M. Skot Pek-Put Kojim Se Rede Ide PDF

Uredio:SerbskiSin
ArionSerb http://www.arionserb.wordpress.com
M. Skot Pek~Put kojim se ree ide
PREDGOVOR
Ideje koje su ovde iznesene proistiu veinom iz svakodnevnog klinikog
rada sa pacijentima, koji su se trudili da izbegnu ili dostignu sve vie nivoe
zrelosti. Posledica ovoga je to da knjiga sadri delove mnogih autentinih istorija
bolesti. Poverljivost je od sutinskog znaaja za psihijatrijsku praksu, tako da su u
opisima sluajeva izmenjena imena i drugi podaci da bi se sauvala anonimnost
pacijenata, a da se pri tome ne poremeti sutinska realnost naeg meusobnog
iskustva.
Zbog kratkoe prezentacije pojedinih sluajeva, neizbeno je dolo do nekih
manjih odstupanja. Psihoterapija je retko kad kratak proces. Ali, poto sam se
zbog potrebe usredsredio na kljune take svakog sluaja, italac moe ostati u
uverenju da je proces jasan i dramatian. Drama je prava, a jasnoa se eventualno
moe postii, ali treba imati na umu da su u interesu lakeg itanja izostavljeni
dugi periodi konfuzije i frustracije koji su neizbeni kod terapije.
Takoe bih eleo da se izvinim zbog toga to su sve reference na Boga, kako
je to tradicionalno raeno, u mukom rodu, ali to sam uinio u interesu
jednostavnosti, pre nego zbog strogog pridravanja koncepta o polu.
Kao psihijatar, oseam da je neobino vano na poetku pomenuti dve
pretpostavke koje podvlae ovu knjigu. Jedna je ta da ja ne pravim razliku izmeu
svesti i duha, a time ni razliku izmeu procesa dostizanja duhovnog i mentalnog
rasta. Oni su jedno te isto.
Druga pretpostavka je da je ovaj proces sloen, zadatak koji traje itavog
ivota. Ako psihoterapija treba da prui znaajnu pomo procesu mentalnog i
duhovnog sazrevanja, ona ne moe predstavljati brzu ili jednostavnu proceduru. Ja
ne pripadam ni jednoj odreenoj koli psihijatrije ili psihoterapije. Nisam
jednostavno frojdovac, jungovac, adlerovac, bihejviorista, ili getaltista. Ne
verujem u postojanje jednostavnih, lakih odgovora. Verujem da skraeni oblici
psihoterapije mogu pomoi i ne treba ih zanemarivati, ali je pomo koju pruaju
neizbeno povrna.
Putovanje duhovnog rasta je veoma dugo. eleo bih da se zahvalim onim
svojim pacijentima koji su mi omoguili da ih pratim na veem delu njihovog
putovanja. Njihovo je putovanje bilo i moje, i veliki deo onoga to je ovde
prezentovano, nauili smo zajedno. Zahvalio bih se i mnogobrojnim uiteljima i
kolegama. Najvanija meu njima je moja ena Lili. Toliko toga mi je pruila da
je teko odvojiti njenu linost supruge, roditelja, psihoterapeuta, uopte, njenu
individualnost od moje sopstvene.
I DEO
DISCIPLINA
Problemi i bol
ivot je teak. Ovo je velika istina. Jedna od najveih. Ovo je velika istina,
jer kada jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista shvatimo
da je ivot teak - kada to stvarno jednom shvatimo i prihvatimo - tada on prestaje
da bude teak. Kada jednom prihvatimo injenicu da je ivot teak, ona nam
postaje nevana.
Veina ne shvata u potpunosti ovu istinu. Umesto toga, oni manje vie
neprekidno kukaju kako su njihove tekoe posebna vrsta poasti, koja se nekim
udom okomila upravo na njih ili na njihove porodice, pleme, klasu, naciju, rasu,
pa ak i vrstu, itekako. na druge. Ovo kukanje mi je veoma poznato jer sam i ja
imao svoj udeo u njemu.
ivot predstavlja niz problema. Da li elimo da , kukamo nad njima ili da ih
reavamo i da nauimo svoju decu da ih reavaju?
Disciplina je osnovno orue za reavanje ivotnih problema. Bez discipline
ne moemo nita reiti. Samo z odreenu dozu discipline moemo reiti odreene
probleme. Sa totalnom disciplinom moemo reiti sve probleme.
Ono to ini ivot tekim je to to je proces suoavanja sa problemima i
njihovo reavanje veoma bolan. Problemi u zavisnosti od prirode, izazivaju alost,
tugu, usamljenost, krivicu, aljenje, gnev, strepnju, bol ili oajanje. Ovo su
neprijatna oseanja, esto veoma neprijatna, ponekad podjednako jaka kao i
najintenzivniji fiziki bol. Upravo zbog bola koji sukobi i dogaaji izazivaju u
nama, mi ih zovemo problemi. Poto ivot postavlja pred nas beskrajan niz
problema, on je uvek teak, pun je bola ali i radosti.
Ipak, ivot poprima smisao u itavom procesu suoavanja i reavanja
problema. Problemi su otra granica izmeu uspeha i neuspeha. Problemi podstiu
u nama hrabrost i mudrost. Zbog problema mi mentalno i duhovno sazrevamo.
Kada elimo da ohrabrimo razvoj i neustraivost ljudskog duha, mi izazivamo i
podstiemo ljudsku sposobnost za reavanje problema, kao to u koli namerno
deci postavljamo probleme za reavanje. Kao to je rekao Bendamin Frenklin:
One stvari koje su bolne, poune su. Ovo je razlog zbog koga mudri ljudi ue da
ne strepe ve da rado prihvataju probleme i bol koji oni donose.
Veina nas nije tako mudra. Strahujui od bola koji prati probleme skoro svi
mi, u veoj ili manjoj meri, trudimo se da ih izbegnemo. Mi odugovlaimo u nadi
da e oni sami nestati. Ignoriemo ih, zaboravljamo i pravimo se da ne postoje.
Upotrebljavamo i droge da bi ih to lake ignorisali i da bismo otupelou
zaboravili uzrok bola. Teimo da zaobilazimo probleme umesto da se suoavamo
sa njima. Trudimo e da se iz njih izvuemo umesto da ih otpratimo do kraja.
Tendencija da se izbegavaju problemi i emotivna patnja koju oni nose osnova
je celokupne mentalne bolesti. Poto svi mi posedujemo u veoj ili manjoj meri
ovu tendenciju, svi smo manje ili vie mentalno oboleli. Neki od nas e ii do
zapanjujuih granica da bi izbegli svoje probleme ili patnju koju oni
podrazumevaju udaljavajui se od svega dobrog ili razumnog da bi pronali laki
izlaz, izgraujui kao utoite veoma sloen svet mate, koji ponekad u potpunosti
iskljuuje stvarnost. Karl Jung je to lepo rekao: Neuroza je uvek zamena za
legitimnu patnju.
Supstitucija u krajnjoj liniji uvek postaje bolnija od patnje koju tei da
izbegne. Neuroza sama po sebi postaje najvei problem. Verni formi, mnogi e
tada pokuati da izbegnu ovaj bol i problem koji je ponovo iznikao, taloei sloj
po sloj neuroze. Sreom, neki imaju hrabrosti da se suoe sa svojom neurozom, i
poinju obino uz pomo psihoterapeuta, da ue da se suoavaju sa stvarnom
patnjom. U svakom sluaju, kada izbegnemo pravu patnju koju stvara hvatanje u
kotac sa problemima, mi istovremeno izbegavamo i razvoj koji je posledica
reavanja problema. Iz ovog razloga, u mentalnoj bolesti prestajemo da se
razvijamo u duhovnom smislu i samo stagniramo. Bez ozdravljenja, ljudski duh
poinje da se sparuava.
Potrebno je u sebe i u svoju decu ugraditi sistem za postizanje duhovnog i
mentalnog zdravlja. Ovim elim da kaem da sebe i svoju decu treba nauiti
potrebi za patnjom i njenoj vrednosti, kao i nunosti suoavanja sa problemima i
iskustvom bola koje oni nose. Ve sam rekao da disciplina predstavlja osnovno
orue u reavanju ivotnih problema. Postae jasno da je ovo orue tehnika patnje,
sredstvo kojim doivljavamo bol problema na kojima moramo raditi i reavati ih
sukcesivno, uei i razvijajui se u tom procesu. Kada sebe i svoju decu uimo
disciplini, mi uimo njih i sebe kako da patimo i sazrevamo, u stvari, ove tehnike
patnje, ova sredstva za konstruktivno doivljavanje bola koje ja nazivam
disciplinom? Ima ih etiri: odlaganje zadovoljenja, prihvatanje odgovornosti,
posveenost istini i balansiranje. Kao to ete videti, ovo nisu sloena orua za
iju je upotrebu potrebno dugo uvebavanje. Naprotiv, to su
veoma jednostavna orua i skoro sva deca naue njima da barataju pre nego to
napune deset godina. Uprkos tome, predsednici i kraljevi esto zaboravljaju da se
njima slue, sve do sopstvene propasti. Problem ne lei u sloenosti ovih orua
ve u volji da se ona upotrebe. To su orua koja oveku pomau da se suoi sa
bolom a ne da ga izbegava, i ako neko eli da izbegne legitimnu patnju, onda e
svakako izbei i upotrebu ovog orua. Mi emo, u sledeem poglavlju, nakon
analize svakog pojedinanog orua, prouiti u cilju da se ona upotrebe, a to se
zove ljubav.
Odlaganje zadovoljenja
Ne tako davno, jedna tridesetogodinja finansijska slubenica alila mi se da
itavih nekoliko meseci odugovlai sa poslom. Razmatrali smo njena oseanja
koja gaji prema autoritetu uopte, posebno prema roditeljima. Prouili smo njen
stav prema poslu i uspehu i u kakvoj su oni vezi sa njenim brakom, seksualnim
identitetom, eljom da se takmii sa muem i njenim strahom od takve
komipeticije. Ipak, uprkos ovom celokupnom iscrpljujuem
psihoanalitikom radu, ona je i dalje nastavila da odugovlai i traljavi sa poslom.
Napokon, jednoga dana, usudili smo se da pogledamo u oi onome to je bilo
oigledno. Volite li kolae? upitao sam je. Odgovorila je da voli. Koji deo
kolaa najvie volite? nastavio sam, kola ili eerni preliv? Oh, preliv,
naravno, odgovorila je sa entuzijazmom. A kako se jede kola? upitao sam,
oseajui se kao najtupaviji psihijatar na svetu. Ja prvo pojedem preliv,
odgovorila mi je. Sa njenih navika u jedenju kolaa, preli smo na analizu njenih
poslovnih navika, i kao to se dalo oekivati, otkrili da se ona svakog radnog dana
prvo posveuje obavljanju lakeg dela posla, dok se preostalih est sati nakanjuje
da pree na problematiniji ostatak. Predloio sam joj da primora sebe da prvo
zavri deo posla koji je manje prijatan, a zatim da prijatno provede ostalih est
sati. Smatrao sam da sat vremena ,muenja, praeno sa est sati uivanja, vie
vredi nego obrnuto. Sloila se sa mnom, i poto je u sutini ena snane volje,
prestala je da odugovlai.
Odlaganje zadovoljenja je proces planiranja patnje i zadovoljstva u ivotu,
tako to se prvo suoavamo sa neprijatnou da bismo je to pre pregurali i time
poveali zadovoljstvo. To je jedini nain da se pristojno ivi.
Ovo orue ili proces rasporeivanja, veina dece naui rano u ivotu,
ponekad ak i sa pet godina. Na primer, ponekad e dete dok se igra sa drugom,
predloiti da neto rade na smenu. Dozvolie drugu da to prvi uradi, tako da e
ono samo uivati tek kasnije kada na njega doe red. U uzrastu od est godina,
deca mogu poeti da prvo jedu kolac, a zatim ukrasni preliv ili lag. Ova rana
sposobnost da se odloi zadovoljenje, produava se kroz osnovnu kolu, naroito
kroz naviku pisanja domaih zadataka. Ve sa dvanaest godina, neka deca mogu
uvek da sednu i urade zadatke bez roditeljske opomene, pre nego to ponu da
gledaju TV program. U petnaestoj ili esnaestoj godini ovakvo se ponaanje
oekuje i smatra normalnim.
U ovom uzrastu njihovim vaspitaima postaje jasno da znaajan broj

adolescenata ne zadovoljava ovu normu. Dok mnogi poseduju dobro razvijenu
sposobnost odlaganja zadovoljenja, neki petnaestogodinjaci i
esnaestogodinjaci kao da je uopte ne poseduju. Oni su najee
problematini uenici. Uprkos prosenoj, ili ak natprosenoj inteligenciji, njihove
su ocene loe, jednostavno zato to ne rade. Oni nasumice odluuju da pobegnu sa
asa ili uopte ne odu u kolu. Impulsivni su i ta impulsivnost se prenosi na njihov
celokupni ivot. esto upadaju u tue, drogiraju se, i dolaze u sukob sa policijom.
Njihov je moto: uivaj sada, plaaj posle. Tako dolazi do potrebe za psiholozima i
psihoterapeutima. U veini sluajeva, ini se da je ta intervencija prekasna. Ovi
adolescenti se suprotstavljaju svakom pokuaju intervencije, pa ak i onda kada se
taj otpor pokuava savladati toplinom, prijateljstvom, nepristrasnim stavom
terapeuta, njihova je impulsivnost esto toliko snana da znaajno ometa njihovo
uee u procesu psihoterapije. Deava se da ne dou na terapiju, izbegavaju sve
to je vano i to im teko pada. Obino pokuaj i intervencije rezultiraju
neuspehom, i ova deca naputaju kolu da bi nastavila putem koji esto vodi u
katastrofalne brakove, nesree i psihijatrijske bolnice ili zatvore.
Zato je to tako? Zato veina razvije sposobnost da odlae zadovoljenje dok
znaajna manjina u tome ne uspe do kraja ivota? Odgovor nije apsolutno, nauno
poznat, niti je uloga genetskog faktora sasvim jasna. Raznolikosti nisu dovoljno
kontrolisane da bi posluile kao nauni dokaz. Ipak, veina znakova jasno ukazuje
na kvalitet roditeljskog uticaja kao glavnog uzronika.
Gresi otaca
Ne moe se rei da u domovima ove nedisciplinovane dece ne postoji neka
vrsta roditeljske discipline. Najee su ova deca surovo kanjavana tokom itave
mladosti: amarana su, udarana, utirana i ibana za najmanji nestaluk. Ipak, ova
je disciplina beznaajna jer je to nedisciplinovana disciplina.
Jedan od razloga zbog koga je ona beznaajna, je taj da su i roditelji
nedisciplinovani i time slue kao primeri nediscipline svojoj dei. Oni se mogu
svaati i tui pred decom, bez uzdranosti, dostojanstva, i racionalnosti. Mogu biti
aljkavi. Olako davati obeanja koja ne odravaju. Njihovi su ivoti esto i
oigledno haotini, tako da pokuaji da srede ivote svoje dece ovoj deluju
besmisleno. Ako otac redovno bije majku, kakvog smisla ima to to e majka
istui deaka jer je udario svoju sestru? Kakvog ima smisla da mu se kae da
mora da kontrolie svoju narav? Kako u detinjstvu esto nemamo mogunost
uporeivanja, nai roditelji za nas predstavljaju bogolika stvorenja. Kada roditelji
neto ine, to deca shvataju kao jedini nain da se to uradi. Ako dete svakodnevno
posmatra roditelja koji se ponaa disciplinovano, uzdrano, dostojanstveno, koji je
sposoban da organizuje svoj ivot, ono e svakim deliem svesti prihvatiti ovo
kao jedini nain ivota. Ali ako ono svakodnevno posmatra roditelje kako
nedisciplinovano ive, prihvatie to kao jedini pravi model ivota.
Od primera sopstvenog ivota vanija je samo ljubav. Samo ponekad
disciplinovana deca mogu potei iz haotinih, neurednih domova u kojima je
povremeno prisutna prava ljubav. Za razliku od ovoga, neretko roditelji koji se
bave nekom profesijom kao to su medicina, pravo ili dobrotvorni rad, i vode
uredan ivot mada lien ljubavi, alju u ivot decu podjednako
nedisciplinovanu, destruktivnu i dezorganizovanu kao to su to deca iz siromanih
i haotinih porodica.
Ljubav u krajnjoj liniji znai sve. Misteriju ljubavi emo analizirati u
kasnijem odeljku ove knjige. Ipak, zbog koherentnosti, nije je i sada loe ukratko
spomenuti u odnosu na disciplinu.
Kada neto volimo, ono je, za nas vredno, i mi mu posveujemo vreme,
uivamo i brinemo o njemu. Posmatrajte tinejdera zaljubljenog u svoj automobil
i zapazite koliko e vremena provesti divei mu se, glancajui, popravljajui i
turirajui ga. Ili, obratite panju na neku stariju osobu u omiljenom ruinjaku gde
provodi sate u plevljenju, okopavanju, ubrenju i
posmatranju. Isto vai i za decu. Ako ih volimo, diviemo im se, paziti ih i

