BELEKA 0 AUTORIMA

Don Bakster, roden i odrastao u Australiji, danas ivi u Velikoj Bri-taniji. Redovni saradnik
uglednih londonskih listova Times i Sunday Times Magazine. Napisao vei broj knjiga, od kojih
nekoliko o kinema-tografiji i Holivudu.
Tomas Atkins je studirao na Djuko-vom i Jelskom univerzitetu. Van-redni je profesor i ef odseka
za pozorine umetnosti na Holins ko-ledu u Virdiniji. Izdaje jedan me-unarodni magazin.
Napisao je pet knjiga o razliitim temama.

DON BAKSTER , TOMAS ATKINS 1989

Tajna Sibirske katastrofe
Prevod sa engleskog:
Gavrilo Vukovi
Esad Jakupovi
Predgovor Isaka Asimovia
BANG!

Nekad davno nije postojao na planetski sistem, ve samo oblak praine i gasa lo se okretao oko
centralne oblasti, koja se sabijala i postala Sunce. Malo-po-malo, medutim, praina i gas su se
prikupili u krupnije se komade, a ovi su polako medusobno srastali u tela planetskih veliina.
Dok su komadi bivali krupniji, njihova gravitaciona polja postajala su sve snanija, a sudari sve
silovitiji. Na kraju, kad se najvei deo materijala prikupio uveliku, vrstu kuglu, poslcdnji slobodni
krupni komadi pridruivali su se kugli udarajui o nju monim treskom koji je iskopao ogromne
kratere.
Mesec je prekriven takvim kraterima, to nam je poznato ve gotovo etiri stolea. Tokom poslednje
decenije ustanovili smo da je i Merkur prekriven njima, ba kao i Mars, pa ak i dva Marsova
majuna satelita. Prvi snimci Ganimeda, najveeg Jupiterovog satelita, nainjeni iz neposredne
blizine, uka-zali su na prisustvo kratera. 1 Venera, pod svojim oblanim platom koji je sakriva,
poseduje kratere.
A kako stoji stvar sa Zemljom? Zar na svet nije bio formiran postepeno, sve jaim sudarima, kao
to se to desilo sa drugima? Zar na njoj nema oiljaka od tih poslcdnjih udara o njenu povrinu?
Bilo bi ih, da se Zemlja ne razlikuje od drugih tela. Za razliku od svetova koje sam spomenuo, ona
ima okean koji moe da apsorbuje udar i ostane bez oiljaka. Kia, reke, vetar i, pre svega, bezbrojni
prestavnici ivog sveta uspevaju sa protokom vremena da izbriu sve oiljke koji se prilikom udara
obrazuju na kopnu.
Ali bez obzira na to, postoje neki znaci. Iz vazduha se tu i tamo mogu zapaziti ovalne udubine,
napunjene vodom koje su moda ostaci tih drevnih kratera. U Arizoni, oko 30 kilometara zapadno
od gradia Vinsloua, nalazi se impozantan krater koga mora da je nainio estoki udar meteorita
tekog nekoliko hiljada tona. Rupa je iroka 1.200 metara, duboka 800 metara, i zove se ,,Meteorski
krater".
Zato se Meteorski krater jo uvek tu nalazi? Prvo zato to je nedavnog porekla: meteorit koji ga je
formirao moda je pao pre jedva desetak hiljada godina. 1 drugo, pao je na pustinjsko podruje gde
je dejstvo vode i ivota minimalno.
A da li se neto desilo nakon to je Meteorski krater bio oblikovan?

Uzbudljiva storija i dramatino resenje: Umetnikova vizija lunpuske ekspiozije 30. juna 1908. godine

Mala je verovatnoa da se udari dese danas, kao to je to bio sluaj u onim primordijalnim danima.
Na kraju krajeva, deo svemira blizu svetova koji sada postoje bio je relativno dobro ,,poien"
katastrofama u prolosti. Svaki oiljak na Mesecu rezultat je neke kamene gromade koje vie ne
moramo da se plaimo.
Meutim, svemir nije potpuno ist. Zna se da ima objekata prenika i do 25 miliona kilometara. Oni
se zapravo nee sudariti s nama, ali mora da posioji ogroman broj malih tela, mnogo manjih tela,
koja nam prilaze znatno blie. Ta mala tela jedva da mogu biti opaena sve dok ne udu u Zemljinu
atmosferu. 1 mada su mala u poreenju sa udovitima koja su bila uobiajena pojava u prolosti,
ona su ipak dovoljno krupna da, prema Ijudskim merilima priine ogromnu tetu.
Potencijal je, dakle, tu, ali i dalje ostaje pitanje: da li se neto zaista desilo?
Mi moemo da spekuliemo o raznim legendarnim katastrofama u prolo-sti. Da li se neki meteorit
sunovratio u Persijski zaliv i ispljusnuo polovinu njegove vode u dolinu Tigra i Eufrata - i da li je to
moda bilo poreklo prie o Nojevom potopu? 1 da li se nekom meteoritu, ili grupi meteorita, moe
pripisati ,,vatra nebeska" koja je pala na Sodomu i Gomoru i do temelja ih razorila?
Ne moemo da kaemo. Ne znamo. A moda neemo nikada ni saznati.
Ali, zar ba ni za ta od onoga to se desilo ne moemo kazati da je vie od obine spekulacije? Da,
moemo.
Jednom, samo jednom u itavoj poznatoj istoriji odigrao sejedan neospo-ran i dobro dokumentovan
dogaaj koji je ostavio dojam da je neki krupan meteorit pao na Zemlju. Desilo se to pre osam
decenija, 1908. godine, u Sibiru.
Bio je to zapanjujui pad. S jedne strane, priinio je ogromnu tetu, zato 5to je zadesio umu
dinovskih razmera i poobarao sve drvee desetinama kilometara u svim pravcima. S druge strane,
pninio je veoma malu tetu, jer nije usmrtio nijedno Ijudsko bie.
Pogledajmo koliko je sve to moralo da bude neobino.
Sedamdeset pet odsto Zemljine povrine je voda. Da se taj pad desio bilo gde u okeanu, cunami
(,,plimni talas") zapljusnuo bi sve oblinje obale i priinio veliku gtetu. Drugih 10 odsto Zemljine
povrine prekriveno je venim ledom. Da se pad tu desio, dolo bi do veoma jakog otopljavanja,
koje bi pokrenulo ogromne koliine leda u okean i izazvalo katastrofalne promene nivoa svih mora i
Zemljine klime.
Najmanje 15 odsto onoga Sto preostaje od Zemljine povrSine naseljeno je, manje-vie gusto,
Ijudskim biima; ta povrina zakrena je, manje vie temeljito, produktima njihove civilizacije. Da
se pad desio tu, bili bi pobijeni mnogi Ijudi - od nekoliko stotina do moda, vie miliona - i bila bi
priinjena teta od nekoliko hiljada do vie milijardi dolara. Pad bi kompletno zbrisao sa lica planete
svaki grad koji bi pogodio.
Moda ne vie od 5 odsto povrine Zemlje moglo bi da podnese tu eksploziju iz 1908. godine bez
ikakve tete po Ijude i njihovu imovinu. Dakle, sa ansama dvadeset prema jedan, taj pad se odigrao
bezbedno (uzeto sa Ijudske take gledita).
Istovremeno, medutim, mesto gde se pad desio biloje nepristupano (inae bi bilo naseljeno) i prole
su mnoge godine pre nego to je okolina mogla biti istraena. 1 upravo tada je otpoela prava
misterija. Ja vam neu kazati kakva je misterija posredi, jer o tome govori knjiga, a knjige umeju da
priaju bolje nego to ja to mogu.

Bakster i Atkins priaju svoju priu sa velikom umenou; oni to ine metodino, potujui
postupnost i detalj, uzimajui u obzir sve faktore, i nasto-jei, veoma sraunato, da od svega toga
naine napetu, uzbudljivu storiju. Na kraju, oni nude itaocu jedno istinski dramatino reenje.
Vi moda neete prihvatiti to reenje, jer do njega se dolo eliminacijom i na osnovu nepouzdanih
izvetaja, a ne direktnim dokazima na licu mesta (koji, prirodom stvari, ne mogu da postoje), a takav
nain argumentisanja uvek je klimav. Ali, razmislite o tome...
U svetlosti reenja dvojice autora imajte na umu da se pad desio na lokaciji ,,jedan prema dvadeset"
gde nije mogao da priini tetu, bezmalo kao da je neko ovekoljubivo nastojao da izbegne...
Ali, proitajte knjigu! Ja sam uivao u svakoj njenoj stranici!
Isak Asimov

TAJNA SIBIRSKE KATASTROFE

Vatra je protutnjala i unitila Sumu, in'ase iskladiSta. Kasnije, kad su posli u potragu za svojim
stadom, Tungiizi su pronali samo ugljenisane lesine irvasa.
Svedok siblrske eksplozije iz 1908.

Sedeo sam na tremu okrenutprema severu kad se iznenada, u pravcu severozapada, pojavio snazan
blesak svetlosti. Bilo je tako vrue... da mi kosulja umalo nije izgorela na leima. Video sam veliku
vatrenu kuglu koja je poknla ogroman deo neba... Posle toga postalo je mrano, a 11 isti mah osetio
sam eksploziju koja me je odbacila nekoliko koraka od trema. Izgiibio sam svest...
Svedok udaljen 60 km od sibirske eksplozije

Posle stranog bleska - koji ga je, kakoje sveStenik KIeinzorge kasnije razabrao, podseao na sudar
velikog meteonta sa Zem-Ijom, o emu je on itao jos kao deak - imao je vremena (budui da se
nalazio 1.300 metara od centra) za samo jednu pomisao: neka bombajepala direktno na nas. A onda,
tokom nekoliko sekundi ili minuta, sisaoje s uma.
Preiiveli oevidac eksplozije nad HiroSimom, 1945. godine;
iz knjige Dzona Hersija ,,Hiroima"
UVOD

Ova knjiga govori o jednoj eksploziji koja se desila pre gotovo osamdeset godina u zabaenoj
divljini centralnog Sibira. Toje, zapravo, pria-miste-rija, jer mada je u pitanju bila jedna od
najsnanijih eksplozija koje su se do tada ili od tada desile na Zemlji, njen taan uzrok nije poznat;
ona je i danasjedna od najveih naunih zagonctki svih vremena. Iznosei priu, odluili smo da
pustimo misteriju da se odvija hronoloki, da prikae dogadaje onako kako su se deavali i dopusti
njenim akterima da sami govore; to vai posebno za oevice, iji iskazi predstavljaju slikovit opis ne
samo dogadaja kao takvog, nego i njihovog uasa u trenucima suoa-vanja sa neobjanjivom
katastrofom.
Knjiga je, istovremeno, i hronika naknadnih zbivanja vezanih za eksploziju - opis svih glavnih
ekspedicija koje su se tokom nekoliko decenija upuivale u tungusku oblast u Sibiru i razmatranje
svih glavnih teorija koje su ponuene kao objanjenje eksplozije. Evolucija moderne nauke igra
kljunu ulogu u naraciji, i specifina je za svaku generaciju istraivaa koji su pokuavali, unutar
granica svojih znanja, da objasne neobini dogadaj. lanovi malih, slabo opremljenih ranih
ekspedicija bili su kao detektivi koji koriste beznadeno primitivna oruda da bi razreili jedan zloin
van dosega njihovih mogunosti; ali ak i najnovije ekspedi-cije, velike ekipe strunjaka
opremljenih krajnje istananom opremom za otkrivanje, zastajale su zbunjeno pred sloenou
raspoloivih injenica i kolosalnim razmerama katastrofe.
Neuporediva priroda sibirske eksplozije ilustrovana je poreenjem sa najsilovitijim prirodnim
eksplozijama koje su se desile tokom istorije nae planete, kao to su one koje su razorile Teru,

Pompeje ili Krakatau. Dolazak atomskog doba nudi poreenja sa eksplozijama kojeje izveo sam
ovek, ali naunici smatraju da je ak i strana vatra izazvana bombom koju je bombarder B-29
ispustio 1945. godine nad Hiroimom patuljasta po silini u poredenju sa eksplozijom iz 1908.
godine. Tek kasnije termo-nuklearne probe koje su izvrile Sjedinjene Amerike Drave i Sovjetski
Savez mogu da joj se priblie po snazi i obimu.
Traganje za identitetom tajanstvenog ,,kosmikog tela" koje je iza-zvalo sibirsku eksploziju
ukljuuje najstariju nauku oveanstva - astro-nomiju, kao i bazine rezultate kosmologije,
preokupirane onim to je astronom Fred Hojl nazvao ,,univerzalnom igrom koja se odvija oko nas,
igrom iji smo mi moda majuni deo". Poetkom ovog stolea, u vreme eksplozije, verovalo se da
se svemir zavrava sa naom galaksijom; a prouavanje nebeskih objekata kao to su meteoriti i
komete biloje tada tek u povoju. Tokom poslednje dve decenije, medutim, astrofizika i svemirska
tehnologija omoguuju celovitiju predodbu o burnoj i besko-nanoj metagalaktikoj vasioni punoj
bizarnih objekata kao to su estice ,,antimaterije" i kolapsirane zvezde zvane ,,crne rupe", koje
prkose utvr-enim zakonima fizike. Svaki od tih novootkrivenih fenomena razmotren je kao mogui
odgovor na sibirsku zagonetku.
U naem traganju usredsredili smo se na originalne ruske naune izvore, koji nude najpouzdanije,
najtanije izvetaje o dogadaju. Uz po-mo naeg prevodioca, Dona Atvela, uspeli smo da
ukljuimo nove materijale i informacije, ranije nedostupne na engleskom.
Na kraju, sibirska eksplozija, kao i sve druge misterije, zasluuje da dobije dostojan odgovor i da
bude odloena u arhiv. U zavrnim poglav-Ijima donosimo najnovije nalaze sovjetskih naunika a
onda, nakon to smo pruili kosmoloko obrazloenje za na zakljuak, inimo pokuaj da
rekonstruiemo jutro kada je vatra prola.
Tomas Atkins, Don Bakster
Glava prva

EKSPLOZIJA
Visoko iznad Indijskog okeana, jedan objekt hrlei iz svemira prodire kroz Zemljin atmosferski
omota. Na gotovo bezvazdunim gornjim visinama nema nikakvog zvuka, a i trenjeje sasvim slabo;
neometan, predmet hita prema Zemlji.
U dugoj kosoj putanji, objekt juri nadzvunom brzinom u pravcu severa preko azijskog kopna,
visoko iznad himalajskih vrhova. Pod dej-stvom sile tee, on uranja u gue slojeve atmosfere. Usled
trenja sa vazduhom poinje da se stvara intezivna toplota.
Ljudsko oko prvi put opaa objekt iznad zapadne Kine, u praskozor-je 30. juna 1908. godine.
Karavani koji vijugaju kroz pustinju Gobi zastaju i zapanjeno zure u ,,zvezdu padalicu" to plamti
preko neba. Ubrzo, vatrena lopta iezava iza granica Mongolije. Uronivi u gue vazdune slojeve,
ona se zaaruje do blizu 3.000 stepeni Celzijusa, bletavija ak i od jutarnjeg sunca.
U centralnoj Rusiji, zagluujua tutnjava prestravljuje stanovnitvo malih varoi i sela, jedinih
Ijudskih naseobina u tom udaljenom pustom regionu. Moni balistiki talas, silovito potiskivan
ispred silazeeg objek-ta, udara u tlo. Drvee biva sravnjeno sa zemljom, nomadske kolibe
smrskane, Ijudi i ivotinje rastureni okolo kao zrnca praine.
Dinovski ,,stub vatre"
U 6.17 pre podne, Centralna sibirska visoravan blizu Srednje ili Podka-mene Tunguske (uz Gornju i
Donju Tungusku, jedna od tri reke Tungu-ske, desne pritoke Jeniseja), retko naseljena, pustona
oblast tresetita i jelovih uma, snano podrhtava pod udarom kataklizmike eksplozije.
Detonacija je toliko snana da seizmografski centar i Irkutsku, 890 kilometara prema jugu, registruje
podrhtavanja zemljotresnih razmera.
Vibracije putuju 5.000 kilometara kroz tlo do drugih stanica u Moskvi i prestonici caristike
imperije, Sankt Petersburgu (1914. preimenovan u Petrograd, a 1924. nazvan Lenjingrad). Seizmika

opservatorija u Jeni, Nemaka, 5.220 kilometara dalje, belei jake trusne udare. Silna eksplo-zija
aktivira seizmografe ak i u tako dalekim regionima kao to su Vaington i Java.
U isti mah, dinovski ,,stub vatre" suklja u plavo nebo, penjui se do takve visine da ga iznad
horizonta mogu videti usplahireni Sibirci u varoima udaljenim nekoliko stotina kilometara; zatim se
kroz vazduh prolama serija grmljavinskih praskova koji se uju dalje od 800 kilome-tara. Bukaje
tolikojaka da zagluuje pastire koji se nalaze blie eksploziji;
drugi zapadaju u stanje oamuenosti koje im oduzima mo govora.
Istovremeno sa bletavom vatrom na nebu, uarena bujica brie du breuljkaste tajge i severnih
uma, prei visoke etinare i palei vatre koje e danima posle toga nastaviti da gore. Sezdeset
kilometara dalje, preneraeni itelji trgovake postaje Vanavara tite lica od jarosnog naleta vruine.
Nekoliko sekundi kasnije, udarni talas provaljuje kroz malo selo, izdubljujui komade tla, obarajui
tavanice, lomei prozore i bacajui Ijude u vazduh.
Na daljini od 600 kilometara prema jugu-jugozapadu, uraganski udari vetra drmusaju vrata, prozore i
lampe u Kansku, eleznikoj postaji novozavrene Transsibirske eleznice. Tokom nekoliko minuta,
jo dva udarna talasa pogadaju varo. Ljudi koji rade na oblinjim splavovima bivaju zavitlani u
reku, dok dalje prema jugu konji posrcu i padaju na tlo.
Blizu Kanska, u ,,Transsibirskom ekspresu", putnike prestravljuju glasni prolomi tutnjave, koje ih
gotovo zbacuje sa sedita. Voz kripi i divlje podrhtava na inama. Kad usplahireni mainovoa
ugleda kako ine ispred njega podrhtavaju, brzo zaustavlja kompoziciju uz prodornu kripu konica.
Najzad, kadje tlo prestalo da se Ijulja, lokomotiva produava do najblie postaje gde mainovoda i
jedan slubenik stanice proveravaju da li je neki od putnika povreen.
Dok se tamne mase crnih oblaka uzdiu do visine od preko 20 kilometara iznad tunguske oblasti,
itavo podruje zapljuskuje nekakva zlosutna ,,crna kia" - rezultat iznenadnog zgunjavanja
vazduha i izvor prljavih estica i otpadaka usisanih u kovitlajui vrtlog eksplozije. Nepre-kidna
tutnjava grmljavine, sline dejstvu teke artiljerije, odjekuje kroz itavu centralnu Rusiju.

Gtobalni karakter katastrofe: Eksploziju su pratilijaki potresi, poremeaji magnetskog polja, neobiini

svetlosni fenomeni i barometarski talasi koji su nekoliko puta obili Zemlju, izazivajui oscilovanje
atmosfere

Nezainteresovana prestonica
Daleko preko kontinenta ka zapadu, u Sankt Petersburgu, niko ne uje za eksploziju, niti e iko za
nju saznati jo mnogo godina. Izvetaj o icizmikim udarima, kad su bili registrovani, u prvo vreme
e biti protu-maen kao da je posredi podrhtavanje izazvano zemljotresom. U 1908. godini veina
Rusa preokupirana je drugim problemima, jer je njihova zemlja zahvaena politikom napetou i
drutvenim nemirima koji e na kraju dovesti do velike oktobarske revolucije. Iz svoje carske
prestonice, ctegantnog grada ija kulturna bliskost Evropi naglaava odvojenost vlade od nevolja
njenih sopstvenih gradana, car Nikola II vlada nesigurnom nkom nad jednom nacijom koja je
podeljena i, u mnogo sluajeva, ispunjena oajanjem.
Da bi otklonio pretnju revolucije 1905. godine, Nikola je, mada nerado, dozvolio da se obrazuje prvi
ruski parlament, Duma; a na izbori-ma 1907. mnogi socijaldemokrati i veterani ranijih revolucija
izjasnili su se protiv caristike autokratije. Po prvi put Rusija je imala radnike sindikate i relativno
slobodnu tampu. Medutim, nsroito su univerziteti ostali nezadovoljni; medu Ijudima koji su zbog
svoje revolucionarne aktivnosti dospeli u tamnicu bio je i jedan mladi student umarstva po imenu
Leonid Kulik, koji e kasnije postati centralna figura u reavanju tunguske misterije.
Mnogim studentima nova Duma izgledala je isto toliko nezaintere-sovana za probleme Rusije koliko
i careva savetodavna tela. Tokomjuna i jula 1908. godine, vesti dana u Sankt Petersburgu nisu bile
katastrofe poput tunguske eksplozije - koju su spominjale samo lokalne sibirske novine - ve vani
drugi dogaaji, na primer, dvoboj izmeu dvojice lanova Dume izazvan nekom politikom
razmiricom. Do premetanja ruske prestonice iz Sankt Petersburga u Moskvu doi e tek 1918.
godine;
u meduvremenu, vladaje ostala izolovana i ravnoduna prema nesreama i misterijama svoje
ogromne, nepoznate teritorije na istoku.
Godine 1908, na drugoj strani Pacifika, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, gde je Teodor Ruzvelt
sluio poslednju godinu svog drugog predsednikog mandata, malo je Ijudi obraalo panju na
previranja koja su se deavala u dalekoj carskoj zemlji. Nikakva vest o sibirskoj eksploziji nije stigla
do SAD. Amerikanci su u to vreme bili preokupirani stvaranjem nekoliko novih maina koje e
revolucionisati transport, komunikacije i ratovanje irom sveta. Biznismen Henri Ford upravoje
lansirao na trite svoj ,,Model T", prvi automobil masovne proizvodnje; tokom manje od dve
decenije dvadeset pet miliona tih vozila preplavilo je amerike dru-move.
irom sveta, naunici naoruani najnovijim izumima tehnologije de-vetnaestogveka upinjali su se da
objasne svemir tek rodenom dvadesetom veku. Osmatrajui Sunev sistem i nau galaksiju sve
monijim teleskopi-ma, astronomi su prikupljali svee i esto zbunjujue informacije o pona-anju
dalekih zvezda i drugim kosmikim fenomenima. Godine 1908. svemir je jo smatran u sutini
stabilnim i nepromenljivim; verovalo se da je njegova ,,ivica" Mleni Put, koji jo nije bio potpuno
kartografisan.
,,Vanzemaljski vazduhoplov"
Meteoroloki instrumenti, mada jo uvek relativno primitivni, korieni su za prouavanje sloenog
odnosa izmedu monih bleskova na Suncu i Zemljinih magnetskih polja, ali bez temeljitijeg
razumevanja nuklearne fizike podaci sa instrumenata nisu mogli da budu u potpunosti shvaeni. U to
vreme Robert Miliken je obavljao svoj prelomni rad sa X-zracima, a ,,eterska" teorija o svemiru
upravo je bila pobijena. Albert Ajntajn e svojom Optom teorijom relativnosti uskoro radikalno
izmeniti naune predstave o prostoru, vremenu i materiji. Dems edvikjo nije bio otkrio neutron.
Nobelova nagrada za hemiju dodeljenjaje 1908. godine Ernestu Raderfordu za njegova pionirska

otkria o radioaktivnosti; on e uskoro formulisati svoju ideju o atomskom jezgru, koje e postati
jedan od fundamentalnih pojmova moderne fizike.
Ta ista 1908. godina bilaje i vreme udnih i neobjanjivih dogaaja, period kada su Ijudi tvrdili da su
nou vidali neobine pokretne svetlosti a pomorski kapetani izvetavali o ,,magnetskim oblacima"
koji su se sputali na njihove brodove. Viani su ,,vanzemaljski vazduhoplovi" koji jezde
fantastinom brzinom iznad SAD i Evrope. Tog leta posmatranoje kako sejedna ,,morska zmija"
duga 60 metara uzdie iz Meksikog zaliva kod poluostrva Jukatan; veoma detaljno su je opisali
putnici jednog parobroda.
Naunici koji su osmatrali nebo tokom 1908. godine bili su spremni za nova zbivanja, ali slabo
opremljeni da bi ih identifikovali ili protumaili - a naroito najedan tako nepoznat i sloen dogaaj
kao onaj koji se desio nedaleko od reke Podkamena Tunguska.
Mada se vest o eksploziji jo nije bila pojavila u evropskoj ili ameri-koj tampi i mada naunici
Zapada nisu do tada nita znali o dogadaju, novine tokom leta 1908. bile su pune spekulacija o
neobinim meteoro-lokim fenomenima i magnetskim poremeajima koji su usledili posle razorne
eksplozije. Jedan izvetaj iz Berlina objavljen u Njujorkom listu Times od 3. jula pokuava da
objasni bizarne boje videne na nebu:
,,Neobine svetlosti bile su opaene na severnom nebu u noi izmeu utorka i srede, difuzna bela i
uta iluminacija koja se nastavljala itavu no sve dok nije iezla u zoru. Direktor Arhenbold sa
Trep-tovske opservatonje smatra da se fenomen, zbog svog izvanrednog sjaja, moe povezati sa
vanim promenama na povrini Sunca, koje izazivaju elektrina pranjenja u atmosferi. Arhenbold,
medutim, pominjejedan donekle slian fenomen iz 1883, koji se moe direktno pripisati erupciji
vulkana Krakataua u Sundskom tesnacu. Izvetaji iz Kopenhagena i Kenigsberga govorili su o istoj
velikoj svetlosti koja je viena u tim gradovima, a pretpostavlja se da je bila opaena i irom severne
Evrope".
Sablasni noni prizori
Meutim, erupcija iz 1883. slina je samo po svom ogromnom obimu i snazi; sibirska eksplozija iz
1908. nije vulkanska, a vremenski opseg i fizike karakteristike fenomena proisteklih iz tog
dogadaja potpuno su razliiti i, u krajnjoj liniji, daleko vie zastraujui i tajanstveniji od onih koji su
usledili posle erupcije Krakataua.
Neobina atmosferska pranjenja podstakla su razne spekulacije u Engleskoj sledee veeri nakon
eksplozije. ,,Dolo je do lakog, ali jasno zapaenog poremeaja Zemljinog magnetizma u utorak
nou", tvrdilo se u uvodniku londonskog lista Times; ali taj magnetski poremeaj je u prvi mah bio
pogreno asociran sa ,,poremeajima u Sunevim protuberanca-ma", a ne sa sibirskom katastrofom,
koja nije bila zabeleena u britanskoj tampi tog vremena.

Rekonstrukcija iz dvadesetih godina (A. Voznesenski); Zaseneno podrujeje prelpostavljena lo-kacija

opustoenih uma, kratke linije preko gradova pokazuju pravac iz koga su oevici opazili ,,vatrenu kuglu" ili
posledice eksplozije, a dvostruka linija je mogua putanja objekta, izrauna-ta na osnovu izveitaja i
seizmikih podataka

Tokom pet asova posle eksplozije, turbulentni talasi vazduha putu-ju ka zapadu iza Severnog mora,
izazivajui jake oscilacije u meteorolo-kim stanicama Engleske. U rasponu od dvadesetak minuta,
iznenadne fluktuacije atmosferskog pritiska otkrivene su pomou automatskih ba-rografa u est
stanica. Zbunjeni meteorolozi pretpostavljaju da je negde u svetu dolo do velikog atmosferskog
poremeaja; tek dve decenije kasnije, kad prve vesti o tunguskoj katastrofi najzad stiu do engleske
tampe, oni otkrivaju da se njihovi barografski izvetaji iz 1908. poklapaju sa zaudujuom ruskom
eksplozijom iz te iste godine i da su njeni vazduni talasi dvaput obili globus.
Medutim, moda jo udnija od neobjanjenih dejstava na Zemljino magnetsko polje i meteoroloke
prilikejeste pojava, na velikim visinama, masivnih i svetlih ,,srebrnih oblaka" koji pokrivaju Sibir i
severnu Evropu. Svetlost je toliko intezivna tokom sledeih nekoliko noi da je mogue praviti
fotografske snimke u pono, a brodovi se mogu jasno razaznati kilometrima na puini.
Jedan ruski naunik opisaoje debeli sloj blistavih oblaka koji kao da je obasjan ,,nekom vrstom
ukasto-zelene svetlosti koja ponekad prelazi u ruiastu". On dodaje: ,,Biloje to prvi put da sam
video takav fenomen".
Neobini prainasti oblaci i sablasni noni prizori bili su nedeljama opaani irom itavog
kontinenta, sve do juga panije. Tridesetog juna, na dan eksplozije, jedan naunik iz Holandije video
je kako je ,,talasasta masa" prola preko severozapadnog horizonta. ,,To nije bio oblak", tvrdio J'e
on, ,,jer je izgledalo da se samo nebo talasa". Te iste veeri jedan astronom u Hajdelbergu
ustanovioje, pokuavajui da fotografie zvezde, da su ploe njegovog aparata bile zamagljene
abnormalno jakom svetlo-su na nebu. U Antverpenu, posle zalaska sunca, inilo se da itav severni
horizont bukti u plamenu.

