DUBOREZ

Od poetnika do majstora

Sadraj:
-Umetnost duboreza
-Izbor drveta za duborez
-Redosled koraka pri izradi duboreza
-Izbor Dleta
-Postoji mnogo tehnika otrenja
-Ostrenje noza i ravnih dleta
-Proveravanje ivice
-Finaliziranje otrice
-Ostrenje U i V dleta
-Jos malo o ostrenju dleta - praktichan rad - ostrenje
-Dramatika senke
-Tri nachina dodavanja senki na duborezu (dramatike)
-Duborez niskog reljefa
-Duborez visokog reljefa
-Podrezivanje
-Ravnanje pozadine
-Laminiranje
-Rad na pozadini
-Korienje sprava za merenje dubine
-Rad na pozadini
-Korienje sprava za merenje dubine
-Svi pravimo greke!
-Duborez urezivanjem
-Intaglio duborez
-primer za dubinu
-Rezbarenje
-Rad na pozadini
-Rad na motivu
-Primeri postupka rada
-Recepti starih majstora za obnovu drveta

Umetnost duboreza
Izuavanje izvesnih oblika zanata poslednjih godina je postalo vaan elemenat u umetnosti.
Ukoliko je poetnik do izvesne mere savladao poetne tekoe crtaa i poseduje prilino iroko znanje
o zakonima dizajna ali nema znanja o njegovoj primeni u umetnosti duboreza, onda su dva faktora koja
direktno utiu na njegov napredak (mimo prirodnog dara) njegova prilika za vebu. Niko ne moe postati
dobar duborezac bez zavidne prakse - neprestane vezbe, ako se trae najbolji rezultati. Niko se ne moe
nadati da e izbei opasnost da postane, s jedne strane, dosadni imitator vetakih svojstava starog rada; ili
sa druge strane, sledbenik svake novotarije koja ne predstavlja nita osim mode.
Ako su alat i poznavanje materijala bile jedine stvari koje su duborezcu trebale da bi postao majstor, onda
nema nieg to bi se izjednailo sa staromodnim egrtstvom da bi se postalo dobar zanatlija. Dnevni rad sa
alatima obezbeuje spretnost ruku sa kojom se ni jedan amater ne moe takmiiti. Mnogi tradicionalni zanati
prenoeni su na ovaj nain i nisu se mogli nauiti ni na jedan drugi. Postoji, meutim, druga strana pitanja
koju treba uzeti u obzir, podjednako vana kao i praktini deo zanatske vetine. Umetnost duboreza takoe
mora da ispuni intelektualnu funkciju, kao tuma snova i fantazija mate. U tom smislu, ohrabrenja se tesko
moe nai u dosadnoj rutini moderne radionice.
Stoga, postoje dva potpuno razdvojena stanovita sa kojih se moe posmatrati umetnost. Moe se posmatrati
sa stanovita obinog zanatlije koji je posmatra prvenstveno kao sredstvo preivljavanja; ili se moe
posmatrati kao predmet intelektualnog interesovanja, zasnovanog na odnosu sa zakonima umetnosti uopte.
Kao to se, u prvom sluaju, korienje alata ne moe nauiti bez izvesnog korienja znanja o zakonima
umetnosti, koliko god ta znanja bila mala, metoda egrtstva ima tu prednost da je praktinija; ali nju moramo
prihvatiti uz sve nametnute uslove pritiska komercijalnog interesovanja i njene upotrebe: uslovi koji se lako
mogu zamisliti su daleko pogodniji za izvodjenje dosadnog rada po zadatku nego za avanturistiki radoznali
duh koji bi trebalo da vodi poduhvate jednog energinog umetnika.
S druge strane, premda nezavisno izuavanje umetnosti prua iri opseg interesovanja umetnika, ba iz tog
razloga, izloen je riziku da uleti u lavirint zbunjujuih i jalovih teorija. injenica je da ni jedan metod u
dananje vreme ne moe iskljuivo zavisiti od razvitka; niti moe biti proglaen potpunim sam po sebi, niti
nezavisnim od drugih. Jedina sigurna zatita od maglovite teorije je neprestana veba sa alatom; zanatliji
koji u potpunosti uiva u vebanju i poboljanju svojih tehnikih vetina opte studije i inteligentna
koncepcija irokih mogunosti njegove umetnosti biva esencijalna samo onda dok deluje kao protivdejstvo
uticaju mehanikog izvravanja radnji.
to su vie ove kontradiktornosti proizvoljne, to e biti izvesniji ciljevi duboresca, a njegovo razumevanje
tekoa du ovog puta jasnije, omoguujui mu da bira ta ima svrsishodniju i sutinskiju vrednost, imajui
u vidu i teoriju i praksu svoje umetnosti.
Umetnik nikada ne moe iscrpeti interesovanje koje mu prua njegova umetnost u svom beskrajnom
obraanju mati i fantaziji; a takoe i marljivom vebom i odlunou da uspe. Sasvim se razumno moe
nadati takvom stepenu umenosti baratanja sa alatima koja e mu omoguiti da svojim rukama sprovede u
delo svaku ideju koja ima konaan oblik u njegovim mislima. Uopteno govorei, uvek e njegove manuelne
vetine biti u maloj prednosti nad njegovom percepcijom.
Tako duborezac-umetnik moe sam za sebe izgraivati prirodan i pouzdan nain izraavanja svojih misli,
a takoe e na taj nain nadoknaivati svoje tehnike nedostatke ushienjem ivahnom zanimljivou u
izvorima same umetnosti. Meru njegovog uspeha delom e odreivati njegova prirodna sposobnost za rad, a
delom koliina vremena koje je u stanju da posveti svojoj praksi. Izvori njegove umetnosti pruaju beskrajno
polje za vebu njegove umenosti dizajna, a kako je ovo najblie njegovim mogunostima to e dobijati
i najvie njegove najpotpunije panje, ne samo kao eksperiment na papiru, ve kao veba koja e izneti
ono najbolje od njegove sposobnosti u radu sa alatom. Izvesne tehnike tekoe sa kojima e se susresti
tokom rada praksom e postepeno nestati. Ohrabrenje dolazi i otuda to je duborez umetnost koja ne izaziva

trenutne misteriozne kombinacije genija obeleenog neverovatnim talentom, ve je pre takva umetnost
koja zahteva priznanje jasne i srene inspiracije normalnog i zdravog uma. U tom smislu, to je ivotno delo
za svakog entuzijastu koji stremi da otkrije breme svog sopstvenog malog ali dragocenog dara i da ga uini
razumljivim drugima; dok e, u isto vreme, sauvati sebe od zabuna i izvetaenosti koje ga okruuju.

Izbor drveta za duborez

Lipa - Meko drvo kremaste bele do crvenkaste boje koje se lako obrauje, a takoe se vrlo dobro i lepi u
vee blokove. Nema obeleja, ujednaene je ravne i fine teksture, a sr je gotovo potpuno bela. Dobro se
dubi i odlina je za rad sa puno detalja. Veoma je laka. Lipa se koristi za duborez, tokarenje i za izradu
igraaka. Lipa ne spada u trajno drvo i prilichno se skuplja pa se zbog toga ne koristi za trajne radove u
duborezu. Zbog pomenutih osobina ne smatra se prvoklasnim drvetom pa se zbog toga koristi za jeftinije
rezbarske radove. Najcheshce se koristi za obuku.
Orah - takoe poznat i kao crni orah. Izuzetno izdrljivo drvo koje e dobro primiti duborez. Granulacije je
srednje krupnoe ali ipak ravna. vorovi u drvetu predstavljaju veoma interesantne oblike. Upotrebljava se u
proizvodnji nametaja, duborezu, tokarenju i duborezanju na nametaju.
Za obradu je dobar samo zreo orah koji je kompaktan i dobro se obradjuje nozem, polira i glacha. Seche se
u svim pravcima ima pora ali su nevidljive. Zbog toga se vrlo chesto koristi za duborez. Orah je vrlo trajno
drvo, chak mu se i koren koristi za obradu.
Topola - lako drvo koje je klasifikovano kao tvrdo i zanimljivo je za duborez. Ne spada u teko drvo. To je
neutralno drvo svetle boje i lako prima premaze. Lako i jednostavno se mirgla. Gruba mirgla granulacije
220 i fina mirgla granulacije 400. Dobro je za rezanje noem, kao i za pirografiju. Obino drvo koje se lako
nalazi.
Mahagoni - Postoji vishe vrsta. Uspeva u tropskim podruchjima. Mahagoni je zuckasto crvene do
tamnocrvene boje. Dosta je tesko drvo, tvrd je i teshko se cepa. Pravilnog je rasta, trajnog jei postojanog
oblika. Zbog svojih prvoklasnih osobina spada u najskupocenije vrste drveta. Vrlo je kompaktan, odlicno se
polira i obradjuje u rezbarstvu.
Koristi se za izradu namestaja (kao furnir i masivno drvo), za uredjenje enterijera stambenih i radnih
prostora, aviona, zeleznickih vagona i brodskih salona, u umetnickom stolarstvu, za izradu preciznih sprava
(mernih instrumenata i fotoaparata), uglomera, lenjira, rucki, za strugarske i rezbarske radove.
Treshnja - Ovo je srednje teshko i tvrdo drvo, chvrsto, lako se obradjuje. Ne spada u trajno drvo. Dobra za
rezbarske i strugarske radove.
Tisa - teshko i tvrdo, chvrsto i elastichno drvo. Zbog svojih osobina se teshko cepa i dobro se povrshinski
obradjuje.
Najcheshce se koristi u umetnickom stolarstvu za strugarske i rezbarske radove, za stubove, za izradu
sudova pribora za jelo.
Shljiva - tvrdo i teshko drvo. Ne spada u trajno drvo. Teshko se obradjuje i hoce da puca. Koristi se
uglavnom zbog svoje crvenkaste boje i strukture lepih shara.
Krushka - Crvenkasto mrke boje prilichno tvrda, teshko cepljiva, ali spada u trajno drvo koje je kompaktno,
elastichno i fino vlazno. Dobro se polira i obradjuje. Vrlo malo se sushi a pri sushenju ne menja oblik.
Hrast - Ovo je srednje teshko i tvrdo drvo, chvrsto i elastichno, lako se obradjuje. Dugo traje, nezasticeno na
otvorenom i do 120 godina, pod krovom do 200 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina.

Bukva - Teshko i vrlo tvrdo drvo, chvrsto, dobro se obradjuje. Ne traje dugo na otvorenom, do 60 godina, u
zatvorenom prostoru do 800 godina.
Dud - tezak, tvrd i sjajan, teshko se cepa i trajan je. Pod uticajem svetlosti dobija tamnocrvenu boju kao
mahagoni. Upotrebljava se za drvorez, stolariju itd.
Jova - lako, srednje tvrdo drvo, osrednje cvrstoce, srednje elastichno drvo. Lako se obradjuje ne traje dugo.
Koristi se za nameshtaj, za izradu kutija za cigare, za olovke i igrachke za strugarske i rezbarske radove.
Trajnost na otvorenom do 40 god. u zatvorenom do 400god.
Javor - beli i crveni, spada u tvrdo drvo sa gustom teksturom, sitnozrn, homogene strukture, lepih godova,
kompaktan i homogen, lep za duborez i rezbariju, pravljenje figura itd., pogodan za sve radove. Chuvena
izrada gusala zbog homogene strukture i kompaktnosti, daje dobar zvuk. Lepo se obradjuje i pored svoje
tvrdoce. (U belom javoru sam radio ovu ikonu gore).

