Recnik Rodne Ravnopravnosti PDF

Podrka: Heinrich Bll Stiftung
Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu

Dobraina 43, Beograd, Srbija
Vesna Jari i Nadeda Radovi

RENIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI
102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine

osvajanja enskih ljudskih prava
Beograd, mart 2010. godine
Sadraj
11
17
17
19
20
21
23
25
26
27
28
29
29
31
31
32
35
35
36
UVOD
ABORTUS
AFIRMATIVNA AKCIJA/AFIRMATIVNE MERE
AFRO-AMERIKI FEMINIZAM
AKTIVIZAM
ANARHISTIKI FEMINIZAM
ANOREKSIJA
ANTIDISKRIMINACIONI ZAKONI
ARAHNOLOGIJA
AUTONOMIJA
BULIMIJA
C
CEDAW - KONVENCIJA O ELIMINISANJU
SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA
CEDAW OPTA PREPORUKA BR.19
NASILJE NAD ENAMA
DEMOKRATSKI DEFICIT
DEKLARACIJA O SUZBIJANJU NASILJA NAD ENAMA
37
38
41
43
43
44
47
47
49
49
51
52
53
55
55
56
59
61
61
62
65
65
65
67
67
68
70
70
DISKRIMINACIJA
DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE VEZANE
ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
DOSTOJANSTVO NA POSLU
DRUTVENA KONTROLA
DRUTVENA PROMENA
DRUTVENI UGOVOR
EJDIZAM
EMANCIPACIJA
EU SMERNICE (MAPA PUTA) ZA RAVNOPRAVNOST
IZMEU ENA I MUKARACA (2006-2010)
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
EVROPSKA POVELJA O RODNOJ
RAVNOPRAVNOSTI NA LOKALNOM NIVOU
EVROPSKI INSTITUT ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
FEMICID
FEMINIZMI
FAMILY FRIENDLY POLITIKE
G
GENITALNO SAKAENJE
(FEMALE GENITAL MUTILATION- FGM)
GINOKRITIKA
HETEROSEKSIZAM
HOMOFOBIJA
INCEST
INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE
RODNE RAVNOPRAVNOSTI U REPUBLICI SRBIJI
INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA RODNU
RAVNOPRAVNOST NA REPUBLIKOM NIVOU
Savet za rodnu ravnopravnost
71
71
73
75
75
76
79
79
81
81
82
83
85
87
87
89
90
Skuptinski odbor za ravnopravnost polova

Uprava za rodnu ravnopravnost
Zatitnik graana
JEDNAKOST
JEDNAKE MOGUNOSTI
KVOTE
LEZBEJSTVO
LGBTTIQ POPULACIJA
LIBERALNI FEMINIZAM
LOKALNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE
RODNE RAVNOPRAVNOSTI
97
97
99
101
MARKSISTIKI FEMINIZAM
MASAKR U MONTREALU
MATRIJARHAT
MEUNARODNI DAN BORBE PROTIV
NASILJA NAD ENAMA
MEUNARODNI DAN BRANITELJA I
BRANITELJKI ENSKIH LJUDSKIH PRAVA
MEUNARODNI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM
MEUNARODNI MEHANIZMI ZA
POSTIZANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI
MERENJE NAPRETKA
MIKROKREDITIRANJE
MIZOGINIJA
MOBING
103
91
92
93
94
103
105
106
NACIONALNA STRATEGIJA ZA POBOLJANJE POLOAJA

ENA I UNAPREIVANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI
NACIONALNA KONFERENCIJA O
BORBI PROTIV NASILJA NAD ENAMA
NASILJE U PORODICI
109
109 OSMI MART MEUNARODNI PRAZNIK ENA
110 OSNAIVANJE ENA
113
113 PACIFISTIKO-ANTIMILITARISTIKI FEMINIZAM
114 PATRIJARHAT
116 PEKINKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZA AKCIJU
117 POKRAJINSKI MEHANIZMI ZA
RODNU RAVNOPRAVNOST
117 Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje
i ravnopravnost polova
118 Pokrajnski zavod za ravnopravnost polova
118 Savet za ravnopravnost polova pokrajinskog
sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova
119 Odbor za ravnopravnost polova skuptine AP Vojvodina
119 Ombudsman AP Vojvodina
119 POL I ROD
121 PORNOGRAFIJA
122 PREPORUKA SAVETA EVROPE 2002/05
123 PROJEKAT BORBA PROTIV SEKSUALNOG
I RODNO ZASNOVANOG NASILJA
124 PROSTITUCIJA
127
127 QUEER
129
129
131
132
133
134
135
137
138
138
139
140
141
143
RADIKALNI FEMINIZAM
REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI 1325
REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI UN 1820
RODNA DEMOKRATIJA
RODNA PERSPEKTIVA
RODNA RAVNOPRAVNOST
RODNE ULOGE
RODNI BAROMETAR
RODNI IDENTITET
RODNI REIM
RODNI STEREOTIPI
RODNO ODGOVORNO BUDETIRANJE
RODNO OSETLJIV JEZIK
144
146
147
149
149
150
151
152
153
154
155
157
159
159
161
161
163
163
165
165
167
167
168
171
171
173
173
RODNO OSETLJIVA STATISTIKA

RODNO OSVEENA POLITIKA
RODNO ZASNOVANO NASILJE
SEKSIZAM
SEKSUALNO NASILJE
SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE I
SEKSUALNO UCENJIVANJE
SILOVANJE
SKLONITE
STAKLENI PLAFON
SPECIJALNA IZVESTITELJKA UJEDINJENIH
NACIJA ZA NASILJE NAD ENAMA
SVETSKI DAN BORBE PROTIV AIDS-A
16 DANA AKTIVIZMA
TRGOVINA ENAMA
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
VETICE
ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE
ENSKA LJUDSKA PRAVA

ENSKE MREE
ENSKE STUDIJE/STUDIJE RODA
175
POGOVOR
181
BIBLIOGRAFIJA
186
SADRAJ PREMA TEMAMA
186
FEMINIZMI
186
MEUNARODNI DOKUMENTI I INSTITUCIJE
187
VANI DATUMI
187
OPTI POJMOVI OD ZNAAJA

ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
188
POJMOVI NASTALI U ARTIKULISANJU

RODNE RAVNOPRAVNOSTI
188
POJMOVI U VEZI SA SFEROM RADA
188
POJMOVI U VEZI SA DISKRIMINACIJOM ENA
189
POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA NASILJE NAD ENAMA
189
INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA RODNU

RAVNOPRAVNOST
190
ZNAAJNI DOGAAJI U NACIONALNOM OKVIRU ZA

UNAPREIVANJE POLOAJA ENA
191
BELEKE O AUTORKAMA
Uvod
Rodna ravnopravnost se kao koncept pojavila u

politikom reniku i javnom govoru u Srbiji relativno
skoro. Analizirajui upotrebu pojma u medijskom
reniku i u javnim diskusijama lako se primeuje
postojanje nekonzistentnosti u upotrebi termina.
esto ujemo javne linosti kako govore o jednakosti
polova ili o ravnopravnosti polova. Istu nedoslednost
moemo primetiti i u nazivima institucionalnih mehanizama, ije je uspostavljanje poelo od 2000. godine i oznailo jednu od karakteristika demokratskog
ustrojstva drave, u ijim se nazivima podjednako
koristi sintagma ravnopravnost polova kao i rodna
ravnopravnost. Takoe, u dravnim dokumentima se
pronalazi Zakon o ravnopravnosti polova, ali i Nacionalna strategija za [...] rodnu ravnopravnost. Na
taj nain se stie neodgovarajui utisak da je pojam
nedovoljno odreen, kao i da su pojmovi rod i pol
i njihove izvedenice sinonimi. To stvara opti utisak
da je ideja rodne ravnopravnosti u Srbiju pristigla kao
nametnuto drutveno pitanje kroz procese evropskih
integracija i pribliavanja tekovinama i standardima
Evropske unije.
Renik rodne ravnopravnosti - 102 pojma rodne
ravnopravnosti za 102 godine osvajanja enskih
ljudskih prava nastaje upravo iz prepoznavanja potrebe
dekonstruisanja ideje o nametnutom pitanju i ujedno
12
R e ni k ro d n e rav noprav no st i
potrebe pribliavanja zainteresovanoj javnosti pojmova

koji su vezani za rodnu ravnopravnost. Poevi od
razluivanja pojma pol (kao kategorije koja razlikuje
osobe po njihovim fizikim obelejima) i pojma rod
(koji predstavlja sve ono to se osobama razliitog pola
pripisuje kao svojstveno a izgraeno je kroz drutvene i
kulturoloke obrasce koji se pojedinkama i pojedncima
prenose kroz porodicu, sistem obrazovanja, institucije,
tradiciju u procesu socijalizacije) autorke su se upustile
u pokuaj da identifikuju pojmove koji se provlae kroz
medijske i javne sadraje, dakle sa kojima se javnost
susree, i da razotkriju njihovo znaenje koje u moru
informacija ostaje delom prikriveno. Smatramo da
jasnoa sadraja pojmova i njihovog znaenja doprinosi
efektivnoj komunikaciji i razmeni miljenja, stavova,
otklanjajui kakofoniju koju proizvodi nedosledno
korienje pojmova ime se zamagljuje njihova sutina
i stvara se rizik zapadanja u stereotipno vienje
realnosti.
Drugi cilj skupa pojmova koji su autorke odabrale
da predstave zainteresovanoj javnosti se moe naslutiti
iz samog naziva. Odabirom predstavljenih pojmova
autorke su elele da podvuku dugotrajnost, kontinuitet,
istrajnost i uinak enskog pokreta u svetu i kod
nas u zalaganju i osvajanju enskih ljudskih prava.
Podseajui na zalaganja enskog pokreta u Srbiji,
manje vie u kontinuitetu od 1978. godine kada je
odrana prva jugoslovenska feministika konferencija
u Beogradu pod nazivom Drug-ca. Drugarica ena.
ensko pitanje - Novi pristup?, autorke su se trudile
da ukau na autentini doprinos feministkinja sa naih
prostora na razvoj politike rodne ravnopravnosti u
Srbiji. S druge strane, koncept rodne ravnopravnosti je
obraivan i iz dimenzije njegovog dananjeg tumaenja
na osnovu dokumenata multilateralnih meunarodnih
organizacija kao to su Ujedinjene nacije, Savet Evrope
i Evropska unija, i prikazan onako kako se danas lobira
za njegovo uvoenje u sve oblasti i politike (gender
Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i
mainstreaming), kao i u sve sfere javnog i privatnog

ivota. Duboki i vrsti koreni tog tumaenja nalaze se u
feministikoj teoriji i u aktivizmu enskog pokreta koji
je jedan od prvih graanskih pokreta koji je zadobio
globalne dimenzije.
Pojmovi vezani za rodnu ravnopravnost zadiru u
razliite oblasti i kroz njih se prepliu razliiti nivoi
politikog odluivanja: meunarodni, regionalni nadnacionalni, nacionalni, lokalni. Oni proizilaze iz
feministike teorijske misli, iz aktivizma enskog
pokreta i dogaaja koji su oznaavali prekretnice
u procesu emancipacije ena i ukupnog drutva, iz
procesa institucionalizacije enskih ljudskih prava
u meunarodnom javnom pravu i meunarodnim
institucijama, naposletku i iz koraka koji su injeni u
naem drutvenom kontekstu pod pritiscima feministikog pokreta u Srbiji i u procesu demokratizacije
drutva. Iz svih ovih razloga, autorke su dugo razmiljale na koji nain da ostanu verne ideji pribliavanja
pojmova rodne ravnopravnosti iroj zainteresovanoj
javnosti, a da ne zapadnu u pojednostavljivanje koje
bi zanemarilo istorijske, teorijske, politke aspekte
rodne ravnopravosti. U cilju preglednosti i organizacije
pojmova koji su se eleli predstaviti autorke su definisale
tematske celine imajui u vidu potrebu izdvajanja
i naglaavanja svakog od gorenavedenih aspekata
procesa osvajanja enskih ljudskih prava i uvoenja
koncepta rodne ravnopravnosti u politike delovanja,
zakonodavstva i u drutvo uopte. Tako su nastale
tematske celine koje smo naslovile:
Feminizmi,
Meunarodni dokumenti i institucije,
Vani datumi,
Opti pojmovi od znaaja za rodnu ravnopravnost,
Pojmovi nastali u artikulisanju rodne
ravnopravnosti,
Pojmovi vezani za sferu rada,
Pojmovi vezani za diskriminaciju ena,
13
14
Pojmovi koji se odnose na nasilje nad enama,

Institucionalni mehanizmi za rodnu
ravnopravnost,
Znaajni dogaaji u nacionalnom okviru za
unapreivanje poloaja ena.
Naredna pitanja koja su se neminovno nametnula ticala
su se forme i obima sadraja. Najjednostavnija odluka
po pitanju forme bila bi predstaviti ih po tematskim
celinama, onako kako su bili koncipirani i podeljeni
tokom procesa rada. Za takvu postavku autorke su ve
imale ideje za potencijalne naslove: Koraci osvajanja
enskih ljudskih prava, Rodna ravnopravnost i feminizam ideje i dostignua. Meutim, takva forma
ostavljala je utisak nepreglednosti pojmovnika i neusklaenosti sa ciljem i svrhom knjige. Stoga smo se
opredelile za formu renika, u kome se odrednice reaju
abecednim redom, to doprinosi preglednosti i jednostavnosti upotrebe, a i ostaje delom na tragu ranijih
slinih inicijativa (vidi: Bibliografija), koje su stvarane
imajui u vidu drugaiju svrhu i ciljnu grupu. Renik je
forma koja je koriena na mnogostruke naine i u
najrazliitije svrhe, ali uvek sa ciljem da se itaocu/teljki
prue informacije o reima i o svetu u kome ljudi ive i
stvaraju. Renik rodne ravnopravnosti je pokuaj da se
prikau, na to saetiji nain pristupaan itateljkama i
itaocima, osvojene stepenice rodne ravnopravnosti u
svetu i kod nas, u cilju sagledavanja stanja kao osnove
za dalji rad i zalaganje za osvajanje enskih ljudskih
prava.
Pitanje obima sadraja predstavljalo je pravi izazov
za autorke, to zbog ogranienja vremenskih rokova, to
zbog irine i dubine pojmova koji bi potecijalno mogli
i trebalo da nau svoje mesto u ovakvom reniku. U
nepreglednom pojmovniku feminizma i rodne ravnopravnosti autorke su se pitale kako da naprave izbor
i gde da se zaustave. ak i u okviru definisanih celina
ostajalo je otvoreno pitanje izbora i ogranienja. Izbor
kvantitativnog ogranienja nametnuo se definisanjem
rokova za predaju rukopisa: mart 2010. godine.

Mart mesec 2010. godine oznaava 102 godinu od
odravanja protesta pod sloganom Hleb i rue u
Njujorku, koji simbolizuje prekretnicu u organizovanju
enskog pokreta, u manifestaciji enske solidarnosti
za zastupanje i organizovano delovanje u osvajanju
enskih ljudskih prava. Predstavljanjem 102 pojma
rodne ravnopravnosti u 102. godini proslave osvajanja
enskih ljudskih prava autorke su elele da naglase
vanost seanja na one koje su pre nas napravile korake,
prenele nam znanja iz generacije u generaciju i utrle
put enama koje e sutra na tim tekovinama pomerati
granice dosegnutog.
Ono to Nadeda i Vesna smatraju da je posebnost
ove knjige jeste injenica da je ona proizvod saradnje
i razmene izmeu dve generacije ena, majke i kerke,
tj. proizvod odnosa za koji obe smatramo da moe
predstavljati jednu od vrstih osnova feminizma, onda
kada iskazuje solidarnost i kada obe odlue da budu
jedna drugoj potpora. Nadeda je obogatila rukopis
dugogodinjim aktivistikim iskustvom u enskom
pokretu, interiorizovanim razotkrivanjem enskih
identiteta u raznim istorijskim periodima, a svojim
elanom je bila nepresuna pokretaka snaga malog
tima. Vesna je uvrstila fokus na institucionalizaciji
feministikih ideja na meunarodnom i nacionalnom
planu, i unela je steena znanja i iskustva kroz aktivistiki
i profesionalni angaman u Italiji i Srbiji. Zajedniko
istraivanje puteva feminizma i rodne ravnopravnosti
bilo je jo jedan podstrek za preispitivanje naih
pozicija, stavova, usvojenih znanja, koje se odvijalo
kroz dinaminu razmenu i ivi produktivni dijalog koji
je obogatio na odnos.
15
A
abortus
Abortusom se prekida trudnoa. ene su oduvek sa
manje ili vie uspeha pokuavale da kontroliu raanje.
Abortus je poslednja mogunost u rukama ene da
odbaci neeljenu trudnou. Odnos drave prema pravu
ene na abortus uvek je znak stepena demokratinosti
drutva i uvaavanja prava ene na izbor. Nedemokratski
reimi su vrlo esto posezali za zabranom abortusa.
Abortus je bio zabranjen u vreme Hitlerove vladavine.
Vremena Staljinove i vladavine aueskua su, takoe,
obeleena zabranom abortusa.
Iako je za enu mnogo jednostavnije da neeljenu
trudnou sprei kontraceptivima, esto ivotni standard,
nivo obrazovanja, razvijenost zdravstvenog sistema i
dostupnost ginekolokih savetovalita odreuju njen
odnos, pa abortus postaje poslednje dostupno sredstvo.
U veini demokratski organizovanih zajednica abortus
je dostupan enama. Da li e granica biti deset, dvanaest
ili etrnaest nedelja zavisi od zakonodavstva. Da li e
biti besplatan, da li e ena morati da participira ili u
celini plati cenu abortusa, takoe, zavisi od konvencija
prihvaenih u jednom drutvu.
Istorija je pokazala da zabrana abortusa legalnim
sredstvima, formalnim aktima, ne ukida postojanje
abortusa. U zemljama gde je abortus predstavljao ili jo
uvek predstavlja ilegalan in, ene su, ipak, pribegavale
i pribegavaju prekidu neeljene trudnoe. Razlika je u
17
18
tome to se taj delikatni in po zdravlje ene odvijao,

i ponegde jo uvek odvija, u neprikladnim uslovima,
daleko od oiju institucija koje su za to opremljene,
rizikujui na taj nain ivot ene. Iz tih iskustava
naueno je da je veoma vano da legalan abortus bude
dostupan eni. Ilegalni abortusi od strane nedovoljno
strunih lica (igle od kiobrana, drastine masae,
guranje slomljene grane lijandera u vaginu, ispijanje
velikih doza lekova na bazi kinina kako bi se provociralo
krvarenje itd.) generacijama su bili najei razlog smrti
mladih, inae zdravih, ena.
U poslednjih nekoliko godina pojavila se pilula za
dan posle. Sama po sebi ona ne predstavlja abortivnu
metodu, ve izbegavanje neeljenog zaea u prvih 72
sata nakon odnosa. Pri upotrebi ovog sredstva potebno
je konsultovati lekara, jer ga mogu koristiti samo ene
koje imaju zdrav kardiovaskularni sistem.
Veina crkava osuuje abortus pozivajui se na religijski
koncept svetosti i nepovredivosti ivota. Meutim,
dosledno i slepo praenje ovog koncepta vodi ka
stvaranju iskljuivih stavova koji izuzimaju enu, ne
uzimajui u obzir njen ivot i ne odgovarajui na itavu
seriju pitanja koje pred enu i njeno telo postavlja
neeljena trudnoa. Razlozi za prekid trudnoe mogu
biti najrazliitiji, od zdravstvenih (opasnost trudnoe
za ivot ene, genetska malformacija fetusa itd.),
preko traumatinih iskustava (silovanje, zlostavljanje,
incest itd.), socijalno-ekonomskog stanja do njenog
odreivanja ivotnih prioriteta.
U svetu je i danas aktuelna debata izmeu pro-life
i pro-choice opcije. Pogreno je etiketirati ove dve
opcije kao vernici i feministkinje. Pokretu prochoice pripadaju i religiozne osobe, to dokazuje i
postojanje vrlo respektabilnog asopisa Katolkinje
pro-choice koji izlazi ve dvadesetak godina.
afirmativna akcija/afirmativne mere

Afirmativne mere se mogu uvesti radi postizanja pune
ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski
u nejednakom poloaju sa ostalim graanima/graankama. Kao sinonimi se koriste i izrazi: pozitivna
diskriminacija, benigna diskriminacija, povratna
(reversna) diskriminacija, preferencijalni tretman,
sistem kvota, a u mnogim zemljama takva akcija je
jo poznata kao favorizujua politika, rezervacije,
kompezatorna ili distributivna pravda itd1. Afirmativne
mere faktiki znae odstupanje od osnovnog naela
formalne jednakosti, ali se ne smatraju diskriminacijom i imaju posebno zakonsko utemeljenje. Ustav
Republike Srbije u lanu 21. zabranjuje svaki oblik
diskriminacije i istovremeno uvodi mogunost posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti
lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom
poloaju sa ostalim graanima. Evropski sud pravde
je pozitivne mere obrazloio kao mere koje doprinose
smanjenju diskriminacije u drutvu. U Evropskoj
uniji ove mere uvedene su lanom 141. Ugovora o
osnivanju EU, a regulisanje na nacionalnom nivou je
preputeno zakonskoj regulativi drava lanica. Prve
mere pozitivne akcije su primenjivane za razreavanje
rasne diskriminacije u SAD ezdesetih i sedamdesetih
godina XX veka. Danas se ove mere koriste ne samo za
realizaciju rodne ravnopravnosti nego i za eliminisanje
diskriminacije ranjivih i socijalno deprivilegovanih
grupa graanki/graana (Romi, graanke i graani sa
odreenim specifinim potrebama, manjinske grupe).
Afirmativne mere u kontekstu rodne ravnopravnosti se
donose da bi doprinele izjednaavanju poloaja manje
zastupljenog pola, odnosno pod njima se podrazumeva
set politika i praktinih mera koji favorizuje grupe, u
ovom sluaju ene, koje su istorijski iskusile tete. Radi
1. Vladimir uri, Afirmativna akcija. Meunarodnopravni i ustavnopravni aspekti, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2007.
19
20
se o itavom nizu mera koje se mogu primenjivati u

razliitim oblastima od upisivanja u kole, na fakultete,
prilikom dodela stipendija, mesta u uenikim i
studentskim domovima, preko zapoljavanja do obezbeivanja broja mesta, odnosno minimalnog procenta
manje zastupljenog pola u predstavnikim telima zakonodavne vlasti, u izvrnim organima vlasti, sudstvu i
na drugim mestima od uticaja za ravnomernu i ravnopravnu podelu drutvene moi i uticaja. Pozitivne
mere se uvode svuda gde je iz statistikih podataka ili
rodno osveenih analiza jasno da pravo kao neutralno
sredstvo ima ogranien domet u reavanju nepravedne
raspodele moi i pozicija.
U Srbiji se poelo sa uvoenjem afirmativnih mera, i taj
proces se razvija sporo i uz velike otpore. U Zakonu o
izboru narodnih poslanika, kao i u Zakonu o izborima
lokalne samouprave kvote od 30% za manje zastupljen
pol se primenjuju samo do nivoa izbornih listi. Dakle,
tek na kandidatskim listama mora biti 30% pripadnika/
pripadnica manje zastupljenog pola. Nakon izbora
stranke nemaju obaveze da se dre procenta koji bi
manje zastupljenom polu obezbedio 30% uea u vlasti.
Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je usvojen u
decembru 2009. godine obaveza potovanja kvota za
manje zastupljeni pol uvedena je i za sva predstavnika
i rukovodea mesta u privatnom i javnom sektoru.
Afro-ameriki feminizam
Afro-ameriki feminizam se razvio na tlu SAD u
ezdesetim i sedamdesetim godinama XX veka.
Nezadovoljne podvoenjem vlastitih iskustava pod
teorije amerikih feminiskinja belkinja afro-amerikanke
insistiraju na prepoznavanju vlastite istorije koja
ukljuuje i istoriju ropstva, kao i dodatno eksploatisanje
ena crne rase. Crni feminizam (Black feminism)
ostaje vezan za ameriko tlo. Tokom osamdesetih
godina XX veka osniva se Third World Women's
Alliance koja usvaja Black Women's Manifesto u kome

kau Crna ena zahteva novu definiciju ene u kojoj e
moi da se prepozna kao graanka, saradnica, osoba od
poverenja, a ne samo kao kuna vila ili inkubatorka za
fabrikovanje beba.2. Crni feminizam se razvija iako ne
nailazi na iroku potporu dominantnog feministikog
pokreta u SAD. Anela Dejvis3 osniva Partiju crnih
pantera (Black Panther Party) i obelodanjuje da su afroamerikanke bile rtve programa prisilne sterilizacije.
U pokret se ukljuuju i Portorikanke, Meksikanke,
Azijatkinje.
Alis Voker (Alice Walker) je skovala izraz vumanizam
(womanism). Bitna odrednica vumanizma je rasno i
klasno iskustvo, kulturno naslee. i iskustvo ropstva.
Aktivizam
Aktivizam podrazumeva svesno delovanje sa namerom
da doe do odreenih drutvenih promena. Aktivisti/
aktivistkinje se udruuju oko ideja, planiraju drutvenu
akciju, deluju i proizvode promenu. Ponekad udruivanje ima formalni karakter, ponekad su veze meu
aktivistima sasvim neformalne. Aktivizam je dugo
posmatran kao opozit profesionalnom radu i jedna od
karakteristika aktivizma je bio volonterski rad.
Pokazalo se da je aktivizam vrlo uinkovit, da su ljudi
spremni za vlastite ideje da uloe ogroman rad, da
rizikuju, da trpe drutvenu opresiju, razliite mere
prinude, to su u znatno manjoj meri odlike aktivnosti
vezanih za radna mesta i plaen rad. Drutveni pokreti
poput onog studentskog iz 1968, feministikog, antiratnog, antinuklearnog, ekolokog poivali su upravo
na aktivistima/aktivistkinjama.
2 Black Womans Manifesto

3 Angela Davis, Blues Legacies and Black Feminism: Gertrude Ma
Rainey, Bessie Smith, and Billie Holiday (1999)
21
22
S obzirom da drave teko mogu kontrolisati drutvene

pokrete razvijena demokratska drutva stvorila su
niz kanala kroz koje se pokuava usmeravati potreba
za drutvenom promenom. Nevladine organizacije,
konkursi dravnih institucija, banaka, firmi ili privatnih
donatora za doniranje projekata koji treba da dovedu
do drutvene promene, nagraivanje odreenih aktivistikih akcija su neke od modernih formi kanalisanja
aktivizma.
Vanost aktivistikog rada prepoznata je i u okviru
meunarodnih institucija. Pod okriljem Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija ustanovljen je institucionalni mehanizam Specijalnog
izvestioca o poloaju branitelja i braniteljki ljudskih
prava, kao strukturna podrka implementaciji Deklaracije o braniteljima/kama ljudskih prava iz 1998.
godine. Od 2008. godine tu poziciju pokriva Margaret
Sekaa (Margaret Sekkaggya), koja nastavlja rad
otpoet od strane Hine ilani (Hina Jilani) u njenom
osmogodinjem mandatu (2000-2008). Osnovne nadlenosti ovog mehanizma su da:
Istrauje, prikuplja, prouava i odgovara za
informacije o situaciji i poloaju branitelja i
braniteljki ljudskih prava;
Uspostavlja saradnju i vodi dijalog sa vladama i
drugim zainteresovanim stranama o promociji i
delotvornom sprovoenju Deklaracije;
Preporuuje delotvorne strategije za bolju zatitu
branitelja i braniteljki ljudskih prava i prati
potovanje preporuka;
Integrie rodnu perspektivu kroz svoj rad.4
Treba podvui da izvestiteljka podnosi redovne
izvetaje, kao i izvetaje o posebnim situacijama Savetu
za ljudska prava i Generalnoj skuptini Ujedinjenih
4. http://www2.ohchr.org/english/issues/defenders/mandate.htm
nacija. S tim u vezi ona vri posete zemljama po pozivu

ili po prepoznatoj potrebi. Vaan aspekt njenog rada
predstavlja razmatranje individualnih predstavki.
Anarhistiki feminizam
I anarhizam i feminizam korene zla vide u raspodeli
moi u drutvu. Re je o dva ideoloki bliska koncepta,
koji se oblikuju pre dva veka. Anarhistkinje nisu
retka pojava meu feministkinjama. S obzirom da je
koncentrovana drutvena mo u rukama drave zahtevi
su usmereni upravo prema njoj, njenom represivnom
aparatu i institucijama koje etablira.
Ponekad delanje feministkinja anarhistkinja nailazi na
otpor u feministikim krugovima jer u svojoj striktnosti
i doslednosti rui neka od elementarnih prava za koja
su se feministkinje borile. Na primer, Ema Goldman je
bila protiv borbe ena za pravo glasa jer je uestvovanje
ena u vlasti davalo legitimitet toj vlasti.
Zajedniko i anarhistima i feministkinjama je borba za
daleke ciljeve slobodnih nesputanih linosti, za drutvo
bez dominacije.
Olimp d Gu (Olympe de Gouges) francuska spisateljica
i feministkinja, autorka Deklaracije o pravima ena i
graanki iz 1791. smatra se akterkom i jednog i drugog
pokreta. Olimp d Gu je traila jednaka prava za ene
i mukarce: pravo na vlasnitvo, pravo na obrazovanje
i pravo na glas i reprezentaciju. Giljotinirana je, ali
ideje iz njene deklaracije postale su svojina slobodnih
graanki. Iako je spoj anarhizma i feminizma javno
manifestovan u deklaraciji Olimp d Gu, prve pretee
ovog spoja su iz Engleske. Re je o Meri Volstonkraft
koja je objavila knjigu Odbrana prava ena5, gde
5. Meri Vulstonkraft, Odbrana prava ene, Ranko Mastilovi (preveo), Libertas, Filip Vinji, Beograd, 1994. (Naslov originala i
originalno izdanje: Mary Wollstonecraft, A Vindication of the
Rights of Woman, BOSTON: PETER EDES, 1792.)
23
24
zahteva jednaka prava i zajedniko obrazovanje za

ene i mukarce, i njenom partneru Vilijamu Goldvinu
(Rasprava o politikoj moi, 1793.6).
Napoleonov zakonik iz 1804. postavlja, prvo u
Francuskoj, a potom u drugim evropskim zemljama,
pravila patrijarhata. ene i deca postaju vlasnitvo
mua, a cilj braka je reprodukcija, mukarcu je dodeljena javna sfera, a eni da brine o domu i porodici.
Prava udate ene su izjednaena sa pravima maloletnika, kriminalaca i mentalno zaostalih osoba. Sve ove
grupe imaju tutora, i ljudi ne mogu sami raspolagati
svojinom i donositi pravno validne odluke. Ukida se
pravo nasledstva za ene i pravo na profesiju. Srbija
1844. godine usvaja graanski zakonik i ba ovi
odeljci koji se odnose na brano pravo su prepisani iz
Francuskog graanskog zakonika. Od 1844. do 1945.
godine, ukupno 101 godinu zakonik u Srbiji ostaje na
snazi.
Anarhizam prema svojoj definiciji ukljuuje i feminizam. Razlog lei u tome to je anarhizam protiv svih
vidova autoriteta i hijerarhija, to znai protiv drave,
protiv kapitala, protiv crkve i, to je za feminizam vano,
protiv patrijarhata.
Jelena Ilka Markovi, atentatorka na kralja Milana
Obrenovia, snaja Svetozara Markovia se smatra
prvom srpskom anarhistkinjom feministkinjom.
Iz beke zatvorske elije Milica Vukobrankovi pie spis
elija za ene 321 dnevnik iz zatvora dostojan spisa
Olimp d Gu i politike akcije Eme Goldman. Milicine
ideje su predmet aktuelnih rasprava o enskim ljudskim
pravima, a obelodanile su ih austrijske feministkinje
tragajui za enama iji glas je godinama zatiran.
6. Naslov originala i originalno izdanje: William Godwin, Inquiry

concerning Political Justice, 1793.
Anoreksija
Anoreksija je bolest vezana za period rasta i sazrevanja
linosti, to jest za ivotni period izmeu dvanaeste
i dvadesetpete godine ivota, mada ima sluajeva u
kojima se bolest javlja ve u devetoj godini ivota. U
90 do 95 % sluajeva pogaa ene. ea je u zapadnoj
kulturi. Karakterie je znatan gubitak na teini, strah
od gojenja koji nema realne parametre, esto dranje
dijete, nerealna slika o vlastitom telu, stalne opstipacije,
promenjen izgled koe, maljavost, gubitak menstrualnog
ciklusa, nesanice, smenjivanje zamora i hiperaktivnosti,
potiskivanje seksualnosti. ak u 20% sluajeva koji
nisu tretirani bolest ima smrtni ishod; polovina devojica koje umru su samoubice. Feminiskinje su se anoreksijom podrobno bavile. Utvrdile su da obolevaju
devojice natprosene inteligencije, sa razvijenim radnim navikama, da je bolest vezana za nespremnost
prihvatanja uloge majke i rodnog poretka i da je klju
za razreenje situacije u promeni konteksta u kome
devojica odrasta. Psihijatri, takoe, ne negiraju uticaj
porodice i socijalni kontekst, ali kako su nespremni
na radikalne zahvate, tvrde da na anorektine devojke
preveliki uticaj imaju moda i profesionalna orijentacija
(bolest se esto javlja kod devojica u baletskoj koli,
manekenki). Mada i u miljenjima psihijatara preovladava tvrdnja da devojicu treba hospitalizovati,
tj. izmestiti iz porodinog ambijenta, jer je to uslov
da sebe pone da vidi na drugi nain. Iako se bolest
manifestuje kroz bitno smanjeno uzimanje hrane, re
je o dubljim poremeajima u funkcionisanju linosti
i zato je oporavak dugotrajan i teak. Nema maginih
reenja. Medikamentozne terapije imaju kratkotrajne
uinke. Veina mladih ena izlazi definitivno iz bolesti
kada uspostavi emotivnu ravnoteu i prihvati ulogu
majke. ene koje su patile od anoreksije retko obnavljaju ulogu koju je imala njihova majka.
25
26
Antidiskriminacioni zakoni
Antidiskriminacioni zakoni imaju za cilj da u zakonodavne sisteme pojedinih drava unesu opredeljenja
meunarodnih dokumenata i stvore zakonodavni okvir
za eliminisanje razliitih oblika diskriminacije. Antidiskriminacioni zakoni se odnose i na rodnu ravnopravnost, stvaraju pretpostavke za elminisanje rodne
nejednakosti na tragu CEDAW konvencije UN iz 1979.
Oni pruaju neophodnu zatitu grupama koje trpe
drutvenu opresiju: enama, Romima, LGBTTIQ osobama, osobama sa invaliditetom, pripadnicima nacionalnih manjina, marginalnih i defavorizovanih grupa.
Antidiskriminacionim zakonima se penalizuju diskriminiue prakse i njihovi nosioci i time stvara prostor
za afirmisanje odnosa zasnovanih na ravno-pravnosti i
uvaavanju posebnosti, individualnih i grupnih.
Statistiki pokazatelji, i pored usvojenih antidiskriminacionih zakona, upuuju na niz nevidljivih
drutvenih prepreka koje odravaju hijerarhijske
drutvene poretke zasnovane na moi, novcu, privilegijama i nepravednoj podeli drutvenih dobara.
Prekid sa diskriminiuom tradicijom i poniavajuim
obiajima nije mogu bez vrstih drutvenih garancija
koje treba da obezbede upravo ovi zakoni.
Antidiskriminacioni zakoni su posebno vani za
LGBTTIQ osobe s obzirom da su do skoro ove osobe
bile pod udarom zakona koji su ih diskriminisali.
Otpori uvoenju antidiskriminacionih zakona najsigurniji su dokaz koliko su diskriminiue prakse
duboko drutveno ukorenjene i koliko napora je potrebno da se one iskorene.
Zakon o zabrani diskriminacije je stupio na snagu
7.4.2009. u Republici Srbiji i predstavlja krovni antidiskriminatorni zakon. Krajem iste godine, 11.12.2009,
u Srbiji je donesen Zakon o ravnopravnosti polova, koji
ulazi u set antidiskriminatornih zakona, a posebno
regulie pitanja vezana za jednake mogunosti mukaraca i ena u domenu javnog i privatnog.
Arahnologija
Arahnologija nastaje u suprotstavljanju i vrednovanju
na novim osnovama. Nekako kao da je i sama Nensi
Miler, autorka arahnologije uhvativi nit paukove mree
postala plodna tkalja, pletilja, ena koja se latila zanata
kojim milenijumima vladaju ene.
Sve je krenulo od tekstova Rolana Barta Zadovoljstva u
tekstu i Smrti autora. Ovaj poststrukturalista autora
koji iz sebe stvara tkanje teksta rastae u samom tekstu,
niti, jer to je imao u tekstu je ostalo, a sam autor je
beznaajan. Tekst je iv tek kroz itaoca. Autor nestaje,
poput pauka, u vlastitoj mrei tkanja. Ova slika je za
Nensi Miler bila krajnje inspirativna. Ona je upravo u
njoj prepoznala razliku. To vai za muko tkanje teksta,
za stanje odvojenosti intelekta od tela autora, za podelu
na subjekt i objekt. Sa enama je sve drugaije. Kako je
problem autorke izraziti sebe, ono to ne postoji kao
kanon, to tekst autorke nuno ukljuuje i onu koja
stvara. Grki mitovi o tkalji Arahne i Arijadni postaju
potka arahnologije.
Arahne, erka farbara iz Kolofona izatkala je tako lepo
platno da je izazvala ljubomoru i bes boginje Atine.
Atina cepa platno a Arahne odluuje da se obesi. Besna
boginja je pretvara u pauicu, a kanap na koji se obesila
u nit pauine i osuuje je da veno visi na toj niti i uvek
iznova tka svoju mreu. Nensi Miler suprotstavlja mit
o Arahne mitu o Arijadni koja se, takoe, dri klupka
ali iz njenog klupka ne nastaje nita novo, ono tek slui
da se izbegnu zamke lavirinta. U interpretaciji Nensi
Miler Arahne postaje zatitnica spisateljica, ena koje
ostavljaju tragove.
Plodnost metafore o Arahni bila je oita. Njom je
vrednovana upravo toliko osporavana enska sub-
27
28
jektivnost u knjievnosti. Istovremeno ova metafora

je pruala mogunost da se ne izgubi elemenat rada
na sebi prilikom stvaranja teksta, odnosno stvaranja
sebe same. Dualizam subjekt-objekt sveprisutan u
androcentrikoj knjievnoj kritici se brie, a telesnost
teksta postaje bitno obeleje enskog tkanja teksta.
Veza izmeu enske svakodnevice i stvaralatva nije
izbrisana ve potcrtana.
Vezanost arahnologije za mit naglaava poziciju ene
kao uvarke primarne stvaralake energije.
Autonomija
Re autonomija ima koren u starogrkom jeziku
(auts sam, nmos zakon). Prvi razvijeni koncepti
autonomije nalaze se u rimskom pravu. Razvoj pojma
vezuje se za razvoj gradova u srednjem veku. U
novije doba pored personalne autonomije razvijena
je teritorijalna, korporativna i ugovorna autonomija.
Pored brojnih pravnih konotacija pojam autonomije ima vana odreenja na planu teorija linosti
kao i u delovanju razliitih politikih subjekata. esto
se koristi kao lakmus demokratinosti. Razvijena
demokratija podrazumeva autonomne linosti koje
treba da budu brana moi drave. Alternativni pokreti
poput feministikog, antirasnog visoko vrednuju autonomiju linosti.
B
Bulimija
Bulimija je bolest zapadne civilizacije, pre svega razvijenog sveta. Kao i anoreksija i bulimija u 90% sluajeva
pogaa ene. Prema statistikama u Sjedinjenim amerikim dravama 10% devojica uzrasta koleda ima
bulimine epizode. Za razliku od anoreksije koju
karakterie izgladnjivanje, bulimiju karakteriu periodi
preteranog unoenja hrane i uestala izbacivanja uzete
hrane.
Simptom koji moe ukazivati na bulimiju je uestalo
povraanje uzete hrane u duem vremenskom periodu
(tri meseca). Inae, bulimine osobe mogu povraati i
vie puta u toku dana. Bulimine devojke imaju nerealan
strah da e se ugojiti, telesna teina im neprestano varira,
imaju oseaj neutaive gladi (otuda i ime bolesti bousvo, limos-glad). Zbog uestalog prisustva eludane
kiseline u ustima dolazi do krvarenja desni, pucanja
zubne glei, preterane suvoe usni, oticanja pljuvanih
lezda. U poodmakloj fazi bolesti poremeen je srani
ritam jer organizam neprestano gubi kalijum, javljaju
se problemi sa titnom lezdom, menstrualni ciklus se
prekida ili je neuredan. Na psiholokoj ravni bulimine
osobe esto menjaju raspoloenje, depresivne su,
sklone su zloupotrebi medikamenata, alhoholu, drogi,
samosakaenju. Dok anorektine devojke negiraju i
potiskuju vlastitu seksualnost, bulimine su sklone
promiskuitetnom ponaanju tragino tragajui za emotivnim osloncem.
29
30
Bulimija se lei sporo. Potreban je, kao kod anoreksije,

dugotrajan tretman koji pored pedijatra, dijetologa,
endokrinologa ukljuuje i psihoterapeute. Nema ekspresnog oporavka. Bez promene odnosa u porodici
i okruenju bulimine osobe imaju malo ansi da
prebrode bolest. Neki psihijatri upozoravaju da je
bulimija u ekspanziji i da bi se uskoro moglo govoriti
o pandemiji. Pouzdano se zna da je najmanje 50%
buliminih devojaka imalo istoriju zlostavljanog deteta,
odnosno istoriju seksualnog zlostavljanja.
C
CEDAW - Konvencija o eliminisanju
svih oblika diskriminacije ena
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 18. decembra 1979. pod rednim brojem 34/180 usvojila jedan
od kljunih dokumenata za umanjivanje rodne neravnopravnosti: Konvenciju o eliminisanju svih oblika
diskriminacije ena, poznatu kao CEDAW konvenciju.
Naa zemlja, tada SFRJ, je potpisala ovu konvenciju jula
1980, a ratifikovala je 1981. godine. Oktobra 2000. SRJ
je dala sukcesorsku izjavu Ujedinjenim nacijama kojom
je potvrdila da ponovo prihvata meunarodne pravne
akte meu kojima je i ova konvencija.
Srbija je 2006. podnela Inicijalni izvetaj za period
1992-2003. CEDAW komitetu UN.
CEDAW konvencija ima est delova i trideset lanova.
U prvom delu diskriminaciju ena definie kao svaku
razliku, iskljuivanje ili ograniavanje na osnovu pola
iji je cilj onemoguavanje ena da ostvare ljudska prava
i slobode na politikom, ekonomskom, drutvenom,
kulturnom, graanskom ili drugim poljima. Drave
potpisnice su u obavezi da osuuju diskriminaciju ena,
da svim sredstvima koja imaju na raspolaganju, bez
odlaganja, unose princip ravnopravnosti u svoje pravne
sisteme i da obezbede u svim oblastima napredak ena.
U konvenciji se apostrofira obaveza drava da menjaju
rave obiaje, predrasude, kao i razliite prakse zasnovane na shvatanju da su ene inferiorne. U podizanju
dece odgovornost mukaraca i ena je zajednika.
31
32
Posebnim lanom drave potpisnice se obavezuju na

suzbijanje trgovine ljudima i iskoriavanja ena kroz
prostituciju. Drugi deo garantuje enama jednaka
politika prava kao i mukarcima. U ovom delu se
enama garantuje da udaja za stranca automatski ne
povlai gubljenje vlastitog dravljanstva i da u pogledu
dravljanstva dece imaju ista prava kao i mukarci.
Trei deo je posveen otklanjanju diskriminacije u
obrazovanju, profesionalnom usmeravaju, zapoljavanju, zdravstvenoj zatiti, u privrednom ivotu - u
pogledu dostupnosti kredita, sportu i svim oblicima
kulturnog ivota. Poseban lan posveen je pravima
ena na selu. etvrti deo se odnosi na prava ena pred
licem pravde i posebno apostrofira potrebu eliminisanja
diskriminacije ene u pitanjima vezanim za brak i
porodine odnose. U petom delu Generalna skuptina
UN, radi praenja napretka u primeni konvencije,
obrazuje Komitet za eliminisanje diskriminacije ena.
U estom delu drave potpisnice se obavezuju da
usklade vlastito zakonodavstvo sa slovom i duhom
konvencije. Stavove konvencije mora uvaavati sudska
praksa zemalja potpisnica.
CEDAW Opta preporuka br.19