posvetiemo im svoje vreme.
Dabra disciplina zahteva vreme. Kada nemamo vremena za svoju decu, i
dovoljno ih paljivo ne posmatramo, neemo postati svesni trenutka u kome e
nam diskretno uputiti apel za pomo u disciplini. Ako je njihova potreba za
disciplinom tako oigledna da nam se uree u svest, mi se ipak moemo o nju
ogluiti jer je lake pustiti im na volju i rei: Ja prosto nemam snage da se sa
njima danas preganjam. Ili, ako smo napokon primorani da preduzmemo mere
usled njihovog nestaluka i sopstvene iritiranosti, esto emo sprovesti disciplinu
brutalno, vie iz besa nego sa promiljenom namerom, ne
analizirajui problem i ne razmiljajui o tome koji bi konkretan oblik discipline
trebalo primeniti.
Roditelji koji posveuju svojoj deci vreme ak i kada to disciplina ne uini
nunim, primetie u njima suptilnu potrebu za disciplinom na koju valja
odgovoriti nenom opomenom, prekorom ili pohvalom, praenim panjom i
uviavnou. Oni e posmatrati nain na koji njihova deca jedu kola, kako ue,
kada izgovaraju bezazlene lai, kada bee od problema sa kojima ne ele da se
suoe. Nai e vremena da izvre manje korekcije, sluajui decu, odgovarajui
im, ponegde priteui, ponegde poputajui, dajui im lekcije, priajui prie,
grlei ih, ljubei, nagraujui i tapui po leima u znak odobravanja.
Sve ovo ini disciplinu koju primenjuju paljivi roditelji nadmonom u
odnosu na onu koju sprovode roditelji koji deci ne pruaju dovoljno ljubavi. Ovo
je samo poetak. Posveujui puno vremena posmatranju i razmiljanju o deijim
potrebama, roditelji koji vole svoju decu, esto e se muiti nad svojim odlukama,
i patie u pravom smislu te rei, sa svojom decom. Deca nisu neosetljiva na to.
Ona zapaaju kada su roditelji spremni da pate sa njima, i mada nee odmah
uzvratiti zahvalnou,, nauie da pate. Ako su moji. roditelji spremni da ,sa
mnom pate, rei e sebi, oinda patnja mora da nije tako strana, i trebalo bi da
budem spreman da patim. Ovo je poetak
samodiscipline.
Vreme i kvalitet vremena koje roditelji posveuju deci, ovima ukazuju na to
koliko ih roditelji cene. Roditelji koji nemaju dovoljno ljubavi za svoju decu, u
elji da prikriju taj nedostatak, uporno i mehaniki ponavljaju da ih cene, ali im ne
posveuju vreme i panju. Njihova deca nisu nikada potpuno zavarana tim
praznim reima. Svesno e moda eleti da ih se dre elji da poveruju da su
voljena, ali podsvesno znaju da postupci njihovih roditelja nisu na nivou njihovih
rei.
Sa druge strane, iskreno voljena deca, mada su u ekstremnim trenucima u

stanju da svesno osete ili izjave da su zanemarena, znaju da su istinski
vrednovana. Ovo saznanje vrednije je od zlata, jer kada deca znaju da su cenjena,
kada to zaista osete i kada svim svojim biem to spoznaju, ona se oseaju vrednim.
Oseanje line vrednosti - Ja sam vredna osoba - esencijalno je za
mentalno zdravlje i predstavlja stub samodiscipline. Ono je ujedno i direktan
proizvod roditeljske ljubavi. Takvo uverenje mora se stei u detinjstvu. Neobino
ga je teko nadoknaditi u zrelijim godinama. Kada dete kroz roditeljsku ljubav
naui da se osea vrednim, gotovo je iskljueno da e nedae zrelog doba unititi
njegov duh.
Ovo oseanje line vrednosti temelj je discipline upravo zbog toga to emo,
kada se oseamo vrednima, voditi rauna o sebi na sve mogue naine.
Samodisciplina je dokaz da pazimo sebe. Poto raspravljamo o procesu odlaganja
zadovoljenja, raspodeli i posveivanju vremena, hajde da razmotrimo pojam
vremena. Ako cenimo sebe i svoje vreme eleemo korisno da ga iskoristimo.
Finansijska slubenica koja je odugovlaila sa poslom nije cenila svoje vreme. Da
jeste, siguro ne bi dozvolila sebi da ga tako nesreno i neproduktivno trai. Nije
beznaajno to to je u detinjstvu sve kolske raspuste provodila kod plaenih
staratelja, mada su roditelji mogli da brinu o njoj da su to eleli. Oni je nisu cenili.
Nisu eleli da se staraju o njoj. Tako je ona odrasla u osobu koja se smatrala manje
vrednom, i koja ne zasluuje panju. Zbog toga nije brinula o sebi. Nije se
smatrala vrednom discipline. Uprkos tome to je bila inteligentna ena, nedostajala
su joj najelementarnija uputstva o samodisciplini, usled odsustva realnog
sagledavanja vrednosti sopstvenog vremena i sebe same. Kada je uspela da uvidi
vrednost svog vremena, usledila je prirodna potreba da ga organizuje, zatiti i
maksimalno iskoristi.
Xao rezultat iskustva svrsishodne roditeljske ljubavi i panje u detinjstvu
takva srena deca e zagaziti u zrelost ne samo sa unutranjim oseanjem
sopstvene vrednosti, ve i sa dubokom unutranjom sigurnou. Sva deca se
uasno plae naputanja, i to ne bez razloga. Taj strah se razvija kod deteta ve u
estom mesecu ivota, u trenutku kada dete sagleda sebe kao individuu odvojenu
od roditelja. Uz ovakvo sagledavanje sebe, dolazi do saznanja da je kao individua
sasvim bespomono, u potpunosti zavisno i preputeno volji roditelja. Biti
naputen od roditelja za dete je ravno smrti. Veina roditelja, ak i ako su grubi i
neobrazovani, instinktivno oseaju strah svoje dece od
naputanja, pa e ih svakodnevno po stotinu puta uveravati: Zna da te tata i
10
mama nikada nee ostaviti. Naravno da e se mama i tata vratiti po tebe.

Mama i tata ne mogu da zaborave na tebe. Ako ove rei uvek budu
propraene odgovarajuim postupcima, dete e do puberteta izgubiti strah od
naputanja, stei e dubok unutranji oseaj da je svet sasvim sigurno mesto, i da
zatita nikada nee. izostati ukoliko se zatrai. Uz ovakvo unutranje oseanje
sigurnosti, dete je osloboeno da odlae zadovoljenje bilo koje vrste, sigurno u
saznanju da je zadovoljenje, poput doma i roditelja, uvek pri ruci.
Na alost, veina ljudi nije ove sree. Znaajan broj biva naputen od
roditelja, usled smrti, naputanja, zanemarivanja ili naprosto iz jednostavnog
nedostatka
Ijubavi. Druga deca, mada faktiki nikada ne bivaju naputena, nijednom ne
prime uverljive dokaze da se to nee dogoditi. Neki roditelji, na primer, da bi to
lake i bre sproveli disciplinu, otvoreno e ili prikriveno upotrebiti ovu pretnju da
bi postigli cilj. Poruka koju prenose deci je ova: Ako ne uinio to ti je reeno,
neu te vie voleti, a ti razmisli ta to znai. A, naravno, znai naputanje i smrt.
Ovi roditelji pruaju ljubav u potrebi za kontrolom i dominacijom nad decom,.a
zbog toga su takva deca preterano zastraena budunou. Ona deca koja su
psihiki ili stvarno naputena, sazrevaju bez oseanja da je svet sigurno i zatieno
mesto. Oni ga smatraju opasnim i zastraujuim, i nisu spremni da se u sadanjem
trenutku odreknu zadovoljenja i sigurnosti u ime veeg zadovoljenja i sigurnosti u
budunosti, zato to je budunost za njih neizvesna.
Na kraju moemo da zakljuimo da je za decu, da bi razvila sposobnost
odlaganja zadovoljenja, neophodno da poseduju samodisciplinovane roditelje i
oseanje sopstvene vrednosti, kao i stepen vere u sigurnost svoje egzistencije. Ovo
se najbolje stie putem samodiscipline i prave iskrene ljubavi i panje roditelja.
To su najvredniji pokloni koje roditelji mogu podariti. Ukoliko oni ove darove ne
pruaju, mogue ih je stei iz drugih izvora, ali u tom sluaju, proces sticanja
sposobnosti odlaganja zadovoljenja predstavlja doivotno mukotrpno uspinjanje
koje neretko zavrava neuspehom.
11
Reavanje problema i vreme

Poto smo se ukratko osvrnuli na naine na koje prisustvo i odsustvo
roditeljske ljubavi moe uticati razvoj samodiscipline uopte, a posebno na
odlaganje zadovoljenja, sada emo razmotriti neke suptilnije, iriada razorne
naine na koje potekoe u odlaganju zadovoljenja utiu na ivote veine zrelih
ljudi. Dok veina nas, sreom, razvije zadovoljavajuu sposobnost odlaganja
zadovoljenja da bi lake prola kroz srednju kolu ili studije i dola do zrelosti a
da nije usput zaglavila u zatvor, na razvoj je ipak nesavren i nekompletan, to
rezultira istom takvom sposobnou za reavanjem ivotnih problema.
Kada sam napunio 37 godina nauio sam da popravljam stvari. Pre toga su
svi moji pokuaji da popravim naprslu cev, neku igraku, ili sastavim nametaj na
sklapanje po nerazumljivoj emi, zavravali zbrkom, neuspehom i
frustriranou. Mada sam uspeo da zavrim medicinski fakultet i da izdravam
porodicu kao manje-vie uspean psihijatar, smatrao sam sebe idiotom za
mehaniku i verovao da mi nedostaje neki gen ili da je to prokletstvo prirode koja
mi je uskratila neki mistini kvalitet potreban za bavljenje mehanikom. Zatim,
jednoga dana, na kraju moje 37. godine ivota, za vreme jedne prolene nedeljne
etnje, nabasao sam na suseda koji je popravljao kosilicu za travu. Poto sam ga
pozdravio, rekao sam mu: Ba vam se divim. Nikada nisam uspeo da popravim
takve stvari. Posle kraeg oklevanja, sused mi je odvratio: To je zato to ne
posveujete tome vreme. Nastavio sam etnju onespokojen guruovskom
jednostavnou, spontanou i konanou njegovog odgovora. Ne misli valjda
da je bio u pravu? upitao sam se. Ovo je negde ostalo registrovano, jer ve
prvom sledeom prilikom, kada je trebalo popraviti neki manji kvar, prisetio !sam
se podatka da tome treba posvetiti odreeno vreme. Na automobilu Jedne moje
pacijentkinje konica za parkiranje se zaglavila. Znala je da ispod kontrolne table
treba uraditi neto da bi se ona oslobodila, mada nije tano znala ta. Legao sam
na pod ispod prednjeg sedita i smestio se to sam mogao udobnije. Zatim sam
natenane posmatrao situaciju. U poetku sam video samo zbrku ica i cevica
koje mi nita nisu znaile. Postepeno, bez urbe, uspeo sam da se usredsredim na
mehanizam koji pokree konicu. Pronaao sam kvaicu koja je spreavala
mehanizam da se pokrene. Jednim pokretom prsta pomerio sam kvaicu na gore i
time reio problem. Postao sam majstor za mehaniku!
12
U stvari, nemam vremena da se posvetim uenju te majstorije koja bi mi

omoguila da uvek mogu da popravim skoro sve mehanike kvarove zato to sam
se opredelio da svoje vreme posvetim ne-mehanikim poslovima. Zbog toga ja i
danas trim kod najblieg mehaniara. Razlika je u tome to sada znam da je to
samo pitanje linog izbora, a ne prirodni, genetski ili neki drugi nedostatak.
Nauio sam da svako ko nije mentalno defektan moe reiti svaki problem, ako je
voljan da mu posveti dovoljno vremena i panje.
Vana je konstatacija da mnogi ljudi jednostavno ne posveuju dovoljno
vremena reavanju ivotnih, intelektualnih, drutvenih ili duhovnih problema, kao
to se ni ja nisam posveivao problemima mehanike. Pre mog prosvetljenja u
domenu mehanike verovatno bih nespretno proturio glavu ispod kontrolne table
automobila, cimnuo nekoliko ica nemajui pojma ta radim, a zatim, videvi da
nema rezultata, digao ruke i rekao: Ovo prevazilazi moje
sposobnosti. To je ono kako, veina nas pristupa dilemama svakodnevnog ivota.
Prethodno spomenuta finansijska slubenica bila je u sutini nena, privrena,
mada prilino bespomona, majka dvoje male dece. Bila je budna i dovoljno
brina da uoi svaku vrstu emotivnog problema koji bi se javio kod dece. Ipak,
ona je neizbeno pribegavala jednom od ova dva sistema vaspitnog delovanja: ili
je dosledno sprovodila svaku promenu koja bi joj u trenutku pala na pamet,
primoravala decu da pojedu obilniji doruak ili da ranije odu u krevet, bez obzira
da li je ta promena u bilo kakvoj vezi sa problemom, ili je dolazila na sledeu
seansu kod mene, oajavajui: To prevazilazi moje moi. ta da radim? Ova
ena je imala bistar i analitiki um i kada nije odugovlaila bila je sposobna da
reava probleme na poslu. S druge strane, suoena sa nekim linim problemom,
ponaala se kao da nema ni trunke inteligencije. Stvar je bila u vremenu. Kada bi
postala svesna nekog linog problema, on bi je toliko uznemiravao da je teila
trenutnom razreenju, ne elei da produava
uznemirenost da bi ga prouila. Reenje problema je za nju predstavljalo
zadovoljenje, ali nije mogla da odloi to zadovoljenje ak ni na par minuta, to je
rezultiralo hroninim haotinim porodinim stanjem. Sreom, sopstvenom
istrajnou u terapiji, uspela je da se disciplinuje i due analizira porodine
probleme da bi pronala osmiljena i efektna reenja.
Nije mi cilj da ovde govorim samo o ezoterinim poremeajima u reavanju
problema koji su iskljuivo vezani za ljude sa oiglednim psihikim
poremeajima. Finansijska slubenica moe biti svako od nas. Ko od nas moe da
kae da je u krugu porodice posvetio dovoljno vremena razmatranju
13
problema svoje dece? Ko je od nas toliko samodisciplinovan, da suoen sa