Redosled koraka pri izradi duboreza

1. Prenesite motiv
2. Napravite bezbednu liniju du linije motive rezbarskim noem
3. Dletom grubo uradite pozadinu do zeljene dubine
4. Proverite da je motiv podjednako ispupen sa svih strana
5. Obrijte pozadinu tako da bude glatka
6. Zasecite uglove ravnim dletom sa iskoenim seivom
7. Ravnim dletom sa zaseenim vrhom, rezbarskim noem ili ravnim
dletom, zaoblite ivice koje trebaju da budu oble
8. Radite na oblicima motiva
9. Obratite paznju sta je u prvom planu, tj. sta je ispred a sta
ispod.
10. Ponite da mirglate povrinu motiva. Podvucite dleto pod
sastave motiva i podloge kako biste zasekli linije.
11. Lagano imirglajte pozadinu da biste uklonili sve neravnine.
Tragove delta ostavite.
12. Dodajite detalje na motivu
13. Opet ismirglajte
14. Sad ide finishiranje, lakiranje, ili pak ako zelite pirografija,
bojanje i sl.
A sad, malo detaljnije cu objasniti postupke iz predhodnog posta:
Tachka 1
Prenoshenje motiva se vrsi indigo papirom. Uvecanje motiva se moze uraditi korishtenjem foto shopa i
akrobata.
KAKO UVECATI MOTIV
Jedna od prvih faza u izradi duboreza je prenoshenje motiva na radnu povrshinu. Tu uglavnom treba
prilagoditi motiv velichini radne povrshine, tj. drveta koje nam je na raspolaganju.
Mi svi, uglavnom, imamo skenere i stampache koji stampaju na A4 formatu (veci su u krv skupi). I sada
se postavlja pitanje, kako da odstampam nesto sto je vece od A4 formata i da li to uopshte moze na mom
A4 shtampachu? Svidja mi se motiv, slika ili sl. ja bih to radio na vecem formatu, ali kako da prenesem
motiv kad moj stampach shtampa samo A4? I suprotno ovome, ponekad imamo potrebu da velichinu motiva
prilagodimo formatu radne povrshine, tj. da ga uvecamo.

Reshenje je jednostavno i evo ga:

1. Otvorimo sliku u Photoshop-u, za one koji ne znaju kako, evo jednostavno, File > Open,
nadjemo folder u kome je nasa slikica
2. Idemo gore u file meni i na Image> Image size
3. Otvori se prozor Image size
4. jednostavno upishemo zeljene dimenzije u polja Width ili Height ,
a u prozorchicu do postavimo jedinicu mere, najbolje cm ili mm
5. Rezoluciju uvek povecajte na 300 da bi slika imala bolji kontrast
napomena: slichice koje su male teshko se povecavaju,
tj. ako su malih dimenzija i male rezolucije
6. Sva tri prozorchica na dnu prozora Image size treba da su chekirana
samim tim upisujete samo jednu vrednost, za shirinu ili visinu, a
photoshop proporcionalno povecava i drugu dimenziju
7. Kliknete na OK i to je to
8. Ovim je zavrshena prva faza vasheg rada
9. File > Save as ( Sada je najbolje sachuvati vash rad u nekom folderu )
10. Opet idemo na File > Save as i u prozoru ispod File name izaberemo Format - Photoshop PDF
11. Otvorice se prozor Save Adobe PDF, mislim da su automatska
podeshavanja koja se nude sasvim ok, ako ne podesite ih u presetu,
najbolje staviti High Quality Print
12. Chekirajte prozor View PDF after saving, Klik na Save PDF
13. Imate snimljen pdf vaseg motiva
A sad stampa:
1. Imate snimljen i otvoren motiv, automatski, ako se ne otvori otvorite
Adobe akrobat i otvorite vashu pdf slichicu
2. File > Print
3. U prozoru Page Scalin izaberite > Tile large page
4. u Preview-u vidite kako ce vasa slika biti rasporedjena na vise A4
formata
5. OK
6. Stampach ce otshtampati vas rad na vishe A4 listova
7. Isecite i spojite motiv u jednu sliku
Tachka 2.
Bezbedna linija - na 2-3 milimetra zasechete nozem i to vam je bezbedna, sigurnosna ili zaustavna linija,
kako hocete. Posle malo vezbe, kad nauchite da kontrolishete dleto, nece vam ni trebati.
Tachka 3.
Obichno je max dubina duboreza do 2/3 daske, dok pojedini duboresci preporuchuju 1/2 dubine. Po meni
nikad nije dovoljno duboko.
Tacka 4.
Mislim da je jasno ...
Tachka 5
Ne glatka u bukvalnom smislu, bolje reci da je ujednachena, izravnati rezovi, tj priblizno iste dubine

Tachka 6
Na duborezu izvrsiti zasecanja ravnim dletom tako da se uglovi naglase, ivice koje padaju zaseci pod
90stepeni prema podlozi
Tachka 7
Mislim da je ovo jasno
Tachka 8
Ovde vec pochinje ono sto pruza umetnichko zadovoljstvo i dozivljaj. Vi u stvari ovde pochinjete da
vajate. Savet: Skidajte materijal u veoma tankim slojevim.
Tackla 9
Nadovezuje se, spaja sa tachkom 8. Obratite paznju gde ce vam kasnije doci podrezi.
Tack 10
Ovo smirglanje je sitnom shmirglom. Bez velikog pritiska. Zasecanjem motiva vi ga odvajate od pozadine.
Tachka 11
Kao i kod tachke 5, samo sada sa shmirglom, nikako ne ravnajte do savrshene glatkoce, ukoliko to vash
dizajn ne zahteva (ukoliko niste tako zamislili). Odredjene shkole duboreza to nikako ne prihvataju, ali
zashto i ne???, ako ste u dizajnu tako zamislili, recimo glatka pozadina - grub motiv.
Tachka 12
Sada pochinje najlepshi rad u duborezu, dodavanje detalja. Ovde do izrazaja dolazi vash umetnicki dar. Ne
mislite da ako se nesto nece videti to nema veze. Na opsti vizuelni utisak utiche i neki detalj kojeg nije ni
svestan prilikom posmatranja. (Konac delo krasi)
Tachka 13
Ne treba preterivati sa shmirglanjem. Opet bih naglasio da sve zavisi od vasheg dizajna, kako ste zamislili.
Ali nikako ne dozvolite da se nigde ne vide tragovi dleta, da vam duborez bude vishe gladak nego da ste ga
radili laserskom tehnikom.
Tachka 14
Ovo je vec prepushteno vashem osecaju. O tehnikama bojanja drveta ima dosta na ovom sajtu u raznim
temama.

Izbor Dleta
Za pochetak rada je dovoljan komplet pribora kao na slici, u broju razlichitih sirine dleta nikad ne mozete
preterati. Na slici je komplet koji se moze kupiti kod nas.
Mnogi pochetnici se ne snalaze za sta treba koristiti koje dleto, pa evo kratkog pregleda za sta se najcesce
upotrebljava dleto odredjenog oblika:

1. Brojevi 1, 2 su oluasta dleta, Prave se sa granicom koja varira od skoro ravne do vrlo iroke zaobljene .
Ovi alati se prave u dva oblika, ravnih strana i lopatastog oblika (dleto broj 3); . Oni imaju mnoge prednosti
kao to je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa
ravnim stranama. Neophodna su pri dovravanju povrine rada, kao i kod uobliavanja lisnatih struktura a
naroito kod podreza. Takodje sluze kao osnovni alat za uklanjanje pozadine.
2. Broj 3 je oluasto dleto (gouges), ali ga zovu i povijeno oluasto dleto u ovom sluaju napred povijeno,
a kada je granica otrice okrenuta naopako onda unazad povijeno. Prjpeporuljivo je da kada birate ovakve
alate da oni budu kao ovi koji su prikazani na ilus-traciji sa veoma blagom krivinom na prevoju; ona imaju
vie optih namena za razliku od jako povijenih koja su dobra samo za veoma duboke upljine. Ovi alati se
koriste za pravljenje zareza u upljinama gde obina oluasta dleta ne mogu da dopru zahvaljujui tome to
vlakna drveta pruaju otpor. Ima ih u rznim sirinama. poznata kao povijena dleta (bent chisels); u principu
se koriste za nivelisanje podloge (ili pozadine), a stoga se jo zovu i dleta za podlogu (grounders). Ovi
alati se prave sa razliitim krivinama ili prevojima po duini, vee koleno, dovee samo do toga da alat ne
odgovara za namenu nivelisanja na ravnoj podlozi.
3. Broj 4 koso zaseceno dleto, imaju mnoge prednosti kao to je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i
dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Ona su laka i jednostavnije se otre,
a neophodna su pri dovravanju povrine rada, kao i kod uobliavanja lisnatih struktura a naroito kod
podreza, kao i za takozvano brijanje povrsina. Veoma korisno dleto, postoji zasecheno levo i zasecheno
desno.
4. Broj 5 je ravno dleto ali ima svedenu otricu i zove se ugaono dleto; slui za dopiranje do nepristupanih
uglova, a najkorisniji je alat kad se koristi kao no za osetljive ivice ili krivine.
5. Broj 6 se zove V alat ili alat za razdvajanje (parting tool), zahvaljujuci svom obliku. Slui za pravljenje
zareza i lebova sa ravnim stranama i otrim unutranjim uglovima na dnu. Moe se koristiti za razliite
namene, kao to je podrezivanje ienje otro definisanih uglova, uokviravanje crtea itd. Trebalo bi da ga
dobijete sa pravom otricom, a ne svedenog kao to se neka prave.

6. Broj 7 duborezachki noz-neophodan i najuniverzalniji alat, najcesce se koristi

7. Broj 8, 8, 10 rezbarski i drugi nozevi
8. Broj 11 kamen za ostrenje
Ovde je opisana najcesca upotreba ovih dleta, sto ne znachi da mu vi mozete naci i drugu namenu.
Uglavnom svaki duborezac ima neki svoj izbor dleta koje najchesce upotrebljava.
I evo jednog Pfeil pochetnichkog kompleta.
Pfeil ima najbolji duborezachki pribor, ali skup ko djavo. Ovaj komplet sam platio nesto vishe od 100EU.
Malo pristojniji kompleti kostaju i preko 1000EU.

Posle alata dolazi drugo pitanje, kako ucvrstiti komad drveta na kome cemo raditi. Postoje dva nacina,
stegom ili napraviti radnu plochu. Ja sam pristalica radne ploche jer mi je lakse da okrecem podlogu nego da
se ja setam oko nje. Na slici je sema a dimenzije prilagodite.
Sledeci korak, jedan od najvaznijih je ostrenje dleta. Ostar alat je jedna od najvaznijih stvari u duborezu.
Sutra cu i to okaciti ako uhvatim vremena.
Posle alata dolazi drugo pitanje, kako ucvrstiti komad drveta na kome cemo raditi. Postoje dva nacina,
stegom ili napraviti radnu plochu. Ja sam pristalica radne ploche jer mi je lakse da okrecem podlogu nego da

se ja setam oko nje. Na slici je sema a dimenzije prilagodite.

Sledeci korak, jedan od najvaznijih je ostrenje dleta. Ostar alat je jedna od najvaznijih stvari u duborezu.

Postoji mnogo tehnika otrenja

Postoji mnogo naina otrenja, a najbolje je da sami pronaete ta vam najvie odgovara i da se toga drite.
Svaki put kad promenite tehniku, menjate i ugao, tako da svaki put morate iz poetka da formirate ivicu
alata. Zato odaberite jedan nain i drite ga se. To znai da ete nakon 8-10 otrenja dobiti dobru ivicu.
Ni no ni dleto nee biti savreno otri nakon prvog otrenja. Potrebno je neko vreme rada i vie otrenja
dok ne postignete savrenu otrinu alata. Zato budite strpljivi. Malo dubite, malo otrite, opet malo dubite,
malo otriteuskoro ete doi do eljenog rezultata.
Kao i svaki alat tako i dleta treba odrzavati i ostriti. Dobro naostrena dleta i noz su glavni preduslov rada.
Ostrenje dleta je majstorska vestina, i treba dosta vezbe da bi se ona savladala.