Nasilje nad enama
Na jedanaestom zasedanju CEDAW komiteta, 1992.
godine, posveenom nasilju nad enama Komitet je
utvrdio da nasilje zasnovano na diskriminaciji ozbiljno
umanjuje anse enama da koriste prava i slobode na
osnovu rodne ravnopravnosti. Od 1989. godine lanice
UN su u obavezi da periodino podnose CEDAW
komitetu izvetaje o stanju enskih ljudskih prava. U
preporuci broj 19 dravama potpisnicama CEDAW
konvencije treba u pojam diskriminacije ukljuiti nasilje
zasnovano na razlici polova, odnosno nasilje usmereno
protiv ena. Precizno je definisano ta ukljuuju prava i
slobode ena u odnosu na koja se samerava krenje tih
prava i diskriminacija ena:
(a) pravo na ivot

(b) pravo da se ne bude rtva muenja ili okrutnog,
nehumanog ili poniavajueg odnosa ili kazne
(v) pravo na jednaku zatitu prema humanitarnim
normama za vreme meunarodnog ili unutranjeg
oruanog sukoba
(g) pravo na slobodu i bezbednost linosti
(d) pravo na jednaku zakonsku zatitu
() pravo na ravnopravnost u porodici
(e) pravo na najvii dostupan standard fizikog i
mentalnog zdravlja
() pravo na pravedne i prihvatljive uslove rada.
Posebno su apostrofirane obaveze drave. Drave su
odgovorne i za dela pojedinaca ukoliko ne reaguju
sa dunom revnou da bi spreile krenje prava ili
istraile i kaznile poinioce nasilja. Precizirano je ta
sve moraju da sadre izvetaji drava, to implicira
temeljno istraivanje nasilja protiv ena i razliitih
vidova diskriminacije, odnosno obaveze drave da
finansira i redovno sprovodi ta istraivanja. Pored
obaveze da usvoje zakone protiv nasilja i zlostavljanja u
porodici, silovanja, seksualnog napastvovanja i drugih
vidova nasilja zasnovanog na razlici polova, drave
moraju obezbediti rodnu statistiku i objavljivanje statistikih pokazatelja. Drave se smatraju odgovornim
ukoliko mediji ne potuju ene i u obavezi su da pokrenu postupke protiv prekrioca.
Opta preporuka br. 19 predstavljala je jedan od osnovnih dokumenata na kojima se zasniva projekat
Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja,
prvi projekat Vlade Republike Srbije kojim se otvara
pitanje uspostavljanja sistemskih osnova za borbu
protiv nasilja nad enama.
33
D
Demokratski deficit
Sve poznate demokratije imaju slabosti. Demokratski
deficit znai da postojei demokratski sistem nema
legitimnost, da u organima zakonodavne, sudske i
izvrne vlasti nisu proporcionalno zastupljene postojee
drutvene grupe ene, mladi, pripadnici nacionalnih
manjina, radnici, seljaci.
Nadzastupljenost mukaraca i podzastupljenost ena u
organima vlasti najoigledniji je primer demokratskog
deficita od kojeg pate gotovo sve aktuelne demokratije.
Iako je brojana zastupljenost najevidentnija, demokratski deficit se pokazuje i u mnogim drugim segmentima drutvenog sistema, kao i na ideolokoj ravni, u
sferi drutveno prihvaenih i favorizovanih vrednosti.
Mnoge feministike teoretiarke stoga smatraju da sa
stanovita ena demokratija nikada i nije postojala.
Uslov za uspostavljanje demokratije u kojoj e ista
prava uivati i ene je uspostavljanje sistema koji e
garantovati enama proporcionalnu zastupljenost na
svim nivoima vlasti. Uvoenje kvota, mera pozitivne
akcije, odnosno pozitivne diskriminacije je tek jedan
od prvih koraka ka stvaranju sistema koji e uvaavati
ene i ensko ljudsko pravo na ravnopravnost.
35
36
Deklaracija o suzbijanju
nasilja nad enama
Ovaj akt predstavlja Rezoluciju Generalne skuptine
UN 48/104 donet 20. decembra 1993. Deklaracija
daje sledeu definiciju nasilja nad enama u lanu 1.
svaki akt rodno zasnovanog nasilja koji rezultira ili bi
mogao imati za rezultat fiziko, seksualno ili psihiko
nanoenje bola ili patnje enama, ukljuujui i pretnje
takvim postupcima, prinudu ili samovoljno lienje
slobode , bilo da se deava u javnom ili privatnom
ivotu. Deklaracija, dalje, pojanjava u lanu 2 u kojim
se situacijama i oblicima rodno zasnovano nasilje
ispoljava, sa naglaskom da definicija ne obuhvata sve
mogue postojee oblike nasilja: (a) fiziko, seksualno
i psihiko nasilje u porodici, ukljuujui batine,
seksualno zlostavljanje enske dece u domainstvu,
nasilje vezano za obiaj miraza, silovanje u braku,
sakaenje enskih genitalija i druge obiajne prakse
koje su tetne po ene, vanbrano nasilje i nasilje
vezano za izrabljivanje; (b) fiziko, seksualno i psihiko
nasilje u okviru zajednice, ukljuujui silovanje,
seksualno zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i
ucenjivanje na poslu, u obrazovnim institucijama i na
drugim mestima, trgovina enama i prisiljavanje na
prostituciju; (c) fiziko, seksualno i psihiko nasilje
koje drava ini ili tolerie injenje, gde god da se
deava.
Deklaracija poziva sve drave da ratifikuju ovu
konvenciju i da otro osude sve oblike nasilja nad
enama i da preduzmu mere u suzbijanju i prevenciji
istog, kao to su unapreivanje zakonodavnog okvira i
pootravanje kazni za nasilnike, razvijanje nacionalnih
planova akcije za suzbijanje nasilja nad enama,
podizanje svesti javnosti o prisutnosti problema u
drutvu, alociranje budetskih sredstava za aktivnosti
koje su u vezi sa prevencijom i suzbijanja nasilja,
promovisanje izrade istraivanja i uspostavljanje
sistema za prikupljanje podataka koji se odnose na

rasprostranjenost, oblike i na posledice nasilja nad
enama. Naglaava se vanost uloge enskog pokreta
i organizacija civilnog drutva u pruanju usluga i
podrke rtvama nasilja, kao i vanost saradnje enskih
organizacija sa lokalnim i nacionalnim vlastima na
ovom pitanju.
Diskriminacija
Diskriminacija je dovoenje jedne drutvene grupe ili
pojedinaca/pojedinke u poloaj manje vrednih osoba,
onih kojima se ukidaju ili umanjuju prava ili kojima
se osporavaju vrednosti. Ako je diskriminiui osnov
pol osobe, onda je re o polnoj/rodnoj diskriminaciji.
Rodna diskriminacija se pre svega odnosi na najveu
marginalizovanu drutvenu grupu ene. Iako postoje
organizovane drutvene mere da se ova vrsta diskriminacije ukine, nema drutvene zajednice koja bi mogla
za sebe rei da je prevazila stanje rodne diskriminacije.
Jedan vid diskriminacije se najee kombinuje sa
drugim vidovima. to pojedinka/pojedinac u sebi
akumulira vei broj pripadnosti marginalnim grupama
(ena, Romkinja, sa posebnim potrebama, u treem
dobu), to se njene/njegove anse da bude diskriminisana/
diskriminisan u drutvu multipliciraju. To znai da
su drutvena mo, ugled, anse za normalan ivot, za
obavljanje posla koji garantuje pristojnu egzistenciju i
realizovanje linih potencijala sve manje.
Savremene drutvene zajednice koje pretenduju da se
smatraju demokratski ureenim drutvima u svojim
osnovnim aktima ustavima se ograuju od svih vidova
diskriminacije (rodne, nacionalne, rasne, etnike,
klasne, dobne, po seksualnoj orijentaciji). Poseban akt
zatite od diskriminacije predstavlja Antidiskriminacioni zakon koji precizno nabraja ta se podrazumeva
pod diskriminacijom i sankcionie diskriminiua
ponaanja. Otpor uvoenju antidiskriminacionog
37
38
zakona u jednoj zajednici samo je znak koliko je

ta zajednica duboko optereena diskriminiuim
praksama.
Iako grupe i pojedinci zagovornici diskriminiuih
praksi govore da se zalau za prava i afirmaciju grupe
kojoj pripadaju, uz obavezno naglaavanje da je re
o grupi koja je bila diskriminisana i da ispravljaju
istorijsku nepravdu, oni de facto rade protiv interesa
vlastite grupe jer izazivaju otpor prema toj grupi,
povezuju je sa praksom koja je per definitionem loa,
problematina i dovodi na lo glas grupu ili pojedince
koje je praktikuju.
Demokratinost jednog drutva procenjuje se upravo
u odnosu na spremnost tog drutva da se suprotstavi
diskriminiuim praksama. Jezik koji se koristi u
medijima i javnom diskursu je najadekvatniji lakmus
za konstatovanje diskriminiuih praksi. Ukoliko su,
na primer, ene iskljuene iz jezika, enski rod supsumiran pod muki, ili se enski rod koristi samo za
oznaavanje manje vrednog i manje poeljnog, re je o
duboko uvreenoj rodnoj diskriminaciji u jeziku.
Direktive Evropske unije

vezane za rodnu ravnopravnost
Rodna ravnopravnost je jedno od naela na kojima
poiva zakonodavna regulativa Evropske unije. Politika
rodne ravnopravnosti EU ukljuuje: rodno osetljivo
zakonodavstvo, strategije rodne ravnopravnosti i pozitivnu akciju kroz finansijsku podrku.
EU pravni standardi o rodnoj ravnopravnosti najdetaljnije su razraeni u takozvanom sekundarnom
zakonodavstvu EU, preciznije u direktivama, rezolucijama, preporukama i odlukama Saveta ministara i
Evropskog parlamenta. Pokazalo se u praksi da su
direktive optimalno i fleksibilno pravno sredstvo za
usklaivanje nacionalnih propisa drava lanica. Di-
rektive predstavljaju vrstu sekundarnog zakonodavstva

EU, koje stvaraju iskljuivo institucije EU - Savet ministara sa Evropskim parlamentom i Komisija, kao
ovlaeni predlaga sekundarnih komunitarnih pravnih
akata i pruaju uputstva kako dosegnuti odreene
standarde rodne ravnopravnosti u nacionalnim okvirima putem usaglaavanja. Direktive nose sa sobom
obavezu usaglaavanja nacionalnog zakonodavstva
tokom procesa pridruivanja EU. Do danas, u oblasti
rodne ravnopravnosti doneseno je ukupno 13 direktiva
o jednakom postupanju prema mukarcima i enama,
od kojih su dve kasnije izmenjene i dopunjene. Sve
direktive potpadaju pod poglavlje 19. pregovora
Socijalna politika i zapoljavanje. Pravo u oblasti rodne
ravnopravnosti jedno je od najrazvijenijih socijalnih
prava. Direktive se odnose na pristup zapoljavanju,
jednaku platu, zatitu majinstva, odsustvo oeva, socijalno osiguranje i profesionalno socijalno osiguranje,
teret dokazivanja u sluajevima diskriminacije i samozapoljavanje. To su :
1. Direktiva Saveta 75/117/EEC od 10. februara 1975.
o pribliavanju zakona drava lanica koji se odnose na
primenu principa jednakih zarada za mukarce i ene.
2. Direktiva Saveta 76/207/EEC od 9. februara 1976. o
implementaciji principa jednakog tretmana za mukarce
i ene u pogledu pristupa zapoljavanju, strunoj obuci
i unapreenju uslova rada.
3. Direktiva Saveta 79/7/EEC od 19. decembra 1978.
o progresivnoj implementaciji principa jednakog
tretmana za mukarce i ene po pitanjima socijalnog
osiguranja.
4. Direktiva Saveta 86/613/EEC od 11. decembra
1986. godine o primeni principa jednakog tretmana
mukaraca i ena angaovanih u nekoj aktivnosti,
ukljuujui poljoprivredu, u svojstvu samozaposlenog
lica i u zatiti samozaposlenih ena tokom trudnoe i
materinstva.
39
40
5. Direktivom Saveta 86/378/EEZ, uvedeno je naelo

jednakog postupanja prema mukarcima i enama u
oblasti profesionalnog socijalnog osiguranja.
6. Ta je direktiva izmenjena i dopunjena 1996. godine
Direktivom 96/97/EZ kao posledica sudske odluke
Evropskog suda pravde u predmetu Barber.
7. Direktiva Saveta 92/85/EEC od 19. oktobra 1992. o
uvoenju mera za podsticanje unapreenja sigurnosti
i zdravlja na poslu zaposlenih trudnica i porodilja ili
dojilja (deseta pojedinana Direktiva u okviru znaenja
lana 16. (stav 1) Direktive 89/391/EEC, SL EZ L 348,
28.11.1992.).
8. Direktiva Saveta 96/34/EC od 3. juna 1996, o
okvirnom sporazumu o roditeljskom odsustvu koji
su zakljuili UNICE (Unija evropskih konfederacija
industrije i poslodavaca), CEEP (Evropski centar za
preduzea sa javnim ueem) i ETUC (Evropska
konfederacija sindikata).
9. Direktiva Saveta 97/81/EC od 15. decembra 1997.
koja se odnosi na Okvirni sporazum o radu kroz
deo radnog vremena koji su potpisali UNICE (Unija
evropskih konfederacija industrije i poslodavaca), CEEP
(Evropski centar za preduzea sa javnim ueem) i
ETUC (Evropska konfederacija sindikata).
10. Direktiva Saveta 97/80/EZ o teretu dokazivanja u
sluajevima diskriminacije na osnovu pola (SL EZ L 12,
20.1.1998.).
11. Direktiva 2002/73/EC Evropskog Parlamenta i Saveta
od 23. septembra 2002. kojom se menja i dopunjava
Direktiva Saveta 76/207/EEC o implementaciji principa jednakog tretmana za mukarce i ene to se tie
pristupa zaposlenju, strunoj obuci i unapreenju,
i uslova rada (Tekst od znaaja za EEA Evropski
ekonomski prostor, SL L 269,5.10.2002).
12. Direktiva Saveta 2004/113/EC od 13. decembra

2004. koja implementira princip jednakog tretmana
meu mukarcima i enama u pogledu pristupa i
obezbeivanja roba i usluga (SL EU L 373, 21.12.2004).
13. Kodifikovana Direktiva: Direktiva 2006/54/EZ
Evropskog parlamenta i Saveta od 2006. godine o
sprovoenju naela jednakih mogunosti i ravnopravnosti mukaraca i ena u pitanjima zapoljavanja
i izbora profesije.
Direktive imaju obavezujui karakter u pogledu tenji
zemlje koja ih usvaja ka istim ciljevima, a svaka zemlja
pojedinano odreuje brzinu dosezanja cilja kao i
forme kroz koje e se zadati vrednosni i zakonodavni
okvir realizovati. Ukoliko se drave lanice oglue o
odreene direktive Evropska komisija ima pravo da
pokrene postupak protiv drave lanice pred Evropskim
sudom pravde.
Zakon o ravnopravnosti polova, koji je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila na zasedanju 11.12.2009.
godine, usklaen je sa navedenim direktivama.
Dostojanstvo na poslu
Dostojanstvo na poslu (Decent work conditions) se
odnosi na mogunost i pravo svih ena i mukaraca
da rade u uslovima gde se potuje sloboda, jednakost,
bezbednost i ljudsko dostojanstvo. Koncept artikulie
Meunarodna organizacija rada (MOR), podvodei
pod dostojanstvo na poslu prava na socijalnu zatitu
zaposlenih, na lini razvoj i socijalnu integraciju,
uee u procesu donoenja odluka koje utiu na njihov
ivot, kao i pravo na jednake mogunosti za mukarce
i ene. Predstavnici ove meunarodne organizacije,
jedinstvene po svom tripartitnom sastavu, smatraju
da ovakav pristup doprinosi mirnodopskom razvoju
zajednice i drutva uopte.
41
42
Dostojanstvo na poslu se sastoji od etiri strateka

cilja:7
1. ostvarivanje osnovnih principa i prava na poslu i
uvaavanje meunarodnih standarda;
2. stvaranje prilika za zaposlenje i ostvarivanje zarade;
3. socijalna zatita i socijalna sigurnost;
4. socijalni dijalog i tripartitnost.
Tripartitnost, tradicionalno prisutna u MOR-u od
samog osnivanja, obezbeuje reprezentativnost svih
zainteresovanih strana i njihovih interesa: drave,
poslodavaca i radnika.
Godine 2008. proglaen je meunarodni dan
dostojanstva na poslu, 8. oktobar. Na taj dan, sindikalne
organizacije promoviu ideju dostojanstva na poslu
kroz javna deavanja.
Pravo svih zaposlenih je da budu potovani na radnom
mestu, ukljuuje i zatitu od seksualnog uznemiravanja
i ucenjivanja na poslu, kao i od mobinga kao oblika
ispoljavanja nadmoi i maltretiranja zaposlenih. Razvijena demokratska drutva stvorila su propise i zakone
koji tite dostojanstvo zaposlenih i kriminalizuju
seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na poslu, kao i
mobing. Seksualno uznemiravanje je esto direktno u
funkciji odravanja uspostavljenih pozicija moi.
U Srbiji, Zakon o radu, Zakon o zabrani diskriminacije,
Zakon o ravnopravnosti polova prepoznaju i sankcioniu
ugroavanje dostojanstva na poslu kroz seksualno
uznemiravanje i ucenjivanje. Drava je uinila znaajne
korake u uspostavljanju zakonskog okvira, dok izazov
ostaje u sprovoenju propisa. Svako je odgovoran
da prijavi, reaguje na situacije u kojima je rtva ili
prepoznaje da su prava druge/drugoga ugroena.
7. http://www.ilo.org/global/About_the_ILO/Mainpillars/WhatisDecentWork/lang--en/index.htm
Drutvena kontrola
Drutvena kontrola je skup razliitih mehanizama
kojima drutvo pokuava da ouva zadati vrednosni
okvir, odnosno kojima se brani od devijantnih pojava.
Pre svega tu spada zakonska regulativa i institucije
koje obezbeuju regulisanje drutvenog ponaanja
pojedinaca i grupa. U vremenima krize, revolucija i
ratova drutvena kontrola gubi na snazi. Stoga su to
vremena najeeg krenja grupnih i pojedinanih
prava. Neodgovorni uticajni pojedinci i grupe prvo
slamaju mehanizme drutvene kontrole, uzurpiraju
ih, a potom dovode do haosa i sukoba kako bi iz
poremeenog poretka izvukli vlastiti benefit i profit.
Tokom istorije isti scenario se ponavlja ak i kad se
revolucije i ratovi vode u ime najplemenitijih ciljeva.
Odlika demokratskih drutava je uspostavljanje sigurnih
mehanizama drutvene kontrole koji onemoguavaju
uzurpacije ljudi iz vlasti, korupciju, bogaenje bez rada,
eksploataciju ljudi, dovoenje pojedinaca i grupa u
deprivilegovan poloaj.
Drutvena kontrola ija pravila pokriva tradicija, obiaji,
vox populi nije poeljna i esto je uzrok krenja enskih
ljudskih prava. Loim primerima te vrste kontrole
mogu se smatrati spaljivanja vetica koja su trajala do
XVIII veka, a danas pokuaji prolajfera da onemogue
ene da same odluuju o vlastitom telu.
Drutvena promena
Drutvena promena je proces tokom koga se menjaju
prihvaena drutvena pravila, strukture, drutveni
poredak i vaei vrednosni sistem. Promena moe
imati revolucionarni ili evolutivni karakter. Promene se
neprestano zbivaju. Uslovljene su nizom civilizacijskih,
saznajnih, tehnolokih, kulturnih, obrazovnih i drugih
faktora. I sam ovek je bie u neprestanoj promeni od
roenja do smrti, pa se moe slobodno rei da mu je
43
44
promena imanentna. Promene koje donose boljitak

veem broju ljudi, a ne dovode do diskvalifikacije,
osiromaivanja i devalviranja napora drugih ljudi mogu
se smatrati prihvatljivim.
Dok su se u ranijim epohama promene odnosile na
prostorno ograniene zajednice, danas su promene
uglavnom globalne, dogaaju se znatno bre, niveliraju
ljudska iskustva i vode homogenizaciji oveanstva
mada to na prvi pogled nije vidljivo. Globalizacija kao
svetski trend je krenula iz sfere zabave, kulture, nauke,
irei se preko medija, a tek potom kroz ekonomske
i politike tokove. Danas je to nezaustavljiv proces sa
dalekosenim posledicama.
Moe se slobodno rei da globalizacija pogoduje irenju
enskih ljudskih prava, da tekovine enske borbe sa
jedne take planete postaju svojina svih ena sveta.
Naravno, otpori globalizacijskim procesima posebno
na planu enskih ljudskih prava su veliki, ali sam po
sebi proces je nezaustavljiv.
Feminizam je jedan od progresivnih drutvenih pokreta
sa kojim su uinjene brojne drutvene promene u korist
ena i mukaraca.
Drutveni ugovor
Drutveni ugovor podrazumeva postojanje slobodnih
graanki i graana koji udruuju svoju volju stvarajui
pravila iz kojih proizilaze njihove meusobne veze i
odnosi. U drutvenoj teoriji postavlja se pitanje da li
je drutveni ugovor uspostavljen izmeu graana i
vlasti (Tomas Hobs) ili se pod drutvenim ugovorom
podrazumeva uspostavljanje odnosa meu samim
graanima (Don Lok i an ak Ruso). Dejvid Hjum
je u teoriju drutvenog ugovora uveo momenat njegove
hipotetinosti insistirajui na artificijelnosti drutvenog
ugovora i stoga njegovoj promenljivosti.
S obzirom da strane koje sklapaju ugovor moraju biti

ravnopravne, feminiskinje insistiraju na uspostavljanju
rodne ravnopravnosti kao elementa bez koga je
nemogue napraviti validan drutveni ugovor iz kojeg
e proistei rodni poredak, rodni reim i rodne uloge u
jednom drutvu.
45
E
Ejdizam
Ejdizam (ageism) spada meu najrasprostranjenije
oblike diskriminacije u savremenom svetu, a podrazumeva diskriminisanje pojedinaca/pojedinki samo
zato to pripadaju starosnoj grupi treeg doba. Gde je
granica treeg doba zavisi od kulture, nivoa razvijenosti
jednog drutva, drutvenog bogatstva i demokratskih
potencijala. Danas se pod treim dobom u Evropi
podrazumeva ivotni period u kome ljudi zavravaju
aktivni radni vek i odlaze u penziju, dakle od polovine
ezdesetih ili poetka sedamdesetih godina ivota do
smrti. S obzirom da se ivotni vek ljudi produava,
da se anse da budu aktivni jo izvestan broj godina
poveavaju, to se razvijena drutva organizuju tako da
ljudi treeg doba imaju prilike da ive i dalje aktivno,
razvijaju vlastite kapacitete, kreativno se izraavaju i
ne oseaju iskljuenim iz zajednice. Tako se organizuju
univerziteti treeg doba, umetnike kole i akademije
treeg doba, kursevi raunara, kreativnog pisanjaza
pripadnike/pripadnice ove dobne skupine. Paralelno
postoji i niz diskriminiuih praksi.
Tokom ljudske istorije u mnogim kulturama, pa i kod
nas, postojao je obiaj lapota preputanja starih i
nemonih silama prirode ili izazivanja njihove nasilne
smrti kako bi blia okolina ili zajednica bile osloboene
47
48
obaveze da brinu o njima, hrane ih ili zadovoljavaju

njihove druge potrebe. Tragovi ejdizma mogu se
detektovati u priama za decu (Glinena posudica8),
kulturnim i modnim trendovima. Potroaka civilizacija
favorizuje grupe koje su potencijalni konzumenti, tako
da su moda, reklame, proizvodnja usmereni ka mladoj,
visokoproduktivnoj populaciji. Ima primera uspenih
zajednica u kojima su i vrlo stari ljudi imali svoje
zadatke, odgovornosti i pruali doprinos zajednici.9
Najee odnos prema starima i odnos prema deci
pokazuju koliko jedna zajednica ima etike principe
ugraene u svoje funkcionisanje.
Zanemarivanje potreba ljudi treeg doba ima i povratni
uticaj na njihovu percepciju vlastite linosti. Starake
depresije su najee uslovljene imputima koje drutvo
permanentno upuuje starim osobama.
Ejdizam, kao i drugi oblici diskriminacije, ranije
pogaa ene nego mukarce koji svoju akumuliranu
drutvenu mo koriste da bi poveali svoj drutveni
presti. Tako se za ene koriste pogrdni termini za
koje ne postoje ekvivalenti u mukom rodu, kao npr.
usedelica, klimakterina i tome slino. ene ee
bivaju drutveno vrednovane i instrumentalizovane
kao seksualni objekti, u odnosu na to koliko su fiziki
atraktivne, to doprinosi ideji gubljenja drutvenog
statusa i moi uporedo sa telesnim preobraejem
izazvanim procesom starenja.
8. itanka za IV razred osnovne kole; (pripremili Hasan iki,

Bogdana Popovi i Vuka Grbi), 8.izd. Sarajevo, Svjetlost, 1953.
9. Bart Stefan i Nadeda Radovi, Deak iz komiluka, Nemako
udruenje za dobrosusetske odnose Karlowitz,
Sremski Karlovci, 2006,str.98.
Emancipacija
Pojam emancipacije podrazumeva oslobaanje
pojedinca/pojedinke od dominacije drugog. Proces
emancipacije ena je krenuo sa zahtevima da ene
budu jednake sa mukarcima, da ne budu tlaene i
onemoguavane samo zato to su ene. Dakle, emancipacija ena je zapoela zahtevima za pravom glasa,
zahtevima za istu platu za isti rad i za kolovanjem
ena. Tek je drugi talas feminizma iznedrio zahteve da
se jednako vrednuju posebnosti i razliitosti izmeu
mukaraca i ena. Emancipacija u okviru teoretiarki
drugog talasa znaila je osveivanje vlastitih iskustava,
diskriminacije koju trpe ene samo zato to su ene i
uvaavanje rodnih osobenosti.
Pokazalo se da pored rodne emancipacije velike grupe
ena ude i za rasnom emancipacijom, emancipacijom
po osnovu seksualne orijentacije, po osnovu psihofizikih mogunosti, klasnog ili teritorijalnog porekla i
niza drugih linih ili grupnih osobenosti.
Da bi brojni emancipacijski koncepti postali enska
realnost trebalo je prevrednovati korpus ljudskih
znanja, sameriti ga sa potrebama ena. Tako danas uz
katedre enskih studija nastaju istorije filozofije, literature, civilizacije koje kritiki sagledavaju stavove koji
imaju mizogine poruke makar ti stavovi pripadali i
najveim umovima ljuske rase.
EU smernice (mapa puta) za

ravnopravnost izmeu ena i
mukaraca (2006-2010)
Smernice Evropske Unije za ravnopravnost izmeu ena
i mukaraca predstavljaju strateki dokument EU kojim
se definiu politike delovanja u cilju unapreivanja rodne
ravnopravnosti u periodu od 2006. do 2010. godine. Ova
strategija usvojena je 1. marta 2006. godine i poiva na
iskustvu prethodne okvirne strategije EU u ovoj oblasti
49
50
za period od 2001. do 2005. godine. Kontinuirano

zalaganje za unapreivanje rodne ravnopravnosti u
EU ini sastavni deo i proimajui element ukupne
politike EU. Smernice EU za ravnopravnost izmeu
ena i mukaraca afirmiu dvojaki pristup izgradnje i
jaanja rodne ravnopravnosti kroz sistemsko uvoenje
rodno osveene politike u sve sfere delovanja, putem
definisanja rodno osetljivih stratekih pristupa, aktivnosti i posebnih/afirmativnih mera. Evropska komisija
usvajanjem i sprovoenjem ovog dokumenta jasno
iskazuje svoju opredeljenost aktivnog dranja rodne
ravnopravnosti na svom dnevnom redu u procesu
jaanja partnerstva sa zemljama lanicama i onima koje
su u predpristupnoj i pristupnoj fazi.
EU smernice (mapa puta) za ravnopravnost izmeu ena
i mukaraca definiu i fokusiraju se na est prioritetnih
oblasti u okviru evropske strategije uspostavljanja
rodne ravnopravnosti. To su:
1. jednaka ekonomska nezavisnost mukaraca i ena;
2. usklaivanje profesionalnog i porodinog ivota;
3. jednaka zastupljenost na mestima odluivanja;
4. iskorenjivanje svih formi rodno zasnovanog nasilja;
5. uklanjanje rodnih stereotipa;
6. promovisanje rodne ravnopravnosti u spoljnoj i
razvojnoj politici.
Za svaku prioritetnu oblast, u okviru ovog dokumenta,
su definisani specifini ciljevi i aktivnosti za njihovo
dostizanje. Sprovoenje i primena ovog dokumenta
podrazumeva i podnoenje izvetaja Evropskoj komisiji, kao i sukcesivnu evaluaciju na osnovi koje e
se definisati predlozi za nastavak delovanja u 2010.
godini.
Akcioni programi, kao to su smernice, omoguavaju
Komisiji da proiri politiku agendu ili progura
neko novo vano pitanje, posebno u onim oblastima

politikog delovanja za koje nedostaje politika volja
za njihovo reavanje u Evropskom savetu i Evropskom
parlamentu.
Evropska konvencija
o ljudskim pravima
Savet Evrope je 4. novembra 1950. godine doneo
Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. U periodu
od 1950. do 2004. godine, Konvenciju je prihvatilo 46
zemalja i time priznalo nadlenosti Evropskog suda
za ljudska prava, koji je 1998. godine Protokolom
11 uveden u evropsku pravnu praksu kao stalna
pravosudna institucija i koji je otvorio mogunost
pojedinca da uestvuje u meunarodnom pravnom
postupku. Tekst je zvanino preveden i objavljen na 30
jezika, a ratifikacija je izvrena u svim dravama Saveta
Evrope, ukljuujui i Srbiju.
Sledei ideju Ujedinjenih nacija i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kako se navodi u preambuli, ova konvencija sadri institucionalni okvir
za uspostavljanje jedinstvene nadnacionalne zatite
ljudskih prava i sloboda, to uz vladavinu prava ini
osnov demokratskog ustrojstva.
Osnovna prava i slobode koje garantuje Konvencija su
definisane u prvom delu iste lanovima od 2 do 18 i to
su: pravo na ivot (l. 2), zabrana muenja, neovenog
i poniavajueg postupanja(l. 3), zabrana ropstva i
prinudnog rada (l. 4), pravo na slobodu i sigurnost
(l. 5), pravo na pravino suenje (l. 6), kanjavanje
samo na osnovu zakona (l. 7), pravo na potovanje
privatnog i porodinog ivota (l. 8), sloboda misli,
savesti i veroispovesti (l. 9), sloboda izraavanja (l.
10), sloboda okupljanja i udruivanja (l. 11), pravo na
sklapanje braka (l. 12), pravo na delotvorni pravni lek
(l. 13), zabrana diskriminacije (l. 14). Drugim delom
51
52
Konvencije predvia se obezbeivanje meunarodne

zatite i ureuje se funkcionisanje Evropskog suda
za ljudska prava (l.19 - 51), dok se trei deo (l. 51
- 59) odnosi na proceduralna pitanja i nadlenost u
vezi sa potpisivanjem, ratifikovanjem, tumaenjem,
predmetnom, teritorajalnom i vremenskom primenom
odredaba Konvencije. Tokom godina Protokolima su
vrene izmene i dopune osnovnog teksta Konvencije,
koji su po stupanju na pravnu snagu, postajali pravno
obavezujui delovi Konvencije.
Evropska konvencija o ljudskim pravima oznaila je
jasno opredeljenje zemalja lanica u smislu sadraja
prava i sloboda i utrla put jasnijem definisanju mera
zatite ljudskih prava u svim oblastima, pa time i u
oblasti zatite ena od nasilja.
Evropska povelja o rodnoj

ravnopravnosti na lokalnom nivou
Savet evropskih optina i regiona (CEMR), odnosno
asocijacija lokalnih i regionalnih vlasti iz preko trideset
zemalja Evrope usvojio je 2006. godine povelju o
jednakosti mukaraca i ena u lokalnim okvirima.
Do sada je povelju potpisalo 256 evropskih lokalnih i
regionalnih uprava. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou namenjena je lokalnim i
regionalnim upravama Evrope. Svaka od potpisnica se
obavezala da e napraviti i u praksi slediti Akcioni plan
kojim se odreuju prioriteti, aktivnosti i sredstva za
njihovo sprovoenje. Drutvene, politike, ekonomske
i kulturne nejednakosti su i dalje drutvena realnost.
Kao primeri za to u Povelji se navode razlike u platama i
nejednaka zastupljenost ena i mukaraca u politikom
ivotu.
Lokalna i regionalna demokratska vlast je u obavezi da
bira najbolja reenja u domenu stanovanja, sigurnosti,
javnog saobraaja, zapoljavanja i zdravstvene zatite.
Vee uee ena u lokalnoj vlasti, obezbeivanje tog