porodinim problemima nije nikada rekao: Ovo prevazilazi moje moi?
U stvari, postoji jedna sveprisutna i univerzalna greka u pristupu reavanju
problema koja je primitivnija i destruktivnija od nestrpljivijih i neadekvatnih
pokuaja da se pronae trenutno reenje. To je nada da e se problemi reiti sami
od sebe. Jedan tridesetogodinji neoenjeni trgovaki putnik koji je dolazio na
grupnu terapiju u malome mestu, poeo je da izlazi sa tek razvedenom enom
bankara koji je bio lan iste grupe. Trgovaki putnik je znao da je bankar
razdraljiv ovek kome je razvod teko pao. Znao je i to da nije poteno to nije
priznao ovu vezu. Takoe mogao je da predvidi da e bankar kad tad saznati i da
je jedino reenje problema da prizna sve pred grupom i uz njenu podrku lake
podnese njegov gnev. Ipak, on nije nita preduzeo tako da je bankar, saznavi
nakon tri meseca za ovu vezu, besan napustio terapiju. Suoen sa grupom i upitan
za objanjenje ovakvog
preutkivanja rekao je: Ponadao sam se da u utanjem izbei neprijatnost.
Poverovao sam da e ako budem dovoljno ekao, problem nestati, sam od sebe.
Problemi ne nestaju. Moraju se reavati, inae su velika prepreka u rastu i
razvoju duha.
Grnpa je trgovakom putniku jasno stavila do znanja da je njegov najvei
problem sklonost da izbegava probleme i ignorie ih u nadi da e oni sami nestati.
etiri meseca kasnije, trgovaki putnik je napustio posao i ispunio svoju
davnanju elju i otvorio sopstvenu radnju. Grupa je bila sumnjiava prema
odluci, a nisu bili ni sigurni da je to pametan potez pred zimu, ali ih je trgovaki
putnik uveravao da e zaraditi dovoljno novca da odri radnju. Na tome je ostalo.
U februaru je objavio da naputa grupu, jer vie nema novca da plaa
terapiju. Bankrotirao je i predstojalo mu je traganje za novim poslom. Za pet
meseci popravio je samo osam komada nametaja. Na pitanje to nije ranije
poeo da trai nov posao, odgovorio je: Pre e9t nedelja. sam video da sam bez
novca, ali nekako mi je bilo teko da poverujem da e do ovoga doi. itava stvar
nije izgledala hitna, ali sada jeste. Ignorisao je svoje tekoe. Polako je poeo da
shvata da nikada nee odmai od poetka ako se ne suoi sa
problemom -ak ni uz pomo sve psihoterapije sveta.
Ova sklonost ka ignorisanju problema je jednostavna manifestacija
nespremnosti za odlaganje zadovoljenja. Suoavanje sa problemima, kako sam
ve rekao, veoma je bolna. Suoiti se sa problemom pre nego to nas okolnosti
14
ne budu primorale da to uinimo, znai odrei se neeg prijatnog ili manje bolnog
za neto to je bolno. Tako pristajemo na patnju, ali sada u oekivanju budueg
zadovoljenja, umesto da uivamo u trenutnom zadovoljenju u nadi da emo izbei
patnju u budunosti.
Moe se uiniti da je trgovaki putnik koji je ignorisao tako oigledne
probleme bio emotivno nezreo ili psihiki primitivan, ali opet vam kaem,
njegova nezrelost i primitivizam lee u svakome od nas. Jedan veliki general mi je
jednom prilikom rekao: Najvei problem u ovoj vojsci a valjda i u svakoj
organizaciji, je da veina rukovodilaca sedi i posmatra probleme na poslu,
gledajui im pravo u oi i ne preduzimajui nita, kao da e sami nestati ako oni
budu dovoljno dugo sedeli. General nije ovde mislio na mentalno zaostale ili
nenormalne, On je govorio o ostalim generalima ili viim pukovnicima, ljudima
sposobnim i uvebanim u disciplini.
Roditelji su rukovodioci, i mada su esto loe pripremljeni za tu ulogu,
njihov zadatak je esto podjednako sloen kao i rukovoenje kompanijom ili
korporacijom. Poput vojnih stareina, i veina roditelja e uvideti probleme svoje
dece ili konflikte u njihovom meusobnom odnosu, mesecima ili godinama pre
nego to neto preduzmu, ako to ikada i uine. Smatrali smo da e ono to moda
prerasti, obino kau roditelji kada se sa problemom pet godina starim pojave
kod deijeg psihijatra. Mora se rei da je roditeljima teko da donesu odluku, i da
deca zaista esto to prerastu. Ipak, nije na odmet pomoi im u tome i malo
pomnije posmatrati problem. I mada deca esto problem prerastu, postoji i veliki
broj suprotnih sluajeva. Kao i kod svih ostalih problema, vai pravilo da to se
deiji problem due ignorie, on se utoliko poveava i postaje bolniji i tee reiv.
15
Odgovornost
ivotne probleme treba reiti. Ovo tvrenje moe zvuati idiotski
tautologino ili oigledno, ali iako mnogima izgleda takvo, veina nije sposobna
da ga u potpunosti i celokupnosti razume, To se deava zbog unutranje prisile da
prihvatimo odgovornost za problem pre nego to ponemo da ga reavamo.
Problem neemo reiti izjavom: To nije moj problem. Ne moemo ga reiti ni
oekivanjem da e to neko drugi uraditi umesto nas. Mogu reiti problem samo
kada kaem: Ovo je moj problem, i na .meni je da ga reim. Ali mnogi
izbegavaju bol vezan za problem, i kau: Krivi su drugi ljudi, drutvene okolnosti
van moje kontrole, prema tome njegovo reavanje je stvar istih tih ljudi ili drutva.
To nije moj lini problem.
Krajnosti do kojih ljudi idu da bi psiholoki izbegli odgovornost za svoje
probleme su tune ili komine.
Narednik u vojsci stacioniranoj na ostrvu Okinava do gue u problemima
zbog sklonosti ka piu, poslat je na psihijatrijsko posmatranje i, ukoliko je to
mogue, leenje. Negirao je da je alkoholiar, ak i to da je alkohol prerastao u
njegov lini problem, izjavivi: Na Okinavi uvee nema ta da se radi osim da se
pije.
Volite li da itate? upitao sam ga.
Oh, da, naravno.
Onda zato uvee ne itate umesto to pijete?
U barakama je suvie buno za itanje.
Zato onda ne odete u biblioteku?
Biblioteka se nalazi predaleko.
Da li se biblioteka nalazi dalje od bara u koji odlazite?
. Pa, nisam ba neki naroit italac. To me previe ne zanima.
Volite li da pecate?
Naravno, veoma.
Zato ne biste pecali, umesto to pijete?
Zato to radim po ceo dan.
Zar ne moete da pecate nou?
Ne, na Okinavi se nou ne moe pecati.
Ali, naravno da moe, odvratio sam, poznajem ovde nekoliko drutava
16
koja pecaju nou. elite li da vas poveem sa njima?

U stvari, ja ba naroito i ne volim ,da pecam.
17
Ako sam vas dobro razumeo, eleo sam da pojasnim stvar, na Okinavi
ima i drugih stvari osim pia, ali ono to vi najvie volite da radite je da pijete.
Valjda je tako.
Ali pie vam stvara neprilike, tako da ste ve sada suoeni sa pravim
neprilikama?
Ovo prokleto ostrvo moe svakoga naterati da pije.
Trudio sam se jo neko vreme, ali je narednik bio sasvim nezainteresovan da
alkoholizam prihvati kao lini problem koji moe reiti sam ili uz neiju pomo, i
ja sam sa aljenjem morao saoptiti njegovom komandantu da nije spreman na
saradnju. Nastavio je da pije i bio je izbaen iz vojske usred karijere.
Mlada ena, takoe sa Okinave, lako je porezala runi zglob iletom, i ja
sam je prvi put video u ambulanti hitne pomoi. Upitao sam je zato je to uinila.
Da bih se ubila, naravno.
Zato elite da se ubijete?
Jer-ne mogu vie da izdrim ivot na ovom glupom ostrvu. Morate me
vratiti natrag u Sjedinjene Drave. Ako ovde budem morala da ostanem, ubiu
se.
ta vam to tako pada teko na Okinavi? -upitao sam.
Poela je da plae. Ovde nemam prijatelje, i skoro sam uvek sama.
To je stvarno tuno. Kako je mogue da niste stekli prijatelje?
Zato to sam primorana da stanujem u stambenoj etvrti Okinave i niko od
mojih suseda ne govori engleski.
Zato se onda ne odvezete u ameriku stambenu etvrt, ili enski klub, i
tamo sa nekim sprijateljite?
Zato to se moj mu vozi kolima na posao.
Zar ne biste mogli da ga odvezete na posao poto ste po ceo dan sami i
dosaujete se?
Ne, zato to taj automobil nema automatski menja brzina, a ja Umem da
vozim samo automobil sa takvim menjaem.
Zato ne nauite da vozite automobil sa runim menjaem?
Neprijateljski me je osmotrila. Po ovakvim cestama? Mora da ste ludi.
18
Neuroze i poremeaji linosti

Veina ljudi koja se obraa psihijatru pate od neuroze ili poremeaja linosti.
Jednostavnije reeno, ta dva stanja su poremeaji odgovornosti, i kao takvi,
suprotni su od usklaivanja sa svetom i njegovim problemima. Neurotiar e
preuzeti na sebe preteranu odgovornost, a osobu sa poremeajem linosti premalu.
Kada neurotiari dou u sukob sa svetom, oni automatski zakljuuju da je njihova
krivica. Kada se to dogodi onima sa poremeajem linosti, oni automatski
zakljuuju da? je svet za to kriv. Ove dve osobe koje sam malopre opisao, patile su
od poremeaja linosti. Narednik koji je smatrao da je Okinava kriva za njegov
alkoholizam, i mlada ena koja nije prihvatala sopstvenu odgovornost zbog
izolovanosti u koju je zapala. Jedna druga neurotina ena koja takoe pati od
usamljenosti na Okinavi, alila mi se: Svaki dan se odvezem u klub oficirskih
ena u potrazi za drutvom, ali se uvek oseam nelagodno. ini mi se da me druge
ene ne vole. Trebalo bi lake da sklapam prijateljstva. Trebalo bi vie da izlazim.
elela bih da saznam ta je to to me ini tako nepopularnom. Ova ena je
preuzela na sebe svu odgovornost za svoju usamljenost, oseajui se jedinim
krivcem. Otkrio sam tokom terapije, da je ona daleko inteligentnija i ambicioznija
osoba od ostalih narednikih ena, pa ak i od svoga mua, i zato se u njihovom
drutvu oseala nelagodno. Uspela je da uvidi da njena usamljenost, dok joj je
predstavljala problem, nije obavezno bila rezultat line greke ili nedostatka. Na
kraju se razvela, zavrila fakultet podiui decu, postala urednik jednog asopisa, i
najzad se udala za uspenog izdavaa.
ak je i nain na koji se izraava neurotiar razliit od naina izraavanja
osobe sa poremeajem linosti. Neurotiar esto koristi izraze kao to su trebalo
bi, moram i ne bi trebalo - koji ukazuju na loe miljenje o sebi kao osobi
koja nikada ne ispunjava oekivanja, i uvek napravi pogrean izbor. Izraavanje
osobe sa poremeajem linosti preteno se oslanja na izraze kao to su: ne
mogu, ne bih mogao, moram, i morao sam, ukazujui na miljenje o sebi
kao o osobi bez izbora, ije je ponaanje u potpunosti
uslovljeno spoljanjim silama koje su van kontrole. Kao to ste iz ovoga mogli da
zakljuite, u psihoterapiji je mnogo zahvalnije raditi sa neurotiarima zbog njihove
spremnosti da preuzmu odgovornost za svoje tekoe, i time shvataju da imaju
problema. Oni sa poremeajima linosti su veoma teki za saradnju, koja
19
je ponekad nemogua, zato to ne vide sebe kao uzronike svojih problema. Po

njima, pre bi trebalo promeniti svet, ime negiraju potrebu za samoispitivanjem. U
ivotu postoji veliki broj ljudi koji imaju oba ova poremeaja istovremeno, i
poznati su pod terminom neurotiari linosti, to znai da su u nekim oblastima
svoga ivota ophrvani krivicom jer su preuzeli odgovornost koja nije samo
njihova, dok su u drugim sferama propustili da preuzmu odgovornost koja im
pripada. Sreom, kada se tokom psihoterapije sa takvim osobama uspostavi
poverenje, esto ih je mogue privoleti da preispitaju i isprave svoj otpor prema
preuzimanju odgovornosti kada je ona neophodna.
Mali je broj onih koji uspeju da ne budu neurotini i ne pate od poremeaja
karaktera bar u odreenoj meri (zbog ega, u sutini, svako moe imati koristi od
psihoterapije ukoliko je ozbiljno spreman da uestvuje u njoj). Razlog za ovo je to
to je jedan od kljunih problema oveanstva problem shvatanja onoga za ta.
jesmo, a za ta nismo krivi u ivotu. To je problem koji nikada nije u potpunosti
reen, jer tokom itavog ivota moramo ponovo i ponovo da ustanovljavamo koje
su nae odgovornosti u veito promenljivom toku zbivanja. Da bismo adekvatno
izveli bilo koji od ova dva procesa, moramo biti spremni da se neprekidno
podvrgavamo samoanalizi. Takva volja 1 spremnost nisu nam nasledno dati. U
izvesnom smislu, sva deca imaju poremeaje linosti jer je njihov prirodni poriv
da negiraju svoju odgovornost za mnoge sukobe u kojima se nau. Kada se dete
potue, ono e uvek optuivati drugog kao inicijatora tue. Na isti nain sva su
deca sklona neurozi, i instinktivno e na sebe preuzeti odgovornost za ono to im
je uskraeno i za neto to jo uvek ne mogu da shvate. Dete koje nije voljeno, pre
e smatrati da nije vredno ljubavi, nego to e u roditeljima uoiti nesposobnost da
vole. Pubertetlije koje nisu uspene u ljubavi ili sportu, smatrae sebe felerinim
ljudskim biima, umesto prosenim ili sasvim uspenim adolescentima. Samo kroz
veliko iskustvo i dugo sazrevanje stiemo sposobnost da realno sagledamo svet i
nae mesto u njemu, a samim tim i realistian pristup sopstvene odgovornosti u
odnosu na njega i na sebe same.
Roditelji mogu mnogo pomoi svojoj deci u procesu sazrevanja. Ima na
hiljade prilika u periodu odrastanja kada ih roditelji mogu suoiti sa pogrenim
tendencijama kojima izbegavaju odgovornosti za svoje postupke, ili ih mogu
ubediti da za neke situacije nisu lino krivi. Ali, da bi mogli iskoristiti te prilike,
roditelji moraju biti spremni da im posvete vreme i da se dekomodiraju izlazei im
u susret. Ovo sve zahteva i podrazumeva mnogo ljubavi i spremnosti da se
20
preuzme odgovarajua odgovornost za podsticanje i pomaganje deijeg

