvipogledini.Ijedniidrugidjelujuuslubigraanaititenjihova
prava djelima ili rijeju. Saradnja policije i medija je neophodna iz razloga
tojepolicijiuinteresudamedijiprezentujujavnostiprofesionalnerezultate,
dokmedijiimajuinteresdaodpolicijedobijuinformacijeradipravovremenog
informisanjajavnosti1.
Etike dileme policije prema medijima veoma su karakteristine i
mogle bi se svrstati u nekoliko grupa. Medjutim, s obzirom na sami znaaj
rada,trebaizdvojitisamonekeodnjihistiuiznaajetikenasamompoetku
rada. Poznavanje etike i potovanje etikog kodeksa policijske strukture i
organizacije nije odabrana od neasnih ljudi i neasnih policajaca Etika je
namijenjena onim policajcima koji potuju svoju organizaciju, imaju dobru i
korektnusaradnjusamedijimaiprijesveganastojedazadovoljenajboljiinte
res stranke prema kojoj postupaju, potujui zakon i vrijednosti drutvene
zajedniceukojojiveirade.
TamaraRalevi,Policijskiglasnik,broj6,Oktobar2009.Podgorica,str.5
518
Etiki problemi u odnosu na medije razvijaju se postepeno, korak po

korak,dokseneukorijeneinerazgradenekadavrsteprofesionalnegranice,
odnosno eventualnu negativnu praksu. Mada svaki za sebe od tih koraka
izgledabezazleno.Ovdjenavedenisavjetimogupomoidasesmanjibrojtak
vihsituacijailidaseiznjihizadjesatomanjetetezasvestranepremakoji
ma medijiipolicijaimajuobaveze i odgovornosti,najvaniji su: izbjegavanje
dvojnihiviestrukihodnosa,zatitetajnostiipovjerljivostiumedijima,poto
vanjeautonomijestranke,identifikovanjestranke,njeneulogeiobaveze,dje
lovanjeuokvirusvojihkompetencija,kontrola i supervizijske obaveze,razli
kovanje injenica od utisaka, stavova i miljenja, preciznost u podnoenju
izvjetajamedijimaislino.
Sredstvajavnoginformisavanjabaveseinjenicamaiestoponavljaju
tanoonotoimjepolicijasaoptila.Iakosepolicijinekapitanjainetrivijalna
inepotrebna,novinarimavjerovatnodobrerazlogezatotapitanjapostavlja.
Novinarimasetrabajudatitokonkretnijiipreciznijiodgovori,slabodavanje
informacijailinedavanjeinformacijamedijima,policijumoedovestidonega
tivnogodnosasamedijima.
Kakobiseizbjegleodredjeneetikedilemeprisaoptavanjuinformaci
ja (saoptenja) medijima, kada su mladi ljudi u pitanju, policija mora imati
jasaniprecizanslubenistavprilikomsaoptavanjainformacija.Kadasepoli
cija priprema neto izjaviti ili saoptiti postoje dvije mogunosti na kojima
moemoizvritisupervizijuatosu:itanjeiprepriavanje.Korienjemdruge
mogunosti,odnosnoprezentiranjemdogaaja,adaneitamonapisanouna
prijedpripremljenosaoptenje,djelujeozbiljnijeisigurnijeisvimajejasnoda
sepolicijadobropripremilazaodgovoridajesigurnausvojepostupke.
Jedanodnajpraktinijihoblikastrukturesaoptenjajeobrnutapirami
da.Tojestilkojomseinjenicenavodeodredjenimredoslijedomodvanijeg
prema manje vanom. Najvanije injenice su na poetku saoptenja, gdje e
se privui pozornost javnosti. Manje vane injenice navode se redoslijedom
svemanjegznaenjatakodaudovoljezahtjevimaprostora,vremanaiuredni
kihzahtjevausredstvimajavnihmedija.
Obrnuta zamiljena piramida bi mogla izgledati i sadrati sledee
odgovorepolicijepremamedijima.
- Ko,ta,Gdje,Kada,Zato,Kako?
- Razradauvodnogdijela.
- Pojedinosti.
519

Odinstitucijeseoekujedaimasavjestidadjelujenanainkojieoja
atioekivanjajavnosti.
Ipolicijaimedijisemorajuponaatiuskladusazakonomipotovati
etike kodekse svojih profesija. Vrlo je vano da prilikom prikupljanja infor
macijazasvojemedijeaposebnouvezisaupotrebomsredstavaprinude,pos
tupanjupremamaloljetnicimaiizvjetavanjuotojvrstikriminalitetadanovi
naritrebadabuduspremnidaotkrijusvojidentitetuslubenomkontaktusa
policijom.Novinaritrebadapotujupolicijskeprocedurekadaprilazemjesti
ma s ogranienim pristupom. Posebno ako se radi o mjestima na kojima je
upotrebasredstavaprinudeidaljeutoku.Odnovinarasemoezahtijevatida
odpolicijeilidrugihnadlenihorganatraedoputenjezapristupposebnim
mjestima(npr.Stadion,prajdparade,mjestozloina),imogubitipodvrgnuti
posebnim organienjima ponaanja (npr. bez fotografisanja) na ovim mjesti
ma.Uslovipristupatrebadabuduunaprijedutvreninajasannain.Novina
ri ne treba da namjerno ili svjesno objavljuju materijale koji mogu ugroziti
policijskiradi/iliistragu.Ukolikobudupredmetpolicijskogispitivanjanovi
nari imaju pravo i obavezu da tite povjerljive izvore informacija. Novinari
morajubitiobazriviuotkrivanjuidentitetartvenasilja.Identitetdjeceispod
18 godina, bez obzira da li se radi o rtvi ili poiniocu krivinog djela, se ne
objavljuje.Materijalkojijenovinarnapraviolegitimnimnovinarskimputem,a
moe posluiti kao dokaz u krivinom postupku, policija moe privremeno
oduzeti u skladu sa odredbama Zakona o krivinom postupku. Policija je
dunaizdatinovinarukopijupotvrdeooduzimanjusnimakaiopreme,aovi
materijalisepredajusudunauvanje.
2.Medijiiizvjetavanjeoupotrebisredstavaprunude
Medijskopoimanjeupotrebesredstavaprinudeodstranepolicijeveo
maestojezasnovanonanjihovojpercepcijiljudskihpravaizatitegraana.
Brojneupotrebe sredstavaprinude odstrane policije umedijima se ocjenjuju
kaoprekomjernaupotrebasile,akiprijestruneanalizeodgovarajuihslu
bi,imeseuoimajavnostiestostvarautisakdajepolicijapostupilanepro
fesionalno. Meutim, zavisno od brojnih situacija i okolnosti pod kojima se
upotrebljavasredstvoprinude(fudbalskeutakmice,neredi,prajdparade,nes
tabilnosti JRM) i policija moe doi u mogunost da prekomjerno upotrijebi
silu.Meubrojnimdilemamakojepolicijskislubeniciimajusunivointeziteta
silesadrugestranenadkojomjeupotrijebljenasila,potrebazatitebezbjedno
sti ljudi i njihovih ivota kao i brojni drugi razlozi koji bi proistekli ukoliko
520
policijanebiupotrebljavalafizikusnaguigumenupalicu,kaosamodvaod
brojnih sredstava prinude (upotreba vatrenog oruja, sredstava za rastjeriva
njemase,psi,konjica,oklopnavozilaidrugo).
Izvjetavanjemedijatrebalobibitipovezanosabrojnimetikimpravi
limakojimasepolicijauoimajavnostinebitrebalapredstavljatikaonasilnik
aujednokaonigubitnik.Medijisetrebajutruditidanaobjektivannainimaju
povjerenjau policiju,sve domomentadok godstrune slube zaunutranju
kontrolu, tuilac ili sud ne utvrde suprotno. Meutim, esta glad zainfor
macijamaineujednaenikriterijumipriizvjetavanjudovodemedijedodono
enjasmrtnepresudepolicijiiprijekonanihodlukanadlenihorgana.Veoma
estojetekodonijetipravilnuodlukuotanomvremenupoetkaintervencije
jersestvarinaterenumijenjajuizsekundausekundaopasnostzasameivo
tegraanakojetitipolicijakaoizabrinutostzasvojeivoteinepotrebubrze
reakcije.Policijamorapravovremenoreagovatiiotklonitisvesumnje,kojebi
mogle da se dogode. Uloga, vrstina, organizovanost i povjerenje u policiju
zavisiodpovjerenjagraana.Pojedinciinepoliciju,svipolicajcinemajuiste
kompetencijealipolicijukaoorgandravenetrebaposmatratikrozpojedince.
Onotobimediji(TV,tampa,radio,elektronskimediji)trebalipotovatipri
likomovakvihdelikatnihsituacijajezvaninosaoptenjezajavnost.Tosaop
tenjebiodstranepolicijetrebalobitipostavljenopredmedijeodslubeport
parolazajavnostiodnosesajavnoubezodugovlaenja.Poredovoguslova
saoptenjemorabitizasnovanonatanostiitemeljitosti.Morasadratiinfor
macije o najee postavljenim pitanjima novinara i tano odrediti slubeni
stav policije. Ako se ne mogu dati javnosti odreene informacije, saoptenje
treba da sadri razlog kanjenja i vrijeme do kada e se policija odrediti po
tompitanju.
Uslovi, nain upotrebe, izvetavanje o upotrebi sredstava prinude i
ispitivanje njene opravdanosti i pravilnosti, predstavljaju, zbog ozbiljnosti
posledica koje mogu nastupiti usled primene sile, izuzetno vaan segment
rada policije, koji je potrebno jasno i detaljno pravno regulisati, kako bi se u
to veoj meri izbegla mogunost zloupotrebe ovlaenja, samovolje policij
skihslubenika,atimeipovredapravagraana.Upotrebasredstavaprinude
regulisana je Zakonom o unutranjim poslovima a obavezno je i ureivanje
podzakonskimpropisima.UlogamedijapropisanajeZakonom.
Primjenaprinudeuodnosunapravnopotinjenoggraaninanajnepo
srednijijeizrazdravnevlastiiistovremeno,najotrijioblikzadiranjauprava
521

graana.Onajeizrazdravnogmonopolavlasti,alijeikaotakvasamonuno
zlo.(Pekovi2010:127)
3.Medijskoizvjetavanjeodjeciusukobusazakonom
Od strunjaka za rad sa djecom u sukobu sa zakonom se oekuje da
budekompetentanzaonajposaosakojimsebavikaoidaseneuputauono
za ta nije struan. Za djecu u kontaktu sa zakonom potrebna su struna,
posebnaispecijaliziranaznanjaivjetine.
Slubenikpolicijemoradapotujeosnovnapravasvakeosobe,naroi
to prava zagarantovana ustavom, zakonom i drugim medjunarodnim propi
sima.Onmoradaznadasupravailinodostojanstvodjetetasvetinjaidase
na njima grade mogunosti preporoda i daljeg razvoja mlade osobe. I mlada
osoba ima prava na svoju privatnost. Privatnost je neodredjen koncept koji
nijelakodefinisati.Policijskislubenikpaimedijibitrebalidaimajuuvidu,
da i djeca imaju pravo na privatnost i ogranienje kontrole nad neeljenim
publicitetom u vezi sa linimstvarima.Iako je medijima posaoda pratesva
drutvena zbivanja, pa i ona koja se odnose na djecu u sukobu sa zakonom,
stogajepronalaenjeravnoteeizmedjupojedinca,policijeimedijaiznadinte
resajavnostizapristupominformacijama o drugimaijedno od najteiheti
kih dilema savremenog vremana. Djeca i adolescenti, iji moralni stubovi jo
nijesuuvreni,imajupravonagrekukojaihneestigmatizovatiukasnijim
drutvenimodnosima.Ipak,porastbrojazloinakodmaloljetnikaznadaiza
zove znaajnu pozornost javnosti, pa se npr. u Americi javlja stav da mnogi
maloljetnici, znaju razlike izmedju dobrog i loeg i da zbog toga ne postoji
uvjerljivoetikoopravdanjenjihovezatiteodposljedicapoinjenogkrivinog
djela,ukljuujuituipanjumedija.(Luis,AlvinDej.,2004:173).
Medjutim,neznaidabimedijiipolicijaupotpunostitrebalidaizgu
beosjeajzaizvjetavanjemomaloljetnimlicima,odlukaokoliiniinformacija
kojaeotiiujavnostmorazavisitiodnekolikoznaajnihsegmenatapoinje
nog krivinog djela i to: teine krivinog djela, drutvene opasnosti, starosti
maloljetnika ali i drugih okolnosti. Prilikom bilo kojeg nastupa u medijima,
policijski slubenici moraju imati na umu da mladi ljudi zauzimaju veoma
znaajnomjestounaojkulturiapotojemladapublikajedinstvena,medijske
porukukojejojseupuujumorajuzahtijevatinaunepodijeljenjupanju.
Medijiudananjevrijemeimajuvelikumoinjihovuticajnaformira
njemiljenja,stavaistilaivotajeogroman,posebnokodmladihljudi.Mediji
za djecu i mlade kao i razvoj novih tehnologija promijenili su u potpunosti
522
njihov stil ivota, postavili neke nove granice, a pomjerili postojee. Razvoj
djeteta poinje od samog roenja. U kakvom okruenju smo rasli zavisi
umnogomekakviemokasnijebitiikakvomdrutvuemoteiti.Medijiuvi
jekdjelujunapublikuonimtokau,kaoionimnakojinaingovoreonekim
situacijama,pojavamailjudima.
Ulogakojusumnogimedijiimalitokomratovadevedesetihgodina,u
nekimmedijskimkuamaidanasjeprisutna.Udarninaslovisastresnimfoto
grafijamananaslovnimilicijelimstranicamarubrike,postalisutradicijaure
ivanjanovina.Smrtvienaumedijima,televizijii utampinijenitanovo,
aliseunjenojprezentacijiestoodepredaleko.Istovremeno,trebaprocijeniti
dalijejavniinteres,odnosno,dalijepravograanadaznaistinupreovlau
jue nad efektom koji npr. fotografija moe da proizvede na djecu, a mnoga
urednikauputstvaukazujudajedovoljnoopisatisituacijuibezmrtvogtije
laipotresneslike,itaocuetekstombitiprenesenatraginostilijainadoga
aja.Djeca,poznatijakaoposmatraislikaiitainaslovaudananjevrijeme,
i dananjim nainom izvjetavanja, nijesu poteena negativnih i u velikoj
mjeriamoralnihpojavaisadrajakojidolazeodsredstavamasovnihkomuni
kacija.
4.Optesmjernicezadavanjeinformacijamedijima
Policijauodnosusanezavisnimmedijimamoragraditiodnospovjere
nja, zasnovan za objektivnom i tanom informisanju. O tome kako e mediji
izvjetavati o postupanju policijske organizacije zavisi od nje same i odnosa
kojinjenislubeniciostavljajuujavnosti.Postojinekolikobitnihsmjernicakoje
se mogu podijeliti na vie podgrupa, ali u ovom radu sistematizujemo ih na
sljedeinain:
Tanostisadrajnost:Sredstvajavnoginformisanjavrloestoponav
ljajuinformacijedokojihsudoliputemslubezainformisanjejavnosti.Poje
dinosti kao to su tana imena ili adrese, brojevi, opis ili slino izuzetno su
vani. Tanost u svakom poslu mora postati odlika tog posla. Upravo iz tog
razloga policija bi trebalo da informacije koje dostavlja javnosti da dostavlja
sadrajno,sadovoljnoinformacijaiijimnedostatkomneeizazivatisumnji
avostmedija.
Rokovi:Prepoznavanjerokovakojimaraspolaumedijidoobjavljiva
njainformacijeodposebnesu vanosti. Nekadazakanjele informacije imaju
negativan odjek u javnosti, posebno onda kada ih mediji objavljuju bez pot
punihisadrajnihpodatakajersuzvaninasaoptenjapolicijezakasnila.Uko
523