uea afirmativnim merama, znai i pomak u formulisanju politike na lokalnom nivou jer e ivotna
iskustva ena, njihove sposobnosti i kreativnost uneti
rodnu dimenziju i oplemeniti lokalnu politiku.
S obzirom da Savet evropskih optina i regiona i
njegov Odbor ena izabranih predstavnica lokalnih
i regionalnih vlasti ve godinama promoviu rodnu
ravnopravnost, njihova konkretna inicijativa iz 2005.
godine Grad za ravnopravnost iri se kroz promociju
dobrih praksi.
Povelju osnauje i Svetska deklaracija Meunarodnog
saveza lokalnih vlasti (IULA) o enama u lokalnoj
upravi iz 1998. Ravnopravnost ena i mukaraca je
fundamentalno naelo ovih dokumenata. Da bi to
pravo bilo konzumirano moraju se reavati pitanja
viestruke diskriminacije. Podjednako uee ena i
mukaraca u procesima odluivanja je preduslov za
demokratsko drutvo. Pored toga prioriteti na lokalnom
i regionalnom nivou su eliminisanje rodnih stereotipa i
obezbeivanje resursa.
Evropski institut
za rodnu ravnopravnost
Evropski savet u Nici 2000. godine u Agendi socijalne
politike zagovara potrebu osnivanja evropskog instituta za rodnu ravnopravnost koji bi pruao podrku
lanicama u promovisanju politike rodne ravnopravnosti. 2002. godine Evropska komisija je uradila studiju
o izvodljivosti za Evropski institut. Na ustanovljenje
Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost naroito
je uticao izvetaj Evropske komisije iz marta 2004.
godine u kojem je konstatovan trend poveanja razlike
izmeu ena i mukaraca u nekoliko oblasti. Evropski
parlament je u ime podrke osnivanju instituta uradio
studiju Uloga budueg Evropskog instituta. Konano,
53
54
8. marta 2005. komesar za zapoljavanje, socijalnu

politiku i jednake mogunosti objavljuje da je Evropski
institut za rodnu ravnopravnost osnovan. U decembru
2006. Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o
osnivanju instituta. Budet instituta je 52,2 miliona
evra za period od 2007. do 2013, a njegovo sedite u
Vilnusu, Litvanija.
Glavni cilj Evropskog instituta je podrka institucijama
EU u osnaivanju politike rodne ravnopravnosti i
gender mainstreaming u politikama EU i dravama
lanicama, kao i onima koje su na putu za lanstvo.
Institut se angauje na podizanju nivoa svesti graanki
i graana Evrope o rodnoj ravnopravnosti.
Meu zadacima instituta posebno se naglaava da:
sakuplja, analizira i promovie podatke i rezultate
istraivanja;
razvija metode poredivosti podataka;
analizira efikasnost mera za implementaciju rodne
ravnopravnosti;
organizuje istraivanja;
koordinira evropsku mreu za rodnu
ravnopravnost;
organizuje kampanje u cilju podizanja nivoa svesti
graanki i graana;
afirmie dobre prakse;
podrava nevladine organizacije i uspostavlja
dijalog sa njima, itd.
Evropski institut ima tri organa: Upravni odbor,
direktorku sa zaposlenima i Odbor ekspertkinja/
eksperata. Institut podnosi izvetaje o svom radu
Evropskom savetu, Evropskom parlamentu i Evropskoj
komisiji.
F
Femicid
Femicid je podvrsta genocida, ubijanje ena zato to
su ene. Podvrsta femicida je fetifemicid, abortiranje
enskih fetusa.
Prema Andre Miel najmasovniji genocid pre Drugog
svetskog rata u istoriji je bio femicid spaljivanje ena
u srednjem i poetkom novog veka zbog optube da su
vetice. Procene su da je ubijeno vie desetina hiljada
ena tokom prakticiranja spaljivanja vetica.
U razliitim kulturama femicid se iskazuje na razliite
naine. U Indiji se vezuje za spaljivanje ena ukoliko
muevljeva familija hoe da pribavi jo jedan miraz ili
ukoliko familija ene nije isplatila miraz u celini. Borba
protiv spaljivanja ena koje se prikazuje kao nesreni
sluaj traje i danas. U Africi je razlog femicida jo uvek
iv obiaj sakaenja enskog polnog organa, odsecanjem
klitorisa, ili ireg podruja vagine, kao tradicionalna
praksa nasilja nad enama koja se obnavlja iz generacije
u generaciju. Posledice ovog sakaenja esto imaju
fatalan ishod. Mutilaciju ili genitalno sakaenje ena su
migranti iz Sudana, Somalije, Egipta i drugih afrikih
zemalja u kojima je praktikovanje mutilacije u velikom
procentu zastupljeno, preneli i u evropske zemlje, tako
da ta praksa postaje poznata i na podruju starog
kontinenta. Femicid je i ubijanje ena zbog zatite
asti mukarca, ukoliko je izvrila ili pokuala da
izvri preljubu. Sve femicidne prakse slue odravanju
55
56
i ponovnom utvrivanju dominantnog poloaja

mukaraca i njihove vlasti nad ivotom i telom ene.
Uvoenjem ultrazvunog pregleda trudnica proirena
je praksa abortiranja enskih fetusa jer patrijarhalne
kulture vie vrednuju muku decu od enske. U Kini e
zbog prava para na jedno dete kroz niz generacija biti
ozbiljan manjak ena u populaciji.
U Srbiji najizraeniji oblik femicida se odraava
kroz ubistva ena koja su posledica nerazreenih ili
prolongiranih oblika porodinog nasilja nad enama.
Jo uvek ne postoji zvanina dravna statistika o
ubijenim enama, rtvama porodinog nasilja, ali iz
statistika nevladinih organizacija kao to je Autonomni
enski centar, saznajemo da je u proseku svake sedmice
jedna ena ubijena od strane svog partnera.
Feminizmi
Danas bi se teko jednoznano mogao definisati
feminizam. Jednostavnije i blie istini je govoriti o
feminizmima. Pojam pokriva irok raspon od teorijskih
pristupa, preko politikih aktivnosti i drutvenih
pokreta do linih opredeljenja velikog broja ena koje
odluuju da izau iz patrijarhata, autoritarnosti i da
uzmu deo drutvene moi koji im kao ravnopravnim
ljudskim biima pripada.
Re feminizam se prvi put defininie u Roberovom
reniku 1837. godine u Francuskoj kao uenje koje
se zalae za irenje prava i uloge ene u drutvu. Ve
u ovom odreenju znaenja rei feminizam sadrana
su sva tri elementa: uenje (teorija), irenje prava ena
(akcija) i lino opredeljenje (deo linog identiteta).
Re feminizam je zapravo prvi upotrebio socijalistautopista arl Furje 1830. godine. Furjeova opaska da
emancipacija ena izraava meru emancipovanosti
drutva u celini vai i danas. U Engleskoj, drugoj kolevci
feminizma, feminizam se pominje 1890. godine kao
sinonim za zatitu enskih prava i direktno se vezuje uz

pokret sifraetkinja i spis Meri Volstonkraft Odbrana
prava ena10.
Malo teorijskih koncepata je u poslednja dva veka
dobilo toliko teorijskih artikulacija, proizvelo toliko
drutvenih akcija i ostavilo traga u razvoju linosti
kao feminizam. S obzirom na pretenzije feministkinja
da njihov pogled na drutvo, poziciju ena i vlastitu
linost bude delatan, dovodi do drutvenih promena i
da menja postojeu raspodelu moi, za oekivati je da
feminizam i feministike ideje nailaze na otpore onih
kojima postojea raspodela moi odgovara.
Feminizmi se mogu klasifikovati hronoloki kako
su se javljali, ali najea podela je na sociopolitiki,
ije izvorite je tenja za socijalnom promenom, i
akademski koji se razvija unutar univerzitetskih i
alternativnih studija i istraivanja. Prema estini socijalne promene na kojoj insistira, metodama angaovanja i posmatrajui feminizam iz perspektive analize
politikih nauka razlikujemo radikalni, liberalni i
marksistiki ili socijalistiki feminizam. U poslednje
dve dekade feminizam je bio izloen izazovima koje
je pred njega stavljala politika identiteta, koja je
uzdrmala koherentan feministiki projekat kao ideju i
kao pokret11. Kao posledica uticaja politike identiteta,
javljaju se feminizmi obojeni nastojanjima grupa ena
koje se okupljaju prema nekom svojstvu ili za njih bitnom
elementu identiteta (rasi, seksualnom opredeljenju,
teritoriji, iskustvima koja dele meusobno). Tako se
javljaju lezbejski, afro-ameriki, jevrejski, feminizam
Treeg sveta itd.
Feminizam se razvijao u periodima najeih kriza koje
je bilo nemogue ili vrlo teko razreiti u okvirima koji
10. Op.cit.
11. Marsh David, Stoker Gerry, Teorije i metode politike znanosti,
Toni Kursar i Davor Stipeti(preveli) Zagreb, 2005., str.108.
57
58
su ih proizveli. Prvi talas feminizma se vezuje za Prvi

svetski rat, socijaldemokratkinje i njihove antiratne
zahteve, za zatitu ena na poslu, ograniavanje
eksploatacije enskog i deijeg rada i borbu za pravo
glasa ena. Pod prvim talasom feminizma podrazumeva
se period do poetka ezdesetih godina XX veka.
Jednakost ena i mukaraca, odnosno osvajanje pravne
i politike jednakosti mukaraca i ena je bila centralna
ideja. Insistiralo se na promeni zakonodavstva koje
bi enama dalo pravo na raspolaganje i nasleivanje
imovine, pravo na sklapanje poslova, kao i politika i
graanska prava.
Drugi talas feminizma je bio plod krize, pre svega
krize vrednosti, krajem ezdesetih godina XX veka.
Inspirisan je knjigom Simon de Bovuar Drugi pol12,
afirmie ideju jednakosti, ali se bavi definisanjem
drugosti, razliitosti. Ideja jednakosti zamenjena je
idejom ravnopravnosti. Vie se ne govori o polu, od
prirode odreenom obeleju ljudskog bia, nego se
uvodi kategorija roda, socijalnog konstrukta polnosti.
Iako sama Simon de Bovuar ne uvodi jeziku distinkciju, njoj pripada kljuna reenica: enom se ne raa,
ena se postaje. Dakle, enskost, kao i mukost su
socijalni konstrukti odreenog drutva u odreenom
vremenu i stoga podloni promeni.
Izmeu feministkinja prvog i drugog talasa postoji
diskontinuitet. Iz razliitih razloga diskontinuitet
enskih teorija i pokreta je bio realnost i na Istoku i na
Zapadu. Drugi talas feminizma se razvija u atmosferi
narastajuih utopijskih energija (pokret zelenih, antinuklearni i antiratni pokret). Iako su i zahtevi prvog, a
manje-vie i zahtevi drugog talasa feminizma ispunjeni,
broj zahteva enskih pokreta, opseg i dubina promena
12. Beauvoir, Simone de, Deuxieme sexe, [The second sex]; translated and edited by H. M., Parshley[1st American ed.], New
York, Knopf, 1953 [c1952]
koje podrazumevaju, polja interesovanja i delovanja

se neprestano ire i narastaju. Na drutvenoj sceni
postaju vidljivi ivoti i stremljenja razliitih viestruko
deprivilegovanih grupa ena. Feminizam je ostvario
uticaj na sve sfere ivota od svakodnevice u kojoj rad u
kui pripada u jednakoj meri mukarcu i eni, u kulturi,
nauci, politici itd.
Trei talas feminizma ivi istovremeno sa idejama i
praksom drugog talasa jer, pored ostalog, feminizam
izrasta autentino i na tlu eks-socijalistikih zemalja
u kojima su ene osvojile neka od prava za koja se
feminiskinje za Zapada tek bore, ali i otkrivaju ideje
drugog talasa feminizma i graansku demokratiju. Trei
talas feminizma u Americi i Evropi nastaje iz kritike
dvostruko, trostruko i viestruko marginalizovanih
grupa ena koje predstavnice drugog talasa vide
kao bele ene ponikle iz dominantnog zapadnog
civilizacijskog kruga prebacujui im da jedino to su
postigle jeste vlastiti ulazak u privilegovan drutveni
sloj. U kontekstu treeg talasa feminizam pripada
slobodnoj pojedinki svesnoj svojih razliitih identiteta,
mogunosti, sa pravom na vlastite izbore. Feminizam
treeg talasa se vezuje danas uz queer teoriju, enizam,
post-kolonijalnu teoriju, kritiku teoriju.
Family friendly politike

Family friendly policies ili politke bliske porodici
podrazumevaju raznovrsne radne prakse koje su
ustanovljene sa ciljem da se zaposlenima omogui da
dostignu zadovoljavajuu ravnoteu izmeu zahteva
privatnog i profesionalnog/poslovnog ivota. esto se
uvode s ciljem re-integracije ena nakon porodiljskog
odsustva. Ipak, politika jednakih mogunosti zahteva
da opcije fleksibilnog radnog vremena budu dostupne
i mukarcima.
59
60
Fleksibilno radno vreme je jedna od tekovina savremenog

razvoja organizacije rada. Koristi se uglavnom da bi se
lake uskladile obaveze vezane za odravanje ivota
u porodici i profesinalne obaveze. Fleksibilno radno
vreme moe se odnositi na dnevnu, nedeljnu, mesenu
ili godinju organizaciju radnog vremena. Mane fleksibilno organizovanog radnog vremena vezane su za
loiji tretrman onih koji ga koriste, manju mogunost
napredovanja u profesionalnoj karijeri. Jednom reju,
na fleksibilno radno vreme se jo uvek gleda kao na
pomonu kategoriju. To je sigurno vezano za injenicu
da se ono odnosi uglavnom na ene, da mukarci
koriste znatno ree fleksibino radno vreme to znai i
da u znatno manjoj meri preuzimaju obaveze vezane za
porodicu.
Family friendly politike mogu uvoditi, pored fleksibilnog radnog vremena, i usluge uvanja dece u okviru
sedita radne organizacije (u sluaju korporacija ili
mnogoljudnih kolektiva), pomo za brigu o starim
licima, kao i podrku u aktivnostima vezanim za razvoj
lokalne zajednice. Uvoenje ovakvih programa, svakako,
zahteva znaajne ekonomske resurse i investicije. S
druge strane, korisnost ovih programa je mogue
uoiti u drutvima gde se family friendly politike ve
due vreme sprovode, i ogledaju se u viem stepenu
socijalne ukljuenosti, veoj motivaciji zaposlenih da
aktivno doprinose na radnom mestu, to se ogleda i u
veoj produktivnosti13.
13. http://www.flexibility.co.uk/issues/WLB/rowntree1.htm;
http://www.oregon.gov/DAS/HR/docs/train/ffp_guide3.pdf
G
Genitalno sakaenje
(Female genital mutilation- FGM)
Genitalno sakaenje ili mutilacija enskih polnih
organa devojica je i danas realnost velikog broja ena u
svetu. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije
dva miliona devojica godinje biva podvrgnuto ovoj
intervenciji. Genitalno sakaenje je odsecanje spoljnih
delova genitalija, klitorisa, velikih i malih usmina,
u zavisnosti od forme mutilacije koja se primenjuje.
Dubina zahvata varira od odsecanja vrha klitorisa,
preko odsecanja klitorisa i dela usmina do odsecanja
klitorisa, velikih i malih usmina i zaivanja vaginalnog
otvora. Ostavlja se mali prolaz za mokrane puteve
i oslobaanje od menstrualne krvi. Ovako zaivene
devojke se pre stupanja u seksualne odnose podvrgavaju
novoj intervenciji, to se deava i prilikom poroaja.
Genitalno sakaenje je bolna i muna praksa za ene.
S obzirom da ova praksa ulazi u domen tradicionalne
medicine i ostaje van legalnih zdravstvenih institucija,
nivo higijene prilikom obavljanja ove intervencije je
esto nizak, te je pratea pojava veliki broj infekcija, kao
i pogrenih zaivanja koja onemoguavaju pranjenje
organizma, to sve predstavlja uzroke smrti devojica i
ena koje su bile izloene ovom poduhvatu.
61
62
Pretpostavlja se da je u svetu oko 135 miliona devojica

bilo podvrgnuto ovoj tradicionalnoj praksi, od ega
navei broj na afrikom kontinentu.14
Genitalno sakaenje je oblik surove kontrole enske
seksualnosti i jedan od najsurovijih oblika institucionalizovanog nasilja nad enama.
Ginokritika
Poetkom osamdesetih godina XX veka Ilejn ovolter
se uputa u avanturu klasifikovanja i sistematizovanja
feministike kritike. Veliko interesovanje izaziva njen
lanak Feministika kritika na raskru(1981.)
ovolterova istie da je feministika kritika ula u
razvojnu fazu koja zahteva utvrivanje teorijskih
osnova i diferencijaciju nastalih pravaca. Ona nalazi da
je dominantan pravac revizionistika struja feministike
literarne kritike. Najistaknutija predstavnica ovog
pravca je Sandra Gilbert ta feministika kritika trai?
(What Do Feminist Critics Want?). Gilbertova trai
detabuiziranje i deifrovanje pitanja koja su skrivala
vezu izmeu tekstualnosti i seksualnosti i oslobaanje
od uticaja kulturnih autoriteta. U tom kontekstu
revizionistika feministika kritika sledi tenje aktivistkinja drugog talasa feminizma razotkrivajui u
literaturi mehanizme represije prema enama i razliite
oblike muke dominacije kroz knjievne kanone koji
su garant ouvanja dominantne muke perspektive.
Ova kritika se, prema ovolterovoj, ubrzo suoila sa
vlastitim granicama, to jest sa nedostatkom pozitivnog
aspekta. Bila je vrlo produktivna na terenu protiv
ega je, ali su joj nedostajali aspekti za ta se zalae.
Jednom reju, revizionistika feministika kritika je
bila zavisna od androcentrike perspektive. Upravo
14. Zaharijevi Adriana (priredila), Neko je rekao feminizam,

Heinrich Bll Stiftung, 2008., str. 155.
naputanje androcentrike perspektive pomoglo je

raanju ginokritike. Feministika kritika se suoila sa
problemom nalaenja sopstvenog sistema, sopstvene
teorije.
ensko iskustvo, estar razliitosti je postalo predmet
istraivanja. Taj sopstveni enski glas je trebalo da
postane ginokritika. Nije ovolterova izmislila ginokritiku. ene su uvek tragale za vlastitim glasom,
ali ona je to ensko traganje imenovala. Jedan od
centralnih problema ginokritike postaje konstrukcija
enskosti. Pitanje enskosti je postavila Patria
Mejer-Speks autorka knjige enska imaginacija
(Female Imagination, 1975.). Pored jasnog definisanja
enskosti ginokritika je trebalo da istrai istoriju, stil,
teme, vrste i strukture enskog knjievnog stvaralatva,
da opie stvaralaki proces i konano kanone. Diskusija
je voena i oko odnosa itateljka autorka teksta.
ovolter sistematizuje etiri modela definisanja enskosti u feministikoj kritici: bioloki, lingvistiki,
psihoanalitiki i kulturni. Pokazalo se da je re o vrlo
produktivnoj sistematizaciji feministie kritike.
Bioloki model telo smatra neodvojivim od intelekta.
Telesnost, ulnost, jezik tela postali su predmet
analize naspram mukoj racionalnosti i sveprisutnoj
dualnosti tela i intelekta. Opasnost ove kritike bila je
u apsolutizaciji znaaja telesnosti za pisanje i itanje.
Jedna od glavnih predstavnica je Alisija Ostriker
(Body Language: Imagery of the Body in Womens
Poetry, 1980).
U lingvistikim i tekstualnim teorijama traga se za
polnom determinacijom jezika. Ove teorije su u veini
bile normativnog karaktera zahtevajui stvaranje
specifinog jezika koji e iskljuivati pokoravanje ena.
U prilog ovim teorijama ili su razliiti tajni jezici
ena koji datiraju od mitova preko jezika stvaranih u
netolerantnim, enama nesklonim kulturnim okrujima. Ali, opasnost je predstavljalo izolovanje, zapravo
63
64
getoiziranje kulture ena iz drutvenog konteksta i

samim tim njeno ponovno marginaliziranje. Ove teorije
su najdoslednije razvijale Francuskinje Ani Leklerk,
antal aval i an Ivrar.
Imajui u vidu tretman enskog kao manje vrednog,
kastriranog, falinog u psihoanalizi Sigmunda Frojda
jasno je da je uspostavljanje veze izmeu psihe autorke
i njenog stvaralatva moralo biti pod optereenjem
izrazito falocentriki struktuirane psihoanalize. U vie
navrata autorke kritiki vrednuju odnos psihoanalize
i enskog stvaralatva. Implicitna kritika je (Doroti
Dinerstin i Nensi adorov) polni identitet definisala
na preedipovskoj fazi razvoja linosti. Dulijet Miel
izvodi feministiku reinterpretaciju Edipovog kompleksa povezujui Frojdove interpretacije sa drugaijim
istorijskim kontekstom to ih uveliko obesmiljava.
Koncentriui se na odnos majka-erka, na psihodinamiku odnosa unutar enskih zajednica kao impulse enskog stvaralatva ovolterova ogranienja
ovog kritikog modela nalazi u nedovoljnom prisustvu
drutvenog konteksta u irem smislu, to jest ekonomskih inilaca, etnikih i kulturnih specifinosti unutar
kojih ene stvaraoci deluju.
Feministika kritika iz perspektive kulturne antropologije ima sve elemente izostavljene u biolokom,
tekstualnom i psihoanalitikom modelu.
Ginokritika je bila vaan pokret krajem sedamdesetih
i poetkom osamdesetih godina XX veka. Danas predstavlja deo feministike istorije. Njeno najproduktivnije
ishodite bile su arahnologija Nensi Miler (Poetics
of Gender, 1986.) i criture feminine Elen Siksu, Lis
Irigeraj, Julije Kristeve.
H
Heteroseksizam
Heteroseksizam je vrlo uvreen oblik diskriminacije.
Bazira se na predrasudi da je heteroseksualnost jedini
normalni oblik ljudske seksualnosti. To znai da se
velika grupa LGBTTIQ osoba diskriminie, da se
njihova seksualna iskustva i udnje negiraju, smatraju
devijantnim. Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste bolesti 1992. godine. U
dopisu Srpskog lekarskog drutva od 14. maja 2008.
godine, koji je odgovor na pitanje NVO Labris da li se
homoseksualnost kod nas i dalje tretira kao bolest, stoji:
"...homoseksualnost se u vaeoj ICD-10 Klasifikaciji
duevnih poremeaja i poremeaja ponaanja ne pojavljuje kao bolest Kako je i naa zemlja lanica
Svetske zdravstvene organizacije podrazumeva se da
delimo stavove iste, da istopolna orjentisanost nije
mentalno oboljenje."15
Iako antidiskriminacioni zakoni izriito zabranjuju
diskvalifikovanje linosti po osnovu seksualne orijentacije, uticaj verskih zajednica, predrasude i nespremnost ljudi da menjaju jednom prihvaena uverenja reprodukuju heteroseksistike stavove.
Homofobija
Homofobija je upuena prema homoseksualno,
biseksualno, transseksualno, interseksualno i queer
orijentisanim osobama. Re je o bezrazlonoj mrnji
15. Izvor: Gayten LGBT
65
66
prema osobama drugaije seksualne orijentacije

od heteroseksualne. Kao i svaka druga neosnovana
mrnja i homofobija proizvodi strah i manipulie
vlastitim imaginarnim proizvodima. Homofobine
osobe pripisuju homoseksualnosti i homoseksualno
orijentisanim osobama niz osobenosti koje nemaju
veze sa linim karakteristikama i svojstvima osoba,
ve predstavljaju miljenje zasnovano na stereotipnim
vizijama i predrasudama. Nedavno, prilikom javne i
parlamentarne rasprave u Skuptini Republike Srbije
o predlogu Zakona o zabrani diskriminacije graani
i graanke su imali priliku da uju karakteristian
repertoar homofobinih izjava.
Kroz razne istorijske periode pa i danas, homoseksualne
osobe su proglaavane krivcima za niske natalitetne
stope, belu kugu, izumiranje naroda. Svakome ko je
u stanju da sledi logiki vlastitu misao jasno je da nije
svako voenje ljubavi nuno usmereno na produenje
vrste, da ljudi imaju pravo da slede potrebe vlastitog tela,
da biraju seksualne partnere i da to ne moraju da rade
u skladu sa drutveno dominantnim heteroseksualnim
modelom.
Drugi homofobini argument je upuen nepodobnosti
homoseksualnih osoba da odgajaju vlastitu ili usvojenu
decu. U svetu ve decenijama homoseksualne osobe
odgajaju decu i prema istraivanjima ta deca se od dece
koja rastu u heteroseksualnim porodicama razlikuju
samo po tome to su tolerantnija i lake prihvataju
drugost i razliitost. Homoseksualne osobe su u velikoj
veini deca roena u heteroseksualnim zajednicama.
Heteroseksualnost roditelja ne povlai automatski
heteroseksualnost dece i vice versa.
Drutvo koje dri do demokratskih vrednosti
kriminalizuje homofobiju i titi prava svojih graanki
i graana da slobodno odluuju koga e i kako voleti.
Drutvo tolerancije i inkluzije prepoznaje jednaku
vrednost svake ljubavi.
I
Incest
Incest u naem narodu poznat pod imenom rodoskrnavljenje - u veini evropskih zakonodavstava se
vezuje za seksualnu zloupotrebu dece od strane roditelja, odnosno seksualne odnose izmeu brata i sestre
ako su stariji od 16 godina. iri kontekst u kojem neka
zakonodavstva koriste ovu re je seksualna zloupotreba
deteta od strane onih koji su u poloaju autoriteta
u odnosu na dete i koji zloupotrebljavaju poverenje
deteta (vaspitai, nastavnici, terapeuti, roaci, komije).
Rodoskrnavljenje se sankcionie u gotovo svim zajednicama, mada se granice u rodbinskim vezama razliito
tretiraju.
U 85% sluajeva rtve incesta su devojice. Postojanje
incesta se vekovima zatakavalo. rtve su najee bile
tretirane kao psihijatrijski bolesnici. Nema zajednice u
kojoj nisu zabeleeni sluajevi incesta. Ako se o incestu
uti, to je samo znak da se zajednica sa problemom
nije suoila. Incest je rasprostranjeniji u zatvorenim
malim zajednicama, na izolovanim farmama, brdskoplaninskim selima bilo zbog preterane okrenutosti
lanova porodice jednih ka drugima bilo zbog
opredeljivanja incestnika da ive na mestima gde su
izolovani i van domaaja zakona. Jedan od bitnih razloga
zato se o incestu utalo je idealizovanje porodice kao
osnovne elije drutva. Incest dovodi pod znak pitanja
67
68
sve uloge koje u porodici postoje. Majka incestuizirane

devojice u velikom broju sluajeva nije na strani keri,
negira postojanje incesta ili okrivljuje ker jer je njena
uloga supruge i majke potpuno uzdrmana.
Ve pomena rei incest izaziva odijum. Prva reakcija
je uvek ok. Posledica obelodanjivanja postojanja
incesta najee dovodi do prekida incestuoznih radnji,
samo bez temeljne organizovanosti zatite rtve, dugogodinjeg praenja situacije, terapeutskog rada sa
rtvom, temeljnog prikupljanja dokaza i kanjavanja
nasilnika, terapijskog rada sa svim lanovima porodice
incestuozna situacija se moe vrlo lako obnoviti bilo
na samoj rtvi ili drugoj mlaoj devojici u porodici.
Prema vajcarskim istraivanjima porodica u kojoj
je konstatovan incest veoma esto ima dugu istoriju
incesta. Postojanje incesta na jednom lanu porodice
moe nagovetavati niz rtava unutar jedne porodice
kroz generacije.
enski pokret u Beogradu se poetkom devedesetih
organizovao, suoio sa problemom incesta, uticao na
izmenu zakona, senzibilizaciju drutva i institucija za
prepoznavanje incesta i adekvatno reagovanje. Incest
trauma centar je pionirska organizacija koja problemu
pristupa sa feministikih pozicija.
Institucionalni mehanizmi
za postizanje rodne
ravnopravnosti u Republici Srbiji
Organizacija Ujedinjenih nacija ve skoro pet decenija
promovie ustanovlajvanje i institucionalizaciju mehanizama za postizanje rodne ravnopravnost. Jo 1962
godine je Komisija za status ena UN identifikovala
vrednosti imenovanja nacionalnih komisija za status
ena koji bi bili, po tadanjoj definiciji UN, jedno
ili vie tela organizovanih u sistem koji funkcioniu
u okvirima razliitih dravnih organa priznatih od
strane vlada kao institucije koje se bave unapreenjem

poloaja statusa ena16.
U Srbiji uvoenje institucionalnih mehanizama za
postizanje rodne ravnopravnosti poinje kao proces
nakon demokratskih promena u zemlji. Ravnopravnost
ena i mukaraca postaje sastavni deo zakonodavnog
sistema Republike Srbije, posebno osnaen donoenjem
novog Ustava Republike Srbije, u lanu 15. gde Drava
jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku
jednakih mogunosti.. Dalja razrada zakonskih garancija jednakih mogunosti za ene i mukarce, uvodi se
Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je usvojen 11.
decembra 2009. godine na zasedanju Narodne skuptine
Srbije. Taj zakon ulazi u okvire antidiskriminacionog
zakonodavstva, gde se krovnim zakonom smatra Zakon
o zabrani diskriminacije, koji je stupio na snagu u aprilu
2009. godine.
Mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti obuhvataju pored pomenutog zakonodavnog okvira, i
tela za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti,
strategije i akcione planove, kao zatitnike graana.
U Srbiji postoje tela za rodnu ravnopravnost na svim
nivoima vlasti i to:
I Na centralnom nivou vlast:
-
Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu

rada i socijalne politike, prvi i jedini izvrni
mehanizam na dravnom nivou,
Savet za ravnopravnost polova, savetodavno telo
Vlade Republike Srbije,
Skuptinski odbor za ravnopravnost polova, telo
na nivou zakonodavne vlasti,
Zamenica zatitnika graana za rodnu
ravnopravnost,
16. Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti,

OEBS, Beograd, 2005
69
70
II Pokrajinski institucionalni mehanizmi za postizanje

rodne ravnopravnosti, meu kojima:
-
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i

ravnopravnost polova,
Savet za ravnopravnost polova,
Zamenica pokrajinskog ombudsmana za pitanja
ravnopravnosti polova,
Odbor za ravnopravnost polova,
Zavod za ravnopravnost polova AP Vojvodine,
III Lokalna tela za rodnu ravnopravnost:
Vie od 70 tela za rodnu ravnopravnost na nivou

lokalne samouprave.

ravnopravnost na republikom nivou
Savet za rodnu ravnopravnost
Predstavlja vladino meuresorno savetodavno telo u
koje su ukljueni lanovi iz civilnog drutva i akademskih
krugova, prvi put ustanovljeno 2004. godine.
Zadaci Saveta su da:
razmatra i predlae mere za unapreenje politike
ostvarivanja rodne ravnopravnosti sa stanovita
meuresorske saradnje u ovoj oblasti;
daje inicijativu za preduzimanje kratkoronih mera
koje doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti;
daje inicijativu za donoenje programa
prikupljanja, obrade i objavljivanja statistikih
podataka kojim e se obezbediti da se na
ravnopravan nain tretiraju polovi;
prati i analizira kriterijume selekcije u razliitim
procedurama izbora i imenovanja na javne funkcije
i daje inicijativu za otklanjanje prepreka koje se

negativno odraavaju na izbor i imenovanje manje
zastupljenog pola;
razmatra i inicira programe i predlae mere za
podsticanje i osposobljavanje ena za uee u
javnom i politikom ivotu;
razmatra i druga pitanja od interesa za postizanje
rodne ravnopravnosti;
razmatra predloge, zakljuke i preporuke Foruma
sektora civilnog drutva;
formulie predloge i preporuke upuene Vladi
RS za unapreenje politike postizanja rodne
ravnopravnosti.
Skuptinski odbor za ravnopravnost polova
Poslovnikom Narodne skuptine Republike Srbije,
u paragrafu 5 Odbori i druga radna tela Narodne
skuptine, lan 71. definiu se nadlenosti Skuptinskog
odbora za ravnopravnost polova, koji je prvi put
osnovan 2002. godine: Odbor za ravnopravnost polova
razmatra predlog zakona, drugog propisa i opteg akta
sa stanovita unapreivanja i postizanja ravnopravnosti
(rodne jednakosti) polova. Odbor sagledava stanje
voenja politike, izvravanje zakona, drugih propisa i
optih akata od strane Vlade Republike Srbije i drugih
organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skuptini,
sa stanovita potovanja ravnopravnosti polova. Odbor
ima 15 lanova..
Jula 2007. godine u okviru Ministarstva rada i socijalne
politike ustanovljen je Sektor za rodnu ravnopravnost,
prvi izvrni mehanizam Vlade Republike Srbije za
ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
71
72
Zakonom o ministarstvima, ''Sl.glasnik'', broj 65/08,

propisano je da se u okviru istog ministarstva obrazuje
Uprava za rodnu ravnopravnost, preuzimajui funkciju
izvrnog mehanizma, kao i nadlenosti i odgovornost
za sprovoenje aktivnosti dotadanjeg Sektora za
rodnu ravnopravnost. lanom 19. navedenog Zakona
definisane su i proirene nadlenosti i zadaci Uprave za
rodnu ravnopravnost, i to:
analiza stanja i predlaganje mera u oblasti
unapreenja rodne ravnopravnosti;
izrada i sprovoenje Nacionalne strategije za
poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne
ravnopravnosti;
izrada nacrta zakona i drugih propisa u ovoj
oblasti;
saradnja sa drugim dravnim organima, organima
autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne
samouprave u ovoj oblasti;
meunarodna saradnja;
koordinacija rada i pruanje strune i
administrativno-tehnike podrke Savetu za
ravnopravnost polova;
poboljanje poloaja ena i promocija rodne
ravnopravnosti i politike jednakih mogunosti;
integrisanje principa rodne ravnopravnosti u svim
oblastima delovanja institucija sistema;
sprovoenje preporuka Komiteta UN o eliminaciji
diskriminacije ena, kao i druge poslove u skladu
sa zakonom.
Pod okriljem Uprave za rodnu ravnopravnost sprovodi
se Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i
unapreenje rodne ravnopravnosti, kao i akcioni plan
koji predstavlja njenu operativnu razradu. Isti izvrni
mehanizam zaduen je za nadgledanje sprovoenja
Zakona o ravnopravnost polova, koji je stupio na snagu

krajem 2009. godine.
Zatitnik graana
lan 6. Zakona o zatitniku graana, koji je izglasan
u Narodnoj skuptini 16. septembra 2005. godine,
predvia posebnu zatitu u pogledu ravnopravnosti
polova: Zatitnik graana ima etiri zamenika koji mu
pomau u obavljanju poslova utvrenih ovim zakonom,
u okviru ovlaenja koja im on prenese. Prilikom
prenoenja ovlaenja zamenicima, Zatitnik graana
posebno vodi rauna o tome da se obezbedi odreena
specijalizacija za obavljanje poslova iz nadlenosti
Zatitnika graana, naroito u pogledu zatite prava
lica lienih slobode, ravnopravnosti polova, prava
deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava
osoba sa invaliditetom.17
Na petom vanrednom zasedanju Narodne skuptine,
odranom 7. oktobra 2008. godine, po prvi put su
izabrani i imenovani zamenici zatitnika graana,
meu kojima i Zamenica zatitnika graana za rodnu
ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom.18
17. Zakon o zatitniku graana, Slubeni glasnik br. 54/2007.