Bleskovi na nebu
Godine 1930, u uglednom sisopisuRoyalMeteorologicalSociety Quarter-fy, Spenser Rosel je dao
izvetaj o udnim oblacima koje je opazio 1908 nad Engleskom u noima 30. juna i 1. jula: ,,Snana
narandasto-uta svetlost postalaje vidljiva na severu i severozapadu...i izazvala produenje sutona
koji je potrajao do osvita zore 1. jula, kada se boja istonog neba prelivala od intezivno zelene do
uto-zlatne... Tokom te dve noi, itavo severno nebo, od horizonta do visine od 40 stepeni, bilo je
preliveno crvenom svetlou, kojaje varirala od ruiaste dojarko grimizne. Uopte nije bilo
svetlucanja ili treperenja, niti tenje da se obrazuju svetlosni lukovi, tako karakteristini za fenomen
aurore. Tokom obe te noi suton je bio produen do zore, i nije vladala istinska tama... 0 ovoj pojavi
izveteno je u raznim mestima Ujedinjenog Kraljevstva, kao i na konti-nentu, u Kopenhagenu,
Kenigsbergu, Beriinu i Beu."
Prema izvetaju londonskog lista Times od 4. jula: ,,Neobino rume-no blistanje, koje je u poslednje
vreme bilo opaeno tokom mnogih noi, privuklo je veliku panju, i primeeno je na irokom
podruju ak do Berlina". Uzrok je pripisivan ,,nekom stanju atmosfere", kao to je bilo ono do
kogaje dolo posle Krakataua, mada ,,u poslednje vreme nije bilo nita javljeno o nekoj vulkanskoj
erupciji ogromne estine". Times je napomenuo i to da su se nedavna ,,abnormalna" blistanja na
nebu pojav-Ijivala tek nakon sputanja sutona: nebo je postajalo delimino tamno, a onda bi ponovo
blesnulo ,,dubokom, tinjavocrvenom bojom".
Petog jula, jedan dopisnik njujorkog lista Times alje iz Engleske izvetaj pod naslovom ,,Kao zora
u pono": ,,Posle zalaska sunca izuzetne lepote i sutonskih efekata udnih ak i za Englesku, severno
nebo u pono postalo je svetloplavo, kao da zora svie, a oblaci su imali tako jaku ruiastu nijansu
daje nekoliko osoba telefoniralo policijskim stanicama verujui da negde severno od Londona besni
veliki poar".
U londonskim predgradima gradani izlaze na ulice da bi posmatrali neobinu nebesku pojavu. Jedna
ena iz Hantingdona, severno od Lon-dona, alarmirana ivim nonim svetlostima, pie londonskom
listu Times da je ubrzo posle ponoi 1. jula nebo bilo toliko svetlo da su se mogla ,,itati velika
tampana slova, a i skazaljke asovnika u mojoj sobi bile su jasno vidljive. Jedan sat kasnije, oko
1.30 posle ponoi, sobaje bila toliko osvetljena kao da je dan". Ona zakljuuje: ,,Nikada nisam
videla nita ni najmanje nalikovome u Engleskoj, i bilo bi zanimljivo ako bi neko mogao da objasni
uzrok ovog neobinog prizora".
Ali nikakvo zadovoljavajue objanjenje nije prueno na enino pitanje. utanje o prirodi
neverovatnih nonih prizora vienih irom Evrope i o zagonetki velike sibirske eksplozije potrajalo
je vie od jedne decenije.
Glava druga
VELIKO UTANJE
Ljudska istorija je neizbrisivo obeleena razaranjima koje su izazvale velike eksplozije.
Oko 1500. godine pre nae ere najvei deo ostrva Tera (kasnije nazvanog Santorini) u Egejskom
moru, 110 kilometara severno od Krita, iezao je u vulkanskoj eksploziji koja je jedno bogato
carstvo bukvalno raznela u paramparad. Danas se mogu videti samo srpaste ivice mrtvog vulkana i
dva pocrnela, jo uvek aktivna ostrva usred lagune iroke 2,5 kilometara, gde se nekada nalazio
vaan centar kulture. Strme litice to nekoliko stotina metara uranjaju u tamnu vodu, sa izrovaenim
stenama jarkih boja, svedoe o silini eksplozije.
Plimni talasi izazvani eksplozijom protutnjali su stotinak kilometara morem do Krita, obarajui
palate i hramove, lomei krhke freske i vitke kolonade jednog drutva koje je spadalo u
najprosveenija na svetu. Nedavna iskopavanja otkrila su zidne slike neuporedivih boja i istananosti, kao i znake jedne napredne i kultivisane drutvene zajednice; ta otkria kao da su potkrepila
teoriju da u iznenadnoj propasti Tere i kritskog carstva moda lee poeci legende o Atlantidi.

Tri godine tiine

Nijedna slina katastrofa nije zadesila oveanstvo sve do 62. godine nae ere, kada je zemljotres
izazvan erupcijom Vezuva razorio vei deo grado-va Pompeji i Herkulanum nedaleko od Napulja.
Mnoge kuejo nisu bile ponovo izgradene sedamnaest godina kasnije kada je, 24. avgusta 79,
Vezuv ponovo pomahnitao: tokom dva dana, oba grada bila'su preplav-Ijena vrelim pepelom, sitnim
kamenjem i lavom dubokom na nekim mestima ak sedam metara. U Herkulanumu, voda se
izmeala sa tim otpacima i obrazovala neprodiran prekriva nalik na gips, koji su arheo-

Svedoanstvo o katastrofi: Velika stabla na padini breuljka udaljenog 8 km od epicentra bila su

sravnjena vrelinom i udamim talasom.
lozi postepeno raistili tokom poslednja tri stolea da bi otkrili, zaleden u vremenu, ivot jednog
dinaminog rimskog grada.
Erupcija Vezuva bila je, ipak, skromnih razmera u poreenju sa onim to strunjaci smatraju
najveom prirodnom eksplozijom modernih vremena - razaranjem vulkanskog ostrva Krakatau,
izmedu Jave i Suma-tre. Krakatau, koji je ve vekovima povremeno eruptirao, ponovo je oiveo u
maju 1883. Jo nekoliko erupcija uslediloje tokomjuna i avgusta. Rano popodne 26. avgusta vulkan
je poeo da eksplodira, izbacujui do visine od blizu trideset kilometara oblak crnog pepela; a u
10.00 asova pre podne sledeeg dana itavo ostrvo bilo je uzdrmano kataklizmikom eksplozijom.
Pepeoje ikljao u nebo dovisine od 80 kilometara. Vazduni talasi izazvani eksplozijom bili su
registrovani irom itavog globusa, a zvuk se uo 3.500 kilometara dalje, u Australiji. Iezlo je
osam kubnih kilometara stena, od kojih je jedan deo u vidu kamenja i pepela ponovo pao na okolna
ostrva i tako gadno zakrio vode da brodovi koji su se u blizini zatekli nisu mogli da se kreu kroz
taj kr.
Plimni talasi visoki preko trideset metara silovito su naleteli na obale Jave i Sumatre i ubili 36.000
Ijudu; ti isti talasi registrov.ani su na obalama June Amerike i Havaja. Tokom nekoliko dana tama
je prekrila podruje oko vulkana. Izbaene u viu atmosferu ogromnom snagom eksplozije, tone
praine bile su mnogo puta proneene oko globusa veoma brzim stratosferskim vetrovima - 80 do
170 kilometara na as - na visini od 20 do 40 kilometara iznad Zemlje. Praina je do te mere zasitila
gornje slojeve vazduha da su sunevi zalasci irom itavog sveta vie od dvanaest meseci imali
upadljivo crvenu nijansu, a usled poremeaja sunevog zraenja smanjila se globalna temperatura za
etvrtinu stepena Celzijusa tokom mnogih godina.
Uprkos svojim ogromnim razmerama, destruktivnoj snazi i dugoro-nim efektima, nijedna od tih
eksplozija nije prevazila estinu tunguske eksplozije 1908. godine. Njene razmere, registrovane

seizmografima i barografima u Evropi, mogu da otrpe poredenje samo sa najsnanijim atomskim

eksplozijama naeg doba; ak i eksplozija nad Hiroimom i prve nuklearne probe tokom pedesetih
godina izgledaju slabe u poreenju s njom. Strunjaci iz SSSR, SAD i Velike Britanije slau se da
snaga energije oslobodene sibirskom katastrofom -10 miliona milijardi dula -moe da se poredi
samo sa eksplozijama najteih vodonikih bombi.
Danas nam propust Ijudi tog vremena da istrae tungusku eksploziju izgleda u prvi mah
neverovatan: katastrofa vea od svih drugih koje je oveanstvo ikada upoznalo ostala je punih
trinaest godina bez iole ozbiljnijeg istraivanja ili komentara, pa ak i tada bila je otkrivena samo
zahvaljujui itavom nizu udnih koincidencija i tvrdoglavim naporima jednog oveka. Medutim, iz
mnogih razloga, veliko utanje od 1908. do 1921. moe se shvatiti.
Nezapaene katastrofe
Veina katastrofa tokom Ijudske istorije prola je, mereno modernim standardima komunikacije,
uglavnom nezapaeno; zbog toga ni injenica da je tunguska eksplozija ostala tako dugo neistraena
nije neobina. Uglavnom zato to su bile vulkanskog tipa, eksplozije Tere, Vezuva i Krakataua bile
su izuzetno dobro dokumentovane.
Vulkani privlae panju. U celini uzeto, oni najavljuju svoje glavne erupcije fanfarama slabijih
podrhtavanja, izbacivanjem dima i pljuskovi-ma pepela, i ostavljaju iza sebe, kao u sluaju sve tri
pomenute velike erupcije, obilje geolokih podataka koji mogu da se ,,oitavaju" i hiljada-ma godina
kasnije. Pored toga, budui da vulkanski pepeo predstavlja podlogu za hranljivo i plodno tlo, veina
vulkana okruena je prosperi-tetnim Ijudskim zajednicama, a samim time i mnotvom posmatraa.
Na primer, Krakatau jedva da je mirovao pet godina nakon erupcije 1883, a ve je jedna nova
zajednica iznikla na njegovim padinama. Tera danas prehranjuje 9.000 Ijudi i ima bujne vinograde.
Nasuprot tome, o nekim katastrofama ak i eih razmera, zbog njihove specijalne prirode, nemamo
ak ni deli podataka kakve imamo o Teri ili Krakatauu. Mnogi aspekti atomskih eksplozija nad
Hiroimom i Nagasakijem ostali su mutni zbog nedostatka kolovanih svedoka; a kao to Viljem
Manester ukazuje u svojoj knjizi Slava i san, detalji tete priinjene stranim uraganom koji je u
septembru 1938. pogodio Long Ajlend i Novu Englesku, ostavivi iza sebe 700 mrtvih i 1.750
ranjenih Ijudi, dobio je veoma slab publicitet, jer je vest bila pomraena Minhen-skom krizom i
Hitlerovom invazijom na ehoslovaku.
Meteoritske eksplozije, u koje je prvobitno bila svrstavana i tungu-ska katastrofa, bilo je jo tee
dokumentovati. Ne dajui nikakve znake upozorenja kakve ispoljava neki vulkan, meteoriti dolaze
jurei ko-smikom brzinom - ak 40 kilome-tara u sekundi - i ako padnu na Zemlju, to se esto desi
u nekom zabaenom podruju; sluajevi me-teorita koji su ranili Ijude ili otetili njihovu imovinu u
naseljenim po-drujima krajnje su retki. Podaci o njihovoj putanji esto su konfuzni ili netani; a ako
se pad odigrao u davnoj prolosti, izvetaji su ili mut-ni ili ih uopte nema. Udari koji su stvorili
ogromne kratere u Arizoni i Kvibeku desili su se pre deset do petnaest hiljada godina, i rupa koju je
meteorit iskopao ostaje kao glav-no svedoanstvo.
U sluaju tunguske eksplozijc, njeno otkrie i dokumentovanje bili su iskomplikovani prirodom
terena gde se dogaaj odigrao. Samo ime ,,Sibir" potie odjedne tatarske rei
Covek koji je olkrio lokaciju velike eksplozije:
Sovjetski naunik Leonid Kulik (1883-1942)

koja znai ,,uspavana zemlja". Ogromna centralna regija koja se prostire istono od reke Jenisej u
mnogom pogledu bila je, i jo je, jedno od najzabaenijih mesta na licu nae planete. Da je to
podruje bilo namerno izolovano kao lokacija za takav dogadaj, ne bi moglo biti vie tajnovito. Uz
put reeno, kada je sovjetska vlada 1946. birala mesto za eksploziju svoje prve atomske bombe,
upravo Sibir i zaledena tundra iznad Arkti-kog kruga uinili su se pogodnim kao lokacija za probu.
Neverovatno putovanje
Kansk, jedna od glavnih eleznikih postaja koje su najblie mestu ek-splozije, udaljen je 4.000
kilometara od Moskve i 4.800 kilometara od Sankt Petersburga, prestonice zemlje 1908. godine razdaljina velika kao ona od Njujorka do Los Andelesa. Pre izgradnje Transsibirske eleznice,
putnicima koji su ili peke bila je potrebna itava jedna godina da stignu od Sankt Petersburga do
Irkutska; nije zato ni malo udno to je veini Rusa poetkom ovog veka Sibir izgledao stran i dalek
kao Mesec. Pored lokalnih zemljoradnika i ribara, mnogi njegovi itelji bili su politiki zatvorenici
ili njihovi potomci; generacije ,,disidenata" bile su odailjane u centre kao to su Irkutsk ili
Krasnojarsk, prisiljene da rade u rudnicima i umama, a zatim ostavljene tu od strane vlade koja je
znala da oni nemaju drugog izbora sem da se tu skrase i obrauju zemlju.
Od aprila do jula 1890. godine, ruski pisac Anton ehov obavio je neverovatno putovanje od
Moskve, uglavnom konjskim zapregama i renim laama, preko itavog prostranstva Sibira do
Sahalina, ostrva na pacifikoj obali koje je car koristio kao kanjeniku koloniju. U svojim pismima
ehov iznosi ivopisne impresije o sibirskoj klimi, pejsau i Ijudima. U maju, blizu Tomska, napisao
je:
,,Prolee jo nije stiglo ovde. Nema apsolutno nikakvog zelenila, ume su gole, sneg se jo nije
sasvim otopio, a led prekriva jezera.

Inspiracija za hipotezu o meteoritskoj prirodi tunguske katastrofe: Meteorski krater u Arizoni, irok 1.200 i
dubok 170 metara

Devetog maja, na dan svetog Nikole, bio je mraz, a danas, etrnae-stog, sneg je napadao oko osam
centimetara. Samo divlje patke nagovetavaju prolee... nikada u svom ivotu nisam video toliko
mnogo pataka... Mogu se uti i divlje guske kako trube... esto i jata dralova i labudova nadlete na
put... 1 tako, putujemo i putujemo. Drumski znaci promiu pored nas, bare, mali umarci breza...
Sada smo se provezli pored jedne grupe novih naseljenika, zatim nailazi jedna kolona zatvorenika...
Susretali smo skitnice sa rancima na ledima; ta gospoda krstare bez smetnji irom itave sibirske
nizije. Oni e povremeno ubiti neku ubogu staricu da bi se domogli njene haljine i nainili od tog
materijala omotae za noge... ali ne diraju Ijude u vozilima".
Mada je ehov hvalio Sibirce kao u celini valjane, estite Ijude, priznavao je da mu se ene nisu
inile privlanima. ,,Sibirske gospoje i gospoice su zaleena riba", napomenuo je. ,,ovek bi morao
biti mor ili tuljan da se upusti u Ijubavnu vezu sa njima". Nakon to je prevalio 1.200 kilimetara od
Tomska do Irkutska, prokomentarisao je: ,,Sibirski drumovi imaju svoje male neugledne postaje, ba
kao i Ukrajina. Iskrsa-vaju na svakih 30 ili 40 kilometara. Vozi se nou napred i napred, sve dok se
ne oseti oamuen i bolestan, i produava dalje; a ako sluajno upita vozaa koliko jo kilometara
ima do sledee postaje, on uvek kae da ima najmanje dvanaest". Na putu ka Irkutsku, Cehovje
zastao u Krasnojar-sku, prebacio se amcem preko Jeniseja, koga je opisao kao Jarosnog i monog
venog ratnika" a onda poeo da se divi tajanstvenoj i na izgled bezgraninoj tajgi centralnog Sibira.
Atmosfera misterije
Mada pokriva ogromno podruje, vee od Aljaske, centralni Sibir ima relativno retku populaciju od
svega nekoliko stotina hiljada dua. Njeni nomadski domoroci, Tunguzi (mongoloidni narod, kome
su Sovjeti kasni-je dali ime Evenki), koristili su samo podruja koja su najbolja za postav-Ijanje
zamki, tako da su golemi sektori tajge jo uvek neistraeni. Jedan ameriki traga za zlatom s
poetka ovog veka pisao je o tekoama koje zadaje sibirska tajga: ,,Imao sam grozno putovanje
kroz ume i preko planina, gde je kia neprekidno padala, i umalo nisam umro od iscrplje-nosti.
Doline, padine breuljaka, u stvari itav teren kojim smo prolazili -sveje to bilo prekriveno
tresetitem koje su formirale opale iglice borova tokom bezbrojnih vekova. Konji su kilometrima
uranjali do kolena u meku podlogu".
Daljine su se ovde raunale u pojmovima ,,leto" ili ,,zima", s tim to su tokom zime bile znatno
krae, jerje tvrdi sneg omoguavao sankama da prou kroz podruja koja su bila neprohodna uvreme
otapanja. Putevi u evropskom smislu rei bili su nepoznati; lovci na krzna pratili su staze utabane
apama mnogih generacija lisica i zeeva i retko su oponaali luckaste strance koji su se, u potrazi za
sibirskim zlatom i ostalim rudnim bogatstvom, otiskivali u nepoznatu divljinu. Na takvim mestima,

razdalji-na i vreme su bili od male relevantnosti, u ta su se uverili i istraivai kada su pokuali da

sklope izvetaje oevidaca dogadaja iz 1908. godine -jo jedan dopunski faktor velikog utanja koje
je okruivalo eksploziju.
Unutar centralnog Sibira, oblast reke Podkamene Tunguske, ili Kamene Tunguske, jo je
neprohodnija. Jedna od mnogih reka to se, dalje prema severu, ulivaju u ogromni Jenisej, koji se, sa
svoje strane, uliva uArktiki okean, Podkamena Tunguska izvire u brdovitoj divljini talasave tajge
istakane golemim movarama. Tajga nije obina umovita zemlja nego, kako to Jurij Semjonov
naglaava u svojoj studiji o Sibiru, jedna ,,ogromna i mrana" prauma u kojoj ,,slabi i nesmotreni
iezavaju" u besputnim movarama i tresetitima gde je ,,sve ispod nogu trulo i gnjilo a sve iznad
uvenulo, gde samo leevi ogromnih stabala polako trunu u ustajaloj vodi".
Njeni glavni stanovnici, nomadski Tunguzi, uspevaju da preive zahvaljujui stadima irvasa i lovu
na druge ivotinje - kao to su medved, lisica i samur - radi njihovog krzna. Retke trgovake postaje,
smetene du renih obala, bile su male i primitivne. Tunguska eksplozija desila se usred kratkog
leta, kada se tlo pretvara u bljuzgavo blato, a vazduh je zasienjarosnim sibirskim komarcima.
Zimske hladnoe u tom podruju, koje lei gotovo 500 kilometara ispod Arktikog kruga, mogu biti
tako strane da, prema Semjonovu, ptice padaju iz vazduha kao da su mrtve i odmah se zalede sem
ukoliko ne ulete u kuu da se ogreju.
Uz svoju zabaenost i negostoljubivu klimu, centralni Sibir se odli-kovao i atmosferom drevne
misterije i mnotvom neobjanjivih fenome-na. Vekovima je domae stanovnitvo na podruju oko
Podkamene Tunguske prepriavalo razne udne prie i legende: o neobinim vrstama riba koje
postoje samo u dubinama Bajkalskog jezera, o dinovskim podzemnim pacovima, o udovinim
ivotinjama pohranjenim u ledenim grobnicama. Eksplozija iz 1908. godine, samo jedan u nizu
kurioziteta, mora da je nekim domorocima, a kasnije i Ijudima iz Moskve i Sankt Petersburga,
izgledala jedva vredna komentara.
Podruje legendi
Taj kraj je postojbina ,,sibirske bolesti", ili ,,arktike histerije". Istoriar Emil Lengjel zapisao je:
,,To je manija oponaanja. rtva stalno ponavlja ono to je ula ili videla. Ponekad ponavlja i rei
koje ak ne razume, ili ponavlja ivotinjske zvuke, na primer lajanje. Ta bolest poprima i druge
oblike. Na seoskim igrankama ponekad se desi da ritam postane suvie jak da bi mu se odolelo i
uesnici ne mogu prestati da pleu. Histerija postaje zarazna, tako da ak i starije osobe bivaju
uhvaene u vrtoglavi kovitlac i pleu sve dok od iscrpljenosti ne padnu". Politiki zatvorenici esto
su podlegali toj bolesti;jedan nemaki oficir poslat 1918. u Sibir kao ratni zarobljenik stalno je
ponavljao re ,,nesrea" na desetak jezika, a drugi je mrmljao frazu ,,Zivot je smrt, a smrt je ivot"
uvek i uvek iznova sve dok ga nisu odveli u logorski azil za umobolne.
Jugoistono od tunguske oblasti lei Bajkalsko jezero, jedna od najneobinijih vodenih masa na
svetu. Pruajui se du jedne raseline u Zemljinoj kori, podruje Bajkalskogjezera milenijumima je
bilo uzdrma-vano zemljotresima; veliki broj potresa krajem devetnaestog veka oi-glednoje uticao
na naunike da eksploziju iz 1908. godine klasifikuju kao seizmiku. Pre mnogo miliona godina,
tektonske ploe na kojima ovaj deo Azije balansira udarale su jedna o drugu, odiui uvis mone
planinske vence. Dok su se ploe stabilizovale, formirala se dinovska pukotina, duga preko 1.600
kilometara, iroka od 48 do 65 kilometara, i duboka nekoliko kilometara. U normalnim prilikama,
ovakve pukotine brzo se popune rastopljenim materijalom, ali ova se nije potpuno zatvorila, i tokom
mnogih hiljada godina punila se sveom vodom da bi na kraju postala Bajkalsko jezero.
Napustivi Irkutsk da bi prevalio poslednju deonicu putovanja do Sahalina, ehov je preao
brodiem preko ,,zapanjujueg" Bajkalskog jezera. ,,S jakim razlogom Sibirci ga ne zovu jezerom,
nego morem", napisao je u pismu od 20. juna 1890. godine. ,,Voda je neobino bistra, tako da
moete da gledate kroz nju kao kroz vazduh; njena boja je neno tirkizna, prijatna za oko. Obale su
brdovite i poumljene; svuda okolo je neprohodan estar, kroz koji ne prodire suneva svetlost. Ima

mnotvo medveda, samura, divljih koza i svih drugih vrsta divljih ivotinja koje se hrane jedne
drugima i tako bore za opstanak u tajgi".
Bajkalsko jezero je najvei rezervoar slatke vode na svetu, ponegde duboko preko kilometar i po
(najvea dubina 1.741 metar). U njemu ive neka od najudnijih stvorenja za koja nauka zna; od
1.800 vrsta biljaka i ivotinja, hiljadu njih ne postoji nigde drugde na planeti. Tuljani i neke vrste
riba koje obino nalazimo samo u slanoj vodi ovde udobno ive, udaljene stotinama kilometara od
najblieg okeana; uz to, Bajkaljejedina postojbina golomjanke, ribe to ivi u dubinama koje mogu
da smrskaju elinu cev. ,,Teko daje bilo ko video tu ribu ivu", zapisaoje zapadnjaki putnik Beset
Digbi krajem dvadesetih godina ovog veka. ,,Izgleda da je ubijaju udari snanih priobalnih talasa. Ta
mala riba dugaje svega nekoliko ina, u najboljem sluaju. Mesojoj je toliko mekano i masno da se
topi kao puter. ak i suneva svetlost je dovoljna da svede mrtvu ribu na glavu, kimu i mlohavo
parce tanke koe, potopljenih u baricu ulja. Posle nevre-mena, domoroci patroliraju pored obale
traei je; ponekad je istope da bi dobili ulje za lampu, a ponekad je pojedu". Prema predanju o tom
stvorenju: ,,Posle vulkanskih potresa mnotvo golomjanki biva ponekad izbaeno na povrinu.
Tunguski domoroci prepriavajujednu staru legen-du, koja se prenosila od generacije do generacije,
o tome kako se planinske bujice obruavaju niz podzemne ponore koji vode do dnajezera i izbacuju
na povrinu te ribe iz velikih dubina gde one, izgleda, ive".
Predodbe o udovitima
Bajkalsko jezero podstie takve legende. ak i kad je njegova povrina toliko duboko zaledena i
teka vozila mogu bez rizika da se po njoj kreu, talasi besne ispod leda i udaraju o obalu. Tokom
sezone otapanje, zvuk leda koji se rasprskava u okolnim planinama je kao arti-Ijerijska vatra.
Naunici nemaju objanjenje za neobine varijacije dubine jezera; u leto 1818. nivo jezera iznenada
se poveao za dva metra i ostao je takav neko vreme, mada nisu pronaene nikakve zapreke u nekoj
od reka koje istiu iz jezera.
Podzemni uasi zauzimaju znaajno mesto u mitologiji Tunguza. Na primer, esta podrhtavanja
zemljinog tla u njihovom kraju oni tumae kao znake prisustva itavih opora dinovskih pacova
koji stalno riju pod zemljom i prave tunele, gde trupkanje njihovih apa izaziva zemljotrese. Isto
tako, priaju o udnim rasama Ijudi koji nastanjuju neistraena podruja Sibira. Za neke od njih
reeno je da imaju usta na vrhu glave, a drugi da imaju gusto krzno koje im prekriva itavo telo. 0
pripadnicima jo jedne grupe pria se da padaju u zimski san tokom dva meseca, potpuno neosetljivi
za bilo kakav nadraaj.
Naunici su bez tekoa objasnili ta ,,udovita" kao iskrivljene predodbe o pripadnicima drugih
plemena, koje su Tunguzi vidali samo povremeno u toj golemoj i zabaenoj oblasti. Oni prekriveni
dlakom naprosto su nosili tesno pripijene kabanice, drugaije od koa irvasa kojima su Tunguzi
prekrivali svoje kolibe. ,,Jedenje kroz usta na vrhu glave" bila je iskrivljena slika udnog ponaanja
neophodnog za nekog oveka u tekoj kabanici i kapuljai dok unosi hranu u usta. ATunguzima,
nomadima sa malim brojem predmeta veih ili teih od gvozdenih sekira, izrezbareni drveni kipovi
stalnije naseljenih plemena liili su na Ijude u stanju ukoenosti koji nisu mogli da oseaju ili vide
kad ih iznesu napolje iz zimskog skrovita.
1 putnici koji su prolazili kroz tungusku oblast bili su skloni da legendu o dinovskim pacovimazemljotrescima objasne kao najobiniju fantaziju, sve dok jedan mladi geometar po imenu
Benkendorf, koga je caristika vlada angaovala da kartografie podruja istonog Sibira, nije
izvestio o nekim detaljima svog putovanja tokom 1846. godine. Karto-grafiui podruje oko reke
Jene tog izuzetno toplog leta, on je nakon postavljanja logora, zapazio kako ,,brza voda otkida
raskvaenu obalu kao plevu, tako da je bilo opasno prii ivici. U jednom zatiju razgovora uli smo
iznenadno grgotanje i komeanje u vodi ispod obale. Jedan od naih Ijudije uzviknuo i pokazao
rukom prema udnoj bezoblinoj masi kojaje izranjala i prevrtla se u uvali... nekakvu groznu crnu
gromadu. Bila je to kolosalna slonovska glava, naoruana monim kljovama, upala otvorenih oiju,
koja se okretala uokrug uvale, kao da trai neto to je izgubila. ,,Mamut! Mamut!, povikaoje neko.
Naunicima je bilo poznato da su dlakavi, slonu slini mamuti do relativno skorog vremena krstarili
centralnom tajgom i polarnim regio-nima Sibira. Mnoga plemena posedovala su predemete

izrezbarene od mamutove belokosti, ali pronaden je mali broj ouvanih tela. Rana otkria tih tela,
koja su trulila suvie brzo da bi mogla biti spaena, pobudila su veliku radoznalost i dovela do
itavog niza slinih iskopavanja, a istovre-meno i do objanjenja stare legende o dinovskim
pacovima. Mnoga mamutska tela bila su pronadena na mestima gde su se rene obale krunile ili gde
su odroni zemljita ogoljavali zaleenu podlogu. Sa kljovama koje su trcale iz obale ili sa
razgolienim nogama ta stvorenja su delovala bizarno i tajanstveno, kao da se neka dinovska krtica
zaledila dok je probijala sebi put kroz zemlju. Pri takvom prizoru veina Tunguza bez sumnje je
beala u panici, donosei natrag prie o pacolikoj njuci i onjacima, o dlakavom licu i snanim
apama za buenje.

,,0iljci katastrofe"
1 kazivanja zapadnjakih putnika koji su na prekretnici dva veka dolazili u Sibir da tragaju za
mamutima dovela su do stvaranja svojevrsne mitolo-gije, esto ne manje groteskne od one koju su
izmiljali tunguski vraevi.
Izvetaji su govorili o mamutima tako dobro ouvanim daje njihovo meso bilo dobro zajelo, o telima
na kojima sujo uvek mogli da se uoe izvesni znaci nedavnog ivota - nesvarena hrana u stomaku,
bistre oi. to je najudnije, veina izvetaja bilaje potpuno tana. Jedna ruska ekspedicija koja je
1901. iskopala telo mamuta kod Berezovke zapisala je: ,,Meso ispod kljunjae, vlaknasto i
proarano masnoom, tamnocrvene je boje i izgleda svee kao duboko zamrznuto govede ili konjsko
meso. Izgleda toliko sono da smo se neko vreme pitali da li da ga okusimo. Ali niko se nije
usudivao da ga stavi u usta, pa je prednost dobilo konjsko meso. Medutim, psi su pojeli sve
mamutsko meso koje smo im dali".
Mada je mamut nekada krstario mnogim regionima irom sveta, u zemljama sa umerenom klimom
poznatje samo po fosilizovanim kostima i praistorijskim peinskim crteima. Ali u severnom i
najveem delu centralnog Sibira zemlja ispod povrinskog sloja ostaje zaledena do minus 4 stepena
Celzijusa preko itave godine. Izuzimajui taj povrinski sloj debeo svega nekoliko desetina
centimetara, koji postaje meki tokom letnjeg otkravljivanja, tlo u veem delu Sibira tvrdo je kao
beton; ta meavina zemlje, kamenja i vode zvana merzlota, ili trajni mraz, ostalaje hiljadama godina
nepromenjena. Praistorijske ivotinje poput mamuta, koje su upadale u movare ili male vodotoke
tokom sezone otapanja, brzo su bivale prekrivane snegom, a zatim jo dublje zatrpavane odronima
zemlje i talozima. Zarobljene u merzloti, one su ostajale manje-vie onakve kakve su bile u trenutku
smrti, jer je konstantna hladnoa one-moguavala da bakterije izazovu truljenje.
U predgovoru prvom tomu svoga dela Arhipelag Gulag, Aleksandar Solenjicin spominje novinski
izvetaj u kome se govorilo kako je u nekoj zaledenoj podzemnoj reici u Sibiru otkrivena jedna
vrsta praistrijske forme. ,,Svejedno da li su posredi bile ribe ili salamanderi", pie on, ,,oni su bili
ouvani u tako sveem stanju, kako je javio nauni dopisnik, da su prisutni Ijudi odmah razbili led
koji je prekrivao uzorke i progutali ih sa uivanjem na licu mesta".
Zbog svoje surovo hladne klime i venog mraza, Sibir je jedno od malobrojnih mesta na svetu gde e
posledice eksplozije 1908. godine ostati nepromenjene tako dugo vremena. Veina oiljaka te
strane katastrofe nije brzo zacelila, nego je ostala sauvana, bezmalo kao da je u stanju duboke
zaledenosti.
Pored toga to je izazvala vatrenu oluju, eksplozija u tunguskoj oblasti izraila je tokom nekoliko
sekundi dovoljno vruine da do velike tiubine istopi sloj trajnog mraza, to je dovelo do naglog
porasta nivoa reka i poplava. Pre ranih dvadesetih godina, samo se mali broj odvanijih Tunguza
usudio, uz veliki rizik po njih kako se kasnije saznalo, da kroe u taj spreni region i pogledaju
priinjenu tetu. Ravnodunost, dezinfor-misanost i preuranjene pogrene ideje, kao i zabaenost te
oblasti, dopri-neli su da do tada izostane svako ozbiljnije nauno istraivanje. Alivodea sovjetska
nauna institucija, Akademija nauka, uskoroje trebalo da pre-duzme prve korake koji e poeti da
menjaju situaciju.