liko se informacije ne dostavljaju na vrijeme medijima to moe dovesti do

negativnogodnosasanovinarimaaliistvoritinegativnuvijest.
Odgovorinapitanja:Pitanjakojadobijajuslubenicipolicijeodpred
stavnika,medijapopravilubitrebalabitijasna,konciznaitana.Vrloestota
pitanjamogubitiotvorena,zatvorena,kaptativnailisadratiodreeneupuu
juenavodenaodgovor.Meutim,policijabimoralarazumjetipotrebunovi
narazatanimizvjetavanjemjavnosti.
Tajneipovjerljiveinformacije:Ukolikonekapitanjanakojasezbog
tajnostiistragenemoguodmahdatiodgovori,takoitrebadatiodgovornovi
narima.Izvjesneinformacijesenebitrebalerutinskidavati,negosamonakon
konsultacijesaviimpolicijskimstrukturama,javnimtuiocemilisudijomza
istragu. Ove povjerljive informacije ukljuuju: Raniju kriminalnu prolost,
karakterilireputacijuosumnjienog,fotografijuosumnjienog;,Postojanjebilo
kakvog priznanja, prihvatanje krivice ili izjave koju je osumnjieni dao ili
odbijanjeosumnjienogdadaizjavu,rezultatebilokakvihsprovedenihispiti
vanja ili testova ili odbijanjeosumnjienog da se podvrgne odreenim ispiti
vanjimailitestovima,identitet,svjedoenjeilivjerodostojnostizjavenekogod
svjedoka,miljenjeovlaenihslubenihlicailidrugihzvaninikaoteinislu
aja ili kvalitetu prikupljenih dokaza, miljenje ovlaenih slubenih lica ili
drugih zvaninika o krivici ili nevinosti optuenog, specifinosti o istragama
kojetraju,osimukolikosesmatrakorisnimzasamuspjehistrage,lineinfor
macijekojeidentifikujurtvu;informacijekojeidentifikujumaloljetnika;sumu
opljakanog(otuenog)novca,ime,adresustanovanjaibrojtelefonaovlae
nih slubenih lica, ostale informacije ije bi objavljivanje bilo nezakonito.
Nepoznate informacije: Informacije koje se ne mogu obezbijediti i za koje ni
samapolicijanemaodgovornetrebadavatinabrzinu.Novinarimatrebarei
razlogkanjenjaikadaeodprilikeinformacijabitidostupna.
Ekskluzivni izvjetaji: dogaa se da novinar postavi neko pitanje
kada radi na nekoj prii po vlastitoj inicijativi, koju e ekskluzivno koristiti
njegov poslodavac. Institucija kojoj je postavljeno pitanje nikada ne treba
samoinicijativnodatiisteinformacijekonkurentnimmedijima.
Najefikasnijiinajefektivnijinainostvarivanjapotrebejavnogradapolicijeje
informisanje javnosti kroz medije. Medjutim moraju postojati pravila koja
odredjuju informacije koje se daju kroz medije. Ove informacije prvenstveno
bi trebale da podstiu i uvjeravaju javnost i daju osjeaj bezbjednosti gradja
nimaaliiprodubljujuopteinformacijeonainunakojipolicijaradi.Informa
cijekojesenebitrebaleobjavljivatisuoneinformacijekojenaruavajukvalitet
524
istrage,otkrivajudotadanjaprikupljenaoperativnasaznanjapolicijeiukazu
ju na izvrioca krivinog djela ali i otkrivaju identitet maloljetnog izvrioca
krivinogdjela.Takodje,kadajeupitanjujavnoobjavljivanjepolicijskihizvje
taja koji ukljuuju statistike pokazatelje, informacije o javnoj bezbjednosti i
stopikriminalitetaimazaciljdaefikasanradpolicijezasnujenadobrojsarad
njiipovjerenjuizmedjupolicijeijavnosti.
5.Ophoenjenezavisnihnovinarasapolicijom
Ipolicijiaimedijiimajulegitimne,profesionalneciljeveizadatkekoje
morajupotovatiicijenitidabisepostiglauspjenaiuzajamnokorisnasarad
nja. Potovanje etikih kodeksa svojih profesija proistie iz profesionalnosti
osobakojeobavljajutakovaneprofesije.Neprijateljskistavukomunikacijii
eventualnom rjeavanju konflikta prilikom obavljanja svojih profesionalnih
djelatnosti mora se izbjegavati. Takoe, ukoliko postoji opravdana procjena
policijskih slubenika da odreeno mjesto dogaaja moe usljed prisustva
neovlaenihlicaostavitiposljedicepozdravlje,bezbjednostiliivotnovinari
morajupotovatitakvuprocjenubezobziranapotrebuizvjetavanjailisenza
cionalnostivijestidokojemoedoi.Novimarinetrebadanamjernoilisvjes
noobjavljujumaterijalekojieugrozitipolicijskiradiliistragupovodomzlo
ina koji se dogodio. Ukoliko budu predmet policijskog ispitivanja novinari
imajupravoiobavezudatitepovjerljiveizvoreinformacija,kaoidaangau
jukaograanibraniocatokompolicijskogispitivanja.Uoimajavnostinovi
nari ne bi trebali isticati samo policijske greke prilikom obavljanja dunosti
ve i isticati policijski uspjeh prilikom istraivanja krivinih djela i prekraja.
Novinari moraju biti obazrivi u otkrivanju identiteta rtve nasilje. Identitet
djeceispodgranicepunoljetstva,kojaunaojzemljiiznosi18godinaneobjav
ljuje se. Razumijevanje i graenjedobrihodnosaizmeu nezavisnih medija i
policijepredstavljaimperativanstavmeunarodnezajedniceidiopreporuka
kojesuupuenenaojzemljiupredpristupnimpregovorimazalanstvoCrne
GoreuEvropskojUniji.
Policijamoraposveenoraditinasvimnapadimananovinareugroa
vanju njihove sigurnosti i pruati im neophodnu pomo na posveen nain.
Samosiguranibezbjedannovinarmoeposveenoraditisvojposaonaprofe
sionalannain.
525

6.Smjernicezaophoenjepolicijeuodnosunanovinare
Sloboda izraavanja, sloboda kretanja i nesmetano putovanje kroz
zemlju,pravonatampanje,distribucijuiemitovanjeprogramavrlosuvani
preduslovi za obavljanje novinarskog posla. Policija kao legitiman cilj, mora
imatiiispunjavatipravonovinaranaovepreduslove.Uvremenunedostatka
razumijevanjaizmeunovinaraipolicijenesmijesestvoritiklimaantiintelek
tualnogstanja,jerjavnostpopravilunebitrebalaosjeatieventualneneprofe
sionalnostijednihidrugih.Jezikkodira,klasifikujeirangiraljudsko pona
anje,kojejeskorouvijeknabijenoemocijama.Onjetemeljnimedijsocijaliza
cije i nain na koji se kulturna informacija prenosi zbog toga je u graenju
odnosa policije i novinara vano kakav e jeziki odnos uspostaviti policija i
novinari,tjkakoenovinariizvjetavatiopolicijiujavnosti.Policijanemoe
odnovinaratraitidasekodnjihregistrujutokomobavljanjasvogposla,osim
usluajuakosezatulokacijunetraiposebnadozvola.Policijamoeograni
itiilizabranitipristupnovinarimaigraanimanamjestimakojasulegitimno
i jasno obiljeena, ograena ili ako se novinarskim pristupom ometa vrenje
policijskih mjera i radnji. Policija bi trebala objasniti razloge zbog kojih je
neophodnodaseograniikretanjenaodreenompodrujusvimgraanimaa
posebnosaznaajnimsenzibilitetominovinarima.Zauspjenukomunikaciju
kljunojerazumijevanjeprofesijekojomsebavipolicijaaliinovinari.Jezikje
sredstvo komuniciranja, a jezikim konstrukcijama se izraavajau odreeni
socijalniodnosiisocijalnesituacije.Onjesredstvoizraavanjamisli,sibolika
kristalizacija istorijskog i duhovnog naslijea. Ljudski govor neispunjava
samouniverzalnelogikezadatke,negoidrutvene,kojizaviseodspecifinih
uslovagrupeiligovornezajednice.Protivrjenostjezikajeutometojenjegov
zadatakdapovezujeiujedinjujeljude;alitoujedinjavanjejeziknemoeizves
ti, a da istovremeno ne odvaja ljude. Pravila dobre komunikacije i jezikog
sporazumijevanja su klju za rjeavanje odreenih dilema. Istorija sveopteg
beaaikonformizmanesmijekadamnogi,nasuprotprofesionalnojetici,
eticipoziva,radoplivajunizpoeljnustrujupodbijelomiliutomzastavom
predajeiprostitucijesvojesavjesti,posvakucijenubitirtveproduena
ruka,ureivakepolitikeilisistema.
Policija se ne moe mijeati ili kanjavati novinare tokom obavljanja
njihovihprofesionalnihzadataka.Novinariimajupravodafotografiu,snima
ju, prave biljeke, posmatraju, rade intervjue, a da pri tom ne moraju traiti
dozvoluodpolicije.Policijanemoenovinarimaoduzimatiopremuisnimlje
ne materijale. Izuzetak mogu biti materijali koji mogu posluiti kao dokaz u
526
krivinompostupkuilisluajevikojisupreciziranipozitivnimpropisimanae
zemlje.Takoe,policijamoeodnovinarazahtijevatidanoseilipokaunovi
narsku legitimaciju samo kada trae pristup mjestima ili dogaajima koji su
otvorenizanovinareazatvorenizajavnost.Inovinarmoetraitiodpolicajca
daselegitimieipokaesvojuslubenulegitimaciju.Policijanaroitatrebada
istrai sva stvarna djela ili prijetnje nasiljem, zastraivanje ili maltretiranje
medijskihradnika,ilionakojaukljulujuunitavanjeimovinemedija.
Zakljuak
Kako to davno ree ameriki novinar Paul Harvey, Ko su policajci?
Oni,odsvihljudiiena,ponekadsunajpotrebniji,aponekadinajnepoeljniji.
Onisuneobina,bezimena,biakojasugospodinigospoicaurazgovo
ru,a,kadokrenuleabudale!Onimorajubititakvediplomate,daizjednae
razlikemeuljudimanatajnain,daesvakiodnjihpomislitidajepobijedio!
Ali...Akosupolicajciuredni,ondasuuobraeni;aakosuneuredni,ondasu
skitnice.Akosuprijatniurazgovoru,ondaflertuju;aakone,ondasumrzovo
ljni!Onimorajubrzodonijetiodluku,zakojubipravnicimatrebalonekoliko
mjeseci!Ali...Akojure,ondasunepaljivi;akosupromiljeni,ondasulijeni.
Onisuprvikojiizaunalicemjestaikojimorajudatinepogreivudijagnozu.
Moraju znati da primijene reanimaciju, zaustave krvarenje, i iznad svega, da
sepobrinudartvaodekuibezklecanja,iliebitikrivinogonjeni!Policajci
morajupoznavatisvakipitolj,bitibrzinaokidauiudaritigdeneboli.Mora
ju biti spremni za sukob sa ovjekom koji je i dvaput jai i dvaput mlai od
njih,adapritomneoteteuniformu,anebudunibrutalni!Policajcimoraju
znati,danaosnovujednedlakeopiukrivinodjelo,orujeikriminalcaida
vamkaugdeseonkrije!Ali...Akogauhvate,ondasuimalisree;aakone,
onda su nesposobni. Ako napreduju na poslu, onda imaju vezu u politici; a
akone,ondasuglupi.
Takoe, naiu dani kada novinari postanu sami sebi tema. Najee,
ondakadabranesebeiliprofesiju.Iliijednoidrugo,istovremeno.Ugroavaju
ih interesne grupe, vlast i moni pojedinci. Oblici pritisaka su veoma iroki,
takoreiraskoni.Odnajobinijihpretnjidoubistava.Utakvimsluajevima,
uglavnom, novinari moraju biti slona braa. Jer ako je nekom od kolega
ugroena sloboda a uti se ve sutra pritisak se moe proiriti na ostale.
Isto tako i policajci, vrlo esto mogu biti predmet napada, prijetnji ili unita
vanjanjihovelineislubeneimovine.Ondajedoneklerazumljivozatosui
policajci vrlo esto slona braa . Meutim, kada bi cjelokupno drutvo i
527