18. http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/o-nama/zamenici-zastitnika-gradjana
73
J
Jednakost
Jednakost je pojam o kojem su se kroz istoriju vodile, i
danas se vode mnogobrojne debate. Predmet je sporova,
zabluda, ali i ideal mnogih utopijskih projekata.
Drutvena jednakost se vezuje za distribuciju drutvene
moi to jest za posedovanje materijalnih bogatstava,
politike vlasti i drutvenog ugleda. Objanjavanje
postojanja drutvenih nejednakosti ima razliit karakter
od mitsko-religijskog (da je to izraz boije volje), preko
naturalistikih teorija (drutvene nejednakosti su
uslovljene prirodnim nejednakostima), do sociolokih
(nejednakosti su posledica delovanja kompleksnih
inilaca prirodnih, sociokulturnih i individualnih).
Formalno-pravna jednakost je dosledna primena svih
zakonskih normi za sve. Jednakost poetnih ansi
pretpostavlja dovoenje svih pojedinca/pojedinki u
jednake startne uslove. Trei tip jednakosti je jednakost
ishoda. Dakle, uvoenje mera koje e obezbediti
redistribuciju startnih uslova u korist defavorizovanih
grupa i pojedinaca. Kvote, mere afirmativne akcije
i pozitivne diskriminacije spadaju u te mere. Danas
se umesto pojma jednakost koristi pojam jednake
mogunosti jer je drutveno znatno realniji.
75
76
Jednake mogunosti
Jednake mogunosti predstavljaju iri pojam od rodne
ravnopravnosti, utoliko to pored jednakih mogunosti
za ene i mukarce, se pod pojmom podrazumevaju i
jednake mogunosti za uee u drutvenom, javnom i
profesionalnom ivotu za sve individue, koje mogu biti
izloene diskriminaciji po bilo kom osnovu ili linom
svojstvu kao na pimer: polu, seksualnoj orijentaciji,
etnikoj pripadnosti, religijskom ili politikom opredeljenju, fizikim karakteristikama, statusu, goditu,
lanstvu u nekoj organizaciji itd.
Evropsko zakonodavstvo se bavi postavljanjem standarda jednakih mogunosti i kroz primarno i kroz
sekundarno zakonodavstvo. U domenu jednakih
mogunosti vano mesto zauzimaju pravne tekovine
u oblasti rodne ravnopravnosti. One su primarno
ukorenjene u Poglavlju o socijalnoj politici, posebno
u lanu 141. Ugovora o EZ (bivi lan 119. Ugovor
o EEZ -Rimski ugovor iz 1957.), koji ini sastavni deo
Ugovora o EU iz Amsterdama, gde se postavlja pravna
osnova za evropsko zakonodavstvo u pitanjima zapoljavanja i zanimanja, preciznije garantuje se pravo na
jednaku platu za rad jednake vrednosti i kao takav se
neposredno primjenjuje u dravama lanicama. Na
ove odredbe pojedinci, dravljani zemalja lanica EU,
mogu se direktno pozvati pred nacionalnim sudovima. Ovo osnovno pravo je omoguilo EU da u okviru
prvog stuba razvije dalekosene pravne tekovine
na podruju socijalne politike u smislu stvaranja
zakonodavstva o jednakom postupanju.
Amsterdamski ugovor Ugovor o EU1999, u lanu 2
definie unapreivanje rodne ravnopravnosti kao jedan
od kljunih zadataka EU, dok u lanu 3 uvodi koncept
gender mainstreaming, tj. uvoenje rodno sveene politike u sve sfere delovanja unije. Ova dva lana stvorila su
pretpostavke za lake formiranje institucionalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti na nivou EU.
Odredbe lana 251. odnose se na postupak donoenja

pravnih akata sekundarnog zakonodavstva EU u procesu saodluivanja Evropskog parlamenta i Saveta
ministara. U oblasti jednakih mogunosti za ene i
mukarce donesene su brojne direktive koje reguliu
pitanja iz sfere socijalnih i ekonomskih prava.
77
K
Kvote
Kvote su mere kojima treba da se ispravi podzastupljenost ena na mestima gde se odluuje. Kvote
su iznueno drutveno reenje koje treba da ispravi
viemilenijumsko potiskivanje ena u sferu privatnosti
i njihovo onemoguavanje da ravnopravno odluuju u
javnom i profesionalnom ivotu.
Sledei konceptualnu zamisao politike jednakih mogunosti u nacionalnim dokumentima koja reguliu
pitanja zastupljenosti19 koristi se izraz manje zastupljeni
pol. S obzirom na statistike podatke koji ukazuju na
perpetuirano nesrazmernu zastupljenost mukaraca
i ena na mestima odluivanja, proizilazi da se sistem
kvota u ovom istorijskom trenutku odnosi na ene. U
dosadanjoj praksi nije zabeleen nijedan sluaj primene kvota na mukarce, ali ne iskljuuje se mogunost da
se to ini u budunosti, ukoliko se okolnosti promene
na utrb osoba mukog pola.
Kvotama se odreuje koji procenat ili broj ena
minimalno treba da bude zastupljen. Koliko otpora
se prua sistemu kvota najevidentnije je kako sporo i
sa koliko prepreka taj sistem postaje realnost. Za sada
19. Zakon o izboru narodnih poslanika, Slubeni glasnik RS br.
35/00; Zakon o izborima za jedinice lokalne samouprave,
Slubeni glasnik RS br. 129/2007; Zakon o ravnopravnosti
polova, Slubeni glasnik RS br.104/2009.
79
80
kvote od 30% u Srbiji su obavezne za predizborne liste i

na nacionalnom nivou i na nivou lokalne samouprave,
za sve politike opcije. Ipak, zakonska regulativa
ostavlja prostor da se politike stranke nakon izbora
oglue o kvote, jer ne postoji obaveznost potovanja iste
proporcije pri imenovanju predstavnika/ca na pozicije.
Iz tog razloga, do 2010. godine, u Srbiji jo uvek nije
dostignuta granica od 30% na predstavnikim mestima,
ni meu poslanicima/cama ni u odborima lokalnih
samouprava.20
Sistem kvota do izvesne granice pokazuje da pomera
uee ena u politikom ivotu. Kvote predstavljaju
jednu od mera pozitivne akcije, to ih samim tim ini
privremenom merom. Drugim reima, kada bude
dosegnuta paritetna zastupljenost sistem kvota nee
biti potreban.
20. ene i mukarci u Srbiji, Republiki zavod za statistiku u Srbiji,

2008, Beograd, str. 67.
L
Lezbejstvo
Lezbejstvo je jedan od oblika istopolne seksualne
orijentacije. Lezbejke su ene koje su u emocionalnim,
seksualnim ili partnerskim vezama sa drugim enama.
Lezbejstvo ima dugu kontinuiranu istoriju. Jedna od
najpoznatijih lezbejskih zajednica Helade je vrt Sapfo
na ostrvu Lezbos prema kojemu su lezbejke uzele ime.
Adrijen Ri je jedna od najistaknutijih teoretiarki
lezbejske egzistencije.
Lezbejske teoretiarke su beskompromisno raskrinkale
veze izmeu velianja heteroseksualnosti i patrijarhata,
pa su njihovi nalazi od znaaja i za ene sa drugaijom
seksualnom orijentacijom. Lezbejke spadaju i meu
najaktivnije lanice enskog pokreta. Zahvaljujui
lezbejskom aktivizmu promenjena su zakonodavstva
demokratskih zemalja, stvorena je lezbejska kultura,
lezbejska istraivanja, podkulture i itav niz alternativnih
ivotnih praksi.
Patrijarhalno drutvo je dugo uspevalo da negira
ili minorizira postojanje lezbejki i da legalno bude
krenje lezbejskih ljudskih prava. Danas je veina
zakonodavstava demokratskih drava dekriminalizovala istopolne odnose, a neke drave su otile i korak
dalje pa su legalizovale lezbejske brakove, omoguile
istopolnim zajednicama da usvajaju decu i izjednaile
lezbejska i heteroseksualna porodina prava.
81
82
LGBTTIQ populacija
LGBTTIQ populacija je skraenica koja obuhvata
lezbejke, gej, biseksualne osobe, transrodne, transseksualne, interseksualne i kvir (queer) osobe. Zajedniko svim osobama LGBTTIQ populacije je da imaju
razliitu seksualnu orijentaciju od veinske heteroseksualne grupe.
Lezbejke su ene koje fiziki i/ili emotivno privlae
iskljuivo osobe istog pola. Treba izbegavati korienje
termina 'homoseksualke', 'homoseksualne ene', 'ene
koje ne vole mukarce'... Lezbejke u Srbiji koriste termin
'lezbejke' ne termin 'lezbijke'.
Gej je pojam koji se upotrebljava za mukarce koji vole
mukarce.
Biseksualac/biseksualka/biseksualne osobe emotivno i/
ili fiziki privlae osobe istog i drugog pola. Biseksualna
osoba ne mora da ima seksualna iskustva sa oba pola,
u stvari nije neophodno da je uopte imala seksualna
iskustva da bi se definisala kao biseksualna.
Pod transrodnom osobom se podrazumeva onaj/ona
iji rodni identitet i/ili rodno izraavanje nije u skladu
sa uvaenim (nametnutim) tradicionalnim rodnim
ulogama i normama.
Transeksualna osoba ima jasnu elju i nameru da promeni svoj pol, kao i osoba koja je delimino ili potpuno
modifikovala (ukljuuje fiziku i/ili hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izraavajui
svoj rodni i/ili polni identitet i oseaj sebe.
Interseksualna osoba se raa sa polnim i reproduktivnim
organima koji nisu definisani kao izriito enski ili
muki.
Pojam kvir (Queer) je ranije u engleskom jeziku
korien kao pogrdan naziv za ne-heteroseksualne
osobe. Ovaj termin su LGBTTIQ osobe zatim preuzele
kako bi opisivale same sebe. Neke osobe posebno
cene ovaj termin zato to oznaava prkos i zato to

obuhvata razliitost ne samo gejeva i lezbejki ve i
biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba, kao
i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili ive svoj ivot
van hetero-patrijarhalnih normi.
LGBTTIQ osobe su tek od nedavno izale iz senke.
Borba za prava osoba koje po seksualnoj orijentaciji ne
pripadaju veinskoj hegemonoj grupi heteroseksualaca/
heteroseksualki traje veoma dugo, ali od nedavno prava
LGBTTIQ osoba prepoznata su u zakonskoj regulativi
razvijenih demokratskih zemalja, garantovana antidiskriminacionim zakonima. Razvila se i specifina
kultura, jezik, zabava itd. LGBTTIQ populacije.
Tokom Drugog svetskog rata nacisti su u svojim konclogorima ruiastim trouglom obeleavali gejeve,
a crnim trouglom lezbejke, Romkinje i prostitutke.
Tokom Drugog svetskog rata u nacistikim logorima
pogubljeno je vie desetina hiljada istopolno orijentisanih osoba. Zastava duginih boja je simbol jedinstva
i razliitosti koji se koristi irom sveta, kao obeleje
mirovnog, feministikog i LGBTTIQ pokreta.
Liberalni feminizam
Teorijska artikulacija feminizma poinje upravo sa
teoretiarkama/teoretiarima i aktivistkinjama/aktivistima liberalnog feminizma. Knjiga Meri Vulstonkraft
Odbrana prava ena21. formulie zahtev za jednako
obrazovanje i vaspitanje muke i enske dece, zahtev za
pravo ena da se bave svim profesijama i za pravo glasa
ena. Njene ideje obnavlja Herijet Tejlor koja akcenat
stavlja na politika prava ena (pravo glasa, pravnu i
politiku jednakost ena) pedesetak godina kasnije uz
zdunu podrku supruga Dona Stjuarta Mila. U knjizi
21. Op.cit.
83
84
Potinjenost ena22 Don Stjuart Mil zastupa koncepciju

drutva zasnovanog na slobodi linosti i demokratiji koja
e ukljuivati i ene. On je verovao da se u kapitalizmu
poboljavanjem funkcionisanja njegovih institucija
moe ostvariti jednakost ena i mukaraca. Razlike
izmeu mukaraca i ena Mil objanjava prinudnim
ograniavanjem razvitka ena. Brak pod uslovima
njegovog vremena Mil smatra jedinim legalnim vidom
ropstva. Milova kritika potinjenosti ena i drutva
koje tu potinjenost neprestano reprodukuje naila je
vrlo brzo po objavljivanju na sledbenike/sledbenice u
Srbiji.
U Francuskoj Kondorse, sekretar Francuske akademije
nauka zahteva pravo na obrazovanje i pravo glasa za
ene, ali Francuska revolucija e 1791. giljotinirati
knjievnicu Olimp d Gu autorku Deklaracije o pravima
ene i graanke23 koja je rekla da ako ena ima pravo
da stane pod giljotinu, onda mora imati i pravo da se
popne na politiku govornicu. Giljotinirana je pod
optunicom da je prela granice svoga pola. Socijalisti
utopisti e napraviti niz teorijskih pomaka, ali i
pokuaje da zasnuju zajednice u kojima e ene imati
ista prava kao i mukarci (arl Furje, Robert Oven). Sve
ovo su prethodnice/prethodnici liberalnog feminizma.
Pravi zamah liberalni feminizam dobija narastanjem
drugog talasa feminizma. Nakon odvajanja radikalnog
krila Beti Fridman (Betty Friedan) u organizaciji NOW
(National Organization for Women) okuplja bele
ene, srednje klase liberalnih pogleda i profesionalno
uspene. Putem javnih pritisaka ova grupa pokuava da
izdejstvuje drutvene reforme koje e enama dati iste
anse u obrazovanju i ekonomiji.
22. Naslov dela u original i originalno izdanje: John Stuart Mill, The
Subjection of Women, London, Longmans, Green, Reader and
Dyer, 1869.
23. Naslov dela u original i originalno izdanje:Olympe de Gouges,
Dclaration des droits de la femme et de la citoyenne, 1789.
Liberalni feminizam i danas ima brojne zagovornice.

Sve teoretiarke koje prihvataju postojei drutveni poredak i ograniavaju se samo na reforme koje popravljaju status ena zastupaju ovaj koncept. Zila Ejzentajn
(Zillah Eisenstein) tvrdi da liberalni feminizam ima
snagu jer zasniva svoje zahteve na klasinim stavovima
pravu na slobodan izbor i jednakost pred zakonom i da
e feministiki zahtevi na taj nain najlake postati deo
drutvene prakse. U okviru liberalnog feminizma razvili
su se monoandrogeni i poliandrogeni feminizam.
Lokalni mehanizmi za
postizanje rodne ravnopravnosti
Veliki broj meunarodnih dokumenata podstie
osnivanje institucionalnih mehanizama za rodnu
ravnopravnost na svim nivoima vlasti: dravnom,
regionalnom, lokalnom. U Srbiji ustanovljavanje lokalnih tela za rodnu ravnopravnost poinje od 2002.
godine, i tee paralelno sa ustanovljavanjem institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost na
centralnom nivou vlasti. U periodu od 2002. do 2006.
godine znaajan doprinos ustanovljavanju ovih tela
u optinama dala je Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS)24. Godine 2008. Uprava
za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne
politike, kao jedini mehanizam izvrne vlasti za rodnu
ravnopravnost u Srbiji, je sprovela mapiranje postojeih lokalnih tela za rodnu ravnopravnost. Tom
prilikom ustanovljeno je da postoji 70 formiranih tela
na lokalnom nivou koja deluju na unapreivanju rodne
ravnopravnosti u svojim lokalnim zajednicama. Takoe
je utveno da ta tela imaju raznorodne forme koje su
definisane u odnosu na prilike u lokalnoj zajednici
24. Izvetaj: Optinska lica za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji,

OSCE, Mission to Serbia, 31. decembar 2008.
85
86
kao saveti, komisije, focal points ili lica odreena za

pitanja rodne ravnopravnosti. Nacionalno izvrno telo
radi na uspostavljanju mree lokalnih mehanizama25 i
odrava kontinuirani kontakt sa telima na lokalu.
Nedavno donesen Zakon o ravnopravnosti polova26, u
lanu 39, uvodi obavezu za jedinice lokalne samouprave
da ustanovljavaju mehanizme za rodnu ravnopravnost
i da podstiu i unapreuju ravnopravnost polova i
ostvarivanje jednakih mogunosti.
25. www.gendernet.rs
26. Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik RS
br.104/2009
M
Marksistiki feminizam
Flora Tristan pokuava da povee ideje za osloboenje
ene sa radnikim pokretom. U knjizi Radnika unija
(L'Union ouvriere), 1843. unosi i posebne zahteve ena
(pravo na rad, na jednako obrazovanje, izjednaavanje
mukaraca i ena u porodici, pravo na razvod braka, na
jednake nadnice za jednak rad). Koreni socijalistikog
feminizma su u njenom delu i delanju. Poznata je
Florina reenica Najugnjeteniji mukarac ugnjetava
svoju enu. Ona je proleter proletera". Ona je shvatala
da ima suvie protivnika Imam skoro itav svet protiv
sebe. Mukarce zbog toga to traim emancipaciju
ena, vlasnike zato to traim emancipaciju najamnih
radnika". A ni mnogi ideolozi radnikog pokreta nisu
hteli da shvate njene zahteve (Prudon, Lasal).
Marks i Engels u Komunistikom manifestu (1848.
godine) i drugim delima govore o poloaju ene-radnice
u kapitalizmu i o njenom osloboenju. Po njima, ekonomska nezavisnost ene preduslov je za osloboenje
ena od svih oblika zavisnosti i povezana je sa borbom
radnike klase. Osloboenje ena bie posledica osloboenja proletarijata od kapitalistike eksploatacije.
Tek August Bebel ozbiljnije razmatra ensko pitanje u
knjizi ena i socijalizam (Die Frau und der Sozialusmus,
1883), a u Nemakoj Socijaldemokratska partija, 1891,
na inicijativu Klare Cetkin, ukljuuje u svoj pro-gram
i ostvarenje ravnopravnosti ena. Klara Cetkin (Clara
87
88
Zetkin) i Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg) e u

okviru Druge internacionale organizovati prvu meunarodnu konferenciju ena socijaldemokratkinja. Na
sledeoj u Kopenhagenu, 1910. godine, usvojen je njen
predlog da se osmi mart proslavlja kao Dan meunarodne solidarnosti ena.
U Rusiji Februarska revolucija kree kao obeleavanje
Meunarodnog dana ena. Aleksandra Kolontaj je uspela da taj dan postane dravni praznik u SSSR. ene su
izborile pravo glasa, pravo na jednak pristup obrazovanju
i zaposlenju, pravo na porodiljsko otsustvo, na izjednaavanje brane i vanbrane dece, zabranu otputanja s
posla trudnih ena. Ukinuta je dominacija mukaraca u
braku, olakan razvod braka. Unutar KP SSSR-a formiran
je Genotdel. ene su enormnim radom sticale pozicije u
sovjetskom drutvu. Od 1929. KP pravi zaokret, ukida
Genotdel, rehabilituje vrednosti tradicionalne porodice
koje Zakonom o porodici 1930. legalizuje. Pravo na
abortus je ukinuto 1936. Pravo na obrazovanje, na rad,
na iste plate, pravo na uee u javnom, kulturnom, naunom ivotu i sportu su ostali na snazi.
Feminizam je potisnut, a potom i prokaen u zemljama
koje su imale socijalistike revolucije i autentine enske
pokrete, tako da je nestalo kontinuiteta u artikulaciji
enskih zahteva. U prvi plan su dola klasna pitanja,
a kako su se nakon revolucija drutva birokratizovala
ostajalo je sve manje prostora za zahteve ena. Ipak, neki
od kljunih zahteva socijaldemokratkinja ostvareni su
u socijalistikim zemljama (pravo glasa, izjednaavanje
ena i mukaraca u zakonskoj regulativi, uz stalne otpore
i pravo na abortus). Meutim, autentini enski pokreti
su marginalizirani i praktino ugueni, a doprinos
feminiskinja socijalistikoj revoluciji prikriven.
Ali, sa obnavljanjem enskih zahteva krajem ezdesetih
na Zapadu i u socijalistikim zemljama se meu
intelektualkama nanovo artikuliu feministike ideje,
otkrivaju prethodnice, njihovi zahtevi i borba.
Ideje koje je od 1869. godine o socijalistikom preobraaju drutva i o osloboenju ena u Srbiji zastupao
Svetozar Markovi, za koje su se zalagale brojne
feminiskinje izmeu dva svetska rata imaju i danas
svoje zagovornice.
Masakr u Montrealu
U Visokoj politehnikoj koli (cole Polytechnique) u
Montrealu, Kvebek, Kanada 6. decembra 1989. godine
dvadesetpetogodinji Mark Lepen (Marc Lepine) je
automatskom pukom usmrtio etrnaest devojaka i
ranio jo trinaest. etrnaest ena koje su ubijene u
masakru su Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay,
Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault,
Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen
Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse
Leclair, Michele Richard, Natalie Croteau i Sonia
Pelletier. On je potom izvrio samoubistvo. U njegovom
oprotajnom pismu stoji da se za taj in spremao iz
mrnje prema enama.
Ovaj zloin je izazvao lavinu enskih protesta irom
sveta. Iz Kanade je Kanadski akcioni komitet za
status ena poslao apel enskim grupama koje se
suprotstavljaju nasilju protiv ena u kome se kae: 6.
decembra potvrdimo nae sestrinstvo, solidarnost i
odlunost da okonamo muko nasilje nad enama.
Narednih godina ene irom planete su organizovale
proteste, uruivale enske zahteve institucijama
sopstvenih drava i simboliki ambasadama Kanade.
estog decembra 1990, grupa ena je u Beogradu po
susneici protestvovala ispred Ambasade Kanade.
Demonstracije je organizovao Beogradski enski lobi
i Feministika grupa ene i drutvo. Sat vremena
grupa feminiskinja i feminista je bdela sa sveama u
znak aljenja za stradalim studentkinjama i sa eljom
da se muko nasilje nad enama uini drutveno
89
90
vidljivim. U proglasu feminiskinja je upozoravano na

rasprostranjenost i sveprisutnost mukog nasilja nad
enama i od drave zahtevano da najozbiljnije shvati
problem nasilja nad enama.
Devetnaest godina posle tog simbolinog protesta
Skuptina Republike Srbije je usvojila Zakon o ravnopravnosti polova i niz propisa i zakona koji predstavljaju zakonski okvir za eliminaciju mukog nasilja nad
enama. Odgovornost za podizanje svesti graana i
graanki o tome da je nasilje neprihvatljivo kao oblik
komunikacije meu ljudima, da su ivoti ena i dalje
ugroeni, a mere zatite nedovoljne, je na svim institucijama koje javno deluju: na obrazovnom sistemu,
zdravstvenim institucijama i posebno na medijima.
Matrijarhat
Matrijarhat nije opozit patrijarhatu. Dakle, nije re
o zameni u kojoj umesto oca vlada majka, niti o hijerarhiji koju umesto mukaraca uspostavljaju ene.
Matrijarhat je prethodio patrijarhatu. Deca su voena
matrilinearno, prema majci, a ne patrilinearno prema
ocu kako se najee i danas vode u veini zajednica.
Linija srodstva je utvrivana prema majci jer je majka
bila sigurna taka. ivot su organizovale ene. One su
obraivale zemlju. Mukarci su ili u lov. Mogli su se
vratiti, ali i ne vratiti. Stabilnost zajednici su davale ene.
Zanimljivo je posmatrati ivue ostatke matrijarhata u
Bretanji, koji svoje korene vuku iz kulture starih Kelta
prastanovnika i teritorije Balkana. Mukarci love ribu i
avgustine (crvene rakove), otiskuju se na okean i nesree
su deo svakodnevice. Stoga ena prima mukarca u
kuu. Na njoj je organizacija svakodnevnog ivota i
vlasnitvo je u njenim rukama. Na simbolikoj ravni
Bretonke nose na glavi visoke ipkane kape crkvene
zvonike. One su veza izmeu zemaljskog ivota i Boga.
Tragovi matrijarhalno organizovanih zajednica se
nalaze u gotovo svim rano neolitskim kulturama.
Statue boginja sa izrazitim enskim karakteristikama

(Vilendorfska Venera, boginja plodnosti iz Hrtkovaca)
rasute su od Okeanije do evropskih lokaliteta ranog
neolita. Prema Andre Miel, na ostacima ranoneolitskih
ena nema tragova mukog nasilja, to govori u prilog
nenasilnosti matrijarhalnih kultura. Mitovi i realnost
Amazonki vezuju se za odbranu matrijarhata od
nadirueg patrijarhata sa kojim je uspostavljen poredak
nepravde, premoi jaih i bezobzirnijih, nasilje i rat kao
sredstva za reavanje tenzija i konflikata, koji traju do
dan danas. Drugaije organizovanje ivota u zajednici u
tragovima se moe iitavati i u pojedinim praznicima
u okviru kojih ene odreenog dana u godini imaju
pravo da ive drugaije od uobiajenog nametnutog
i borniranog svakodnevnog ivotnog ritma. O tome
svedoi praznik revena i ensko revenanje koje je
praktikovano do pre dvadesetak godina u Banatu27, kao
i slino ensko praznovanje u Bosni teferi.
Meunarodni dan borbe

protiv nasilja nad enama
Pre deset godina, 17. decembra 1999, Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija je proglasila 25. novembar
za Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama,
Rezolucijom 54/134. Ovim putem zemlje lanice Ujedinjenih nacija, nadovezujui se na Konvenciju o suzbijanju nasilja nad enama iz 1993. godine, podseaju
da je nasilje nad enama jedan od primarnih razloga
nejednakosti ena i mukaraca, emu je uzrok istorijski
disbalansirana raspodela moi i pristupa resursima, a
direktna posledica prepreka razvoju i miru. UN naglaava da dok god ene budu bile izloene razliitim
oblicima nasilja u sferi privatnog i javnog, a drave
ne budu preduzimale ozbiljne mere zatite ena od
27. Maleevi Miroslava, ensko, Srpski geneaoloki centar, 2007,
Beograd str.73-88 Dan raspusnog ivljenja
91
92
nasilja, nee biti mogue govoriti o uivanju ljudskih

prava i fundamentalnih sloboda svih, onako kako je
zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim
pravima.
UN pozivaju vlade drava lanica, meunarodne
organizacije, organizacije civilnog drutva, predstavnice i predstavnike lokalnih zajednica da zajednikim
snagama organizuju, na 25. novembar, aktivnosti kojima e podseati javnost da nasilje nad enama predstavlja jo uvek realnost kojoj se treba suprotstaviti
i javno je osuditi, i da nasilje nad enama predstavlja
ozbiljno ugroavanje ljudskih prava ena u njihovim
sredinama i u svetu.
Aktivistkinje i aktivisti enskog pokreta kod nas i u
svetu obeleavaju ovaj dan kao Dan borbe protiv nasilja
nad enama jo od 1981. godine, kao podseanje
na tri sestre Mirabal (Leptirice) iz Dominikanske
Republike, koje su na ovaj dan 1960. godine brutalno
ubijene od strane reima Rafaela Trujilla (1930-1961)
zbog svog politikog i otrog opozicionog aktivizma.
25. novembar oznaava poetak kampanje 16 dana
aktivizma protiv nasilja nad enama.
Meunarodni dan branitelja i

braniteljki enskih ljudskih prava
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 8. marta
1999. godine usvojila Deklaraciju o pravima i odgovornostima pojedinaca/pojedinki, grupa i drutvenih
organa u unapreivanju i zatiti univerzalno priznatih
ljudskih prava i sloboda. Ovom deklaracijom osnaeni
su vaei dokumenti UN o ljudskim pravima i naglaeno da nema mira i bezbednosti u svetu bez potovanja ljudskih prava. Priznato je pravo pojedincima i pojedinkama, grupama i udruenjima da ire
znanja o ljudskim pravima, da se na nacionalnom i
meunarodnom nivou zalau za zatitu i ostvarivanje
ljudskih prava i sloboda.
Odbrana ena odbrana prava (Defending Women

Defending Rights) je meunarodna kampanja pokrenuta
2004. godine u cilju prepoznavanja i zatite braniteljki i
branitelja enskih ljudskih prava, aktivistkinja i aktivista
koje/i se zalau za ostvarivanje svih ljudskih prava za
sve ljude. Kampanja tvrdi da se ene koje se zalau za
ljudska prava i svi aktivisti i aktivistkinje koji/e brane
enska ljudska prava suoavaju sa specifinim nasiljem
koje se vri zbog njihovih zalagakih napora ili u vezi
sa njihovim polom/rodom. 29. novembar je dan kad
se odaje poast braniteljicama i braniteljima enskih
ljudskih prava, aktivizmu, zalaganju i hrabrim aktima
otpora, koji su zasluni za pomeranja granica u svojim
lokalnim i nacionalnim sredinama u priznavanju i
ostvarivanju ljudskih prava za sve.
Obaveza drave je da preduzme zakonodavne, pravosudne, administrativne i druge mere za unapreivanje
graanskih, politikih, ekonomskih, drutvenih i kulturnih prava svih osoba pod njenom jurisdikcijom
i 29. novembar je jedan u nizu datuma koji nas na to
podsea.
Meunarodni dan
osoba sa invaliditetom
Godinje obeleavanje Meunarodnog dana osoba sa
invaliditetom 3. decembra ima za cilj da promovie
razumevanje problema invaliditeta i mobilie podrku
za dostojanstvo, prava i dobrobit osoba sa invaliditetom.
Obeleavanjem ovog datuma se takoe tei ka podizanju svesti o dobrobitima integrisanja osoba sa
invaliditetom u sve aspekte politikog, ekonomskog i
kulturnog ivota. Tema ovog dana je zasnovana na cilju
potpunog i jednakog uivanja ljudskih prava i uea
u drutvu osoba sa invaliditetom, uspostavljenog od
strane Svetskog programa akcije u vezi sa osobama sa
invaliditetom, usvojenog od strane Generalne skuptine
Ujedinjenih nacija 1982. godine.
93
94
2007. u Srbiji je usvojen Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovim zakonom ureuje se opti reim zabrane diskriminacije po osnovu
invalidnosti, posebni sluajevi diskriminacije osoba sa
invaliditetom, postupak zatite osoba izloenih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja
ravnopravnosti i socijalne ukljuenosti osoba sa invaliditetom. Zakon poiva na: zabrani diskriminacije
osoba sa invaliditetom; potovanju ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; ukljuenosti osoba sa
invaliditetom u sve sfere drutvenog ivota na ravnopravnoj osnovi; ukljuenosti osoba sa invaliditetom u
sve procese u kojima se odluuje o njihovim pravima i
obavezama; jednakim pravima i obavezama.
Zakon predvia i niz konkretnih mera za poboljanje
poloaja osoba sa invaliditetom. Posebne obaveze
propisane su lokalnim zajednicama kako bi se poveao
nivo samostalnosti osoba sa invaliditetom. To se odnosi
i na pristupanost javnih povrina, zgrada i prevoza
osobama sa invaliditetom.
Meunarodni mehanizmi za
postizanje rodne ravnopravnosti
Ujedinjene nacije ve petu deceniju korak po korak
podstiu razvijanje institucionalnih mehanizama za
postizanje rodne ravnopravnosti. Jo 1962. godine
Komisija UN za status ena preporuila je dravama
lanicama da imenuju nacionalne komisije za poloaj
ena. To su bila tela sa savetodavnom ulogom. SFRJ je
imala ustanovljeno takvo telo.
Na Prvoj svetskoj konferenciji UN o enama u Meksiko
Sitiju 1975. godine proglaena je dekada ena i usvojen
Svetski plan akcije. Plan akcije se posebno zaloio za
dalji razvoj mehanizama koje je do kraja ove dekade
usvojilo 90% lanica UN. Godine 1985. u Najrobiju i
1995. u Pekingu UN dalje osnauju politiku razvijanja

mehanizama za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
Brojni meunarodni dokumenti govore o rodnom
partnerstvu kao uslovu razvoja demokratije. Savet
Meuparlamentarne unije u Kairu, 1997. usvaja
Univerzalnu deklaraciju o demokratiji u kojoj se kae:
Uspeh demokratije pretpostavlja stvarno partnerstvo
izmeu mukaraca i ena u voenju poslova drutvene
zajednice gde oni rade podjednako i dopunjuju jedni
druge, uzajamno se obogaujui iz meusobnih
razlika. Rezolucija UN 1325 utvruje obaveznost
Pekinke deklaracije i Platforme za akciju za sve lanice
Ujedinjenih nacija.
Nakon donoenja Konvencije o eliminaciji svih oblika
diskriminacije ena (CEDAW) 1979. godine, Ujedinjene
nacije su ustanovile nadleni mehanizam za nadgledanje
sprovoenja konvencije u dravama potpisnicama iste.
Republika Srbija je podnela inicijalni izvetaj po osnovu
meunarodnih obaveza koje proizilaze iz potpisivanja i
ratifikovanja ove konvencije 2006. godine, obuhvatajui
period od 1992. do 2003. godine28. Komitet UN za
CEDAW je Republici Srbiji odgovorio preporukama29
na osnovu kojih e naa zemlja podneti objedinjeni
drugi i trei izvetaj o sprovoenju konvencije u 2010.
godini.
Savet Evrope je 2007 godine doneo Preporuku za
uspostavljanje standarda i mehanizama za postizanje
28. Inicijalni izvetaj o sprovoenju Konvencije o eliminisanju svih

oblika diskriminacije ena za period od 1992. do 2003.godine,
Dravna zajednica Srbija i Crna Gora, Savet ministara, u Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Republika
Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu
ravnopravnost, Beograd, novembar 2008, str. 95-200.
29. CEDAW/C/SCG/CO/1/CRP1 u Konvencija o eliminisanju svih
oblika diskriminacije ena, Republika Srbija, Ministarstvo rada
i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost, Beograd,
novembar 2008, str. 261-272.
95
96
rodne ravnopravnosti30. Preporuka definie osnovne

zahteve za kreiranje, jaanje, primenu obaveza zemalja
za postizanje rodne ravnopravnosti, kao i za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje mehanizama za rodnu
ravnopravnost:
zahteva se potpuna primena ciljeva Pekinke

platforme za delovanje, posebno dela koji se
odnosi na institucionalne mehanizmime za
napredak ena;
uspostavljanje institucionalnih mehanizma za

rodnu ravnopravnost, odnosno nacionalnog
koordinacionog tela, na najviem politikom
nivou, pod direktnom upravom predsednika/
ce vlade, zamenika/ce ili kabineta ministra/ke;
meuresorne strukture s predstavnicima/cama na
poloajima moi i odluivanja u svim oblastima
politike, u cilju osiguravanja uvoenja politike
rodne ravnopravnosti u sve javne politike (gender
mainstreaming);
odreivanje koordinatora/ke (focal points)

u ministarstvima i u okviru regionalnih i
lokalnih vlasti, na najviem nivou tih tela, kao i
uspostavljanje
autoritet, vidljivost, politiku prepoznatljivost,

finansijska sredstva i potrebne kadrove;
jasan izraz politike volje na svim nivoima za

postizanje rodne ravnopravnosti;
mandat s jasnom zakonskom osnovom i jasno

definisanim ovlaenjima i nadlenostima.
30. Gender equality standards and mechanisms, Recommendation

CM/Rec (2007) 17 of the Committee of Ministers and Explanatory Memorandum, Gender Equality and Anti-Trafficking Division, Directorate General of Human Rights and Legal Affairs,
Council of Europe.
Merenje napretka
Merenje napretka je standard na osnovu kojeg se
samerava da li se preduzete mere realizuju, u kojoj
meri je utvrena politika realizovana. Na planu rodne
ravnopravnosti postoji niz preduslova koji moraju
biti ispunjeni da bi dolo do merenja napretka. Pre
svega potrebna je odgovarajua legislativa koja ima
za cilj afirmaciju enskih ljudskih prava. Drugi vaan
preduslov je uspostavljanje rodno osetljive statistike
koja belei pomake na planu ekonomskog statusa
ena, njihovog obrazovanja, zdravstvene i socijalne
zatite, njihovo uee u organima zakonodavne,
izvrne i sudske vlasti, kao i na drugim mestima gde
je koncentrirana drutvena mo i novac. Indikatori
rodne ravnopravnosti i rodno osetljiva statistika se
moraju primenjivati na svim podrujima, a naroito
prilikom sastavljanja budeta. Svaki budet treba da
bude sameravan i iz rodno osetljivog ugla.
Mikrokreditiranje
Mikrokredit, kao sredstvo finansiranja osoba koje
ostaju van bankovnih kreditnih tokova, pokazalo se
kao efikasan instrument za osnaivanje ekonomski
ugroenih i socijalno marginalizovanih kategorija, ne
samo u zemljama u razvoju (npr. Banglade-Greemen
bank odakle i potie ova forma kreditiranja), ve i u
zemljama zapadne Evrope (ADIE - Association for the
Right to Economic Initiative). Upravo zbog pokazane
uspenosti mikrokredita kao instrumenta ekonomskog
i socijalnog osnaivanja, godina 2005. bila je proglaena
za Godinu mikrokredita sa ciljem irenja i promocije
upotrebe ovog instrumenta za podrku mikro i malom
preduzetnitvu. Mikrokredit predstavlja mogunost
pristupa kreditiranju kategorijama koje su iskljuene
zbog nedostatka finansijskih garancija iz procesa
kreditiranja, polaui veru u preduzetnike sposobnosti
pojedinca/ke, valorizujui zapostavljene resurse drutva
koji funkcioniu u senci.
97
98
Ekonomsko osnaivanje ena, definisano kao jedan od

prioriteta Nacionalne strategije za poboljanje poloaja
ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti Republike
Srbije, predstavlja osnovni preduslov za ostvarivanje
rodne ravnopravnosti i za konkretnu primenu politike
jednakih mogunosti u razliitim sferama naeg drutva.
Podrka enskom preduzetnitvu, kao alternativnom
vidu samozapoljavanja i zapoljavanja predstavlja
nain za sistemsko i dugorono reavanje problema
siromatva i socijalne iskljuenosti, kroz podizanje
nivoa zaposlenosti i zapoljivosti kategorija koje su
inae potencijalno na teretu drave. Podrka preduzetnitvu kroz sistem mikrokreditiranja podrazumeva
logiku empowerment-a (osnaivanja) kao koncepta koji
se suprotstavlja asistencijalizmu i vidovima nepovratne
pomoi. Bazira se na podrci i osnaivanju ena u
potrazi za sistemskim reenjem izlaska iz siromatva na
individualnom planu, kroz ostvarivanje aktivnosti koje
tee proizvodnji dohotka i prihoda. Nepovratni krediti
i subvencije bez adekvatne podrke na planu edukacije
i ekspertske pomoi ne predstavljaju dovoljno jak input
za ostvarivanje odrivosti preduzetnikog projekta.
Sistem mikrokreditiranja uz ekspertsku pomo i praenje ostvarivanja preduzetnike ideje predstavljaju
bazu odrivosti za nove preduzetnike/ce.
Osnaivanje ena za aktivno i konkurentsko uee
na tritu rada kroz inicijativu samozapoljavanja
predstavlja osnovu za ekonomsko osnaivanje koje
je preduslov za izlazak iz pozicije nejednakosti i iz
mnogih diskriminatornih situacija koje mogu biti
direktna posledica siromatva, marginalizacije i socijalne iskljuenosti. Praksa pokazuje da je prijava i
izlazak iz situacije nasilja u porodici u direktnoj vezi
sa ekonomskom samostalnou. Tamo gde ne postoji
autonomni izvor primanja koji nije vezan iskljuivo za
mukarca, kao i situacije u kojima nedostaje socijalna
i porodina mrea podrke, umanjuje se drastino
verovatnoa prijavljivanja nasilnika. Pruanjem prime-
renih znanja i preduzetnikih vetina kroz proces

obuke, kao i otvaranjem mogunosti kreditiranja
nebankabilnih (bez kreditne sposobnosti) kategorija
ena uveava se verovatnoa preduzetnike inicijative
i postavljaju se premise za izlazak ena iz siromatva
kroz korienje i valorizovanje unutranjih potencijala
s ciljem pretakanja istih u realizovane izvore prihoda.
Na irem drutvenom planu korienje enskih ljudskih
resursa potie ekonomski rast utoliko to se aktiviraju
i obelodanjuju (u sluaju sive ekonomije) kapaciteti iz
senke.
U nacrtu Nacionalne strategije za poboljanje poloaja
ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti stoji da je
poboljanje ekonomskog poloaja ena jedan od njenih
prioriteta jer je ekonomska ravnopravnost ena kljuni
faktor za postizanje kvalitativnih pomaka za ravnoteu
u odnosima ena i mukaraca. Ukoliko ene i mukarci
nemaju jednake uslove i mogunosti za ekonomsku
samostalnost, sve druge mere za unapreivanje rodne
ravnopravnost imaju manje izgleda za uspeh. To
potvruju i podaci Svetskog ekonomskog foruma
koji navode da postoji snana korelacija izmeu
ravnopravnosti polova i BDP. Ekonomsko osnaivanje
ena je u direktnoj vezi sa izlaskom iz pozicije margine i
iz situacija koje marginalizovan poloaj moe podsticati,
kao to je npr. nasilje u porodici.
Mizoginija
Mizoginija je mrnja prema eni i omalovaavanje
svega to je ensko, negiranje ene i njenih vrednosti.
Ona je sveprisutna, kulturoloki proimajua i uslovljena. Istovremeno, mizoginija je i ideologizovana,
sluei kao opravdanje iskljuivanja, hijerarhizovanja
i eksploatacije ena. U tom smislu, mizoginija je i
ideologija, i praksa i diskurs, i kulturna institucija, ali
i odnos meu ljudima. Ona je u biti esencijalistika,
jer se primenjuje na sve ene, a enskost je bioloki
99
100 R e ni k ro d n e rav noprav no st i
definisana, dok je pripadnost rodu socioloki konstruisana. Mizoginija ima dugu istoriju i tradiciju u
svim narodima i na svim meridijanima, to dokazuje
i injenica da su mukarci inili masovne zloine nad
enama tokom istorije. Ona se, takoe, prenosi kroz
kulturnu tradiciju. Od grke mitologije i zastaujuih
likova Harpija, Furija ili zavodljivih i opasnih Sirena,
preko srednjovekovnih dela eminentnih filozofa kao
Sveti Avgustin, pa do velikog broja komedija koje
poivaju na mizoginoj potki. Setimo se Aristofanovih
Oblakinja, Molijerovih Smenih precioza, Nuieve
Gospoe Ministarke, pa sve do Pinkovih minijatura
Ne moe da kodi. Ljudi se ue, socijalizuju da
umanjuju vrednost enskog. Ismejavanje prisustva i
doprinosa ena predstavlja prihvatanje i ukljuivanje
u mizoginu kulturu. Odsustvo enskog roda u javnom
diskursu, pri opisu visokih i prestinih pozicija, kao to
je predsednica, direktorka, psihijatarka, implicitna je
poruka nametnutog odsustva ena kroz potenciranje
njihove nevidljivosti. Mizoginija je orue u rukama
kulturno razliitih patrijarhata (S.Slapak, 2009.)
Prema Slapakovoj mizoginija se moe sistematizovati i uvek je institucionalizovana. U periodima kriza
i ratova mizoginija postaje jedno od orua manipulisanja javnim mnjenjem. Inicijativa protiv mizoginije u
medijima (IPMM) je jedna od ad hoc enskih koalicija
koja je okupila enske grupe i pojedinke, kao i druge
pripadnike/ce graanskog drutva koji uviaju ulogu
medija u kreiranju slike o enama i vanost sankcionisanja govora mrnje. Dugoroni cilj ove koalicije
bio je praenje i reagovanje na diskriminiue sadraje
u svim medijima, a sutinski napor uloen je u zagovaranje zapoinjanja javne polemike koja bi trebalo da
rezultira konkretnim pomacima, odnosno raskidom sa
mizoginom praksom u javnom prostoru.
Mobing
Mobing je sistematsko uznemiravanje, zlostavljanje, a u
nekim sluajevima i muenje osobe na radnom mestu.
Da bi ovakvo ponaanje bilo okarakterisano kao mobing potrebno je da se dogaa uestalo i kontinuirano
u odreenom vremenskom periodu. Razlikuju se vertikalni i horizontalni mobing. U vertikalnom mobingu
(55% sluajeva prema svetskim statistikama) mobing
proizvodi osoba hijerarhijski na viem stepenu od
ugroenog radnika/radnice. Horizontalni mobing (45%)
praktikuju ljudi sa iste hijerarhijske lestvice. Mob na
engleskom znai rulja. Dakle, ponaanje okoline prema
osobi koja je izloena mobingu po definiciji podsea na
ponaanje nekih ivotinja koje udruene maltretiraju
lana opora ponekad do smrti.
Tokom javne rasprave o zakonu o mobingu u AP
Vojvodini, izneseni su podaci da u Srbiji ak 45%
zaposlenih trpi mobing, dok se ti procenti u zemljama
EU kreu oko 15%, u SAD 25%, a u zemljama u tranziciji
oko 30%. Istom prilikom napomenuto je da samo osam
zemalja EU ima poseban zakon o mobingu.31`
ta se dogaa osobi izloenoj mobingu? Pre svega
omalovaava se, potcenjuje i ignorie njen radni uinak.
Pridaju joj se neprijatni atributi. esto se komentarie
nepovoljno njen izgled i ponaanje. alju joj se kontradiktorne poruke. Ne dobija blagovremene i tane
informacije od znaaja za posao koji obavlja. Postaje
predmet podsmeha, potcenjivanja i omalovaavanja.
Osoba izloena mobingu gubi oseaj samopotovanja,
dostojanstva i sama sebe sve nie vrednuje. U dugotrajnim sluajevima mobinga zaposlena/zaposleni izloena/i mobingu obolevaju, a u najtraginijim mobing
zavrava suicidom.
31. http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_
content&task=view&id=2552
101
Prepoznato je pet faza mobinga. U prvoj fazi mobinga