Ostrenje noza i ravnih dleta

Smedji brusni kamen, granulacija 800

Ponite smeim kamenom za otrenje. Postavite no postrance ravno na kamen. Zatim lagano podignite

zadnji kraj noa sasvim malo sa kamena. Zamislite da ste ga podigli toliko da ispod zadnjeg kraja moete da
umetnete 4-5 listova papira. Tako ete dobiti ugao od 10-12 stepeni.
to je ugao u odnosu na kamen manji, to e alat imati finiju ivicu. Manji ugao znai da e manje elika
zadirati u drvo. Za noeve kojima se prave sigurne linije ili izrezuju linije otrica bi trebalo da bude to ua.
Ravna delta ne zahtevaju tako uske ivice pa ih moete podii vie prilikom otrenja. Ona se otre pod uglom
od 20-25 stepeni. Pratite uputstva proizvoaa alata. Nakon to nauite kako se koji alat ponaa, moete
prilagoditi ugao otrenja svojim potrebama.
Vucite no du kamena u pravcu suprotnom od otrice. Kada zavrite potez do kraja, okrenite no i ponovite
isto sa druge strane. Ono to radite sa jedne strane noa radite i sa druge kako biste formirali dvostranu
otricu.
Prilikom ostrenja noza primenite potez kretanja po kamenu kao kad berberin ostri britvu na kaish.
Kada jednom formirate dobru otricu, ponite da koristite beli kamen fine granulacije.
Grubi smei kamen se koristi samo za formiranje ivice, nakon toga samo treba da zadrite taj ugao.
Za ravna delta potrebna vam je jednostrana otrica, a ne dvostrana kao na nou. Stoga koristite 4-5 prelaza
po ivici zasecanja, a onda okrenite dleto za jo jedan prolaz drugom stranom.

Proveravanje ivice
Sa smeim kamenom radite dok ne vidite da je formirana nova ivica zasecanja. Proverite sjaj du ivice. Ovo
obino traje nekih 15 minuta ozbiljnog rada.
Ono emu se nadate u ovoj fazi je tanka ivica. To je zapravo mali trag metala na samoj ivici otrice koji
je napravio kamen. Drite alat pod jakim svetlom. Ako okrenete seivo postrance i pogledate direktno na
otricu videete svetlu linijuta linija je tanka ivica.
Otrica otrine brijaa je pod svetlom gotovo nevidljiva jer nema sjajne linije. Ako vidite ivicu alata to znai
da jo nije otar.
Takoe proverite du strana otrice. Traite bilo kakve svetle take koje stre sa linije otrice. To su
takozvani zubi na otrici koji jo nisu skinuti.
Radite sa grubim kamenom dok svi zubi ne nestanu i dok ivica ne bude veoma tanka. Do ovog rezultata
ete doi vebom i iskustvom.

Finaliziranje ostrice
Fini beli brusni kamen, granulacija 800
Sledei je na redu fini beli kamen. No bi trebalo da je neznatno uspravljeniji u odnosu na poloaj na
smeem kamenu, znai pod uglom od 12-15 stepeni. Koristite iste poteze noem
unazad. Ovo sada formira manji ugao i vodi ka formiranju otre ivice. Sa novim noem radite 10-15 minuta
na belom kamenu. Na ovom kamenu se vide opiljci sivkaste boje.
Ponovo proverite otricu pod jakim svetlom. Traite bilo koje svelte povrine du ivice otrice. Svetli tragovi
znae da jo morate da radite na belom kamenu i da jo imate tanku ivicu.
Osnovni cilj rada na smeem kamenu je da napravite tanku linijuosnovni cilj rada na belom kamenu je da
je uklonite. U ovoj fazi otrenja tanka ivica e biti veoma fleksibilna i ako proverite otrinu prstom, osetiete
je. Preite prstom od tupe strane noa ka otrici. Osetiete rub tanke ivice kada dotaknete vrh otrice.

Ne zaboravite kako drzite dleta. Na slici dole je polozaj dleta pri ostrenju i radu, u zavisnosti sa kojim
drvetom radite.
Ne bih preporucio stalno prepravljanje nagiba dleta, bolje je formirati ostricu jednog dleta za meko drvo a
drugog za tvrdo.

Ostrenje U i V dleta
Jedno od najproblematichnijih ostrenja je ostrenje profilisanih dleta. Ja sam dosta vremena proveo trazeci
najefikasniji nachin ostrenja a da ne ostetim dleta koja ni malo nisu jeftina. Ovaj metod ostrenja profilisanih
dleta brusnim papirom iliti shmirglom mi se chini najefikasniji uzimajuci u obzir brigu da ne ostetim
dleta.
Ovaj trik sa drvetom, za ostrenje profilisanih dleta funkcionishe.
Pa ovako:
1. U lipovom drvetu dletom sa strane pozitivnog profila izdubimo kanal (kao na slici)
2. Do njega, negativnim profilom dleta takodje usechemo, i otklonimo oshtre ivice drveta da ne bi smetali
shmirgli da se useche (kao na slici)
3. Prvo postavimo brusni papir iznad prvog kanala, ja sam prvo koristio granulaciju 800
4. Poliranje sam radio sa papirom granulacije 1200
Ostrio sam dok dleto nije pochelo da mi seche brusni papir skoro kao zilet.

Jos malo o ostrenju dleta - praktichan rad - ostrenje

Prva stvar koju duborezac mora da uradi je da naotri alat. To jest, ako predpostavimo da su oni upravo stigli
od proizvoaa, formirane ivice ali bez otrice. Primetiete da svaki od njih ima dug nagib koji se zarava
tupom ivicom, na mestu gde bi trebalo da se nalazi otrica. Uzeemo ravno dleto broj i njega emo prvo
naotriti jer je najlake, a tako emo i stei malo iskustva pre nego to preemo na oluasta dleta. Kamen za
ostrenje postavite na tezgu u poloaj tako da kraj bude okrenut onome ko radi.
Alati koji se koriste za meko drvo trae veu povrinu kosine i otriju ivicu od alata koji se koriste za tvrdo
drvo. Oba ugla su prikazana u predhodnom postu. Postavite povrinu otrice dleta na kamen pod uglom ,
a sa dva prsta leve ruke pritiskajui otricu to je mogue blie kamenu. Potom ponite da vuete alat od
kraja do kraja kamena vodei da desnu ruku ne pomerate gore dole, ve da je drite na istom nivou tokom
itavog poteza, pritom jako pritiskajui otricu levom rukom, kako bi bila u dobrom dodiru sa kamenom.
Talasanje desne ruke za rezultat ima zaobljenu ivicu koja je fatalna za otrinu. Povrsina ostrice dleta treba da
je idealno ravna, ne smeju postojati obline.
Kroz praksu e se miii runog zgloba navii na pravilne kretnje, meutim, vano je da ovo nauite kako
biste na vreme stekli dobre navike. U poetku treba raditi veoma sporo, dok se ake ne naviknu na pokrete.
Duborezaki alati za razliku od tesarskih, neki imaju ostricu sa obe strane i ti se otre se sa obe strane, u
priblinom odnosu od 2/3 spolja i 1/3 iznutra. . Videete da je nakon otrenja na kamenu, dok prst klizi niz
alat i preko ivice, otrica hrapava. To se mora ukloniti pomou otrenja strane na finom belom kamenu.
Pasta napravljena od korunda i afrana u prahu pomeanim sa mazivom koristi se podmazivanje koe pre
otrenja. Kada je alat dovoljno naotren , a sve neravnine uklonjene, spremno je za upotrebu, mada je dobro
probati ga na komadu drveta i proveriti ima li jo neravnina pa ako je potrebno ponovo ga naotriti na belom
kamenu
Pre nego to ostavimo ovaj alat, pogledatajmo ga nakon to je korien izvesno vreme nakon ega je postao
tup. Njegova otrica i kosina iznad nje sada su u velikoj meri uglaane zahvaljujui trenju sa drvetom.
Staviemo ga na kamen, trudei se da zadrimo originalni
ugao dletai. Videemo kad pogledamo u alat nakon malo otrenja da ovoga puta ima otri obod du ivice za
razliku od sivog elika koji je bio u dodiru sa kamenom. Ovaj sjajni obod je deo uglaane povrine koju je
imala itava kosina pre nego to smo poeli drugo otrenje, to dokazuje da stvarna otrica jo nije dotakla
kamen. Sada dolazimo u iskuenje da podignemo neznatno desnu ruku, kako bismo se oslobodili ovog
sjajnog oboda (koji se po nekad zove svea); tako emo dobiti ivicu bre nego da smo otrili sav metal iza
nje. Uradimo ovo i uskoro dobijemo nau ivicu; svetli obod je nestao, a mi smo uradili jednu ne ba pametnu
stvar, a nismo utedeli ni mnogo vremena, zato to smo upravo poeli da pravimo oblu ivicu, koja e ako
nastavimo tako dovesti do toga da alat bude beskoristan sve dok se ponovo ne formira. Ovde nema pomoi:
potrebno je mnogo vremena i muke za otrenje alata; sa dobrim metodom i panjom bie potrebno veoma
malo bruenja, sem ako alat nije uniten.
Ostrenje profilisanih dleta (U i V dleta) na drugi nacin (kamenom za ostrenje )
uzeemo oluasto dleto . Budui da je ovo obla alatka, uzecemo kamen koji smo odredili za oluasta dleta.
Poinjemo da otrimo alat na isti nain kao to je opisano za ravno dleto, samo to sad imamo jo jedan
pokret. Kako bi svi delovi ivice alata bilo u dodiru sa kame-nom, ovo dleto mora da se kotrlja sa strane na
stranu dok ide gore dole. Kako bismo ovo dovrili moramo polako da uvebamo zglob kako bi uao u korak
sa ovim gore dole pokretima; Potpuno je nebitno da li ete jedan zaokret alata napraviti tokom jednog
prolaza du kamena ili samo jedan okret kroz vie gore-dole prolaza. Glavna stvar je ujednaenost otrenja
du itave oble ivice jer ako jedan deo naotrite vie ona e postati talasasta, a to je neto to treba izbegavati
to je mogue vie. Kada je spoljna strana isto naotrena, otri se unutranja strana
sa klinom koji smo napravili od drveta koji je u dimenzijama i oblika unutrasnje strane dletanego slika
dole. Drku alata treba drati levom rukom dok je otrica naslonjena na komad drveta. Drite klin izmeu
prstiju i palca iskosivi ga malo preko unutranje ivice; raditi u seriji kratkih poteza na dole, poinjui potez