organi drutva imali dobru saradnju i novinari i policija gradili bi poveanje

povjerenjausvojedjelatnostiisvibibilislonabraa.
Literatura:
Smjernice za ophoenje policije i novinara, OSCE, Institut za medije
CG,2011.
Slavko Mili, asopis , Medijski dijalozi, broj 16, Medijski centar Pod
gorica,2013
SlavkoMili,asopisMedijskidijalozi,broj17,MedijskicentarPodgo
rica,2013
DukoVejnovi,Govormrnje,Zbornikradova,Evropskidefendologi
jacentar,BanjaLuka,2014
Tamara Ralevi, Policijski glasnik broj 6, Uprava policije Crne Gore,
2009
STAKI,Djuradj,Psiholokiietikiaspektiuspostavljanjapovjerenjai
saradnjeizmedjupolicijeidjeceusukobusazakonom,UNICEF,2007
VUJAKOVI,eljka,PrirunikoprimjeniZKPzaslubenikeUprave
policije,PolicijskaakademijaDanilovgradiOSCE,2010
Luis, Alvin Dej, Etika i mediji primjeri i kontroverze, Medija centar
Beograd,2004
Dozef,Raz,Etikaujavnomdomenu,CIDPodgorica,2005
Kodeks ponaanja kriminalistike policije UN, Visoki komesarijat za
ljudskaprava,1979.
Principi etikog postupanja prema mladima, Nacionalna agencija za
mladeVelikeBritanije,2004
BOROVEC, Krunoslav, Policija i mediji, asopis Policija i sigurnost
MUPHrvatske,2007
STODIK,Torsten,Vodizademokratskiradpolicije,OEBS,
Internetadrese:
http://www.nstcg.org/od19.10.2011godine.
http://www.anem.rs/sr/medijskaScena/vesti/story/6288/%22MEDIJI+I+
POLICIJA%22.htmlod19.10.2011godine.
http://bib.irb.hr/.../501510.kborovec_policija.pdfod19.11.2011godine.
http://polis.osce.org/library/view?item_id=3735&attach_id=3014od
18.10.2011godine.
528
AETSALH:
Mitoviiinjenicerodneravnopravnostikroznezavisnonovinarstvo
UDK:070055.1/.3
MITOVIIINJENICERODNERAVNOPRAVNOSTIKROZ
NEZAVISNONOVINARSTVO
MYTHSANDFACTSOFGENDEREQUALITYTHROUGH
INDEPENDENTJOURNALISM
mrAETSALH,Podgorica
Apstrakt:Teiteradajenauincimarefleksivnogpogledauvizual
nimmedijimainjihovompredstavljanjupolaroda.Refleksivnipogled
upliegledaocusliku,lisavajucigatimenjegovogpredmetadabimu
potombiovraenkaopredmetelje.Ureklamamanepredstavljasar
nospolnostrobu,vetpotonja,uskladusMarxovomdefinicijomfetisi
stickogkarakterarobe,otkrivadimenzijuiaspektespolnostikojisuse
prije otimali videnju. Iz oblika robe proizlaze ucinci retroverzije
(Lacan) prema kojima spolnost predstavlja robu, umjesto obrnuto.
Promatracka pozicija refleksivnog pogleda nije definirana oprekama
poput subjektobjekt, aktivnopasivno, muskoiensko. Prije je to
meduprostor izmedu utemeljujucih i odbacenih identifikacija. Ove
druge su iz te utemeljujuce perspektive besmislene i nespoznatljive,
ali se u njihovoj sjeni okuplja cjelokupno vizualno polje, odnosno
djelokruglvidokrugslike.
Kljunerijei:Novinarstvo,rodnaravnopravnosta,reklama,vizuel
nimediji,preruavanje(maskiranje).
Abstract:Thefocusofthispaperisto look attheeffectsofreflexive

visual media and present a half race. Reflex sight interferes picture
viewer,therebydeprivinghimofhiscasethatwouldthenbereturned
asanobjectofdesire.TheadvertisementsdonotrepresentSarnosex
merchandise,vetlatter,accordingtoMarxsdefinitionofafetishna
ture of the goods , reveals dimensions and aspects of sexuality that
hadpreviouslystruggledtoseeing.Fromtheformofgoodsresulting
effectsretroversion(Lacan),accordingtowhichsexualityisacom
529

modity,ratherthanviceversa.Observationpositionsreflexiveview
isdefinedoppositessuchassubjectobject,activepassive,malezen
sko . Prior to the interspace between the foundational and rejected
identification.Thelatterareofthefoundationalperspectivemeaning
lessandunknowable,butintheirshadowgatherstheentirevis
ualfield,ordjelokruglvidokrugimages.
Key words: Journalism, Gender Equality, Advertising, Visual Me
dia,Masking(Masking)
1.Uvod
U radu teorijski razmatramo odnos izmeu reklama i uoptenog pri

kazaenaumedijima,polnerazlikeirodnihidentitetatenastojimoartikulisa
tioptevezeizmeuvizualnekultureifeminizma.
Vizualnakultura,ijijereklamaistaknutipredstavnik,nijesamoodraz
rodne stvarnosti,ve njena tvorbena sastavnica. lako je reklama uobiajena
temakulturnihstudija,smatramodasujosuvijeknedovoljnoistraeniodnosi
reklameirobetenjenaulogauproizvodnjielje.Promisljanjeoreklamiinje
nom diskursu navodi nas da preispitamo teorije o gledateljskim pozicijama i
njihove konstrukcije s obzirom na polnu razliku. Zatim analiziramo muku
gledateljsku poziciju u reklamama kako ju je iznio Ante Tomic u jednoj od
svojihkolumni,uspostavljamovezeizmeureklamnogzapletaukojiseume
e proizvod kao predmet, nakon toga uspostavljamo vre veze izmeu
naegtumaenjareklamnogdiskurzaipsihoanalitikiorijentiranihtumaenja
vizualnekulture.NisuIiidananjigledaociiitaocisavremeniNarcisikojiu
vizualnoj kulturi otkrivaju kompleksnost rodne stvarnosti i fiktivnu prirodu
polnerazlikekaokulturnodrutvenogregulativa?
Kao sto je i robni svijet obuzet predmetnim prividom drustvenih

odredaba(Marx1867,str.893.)takojeirodnizponovljenih,stiliziranihino
vaukrutomregulacijskomokvirukojisvremenomstvaraprividsupstancije,
prirodnogbia,a/p/okazatikontingentneinovekojistvarajuprividpriro
dne nunosti je harem od Marxa (A. M.) diD kulturne kritike. (Butler 1990.
str.45).Stogacemopanjuposvetitiseksualiziranimreklamamakojeusvojim
zapletima i scenarijima uprizoruju muskozenske odnose. Ako je tocno da
reklameutjecunaponasanjeondasemozemoslozitidaoneposrednosudjelu
juiutvorbiidentiteta.Nozapolaznutezuovogradauzimamodaseksualizi
ranereklameprijesvegatvorerodneidentiteteiposredstvomspolnosti,gdje
530
AETSALH:
se ani insceniraju, odreduju druge oblike ponasanja. Vaznost ove teze prije
svegapretpostavljamonapoljuvizualnekulture.
Seksualiziranereklamenampokazujudavizualnakulturanijeustroje
nasciljemdaodravailuzijustabilnemukostitakotomukarcapostavljana
mjesto subjekta percepcije, a enu kao objekt. (Mulvey 1975, 1990, Silverman
1988, 1990). Kao i preruavanje u radovima Lacana i Butler, seksualizirane
reklame otkrivaju diskontinuitet izmeu pola kao bioloke i roda kao kultu
ralne kategorije. Butler (1990) tvrdi da tim preruavanja ene u mukarca i
obrnutopokazujedanepostojivezaizmeuizvoaeveanatomijeirodakoji
izvodi.
2.Maskiranjesamopreruenapravaena
Bezsumnje,mukoienskosesusreunanajotrijinainposredstvom
maski.Akoumaskiranimzapletimaseksualiziranihreklamamukaracostaje
s proizvodom, a ena bez mukarca, onda u njima moemo itati i kako se
polnazeljaupotrebljavazapojaavanjeinadzorpotroakeelje,aliikakosu
obje rodne pozicije obiljeene i odreene nedostatkom koje meusobno ne
mogunadomjestiti.
Sjednetakegleditarobasepredstavljakaoena,aliizdrugeuvia
modase
enamoraprikazatinaodreennainkakobijemukaracpoelio.Paradoks
jeutomedakadenanavuekostimukojemeodigratiulogunapozornici
mukeudnjeprestajebitienom,navlaeitumaskuanairealizirasvojuzen
skost,kaostoiglumacirealizirasvojustvarnuOSObU27P.romatrajucirodne
odnoseuekonomskomkontekstuprimjecujemodaurodnojekonomijisvaka
odstranazaboravlja..datostoimanevrijedivisenegoonostonema(lacan
1958,sir.264),stogaiostajukratkihrukava.Povlacecigrubuanalogijumoze
moustvrditidajemaskiranjeurodnojstvarnostionostojerobaudrustvenoj,
dabirazmjenaobapoljabilamogua.Beznamjeredaulazimouirudiskusiju
ininamsekorisnimdaovdjepovuemoparaleluizmeuglumemorajuse
poklopitineimajuetrebanje(nichthabendeBrauchen)svakestraneinepot
rebno imanje (nichbrauchende Haben) druge strane. (Haug28 1973, str. 7.)
Juliet Mitchell (1985) povlaei paralelu izmeu elje i polne elje objanjava
dasepredmetdjetetoveenjepodienanivoobjektatekkadgaizgubi,kad
onnestaneizvidnogpolja.Zatocezadovoljenjekojesemoepruitinjegovoj
potrebi u sebi uvijek sadravati tajgubitak, svaki odgovor na njegov zahtjev
bitcenepovratnoobiljezennjime.ToLacan,kazeMitchell,zovezeljom:Dje
531

tetova potreba se maze namiriti, njegovom se zahtjevu maze odgovoriti, ali

njegovazeljatrajezbogpocetnogneuspjehazadovoljenja.(Mitchell1985,str.
6.) Upravo ta nemogucnost zadovoljenja oslonac je Freudovoj tezi 0 spolnoj
zelji:Moramoracunatinanemogucnostdajenestouprirodisamogspolnog
nagananesklonupostizanjupotpunogzadovoljstva29.JacquelinRose(1985)
nadopunjava tumacenje Mitchell podsjecajuci da je trauma pocetnog gubitka
ujednoiprvasimbolizacija:Tosuoneiscezavajuceigre3OkojenamjeFreud
otkrio u jednom trenutku genijalnosti, kako bismo spoznali da je trenutak
kadasezeljahumaniziraistovremenoitrenutakkadasedijeteradaujeziku.
(Lacan 1953, str. 106.) Nadovezujuci se na kasniju Lacanovu formulaciju:
Zahtjevposebineodnosisenazadovoljenjakojaprizivanonanestodrugo
(Lacan 1958, str. 261.), Rose kaze da je to drugo upuceno na mjesto svoje
izvorne nemogucnosti. (Rose 1985, str. 32.) Smatramo da je upravo to ana
besmislena tocka iz koje se upucuju seksualizirane reklame i koja se maze
otkritiTomicevimpozornimpogledom:muskoizenskonemazesemedusob
nonadopunjavati,odnosiizmeduspolovanemogusesvestinarazinupotre
ba, kao sto se ne mazeni odnos prema robi na upotrebnu vrijednost. Prisut
nost ove perspektive na samoj reklamnoj slici onemogucuje identifikaciju
uznemirujuci svojom porukom da rodna stvarnost nije identicna s bioloskim
spolnim obiljezjima te da spolni izbor nije izvrsen jednom za svagda: nema
togasto/kojinebimoglopostatiobjektomspolnognaganacemubioloskafun
kcijamazebitisarnopodrska.Utomsmislukazemodareklameseksualiziraju
proizvode,aliipakporobljavajuseks.Nasliannain,jedinojepreruenaena
pravaena.Reklamazapivoilicocacoluistodobnokaedajenjihovakon
zumacija vie od pukog zadovoljavanja potrebe gasenja ei i da seks mae
bitipukozadovoljenjepotrebe,anenapordaseizinauinpostignepravi
uitak.Takoseraspletukojemmukaracumjestoeneuzmepivomoeitati
kaosvojevrsniodgovornafrojdovskopitanjeWaswilldasWeib?
3.Zatoseuoptebavitimedijimairodnimulogama?
Mediji prezentiraju drutveno prihvatljivo ponaanje, pozicioniranje

pojedincaiodnosesdrugima;Onisvjedoeojavnompriznanju,astiistatusu
grupaljudi.Slikaenaujavnostioduvijekjebiladrugaijaodonemukaracai
drutvenonievrednovana.
Mediji socijaliziraju ljude, posebice djecu prihvaaju se spolni/rodni