na nereeno pitanje u radnom procesu, koje je izazvalo
konflikt, zaboravljaju se razlozi konflikta i tenzije
usmeravaju ka odreenoj osobi. U drugoj fazi rtva
postaje predmet ismejavanja, maltretiranja, postepeno
se njeno miljenje ne uzima u obzir, sama sebe sve nie
vrednuje. U treoj fazi rtva postaje deurni krivac.
U etvrtoj fazi se javlja sindrom izgaranja psihosomatski i psihiki poremeaji. U petoj fazi koja je
najee posledica viegodinjeg maltretiranja javljaju
se hronine bolesti, rtva naputa radno mesto ili njen
izbor postaje samoubistvo.
Posledice mobinga su medicinske, socijalne, pravne, pa
se stoga mobingom bave medicina, sociologija, pravo,
psihologija i psihijatrija. Mobing u demokratskim
drutvima nije usud ve problem koji je reiv ukoliko
se zakonski regulie, zaposleni informiu i edukuju,
sindikati organizuju sigurna mesta za prijavu sluajeva
mobinga, sudovi vode politiku doslednog kanjavanja.
Mobing jo nije zakonski regulisan kod nas, mada
predlozi za zakonsko regulisanje mobinga postoje.
Zakon o radu prepoznaje delikt seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu. U sudskoj
praksi bilo je pokretanja sluajeva za mobing, a branitelji prava rtava su se pozivali na postojee zakonske
odredbe, kao npr. krivino delo zlostavljanja i muenja
iz lana 137 Krivinog zakonika Srbije. Po ovom osnovu
doneto je nekoliko presuda koje su uglavnom uslovne,
u Jagodini na etiri meseca uslovno u trajanju od dve
godine32; u Bakoj Palanci 14 meseci uslovno na etiri
godine33.
32. http://www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2008&mm=09&dd=05&nav_id=317159
33. http://www.naslovi.net/2008-10-18/gradjanski/nacelnica-okruga-osudjena-za-mobing/870421
N
Nacionalna strategija za
poboljanje poloaja ena i
unapreivanje rodne ravnopravnosti
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje rodne ravnopravnosti usvojena je od
strane Vlade Republike Srbije 13. februara 2009. godine
i predstavlja prvi strateki dokument nae zemlje u
oblasti rodne ravnopravnosti. Nacionalnom strategijom su utvreni ciljevi, mere i aktivnosti koje e Vlada
preduzeti u periodu od 2009-2015. godine u cilju unapreivanja poloaja ena u svim sferama javnog i
privatnog ivota, a zasnovani su na savremenim meunarodnim i evropskim standardima o ravnopravnosti
ena i mukaraca. U tom smislu, Strategija predstavlja
korak ka usaglaavanju nacionalnog zakonodavstva sa
meunarodnim normativnim okvirom u ispunjavanju
nacionalnih obaveza u procesu evropskih integracija.
Strategija, takoe, pokazuje jasno opredeljenje nae
zemlje za unapreivanjem ljudskih prava, politike jednakih mogunosti u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije, koji sadri dravne garancije za ravnopravnost ena i mukaraca i razvoj politike jednakih
mogunosti (lan 15); mogunost uvoenja posebnih
mera za postizanje pune ravnopravnosti (lan 21).
103
Strategijom se identifikuje est kljunih oblasti u

kojima se najjasnije odraava neravnopravan odnos i
zastupljenost polova i u kojima je potrebno preduzeti
mere:
1. Javni i politiki ivot je oblast u kojoj se mora raditi
na poveanju uea ena u procesima odluivanja
i ostvarivanju ravnopravne zastupljenosti oba pola
na svim nivoima i u svim oblastima.
2. U uslovima neravnopravne raspodele resursa,
prestinih zanimanja i rukovodeih pozicija,
potrebno je raditi na ekonomskom osnaivanju
ena i poboljanju njihovog ekonomskog poloaja.
3. Radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti u
obrazovanju neophodno je unositi rodno osetljive
sadraje i jezik na svim nivoima obrazovanja i
inkorporirati naelo rodne ravnopravnosti kao
vrednost demokratskog i proevropski orijentisanog
drutva.
4. Poboljanje zdravlja ena i unapreivanje rodne
ravnopravnosti u zdravstvenoj politici predstavlja
prioritet odgovorne dravne politike.
5. Nasilje nad enama je ozbiljan drutveni problem,
ijem se reavanju mora pristupiti na sistemski
nain, kroz drutveno odgovorni sistem prevencije,
suzbijanjem nasilja nad enama i unapreenjem
sistema zatite rtava.
6. Uklanjanjem rodnih stereotipa u medijima,
promocijom pozitivnih sadraja i objektivnim
nesenzacionalistikim izvetavanjem o nasilju nad
enama, mediji postaju vaan akter promocije
naela rodne ravnopravnosti i demokratskih
odnosa u drutvu.
Strategija je proizvod saradnje, demokratske diskusije
i razmene u kojoj su uestvovali mehanizmi za rodnu
ravnopravnost dravnih organa, meunarodnih orga-
nizacija i nevladinog sektora: Savet za ravnopravnost

polova, UNIFEM, UNDP, aktivistkinje AIN-a, kao i
brojne NVO (preko trideset).
Nacionalna konferencija
o borbi protiv nasilja nad enama
Nacionalna konferencija o borbi protiv nasilja nad
enama odrana je 25. oktobra 2007. godine u okviru
kampanje Saveta Evrope o suzbijanju nasilja, a u organizaciji tadanjeg Sektora za rodnu ravnopravnost
(koji je poslednjim Zakonom o ministrastvima 65/08
prerastao u Upravu za rodnu ravnopravnost). Tom
prilikom najvii dravni vrh, predsednik Republike
Srbije Boris Tadi, je otvorio konferenciju zajedno
sa specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara
Saveta Evrope u Srbiji Denis Iberom, i javno je osudio
svaki oblik nasilja nad enama, ukljuujui i porodino
nasilje i izrazio vrstu reenost da se nasilju nad enama
stane na put. Na Konferenciji je uestvovalo oko 130
predstavnica i predstavnika razliitih ministarstava
i institucija, lokalne samouprave, civilnog sektora i
medija. Cilj Konferencije je bio objedinjavanje svih
napora na tom polju i stvaranje zajednike osnove za
planiranje nacionalne politike za borbu protiv nasilja,
nad enama, u skladu sa preporukama CEDAW Komiteta UN i preporukama Komiteta ministara Saveta
Evrope, kao i doprinos promeni stavova javnosti o
nasilju nad enama.
Unapreivanje normativnog okvira zatite od nasilja
nad enama. Iako je pravni okvir znatno unapreen
kroz novi Ustav Srbije, koji jemi ravnopravnost
polova i razvija politiku jednakih mogunosti, kao i
prethodnim donoenjem Krivinog zakonika, Porodinog zakona i Zakona o radu, u primeni zakona,
prevenciji i monitoringu nema velikog pomaka, veoma
je visok prag tolerancije nasilja nad enama a kaznena
politika je veoma blaga.
105
Stoga je potrebno:
razmotriti usvajanje posebnog Zakona o zatiti od
nasilja u porodici
uneti odredbe o zatiti od nasilja u Zakon o
socijalnoj zatiti i Zakon o radu
doneti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoi, koji
obezbeuje jednake uslove za pristup pravdi svim
enama rtvama nasilja
usvojiti posebne protokole za postupanje u odnosu
na svaki oblik nasilja nad enama
Izvod iz Zakljuaka Nacionalne konferencije o borbi
protiv nasilja nad enama (oktobar 2007.)
Nasilje u porodici
Nasilje u porodici podrazumeva fiziko, psihiko,
ekonomsko i seksualno nasilje nad bilo kojim od
lanova porodice. Pretnje, ucene, uvrede, omalovaavanje, emotivno ucenjivanje, udarci, premlaivanje,
muenje, uskraivanje hrane, ogreva i sredstava za
higijenu, ograniavanje kretanja, onemoguavanje
obrazovanja, zapoljavanja, usavravanja, zadovoljavanja kulturnih i potreba za sportom, sve to su naini
manifestovanja nasilja u porodici. Najee rtve nasilja
u porodici su ene i deca. Nasilje u porodici ima
razarajue dejstvo na enu i decu jer im izmie stajnu
taku, pretpostavljeni oslonac i podrku koju porodica
kao elementarni oblik drutvene organizacije treba da
prui svojim lanovima.
Feministkinje u definisanju nasilja u porodici insistiraju da se izbegnu neutralne formulacije jer se tim
formulacijama prikriva bit ove vrste nasilja. Pre svega,
mukarci se kao rtve nasilja u porodici pojavljuju tek
sporadino ili nikako. Dakle, nasilje u porodici je rodno
obeleeno i rezervisano za one koji imaju manje moi
za ene i decu. Zato nasilje u porodici imenuju kao
muko nasilje nad enama i decom ili kao sindrom

pretuene ene.
U analizama fenomena mukog nasilja nad enama
feministkinje su razotkrile drutvene mehanizme koji
generiraju muko nasilje, omoguavaju nasilnicima da
se izmaknu licu pravde i ostanu nekanjeni i zatakavaju
rasprostranjenost i okrutnost nasilja u porodici. U
proizvodnji i prikrivanju nasilja nad enama imale
su aktivni udeo sve delujue religije (Katolika crkva
se izvinila enama to je 2000 godina preutkivala
postojanje mukog nasilja nad enama), legislativa i
institucije drave koje imaju zadatak da tite graanke i
graane, mediji, kultura.
U Srbiji su prve analize nasilja u porodici bile plod
feministikog aktivizma. Zahvaljujui SOS telefonu za
ene i decu rtve nasilja javnost je upoznata sa brojem
pretuenih i silovanih ena, sa manifestnim oblicima
mukog nasilja nad enama. Od 1990. kad je osnovan
prvi SOS telefon za ene i decu rtve nasilja u Beogradu
prepoznate su razliite potrebe ena i dece koji su trpeli
nasilje u porodici. Nakon demokratskih promena 2000.
drava se ukljuila u finansiranje enskih inicijativa,
promenjeni su zakoni u korist ena. Na budetskim
stavkama se jo nedovoljno prepoznaju problemi vezani
za muko nasilje nad enama.
107
O
Osmi mart
meunarodni praznik ena
enska udnja za ravnopravnou traje koliko i
ljudski rod. Pre 102 godine, 1908, tekstilne radnice
su u Njujorku marirale pod parolom hleb i rue.
Traile su krae radno vreme, vee plate i zabranu
eksploatacije deijeg rada. Godinu dana kasnije radnice
su demonstrirale u ikagu. U znak seanja na ove, ali i
neke druge dogaaje u kojima su ene zbog loih uslova
rada tragino gubile ivote 1910, u Kopenhagenu, na
inicijativu Klare Cetkin, na Drugoj konferenciji ena
socijalistkinja, 8. mart je ustanovljen kao praznik borbe
za prava ena. Naredne 1911. Dan ena je u Austriji,
Nemakoj, vajcarskoj i Danskoj slavilo preko milion
radnica. U Srbiji 8. mart je proslavljen prvi put 1914.
godine. Osmi mart je prihvaen kao meunarodni
dan ena 1917. godine. U Rusiji sa demonstracijama
povodom Meunarodnog dana ena poinje takozvana
Februarska revolucija (po novom kalendaru 8. marta).
Nakon oktobarske revolucije, boljevika feminstkinja
Aleksandra Kolontaj izborila se da 8. mart postane
dravni praznik. Feministkinje drugog talasa feminizma
vraaju dignitet prazniku ena imenujui ga danom
akcija za enska ljudska prava. Godine 1975, koja je
proglaena Meunarodnom godinom ene, Ujedinjene
nacije su slubeno poele obeleavati Meunarodni
dan ena.
109
U SFRJ nakon Drugog svetskog rata 8. mart je proslavljan prvo kao dan u kojem se govorilo o ravnopravnosti
ena, pa je akcenat pomeren na majin dan. Na ovoj
dimenziji praznika insistiralo se u obrazovnom sistemu
od obdanita do srednjih kola. Kad je Antifaistiki
front ena pretvoren u Konferenciju za drutvenu
aktivnost ena praznik je dobio karakteristike praznika
u potroakom drutvu. Sindikati su organizovali
putovanja ena u inostranstvo, ene su u preduzeima
i ustanovama dobijale novane ekove za kupovinu,
u hotelima i restoranima su organizacije sindikata
organizovale kolektivne rukove, veere, zabave. ene
su dobijale cvee.
Akcionim anketama na ulicama Beograda feministkinje 1988. godine prikupljaju prve podatke o nasilju
nad enama. Dve godine kasnije, 8. marta 1990. otvaraju prvi SOS telefon za ene i decu rtve nasilja.
Feministkinje pokreu akcije pod sloganom Stop
mukom nasilju nad enama, Uinimo ivote ena
drutveno vidljivim, Lino je politiko, ene su
snaga ena. Feministkinje se 1991. aktivno ukljuuju
u antiratni pokret. Danas su stavovi iz Minimalnog
programa enskih zahteva Beogradskog enskog lobija
postali deo dravne politike u Srbiji.
Unato raznim konotacijama kojima se kroz istorijske
periode obojio, ovaj praznik ostaje podsetnik na znaajnu prekretnicu u emancipaciji ena i oznaava
poetak organizovanog zahtevanja enskog pokreta za
potovanjem enskih ljudskih prava.
Osnaivanje ena
Pojam osnaivanja ena povezan je sa poveavanjem
socijalnih, politikih i ekonomskih ansi pojedinki.
Osnaivanje se primenjuje pre svega na deprivilegovane
grupe kako bi se njihove ivotne anse poveale,
poboljao njihov lini ivotni standard i njihovo
uee u drutvenom ivotu. Proces osnaivanja grupa

ili pojedinki vezan je sa njihovom emancipacijom.
Osnaivanje stavlja akcenat na unutranje kapacitete
svake/og pojedinke/ca, koji su nosioci reenja za svoje
ivotne situacije.
Feministkinje osnaivanje ena vezuju za grupe za
samopomo u kojima ene sa slinim problemima ili
iskustvima razmatraju problem, obelodanjuju i osveuju svoja iskustva i podravaju jedna drugu. Uspon
drugog talasa feminizma baziran je, izmeu ostalog, i
na saznanjima steenim u grupama samopomoi.
Danas feministkinje pojam osnaivanja koriste ne
samo u grupama samopomoi ve u svim vidovima
menjanja enske egzistencije vlastitim snagama. Poetno sabiranje vlastitih snaga, kapaciteta, znanja
daje pozitivne impulse i na druge aspekte ivota ena.
Osnaivanje je projekat za itav ivot i stoga se smatra
politikim feministikim procesom.
111
P
Pacifistiko-antimilitaristiki
feminizam
Patrijarhat funkcionie na poslunosti, uvaavanju
autoriteta (bog na nebu, vladar u dravi, otac u
porodici) i hijerarhijskoj organizaciji drutva do njegove
poslednje elije - porodice. Ali, krajnje ishodite svakog
patrijarhata je konflikt, sukob, rat, jer se nasilnim
metodama ne moe odrati pretpostavljena harmonija
ni u dravi ni u porodici. Rat meu dravama i muko
nasilje u porodici su manifestni oblici istog poretka
stvari.
Ve u pripremama Prvog svetskog rata feministkinje i socijaldemokratkinje se organizuju u mirovnu
mreu, koja bez obzira to je prolazila kroz periode
osporavanja i poraze, traje i danas - WILPF (Womens
International League for Peace and Freedom). Duga
istorija otpora ratu artikulisala je feministike stavove
u odnosu na rat: nema pravednih ni opravdanih
ratova; svaki rat je pogrean, posledice rata daleko u
negativnom premauju razloge njegovog otpoinjanja;
i posle rata se mora pregovarati; rat produbljuje a ne
smanjuje tenzije; posledice rata traju decenijama;
feministkinje preuzimaju graansku odgovornost za
ono to u njihovo ime ini drava; proklamuju ensku
solidarnost umesto nacionalne solidarnosti; nelojalne
su patrijarhatu i vlastitom reimu; dre komunikaciju
na internacionalnom nivou naroito insistirajui na
113
neprestanoj komunikaciji sa enama sa druge strane

barikada; podravaju zatoenike savesti; izmiu
oslonce militarizma; podravaju dezertere; praktikuju
graansku neposlunost.
Marion Anderson (Merion Enderson) u SAD je izvela
dokaze da se radna mesta za ene ukidaju zbog porasta
vojnih trokova. Prema UNICEF-ovim statistikama u
modernim ratovima 80% rtvi ratnih sukoba predstavlja
civilno stanovnitvo- ene, deca i stari. Stoga u mnogim
delovima sveta ene organizuju, viegodinje proteste,
okupljanja, kampovanja kako bi spreile instaliranje
nuklearnog naoruanja. Antinuklearni pokreti su
blisko povezani sa ekolokim koji postaju sve znaajniji
faktor civilnog organizovanja irom planete.
Tokom raspada Jugoslavije feministkinje sa exjugoslovenskih prostora su praktikovale feministiku
solidarnost, odrale su meusobnu komunikaciju,
zahvaljujui internacionalnoj feministikoj podrci,
organizovale su podrku dezerterima i zatoenicima
savesti, analizirale su militaristiku politiku vlastitih
reima. Postale su primer dobro organizovanog enskog
otpora ratu i patrijarhatu. Posebno mesto pripada
Centru za antiratnu akciju iz Beograda, Antiratnoj
kampanji iz Zagreba i enama u crnom iz Beograda.
Patrijarhat
Patrijarhat je re izvedena od rei pater (otac) i arho
(vladati). Teorijska razrada patrijarhata ili sistemske
muke dominacije predstavljala je temelj radikalne
feministike kritike konvencionalnih shvatanja politike.34 Otac u porodici, vladar u dravi, Bog na nebu patrijarhat deluje na razliitim nivoima i kroz razliite
organizacije: seksualnost, fizika snaga, kontrola repro34. Marsh David, Stoker Gerry, Teorije i metode politike znanosti,
Toni Kursar i Davor Stipeti(preveli) Zagreb, 2005, str. 116
dukcije, crkva, drava itd. na taj nain se uspostavlja

apsolutna muka kontrola nad svetskim poretkom.
Patrijarhat je po vremenu nastanka mlai drutveni
poredak od matrijarhata. Smatra se da patrijarhat dobija
prevagu sa nadiranjem ratnikih azijskih plemena (oko
3500 godina pre nove ere). Marginalizovanje ena,
razmena dobara i ena i ratovi su pogodovali uvrivanju patrijarhalne organizacije ljudske zajednice.
Glavno svojstvo te organizacije je strogo utvrena
hijerarhija, koja obezbeuje dominaciju mukaraca nad
enama i starijih nad mlaima.
Feministkinje su ezdesetih i sedamdesetih definiciju
patrijarhata proirile pa pod njim podrazumevaju
sistem drutvenih odnosa i struktura koje omoguavaju
mukarcima kao drutvenoj grupi da uspostavljaju
dominaciju nad enama, da ih eksploatiu i potinjavaju. Patrijarhalni odnosi se odravaju unutar razli-itih
drutvenih sistema proimajui klasne, rasne, nacionalne i druge drutvene stratifikacije. Muku prevlast
nad enama i time uspostavljenu antagonistiku binarnu podelu feministkinje tumae kao izvorite svih
potonjih podela, iz kojih su nastali ropstvo, rasizam,
kapitalizam, kolonijalizam, iskoriavanje prirode itd.
U savremenim drutvima one definiu est strukturnih
podruja u kojima mukarci imaju prevlast nad enama
i eksploatiu ih:
1. Kuni rad - obavljaju ga ene, ne dobijaju naknadu
za taj rad, iscrpljujui je, nije limitiran, ukljuuje brigu
o higijeni, ishrani, o deci, o starima, nemonima;
2. Profesionalni rad - zanimanja i funkcije su pod
uticajem polne segregacije, ene imaju za isti posao
manje plate;
3. Seksualnost - enska tela su predmet muke
kontrole;
4. Kulturne institucije - one su pod uticajem hegemone
muke kulture;
115
5. Mediji - reprodukuju patrijarhalne obrasce i time

doprinose irenju i uvrivanju patrijarhalnih
vrednosti;
6. Drava - mukarci dominiraju u upravljanju
dravom i vrlo ilavo pruaju otpor podeli vlasti i
baziranju upravljanja drutvom na rodno osveenoj
politici.
Ovakva sistematizacija podruja muke dominacije
nad enama ukazuje na teorijski pomak, koji su
uinile feministkinje osamdesetih i devedesetih godina
XX veka, uviajui postupne promene u zapadnim
drutvima od privatnog patrijarhata do javnog patrijarhata, u kojem ena zamenjuje zavisnost o mukarcu
za zavisnost o dravi, poslodavcu i dr.
Pekinka deklaracija i
Platforma za akciju
Na etvrtoj svetskoj konferenciji o enama, septembra
1995. godine, u Pekingu, nakon dekade UN posveene
borbi za enska ljudska prava, usvojeni su Pekinka
deklaracija i Platforma za akciju.35
Deklaraciju su potpisale sve vlade uesnice konferencije.
SRJ, u ijem sastavu je tada bila Srbija, je u to vreme bila
pod sankcijama i nije imala pravo uea; uestvovale su
samo lanice nevladinih organizacija na Forumu NVO
koji je pratio tok konferencije i ije su lanice lobirale
za prihvatanje itavog seta enskih ljudskih prava
promovisanih Pekinkom deklaracijom i Platformom
za akciju. Osnovni smisao Pekinke deklaracije je unapreivanje ciljeva jednakosti, razvoja mira u korist
svih ena u svetu i u interesu oveanstva u celini.
Platforma za akciju se bavi pre svega otklanjanjem
prepreka za ravnopravno uee ena u ekonomskom,
35. Za vie informacija vidi: http://www.un.org/womenwatch/daw/
beijing/index.html
kulturnom i politikom odluivanju, kao i za ostvarivanje jednakih prava ena i mukaraca u privatnom i
javnom ivotu.
Strateki zadaci Platforme fokusirani su na: smanjenje
enskog siromatva, kolovanje i struno osposobljavanje ena, unapreivanje zdravlja ena, eliminaciju
nasilja nad enama, zatitu ena u podrujima pod
oruanim sukobima, ekonomsku ravnopravnost u
privrednim delatnostima, podrku enama da osvoje
poloaje odluivanja, kao i na razvijanje mehanizama
za poboljanje poloaja ena, zatitu enskih ljudskih
prava, afirmaciju ena u medijima, uvaavanje uloge
ena u zatiti okoline. Posebna panja posveena je
enskoj deci i zatiti njihovih prava.
Uz obavezu razvijanja institucionalnih mehanizama
rodne ravnopravnosti drave potpisnice su se obavezale
da e budetski pratiti akcije za poboljanje poloaja
ena i afirmaciju prava ena.
Za sprovoenje Platforme za akciju nadlene su vlade,
dravne i javne institucije, ali i nevladine organizacije.
Njene odredbe sprovode se na nacionalnom i meunarodnom nivou.
Pokrajinski mehanizmi
za rodnu ravnopravnost
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i
ravnopravnost polova
U februaru 2002. godine u okviru Izvrnog vea AP
Vojvodine osnovan je Pokrajinski sekretarijat za rad,
zapoljavanje i ravnopravnost polova. Glavni cilj Sekretarijata je praenje i unapreivanje stanja u oblastima rada, zapoljavanja i ravnopravnosti polova na
teritoriji AP Vojvodine.
U skladu sa ovim ciljem u oblasti ravnopravnosti
polova aktivnosti su usmerene ka realizaciji sledeih
117
zadataka (nadlenost Pokrajinskog sekretarijata za

rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova regulisana je
lanom 33. Odluke o Pokrajinskoj upravi):
1. promovisanje koncepta rodne ravnopravnosti na
teritoriji APV,
2. saradnja sa svim relevantnim institucijama i vladinim
i nevladinim organizacijama na ostvarivanju politike
jednakih mogunosti,
3. ustanovljavanje mehanizama za ravnopravnost
meu polovima.
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova
Osnovan je 2004. godine pod okriljem Autonomne
Pokrajine Vojvodine odlukom objavljenom u "Sl. list AP
Vojvodine", br. 14/2004 od 20.08.2004., dok se lanom
5. definie polje delatnosti Zavoda, kao to je praenje
poloaja ena i ostvarivanje njihovih zagarantovanih
prava u domaem i meunarodnom zakonodavstvu,
uestvovanje u pripremi zakona, odluka i drugih propisa od znaaja za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u
Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, pripremu analitike
dokumentacije za planiranje i programiranje aktivnosti
u oblasti ravnopravnosti polova u Pokrajini i dr.
Savet za ravnopravnost polova

Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i
ravnopravnost polova
Ekspertsko, savetodavno telo u oblasti ravnopravnosti
polova. Savet za ravnopravnost polova Pokrajinskog
sekretarijata u dosadanjem radu se bavio razmatranjem pitanja ostvarivanja ravnopravnosti polova i
odreivanjem smernica za aktivnosti Sekretarijata.
Takoe, je pruao podrku mehanizmima za ravnopravnost polova36.
36. http://www.sluzba.vojvodina.sr.gov.yu/izvestaji/rad.htm
Aktivnosti Sekretarijata obuhvatale su edukaciju

lanova i lanica komisija za ravnopravnost polova,
izradu godinjeg plana akcije za pomenuta tela,
finansijsku podrku njihovim programskim aktivnostima, tampanje promotivnog materijala i saradnju
sa meunarodnim organizacijama aktivnim u ovoj
oblasti
Odbor za ravnopravnost polova
Skuptine AP Vojvodina
Odbor za ravnopravnost polova razmatra predloge
odluka i optih akata sa stanovita unapreivanja
ravnopravnosti polova (rodne jednakosti) i postizanja
ravnopravnosti polova. Odbor sagledava vodjenje
politike i izvravanje odluka i optih akata od strane
Izvrnog vea sa stanovita potovanja ravnopravnosti
polova.37
Ombudsman AP Vojvodine
Zatitnik graana na nivou AP Vojvodine predstavlja
nezavisno telo za zatitu prava graana. Odluka o
uspostavljanju Pokrajinskog ombudsmana doneta je
31. decembra 2002. godine, a kancelarija je poela da
radi u januaru 2004. godine38. Pokrajinski ombudsman
ima ukupno pet zamenika, meu kojima je jedna osoba
odreena za oblast ravnopravnosti polova.
Pol i rod
Pol je bioloka kategorija. Njime su ljudska bia
oznaena kao ensko, muko ili neto izmeu enskog
i mukog. Pol se definie, pre svega prema vidljivim
genitalijama ljudskog bia i prema reproduktivnim
funkcijama, mada je ova druga odrednica poslednjih
37. http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/?s=odborpolovi&j=SRL
38. http://www.ombudsmanapv.org
119
godina problematizovana, odnosno podlee razliitim

interpretacijama i uslovljena je kulturnim miljeom
unutar koga se definie.
Za razliku od pola rod je socijalni konstrukt mukosti i
enskosti. Razlikovanje pola i roda je bitno jer za razliku
od naeg biolokog statusa pola, koji nam je roenjem
manje-vie dat, rod je konstrukt konkretnog drutva u
konkretnom vremenu, dakle tek zadat i stoga itekako
podloan promeni. Prihvatanjem razlike izmeu pola i
roda otvara se, na teorijskoj ravni, mogunost promena
rodnih uloga, rodnog reima i rodnog poretka.
Teorijski pomak u razlikovanju pola (sex) i roda
(gender), unutar teorije rodnosti, ima dugu predistoriju.
Osnovu teorijskog koncepta je ponudila Margaret Mid
u knjizi Pol i temperament u tri primitivna drutva
jo 1935. godine39. Ona je definisala pol kao bioloku
kategoriju, a rod kao drutveni konstrukt. Poetkom
1970-tih Kejt Milet u Seksualnoj politici40 i ulamit
Fajerston u Dijalektici pola41 razvijaju i radikalizuju
ovaj teorijski koncept u skladu sa zahtevima drugog
talasa feminizma i potaknute obnovom utopijskih
energija unutar narastajaih drutvenih pokreta, pre
svega feministikog. Kejt Milet govori o prastaroj
i univerzalnoj shemi dominacije jedne grupe nad
drugom. Ta shema dominira u odnosima polova
i uvreenija je i otrija od klasne podele. ulamit
Fajerston smatra da rodno razlikovanje strukturira
svaki aspekt naeg ivota uspostavljanjem obaveznog
okvira pojmova u kojima drutvo oblikuje, odredjuje i
uopte omoguava egzistenciju enama i mukarcima.
Iz njihovih radova proizalo je da postojee razlike
medu polovima, koje imaju koren u razliitoj biologiji
39. Margaret Mead, Sex and Temperament in Three Primitive Societies, June 1st 2001 by Harper Perennial (first published 1935)
40. Kate Millet, Sexual Politics (1969, 1970). Trad. it. La politica del
sesso, Rizzoli, Milano 1971.
41. Shulamith Firestone, The Dialectic of Sex: The Case for Feminist
Revolution, Morrow, 1970.
mukaraca i ena, nisu klju za razumevanje drutvene

nejednakosti mukaraca i ena, ve da je ono to
se namee enama kao prirodno zapravo rezultat
drutvene prisile i uslovljavanja u procesu socijalizacije.
Prihvatanje i pounutrenje tako stvorenih rodnih
karakteristika predstavlja proces produkcije roda
(gendering). En Oukli (Ann Oakley) je izvela tvrdnju
da rodne razlike imaju svoj koren u kulturi, a ne u
prirodi. Simon de Bovuar definie enu kao drugi pol
uvodei tako pojam drugosti.
U naoj jezikoj praksi retko se uspostavlja razlika izmeu roda i pola, to esto izaziva nedoumice. Primer
je Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije,
koji ima za krajnji cilj uspostavljanje rodne ravnopravnosti, odnosno eliminisanje onih oblika diskriminacije
koji su zasnovani na drutvenom konstruktu roda.
Pornografija
Pornografija je materijal kojim se ohrabruje diskriminacija na osnovu pola, degradacija ena i vrlo esto
je izvor nasilja nad enama. Za razliku od erotike
koja moe imati umetnike artikulacije, pornografija
je ki. Pornografski asopisi su pomno analizirani
u feministikoj literaturi. Andrea Dvorkin (Andrea
Dworkin) i Dajana Rasel (Diana Russel) konstatuju
da su od enske bebe do mrtve ene sve ene objekt
pornografskih fantazama, da slikom i tivom ovi
listovi i asopisi podstiu udnje koje imaju za
posledicu poniavanje i maltretiranje ena. Po svojoj
biti pornografija je sadistika i promovie sadistike
vrednosti. Kod mladih ljudi pornografija stvara
predstavu da je seksualnost odvojena od ljubavi. Na
SOS telefonima za ene i decu rtve nasilja ene, uz
ostalo, esto navode da ih nasilni partneri primoravaju
da gledaju porno filmove i zahtevaju, protiv njihove
volje, ponavljanje filmovanih radnji. Pornografija je
dodatni izvor nasilja i patnje velikog broja ena.
121
S obzirom da je re o vrlo profitabilnoj delatnosti

koja ostvaruje znatne svote novca drave izbegavanju
zabranjivanje pornografske literature i filmova, mada
su neka minimalna ogranienja uvedena (listovi i
DVD se ne smeju prodavati maloletnicima; moraju
biti zapakovani u plastinu foliju; ne smeju se izlagati;
u sadrajima se ne mogu koristiti deca kao seksualni
objekti, pornografski sadraji se mogu distribuirati
samo u kasnim veernjim satima ili kroz kodirane
TV kanale i tome sl.). Argumenti porno industrije
idu linijom da je njeno ograniavanje istovremeno
ograniavanje ljudskih sloboda.
Andrea Dvorkin je zajedno sa Ketrin Mek Kinon
(Catharine MacKinnon) 1983. godine napisala nacrt
zakonskih odredbi koje definiu pornografiju kao
seksualno eksplicitno potinjavanje ena, a distribuciju pornografskih sadraja kriminalizuju. Posle niza
uspeha i osporavanja Vrhovni sud SAD je 1986. godine
odbacio njihove predloge.
Preporuka Saveta Evrope 2002/05