u jednom uglu dleta i zavravajui ga u drugom. Ponavljajte ovu radnju, veoma blagim pokretima dok ne
uklonite sve neravnine ime ete alat verovatno dovesti u stanje da je spremno za upotrebu. Ja za ovu radnju
upotrebljavam brusni papir granulacije 1200.
Sa dletom veiner se postupa na isti nain ali budui da ovaj alat nije u preseku deo kruga ( ima ravne strane
), radi se jedna po jedna strana; da biste mu sauvali oblik ravnih strana jednu stranu otriti najvie est puta
pa prei na drugu sa istim brojem puta otrenja. Sa ovim alatom se mora paljivo raditi jer mu se oblik lako
kvari. Unutranjost se otri sa klinom od drveta koji smo napravili (kao za U dleta), prekrivenim smirglom
granulacije 1200, strana po strana, jer je nemogue naotriti itavu sekciju ovog alata u jednom potezu. Kada
otrice alata ponu da se tupe, najee ih je dovoljno naotriti samo smirglo, sto treba initi esto. Budui
da je postupak sa svim oluastim dletima manje-vie isti, praksa e omoguiti ovaj postupak prilagode
obliku alata sa kojim radite.
Ostala su nam samo jo V dleta dleta u obliku kaike.
Vrh V dleta je toliko otar da predstavlja tekou za otrenje iznutra. U ove svrhe se koristi klin u obliku
noa, a takoe je dobro da iseete i klin od drveta sa tankom ivicom i da ga zamotate smirglom pa njime
esto prolazite kroz ugao izmeu stranica. Ukoliko nema otar vrh, ovaj alat je beskoristan; i trunica
neravnine ili zatupljenosti e mu smetati da prolazi kroz drvo ili e cepati drvo. Prilikom otrenja ovog alata
strane treba jako pritisnuti na kamen, i svaki as proveravati kakav se efekat dobiva. Ako pone da se javlja
praznina na jednoj strani kao to se esto deava, onda otrite drugu stranu dok ne nestane, vodei rauna da
pritisak bude najjai na vrhu alata. Ukoliko strane ponu da gube oblik, proite alatom du kamena drei ga
pod pravim uglom u odnosu na kamen ali pod pravilnim nagibnim uglom; u ovom sluaju alat se dri skoro
na kraju izmeu prstiju i palca.
Dleta u obliku kaika dre se pod mnogo viim uglom u odnosu na kamen sve dok otrica nije u dobrom
odnosu sa povrinom, a mogu se voditi i postrance du kamena vodei rauna da je svaki deo otrice u
dodiru i da se otri isti broj puta. Ovo moete raditi tako to ete otriti prvo jednu polovinu pa drugu ili oko
alata u zavisnosti od veliine i dubine alata. Kako god da je dobijete otrica mora imati kosinu seenja koja
je duga i ravna, a ne obla i zatupljena.
Mnogi profesionalni duboresci imaju komplete klinova za otrenje unutranjosti alata (napravljenih od
materijala od koga je I kamen za ostrenje), od razliitih krivina koje se tano poklapaju sa svakom upljinom
alata koji imaju, ukljuujui i trouglasti za unutranjost V dleta. Isto pravilo se ponekad primenjuje i
za obline spoljne strane oluastih dleta i za njih se prave odgovarajui kanali na ravnom kamenu, to
predstavlja posao koji je i teak i zahtevan. Dok se unutranjost dleta tretira odgovarajuim klinom koji
se lako moe prilagoditi svrsi obradom na tocilu, sa spoljnom stranom nije teko raditi pa se olljebljeno
kamenje moe i izostaviti.
Moram da naglasim izuzetnu vanost odravanja alata u dobrom stanju. Kada je alat zaista otar uje se fijuk
tokom rada; tup alat daje lo proizvod, a duborezac gubi i vreme i ivce. Nema sumnje da velika tehnika
vetina prikazana na radovima Grinlinga Gibonsa i njegovih sledbenika ne bi nikad postignuta bez pomoi
izuzetno otrih alata. Alata koji nisu samo naotreni a potom korieni sve dok se nisu istupili, ve alata koji
su bili uvek otri i koji nikad nisu ni bili ni blizu toga da se istupe. Otrenje alata je zaista umetnost sama
po sebi, pa kao i druge umetnosti ima svoje sledbenike koji pobeuju tekoe sa oitom lakoom, dok drugi
posru na svakom koraku. Nestrpljenje je kamen spoticanja kod ovakvih radnji. Dobar poetak je pravi
dobitak. Paljivo ispitivanje svakog alata i po cenu gubitka vremena ispravljanje greaka u proizvodnji,
jedini je nain da se postane ekspert za otrenje alata.

I da zavsim temu ostrenja sa jos par napomena.

Dleta sa jednostranom ostricom(sl.1), treba ostriti samo sa strane gde je kosina. Kad se postigne zeljena
ostrina, drugom stranom samo lagano preci preko kamena ili ga vertikalno zabosti u neko meko drvo.
Kod dleta na slici 2 ostriti obadve strane.
I na kraju provera, uzmete list od novine, drzite na jednom cosku, ostalo neka lagano visi. Dletom zasecite
ivicu novina. Ako dleto sece novinu a da je ne guzva onda je dobronaostreno.

Dramatika senke
Crtez dugo vremena nije smatran umetnichkim delom da bi u savremeno doba Da Vinchijevi,
Mikelandjelovi, Direrovi itd. crtezi dostizali baslosovne sume. Po meni, duborez dodje negde na prelazu
izmedju crteza i skulpture, ne da dodje nego mu je tu mesto.
Sta daje jednom crtezu draz, dubinu, dramatichnost?
Naravno senka.
Kako to postici u duborezu?
Podrezom.
Sa podrezom se postize dramatichnost jednog duboreza. Igra senki je ono sto mi vidimo i osecamo. Ko god
da je fotografisao neki duborez, reljef ili skulpturu video je da treba da se potrudi da nadje dobar ugao da bi
prikazao svoj rad. Uvek primeti da mu rad izgleda lepse nego na fotki.
Jedan moj savet: nikako ne fotografisati rad sa direktnom svetloshcu prema njemu, svetlost uvek treba da
dolazi sa strane.
Iz tog razloga ne volim da radim duborez sa sema, a i ako uzmem da ga radim obavezno iscrtam senke,
da bih znao gde dolaze podrezi. Pogledajte slike renesansnih majstora, uvek imate tachku odakle dolazi
svetlost, narochito slike majstora svetla - Rmbranta.

Moze duborez da bude dubok i 5cm, npr., ali je plitak ukoliko nema podreza. Da bi ovo razjasnili, sledeci
post cu napisati o tome, sta je plitki ili niski reljef, kako ga neki zovu,. a sta je duboki.
Uglavnom, razlika je u podrezu.

Tri nachina dodavanja senki na duborezu (dramatike)

Kako vae majstorstvo bude napredovalo poeete da se opredeljujete za razliite stilove duboreza. Dok e
vai prvi radovi biti vie nalik plitkim krugovima oko duboreza, kasniji e biti mnogo smeliji i dramatiniji.
Planiranje i korienje senki dobijenih duborezanjem, dodae novu dimenziju vaem radu.
Postoje tri jednostavna naina da dodate senke.
1. Prvi je pomou podreza koji se nalazi na spoju dva elementa ispod objekta u prednjem planu.
2. Drugi je planiranje nekoliko manjih povrina na vaem dizajnu na kojima e jedan element motiva koji se
nalazi na najviem nivou dizajna biti okruen povrinom koja lei na najdubljem nivou duboreza.
3. Trei nain da dodate senku je da u potpunosti oslobodite pozadine neki mali element i uinite da
slobodno pluta nad povrinom duboreza.
I na kraju evo kako izgleda senka dobijena podrezom. Na mojoj ikoni Sv. Oca Nikole moze se videti kako to
izgleda u duborezu. Duborez je inache radjen na osnovu reprodukcije jedne freske. Obratiti paznju na desnu
ruku, koja je, plivajuci ili plutajuci element, i na mantiju koja je uglavnom uradjena sa podrezima, naravno
zbog dramatichnosti senki.
I ako vam ne smeta, jedan savet, ako radite duborez sa fotografije ili slike tamo gde god je senka uvek
dodje podrez, tako cete odrzati dramatiku senki.

Duborez niskog reljefa

Veina primera ranih egipatskih i grkih umetnika uraena je stilom koji se zove niski reljef. Kod ove
tehnike, ivice jedne izdubljene povrine naginju se na dole ka sledeoj povrini preseka. Spojevi dve
povrine su lako uoljivi. Niski reljef je duborez koji se radi u definisanim slojevima i itava izdubljena
povrina ima plitak izgled. Niski reljef nije samo duborez koji se radi na maloj dubini drvene povrine, ovaj
izraz odraava vizuelni utisak koji stvara duborez. Na slici dole moete videti da se spojevi izdubljenih
povrina susreu, a da ni jedna povrina ne baca senku na sledeu dublju oblast.
Korienjem tehnike niskog reljefa motiv je smeten na drvenu pozadinu vidljivim presecima koji
naglaavaju utisak da je motiv izrezan u duborezni blok.
Nakon to prenesete motiv na isto drvo, pomou sigurne linije uklanite pozdinu. Viak drveta se uklanja
C dletom ili ravnim dletom zaseenog vrha. Kad utvrdite nivo pozadine ponite da radite sa oluastim
dletom i primenjujte plie rezove. U ovoj fazi, pozadina ne mora da bude potpuno zaravnjena.
Pojedinane oblasti unutar dizajna su sledee na redu. Koristite opet sigurnu liniju da biste definisali preseke
svake oblasti, a zatim obrijte ili zaoblite povrinu na kojoj radite kako biste stvorili izgled dimenzije.
Uglavnom ete poinjati zaobljavanje sa visokim takama u centru ovih povrina, a potom raditi nagibe u
svim smerovima prema susednim delovima dizajna.
Premda ova vrsta duboreza deluje plitko, ne znachi da ne treba ici "duboko", radite na tome da postignete
razliite nivoe. Nivoi cvetnih dizajna koji su uukani ispod latica cveta trebalo bi da deluju nie od samog
cveta, a ipak iznad pozadine. Niski reljef obino obiluje finim detaljima koji se dube ili V dletom ili
noem.
Kada formirate osnovne nivoe, zaoblite sve povrine i dodate detalje, poeete da doterujete rad do krajnjeg
izgleda. Niski reljefi mogu da budu vrlo uzbudljivi, velikih dimenzija i sa puno detalja, a prave se na dubini
od samo 2cm ili jo manjoj.

Duborez visokog reljefa

Podrezivanje
Duborez visokog reljefa stvara mnogo dramatiniji efekat dubine od duboreza niskog reljefa. Osnovna
kreacija dizajna duboreza ista je kao i kod niskog reljefa osim poteza koji se zove podrezivanje. Dananji
trend u duborezu je vie naklonjen realistinom i detaljnijem radu i najee se ostvaruje kroz visoki reljef.
Zmajevi doslovno iskau iz povrine drveta, a latice cvetova zadiru u pozadinu i uspinju se i uvijaju u
vazduhu.
Podrezivanje se koristi da bi prikrilo preseke razliitih povrina na radu. Podrez dosee ispod povrine
spajanja i pravi razmak izmeu dve sekcije. Tako se stvara utisak dubine jer oku izgleda da jedna povrina
pluta nad drugom jer visoke povrine bacaju senku na povrine ispod njih.
Podrezivanje se dovrava drvodeljskim noem ili oluastim dletima. Dve razdvojene povrine se najpre dube
kao i kod niskog reljefa. Potom se drvodeljski no koristi za zasecanje ispod vie povrine u niu povrinu
pod otrim uglom. Oluasto dleto, ravno dleto zaseenog vrha i sl. se potom koristi za dosezanje ovog reza i
stvaranje eljenog efekta. Podrez ne mora biti ni dubok ni dramatian. Dovoljno je ukloniti malo drveta da bi
se dobio efekat senke u duborezu.