stereotipi kao normalno stanje; kapitalizam i patrijarhalnost su isprepleteni i
znaeideologijukojapostojeeprepoznajekaonormalno(GerbneriTuchman
532
AETSALH:
potisnutegrupesunevidljiveitekomogureprezentiratisvojepripadnike);O
timrazliitostimagovorerazneinjeniceinainiprikazaenskihlikova.
enski stereotipi: prihvaene u tradicionalnim ulogama, ostale se

odbacujuilioptuuju;formeukojimasepojavljujuenesmatrajusealternati
vnimilimarginalnim,doksuonesamukimasmatraneobjektivnimipoelj
nim;vremenomsepokuavaomekatiimidmukaraca;vanajeanalizatek
stovanamjenjenihenama.
Medijinisusamozrcaloveikreatoristvarnostikojaseshvaastvar
nom(Edelman). U tom pogledu imidi u medijima interesantni su monim
drutvenimgrupamazbogekonomskih,statusnihipolitikihmotiva.
Uz medije ulogu u oblikovanju imaju i ostale drutvene institucije:

obrazovnisustav,religija,obiteljonimorajupropitivati,prepoznavati,ikon
struiratiimiderodova.
Istraivanjaod1970ihrazlikujuspolirodkaodrutvenukonstrukci
ju.Rodneulogedanasseuzimajuozbiljnijeizamijenjujuuhodanokritiziranje
mukosti i mukaraca od strane ena. Danas je prisutno prouavanje svih
aspekataodnosaenaimedijanovetehnologije,jeftinijaistraivanja,promje
na okoline u kojoj djeluju mediji: globalizacija medija, naini zapoljavanja,
vlasnikiobrasci.
Mediji intenzivno sudjeluju u oblikovanju normi, vrijednosti i uvjere

njavezanihuzrodnunejednakost.Toinekrozizbortekstovauprogramima,
krozkompleksnuhijerarhijskuorganizacijutedjelovanjenapubliku.
Nalazi upuuju da se tvrdokornost seksizma ne moe rijeavati samo
krozmedijevekrozsvedrutveneakcije.
4.Uticajmedijanarodnusocijalizaciju
MedijiuCrnoj Gori(tampani, elektronski, novi)diktiraju program

javnogmiljenja.Onibirajutemeiprogramekojiteeuvrivanjuireafir
macijipatrijarhalnekulture.
Na ovaj nain mediji naturalizuju rodne/polne uloge i fiksiraju muki

(mizogini)pogled.eneseportretiu(kakouelektronskimmedijimatakoiu
enskim asopisima) kao potinjene, pasivne i najee u smislu njihovog
izgleda,seksualnostiiodnosaudomainstvu,doksemukarciprikazujukao
dominantni,aktivniiautorativni.Mediji,ipak,nereflektujujednostavnorep
rezentacijeena.Osimtosumjestokonstruisanjaenskemarginalnostiukul
turi, oni su i polazna taka za stvaranje definicija o rodnim ulogama, jer su
medijskiproizvodidioideolokogaparatakojise,uglavnom,sastojioddirek
533

torakompanija,urednika,vlasnikamedija,reklamnihagenata,vladinihino
vnika ili ministara, koji diktiraju modele drutvenog ponaanja i ekonom
sko/politike i estetske interese, ali definiu i mjesto ene u cjelokupnom
sistemu.
Vidljivamanipulativnostinevidljivostrodnediskriminacijeumedi
jima: iza zavjese nepristranosti i neutralnosti, mediji se (ne)vjeto trude da
sakrijunjihovuideologijukonstrukcijerodnihstereotipa.Procesiproizvodnje,
konvencijeanra,industrijskeprakse,obukaosobljaiorganizacioneifinansij
ske strukture su skrivene od javnog pogleda. Patrijarhalne pretpostavke i
stavoviglavnihurednika(imukihienskih)sumaskiranesjajemromantizi
raneporuke.
Prisustvo enstvenosti i odsustvo ena: mediji, a posebno enski

asopisi daju iluziju rjevanjasvihproblemaena (oni sudoktori, kuvari,
kozmetiari, frizeri i modni savjetnici, ak je i estetski hirurg tu!), ali se ni
jedanmedijnebavipristupomozbiljnimproblemimaenaudrutvu:kakoda
nadjuzaposlenje,kakopoveatizarade,mogunostidaljegstrunogusavra
vanja ili obrazovanja, problemi sa stanodavcima i zakupima, seksualno
uzmemiravanje na poslu, kako se suoiti sa nasilnim partnerima/muevima/
oevimaitd.Porukamedijadaoviprobleminepostojeilienestatiimena
uspije izgledati dobro, povinujui se njihovim kozmetikim i estetskim
pravilima.
Rodnonesenzitivnijezik:bezimenasestra,ena,snaha,kerkai
model pripadnosti plemenskoj zajednici; upotreba prezimena (oevog ili
muevljevog) sa sufiksima ova, eva itd. Brani status ene se skoro uvijek
eksplicitno pominje sa senzacionalnim naslovima ukoliko je razvedena, za
mukarce ne vai isto pravilo. Nedavno je odran skup na kome je utvren
Nacionalniakcioniplankojiobavezujemedijenapotpisorodnosenzitivnom
jeziku (ravnopravna upotreba rodnih formi za profesije). Implementacija tek
slijedi.
Pojavanoveliberalne(emancipovane,moderne)ene:inovaklopka;
konfuzija enske seksualnosti sa enskom emancipacijom; portret nove mo
derne,jake,nezavisne,seksualnopromiskuitetneenekojaelijednakstatus
samukarcima(poduticajemmainstreamfilmovailiUSAserijapoputSeksi
grad) je novi (Holivud) brend; seksualnost i snagu ene opet diktira muki
pogled,mukapotrebaipozicija.Tako,jakaoslobodjenaenapostajebitan
faktorzaoporavak(prividnouzdrmanog)patrijarhalnogdiskursa.
534
AETSALH:
(Ne)postojee medijsko zakonodavstvo reafirimie rodne stereotipe:

prednostuzapoljavanju,posebnouvizuelnimmedijima,imajumladeilijepe
nekolovanedjevojke,kojesuzatimeksploatisane:radebezikakvogugovorai
skorovolonterski.
5.Pokazateljinekihistraivanja
Dosadanja istraivanja pokazuju da tek svaka deseta ena poseduje

imovinu,dasunezaposlenostisiromatvouglavnomrezervisanizanjihidau
odnosunamukarcemnogoteenapredujuukarijeriimanjezarauju.ena,
ipak, ima u svim poslovima, a u nekim profesijama ak ine veinu. Mada
novinarstvozvuipoprilinoizazovnoizahtjevno,veinunovinarskepopula
cije u ine upravo ene, ali to, kako same kau, ne znai mnogo, poto se u
svom poslu suoavaju sa problemima o kojima kolege novinari i ne sanjaju.
Mukarcisutikojiimajumo:ekonomsku,socijalnu,vjersku,politiku,fizi
ku. Muka mo odreuje pravila, kreira odluke, oblikuje svakodnevicu. Nji
hovamose,govorilesufeministkinje,podrazumeva.Meutim,svijetviene
funkcioniekaoprijepedesetgodina.eneuzimajustvariusvojerukeibave
seposlovimakojiimranijenisubilinamenjeni.Novinarstvojesvakakojedna
od tih profesija, prvenstveno zbog toga to eni ostavlja malo vremena da
budeonozatajebiolokiprvenstvenopredviena.
IstraivanjuSekcijeenaumedijimapriNezavisnomudruenjunovi
naraSrbije,kaedajeposaoiporodicuveomatekouskladiti.Zaistajestra
notekovoditiraunaomuu,djeci,bolesnojsvekrvi,adavamtelefonistov
remeno neprekidno zvoni. U novinarstvu nema slobodnog vremena. Ako
uzmemou obzir idaenamoradamolidajojnekopriuvadijete,jernema
dovoljno vrtia, onda shvatamo kakva je situacija, kae Tamara. To, meu
tim,nijejedinaoteavajuaokolnostzanovinarke.PremaistraivanjuSekcije
ena u medijima pri Nezavisnom udruenju novinara Srbije, novinarkama
najtee pada prikrivena ili javna seksualna diskriminacija, to od kolega, to
odsagovornika,aliiodsopstvenihkoleginica.Ipak,tosvakakonijepravilo.
Priroda ena i mukaraca ili zbog neega drugog, zaista ne znam.

Nekianalitiatitvrdedajenovinarstvouposlednjihdvadesetakgodinasvuda
usvijetuzahvatilapojavapopularnonazvanafeminizacijaprofesije.
Prematomemiljenju,enebivajuprivueneuprofesijegdeimamalo
novca i malo moi i danas one zaista i preovlauju u redakcijama. Da li e
koleganovinarzbogtoganapredovatibreodsvojihkoleginicaidalienje
gove koleginice bre dolaziti do informacija zbog svoje enske privlanosti,
535

inisedajeupravonanjima,datozavisiprvenstvenooodnjihovihsposob
nosti i odluka koje e morati da donose svakoga dana svog profesionalnog
ivota.
6.Ulogamonitoringmedijauostvarivanjurodneneravnopravnosti
Monitoring medijskog prikazivanja ena i pronalaenje strategija za

prevladavanje rodnih stereotipa ve su dugo predmet brige aktivista koji se
bavepitanjimarodaimedijairomsveta.Dominantneodredniceopolu(kaoi
o rasi, etnikoj pripadnosti i drugim iniocima razliitosti meu ljudima)
veomazaviseodmedijajerjeprocesprezentovanjasutinasamihmedija.Dok
mediji prikazuju teme, dogaaje, situacije, osobe i grupe, dodeljuju im odre
ena znaenja. U odnosu na proces prezentovanja, stereotipizacija (rodna,
rasna ili etnika) je nastojanje da se fiksira odreeno eljeno znaenje. Iako
potencijalno mogu imati veliku ulogu u prevladavanju stereotipa, mediji su
mnogoviedeoproblemanegolireenja.MedijiuSrbijinenudebalansiranu
slikurazliitostiivotaenainjihovogdoprinosaunapretkudrutvaisvetai
esto oivljavaju stereotipne slike o ivotu i ulozi ena. Socijalnokognitivna
istraivanjarodnihstereotipapokazujudaseodnosizmeustereotipaiideo
logije moe objasniti nastojanjem da se odri status quo. Pored toga to su
prikazaneuogranienomobimuuloga,enesuestoiskljueneizmedija.
tampani i elektronski mediji ne nude uravnoteenu sliku razliitosti

ivota ena i njihovog doprinosa u unapreenju drutva i sveta. Nasilni, de
gradirajuiipornografskimedijskisadrajiimajunegativneposljedicepoene
i njihov poloaj u drutvu. U procesu donoenja odluka, razvoj medija se ne
razmatra na odgovarajui nain. Iskustvo postignuto u drugim zemljama u
tranzicijikaoipomomeunarodnihorganizacijasukorienisamodjelimi
no.
7.Zakljuak
Zatorodnaneravnopravnosttakodugonijeprepoznatounovinars
tvu i nazvana pravim imenom? Da li zaista postoji nezavisno novinarstvo
popitanjurodneravnopravnosti,iliseidaljepokuavaiskrivitislikaoeniu
medijima?
Medijiestonaglaavajuizgledenaakiupoliticiisportuteitena
izgledu,anekvalifikacijama.Odnosikodenasukljuniudata/vezanailine;
povezana s porodicom vie, nego profesijom; da li je gospoica ili gospoa;
prezimenanakonvjenanja;imenainadimci...
536
AETSALH:
Danasumedijimaestoujemomukirod.Poeviodzvanja,profesija
napisanihumukomrodu,pasvedomomentaukojimasezastrunamilje
njapitajuiskljuivomukarci.
Modajevrijemedasestvarnoosvrnemonanauprolostidaseozbi
ljnosuoimosaproblemomrodneravnopravnostiusvimsferama.Zapitajmo
sedalisuene(ne)vrijednedaidaljebuduusjencipatrijahalnihmukaraca,
bezikakvogpravanasopstvenoliderstvoiispunjenjaplanova.Dalimizaista
idemoputemdemokratije,putemnakojemsesvaijiglasrauna?
Medijipredstavljajujedanodnajvanijihinilacasavremenogdrutva.
Zbog svoje nezaobilazne informativne, komunikativne i simbolike funkcije,
onisukljuniposredniciuprenoenjuvrednosnihsistema.Prvenstvenonasta
liizpotrebedapoveujavnuiprivatnusferu,medijisuprenosiliireflektovali
stavove, elje, strahove i dominantne vrijednosti javnog mnjenja i emancipo
valijavnost,formirajuinjendominantniukus.
Kvantitet prisustva, tj odsustva, ena iz glasila javne sfere, govori o

stepenujavnogznaajakojijojsepoklanja,akvalitetlanakajeveomadisku
tabilan.Iakoudrugimoblastimaideukoraksasavremenim(urbanim)nai
nomivota,dnevnainedeljnatampauodslikavanjuivotaenaostajezaglib
ljenau70tegodine.
Ovakavponuenstandardzapravo seodnosidiskriminatorskiprema
enama ne zahtevajui od mukarca fiziko i vizuelno savrenstvo kao od
ene.Jednaodposebnihpodvrstamarginalizacijeenajeizbegavanjestarijih
ena, sem ukoliko nisu u pitanju intervjuisane linosti. Dominantna slika je
mladotijeloene,iakonisuupitanjutabloidivrloslinogvrednosnogsistema
razgolieno, izazovno, poeljno. Ne prikazuju sefizikinedostaci (forsiraju
se zdravi), propagira se heteroseksualnost (preko prizora nasmijajanih mla
dih parova) i fizika lepota. Senzibilizacija medija po pitanju roda i jezika,
profesije/zanimanja/zvanjaenajeuprocesutranzicijetesezanimanjapojav
ljujuskoropodjednakouobaroda.Ujednomlankumoemonaijednuistu
enunovinarkuiurednika,predsednicuiposlanika.
Na fotografijama senajee pojavljuju mukarci, ili ene navoene u

negativnomkontekstu.Veomaestofotografijaizostajekadaseradioozbilj
nim temama. to se tie naslova, krajnje neopravdano, novinari koriste eks
tremnomizoginenaslove(Metlaurukamaeneonovopostavljenojdirek
torkiGradskeistoe).
Tema analize medija je dugo vremena bila potisnuta u drugi plan

usredmnogourgentnijihpitanja,odivotnogznaaja,kojasuseticalapreiv
537

ljavanja graanskih ratova, humanitarnih kriza, pruanja psihosocijalne

pomoi,aubrzozatimiotvaranjemgoruihproblemanasilja,diskriminacije,
trgovineenama,siromatva.
Poetkom milenijuma, stekli su se povoljniji uslovi, meu kojima su

dovoljnosazreliprocesidemokratizacijezaozbiljnijeanalizeenaumedijimai
krozmedije,iukljuenostusvetsketokove,pridruivanjemreama,boravak
naihekspertkinjauinostranstvu,kaoiukljuivanjevladinihinstitucija(stid
ljivo)utretmanovihpitanja.
Literatura
Fisher, Lucy, The image of Woman as Image: the Optical Politics of