Preporuka Saveta Evrope 2002/05 prua okvir mera
zatite ena od nasilja, posebno od porodinog nasilja,
kao najzastupljenijeg oblika rodno zasnovanog nasilja.
Ona spada u korpus preporuka Komiteta ministara
zemalja lanica Saveta Evrope, koje to telo upuuje
dravama lanicama ove multilateralne meunarodne
organizacije. Ove preporuke nemaju obavezujuu
pravnu snagu, ve se mogu svrstati u meko pravo
(eng. soft law). Jednoduan je stav da soft law, iako
bez pravne obaveze, ima znaajan uticaj na razvoj
unutranjih pravnih sistema i prakse drava lanica.
To potvruje i odredba najvieg pravnog akta, Ustava
Republike Srbije, koja u lanu 18 stav 3 predvia da
se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae
u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva,
saglasno vaeim meunarodnim standardima ljud-
skih i manjinskih prava, kao i saglasno praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.
Ova odredba Ustava stvara osnov da se i meko pravo
uvaava prilikom tumaenja pravnih odredbi domaeg
zakonodavstva.
Zemlje lanice treba da uvedu, razviju i/ili poboljaju
nacionalnu politiku protiv nasilja koja se temelji na:
a. Maksimalnoj sigurnosti i zatiti rtava; b. Osnaivanju ena rtava kroz optimalnu podrku i pomo
struktura kojim se izbegava sekundarna viktimizacija;
c. Prilagoavanju kaznenog i graanskog prava ukljuujui sudsku proceduru; d. Podizanju javne svesti,
edukaciji dece i mladih osoba; e. Osiguravanju posebnog treninga za profesionalce/ke koji se suoavaju sa
problemom nasilja nad enama; f. Prevenciji u svim
relevantnim podrujima.
Izvod iz Preporuke Saveta Evrope Rec (2002)5 Komiteta
ministara dravama lanicama o zatiti ena od nasilja.
Projekat Borba protiv seksualnog i

rodno zasnovanog nasilja
Vlada Kraljevine Norveke uz strunu i tehniku saradnju i podrku u obezbeivanju ispunjenja meunarodnih standarda od strane Programa Ujedinjenih nacija
za razvoj (UNDP) odluila je da prui finansijsku pomo Republici Srbiji, Ministarstvu rada i socijalne
politike- Upravi za rodnu ravnopravnost radi sprovoenja projekta Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja (SRZN).
Znaaj ovog projekta je, pre svega, u tome to po prvi
put drava pristupa na sistemski nain ureivanju
usluga koje se pruaju rtvama nasilja kako kroz
institucije sistema, tako i kroz organizacije nevladinog
sektora. Prepoznavajui znaaj sinerginog delovanja
svih zainteresovanih strana u cilju stvaranja i jaanja
adekvatnog sistema zatite rtava, kao i efektivnih
123
preventivnih mera, Uprava za rodnu ravnopravnost

putem ovog projekta eli da podstakne uspostavljanje
i irenje horizontalnog i vertikalnog umreavanja
institucija i organizacija koje deluju u oblasti pruanja
usluga rtvama nasilja.
Cilj ovog projekta je ojaavanje kapaciteta ustanova
i institucija koje se bave rtvama nasilja, kao i ustanovljavanje i primenjivanje mehanizama koji e obezbediti postupanje u skladu s meunarodnim obavezama vezanim za ljudska prava u oblasti seksualnog i
rodno zasnovanog nasilja (SRZN). Projekat takoe ima
za cilj jaanje zakonodavnog okvira u oblasti zatite
rtava nasilja i podizanje svesti javnosti i graana o
neprihvatljivosti nasilja kao modela ponaanja u cilju
doprinosa stvaranju socijalnog ambijenta koji bi imao
preventivnu funkciju.
Projekat predvia sledee rezultate: Jaanje kapaciteta
Uprave za rodnu ravnopravnost unutar Ministarstva
rada i socijalne politike; Razvijanje kapaciteta za
kreiranje javnih politika vezanih za SRZN i njihovu
implementaciju; Uvoenje uniformnih standarda za
prikupljanje podataka o SRZN u relevantne institucije
i razvijanje standarda za izradu zvaninih statistika o
SRZN u relevantnim institucijama; Poboljanje horizontalne i vertikalne koordinacije kljunih aktera;
Poboljanje pristupa rtava SRZN odgovarajuim
uslugama; Razvijanje skupa preporuka za postupanje
s poiniocima SRZN i uvoenje programa rada sa
poiniocima; Podizanje nivoa svesti o SRZN. Projekat
se sprovodi u periodu 2009. do 2011. godine.
Prostitucija
Savremene dravne prakse se veoma razlikuju u
zakonskom tretiranju prostitucije ena. Korienje dece
u prostituciji u svim zakonodavstvima podlee krivinoj odgovornosti. Postoje zemlje u kojima se prostitu-
cija ena, i u znatno manjoj meri mukaraca, tretira

kao profesionalna delatnost. Prostitutke i prostituti su
seksualni radnici koji ostvaruju razliita prava iz radnog
odnosa, sindikalno se organizuju, uivaju stanovitu
zatitu drave. Na primer, u vajcarskoj prostitutke rade
u ateljeima koji su u zgradi sa uvarom, ako se obrate
policiji da ne ele da dele svoj prostor sa mukarcem koji
je stariji od 18 godina, policija e dotinog mukarca
izbaciti ak ako je re o njenom sinu ili muu. Samo
5% prostitutki u vajcarskoj deli svoj ivotni prostor sa
nekim mukarcem.
U nekim zemljama je prostitucija kriminalizovana,
ali kaznama podleu samo prostitutke i podvodai. U
vedskoj se prostitucija tretira kao oblik eksploatacije
ena i dece. Od 1998. godine na snazi je Zakon o
zabrani kupovanja seksualnih usluga. Po prvi put
se kanjavaju ne samo makroi nego i mukarci koji
pokuavaju da kupe seksualnu uslugu dok prostitutke
ne snose zakonske posledice. S obzirom da itav lanac
prostitucije, iza koga vrlo esto stoji trgovina ljudima,
zavisi upravo od onih koji hoe da kupe seksualnu
uslugu (bez njih te vrste trgovine ne bi bilo), to se po
prvi put u ljudskoj istoriji zakonom iskazuje stvarno
nastojanje da se prostitucija eliminie.
Feministika istraivanja pokazuju da svaka etvrta
prostitutka ima iskustvo seksualnog iskoriavanja u
detinjstvu, to jest da dobrovoljnost u izboru prostitucije nije uslovljena samo ekonomskim razlozima
ve i faktorima koji dovode do smanjenog praga
samopotovanja i odvajanja seksualnosti od vlastite
linosti. Ova istraivanja ukazuju, takoe, na injenicu
da je prostitucija jedan vid nasilja kome su najee
izloene ene, mada su neretko rtve nasilja i deca. Prema
istraivanjima enevjev Pire iz eneve prostitutke su
najusamljenije ene na svetu. enevjev ve dve decenije
organizuje razgovore izmeu ena od javnog ugleda
i prostitutki kako bi umanjila taj jaz. Ona je pola od
125
pretpostavke da su saznanja koja imaju prostitutke o

mukarcima vana za svaku enu, a da ene koje dolaze
poslom u enevu u razliite meunarodne organizacije
mogu uticati na menjanje predrasuda o prostitutkama
i posredno dovesti do promene njihovog poloaja u
svojim zemljama.
Q
Queer
Queer (kvir) se koristi da bi se jednim pojmom obuhvatile osobe koje ive izvan normi heteroseksualne
patrijarhalne zajednice. Queer teorija propituje nametnute patrijarhalne norme, tradiciju, obiaje, a afirmie
lino kreiranje ivotnih uslova, kulture i vlastite seksualnosti.
Za queer osobe je bitno da ne postoji samorazumljiva,
podrazumevajua seksualnost i slepo sleenje drutvenih pravila vezanih za seksualnost.
Pojam queer se u engleskom jeziku koristio kao argonski
izraz sa homofobinim prizvukom. Teoretiarke pojam
koriste u izvornom obliku jer je pojam pun konotacija
koje je danas nemogue prevesti bez velikog skupa
rei.
Izrastajui iz feministikih teorija koje su propitivale
politiku identiteta - afro-amerikog, postkolonijalnog,
radikalnog feminizma queer se opirao fiksiranju
identiteta kao neeg to je oveku dato. Identitet je
individualni konstrukt na koji imaju uticaj razliiti
faktori, ali je pre svega konstrukt, a ne prirodno
127
stanje. Uslonjavanje i umnoavanje identiteta vodi

ka diversifikaciji rodnih uloga to treba da dovede
do smanjivanja drutvene opresije nad pojedincima/
pojedinkama.
Re queer se upotrebljava da bi oznaila osobe koje
ive izvan patrijarhalnih heteroseksualnih normi, da
oznai aktivizam i pokret, ali i kao teorijski pristup
queer teorije.
R
Radikalni feminizam
Feministkinje drugog talasa su se vrlo brzo podelile na
radikalnu i liberalnu struju, iako je rodno mesto obe
orijentacije knjiga Beti Fridan Mistika enstvenosti,42,,
NOW (National organization for women) i lanci
Glorije tajn (Gloria Schtin) koji problematizuju
stereotipe vezane za ene. Drugi talas feminizma ima
snanu podrku u drugim socijalnim pokretima i
njihovim kampanjama kao to su kampanje za prava
oveka, za uklanjanje rasne segregacije i diskriminacije.
Meusobni uticaji snanih socijalnih pokreta vide se i
u artikulaciji pojmova. Seksizam se artikulie imajui
u vidu rasizam kao forma diskriminacije linosti samo
zato to je ena.
Radikalne feministkinje nastoje da razotkriju mehanizme diskriminacije i eksploatacije ena. One veruju
da to mogu da urade samo ene same. Osnivaju se
enske grupe sa ciljem da se iri i produbljuje svest ena
o mehanizmima patrijarhalnih pritisaka i muke
dominacije u svim sferama ivota poput Ti GrejsEtkinson (Ti-Grace Atkinson).43 Imena grupa su provokativna poput Redstockings of the Women's Liberation Movement (Crvene arape, umesto plavih).
42. Betty Friedan, The Feminine Mystique, 1963
43. Buinjska Ana Markovski Mihal Pavel, Knjievne teorije XX
veka, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str 433.
129
Mukarci dominiraju, imaju svu mo u svojim rukama,

krivi su za eksploataciju ena, nespremni da mo dele
sa enama, pa stoga nemaju poverenje u njih. Heteroseksualnost, emotivna i seksualna zavisnost ena od
mukaraca onemoguavaju ene da zauzmu ravnopravnu poziciju u drutvu. Porodica je kljuna institucija
za eksploataciju ena. Porodice opstaju zahvaljujui
besplatnom beskrajnom enskom radu.
Kejt Milet u knjizi Seksualna politika44 razotkriva
mehanizme vladanja ugraene u rodne uloge. Slina
pitanja pokree i jedna od najznaajnijih teoretiarki
radikalnog feminizma ulamit Fajreston. Ona u knjizi
Dijalektika pola45, objanjava poreklo nejednakosti
ena. Nejednakost na drutvenom planu duboko
proima lini ivot. Slogani proizali iz knjiga Kejt
Milet i Kerol Heni Lino je politiko, Privatnost
je politika su dominirali enskim pokretom. Ove
autorke korene linih problema vide u drutvenim
odnosima i zahtevaju politika reenja. Koreni muke
dominacije se razvijaju iz porodinih odnosa i upravo
ove valja korenito menjati. Ozbiljne zamerke odnose se
na obrazovni proces koji usmerava ene u stereotipne
rodne uloge. Nasilje protiv ena kao nain odravanja postojeeg rodnog poretka je raskrinkano.
Poto su isplivale razlike koje o enama govore kao o
ljudskim biima manje sklonim nasilju, tolerantnijim,
kooperativnijim, marljivijim, spremnijim na empatiju
sa drugim teoretiarke radikalnog feminizma su
zapravo afirmisale enskost.
Uverenje radikalnih feministkinja je da samo lezbejke
mogu biti istinske feministkinje, jer su one nezavisne
od mukaraca. Radikalne feministkinje ne veruju da
se sutinska promena enske pozicije moe ostvariti
evolutivnim promenama, pridobijanjem mukaraca i
slinim strategijama. Za njih su vane akcije i protesti
44. Op.cit
45. Op.cit.
kao nain osvajanja enskog prostora i izgradnje enske

kulture. Osnovne teme su muko nasilje nad enama,
silovanje, ensko ropstvo, prostitucija i pornografija.
Patrijarhat je sistem muke vlasti nad enama. U
patrijarhajnim drutvima mukarci su vladari, vojske i
policija su u njihovoj nadlenosti, kao i religije, nauka
i kultura.
Meu i danas aktivne radikalne feminiskinje spadaju
Adrijen Ri i arlota Ban.
Postoje dve grupe radikalnih feminiskinja: Radikalnoliberteriske feministkinje i radikalno-kulturne feministkinje. Prve insistiraju na smanjenju rodnih razlika i
androginom modelu, pribliavanju mukih i enskih
rodnih uloga. Radikalno-kulturne feministkinje veruju u superiornost enskog principa. One ne veruju
da osloboenje ena treba da se ostvari kroz spajanje
enskih i mukih svojstava. Smatraju da je bolje biti
ena/ensko nego mukarac/muko. ene ne treba
da pokuavaju da budu nalik mukarcima. Kao vane
enske karakteristike istiu: zajednitvo, povezivanje,
deljenje sa drugima, emocije, telo, poverenje, odsustvo
hijerarhije, proces, radost, imanenciju, mir, ivot.
Rezolucija Saveta Bezbednosti 1325

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1325 direktna je
posledica Pekinke deklaracije i Platforme delovanja i
od posebnog je znaaja za ene koje ive na teritorijama
pod oruanim sukobima. Rezolucija je usvojena 31.
oktobra 2000. Savet bezbednosti je izrazio zabrinutost
nad injenicom da se civili, posebno ene i deca, ubrajaju
u veinu onih koji su negativno pogoeni vojnim
sukobom, ukljuujui i izbeglice i interno raseljena lica,
kao i injenicu da su oni u sve veoj meri meta strana
u sukobu i vojnih elemenata. Stoga ovom rezolucijom
ohrabruje Generalnog sekretara UN da implementira
svoj strateki plan (A/49/587) kojim poziva na poveano
131
uee ena na svim nivoima odluivanja u reavanju

konflikata i mirovnim procesima.
Rezolucija zahteva proirenje uloge i doprinosa ena
u operacijama UN na terenu, posebno meu vojnim
posmatraima, civilnom policijom, osobljem koje se
bavi ljudskim pravima i humanitarnim radom. UN se
obavezuju da ugrauju rodnu dimenziju u sve operacije
kojima se bave na terenu. UN su preuzele obavezu da
lanicama obezbede materijale za obuku o zatiti,
pravima i posebnim potrebama ena.
Rezolucija poziva zemlje lanice da pri pregovorima
i dogovorima o implementaciji mira usvoje rodnu
perspektivu: (a) da uvaavaju posebne potrebe ena i
devojaka tokom repatrijacije i ponovnog naseljavanja
te tokom rehabilitacije, reintegracije i post-konfliktne
rekonstrukcije; (b) mere koje podravaju mirovne
inicijative ena lokalnog podruja i lokalne procese
za reavanje konflikta i koje ukljuuju ene u svim
mehanizmima za implementaciju mirovnih sporazuma;
(c) mere koje e osigurati zatitu i potovanje ljudskih
prava ena i devojaka pogotovo zbog toga to se one
odnose na ustav, izborni sistem, policiju i pravosudje.
Rezolucijom je predloeno izuzimanje ratnih zloina
silovanja sa spiska onih za koje se predvia amnestija.
Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1820

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 19. juna 2008.
godine usvojio Rezoluciju UN 1820 o zaustavljanju
svih inova seksualnog nasilja protiv civilnih lica
u konfliktnim zonama. Ovom rezolucijom Savet
bezbednosti je potvrdio da masovno silovanje ena
u ratu ugroava svetski mir. To direktno znai da e
poinioci i nalogodavci silovanja u ratu odgovarati
pred Meunarodnim sudom pravde.
Generalni sekretar Ban Ki-Mun 19. juna izjavljuje:
"Ujedinjene nacije i ja lino duboko smo posveeni
politici nulte tolerancije seksualnog zlostavljanja od

strane naeg personala." Rezolucija 1820 sadri nekoliko taaka kojima se jasno trai da svi mirovni vojnici
prou seminare podizanja svesti radi potpunog preuzimanja odgovornosti i prevencije seksualnog zlostavljanja za vreme dunosti u UN mirovnim misijama.
Prema tvrdnjama nemake lekarke Monike Hojzer,
istaknute borkinje za prava ena i zbrinjavanje ena
silovanih u ratu (osnivaice organizacije Medika
Zenica) 95% ena silovanih u ratnim sukobima u
Kongu su zaraene HIV virusom. Medika Mondijale
izvetava o genocidu nad enama u istonom Kongu
i o planiranim masovnim ubistvima ena. Situaciju u
Kongu ispituju i UN. Prema podacima organizacije
Lekari bez granica, 75% svih silovanih ena na svetu su
upravo dravljanke Konga. Portparolka Zelenih, Kerstin
Miler kae: Mislim da se radi o najgoroj povredi
ljudskih prava prema kojoj ne smemo da okreemo
glavu, politika mora da reaguje. Patrik Kamart, bivi
komandant Misije UN u DR Kongo, koji je tokom svoje
misije bio svedok silovanja u ratu i zalae se za otro
kanjavanje seksualnog nasilja kao kljuni instrument
ukidanja ovog oblika zloina nad enama, tog dana je
izjavio: "Izgleda da je mnogo opasnije biti ena u ratnoj
zoni nego vojnik u oruanom sukobu."
Nakon usvajanja Rezolucije 1820 nee biti mogue da
ratni komandanti nekanjeno izjavljuju da je ratnicima
potrebna mala uteha i tako zatakavaju ratni zloin
silovanja.
Rodna demokratija
(Gender democracy)
Izvorno demokratija je vladavina naroda. U odnosu
na starogrko poimanje demokratije u gradu dravi
(polisu) moderne nacionalne drave razvile su razliite
oblike predstavnike demokratije. Kako su pravo glasa
133
ene u Evropi izborile tek u XX veku, uglavnom nakon

Drugog svetskog rata, to je i pitanje takozvane paritetne
demokratije postavljeno tek u poslednjih tridesetak
godina. U populaciji je ena neto vie od mukaraca,
pa bi za oekivati bilo da je tako i u predstavnikim
telima i organima vlasti na svim nivoima. Poto je
situacija dramatino drugaija, to se bez organizovanih
afirmativnih mera, pozitivne diskriminacije, odnosno
kvota ovaj vid diskriminacije ena nee moi prevazii.
Francuska je paritetnim zakonom iz januara 2000.
odredila da za sve politike poloaje prilikom kandidovanja mora vaiti kvota 50-50%. Francuski zahtev
podrazumeva polnu dualnost sveta i utemeljen je na
njoj. Pitanje istorijskih nepravdi u tekstu zakona je
prosto preskoeno.
Feministkinje su u politiki ivot uvele pojam demokratskog deficita naglaavajui na taj nain da postoji
prezastupljenost mukaraca i podzastupljenost ena. Ta
injenica ograniava legitimaciju jednog drutva koje
pretenduje da se nazove demokratskim. Demokratski
deficit se ne samerava samo prema broju zastupljenih
mukaraca i ena u zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj
vlasti nego i prema stepenu rodne osveenosti politike
koju ta vlast vodi, njenoj rodnoj utemeljenosti. Tek kad
se prevazie rodni demokratski deficit moi emo da
govorimo o istinskoj demokratiji i za mukarce i za
ene. Samo drave Skandinavije su blizu uspostavljanja
rodne ravnotee i time blizu demokratije za mukarce
i ene.
Rodna perspektiva
Pod rodnom perspektivom podrazumevamo svest o
rodnim razlikama i ukljuivanje tih razlika prilikom
formulisanja mera, konkretne politike i aktivnosti.
Iako rodna perpektiva podrazumeva ukljuivanje
specifinosti vezanih za mukarce i za ene, obino se
misli samo na ukljuivanje enskog pogleda na politiku,
mere koje se preduzimaju i akcije. Tako je rodna

perspektiva postala u jezikoj praksi sinonim za enski
pogled na stvari. To je posledica tretiranja mukog kao
univerzalnog kroz vekove i opiranja stavljanju u istu
ravan mukog i enskog pogleda na stvari.
Svesno opredeljivanje za uvaavanje rodne perspektive i sagledavanje svih pojava i u njihovim rodnim
dimenzijama iskljuuje mogunost univerzalnog navodno neutralnog pogleda na stvari. Tako se umanjuju
posledice dominantnog patrijarhalnog diskursa koji
zanemaruje razlike, potire ih i namee muki pogled
kao univerzalan.
Rodna perspektiva je bitna za obrazovni proces, kulturu
u celini, politiku i svakodnevni ivot. iri kontekst u
kome se raspravljaju pitanja rodne perspektive je teorija
saznanja sa pojedinanih stanovita (standpoint theory)
unutar koje se razmatraju stanovita sa kojih razliite
marginalizovane grupe, meu kojima su ene najvea
marginalna grupa, utvruju razlike u odnosu na
hegemona stanovita u odreenoj drutvenoj zajednici
i grupi.
Zahvaljujui enskim studijama u poslednje tri decenije
rodna perspektiva je uneta i u sve naune discipline.
Na prestinim univerzitetima u svetu gotovo da nema
discipline koja nije ukljuila rodnu perspektivu i koja
nije prihvatila rodni pristup. Pored ostalog, to pokazuje
u kojoj meri je odreena nauna disciplina u toku sa
stremljenjima vremena. Uvaavanje rodne perspektive,
ukljuivanje rodne dimenzije i uzimanje rodnog pristupa kao jednog od polazita je najbolji indikator
demokratinosti politike i njenih mera. To su sigurni
indikatori da se vodi rodno osveena politika.
Rodna ravnopravnost
Rodna ravnopravnost je jedna od temeljnih vrednosti
modernih demokratskih drutava. Bazira se na ideji
135
o jednakosti ljudskih bia kao pripadnica/pripadnika

ljudske zajednice. Koncept rodne ravnopravnosti polazi
od toga da sva ljudska bia imaju pravo da razvijaju svoje
sposobnosti, usavravaju i realizuju line kapacitete i da
niko nema pravo da ih u tome onemoguava gurajui
ih u unapred zadane rodne uloge. Ako mukarci i
ene razvijaju svoje mogunosti bez patrijarhalnih
ogranienja, oveanstvo e duplirati svoje kapacitete.
Sa stanovita celine drutvene zajednice potpuno je
neracionalno onemoguavati razvitak vie od polovine
te zajednice, jer ene ine vie od pola oveanstva.
Rodna ravnopravnost podrazumeva pravo na jednakost
i pravo na razliitost. Drugim reima moraju se uzeti
u obzir, afirmisati, pozitivno vrednovati i podravati
razliita ponaanja, tenje i potrebe mukaraca i ena.
Put ka rodnoj ravnopravnosti je drutveno prihvatanje
sadraja, postupaka i modela drutvene organizacije
koji vode ka njenom ostvarivanju. To znai da mukarci
i ene moraju imati jednake prilike da uestvuju i da
kontroliu dobra i resurse zajednice iji su lanovi/lanice. Time bi se u budunosti razreavali istorijski
nasleeni nepravedni odnosi moi, dominacije, potinjenosti i prikrivene i podrazumevajue diskriminacije
na drutvenom, politikom, ekonomskom, kulturnom
i obrazovnom planu, kao i u linom ivotu svakog
pojedinca/pojedinke.
Rodna ravnopravnost nigde u svetu jo nije drutvena
realnost, ali su neke drave i inicijative graanki i graana
ve razvili niz dobrih praksi koje umanjuju posledice
rodne neravnopravnosti. Rodna neravnopravnost je
drugo ime za diskriminaciju ena.
Brojni dokumenti Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope,
Evropske komisije, OEBS-a, ustavi, zakoni i propisi
demokratskih zemalja prepoznaju rodnu ravnopravnost
i pruaju garancije za implementaciju te vrednosti u
temelje ivota drutvene zajednice.
Rodne uloge
Rodna uloga je skup oekivanja zajednice vezanih za
ponaanje pojedinaca/pojedinki u odnosu na njihovu
polnu pripadnost. Re je o podrazumevajuim, neupitnim pravilima koja usvajamo kroz vaspitanje u
porodici, na svim stepenima obrazovanja, kroz medije,
kulturne sadraje, unutar naunih istraivanja. Prema
tim pravilima pojedinke/pojedinci se upuuju na
to koje profesije su primerene za mukarce, a koje
za ene, koja ponaanja su dozvoljena i poeljna za
mukarce, a koja za ene. Metodi upuivanja u rodne
uloge su pokriveni obiajima, tradicijom, bontonom
Time se vrlo efikasno odravaju postojei rodni odnosi.
Oni nas upuuju gde je kome mesto. Tako se rodne
uloge potvruju. Ve u porodilitu devojice doekuju
roze benkice, a deake plave. Obdanita imaju kutak
za igre devojica sa lutkama, poretiima, stoiima
sa minkom i kutak za igre deaka sa loptama, automobilima, avionima. U Bukvaru enski likovi na slikama su iskljuivo u funkciji odravanja higijene u
kui, koli i u funkciji majke, a muki likovi u razliitim
zanimljivim profesijama. Ve od ranog detinjstva deci
se alju jasne poruke koje uloge pripadaju enama, a
koje mukarcima. Tako se reprodukuje patrijarhat.
Rodne uloge uveliko odreuju rodne identitete koje
ljudi razvijaju u procesu socijalizacije pounutrujui
poruke koje im zajednica neprestano alje. Svako
drutvo odredjuje i regulie rodne uloge drutvenim
pravilima. to je drutvo primitivnije to je vea verovatnoa da drutvena pravila imaju snagu zakona i
sankcije u sluaju odstupanja pojedinca/pojedinke
od drutveno definisane rodne uloge. Sa poveanjem
modernosti drutva dolazi do umnoavanja varijeteta
dva osnovna tipa rodnih uloga enskih i mukih, kao
i do smanjivanja obaveznosti prihvatanja dominantnog
normativnog modela rodne uloge. Prihvatanjem hegemonih rodnih uloga pojedinci/pojedinke obezbeuju
sebi bolju socijalnu poziciju.
137
Rodni barometar
Rodni barometar je istraivaki projekat kojim se
obelodanjuju podaci relevantni za utvrivanje pozicije
ena i mukaraca u drutvu. Rodni barometar prethodi
definisanju mera kojima treba da se unapredi poloaj
ena. Rodni barometar kao metodoloki projekat
i istraivanje prve su definisale Finkinje, a potom je
preuzet u velikom broju zemalja. U Finskoj je rodni
barometar uraen prvi put 1998. godine.
Politiku rodne ravnopravnosti mogue je voditi tek
sa znanjem o slinostima i razlikama izmeu ena i
mukaraca unutar jasne socijalne kontekstualizacije,
specifinog drutvenog i kulturnog prostora. Stoga je
rodni barometar pogodan mehanizam koji e omoguiti
prihvatanje transkulturalne rodno osetljive politike, ali
i zadrati neophodne specifinosti svake pojedinane
zajednice.
Rodnim barometrom utvruje se: mogunosti na radnom mestu; podela posla u domainstvu; porodini i
radni ivot; seksualno nasilje i strah; drutvena verovanja i predrasude o rodnim ulogama.
Rodni identitet
Rodni identitet je deo linog identiteta koji se odnosi
na socijalnu i linu percepciju pojedinca o pripadanju
odnosno ne pripadanju vlastitom biolokom polu.
Danas moemo govoriti o lepezi rodnih identiteta
koja se najee imenuje formulom LGBTTIQ krovni naziv za lezbejke, gej, biseksualne, transrodne,
interseksualne i queer (kvir) osobe. Na individualnom
planu rodni identitet je nezavisan od toga koji pol
je na roenju upisan pojedinki/pojedincu, iako se
vei deo populacije identifikuje sa biolokim polom.
Heteroseksualne osobe su veinski deo populacije, ali
LGBTTIQ osobe ne trae neka posebna prava za sebe
ve samo ista prava koja imaju i heteroseksualne osobe.
Socijalizacija je bitna za izgradnju rodnog identiteta bar

u istoj meri u kojoj na njegovo formiranje utiu line
elje, stremljenja i sklonosti linosti. Na drutvenom
planu na rodne identitete utiu ekonomske, politike,
kulturne, subkulturne, rasne, polne prilike.
U tradicionalnim balkanskim kulturama poznate su
virdine, ene koje su, kad u porodici nije bilo mukog
naslednika, preuzimale ulogu mukarca. Sredina se
prema njima odnosila kao prema mukarcima, kretale
su se u mukom drutvu, puile su i pile, uestvovale u
zborovanjima mukaraca, radile sve to je mukarcima
bilo dozvoljeno, a enama uskraeno.
Pravo na vlastiti rodni identitet i pravo da zbog toga
ne budu diskriminisani oni koji se ne opredeljuju kao
heteroseksualne osobe u naem zakonodavstvu prepoznato je tek nekoliko godina unazad. Diskriminacija
je i dalje prisutna u svakodnevnom ivotu a ne retko i
u reagovanju razliitih institucija. LGBTTIQ po ovdanjim zakonima jo nije omogueno da stupaju u branu zajednicu, zajedniki odgajaju decu, koriste pravo
nasleivanja i niz prava koja uivaju heteroseksualne
osobe. Dakle, rodni identitet bitno opredeljuje status
pojedinke/pojedinca i drutvo koristi razliite arine u
zatiti njihovih prava.
Rodni reim
Rodni reim odredjuje drutveni poloaj i obaveze
pojedinca koji proistiu iz njegove/njene rodne uloge.
Marina Blagojevi rodni reim definie kao relativno
struktuirane odnose izmedju mukaraca i ena, mukosti
i enskosti, u institucionalnom i vaninstitucionalnom
okruenju, na nivou diskursa i na nivou praksi. Ova
strukturacija je opredmeena u razliitim rodnim
ulogama, razliitim rodnim identitetima i razliitim
rodnim reprezentacijama (ukljuujui razliit rodni
performans). Rodni reim proima drutvo u celini i
139
prisutan je u svim njegovim segmentima. Prouavanje

rodnih reima omoguava ne samo sagledavanje poloaja ena i mukaraca, njihovih meusobnih odnosa
i doputenih-nedoputenih ponaanja u drutvu, nego
i razotkrivanje prikrivenih oblika drutvene opresije u
svim segmentima drutva. U tom smislu rodni reim
je pogodan za dekodiranje diskursa socijalne/kulturne/
politike/virtuelne/kakve god realnosti drutva.
Proces socijalizacije pojedinca je kljuan za, sa stanovita drutva, uspeno usvajanje odredjenih rodnih
identiteta i uloga koje treba da omogue individui da
pozicionira sebe u okviru zadatog rodnog reima, a
sledstveno tome i u okviru drutvenog sistema. Ovaj
proces se odvija kroz viedimenzionalno vaspitanje i
obrazovanje individue tokom koga pojedinac/pojedinka usvaja odreene vrednosti, norme, stavove, kulturne tekovine i ire drutveno iskustvo prethodnih
generacija. Socijalizacija je proces koji traje tokom
itavog ivota. Temeljne postavke rodnih identiteta
se usvajaju kroz primarnu (u okviru porodice) i
sekundarnu (kolsku) socijalizaciju. One se dalje specifikuju, kreu razliitim pravcima i razvijaju kroz
takozvanu socijalizaciju odraslih, koja u modernom
drutvu postaje sve prisutnija i traje do kraja ivota.
Rodni stereotipi
Rodni stereotipi su iroko rasprostranjena, nekritiki
prihvaena, samopodrazumevajua miljenja o
ulogama i poziciji koju ene i mukarci treba da imaju
u drutvu. Stereotipi predstavljaju deo identiteta
svakog od nas. Neke od stereotipa delimo i sa
drugim lanovima zajednice ili socijalne grupe kojoj
pripadamo. Stereotipi su na izvestan nain pomone
alatke miljenja, jer omoguavaju pojedincu/pojedinki
da prevazie nesklad izmeu koliine informacija koje
se obruavaju na njega/nju i linih kapaciteta za obradu
tih informacija. U tom pogledu stereotipi omoguuju
ekonominije organizovanje saznavanja. Ali, stereotipi

i jasno razdvajaju poeljno od nepoeljnog ponaanja
i time vrednosno usmeravaju ponaanje pojedinca/
pojedinke.
S obzirom da je re o nekritiki prihvaenim stavovima
stereotipi se najee nazivaju predrasudama, to vai
ako se na njih gleda kao na stopostotno tane tvrdnje.
Noviji teorijski pristupi u prouavanju stereotipa
vide stereotipe kao tvrdnje koje ne moraju nuno biti
netane, niti se nuno bazirati na predrasudama. Ipak
i stariji i noviji teoretiari/teoretiarke se slau da su
u stereotipima preterano naglaene stvarne grupne
karakteristike i razlike i da se zanemaruje uticaj dejstva
okoline na njihov nastanak, a prenaglaava njihovo
podrazumevajue vaenje.
Stereotipi se stavljaju pod znak pitanja uvek kada su
na delu socijalna previranja. Interesovanje za rodne
stereotipe teorijski je elaborirano sedamdesetih godina
XX veka, u vreme naftne krize, kada je narastajui
feministiki pokret poeo da obelodanjuje injenice
o enskim ivotima i suprotstavlja se neravnopravnoj
i nepravednoj raspodeli dobara i resursa izmeu
mukaraca i ena, kao i odravanju viemilenijumske
muke dominacije nasiljem nad enama.
Rodni stereotipi se nameu kroz javnu sferu i njene
institucionalne poluge obrazovni sistem, medije,
umetniku produkciju, ekonomiju, politiku, medicinu,
ali i kroz privatnu sferu, prevashodno vaspitanjem u
porodici i emotivnim uslovljavanjima prihvatanjem
odreenih rodnih uloga i rodnih reima.
Rodno odgovorno budetiranje

(Gender Responsive Budgeting)
Pojam i praksa rodnog budetiranja su novijeg datuma, ali danas predstavljaju standard u demokratski
razvijenim zemljama. Pojam je u politiku praksu uveo
141
Savet Evrope (Council of Europe) 2005. godine ime

je rodno osveena politika dobila osnovnu polugu
delovanja. S obzirom da se u budetu rasporeuju
sredstva jedne zajednice shodno ciljevima koji su
politiki utvreni, bez uvoenja rodne komponente
i uvaavanja potreba vie od polovine te zajednice
nema pravedne raspodele sredstava, odnosno nema sa
stanovita ena potenog budeta. To znai da u svim
procesima planiranja, izrade i korienja budeta, na
svim nivoima, mora biti prisutna rodna komponenta,
to jest mora se voditi rauna da li budet u istoj
meri zadovoljava potrebe i mukog i enskog dela
populacije.
Za nacionalni budet svake zemlje lanice EU to znai
da rodna perspektiva predstavlja jednu od polaznih
osnova pri izradi budeta, da se u svim segmentima
budeta prati da rodnost bude pokrivena budetskim
sredstvima i da se u skladu sa tim moraju izvriti
prestruktuiranja postojeih budetskih linija.
Kad se jedan zakon donese, na primer zakon o
eliminisanju nasilja u porodici, sledei korak mora
biti obezbeivanje sredstava da zakonska opredeljenja
mogu biti sprovedena u delo. U sluaju ovog zakona,
to znai da se moraju obezbediti sredstva za sigurne
enske kue, rad mobilnih timova na terenu, rad SOS
telefona za ene i decu rtve nasilja.
Rodno budetiranje obuhvata postupke koji se
odnose na rodnu analizu budeta od prikupljanja
prihoda do njihovog rasporeivanja, kojima se prati
uticaj promena u budetu na ivote mukaraca i ena,
devojica i deaka, koji nastoje da poveaju uticaj ena
u budetskom procesu i da nain na koji se novac
prikuplja i troi pomere u pravcu rodne jednakosti i
osnaivanja ena.46
46. uri Kuzmanovi Tatjana, Ka rodnom budetiranju, enske
studije i istraivanja i Futura publikacije, 2007, Novi Sad, str. 10
Rodno budetiranje je jedna od strategija za eliminisanje neravnopravnosti ena i mukaraca. Kod

nas tek predstoji rodno analiziranje budeta, a zatim
i utvrivanje budetskih stavki koje e smanjivati
nepravedan i diskriminiui jaz izmeu ena i
mukaraca.
Rodno osetljiv jezik

Jezik je niz dogovora, konvencija stvorenih tokom
ljudske istorije, pa shodno vremenu i nainu nastanka
nosi sve karakteristike, udnje i zablude tog vremena. S
obzirom da je istorija opresije nad enama, potiskivanja
ena iz javnog u privatni ivot duga koliko i ljudska
pisana istorija, dakle koliko i svest oveka o jeziku, to
su tragovi te opresije, izostavljanja i marginalizovanja
enskog roda u jeziku itekako vidljivi.
Jo uvek je uobiajeno da se muki rod namee kao
opteoveanski, to jest da se imenicom mukog roda
oslovljava i ena jer eksperti za jezik smatraju da je re
o korektnoj jezikoj formi. Interesantno je posmatrati
u kojim sluajevima muki rod postaje nosilac umesto
enskog. To se dogaa, pre svega sa imenicama koje
obeleavaju prestinu poziciju predsednik, premijer,
poslanik, direktor, urednik, autor, iako postoje rei
predsednica, premijerka, poslanica, direktorka, urednica, autorka. Kod profesija, onih drutveno prestinih
ee se koristi oblik mukog roda, pa da bi se izbegla
nelagoda i neloginost ispred rei koja se odnosi na
profesiju ubacuje se re gospoa ili drugarica. Na
primer, rei: sudija, policajac, lekar, advokat, psiholog, sociolog, filozof , biolog, matematiar imaju
odgovarajue imenice enskog roda koje se nedovoljno,
a esto i nerado koriste: sudijka, policajka, lekarka,
advokatkinja, psiholokinja, sociolokinja, filozofkinja, biolokinja, matematiarka. Kao opravdanje
jeziari/jeziarke navode: nije uobiajeno(odskae);
i ene na koje se te profesije odnose vie vole da se
143
koriste imenice mukog roda; grdo zvui. Poto se

pozicija ena u drutvu promenila, poto su ene osvojile
sve te profesije, vreme je da se i jezika praksa menja.
Oigledno je samo da kljune pozicije jo uvek dre
mukarci i da im nije do deljenja moi koju imaju, pa na
simbolikoj ravni, u jeziku dre stari poredak stvari. A
da ene i same insistiraju da ih oslovljavaju u mukom
rodu mogue je. ene dobro znaju u ijim je rukama
mo. Malo je onih koje su spremne da se suprotstavljaju
monicima i trpe posledice. Tako se veliki broj ena
zadovoljava injenicom da su osvojile muku profesiju
i da nazivajui sebe mukim rodom dele deo privilegija
tog roda. Ta praksa se moe izmeniti samo drugaijom
jezikom politikom u medijima, na univerzitetima, u
drutvenim aktima (Ustavu, zakonima, propisima).
Kada imenice enskog i mukog roda budu ravnopravno
stajale jedna uz drugu, svest o vanosti rodno osetljivog
jezika postajae deo uobiajene jezike prakse.
U prvim enskim Amandmanima na Predlog ustava
SR Srbije, 15. septembra 1990. godine enski parlament je zahtevao da uz sledee rei mukog roda uu
i imenice enskog roda: graanke/graani, predstavnica/predstavnik, kandidatkinja/kandidat, poslanica/
poslanik, predsednica/predsednik, lanica/lan, sudijka
/sudija, tuiteljka/tuitelj, braniteljka/branitelj, odbornica/odbornik. Uvoenje ovih rei u Ustav je poruka
enama da imaju pravo da rade poslove na koje se te
rei odnose.
Re feminiskinja nije nastala od imenice mukog roda
feminista, pa stoga nema razloga da se u tu re ubacuje
t. Izostavljanje tog famoznog t je nain da se pokae
da ena nije nastala iz Adamovog rebra.
Rodno osetljiva statistika

Statistiki podaci koji se vode s obzirom na pol
nazivaju se rodno osetljivom statistikom. Bez polne
struktuiranosti podataka ne vidi se ta rade mukarci,
ta ene, koliko ena, a koliko mukaraca vri krivina

dela, koliko devojica su odlini aci, a koliko deaka,
koliko ena vri politike funkcije, koja zanimanja su
feminizirana, a koja zaposedaju preteno mukarci, ko
su nasilnici, a ko rtve nasilja u porodici itd.
Rodna statistika je jedan od efikasnih pokazatelja
poloaja ena u drutvu. Komitet za eliminaciju
diskriminacije ena UN na trideset osmoj sednici,
14. maja do 1. juna 2007. godine, rekao je povodom
Inicijalnog izvetaja Srbije da je zabrinut zbog nedostatka tekuih podataka razvrstanih po polu i
informacija u vezi sa obrazovanjem, posebno ovih
informacija podeljenih na seoska i gradska podruja i
etniku pripadnostKomitet trai od Drave lanice
da preduzme prikupljanje podataka koji su neophodni
za uspostavljanje jasne osnovne linije sa koje e se
pratiti de facto ostvarivanje prava ena i devojica na
obrazovanje bez diskriminacije. Komitet primeuje da
u izvetaju nedostaju informacije i statistiki podaci o
posebno ranjivim grupama ena. Nacionalna strategija
za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne
ravnopravnosti meu prioritete je uvrstila i voenje
rodno osetljive statistike. To znai da su zavodi za
statistiku duni da redovno objavljuju publikacije sa
podacima o enama i mukarcima koje e biti dostupne
i razumljive irokom krugu korisnika.
Republiki zavod za statistiku je od 2007. godine poeo praksu godinjeg objavljivanja publikacije ene
i mukarci u Srbiji, prvo uz pomo vedske agencije
za razvoj (SIDA), a potom uz pomo Uprave za rodnu
ravnopravnost. Publikacija je solidan izvor informacija
i presek stanja o poloaju ena u srpskom drutvu.
Redovno i verodostojno prikazivanje stanja kroz statistiki pregled omoguava planiranje politika zasnovanih
na injenicama i informacijama, koje na taj nain mogu
biti ispravno usmerene ka promeni stanja tamo gde se
prepoznaje potreba.
145
Rodno osveena politika