Glava trea
PRVA TRAGANJA
Traganje za odgovorom na tungusku misteriju poelo je u vreme koje je za Rusiju predstavljalo
sudbonosnu prekretnicu.
Dvedeset petog oktobra 1917. godine radne mase pod vodstvom Boljevike partije i Lenjina izvele
su prvu socijalistiku revoluciju. irom Rusije poeo je da besni rat koji je organizovala unutranja
kontrarevo-lucija i medunarodna buroazija. Engleska, Francuska, Japan, Amerika, ehoslovaka i
druge - otpoele su intervenciju protiv mlade Sovjetske Republike i okupirale golema prostranstva
Rusije. Japanci su svoje snage iskrcali na pacifikoj obali Sibira, a jedna velika grupa ekih ratnih
zarobljenika krenula je na mar prema Vladivostoku u nadi da e najzad stii u svoju do-movinu.
Mnogi od eha pridruili su se Beloj armiji admirala Alek-sandra Kolaka, kojije vodio krva-vi rat
protiv snaga Crvene armije. Tokom tri godine vei deo Sibira bio je bojno poprite, posejano leevima.
,,Sibirje zapao u anarhiju",pisao je istoriar Emil Lengjel. ,,Tifus je izbio medu izbeglicama; u
bolnici nije bilo mesta za sve njih.
Hiljadeleeva lealo je na ulicama varoica, drumovima, eleznikim
ekspiozije:TunguziijaPotapovi,kojije Za talasom epidemije naila je glad.

stanicama.

Oevidac pustonih posledica sibirske eksplozije: Tunguz Ija Potapovi, koji je Kuliku sluio kao
vodi 1927.godine.
Desetine hiljada monstruozno naduvenih Ijudskih lica ekaloje milosrdnu smrt samo u gradiu
Tajga".
Rascepljena graanskim ratom i ugroena od inostranih sila, u uslo-vima politike i ekonomske
blokade, sovjetska vlada imala je malo vre-mena za nauna istraivanja. Tek 1921. godine, kada je
posle teke viegodinje borbe Crvena armija pobedila meunarodnu zaveru buro-azije i stvorila
bitne uslove za uvrenje sovjetske vlasti i kada su Japanci i ostale inostrane sile proterani i mir
uspostavljen, naune ekspedicije ponovo su se usudile da krenu u unutranjost Rusije i Sibira.

Jedan od prvih takvih poduhvata opremila je Akademija nauka. Pre no to je Transibirska eleznica
bila izgraena, goleme razdaljine Rusije koile su istraivanja. Sada, kada je rat protiv imperijalista i
unutranje kontrarevolucije bio zavren i eleznica ponovo proradila, veina podru-ja dalekog
zaleda zemlje poela je da postaje dostupna. Cilj pomenute ekspedicije bio je da locira mesta pada
mnogobrojnih meteorita koji su zabeleeni u Rusiji tokom ratnih i prvih poratnih godina. Vladine
pobude moda su bile finansijske prirode. Jedna amerika korporacija, ,,Drutvo Sjedinjenih Drava
za topljenje, preiavanje i rudarska istraivanja", otpoela je sa radom u Meteorskom krateru
(poznatom i pod nazivom Beringerov krater) blizu Vinsloua, Arizona, radi eksploatacije najvee
poznate meteoritske gromade kojaje pogodila Zemlju. Meteorski krater je decenijama privlaio
panju radoznalih istraivaa. Godine 1903. i 1908, rudarska firma iz Filadelfije iskopala je
vertikalna okna na dnu kratera, ali nije nita pronala. Nova korporacija, koja je vladala pouzdanijim znanjima o meteoritskoj balistici, uoila je da je objekt uao pod uglom i zario se blizu june
ivice.
,,Ljubitelj minerala"
Na dubini od 420 metara builica se zaglavila, nakon to je poslednjih 70 metara slala napolje
izvesnu koliinu oksidisanog meteoritskog gvoa;
kada su inenjeri pokuali da je izvuku, kabl je pukao, verovatno zato to se zaglavio u gustoj
gvozdenoj masi. Analizirajui uzorke meteoritskog materijala, ustanovili su da je on 93 odsto
gvoe, a 6,4 odsto nikl;
medutim, to je interesantnije, sa tim relativno obinim metalima bile su pomeane primese
dragocene platine i iridijuma, to bi ve samo po sebi trud rudarenja uinilo isplativim da je, kojom
sreom, depozit bio pohra-njen na manjoj dubini.
Mada amerikoj korporaciji nije polo za rukom da izvadi rudu iz Meteorskog kratera, vest o tom
poduhvatu oigledno je stigla do Rusije;
a ekonomski nestabilna sovjetska vlada moda je u meteoritima videla i mogunost brze zarade.
Govorilo se kako je neki lan jedne kasnije ekspedicije u Sibir, kada seve uveliko smatralo daje
tungusku eksploziju izazvao dinovski meteorit, sa oduevljenjem procenjivao da e tamo moda
pronai metalnu gromadu koja vredi itavo bogastvo.
ovek stavljen na elo prve specijalne meteoritske ekspedicije Sov-jetske akademije bio je trideset
osmogodinji naunik Leonid A. Kulik, kojije radio u Mineralokom muzeju u Petrogradu. Roen
1883. u Tartu, Estonija, studirao je na umarskom institu Sankt Petersburga, a fiziku i matematiku
na Kazanskom univerzitetu. Godine 1904. Kulik je uestvo-vao u rusko-japanskom ratu, a 1910. bio
je uhapen i osuen zbog revolucionarne delatnosti. Poto je neko vreme leao u tamnici, ostao je
pod policijskim nadzorom do 1912. Dok je radio na Uralu kao umarski slubenik, Kulik je upoznao
svog naunog mentora V. J. Vernadskog, vodu jedne ekspedicije koja je tragala za naslagama
minerala, i ubrzo se i sam veoma zainteresovao za mineralbgiju. Vernadski ga je opisao kao
,,ljubitelja minerala i prirode" koji je ,,stalno pravio fotografske snimke". Predvideo je da e Kulik
krenuti stopama drugih velikih naunih istrai-vaa. Jevgenij Krinov, poznati sovjetski naunik i
autoritet za meteorite, nazvaoje Kulika ,,snanom, kulturnom linou oko koje su sejatili mladi
Ijudi" i estitim ovekom koji se nije plaio da iznese svoje miljenje kad god bi bio uveren da je u
pravu. Vernadski je udesio da Kulik bude premeten iz Odseka umarstva u njegovu sopstvenu
ekspediciju; na kraju su Kulik i njegova ena, Lidija Ivanova, preli da rade u Mineralokom muzeju
Akademije nauka u Sankt Petersburgu.
Kad je 1914. izbio prvi svetski rat, Kulik je bio regrutovan i krae vreme borio se kao pripadnik
sovjetske armije. Ubrzo posle toga naao se na Uralu sa jednom naunom ekspedicijom i bio zateen
iza bojnih linija kad je buknuo gradanski rat. Onda je otiao u sibirski grad Tomsk, gde je predavao
mineralogiju. Po povratku u Petrograd 1920. godine nastavio je svoj rad u Mineralokom muzeju i
dobar deo vremena posve-ivao nabavljanju i prouavanju meteorita - relativno nova disciplina u
kojoj se on ubrzo afirmisao kao vodea figura.

,,Kamenje iz svemira"
Sa prostodunom upornou koja je karakterisala sav njegov raniji rad, prouavaoje raspoloivu
literaturu o meteoritima i pokuao da prui svoj doprinos nacionalnoj kolekciji koja se drala u
muzeju. Bilaje to specija-lizacija koja e ga uskoro, gotovo sluajno, navesti na trag sibirske eksplozije; pa ipak, u isti mah, Kulikova opsednutost meteoritima navee ga na 'donoenje pogrenih
zakljuaka u pogledu eksplozije.
,,Meteorit", u najstroem smislu moderne definicije, odnosi se na svaki vrsti, prirodni vanzemaljski
objekt - obino kamen ili gvoe - koji pogodi zemlju. Do pre nekoliko stotina godina, re ,,meteor"
(od grkog termina meteoron, koji je oznaavao ,,ono to lebdi u vazduhu") bila je koren u reima
koje su opisivale sve fenomene povezane sa vazduhom, kao to su munje, oblaci, sneg ili kia. (I
dananja nauka meteorologijajo uvek sadri tu konotaciJu). Tokom renesanse, ovekovo poimanje
mete-ora odraavalo je njegovu sliku o sebi samom kao o biu koje postoji na jednoj planeti
smetenoj u centru nepokretne vasione, u saglasnosti sa ptolemejskom kosmologijom. Izmedu
sredine esnaestog i sredine sedam-naestog stolea, ptolemejska kosmologija primila je smrtnu
presudu za-hvaljujui zapanjujuim otkriima astronoma kao to su bili Kopernik, Galilej i Kepler;
kao posledica toga, ovekje poeo da gleda novim okom na nebo.
Ipak, jo uvek je bilo mnogo zbrke i neznanja u pogledu kosmikih fenomena kao to su meteoriti.
Aristotel je verovao da su oni vatrena jsparavanja" (ekshalacija) atmosfere; kasniji astronomi su
smatrali da bi meteoriti mogli na neki nain da budu povezani sa munjama. U osamna-estom stoleu,
shvatanje da su meteoriti u bukvalnom smislu ,,kamenje iz svemira" bilo je doekano sa krajnjim
skepticizmom, uprkos svedoenju mnogih drevnih izvetaja, kao i tekuih zapaanja koja su
potkrepljivala tu injenicu. Ova ekstraterestrijalna teorija bila je u prvi mah totalno odbaena od
strane uticajne Francuske akademije, a i predsednik SAD Tomas Deferson se podrugivaojednom
izvetaju kojije tvrdio daje 1807. godine kamenje palo s neba na tlo Konektikata.
Kada je, jedan vek kasnije, Leonid Kulik poeo svoje prouavanje meteorita, bilo je jasno da ivimo
na onome to je Harvi H. Nininger iz Muzeja istorije prirode u Koloradu kasnije nazvao ,,kamenjem
zasuta planeta", bombardovana svakodnevno milionima parcadi kosmikih ot-padaka asteroida ili
kometa; veina tih paria toliko su mali da ne mogu preiveti superusijano ronjenje kroz gornje
slojeve atmosfere i iezavaju kao svetle ,,zvezde padalice" ili ,,meteorski pljuskovi". Identifikacija
di-novskog Meteorskog kratera u Arizoni, koju je izvrio geolog Deniel M. Beringer, pruila je
konkretan dokaz da su u prolosti na Zemlju padali ogromni meteoriti. Otkrivena su i druga mesta
pada irom sveta, ukljuu-jui 3,2 kilometra iroki krater Novi Kvibek u Kanadi i Vredefort Doum u
Transvalu, Juna Afrika, irok 42 kilometra. Najvea kompaktna mete-orska masa, priblino 60 tona
gvoda, otkrivenaje 1920. u Grutfontejnu, jugozapadna Afrika.
Izmeu sumnje i nade
Godinu dana kasnije, dok je pripremao svoju ekspediciju za lociranje meteorita koji su pali na
teritoriju Sovjetskog Saveza, Kulikje dobio opis jednog udnog dogadaja kojije pobudio njegovu
radoznalost. Drugijedan istraiva prosledio je Kuliku jednu stranicu iz nekog starog sanktpeterburkog kalendara, na ijoj je poledini bio pretampan izvetaj jednih sibirskih novina o padu
velikog meteorita. Kulik nikada ranije nije uo za taj pad, i proitao je priu sa velikim
interesovanjem.
,,0ko osam asova pre podne, sredinom juna 1908. godine... jedan ogroman meteorit, kako se tvrdi,
pao je u Tomsku, blizu pruge kod eleznikog vora Filimanovo, manje od 11 vrsta od Kanska (1
vrsta iznosi 1.066,7 metara). Njegov pad je bio propraen zastrauujom tutnjavom i zagluujuim
treskom, koji se uo dalje od etrdeset vrsta. Putnici voza koji se pribliavao eleznikom voru u to
vreme bili su oamueni neobinom bukom. Mainovoda je zaustavio voz i putnici su nagrnuli

napolje da ispitaju pali objekt, ali nisu bili kadri da detaljnije proue meteorit zato to je bio uareno
vru. Kasnije, kad se ohladio, ispitao ga je vei broj Ijudi iz vora i mainovoda, i verovatno kopao
zemlju oko njega. Prema kazivanju tih Ijudi, mete-orit je bio gotovo potpuno zariven u tlo, i samo
mu je vrh provirivao. Bila je to jedna kamenita gromada, beliaste boje, velika oko ezde-set kubnih
metara".
Pokazalo se da je vei deo tog starog izvetaja bio najobinija izmi-ljotina; taanje bio samo
detalj o vozu koji se zaustavio blizu Kunska. Pa ipak, za Kulika je to oznailo poetak jedne
opsesije koja e trajati do kraja njegovog ivota. Verujui daje nabasao na otkrievelikog meteorita
nepoznatog naunicima, on je poeo da po drugim sibirskim novinama trai dalje izvetaje o padu.
Ubrzo je u tim novinama naao mnogobrojne opise fenomenalnog dogaaja koji se zbio 1908.
godine, mada su detalji esto bili zbunjujui i dvosmisleni.
Jedne novine tampane u Irkutsku, 800 kilometara od mesta eksplo-zije, pisale su da su jednog
jutra u junu 1908. u nekom selu severno od Kirenska seljaci videli ,,nekakvu masu koja je blistala
veoma jarko (suvie jarko za golo oko) plaviasto-belom svetlou. Kretala se okomito nanie
otprilike deset minuta. Masa je bila u obliku 'neke lule', to jest cilindri-na". Novine su dalje, tvrdile
da se nakon pada svetlog objekta ,,formirao dinovski oblak crnog dima" i uo neki tresak kao od
,,topovske paljbe". ,Sve zgrade su se zatresle", nastavljao je izvetaj, ,,a u isti mah ravasti jezik
plamena provalioje kroz oblak". Seljaci su izleteli iz kua u potpunoj panici; neki su plakali
ispunjeni uasom, ubedeni da je doao smak sveta.

Traganje za izvorom neobine prie: lanovi Kulikove ekspedicije,svi sa zaStilnim mreama protiv
komaraca, prelaze reku Huma

Plarnen rascepio nebo

Kulik mora da je bio i ushien i donekle zbunjen. Meteoriti su obino bili opaani nou, a ne u rano
jutro, a oblik ,,lule" nije asocirao na neki normalan meteoritski objekt. Oblak crnog dima i plamen
takoe su bili zbunjujui, sem ukoliko pad nije izazvao poar tajge. Ali to nije izgledalo ba
verovatno usred leta, jer, kao to je svaki Rus znao, vei deo tamonje teritorije bio je neprohodna
movara.
Postajui sve vie fasciniran i zbunjen svakim aovim otkriem, Kulik je prebirao po plesnivim
novinama, sada starim vie od dvanaest godina. Jedna neobina pria odvijala se u komadiima i
parciima. Ogroman ,,vatreni objekt" viden je iznad sela i varoi irom itave oblasti oko reke
Jenisej; neki su ga opisivali kao da se kretao gotovo horizontalno od juga, a gotovo svako je osetio
snana podrhtavanja tla i uo glasne eksplozije.

Poetkom jula 1908, na primer, jedan reporter upuen u Kansk da proveri glasine, javioje u svom
izvetaju: ,,Buka je bila znatna, ali nikakvo kamenje nije padalo. Sve detalje o padu meteorita treba
pripisati suvie bujnoj mati impresioniranih Ijudi". Ipak, reporter je preinaio svoju tvrdnju
dodajui: ,,Nema nikakve sumnje da je meteorit pao, verovatno na izvesnoj daljini, ali njegova
ogromna masa i ostalo podleu velikoj sumnji". Nedelju dana kasnije, isti reporter, oigledno u
nedoumici zbog itave te prie o meteoritu, sugerisaoje tezu daje dogadaj u blizini Kanska bio
zemljotres, praen ,,podzemnim treskom i tutnjavom kao od daleke

Od Vanavare do June baruSline: Maniruta Prve Kulikove ekspedicije, na kojoj takice prikazuju
granice vatrom sprenog podruja, a strelice pravac obaranja drvea.

topovske vatre. Vrata, prozori i lampe pred ikonama su se tresli. Pet do sedam minuta kasnije usledio
je drugi tresak, glasniji od prvog, praen slinom tutnjavom, a nakon kraeg intervala jo jedan
tresak".

Ukoliko je zaista posredi bio meteorit, Kulik nije ni najmanje sum-njao da je ovaj bio ogroman - vei
od svih koji su bilo kada ranije pali u Rusiji a moda i itavom svetu, s obzirom da je izazvao
podrhtavanje kao neki zemljotres. Ali gde je tano pao? Prema fragmentarnim novinskim
izvetajima, fenomeni izazvani padom bili su zapaeni irom jednog po-druja koje se prostiralo vie
od 800 kilometara. Morae da nae neke konkretnije informacije pre no to bude u stanju da ukae
na tano mesto navodnog pada.
Jedan od najodredjenijih i najdramatinijih izvetaja je objavljen u nekim krasnojarskim
novinama iz 1908. godine; u njemu se tvrdilo da su u nekoliko sela du reke Angare (Gornja,
odnosno Vinaja Tunguska), u srcu tajge, Ijudi videli Jedno nebesko telo vatrenog izgleda kako juri
preko neba od juga ka severu... Kad je letei objekt dodirnuo horizont, uvisje suknuo ogroman
plamen kojije rascepio nebo nadvoje... Sjaj je bio toliko jak da se reflektovao u prostorijama iji su
prozori gledali prema severu... Na ostrvu preko puta sela konji su poeli da njite a krave da riu i
sumanuto jure okolo. ovekje imao utisak da e se zemlja svakog asa otvoriti i da e sve biti
progutano u ambis".
Zivotni zadatak
Neoekivanost i zamanost dogadaja izgleda da su prouzrokovali osea-nje praznovernog straha
meu uspanienim seljacima irom centralnog Sibira. Posle mnogih dana paljivog prouavanja
novinskih izvetaja, koji kao da su se medusobno podudarali u mnogim bazinim pojedinostima,
Kulika nije iznenadivalo to su neki Sibirci mislili da se 1908. godine otvorio ,,ambis". Ono to je
iznenadilo bila je injenica da taj znaajni dogaaj nije do tada prouio jo nijedan naunik - greka
koju je on nameravao da ispravi svojom predstojeom ekspedicijom.
U jednom preliminarnom izvetaju, u kome je dao kratak pregled onoga to je do tada saznao, Kulik
je dogaaj registrovao kao ,,Meteorit Filimonovo", jer je, prema prvoj prii koju je proitao na
poledini kalen-dara, jedan mainovoda zaustavio voz u eleznikom voru Filimanovo poto je
ugledao meteorit. Kulik se nadao da e na postaji varoi Kansk nai svedoke koji bi mogli rasjasniti
ono to se stvarno dogodilo i pomoi mu u tekom zadatku lociranja mesta pada.
Za ekspediciju iz 1921. godine, zahvaljujui svom prijatelju Vernad-skom, kojije uspeo ubediti
Akademiju nauka da finansira poduhvat, Kulik je dobio jedan tovarni vagon na Transsibirskom
ekspresu. On i njegovi istraivai napustili su Petrograd u septembru, stigli preko Urala u Sibir, a
zatim zastajali u Omsku, Tomsku, Krasnojarsku i, najzad, Kansku. Bilo je to dugo i zamorno
putovanje na jednoj eleznikoj liniji koja jo nije uspela da se potpuno oporavi od posledica rata i
koja nije imala na raspolaganju dovoljan broj mainovoda; u takvoj situaciji, nemajui nikoga ko bi
ga zamenio, iscrpljeni mainovoa morao je da povremeno zaustavlja ,,ekspres", da bi odspavao
nekoliko asova.
U Kansku, mada je ubrzo ustanovio da se uopte ne nalazi blizu mesta eksplozije iz 1908. godine,
Kulikje ipak bio u stanju da proveri priu o tom dogaaju, onako kako su ga Ijudi du Transsibirske
eleznice doiveli. Stanini prometnik osetio je ,,jako podrhtavanje u vazduhu" i uo glasan ,,zvuk
tutnjave", a mainovoda lokomotive bio je toliko upla-en podrhtavanjem tla i bukom da je morao
zaustaviti voz, strahujui da bi ovaj mogao sleteti sa ina. Kao rezultatjednog upitnika kojije
cirkulisao po Kansku i okolnim srezovima, Kulik je prikupio veliki broj znaajnih priseanja
oevidaca neverovatnih svetlosnih fenomena i razaranja koji su se desili u ranojutro 30juna 1908.
godine. Na osnovu svedoenja tih oevidaca, Kulik je zakljuio da je vatreni objekt verovatno udario
u zemlju dalje, prema severu, blizu kotline reke Podkamena Tunguska.
Uprkos injenici da su mnogi detalji koje je saznao bili u suprotnosti sa tradicionalnim znacima
takvog pada, on je bio ubeden da se tu radilo o meteoritu. Traganje za definitivnim dokazom postalo
je vremenom njegov ivotni zadatak. Ali za sada, on i njegov tim morali su da se vrate u Petrograd, a
traganje je moralo da eka est godina.

Glava etvrta
TUNGUSKA EKSPEDICIJA
Gotovo odmah po povratku u Petrograd, Kulik je poeo da razmilja o sledeoj i vanijoj ekspediciji
u Sibir. Tokom sledeih est godina primio je nove podatke od ostalih istraivaa i iskaze naknadnih
svedoka koji su uinili da eksplozija izgleda ak i monija nego to je on zamiljao. Ti izvetaji
potvrdili su njegovo verovanje da je njen epicentar, ili mesto pada, leao severno u oblasti
Podkamene Tunguske; i uskoro je postao ubeden da bi temeljito pretraivanje tog podruja, po
mogunosti u rano prolee kada je vreme bar donekle podnoljivo, otkrilo pravu prirodu udne
detonacije i omoguilo mu da razlui injenice od fikcije u raznim glasinama koje su kruile o
dogadaju.
Nekoliko drugih naunika koji su radili u tunguskom podruju pri-kupili su zanimljive i ponekad
zastraujue prie od lokalnih itelja, Tunguza. S. V. Obruev, geolog koji je vrio istraivanja du
reke Podka-mena Tunguska u leto 1924, imao je prilike da vidi takav praznoveran strah pri samom
pomenu eksplozije, za koju je on verovao da je bila izazvana padom nekogvelikog meteorita, daje
napisao: ,,U oima tungu-skog naroda meteorit je oigledno svetinja, i oni briljivo taje mesto
njegovog pada". Kao to e Kulik kasnije otkriti na svom drugom sibir-skom putovanju, mnogi
Tunguzi su se plaili da govore o eksploziji, a neki su potpuno poricali njeno postojanje.
Drugi Tunguzi su Obruevu suzdrano priznavali samo to da se jedno ogromno podruje ,,sravnjene
ume" moe nai kad se putuje tri ili etiri dana severoistono od Vanavare do divljeg i gotovo
nepristupanog dela oblasti blizu reka amba i Huma. U drugom jednom lokalnom izvetaju
upuenom Kuliku tvrdilo se da je, prema izjavama Tunguza, najmanje hiljadu irvasa bilo ubijeno i
da je nekoliko njihovih nomadskih sela iezlo za vreme eksplozije. ,,Straan vetar" sravnio je tajgu,
govorili su drugi, dodajui da je ,,voda izbila iz zemlje".

Suma smlavljena uoarnim talasom: Uborena slabla breza ijela na padini nekoliko kilometara od epicentra.

Jedan od najupeatljivijih izvetaja o posledicama eksplozije doao je od Ilje Potapovia, Tunguza

koji je kasnije postao glavni vodi za ekspedicije iz 1927. godine. Sumornu priu Ilje Potapovia o
iskustvima njegovog brata zabeleio je 1923. i poslao Kuliku jedan geolog po imenu Soboljev, koji
je radio u blizini tog podruja:
,,Pre petnaest godina njegov (Ilje Potapovia) brat, koji je bio Tun-guz i umeo pomalo da govori
ruski, iveo je na reci amba. Jednog dana desila se strana eksplozija, ija je snaga bila tako velika
da je uma povaljena mnogo vrsta du obala reke Camba. Koliba njegovog brata bila je sravnjena sa

zemljom, njen krov odnet vetrom, a vei deo njegovih irvasa razbeao se u silnom strahu. Buka muje
ogluvila brata, a potres je uinio da on oboli od neke dugotrajne bolest. Na jednom mestu u
sravnjenoj umi formirala se jama, iz koje je potekla bujica u reku amba. Tunguski put je ranije
vodio kroz taj kraj, ali sada je on bio naputen jer je postao zakren i neprohodan, a sem toga ovaj
predeo je izazivao strah kod tunguskog naroda. Od reke Podkamena Tunguska do tog mesta i natrag
trebalo je sa irvasima putovati tri dana. Dokje iznosio ovu priu, Ilja Potapovi se povre-meno
okretao prema svom bratu, koji je sve to pretrpeo."
Prema kazivanju Akuline, udovice Tunguzovog brata, koju je 1926. ispitao etnograf I. M. Suslov,
itava porodica u atoru bila je baena u vazduh, a nekoliko lanova se onesvestilo od strahovitog
potresa. ator je bio udaljen oko 40 kilometara jugoistono od mesta eksplozije. Kad su se Akulina i
njen mu probudili, izvetavao je Suslov, ugledali su kako ,,uma oko njih bukti od zapaljenog
drvea. A ula se i velika buka".
Gnev osvetnikog boga
Doksu prie priticale, postajaloje svejasnije zato su Tunguzi u katastrofi iz 1908. godine videli
boansku kaznu, neobjanjivi gnev nekog osvetni-kog boga. Suslov, kojije prouavao kulturu
naroda severnog i centralnog Sibira i uspostavio veze sa Tunguzima, stalno je susretao domoroce
koji su mu priali o zastraujuem razaranju. U Strelki, maloj trgovakoj postaji na reci unja, on je
razgovarao sa grupom od oko ezdeset Tunguza, koji su se saglasili da je katastrofa iz 1908. ne samo
,,smrvila" tajgu, ubijajui njihove ivotinje i ranivi im nekoliko Ijudi, nego da je i ,,donela sa sobom
bolest za irvase, neku vrstu uge koja se nikada nije pojavila pre nego to je vatra dola".
Pravac leta vatrene kugle iz 1908. i verovatnu lokaciju eksplozije procenio je sredinom dvadesetih
godina A. V. Voznesenski, bivi ef Irkutske opservatorije. Koristei neke novije informacije koje su
pribavili Kulik i Obruev, kao i ranije seizmike podatke iz Irkutska i drugih ruskih stanica i
opservatorija o akustikim fenomenima irom itavog srednjeg Sibira, on je pokuao da trasira
putanju nebeskog tela i odredi mesto njegovog pada. Ustanovio je da su posledice eksplozije videli i
uli Ijudi iromjednog ogromnog geografskog podruja, veeg nego to su Francu-ska i Nemaka
uzete zajedno. ,,Vatreni objekt" koji je jurio kroz bezo-blano'nebo posmatrale su hiljade Ijudi od
june granice Sibira do tunguske regije, dok su se buka eksplozije, snani praskovi i tutnjava ,,poput
grmljavine" uli u radijusu od 800 kilometara. Iz tih izvetaja i seizmikih podataka, on je procenio
da se eksplozija desila u 7.17 asova pre podne, 30. juna 1908. godine. Mesto pada, zakljuio je, bilo
je na teritoriji severno od Vanavare.
Voznesenski je pretpostavljao da eksploziju nije prouzrokovao je-dan jedini meteorit, ve pre grupa
koja je ,,letela u istom pravcu i poste-peno se raspravala". Dok su ,,fragmenti meteorita" troili
svoju energiju iznad centralnog Sibira, stvarali su se kolosalni vazduni talasi, a eksplo-zija i
podrhtavanja tla bili su izazvani ,,veoma zamanom masom koja je pala na tlo". Ubeen da e neka
budua ekspedicija otkriti u tunguskoj oblasti dinovsku udarnu jamu slinu arizonskom
Meteorskom krateru, Voznesenskije zakljuio:
... veoma verovatno da e budui istraiva mesta gde je pao Katan-ga (Podkamena Tunguska)
meteorit nai neto veoma slino mete-orskom krateru u Arizoni, to jest dva do tri kilometra
naokolo on e pronai masu fragmenata, koji su se odvojili od glavnog jezgra pre no to je ono
palo i tokom njegovog pada. Indijanci Arizone jo uvek uvaju legendu da su njihovi preci videli
jednu vatrenu koiju kako
pada s neba i prodire u tlo na mestu gdeje krater; dananji Tunguzi imaju slinu legendu o
novom vatrenom kamenu. Oni su uporno odbijali da pokau taj kamen zainteresovanim Rusima
koji su istra-ivali dogadaje iz 1908. godine. Bilo kako bilo, traganje za Katanga meteoritom i
njegovo istraivanje moglo bi se pokazati kao veoma zahvalan predmet prouavanja, naroito
ako se ustanovi da je to neka vrsta gvozdenog meteorita".
Ogromna ,,vatrena kugla"
Detaljna svedoanstva oevidaca koja su prikupili Obruev i Suslov i prorauni Voznesenskog
pomogli su Kuliku u ubedivanju sovjetske Aka-demije nauka da odobri prvu ekspediciju u bazen

reke Podkamena Tun-guska - uprkos injenici da mnogi njeni lanovi i dalje nisu verovali da raniji
podaci ukazuju na meteorit. 1 tako, februara 1927, Kulikje otputo-vao iz Lenjingrada (kakoje
Petrograd bio preimenovan 1924. godine) sa jednim pomonikom istraivaem i stigaoje
Transsibirskim ekspresom do Kanska, a zatim dalje prema istoku do udaljene stanice Tajet. U oba
ta mesta susreo je vei broj Ijudi koji su se saglasili da ,,vatrenu kuglu" treba traiti u pravcu severa.
U martu, potoje prikupio zalihe i opremu, Kulikje sa pomonikom poeo svoje putovanje u pravcu
severa od Tajeta, prema pretpostavlje-nom mestu pada. ak i u ovo proleno doba, Centralni Sibirje
biojedno od najmanje udobnih mesta na Zemlji, ali Kulikje imao male mogunosti u pogledu
planiranja vremena. Da je poao ranije, sneg bi uinio taj kraj neprohodnim. Sredinom leta, vei deo
tajge pretvarao se u movaru u kojoj su oblaci komaraca kinjili i Ijude i ivotinje. Ali u martu,
kadaje tlo jo bilo vrsto pod lakim snenim pokrivaem, moglo se kretati kroz to podruje, mada su
povremene oluje sputale temperaturu na minus 40 stepeni Celzijusovih, to je predstavljalo veliko
iskuenje za bilo koju ekspediciju.
Kulik i njegov pomonik putovali su sankama koje su vukli konji du reke Angare do Keme, malog
sela gde su kupili jo neto hrane i zaliha. Zemlja je uskoro postala krsevitija, ispresecana potocima,
jarugama i strmim breuljcima. Visoka geografska irina remetila im je kompase. Mape su bile
netane, tamo gde su uopte postojale. Najzad, krajem marta, stigli su u Vanavaru, na reci
Podkamena Tunguska. Poslednja postaja pre produenja putovanja u golemu tajgu, ova mala
naseobina sastojala se od samo nekoliko kua, trgovakih stovarita i blatnjavih ulica. Kulik je
unajmio Tunguza Ilju Potapovia za vodia i uz njegovu pomo poeo da ispituje metane o
elcsploziji.