odrastanja.
Osim neosetljivosti i nemarnosti, postoji mnogo naina na koje veliki broj
roditelja moe ozbiljnije ometati proces sazrevanja. Zbog svoje. spremnosti da
preuzmu odgovornost, neurotiari mogu da budu odlini roditelji ukoliko su
njihove neuroze umerene i nisu preoptereeni. mnogim obavezama koje bi im
potpuno oduzele energiju potrebnu za roditeljske obaveze. Ljudi sa
poremeajem linosti su katastrofalni roditelji, bezazleno nesvesni da esto
postupaju sa decom sa razornom destruktivnou. Kae se da neurotiari ine
sebe nesrenima, a oni sa poremeajem linosti ine sve oko sebe nesrenima.
Najnesrenija su deca onih roditelja koji pate od poremeaja linosti. Kao i u
ostalim sferama ivota, oni odbijaju da preuzmu odgovornost za svoje
roditeljstvo. Imaju tendenciju da decu na hiljade naina zanemare, umesto da im
posvete obaveznu panju. Kada njihova deca zapadnu u delinkvenciju ili imaju
tekoa u koli, ovi roditelji e automatski za sve okriviti kolu i ostalu decu da
vre lo uticaj . na njihovu. Ovakav stav, naravno, ignorie problem. Poto sami
bee od odgovornosti ovi roditelji slue kao uzor svojoj deci za indentifikaciju.
Najzad, u naporima da izbegnu odgovornost za sopstvene ivote, ovi roditelji su u
stanju da odgovornost svale i na svoju decu: Vi me, iznuujete; ili: Jedini
razlog zbog koga sam ostao (ostala) u braku je zbog vas, deco; ili: Vaa majka
je zbog vas postala nervna olupina;
Mogao (mogla) sam da zavrim fakultet i postanem neko da vas nije trebalo
izdravati. U stvari, time oni svojoj deci saoptavaju sledee: Vi ste krivi za
kvalitet moga braka, moje mentalno zdravlje i neuspeh u ivotu. Poto nemaju
sposobnosti da uvide koliko je ovo neprimereno, deca e esto prihvatiti
sugerisanu odgovornost i kada to uine, i sami e postati neurotini. Roditelji sa
poremeajem linosti skoro bez izuzetka stvaraju od svoje dece neurotiare i ljude
sa poremeajem linosti.
Ljudi sa poremeajem linosti nisu samo neuspeni i destruktivni u ulozi
roditelja, ve to prenose i na svoj brak, prijateljstva i posao, - na sve oblasti ivota
u kojima odbijaju preuzimanje odgovornosti. Ovo je neizbeno jer, kako smo ve
rekli, nijedan problem se ne moe reiti dok pojedinac ne preuzme na sebe
odgovornost za njegovo reavanje. Kada ovakvi ljudi svaljuju krivicu na nekoga
drugog: suprunika, dete, prijatelja, roditelja, poslodavca, ili na neto drugo - lo
uticaj u koli, vladu, rasizam, seksizam, drutvo ili sistem - njihovi problemi i dalje ostaju, i nita se ne menja. Prebacujui krivicu na druge, oni se moda lino
bolje oseaju, ali su istovremeno prestali da reavaju ivotne
21
probleme, da se duhovno razvijaju, i time su postali drutveni balast. Svoj bol su

preneli na drutvo. Reenica koju su ezdesetih godina pripisivali Eldridu
Kliveru, za sva vremena nam je saoptila: Ukoliko niste deo reenja, onda ste
sigurno deo problema.
22
Beksto od slobode
Kada psihijatar dijagnosticira poremeaj linosti, to je zato to je ema
izbegavanja odgovornosti relativno naglaena kod pacijenta. S druge strane, svi mi
s vremena na vreme teimo da izbegnemo, esto na suptilan nain,
preuzimanje odgovornosti za sopstvene probleme. Zahvalan sam Mak Bedliju za
izleenje mog sopstvenog poremeaja linosti kada mi je bilo trideset godina. On
je u to vreme bio direktor psihijatrijske klinike za spoljne pacijente, gde sam bio
na praksi. Pacijenti su nam dodeljivani po sistemu rotacije. Verovatno zato to
sam bio privreniji svojim pacijentima od ostalih staista, poeo sam da radim
mnogo vie i due od ostalih. Oni su obino viali pacijente samo jednom
nedeljno, dok sam ja svoje viao oko tri puta nedeljno. Ostali staisti su naputali
kliniku oko etiri i trideset svakog popodneva, a ja sam ostajao do osam ili devet
uvee i bio sam ogoren. Poto sam postajao sve ogoreniji i iscrpljeniji, shvatio
sam da moram neto preduzeti. Otiao sam doktoru Bedliju i zamolio ga za
pomo. Upitao sam ga da li bi me mogao iskljuiti iz rotacije pacijenata na par
nedelja da bih zavrio zaostali posao, ili moda on ima bolje reenje. Mak me je
veoma paljivo sluao i nije me prekidao. Kada sam zavrio, nakon kratke pauze,
rekao mi je sa razumevanjem: Pa, vidim da zaista imate problem.
Bio sam zadovoljan to sam naiao na razumevanje. Hvala vam, rekao
sam. ta mislite da bi trebalo uiniti?
Na ovo je Mak odgovorio: Vidite, Skot, rekao sam vam da imate problem.
Ovo teko da je bio odgovor koji sam oekivao. Da, rekao sam, pomalo
uznemiren, znam da imam problem. Zato sam i doao kod vas. ta mislite da bi
trebalo da uinim?
Mak mi je odgovorio: Oigledno me niste paljivo sluali. Ja sam vas sluao
i slaem se sa vama. Vi zaista imate problem.
Prokletstvo, rekao sam, znam da imam problem. Znao sam to i kada sam
dolazio. Pitanje je ta treba da uinim?
Skot, odgovorio je Mak, elim da me sasluate. Sluajte paljivo i ja u
vam ponoviti, Slaem se sa vama. Vi zaista imate problem. Bolje reeno, imate
problem sa vremenom. Svojim vremenom..Ne mojim. To nije moj problem. To je
va problem sa vaim vremenom. Vi, Skote Pek, imate problem sa svojim
vremenom. To je sve to u vam rei.
23
Okrenuo sam se i besno izaao iz Makove kancelarije. I dalje sam bio besan.
Mrzeo sam Maka Bedlija, mrzeo sam ga itava tri meseca. Smatrao sam da on
ima ozbiljan poremeaj linosti. Zato je on inae bio tako grub? Ja sam ga
ponizno zamolio za malu pomo, mali savet, a taj tip nije eleo ak ni da preuzme
odgovomost da mi pomogne, ak ni da uradi svoj posao kao upravnik klinike.
Ako on kao upravnik klinike, nije mogao da se izbori sa takvim problemima ta,
mu je. onda posao?
Ipak, posle tri meseca, nekako sam uvideo da je Mak bio u pravu i da sam ja,
a ne on, taj koji pati od poremeaja linosti. Moje vreme je zaista moja
odgovornost. Moda mi je teko da gledam kako moje kolege zavravaju posao
dva-tri sata pre mene i moda mi je teko da sluam enine pritube kako malo
vremena provodim sa porodicom, ali moje neprijatnosti su posledica slobodnog
izbora. Ako sam eleo da ih izbegnem, mogao sam raditi manje, ili drugaije
rasporediti svoje vreme. Moj naporni rad nije bio teret koji mi je nametnula
okrutna sudbina ili bezduni upravnik klinike, ve sopstveni izbor i lista prioriteta.
Meutim, odluio sam da ipak ne menjam stil ivota. Sa promenom stava nestalo
je moje ogorenosti na kolege. Vie nije imalo nikakvog smisla ljutiti se na njih
to sam izabrao takav nain ivota, razliit od njihovog, kad sam ve imao
slobodu da izaberem ivot slian njihovom. Biti ogoren na njih znailo je biti
ogoren na svoj izbor da se razlikujem od njih, a ja sam se radovao tom izboru.
Tekoa u prihvatanju odgovornosti za svoje ponaanje lei u potrebi da se
izbegne bol kao posledica takvog ponaanja. Zahtevajui od Maka Bedlija da
preuzme odgovornost za raspored moga vremena, pokuao sam da izbegnem
neprijatnost dugoasovnog rada, mada je to bila posledica mog izbora da se
posvetim svojim pacijentima i specijalizaciji. Pri tom sam nerazumno eleo da
poveam Makov autoritet u odnosu na sebe. Nudio sam mu svoju mo i slobodu.
U stvari sam govorio: Preuzmi odgovornost za mene. Budi ef! Uvek kada
teimo da izbegnemo odgovornost za sopstvene postupke,, teimo i da tu
odgovornost prebacimo na nekog drugog ili na neku organizaciju. To ujedno znai
da ustupamo i svoju mo sudbini ili drutvu, ili vladi, ili korporaciji, ili efu.
Erih From je upravo zbog toga svoju studiju o nacizmu i autoritarnosti nazvao
Bekstvo od slobode. U pokuaju da izbegnu
odgovornost, milioni ljudi svakodnevno pokuavaju da pobegnu od slobode.
Imam neobino inteligentnog, ali mrzovoljnog poznanika koji veoma
elokventno i neprekidno govori o opsesivnim silama u maem drutvu: rasizmu,
seksizmu, vojnom industrijskom ureenju, i policajcima koji njega i njegove
24
prijatelje stalno zaustavljaju zbog duge kose. Uvek sam iznova pokuavao da mu
objasnim da nije vie dete. Dok smo deca roditelji imaju mo nad nama. Oni su, u
stvari, uglavnom odgovorni za nau dobrobit, a mi smo, uglavnom, preputeni
njihovoj milosti i nemilosti. Kada su roditelji opsesivni, deca su nemona, jer im
je izbor ogranien. Za razliku od toga, kada odrastemo, na je izbor skoro
neogranien. To ne znai da nije bolan. esto na izbor pada na manje od dva zla,
mada je jo uvek u naoj moi da napravimo pravi izbor. Slaem se sa svojim
poznanikom da u svetu deluju sile pritiska. Mi smo, meutim, slobodni da
izaberemo svaki korak puta i nain na koji emo odgovoriti na te sile. Njegov je
bio izbor da ivi u delu zemlje gde policija ne voli dugokose tipove, a da ipak
nosi. dugu kosu. Mogao je da se preseli u grad, oia kosu, ili se kandiduje za
mesto komesara policije. Ipak, uprkos svojoj pameti, on jednostavno nije
razmiljao o slobodama. On je izabrao da kuka nad nedostatkom politike moi,
Umesto da prihvati i primeni svoju ogromnu linu mo. On govori o svojoj ljubavi
prema slobodi i silama pritiska koje ga ugroavaju, ali uvek kada govori kako je
rtva tih sila, on se u sutini odrie svoje slobode. Nadam se da e jednoga dana
prestati da se ali na ivot samo zbog toga to je izbor bolan.
U predgovoru svoje knjige Uei psihoterapiju, doktorka Hilde Bruh
konstatuje da se, u sutini, svi pacijenti obraaju psihijatru sa jednim
zajednikim problemom: oseanjem bespomonosti, strahom, i unutranjim
oseanjem da ne mogu izai na kraj sa stvarima niti ih promeniti. Jedan od korena
ovog oseanja nemoi kod veine pacijenata predstavlja elju da se u potpunosti
izbegne bol koji donosi sloboda i neuspeh, delimian i totalan, u prihvatanju
odgovornosti za svoje probleme i svoje ivote. Oni su se odrekli svojih moi.
Ukoliko ele da se izlee, morae pre ili kasnije nauiti da je celokupnost ivota
odrasle osobe niz linih izbora i odluka. Ako uspeju ovo u potpunosti da prihvate,
postae slobodni ljudi. Ukoliko ne budu uspeli, zauvek e se oseati kao rtve.
25
Posveenost stvarnosti
Tree oruje discipline u tehnici ophoenja" sa bolom (koji proizilazi iz
reavanja problema) sa kojim celoga ivota moramo raunati ako elimo biti
zdravi, i ako elimo da nam se duh razvija, jeste posveenost istini. Naizgled bi
ovo trebalo biti oigledno, jer je istina stvarnost. Ono to je lano, ujedno je i
nerealno. to jasnije uoavamo realnost sveta, bolje smo osposobljeni da se
odnosimo prema njemu. to nejasnije sagledavamo svet - to nam je svest
zatrpanija laima, pogrenim -procenama, iluzijama - to emo biti manje sposobni
da odredimo ispravne pravce delovanja i donosimo mudre odluke. Naa predstava
o stvarnosti je kao mapa koja nam pomae u savladavanju terena ivota. Ako je
mapa istinita i tana, uglavnom emo znati gde se nalazimo, i ako smo ve
odluili kuda idemo, uglavnom emo znati kako tamo da stignemo. Ako je mapa
pogrena i netana, najverovatnije emo se izgubiti.
Mada je ovo oigledno, mnogi ljudi u veoj ili manjoj meri ovo ignoriu,
zato to je na put do stvarnosti veoma teak. Pre svega ne raamo se sa mapama,
moramo sami da ih pravimo, a to iziskuje veliki trud. to vie truda budemo
uloili da shvatimo i sagledamo stvarnost, utoliko e i nae mape biti vee i
preciznije. Veliki broj ljudi ne eli da uini ovaj napor. Neki prestaju ve pri kraju
puberteta, i njihove su mape male i samo skicirane, a njihov pogled na svet
uskogrud i pogrean. Krajem srednjih godina, veliki broj ljudi e
definitivno odustati od truda. Oni su uvereni da su mape kompletirane i da im je
Weltanschauung ispravan (ak sacrosanct) i vie ih ne zanimaju informacije. ini
se da su zamoreni. Samo relativno mali broj srenika nastavlja do smrti da
istrauje misteriju stvarnosti, uveavajui, poboljavajui i redefiniui svoje
razumevanje sveta i istine.
Najvei problem u izradi mapa nije u tome da poinjemo ni iz ega, ve u
tome to mape, zbog preciznosti, moramo stalno iznova preispitivati. Svet se
neprekidno menja. Lednici dolaze i odlaze, kulture se pojavljuju i nestaju.
Tehnologije, ima ili previe ili premalo, a to je jo dramatinije, svet je u
konstantnom i brzom menjanju. Dok smo deca, mi smo zavisni i nemoni. Kao
odrasli ljudi moemo biti moni. U bolesti ili nesigurnoj starosti moemo ponovo
postati nemoni i zavisni Kada imamo decu koju odgajamo svet nam izgleda
drugaije nego onda kada ih nemamo. Dok su deca mala, svet izgleda drugaiji
nego kad odrastu. Kada smo siromani, svet nam izgleda drugaije nego kada smo
bogati. Svakodnevno nas bombarduju nove informacije o prirodi
26
realnosti. Moramo neprekidno menjati svoje mape, da bi u njih uneli nove

podatke, a ponekad, kada se nakupi dovoljno sveih informacija, moramo uiniti
velike ispravke. Proces ispravki, naroito onih od velikog znaaja, ponekad je
neizdrivo bolan. Upravo u tome lei uzrok mnogih boljki
oveanstva.
ta se dogaa kada se neko dugo i teko bori da razvije aktivan pogled na
svet, prividimo korisnu, upotrebljivu mapu, a zatim biva suoen sa ovim
informacijama koje sugeriu da je taj pogled bio pogrean i da mapu treba velikim
delom ponovo ucrtati. Bolni napor koji se zahteva deluje zastraujue i skoro
poraavajue. U procesu saznanja esto i nesvesno predviamo neke od novih
informacija. Ignorisanje esto nije samopasivno.. Deava se da te informacije
proglasimo lanim, opasnim i jeretikim, avoljom rabotom. Moda emo se i
boriti protiv njih i pokuati da manipuliemo informacijama da bismo "ih
prilagodili svom pogledu na svet. Pre nego to uniti mapu, ovek e pokuati da
uniti novu realnost. Tuno je to e takva osoba utroiti vie vremena u odbrani
zastarelog pogleda na svet, nego to bi bilo potrebno da ga ispravi.
27
Prenos: zastarela mapa