Dames,FilmQuarterly,vol.30,1976,str.45
Flitterman Lewis, Sandy, Psychoanalysis, Film and Television, in

ChannelsofDiscourse,(ed.)RobertAllen,1987,str.5
Foucault,Michael,BeyondthePleasurePrinciple,NewYork,1959,str.2,3
MalcolmBarnard(2002)Oglasavanjeireklama:retorickiimperativ,u
ChrisJenks,ur.,Vizualnakultura,NakladaJesenskiiTurk,Zagreb
Berger,John(1972)WaysofSeeing,1972,BritishBroadcastingCorpo
rationandPenguinBooks,London
Vladimir Biti, ur. (1992) Suvremena teorija pripovijedanja, Globus,

Zagreb
JudithButler(1990)Nevoljesrodom(Feminizamisubverzijaidentite
ta),Zenskainfoteka,Zagreb,1999
538
GORDANAILII:Nezavisnonovinstvoimedijskiprikaz
politikogdiskursaturskogutjecajauBosniiHercegovini
UDK:070:8142:32(497.6)(560)
NEZAVISNONOVINSTVOIMEDIJSKIPRIKAZPOLITIKOG
DISKURSATURSKOGUTJECAJAUBOSNIIHERCEGOVINI
INDEPENDENTJOURNALISMANDTHEPOLITICALDISCOURSEOF
THETURKISHINFLUENCEINBIHINTHEMEDIA
drGORDANAILII,viaasistentica
Filozofskifakultet,SveuiliteuMostaru
Apstrakt: Turska je diplomacija, posebice u posljednjem desetljeu,

ponovno pronala duboko razloge svog intenzivnog angamana u
BosniiHercegovini.Kadajepoetkomlipnja2011.godine,osvojivi
treipremijerskimandat,RecepTayyipErdogan,izjaviodajepobje
domnjegoveStrankepravdeirazvojaSarajevopobijedilojednakokao
i Istambul, poslana je i slubena poruka povratka Turske u Bosnu i
Hercegovinu.Takose,kakozbogizjavaturskih,aistotakoibonja
kihpolitiarauBosniiHercegovini,usmjerenihkaobnavljanjustarih
veza izmeu dvaju drava, uvrijeio i u medijskim i u znanstvenim
krugovima pojam neootomanizam, kao onaj koji oznaava ideologiju
obnoveturskogutjecajanaprostorimakojimajedominiraloOtoman
skocarstvo.
Kljune rijei: Mediji, Bosna i Hercegovina, Turska, politiki dis
kurs
Abstract:Turkishdiplomacyhasdiscoveredonceagain,andespe
ciallyinthelastdecadedeepreasonsforitsintensiveengagemantin
BosniaandHerzegovina.In2011,atthebeginningofJune,afterhav
ing won his third mandate, Turkish Prime Minister, Recep Tayyip
Erdogan,madeastatementthatwiththevictoryofhisPartyofJus
ticeandDevelopmentSarajevohadwonjustlikeIstanbul.Thatwas
anofficialmessagethatTurkeywascomingbacktoBosniaandHer
zegovina.Thatishowinmediaandinscientificcircles,becauseofthe
statementsofTurkishandBosniakpoliticians,whichwereaimingata
539

revivalofoldlinksbetweenthetwocountries,anewtermappeared
NeoOttomanism. It denotes the ideology that promotes revival of
TurkishinfluencewithinregionsformelyundertheruleoftheOtto
manEmpire.
Keywords: Media,BosniayndHerzegovina,Turkey,Political Dis
course
Akojeglavni posaopolitiarakomunikacija1idavanjedoznanjaosta
limsudionicimapolitikihprocesakojisunjihovimotivi,politikeistrategije,
ondasuturskipolitiariuodnosunastrategijunovog,neootomanskog,pris
tupauBosniiHercegovini,utomeuspjeli.Ukolikoseupotrijebitradicionalni
transmisijskimodelpolitikekomunikacije:poiljateljporukakanalpri
mateljutjecaj,2ondajepretpostavljeniuinakusmjerennaprimatelja,sveu
kupnu javnost, kroz prilino nekritiki kanal unutar bosanskohercegovakog
specifinog medijskog prostora, postignut. Nezavisni i slobodni mediji kao
glavnosredstvoprijenosaporukauBosniiHercegoviniosjetljivosupodruje
koje prati opedrutvenu sliku nestabilnog i duboko podijeljenog drutva.3
ReprezentativniprimjertakvogstanjajeonajJavnogradiotelevizijskogservi
sakojisesastojiodtrijavnaservisa:BHRT,RTRS,RTFBiH4ikojimjeomogu
eno osnivanje dravne i entitetskih televizija. Kako je u stvarnosti na razini
entitetske strukture, Republika Srpska entitet srpskog segmenta podijeljenog
drutva,aFederacijadominantnobonjakog,Hrvatikaotrei,inajmalobroj
niji,konstitutivninarod,oajnikitvrdedasuzakinutizatelevizijskikanalna
hrvatskomjeziku,kojibinjimasadrajnoikulturnoodgovarao.Stogasena
podrujimaspreteitohrvatskimstanovnitvombojkotiratelevizijskapretpla
ta.
PremaUNESCOvojformulacijijavniservissedefinirakaoservisstvo
renzajavnost,javnogasefinanciraninadzire,nijenikomercijalannidravni
tejeslobodanodpolitikoguplitanjaikomercijalnihpritisaka.Tekuzosigu
Hague,R.,Harrop,M.,Komparativnavladavinaipolitika,Goldenmarketing,Zagreb,2009.,str.119.
Isto,str.120.
3Usp.MirjanaKASAPOVI,BosnaiHercegovina:podijeljenodrutvoinestabilnadrava,Politika
kultura,Zagreb2005.,str.187.
4ZakonojavnomradiotelevizijskomsistemuBosneiHercegovine,Ministarstvokomunikacijai
prometa Bosne i Hercegovine, http://www.mkt.gov.ba/bos/dokumenti/zakoni/default.aspx?id=
276&langTag=bsBA,(29.3.2014.)
1
2
540
ran pluralizam, programsku raznolikost, uredniku neovisnost, primjereno

financiranje, odgovornost i transparentnost, javni servis moe sluiti kao
temelj demokracije.5 Stoga jer poetkom 2013., na prijedlog predsjedatelja
Vijeaministara,VjekoslavaBevande,izredovaHDZBiH,donesenaodlukao
osnivanjutelevizijskogkanalanahrvatskomjeziku,natojebonjakapoliti
kaijavnascenaburnoreagirala.ReakcijaizStrankedemokratskeakcijebila
jedasutakvizahtjevipotpunonelegitimniiusmjereninaruenjeBiH.SDP
je u priopenju naveo da bi ta odluka dovela do osnivanja etnikih servisa
umjesto entitetskih. Savez za bolju budunost oglasio se s tvrdnjom da e
njenizastupniciuparlamentarnojproceduriglasovatiprotivprijedlogajerto
vodi etnikoj podjeli medijskog prostora. Znakovito je da su se oglasili i
djelatnici servisa iz Sarajeva s tvrdnjom da osnivanje programa na jednom
jeziku vodi unitenju javnog servisa. Dok je iz entitetske televizije Republike
Srpske priopeno je da je civilizacijsko pravo hrvatskog naroda da formira
kanal na hrvatskom jeziku.6 Prijedlog za osnivanjem javnog radiotelevizij
skogkanalanahrvatskomjezikupodralisukoalicijskipartnerisrpskihpoli
tikihstranaka,SNSDiSDS.
Postojanje dravnog medija odreene nacionalne zajednice, u ovom
sluaju konstitutivnog naroda, ne bi znailo stvaranje barijera u medijskom
prostoru, ve upravo suprotno, omoguilo bi smirivanje napetosti barem u
jednom podruju. Upravo zabrana djelovanja i iskljuivanje bilo kojeg seg
mentauetnikiheterogenomdrutvuubilokojojsferijavnogivotaizaziva
antagonizmeinacionalistikereakcije.
Sobziromnapodijeljenimedijskiprostorpodijeljenojeiinterpretiranje
porukakojeodailjunositeljimoipajeutomsmisluodnosizmeupolitiara
inovinarapostaosvevanijiteseulaegoleminaporikakobiseutjecalona
izvjetavanje. Najoitiji primjer utjecaja politiara na ureivaku politiku je
naputakpredsjednikaSDPBiH,ZlatkaLagumdije,DarjanuBabiu,ured
nikaDnevnikaFTV,ukojemugaupuujekakotrebaizgledatiprilogskonfe
rencijezamedijekojujesazvaoSDPBiH.7
ViktorijaCar,Televizijaiglobalizacija:ulogajavnogservisa,u:Utjecajglobalizacijenanovinar
stvo,(ur.)StjepanMalovi,ICEJ,Zagreb,2006.,str.65.
6Al Jazeera Balkans, http://balkans.aljazeera.net/vijesti/vijeceministaraodobrilohrvatskitv
kanal,(20.2.2013.).
7Youtube,http://www.youtube.com/watch?v=2ZTMgyrb2fs,(29.3.2014.)
5
541

U kontekst problematinog medijskog prostora, kojega interpretira i

kreira jedan segment heterogenog drutva, uokviren u koncept bonjakog
vienjapolitikerealnost,moesesvrstatistratekipristupnoveturskevanj
ske politike prema Bosni i Hercegovini. Ministar vanjskih poslova Turske,
Ahmet Davutoglu, ugledni sveuilini profesor, u svojoj knjizi Strateka
dubina,prviputobjavljenoj2001.godine,precizirakakosubatiniciotoman
skognaslijea,BonjaciiAlbanci,stupoviturskevanjskepolitikenaBalkanu
kaoitodaTurskabezutjecajanadogaajenaBalkanuneemoiouvatisvo
juteritorijalnucjelovitost,tedasebeztogutjecajanemoeniotvoritiprema
svijetu.8
Turski dunosnici sve vie pokazuju zatitniki odnos prema Bosni i
Hercegovinitoposebnoprihvaajubonjakipolitiki,akademskiimedijski
krugovi. U tom smislu u posljednjem desetljeu iskonstruiralo se nekoliko
propagandnih sintagmi koje proizvode neposredan uinak na drutvenu
realnostizkojihjerazvidnodasunamjerepoiljateljaiprenositeljatihporuka
jasno artikulirane i usmjerene na konstrukciju kojoj je ciljani efekt povratak
Turskogutjecajatamogdjemujeoduvijekbilomjesto.Unutarsistematiza
cije politikog propagandnog djelovanja, s obzirom na otvorenost ciljeva i
neposrednostdjelovanja,razlikujusetriosnovevrste:otvorenailineposredna,
odloena i indirektna propaganda.9 U toj podjeli turski pristup najblii je
odloenoj propagandi koja slui kako svojevrsna psiholoka priprema,
kojomsestvaraodreenaatmosfera.
Takose,bezsveobuhvatnekritikeanalizejavnihgovoraunutarokvi
ra politikog konteksta, pojedini mediji pretvaraju u kreatore i regulatore
politikih odnosa, premda trebaju vriti ulogu kanala. Kada je predsjednik
Bonjake akademije nauka i umjetnosti, Ferid Muhi, estitajui Recepu
Tayyipu Erdoganu pobjedu na parlamentarnim izborima 2011. godi
ne,10ustvrdio da je pobjeda njegove stranke izvor radosti za narod Republike
Turske ali i za Bonjake i druge muslimane te da je to historijska pobjeda
koja se shvaa kao nova stranica uloge Turske u regiji i svijetu, poelivi
MiloB.Markovi,StrategijskadubinaAhmetaDavutoglua,Politeia,BanjaLuka(2011.),br.
2.,str.187.
9Ivaniber,Politikapropagandaipolitikimarketing,Alinea,Zagreb,1992.,str.21.
10PobjedomStrankepravdeirazvojaAdaletveKalkinmaPartisi,naparlamentarnimizbori
manjenelnikiosniva,RecepTayyipErdoganjeizjavio:Believeme,Sarajevowontodayas
muchasIstanbul,...,BBC,http://www.bbc.co.uk/news/worldeurope13744972(13.7.13.)
8
542
Erdoganupunouspjehaucivilizacijskojmisiji,11nijebilorelevantnijihreakci
ja od strane politikih analitiara unutar javnog medijskog prostora, ni na
ErdoganovpoklikdajepobijediloSarajevoninaMuhievuestitku.Sdruge
strane,bilokakvaizjavahrvatskihisrpskihpolitiararedovitosepovezujes
ruenjemdrave.Primjericezahtjevizatreim,hrvatskimentitetom,ujedinju
jubonjakujavnostuosudidatovodidezintegracijidrave.
UsvojojdiplomatskojperspektiviTurskaimasnaaninteresustabili
zaciji Bosne i Hercegovine, pri emu su dva razloga jednako vana. Prvi je
jaanjeiosnaivanjepoloajaBonjakaunutarbosanskohercegovakihpoliti
kihodnosa.Dokkaodrugirazlog,TurskavidiBosnuiHercegovinukaopoli
tikiigospodarskitemeljipolazitezaunapreenjeturskogutjecajanasveu
kupnueuropskupolitiku.
Stav turske diplomacije u odnosu na unutarnjopolitika previranja u
BosniiHercegovinipodudarasesonimbonjakepolitikeelite,ukojemuse
estokoprotiviraspadudraveiseparatizmu,podupiruijaanjecentralizaci
jeisredinjerazinevlastikrozunitarnuopciju.StogajepredsjednikRepubli
ke Srpske Milorad Dodik izjavio da je Turska neprihvatljiva kao moderator
odnosauBosniiHercegovini.MenismetaulogaTurskeuBiH.Onajelanica
Vijeazaimplementacijumirainasvimsastancimapodravaiskljuivobo
njakipristuprjeavanjuproblema,nikadasenijedogodilodabudeobjektiv
na.12
Nastojeiutjecatinanjihovomeusobnopribliavanje,Turskajeadmi
nistracija svojevremeno intervenirala u unutarbonjaku politiku scenu.
Meutim,pokuajpomirbebonjakihsnaganijeuspioalijeotvorioprevano
pitanje:toturskipolitikiakterismjerajusBosnomiHercegovinom?Naime,
uAnkarijepoekomprosinca2009.godinetrebaobitiodransastanakelnika
bonjakihpolitikihstranaka:SulejmanaTihia,predsjednikaStrankedemo
kratskeakcije,HarisaSilajdia,predsjednikaStankezaBiHiZlatkaLagum
dije, predsjednika Socijaldemokratske partije BiH, s turskim politikim
vrhom, ukljuujui i predsjednika turske vlade Recepa Tayyipa Erdogana.
Meutim,sastankuseodazvaosamopredsjednikStrankezaBiH,HarisSilaj
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini, http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_