(Gender mainstreaming)
Rodno osveena politika nastaje primenom stavova
o rodnoj ravnopravnosti u planiranju, formulisanju
i sprovoenju svih mera, propisa i zakona. To je sistemsko uvaavanje principa rodne ravnopravnosti.
Re je o celovitom konceptu koji istovremeno u
ii dri i sadraje i strategiju, mere i pretresanje
rezultata tih mera kako bi rodna jednakost postala
deo svakodnevice svih graanki i graana. Rodno
osveena politika u poslednjih deset godina postaje
mainstream na meunarodnom nivou. Taj proces
pored reavanja problema vezanih za diskriminaciju
najbrojnije marginalne drutvene grupe ena, ima
pozitivan uticaj i na eliminaciju diskriminacije drugih
marginalizovanih grupa u drutvu. Time se bitno smanjuju socijalne tenzije i proizvodi potovanje razlika i
drugosti na svim nivoima organizacije drutva.
Rodno osveena politika je u prvom koraku normativno formulisanje politike koja garantuje jednakost,
jednaka prava i pravo na razliitost svim enama i
mukarcima u drutvu. U drugom koraku, ta politika
zahteva analizu sprovoenja zakonom i propisima
utvrenih mera i dalje stvaranje uslova da opredeljeni
stavovi postanu deo prakse.
Od 1996. sa stanovita Evropske unije koncept rodno
osveene politike funkcionie kao paket mera koji su
prihvatile sve lanice EU, ali i kao integracioni instrument
i mera vrednosti i demokratinosti koju svaka drava
koja eli da se pridrui EU mora prihvatiti.
Poslednjih godina iz krugova feminiskinja uju se
prigovori da je gender mainstraming tek socijalni ininjering i birokratsko sredstvo integracije jednakosti
posredstvom tehnikih alatki i metoda. Ne bi to bilo
prvi put da proklamovani principi lebde visoko iznad
enskih ivota u virtuelnim zakonima, propisima i
pravilima koja ne dotiu ivot pojedinke/pojedinca.
Dok postoji kritiki odnos postoji i ansa da jedan

politiki koncept bude deo svakodnevnog ivota svake
ene.
Rodno zasnovano nasilje

Razliiti oblici nasilja ili pretnje nasiljem koje bitno
obeleava pojam roda spadaju u rodno zasnovano
nasilje. Ako se nasilje u 95% dogaa enama, a mukarce
pogaa tek sporadino, sigurno je re o nasilju koje
je zasnovano na komponenti roda. Uglavnom se pod
rodno zasnovanim nasiljem podrazumevaju oblici nasilja koji pogaaju gotovo iskljuivo ene (silovanje,
genitalno sakaenje, prostitucija, trgovina enama, prinudni brak, prinudna trudnoa, prinudni abortus,
prinudna sterilizacija, muko nasilje nad enama), ali
i razliite nasilne prakse koje se skrivaju i pravdaju
obiajima i tradicijom, a prema enama su diskriminiue (prinudno noenje adora, zara i ferede, uskraivanje obrazovanja, zdravstvene zatite, profesionalnog
rada, onemoguavanje delovanja u javnosti).
Dugo su institucije upotrebljavale neutralan termin
nasilje u porodici izbegavajui da se suoe sa injenicom
da je najzastupljeniji oblik nasilja muko nasilje nad
enama u porodici. S obzirom da se nasilje zasnovano na
rodnoj pripadnosti ne dogaa enama samo u porodici
pojam rodno zasnovanog nasilja podrazumeva ekonomsko, emotivno, fiziko, seksualno; silovanje u
braku, u predbranim vezama, ratno silovanje, grupno
silovanje, silovanje nemonih lica; incest; seksualno
uznemiravanje; seksualno ucenjivanje; mobing.
Nema ene koja nije bila suoena sa nekim od vidova
rodno uslovljenog nasilja. Rodno uslovljeno nasilje ima
planetarni karakter. To znai da nema zemlje, istorijskog
perioda, ni situacije u kojoj se nije ve dogodilo ili se
dogaa nasilje nad enama.
147
Nasilnici su u najveem broju sluajeva osobe bliske

rtvi, one od kojih ena ima vie razloga da oekuje
podrku nego nasilje. Nasilnici koriste privelegovanu
drutvenu poziciju, ukorenjenost nasilnog odnosa
prema eni u patrijarhalnim kulturama, dakle po enu
opasne i poniavajue obiaje, a pre svega mo koja je
u rukama mukaraca i odsustvo adekvatnih drutvenih
mehanizama zatite ena od nasilja.
Najvei prodor drugog talasa feminizma nastao je
analiziranjem i obelodanjivanjem iskustava ena sa
nasiljem. Osveena su i valorizovana iskustva ena.
Tako je na svetlo dana izronila injenica da je za
ogroman broj ena na planeti najmanje bezbedno
mesto njihov dom, da su ratna silovanja deo taktike
u svim ratovima, da seksualno uznemiravanje, a esto
i ucenjivanje predstavlja realnost enskih ivota na
radnom mestu, u javnom prostoru, lekarskoj ordinaciji.
Metafizika funkcija nasilja nad enama je da dri ene
u venom strahu i pokornosti.
Rezultat borbe za ivot bez nasilja je niz razvijenih
dobrih praksi, zakonodavnih reenja koja prate te prakse,
podizanje nivoa svesti drutva o rodno zasnovanom
nasilju i uspostavljanje niza institucija koje podravaju
enu da izae iz situacije nasilja.
S
Seksizam
Seksizam je oblik drutvene diskriminacije ena. Zasniva se na predrasudama i uvreenim stereotipima.
Utemeljen je u tradiciji. Moe se odnositi na pojedinke
ili na ene kao grupu. Proima ensku svakodnevicu.
Seksistiki stavovi se prenose kroz obrazovni proces,
vaspitanje u porodici, kroz medije, nauna istraivanja,
kulturu i religiju.
Stavovi su seksistiki ukoliko se enama sugerie da
su manje vredne, da im pripadaju podreene uloge
u drutvu, da je njihova podreenost sama po sebi
razumljiva, prirodna. Ako se ne detektuju i preutkuju
postaju deo legitimnog ponaanja. S obzirom da su prisutni u svim religijama, naukama, filozofiji, obrazlau
se tradicijom, obiajima, navikama. U ime tradicionalnih kulturnih vrednosti ene se i danas poniavaju,
omalovaavaju, minoriziraju. Re je o zaaranom krugu iz koga ene mogu da izau tek radikalnim prevrednovanjem kulturne batine. Seksistiki stavovi
su duboko ukorenjeni u svim velikim filozofskim
sistemima. Mogu se pronai u knjigama najveih
naunih autoriteta od Platona i Aristotela, preko Tome
Akvinskog, Niea, openhauera, Kirkegora to nije
znak njihove valjanosti nego ba suprotno tome poziv
da se bez obzira na veliinu i autoritet onoga ko ih
izgovara njihova porobljivaka i destruktivna priroda
mora razotkriti i u punom znaenju analizirati.
149
Krajem ezdesetih godina XX veka feminiskinje su

otpoele proces prevrednovanja kulturne batine,
razotkrivanja mizoginije i seksizma u literaturi, nauci,
filozofiji, religijama. Taj proces traje i danas, iri se i
postao je integralni deo planetarne enske borbe za rodnu
ravnopravnost. Kritiko razumevanje civilizacijske i
kulturne batine je preduslov za eliminisanje seksizma
iz svakodnevice ena.
Evidentni tragovi seksistikih praksi su i danas davanje prednosti mukom detetu prilikom obrazovanja,
postavljanje pitanja eni prilikom zapoljavanja: planirate li da zasnujete porodicu i imate decu? ili
izbegavanje zapoljavanja ena srednje ivotne dobi.
Seksualno nasilje
Seksualno nasilje najbolnije pogaa enu, uzdrmava
njen lini integritet, rui poverenje u ljude, trajno obeleava ivot rtve. Sve to se eni dogaa u domenu
seksualnosti protiv njene volje (Andrea Dvorkin) je
seksualno nasilje. Pod seksualnim nasiljem se podrazumeva silovanje, silovanje u braku, silovanje u
predbranoj zajednici, seksualno uznemiravanje i
ucenjivanje, prisilne seksualne radnje, incest, grupno
silovanje, ratno silovanje, prostitucija, pornografija,
seksualno ropstvo, prisilna trudnoa, uskraivanje
prava na kontracepciju, genitalno sakaenje ena,
kanjavanje za LGBTTIQ praksu.
Silovanje je veni strah u glavi ene. Na tom strahu je
izgraen sistem patrijarhalne zatite ena od strane
partnera, zapravo institucionalizovana eksploatacija i
diskriminacija ena. Taj strah je utvrivan/potvrivan
u svim dosadanjim ratovima praktikovanjem silovanja ena kao metoda za poniavanje protivnika,
etniko ienje teritorija, dalje irenje straha i mrnje.
Razmere i forme seksualnog nasilja su do naih dana
prikrivani, minorizirani i negirani, a poinioci
silovatelji su ostajali nekanjeni. Njihovo zlodelo je

prikrivano obiajnom praksom (genitalno sakaenje
ena), pozicijom silovatelja, izlaganjem ena sekundarnoj viktimizaciji. est je sluaj neosetljivosti u
pristupu i radu sa rtvom silovanja, koja nakon
prijave silovanja mora da ponovi vie puta svoju priu
pred razliitim organima, ponekad da se u postupku
suoava sa silovateljem, drugim reima da ponovo
prolazi kroz svoje traumatino iskustvo. Iako je kod
nas silovanje u braku inkriminisano u Krivinom
zakonu do danas u javnosti nije obelodanjena niti
jedna pravosnana presuda za silovanje u braku, iako
je poznato iz prakse enskih organizacija da je to jedan
od najrasprostranjenijih oblika silovanja koji trpe
ene. Neke oblike seksualnog nasilja zakoni jo uvek
ne prepoznaju. Seksualno uznemiravanje i seksualno
ucenjivanje na radnom mestu su inkriminisani Zakonom o radu, a Predlog zakona o spreavanju zlostavljanja na radu (mobingu) je u proceduri usvajanja.
Potrebno je osvestiti da se i u medijskom prostoru
ensko telo instrumentalizuje reklamama koje preko
enskih tela lansiraju robu, koje objektivizuju ensko
telo i vreaju dostojanstvo ena, to se sve moe
podvesti pod pojam seksualnog nasilja.
Seksualno uznemiravanje
i seksualno ucenjivanje
Svako neeljeno seksualno ponaanje ili ponaanje
uslovljeno polom osobe koje ima za cilj povredu linog
dostojanstva na poslu pojedinke/pojedinca.
Pod seksualnim uznemiravanjem se podrazumeva dobacivanje, prianje lascivnih viceva, osvrtanje na fizike
karakteristike linosti, ogovaranje sa seksualnim konotacijama, jednom reju dela koja ugroavaju dostojanstvo osobe. Iako uznemiravanju mogu biti izloene
osobe oba pola, ono u mnogo veoj meri pogaa ene.
151
Seksualno uznemiravanje se enama dogaa kao izraz

drutvene moi nad njima. Ono prati ene od kolskog
uzrasta do starosti, moe im se dogoditi na ulici, u
javnom prostoru, kod lekara, terapeutaGotovo sva
podruja ivota proeta su rodnim nasiljem.
Poto seksualno uznemiravanje nije bilo imenovano
kao delikt niti sankcionisano, uznemiritelj nije oseao
ak ni nelagodu. Tek zakonskim regulisanjem se stvara
okvir za prepoznavanje i otklanjanje ovog problema.
Feministkinje i SOS telefoni su obelodanili seksualno
uznemiravanje na fakultetima i zalau se za uvoenje
profesorki od poverenja sa kojima studentkinje mogu
da razgovaraju i koje e tititi njihova prava.
Silovanje
Silovanje je akt nasilja u seksualnom obliku. Silovatelj
enu tretira kao objekt, kri njenu volju, atakuje na njen
fiziki i emocionalni integritet. Na simbolikoj ravni
akt silovanja je demonstracija ko je gospodar situacije,
poruka enama kao grupi da njihova re ne znai
nita, da se njihovo ne ne potuje, da se njihova prava
mogu gaziti, da mogu biti degradirane i svedene na
objekt. Silovanjem se uspostavlja patrijarhalni poredak
dominacije mukaraca nad enama. Pored pribavljanja
zadovoljstva za sebe, nasilnik niti linost rtve.
Jedan od prikrivenih i rasprostranjenih oblika silovanja je silovanje u braku, tek od skoro prepoznato i
inkriminisano u zakonodavstvu nae zemlje. I razvijena demokratska drutva su tek potkraj XX veka
inkriminisala silovanje u braku. Najee silovatelji
su mukarci koji poznaju rtvu. Silovanja od strane
nepoznatog mukarca su rea no to se pretpostavlja.
Razorno dejstvo silovanja moe pratiti rtvu tokom
itavog ivota i kontaminirati njen emotivni ivot. Kao
u svim aktima nasilja i u silovanju rtva gubi kontrolu
nad svojim telom.
Silovanje nije proizvod libida koje silovatelj ne moe

da kontrolie ve izraz elje da se dominira, ugnjetava,
niti. Ovo potrvruju organizovana i po komandnoj
liniji instruisana silovanja u ratu. Cilj ratnih silovanja
je slanje poruke protivniku da je teren obeleen,
da je vlasnitvo nekih mukaraca u rukama drugih
mukaraca. ene su svedene na objekte namirivanja
meusobnih dugovanja ratnika. Na Konferenciji o
ljudskim pravima UN odranoj 1993.u Beu organizovan je prvi enski tribunal na kome su rtve
svedoile o paklu japanskih bordela za ratnike47, silovanjima u zatvorima, psihijatrijskim bolnicama i drugim institucijama koje bi trebalo enama da garantuju
sigurnost, kao i o posledicama silovanja koje traju tokom itavog ivota. Rezultat tog tribunala je uvrtavanje
ratnog silovanja u popis zloina protiv ovenosti
koji nikada ne zastarevaju. Japanska vlada je konano
prestala da negira postojanje ove prakse tokom rata i
1995. godine je ustanovila Asian Women's Fund sa
ciljem da se obetete ene koje su preivele bordele
organizovane za japanske ratnike tokom Drugog svetskog rata, da im se izvini i javno prizna da je drava
Japan odgovorna za veliki broj ratnih silovanja.
Sklonite
Sklonite je sigurno mesto za ene i decu rtve nasilja
u porodici. U sklonitu pored sigurnosti ene i deca
dobijaju razliite vrste podrke (pravnu, psiholoku,
samopomo) koje im omoguavaju da shvate krug
nasilja i kako izai iz njega, kao i da donesu odluke o
vlastitom ivotu bez pritiska.
47. Maria Amelia Odetti, Jgun ianfu (Comfort women). La
schiavit sessuale nel sud-est asiatico durante la Seconda guerra
mondiale e la memoria femminileComfort Women, Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 4, 2006.
Maria Amelia Odetti, Storia e propaganda nella documentazione fotografica, Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP
nr. 5-6, 2006.
153
Sklonita su organizovale feministkinje nezadovoljne

nainom na koji su na problem nasilja u porodici
reagovale socijalne institucije i policija. Uspeh enskih
projekata obezbedio im je mesto unutar socijalnog i
sistema bezbednosti, u zemljama u kojima je razvijen
privatni sektor socijalnih usluga. Dobra praksa veine
zemalja koje su institucionalizovale sklonita je finansiranje postojeih sklonita iz budeta dravnih institucija. Sklonita pruaju i obilje dubinskih podataka za
detekciju nasilja u porodici.
Prvo sklonite u Srbiji je osnovano 1994. godine. Iako
je ideja sklonita doivela drutvenu afirmaciju, iako
su kupljene kue za sklonita, drava jo nije preuzela
svoj deo obaveza, pa sklonita uglavnom funkcioniu
kao NVO.
Stakleni plafon
Stakleni plafon je slikovit izraz kojim se ilustruje da u
drutvima u kojima mukarci zauzimaju veinu pozicija moi ene nailaze na nevidljive prepreke. Prepreke
su zapravo enama itekako znane, podrazumevajue,
odavno demistifikovane. Na izvestan nain i ovim terminom se pokriva nepravedna raspodela drutvene
moi u korist mukaraca. Ipak, termin je pomogao
feministikim teoretiarkama da jednim pojmom imenuju iskustvo ena u svetu rada, politike, medija,
kulture, nauke, obrazovanja i da lake definiu naine
prevazilaenja staklenog plafona. Uporeujui podatke
o nivou obrazovanja ena u Srbiji sa podacima koji se
odnose na broj ena koje pokrivaju mesta dekana na
fakultetima u Srbiji, primeuje se oigledna neproporcionalnost u odnosu. Dok meu doktorima nauka
prednjae brojano ene48, od 31 dekana u Srbiji samo
48. ene i mukarci u Srbiji, Republiki zavod za statistiku u Srbiji,

2008, Beograd, str. 37.
4 mesta su rezervisana za dekanke, a ak 27 za muke

kolege49.
Prilikom predaje tafete Baraku Obami u trci za
predsednitvo Sjedinjenih amerikih drava, senatorka
Hilari Klinton je izjavila da se jo uvek nisu stvorile
mogunosti za probijanje staklenog plafona, iako su mu
zadati snani udarci.50
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih

nacija za nasilje nad enama
Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava je Rezolucijom 1994/45 koja je usvojena 4. marta 1994. godine
ustanovila institucionalni mehanizam Specijalnog izvestioca za nasilje nad enama, prepoznavajui globalnu dimenziju pojave i neophodnost strukturalnog delovanja meunarodnih institucija i meunarodne zajednice na suzbijanju nasilja nad enama kako u pogledu
uzroka tako i u pogledu posledica tog nasilja.
Ovaj mehanizam deluje u skladu sa Deklaracijom o
suzbijanju nasilja nad enama u cilju suzbijanja rodno
zasnovanog nasilja u porodici, iroj zajednici i od strane
drave, podvlaei obavezu vlada da se uzdravaju od
praksi tetnih po ene i da aktivno deluju u spreavanju
nasilja, u razotkrivanju i kanjavanju poinilaca, kao i
da unapreuju zakonodavne okvire u cilju prevencije i
zatite rtava nasilja.
Od ustanovljavanja ovog mehanizma na mestu specijalne izvestiteljke za nasilje nad enama su se nale:
Radhika Coomaraswamy (ri Lanka) - od 1994. do jula
49. Idem., str. 68.

50. Hilary Clinton: And although we werent able to shatter that
highest, hardest glass ceiling this time, thanks to you, its got
about 18 million cracks in it. U Anne E. Kornblut (June 8, 2008).
Clinton Urges Backers to Look to November. Washington Post:
155
2003, Yakin Ertrk (Turska) - od avgusta 2003. do jula

2009, i Rashida Manjoo (Juna Afrika) od avgusta
2009.
Nadlenosti Specijalne izvestiteljke za nasilje nad
enama su51:
istraivanje i prikupljanje informacija o nasilju
nad enama, njegovim uzrocima i posledicama od
vlada, tela zaduenih za nadgledanje sprovoenja
konvencija (Treaty Bodies), specijalizovanih
agencija i drugih specijalnih izvestilaca zaduenih
za ljudska prava, od meuvladinih i nevladinih
organizacija, ukljuujui i enske nevladine
organizacije, i odgovaranje na prikupljene
infiormacije;
preporuivanje mera, naina i instrumenata za
eliminaciju nasilja nad enama, njegovih uzroka
i posledica, koje se upuuju na nacionalni,
regionalni i meunarodni nivo;
blizak rad i saradnja sa drugim specijalnim
izvestiocima, radnim grupama, nezavisnim
ekspertima/kinjama Komisije za ljudska prava i
drugim relevantnim akterima. Uska saradnja sa
Komisijom za status ena UN.
Specijalna izvestiteljka duna je da:
Prenosi hitne zahteve i saoptenja dravama koji se
tiu primljenih informacija o sluajevima nasilja
nad enama,
Preduzima posete zemljama u cilju prikupljanja
preciznih podataka o dogaajima,
Podnosi godinje tematske izvetaje.
51. http://www2.ohchr.org/english/issues/women/rapporteur/
Svetski dan borbe protiv AIDS-a

1. decembar je proglaen za svetski dan borbe protiv
AIDS-a pre dvadeset i jednu godinu, 1988. godine, na
konferenciji ministara zdravlja iz celog sveta. Cilj je bio
da ljudi ozbiljno shvate da je AIDS realnost u itavom
svetu, da su mere prevencije najjeftinija i najsigurnija
zatita i da se drave obaveu na pakete mera koji e
olakati ivot zaraenim HIV virusom. Globalni slogan
kampanje od 2005. do 2010. godine je: Zaustavite
AIDS. Odrite obeanje.
Iako se o AIDS-u dosta govori, irenje nije zaustavljeno i direktno zavisi od stepena razvijenosti zemlje,
dostupnosti informacija i zdravstvenog prosveivanja.
I dalje su najugroenije zemlje Afrike, Kariba, Latinske
Amerike, najsiromaniji i neobrazovani deo stanovnitva. Podaci govore da je 2006. godine zabeleeno da
je 4,3 miliona osoba u svetu zaraeno virusom HIV-a,
to predstavlja najvei broj zabeleen tokom jedne
godine do tada.
U jednoj treini zemalja ne postoji ni odgovarajui
zakonski okvir za predupreivanje irenja HIV virusa.
Tek svaka trea osoba koja ivi sa HIV virusom u
srednje razvijenim zemljama ima adekvatnu terapiju.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije
AIDS se iri 2,7 puta bre no to se poveava broj ljudi
zaraenih HIV virusom koji imaju adekvatan tretman.
Kljuna poruka kampanje u Srbiji u 2008. usmerena pre
svega na mlade bila je: Moj izbor! Koristim kondom.
Prihvatam osobe drugaije od sebe.
Obeleavanje svetskog dana borbe protiv AIDS-a podrazumeva niz aktivnosti koje informiu stanovnitvo,
motiviu prosvetne i zdravstvene radnike da tokom
itave godine ne zaborave da treba ljude upozoravati,
predoavati im metode zatite i ohrabrivati ih da se tite
od inficiranja HIV-om.
157
16 dana aktivizma
Meunarodna kampanja 16 dana aktivizma protiv
nasilja nad enama je nastala kao inicijativa Instituta
za globalno ensko liderstvo, koju je podrao Centar
za ensko globalno liderstvo pri Univerzitetu Rutgers
1991. godine. Poetak perioda kampanje od 16 dana
oznaava Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad
enama 25. novembar, a kraj oznaava 10. decembar, dan
kada je pre 61 godine doneta Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima. Na taj nain, simbolino se naglaava
da ivot bez nasilja predstavlja jedno od osnovnih
ljudskih prava i da je borba protiv nasilja nad enama
moralna obaveza svih. U ovom periodu obeleavaju
se i drugi znaajni datumi, kao to je 29. novembar
Meunarodni dan braniteljki i branitelja ljudskih
prava, 1. decembar Svetski dan borbe protiv AIDS-a,
i 6. decembar Godinjica Montrealskog masakra.
Svake godine, od 1991 nadalje, hiljade organizacija
aktivistkinja i aktivista irom sveta koji se zalau za
enska ljudska prava uestvuju u kampanji borbe protiv
nasilja nad enama i podseajui lokalne zajednice u
kojima rade da se nasilje nad enama deava meu nama,
u svakoj zemlji, u svakoj etnikoj zajednici, u svakom
socijalnom sloju, bez obzira na religiju, nivo znanja,
steenog drutvenog ugleda. Ono je tu meu nama.
Podseaju nas da ne smemo da zatvaramo oi pred ovim
drutvenim problemom, jer krici ena koje trpe nasilje
159
koje se deava u porodici ne smeju ostati nemi izmeu

zidova patrijarhata. Svaki pretrpljeni udarac umanjuje
dostojanstvo svakog lana i lanice drutva koji nasilje
ne osudi i javno ne odreaguje. ene, mukarci, devojke,
mladii, osobe svih generacija, religija, zanimanja,
seksulane orijentacije, sposobnosti, umea, politikih
orijentacija, drutveno-ekonomskog porekla, sve i svi
nosimo odgovornost i od nas zavisi da li e se nasilje
tolerisati u naoj zajednici, u naem drutvu. Stoga je
odabrani moto ovogodinje kampanje:
Posveti se deluj - zahtevaj: MOEMO zaustaviti
nasilje protiv ena!
Posveti se: sve i svi smo odgovorne/i.
Deluj: svi moemo biti akteri promene.
Zahtevaj: svi i sve smo odgovorni/e.
T
Trgovina enama
Trgovina enama i decom spada meu najurgentnije
probleme savremenog sveta. Prema podacima UN ak
oko etiri miliona ena i dece su predmet trgovine u
svetu. Zemlje se u odnosu na problem trafikinga dele
na zemlje porekla, zemlje tranzita i zemlje krajnje
destinacije. Siromatvo je odreujue u koju grupu e
se zemlja ubrojiti.
Pod trgovinom ljudima podrazumeva se namamljivanje, prevoz odnosno drugi nain transfera, prijem
ili dranje u nekom prostoru drugih lica i to pretnjom
silom ili upotrebom drugih oblika prinude, otmice,
prevare, obmane, zloupotrebe moi ili teke situacije u
kojoj se ta osoba nalazi, ili davanjem osobi ili primanjem
novca ili druge koristi od osobe koja ima kontrolu nad
drugom osobom sa ciljem njene seksualne, radne ili
neke druge eksploatacije.52
enama se trguje, naroito mladim enama prevashodno
radi njihove seksualne eksploatacije. Trite trgovine
enama je u stalnom porastu i ve se moe meriti sa
tritem droge i oruja.
52. Vesna Nikoli Ristanovi, opi Sanja, Milivojevi Sanja,

Simeunovi Pati Biljana, Mihi Biljana, Trgovina ljudima u
Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije (VDS), Organizacija za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), 2004, Beograd.
161
Srbija je uglavnom zemlja tranzita, u manjoj meri

zemlja krajnje destinacije i zemlja porekla. Kroz Srbiju
prema procenama proe od sedamdeset do sto pedeset
hiljada ena i dece koji su u lancu trafficking-a.
Trgovina enama i decom nema granice. Postupanje sa
rtvama trgovine je slino. Prvo ih njima poznata osoba
namamljuje, nudi im se lak, solidno plaen posao.
Nakon prelaska granice oduzimaju im se dokumenta,
najee sledi silovanje od strane jednog ili vie sprovodnika rtve i na taj nain upoznavanje sa poslom.
rtva je prinuena na teak rad bez ikakvih prava ili
na prostituciju i ucenjena bilo ivotima njoj bliskih
osoba bilo vlastitim ivotom. Iako su kampanje protiv
trgovine ljudima este prekidanja lanaca trafikanata,
pravosnane adekvatne presude trafikantima su retke.
Zatitu rtvama trgovine enama kod nas prve su
organizovale enske nevladine organizacije. Njihov
rad su podrale meunarodne organizacije, posebno
IOM (Internacionalna organizacija za migracije), kao i
Ministarstvo unutranjih poslova.
U
Univerzalna deklaracija
o ljudskim pravima53
Povelja Ujedinjenih nacija navodi da je jedna od svrha
organizacije promocija i jaanje potovanja ljudskih
prava i fundamentalnih sloboda. Smatrajui da ona,
ipak, ne razjanjava na koji nain to treba initi oformilo
se miljenje da je potrebno doneti dokument u kome e
zatita ljudskih prava dobiti formu i sadrinu. Tako je
10. decembra 1948. nastala Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima, ija je velika zagovornica bila Elenor
Ruzvelt. Deklaraciju je usvojilo 48 zemalja lanica
jednoglasno, dok ih je 8 ostalo uzdrano, meu kojima
i Jugoslavija. Prvi lan Deklaracije jasno opisuje ideju
vodilju celog dokumenta poznatim reima Sva ljudska
bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i
pravima. Deklaracija postavlja optu zabranu diskriminacije, ne ispcrpljujui sve osnove po kojima se
diskriminacija pojavljuje u praksi, tj. po osnovu rase,
boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog
miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine,
roenja ili drugih okolnosti. U nastavku se navode posebne grupe prava: graanska, kulturna, ekonomska,
politika i socijalna. Deklaracija ima trideset lanova
od kojih su najznaajniji oni koji garantuju - pravo
53. http://www.ohchr.org/EN/UDHR/Pages/Language.
aspx?LangID=src5
163
na ivot, slobodu i sigurnost linosti; pravo na obrazovanje; pravo na zaposlenje, plaene praznike, zatitu
od nezaposlenosti i socijalnu sigurnost; pravo na
puno uee u kulturnom ivotu; slobodu od torture
ili svirepog, nehumanog tretiranja ili kazne; slobodu
miljenja, uverenja i veroispovesti; slobodu izraavanja
i miljenja.
Naglaava se povezanost i meusobna zavisnost svih
prava, to je 1993. godine i potvreno Bekom deklaracijom svetske konferencije o ljudskim pravima. Proimajui principi ljudskih prava koje naglaava Univerzalna deklaracija su jednakost svih ljudskih bia,
nediskriminacija kao sastavni deo koncepta jednakosti, neotuivost ovih prava, odgovornost svakoga,
univerzalnost koja ne potire razliitosti, ljudsko dostojanstvo, nedeljivost i meuzavisnost svih ljudskih
prava.
Deklaracija ne predstavlja pravno obavezujui instrument meunarodnog prava. Ipak njen znaaj se ne sme
potcenjivati. Ona predstavlja prvi dokument meunarodne zajednice kojim se definiu prava svih ljudi,
donet u istorijskom trenutku kada su seanja na masivno
krenje ljudskih prava tokom Drugog svetskog rata bila
jo uvek svea, iz ega proizilazi njena moralna snaga.
Poslednjih godina uvreilo se miljenje da su odreene
odredbe, kao zabrana muenja i rasne diskriminacije,
postale sastavni deo obiajnog meunarodnog prava.
Drave doivljavaju ove norme kao pravno obavezujue i postupaju u skladu sa njima, iako one nemaju
takav formalno pravni karakter. Neki analitiari smatraju ak da itava Deklaracija ima status obiajno
pravnog akta.
V
Vetice
Progoni vetica su dobili zamah objavljivanjem spisa
Malleus Maleficarum (poznat na Balkanu pod
imenom Malj za vetice). U tom spisu se tvrdi da je
ena po svojoj prirodi instrument Sotone. Spaljivanje
vetica je uspostavila Rimokatolika crkva formirajui
organ Svetu inkviziciju. Najgori deo prie je zapravo
muenje ena koje je prethodilo spaljivanju, jer se
trailo priznanje. Instrumenti za muenje su bili tako
okrutni da su rtve priznavale uglavnom sve to je od
njih traeno (stolica sa uarenim ekserima; vitlo za
istezanje; klinovi za drobljenje kostiju, elezna kapa).
Meu krucijalne dokaze sudovi inkvizicije su ubrajali
postojanje vraje ili tree usne zapravo re je o naboru
epitela iznad klitorisa koji ima svaka ena.
Prvo veliko spaljivanje vetica odigralo se 1482. godine
u Sevilji. Ostaci poznatih jeretika, grenika i vetica
esto bi po sudskom nalogu bili posle spaljivanja
usitnjavani i razbacivani po ubritu. Najpoznatiji je
lov na vetice 1692. godine u amerikom gradu Salemu.
Salem je postao grad koji se u filmovima, pozorinim
predstavama i literaturi koristi kao inspiracija za prie
o veticama, a danas se tamo nalazi i muzej.
Papa Ivan Pavle II je 2000. u Angelusu traio pratanje
greaka Crkve meu koje je ubrojao i greke inkvizicije
prema enama. Njegov Angelus i danas dobar deo crkvene hijerarhije smatra ishitrenim i preuranjenim.
165
Feminiskinje ve itav niz godina rehabilituju vetice,

istrauju arhive, iznose na svetlo dana zapisnike sa
suenja, prikazuju sprave za muenjeU tom kontekstu
je 2006. enska mrea Hrvatske organizovala akciju
Zaboravljeni femicid, to jest komemoraciju za ene
rtve inkvizicije na stratitu posljednje vetice spaljene
u Zagrebu Magde Herucine. Tom komemoracijom se
elelo istai da je nasilje nad enama temeljna povreda
ljudskih prava.
Iako je Katolika crkva prednjaila u spaljivanju vetica,
vetice su spaljivane, davljene, batinane i muene
i na teritoriji Pravoslavne crkve, u Srbiji. Prema
sauvanim zapisima publiciste Tihomira R. orevia,
u selu abarima u Pomoravlju su izvesnu Paunu, po
Karaorevoj zapovesti, privezali uz raanj i pekli je
meu dve vatre. U vreme Karaorevog ustanka,
Antonije Pljaki, rudniki vojvoda, ispekao je nasred
Karanovca neku babu za koju je uo da je vetica.
Z
Zakon o ravnopravnosti polova
U procesu pribliavanja Evropskoj uniji Republika
Srbija je preuzela obavezu uvoenja seta antidiskriminatornih zakona, prethodno nepoznatih naem
zakonodavstvu, iji sastavni deo ini i Zakon o
ravnopravnosti polova, usvojen na sednici Narodne
skuptine 11. decembra 2009. godine. Ovim zakonom
se ureuju pitanja koja nisu ureena drugim zakonima, kao to su: stvaranje uslova za voenje politike jednakih mogunosti, ostvarivanja prava i obaveza i preduzimanje posebnih mera za spreavanje i
otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu,
kao i postupak pravne zatite lica izloenih diskriminaciji. Zakon pokriva i regulie sledee oblasti: zapoljavanje, socijalnu i zdravstvenu zatitu, porodine
odnose, obrazovanje, kulturu i sport, politiki i javni
ivot, sudsku zatitu. Zakoni koji zabranjuju diskriminaciju su sastavni deo zakonodavnih sistema
zemalja punopravnih lanica Evropske unije, kao i
zemalja koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije je
usklaen sa opte prihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim sporazumima, i Ustavom RS koji jemi ravnopravnost polova.
Ovakav zakon prua mogunost regulisanja dunosti
dravnih organa, organa autonomne pokrajine, organa
jedinica lokalne samouprave da prate ostvarivanje
167
ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima

drutvenog ivota, kao i primenu meunarodnih standarda i ustavom zajemenih prava u ovoj oblasti. Pri javnom oglaavanju poslova i uslova za njihovo obavljanje
i odluivanja o izboru kandidata nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, a pripadnost polu ne moe da
bude ni smetnja napredovanju na poslu. Odsustvovanje
sa posla zbog trudnoe i roditeljstva ne sme da bude
smetnja za izbor u vie zvanje, napredovanje i struno
usavravanje ni za rasporeivanje na neodgovarajue
poslove i za otkaz ugovora o radu. Zakon utvruje da
zaposleni, bez obzira na pol, ostvaruju pravo na jednaku
zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod poslodavca. Zakonom je utvreno da je svako ravnopravan,
bez obzira na porodini i brani status. Zakon garantuje
ravnopravnost suprunicima i vanbranim partnerima.
Uvodi se obaveza za predlaganjem najmanje 30 odsto
predstavnika manje zastupljenog pola pri imenovanju
lanova upravnih i nadzornih organa u javnim slubama. Takoe, omoguuje se i pravna zatita oteenih
lica u smislu ovog zakona. Svako kome je povreeno
pravo ili sloboda zbog pripadnosti odreenom polu
moe da pokrene postupak pred nadlenim sudom.
Za dis-kriminaciju zasnovanu na polu predvia se i
novana kazna.
U skladu sa civilizacijskim tekovinama i vrednostima
demokratskog drutva ovaj zakon prua okvir po kome
su organi javne vlasti duni da vode aktivnu politiku
jednakih mogunosti u svim oblastima drutvenog
ivota, to podrazumeva postizanje ravnopravnosti
polova u svim fazama planiranja, donoenja i sprovoenja odluka koje su od uticaja na poloaj ena i
mukaraca.
Zakon o zabrani diskriminacije