Ovaj proces aktivnog odravanja zastarelog pogleda na stvarnost osnova je
mnogih mentalnih oboljenja. Psihijatri to nazivaju prenosom. Verovatno postoji
onoliko varijacija te definicije koliko postoji psihijatrija. Moja definicija je: prenos
je niz naina uoavanja i reagovanja na svet koje stiemo u detinjstvu a koji su
tom dobu primereni, (ak Veoma neophodni), ali koji se krajnje neprimereno
prenose i primenjuju na svet odraslih.
Iako su naini na koje se prenos manifestuje uvek prodorni, nasilni i
destruktivni ponekad su i suptilni.
Ipak, najoigledniji primeni jesu suptilni. Jedan takav primer bio je i pacijent
kod koga terapija nije uspela upravo zbog prenosa. To je bio briljantan, mada
neuspean, kompjuterski tehniar tridesetih godina koji mi se obratio za pomo
poto ga je napustila ena i povela sa sobom oba deteta. Nije bio naroito pogoen
njenim odlaskom, ali ga je odlazak dece porazio jer im je bio duboko privren. U
nadi da e mu deca biti vraena, reio je da se podvrgne psihoterapiji, poto je to
bio uslov koji mu je ena postavila. Ona se
prvenstveno alila na njegovu upornu i nerazumni ljubomoru, mada je prema njoj
uvek bio na distanci, hladan, uzdran, nekomunikativan i bezoseajan. Smetalo joj
je to to je uporno menjao radna mesta. ivot mu je od puberteta bio izrazito
nestabilan. U pubertetu je dolazio u manje sukobe sa policijom i tri puta je
zatvaran zbog pijanstva, izazivanja tue, besposlienja i ometanja policajca pri
vrenju dunosti. Napustio je studije elektrotehnike jer, kako je rekao, Profesori
su mu bili gomila hipokrita, koja se malo razlikovala od policije. Zbog njegove
neobine darovitosti i kreativnosti na polju kompjuterske tehnologije, bio je
veoma traen u industriji. I pored svega, on nikada nije uspeo da napreduje ili
zadri posao due od godinu i po dana, esto otputan, a jo ee sam dajui
otkaze posle unih rasprava sa poslodavcima koje je okarakterisao kao laove i
prevarante zainteresovane samo za sopstvene stranjice.
Najea izreka mu je bila: Ne moe nikome verovati. Svoje detinjstvo je
opisao kao normalno a roditelje kao prosene. U kratkom intervalu koje je
proveo sa mnom, uzgredno je i neemotivno ispriao mnoge trenutke iz detinjstva u
kojima mu je bila uskraena roditeljska podrka. Obeali su mu bicikl za
roendan, ali su zaboravili na to i poklonili su mu neto drugo. Jednom su ak
zaboravili na njegov roendan, ali to on nije video kao neto strano jer su bili
veoma zauzeti. Obeavali su mu razne stvari za vikend, ali su kasnije
28
zaboravljali zbog prezauzetostd. Nebrojeno puta su zaboravili da dou po njega,

po zavretku neke priredbe ili slavlja jer su bili .preokupirani vanijim stvarima.
Ono to se dogodilo ovom oveku, poelo je u detinjstvu nizom
razoaranja usled nedostatka roditeljske ljubavi. Postepeno ili iznenada, usred
odrastanja, doao je do munog saznanja, da ne moe imati poverenja u roditelje.
Kada je to shvatio oseao se mnogo bolje, i ivot mu je postao prijatniji. Vie nije
nita oekivao od roditelja, niti se radovao njihovim obeanjima. Kada je prestao
da im veruje, njegova su se razoaranja dramatino smanjila.
Ovakvo prilagoavanje je osnova za budue probleme. Detetu roditelji znae
sve: oni predstavljaju itav svet. Dete nema uvid u to da su drugi roditelji razliiti
i esto bolji. Ono pretpostavlja da sve na svetu funkcionie na nain na koji to
njegovi roditelji obavljaju. Ovakvo gledite rezultirae time to e dete zakljuiti
da moe verovati svojim roditeljima, a da ne moe verovati ljudima.
Nepoverenje u ljude postae sadraj mape sa kojom on kree u adolesceftciju i
zrelo doba. Sa ovakvom mapom, naoruan odbojnou zbog mnogih razoaranja,
neumitno je doao u sukob sa autoritetima: policijom, profesorima, poslodavcima.
Ovi konflikti su ga samo uvrstili u uverenju da ljudima koji su trebali da mu
prue neto u ivotu, ne treba verovati. Imao je bezbroj prilika da prepravi svoju
mapu, ali se uvek o njih ogluio. Jedini nain na koji bi mogao saznati da u svetu
odraslih ima ljudi vrednih poverenja bilo bi da im poveruje, a to bi -ve zahtevalo
znaajno odstupanje od mape. S druge strane, odstupanje od mape podrazumevalo
bi preispitivanje njegovog stava prema roditeljima - i saznanja da ga nisu voleli,
da nije imao normalno detinjstvo, i da nezainteresovanost roditelja za njegove
probleme i nije uobiajena pojava. Takvo saznanje je bilo izuzetno bolno.
Konano, poto je njegovo nepoverenje u ljude bilo realno prilagoavanje
stvarnosti njegovog detinjstva, to je bilo prilagoavanje u smislu umanjenja bola i
patnje. Poto je neobino teko odrei se funkcionalne prilagoenosti, on je
jednostavno nastavio putem nepoverenja, nesvesno stvarajui situacije koje su ga
udaljavale od ljudi, nedozvoljavajui mu da uiva u ljubavi, toplini, intimnosti i
oseajnosti. Nije sebi dozvoljavao ni bliskost sa enom jer se ni njoj nije moglo
verovati. Jedina stvorenja sa kojima je uspeo da uspostavi bliski kontakt, bili su
njegovo dvoje dece. Samo je nad njima imao kontrolu, jedino oni nisu imali
autoritete nad njim, jedino su ona na celom svetu bila vredna poverenja.
29
Kada su u pitanju problemi prenosa, to je obino sluaj, psihoterapija

postaje, pored ostalog, i proces revidiranja mapa. Pacijenti polaze na terapiju zato
to njihove mape oigledno ne funkcioniu, ali oni se grevito dre i
suprotstavljaju itavom procesu! to je vea potreba da se odri mapa i jaa borba
da ne ostanu bez njih terapija je manje uspena, ak nemogua, kao u sluaju
pomenutog tehniara. U poetku je traio da dolazi na terapiju subotom. Posle tri
seanse, prestao je da prisustvuje jer se zaposlio na odravanju travnjaka subotom i
nedeljom. Predloio sam mu da dolazi etvrtkom. Doao je dva puta, a zatim
odustao jer je u fabrici radio prekovremeno. Promenio sam svoj raspored da bih
mogao da ga viam ponedeljkom kada nije radio.
prekovremeno. Ponovo se pojavio dva puta, i nestao jer je i ponedeljkom poeo
prekovremeno da radi. Suoio sam ga sa nemogunou terapije pod ovim
okolnostima. Rekao je da niko od njega nije zahtevao da prekovremeno radi, ali da
mu je novac neophodan i da mu je u ovom trenutku rad vaniji od terapije.
Naglasio je da e ovde dolaziti samo onim ponedeljkom kada ne radi
prekovremeno, i da e mi se uvek prethodno javiti telefonom da bi me obavestio
da li e doi. Rekao sam da su. mi ti uslovi neprihvatljivi i da ne mogu otkazivati
ponedeljkom sve obaveze samo zbog mogunosti da se on eventualno pojavi.
Smatrao je da sam bez razloga krut i nezainteresovan za njegove potrebe, da
brinem samo za svoje vreme, a ne za njegovo, zato ne mogu biti dostojan
njegovog poverenja. Tako se okonao na pokuaj saradnje, a on me je zabeleio
na staroj mapi.
Problem prenosa nije zastupljen samo izmeu psihoterapeut i njihovih
pacijenata, ve i izmeu roditelja i dece, mueva i ena, zaposlenih i
poslodavaca, prijatelja, grupa, pa ak i nacija. Zanimljivo je, na primer, razmisliti
o ulozi prenosa u meunarodnim odnosima, jer su i voe mnogih nacija samo
ljudska bia formirana na iskustvima iz detinjstva. Kako je mapu sledio Hitler i
odakle je ona potekla? Kakve su mape opredelile amerike voe u otpoinjanju i
voenju rata u Vijetnamu. Oigledno je da su se njihove mape razlikovale od
mapa generacija koje su dole posle njih. Na koji nain je nacionalno iskustvo iz
godine Velike depresije uticao na njihove mape, a iskustvo pedesetih i ezdesetih
godina na mape mlae generacije?
Ako je iskustvo tridesetih i etrdesetih godina doprinelo ponaanju amerikih
voa u potpirivanju rata u Vijetnamu, koliko je to iskustvo bilo primereno
stvarnosti ezdesetih i sedamdesetih godina?
Istina i realnost se izbegavaju ukoliko su bolne. Mi moemo prepraviti svoje
mape samo ako imamo toliko discipline da prevaziemo taj bol. Da bismo
30
stekli takvu disciplinu moramo biti u potpunosti posveeni istini. To znai da

istinu najdoslednije determinisanu, moramo uvek smatrati Vanijom i
vitalnijom za svoje dobro, od sopstvenog komoditeta. I obrnuto, linu
dekomodiranost moramo smatrati relativno nevanom, pa joj se ak i radovati jer
je ona u slubi nae potrage za istinom. Mentalno zdravlje je razvojni proces,
posveenost istini po svaku cenu.
31
Otvorenost ka izazovu
ta znai ivot potpune posveenosti. To znai, pre svega, neprekidno,
nepopustljivo samoispitivanje. Mi svet poznajemo samo kroz svoj odnos prema
njemu. Zbog toga, da bismo upoznali svet mi ne samo da treba da ga ispitujemo,
ve da istovremeno ispitujemo onoga ko ispituje. Psihijatri ovo ue kao deo
profesionalnog obrazovanja i znaju da je nemogue razumeti sukobe i prenose
svojih pacijenata, bez prethodnog razumevanja sopstvenih. Njima se zato
preporuuje podvrgavanje psihoterapiji ili psihoanalizi kao sastavnom delu
obrazovanja i razvoja. Na alost, mali broj psihijatara prihvata ovaj savet. Veina
pomno prouava svet, ali ne i sebe. Oni mogu biti kompetentni po vladajuim
standardima ali nikada nisu mudri. ivot mudrosti mora biti ivot kontemplacije
kombinovan sa akcijom. U prolosti amerike kulture,
kontemplacija nije visoko vrednovana. Pedesetih godina ljudi su Adlaji Stivensona
nazvali jajoglavi i nisu verovali da moe postati dobar predsednik upravo zato
to je bio ovek odan kontemplaciji, sklon dubokom razmiljanju i sumnjama. uo
sam roenim uima kako roditelji svojoj adolescentnoj deci najozbiljnije govore:
Ti previe razmilja. Kakav je ovo apsurd, kada znamo da nas sposobnost
razmiljanja i samoispitivanja najvie ini ovenim. Sreom, izgleda da se ovakvi
stavovi menjaju i da poinjemo da shvatamo kako izvori opasnosti po svet lee pre
u nama nego van nas, i da su procesi neprekidnog samoanaliziranja i
kontemplacije sutinski za konaan opstanak. Ja ovde podrazumevam male grupe
ljudi koje menjaju svoj stav. Istraivanje spoljanjeg sveta nije nikada toliko bolno
kao sopstveno istraivanje unutranjosti i veina eli da izbegne bol koji donosi
ivot posveen istinskom samoistraivanju. Ipak, kada je neko posveen istini,
ovaj bol postaje sve vie nevaan, (uz to i manje bolan) to ovek dalje napreduje
stazom samoispitivanja.
iivot potpune posveenosti istini podrazumeva i spremnost na line izazove.
Jedini nain da saznamo sa sigurnou da li je maa mapa
verodostojna, jeste da je izloimo kritici i izazovu ostalih maponoa. ivimo u
zatvorenom sistemu - pod staklenim zvonom, ako citiramo Silviju Plat, i sve
skloniji zabludi, udiemo svoj sopstveni zagaeni vazduh. Zbog bola koji je
sastavni deo procesa ispravljanjaTnapa stvamosti, najrae bismo izbegli ili
zaobili sve izazove u odnosu na njihovu osnovanost. Svojoj deci govorimo: Ne
odgovaraj mi, ja sam ti roditelj. Branom drugu prenosimo ovakvu poruku:
Hajde da pustimo jedno drugo daivimo. Ako me bude kritikovao, iv-ot u ti
zagorati i zaalie zbog toga. Svojim porodicama i svetu stariji
32
upuuju poruku: Star sam i slab. Ako mi se suprotstavite, mogu umreti ilii ete
snositi krivicu zato to ste mi zagorali poslednje dane na ovom svetu. Svojim
potinjetnima stavljamo do znanja: Ako budete tako drski, da mi se
suprotstavite, onda to uradite veoma obazrivo, inae ete se veoma brzo naoi u
potrazi za novim poslom.
Sklonost ka izbegavanju izazova toliko je opte prisutna u Ijudskim biima
da se moe smatrati osobinom Ijudske prirode. Time to smo je nazvali pnirodnom
ne znai da ona istovremeno predstavlja esencijaLno, blagotvorno ili
nepromenljivo ponaanje. Prirodno je vriti nudu u gae i nikada ne prati zube.
Uprkos tome mi sebe uimo da inimo ono to je neprirodno, dok nam to ne
postane deo prirode. ak se i samodisoiplina moe definisati kao uenje
neprirodnosti. Jo jedna osobina Ijudske prirode - moda ona koja rias ini
najljudskijim - jeste naa sposobnost da primamo i prevaziemo ono to je
neprirodno i time preobrazimo sopstvenu prirodu.
Nijedan in nije prirodniji, a amim tim i ljudskiji od podvrgavanja
psihoterapiji. Ovim inom mi se narnemo otvaramo najdubljem izazovu drugog
Ijudskog bia pa mu ak i plaamo za pronicljivost i brigu.
Ne samo pojedinci, ve i itava organizacija poznati su po tome to se tite
od izazova. Jednom sam od efa vojnog osoblja dobio nalog da pripremim analizu
psiholokih uzroka strahota u Mai Laju i njihovo kasnije zatakavanje, u elji da
se takvom ponaanju u budunosti stane na put. Moje preporuke nije prihvatio
glavni vojni tab uz obrazloenje da se ovo istraivanje ne moe zadrati u
tajnosti. Postojanje takvog istraivanja moe nas izloiti daljem izazovu. Ni
predsedniku ni vojsci nisu U ovom trenutku potrebni dalji izazovi. - reeno mi je.
Otvorenost ka izazovu jedna je od stvari koju simbolizuje leanje na kauu
psihoanalitiara. Podvrgavanje psihoterapiji predstavlja in velike hrabrosti.
Najvei razlog, zbog koga ljudi izbegavaju psihoterapiju, nije nedostatak novca
ve nedostataJc hrabrosti. Ovo se odnosi i na veliki broj psihijatara koji ne
uspevaju da sagledaju nunost podvrgavanja sopstvenoj terapiji uprkos tome to
za to imaju vie razloga od ostalih.
Hrabrost koju poseduje veina pacijenata koja se dobrovoljno podvrgava
psihoanalizi, ak i na poetku terapije i uprkos stereotipnom miljenju, otkriva da
su ii sutini ti Ijudi mnogo snaniji i zdraviji od proseka.
Dok je psihoterapija krajnji oblik otvorenosti ka izazovu i naa obinija
svakodnevna meusobna optenja pruaju nam sline mogunosti rizika koji nosi
otvorenost: kod automata za vodu, na sastancima, na terenu za golf, za
33
veerom, u krevetu kada se svetla pogae, sa kolegama, poslodavcima,