Ravnanje pozadine
Postoje dva shvatanja sto se tiche smirglanja. Jedno smatra da smirglu ne treba upotrebljavati u duborezu
i da se sve moze uraditi dletima, dok drugo shvatanje upotrebu smirgle smatra normalnim delom
duborezachkom rada.
Da li ete glaati ili mirglati zavreni duborez, zavisi od nekoliko faktora. Pre svega u obzir se uzima drvo
na kome radite duborez. Neke vrste drveta se bolje mirglaju od drugih. Lipa se lista prilikom mirglanja i
formira finu teksturu nalik paukovoj mrei. Beli i crni orah prihvataju mirglu prilino dobro, kao i hrast i
veina amovine. Pre nego to ponete da mirglate svoj duborez, isprobajte mirglu na otpadu koji je ostao
od drveta na kom radite.
Postepeno mirglajte u tankim slojevima. Ako ste se odluili da mirglate jednu povrinu, savet je da
omirglate itav duborez. Proces mirglanja proizvodi malo drugaiji krajnji efekat nego neomirglana
povrina to se prilino uoava nakon kompletnog finiiranja. Morate mirglati nenim pokretima jer moete
otetiti drvo pogotovo ako je re o mekim vrstama. esto istite prainu pomou suve krpe. Dobra je i otra
etkica za uljane boje koja dobro uklanja prainu sa ivica kao i svaka etkica za zube. Kad god je mogue
mirglajte u pravcu vlakana na drvetu mada to moe biti prilino teko kod duboreza sa puno detalja.
Olovke pripremljene kao sprava za merenje dubine, kao i akalice takoe mogu da pomognu prilikom
mirglanja. mirgla se obmota oko ovih pomagala kako bi se dosegla teko pristupana i uska mesta. Olovka
je jako dobra jer njome moete da proizvedete jai pritisak nego prstima.
Drugi nain ravnanja povrine je grebanje nekim od alata za duborez. Ravna dleta i ravna dleta sa zaseenim
vrhom sa dobro naotrenim seivima, drati se upravno na povrinu pozadine i njima se grebe du pozadine
u smeru vlakana drveta. Savijeno U dleto, okrenuto na drugu stranu, takoe se koristi za ravnanje
povrine. Otro seivo e uklanjati viak drveta u veoma tankim slojevima. Vrh drvodeljskog noa se koristi
za doterivanje ivica i useka. I ovde morate esto istiti prainu krpom. Dok se lipa mirgla, beli orah se
glaa dletima. Grebanje je tehnika koja se koristi pri proizvodnji stolica kako bi se dobile zaobljene ivice na
seditu.
Kada zavrite glaanje, izloite rad jakom svetlu i pregledajte sa svih strana kako biste videli da li je
potrebno jo glaanja. Kada zavrite mirglanje ili grebanje, na radu ne bi trebalo da bude ni tragova
obeleavanja olovkom ni udubljenja koja olovka ostavlja. Ovo je veoma vano proveriti jer kad jednom
premaete rad nekim sredstvom za zatitu ovi tragovi e ostati na njemu zauvek.
mirglanje i grebanje ne znai da svaki potez dleta treba da bude uklonjen. Ostavljanje tragova dleta na
radu moe da bude veoma efektno i moe da predstavlja lep kontrast dobro uglaanim povrinama visokog
reljefa. U tom sluaju ete samo uglaati telo poteza ali neete uklanjati pojedinani rez.

Laminiranje
Ovo je jedna od tehnika koju koriste neki duborezci da bi dobili debljinu, a ja je licno nikad ne bih koristio.
Visoki reljef je jedna od vie vrsta duboreza koji mogu biti i masivni i dramatini. Kad planirate motiv,
utvrujete ne samo duinu i irinu daske koja e vam biti potrebna, ve i koliko duboko elite da zasecate
u drvo. Najea debljina daske koja se moe nai u prodaji je od 2,5cm-5cm. meutim mogue je nai
i deblje daske od 10cm-12cm. ukoliko va duborez zahteva deblju dsku od one koju moete da nabavite,
moete da laminirate dve ili vie dasaka. Laminiranje jednostavno znai lepljenje dve ili vie dasaka kako bi
se dobila jedna deblja.
Pre nego to ponete proverite da li su povrine dasaka oiene od praine. Nanesite ujednaen tanak sloj
belog lepka za drvo (PVA) na povrine koje elite da zalepite, a potom sastavite daske. Postavite neku dasku

koja je malo vea od komada koje lepite, na vrh. Ova daska e zatiti drvo koje lepite od tragova stega koje
mogu nastati tokom procesa stezanja. Sve ovo privrstite stegama za stolarski sto. Stege postavljajte na
5cm-10cm jednu od druge kako biste pravilno utegli itavu povrinu koja se lepi. Uvrujte jednu po jednu
stegu poveavajui pritisak. Nemojte do kraja zatezati jednu stegu pre nego ro preete na drugu jer ete
tako imati neujednaen pritisak to e oslabiti dejstvo lepka. Ostavite da se sui 24h. Kad ponete da radite
duborez, tretirajte zalepljene daske kao jednu celinu.

Rad na pozadini
Korienje sprava za merenje dubine
Kod reljefnog duboreza moraete da otklanjate vee koliine materijala sa pozadine vaeg rada. Upotrebom
sprava za merenje dubine olakaete posao, tako to ete znati koliko materijala treba da uklonite.
Postoji nekoliko jednostavnih sprava za merenje dubine koje moete da napravite kod kue. Uzmite novu
olovku i dobro zailjite jedan kraj, na tom iljku obeleite olovkom dubinu reza. Ovo moete ubaciti u
zareze na pozadini i na osnovu toga moete proceniti koliko jo drveta morate ukloniti. Za detaljne radove
kao to su useci koristite akalicu. ak i komad kartona moe da poslui. Karton bi trebalo da ima ui na
krajevima kako bi mogao da klizi du visokih delova duboreza.

Svi pravimo greke!

Bez obzira koliko smo paljivi, bez obzira koliko vremena posvetimo svakom duborezakom potezu,
ponekad, negde, napraviemo greku. No e iskliznuti ili e vas tekstura drveta odvui sa linije motiva ili
e visoke povrine biti oteene. To to je napravljena greka, ne znai da projekat treba baciti jer postoji
nekoliko naina da popravite pogrene rezove na svom radu.
Prvo to morate zapamtiti je da na reljefnom duborezu nisu vane linije motiva koji ste kopirali, ve zavrni
rad. Linije dizajna su vodilje, odnosno mapa, za konaan rad jer kad zavrite duborez nijedna od tih linija se
nee videti. Ako ste promaili liniju motiva, nastavite da dubite nazad lagano ka liniji. Veina motiva je lako
prilagodljiva varijacijama na originalne linije dizajna. Izbegavajte iznenadne promene poteza u nameri da se
vratite liniji vodilji jer e ovo samo jo vie istai greku. Neka ta izrezana linija bude nova linija dizajna na
kojoj ete nastaviti da radite.
Postoje tri glavna razloga zbog kojih va rez moe skliznuti sa linije motiva.
1. Prvo, moda pokuavate da reete previe duboko va sa prvim rezom. Duboki rezovi u
nenaetom drvetu nisu podloni kontroli kao ponavljani plitki rezovi. Pokuaj da skinete previe drveta
jednim potezom, dovee do toga da preforsirate rez, vrei preveliki pritisak na alat. Ukoliko shvatite da
prejako pritiskate otricu, stanite i izvucite no. Zaponite da reete tamo gde ste stali ali ovog puta koristite
plitke poteze da biste dovrili liniju.
2. Drugi razlog za skretanje sa linije motiva je samo drvo. Ako radite sa drvetom koje ima dobro definisanu
liniju granulacije, otrica noa e eleti da prati vlakno drveta. Orah je drvo sa jakom linijom granulacije i
duboki rezovi imaju tendenciju da vuku no du tih linija, a isto je i sa hrastom. Kad va motiv prelazi preko
granulacije ili ako seete preko krajeva granulata, koristite male plitke sigurne linije da biste ustanovili
radnu liniju. Kad radite sa komadom drveta morate biti svesni kako se kreu linije granulata i morate
predvideti sledei rez. Tako ete izbei mnoge greke. Ako radite na veoma komplikovanom motivu,
nakon to ga prenesete na podlogu provedite malo vremena razmatrajui mogue probleme, a takve oblasti
obeleite crvenom olovkom. Kasnije, kada se udubite u rad te oznake e vam signalizirati povrine na koje
treba obratiti panju.

3. Trei i najei razlog za greke u duborezu je korienje nedovoljno otrog alata. Nenaotreni alati su
najvei uzrok greaka kako na rezu tako i na duborescu. Da bi napravio rez na drvetu, nenaotren alat mora
se na silu provui kroz materijal. to vie budete pritiskali, to e biti vee anse da seivo iskoi sa linije
motiva pa ak i sa drveta. Ovo moe otetiti rad, a vas povrediti. Svaki rad ponite tako to ete potroiti
nekoliko minuta na otrenje alata, ova navika e vam pomoi da izbegnete brojne greke.
Ponekad proklizavanje alata moe da ukloni velike koliine materijala bez koga e dizajn biti drastino
izmenjen. Ako je mogue zaustavite se pre nego to je itav iver uklonjen. Malo lepka za drvo moe se
sipati ispod iseka, a povrina se vratiti na mesto. Za male iseke koristite akalicu za nanoenje lepka
ispod ivera. Pritisnite iseak ili iver vrsto na podlogu dok lepak ne uhvati. Ostavite ovu povrinu da se
osui preko noi pre nego to nastavite da radite. Premda veina belih lepkova za drvo hvata va za pola
sata, adhezivno sredstvo nije dovoljno jako tako da je rad mogu tek sledeeg dana. Kad se lepak preko noi
osui, izreite ili izgrebite viak lepka ako ga ima. Paljivo uklanjanje lepka je veoma vano naroito ako
ete premazivati va duborez jer beli lepak ne prima boje.
Ne koristite super lepak ili plastini cement za popravke jer nijedan nee dovoljno vrsto vezati materijal
da biste mogli da nastavite duborez. Topli lepak koji se koristi u mnogim umetnostima i zanatima uspeno
e zalepiti dva komada drveta ali se nakon toga ne moe rezbariti jer ako zareete po lepku skinuete itavu
traku.
Ukoliko je otpao ceo komad drveta, im lepak pone da se stee zalepite ga selotejpom kako bi drao iseak
preko noi. Traka deluje kao mala stega i osigurava da iseak ostane na mestu pod pritiskom zbog boljeg
vezivanja.
Ako je u pitanju komad koji je otpao sa nekog dela motiva, kao na primer vrh lista izrezanog iz bloka,
moda e vam biti potreban tipl kao dodatak lepku. Kao to biste napravili stolarski drveni tipl da biste
spojili dva komada drveta, akalica moe posluiti kao tipl za duborez. Isecite akalicu kako biste dobili
minijaturan tipl koji odgovara veliini dela koji popravljate. Grafitnom mekom olovkom obeleite na iseku
mesto gde ete umetnuti tipl. Preite nekoliko puta preko markera kako biste ostavili deblji sloj grafita. Sada
stavite iseak na mesto sa koga je ispao i lagano ga pomerajte napred nazad preko povrine spajanja. Tako
ete preneti grafitnu oznaku sa iseka na drvo i osigurati da ste odredili tano mesto gde ete izbuiti rupe za
va minijaturni tipl. Drvodeljskim noem napravite rupe u oba komada. Stavite malo lepka
u svaku rupu kao i preko povrine delova koji se spajaju. Stavite tipl u iseak, a potom u rupu na drvetu.
Upotrebite traku kao stegu da biste osigurali vezu tokom noi. Dobro oistite sve vikove lepka sa povrine
zbog finiiranja.

Duborez urezivanjem
Urezivanjem se samo spoljne linije motiva dube u povrini drveta. Svaka linija motiva se see bilo u obliku
slova V pomou drvodeljskog noa, bilo ravnim rezom pomou malog U dleta, V dleta ili drugog alata
za zasecanje. Izdubljene linije dovrenog motiva su ujednaene i po dubini i po irini. Jednostavne linije
motiva sa velikim praznim povrinama nadvisuju rezove.
Pozadina motiva ostaje u nivou originalne povrine drveta. Ovo stvara dvodimenzionalni efekat; prva
dimenzija je povrina drveta, a druga dimenzija je linija reza. Kod niskog i visokog reljefa negativni prostor
je pozadina koja se uklanja tokom procesa dubljenja ali kod urezivanja negativna povrina je glavni motiv.
Sprava za merenje dubine je veoma vaan alat kod duboreza urezivanjem. Moete upotrebiti i akalicu
obeleenu olovkom da biste izmerili dubinu. akalica se lako ubacuje u rez kako bi se proverila
ujednaenost reza. Zadravanje ujednaene linije, kako po dubini tako i po irini, osnovni je zadatak kako bi
ste dobili dobar komad umetnikog duboreza.