content&view=article&id=11248:estitkapredsjednikabanuturskompremijeru&catid=203&
Itemid=634,(13.7.2013.).
12Nezavisne novine, http://www.nezavisne.com/novosti/bih/DodikTurskaneprihvatljivakao
moderatorodnosauBiH113196.html,(3.11.2013.).
11
543

di,kojijeporuiokakosvitrebajuznatidaTurskauBosniiHercegoviniima
utjecaja, da e ga imati, te da je legitimno da Turska pokuava ostvariti svoj
utjecajirijeitibosanskohercegovakiproblem.SvojnedolazakSulejmanTihi
je opravdao odravanjem razgovora u Ankari, te je poslao otru poruku da
politikerazgovoretrebavoditiuBosniiHercegovinianeuBeogradu,Za
grebuiliAnkari.ZlatkoLagumdijajeidejuookupljanjubonjakihpoliti
kihstranakaocijeniokaoodravanjelanihsijelausituacijikadjezemljapodi
jeljenanadvadijela.13Takavoblikturskogposrednitvaizazvaojekritikesrp
skih i hrvatskih politikih elita ali su novu tursku vanjsku politiku i odnos
prema Bosni i Hercegovini kritizirale i neke Europske drave te Sjedinjene
amerikedrave.NatajjenainotpoelaizravnaintervencijaTurskeuunu
tarbonjakeodnosetejeotvorenaraspravaoizrazitopoveanomintenzitetu
odnosaTurskesdravamabiveJugoslavije.
To ponajvie potvruju uestali posjeti visokih dunosnika, poput
ministravanjskihposlovaTurske,AhmetaDavutoglua,kojijeostvarionekoli
koviednevnihposjetaBosniiHercegovini,aliicijelojregiji.Samimtimto
u Bajram klanjati u Sarajevu dajem najvaniju poruku: Sarajevo je i moja
kua, Bosna je i moja kua. Prvi put u klanjati bajramnamaz van Turske.
KakosamdosadausvojojkuislavioBajramsaporodicom,sadauproslaviti
udrugojkuisavelikombosankomporodicom.14Pitalisumezarneupro
vesti praznike sa porodicom. Rekao sam da emo skupa provesti Bajram i
poveo sam cijelu porodicu.15 Davutogluove otvorene poruke povratka
kui, kaoi ohrabrujui doek i ushit u muslimanskimsredinama u regiji a
posebice kod Bonjaka u Bosni i Hercegovini usklaeno pogoduju razvoju
neootomanizam.
Razvoj neootomanizma unutar Balkana, sa Sarajevom kao sreditem,
te na taj nain ulaskom Turske u Europu, isto tako i unutar bliskoistonog
podruja i Kavkaza sve je intenzivniji. Unato potekoama u preciziranju
pojma, neootomanizam sadrajno podrazumijeva sloenu makroideoloku
platformupremakojojdananjaTurska,kaolegitimnacivilizacijskanasljedni
ca Otomanskog carstva, treba reafirmirati njegovo cjelokupno duhovno, kul
turnoipolitikonaslijeekakobiupreraspodijelisvjetskemoiiutjecaja,koja
jeutijeku,osiguralai djelotvorno igralaulogujednogodglobalnoznaajnih
DeutscheWelle,http://www.dwworld.de/dw/article/0,,5040755,00.html(27.7.13.)
Osloboenje,27.kolovoza2011.,str.3.
15Osloboenje,Sarajevo,31.kolovoza2011.,str.6.
13
14
544
meunarodnihimbenika.16Stogasekaoprimarniturskivanjskopolitikipri
oritetnameeupravoneootomanizam.Akosevanjskapolitikarazumijevakao
organiziranaaktivnostkojomdravanastojimaksimiziratisvojeintereseivri
jednosti, kako spram drugih drava tako i ostalih subjekata koji djeluju u
vanjskomokrujutejenatajnainznaajaninstrumentkojimdravaostvaru
je svoje poloaje na meunarodnom planu,17 onda je Turska sasvim sigurno
zakorailaunovufazutogangamana.
Kada je u pitanje rjeavanje bosanskohercegovake krize politikog
sustava,Turskaadministracijanudiiripristup.NjimebizajednosaSjedinje
nim Amerikim Dravama, koje u Turskoj vide svog znaajnog musliman
skogpartnera,iRusijom,skojomosimenergetskepolitikerazvijasaveznitvo
zbog ruskog utjecaja na muslimane s Kavkaza,18 otvorila novu fazu posred
nitva.UtomkontekstusemoepromatratiiDavutogluovaizjavaizsijenja
2010. godine u kojoj tvrdi da se Srbi osjeaju ugodnije kad vide nazonost
RusijeaBonjaciTurske.19Uspjehtakvogiregpristupa,opovrgavapostojanje
amerikebojazniodnovihturskihambicijapremaZapadnomBalkanu.Prema
dokumentukojegajeamerikiveleposlanikizAnkareposlaouWashington,u
veljai2010.godine,navodisenelagodazbogplanova,aliiotvorenihistupa
turskih politiara da u Bosni i Hercegovini otvore prostor za vei utjecaj na
Balkanu.Nakonsusretadvojicediplomata,tajnikaturskogMinistarstvavanj
skihposlovaFeridunaSinirliogluipomonikaamerikogdravnogtajnikaza
politika pitanja, Williama Burnsa, odaslan je dopis u Washington u kojem
stojidajeSinirliogluotkrioBurnsudapostojiodlunostturskevladekadajeu
pitanju suprotstavljanje naporima Europske unije da ju iskljui iz Balkana,
posebnoBosneiHercegovine.20
DarkoTanaskovi,Neoosmanizam,Slubeniglasnik,2010.,Beograd,str.8.
RadovanVukadinovi,Teorijevanjskepolitike,Politikakultura,Zagreb,2005.,str.1719
18 Usp., Radovan Vukadinovi, Amerika i Rusija, Politika kultura, Zagreb, 2008.; Radovan
Vukadinovi, Globalizacija i globalna amerika politika, (2641), Politika misao, Zagreb,
(1999.),br.1,str.36.;RadovanVukadinovi,VanjskapolitikaSjedinjenihAmerikihDrava,Politi
kakultura,Zagreb,2008.
19 Dejan Jovi, Nova turska vanjska politika i pitanje Bosne i Hercegovine, Politike analize,
Zagreb(2010.),br.1.,str.3133.
20Dokument WeakiLeaksa prenesen s Poskok info, http://www.poskok.info/index.php?option=
com_content&view=article&id=25765:wikileaksulogaturskeinjenediplomacijenabalkanui
bihalarmiralieuropuisad&catid=89:bhlonac&Itemid=401,(15.11.2013.).
16
17
545

PojaaniinteresTurskezaBosnuiHercegovinu,kojajeilanicaVijea
za provedbu mira,21 proizlazi i iz neuinkovite i nejedinstvene strategije
Europske unije prema procesu ustavnih promjenama u Bosni i Hercegovini.
to je teko razumljivo jer je povijest upravo drava lanica Europske unije
satkana od borbe za etnika prava te Europa ima jaka iskustva upravljanja
heterogenimdrutvima.22Nepostojanjesenzibilnostiisluhazabosanskoherce
govaku realnost vienacionalne drave i preputanje dominacije u nadzoru
nadBosnomiHercegovinom,SjedinjenimAmerikimDravama,RusijiiTur
skojnajviemoetetitiupravoEuropskojuniji.Sobziromnarazliitovienje
nacije, posebice iz konteksta amerikog asimilacijskog pristupa23 ili turskog
pristupaiodnosapremakurdskompitanju24isustavnomunitavanjukurdske
NakonzakljuenjaDaytonskogmirovnogsporazumaustudenom1995.godine,uLondonuje
8.i9.prosinca1995.odranaKonferencijaoprovedbimiraijijeciljbiomobiliziratimeunaro
dnupotporuzaprovedbuSporazuma.SastanakjerezultiraouspostavomVijeemzaprovedbu
mira(PIC).PICsesastojiod55zemaljaiorganizacijakojenarazliitenainepruajupotporu
mirovnomprocesu.LondonskakonferencijaoprovedbimiradovelajedouspostaveUpravnog
odboraVijeazaprovedbumirakoji,podpredsjedavanjemvisokogpredstavnika,funkcionira
kaoizvrnotijeloPICa.laniceUpravnogodborasu:Francuska,Italija,Japan,Kanada,Njema
ka, Rusija, Sjedinjene Amerike Drave, Velika Britanija, Predsjednitvo Europske unije,
EuropskakomisijaiOrganizacijaislamskekonferencije(OIC)kojupredstavljaTurska.Upravni
odborvisokompredstavnikudajepolitikesmjernice.USarajevu,Visokipredstavnikpredsje
davatjednimsastancimaveleposlanikazemaljaiorganizacijalanicaUpravnogodborauBiH.
Pored toga, Upravni odbor se na razini politikih direktora sastaje svaka tri mjeseca., Ured
visokogpredstavnika,http://www.ohr.int/pic/default.asp?content_id=38565(3.4.13.)
22UkontekstusloenihdrutavaposebnoseobraujupolitikisustaviBelgijeivicarske,koji
svoju heterogenost temelje kroz etniku segmentaciju drutva, dok su primjerice Austrija i
Nizozemskadrutvakojasunadilasvojerascijepeakojisupoivalananeetnikojsegmentaci
ji.Otomevidjeti:ArendLijphart,Demokracijaupluralnimdrutvima,Globus,Zagreb,1992.
23 U Sjedinjenim Amerikim Dravama, nastao je poseban model nacije, ije se stanovnitvo
identificirasdravom,pravnimidravnimsuverenitetom.Tajsemodelbitnorazlikujeodeu
ropskog modela nacije. Ameriki model poiva na pluralnom svijetu, s gledita jednakosti,
ravnopravnosti,moi,vlastiiposjeda.Alijetodugovremenavrijedilosamozabijelostanovni
tvo.U19.st.dominantnaskupinaljudi,uglavnomEngleziiostalibijelistanovnici,cjelokupnom
stanovnitvuodreujejavnijezikiviukulturu,imajusvumoudravi,tekontrolunadpoliti
kimiinstitucionalnimporetkom.Dodrugepolovice20.stoljeasamosubijelciinjihovekultu
rebileravnopravneuodnosuspramdrugihrasa.,PetarKoruni,Raspravaoizgradnjimoderne
hrvatske nacije,Nacijai Nacionalni identitet, Hrvatski institut za povijest, Podrunica za povijest
Slavonije,SrijemaiBaranje,SlavonskiBrod,2006.,str.140142.
24 O tome vidjeti mer Taspinar, Turkeys Middle East Policies , Between NeoOttomanism
and Kemalism, Cornegie Endowment, http://carnegieendowment.org/files/cmec10_taspinar_
final.pdf
21
546
zajednice u Turskoj, ipak je za oekivati da e uz pomo, poetkom 2014.