Neverovatni prizori nad Evropom: Autentini snimak svetle noi nad (Jnniom, Velika Britanija, u noi
izmeu 30. juna i 1. jula 1908.

Od nekoliko itelja Vanavare Kulikje uo znaajne prie o eksplo-ziji, posebno o saeuoj vruini i
udarnim talasima. Ujutro 30. juna 1908, seljak S. B. Semjonov sedeoje na otvorenom tremu svoje
kue, gledajui prema severu, kada je iznenada ugledao ,,veliki blesak svetlosti" iznad
severozapadnog horizonta. Evo kakoje on opisao taj dogadaj:

,,Bilo je toliko vrue da nisam vie mogao ostati tamo gde sam stajao;
koulja samo to mi nije sprila leda. Video sam ogromnu vatrenu kuglu kojaje pokrivala veliki deo
neba. Posle toga postaloje mrano, a u isto vreme osetio sam eksploziju koja me je odbacila nekoliko
koraka od trema. Izgubio sam svest za nekoliko trenutaka, a kada sam se povratio uo sam nekakvu
buku kojaje potresala itavu kuu i gotovo je pomerala iz njenih temelja. Staklo i oplata kue su se
tresli, a usred mesta gde koliba stoji rascepio se komad tla".
Nastanak nove vere
U isto vreme, jedan sused, P. P. Kosolapov, koji je radio napolju kod prozora kue, osetio je kako
mu ui gore kao od neke ,,strane vruine"
Stavio je ake preko uiju i upitao Semjonova da li je neto video. ,,A kako bi ovek mogao a da to
ne vidi", odgovorio je Semjonov. Kosolapov je uao u kuu kada se iznenada uo ,,jak prasak
grmljavine, busenje je poelo da pada sa tavanice, iz ruske pei ispala su vrata, a jedan komad stakla
pao je u sobu".
Mada Kulik nikada nije uo za takve fenomene vruine povezane sa padom meteorita, verovaoje da
bi se to moglo pripisati veliini meteorita i oslobaanju energije prilikom njegovog sudara sa
Zemljom. Bio je u zabludi, ali u to vreme ni on niti bilo koji drugi naunik nisu imali dovoljno
znanje da bi objasnili tu vrstu zraeeg sagorevanja.
Kao i raniji istraivai, Kulik je ustanovio da neki Tunguzi vie vole da ne govore o dogaaju.
Postepenoje spoznao detaljejedne nove religije koja je iskrsnula medu nekim stanovnicima tajge
posle eksplozije; ta religija branila je Tunguzima da pomognu bilo kome ko bi poeleo da se priblii
mestu pada. Vatreno telo, tvrdili su oni, predstavljalo je posetu boga Ogdija (boga vatre), kojije
prokleo taj kraj time toje oborio drvee i poubijao ivotinje. Nijedan ovek nije se smeo pribliiti
mestu pada , iz straha da ga ne prokune Ogdijeva vatra. Kruile su prie o stadima irvasa koji su bili
poklani da bi se umilostivio bog, i glasine da e Ogdi, razgnev-Ijen zbog upadanja na njegovu
teritoriju, spreiti odmrzavanje tla ako ga posetioci budu uznemiravali.
Te prie samo su pojaavale Kulikovu elju da lino vidi podruje gde se desila eksplozija. Sutradan
po dolasku u Vanavaru, on i Ilja Potapovi pokuavali su da odjau na konjima u tajgu, ali nisu
mogli da napreduju zbog neobino velikih nanosa snega. Putevi u umi nisu posto-jali. Vratili su se u
Vanavaru, gde je Kulik nastavio da prikuplja izjave metana i da se priprema za teko putovanje u
divljinu. Onda, 8. aprila, Kulik, njegov pomonik i Ilja Potapovi krenuli su sa tovarnim konjima
du vijugave reke Podkamena Tunguska. U vreme kada su stigli do kolibe Evenok Okena, jednog
Ijubaznog Tunguza, na reci amba, svi su bili iscrpljeni, patei od skorbuta izazvanog nedostatkom
prave hrane i od raznih infekcija koje su zadobili kreui se preko kune movare. Kulik i njegovi
pratioci uopte ne bi izdrali ta stradanja da im vera da se nalaze gotovo na kraju svog putovanja nije
davala snagu da istraju.
Od Tunguza su saznali da se nalaze blizu poetka opustoene ume - ivice mesta eksplozije. Poto su
se odmorili jednu no, natovarili su svoju opremu na irvase i krenuli obalom reke amba, a zatim
napustili reku i produili pravo prema severu. Nakon dva dana preli su reku Makikta, koja uvire u
ambu. Bilo je to 13. aprila. Stojei na drugoj obali, mala ekspediciona druina zurilaje u
neverovatan prizor: prve znake dinovske eksplozije iz 1908. godine.

Glava peta
MESTO PADA
,,ak i pri letiminom prvom pogledu, prizor koji se ukazivao prevazilazio je sve prie oevidaca i
sva moja najlua oekivanja", pisao je Kulik kasnije o svojim otkriima u tunguskoj oblasti. Stojei
na kosoj obali reke Makikta, kao prvi naunik koji je video stvarne fizike posledice eksplo-zije, on
je zapanjeno zurio u scenu. Nita od onoga to je uo nije ga pripremilo za kolosalne razmere ovakve
katastrofe.

Jer dokle god je Kulik mogao da vidi, kako uz reku tako i nizvodno, gornji deo rene obale bio je
zakrcen oborenim stablima breza i jela, oigledno smlavljenih udarnim talasom eksplozije. Nii deo
obale, gdeje uma jo stajala, bio je zakren raznim bunjem iz koga su takode provi-rivala debla i
istrulele grane drvea. Pred zaledenim snenim pokrivaem, iupano drvee i slomljene grane
trcali su u otrom reljefu. Mali uvici du obale, pisao je Kulik kasnije, isticali su se ,,pitoreskno
naspram neba i tajge, sa stablima gotovo sasvim lienim kronji, koje je oduvao meteo-ritski uragan
iz 1908".
Umorna druina marirala je dalje prema severu kroz jo veu pustonost. Broj iupanih stabala se
poveao, a njihovi vrhovi su bili okrenuti prema jugu, pravcu u kome ih je bacila eksplozija. Na
nekim mestima bile su oborene itave male grupe dinovskih aria starih neko-liko stotina godina;
tlo je bilo zasuto oborenim, mrtvim stablima, sa korenjem iupanim iz zemlje i bezlisnim granama.
Mala grupa esto je bila prinudena da sekirama proseca put kroz isprepletano drvee.
Najzad, druina je stigla do podruja gde je oboreno drvee nosilo, po Kulikovim reima, ,,tragove
postojane nagorelosti od vrha nanie". ak i slomljene grane onog drvea ko[e je jo uvek stajalo
uspravno bile su ugljenisane na mestima preloma. Cinjenica je da je svaka slomljena grana nosila
znake vatre ukazivala je da izgoretine nisu bile izazvane umskim poarom, nego da su nastale kao
rezultat iznenadnog, trenuta nog prljenja - bleska intezivne vruine koja je nagorela i ugljenisala
sve na ta je naletela. Dok su naprcdovali dublje u tajgu, znaci toplotnog bleska postajali su sve
ei. U prvi mah Kulikje mislio da je nagorevanje bilo izazvano ,,depom vrueg komprimiranog
vazduha" koga je meteorit potiskivao pred sobom. U jednom kasnijem izvetaju on je sumirao svoje
rane spekulacije:
,,Pre nego to je udario o tle, veliki roj meteora mora da je prevalio tri do pet stotina kilometara kroz
Zemljinu atmosfcru. Ispred sebe je, bez sumnje, gurao dinovski mchur superzagrejanogvazduha
pod ogromnim pritiskom, vreliji od jare bilo koje zemaljske pei. Ta belo-usijana vazduna jara
verovatno je bila uzrok nagorevanja koje okruuje mesto gde meteorit lei".
Otpor praznovernih vodia
Posle jo nekoliko dana putovanja, Kulik je krenuo uz jednu od padina tajge. Stigavi na vrh
Hladnog grebena, mogao je da vidi itavo podruje kilometrima u svim pravcima i da, po prvi pul,
stekne impresiju o totalnim razmerama pustoenja.
Prizor ispred njega bio je zaudujui. Grebeni svih niih okolnih breuljaka bili su ogoljeni. Dokle je
oko moglo da dosegne protezale su se tamne mrlje sprene, sravnjene ume - drvee iupano iz
korena i prostrto pod istim uglom, sa vrhovima okrenutim prema jugu ili jugoisto-ku, i mrtvim
deblima ije je ogolelo korenje pokazivalo pravo prema severu. Samo u nekim dubljim, zatienim
udolinama prema istoku i zapadu uma je uspela da preivi.
Gledajui ka severu, nekih deset ili jedanaest kilometara u pravcu horizonta, Kulik je mogao videti
da je malo ta preostalo od velike tajge:
,,Jo uvek ne mogu da sredim utiske sa ove ekskurzije. Iznad svega, ne mogu istinski da obuhvatim
itavu velianstvenu sliku tog jedin-stvenog meteoritskog pada. Veoma brdovita, gotovo planinska
o-blast protee se desetinc vrsta prema severnom horizontu. Tamo na severu, udaljeni bregovi du
reke Huma pokriveni su belim omota-em snega debelim pola metra. Sa nae osmatrake take ne
moe da se vidi nikakav znak ume, jer je sve opustoeno i spreno, a oko ivica tog mrtvog podruja
mlada dvadesetogodinja uma natisnula se besno napred, traei sunevu svetlost i ivot. Coveka
spopadaju udna oseanja dok posmatra 50 do 80 centimetara debela dinovska stabla prelomljena
poput granica, i sa kronjama zavitlanim povie metara u pravcujuga. Taj pojas zelenila okruuje
izgorelo podruje nekih desetak vrsta prema jugu, jugoistoku i jugozapadu od nae osmatrake
take. Blie periferiji, zelenilo se postepeno stapa sa obinom tajgom - beskrajnom, monom tajgom
za koju zemaljske vatre i vetrovi ne predstavljaju nikakvu pretnju...".
Zudei da se odmah probije do centra razorenog podruja, za koji je pretpostavljao da lei iza
udaljenih severnih grebenova, Kulik je pou-rivao svoje vodie, Ilju Potapovia i Okena, da ga
povedu pravo napred. Ali praznoverni Tunguzi, oigledno strahujui od kazne koja bi ih mogla

zadesiti zbog ovog prodiranja na ,,prokletu" teritoriju, odbili su da krenu. Kulik ih nikako nije mogao
privoleti da podu dalje ka severu, i na kraju -mada se nalazio toliko blizu svog cilja - nije mu
preostalo drugo nego da se vrati istim putem natrag u Vanavaru i regrutuje novu grupu vodia.
Tridesetog aprila, pronaavi nove vodie, Kulik i njegov pomonik napustili su trgovaku postaju i
posle tri dana putovanja na sankama stigli natrag do reke amba. Sada bolno svesni tekoa kretanja
kroz oteenu umu, on i Tunguzi gradili su male splavove, kojima su se probijali uz nabujale, brze
reke amba i Huma prema razorenom podruju. Onda, natovarivi se kao tovarne ivotinje, lanovi
druine su se uputili ka

Turobne scene pustoienja: Barake kojeje Kulikova ekspedicija podigla u blizini June baruline.

severu, da prevale poslednju deonicu onoga ta e ostati zabeleeno kao jedno od epskih putovanja.
Tek 20. maja najzad su ponovo stigli do svoje osmatrake take. Ovoga puta Kulik je bio reen da se
ne vrati sve dok ne pronae mesto pada meteorita.
U ,,Velikom kazanu"
Nakon jo jedne sedmice mukotrpnog putovanja , tokom koga su esto morali da prosecaju sebi put
kroz isprepletenu masu oborenog, nagorelog drvea, Kulik je postavio logor u jednoj dolini blizu
ua reke akrama. Sada je bio daleko iza Hladnog grebena, sa koga je prvi put razgledao podruje, i
na domaku, kako je procenjivao, mesta gde je ogromni mete-orit tresnuo o zemlju. Prema severu, iza
grebenova i bregova sa sravnje-nim drveem, lealaje, prema izjavama njegovih vodia, velika
movarna kotlina zvana Juna barutina, u kojoj mora da se nalazio ogromni krater kogaje on doao
da ispita. Koristei svoj logor kao bazu, Kulikje svakoga dana vrio kraa putovanja u polomljenu
umu, dok najzad nije opkruio itav taj kraj.
Sadaje bio ranijun, i prolo je vie od tri meseca od poetka Kulikove neadekvatno opremljene
ekspedicije, koja e uskoro postati jedna od najslavnijih i najkontraverznijih u analima modernih
naunih iistraiva-nja. U Lenjingradu, neke od njegovih kolega, naunika, poto nisu uli nita o
njemu od poetka njegovog putovanja, poeli su brinuti za njegovu sudbinu, strahujui da se on
moda izgubio ili ak umro u nekartografisa-noj sibirskoj divljini; razmatrala se mogunost
organizovanja ekspedicije za spasavanje koja bi krenula u potragu za njim. Drugi naunici nisu
suvie ozbiljno shvatali njegovo odsustvo. Zasnovano, po njihovom miljenju, pre na nepouzdanim
glasinama i priama tunguskih seljaka nego na pouzdanim naunim podacima, putovanje je, smatrali
su, potrajalo due naprosto zato to Kulik nije mogao da pronade nikakve realne dokaze o
fenomenima za kojima je tragao.
Potpuno zanet svojom misijom, Kulik nije imao pojma o tome da se njegove kolege tamo natrag u
civilizaciji pitaju da li je on moda mrtav. Dotad je ve pronaao i fotografisao dovoljno realnih

dokaza o jednom kataklizminom dogadaju koji e jo decenijama zapanjivati i zbunjivati sovjetske

naune krugove. Njegova glavna tekoa, dok je tumarao kroz razorenu umu oko June barutine,
koju je sada u svom duhu nazivao ,,Veliki kazan", bila je u tome da dokui ta zapravo znae ti
dokazi.
,,Najpre sam iao prema zapadu, prevalivi nekoliko kilometara preko ogolelih breuljaka; vrhovi
poobaranih stabala ve su leali okrenuti prema zapadu. Obiao sam itav kazan u velikom krugu do
juga, i vrhovi oborenog drvea takode su bili okrenuti prema jugu. Vratio sam se u logor i jo
jednom krenuo preko golih breuljaka prema istoku, i ustanovio da su vrhovi oborenih stabala bili
okrenuti u tom pravcu. Prikupio sam svu snagu i ponovo otiao kajugu, gotovo do same Hume:
vrhovi drvea takode su bili okrenuti premajugu...!.
Nakon to je tako obiao oko itave ivice zaleene barutine, oko kojeje drvee lealo poobarano
radijalno kao neka golema lepeza, Kulik je shvatio da je dospeo do svog cilja. ,,Ne moe biti nikakve
sumnje", zapisao je on, ,,da sam opkruio centar pada!". Stajao je na ivici predela koji je, prema
verovanju Tunguza, prokleo bog vatre. Bio je to predeo koji nije liio ni na ta od onoga to je on
ikada ranije video; medutim, od golemog meteoritskog kratera, koga je tu oekivao, nije bilo
nikakvog traga.
Rupe umesto kratera
Kulikove zabeleke odaju njegovu zbunjenost i oajniki pokuaj da ostane veran meteoritskoj
hipotezi koja ga je dovela na mesto katastrofe. S obzirom da je bio posmatra sa tla, koji se pentrao
preko oborenih stabala golemog drvea i prosecao put kroz gusto rastinje, on je mesto padavideo
samo u dehima, kojeje zabeleio tano ali koje nije uspevao da stavi u kontekst sve dok ekspcdicijc
decenijama kasnije, naoruane helikopterima i modernom tehnikom opremom, nisu uspele da
naine detaljnu sliku podruja.

Tresetno podruje kojeje Kulik nazvao ,,Veliki kazan : Li pn-uiiJi.iii pianu Juziic baiiia uma
,,telegrafskih stubova", sprena i bez grana, ali uspravna
Na pojedinim mestima, tajga je bila sravnjena ba kao i pojas koji je okruivao mesto pada. ,,Tajga",
zabeleio je Kulik, ,,kako u kazanu tako i van njega, bila je praktino unitena time to je gotovo
sravnjena sa zemljom. Ona sada lei u grubo paralelnim redovima ogolelih stabala bez granica i
vrhova, sa gornjim delovima okrenutim na stranu suprotnu od mesta pada".
Ali u drugim delovima ume, Kulikje sa uenjem video kako meu oborenim stablima polako
poinje da se pojavljuje uspravno drvee, i ustupa mestojednomJ'ojezivijem prizoru. Na podruju

za kojeje on bio ubeden da predstavlja mesto pada, ponovoje zatekao sebe u umi koja je stajala
uspravno. Oljutene kore grana, mrtva kao i hiljade stabala koja su leala kilometrima naokolo,
jedna zona drvea u kazanu bilaje nekim udom sauvana.
Kulikje mogao samo da nagada o nekom nastranom dejstvu udarnog talasa koji je to podruje drvea
potedeo od eksplozije. Pravei skicu za jednog novinara nekoliko godina kasnije, on je izneo
pretpostavku da je to ,,neka vrsta vora ili podruje mirovanja kojeje nastalo interferencijom
(uzajamnim dejstvom, pri kome nastaje pojaavanje, slabljenje ili poni-tavanje) vazdunih talasa",
ali mrtva, uspravna uma ostala je jedno od najmanje objanjenih otkria ekspedicije.
Iza zone uspravnog drvea, koje je Kuliku izgledalo kao da postoji u vidu ogromnog prstena oko
stvarnog mesta pada, on je ustanovio da je proputovao hiljade kilometara samo zato da bi video jednu tresetnu movaru u koju je, po njegovom miljenju, ogromna meteoritska masa pala. Bio je to
prizor totalne opustoenosti. ,,Tresetne barutine ovog podruja su deformisane", zapisao je Kulik, ,,i
itavo mesto nosi dokaze ogromne katastrofe". Nekoliko kilometara movare izgledalo je kao da je
bilo razneseno i zguvano u jedan pejza slian fantaziji nekog nadre-alistikog slikara."Cvrsto tle",
glasio je jedan od Kulikovih izvetaja, ,,isturilo se napolje sa svog mesta u dinovskim talasima,
poput talasa vode", i onje pretpostavljao da je ono ,,stvarno moralo pljusnuti napolje u svim
pravcima". Ispod tankog pokrivaa nove mahovine i vegetacije, movarno zemljite pokazivalo je
znake ,,ujednaeno postojane nagore-losti, za razliku od tragova koje ostavlja obian umski poar".
Na seve-rozapadnim i severoistonim sekcijama izgorelogpodruja Kulikje naiao na desetine
,,udnih vodoravnih rupa" koje su imale prenik od nekoliko metara do nekoliko desetina metara i
bile duboke nekoliko metara.
Bekstvo iz divljine
Jedanjedini, golemi krater na mestu udara kakavje Voznesenski predvi-dao - nije postojao. Plitke
rupe koje su izbuile zemljite, pretpostavljao je Kulik, mora da su oznaavale mesta pada pojedinih
fragmenata mete-orita. Veina rupa bila je obrasla mahovinom, a manji broj ispunjen zaledenom
vodom, ali to delimino preruavanje koje je izvrila priroda nije moglo prikriti injenicu da one nisu
liile ni na koje od poznatih meteoritskih mesta udara. Kulikje u prvi mah teoretisao daje ,,sa vatrenom buj icom vrelih gasova i hladnim, vrstim komadima meteorit pogodio kazan, sa njegovim
breuljcima, tundrom i movarama, a onda je - kao to se mlaz vode koji pogodi neku ravnu
povrinu rasipa u svim pravcima - bujica vrelih gasova sa vrstim komadima meteorita prodrla u tle i
eksplozivnom snagom poinila sav taj ruilaki haos".
Ovo poetno dramatsko objanjenje o talasima ili naborima na tlu i kraterastim rupama posutim
svuda irom June barutine kritiki su odmeravale Kulikove kolege-naunici i stavljale pod ozbiljnu
sumnju u svetlosti ostalih zabeleenih meteoritskih padova. Kulik nije imao zadovoljavajueobjanjenje za uspravno drvee u ,,telegrafskoj umi", koja e se kasnije pokazati kao
bitan fiziki putokaz o istinskoj prirodi tunguske ekspfozije. Uskoro e on biti prisiljen da preispita
svoje rane teorije, mada se nikada nije potpuno odrekao ideje o meteoritskom poreklu eksplozije.
Tokom sledeih ekspedicija on je pravio buotine na veno zaledenom tlu tajge tragajui za
meteoritom, ali uvek bez ikakvog uspeha.
Mala grupa nije ponela sa sobom nikakvu opremu za buenje tla u rupama i za vrenje preciznih
premeravanja podruja. Mogli su da uine malo ta drugo sem urnog snimanja podruja i grubog
skiciranja mape terena. Zbog opasnog letnjeg otopljavanja tla, dalje ostajanje u divljini moglo je da
bude riskantno. Kulik je poeo da misli na povratak kui i prezentiranje dokaza, ma koliko oni bili
kontradiktorni i konfuzni, svojim kolegama naunicima.
,,Preostalo nam je hrane za jo samo tri do etiri dana", pisao je on. ,,ekao nas je dug put, i naa
jedina'misao bila je da se bezbedno vratimo natrag. Bilo je to beanje u pravom smislu rei. Ve smo
iveli na ostacima zaliha hrane (nae oekivanje da emo nabaviti sebi divlja nije se ispu-nilo),
smanjivi svoja sledovanja na najmanju moguu meru i istresavi dakove sa branom. U tri ili etiri

maha ustrelili smo patku, a jednom ili dvaput uhvatili ribu, ali malo se ta drugo moglo pronai osim
pukija (sibirska biljka sa jestivom stabljikom). Devet dana smo putovali danju i
nou niz Humu i ambu prema reci Podkamena Tunguska. Naa hrana
sastojala se gotovo iskljuivo od pukija, i sve ee smo procenjivali teinu nae poslednje rezerve konja".
Krajemjuna, sauvavi ,,izvesne ostatke hrabrosti", iscrpljena grupa
najzadje stigla do reke Podkamena Tunguska blizu Vanavare, upravo kad je poela da pada laka
kia.

Glava esta
ZAGONETKA
Na iznenaenje onih koji su ga omalovaavali, Kulik se sa svoje mucni-ke ekspedicije iz 1927.
vratio u trijumt'u - ili bar onome toje u to vreme izgledalo kao trijumf. Ubedljivi dokazi kojeje
prikupio impresionirali su sovjetsku Akademiju nauka i razbili skepticizam i ravnodunost sa kojom
su ranije mnogi naunici doekivali prie o udnoj supereksploziji.
Jedna prirodna katastrofa, o kojoj su kruile nepouzdane glasine da se desila pre dve decenije u
dalekim umama centralnog Sibira, postala je, zahvaljujui Kulikovoj ekspediciji, neporeciva
ivotna realnost kojaje ubrzo fascinirala strunjake ne samo u Sovjetskom Savezu nego i u itavom
svetu.
Kad su Kulikovi nalazi bili objavljeni, njegova reputacija postepeno se menjala; sada on nije vie bio
relativno nepoznati istraiva meteorita, ve pionirska figura od sve veeg medunarodnog ugleda.
Izvetaj koji je u decembru 1927. podneo Prezidijumu Akademije nauka odraava nje-govo
miljenje o sopstvenom mestu u istoriji i njegovo uporno verovanje u hitnost finansiranja daljih
istraivanja znamenitog dogadaja.
,,Sedam godina sam zastupao miljenje da nam je dunost da prou-imo ovaj pad, zato to se desio
na teritoriji Sovjetskog Saveza. Ako je stvar bila odlagana sve do poslednje godine pod izgovorom
da je sve to najobinija fantazija, taj prigovor sada otpada, zato to su pozitivni rezultati moje
ekspedicije nepobitni. Tek e istorija moi dapotpuno oceni njihovjedinstven nauni znaaj, kao j
znaaj samog tunguskog pada, i zato je neophodno da se za potomstvo zabelee svi preostali tragovi
tog pada".
Pored izdanog publiciteta koji je Kulik dobio u sovjetskim i evrop-skim novinama, pojavili su
se lanci i u njujorkom listu Times i london-skom listu Times, u kojima je prikazana tunguska
ekspedicija; citirani su
i Kulikovi opisi ,,razorenog" i ,,bombardovanog" mesta pada. Tajanstve-na eksplozija izazvalaje
znatnu panju i u astronomskim i nauno-popu-larnim magazinima, kao i u ozbiljnim naunim
asopisima. Kadje dogadaj postao poznat u medunarodnim razmerama, otkriveni su u drugim zemIjama dopunski izvetaji o snanim seizmikim potresima i vazdunim turbulencijama u 1908.
godini i upueni sovjetskoj Akademiji. Kolosal-nost eksplozije bilajejojednom polvrdena kada se na
osnovu biografskih izvetaja irom sveta iz tog doba potvrdilo da su vazduni talasi dvaput obili
Zemlju.
Potraga za meteoritom
Tokom sledeih nekoliko godina, istraivaka putovanja u region gde se desila katastrofa postojala
su sve ea pojava. Na drugoj tunguskoj ekspediciji, koja je poela u aprilu 1928, Kuliku su se
pridruili zoolog v. Sitin i filmski snimatelj ,,Sov-kina" N. Strukov. Pored toga to je snimio uzorke
razorene ume, Strukov je zabeleio kamerom i jedan riskantan prelazak preko reke prilikom koga se
Kulik umalo nije utopio.
Nezgoda se desila na jednom od uzanih, stenovitih brzaka reka amba, gde je druina bila prisiljena
da rastovari amce i svu opremu prenese preko vode; dok je Kulik gurao svoj amac prema drugoj
obali, ovaj se prevrnuo i oborio ga u vodu. Samo zahvaljujui srenoj okolnosti da mu se noga

zaplela u konopac, sidra, Kulik nije bio odnesen niz brzu maticu. Drei se grevito za amac, uspeo
je da se bezbedno domogne obale, nosei jo uvek svoje naoare.
Potoje stigla u Junu barutinu, druinaje istraila iroki pojas oko mesta pada i izvrila magnetsko
snimanje, u nadi da e otkriti komade meteorita zarivene u tresetite. Mada su neki Tunguzi izjavili
kako su pronali neobine komadie blistavog metala ,,blistavije od otrice noa i po boji sline
srebrnom novcu", Kulikovi primitivni magnetski instrumen-ti nisu nita otkrili. Istraivaki tim je
pokuao da kopa u velikim krunim udubljenima, za koja je Kulik bio siguran da su nastala zbog
udara delova meteorita, ali voda i movarno tle uinili su prodiranje gotovo nemoguim bez opreme
za buenje i isuivanje.
Trea i bolje opremljena ekspedicija, koja je otputovala u februaru 1929. i ostala u divljini
osamnaest meseci, takoe se usredsredila na prouavanje June barutine, a posebno kraterastih
udubljenja i golemih zemljanih nabora ili grebenova za koje je Kulik verovao da su bili fbrmi-rani
,,ogromnim bonim pritiskom eksplozivnih gasova koje je isputao meteorit". Uprkos temeljnim
kopanjima i buenjima velikim runim bu-ilicama do dubine od 23 metra, nije pronaen nikakav
dokaz koji bi
potkrepio ovu ideju. Mogunost da su rupe i nabori naprosto bili prirodne formacije
centralnosibirskog pejzaa, izazvane otapanjem venog mraza ispod tresetita, pala je na um drugim
naunicima, ukljuujui Jevgenija Krinova, Kulikovog kolegu na treoj ekspediciji ijednog od
autoriteta po pitanju tunguske eksplozije. Krinov, kojije na toj ekspediciji zbog promr-zlina izgubio
prst na nozi, verovao je da bi Kulik moda postigao vei uspeh da svoju panju nije fokusirao gotovo
iskljuivo na ono za ta je bio ubeden da lei skriveno ispod movarne ledine June barutine, i da je
umesto toga proirio svoje interesovanje na iri region vazdunom strujom oborene tajge.
Zastraujue vizije
Meutim, tokom sledee decenije Kulik je uporno insistirao na svome ubedenju da pod barutinom
lee ,,smrskane mase niklonosnog gvoda, iji pojedini komadi moda imaju masu od stotinu do dve
stotine tona". Prvobitni meteorit, po njegovoj proceni, verovatno je, pre padanja u Zemljinu
atmosferu, imao masu od ,,ak nekoliko hiljada tona". Njegov kolega na drugoj ekspediciji, Sitin,
procenjivao je da bi vrednost metala mogla da iznosi izmedu jedne i etiri milijarde (novih) dinara,
uglavnom zbog gvoa i platine.
Po povratku sa ovog putovanja 1928. u centrali Sibir, Kulikje odrao predavanje, propraeno
Strukovljevim filmom o tunguskoj katastrofi, moskovskom sluateljstvu koje se, prema pisanju
njujorkog lista Times, ,,stresalo odjeze" dokje on iznosiojednu od najalarmantnijih implikacija
dogadaja:
,,Astronomi i geolozi znaju da je to bio izuzetan dogadaj. Ali oni znaju, isto tako, da ne postoji
nikakav razlog da slian posetilac iz svemira ne padne u svakom trenutku na neku mnogo naseljeniju
teritoriju. Primera radi, da je taj meteorit pao u centralnoj Belgiji, u itavoj zemlji ne bi ostao nijedan
ivi stvor; da je pao na London, niko ne bi ostao ivjuno od Manestera ili istono od Bristola. Da
je pao na Njujork, Filadelfija bi moda prola sa samo nekoliko razbijenih prozora, a i Nju Hevn i
Boston bi bili potedeni; ali sav ivot u centralnoj oblasti meteoritskog udara bio bi momentano
zbrisan".
Na slian nain, jedan moskovski list iznosio je pretpostavke o kobnoj mogunosti ponavljanja
takve eksplozije:
,,Pad tog meteorit u besputnim sibirskim umama nije imao drugog efekta sem tog to je lokalnim
iteljima pruio povod za jednu novu

Prilogpretpostavcidajeobjektleteoodjugoistoka ka severozapadu: MapakojujeJ.Krinovnainio nakon

svoje ekspedicije 1929/30. (1. mesto eksplozije, 2. putanja, 3. opseg vizuelnih fenomena, 4. opseg
ujnosti detonacije, 5. marruta ekspedicije)
legendu. Ali otkuda moemo znati da drugi nee pogoditi Moskvu, London i Njujork? U sibirskoj
oblasti bio je uniten sav ivot na podruju od 250 kvdratnih kilometara. U nekom gusto naseljenom
regionu slian fenomen izazvao bi jednu od najteih katastrofa u Ijudskoj istoriji".
Poloaj eksplozije iz 1908. nametaojejoJ'edno grozomorno pitanje. Svako ko pogleda na mapu
globusa moe videti da se Lenjingrad nalazi na istoj geografskoj irini kao i tunguska kataklizma. Da
se dogadaj desio neto malo kasnije togjutra i Zemlja rotiralajo koji sat, da li bi taj veliki grad bio
uniten direktnim udarom kosmikog objekta?
U Sjedinjenim Dravama, astronom P. Oliver napisao je 1928. godi-ne u asopisu Scientific
American da je sibirska eksplozija ,,najudniji fenomen te vrste u analima nauke", a za Kulikov
izvetaj rekao: ,,Mora se priznati da su mnogi dogadaji opisani u drevnim hronikama, kojima su se
Ijudi smejali kao najobinijim izmiljotinama, daleko manje udesni od ovoga o kome, izgleda,
imamo neosporno dokumentovanu potvrdu".
Hipoteze o kometi
Harvi H. Nininder, kurator Prirodoslovnog muzeja Kolorado, podsticao je svoje kolege astronome i
druge naunike da opreme i poalju u Rusiju jednu ameriku ekspediciju sa ciljem da preispita
,,neuporedivi" dogadaj kod Podkamene Tunguske, koga je otkrio ali ne i objasnio Leonid Kulik.
Nininder je naglaavao u svojoj knjizi NaSa kamenjem zasuta planeta, objavljenoj 1933. godine, da
bi svako dalje odlaganje moglo znaiti gubi-tak neprocenjenih fizikih dokaza koji su bledeli sa
proticanjem godina;
istovremeno, izrazio je nadu da bi valjano opremljena ekipa naunih istraivaa stigla na vreme ,,da
sauva ono tojejo dostupno o najveoj poruci iz dubina svemira koja je ikada stigla do nae
planete".