Veoma detaljni, intrigantni motivi takoe su odlini za ovu vrstu duboreza. Ovde se koriste dve linije
razliitih veliina. Linije motiva koje definiu velike povrine, kao na primer krilo ptice, isecaju se dublje i
ire nego linije finih detalja. Sve linije koje okruuju velike povrine moraju biti iste veliine i dubine. Linije
detalja moraju biti male dubine i irine, kao na primer pojedinane linije pera na krilu ptice. Ovaj ablon
definisanja motiva koristi se tokom itavog rada.
Ne pokuavajte da iz jednog poteza postignete eljenu dubinu. Ponavljanje poteza i skidanje tankih slojeva
omoguava vam bolju kontrolu nad potezima i spreava cepanje materijala i odstupanje od linije.
Ako koristite drvo krupne granulacije moete napraviti prethodni rez pre nego to ponete da dubite.
Jednostavno zareite liniju rezbarskim noem do dubine koju elite da postignete na kraju. Napravite
nekoliko poteza dok ne dosegnete tu dubinu. Sada postavite dleto u zarez i ponite da dubite tanke slojeve.
Duborez urezivanjem je stekao popularnost tokom Renesanse zahvaljujui klasinom drvorezu. Umetnici
poput Direra koristili su duborez urezivanjem kako bi dobili izuzetno detaljne slike sa fantastinom
perspektivom i efektima dimenzije.
Kod drvoreza, duborez urezivanjem se koristi za uklanjanje pozadine motiva, ostavljajui samo linije motiva
na nivou prvobitne povrine drveta. Ovo je suprotna tehnika od duboreza urezivanjem u dekorativne svrhe
jer je ovde povrina krajnji motiv.
Kod drvoreza morate imati na umu da e se dizajn koji reete tampati kao slika u ogledalu. Ono to reete
na levoj strani drvoreza pojavie se na desnoj strani odtampane slike. Stoga, ako mislite da neto napiete
na drvorezu, morate ga napisati kao odraz u ogledalu.u suprotnom moete dobiti divnu sliku sa tekstom
napisanim unazad.
Koristite osnovne tehnike objanjenje u duborezu urezivanjem. Za drvorez koristite drvo koje se lako
obrauje, kao to je lipa, jer ete veoma fine detalje. Takoe koristite debelu dasku jer ete urezivati bar
2,5cm u dubinu, a moda i vie. Ova duborezana drvena ploa e biti stalno izlagana vlanoj tamparskoj
boji pa je stoga potrebno da bude to deblja jer je tako manja verovatnoa da e se izvitoperiti usled vlage.
Iscrtajte motiv blagim pritiskom olovke. Kad zavrite duborez, ostae samo linije motiva na kojima ne elite
vidljive tragove nastale usled pritiska olovke.
Ujednaenost dubine rezanja kod drvoreza moe da izgleda kao nepotrebna ali ipak neka rad bude uredan i
ujednaen. Kada budete odtampali prvu kopiju sa vaeg drvoreza shvatiete da se trud isplatio. Stoga radite
polako i strpljivo kako biste dobili fino uraen komad.
Kada zavrite sa duborezanjem, okrenite plou licem na dola na dasku sa mirglom i mirglajte dok ne
postignete potpuno ravnu povrinu. Nemojte preterivati sa mirglanjem, radite to to je mogue manje.
Komadom glatkog tvrdog drveta uglaajte drvorez trljanjem po itavoj povrini. Nakon toga e drvorez biti
sjajan. Prilikom glaanja nemojte pritiskati komad tvrdog drveta na povrinu drvoreza, ve ga blago trljajte.
Lak pritisak je dovoljan da postignete dobro uglaanu povrinu.
Bojom za drvorez na bazi vode preite preko itave povrine drvoreza. Najbolje je koristiti valjak za boju jer
e na taj nain ona biti naneta ujednaeno i bez vika u udubinama. Ukoliko koristite valjak, nanesite malo
boje na staklenu plou proite valjkom kroz boju nekoliko puta ali svaki put po drugim uglom kako biste
rasporedili boju ujednaeno.
Nakon toga nanesite valjkom boju na drvorez na isti nain kako ste uinili sa valjkom, svaki put po drugim
uglom. Sada drvorez okrenite licem na dole na papir za tampu. Veu dasku stavite preko drvoreza i
pritegnite je kako bi se postigao pritisak na papir. Najednostavniji nain da to uradite je da dlanovima,
rairenih prstiju pritiskate dasku. Naite sredinu daske i stanite naspram nje, a potom polako pritiskajte.

Polako brojte do deset, toliko vremena je potrebno da se boja prenese na papir.

Sklonite dasku. Okrenite drvorez zajedno sa papirom. Neno podignite papir sa drvoreza. Krenite od jednog
ugla i ljutite papir polako i ujednaenim pokretima. Otsak e morati da se osui na ravnoj povrini preko
noi.
Obriite boju sa drvoreza. Ukoliko se boja zadrala u udubljenjima oistite je pamunim tupferima ali
vodite rauna da na drvetu ne ostanu pamuna vlakna. Nemojte prati drvorez vodom jer ete prouzrokovati
deformacije drveta, a samim tim poremetiti i motiv.
Sa jednim drvorezom se moe napraviti vie kopija ali svaki naredni nanos boje bie malo manje jasan.
Odluite koliko kopija elite da napravite pre nego to ponete da radite. Recimo da hoete da napravite
25 kopija. Probajte drvorez sa bojom, prvih nekoliko kopija moe biti umrljano jer drvo jo nije poelo da
radi sa bojom. Kad dobijete prvi jasan otisak, obeleite ga na levoj margini papira oznakom 1/25. napiite
naziv slike u centru donje margine i potpiite se i unesite datum na desnoj margini. Upravo ste dobili prvi
otisak vae ograniene serije grafika. Moda vam se ini da je 25 kopija mnogo, meutim, uskoro ete videti
da e skoro svi koje poznajete eleti jedan primerak.
tampanje moete ponavljati mnogo puta due vreme sve dok je drvorez pravilno uskladite na ravnoj
povrini. Kada zavrite ediciju, neno obiite povrinu drvoreza blago navlaenom krpom, ne natapajte drvo
vodom. Sada uramite drvorez i tako ete dobiti i lepu grafiku i lep drvorez.

Intaglio duborez
Ako ste gledali kako se prave kolachi sa modlama, verovatno ste videli valjak sa modlama iji je dizajn
urezan u povrinu drveta. Kada se testo za kolae istanji na dasci onda se valjkom prelazi preko njega, a na
testu ostaju divni oblici. Ovaj valjak je primer za intaglio duborez. Kao i kod duboreza urezivanjem glavni
dizajn je urezan u povrinu drveta, dok pozadina ostaje na prvobitnom nivou drveta. Starinska presa za
buter, peat za vosak su takoe primeri ove duborezake tehnike.
Kod visokog i niskog reljefa glavni dizajn je zapravo pozitivna slika, odnosno najvia povrina koja ostaje
nakon zavretka duboreza. Intaglio duborez koristi obrnutu tehniku kako bi stvorio efekat slike. Ovde je
glavna slika negativna povrina rada. Umesto da uklanjate pozadinu, uklanjte materijal sa dizajna.
Intaglio koristi ovu obrnutu tehniku mnogo detaljnije od duboreza urezivanjem. Svaka povrina slike je
izdubljena i modelirana trodimenzionalno. Obline latica cvetova i uvojci listova umesto da izranjaju pred
vama, zapravo poniru u dubinu drveta. Najfiniji intaglio je najbolje uraen onda kada je dubina dizajna
preterana. Svaka povrina slike ponire u drvo, dalje od originalnog nivoa podloge, kako bi se naglasio ovaj
stil.
Oluasta dleta, V dleta i ravna dleta sa zaseenim vrhom su glavni alati za intaglio. Drvodeljski no e
takoe biti dobrodoao deo alata, naroito za duboke detaljne linije koje spajaju pojedinane delove motiva.
Kako i kod svakog duboreza, otrite alat esto. Koristite kratke plitke poteze kako biste postavili dizajn
polako. Vie nego kod bilo koje druge tehnike, kod intaglia je veoma lako ukloniti drvo ali je veoma tako
vratiti ga ako ste uklonili previe.
Ovo je izvanredna duborezaka tehnika za bilo koji panelni drveni element kod proizvodnje nametaja.
Budui da najvei deo originalne drvene povrine ostaje po zavretku dizajna, intaglio je zahvalan za
detalje na nametaju, modeliranje i lako umetanje celih panela. Prednje strane kutija i ela fijoka su naroito
pogodni delovi nametaja za intaglio duborez. S obzirom da je glavni duborez sakriven unutar dubine drvene
povrine, tokom godina dizajn na kome ste satima vredno radili bie veoma malo oteen. Iako su stari po
nekoliko stotina godina koveii za nakit e moda imati iskrzane ivice ili naete okove ali e duborez
biti netaknut.

Primer za dubinu
Postoji nekoliko naina da proverite dubinu intaglia. Jedan od naina je da drite rad ispred ogledala sa
izvorom svetla koji stvara jake senke. Senke e vam pokazati razliite dubine. Korienjem ogledala
imaete obrnutu sliku i novi pogled na svoj rad, a promenie se i perspektiva vaeg oka u odnosu na sliku.
Drugi nain da proverite dubinu je da utisnete glinu, omekali vosak ili hlebno testo u sliku. Svaka od ovih
materija e poprimiti taan oblik vaeg duboreza i prikazati ga u obrnutoj perspektivi. Zapravo otisak e
liiti na visoki reljef.
Pelinji vosak ete omekati tako to ete ga drati u rukama nakoliko minuta. Zatim neno mesite vosak.
to ga vie budete mesili to e se lake oblikovati. Hlebno testo ne znai da morate svaki put da ga zamesite
ve moete koristiti nekoliko komada gotovog hleba bez kore. Sredinu hleba mesite u rukama, ako je previe
suv dodajte nekoliko kapi mleka i nastavite da meseite. Potom ga utisnite u duborez.
Poto ste jasno razgraniili radne povrine po dubini, ponite da sreujete svaku od njih. Zaoblite lattice
cveta i napravite jasne ivice na svim linijama i uglovima. Poravnajte zaobljene povrine, bilo grebanjem
otrom ivicom delta, bilo laganim mirglanjem. Lake je svaku povrinu omirglati im je zavrite nego
ekati da zavrite ceo duborez pa da onda mirglate sve odjednom. Sada ponite da dodajete detalje. Kao i
kod duboreza urezivanjem, detalji seu unutar izdubljenih povrina.
Lagano povrinsko mirglanje vaeg duboreza je neophodno pre nego to on postane deo nametaja.

Rezbarenje
Jedan od najjednostavnih oblika duboreza je onaj poznat kao rezbarenje. Ova vrsta rada nema savremeno
poreklo jer se njen razvoj moe pratiti do izvora u varvarskom instinktu za ukraavanje zajednikom
drevnim stanovnicima Novog Zelanda i drugim ostrvima junih mora. Tehniki, a sa modernim alatima,
to je oblik umetnosti koji zahteva vrlo malo vetine, a dosta preciznosti i strpljivog ponavljanja. Kako
su ga praktikovali njegovi varvarski izumitelji, savrenost ova dva kvaliteta uzdie njihov rad na visoko
mesto prave umetnosti. Teko je shvtiti kontradiktornu injenicu da je ovaj oito jednostavan oblik
umetnosti nekada bio pred-stavnik gorue elje za prefinjenou estokih i ratniki nastrojenih mukaraca
i da bi trebalo, pod uticajem lepo vaspitanog drutva da postane jednostavan zadatak estetski nastrojenih
kolarki. U rukama ovih umetnika - ratnika i sa alatima sa kojima su raspolagali, uglavnom napravljenih
od zaotrenih ribljih kostiju i slinih sirovih materijala to je bila umetnost koja je zahtevala ekvivalent
mnogih finih umetnikih kvaliteta jer su je na taj nain shvatili mnogo kultivisaniji narodi. Velika spretnost
i svrsishodna namena ispoljili su se u razraenim ukra-sima na veslima kanua, drkama sekira i drugog
oruja to je, s obzirom na tehnike ne-savrenosti alata, zaista veoma impresivno. Budui da je tako, nema
bitnog razloga zbog ega tako rudimentarnu formu kao to je rezbarija ne bi smo primenjivali na nain
saglasan njegovoj stvarnoj prirodi i ogranienjima. Budui da postoji tek nekoliko razlika u elementima, a
da je metod tako jednostavan, logino je da uviajui takva ogranienja kreiramo vei deo naeg dizajna.
Stoga umesto proverene prenaglaene raznovrsnosti potraimo njegovu na-jjau taku na suprotnoj strani
i pomou jenolinog ponavljanja motiva nalik pletenoj korpi i osvojimo nagradu koja ba i nije za bacanje
pomou strpljenja i izdrljivosti. Jedino na ovaj nain tako ogranien oblik umetnikog izraavanja postaje
interesantan i to u najmanjoj meri. Dizajn koji se obino povezuje sa civilizovanom
praksom ovog rada pripada, uopteno go-vorei, poznatoj kao geometrijski dizajn, to e rei dizajn
sainjen od krugova koji se me-usobno presecaju u zamrenom motivu. I sada raznovrsnost dobijena
na takav nain, za razliku od uzviene jednolinosti varvarskog metoda, je crta koja obeleava slabu elju
za postizanje velikih rezultata uz malo napora. Takva raznovrsnost je u potpunosti mehanika, tehnike
tekoe, sa modernim alatima na raspolaganju, su na prvi pogled detinjarija; zato je takva vrsta dizajna
potpuno neodgovarajue za rad ukoliko su ljudske naklonosti nadraene na razuman nain.