godine, probuenog angamana europske diplomacije i kriterija kakvi se
primjenjujuusvimeuropskimsloenimdrutvima,aposebiceonimvieetni
kim,doidoodrivogrjeenjaraspletapolitikekrizeuBosniiHercegovini.
Konkretnekorakerealizacijesvogstratekog,regionalnog,usmjerenja
turska je diplomacija otpoela posjetom ministra vanjskih poslova, Ahmet
Davutoglu, poetkom prosinca 2009. godine Zagrebu, susretom s hrvatskim
politikim vrhom. Dok je posjet turskog predsjednika, Abdulaha Gula, Beo
gradu, 26. listopada 2009. godine, bio prvi posjet nekog turskog dunosnika
na najvioj razini Beogradu od 1986.25 Sredinom sijenja 2011., Davutoglu je
posjetioZagrebiBeograd,uzpratnjuministravanjskihposlovaBosneiHer
cegovine,SvenaAlkalaja.
PremdajeTurskajednoduerazdobljeuregijidjelovalasrubapoliti
kepozornice,novijimjeistupimaiangamanompokazalazaokretbezpovra
tkaupodrujusvojevanjskepolitike.IzjavompremijeraErdoganaTurskaje
Kosovo,KosovojeTurskaulistopadu2013.izazvanajeburnareakcijasrpske
javnostipajepredsjednikSrbije,TomislavNikoli,poruiokakojetoagresija
bez oruja te najavio povlaenje iz trilateralne SrbijaTurskaBosna i Herce
govina.26 S druge strane, u Bosni i Hercegovini, jedan dio javnosti, vezan uz
bonjakipolitikikonceptobjerukeprihvaastavoveturskepolitike.Tose
moglo vidjeti tijekom neplaniranog posjeta Sarajevu, poetkom veljae 2014.,
kojegasumotiviraliprosvjediudijelovimaBiHsveinskibonjakimstanov
nitvom te nabujale napetosti na bonjakoj politikoj sceni. Kada je Davuto
gluponoviodajeTurskaukritinimtrenucimauvijekbilauzBiHikakoe
pomagati svoju brau, 27 to je doekano s odobravanjem i prirodnom potpo
rom.Svacininostunutarjednogdijelajavnogservisa,kojimdominirajednos
trani pristup interpretacijama, tijekom ulinih prosvjeda dosegla je svoj
vrhunac razotkrivi da javnim servisom ne dominiraju interesi ope dostup
nostiveveinskiinteresi,teseposjetprimjericepremijeraRepublikeHrvat
ske,ZoranaMilanovia,Mostarutumaiokaosvojevrsnomijeanjeuunutar
nje stvari s izjavama dvaju lanova predsjednitva, eljka Komia i Bakira
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/10/091026_gulserbiaturkey.shtml(28.3.2012.)
Jutarnji list, http://www.jutarnji.hr/turskaporucilabeogradunecemoseispricavatisrbiji
zbogkrivoprotumaceneizjave/1154405/,(15.3.14.)
27 Osloboenje, http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/davutogluusarajevuturskajeuvijek
bilauzbihtakojeisada,(27.3.14.)
25
26
547

Izetbegovia, izabranih bonjakim glasovima,28 koji su se pitali zato je

Milanovi dolazio u Mostar s porukom da bi bilo najbolje da nas pusti na
miru.
Figurativni mehanizmi politikog diskursa kojega proizvode uinci
realizacije novog, neootomanskog, stratekog usmjerenja turske diplomacije
pruajuobiljematerijalazaprouavanjeikritikuanalizujavnihgovora.Isto
kaotoaktivnostturskediplomacijeuregijidonosinovudimenzijuubosan
skohercegovakupolitiku.Onaeuvelikeuvrstitipolitikesmjernicebonja
kihpolitikihpredstavnikakaoinjihoveambicijezaunitarizacijomdrave.S
druge strane, kao to je navedeno, kroz novi vanjskopolitiki pristup Turska
pokuava,upravoputemSarajevakaosvojevrsnogsjedita,proiritisvojutje
caj na cijelu jugoistonu Europu, pa i na Europsku uniju. Utjecaj Turske
diplomacije na odrivo rjeavanje bosanskohercegovake permanentne krize
moeimatipozitivandoprinossamoukolikokorigirasvojusklonostiskljuivo
bonjakimpolitikimstavovimatebiutomsluajunjenangamanuzkoor
dinaciju s amerikim, europskim i ruskim diplomatskim naporima mogao
znaajnodoprinijetirjeavanjupolitikekrizeuBosniiHercegovini.
Literatura
Car,Viktorija,Televizijaiglobalizacija:ulogajavnogservisa,u:Utje
cajglobalizacijenanovinarstvo,(ur.)StjepanMalovi,ICEJ,Zagreb,2006.
Hague,R.,Harrop,M.,Komparativnavladavinaipolitika,Goldenmarke
ting,Zagreb,2009.
Jovi,Dejan,Novaturskavanjskapolitika ipitanjeBosneiHercego
vine,Politikeanalize,Zagreb(2010.),br.1.,str.3133.
28 SDP BiH dominantno bonjaka nacionalna stranka, kandidirao je na izborima 2006., eljka
KomiazahrvatskoglanaPredsjednitva,koristeimogunostikojepruaDaytonskispora
zum(lanakV.UstavaBosneiHercegovineglasi:PredsjednitvoBosneiHercegovinesastoji
seodtrilana:jednogBonjakaijednogHrvata,kojijesvakiizabranizravnosteritorijaFedera
cije, i jednog Srbina, izravno izabrana s teritorija Republike Srpske.,) i izigravi na taj nain
njegovtemeljnismisao.Komijeoekivanopobijediosaosvojenih40%glasova.IzborKomia
glasovimaBonjaka,produbiojehrvatskefrustracijeinepovjerenjepremabosanskohercegova
kiminstitucijamakojipritomnisuosporavalinjegovlegalitetvelegitimitet.Opiizbori2010.
godinerezultiralisuponovnimizboromeljkaKomiazahrvatskoglanaPredsjednitva,koji
je,zarazlikuod2006.godinekadajedobio116.062glasova,ovajputdobio337.065glasova,to
jevieodsrpskogibonjakogkandidata,usprkosinjenicidasuHrvatinajmalobrojnijinarod.,
Vidjeti:UstaviBosneiHercegovine;FederacijeBosneiHercegovine;RepublikeSrpske;kantonaupanija
FederacijeBiH,Federalnoministarstvopravde,Sarajevo,1998.,str.23.
548
Kasapovi,Mirjana,BosnaiHercegovina:podijeljenodrutvo inestabilna
drava,Politikakultura,Zagreb,2005.
Koruni,Petar,Raspravaoizgradnjimodernehrvatskenacije,NacijaiNaci
onalniidentitet,Hrvatskiinstitutzapovijest,PodrunicazapovijestSlavonije,
SrijemaiBaranje,SlavonskiBrod,2006.
Lijphart, Arend, Demokracija u pluralnim drutvima, Globus, Zagreb,

1992.
Markovi,MiloB.,StrategijskadubinaAhmetaDavutoglua,Politeia,
BanjaLuka,(2011.),br.2.,str.183188.
iber, Ivan, Politika propaganda i politiki marketing, Alinea, Zagreb,

1992.
Tanaskovi,Darko,Neoosmanizam,Slubeniglasnik,Beograd,2010.
Taspinar, mer, Turkeys Middle East Policies , Between NeoOtto

manismandKemalism,
Vukadinovi, Radovan Globalizacija i globalna amerika politika,

Politikamisao,Zagreb,(1999.),br.1,str.2641.
Vukadinovi, Radovan, Amerika i Rusija, Politika kultura, Zagreb,

2008.
Vukadinovi, Radovan, Teorije vanjske politike, Politika kultura, Za

greb,2005.
Vukadinovi, Radovan, Vanjska politika Sjedinjenih Amerikih Drava,

Politikakultura,Zagreb,2008.
ZakonojavnomradiotelevizijskomsistemuBosneiHercegovine,Ministars
tvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, http://www.mkt.gov.ba/
bos/dokumenti/zakoni/default.aspx?id=276&langTag=bsBA
UstaviBosneiHercegovine;FederacijeBosnei Hercegovine;RepublikeSrp
ske; kantonaupanija Federacije BiH, Federalno ministarstvo pravde, Sarajevo,
1998.
AlJazeeraBalkans,http://balkans.aljazeera.net
BBC,http://www.bbc.co.uk
Cornegie Endowment, http://carnegieendowment.org/files/cmec10_

taspinar_final.pdf
DeutscheWelle,http://www.dwworld.de
IslamskazajednicauBosniiHercegovini,http://www.rijaset.ba
Jutarnjilist,http://www.jutarnji.hr
Nezavisnenovine,http://www.nezavisne.com
Osloboenje,27.kolovoza2011.
549

550
Osloboenje,http://www.oslobodjenje.ba
Osloboenje,Sarajevo,31.kolovoza2011.
Poskokinfo,http://www.poskok.info
Uredvisokogpredstavnika,http://www.ohr.int
Youtube,http://www.youtube.com/watch?v=2ZTMgyrb2fs

NADAZGRABLJIROTAR
Datumi(Dates)
DVADESETGODINAASOPISA
MEDIJSKAISTRAIVANJA/MEDIARESEARCH
Povijest
PrvihrvatskiznanstveniasopiszanovinarstvoimedijeMedijskaistra
ivanjautemeljenje1995.godineiodtadaizlaziredovitodvaputanagodinu.
PrvourednitvokojejeokupilaNadaZgrabljiRotar,inilisusveuilinipro
fesoriimedijskistrunjaciZagrebakogiLjubljanskogsveuilitaizrazliitih
znanstvenihdisciplina.Svimajebilozajednikodasutijekomsvojeprofesio
nanekarijerepraktinoiteorijskiistraivalimedijeteotomepisaliiobjavljiva
liradove.Prvourednitvoinilisu:prof.dr.sc.VladimirBiti,prof.dr.sc.Ivan
Ivas(pok.),prof.dr.sc.MancaKoir,dr.sc.ZrinjkaPeruko,prof.dr.sc.Nenad
Prelog,prof.dr.sc.Ivokari(pok.)iNadaZgrabljiRotarkaoglavnauredni
ca.(Narednihsusegodinaprikljuilijonekiurednici:prof.dr.sc.PavleNovo
sel (pok.), prof.dr.sc. Smiljana Leinert Novosel, prof.dr.sc. Tomo Jantol). Cilj
urednitvabiojedefiniratiurednikupolitikuMedijskihistraivanjaiustanovi
ti standarde prema kojima e se kasnije selektirati, recenzirati, formatirati i
publiciratiznanstveniradovi.Kaociljpokretanjaasopisaistaknutajeeljada
svojimbuduimradomasopispridoneserazvojuteorijenovinarstvaimedija
uHrvatskoj,postanetribinazapredstavljanjerazliitihnacionalnihimeuna
rodnihmedijskihiskustava,kolaikoncepcijakaoirazliitihmedijskihfeno
mena.Istaknutojedaeasopisbitinamijenjenstrunjacimaiznanstvenicima
551

kojiuokvirusvojihrazliitihdisciplinaistraujumedijeimedijskefenomene,
studentima,novinarimaizainteresiranojkulturnojjavnosti.Istaknutajeotvo
renost asopisa svim znanstvenim profilima, a posebno mladim zanstvenici
ma.
asopisseprvugodinufinanciraosredstvimakojejedobioodOtvore
nog drutva Soros, a kasnije je financiranje prihvatilo i Ministarstvo znansti,
obrazovanjaisportakaoiMinistarstvokulture,tepovremenoGradZagrebi
druga resorna ministarstva, ovisno o tematici pojedinog broja. Povremeno je
dobivaosredstvaizstranihfondovatojenajeebilopovezanostematskim
brojevimaodreenihznanstvenihprojekataEuropskeunije.
UtrenutkuizlaenjaasopisaMedijskaistraivanja,godine1995.Hrvat
ska je bila u specifinom poslijeratnom tranzicijskom razdoblju. Nekoliko
okolnostimoepokazatikolikajebilavanostnjegovapokretanjaivrijednost
znanstvenogdjelovanjanahrvatskojmedijskojsceni.
1. U tom je vremenu nedostajalo sustavnih medijskih istraivanja kao i
istraivakih medijskih institucija. Hrvatska istraivaka znanstvena
zajednicanijebilaosobitorazvijenaumedijskojdisciplini.Nedostajalo
jeinterdisciplinarnihznanstvenihprojekataupodrujumedijakojibiu
paradigmatskom,metodolokomiterminolokomsmisluznailirefle
ksijuidalipolazitezaanalitianpristupmedijimaupraksi.Novinar
skastrukaijavnostkojajesvejasnijeartikuliralastajalitaomedijskim
slobodama,pravimanovinaraicivilnogdrutvaosjealajeupraksitaj
nedostatak znanstvene artikulacije novinarske prakse prije svega u
pitanjimadeontologijeietike.
2. Netoempirijskihiteorijskihznanstvenihanalitikihistraivanjadola
zilojeipakizredovaznanstvenikaFilozofskogfakultetaSveuilitau
Zagrebu,netosFakultetapolitikihznanostiSveuilitauZagrebute
Institutazadrutvenaistraivanja,Institutazameunarodneodnosei
Instituta za etnologiju. Povremeno su se svojim istraivakim prilozi
majavljaliznanstvenicisFilozofskogfakultetauZadruiSveuilitau
Splitu.
Meutimitirijetkiempirijskiiteorijskiradovikojisusebavilimedi
jimaobjavljivanisuurazliitim,manjeilivieprikladnimasopisimai
publikacijamakojimaprimarnisadrajkaoiciljanapublikanisubiliiz
togapodrujapasurezultatitakvihistraivanjabiliteedostupni
zainteresiranimstrunjacima.
552