Dok su naunici i novinari ra-zmatrali ovakve i sline spekulaci-je, sam Kulik, raspravljajui sa
jednim britanskim piscem o tome zato ni posle tri ekspedicije nije uspeo da pronae definitivan dokaz o padu meteorita, ukazao na mogunost da bi udubljenja u Ju-noj barutini mogla da budu ,,tragovi odskoka (rikoeta) tamo gde je meteorit pogodio klizajuim u-darcem, a zatim ponovo odleteo
u svemir, ili moda odmah ispario". Isto tako, doputao je mogunost daje meteorit ,,bio u vezi sa
Pons-, Vinekeovom kometom, ili moda ak i sama ta kometa". Ali Kuliko-va nemo da dokae
svoje speku-lacije podstaknulaje razvijanje no-vih teorija o prirodi tunguske ka-tastrofe.
Poetkom 1930. godine, dva astronoma, T.D.V. Vipl, upravnik Kjuove opservatorije u Londonu, i
Rus I. S. Astapovi, zakljuili su nezavisno jedan od drugoga da nebeski projektil koji je pogodio
tajgu 1908. nije bio meteorit, ve gasovita kometa koja posle udara nije ostavila nikakvog traga o
sebi. Odsustvo kratera ili krupnijih komada meteorita

na popritu eksplozije kao daje u prvi mah potkrepljivalo tu ideju. Svetlei atmosferski fenomen koji
su propratili eksploziju mogli su biti prouzro-kovani, tvrdio je Astapovi u jednom lanku 1933,
prainastim repom Jezgra jedne male komete" to se stutila prema Zemlji i eksplodirala kinetikom
energijom od najmanje milijardu megadula" - monijom od veine uragana, vulkanskih erupcija i
najteih prirodnih katastrofa. ,,U-pravo ta eksplozija pokrenula je seizmike i vazdune talase",
smatraoje Astapovi, ,,a visokotemperaturni talas eksplozije izazvao je jednoobra-zno spaljivanje
tajge".
,,Prljava snena kugla"
Mada je Astapovi priblino tano procenio kolosalno oslobadanje kinetike energije eksplozije
- godine 1966. Sovjeti su je procenili na sto milijardi megadula, ili ekvivalent od oko 30 miliona
tona trinitrotoluola - kometska hipoteza, ba kao i meteoritska teorija, bila je stavljena pod veliki
znak pitanja. Tokom hiljada godina smatralo se da su komete gorea isparavanja vazduha koja
predskazuju neku nesreu, ali se danas zna da se one nebeska tela to oko Sunca krue eliptinim
orbitama dugim milijardama kilometara. Ponekad nazivane ,,prljavim snenim kuglama", komete
imajujezgro koje se uglavnom sastoji od leda, zamrznutog metana i amonijaka; njihovi spektakularni
repovi (u sluaju Halejeve komete, preko 150 miliona kilometara) uvek su okrenuti na suprotnu
stranu od Sunca, izvora sjaja prainastog repa.
Svetli objekt koji se sputao iznad Sibira, prema izjavi gotovo svih oevidaca, kretao se od juga ka
severu, a njegov gorui rep strujao je u pravcujuga. Sem toga, napominjali su protivnici kometske
hipoteze, nije zabeleen nijedan sluaj da se neka kometa sudarila sa naom planetom, niti bilo

kakav dokaz da njihovi repovi izazivaju neke neobine atmosfer-ske ili magnetske fenomene, kakvi
su se desili 1908. godine. Prolazak Zemlje kroz rep Halejeve komete 1910, na primer, nije ubrzao
zalaenja Sunca ili izazvao bilo kakve magnetske poremeaje; njegova gustina bila je manja od vode
ili, ak, i vazduha. Dok se pribliava Suncu, veina kometa ima veoma svetao i, kako su ga stari Grci
opisivali, ,,dugokos" izgled. ak i najmanja kometa sa takvom orbitom koja bi je dovela do sudara
sa Zemljom, bila bi vidljiva sa polovine naeg globusa mnogo pre nego to bi dodirnula atmosferu.
A tunguski objekt, kako su isticali pritivnici kometske teorije, bio je opaen tek u konanoj fazi
njegove putanje pre nego toje eksplodirao.
Krajem tridesetih godina ovog veka, zagonetka velike sibirske ek-splozijejo uvek ni izdaleka nije
bila reena. 1 sam uzrok eksplozije bioje
neizvestan, uprkos velikom trudu astronoma, geologa, meteorologa, sei-zmologa i hemiara, i uprkos
izdanoj pomoi sovjetske Akademije; a i mnogi aspekti mesta razaranja, kao na primer Kulikovi
ogoleli ,,telegraf-ski stubovi" ume oko June barutine, ostali su nerazjanjeni. Uzorci tla sa mesta
pada bili su prikupljeni, ali ne i potpuno analizirani. Zbog toga to se Kulik usredsredio prvenstveno
na centralni region, kao i zbog toga to jo nijedna ekspedicija nije bila istraila itavo podruje
iupanog drvea, tane granice razorene tajge nisu bile paljivo kartografisane ili ispitane. Ni taan
oblik eksplozijejo nije bio poznat, mada je Krinov, na osnovu nekih podataka, zakljuio da je imala
ovalnu formu.
U 1938-39. Kulik je poveo svoju poslednju ekspediciju u tungusku oblast, uglavnom zato da bi iz
vazduha snimio mesto razaranja. Do tog vremena, kroz tajgu je bio raskren relativno prohodan put
dug 65 kilometara, od Vanavare do baze logora blizu June barutine, a nedaleko od trgovake
varoice nainjen je mali improvizovani aerodrom. Prilikom jedno ranijeg Kulikovog pokuaja da iz
vazduha fotografie podruje, avion se sruio u reku Podkamena Tunguska, ali Kulik i ostali putnici
uspeli su da se izvuku neozledeni.
Eksplozija u vazduhu
Mada fotografije nainjene tokom putovanja 1938-39. nisu bile potpuno zadovoljavajue - nisu
obuhvatile itavo podruje i snimljene su tokom letnjeg doba kada je lie delimino pokrilo
iupano drvee - one su posvedoile radijalni pravac obaranja ume i potvrdile da je Juna barutina van svake sumnje bila centar eksplozije.
Kulik i ostali naunici koji su se uporno drali meteoritske teorije dospeli su u orsokak. Ako je
Juna barutina doista bila epicentar eksplozije, zato onda nisu preostali nikakvi tragovi postojanja
ogromnog meteorita? Poetkom 1940, Kulikov prijatelj Jevgenij Krinov, pokuava-jui da razrei tu
protivrenost, ukazaoje na sledei pravac koga bi budui istraivai morali da se pridravaju u
reavanju sibirskog dogadaja:
! tako, paljivo istraivanje kazana kao celine, i June barutine posebno, ne daju nam nikakav
osnov za zakljuak da je laj kazan mesto gde je meteorit pao. Ali odsustvo, bilo gde u blioj ili daljoj
okolini, drugih mesta koja bi mogla privui panju kao eventualna mesta pada, zatim podudarnost
kazana sa koordinatama epicentra seizmikog talasa, i najzad, radijalna opustoenost ume oko
kazana - sve to upuuje ubedljivo na njega kao mesto eksplozije. Postoji
samojedno mogue objanjenje koje ukida protivrenost: naime, da meteorit nije eksplodirao na
povrini tla, nego u vazduhu na izvesnoj visini iznad kazana".
Meutim, zanimljiva pretpostavka da se eksplozija moda desila na nekoj veoj visini nije bila
odmah istraena. Sva istraivanja o tunguskoj katastrofi bila su naglo prekinuta zbog
nailaskajednogjoveeg pustoe-nja, drugog svetskog rata.
Decembra meseca 1938, sovjetska Akademija nauka izdala je rezo-luciju u kojoj je odala priznanje
,,znaajnim dostignuima Kulika i njegove grupe u razradi tehnike za pronalaenje mogueg mesta
gde je meteorit pao", naglaavajui naroito ,,veliku upornost i entuzijazam kojeje Kulik ispoljio
tokom mnogih godina u traganju za mestom gde je tunguski meteorit pao, upornosti i entuzijazma
koji su doveli do novijeg konkret-nog napretka u naem poznavanju te teme".

Petogjula 1941, u poetku nacistikog prodiranja u Sovjetski Savez, Kulik je stupio u redove
moskovske Narodne milicije, kao dobrovoljac pozadinske jedinice sastavljene od starijih Ijudi poput
njega i sa malo vojnike obuke. Uprkos zahtevu sovjetske akademije da, zbog njegovih zasluga,
bude osloboden od vojne slube, Kulik je dobrovoljno ostao u uniformi.
U oktobru, dok je uestvovao u jednoj bici na liniji fronta, Kulik je bio ranjen u nogu i zarobile su ga
nastupajue nemake armije. Strpan u nacistiki logor u Spas-Demensku, 58-godinji naunik dobio
je tifus i umro 24. aprila 1942.
Vodei istraiva sibirske eksplozije i pionir u razvitku sovjetskih meteoritskih istraivanja bioje
sahranjen na lokalnom gradskom groblju.

Glava sedma
ODGOVOR
Bezmalo kao da je tragina smrt Leonida Kulika bila signal, spekulacije o uzroku tunguske
eksplozije uzele su nov i neoekivan obrt po zavretku drugog svetkog rata.
Kao naunik, Kulikje uglavnom bio posmatra i prikuplja, pre nego eksperimentator; pokazivao je
veu sklonost ka sakupljanju i katalogizi-ranju uda sveta prirode nego ka analitikom istraivanju
njihove prirode. Uz pomo iroke mree amatera-sakupljaa, koji su ga izvetavali o padu svakog
novog meteorita, Kulik je poveao i pedantno katalogizirao Na-rodnu zbirku meteorita; i tokom
mnogih godina istraivanja uinio je na rasvetljavanju tunguske misterije onoliko koliko je to u
stanju da uini jedan ovek. Ali nova generacija naunika imala je drugaiju taku gledi-ta i, to je
vanije, neuporedivo istananiju tehnologiju za istraivanje problema.
Izuzev medu najtvrdokornijim pristalicama Kulikove teorije, re ,,meteorit" retko se ula; veina
naunika vie je volela da za tunguski objekt upotrebljava izraz ,,kosmiko telo" i da njegov pad
opisuje napro-sto kao ,,dogaaj", ,,fenomen" ili, popularnije, ,,katastrofu". Svaka takva referenca
sugerisla je novi trend spekulacija o onome ta je izazvalo kataklizmu iz 1908. godine.
Jedan ovek nije imao nikakvih sumnji u pogledu uzroka eksplozije. Njegove teorije, prezentirane u
posleratnim godinama i podrane znat-nim ugledom kojeg je uivao kao pisac i tehniki strunjak,
unele su fundamentalnu promenu u itavu strukturu argumentisanja.
Da se moglo od nekog ,,sveznajueg" kompjutera zatraiti da izabere osobu koja bi krajnje predano
nastavila Kulikovo delo na reavanju sibirske misterije, sva je prilika da ne bi bio pronaden niko
pogodniji od Aleksandra Kazanceva. On se, u stvari, i rodio u Sibiru - u Akmolinsku (od 1960.
preimenovan u Celinograd) 1906. godine, a studirao je u
Tomsku i Omsku, gradovima u kojima su spekulacije o tunguskom doga-daju imale dugu istoriju.
Nakon toje 1930. diplomirao na Tehnolokom institutu u Tomsku, Kazancev je, poput Kulika,
otiao na Ural, gde je postao ef mehaniara metalurkog zavoda u Belorecku, u Bakirskoj ASSR.
Kazancevljeva iva mata i tehniarsko umee ubrzo su skrenuli na njega panju
nadlenihvlasti, paje tokom tridesetih godina bio premeten u jedan od moskovskih instituta gde je,
izmedu ostalog, uestvovao u pripremanju sovjetskih eksponata za Svetsku izlobu u Njujorku 1939.
Kad je SSSR bio napadnut 1941, Kazancev je stupio u Crvenu armiju i bio postavljen za glavnog
inenjera u jednom odbrambenom kompleksu, gde je radio na razvoju novih oruzja. Za svoje zasluge
dobio je orden Crvene zvezde i druga odlikovanja.
Slinost sa Hiroimom
Nezadovoljan svojom karijerom tehnologa, Kazancev je, jo davno pre rata, postao ahovski majstor
i napisao vei broj zapaenih knjiga i lanaka o toj drevnoj igri. Godine 1936. ispoljiojejojednu
stranu svog mnogos-trukog talenta uestvujui u nacionalnom takmienju za filmska scenarija iz
oblasti naune fantastike. Njegova Arenida dobila je prvu nagradu, ali poto nije imala sreu da bude
ekranizovana, on je scenario preradio u roman Gorue ostrvo, koji je imao veliki uspeh u
Sovjetskom Savezu. Posle rata postao je profesionalni pisac.

Kao i veinu Sibiraca, Kazanceva je fascinirao turobni pejza arkti-ke Rusije. Za njega, medutim,
on je predstavljao neto vie od kraja civilizacije. Gledajui beskrajnu tundru, esto je pomiljao
kako planeta Mars mora da bude veoma slina tom hladnom, otrim vetrovima izloe-nom svetu.
Tokom svojih arktikih putovanja na istraivakom brodu ,,Georgij Sjedov" - putovanja koja e mu
posluiti kao osnova za seriju arktikih pria i matarija - slika severnog Sibira kao dela Zemljine
povrine po pustonosti najslinijeg ,,Crvenoj planeti" sve dublje se uti-skivala u njegov duh. Bila je
to okosnica u razvijanju njegove teorije o prirodi tunguske eksplozije.
Drugi podstrek za nove spekulacije o eksploziji doao je iz jedne lokacije geografski manje udaljene
nego Mars.
U avgustu 1945, kada je amerika atomska bomba eksplodirala na 2.900 metara iznad Hiroime, svet
je doiveo svoju prvu demonstraciju razornog dejstva nuklearnog oruja. Kazancev je bio medu
sovjetskim naunicima koji su posetili Hiroimu neko vreme nakon eksplozije. Za njega, razgledanje
opustoenog grada imalo je jezivi kvalitet jednog sna
koga se nejasno seao: videoje prizore koji su mu izgledali na neki udan nain poznati, fenomene
kojeje i ranije ve susretao. Hiroimaje u velikoj meri liila na njemu dobro znane fotografije o
razorenom podruju oko reke Podkamena Tunguska, gde se desila eksplozija 1908. godine.
Japanska eksplozija, sva u blesku i udaru, podudarala se u mnogom pogledu sa tetom priinjenom
sibirskoj tajgi 1908. i svedoanstvima oevidaca. U Hiroimi, samo nekoliko stotina metara od
centra eksplozi-je, bila je jedna grupa drvea, ugljenisanog i ogolelog od lia, ali koje je jo uvek
stajalo uspravno, ba kao i ono u podruju Podkamene Tunguske. Svugde drugde, kue su bile
sravnjene sa zemljom, upravo onako kako su dinovska stabla aria u Sibiru bila poobarana. Oblak u
vidu peurke, crna kisa koja je padala posle eksplozije - sve je to bilo slino onome to je
svojevremeno vidano u Sibiru. Sva dalja istraivanja, ukljuujui i otkri-vanje znakova radijacije na
mestu pada, potkrepljivala su njegovu teoriju:
nikakav meteorit ili kometa nisu izazvali eksploziju iz 1908. godine; ono ta je eksplodiralo morala
je biti - atomska bomba!
Atomska bomba 1908. godine? Idejaje u prvi mah imala malo smisla. Ali za Kazanceva,
fasciniranog Marsom, toje bilo prihvatljivo objanJenje. Jedan tudinski svemirski brod, dolazei sa
Marsa, izabrao je Sibir kao lokaciju za sputanje, ili je - jo verovatnije - zaronio tamo u atmosferu
izgubivi kontrolu pre nego to je eksplodirao u vazduhu. Zato su Marsovci doli na Zemlju?
Kazancevje verovao da su doli u potrazi za vodom potrebnom njihovoj umiruoj planeti, i nagadao
je da su oni prvobitno moda nameravali da krenu prema Bajkalskomjezeru, najveoj masi pitke
vode na Zemlji.

Jeziva slinost pustoenja: Hiroima snimljena nekoliko dana posle eksplozije atomske bombe

Gost iz kosmosa

Veoma otroumno, Kazancevje izabraojedan popularni magazin, Voknig sveta, da objavi svoju tezu
o tome kako je pustoenje u Tunguziji izazvao nuklearni svemirski brod sa drugog sveta
eksplodiravi visoko iznad tajge. U jednom kasnijem lanku, on je grafiki prikazao efekat takve
eksplozije:
,,Talas eksplozije sjurio se nanie, i drvee koje je stajalo direktno ispod take eksplozije ostalo je
uspravno, izgubivi samo vrhove i grane. Vreli talas je nagoreo mesta tih preloma na drveu i
pogodio zamrznuto tlo, cepajui ga. Podzemne vode, naterane ogromnim pritiskom udara, pokuljale
su u vidu onih vodoskoka koje su domo-roci videli nakon eksplozija. Ali tamo gde je talas eksplozije
udario pod izvesnim uglom, drvee je lylo oboreno u vidu lepeze.
U trenutku eksplozije, temperatura se popela na desetine miliona stepena. Elementi, ak i oni koji
nisu direktno uestvovali u eksploziji, isparili su i, delimino, bili odneeni u vie slojeve atmosfere
gde su, nastavljajui svoje radioaktivno raspadanje, izazvali one vazdune svetlo-sne efekte".
Da su potekle od nekog drugog autora, takve spekulacije bile bi doekane sa podsmehom, ali budui
da ih je izneo Kuzancev, odlikovani ratnik i ugledni tehnolog, one su zahtevale uvaavanje. Uvek
mudro oprezan da ih prezentira kao inte-resantnu hipotezu u vidu popular-ne nauke ili naune
fantastike, Kazancev je razvijao svoju teoriju tokom sledeih desetak godina; tu teoriju veoma
detaljno je prezenti-rao 1958. u narativnom lanku ,,Gost iz kosmosa", koji je bio o-bjavljen u
nauno-popularnom a-sopisu Junij tehnik. Taj tekst on je kasnije razradio i 1963. objavio ga kao
zasebnu knjigu pod istim naslo-vom.
Radr.j'a Gosta izkosmosa sme-tenaje ujedan milje kojije Kazan-cevu bio dobro poznat: kabinu
arktikog broda za kartografisanje
Nukleama priroda sibirske katastrofe:
koji Je nosio grupU naunika U SeProfesorAleksandarKazancev

vemi Sibir. Ovoga puta, medutim, njihov zadatakje da u Arktiku pronau mesto ijaje klima
najpriblinija klimi Marsa i utvrde da li tamo moe da opstane ivot. Jedan od naunika, Krimov,
tvrdi kako je siguran da Marsovci postoje i da su posetili Zemlju. Rodivi se kao Tunguz u oblasti
Podkamene Tunguske, on je bio deak kada se 1908. desila velika eksplo-zija. Dogaaj je imao
dalekosene posledice, kako za njega tako i za njegovu porodicu.
,,Moj otac je otiao u oborenu tajgu", objanjava Krimov, ,,i video jedan ogroman stub vode kako
izbija iz tla. Nekoliko dana kasnije umro je u stranim bolovima kao da je zahvaen vatrom. Ali na
njegovom telu nije bilo nikakvih tragova vatre. Stari Ijudi iz plemena strano su se uplaili. Zabranili
su Evenkima (Tunguzima) da odlaze u podruje obo-renog drvea. Nazivali su ga prokletim
mestom. aman (plemenski prizi-va duhova) rekao je da se Ogdi, bog vatre i grmljavine, spustio
tamo na Zemlju. Svi koji odu na to mesto bivaju opreni nevidljivom vatrom".
Smrt na Zemlji
Ono to su domoroci znali o eksploziji moglo je za Krimova imati samo jedno objanjenje: daje
objekt bio zapaljeni kosmiki brod kojije nekon-trolisano zaronio u Zemljinu atmosferu. ,,Na izgled,
putnici koji su otili u taj kraj umrli su od kosmikih zraka ili od meteoritskog bombardova-nja",
objanjava on. ,,Dok se pribliavao Zemlji, nekontrolisani brod je liio na neki meteorit zato toje
uleteo u atmosferu ne smanjujui brzinu. Brod se uario od trenja, ba kao to bi se i meteorit uario.
Njegov spoljni oklop je izgoreo, a njegovo (nuklearno) gorivo time izloeno uslovima koji su
omoguili lananu reakciju. Ondaje usledila atomska eksplozija i nai kosmiki gosti umrli su onog
istog dana kada je trebalo da se spuste na Zemlju".
Mada su neki Ijudi glatko odbacivali ovu ideju, mnogi lanovi sovjet-skih naunih krugova paljivo
su prouavali Kazancevljevu teoriju. Piui u nauno-popularnom asopisu Znanie-Sila, profesor
Feliks Zigelj, koji je predavao aerodinamiku na Moskovskom vazduhoplovnom institutu,
napomenuo je da ,,u sadanje vreme, svialo se to nama ili ne, hipoteza A. N. Kazanceva je
realistika zato to objanjava odsustvo meteoritskog kratera i eksploziju jednog kosmikog tela u
vazduhu".
U Sovjetskom Savezu, Kazancevljevo delo bilo je, istovremeno, i veoma uvaavano i predmet
estokih raspri. Godine 1954. bio je primljen za lana komunistike partije, to je predstavljalo
znaajno priznanje za ovog knjievnika. to se tie njegove vrednosti kao naunika, juna meseca
1957. objavioje podui tekst ,,Posmatranje radio-signala sajednogvetakog satelita i njihova nauna vrednost" u listu Radio, zvaninom asopisu Ministarstva za
komunikacije. lanak je predvideo lansiranje jednog sovjetskog satelita i ak naveo lalasnu duinu
na kojoj e emitovati vesti. etiri meseca kasnije, bio je lansiran ,,Sputnjik-l".
Dok se raspra o tunguskoj katastrofi sa nesmanjenom estinom nastavljala, postepeno je dolazilo do
sve jasnije polarizacije. Jedna grupa, pod vodstvom uglednih meteoritskih eksperata kao to su bili
Jevgenij Krinov i Kiril Florenski, odbijala je da prihvati bilo ta drugo sem da je pustoenje u Sibiru
1908. godine izazvao meteorit; ak i takvi dobro poznati ,,preobraenici" kao to je Vasilij
Fescnkov, koji je u oktobru 1960. obznanio da vie ne veruje u meteoritsku teoriju, nije mogao da
uzdrma uverenje le grupe. Fesenkov, Arn ternfeld i jedna svc vea grupa darovitih, esto mladih
inenjera, slagali su se sa Kazancevom da je eksplozija bila atomska, dok su u pogledu encrgctskog
izvora - ak i kad nisu bez rezerve prihvatili Kazancevljevu ideju - bar pokazivali spremnost da budu
bez predrasuda. Posleratni nauni autoriteti videli su dovoljno od atomskog doba i razmotrili
dovoljan broj novih teorija da bi znali da ono to je danas nemogunost moe sutra postali stvarnost.

1 tako, primenjujui na raspoloive podatke najnoviju tehniku kosmologije, a-tomske fizike i hemije,
naunici su krenuli da potrae konano objanje-nje za misteriju iz 1908. godine.

Glava osma
VATRA JE PROLA
Da li eksplozija iz 1908. mogla biti atomska?
Nije li iznenadni, zaslepljujui ,,blesak svetlosti" kojije izgledao kao da parajutarnje nebo iznad
tunguske oblastibio blesak nuklearne eksplozije?