Vana injenica sa ovom vrstom dizajna je ta da su ovi geometrijski motivi u najveoj meri, mimo njine
nepodesne raznovrsnosti, zasnovani na jednom detalju. Sve komplikovane rez-barije na veslima i
motkama, kao to se moe videti u naim muzejima, zasnovane su na detalju kod koga rupe variraju
u veliini od 1.58 mm (1/16) do nesto malo manje od 6.35 mm (1/4) po najduoj strani i to samo
na posebnim mestima kao to su bordure i tome slino gde dostiu i neto malo veu veliinu. Takvu
raznovrsnost umetnik je dopustio sebi zahvaljujui priblinom poznavanju krunog oblika, mada ju je
uglavnom postizao pronicljivom promenom proporcije rupa ili pomou promene naglaska na vertikalnim i
horizontalnim linijama.
--------------------------------------------------------------------------------------------Rezbarenje je danas za duboresce postalo oblik umetnosti samo po sebi. Ova tehnika koristi rezove
trouglastog oblika kako bi se dobio interesantan i intrigantan dizajn koji e plesati preko povrine drveta.
Motivi za rezbarenje definisani su sa nekoliko osnovnih elemenata, kao to su trougao ili linija slobodnog
oblika, mada razloite veliine i pozicije ovih elementa kreiraju nove motive.
Zbog toga to se u tehnici rezbarenja koristi tek nekoliko oblika moe se uiniti da e motivi biti statini,
meutim, to je daleko od istine. Trouglovi mogu biti dugi i uski ili veoma kratki i puni po izgledu, jednake
kosine su ukljuene u oblik trougla. Rezbarenje je izuzetno podesno za ornamentisane kutije za nakit, drae
za police i daske za hleb koje e predstavljati ukras u kuhinji.
Ova tehnika se u osnovi radi rezbarskim noem.
Rezbarenje kao umetnost razvija se u dva pravca. Prvi je motiv koji je stvoren od trouglastih oblika ili
tradicionalno rezbarenje. Slobodna forma rezbarenja se dobija fino izrezanim linijama koje se razlikuju po
obliku i pravcu. Tradicionalno rezbarenje se moe podeliti na fino rezbarenje i krupno rezbarenje.
Prvo iznenaenje koje eka poetnika ujedno i ono koje e mu otvoriti oi za itav niz ogranienja nad
slobodom njegovih radnji usaeno u otkriu da drvo ima odreenu zrnatost ili vlakna. Ono se ponaa veoma
jogunasto odbijajui da bude iseeno ba na tom mestu, odseeno na onom, a uz sve to izgleda jo i kao da
uiva u tome to mu osujeuje svaki trud. Postepeno e upoznavati svoj komad drveta; gde vlakna poniru i
gde izviru ili se upredaju, a kroz praksu e postati njihov gospodar. U ovome e nai, svojoj prvoj tehnikoj
tekoi, neku vrstu blagoslova u prikrivenoj formi jer mu ovo postavlja granice za neto to bi u drugom
sluaju bio beskrajno maglovit izbor metoda.
Sada emo uzeti komad drveta, bez vorova i pravilno iseenog sa svih strana. Neka veliina bude 30.5cm
. Privrstiemo ga za tezgu pomou dve stege ili jedne stege i stolarskih mengela tako da dri suprotne
uglove. Sada smo spremni da ponemo da radimo ali sve do ovog trenutka nismo razmiljali o dizajnu koji
nameravamo da izvedemo jer smo bili zauzeti alatima i nestrpljivi da ponemo napad na svilenkasto drvo
njegovim otrim ivicama.
Drvo bi trebalo da bude malo due od dizajna jer e stege otetiti krajeve. Napravite neki svoj dizajn imajui
na umu one take koje e biti uzimane prilikom postavljanja dizajna, a koje imaju za cilj izbegavanje
tekoa koje bi bile prevelike za prvi pokuaj. Te take bi u nekoj meri trebale da imaju ovaj efekat: dizajn
bi trebalo da predstavlja lie, poloeno ravno na pozadinu, bez komplikacija u perspektivi. Oni ne bi smeli
da imaju talasastu povrinu. Margine svih elemenata bi, drugim reima, trebalo da budu to je mogue
blie prvobitnoj povrini drveta, a koju bi trebalo obraditi u najmanjoj moguoj meri . Spoj listova i cveta
predstavljen je jednostavnim rezovima oluastim dletom. Na dizajnu ne bi trebalo da bude
nieg to zahteva predstavljanje zaobljenim povrinama. Prolaz za alat kojim e se istiti pozadina izmeu
elemenata ne sme biti manji od 6.5mm (1/4); to e omoguiti ugaonom graunderu irine 4.76mm (3/16) da
slobodno prolazi napred nazad. Pozadina bi trebala da bude ukopana na dubini od 3/16 (4.76mm).

Rad na pozadini
Jos jednom da ponovimo: prvo treba da prenesete svoj motiv u punoj veliini na drvo pomou indigo papira.
Zatim bilo sa veinerom ili V dletom uokvirite sve listove i sve ostalo, na dubinu od 3mm (1/8), vodei
rauna da ostanete na spoljnoj strani crtea. Za sada ignoriite manje detalje planirajui dizajn kao masu.
Za marginu za sad ne treba praviti leb jer emo nju raditi veim alatom. U ove svrhe uzmite oluasto dleto
irine 6.35mm (1/4), a onda ponite u donjem levom uglu panela da seete leb otprilike 1.59 mm (1/16)
unutar linije okvira motiva vodei rauna da ne odseete delove lia; ponite malo iznad ugla na dnu i
zavrite malo ispod ugla na vrhu.
Tokom ove radnje kao i u svim koje slede, zrnatost drveta e manje vie biti oigledna. Postepeno ete
upoznavati komad drveta na kome radite pa ete sei tako da va alat ide sa zrnima, a ne nasuprot njih; to
bi rekli, seiete to je mogue vie uzbrdo u smislu smera vlakana. Ovo se ne moe ba izvesti u dubokim
upljinama ali do tada ete ve stei izvesno iskustvo pre nego to ovo pokuate.
Sad uzmite ravno dleto i zabodite ga u izdubljeni okvir, pritiskajui alat vertikalno na dole do one take da
mislite da predstavlja dubinu pozadine. Za ovo vam nije potreban malj, budui da je drvo dovoljno meko
da moete rukom pritisnuti alat, samo imajte na umu da sila mora biti proporcionalna eljenoj dubini, kao
i smeru zrna; Mnogo je manje pritiska potrebno kada se alat vodi kroz drvo dok su mu ivice paralelne sa
zrnom, nego kad je poloeno u poprenom smeru; mali alati lake prodiru od velikih to je i logino ali
moramo voditi rauna i o tim stvarima ili nam se moe dogoditi nezgoda.
Kada ste proli kroz ceo dizajn na ovaj nain, koristei oluasta dleta koja su potrebna za blage i otre
krive, spustite drvo skoro do podloge, ostavljajui malo za finiiranje. Ovo radite sa bilo kojim alatom koje
najbolje odgovara prostoru; to vei to bolji. Secite popreno zrna to je mogue vie a ne niz njih. Ravno
oluasto dleto je zgodno za ovu svrhu na veim povrinama, a graunderi za ue prolaze. Na ovaj nain e
podloga ostati u grubom stanju pa ete je kasnije dovriti.
Sada uzmite oluasta i ravna dleta pa sa njima isecajte okvir to je mogue tanije do dubine podloge i ako
imate sree, najvie za debljinu dlake dublje. Dok ovo radite neka vam se strane naginju ka spolja prema
dnu. Ukoliko se oluasta dleta ne uklapaju u konture vaih linija, nemojte se muiti, ve taj mali deo ostavite
za kasnije i uradite ga alatom za ienje, bilo ravnim oluastim dletom ili ugaonim dletom koje se koristi
kao no.
Sada imamo itavu konturu izrezanu na dubinu pozadine pa moemo da raiavamo drvo koje stri
izmeu dizajna i podloge svuda okolo. Ovo emo raditi sa graundersima koristei najvee kad je mogue
i uzimajui najmanje samo kad je ba neophodno zbog prostora. Kada smo ovo uradili dovriemo uplje
strane panela i napraviti mitre. Ponovo uzmite oluasto dleto i napravite ist prorez dodirujui liniju crtea
na kraju panela i dopirui do dna ponora, tj. do stvarne dubine pozadine. Da biste napravili mitru (granicu)
na vrhu leve strane panela izvlaite rez sve dok alat ne dosegne dno proreza koji ide du vrha; im stignete
do ove take malo ga zaokrenite na gore . Brz okret drke na levo uklanja samo male koliine drveta i tako
formira jednu polovinu mitre. Rez popreno na zrna bi trebalo prvo uraditi jer se na taj nain smanjuje rizik
od cepanja. Sada sve ponovite na drugoj strani zrna i jednu mitru ste skoro zavrili.
A sada nekoliko rei o poniranju podloge. One uvek izgledaju bolje ako su izdubljene oluastim dletom od
onih koje su iseene pravim uglom na dole. U prvom sluaju one stvaraju utisak da je itav rad uraen iz
jednog komada drveta, dok kod zasecanja pod pravim uglom uvek podseaju na nametaj, kao da je komad
drveta zalepljen da bi formirao marginu.
Sada imamo isplaniran rad i prilino ujednaen nivo pozadine pa smo spremni da radimo malo duboreza. Pre
nego to ponemo moram da vas podsetim da morate biti veoma paljivi pri rukovanju alatom; to je stvar
od najveeg znaaja ukoliko elimo da izbegnemo gomilu iseenih prstiju i oteenih radova. Leva ruka u

duborezu ima isto posla koliko i desna ali na drugaiji nain. Uhvatite ravno ili oluasto dleto levom rukom
pomalo ispruenih prstiju, tj. mali prst bi trebalo da bude na seivu, a palac bi trebalo da bude uperen ka
vrhu drke; zglob treba da je oslonjen na rad. Desna ruka se koristi za guranje alata napred i za usmeravanje
alata ovamo ili onamo, zapravo radi kao vodilja. Obe ruke se mogu opisati kao suprostavljene jedna drugoj
po snazi jer se pritisak na alat desnom rukom ublauje levom dok se ne postigne potpuna ravnotea i ne
ostavi taman onolika sila koliko je potrebno da se drvo isee neno bez opasnosti od klizanja unapred i
oteenja rada ili povrede prstiju. Na taj nain alat je pod potpunom kontrolom, a i najmanja promena
pritiska bilo koje ruke moe mu promneniti smer ili ga zaustaviti. Nikada nemojte voditi alat samo jednom
rukom jer se nikada ne zna ta se moe dogoditi ako sklizne. Nikada ne talasajte alatom i uopte imajte na
umu da su to opasne sprave i za onog ko ih koristi i za rad. Nikada ne primenjujte previe sile na alat kada se
nalazi u blizini osetljivih prolaza ve isecajte malo po malo drveta kao mi u malim deliima.
Sada smo spremni da dovrimo na panel. Uzmite graundere u skladu sa veliinom i uvek koristite najvei
mogui. Alat drite dobro pritisnut na dole i obrijte neravnine na pozadini, vodei alat kako pravo tako i
malo na stranu. Radite pravo do lia koje bi ako je dovoljno duboko iseeno trebalo da omogui isecima
da slobodno otpadaju ostavljajui istu liniju preseka; ukoliko to nije sluaj onda se upravne strane moraju
ponovo sei dok pozadina nije oiena od iseaka. Alati za pozadinu su veoma skloni da se ukopaju u
pozadinu i obavljaju posao sami za sebe: otar alat, praksa i blagi pokret u stranu e ovo spreiti. Uglove do
kojih ne moete dopreti povijenim dletima, moete dovriti ugaonim dletom.