Zakon o zabrani diskriminacije je usvojila Skuptina
Republike Srbije 26. marta 2009. godine posle vrlo
otrih polemika i konfrontacija u javnosti. Zakonom je

utvrena opta zabrana diskriminacije, oblici i sluajevi
diskriminacije i postupci zatite od diskriminacijelan1.
Posebno su apostrofirani diskriminacija po osnovu
rase, boje koe, po osnovu predaka, dravljanstva,
nacionalne pripadnosti ili etnikog porekla, jezika,
verskih ili politikih ubeenja, pola, rodnog identiteta,
seksualne orijentacije, imovnog stanja, roenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta,
branog i porodinog statusa, osuivanosti, starosnog
doba, izgleda, lanstva u politikim, sindikalnim i
drugim organizacijama. Ovo je do sada najiri spisak
zabrana diskriminacije koji je u naem zakonodavstvu
prihvaen. Zabrane se odnose kako na dravljane/
dravljanke Srbije, tako i na sva lica koja borave na
teritoriji Republike Srbije. U Zakonu je uspostavljeno
naelo jednakosti (Svi su jednaki i uivaju jednaku
pravnu zatitu, bez obzira na lina svojstva. lan 4)
Zakon prepoznaje: neposrednu i posrednu diskriminaciju, povredu naela jednakih prava i obaveza,
pozivanje na odgovornost, udruivanje radi vrenja
diskriminacije, govor mrnje, uznemiravanje i poniavajue postupanje. Kao teki oblici diskriminacije
okvalifikovani su: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, politikog
opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta; propagiranje ili vrenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti; propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; ropstvo, trgovina
ljudima, aparthejd, genocid, etniko ienje i njihovo
propagiranje; diskriminacija lica po osnovu dva ili vie
linih svojstava (viestruka ili ukrtena diskriminacija);
diskriminacija koja je izvrena vie puta (ponovljena
diskriminacija) ili koja se ini u duem vremenskom
169
periodu (produena diskriminacija) prema istom licu

ili grupi lica; diskriminacija koja dovodi do tekih
posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu,
a naroito ako se radi o kanjivom delu kod koga je
pretena ili iskljuiva pobuda za izvrenje bila mrnja,
odnosno netrpeljivost prema oteenom koja je
zasnovana na njegovom linom svojstvu lan 13.
U treem delu Zakona precizno se utvruju, u lanovima 15 do 27, posebni sluajevi diskriminacije: diskriminacija u postupcima pred organima vlasti, u oblasti
rada, u pruanju javnih usluga i korienju objekata i
povrina, zabranjuje se verska diskriminacija, diskriminacija u obrazovanju i strunom osposobljavanju,
diskriminacija po osnovu pola, po osnovu seksualne
orijentacije, diskriminacija dece, diskriminacija starih,
nacionalnih manjina, zbog politike ili sindikalne
pripadnosti, diskriminacija osoba sa invaliditetom i s
obzirom na zdravstveno stanje.
Zakon predvia ustanovljavanje Poverenika za zatitu
ravnopravnosti koga bira Narodna skuptina veinom
glasova sa mandatom od pet godina. Poverenik, uz
podrku Strune slube poverenika, po zakonom
utvrenom postupku prima pritubu, utvruje injeniko stanje, predlae postupak mirenja u skladu sa
zakonom kojim se ureuje postupak medijacije, a pre
preduzimanja drugih radnji u postupku. - lan 38, daje
miljenja i preporuke i preduzima mere. Poverenik
podnosi godinji izvetaj Narodnoj skuptini, a ako
postoje naroito vani razlozi i poseban izvetaj.
Zakonom se utvruje i sudska zatita svakog ko je
povreen diskriminatorskim postupkom. Nadzor nad
sprovoenjem zakona je u nadlenosti Ministarstva za
ljudska i manjinska prava.
Sastavni deo zakona su kaznene odredbe. Kazne su
odreene u fiksnom novanom iznosu, zavisno od
teine diskriminiueg postupka - lanovi od 50 do 60.
Zakon se u celini primenjuje od 1. januara 2010.
enska ljudska prava

enska ljudska prava su integralni i neotuiv deo
univerzalnih ljudskih prava kojima se pridruuju
reproduktivna prava ena. Ipak, istorija civilizacija je
najbolja ilustracija za nejednakost ena i mukaraca
u uivanju ljudskih prava. S obzirom da su tradicija,
obiaji i hegemoni kulturni obrasci puni diskriminiuih
sadraja po ene, svi meunarodni dokumenti koji
garantuju ljudska prava ena istiu da se ta prava
ne mogu kriti i povreivati po osnovu kulturnih ili
religijskih normi.
Jedna od kljunih zamerki Srbiji prilikom razmatranja
inicijalnog izvetaja drave na CEDAW komitetu
odnosila se upravo na ovaj aspekt ugroavanja enskih
ljudskih prava. Komitet je zabrinut zbog upornog
postojanja duboko-ukorenjenih, tradicionalnih patrijarhalnih stereotipa koji se odnose na ulogu i obaveze
ena i mukaraca u porodici i u iroj zajednici, to se
ogleda u izboru obrazovanja ena, njihovom nepovoljnom poloaju na tritu rada i niskom nivou
njihovog uea u politikom i javnom ivotu, to sve
doprinosi toleranciji nasilja nad enama.54 Od drave
54. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Republika Srbija, Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za
rodnu ravnopravnost, Beograd, novembar 2008, str. 266
171
Srbije Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije ena zahteva da sprovede opsene kampanje
kako bi se pokrenula promena iroko prihvaenih
stavova i praksi koje podreuju ene i vraaju ih u
stereotipne patrijarhalne uloge. Podizanje svesti populacije u celini posebno se odnosi na nosioce javnih
funkcija, prosvetno-obrazovne kadrove, roditelje kako
se loi obrasci ponaanja ne bi reprodukovali i u
narednim generacijama.
Reproduktivna prava ena predstavljaju oblast ljudskih
prava koja se tie iskljuivo ena. Ustav Srbije garantuje
enama pravo da slobodno odluuju o raanju, to
znai da svaka ena za sebe ima pravo da odlui da li
e imati dete/decu, kada, sa kime, odnosno da moe
prekinuti svojom voljom neeljenu trudnou u zakonski
utvrenim okvirima.
enska ljudska prava garantuju brojni meunarodni
dokumenti: Opta deklaracija UN o ljudskim pravima
(UDHR, 1948), Meunarodni pakt UN o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR, 1966),
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima
(ICCPR, 1966), Konvencija UN o eliminisanju svih
oblika diskriminacije ena (CEDAW, 1979), Deklaracija
UN o uklanjanju nasilja nad enama (1993), Pekinka
deklaracija i Platforma za akciju (1995), Univerzalna
deklaracija o demokratiji (1997), Rezolucija Saveta
bezbednosti UN br.1325 (2000), Milenijumska
deklaracija UN (2000).
I pored obimnih dokumenata Ujedinjenih nacija
povlaenje iz skuptinske procedure antidiskriminacijskog zakona zbog odredbi o rodnosti i pravima
na slobodnu seksualnu orijentaciju pod pritiskom
SPC najreitije govori kako se ljudska prava ena i onih
koji su po nekom obeleju razliiti od veine teko
kodifikuju u naem nacionalnom zakonodavstvu.
enske mree
enske mree su oblik organizovanja enskih organizacija oko odreenih pitanja. Mree su labav oblik nehijerarhijske organizacije primeren enskom pokretu.
Poznate su enske politike mree, mree protiv nasilja
nad enama, mree novinarki itd.
Mree se aktiviraju u kampanjama za enska ljudska
prava, prilikom donoenja legislative vane za ene,
u predizbornim kampanjama, u sluajevima koji su
presedan za razumevanje enskih problema. enske
mree su mono politiko sredstvo. Padu Miloevievog
reima je sigurno doprinela enska mrea ene to
mogu.55
U Srbiji od 2008. godine postoji Forum organizacija
civilnog drutva koje se bave pitanjima rodne ravnopravnosti.
enske studije/studije roda

(Womens studies/Gender studies)
Krajem ezdesetih ene, kojima je sve tee bilo da prepoznaju vlastite tenje i stremljenja unutar Nove levice,
na amerikim, britanskim i francuskim univerzitetima
poinju da artikuliu istraivanja i studijske programe
koji problematizuju poziciju ena, odnose moi u
drutvu, drutvene strukture. S obzirom da su sline
ideje imale teoretiarke i feministkinje sa razliitiih
taaka planete gotovo da je nemogue utvrditi ko je
prvi poeo sa enskim istraivanjima. Oslonac za prva
istraivanja su svakako radovi Margaret Mid i spoznaje
antropologije. U antropologiji je bio razvijen i metodoloki postupak koji nije zanemarivao rodnu dimenziju
a bio je pogodan za empirijska istraivanja. Brojna
55. ene to mogu, zbirka, Norveka narodna pomo, enska politika mrea, 1999.
173
empirijska istraivanja su proizvela neophodan materijal za dalja teorijska promiljanja rodnosti. enske
studije i istraivanja su discipline koje su u poslednjih
etrdesetak godina napravile neverovatan skok infiltrirajui se u sve pore naunih i teorijskih istraivanja.
Sa druge strane, enske studije su u brojnim naukama
otvorile nova podruja rada.
enske studije/enska istraivanja/rodne studije/studije
roda su danas par excelence akademska disciplina koja
se razvila u univerzitetskim sredinama i postala kako
bazini studij tako i specijalistiki i studij za sticanje
viih akademskih stepena master, magistarskih i
doktorskih diploma. enske studije se od poetka
razvijaju kao interdisciplinarne studije. Postoje i enske
studije koje su se razvile unutar enskog pokreta. enske
studije unutar enskog pokreta su imale dvostruku
funkciju: da artikuliu saznanja steena u borbi za
prava ena i unutar samog enskog pokreta i da stavove
feministikih teorija priblie pokretu i uine ih delom
osveene prakse enskog pokreta.56
U Srbiji, unutar enskog pokreta na inicijativu
Feministike grupe ene i drutvo 1992. osnovan je
Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju
u Beogradu kao alternativan, neakademski program.
Uvoenje akademskih programa enskih studija poelo
je 1993. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Institucionalizacija enskih studija i studija roda se nastavlja i
osnauje uspostavljanjem visokostrunih studija (master, magistarskih, doktorskih) na Fakultetu politikih
nauka u Beogradu, Filozofskom fakultetu u Novom
Sadu, a u razliitim formama na svim univerzitetima u
Srbiji, kao i u okviru enskog nevladinog sektora.
56. Marina Blagojevi, Ka vidljivoj enskoj istoriji, enski pokret u

Beogradu 90-ih, Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju, 1998. Beograd.
Pogovor
Ministarstvo rada i socijalne politike - Uprava za rodnu

ravnopravnost ima za cilj da doprinese smanjenju
socijalne iskljuenosti i promovisanju pravinog razvoja, to treba da osigura da i svi lanovi drutva osete
jednake koristi od ostvarenog razvoja. Da bi se to omoguilo, neophodno je, izmeu ostalog, da se osiguraju
jednake mogunosti i ravnopravnost ena i mukaraca.
Uprava za rodnu ravnopravnost posmatra rodnu ravnopravnost kao preduslov za inkluzivan, demokratski i
odrivi razvoj i u njene nadlenosti ulazi rad na spreavanju i suzbijanju nasilja nad enama, osnaivanju
ena i unapreivanju rodne ravnopravnosti u svim sferama javnog i privatnog ivota, zasnovan na shvatanjima
da rodna ravnopravnost predstavlja istovremeno proevropsko opredeljenje, razvojni cilj i jedno od osnovnih
ljudskih prava.
U Nacionalnoj strategiji za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje rodne ravnopravnosti (2009-2015) definisano je est prioritetnih oblasti, u skladu sa identifikovanim potrebama naeg drutva i u skladu sa preporukama koje je Komitet UN za sprovoenje Kon-
175
vencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena

(CEDAW) uputio Vladi Republike Srbije. Jedna od
est prioritetnih oblasti je i dekonstrukcija rodnih
stereotipa, kao i promocija principa na kojima se
zasniva koncept rodno ravnopravnog drutva.
Tokom marta meseca 2009. godine dnevni list Danas
je na inicijativu i uz saradnju Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike sproveo
kampanju upoznavanja ire javnosti sa naelom i
osnovnim principima vezanim za pojam rodne ravnopravnosti. Svakoga dana je u pomenutom listu izlazila
po jedna odrednica Renika rodne ravnopravnosti.
Tom prilikom, ukupno je objavljeno 26 odrednica.
Ova kampanja je podrana od strane Programa
Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropske komisije.
Publikovanje prvih 26 termina u mesecu martu je nailo
na interesovanje italake publike i Uprava za rodnu
ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike je
prikupila pozitivne povratne informacije od strane
italake publike, kao i podsticaje za nastavak kampanje. Drugi ciklus kampanje podizanja svesti javnosti
o rodnoj ravnopravnosti kao razvojnom pitanju
realizovan je tokom perioda meunarodne kampanje
16 dana aktivizma protiv nasilja nad enama, uz
podrku Vlade Kraljevine Norveke na temu seksualnog
i rodno zasnovanog nasilja. Nakon dve javne kampanje
i kroz irok obim naih aktivnosti, prepoznata je potreba
od strane raliitih partnera koji sarauju sa naom
institucijom za jednim pristupanim instrumentom za
edukativne svrhe, koji bi na jednom mestu objedinio
korpus pojmova vezanih za rodnu ravnopravnost u
dnevnoj upotrebi na razliitim nivoima, u dravnoj
upravi, u iroj javnosti itd.
Kao direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike elim da izrazim veliko
zadovoljstvo to je objavljen Renik rodne ravnopravnosti 102 pojma za 102 godine osvajanja enskih
ljudskih prava. Ve tokom pripreme i usvajanja kljunih

zakona i dokumenata za rodnu ravnopravnost - Zakona
o ravnopravnosti polova, Nacionalne strategije za
poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti, Zakona o zabrani diskriminacije bilo je
jasno da su mnogi od pojmova koji u nae zakone ulaze
u procesu usaglaavanja sa legislativom EU u naoj
zemlji nedovoljno poznati, odnosno da u telima koja
donose odluke postoji odreena konfuzija u pogledu
njihovog pojmovnog razgraniavanja. U procesu implementacije pomenutih zakona i Nacionalne strategije
potreba za razumevanjem specifinog, i danas ve vrlo
bogatog renika rodne ravnopravnosti, postaje jo
urgentnija. U tom kontekstu ovaj renik je dobro doao.
Posebno je vano da Renik rodne ravnopravnosti
moe biti korien u obrazovnom i formativnom procesu strunih kadrova. Nastavnici graanskog vaspitanja
mogu ga upotrebiti kao prirunik.
Renik rodne ravnopravnosti je i neophodno orue
popularizovanja samih pojmova rodne ravnopravnosti
u iroj javnosti, promocije rada u toj oblasti kao i
demistifikacije femimizma i unoenja objektivnosti u
rasprave unutar feministikog pokreta i u rasprave o
feminizmu.
Autorke renika su istaknute aktivistkinje enskog
pokreta. Vesna Jari danas radi kao savetnica za rodna
pitanja u Projektu Borba protiv seksualnog i rodno
zasnovanog nasilja koji deluje pri Upravi za rodnu
ravnopravnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku,
a realizuje se uz podrku UNDP-a i Vlade Kraljevine
Norveke. Vesna Jari je pre toga radila kao konsultatkinja Tima potpredsednika vlade pri, prvo Sektoru,
pa potom i Upravi za rodnu ravnopravnost upravo u
periodu institucionalnog prodora u ovoj oblasti i njen
doprinos je veoma znaajan.
Nadeda Radovi, novinarka i feministika spisateljica
vie od dve decenije pokree brojne feministike
177
inicijative. Kritika otrica Nadede Radovi nije

otupela sa godinama i od nje uvek moemo da raunamo
na originalan i iskren pristup svim problemima sa
kojima se feministiki pokret susree.
Njihovo iskustvo doprinelo je da se u odrednicama
precizno vidi dokle smo stigli, na koje kapacitete
moemo da se oslonimo i ta tek treba da dosegnemo.
Renik rodne ravnopravnosti je napisan jednostavnim
razumljivim jezikom, dostupan je irokom krugu
potencijalnih korisnika.
dr Natalija Miunovi
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost
Ministarstvo rada i socijalne politike
ta e mi revolucija
ako ne mogu da
pleem?
- 102 pojma za 102 duge godine
mara ka ravnopravnosti U kalendaru koji vodi rauna o dostignuima na polju
(enskih) ljudskih prava, 29. novembar je zabeleen
kao Meunarodni dan braniteljki (i branitelja) enskih
ljudskih prava. Ve ujem svoju majku kako zaueno
kae: Ma hajde, molim te, emu to, opet neki Dan
Neega?, babu kako me zbunjeno gleda sa nevericom,
dok koliinu zapanjenosti i nerazumevanja druge babe,
koja je preminula davne 1979. godine, ne mogu ni da
zamislim. Od te tri ene dve nisu celog ivota imale
pravo glasa, jedna je bila izloena progonu na osnovu
rase, a trea je uivala brojna prava, ukljuujui pravo
na visoko obrazovanje i abortus.
Renik rodne ravnopravnosti je tu da nas danas, posle
102 godine borbe za enska prava koja i dalje traje,
podseti na fantastine promene koje su postale veliki
kvalitet i, nadamo se, neotuiv deo ivota ena (i
mukaraca) irom sveta, i priblii nam sva prava za
koja su se feministkinje borile i bore se posredstvom
sve brojnijih i kompleksnijih mehanizama. Sva ta
osvojena prava zajemena su zakonima, regulativama,
preporukama, uneta u ustave drava, umreena na
meunarodnom nivou, ona govore o silnoj borbi za
slobodu, o neodustajanju, o tome da je feminizam
kao transnacionalni i antipatrijarhalni pokret u svim
svojim talasima i razliitostima doveo do raskrinkavanja svih patrijarhalnih poluga moi i osvetlio razliite
vidove diskriminacije utkane u katkad odista sramnu
istoriju ljudskog roda. I ne prestaje da radi na popravci
179
sveta.
Jer, re demokratija ne znai nita ukoliko su ene
izloene genitalnom sakaenju, predstavljaju vlasnitvo
nekog mukarca, nemaju pravo na obrazovanje ili ne
mogu da odluuju o svom telu; ako su lezbejke, gej
mukarci, transrodne i transseksualne osobe, ljudi koji
sebe nazivaju queer ili kakvim god imenima, neprestano
izloeni diskriminaciji i nasilju koje neretko vodi pravo
u smrt; ako deca rade za dolar dnevno, a osobe koje
vie nisu u punoj ivotnoj snazi osuene su na lapot
radom ili potpunim iskljuivanjem iz drutvenog
ivota; ako neke osobe oznaimo kao one sa posebnim
potrebama, iako su i njihove potrebe ljudske; ako
se osobe koje se opiru ratu i svakoj vrsti nasilja zbog
toga progone... I dalje se razlee pitanje Eme Goldman
(Emma Goldman): ta e mi revolucija ako ne mogu
da pleem?
Zato je tu i ovaj renik: Da znamo koja su nam prava
i da uinimo sve da ona zaive. To je jedini nain da
se nadamo da e svet u kome ivimo dostii svoj puni
potencijal. Iitavanje ovog renika je naa obaveza
kao veliki podsetnik i doprinos nezaboravu i poslu koji
je pred nama.
Hana opi
projekt koordinatorka
Fondacija Hajnrih Bel
Bibliografija
ABORTUS - pravni, medicinski i etiki pristup, enski

istraivaki centar za edukaciju i komunikaciju, Ni, 1999.
ANDRE Miel, Feminizam, Plato-XX vek, Beograd, 1997.
AQUIS OSCE: Rodna ravnopravnost, OSCE Misija u Srbiji i
Crnoj Gori, Odeljenje za demokratizaciju, Beograd, 2005.
BART Stefan i Nadeda Radovi, Deak iz komiluka, Nemako
udruenje za dobrosusetske odnose Karlowitz, Sremski
Karlovci, 2006.
BLAGOJEVI Marina, Ka vidljivoj enskoj istoriji, enski pokret
u Beogradu 90-ih, Centar za enske studije, istraivanja i
komunikaciju, Beograd, 1998.
BLAGOJEVI Marina, Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi
i prakse, AIN Asocijacija za ensku inicijativu,
Feministika edicija, Beograd, 2000.
BLAGOJEVI Marina, Gender barometar BiH 2002, Gender
centar Vlade RS, Gender Centar Vlade FBiH, Sarajevo,
novembar 2004.
BLAGOJEVI MARINA, Roditeljstvo i fertilitet, Srbija
devedesetih, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog
fakulteta u Beogradu, Beograd, 1997.
BULATOVI Melanija, enska mapa Crne Gore, Kancelarija za
ravnopravnost polova Vlade RCG, Podgorica, 2004.
BUINJSKA Ana MARKOVSKI Mihal Pavel, Knjievne
teorije XX veka, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.
ETKOVI (RADOVI) Nadeda, enska politika
perspektiva, septembar 1990-septembar 1998, Beogradski
enski lobi, enske studije i komunikacija INDOK centar,
Beograd, 1998.
ETKOVI (RADOVI) Nadeda, U traganju za enskim
sigurnim mestom, Sigurna enska kua, Beograd, 1998.
181
ULINOVI-KONSTANTINOVI Vesna, Adajkinja iz

manite drage, obiaji, vjerovanja, magija, lijeenja, Logos,
Split, 1989.
DELBEE Anne, Une femme, Presses de la Renaissance, Paris,
1989.
DOJINOVI NEI Biljana, Ginokritika, Knjievno drutvo
Sveti Sava, Beograd, 1993.
DOKMANOVI Mirjana, Rodna ravnopravnost i javna
politika, enski centar za demokratiju i ljudska prava,
Subotica, 2002.
DOKUMENTA MEUNARODNE ENSKE SINDIKALNE
KOLE, prepremila i uredila Popovi Rosa, Udruenje
zaposlenih ena Crne Gore ena danas, Podgorica, 2008.
URI Dubravka, Poezija, teorija, rod moderne i postmoderne
amerike pesnikinje, Orion art, Beograd, 2009.
URI Vladimir, Afirmativna akcija. Meunarodnopravni i
ustavnopravni aspekti, Institut za uporedno pravo, Beograd,
2007.
URI KUZMANOVI Tatjana, Ka rodnom budetiranju,
enske studije i istraivanja i Futura publikacije, Novi Sad,
2007.
HERITIER Francoise, Masculin/Feminin, La pensee de la
difference, Edition Odile jacob,1996.
EVROPSKA POVELJA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI
NA LOKALNOM NIVOU, Stalna konferencija gradova i
optina, Beograd, 2009.
FEMINISTIKA SPORENJA: Filozofska razmena, ejla
Benhabib, Dudit Batler, Drusila Kornel, Nensi Frejzer,
asopis Beogradski krug, Beograd, 2007.
HARTLEY T.C., Osnovi prava Evropske zajednice, Obrad Rai
(preveo), COLPI Institut za ustavnu i pravnu politiku,
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998. (Naslov
originala: The Foundations of European Community Law
3/e, Oxford University Press, Oxford, 1994.)
ILIGASMI Gordana, Reforme Evropske unije Institucionalni
aspekti, IGP Prometej, Beograd, 2004.
ILIGASMI Gordana, Pravo i institucije Evropske unije,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
IRIGARAY Luce, Ja, ti, mi, za kulturu razlike,enska infoteka,
Zagreb, 1999.
IST Rebeka (RADOVI Nadeda), Alisija, Krug, Beograd,
2003.
INFORMATIVNA KAMPANJA PROTIV TRGOVINE
ENAMA, Humanitarno udruenje Roma, Ni, 2002.
INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA POSTIZANJE RODNE
RAVNOPRAVNOSTI, OEBS, Beograd, 2005.

Izvetaj: Optinska lica za rodnu ravnopravnost u Republici
Srbiji, OSCE, Mission to Serbia, 31. decembar 2008.
IZVETAVANJE PO KONVENCIJI O ELIMINACIJI SVIH
OBLIKA DISKRIMINACIJE NAD ENAMA, Pokrajinski
Zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad, 2007.
JOVANOVI dr Slaana, Marijana Savi, Nacionalni
mehanizam upuivanja rtava trgovine ljudima u Republici
Srbiji, NVO Atina, Beograd, 2008.
JEDNAKE MOGUNOSTI, OSCE, Misija u Srbiji i Crnoj Gori,
Beograd 2004.
KERVASDUE Ana de, ivot ene, Paideia, Beograd, 1995.
KRAMARAE Cheris, Treichler A. Paula, A feminist dictionary,
Pandora Press, London, 1985.
KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA
DISKRIMINACIJE ENA, Republika Srbija, Ministarstvo
rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost,
Beograd, novembar 2008.
KROZ ENSKA RADNA PRAVA, Helsinki parlament graana,
Banja Luka, 2008.
MAGAZINOVI Maga, Moj ivot, CLIO, Beograd, 2000.
MALEEVI Miroslava, ensko, Srpski geneaoloki centar,
Beograd, 2007.
MARSH David, Stoker Gerry, Teorije i metode polirtike
znanosti, Toni Kursar i Davor Stipeti(preveli) Zagreb,
2005.
MILI Zorka, Tua veera, CID, Podgorica, 1996.
MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE U SLICI I
REI, Beograd, 2007.
MREVI Zorica, Renik osnovnih feministikih pojmova, IP
arko Albulj, Beograd, 1999.
MREVI Zorica, Standardi i mehanizmi za postizanje rodne
ravnopravnosti u demokratskim zemljama, Misija OSCE pri
Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd, 2002.
Nacionalna politika za promicanje ravnopravnosti spolova
2006-2010, Hrvatski sabor 2527, Vlada RH, Ured za
ravnopravnost spolova, Zagreb, 2007.
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje ravnopravnosti polova (2009-2015),
Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu
ravnopravnost, Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05ispravka, 101/07 i 65/08.
NASILJE NAD DEVOJKAMA, (priredile Litriin Vera i Vuaj
Sunica), SOS telefon i centar za devojke, Beograd, 2004.
NAA TELA I MI, adaptacija knjige Bostonskog kolektiva za
183
ensko zdravlje. Autonomni enski centar protiv seksualnog

nasilja, Beograd, 2001.
NOVAK Maria, Non si presta solo ai ricchi. La rivoluzione di
mikrocredito, Giulio Einaudi Editore, Torino, 2005.
O RAANJU, izbor, prevod i dodaci Biljana Dojinovi-Nei,
Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd, 2001.
ODETTI Maria Amelia, Jgun ianfu (Comfort women). La
schiavit sessuale nel sud-est asiatico durante la Seconda
guerra mondiale e la memoria femminile Comfort Women,
Rivista telematica, Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 4,
2006.
ODETTI Maria Amelia, Storia e propaganda nella
documentazione fotografica, Rivista telematica,
Deportate,Euli,Profuge DEP nr. 5-6, 2006.
POJMOVNIK RODNE TERMINOLOGIJE prema standardima
Europske unije, Centar za enske studije, uredila Rada
Bori, Zagreb, 2007.
POMO I PODRKA ENAMA RTVAMA TRGOVINE
LJUDIMA U SRBIJI, Nikoli-Ristanovi Vesna I opi
Sanja, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd, 2010.
PORODINO NASILJE U SRBIJI, uredila Nikoli-Ristanovi
Vesna, Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej, Beograd,
2002.
PUTEVI OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI I
JEDNAKIH MOGUNOSTI OD IDEJE DO PRAKSE,
Prirunik za slubenike i organe lokalnih samouprava
zaduene za ravnopravnost polova, Savet za ravnopravnost
polova Vlade Republike Srbije, OEBS Misija u Srbiji,
Beograd, 2007.
POPOVI PERII Nada, Literatura kao zavoenje, Prosveta,
Beograd, 2004.
RADOVI Nadeda, Vojvodina Snovi i konflikti, Vojvoanska
akademija nauka, edicija iva istorija, Novi Sad, 2007.
RADOVI Nadeda, Matarije o vidljivosti Politike roda i
identiteta na kulturnoj sceni Srbije, NIU Misao, Novi Sad,
2005.
RADOVI Nadeda, Politika na enski nain, Medijska knjiara
Krug, Novi Sad, 2003.
RAVNOPRAVNO U INFORMACIONO DRUTVO, Zbornik
tekstova, Udruenje Jednake mogunosti, Beograd, 2006.
Ravnopravnost (s)polova i sudska praksa u Bosni i Hercegovini,
Helsinki parlament graana, Banja Luka, 2007.
SCHOTT Robin May, Discovering feniminist philosophy.
Knowledge, ethics, politics, Rowman and Littelefield
Publishers, Maryland, 2003.
SEAM SEmeunarodni projekat Sjeanje ena, Anima,

Kotor, 2004.
SEKULI Nada, O kraju antropologije, Institut za socioloka
istraivanja, Filozofski fakultet, Beograd, 2007.
SOCIJALNA INKLUZIJA RTAVA TRGOVINE LJUDIMA,
urednica Galonja Aleksandra, Meunarodna organizacija
za migracije (IOM), Beograd, 2009.
UVOENJE PRINCIPA JEDNAKOSTI I RAVNOPRAVNOSTI
POLOVA NA LOKALNOM NIVOU VLASTI, Prirunik za
institucionalne mehanizme u lokalnoj upravi, Helsinki
parlament graana, Banja Luka, 2007.
ZA PARITETNU DEMOKRACIJU, 10 godina
Socijaldemokratskog foruma ena SDP-a,
Socijaldemokratska partija Hrvatske, Socijaldemokratski
forum ena SDP-a, Zagreb, 2005.
TOMIN Svetlana, Knjigoljubive ene srpskog srednjeg veka,
Akademska knjiga, Novi Sad, 2007.
VLAJINAC Z. Milan, ena u narodnim poslovicama, Srpska
akademija nauka I umetnosti, Beograd, 1975.
VUKOVI Ana, Potisnute ili samopritajene ene u politici
prema miljenju politike elite u Srbiji, Slubeni glasnik,
biblioteka Nauka, Edicija Studije, knjiga 13, Beograd,
2009.
VULF Virdinija, Sopstvena soba, Plavi jaha, Beograd, 2003.
ZAHARIJEVI Adriana (priredila), Neko je rekao feminizam,
Heinrich Bll Stiftung, 2008.
ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI SPOLOVA U BIH, Oblast IX
javni ivot, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne
i Hercegovine, Agencija za ravnopravnost spolova BiH,
Sarajevo, 2008.
ZAKON O IZBORIMA ZA JEDINICE LOKALNE
SAMOUPRAVE, Slubeni glasnik RS br. 129/2007
ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA, Slubeni
glasnik RS br. 35/2000
ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA, Slubeni glasnik RS
br.104/2009
ZAKON O ZATITNIKU GRAANA, Slubeni glasnik br.
54/2007
ENE I POLITIKA MIRA Prilozi enskoj kulturi otpora
(viejezino izdanje), Centar za enskkke studije, Zagreb,
1997.
ENE I MUKARCI U SRBIJI, Republiki zavod za statistiku u
Srbiji, Beograd, 2008.
ENE TO MOGU, zbirka, Norveka narodna pomo, enska
politika mrea, 1999.
185
186
Sadraj
prema temama
Feminizmi
1.
Feminizmi
2.
Afro-ameriki feminizam
3.
Anarhistiki feminizam
4.
Liberalni feminizam
5.
Marksistiki feminizam
6.
Radikalni feminizam
7.
Pacifistiko-antimilitaristiki feminizam
Meunarodni dokumenti i institucije
8.
Meunarodni mehanizmi za postizanje
rodne ravnopravnosti
9.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
10.
Pekinka deklaracija i Platforma za akciju
11.
CEDAW Konvencija o eliminaciji svih oblika
diskriminacije ena
12.
CEDAW Opta preporuka 19 o nasilju nad
enama
13.
Rezolucija UN 1325
14.
Rezolucija UN 1820
15.
Deklaracija o suzbijanju nasilja nad enama
16.
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za
nasilje nad enama
17.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
18.
Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na
lokalnom nivou
187
19.
20.
21.
22.
Direktive Evropske unije vezane za rodnu

ravnopravnost
EU smernice (road map) za ravnopravnost
izmeu ena i mukaraca (2006-2010)
Evropski institut za rodnu ravnopravnost
Preporuka Saveta Evrope 2002/05
Vani datumi
23.
8.mart - Meunarodni dan ena
24.
16 dana aktivizma
(25. novembar - 10. decembar)
25.
Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad
enama, 25. novembar
26.
Meunarodni dan branitelja i braniteljki
enskih ljudskih prava, 29. novembar
27.
Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 1. decembar
28.
Meunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3.
decembar
29.
Masakr u Montrealu, 6. decembar
Opti pojmovi od znaaja za rodnu ravnopravnost
30.
Arahnologija
31.
Matrijarhat
32.
Jednakost
33.
Jednake mogunosti
34.
Autonomija
35.
Aktivizam
36.
Emancipacija
37.
Drutveni ugovor
38.
Drutvena promena
39.
Drutvena kontrola
Pojmovi nastali u artikulisanju rodne ravnopravnosti
40.
Rodna ravnopravnost
41.
Pol i rod
42.
Rodne uloge
43.
Rodni reim
44.
enska ljudska prava
45.
Rodna demokratija (Gender democracy)
46.
Rodna perspektiva
188
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
Rodni barometar
Rodni identiteti
Rodno odgovorno budetiranje
Rodno osetljiv jezik
Rodno osetljiva statistika
Rodno osveena politika
(gender mainstreaming)
Afirmativna akcija/afirmativne mere
Kvote
Osnaivanje ena
enske mree
Ginokritika
LGBTTIQ populacija
Lezbejstvo
Queer
enske studije
Abortus
Antidiskriminacioni zakoni
Pojmovi u vezi sa sferom rada

64.
Dostojanstvo na poslu
65.
Family friendly politike
66.
Merenje napretka
67.
Mikrokreditiranje
Pojmovi u vezi sa diskriminacijom ena
68.
Patrijarhat
69.
Demokratski deficit
70.
Diskriminacija
71.
Stakleni plafon
72.
Ejdizam
73.
Femicid
74.
Vetice
75.
Heteroseksizam
76.
Homofobija
77.
Mizoginija
78.
Seksizam
79.
Rodni stereotipi
189
Pojmovi koji se odnose na nasilje nad enama

80.
Rodno zasnovano nasilje
81.
Seksualno nasilje
82.
Nasilje u porodici
83.
Seksualno uznemiravanje i seksualno
ucenjivanje
84.
Silovanje
85.
Sklonite
86.
Trgovina enama
87.
Incest
88.
Pornografija
89.
Prostitucija
90.
Genitalno sakaenje (mutilacija)
91.
Mobing
92.
Anoreksija
93.
Bulimija
Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost
94.
Institucionalni mehanizmi za postizanje rodne
ravnopravnosti u Republici Srbiji
95.
ravnopravnost na republikom nivou
Savet za rodnu ravnopravnost pri Vladi RS
Odbor za ravnopravnost polova Skuptine
Republike Srbije
Zatitnik graana
96.
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja
ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti
97.
Zakon o ravnopravnosti polova
98.
Zakon o zabrani diskriminacije
99.
Pokrajinski mehanizmi za postizanje rodne
ravnopravnosti
Pokrajinski sekretarijat za rad,
zapoljavanje i rodnu ravnopravnost
Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova
Savet za ravnopravnost polova
Pokrajinskog sekretarijata za rad,
zapoljavanje i rodnu ravnopravnost
190
100.
Odbor za ravnopravnost polova Skuptine

AP Vojvodina
Ombudsman AP Vojvodina
Lokalni mehanizmi za postizanje rodne
ravnopravnosti
Znaajni dogaaji u nacionalnom okviru za

unapreivanje poloaja ena
101. Nacionalna konferencija o borbi protiv nasilja
nad enama
102. Projekat Borba protiv seksualnog i rodno
zasnovanog nasilja
191
Beleke o
autorkama
Nadeda Radovi, roena 1946. u Zagrebu, feministika

spisateljica i novinarka, dugogodinja aktivistkinja
enskog pokreta, urednica edicije enski identiteti u
Medijskoj knjiari krug i stalna saradnica lista Danas.
Do danas je objavila knjige: Vojvodina snovi i konflikti
(2007); Deak iz komiluka, sa Stefanom Bartom (2006);
vapii iz poslednjeg transporta (2006); Matarije o
vidljivosti, (2005); Alisija, pod pseudonimom Rebeka Ist
(2003); Politika na enski nain (2003); Maske i platevi
od krep papira - autobiografija (2002); Dunavske vabice
II, sa Dobrilom Sineli Ibrajter i Vesnom Vajs (2001);
Dunavske vabice I, sa Dobrilom Sineli Ibrajter
(2000); Moe ti to, Vesna, moe, (2000 - prvo izdanje i
2001 - drugo izdanje); Epistolae, prolee, jaro, fruhling,
spring 1999, BeogradPraha (1999) - delo je prevedeno
na eki, nemaki, engleski, slovaki, italijanski,
slovenaki; Plava arapa (1999); U traganju za enskim
sigurnim mestom (1998); enska politika perspektiva,
77 apela, zahteva, protesta, informacija, demonstracija,
parola Beogradskog enskog lobija - septembar 1990
septembar 1998, sa Jelkom Kljaji Imirovi (1998).
192
Vesna Jari je roena 1978. u Beogradu. Od 1998. do

2008. je ivela i radila u Veneciji, gde je zavrila osnovne i
master studije orijentalistike na Univerzitetu Ca Foscari,
kao i pionirsku trogodinju edukaciju iz medijacije.
Od 2002. je radila kao medijatorka na uspostavljanju
interkulturnog dijaloga iz sektora civilnog drutva i
u uskoj saradnji sa institucijama lokalne vlasti grada
Venecije. Napisala je dva prirunika, koji su obrada
operativnog iskustva i koncipiranje transferibilnog
modela u druge realnosti multikulturalnih zajednica,
koje su izdali Provincija Venecije i Optina Venecija.
Tokom profesionalnog angamana u Italiji realizovala
je nekoliko projekata osnaivanja ena imigrantkinja,
meu kojima uspostavljanje Multikulturnog enskog
centra u Veneciji, Mikrokredit za ene preduzetnice
itd. Pie kratke prie od kojih je nekoliko objavljeno,
a jedna je dobila prvu nagradu na knjievnom
konkursu "Pordenonelegge.it" 2003. godine. Trenutno
ivi u Beogradu, gde zavrava doktorske studije na
Fakultetu politikih nauka. Od uspostavljanja izvrnog
nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost u
Srbiji sarauje sa Upravom za rodnu ravnopravnost,
gde trenutno radi kao savetnica za rodna pitanja.
RENIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI

102 pojma rodne ravnopravnosti za
102 godine osvajanja enskih ljudskih prava
Autorsko izdanje
Za izdavaa:
Hana opi
Autorke:
Uredila:
Vesna Jari
Dizajn i grafika obrada:
Nikola Stevanovi
tampa:
Art print, Novi Sad
Tira:
1000
Copyright 2010. VESNA JARI I NADEDA RADOVI
Ova publikacija se u celini ili u delovima ne sme umnoavati, pretampavati
ili prenositi bez saglasnosti autorki. Sva prava za dalje objavljivanje ove knjige
zadravaju autorke shodno Zakonu o autorskim pravima.
Na koricama: Robert Hamertil: Autoportret austrijske slikarke Helene
Tausig sa likovnim komentarom. Helene Von Taussig, roena je 1879. U
Beu, ubijena 1942. u koncentracionom logoru u Izbici, Poljska. Hamertil
je na izlobi Oma u Kunstlerhaus (Knstlerhaus) na Karlsplacu, u Beu,
2007, uvrstio meu 100 najznaajnijih slikara/slikarki XIX i XX veka.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
305055. 1/ .2(031)
JARI, Vesna, 1978Renik rodne ravnopravnosti: 102 pojma
rodne ravnopravnosti za 102 godine osvajanja enskih
ljudskih prava/
Vesna Jari i Nadeda Radovi. - Beograd : V. Jari : N.
Radovi, 2010
(Novi Sad : Art Print). - 193 str. ; 21 cm
Tira 1.000. - Beleke o autorkama: str. 192-193. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-913389-0-9
1. Radovi, Nadeda, 1946- (autor) (izdava)
a) Ravnopravnost polova - Leksikoni
COBISS.SR-ID 173642508

Recnik Rodne Ravnopravnosti PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Recnik Rodne Ravnopravnosti PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Podrka: Heinrich Bll Stiftung

Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu

Vesna Jari i Nadeda Radovi

102 pojma rodne ravnopravnosti za 102 godine

Beograd, mart 2010. godine

Skuptinski odbor za ravnopravnost polova

NACIONALNA STRATEGIJA ZA POBOLJANJE POLOAJA

RODNO OSETLJIVA STATISTIKA

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

ZAKON O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

ENSKA LJUDSKA PRAVA

SADRAJ PREMA TEMAMA

MEUNARODNI DOKUMENTI I INSTITUCIJE

OPTI POJMOVI OD ZNAAJA

POJMOVI NASTALI U ARTIKULISANJU

POJMOVI U VEZI SA SFEROM RADA

POJMOVI U VEZI SA DISKRIMINACIJOM ENA

POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA NASILJE NAD ENAMA

INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA RODNU

ZNAAJNI DOGAAJI U NACIONALNOM OKVIRU ZA

Rodna ravnopravnost se kao koncept pojavila u

potrebe pribliavanja zainteresovanoj javnosti pojmova

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

mainstreaming), kao i u sve sfere javnog i privatnog

Pojmovi koji se odnose na nasilje nad enama,

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

rokova za predaju rukopisa: mart 2010. godine.

Vesna Jari i Nadeda Radovi

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

tome to se taj delikatni in po zdravlje ene odvijao,

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

afirmativna akcija/afirmativne mere

se o itavom nizu mera koje se mogu primenjivati u

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Alliance koja usvaja Black Women's Manifesto u kome

2 Black Womans Manifesto

S obzirom da drave teko mogu kontrolisati drutvene

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

nacija. S tim u vezi ona vri posete zemljama po pozivu

zahteva jednaka prava i zajedniko obrazovanje za

6. Naslov originala i originalno izdanje: William Godwin, Inquiry

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

jektivnost u knjievnosti. Istovremeno ova metafora

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Bulimija se lei sporo. Potreban je, kao kod anoreksije,

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Posebnim lanom drave potpisnice se obavezuju na

CEDAW Opta preporuka br.19

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

(a) pravo na ivot

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

sistema za prikupljanje podataka koji se odnose na

zakona u jednoj zajednici samo je znak koliko je

Direktive Evropske unije

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

rektive predstavljaju vrstu sekundarnog zakonodavstva

5. Direktivom Saveta 86/378/EEZ, uvedeno je naelo

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i

12. Direktiva Saveta 2004/113/EC od 13. decembra

Dostojanstvo na poslu se sastoji od etiri strateka

Ve sna Jar i i Nad e d a R a d o v i