Moda je bolna vruina koju su osetili oevici 65 kilometara dalje

bila trenutani toplotni talas tog bleska?
Zaslepljujui ,,stub vatre" koji je suknuo nekoliko kilometara uvis
mogao je biti atomska ognjena lopta?
,,0gromni oblak crnog dima" koji se razastro iznad itavog podruja
- nije li to bila atomska ,,peurka"?
Da li je udna bolest koja je izazvala ugu kod irvasa bila rezultat
radijacionih opekotina?
Ova pitanja podstakla su naunike na intezivno traganje za novim
podacima koji bi mogli pruiti odgovore, kao i na preispitivanje itavog brda dokaza koje su ve bili
prikupile ranije ekspedicije istraujui mete-oritsku teoriju. U svome traganju oni su traili
poredenja sa testom u Alamogordu ( predeo u Nju Meksiku gde je 16. jula 1945. eksplodirala prva
probna atomska bomba) i bombama baenim na Hiroimu i Nagasaki
- tri dogadaja iz 1945. koji su oznaili poetak jedne zastraujue nove
ere.
Velike eksplozije koje su se deavale u antika vremena bile su delo
prirode i, poput veine prirodnih fenomena, gotovo su najavljivale svoj dolazak u vidu zemljotresa,
oluja, ili podzemnih vatri. Za itelje Hiroime nije bilo takvog upozorenja. U 8.15 izjutra 6. avgusta
grad je takorei u trenu bio sravnjen sa zemljom od eksplozije uranijumske bombe nazvane ,,Litl
Boj", baene sa visine od 9.500 metara iz bombardera ,,Enola Gej". Bio je to jedan novi,
neuporedivo katastrofalniji vid razaranja od svih dotadanjih; medu njegovim mnogobrojnim
efektima na Ijudsku svest bilo
je i to to je nametnuo potrebu preispitivanja tunguskog dogadaja. Pre 1945. godine nije postojalo
nikakvo iskustvo koje bi objasnilo kako jedan relativno mali letei objekt moe da izazove kolosalno
pustoenje. Hiro-smia i Nagasaki su to dokazali.
Pohod vatrene kugle

Atomska bomba nije naprosto bilajednostavniji nain da se izazove vea eksplozija. Forma atomske
eksplozije sustinski se razlikuje od one koju izaziva odgovarajua koliina hemijskog
eksploziva.Naunici su atomske bombe merili kilotonama, jedinicama ija je energija ravna onoj kod
hiljadu tona eksplozivnogjedinjenja TNT, a kasnije u megatonama, jedi-nicama za milion tona TNT.
Poredenje, medutim, nije najprikladnije, jer je kod TNT posredi naglo oslobaanje molekularne
energije, dokje kod atomske eksplozije re o oslobadanju encrgije nuklearnih jezgara u lan-anoj
reakciji.
Hemijski eksploziv, kao na primer TNT, detonira u jednoj jedinoj snanoj ekspanziji energije, pri
emu udarni talas prodire kroz strukture, a zatim se brzo kree dalje. Nasuprot tome, atomska
eksplozija se obra-zuje u vidu jednog lanca razaranja koji rezultira daleko jaim pustoe-njem.
Najpre dolaze blesak i jara toplotnog talasa to izbija pri temperaturi od 300.000 stepena Celzijusa.
Prema fiziaru T.P. Sirsu: ,,0n se kree u vidu bleska brzinom svetlosti. On pali materijale bez
kontakta materijala sa izvorom vruine. On spaljuje drvo na kilometar i po daljine i prlji ga na daljini
od preko tri kilometra".
Atomsku eksploziju sledi udarni talas. Za tri sekunde on prevali preko jednog kilometra. Za
osam sekundi gotovo dvostruko vie od te razdaljine. Kue u preniku od jednog kilometra bivaju
razorene priti-skom koji iznosi preko dvadeset kilonjutna na kvadratni centimetar;
prosena jednospratna kua od cigala moe da bude unitena pritiskom koji iznosi deset puta manje.
Kod hemijske eksplozije razorni efekti su gotovo potpuno uzroko-vani poetnim talasom eksplozije i
potresa. Medutim, u nuklearnoj ek-sploziji uas tek poinje.
Prvi udar atomske bombepraenje drugim talasom, dokseprvobitna eks?loz.u, vazdusnih masa
iznad ci\ia - ]os ]ednom obrusuie nanie, razara)ui \ sravn)U)ui sa zem\jom zdanja koja su ve
ozbiljno oteena. Taj drugi talas moe da bude ak est do osam puta jai od primarnog talasa.
U meduvremenu, unutar atomske ognjene kugle, naviranJ'e uvis superzagrejanog vazduha i J'arost
atomske fisije stvorili su vakuum koji
1.500 metara od centra) eksplozijaje provalila kroz bolnicu. Naoari koje je nosio spale su mu s lica;
boica krvi tresnulaje o zid; njegove japanske papue izletele su mu ispod stopala - ali inae,
zahvaljujui mestu na kome je stajao, nije pretrpeo nikakve ozlede".
U vakuum koji je stvorila vatrena kugla bili su usisani svi otpaci, smrskana drvna grada,
nezapaljivi isitnjeni kamen razorenog grada. Sve je to suknulo uvis u vidu peurkastog oblaka, do
visine od 12.000 metara i vidljivo sa udaljenosti preko 650 kilometara sa morske puine. U izvetaju jednog slubenog oevica stoji da je oblak ,,bio posmatran sa jednog vojnog aviona, na daljini
od 660 kilometara, dok se avion nalazio na visini od 7.000 metara".
Nefritni cvet pustinje
0 samoj eksploziji reeno je: ,,U vojnom avionu osetila su se dva jasno razdvojena udara, po
intezitetu slina onima koje stvara paljba protivavi-onskih topova. Citavgrad, izuzimajui krajnju
periferiju, bioje prekriven tamnosivim slojem praine koja se pridruila stubu dima. Oblak je bio
strahovito uskomean, sa bleskovima vatre koja se videla kroz prainu...".
Od 75.000 kua koliko je Hiroima imala u lo doba, potpuno je uniteno 50.000, a delimino 18.000.
Prema jednom izvelaju: ,,U krugu sa radijusom od 800 metara razaranje je bilo totalno. Dalje od
jednog i po kilometra biloje estoko... Od 1,5 do 2,5 kilometra ruenjeje bilo srednje. Dalje do 3,5
kilometara biloje delimino... Malterje pucao, a prozori su prskali i na 13 kilometara od nulte take
na tlu. Potpuno razorena oblast u Hiroimi... zahvatala je 47 kvadratnih kilometara".
Eksperimentalna bomba koja je eksplodirala u Alamogordu, Nju Meksiko, a nalazila se na 30 metara
visokom elinom tornju, uinila je okolno tlo opasno ,,vruim". Praina i komadi zemlje s masom
od vie hiljada tona, kao i ispareni ostaci tornja i oblinje zemljoradnike farme, bili su usisani u
vatrenu loptu, a zatim u talasima potisnuti 12.000 metara uvis, gde se masa oblikovala u peurkasti
oblak, koji e nam kasnije, na alost, postati dobro znan. Ovi visokoradiaktivni otpaci razvejali su se
irom Nju Meksika, izazivajui radiaktivne opekotinc kod stoke - i prisi-livi ameriku armiju da
preduzme evakuaciju stanovnitva iz nekih gra-dova u toj oblasti.

Gotovo vie nego razaranje usled eksplozije bombe, naunike je zastrailo njeno radijaciono i
toplotno dejstvo. Kreui se u pravcu centra eksplozije u tenkovima prekrivenim olovnim ploama
nekoliko asova kasnije, posmatrai su nali oblast koju ni sa ime nisu mogli da uporede. Kao
tojedan od njih, Lensing Lemont, pie u knjizi Dan Trojstva:
,,0sam stotiha metara dalje ugledao je neto to je liilo na veliki nefritni cvet na bakarnom pesku
pustinje. Tamo gdeje ranije stajao toranj sa bombom, sada je svetlucao krater zelenog keramikolikog
stakla. Vatrena lopta je usisala tlo, stopila ga svojom nepojmljivom vrelinom, i stvrdnute estice
zatim survala na mesto eksplozije. Leale su tamo unutar 350 metara iroke zdele, u sreditu duboke
oko 8 metara. Premda je stajala 30 metara visoko, bomba je toliko smlavila zemlju da su masivna
postolja tornja, koja su se dotle nalazila na tlu, utisnuta vie od 2 metra duboko. Sam toranj potpuno
je ispario. Kilometar i po oko kratera nije bilo nikakvog znaka ivota ili vegetacije".
Naunici su zeleno staklo nazvali ,,trmitit", potoje ifrovano ime za Alamogordo glasilo ,,Trqjstvo"
(Trinitet). Sline male kuglice stakla, od kojih su mnoge sadravale komadie stopljenog metala,
pronadene su i na mestu tunguske eksplozije. Kako se inilo, globule su nastale usled dejstva
neobino velike toplote.
Najstraviniji simbol
,,Elektromagnetska oluja" koja je usledila posle eksplozije poremetila je mnoge osetljive
instrumente; prethodni blesak prodro je kroz zaklonjene komore i uinio ih nekorisnima. Nekoliko
uzoraka tla koje je prikupio specijalno oklopljeni tenk pokazali su se suvie ,,vruim" za analizu, a
radioaktivne padavine ostale su dovoljno jake ak i na daljini od 160 kilometara, gde su se staloile u
beloj magli, stvorivi plikove na leima nekih goveda koja su se tu zatekla i ,,sive pege" na koi
drugih. Znaci eksplozije u Nju Meksiku, zbog ,,prljave" vatrene kugle i propratnih padavina, ostali
su prisutni neko vreme.
Iznad lokacije u Alamogordu gdeje test izvren nadnosilo se ono to e postati najmoniji i
nastraviniji simbol atomskog doba, oblak u vidu peurke. Posle eksplozije, kugla od praine i lakih
gasova koja se i dalje irila, vrelija od bilo kakve prirodne vatre, iknula je u rede slojeve gornje
atmosfere, otprilike osam kilometara iznad Zemlje; tu je odmah bila okruena Ijubiastim slojem
dok su vrelina i radijacija jonizovale vazduh, stvarajui veoma ivopisnu verziju aurore koju
ponekad vidamo na viim geografskim irinama, gde naelektrisane estice iz Zemljinih magnetskih
pojaseva bivaju povuene nanie, reagujui u kontaktu sa atmosferom. Noen vetrovima gornje
atmosfere, svetlucavi jonizovani vazduh iznad novomeksike pustinje putovao je oko sveta
stvarajui ba kao i sve kasnije atomske eksplozije atmosferska svetlucanja i udne, produene.
Ameriki fiziar Filip Morison, jedan od posmatraa koji su bili upueni u grad trideset jedan dan
nakon eksplozije, sa udenjem je ustanovio da je relativno mala teta bila priinjena podruju
Zamka, koje mora da se nalo gotovo direktno ispod vatrene kugle.
,,Morison je proao pored ruevina Zamka, koji je bio tab Pete divizije", zapisao je kasnije Denijel
Lang u svojoj knjizi Od HiroSime do |
Meseca. ,,etiri hiljade vojnika bilo je tu pobijeno.
Morisonov vodi je *
jadikovao zbog razaranja Zamka, iji je jedan deo bio korien kao vojni
muzej u kome su se uvali spomeni najednu drevnu pobedu. Gubitak tog istorijskog blaga silno je
alostio vodia. A alostila ga je i injenica da je jedno drvo kojeje zasadio Hirohitov otac bilo do
crnila spreno i bezlisno.
1 nekoliko vodenih Ijiljana u odbrambenom ancu Zamka je pocrnelo, informisao je vodi Morisona,
i dodao kako se raduje to su oni poeli ponovo da rastu. 'eleo sam da se u to uverim', rekao je
Morison, 'i zatraio sam od njega da mi pokae Ijiljane. Stvarno su rasli'.
Cinjenica da su Ijiljani i dalje rasli dokazala je Morisonu da to podruje, zato to se radilo o
vazdunoj eksploziji, nije bilo onako potpu-no zasieno gama-zraenjem kao to se to desilo sa
Alamogordom, gdeje sveukupan ivot bio zbrisan. Raenje Ijiljana u Hiroimi pokazalo se kao
tipian primer ubrzanog rasta biljaka, do koga je esto dolazilo posle atomskih eksplozija. Nije samo
cr-no, bezlisno, ali ipak uspravno dr-vee oko hiroimskog Zamka u nultoj taki podsealo na zonu

spa-Ijenih a uspravnih stabala u tungu-skoj oblasti, nego to isto vai i za ubrzanje raenja biljaka i
stabala najbliih centru razorenog podru-ja u Hiroimi odnosno Sibiru.
Ba kao to su preiveli graa-ni Hiroime najpre ugledali na ne-bu ,,zaslepljujui blesak", sibirski
svedoci priseali su se da je vatra koja se pojavila iznad tunguske o-blasti bila ,,svetlija od sunca".
Opisi oevidaca sibirske eksplozije upa-dljivo se podudaraju sa opisima preivelih iz Hiroime.
Prema jed-nom iskazu, ,,ogroman plamen je suknuo uvis i rascepio nebo nadvo-je". Drugi oevici
govorili su o di-novskom Jeziku plamena" ili ,,stubu vatre" koji je blesnuo iznad tajge, praen
visokim, talasavim stubom ,,crnog dima" - slika koja odgovara nuklearnoj vatrenoj ku-gli ili oblaku
u vidu peurke.
Kao i u Hiroimi, jarki blesak na nebu bio je propraen strahovi-tom vruinom. Sedei na svom tremu u Vanavari, 65 km dalje od mesta eksplozije, S. B. Semjonovje video jednu ,,ogromnu vatrenu
kuglu" koja je isijavala tako jarosnu vruinu da

on vie nije mogao ostati da sedi. P. P. Kosolapov, njegov sused koji je neto poslovao oko kue,
osetio je da su mu ui oprljene. Vruina je ,,zgrabila" Semjonova, gotovo izgorevi koulju na
njegovim ledima. On-da se smrailo, i onje, kontuzovan, pao na tlo. Udarni talas, kojije usledio
odmah nakon bleska i vruine, ,,uzdrmao je itavu kuu", otetivi tava-nicu i slomivi okna. Posle
udara zaula se glasna tutnjava eksplozije, kao udaljena grmljavina.
Odbrana ,,atomske teorije"
U aprilu 1927, Tunguz Ilja Potapovi obavestio je Kulika da se ,,centar vatrene oluje" desio iznad
panjaka njegovog rodaka Vasilija Ilia, kojije imao stado od 1.500 irvasa. ,,U tom istom kraju on je

imao nekoliko skladita u kojima je drao odeu, potreptine za domainstvo i opremu za irvase...
Vatraje prohujala i unitila umu, irvase i skladita. Posle toga, kad su Tunguzi otili u potragu za
svojim stadima, nali su samo ugljeni-sane leeve irvasa. Nita nije ostalo od skladita; sve je
izgorelo i istopilo se - odea, orua, oprema za irvase, posu'de i samovari. Ostalo je samo nekoliko
abrica za mleko".
Sumirajui svedoanstva o blesku i talasu vruine, profesor aerodi-namike Feliks Zigelj je 1961, u
asopisu Znanie-Sila istupio u odbranu ,,atomske teorije". Prema njegovom tumaenju, da bi
eksplozija izazvala opekotine 65 km dalje od Vanavare, energija mora da je iznosila ,,ne manje od
25.000 dula po kvadratnom metru". Onje ukazao i na to daje u selu Kema, 200 kilometara od
epicentra, ,,blesaksvetlosti od eksplozije bio toliko jak da je stvorio dvostruke senke u prostorijama
okrenutim prema severu... Sve te procene su nezavisne jedna od druge i ukazuju na jednu injenicu:
zraea energija tunguske eksplozije sadravala je neko-liko desetina procenata ukupne energije. A
ta korelacija izmeu parame-tara karakteristinaje samo za nuklearnu eksploziju. Hemijska
eksplozija je iskljuena van svake sumnje -jerje za nju odnos izmeu tih parametara mnogo manji.
Kad znamo bazine parametre tunguske eksplozije, njena temperatura e lako moe izraunati.
Ispada da je iznosila nekoliko desetina miliona stepeni!".
Zigelj je procenio podatke o nagorelom drveu, koje je bilo zapalje-no zraeom vruinom u
preniku od 9 do 16 kilometara. ,,akje i Leonid Kulik zapazio neobian karakter nagorelina na
drveu u podruju katas-trofe", naglaavao je on. ,,Prema iskazu Kulikovog najblieg kolege Jevgenija Krinova, 'ovek moe esto da vidi na nekom drveu, osobito na vrhovima kroanja, kako su i
debele i sasvim tanke grane bile slomljene pri kraju i zadobile znake ugljenisanosti'. To je dokaz da
je paljenje bilo trenutano, tojest daje nastalo kao rezultat eksplozije, a ne zbog obinog umskog
poara".
Ekspedicije s kraja pedesetih i poetkom esdesetih godina analizi-rale su detaljno svedoanstvo
izgorele ume. Aleksej V. Zolotov, istaknuti geofiziar koji je predvodio ekspedicije iz 1959. i 1960.
godine, dao je sledeu opasku o izgoreloj umi: ,,Primeuje se smenjivanje izgorelih i neizgorelih
delova ovog podruja, a isto tako i smenjivanje izgorelih i neizgorelih grana pri vrhu istog izgorelog
drveta". Zigelj je prokomenta-risao: ,,To znai da je sagorevanje drvea bilo izazvano svetlosnom
radi-jacijom eksplozije, i samo na onim mestima koja nisu bila u senci lia i grana; drugim reima,
bilo je to radijaciono sagorevanje".
Model katastrofe
Kiril Florenski, isto tako estok protivnik atomske teorije o tunguskoj eksploziji kao to je Zolotov
bio njen pobornik, proveo je vei deo svog vremena tokom ekspedicije iz 1961. godine u nastojanju
da obori Zolo-

Mikrobarogrami vazdunih talasa kod razliitih vrsta eksplozija : 3.Tungunska eksplozija,2.vie

podcea na nuklearnu : 1. nego na hemijsku
tovljeve postavke. Istina, zbunjivali su ga izvetaji umarskih eksperata koj'eje poveo sa sobom
,,daje vatra iz 1908. buknula na nekoliko mesta" i da su okruglasti oblik mesta poara i opti izgled
razorenosti stare ume vatrom uoljiva odlika podruja, po emu se ono razlikuje od uobiajenih
umskih izgorelina". Imajui sve to u vidu, Florenski je priznao da ,,jo nije odbacio mogunost
takozvane munjevite vatre", ali je odmah dodao da ,,ni to nije definitivno dokazano".
Tokom svojih ekspedicija 1958, 1961. i 1962. godine, Rorenski je kompletirao dotadanji rad na
utvrdivanju tanog mesta gde je objekt eksplodirao. Da li je to zaista bila, kao to je Kazancev
sugerisao, eksplo-zija u vazduhu? 1 Zolotov, i Genadij Plehanov, sa Medicinskog instituta u
Tomsku, premeravajui takozva-nu ,,umu telegrafskih stubova" i uoavajui nain na koji su neki
breuljci bili zatieni od eksplozije dok su ostali bili potpuno opusto-eni, doli su do zakljuka da
samo jedno objanjenje odgovara tim fe-nomenima: vazduna eksplozija koja se desila otprilike tri
kilometra iznad tajge. U prilog ovoj pretpo-stavci ili su i barografski podaci iz 1908. godine, koji su
se jo uvek uvali u Meteorolokom uredu u Potsdamu, Nemaka.
Drugi istraivai dali su se na posao da ovu teoriju jo vie pot-krepe, sluei se ponekad nekonvencionalnim metodima. Godine 1959. I.T. Zotkin i M.A. Cikulin sagradili su model tunguske visoravni u razmeri 1:10.000 i namestili Da iyexou u diin)eJazyama 2 sa 3 m -jednu konstrukciju od
minijaturnih koia koja se mogla sruiti i pri najslabijem povetarcu. Iznad mo-dela su koso razapeli
jednu icu, za koju su privezali majunu bombu. Nametajuije pedantno na razliitim visinama,
ustanovili su sledee: kad se eksplozija deavala pod uglom od 27 do 30 stepeni iznad horizonta koii su se ruili po gotovo istovetnoj shemi kao i drvee u tunguskoj

Traganje za dokazima: Godovi novijeg drvea su deblji nego kod stabala koja su u cksploziji sravnjena sa
zemljom.

oblasti. Od barografskih podataka razlikovali su se samo po proceni visine eksplozije; prema

njihovim proraunima, eksplozija se desila na visini od osam kilometara.
Kako stoji stvar sa izgledom i visinom drugog znaka atomske eksplo-zije - oblakom u formi
gljive? I. S. Astapovi, uporedujui rezultate iz izvetajaoevidaca dobijene tokom duegvremena u
podruju eksplozije, pisao je 1933. godine da je ,,eksplozija bila opaena sa raznih taaka u obliku
vertikalnog vodoskoka", a zatim poeo da navodi neke od krajnje skladnih opisa onoga to su
oevici zapazili. U Kirensku, toje bio ,,vatreni stub... u obliku koplja", dok se onima u Nineilimsku
on ,,promenio u vatreni stub i trenutak kasnije iezao". Svi svedoci bili su saglasni u tome da su
videli kako se die ,,ogroman oblak crnog dima", mada su njihovi domovi bili razasuti na prostoru
od vie stotina kilometara. Astapovi je izraunao da ,,na razdaljini 450 do 500 kilometara od mesta
eksplozije, snienje horizonta iznosi 16 do 20 kilometara. Na osnovu toga moe se zakljuiti da su se
i stub eksplozije i ,,crni dim" digli do visine znatno vee od 20 kilometara".
Crna kia, srebrni oblaci
Oblak nad Hiroimom digao se do visine izmeu 12.000 i 15.000 metara. Godine 1951, iznosei
ujednom lanku nove podatke o tunguskoj eksplo-ziji, Astapovi je zakljuio da je ,,oblak koji se
digao nakon toga imao potpuno isti izgled kao oblak od atomske peurke".
Drugi oevici govorili su o ,,crnoj kii" kojaje padala nakon tunguske eksplozije i koja je, po
Astapovievom miljenju, bila identina sa onom iznad Hiroime. Onje spominjao i druge fenomene
povezane sa atomskim eksplozijama, na primer uarenost atmosfere i udne zalaske sunca koji su se
mogli videti nekoliko dana nakon eksplozije iz 1908. godine. Ti noni prizori istrajavali su od 30.
juna do 3. jula irom Rusije i Evrope. a paralelno s tim bili su opaeni i ogromni ,,srebrni oblaci" na
velikim visinama.
Genadij Plehanov, jedna od najistaknutijih figura u istraivanju tunguske misterije, uporedioje 1960.
te none svetlosti sa onima koje su propratile ameriku nuklearnu eksploziju na koralnom ostrvu

Bikini 1958. godine. Po njegovom miljenju, eksploziju na Bikiniju propratile su, mada u manjem
obimu, atmosferske i magnetske posledice gotovo iden-tine sa onima koje su bile zapaene 1908.
godine. U jednom izvetaju iz 1966. godine, sovjetski istraivai V. K- uravljev, D. V. Demin i L.
N. Demina izneli su tvrdnju da magnetski i barografski efekti, kao i sama razorena zona u Sibiru,
odgovaraju nuklearnim pokusima koje su SAD izvele 1958. na velikim visinama. Da se tunguska
katastrofa desila 1958, tvrdili su oni, istanani instrumenti u Irkutskoj opservatonji registrovali bi da
se na velikoj visini desila atomska eksplozija.

Odbrana ,,atomske teorije": Profesor aerodinamike Feliks Zigelj pokazuje novinaru iseak stabla s podruja
sibirske katastrofe

Plehanov, Astapovi i drugi zastupnici ,,atomske teorije" rado su potezali jo jedan argument protiv
teze o meteoritskom odnosno komet-skom poreklu tunguske eksplozije. Naime, oni su ovima
poslednjima predbacivali da nemaju pravo objanjenje za seizmike potrese, udare registrovane
irom sveta 1908. godine - potrese koji nisu zapaeni nikada ranije kada bi neko kosmiko telo
udarilo o Zemlju, ali koji su bili veoma slini onima to su zabeleeni prilikom atomskih testova.
Istraivanja koja su krajem ezdesetih godina izvrili Sidni epman i Etja Aur, a koja su
publikovana u naunom almanahu Smithsonian Contributions to Astrophysics nisu mogla da
ustanove nita sem najslaba-nijih elektromagnetskih poremeaja izazvanih meteoritima, i nijedan
od njih nije se mogao ni izdaleka uporediti sa onima iz 1908. godine, koje su registrovali ak i
najprimitivniji instrumenti tog vremena.
Izmenjena flora i fauna
Najreitiji dokaz koji govori u prilog teorije o atomskoj eksploziji, po miljenju njenih pobornika,
jeste teta od zraenja koja je naneta flori i fauni u opustoenom podruju. Mnogi podaci koje su
prikupili posmatrai i naunici tokom ekspedicije iz dvadesetih i tridesetih godina, mada malo
shvaeni u to vreme, ukazuju da je region gde se desila katastrofa bio uveliko ozraen gamazracima. Kadaje I. M. Suslov 1926. godine ispitivao u Strelki jednu skupinu od 60 tunguskih stoara
o tome kako su doiveli katastrofu, svi su oni bili jednoglasni u pogledu bleska, potresa i grmlja-vine
koja je usledila - ali isto tako i u pogledu neobjanjivih naknadnih efekata koje nijedan od njih nije
nikada ranije iskusio. Eksplozija je, kae Suslov, ,,donela sa sobom bolest za irvase, neku vrstu uge

koja se nije pojavila nikada pre nego to je vatra dola". Ove prie su ,,svi potvrdili". Izvetaji o
atomskim probama izvrenim 1945. u Nju Meksiku zabeleili su pojavu ,,sivih pega" i plikova na
koi stoke izloene zraenju.
Ekspedicije u tungusku oblast posle 1958. zapazile su genetske promene na biljkama do kojih je
dolo na mestu katastrofe nakon 1908. godine. Uoeno je ubrzanije raenje i kod novog drvea i
kod onog koje je bilo oteeno eksplozijom. U nekim sluajevima, izvesna gljiviasta infekcija
rairila se po mrtvoj umi, da bi posle toga bila prekrivena novim divljim rastinjem.
Ispitivanje prstenova rasta (godova) na ivim stablima pokazala su daje u periodu eksplozije dolo
do upadljivog porasta broja elija: prste-novi su bili i iri i izraeniji. Oni pre 1908. varirali su od 0,4
do 2 milimetra u irini, dok su oni koji su nastali nakon eksplozije postali iroki od 5 do 10
milimetara. Drvee koje je niklo posle eksplozije, u normalnim okol-nostima naraslo bi otprilike 8
metara u visinu do 1958. godine; umesto toga, ono je dostiglo visinu izmedu 17 i 22 metra. Neka od
stabala koja su nadivela eksploziju sada su imala gotovo etiri puta vei obim.
Ekspedicija Alekseja V. Zolotova iz 1959. skrenula je panju na te anomalije, a ekipa Kirila
Rorenskog iz 1961. izvrilaje detaljna istraiva-nja. Izvetaj ove poslednje konstatovao je da su
,,odlike ubrzanog rasta drvea utvrene 1958. bile potvrdene velikom masom podataka i predstavljaju neobinost u odnosu na centralnu regiju pogodenog podruja. Polazei od injenice da
uzroci fenomena nisu jasni, treba nastaviti sa radom u tom pravcu". U istom izvetaju, malo kasnije,
stoji: ,,Mada odgovarajua struna literatura smatra da naknadni efekti obinog um-skog pqara ne
mogu da traju due od 15 do 20 godina, oni u podruju
gdeje pao meteorit uporno istrajavaju ve 40 do 50 godina. V. I. Njekrasov (uesnik ekspedicije iz
1961) izrazio je sumnju u pogledu mogunosti da se ovaj fenomen moe objasni iskljuivo
ekolokim faktorima".
Kolos prema Hiroimi
Mislei da je meteorska praina moda nadubrila podruje tako da pod-stie raenje vegetacije,
ekipa iz 1961. zasejala je nekoliko pokusnih povrina itom da bi ustanovila da li e ono rasti bre
nego na obinom tlu. ito nije bre poraslo, to je znailo da je faktor koji je uticao na raenje
drvea u zoni pada dejstvovao samo u vreme eksplozije i kratko vreme posle toga. Za pristalice
,,atomske teorije" toje biojojedan dokaz da su u pravu.
Najzad, kao najubedljiviji dokaz za svoju teoriju, ,,atomiari" su navodili nalaze do kojih je dola
Plehanovljeva ekspedicija iz 1959. godi-ne. Ekipaje krenula iz Tomska i provela na mestu katastrofe
est nedelja, skupljajui uzorke tla i vegetacije. Biloje prikupljeno 300 uzoraka tla, 80 obrazaca
pepela i 100 uzoraka vegetacije; od svakog rastinja uzeti su obrasci iz kore, lia i unutranjih
prstenova. Za ispitivanje nivoa ozrae-nosti svih uzoraka korien je veoma osetljiv spektrometar.
Paljivim ispitivanjem, naunici su ustanovili da je ,,u centru katastrofe radiaktiv-nost jedan i po do
dva puta vea nego u pojasu 30 do 40 kilometara udaljenom od centra". Pored toga, radiaktivni
cezijum-137 bioje prona-den u koliinama daleko iznad normalnih.
Za pristalice ,,atomske teorije" sada vie nije bilo nikakve sumnje da je tunguska katastrofa iz 1908.
izazvala atomska vatra.
Koliko je velika bila ta vatra? Mada je eksplozija bombe baene na Hiroimu donela strahovite
razorne posledice, snaga sibirske eksplozije bila je znatno vea. U japanskom gradu drvo se palilo na
udaljenosti do dva kilometra, a na tunguskoj visoravni do daljine od 12 do 16 kilometara od mesta
pada. Ukupno razoreno podruje u Hiroimi iznosilo je 46 kvadratnih kilometara, a ono u Tunguziji
oko 3.000 kvadratnih kilometa-ra. Pitomci japanske ratne mornarice osetili su vreli povetarac od
hiro-imske eksplozije na daljini od 100 kilometara, dok se 600 kilometara od mesta tunguske
oblasti, u Kunsku - na est puta veoj daljini - mogao osetiti uraganski estok udar vetra. U Hiroimi,
jaka vruina se mogla osetiti na rastojanju izmedu 5 i 6 kilometara od mesta eksplozije; u Tunguziji
oko 65 kilometra daleko.
Po nekim procenama, eksplozija u Sibiru bilaje deset puta snanija od one u Hiroimi. Ali kad se
ima u vidu vea visina sibirske eksplozije i mnogo ire podruje razorene ume, onda postoji
mogunost daje to bila ak stotinu puta jaa eksplozija. Sovjetski autoriteti i ameriki eksperti, kao

na primer Vilard F. Libi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, procenili su da je njena energija
iznosila itavih 30 megatona - hiljadu i pet stotina puta vie od one u Hiroimi.

Glava deveta
EGZOTINE HIPOTEZE
Dok su pobornici ,,atomske teorije" vatreno branili svoj stav, stiui svakog dana sve vei broj
pristalica, pojedini naunici su poeli da zagle-daju u nedovoljno istraena podruja teorijske fizike i
astronomije, poku-avajui da tu nadu neko prirodno objanjenje za eksploziju iz 1908. godine. Ako
se takva eksplozija ne moe pripisati bilo kom obinom kosmikom objektu, pitali su oni, zar onda
ne bi bilo mogue da je neki ranije nepoznat, krajnje opasan oblik vanzemaljske materije prodro kroz
nau atmosferu, izazvavi detonaciju ravnu milion milijardi megadula nuklearne energije, a ipak ne
ostavivi nikakvog fizikog traga o sebi?
,,Jasno je da tungusko kosmiko telo nije moglo da bude kometa", pisao je geofiziar Aleksej
Zolotov, govorei u ime mnogih svojih kolega naunika. Nitije moglo da bude obian led, kamen, ili
gvozdeni meteorit. Tungusko telo predstavlja jedan novi, jo nepoznat, mnogo komplikova-niji
fenomen prirode nego to se dosad smatralo".
Ekspert za svemirska pitanja Feliks Zigelj je komentarisao:
,,Uprkos velikom napretku naih znanja o strukturi materije, mi smo daleko od toga da znamo sve o
unutranjim, dubokim svojstvima materije, o uslovima pod kojima nuklearna energija moe da bude
oslobodena. Mi ne znamo nita drugo sem to da se 30. juna 1908. godine Zemlja sudarila sa nekim
veoma neobinim, jo nepoznatim, ali prirodnim nebeskim telom".
Antiinaterija na sceni
Da li je veliku eksploziju mogla da izazove, na primer, neka manja masa antimaterije? Ili je moda
za kolosalno opustoenje tajge odgovorna ,,crna rupa"? Moderni teoretiari ispitali su ta dva
hipotetika kosmika fenomena kao mogue reenje sibirske zagonetke.