Rad na motivu
Sada smo doli do ukraavanja povrine, za duborez ovog dizajna dodaemo je samo malo. Sve se radi
oluastim dletima. Uopteno govorei, uite u leb na njegovom najirem kraju i izaite iz njega na
najuem kraju sputajui drku alata postepeno kako idete ka tome da podignete alat sa drveta istovremeno
iscrtavajui oblike. Rezovi oluastim dletima nikada ne izgledaju tako dobro kao kada su uraeni u jednom
potezu; ponovno prolaenje uz dodatke ostavlja za sobom lo izgled. Ako ovo ipak mora da se uradi alat
se mora propustiti na kraju kroz itav leb kako bi uklonio tragove alata pobono klizanje ivicom u
kombinaciji sa kretnjom napred obino uspeva. Da biste napravili kruni centar cveta, utisnite oluasto dleto
najpre neno i pod pravim uglom u odnosu na drvo. Kada je napravljen rez oko itavog kruga uvedite ivicu
alata u rez vrtei drku prstima sve dok ivica ne zasee svoj put do eljene dubine.
Izdubite strane listova tamo gde je neophodno pomou ravnog oluastog dleta unutranjom stranom i
pomou ravnog i ugaonog dleta spoljnom stranom. Njih bi trebalo koristiti klizeim potezom ili kao da
radite noem i ne treba ih samo gurati napred. Zavrite povrinu na isti nain svuda izmeu zareza oluastih
dleta i po ivicama listova formirajui veoma blag nagib , a onda moete rei da se ovaj panel moe nazvati
zavrenim.

Primeri postupka rada

Slichne sheme kao na slici mozete da nadjete u bilo kojoj knjizi za crtanje portreta.
Ochi, nos i usta su centralni delovi svakog lika, a ako pogodite ochi uradili ste 50% posla. Ako ste nekad
crtali portrete ili ljudsku figuru bice vam lakse, ali nije neophodno, jer po tehnologiji, zadatu temu cete
preneti sa indigo papirom, pa moze neko i da vam nacrta.
Ovakvi radovi, kao sto je ovaj na gornjoj slici, imaju malo deformisane proporcije.
Na donjoj slici su idealne proporcije (sto malo ko ima, teorija je teorija) kojih se chovek moze u osnovi
drzati kao nekog vodicha za rad.
Ponite tako to ete nacrtati reetku visoku 8 i iroku 5. Podelite pravougaonik na kvadrate stranice 1.
Za ovu vebu crtanja koristiemo eliju od 1 koja odgovara irini oka na vaem crteu. Tako ete dobiti
crte koji je najpribliniji prirodnoj veliini.
Obeleite sredinu vertikalnu liniju reetke. Ovo e biti taka podele lica s leva na desno. Obeleite sredinu
horizontalnu liniju reetke koja e biti linija podele izmeu ela i povrine sa crtama lica.
Gornja polovina reetke sadri obod obrva, elo i lobanju. Ova povrina se kod duboreza Duha iz drveta
koristi za duborezanje kose i naglaenih detalja ornamenata. Obod obrva lei na dnu ovog dela reetke i
visok je oko pola elije.
Povrina sa crtama lica zauzima donju polovinu reetke. Ova povrina sadri oi, nos, usta i bradu, kao i
najvei deo uiju.

Radite sa linijama reetke:

Nos se postavlja u dve centralne gornje elije. Trebalo bi da bude jednu eliju irok i dve elije dug. Nos se
iri od pola elije irine na grebenu do jedne elije irine na nozdrvama. Nozdrve su visine oko pola elije.
Oi su iroke jednu eliju i visoke pola elije. Podeljene su jednom celom elijom u kojoj se nalazi nos.
donja polovina ove elije oka sadri itav donji kapak.
Zenice oka lee na sredinoj liniji elije oka. Predstavljaju polukrug koji nestaje u gornjem kapku. Zenice
su dve elije udaljene jedna od druge.
Usta su dve elije iroka i smetena direktno ispod linija zenica. Lee na donjoj polovini jedinice ispod
nosa. Donja usna je punija od gornje. Uglovi usana su povijeni na dole do take koja se nalazi na dve treine
ove elije.
Brada lei u poslednjoj eliji ispod nosa i iroka je samo malo vie od jedne elije.
Linija vilice poinje na sredinoj liniji donje polovine reetke. Ovo je blago zakrivljena linija koja se
naginje jednu eliju na dole i dosee do povrine brade preko crtea.
Ui poinju isto na ovoj sredinoj liniji i doseu do povrine ela. Vrh uiju ne sme da prelazi sredinu
oboda obrva.
Najvia taka jagodinih kostiju lei tamo gde linija dna elije koja sdri oko, preseca sredinu liniju
zenice.

I sve se to nacrta i krene se sa radom. I onda imamo malo poteskoca, lako je to nacrtati, olovka i gumica na
papiru ostavljaju sasvim razlichiti trag od dleta u drvetu, treba to sad izdubiti u drvetu, kako poceti???
Meni su u pochetku bile najproblematichnije ochi: deo ispod obrva-najtezi deo, oko i deo lica ispod oka.
Na slici je detalj ociju sa mog duboreza. U ovoj fazi se najbolje vide povrsine u drvetu. Kad dodjete do
ovih povrsina, a mislim da je iz ove faze lako uochljivo kako ih treba odraditi, kasnije su samo finese
dodavanja finih detalja. Na slici tri pravac strelica pokazuje pad povrsina.

Recepti starih majstora za obnovu drveta

VANO
NEKI OD DOLJE NAVEDENIH SASTOJAKA SU TETNI ZA ZDRAVLJE
KORISTITE ODGOVARAJUA SREDSTVA ZA ZATITU NA RADU
SVE TO RADITE ,RADITE NA VLASTITU ODGOVORNOST
ODRAVANJE DUBOREZA
Laneno ulje 0,8 L.
Bijela piva 0,8 L.
Bjelanjak 1/2
Amonijak 10 gr.
Alkohol 10 gr.
Sve sastojke dobro izmijeati. Oien drvorez premazati otopinom i na mokro polirati mekom krpom
ODRAVANJE POLITURE
1.
Laneno ulje 20 dijelova.
Bijeli ocat 20 dijelova.
Terpentin firnis 5 dijelova.
Napraviti mjeavinu i uvati u zaepljenoj boci. Za ienje staviti na krpicu i lagano izglaati povrinu.
2.

Laneno ulje 12 dijelova.

Bjelanjak 2 kom.
Ustajala piva 10 dijelova.
Antimon-klorid 1 dio.
Napraviti mjeavinu (manju koliinu jer se kvari) staviti na krpu i prepolitirati namjetaj.
3.
Maslinovo ulje isto 2 dijela.
Terpentin 1 dio.
4.
Ricinusovo ulje 2 dijela.
Ocat bijeli 1 dio.
5.
pirit 1 dio.
Biljno ulje 1 dio.
Vrijedi za gore navedene otopine:
Premazati namjetaj i na mokro polirati, stalno mijenjajui krpicu.
6.
Stearin
Terpentin 10 dijelova.
pirit 1 dio.
Vrlo malo stearina otopiti u mjeavini terpentina i pirita.
Otopinom na tanko namazati namjetaj. Nakon suenja prepolitirati.
7.
Cerezin bijeli 0,2 L.
Petrolej 1 L.
Rastopiti cerezin u toplom petroleju, ohladiti i uvati u zatvorenoj boci. Otopinom na tanko namazati
namjetaj. Nakon suenja prepolitirati.
POLITIRANJE DRVA
Klasino politiranje je spor i naporan posao no ne moe ga nadomjestiti niti jedan suvremen lak. Kod
politiranja najveu panju posvetiti mehanikoj obradi povrine drva, jer i jedan jai potez popreko godova
moe nanijeti nepopravljivu tetu povrini.
BRUSITI I GLAATI SAMO UZDU GODOVA Na mehaniki uglaanu povrinu polituru nanaati na
slijedei nain. Napraviti tampon ovisno o veliini povrine za politiranje (ne preko 1 m2) Od vunene krpice
napraviti lopticu i staviti ju u kvadratnu krpu od lanenog platna, ije krajeve skupiti i zavezati. Na jastui
kapnuti par kapi lanenog ulja i poeti politirati radei krugove i osmice. Ne politirati itavu plohu odjednom
ako je vea od 1 m2. Kada se krpica pone lijepiti, kapnuti opet par kapi ulja i nastaviti polirati do eljenog
sjaja
POLITURE
1. Politura za orah i palisander
(tamne vrste drva)
Rubin elak 10 dijelova.
pirit 40 dijelova.
Otopiti elak u piritu.

2. Bijela politura
ukasti elak
Metil-alkohol
pirit 90%.
Otopiti elak u metilnom alkoholu. Pomijeati 1 dio otopine sa 10 dijelova pirita.
3. Bijela politura -2Bijeljeni elak 250 gr.
Alkohol 90% 2 L.
Olovno bjelilo po potrebi
Otopiti elak u alkoholu, ostaviti nekoliko dana na toplom i umijeati bjelilo do eljenog tona.
4. Brza politura
elak 14 gr.
pirit lak 1/2 L.
Petrolej 19 gr.
Benzol 1 gr.
Eter 28 gr.
U piritu otopiti elak, dodati eter, petrolej, pirit-lak i benzol Prije i za vrijeme upotrebe protresati bocu.
5. Politura za svjetlo drvo
Bijeljeni elak 10 dijelova.
pirit 45-50 dijelova.
Otopiti elak u piritu.
6. Lak politura
Alkohol 1 L.
Gumi lak 16 gr.
Dekstrin 125 gr.
Pomjeati sastojke i ostaviti nekoliko dana.
Ponovno protresti i profiltrirati
SKIDANJE STARE POLITURE
Namoiti piritom polituru i odmah po omekavanju sastrugati polituru metalnim stolarskim strugaem
(ciklingom) pazei da se ne otete godovi drva. Za posebno stare i debele politure piritu dodati malo
amonijaka. Nastojati da drvo bude to krae vrijeme pod djelovanjem otapala
PRIPREMA DRVA ZA MOENJE I BOJENJE
1.
Nakon blanjanja i struganja drva postakljenim papirima, drvo mokrom kr-pom lagano navlaiti i priekati
da se osui, te ponovno prepolirati finim postakljenim papirom. Drvo e na taj nain dobiti izvanrednu
glatkou.
2.
Povrinu smolastog drva poeljno je oprati nitro ili nekim drugim nemasnim otapalom
LIENJE LAZURNIM BOJAMA
1.
Za kvalitetno premazivanje potrebno je drvo prvo premazati bezbojnom lazurom i nakon suenja, obojenom.

2.
Ako se eli istaknute godove, treba drvo premazati lazurom, priekati neko vrijeme i tada krpom lagano
istrljati povrinu.
3.
Kvalitetu lazurne boje se moe poboljati dodavanjem 10% bezbojnog uljenog laka kod drugog nanosa boje