zaposlenim, suprunicima, prijateljima, ljubavnicima, roditeljima, i decom. Jedna
uredno oeljana ena, koja je dolazila due vremena kod mene na terapiju, uvek
bi se oeljala kada bi na kraju seanse ustala sa kaua.
Prokomentarisao sam
Toliko o analizi razloga zatakavanja jednog incidenta, ; koja je i sama
zatakana. Ovakvo ponaanje nije ogranieno samo na vojsku ili Belu kuu.
Naprotiv, odnosi se na Kongres, druge dravne agepcije, korporacije, pa ak i na
univerzitete i dobrovoljne ustanove - ukratko na sve Ijudske organizacije. Isto
onoliko koliko je potrebno pojedincu da prihvati izazove ukoliko eli da razvija
mudrost i delotvomost, toliko je potrebno i organizacijama da bi se razvile u
vredne i progresivne institucije. Ovu injenicu, sve vie prihvataju ljudi kao to je
Don Gardner iz Zajednikog cilja, kome je jasno da jedan od najuzbudljivijih i
najznaajnijili zadataka koji se u sledeih nekoliko dekada nalazi pred naim
drutvom, jeste da se u birokratsku strukturu nae
organizacije ugrade prijemivost i otvorenost na izazove koji bi zamenili za sada
tipini institucionalni otpor.vo njeno ponaanje. Pre nekoliko nedelja moj mu je
primetio da mi je kosa pozadi slepljena uz potiljak, kada sam se vratila sa jedne
seanse, objasnila je porumenevi. Nisam mu rekla zato. Plaim se da e me
zadirkivati ako mu kaem da ovde leim na kauu. Sada smo imali nov problem
za reavanje. Najvea je vrednost psihoterapije u prenoenju discipline koja spada
u pedesetominutni sat, na svakodnevne odnose i delatnosti pacijenta.
Ozdravljenje duha.se nee postii sve dok otvorenost ka izazovu ne postane nain
ivota. Ova ena nee ozdraviti sve dok sa muem ne postigne otvorenost koju je
postigla sa mnom.
Od svih ljudi koji se obrate psihijatru ili psihoterapeutu malo je onih koji
svesno trae izazove ili obrazovanje u disciplini. Veina jedino traii
olakanje. Kada shvate da su izazvani, ne samo jodrani, mnogi e pobei ili
doi u iskuenje da pobegnu. Uei ih da jedino pravo olakanje dolazi kroz
izazov i disciplinu delikatan je, dug i esto neuspean poduhvat. Zato govorimo o
potrebi da se paaijanti zavedu psihoterapijom. Takoe moemo rei za neke
pacijente koje viamo vie od godinu dana da se oni jo uvek nisu stvamo
prepustili terapiji.
Za postizanje otvorenosti ka psihoterapiji naroito se preporuuje (ili zahteva
u zavisnosti od toga kako na to gledate) tehnika slobodne asocijacije. Kada se
primenjuje ova tehnika, pacijentu se kae: Recite sve to vam padne na pamet
bez obzira koliko to zvualo nevano, bolno, ili neprijatno. Ako vam
34
padne na pamet vie stvari, istovremeno, onda treba da govorite o onoj koja vam
tee pada. Ovo je lake rei nego uiniti, ali oni koji savesno na tome rade obino
brzo napreduju. Neki imaju toliki otpor prema izazovu da se samo pretvaraju da
sarauju. Prividno rado priaju o nekiin tvarima, ali obavezno izostave kljune
detalje. Neka ena e satima pnati o neprijatnim iskustvima iz detinjstva, ali e
preutati da ju je mu tog jutra suoio sa injenicom da je sa bankovnog rauna
skinula hiljadu dolara vie nego to je dozvoljeno. Takvi paoijenti se true da
psihoterapijsku seansu pretvore u konferenciju za tampu. U najboljem sluaju e
traiti vreme u pokuajima da izbegnu izazov, ili e pribei suptilnim laima.
Da bi se pojedinci i organizacije zaista otvorili prema izazovu, neophono je
da njihove mape realnosti budu izloene inspekciji javnosti. Potrebno je neto vie
od konferencije za tampu. Stoga je praksa potpune iskrenosti jo jedan Uslov za
ivot potpune posveenosti istini. To podrazumeva neprekidan i beskrajan proces
samoprovere da bi se osiguralo da nae komunikacije - ne samo rei koje
izgovaramo, ve i nain na koji ih izgovaramo - bez odstupanja, odraavaju
najpriblinije to je ljudski mogue, istinu ili lealnost kakvu poznajemo.
Ovakva iskrenost ne dolazi bezbolno. Ljudi lau da bi izbegli bol koji donosi
izazov i njegove posledice. La predsednika Niksona o Votergejtu nije bila nita
sofisticiranija od lai etvorogodinjaka koji uverava majku kako je lampa sama
pala sa stola i razbila se. Sve ,dok je priroda izazova legitimna (a obino jeste) la
je pokuaj da se izbegne legitimna patnja i moe uzrokovati mentalnu bolest.
Koncept izbegavanja stvara problem preice. Uvek kada pokuavamo da
izbegnefno neku prepreku, traimo bri i laki put prema cilju: preicu. Zato to
sam uveren da razvoj ljudskog duha predstavlja krajnji cdlj ljudskog postojanja,
posveen sam ideji o progresu. Ispravno je i primereno da Ijudska bia rastu,
razvijaju se i napreduju to je bre mogue, prema tome, dobro je i ispravno
pribegavati svakoj pravoj preici ako je ona napredak u linom razvoju. Kljuna
re u prethonoj reenici je ipak prava. Ljudi imaju tendenciju da ignoriu prave
preice, i uporno trae pogrene. Na primer, ispravno je prouiti sinopsis knjige
umesto proitati ceo original kada se pripremamo za ispit. Ukoliko je sinopsis
dobar i materija savladana, osnovno znanje je mogue stei za krae vreme, uz
manje truda. Prevara ne moe nikada predstavljati pravu preicu. Ona verovatrio
moe utedeti mnogo vie vremena, i ukoliko je uspena, moe prevarantu
izdejstvovati prolazriu ocenu na ispitu, ali e izostati osnovno
35
znanje. Tada je ocena lana, i pogreno interpretirana. Ako ona postane osnova u
ivotu, onda ivot postaje la i pogrena interpretacija posveena tienju i
pothranjivanju lai.
Prava psihoterapija takoe moe biti pogrena preica. To je najee sluaj
kada roditelji trae psihoterapiju za svoju deou. Oni ele da ini.se deca na neki
nain promene; da prestanu da se drogiraju, dobijaju histerine napade, loe ocene
i tako dalje. Neki roditelji su iscrpeli svoje mogunosti u pokuajima da deci
pomognu, i zato se psihoterapeutu obraaju sa istinskom voljom da se pozabave
problemom. Drugi, podjednako esto dolaze sa jasnim saznanjem o uzroku
problema kod deteta, u nadi da e psihijatar moi da uini neki magini potecz i
izmeni dete, a da pritonv ne ukloni osnovni uzrok problema. Na primer, neki e
roditelji otvoreno rei: Mi znamo da imamo problema u braku i da je to u vezi sa
problemom naeg sina. Ipak, ne elimo da se govori o naem braku niti da se
podvrgnemo terapiji. Radite sa naim sinom, i ako je to mogue, pomognite mu da
bude sreniji.
Drugi su manje iskreni. Oni su spremjii da izjave da e uiniti sve to je do
njih, ali kada im se objasni da detetovi simptomi predstavljaju ispoljavanje otpora
prema njihovom stilu ivota, obino kau: Apsurdno je oekivati da se postavimo
naglavake zbog njcga, i odlaze u potragu za novim psihijatrom koji e im moda
ponuditi bezbolniju preicu. Kasriije e, vcrovatno, rei
prijateljima, i ponavljati u sebi Sve smo uiniili za svoje dete: ak smo posetili
etiri razliita psihijatra, ali nita nije pomoglo.
Mi ne laemo samo druge ve obmanjujemo i sebe. Izazovi naoj
prilagoenosti (mapama), sa stanovita sopstvene savesti i realnog opaanja, mogu
biti podjednako ispravrai i bolni kao i izazovi koji potiu od javnosti. Od
bezbrojnih lai kojima ljudi sami sebe obmanjuju, dve su najuobiajenije,
najmonije i najdestruktivnije: Mi zaista volimo svoju deou, i nai nas roditelji
zaista vole. Verovatno je da su nas roditelji voleli i da mi volimo svoju decu, ali
kada nije tako, Ijudi se ne trude da to prihvate. Za psihoterapiju est kaem da je
to igra istine ili igra iskrenosti jer joj je svrha, izmeu ostalog, i to da
pomogne pacijentima da se suoe sa laima. Jedan od korena mentalnih bolesti
najee predstavlja sistem sastavljen od lai koje su nam reene, i lai koje smo
sami sebi rekli. Koreni se mogu otkriti i unititi samo u atmosferi savrene
iskrenosti. Da bi terapeuti stvorili ovakvu atmosferu, neophodno je u njihove
odnose sa pacijentima uneti apsolutnu otvorenost i istinitost. Kako moemo od
pacijenta oekivati da podnese bolno suoavanje sa stvarnou,
36
ukoliko ga ne podelimo sa njim? Moemo biti predvodnici samo ako idemo

prvi.
37
Tajenje istine
Lai se mogu podeliti na ve vrste: Bele lai i cme lai.
Cma la je izjava za koju znamo da je neistinita. Bela la je izjava koja nije
sama po sebi neistinita, ali izostavlja znaajan deo istine. injenica da je la bela
ne ini je nita manje neistinitom, niti opravdanijom. Bele lai mogu biti u
podjednakoj meri destruktivne kao i cme. Vlada koja pomou cenzure taji pred
javnou neku vitalnu informaciju, nije ni za nijansu vie demokratska od one
vlade koja govori neistjnu. Pacijentkinja koja je preutala da je za 1000 dolara
prekoraila dozvoljenu sumu na raunu, koila je time svoj razvoj kroz terapiju
isto kao da je pribegavala laima. Upravo zato to deluje manje nepoteno,
preutkivanje bitne informacije je najuobiajeniji oblik laganja, a tetniji je utoliko
to ga je tee otkriti i raskrinkati.
Bela la je drutveno prihvatljiva u mnogim naim meusobnim odnosima,
jer ne elimo da povredimo tua oseanja. Uprkos tome, alimo to su nam
drutveni odnosi veinom povrni. Roditeljima se injenica da decu kljukaju
papicom od belih lai ne samo ini prihvatljiva, ve i blagotvoma i nena. ak i
muevima i enama koji su bili dovoljno hrabri da se jedni pred drugima otvore,
teko pada otvorenost sa ecom. Oni im nee otkniti da pue marihuanu ili da su
se prethodne noi svaalr, da oseaju otpor prema manipulacijama babe i dede, da
im je lekar rekao da pated psihosomatskih poremeaja ili da su uleteli u rizian
finansijski poduhvat, pa ak ni koliko novca imaju na bankovnom raunu. Obino
se ovakvo tajenje istine opravdava ljubavlju ili eljom da se deca zatite od
nepotrebnih briga, i zbog toga se esto dogaa da je takva zatita neuspena.
Deca ionako znaju da mama i tata pue travu, da su se noas svaali, da postoji
otpor prema babi i dedi, da je mama nervozna i da tata gubi novac. Tada razultat
nije zatita, ve uskraenost. Deci je uskraeno saznanje o novcu, bolesti, drogi,
seksu, braku, roditeljima, babama i dedama i ljudima uopte. Lieni su ujedno i
umirenja koje bi dobili kada bi se otvoreno raspravljalo o ovim temama. Konano,
uskraeni su im uzori otvorenosti i iskrenosti, a prueni primeri delimine
iskrenosti, nepotpune otvorenosti i ograniene hrabrosti. Za neke roditelje je elja
da zatite decu motivisana iskrenom, ali pogreno tumaenom Ijubavlju. Drugima,
elja da potede decu vie slui kao fasada i racionalizacija tenje da izbegnu
suoavanje i time saouvaju autoritet nad njima. Takvi roditelji obino govore:
Vidite deco, vi treba daastavite da budete deca, i brinete deije brige, a brige
odraslih prepustite nama. Gledajte u nama snane i nene zatitnike. Takva slika je
dobra i za vas i
38
za nas, i zato je nemojte ruiti. To nama ,prua oseaj snage, a vama oseaj
sigurnosti, i svima e nam biti lake ako e previe ne udubljujemou te stvari.
Ne moemo zanemariti injeniou da moe doi do pravog konflikta kada se
elja za apsolutnom iskrenou suprotstavi potrebama nekih ljudi da pruaju
odreenu vrstu zatite. Na primer, ak i roditelji u savreno stabilnim
brakovima, mogu ponekad razmatrati razvod kao jedno od moguih reenja, ali
obavestiti daou o ovome kada za to ne postoji realna osnova, krajnje je
nepotirebno, i predstavlja za njih optereenje. Pomisao na razvod je ozbiljna
pretnja deijem oseaju sigumosti - toliko zastraujua, da ona ne mogu da je
sagledaju iz ire perspektive. Deca su ozbiljno ugroena, ak i onda, kada je
mogunost da doe do razvoda veoma udaljena. Ako je brak njihovih roditelja
riasukan, deca e biti suoena sa ovom pretnjom bez obzira da li roditelji o tome
govore ili ne. Ako je ori u osnovi solidan, roditelji ne bi sa apsolutnom iskrenou
rekli: Mama i tata su sino razgovarali o razvodu, ali ovoga puta to zaista nije
ozbiljno. U dfugim sluajevima, esto je neophodno da psihijatri preute
sopstvene misli, gledita i saznanja pacijentima u ranijim stadijumima
psihoterapije, jer oni jo uvek nisu spremni da se sa njima suoe i prihvate ih. Na
prvoj godini staa, jedan mi je pacijent na etvrtoj seausi ispriao san koji je
oigledno odraavao zabrinutost u vezi sa homoseksualnoou. U elji da pokaem
kako sam sjajan terapeut, i kako brzo postiem napredak, rekao sam: Va san
odraava zabrinutost u vezi sa vaom latentnom homoseksualnou. On se vidno
uzbudio, i nije vie dolazio na terapiju. Samo uz ogroman trud i sreu, uspeo sam
da ga nagovorim da nastavii sa psihoterapijom. Imali smo jo dvadeset seansi pre
nego to je, zbog posla, premeten u drugi deo zemlje. Ove seanse su mu veoma
koristile, uprkos podatku da viie nikada nismo raspravIjali o homoseksualnosti.
injenica da je.njegova podsvest bila sa njom okupirana, nije znaila da je on
spreman da se sa tim suod na svesnom nivou. Poto ovo saznanje nisam preutio,
uinio sam mu lou uslugu, skoro ga izgubivi kao sopstvenog ili bilo ijeg
pacijenta.
Selektivno preutkivanje sopstvanog miljenja mora se primenjivati s
vremena na vreme u poslovnom iolitikom svetu, ukoliko elimo da budemo
dobrodoii u raznim upravnirfi telima. Kada bi ovek u svalcoj situaciji otvoreno
iskazivao svoje miljenje o vanim i nevanim stvarima, bio bi smatran
nepoeljnim i opasnim za organizaciju. Stekao bi reputaciju drske osobe i nika,da
ne bi bio izabran za njenog predstavnika. Ne moemo zaobii injeniou da ukoliko
elimo da budemo uticajni u nekoj organizaciji, moramo delimino postati
organizovana osoba, paljivi u izraavanju linog miljenja,
39
ponekad poistoveujui lini jdentitet sa identitetom organizaoije. S druge strane,