NADAZGRABLJIROTAR
3. Iakoistraivanjemedijskogdiskursazahtijevainterdiskurzivnipristup,
vezeizmeuznanstvenikatogaprofilabilesuslabeinedovoljnedabi
djelovalenaprofesionalneproblemeietikedilemenovinarskeprofe
sijeiulogemedijaudrutvu.
OpokretanjuasopisaMedijskaistraivanjaiprvihdesetgoditaasopi
sa,glavnaurednicaje(uzpomomladogurednitvauraVrljeviiDajana
Mari)objavilamonografijuMedijskaistraivanjaimedijskadisciplina1995.
do2005.ukojojdetaljnijerazraujestanjeumedijskojdiscipliniirazvoji
doprinosasopisaMedijskaistraivanjaznanstvenojzajednici.
Danas
IakojeodpokretanjaMedijskihistraivanjaprolo20godina,jouvijek
seuokvirudrutvenihznanostiomedijimainovinarstvukaograniinforma
cijskih i komunikacijskih znanosti, najee govori kao o mladom podruju
kojesetekafirmira.ZnanstvenostruniasopiszanovinarstvoimedijeMedij
skaistraivanjadaojetomesvojskromnidoprinos.Tijekomsvogaurednikog
rada,glavnaurednicaNadaZgrabljiRotarnastojalajeodravativisokeznan
stvene standarde publiciranja kako bi asopis ostvario svoju formativnu i
memorijskufunkciju,povezaoznanstvenikenadomaojimeunarodnojsce
ni. Poticanjem istraivanja nastojala je rezultate uiniti vidljivima i dostupni
ma zainteresiranim strunjacima. Danas se gotovo ne moe nai znanstevni
radkakouHrvatskojtakoiuiremokrujuzemalja,posebnouSloveniji,koji
istraujemedijeadaseunjemunecitirajumedijskaistraivanja.asopisje
visoko selektivan, ima meunarodno urednitvo i meunarodno nadzorno
tijeloteimadvostrukuanonimnurecenzijumeunarodnogkaraktera.Radovi
seobjavljujunahrvatskominaengleskomjezikustimedasunekibrojeviu
cijelostinaenglesomjezikuidatomeasopisteiubudunosti.
U dosadanjih 20 godita u Medijskim je istraivanjima oko 250 domaih i
stranih autora (do sada 126 domaih i 117 stranih) objavilo je vie od 200
znanstvenih radova (klasificiranih kao izvorni znanstveni, pregledni, radovi,
prethodna priopenja) te oko 50 strunih radova. Meu njima je najvie
izvornihznanstvenihradova(dosadaukupno106)itodvostrukovieudru
gomdesetogonjemrazdobljuasopisa.
553

Svakijeradproaodvostruku(ponekaditrostruku)anonimnurecen
ziju.Recenzentisudomaiistranimedijskistrunjaci.Suradnjaikomunikaci
jasrecenzentimajevanazaureivanjeasopisa.
U Medijskim istraivanjima objavljivali su autori iz vicarske, Austrije,

panjolske,, Slovenije, BiH, Turske, Finske, Njemake, vedske, Francuske,
Poljske,Srbije,Makedonije,SjednjenihAmerikihDrava...Svojimsuradovi
mapridonijeliuviduutematikuiintersemeunarodnezajedniceupodruju
medijskogistraivakogdiskursa.
Od poetka izlaenja asopisa, osim u radu s eminentnim domaim i

stranimaautorimasposebnomsepozornousuraivalosmladimautorima
pomauiimdausvojekriterijekvalitetnogpisanjaznanstvenihradovaidase
priviknunavanostrecenzentskogpostupka.
asopisjeposebnupozornostposvetiomeunarodnojsuradnjiinazo
nostiasopisanameunarodnojsceni.Nekisubrojevipovremenoucijelosti
tematski i sadrajno vezani uz meunarodne projekte te objavljuje radove
renomiranih meunarodnih znanstvenika, istraivaa na tim projektima
(COST30EastofWest:SettingaNewCentralandEasternEuropeanMedia
ResearchAgendaVol.15,Br.2iCOSTActionIS906AudienceInteractivity
and participation Transforming Audiences, Transforming Societies Vol.
19. Br. 2). Povremeno asopis ureuju strani gostiurednici, znanstvenici iz
podrujamedijainovinarstvasastranihsveuilita.
asopis Medijska istraivanja/Media Research abstrahira se u bazama:

SCOPUS, Sociological Abstracts (SA), u Linguistic and Language Behavior
Abstracts (LLBA) i Social Planning/Policy & Development Abstracts (SOPO
DA),aindeksiraseuCurrentIndextoJournalsinEducation(CIJE).
Prof.drNadaZgrabljiRotar
554

Uputstvaautorima;Notestocontributors
Uputstvaautorima
Medijskidijalozijeperiodiniasopiszaistraivanjemedijaidrutva.
lanci dostavljeni redakciji moraju odgovarati profilu asopisa, s naznakom imena i
prezimenaautoraikoautora,naunogzvanja,mjestaradaidunostikojuobavlja,telefonaie
mailadrese.
Pozivamozainteresovaneautorekojieleobjavljivatisvojeradoveuovomasopisuda
ihpoaljunaadresuredakcijepremauputstvimakojaslijede.lanakobimanevieod12strani
ca,veliinaslova11pt,ukljuujuiproredestabelama,graficima,emamaidrugimilustracija
ma,dostavljaseredakcijiprekoEmailaoznaenihuimpressumu,napisanuprogramuMicro
softWord,bezpreloma.
Zaobjavljivanjerukopisaveegobimapotrebnajesaglasnostglavnogurednika.Slike,
grafikeiostaleprilogetrebaobiljeitiidostavitikaoposebnedatoteke,iliutekstu,alinesmiju
prelazitiformatasopisasamarginama.
Autorlankasnosiodgovornostzatanostnavedenihpodataka,injenica,citataidru
gihinformacija.Redakcijamoeobjavitilankezbogdiskusije,iakoseneslaesgleditemauto
ra.
Poeljnojedaradsaprilozimabudenapisannaengleskomjeziku.Fusnotetrebakori
stitiunajmanjojmoguojmjeri,samozaneophodnaobjanjenja,uzkontinuiranonumerisanje
arapskimbrojevima.
Struktururadatrebadaine:naslovrada,apstrakt,kljunerijei,uvod,podnaslovi,za
kljuakiliteratura(spisakabecednimredompoprezimenuautora,apodaciodjelumorajusa
dratiiizdavaa,mjestoigodinuizdanja).Radsemoestrukturiratiinasljedeinain:uvod,
polazita(hipoteze),rjeenja,diskusija,zakljuakiliteratura.
Radovipoznatihautorapopozivusenerecenziraju.
Dostavljanjeradanaojredakcijipodrazumijevaodgovornostautoradaistinijeveob
javljen,nitijeupostupkurazmatranjazaobjavljivanje.
Redakcija zadrava pravo da ne razmatra radove koji ne ispunjavaju uslove iz ovog
uputstva.
Autordobijabesplatanprimjerakasopisaukojemjenjegovradobjavljen.
555

Notestocontributors
Mediadialoquesisaperiodicaljournalforresearchingmediaendsociety.
ArticlessubmittedtotheEditorialBoardshouldcoverthejournalssubjectarea,besig
nedbytheauthor(coauthors)withforenameandsurname,scientificgrade,affiliationandposi
tionheld,telephoneandemailaddress.Wekindlyinviteinterestedauthorswhowishtopu
blishtheirworkinthisperiodical,toforwardtheirmaterialtotheEditorialStaffaccordingto
thefollowinginstructions.
Thearticleofnomorethan12pages,fontsize11pt,includinglinespacing,accompa
niedbytables,diagrams,chartsandotherillustrations,maybesenttotheEditorialBoardbye
mailmarkedinimpressum,writteninMicrosoftWord,withoutmakingupinpages.Forlong
article,agreementofeditorinchiefisneeded.Pictures,graphicsandotherattachmentsshould
bemarkedandsentasseparatefile,orintext,andmustnotexceedthejournalformatwithmar
gins.
Theauthorisresponsibleforensuringtheauthenticityofdata,facts,quotationsand
otherinformation.TheEditorialBoardsmaypublisharticlesfordiscussion,withoutnecessarily
sharingtheauthorsviews.
ItisdesirablethatarticlewithattachmentsbewrittenonEnglish.Footnotesshouldbe
usedassparinglyaspossible,andonlyforthenecessaryexplanations,withthecontinuoususe
ofArabicnumbers.
The structure of article should be: title of article, abstract, key words, introduction,
subtitles,conclusionandbibliography(listedinalphabeticalorderofsurnamesofauthorsand
containing information on the publisher, place and year of publication). Articles can also be
structuredinthefollowingway:introduction,assumptions(hypotheses),solutions,discussion,
conclusionandbibliography.
Articlesofinvitedrenownedauthorswillnotbereviewed.
Itistheauthorsresponsibilitytoensurethatthesubmittedarticlehasnotbeenpublis
hedearlierandthatitisnotunderconsiderationforpublicationelsewhere.Editorialstaffreta
instherightnottoinspectarticleswhichdonotfulfilltheconditionsfromthisguide.
Theauthorreceivesacomplementarycopyoftheperiodicalinwhichhisarticleispu
blished.
556

Uputstvaautorima;Notestocontributors
OvajbrojasopisaMedijskidijalozi
jesufinansiraloMinistrastvoKultureCrneGore
557

Medijski Dijalozi BR 19 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medijski Dijalozi BR 19 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MEDIJSKIDIJALOZI

Termin nezavisno (slobodno) novinarstvo se moe tumaiti u aka

svojinskim i drugim promjenama (demokratizacijom, institucionalizacijom,

Upravljanje je jedan od najvanijih podsistema funkcionisanja drav

Savremena civilizacijska koncepcija razvoja uvaava brzi tehnoloki

S druge strane slobodni (nezavisni) novinari ive od honorara. Oni

Kao trei faktor uticaja mogu se pomenuti institucionalni, politiki i

Najzad, moe se primijetiti da se kroz prizmu ekonomskih okvira

Prilika je da se u konteksu objanjenja razmatrane teme sjetimo jedne

Posmatrano s aspekta isto formalne ekonomske nauke, za novinare

Pitanje (ne)zavisnosti novinarstva (i medija) izaziva brojne dileme i

Tumaei ekonomske aspekte (ne)zavisnog novinarstva, distancirali

U optem smislu, vjerujemo da je dijalog najbolji mogui recept za

Currah, A. (2009), Whats Happening to Our News: An investigation into

Inozemcev, V. (2000), Paradoksi postindustrialnoj ekonomiki, Miro

Paulussen, S., Heinonen, A., Domingo, D. and Quandt, T. (2007)

Osnovni cilj rd je d poke d je nezavisno novinarstvo vie mit

jedinu) pretnju slobodi tampe. Pored toga, model watchdog novinarstva

Najnovija teorijska promiljanja, uslovljena pre svega tehniko tehno

Nezavisnost novinarstva i novinara ponovo je u najmanju ruku pod

strije zabave samo e pojaati njen globalni uticaj. Smanjujui kontinuirano

Sigelman, L.Reporting the News: an Organizatin Analysis, American Journal of Sociology,

Sva je prilika meutim da je re ipak o mitu koji osporavaju brojni

Kraj dvadesetog i prva decenija dvadeset prvog veka doneli su sve

Iako po mnogima ekstreman ovaj model svakako prua uvid u itav

se priznati I globalni trend. Razlog je jednostavan smanjenje mogunosti

salno, mogle biti poslednja linija odbrane medija u suoavanju sa brojnim

Herman. E/Chomski, N. Manufacturing Consent, London: Vintage

Lamberth E. Committed Journalism, Indiana University Press, Bloo

Mti. J,Strukturni uzroci krize informtivne tmpe u Srbiji,FPN,

Sigelman, L.Reporting the News: an Organizatin Analysis, American

Schudson.M, The Power of News, Harward University Press, Cam

Technological progress is supported by constant expansion of capital, its in

archies of the political system (Bourdieu, 1998). This subordination is made

ming positions. The hypothesis is elaborated by analysis techniques,

U smislu ostvarivanja doslednog koncepta javnog interesa iz oblasti

Padom berlinskog zida umjesto oekivanog procesa emancipacije

Kako primjera radi nazvati preutkivanje nepoeljnih (ideolokih)

U teoriji komunikativnog djelovanja Jirgen Habermas razlikuje instru

Da li je dananja globalnokorporativna politika medija, promocija

mogunost trenutnog ispitivanja javnog miljenja pomou kojeg se odreuje

naglaskom na naine stvaranja javnog miljenja i moi medija u globalnim

drugim znaenjskim grupacijama, stasalim na iskrivljenom tumaenju pojma

urednici i dr.). U digitalnom okruenju umetnika fikcija se sve vie povlai

ka celokupnog Pekievog opusa; temeljnu i neprestanu borbu protiv mitske

helikoptera izdaje instrukcije, objanjavajui im i ta da ine, i odseno im

ekonomski uticaj dravnih institucija na rad medija kroz razliite tipove bu

Abstract: Difficulties in understanding the related concepts of free

odnosa gospodara i roba2, u kojoj pojedinac, kada postane gospodar postaje

pribegavaju unutranjoj kontroli kako bi spreila zloupotrebe u svojim redo

sam princip defektan. Odnos izmeu medija i korisnika pretvara se u igru

akcije. Pojedinci ne ive u individualnoj samodovoljnosti. Moraju da rade

eni i izloeni sankcijama. Sutinski, u politiki korektnoj komunikaciji, obe

sa. Trino zasnovani sistemi ne garantuju autonomiju medija od drave, jer

MF. Bernier,Ethique et dontologie du journalisme, Presses de lUniversit de Laval, Qubec,

Bandura, A, Social cognitive theory: An Agentic Perspective, Annu. Rev.

Bernier, MF, Ethique et dontologie du journalisme, Presses de lUniver

Neumann, N.E. The Spiral of Silence A Theory of Public Opinion,

Rousseau, JJ. Lettres crites de la montagne, Huitime lettre, Editions

Medijska informacija moe u praksi esto poprimiti i neke od oblika

Bitan inilac demokratizacije jednog drutva jeste pravo na slobodno

Mediji su na ovim naim exYU prostorima tokom posljednje dvije

pod maskom zatite ljudskih prava, razvoja demokratskog drutva, humani