Jo pre nego to su prvi

eksperimenti koji su delimino
potvrdili
postojanje
antimaterije bili obavljeni u
monim
akcelatorima
za
razbija-nje atoma u Berkliju i
drugim naunim institu-tima,
njeno postojanje u svemiru
pretpostavio
je
1930.
nobelovac fiziar Pol Dirak;
kasnije su je prihvatili pisci
naune fantastike, kao na primer Dek Viljemson, koji ju je
u svome delu Siti ok iskoristio
kao e-lement jedne duboke
kosmike drame.
Premisa
antimate-rije
je
jednostavna i lo-gina. . Zato,
pitaju fiziari, u svemiru ne bi
bilo atoma koji slobod-no
plove svemirom, a u kojima su
elektrini
na-boji
estica
obrnuti - a-toma u kojima se
pozitivno nabijene e-stice
(pozitroni) okreu oko jednog
negativno nabijenog jezgra
(anti-protoni), a ne da se negativne estice okreu oko
jednog pozitivnog jezgra, kao
to je sluaj sa normalnim
zemalj-skim atomima? Ako bi
jedan komad antimate-rije
doao u kontakt sa nekim
zemaljskim oPrikaz glavnih hipoteza o prirodi
eksplozije:
1. Udar meteorita ili komete, 2. udes
kosmikog broda, 3. eksplozja
vanzemaljske nuklearne bombe, 4. pad
kilograma antimaterije, 5. udar
minijatume cme rupe ("kojaje kroz
planetu prola kao strela krozjabuku
Viljema Tela")

bjektom, oba bi se trenutno i totalno anihilirala (ponitila).

Po miljenju nekih fiziara i astronoma, antimaterija bi mogla pred-stavljati prirodno objanjenje za
itav niz tajanstvenih fenomena.
U pustinjama irom sveta, na primer, otkriveni su krupni komadi rastopljenog ukasto-zelenog stakla,
koji su gotovo identini sa onima pronadenim na mestima gde su pali meteoriti. Prikupljeni su mnogi
uzorci u Libiji, Australiji, centralnoj i junoj Africi. Medutim, nisu pronadeni nikakvi tragovi koji bi
svedoili da su meteoriti stvorili takve naslage.
Du priobalne nizije June Karoline, kao i svuda po istonoj obali SAD, pronadeno je na hiljade plitkih,
jajolikih udolina poznatih kao ,,Karolinske uvale". Iz vazduha se te uvale esto mogu sasvim jasno
raspoznati ,,Geomorfolozi", napominje Encyclopedia Britanica, ,,nisu pronali zadovoljavajue
objanjenje za te udne prirodne pojave".
Na severu Virdinije, u srcu Velike movare, jezero Dramond lei u jednoj udubini, plitkoj i jajastog
oblika, progoreloj u tresetitu koje formira movaru. Indijanci tvrde da je jedna ,,vatrena ptica" stvorila
udubinu, a naunici su izneli sugestiju da je neki veliki meteorit bio uzrok sprenog podruja, koje se
prua nanie kroz tresetite do peanog dna jezera; medutim, meteoritski objekt tu nije pronaden.
,,Teorija antistene"
Na dan 15. septembra 1940. godine, njujorki Times]e izvestio: ,,Dok je mali jedrenjak 'Raketa II', sa
etiri putnika na palubi, prolazio jue izjutra kroz Longajlendski tesnac, jedna granataje proitala iznad
pramca i eksplodirala u vodi stotinak metara dalje". Putnici su se priseali: ,,Najpre je doao fijuknekakvajeziva buka. OndaJedva sekundu kasnije, eksplo-zijaje izbacila veliku fontanu vode, sedam ili
deset metara u visinu. Bilaje to krajnje udna stvar u inae spokojnom tesnacu. Jer, na vidiku nje bilo
nikakvog broda. Niti bilo kakvog aviona iznad nas!" 1 kasnija istraga je pokazala da nikakva
artiljerijska granata nije mogla eksplodirati u blizini amca.
Svi ovi sluajevi bili su zabeleeni u strunoj tampi kao mogua posledica sitnih komada antimaterije
kojaje pogodila Zemlju. Jedan mali antizemni meteor izazvao bi eksploziju nesrazmerno snanu u
odnosu na svoju veliinu, a zatim ispario, ne ostavivi iza sebe nikakvog traga, izuzimajui moda
zagonetne kratere zvane ,,Karolinske uvale", naslage istopljenog peska u pustinji, ili takve misteriozne
dogadaje kao toje gore opisani incident u Longajlendskom tesnacu. Takode, on bi mogao, kako neki
naunici ukazuju, da prui uverljivo objanjenje za dogadaje kod Podkamene Tunguske.

"Kosmiki usisivai praine sa zvezda": Karikirani prikaz teze po kojoj je tungusku eksploziju izazvao
prolazak minijaturae crne rupe kroz nau planetu
Prvobitno obznanjena 1941. u Contributions ofthe Society for Rese-arch on Meteorites, jednom od
najuglednijih asopisa za pitanja meteora, teorija o antimateriji privukla je veliku panju, stekavi brzo
mnoge pristalice, ali i vatrene oponente. Linkoln La Paz, autor tog teksta, jedan od vodeih amerikih
meteoritskih eksperata i prevodilac na engleski mnogih tekstova Leonida Kulika o tunguskom

fenomenu, predvideo je glavni prigovor teoriji - da bi antimaterija eksplodirala pri prvom dodiru sa
Zemljinom atmosferom - citirajui proraune fiziara V. Rojanskog da bi ,,antizemni gvozdeni meteorit,
priblino cilindrinog oblika, padajui svojom osom u vertikalnom poloaju preiveo prolaz kroz
atmosferu..."
Vilard Libi, ameriki hemiar koji je razvio tehniku odreivanja starosti pomou ugljenika-14, objavioje
1965. godine, zajedno sa Klajdom Kauenom i S. R. Etlurijem, jedan esej u kome se zauzimao za
,,teoriju antistene". ,,Tragajui za nekim drugim prirodnim uzrokom koji bi mogao da dovede do
stvaranja ogromne nuklearne energije", stajalo je u lanku, ,,nama ne preostaje drugo nego da taj uzrok
vidimo u anihilaciji antima-terije sa gasovima atmosfere".
Spekuliui o letu jednog bolida antimaterije kroz vazduh, oni su tvrdili da bi se ,,samo jedan mali deo
bolida anihilirao tokom leta" i da bi mogao da ostane ,,u sutini kompaktan" sve dok ne bi doao u dodir
sa guom donjom atmosferom, gde bi ga ,,produena anihilacija mogla zagrejati do gasovitog stanja i
eksplozivno razoriti".
Druga stanja materije
Jedna od posledica takve eksplozije bilo bi poveanje radiaktivnog uglje-nika u atmosferi. Procenjujui
da bi ugljenik-14 proizveden anihilacijom ak ijednog manjeg ,,antikamena" mogao da se uporedi sa
koliinom koju u atmosferi stvara osrednja nuklearna bomba, Libi i ostali naunici izme-rili su njegove
depozite u amenkom drveu i ustanovili da se koliina radiougljenika poveala posle 1908, mada su
priznavali da postoje izvesne ,,nesigurnosti" u pogledu tog dokaza.
Nauno-fantastini pisac i publicista Aleksandar Kazancev, zastup-nik hipoteze o kosmikom brodu,
takode je usvojio ovu ,,antizemnu" teoriju kao jednu mogunost, budui da nije bilo nikakvog razloga
koji bi govorio protiv pretpostavke da su njegovi Marsovci mogli da koriste antimateriju kao sastavni
deo svog broda ili motora. Ali veina sovjetskih naunika odbacila je ideju o antimateriji, navodei kao
argument da antizemni meteoriti, ak i kad bi postojali, ne bi mogli da objasne stvarne fizike efekte
tunguske eksplozije.
Godine 1969, izvetaj jednog komiteta amerike vlade o neidentifi-kovanim leteim objektima, kome je
na elu bio fiziar Edvard U. Kon-don, razmotrio.je i teoriju o antimateriji i ukazao da eksplozija
antimaterije ,,ima izmerljive posledice". Kad materija i antimaterija dodu u dodir, one ponitavaju jedna
drugu i stvaraju gama-zrake, kaone i pione. Ako bi se meteoroid sainjen od antimaterije sudario sa
atmosferom, bili bi proizvedeni negativni pioni. Jezgra okolnih atoma vazduha apsorbovali bi negativne
pione i oslobodila neutrone. Azotna jezgra bi uhvatila neu-trone i pretvorila se u radioaktivni ugljenik14. Kao i ugljen-dioksid, radiougljenik bi se rasturio irom atmosfere i bio apsorbovan od strane ivih
organizama.
Taj isti izvetaj nastavljao je: ,,Energija tunguskog bolida bila je procenjena na osnovu jedne studije o
razaranju do koga je dolo. Zatim su bile procenjene prvobitna koliina antimaterije i koliina
proizvedenog ugljen-dioksida. Proanalizirani su uzorci drvea kojeje raslo 1908. godine da bi se
ustanovilo prisustvo radiougljenika. Zakljuak nekolicine nau-nikaje da tunguski meteorit verovatno
nije bio sainjen od antimaterije".
Dok su se - kako u Sovjetskom Savezu, tako i na Zapadu - vodile ove polemike rasprave o antimateriji
kao moguem uzroku sibirske katastrofe, rodila se nova, jo bizarnija teorija: daje eksplozija nastala kao
rezultat sudara izmedu Zemlje ijedne ,,crne rupe".
Jo 1939. godine, Robert Openhajmer, vodea figura u ,,Projektu Menhetn" (stvaranje prve atomske
bombe), spekulisao je o drugim sta-njima materije koja mogu da izazovu pritisci i temperature
kolapsirajue zvezde.
Veina prosenih zvezda, ukljuujui i one koje imaju veliinu naeg Sunca, na kraju izblede, istroe se
i umru kao lomaa; njihovi spoljni slojevi survavaju se na umirue jezgro, sve dok ono ne postane
zbijena lopta neutrona koja se okree oko sebe. Da li je to isto vailo i za ogromne zvezde, mnogo puta
vee od naeg Sunca, rasejane irom itave vasione? Openhajmer je verovao da bi vee zvezde
kolapsirale na potpuno druga-iji i zastraujui nain. Dok bi spoljni slojevi propadali unutra, itavo
sunce bi postalo tako gusto da bi stvorilo novu vrstu materije, poznate pod popularnim imenom ,,crna
rupa". ak i samo jedna majuna estica te materije mogla bi da ima masu od vie miliona tona.

Usisiva za zvezde
Britanski fiziar Don D. Tejlor okarakterisaoje crnu rupu kao ,,krajnje bizaran objekt" i uporedio je sa
,,kanibalom koji prodire sve to mu se nae na putu. Jednom progutano od nje, nita ne moe da joj
umakne". urnalista Toni Ozman sugerisao je u listu Sunday Times da se crna rupa moe zamisliti kao
kosmiki usisiva praine koji usisava zvezde, svetlost i sve ostalo to mu se nade na dohvatu. 1 ne
samo to. Crna rupa je toliko gusta da na nju ne moe da se primeni nijedan od zakona fizike koje
poznajemo, i niko ne moe jo ni poeti da razmilja o tome kakve bi zakone trebalo primeniti. Unutar
crne rupe imate evoluciju vasione koja se razvija unatrag".
Takvi objekti deformisali bi grau svemira, usisavajui zrake svetlosti tako pohlepno da bi oni sami
i prostor oko njih postali nevidljivi; u prisustvu neke druge zvezde oni bi uvlaili u sebe njene gasove i
isputali bujice snane radijacije. Po jednoj proceni iz 1970, broj crnih rupa u

Leptirolike konture podruja razaranja: Mapa iz 1961. prikazuje pravac ruenja stabala (strelice),
putanju objekta koji se pribliavao sa istoka-jugoistoka (A-B) i sredite eksplozije, malo izvan centra
silovitog eksplozivnog talasa
vasioni penje se na itavjedan milion; neke od njih imaju prenik kao nae Sunce, dok druge - one koje
su se formirale u poetku stvaranja svemira - nemaju prenik vei od onoga koji ima zrnce praine.
Ameriki izdava i pisac Volter Saliven napomenuo je u jednom svom lanku objavljenom u
njujorkom listu Times: ,,Nikakva spekulacija srednjevkovnog alhemiara ili savremenog pisca naune
fantastike nije bizarnija od ideje o crnoj rupi". U jednom lanku novijeg datuma on je izneo svoja
razmiljanja o mogunosti daje ,,majuna crna rupa pogodila Sibir, proavi kroz itavu Zemlju i izbivi
ponovo na severnom Atlanti-ku". Tu ideju prvi put su izneli 1973. A.A. Dekson i Majkl P. Rajan,
naunici na Teksakom univerzitetu, da bi njome objasnili eksploziju u tunguskoj oblasti.Ukoliko bi
takva zbijena ,,mini" crna rupa postojala, ona bi mogla da pogodi Zemlju, izazove efekat srodan
nuklearnoj eksploziji, a zatim prode kroz nau planetu kao kurum sve dok ne bi izbila na drugoj strani i
nastavila svoju sumanutu jurnjavu kroz svemir".

Sovjetski eksperti za tunguski dogadaj ispitali su i ove nove teorije, ali ih nisu prihvatili, zato to one
,,ne stoje u saglasnosti sa stvarnim dokazima". Iskazi oevidaca koji su posmatrali ogromno nebesko
telo, kao i nalazi mnogobrojnih ekspedicija, kako se naglaava, Jskljuuju mogunost kako crne rupe
tako i vanzemaljske antimaterije kao uzroni-ka sibirske katastrofe".
Neometana trenjem Zemljine atmosfere, istiu naunici, crna rupa bi o povrinu planete udarila bez
ikakvog upozorenja i ostavila dubok krater impregniran snanom radijacijom. Odsustvo kratera bilo
koje vrste i odsustvo nekih monijih radijacija ,,reito govore protiv te teorije".
Glava deseta
MANEVAR
Kako se rasprava o viemagnetskoj eksploziji irila tokom ezdesetih i sedamdesetih godina naeg veka,
sve vei broj naunika prihvatioje ideju da je plamtei ,,cilmdrini" objekt koji je eksplodirao u vazduhu
nad centralnim Sibirom 1908. mogao da bude kosmiki brod - zamisao koju je, kao to smo videli, prvi
izneo Aleksandar Kazancev 1958. godine. Teorija je naila na plodno tlo zbog toga to su sva prirodna
objanjenja eksplozije kopnila kada bi se podvrgla strogim analizama, ali i zato toje oveanstvo tih
godina zakorailo u eru kosmike tehnologije.
Verovanje da je tunguski objekt bio vetaki zasnivalo se na novim nalazima o neobinom obliku
eksplozije i prouavanju estica otkrivenih |
na mestu gde se ona dogodila, kao i na iznenadujuim
ia
rezultatima prorauna o putanji leta kroz atmosferu koje su izvrili strunjaci za aerodina-miku.
udno nepravilne granice oblasti eksplozije uoio je jo 1929. godine Jevgenij Krinov, prilikom tree
tunguske ekspedicije.
Kuglice kao dokaz
s
,,Podrucje prevaljene ume", pisao je, ,,ima ovalan oblik, sa glavnom osom smetenom u
pravcujugoistok-severozapad". Godine 1938. fotografisa-xi}em }2 vszdubs potvrena }G ova ovalna
shema; a eksfJedfcife Kiri!a Florenskog iz 1958,1961. i 1962, na osnovu opsenih traganja na zemlji i i|
kilometara ume oborene
iz vazduha, definitivno su dokazale da podruje od 3.000 kvadratnih 1
eksplozijom i rasprena ,,kosmika praina" imaju eliptine konture. Mape koje su nacrtali saradnici
Florenskogjasno su pokazale da srce razaranja, spaljena oblast sa mrtvim ali uspravnim drveem, lei
malo izvan samog centra eksplozivnog talasa, koji se najve-im delom valjao u pravcu juga i
severoistoka.

Retki ostaci objekta koji je izazvao katastrofu: Majune kuglice magnetita formirane u srcu eksplozije
(levo) i 6.000 puta uveana povrina dijamantsko-grafitnih zrnaca (svetle inkrustracije su dijamanti)

Kakavje bio znaaj neobine eliptine konture eksplozije? Komen-tariui ove nalaze, Feliks Zigelj je
pisao: ,,Sa mape oblasti povaljene ume oigledno je da njene granice imaju nepravilan oblik. Takoe,
epicentar eksplozije i zona uspravnog drvea zauzimaju ekscentrian poloaj u podruju katastrofe.
Oito, ova asimetrija ne moe se objasniti balistikim talasom usled leta objekta; zona razaranja
produena je u pravcu koji nije paralelan putanji nego lei pod velikim ugom u odnosu na nju". Zigelj je
eksploziju okarakterisao kao ,,usmerenu": njeno dejstvo ,,nije bilo isto u svim pravcima".
Na osnovu svojih ekspedicija iz 1959. i 1960. godine, kadaje ponovo ispitao sav fiziki dokazni
materijal u tunguskoj oblasti, Aleksej Zolotov je izneo jedno novo objanjenje, a Zigelj i neki drugi
strunjaci su ga prihvatili: eksplozija je imala nepravilan ovalni oblik zato to je eksplo-zivni materijal
bio smeten u neku vrstu ,,kontejnera". Graa ovog ,,spre-mita" - slinog papirnom cilindru velike
rakete za vatromet - uzrokovala je da se talas eksplozije ,,punjenja" rairi eliptino. ,,Usmerenost
eksplo-zije", prokomentarisao je Zigelj, ,,nastala je usled nehomogenosti spre-mita". Tunguski objekt
,,sastqjao se iz najmanje dva dela: supstance sposobne za nuklearnu eksploziju i neeksplozivnog
oklopa".
Postoji li, meutim, bilo kakav konkretan dokaz o postojanju neek-splozivnog kontejnera. Neki
analitiari ubrzo su doli do zakljuka da im je delimine dokaze obezbedio sam Leonid Kulik: u
uzorcima tla koje je
uveni istraiva prikupio u toku svojih ekspedicija nalazile su se male kuglice, sa prenikom od
nekoliko milimetara ili manjim, sastavljene -kako su to pokazale potonje analize - preteno od silikata
(so silicijumske kiseline) i magnetita (magnetizovani oksid gvoda). Magnetitske globule podseale su
na kapljice ili lukovice, i ponegde su bile povezane u grozdove. Jevgenij Krinov, koji je uzeo uea u
nekim ispitivanjima uzoraka tla (pod rukovodstvom A. A. Javnela) uoio je da je ,,ak bilo sluajeva da
su magnetitske kuglice... pronadene u potpuno prozirnim silikatnim globulama". Izgledalo je da su te
estice ,,stopljene" dejstvom silne toplote, kao trinitit pronaden na mestu gde je izvrena prva probna
eksplozija atomske bombe u Alamogordu.
Ako kuglice nisu bile zemaljskog porekla, da li su naprosto predstav-Ijale obinu mikrometeoritsku
prainu koja svakodnevno pada irom itave povrine nae planete, ili su moda bile fragmenti
tunguskog objekta? Godine 1962, Florenski je pokuao da razrei to pitanje. Kori-stei helikopter,
njegova ekipa je kartografisala model elipse irenja eksplozije du velikog podruja, a onda prikupila
itav niz uzoraka za hemijsku analizu.
Vatra u koljci
,,U glavnom logoru ekspedicije u tajgi", zapisao je on, ,,namestili smo jedan mlin za proiavanje, da
bismo odvojili infinitezimalne primese vanzemaljske materije od mnogobrojnih grumenia zemlje.
Postepeno je slika poela da se uobliava, dok su obrisi modela irenja postajali su sve jasniji i jasniji".
Kao to su i oekivali, hiljade ,,siunih blistavih kuglica", od kojih mnoge meusobno stopljene, bile su
zarivene u zemlju i drvee. Model njihovog rasipanja, medutim, potvrdio je da je talas izazvan
eksplozijom bio eliptian; izgledao je da su estice bile razbacane irom tunguske teritorije ,,strujom
pregrejanog vazduha" kojuje izazvala eksplozija. Florenskije, i dalje branei teoriju o kometi, smatrao
da su to istopljeni otpaci komete; ali Zolotov i mnogi drugi bili su uvereni da stopljene estice verovatno
nisu poticale od bilo koje poznate komete ili meteoritskog tela.
Ovo shvatanje bilo je potkrepljeno kada je detaljnija analiza kuglica otkrila male koliine kobalta i
nikla, kao i tragove bakra i germanijuma. Kazancev i njegovi istomiljenici tvrdili su da je otkrie tih
metalnih elemenata predstavljalo jo jedan dokaz da je posredi vetaki nainjena letelica. ,,Ne smemo
smetnuti s uma da je brod morao imati elektrine i tehnike instrumente", elaborirao je Kazancev, ,,pa
dakle i bakarne ice, a neosporno i komunikacione uredaje - poluprovodnike to sadre ger-

Promena putanje iznad seveme Tunguzije: Rekonstrukcija koju su izvrili Feliks Zigelj i tlrugi
istraivai; luk u dnu mape omeduje podruje unutar koga su oevici videli ili uli eksploziju
manijum". Tano poreklo udnih globula, medutim, nije moglo biti sa sigurnou utvreno. Oigledno
je da su sledene estice bile rezultat ogromne vreline izazvane eksplozijom; a mogue je pretpostaviti,
sa velikom dozom verovatnoe, da su one bile jedini postojei ostaci cilin-drinog objekta ,,neeksplozivne koljke" u kojoj je bila smetena atom-ska vatra.
Ubrzo su Zigelj i nekolicina drugih autoriteta za aerodinamiku, velikih znalaca moderne raketne
tehnologije i trajektorije u gornjoj at-mosferi, izneli neke zapanjujue tvrdnje koje su konano pomerile
tas terazija u prilog teze o vanzemaljskom brodu. Kad je A.J. Manockov, vazduhoplovni konstruktor,
mapirao putanju tunguskog objekta kroz vazduh, njegovi prorauni poklopili su se sa Zolotovljevim
nalazima daje objekt svakako stigao mnogo manjom brzinom od one koju ima neko prirodno kosmiko
telo. Meteoriti obino uleu u nau atmosferu brzi-nom od 14 do 23 kilometra u sekundi, a ponekad ak
od 37 kilometara u sekundi.
Manockovje, pak, zakljuio daje objekt iz 1908. godine imao daleko manju ulaznu brzinu i da je,
pribliavajui se Zemlji, smanjio brzinu na ,,0,7 kilometara u sekundi, ili 2.400 kilometara na sat" - to
se moe uporediti sa brzinom nekog izvidakog aviona na velikoj visini. Sovjetski raketni strunjak
Boris Ljapunov, razmatrao je te procene i saglasio se sa Manockovom da se objekt ponaao u pogledu
ulaska i brzine kao neki supersonini avion.
Problem putanje leta
Kakvu je putanju leta imala ta letelica dok se kretala kroz Zemljinu atmosferu? Toje oduvek biojedan od
najdiskutabilnijih aspekata tungu-skog objekta. Glavni putokazi za njegovu trajektoriju su zapaanja
oe-vidaca i teta od balistikog udara izazvanog brzom kompresijom vazduha ispred leteeg objekta.
Letelica koja se kree velikom brzinom, kao, na primer, dirigovani projektil, ili supersonini avion
poput SR-71, koji moe da leti brzinom veom od 3.200 kilometara na sat, sabija pred svojim nosom
konini talas komprimiranih molekula vazduha, to izaziva snaan zvuni udar kad talasi stignu do tla,
pa ak i sa visine od nekoliko kilometara moe da priini letu na nivou tla. Zagluujua buka koju su u
junu 1908. uli oevici irom centralnog Sibira tokom poletanja tungu-skog objekta verovatno je bila

izazvana njegovim monim balistikim talasom; serija grmljavinskih udara koja se posle toga ula bilaje
rezultat monih talasa od eksplozije.
Veina istraivaa se saglasila da je za procenu putanje leta od sutinske vanosti bilo ustanovljavanje
istinskog identiteta objekta. Na-kon to su prouili tetu koju su priinili balistiki udar i sama
eksplozija, razni istraivaki timovi od kraja dvadesetih godina do danas doli su do veoma raznorodnih
zakljuaka u pogledu putanje leta.
Trojica od prvih tumaa tunguskog dogadaja, Voznesenski, Suslov i Astapovi, zasnivajui svoja
miljenja prvenstveno na izvetajima oevi-daca i seizmikim podacima, zakljuili su da se odjek kretao
od juga-ju-gozapada ka severu-severozapadu. Kulik je, prouivi efekte eksplozije oko June movare,
doao do uverenja da je ,,meteorit leteo otprilike od jugoistoka ka severozapadu" i procenio daje
,,projicirana pozicija poet-ne putanje u odnosu na Zemljinu povrinu otprilike odgovarala severnoj
obali Bajkalskogjezera".
Kasnije, nalazi do kojih je lino doao, ubedili su Florenskog da su ,,i opti poloaj oborenog drvea i
odnos izmeu centara popadalog granja i dejstvo nagorevanja - kao i raspored kosmike praine ukazivali da je objekt stigao s istoka-jugoistoka". Prema drugom nauniku, V. G. Konjenkinu, putanja je po svoj prilici bila od istoka-jugoistoka ka zapadu-severozapadu. Tokom svojih
istraivanja na terenu, Zolotov je prouio uspravna slabla koja su nosila tragove i od balistikog i od
eksplozivnog udara; zakljuioje daje vazduni talas, kojije izazvao relativno malu tetu u poreenju sa
eksplozijom, van svake sumnje doao sa jugozapada.
Da li je objekt stigao sa jugoistoka ili sa jugozapada? U prvi mah se inilo da je nemogue reiti taj
problem, jer su se iskazi oevidaca i teta priinjena umi mogli protumaiti i u jednom i u drugom
pravcu. Objekt je bio vidljiv na nebu kao ,,vatreno telo" u selima blizu Kanska, jugoza-padno od mesta
eksplozije, ali je viden i u Kirensku i drugim varoima koje lee prema jugoistoku. Prema desetinama
zasebnih, pouzdanih o-smatranja, obe putanje leta izgledale su podjednako verovatne, mada oigledno
isti objekt nije mogao da se pojavi gotovo istovremeno na dve razliite lokacije medusobno udaljene
stotinama kilometara.
Ili je, moda, mogao? Problem dve razliite putanje najzad je bio razreen iznenadujuim
odgovorom: obe putanje bile su tane. Objektje promenio pravac na svom letu iznad Sibira!
Korekcija na putanji
Obavetenja do kojih su dole ekspedicije Florenskog i Zolotova o efektu balistikog udara na drvee
pruila su, po miljenju nekih naunika, snanu osnovu za rekonstrukciju izmenjene putanje leta
tunguskog o-bjekta. U zavrnoj fazi svog sputanja, prema veini novijih spekulacija, izgleda da se
objekt pribliio iz istonog pravca, i promenio kurs prema zapadu pre nego to e eksplodirati. 1 zaista,
podaci o balistikom talasu ukazuju da je u atmosferi bila obavljena neka vrsta korekcije leta.
Do istog zakljuka doao je i Feliks Zigelj, koji je kao profesor aerodinamike na Moskovskom
vazduhoplovnom institutu, uestvovao u obuavanju mnogih sovjetskih kosmonauta. Njegova najnovija
prouava-nja svih oevidaca i fizikih podataka ubedila su ga da je ,,pre eksplozije tunguski objekt
opisao u atmosferi ogroman luk od oko 600 kilometara u opsegu (u azimutu)" - odnosno, ,,izveo je
manevar". Nijedan prirodan objekt nije kadar da izvede takav poduhvat. Tako se Zigelj, zajedno sa
sovjetskim raketnim i vazduhoplovnim ekspertima kao to su Manockov i Ljapunov, pridruio
Kazancevu u verovanju da je neobini cilindrini objekt koji je 1908. izazvao atomsku eksploziju
eliptinog oblika mogla da bude samo ,,vetaki nainjena letelica sa neke druge planete".
Sem svojih manevara kojeje izveo u blizini Zemljine povrine, brod mora da je, dok se pribliavao iz
svemira, odabrao ugao putanje gotovo identian povratnoj putanji koju koriste savremene kosmike
letelice. Da
bi izvela uspean ulazak kroz gusti vazduni omota koji okruuje nasu planetu, svemirska letelica mora
da odri precizan ugao leta od 6,2 stepena u odnosu na horizont. Ameriki astronaut Majkl Kolins
opisao je tekoe navigacije prilikom povratka u Zemljinu atmosferu: ,,Dozvo-Ijene granice su
spektakularno male. Na povratnom putovanju, atmosfer-ski 'koridor ulaska' ili bezbedna zona - bio je
debeo samo 65 kilometara, a pogoditi toliko iroku metu sa razdaljine od 370.000 kilometara isto je to i
pokuati da se rascepi dlaka Ijudske kose otricom brijaa hitnutog sa daljine od sedam metara".

Promaivanje koridora moe da bude fatal-no,jer akoje ugao suvie strm, brod e izgoreti zbogvreline
izazvanejakim trenjem; akoje suvie plitak, on e odskoiti natrag u svemir. Da bi prodrla u donje
delove Zemljine atmosfere, letelica iz 1908. mora da je gotovo savreno izvela riskantni manevar
ulaenja u povratni koridor.
Prema proceni sovjetskog astronoma B. J. Levina, koji je paljivo prouio kretanje tunguskog objekta
kroz atmosferu, visina na kojoj je on bio prvi put primeen iznosila je priblino 130 kilometara. Oevici
su opazili vatrenu cev koja je ,Jako blistala plaviasto-belom svetlou". Zona ulaska na ivici atmosfere
nalazila se na toj istoj visini; prolazei kroz taj gornji vazduni sloj, svaki ovei objekt, na primer neki
svemirski brod, dobija omota od blistave plazme, koja uzrokuje da on, kao neki meteor sija jarkom
belo-crvenom svetlou.
Postoje, dakle, jaki dokazi koji ukazuju da bi neka vanzemaljska letelica mogla predstavljati objanjenje
sibirske eksplozije. Mada dokazi nisu kompletni i mada se ne mogu smatrati kao apsolutno ubedljivi,
otkria moderne astrofizike i astronomije, a naroito najnovija shvatanja o mogunosti postojanja ivota
drugde u svemiru, otvaraju jednu novu perspektivu u ijoj svetlosti ta teorija izgleda sve prihvatljivija i
loginija.