axo neko smatra sopstveni uticaj u organizaciji jedinim ciljem
organizacijskog ponaarija, dozvoljavajui sebi da izraava samo ono miljenje
koje nee nita pore metiti, onda je dozvolio da cilj opravda sredstvo i izgubio je
lini integritet i indentitet, postavi u potpunosti linost
organizacije. Put koji vliki rukovodiac mora prevaliti izmeu ouvania i gubitka
sopstvene samostalnosti i indentiteta, neobino je uzan, i veoma mali broj ga
uspeno pree. On predstavlja ogroman izazov.
Izraavanje miljenja, oseanja, ideja, pa ak i znanja, mora s vremena na
vreme biti potisnuto, u ovim i mnogim slinim okolnostima tokom ljudskog
ivota. Kojih se pravila, u tom sluaju treba pridravati, ako elimo da se
posvetimo istini? Kao prvo, nikada ne smemo izgovoriti neistinu. Drugo, stalno
imajmo ria umu da je preutkivanje istine uvek potencijalna la, i da je neophodno
vana moralna odluka a svakoj situaciji u kojoj preutkujemo istinu. Tree. odluka
da se istina preuti nikada ne sme biti zasnovana na linim potrebama, kao to su
potreba za moi i simpatijom, ili potreba da se lina mapa zatiti od izazova.
etvrto, odluka da se istina prikrije, mora uvek u potpunosti biti zasnovana na
potrebama oveka ili ljudi od kojih se ona taji. Peto,
procenjivanje tuih potreba je izraz kompleksne odgovomosti koji se mora
sprovoditi mudro i sa iskrenom ljubavlju prema drugfome. esto, primarni faktor
u procenjivanju tuih potreba, jeste procena sposobnosti te osobe da istinu
iskoristi za sopstveni duhovni razvoj. Najzad, procenjujui neiju sposobnost da
istinu iskoristi za lini razvoj, moramo imati na umu da je naa tendencija pre da
potcenimo nego da precenimo ovu sposobiiost.
Sve ovo moe delovati kao izuzetan zadatak koji je nemogue u potpunosti
ispuniti i koji predstavlja hronian i beskonaan teret, pravu gnjavau.
I zaista, on jeste beskonaan teret samodiscipline zbog koga se veina ljudi
odluouje za ivot ograniene iskrenosti i otvorenosti, skrivajui sebe i svoje mape
od.sveta. Tako je mnogo lake. Ipak, nagrada za teak ivot u iskrenosti i
posveenosti istini, nadmauje puku potrebu. Zahvaljujui injeniai da su njihove
mape neprekidno izloene izazovu, otvoreni ljudi se neprekidno duhovno
razvijaju. Svojom otvorenoou, oni mogu efektivmdje uspostavljati i odravati
prisne odnose nego zatvoreni Ijudi. Poto nikada ne govore lai, mogu biti sigumi
i ponosni u svome saznanju da niim nisu doprineli konfuziji koja vlada svetom,
ve su posluili kao izvori svetlosti i jasnoe. Konano, onii su u potpunosti.
slobodni da postoje, i nisu optereeni nikakvom potrebom za skrivanjem. Ne
moraju da se unjaju u senci. Ne moraju da izmiljaju nove lai
40
koje bi sakrile stare. Ne moraju gubdti energiju na prikrivanju tragova i

preruavanju. I konaano, shvataju da je potrebno mnogo manje energije za
disaiplinovanost potenja nego za prikrivamje. to je ovek blii ovom zahtevu,
to mu je lake da ouva potenje, dok brojne lai povlae a sobom nove lai.
Svojom otvorenou, ljudi posveeni istini, ive na otvorenom, a vebanjem
hrabrosti da ive na otvorenom, oni se oslobaaju straha.
41
Balansiranje
Vrsta discipline potrebna da se disciplinuje disciplina, je ono to ja nazivam
balansiranje. To je ujedno i etvrta, poslednja vrsta o kojoj bih eleo da govorim.
Balansiranje je disciplina koja nam daje fleksibilnost. Potrebina je neobina
fleksibilnost da bi se uspeno preivelo u svirii sferama aktivnosti. Kao primer
emo uzeti gnev i naine na koje se on ispoljava. Gnev je emooija nasleena u
evoluciji (kod Ijudi i manje razvijenih organizama), koja
potpomae opstanak. Uvek osetimo gnev kada nam je geografska i psiholoka
teritorija ugroena. On nas nagoni na otpor. Da nema gneva, nas bi neprekidno
gazili i konano unitili.
Samo sa gnevom moemo preiveti. Ipak, najee, kada odmah
pomislimo da drugi ele da nas ugroze, nakon detaljnijeg preispitivanja
shvatiemo da to uopte nije njihova namera. Ponekad, kada stvarno utvrdimo da
nas Ijudi ugroavaju iz ovih ili onih razloga, uvideemo da je za nas bolje da ne
reagujemo gnevom. Neophodno je da n#i vii modami centri rasuivanja
reguliu i moduliraju nie centre (emoaije). Da bismo uspeno funkcionisali u
svom sloenom svetu, bitno je da posedujemo sposobnost, ne samo da
ispoljavamo gnev, ve i da ga ne ispoljavamo. Takoe, monamo biti sposobni da
gnev izraavamo na razliite naiine. Ponekad ga je nuno ispoljiti tek nakon
mnogo razmi=ljanja i procenjivanja. U drugim je prilikama korisnijespoljiti ga
cdmah i spontano. Katkad ga treba ispoljiti hladno i mirno, a u nekim
situacijama glasno i nesputano. Mi ne samo da moramo znati kako u razliitim
prilikama da izaemo na kraj sa gnevom, ve i kako da najadekvatnije
uskladimo pravo vreme sa pravim izrazom. Da bismo kompetentno i adekvatno
rukovali svojim gnevom, neophodan je razraen i fleksi: bilan sistem
reagovanja. Nije udo to je baratanje gnevom sloen zadatak koji je teko
uspeno okonati pre zrelosti i srednjih godina, a ponekad i do kraja ivota.
Svi Ijudi u veem ili manjem stepemu pate od slabe fleksibilnosti sistema
reagovanja. Vei deo posla psihoterapeuta lei u nastojanju da se pomogne
pacijentu da postigne veu fleksibilnost ovog sistema. To znai da to su pacijenti
vie hendikepirani nemirom, krivicom, i ncsigumou, utoliko je ovaj posao tei.
Ja sam, na primer, radio sa tridesetdvogodinjom izofreniarkom, za koju je bilo
istinsko otkrovenje kada je saznala da neke mukarce ne mora oustiti preko
kunog praga, drnge sme pustiti u salon, ali ne i u spavau sobu, dok pojedinima
moe i to dopustiji. Ranije je raspolagala sistemom reagovanja
42
po kome je ili svakoga putala u spavau sobu, ili nikoga nije putala preko
kunog praga. Tako je balansirala od poniavajueg promiskuiteta .do krajnje
izolovanostd. Sa ovom istom enom smo proveli nekoliko seansi posveemh
pisamcima zahvalnosti., Ona se oseala obaveznom da alje dugaka, isorpna,
rukom pisana i savreno frazirana pisma, kao odgovor na svaki poklon ili
pozivnicu koju bi dobila. Poto je to postalo prilian teret, ona je odjednom
prestala da alje pisma takvog sadraja i poela da odbija sve poklone i pozive.
Ponovo je bila zapanjena kada je saznala da neki pokloni ne zahtevaju pismenu
zahvalnost, a da je za neke dovoljno kratko pisamce u znak zahvalnosti.
Zrelo mentalno zdravlje zahteva neobinu sposobnost za neotino
balansiranje izmeu konfliktnih ciljeva, odgovornosti, dunosti itd. Sutina
discipline balansiranja je odricanje. Seam se da sam ovo shvatio jednog letnjeg
jutra kada mi je bilo devet godina. Tek sam bio nauio da vozim bicikl i radosno
sam isprobavao svoju novu vetinu. Oko milju od nae kue put se sputao niz
strmi breuljak i na kraju pravio nagli zaokret. Dok sam se tog jutra sputao niz
breuljak, osetio sam neobinu radost zbog sve veeg ubrzanja. Odrei se takvog
zadovoljstva i prikoiti smatrao sam apsurdnim samokanjavanjem. Reio sam da
pokuam nesmanjenom brzinom da uem u krivinu, ali je moja ekstaza naglo
okonana kada sam odleteo nakoliko metara dalje, u umarak. Bio sam ugruvan i
povreem, a prednji toak je potpuno uniten od udarca u drvo. Izgubio sam
ravnoteu. Balansiranje je disciplina upravo zbog odricanja koje je bolno. U ovom
sluaju ja nisam bio spreman da se odreknem zadovoljstva brzine da bih odrao
ravnoteu i sigumo uao u krivinu, Na jedan ili drugi nain, to je lekcija koju sam
morao da uim tokom itavog ivota. To svi moramo initi. Dok savlaujemo
krivine i okove svojih ivota, mi se uporno moramo odricati delova samih sebe.
Jedina altemativa ovog odricanja je da odustanemo od putovanja kroz ivot.
Moe delovati neobino, ali veina ljudi se opredeljuje za ovu altemativu i
odluuje da odustane od ivotnog putovanja, zaustavivi se negde du puta da bi
izbegla bol odricanja. Ako vam to deluje neobino,. onda niste u potpunosti
shvatili dubinu bola. Po svom optem obliku, odricanje predstavlja najbolnije
ljudsko iskustvo. D,o sada satn govorio o manjim oblicima odricanja - odricanje
od brzine ili luksuza spontanog besa, sigumosti sputanog gneva ili urednosti
pismene zahvalnice. Sada bih se osvrnuo na odricanj,e od karakternih osobina,
uhodanih ema ponaanja, ideologija, pa ak i itavih ivotnih stilova. To su
krupna odrianja koja su neophodna ako elimo da stignemo daleko na ivotnom
putovanju.
43
Jedne veeri, pre izvesnog vremena, odludo sam da posvetim neto

slobodnog vremeina izgraivanju svetlijeg i prisnijeg odnosa sa svojom
etmaestogodinjom kerkom. Vee nekoliko nedelja me je nagovarala da igramo
ah, tako da sam joj predloio da sada odigramo partiju. Rado je prihvatila, i
krenuli smo u skoro izjednaenu partiju. Poto je sutradan bio kolski dan, kerka
mi je rekla da malo pourim sa svojim potezima jer mora ustati u est sati ujutru.
Znao sam da je veoma disciplinovana kada je u pitajiju uredan odlazak na
spavanje, pa mi se uinilo da bi mogla da se malo odrekne okorelosti te navike.
Rekao sam joj: Hajde, moe" na spavanje i malo kasnije. Ne treba da poainje
igre koje ne moe da zavri. Ba se dobro zabavljamo. Igrali smo jo oko 15
minuta za koje vreme je postala vidno uznemirena. Najzad me je zamolila: Tata,
molim te pouni sa potezima.
Neu, doavola, odgovorio sam. Sah je ozbiljna igra. Ako eli dobro da
ga igra onda ga igraj polako. Ako nee ozbiljno da ga igra, onda nemoj ni da
podnje. Nastavili smo igru jo oko desetak minuta, dok moja kerka najzad nije
predala partiiju, rasplakala se, i otrala u svoju s.obu. Osetio sam se .isto kao onda
kada sam kao devetogodinjak, sav krvav, leao u bunju kraj puta pored svog
bicikla. Oigledno sam negde pogreio. Izgleda da niisam uspeo da procenim
krivinu na putu. Zapoeo sam sa eljom da lepo provedem vreme sa kerkom.
Devedeset minuta kasnije, ona je bila sva uplakana i toliko besna na mene, da je
jedva uspevala da govoii. ta je krenulo naopako? Odgovor je bio oigledan aii ja
nisam hteo da ga vidim, tako da SUmi bila potrebna dva sata da prihvatim
injenicu da sam upropa&tio vee dozvolivi da moja elja za pobedom nadvlada
elju za poboljanjem odnosa sa kerkom. Tada sam se stvarno depnimirao. Kako
sam uspeo toliko da ispadnem iz ravnotee. Najzad mi je postalo jasno. da je moja
elja za pobeom bila prevelika, i da je trebalo delimino da je se odreknem. Ipak,
i ovo malo odricanje mi se oinilo nemoguim. itavog ivota je elja za pobedom
predstavljala obar pravac jer sam pobedivao u mnogim stvarima. Kako je mogue
igrati ah bez elje za pobedom? Nikada nisam voleo da radim neto bez
entuzijazma. Kako sam onda mogao da igram ah sa entuzijazmom, ali
neozbiljno? Ipak, morao sam to nekako izmeniti, jer sam znao da e moj
entuzijazam, takmiarski duh i ozbiljnost kao deo eme ponaanja, udaljili decu od
mene, i da e, ukoliko ne modifikujem ovu emu, ponovo doi do
nepotrebnih suza i ogorenosti. Tako .se moja depresija nastavila.
Vie nisam depresivan. Uspeo sam da se delimino odreknem elje za
pobedom. Taj deo mene je sada savladan. Morao sam ga uguiti. Ubio sam ga
44
svojom eljom da pobedim u roditeljstvu. U detinjstvu mi je elja za pobedom u