Glava jedanaesta
POSETILAC IZ KOSMOSA
Sibirska eksplozija pribliava se svojoj osamdesetoj godinjici. Leonid Kulik, naunik kojije prvi
istraio poprite silnog razaranja ali nije uspeo da ga rasvetli, mrtav je ve vie od etiri decenije; a
veina istraivaa iz potonje generacije koji su pokuavali da protumae kataklizmiki dogaaj ve su u
poodmaklim srednjim godinama ili ak i stariji. Aleksandar Kazancev, koji je prvi sugerisao da je
tunguski objekt bio meduplanetska letelica, ivi u svome stanu u sovjetskoj prestonici. Nedaleko od
Kazan-cevljevog doma, jedna nova generacija ambicioznih mladih istraivaa sa Moskovskog
univerziteta i iz Akademije nauka prouava razne teorije i paljivo prosejava materijalne dokaze,
tragajui za sigurnim dokazom, za konanim razreenjem zagonetke koja je zbunjivala njihove
prethodnike.
Koliina materijala prikupljenog u Sovjetskom Savezu na tu temu zbilja je zapanjujua; malo je
dogaaja u ruskoj istoriji pobudilo tako trajno interesovanje i poleminost, ili tako neodoljivo fasciniralo
i naunu zajednicu i najiru javnost, kao to je to sluaj sa tunguskim ,,udom". Bibliografija objavljena
1969. u asopisu Priroda nabraja 180 naunih studija, 940 lanaka, 60 romana, kao i itav niz pria,
pesama, filmova i TV emisija na temu velike sibirske eksplozije.
Ni zapadnjaki pisci sa podruja tehnologije i astronomije nisu uma-kli fascinaciji katastrofe koja se
odigrala u Sibiru. 1 Amerikanac Isak Asimov i Englez Artur Klark, na primer, razmiljali su o
drastinim posledicama do kojih bi dolo da je tunguski objekt eksplodirao iznad nekog gusto
naseljenog grada.
,,Takav pad usred Menhetna", pisaoje Asimov, ,,verovatno bi poru-io sve zgrade na ostrvu i veliki broj
drugih du obe rene obale, ubivi nekoliko miliona Ijudi za svega nekoliko trenutaka posle udara".

Najfascinantnija muterija
Klark, jedan od pobornika meteoritske teorije, otpoeo je svoj roman Randevu sa Ramom dramatinim
upozorenjem:
,,Pre ili kasnije, to se moralo desiti. Tridesetogjuna 1908, Moskvaje umakla razaranju za tri sata i
etiri hiljade kilometara - margina nevidljivo mala prema merilima vasione. Dvanaestog februara
1947, drugi ruski grad jo je za tanju dlaku umakao kadje drugi po veliini meteorit dvadesetog veka
detonirao na nepunih etiri stotine kilo-metara od Vladivostoka, uz eksploziju koja moe da se meri
sa nedavno izmiljenom uranijumskom bombom".

Smeten u dvadeset prvi vek, Klarkov roman fokusiran je na jednog kosmikog uljeza koji je uao u
Sunev sistem, i za koga se u prvi mah pogreno mislilo da je asteroid, da bi se na kraju ispostavilo da je
posredi meduzvezdani brod nalik na dinovski ,,bqjler" dug oko pedeset kilome-tara.
Uprkos svim pokuajima da se van svake sumnje ustanovi identitet uljeza iz 1908. godine, on ostaje
posle gotovo osamdeset godina jedna od najfascinantnijih misterija moderne nauke. Godine 1960,
Albert Peri, ekspert za sovjetsku tehnologiju, prokomentarisao je: ,,Traganje za ne-porecivim dokazom
da je vesnik s neba 1908. godine bio neki svemirski brod, a ne naprosto gromada kamena i metala, brzo
postaje omiljena razonoda mnogih avanturistikih dua u Sovjetskom Savezu. Sve novije i novije
ekspedicije odlaze u tungusku divljinu, pokuavajui da nadu odgovore na zbunjujua pitanja koja sada
ne postavlja samo Kazancev nego i Zigelj i drugi pobornici ove romantine teze".
Sada, medutim, sa tri decenije svemirske ere, vie se ne smatra da je naprosto ,,romantino" traiti
dokaze za eksplozijujednogvanzemaljskog broda iznad Sibira. Stav nauke prema mogunosti postojanja
ivota na drugim planetama se izmenio tokom poslednjih dvadeset godina. ,,Ako bi to (teorija o
svemirskom brodu) najzad potvrdila istraivanja koja su sada u toku", primetio je Zigelj, ,,znaaj
tunguske katastrofe bio bi neproce-njiv". Mnogi eksperti danas se slau sa tim miljenjem i smatraju da
ono nije bazirano samo na proizvoljnoj nadi.
Ipak, ne izgleda verovatno da e pohodi novih ekspedicija u Sibir rezultirati pouzdanom potvrdom.
Mada e strunjaci iz Sovjetskog Save-za i mnogih drugih zemalja nesumnjivo nastaviti da putuju u
region katastrofe radi prouavanja sprenog i polomljenog drvea - uprkos mnogim proteklim
godinama, prvobitni fiziki izgled smrskane tajge do iznenadujueg stepena se ouvao, zahvaljujui
subarktikoj klimi -veliko je pitanje da li e u budunosti doi do nekih dalekosenijih otkria o
Najfascinantnija muterija
Klark, jedan od pobornika meteoritske teorije, otpoeo je svoj roman Randevu sa Ramom dramatinim
upozorenjem:
,,Pre ili kasnije, to se moralo desiti. Tridesetog juna 1908, Moskvaje umakla razaranju za tri sata i etiri
hiljade kilometara - margina nevidljivo mala prema merilima vasione. Dvanaestog februara 1947, drugi
ruski grad jo je za tanju dlaku umakao kad je drugi po veliini meteorit dvadesetog veka detonirao na
nepunih etiri stotine kilo-metara od Vladivostoka, uz eksploziju koja moe da se meri sa nedavno
izmiljenom uranijumskom bombom".
Smeten u dvadeset prvi vek, Klarkov roman fokusiran je na jednog kosmikog uljeza koji je uao u
Sunev sistem, i za koga se u prvi mah pogreno mislilo da je asteroid, da bi se na kraju ispostavilo da je
posredi meduzvezdani brod nalik na dinovski ,,bojler" dug oko pedeset kilome-tara.
Uprkos svim pokuajima da se van svake sumnje ustanovi identitet uljeza iz 1908. godine, on ostaje
posle gotovo osamdeset godina jedna od najfascinantnijih misterija moderne nauke. Godine 1960,
Albert Peri, ekspert za sovjetsku tehnologiju, prokomentarisao je: ,,Traganje za ne-porecivim dokazom
da je vesnik s neba 1908. godine bio neki svemirski brod, a ne naprosto gromada kamena i metala, brzo
postaje omiljena razonoda mnogih avanturistikih dua u Sovjetskom Savezu. Sve novije i novije
ekspedicije odlaze u tungusku divljinu, pokuavajui da nadu odgovore na zbunjujua pitanja koja sada
ne postavlja samo Kazancev nego i Zigelj i drugi pobornici ove romantine teze".
Sada, medutim, sa tri decenije svemirske ere, vie se ne smatra da je naprosto ,,romantino" traiti
dokaze za eksplozijujednogvanzemaljskog broda iznad Sibira. Stav nauke prema mogunosti postojanja
ivota na drugim planetama se izmenio tokom poslednjih dvadeset godina. ,,Ako bi to (teorija o
svemirskom brodu) najzad potvrdila istraivanja koja su sada u toku", primetio je Zigelj, ,,znaaj
tunguske katastrofe bio bi neproce-njiv". Mnogi eksperti danas se slau sa tim miljenjem i smatraju da
ono nije bazirano samo na proizvoljnoj nadi.
Ipak, ne izgleda verovatno da e pohodi novih ekspedicija u Sibir rezultirati pouzdanom potvrdom.
Mada e strunjaci iz Sovjetskog Save-za i mnogih drugih zemalja nesumnjivo nastaviti da putuju u
region katastrofe radi prouavanja sprenog i polomljenog drvea - uprkos mnogim proteklim
godinama, prvobitni fiziki izgled smrskane tajge do iznenadujueg stepena se ouvao, zahvaljujui
subarktikoj klimi -veliko je pitanje da li e u budunosti doi do nekih dalekosenijih otkria o

mestu katastrofe. Za sada, injenice su tu; svi postojei dokazi o fenome-nu iz 1908. su fotografisani,
premereni i analizirani - mada ne i objanjeni.
Sadanja situacija, dakle, glasi da je eksplozija shvaena, ali ne i njen uzrok. Madaje sluaj daleko od
toga da bude zakljuen, mnogi istraivai se slau da ukupna teina dokaza neizbeno navodi na
zakljuak da je holokaust u Sibiru izazvala nuklearna eksplozija snage otprilike 30 mega-tona. Ipak,
misterija dogadaja nije time ponitena ili makar samo smanje-na - naprotiv, produbljena je. Naime,
ostaje pitanje na koje je teko, a za sada i nemogue odgovoriti: kako se atomska eksplozija mogla desiti
u vremenu kada je oveanstvo vladalo samo ogranienim znanjima iz nuklearne fizike i apsolutno nije
raspolagalo sposobnou da izradi atom-sku bombu?
Vrhunski napor razuma
Nedostaje sutinski dokaz za konano donoenje suda - a verovatno ga je unitio sam atomski poar koji
je njime izazvan. Naunici suoeni sa tunguskom misterijom nalaze se u delikatnoj situaciji slinoj onoj
u kojoj se nalaze detektivi kad pokuavaju da ree neki zbunjujui sluaj u kome je ubilako oruzje
nepovratno izgubljeno. Le je bio paljivo autopsiran, njegovi organi precizno disecirani, fatalna rana
ispitana, a verovatni uzrok smrti odreden; pa ipak, sluaj ne moe da bude sa pouzdanou zakljuen niti
hapenje moe da bude obavljeno bez sigurnog dokaza kojim se ustanovljuje identitet krivca.
Medutim, ako su dokazi na temelju indicija o sluaju dovoljno jaki i detaljni, nedostajui element
zagonetke moe ponekad da bude izveden ili prikljuen, a injenice rekonstruisane na osnovu postojeih
elemenata. U pokuaju da dedukuju identitet enigmatinog objekta iz 1908. godine, analitiari moraju
da se uhvate ukotac sa jedinstvenim dokaznim mate-rijalom koji nema presedana i koji je esto
zbunjujui i dvosmislen. Najnovije hipoteze - na primer, one koje uzimaju u obzir antizemne estice ili
neku majunu crnu rupu - odvode nas do krajnje ivice naih sadanjih saznanja, u visokospekulativna,
neispitana podruja astronomi-je i astrofizike gde miljenje zahteva veliki skok mate ili verovanja. Kao
to je nauni novinar Volter Saliven naglasio: ,,Dok razmatramo takva egzotina objanjenja tunguskog
dogadaja kao to su antimaterija ili crne rupe, mi postajemo svesni u kolikoj su meri nae ideje o prirodi
otile iznad onoga to moemo da vidimo, ujemo i osetimo".
Sva kosmika istraivanja, meutim, i praktina i teorijska, zavise od takvih skokova ili matovitih
putovanja izvan granica poznatog. Eksplo-dirajue galaksije, pulsari, i kvazvezdani radio-izvori
(kvazari) - da nave-demo samo nekoliko otkria novije astrofizike - sve su to elementi postepeno
narastajue slike sloene vasione u kojoj ivimo. Bez punog razumevanja i bez mogunosti da u
potpunosti dokau te fenomene, moderni astronomi ipak ih koriste u ime konstruisanja jednog novog
modela i sheme nae vasione. ,,Stvaranje je vrhunski napor spektakular-nog Razuma", zapisao je filozof
Alfred Nort Vajthed u svome delu Funkcija razuma. ,,0no ukljuuje matu koja daleko prevazilazi
nepo-sredna zapaanja".
Sibirska zagonetka, koja zbunjuje nau tehnologiju ve vie od pola stolea, moda e nam odati svoje
znaenje kad budemo kadri da je uklopimo u jednu matovitu shemu, u jednu proirenu kosmoloku
per-spektivu koja nam, da se posluimo Vajthedovim reima, dozvoljava ,,da prevaziemo postojeu
analizu injenica". Ta kosmologija e morati da
bude logina i koherentna, da odgovara osmotrenim injenicama, ali uvek kadra da vidi iznad i iza njih i
na kraju nam omogui da ih shvatimo.
Misao pre opaanja

Kazancevje bio prvi tuma sibirske katastrofe koji je sagledao problem u tim relacijama; polazei od
svojih zapaanja u Hiroimi i svojih ideja o svemirskom putovanju, on je formulisao jedan apstraktni
kosmoloki kontekst da bi objasnio dokaze koji su izgledali neobjanjivi. Njegove spekulacije dovele su
do odbacivanja postojeeg stava prema tunguskom dogadaju i na kraju do otkria sveih injenica koje
su uvek bile tu, ali nisu mogle da budu viene sve dok ih njegova teorija nije uinila vidljivima. ,,Jedan
od glavnih zakona koji lee u temelju modernog progresa", uka-zuje Vajthed, ,,glasi da, sem u krajnje

retkim instancama, misao prethodi opaanju". Drugim reima, mi vidimo samo ono ta smo spremni da
vidimo.
Medutim, ak ni Kazancev nije bio spreman da vidi dovoljno daleko. Mada se pokazalo daje imao pravo
u pogledu atomske prirode eksplozije i mada na njegovu teoriju o kosmikom brodu mnogi sada gledaju
kao na mogunost koja se ne moe olako odbaciti, njegova kosmologija je neo-sporno bila suvie
suena i ograniena da bi objasnila mogue poreklo tunguskog objekta. Njegova slika Sunevog sistema
prevaziena je naj-novijim otkriima nae svemirske tehnologije, naroito onih do kojih su dole sonde
koje su SAD i SSSR poslali do nama najbliih planeta, Marsa i Venere.
Kazancevje razmiljao da je svemirski brod stigao sa Marsa, planete za koju se ranije smatralo da je
jedina u Sunevom sistemu, sem Zemlje, pogodna za postojanje ekolokih uslova za razvoj razumnog
ivota. Ali od tada nam je ,,Mariner-9" omoguio blii pogled na ,,crvenu planetu". Godine 1971, dokje
kruila oko Marsa, sonda namje poslala televizijske snimkejednog pustogsveta bezvodejedne sredine
kojaje negostoljubiva za vie oblike ivota isto koliko i Mesec, sa povrinom izrovaenom vulkanskim
kraterima i izloenom dinovskim peanim olujama. U julu i septembru 1976, dve sonde tipa ,,Viking",
prve letelice specijalno kon-struisane da tragaju za ivotom na nekoj drugoj planeti, spustile su se na
Mars da prikupe uzorke tla za analizu. Ispitivanje uzoraka pokazaloje da barem na tim mestima ne
postoje nikakvi oblici ivota.
U oktobru 1975, sovjetske meduplanetske sonde ,,Venera-9" i ,,Ve-nera-10" spustile su se i poslale prve
snimke kamenitog lerena naeg drugog najblieg suseda, Venere, ,,staklene bate" sa povrinskom
temperaturom od gotovo 500 stepeni Celzijusa. Svemirske letelice ,,Pionir" i ,,Voider" obile su Jupiter
i Saturn i pokazale da one nemaju uslove pogodne za

Povratak prvobitnoj hipotezi: Prorauni amerikih strunjaka iz 1985. sugeriu daje tunguski objekt
ipak bio meteorit

bilo ta drugo sem za krajnje otpome nie oblike mikroorganizama. Kao razumna bia, izgleda da smo
usamljeni u naem Sunevom sistemu.
Godine 1973, jedna od sondi agencije NASA, ,,Pionir-10", nakon to je poslala snimke Jupitera uputila
se van Sunevog sistema nosei alumi-nijumsku ploicu sa ugraviranom porukom namenjenom
vanzemaljcima. Verovatnoa postojanja nekog oblika razvijenih vanzemaljskih bia dra-stino se
poveava ako bacimo pogled van naeg planetskog sistema, koji krui okojedne beznaajne zvezde na
ivicijedne ogromne galaksije koja, kako se procenjuje, sadri sto milijardi zvezda svih oblika, veliina i
starosti. Unutar naeg Mlenog Puta moda ima ak milijardu stabilnih
sunaca sa njihovim sopstvenim planetskim sistemima. od kojih moda jedan milion sadri tople
nastanjive planete sa sredinom slinom Zemljinoj.
Razum u svemiru
Jo pre svega ezdeset godina mi nismo mogli da vidimo ta se nalazi van granica Mlenog Puta, ali od
tada smo zavirili u medugalaktiki prostor. Nau galaksiju, taj relativno skroman grozd zvezda,
okruuju milijarde drugih galaktikih sistema, novih i starih, u punom procvatu ili umiruih, koji se
poteu van naih sadanjih moi detekcije. Najudaljeniji objekti otkriveni do sada u toj velikoj
metagalaksiji su kvazari, koji emituju tako snanu svetlost i radio-signale da neki astronomi veruju da su
posredi nedavno stvorene galaksije. Iza tih kvazara emaniraju elektromagnetska zraenja verovatnojo
iz praistorije nae metagalaksije. Taj kompleksni, medusobno povezani metagalaktiki sistem, po
miljenju nekih astrono-ma i kosmologa, moda je samo jedna od mnogih milijardi drugih metagalaksija u jednom svemiru koji se protee ili kontinuirano odvija u beskonanost.
Da li je mogue da su prestavnici Ijudske rase jedina stvorenja u itavom metagalaktikom prostoru
koja raspolau inteligencijom i sav-remenom tehnologijom? Pre svega nekoliko decenija, kad je
Kazancev izneo svoju teoriju o vanzemaljskim posetiocima, na to pitanje se uglav-nom gledalo kao na
odve matovito da bi zasluivalo ozbiljnuju naunu panju. inilo se da je to tema pogodna samo za
spekulativne pisce i pisce naune fantastike. Danas, meutim, nakon to su sovjetske i amerike
svemirske sonde posetile planete u Sunevom sistemu, a radio-astrono-mija radikalno preobrazila
tradicionalne predstave o kosmosu, dolo je do revolucionarne promene u stavu mnogih naunika prema
mogunosti postojanja nekih viih oblika vanzemaljskog ivota na drugim solarnim sistemima.
Taj novi stav doao je do izraza i u jednom izvetaju koji je 1972. godine podneo Komitet za
astronomska pitanja amerike Nacionalne akademije nauka:
,,U svakoj od proteklih godina videlo se kako se sve vie utemeljuju nae procene o verovatnoi
postojanja ivota u svemiru. naporedo sa naim sposobnostima da ga otkrijemo. Sve vei i vei broj
naunika smatra da kontakt sa drugim civilizacijama nije vie neto izvan naih snova, nego jedan
prirodni dogadaj u istoriji oveanstva koji e se moda desiti tokom ivotnog veka mnogih od nas.
Nada je sada suvie velika da bismo se nje odrekli ili da bismo ekali mnogo due pre nego to
odluimo da uloimo znatnije resurse u traganje za

Teorija koju najviSe podravaju astronomi: Mapa sa prikazom efcsplozije dela Enkeove komete, s
prenikom od oko 40 metara, prilikom upada u atmosferu iznad Sibira, 30.juna 1908. godine;

obeleeno je i mesto eksplozije (zvezda), kao i mesta gde su je videli (kruii), uli (take) ili osetili
potres (krstii)
drugim inteligentnim biima... Gledano na due staze, to bi mogao da bude jedan od najvanijih i
najdubljih doprinosa nauke ovean-stvu i naoj civilizaciji".
Kljuna studija na tu temu, Razumni ivot u svemiru, od sovjetskog astrofiziara Josifa klovskog sa
Sternbergovog astronomskog instituta u Moskvi i amerikog egzobiologa i astronoma Karla Segana sa
Kornelovog univerziteta, autoritativno je ocrtala sadanje stanje naunih saznanja o biolokom poreklu
ivih organizama na jednoj planeti kao to je Zemlja i ubedljivo demonstrirala mogunost postojanja
neophodnih uslova za evoluciju viih oblika ivota na bezbrojnim planetama razasutim irom svemira.
Mada naglaavaju spekulativnu prirodu nekih svojih ideja, autori procenjuju da e u budunosti biti
ostvarena ne samo meduzvezdana komunikacija nego i meduzvezdani let.
Na pragu kontakta
,,Raunajui da e tokom sledeih nekoliko vekova doi do odrede-nog naunog i tehnolokog
progresa", izjavio je Segan, ,,ja verujem da je uspean meduzvezdani svemirski let do najudaljenijih
regiona nae galak-sije ostvarljiv cilj za oveanstvo. Ako je to tako, druge civilizacije, eonima
napredniji-; od nae, danasjamano ve prevaljuju prostore medu zvezda-ma".
Na takve zakljuke o meuzvezdanom ivotu i meuzvezdanom letu sve vei deo svetske naune
zajednice gleda ne samo kao na jednu
mogunost nego i veliku verovatnou. Ta injenica bilaje demonstrirana na prvoj medunardnoj
konferenciji posveenoj pitanju kontakata sa vam-zemaljskim ivotom, kojaje odrana 1971. na
Bjurakanskoj astrofizikoj opservatoriji, u Jermenskoj SSR. Na tom jednonedeljnom skupu, iji su
pokrovitelji bili Nacionalna akademija nauka SAD i Akademija nauka SSSR, mnogobrojni ugledni
astronomi, fiziari, biolozi, antropolozi, lin-gvisti, kriptolozi, sociolozi i arheolozi iz raznih zemalja
sloili su se da je ,,ansa za postojanje vanzemaljskog razuma mnogo vea nego to su naunici mislili
pre nekoliko decenija" i da su nedavna otkria prebacila neke probleme otkrivanja drugih civilizacija u
kosmosu ,,iz podruja spekulacije u novo podruje eksperimenata i posmatranja".
U lanku objavljenom 1975. u asopisu Scientific American, Karl Segan i Frenk Drejk, koji je
rukovodio jednim ranijim eksperimentom detekcije zvanim ,,Projekt Ozma", sumirali su nova znanja o
verovatnoi postojanja ivota negde drugde u svemiru:
,,Po kretanju itavog niza oblinjih zvezda sada smo otkrili nevidljive pratioce u orbiti oko njih, koji su
masivni otprilike kao velike planete. Polazei od naih znanja o procesima koji omoguuju nastajanje
ivota na Zemlji, mi znamo da slini procesi mora da su prilino uobiajeni irom itave vasione.
Budui da razum i tehnologija imaju visoku ansu opstanka, izgleda verovatno da e primitivni oblici
ivota na planetama drugih zvezda, koje su se razvijale tokom mno-gih miliona godina, povremeno
dovesti do nastanka inteligencije, civilizacije i visoke tehnologije. Pored toga, mi na Zemlji sada raspolaemo tehnologijom koja je neophodna za komuniciranje sa dru-gim civilizacijama u dubinama
vasione. 1 zaista, mi sada moda stojimo na samom pragu da nainimo monumentalan korak koji neka
planetska drutvena zajednica ini samo jednom: prvi kontakt sa drugom civilizacijom".
Meutim Segan, Drejk, klovski i veina drugih renomiranih nau-nika angaovanih u tom
eksperimentalnom traganju naglaavaju da ono ta se podrazumeva pod ,,vanzemaljskim ivotom"
gotovo sigurno nisu neverovatno humanoidni ,,drevni astronauti" kako ih zamiljaju, polazei
prvenstveno od latino-amarikih artefakata i legendi, Erih fon Deniken i drugi pisci koji su se poveli za
njegovim pogrenim mada popularnim argumentisanjem u delu Koije bogova (kod nas prevedenom
pod naslo-vom Sjeanja na budunost), niti e, po svemu sudei, pravi vanzemaljci biti nalik na
dobroudne plave Venerijance ili male zelene Marsovce za koje neki NLO ,,kontaktmeni" tvrde da su ih
videli. Te fantazije o tudinskom ivotu samo su odraz jedne nematovite, samoljubivo antropocentrine kosmologije prema kojoj su sva iva bia u svemiru tek puka kopija nas samih, ogledalo
naih osobina i strahova.
ivot iza tarne

Mada ivot van Zemlje nee imati na oblik, mi emo biti medusobno srodni samom injenicom da
nastanjujemo isti svemir i da smo se razvili iz istih elemenata iskovanih u burnim dubinama zvezda. Svi
smo mi nainjeni, da citiramo Segana, ,,od otpadaka zvezdane materije". Nova kosmoloka slika koja se
danas raa, uz pomo zemaljske i kosmike astronomije, navodi nas da vidimo sebe i svoju planetu kao
jedan infini-tezimalni ali blisko srodan deli ogromne aktivne vasione stvorene, prema jednoj veoma
popularnoj kosmikoj shemi, trenutanim ,,velikim pra-skom", kataklizmikom nuklearnom
eksplozijom koja se desila pre nekih dvanaest milijardi godina.
U takvom svemiru nita nije fiksirano ili nepromenljivo. Na jednoj skali vremena i prostora neizmerno
veoj od naeg vremena i naeg prostora gigantske spiralne i eliptine galaksije se okreu, rasprskavaju i
hlade usred vasione koju ne karakteriu spokojstvo i stabilnost, nego burni dogadaji i energetske
promene. Zvezde pulsiraju, cvetaju i kolap-siraju; kupajui se u njihovoj energiji, planetski svetovi koji
oko njih krue idu za svojom sopstvenim, specifinim sudbinama, dok stvorenja koja ive na njihovim
povrinama usvajaju svoje sopstvene, jedinstvene evolucijske modele opstanka.
Unutar te znatno proirene kosmoloke perspektive, mi moemo dopustiti naoj mati da prevazie
direktna osmatranja, i dalje ostajui vrsto usadena u naa postojea nauna znanja. Ve smo postigli
neto to je ranije bilo nezamislivo - poeli smo da istraujemo na Sunev sistem. Sonda ,,Pionir-10"
sada leti izvan naeg planetskog sistema u meduzvezdani prostor. Zar je, onda, odve smelo ili
nerazumno pretpo-staviti da na nekoj dalekoj planeti neka civilizacija obavlja slina eksperi-mentalna
istraivaka putovanja, lansirajui svoje sopstvene sonde i svemirske brodove? Kadjednom priznamo tu
mogunost koju prihvataju mnogi savremeni naunici onda moemo zamisliti nedostajui element u
zbunjujuoj sibirskoj eksploziji 1908. godine.
Loren Ejsli nudi provokativnu sliku onoga to je moglo da se desi u naoj prolosti:
,,Toliko je duboko ubeenje da mora biti ivota tamo iza tame, da ovek dolazi na pomisao da oni
mogu, ukoliko su razvijeniji od nas, stii svakog trenutka iz vasione, moda jo tokom nae generacije.
Kasnije, razmiljajui o beskonanosti vremena, ovek se pita da li
su njegove poruke moda ve odavno stigle, zarivi se u movarno blato neke pradavne ume, gde
itavi reptili gaze preko blistavog projektila, a osetljivi instrumenti nesuvislo rade ne dobijajui nikakav odgovor".
Mi moemo dopustiti naoj imaginaciji da posegne daleko u kosmos i konstruie sliku tajanstvenog
projektila koji je eksplodirao iznad sibir-skih uma. Slika e neizbeno biti spekulativna, jer nikakav
apsolutni dokaz ne postoji; pa ipak, ona e biti u skladu sa naunom verodostojno-u i novim,
proirenim kosmolokim shvatanjima. Pogledajmo na doga-daj iz perspektive bezmalo osamdeset
godina dugog tehnolokog progresa i istraivanja, odmeravajui ponovo dokaze i sreujui ih na nain
koji nudi verovatno - moda i najverovatnije - objanjenje jedne od najveih eksplozija koje je na svet
ikada upoznao.
Scenario katastrofe
Jutro 30. juna 1908. godine.
Visoko iznad Indijskog okeana, jedan dinovski objekt obruio se iz kosmosa u Zemljin atmosferski
omota. Na gotovo bezvazdunim gornjim visinama nema nikakvog zvuka, i jedva da ima trenja;
neometan, on juri prema planeti.
Objektje vanzemaljski brod. Njegov trup je cilindrian; ima masu od vie hiljada tona. Pogonjena
nuklearnom vatrom, dinovska letelica je dola iz dubina meduzvezdanog prostora brzinom bliskom
brzini svetlo-sti, a zatim usporila pre nego to e ui u na planetski sistem.
Sada, dok leti prema tlu planete Zemlje, brod je u nevolji. Unutar njegovih pogonskih komora doloje
do kvara; temperatura se brzo penje u gorivnom jezgru. titnici koji spreavaju formiranje kritine
mase, potrebne za pogubnu lananu reakciju, pregrejane su i tope se.
Sto trideset kilometara iznad povrine, brodski navigacioni sistem uzima kurs prema jednom uskom
ulaznom koridoru - onom istom atmo-sferskom prilazu koji e mnogo decenija kasnije zemaljski
brodovi to su leteli na Mesec koristiti za bezbedni povratni ulazak. Da brod ne bi izgoreo u guoj
atmosferi ili odskoio natrag u prazninu, ulazak mora da bude precizan.

Ponirui kroz koridor, brod smanjuje brzinu. Za svega nekoliko sekundi, dok njegov zatitni oklop
nalee na gue slojeve vazduha, temperatura se usled trenja penje na 2.800 stepeni Celzijusa,
formirajui vatreni konus jonizovanih molekula bletaviji od sunca. Unutar tog buk-tavog omotaa
svemirski brod se presijava kao blistava vatrena lopta.
Polovina rotirajueg globusa dole ispod je u tami; nebo koje se nadnelo nad drugom polovinom
bezoblanoje ijasno kao staklena kupo-la. U drugoj, kosoj putanji brod zalazi preko ruba okeanskog
bazena i hrli iznad otrih planinskih grebenova, dubokih dolina, prostranih talasavih ravnica. Tu plovi
direktno du jednog meridijana prema severnom hori-zontu planete, ka polarnim oblastima.
Odjednom siloviti udarni talas sabijenog vazduha biva odbaen da-leko ispred broda. Toplotni tit se
raspada, ostavljajui iza sebe blistavi trag istopljenih estica. Iznad severne hemisfere, osetljivi optiki
instru-menti u brodu registruju znake ivota na njenoj povrini.
U centralnom Sibiru zagluujua buka ispunjava stravom itelje malih varoica i sela, jedinih naseobina
u toj zabaenoj i pustoj oblasti. Moni balistiki talas guran ispred silazeeg broda pogaa tlo. Drvee
biva poobarano, nomadske kolibe rasturene, Ijudi i ivotinje razbacani svuda okolo kao zrnca praine.
Na visini od tri kilometra, itelji svetleeg svemirskog broda vre korekciju kursa, usmeravajui letelicu
prema zapadu iznad umovitih terena centralnog sibirskog platoa.
Taj manevar je njihov poslednji in.
Barijere koje odvajaju gorivne elije istopile su se. Nuklearni mate-rijal dostie gustinu koja je
superkritina,i u tom trenu poinje lanana reakcija.
Deli sekunde kasnije, svemirski brod i njegovi itelji isparili su u zaslepljujuem blesku svetlosti.
Dinovska primordijalna vatra, vrelija od unutranjosti zvezde, ra-scepljuje nebo nadvoje i pri pejza
dole ispod, u duini od pedesetak kilometara.
A onda dinovska vatra nestaje, ostavljajui iza sebe masivni stub crnih oblaka koji e danima ostati u
atmosferi, i nagrenu, uzdrmanu tajgu koja e doveka skrivati svoju tajnu.