igri dobro sluila. Kao roditelj, shvatio sam da mi je to postala prepreka, tako. da
sarn anorao da je se odreknem. Vremena su se promenila. Da bih im se prilagodio,
morao sam da se odreknem toga. Ono mi ne nedostaje. Mislio sam da hoe, ali
vidim da nije tako.
Deprcsija kao zrava pojava
Sve ovo, to sam ranije pomenuo, nepotpuni su primeri onoga to ljudi sa
hrabrou da sebe nazovu pacijentima, moraju da prou na mnogo veem planu,
mnogo puta u procesu psihoterapije. Period intenzivne psihoterapije je ujedno i
period intenzivnog razvoja u kome pacijenti doive vie pmomena nego neki ljudi
tokom itavog ivota. Da bi .dolo do ovog naglog razvoja, moramo se odrei i
pinoporcionalnog dela svoje stare linosti. To je. nezao,bilazan deo uspene
psihoterapije. esto sam in odluke da se obratimo psihijatru
predstavlja odricanje od sopstvene uverenosti da sam ja O. K. Ovo posebno
teko pada mukarcdma u naoj kultuiri, jer se Ja nisam O. K., i potrebna mi je
pomo da shvatim zato nisam O. K., i kako da postanem O. K. esto i tuno
poklapa sa Ja sam slabi, nemuevan i promaen. U sutini, proces odricanja
esto zapoinje i pre nego to je pacijent doneo odluku da potrai psihijatrijsku
pomo. Ve sam spomenuo da sam bio veoma deprimiran u procesu odricarija od
elje za pobedom. To je zato to oseaj povezan sa odricanjem od neega to
volimo ili bar neega to je deo nas i to nam je blisko - jeste depresija. Poto
mentalno zdravi Ijudi moraju da se razvijaju, i poto odricanje ili gubitak svoje
stare linosti jeste integralan deo procesa mentalnog i doihovnog razvoja,
depresija predstavlja normalan i u sutini zdrav fenomen. Ona postaje
abnormalna i nezdrava samo kada bmeta proces odricanja i tdme se prolongira, ne
prestajuoi .sa zavretkom procea. _
Glavni razlog koji ljude navodi na pomisao da zatrae psihijatrijsku pomo,
ini depresija. Drugim reiima, paoijenti se ve esto nalaze u procesu odricanja
ili razvoja pre nego to se obra:te za pomo, i upravo ih simptomi ovog razvojnog
procesa dovode pred vrata psihijatra. Posao je terapeuta da paoijentu pomogne da
okona proces koji je ve zapoeo. To ne znai da su pacijenti veinom svesni
onoga to im se dogaa. esto ele da se oslobode simptoma svoje depresije, da
bi stvari ponovo bile kao ranije. Oni ne znaju da stvari vie nikada ne mogu biti
onakve kakve su bile ranije. Ali podsvest zna, i upravo zato to u svojoj mudrosti
shvata da to kako su stvari stajale ranije vie nije odrdvo i konstruktivno,
proces odricanja zapooinje na nesvesnom nivou i dovodi do depresije.
Najverovatnije e pacijent izjaviti: Nemam pojma
45
zato sam depresivan, ili e depresivnost pripisati nebitnim faktorima. Poto

pacijenti jo uvek nisu svesno spremni da priznaju da su njihova staira linost
stvari onakve kakve su nekad bile zastarele, nisu ni svesni da im depresija
signalizira da je neophodna velika promena za uspeno evolutivno prilagoavanje.
injenica da je nesvesno za korak ispred svesti, moe itaocima zvuati udno.
Ipak, to je injenica koja neajuobiajenijih i najmonijih je ema iskustava iz
detinjstva, kada su roitelji ili sudbina, neosetljivi na deije potrebe oduzeli
detetu stvari pre nego to je ono bilo psihiki spremno da ih se odrekne i
dovoljno snano da prihvati njihov gubitak. Takva ema iskustva iz detinjstva ini
dete osetljivim na iskustvo gubitka i stvara mnogo snaniju sklonost od one koju
poseduju srenije osobe, da se vrsto dre stvari i da tee da izbegnu bol od
gubitka ili odricanja. Iz ovog razloga, mada sv? patoloke depresije ukljuuju neku
blokadu u procesu odricanja, ja verujem da postoji jedna vrsta hronine,
neurotine depresije koja u svom korenu krije traumatsku povredu osnovne
sposobnosti odricanja od bilo ega, i to bih nazvao rieurozom odricanja. amo da
se moe primeniti na ovaj specifian trenutak, ve je toliko uoptena da postaje
osnovni princip mehtalnog funkcionisanja. O tome emo mnogo vie rei u
zavrnom elu ove knjige.
U poslednje vreme se esto govori o krizi srednjih godina. Ona je, u stvari,
samo jedna od mnogih kniza ili kritinih stadijuma razVoja u ivotu, to je jc pre
trideset godina tvrdio Eirik Erikson. (Erikson je izdvojio osam kriza, ali moda ih
ima i vie). Ono to krize prelaznih perioda u ivotnom ciklusu ini
problematinim i bolnim, jeste to, to se da bismo ih uspeno prebrodili, moramo
odreoi mnogih stvari koje volimo, kao i naina na koji smo radili i posmatrali
stvari. Veina ljudi je bila nespremna ili nesposotna da podnese bol koji donosi
odricanje od prevazienog. Zbog toga se esto zauvek dre starih ema,
razmiljanja i ponaanja, ne uspevajui da prebrode krize, zaista odrastu i iskuse
radost ponovnog roenja koja prati uspean prelaz ka veoj zrelosti. Mada je o
svakom mogue napisati knjigu, ja ou samo nabrojati najvanije uslove, elje i
stavove kojih se moramo odrei u toku uspenog evoluitivnog ivotnog veka.
Stanje detinjstva u kome se ne mora odgovioriti ni na jedan spoljanji zahtev,
fantazija omnipotenoije,elja za apsolutnim posedovanjem svojih roditelja,
zavisnost detinjstva,
iskrivljena vizija roditelja, omnipotencija adolescencije,
sloboda ne-veaivanja, agilnost mladosti,eksualna privlanost - i/ili
potencija mladosti, fantazije o besmrtnosti, utoritet.nad sopstvenom decom,
46
razne vrste privremenih moi, nezavisnost fizikog zdravlja i, konano,

odricanje od isamoga sebe i ivota.
47
Odricanje i ponovno roenje

Poslednje navedeno na gornjoj listi, odricanje od samoga sebe i,ivota,
predstavlja neku vrstu surovosti od strane Boga ili sudbine koja nae postojanje
pre tvara u lou alu i ne moe se nikada prihvatiti. u potpunosti. Ovakav stav je
naroito rasprostranjen u zapadnoj kulturi dananjeg vremena, u kome je Ja sveto,
a smrt strana uvreda. U stvari., realnost je suprotna tome. Kroz odricanje od
samih sebe, ljudska bia mogu doiveti ekstatinu, trajiiu i solidnu ivotnu radot.
Smrt je ta koja itavom ivotu daje smisao. Ova tajna je sutinska mudrostreligije.
Proes odricanja od samog sebe (to je povezano sa fenomenom ljubavi, o
emu emo raspravljati u sledeem poglavlju za veinu nas predstavlja postepen
proces u koji ulazimo kroz seriju trzaja i pokreta. Jedan oblik privremenog
odricanja od samoga sebe zasluuje da bude posebno pomenut, jer njegovo
sprovoenje zahteva znaajmo uenje u doba zrelosti, a samim tim i znaajno
sazrevanje Ijudskog duha. Pod ovim. podrazumevam vrstu discipline
balansiranja koju nazivam stavljanje u zagrade. To je, u sutini, balansiranje
potrebe za stabilnou i potvrdom sopstvenog ja, sa potrebom za novim
saznanjima i vcim razumevanjem, tako to se privremeno odriemo sebe samih stavljamo se u zagrade - da bismo obezbedili mesto za ugraivanje novog
materijala. Ovu disciplinu je dobro formulisao teolog Sem Kin u knjizi Pleuem
Bogu: Drugi korak zahteva da prevazienl idiosinkratsku i egocentrinu
percepoiju trenutnog iskustva. Zrela svesnost je mogua samo onda kada sam
shvatio kompenzirao predubeenja i predrasude koji su deo moje linq istorije.
Svesnost o onome to mi se prua, zahteva dvostruko usmerenje panje:
priguivanje poznatog, i rado prihvatanje nepoznatog. Uvek kada prilazimo
nepoznatom predmetu, osobi ili dogaaju, javi se tendencija da trenutne potrebe,
piola iskustva i oekivanja od budunosti odrede ono to vidim. Ukoliko elim da
u potpunosti shvatirn jedinstvenost bilo ega, moram biti dovoljno svestan svojih
predodreenih ideja i karakteristinih emotivnih iskrivljenja da bih mogao da ih
stavim u zagrade dovoljno dugo da u svest primim nepoznato i novo. Ova
disciplina stavljanja u zagrade, kompenziranja ili priguivanja, zahteva
sofisticiranu samospoznaju i hrabru iskrenost. Ipak, bez ove discipline, svaki
trenutak, predstavlja samo ponavljanje onoga to sam ve video ili iskusio. Da bi
istinska novina mogla da se pojavi, i da bi se u meni ukorenila jedinstvena
prisutnost stvari, ljudi ili dogaaja, ja se moram
podvrgnuti decentralizaciji ega.
48
Disciplina stavljanja u zagrade ilustruje posledicu injenice odricanja i

discipline uopte, a to je da u zamenu za ono ega se odreknemo stiemo mnogo
vie. Samodisciplina je proces sazrevanja. Bol odricanja je bol smrti, ali smrt
starog donosi roenje novog. Bol smrti je bol roenja, a bol roenja je bol smrti.
Razvoj nove i bolje ideje, koncepta, teorije ili shvatanja podrazumeva smrt stare
ideje, koncepta, teorije ili shvatanja. Tako na kraju poeme Putovanje maga T. S.
Eliot opisuje patnju tri Mudraca dok se odriu prethodnog pogleda na ivot, da bd
prihvatili hrianstvo.
Seain se, sve to bejae davno, i uinio bih sve ponovo, ali ovo elim da
shvatim; Ovo: kuda smo to sve vreme ili ka roenju ili smrti?
Roenje je bilo, naravno, imamo dokaze i ne sumnjamo.
Videh roenje i smrt,li miljah da su razliiti.
Ovo roenje bejae za nas teka i gorika agonija, poput smrti, nae smrti.
Vratismo se svojim krajevima,vim kraljevstvima,li se Vie nismo oseali
lagodnovde, u istaroj podeli,a tuim narodom koji se grevito drivojih bogova.
- Radovao bih se drugoj smrti.
Pbto su roenje i smrt samo lie i nalije istog novia, nije nerazumno
posvetiti vie panje nego to je uobiajeno na zapadu, kionceptu reinkamacije.
Bez obzira da li smo spremni da ozbiljno razmotrimo mogunost neke vrste
ponovnog roenja koje se odvija simultano sa naom fizikom smrti, veoma je
jasno da ovaj ivotni vek predstavlja niz simultanih smrti i ponovnih roenja.
Tokom itavog ivota, ovek mora nastaviti da ui da ivi - rekao je pre dva
milenijuma Seneka - d ono to e (vas jo vie zapanjiti, jeste da itavog ivota
morate uiti da umirete. Takoe je jasno da dalje stiate ako na ivotnom
putovanju iskusite vie roenja, a samikn tim i vie smrti - vie radosti i vie boli..
Ovde se postavlja pitanje da li je ikada mogue csloboditi se emotivnog bola
u ovom ivotu. Ili, blae reeno, da li je mogue duhovno evoluirati do stepena
svesti na kome je bol ivljenja bar umanjen? Odgovor glasi i da i ne. Odgovor je
pozitivan, jer kada prihvatimo patnju, ona na neki naoin prestaje to da bude.
Odgovor je da, jer neprekidna veba discipline vodi u majstorstvo, a duhovno
razvijena osoba je i majstor u istom smislu u kome je to i odrasla osoba u odnosu
na dete. Stvari koje detetu priinjavaju veliki bol i probleme, ne moraju se na
odrasloj osobd uopte odrazitr. Konano, odgovor je da, i zato to je duhovno
evcluirana osoba (to emo videti u sledeem poglavlju) neobino spcsobna da
voli, a uz tu izuzetnu ljubav dolazi i izuzetna radost.
49
Odgovor je ne, jer u svetu postoji vakuum kompetentnosti, koji je neophodno

ispuniti. U svetu koji vapi za kompetentnou, ovek sposoban da voli ne moe
uskratiti svoju kompetentnost kao to ni gladnom detetu ne bi uskratio hranu.
Duhovno razvijeni Ijudi su ljudi izuzetne kompetentnosti i zbog toga je na njima
da slue svetu, emu se oni odazivaju u svojoj ljubavi. Oni su bez izuzetka ljudi
velike moi, mada ih svet vidi kao obine ljude, jer deluju na tih i neprimetan
nain. Uprkos svemu, oni deluju svojom mpi i u tom procesu veoma pate.
Realizacija moi podrazumeva donoenje odluka, to zahteva piunu svesnost koja
je daleko bolnija od donoenja odluka pri ogranienoj i otupeloj svesnostd (to je
nain na koji se donose mnoge odluke za koje se na kraju ispostavi da su
pogrene). Zamislite dva generala koja moraju, svaki za sebe, da odlue da li da
poalju deset hiljada vojnika u borbu. Za jednoga je divizija samo stvar, personal,
strateki instrument i nita vie. Za drugoga, oni su sve to, ali on je ujedno i
svestan svakog pojedinanog cd tih deset hiljada ivota, kao i ivota njihovih
porodica. Kome e odluka lake pasti? Lake je generalu koji je otupeo svoju
svesnost, upravo zbog toga to ne moe da podnese bol koji podrazumeva
potpunija svesnost. Moglo bi se rei: Ah, ali duhovno razvijeniji ovek nikada ne
bi ni postao general.-Ali ovo isto vai i za predsednika korporacije, lekara,
uitelja i roditelja. Odluke koje se odnose na ivote drugih, moraju se uvek
donositi. Najbolje odluuju oni koji najvie pate nad svojim odlukama, ali ipak
zadravaju sposobriost odluivanja. Jedna mera - moda najbolja, neije veliine,
jeste rijegova sposobnost da pati. Ipak, veliki su ujedno i radosni, to predstavlja
paradoks. Budisti esto ignoriu Budinu patnju, a hriani zaboravljaju HristoVu
radost. Buda i Hrist nisu bili razliiti ljudi. Hristova patnja na raspeu, i Budina
radost ispod drveta bo su iste.
Zato, ako je va oilj da izbegnete bol i pobegnete od patnje, ne bih vam
savetovao da teite viim nivoima svesti ili duhovne evolucije. Kao prvo, ne
moete ih dosed bez patnje, a drugo, ak da u tome i uspete, verovatno ete biti
pozvani da delujete na naine koji e za vas biti mnogo bolniji nego to sada
moete i zamisliti. Pa emu onda uopte elja za razvojem, moete se upitati. Ako
ovo pitanje i postavite, to je samo dokaz da ne znate mnogo o radosti. Moda ete
odgovor pronai u ostatku ove knjige, a moda i neete.
Samo jo zakljuna opaska o disciplini balansiranja i SUtini odricanja. _
Morate imati neto da biste se toga mogli odrei. Ne moete se odrei neega to
ne posedujete. Ako odustanete od pobede, a da nikada ranije niste
pobeivali, ostaete ono to ste i ranije bili, gubitnik. Morate sebi izmisliti
identitet pre nego to ga se moete odrei. Morate razviiti ego pre nego to ga
50
moete izgubiti. Ovo moe delovati neverovatoo elementarno, ali lino smatram
da je ttfTleophono rei, jer mnogi Ijudi koje nam imaju spoobnost da sagledaju
evoluciju, all im nedostaje volfa.| Oqi ele i veruju da je mogue preskoiti
discipliAu Vpronai preicu do svetosti. esto pokiuavaju da to dostignu tako to
e slediti povrne odlike svetaca povlaei se u pustinju ili bavei se stolarijom.
Neki ak veruju da su takvim imitiranjem zaista postali sveci i proroci.
Neisposobni su da sebi priznaju da su jo uvek deca i da se suoe sa bolnom
injenicom da moraju poeti od samog poetka i nastaviti prema sredini.
Disciplina je definisana kao sistem tehnika koje se na konstruktivan nain
bave bolom koji proistie iz reavanja problema, i ukazuju na nain kojim se
mogu reiti svi ivotni problemi. Izdvojene su i razraene etiri osnovne tehnike:
odlaganje zadovoljenja, preuzimanje odgovornosti, posveenost istini ili realnosti,,
i balansiranje. Disciplina je sistem tehnika, jer su one meusobno veoma
povezane. Jednim potezom mogu se upotrebiti dve, tri ili ak sve etiri
istovremeno, na nain koji e rh uiniti meusobno neraspoznatljivim. Snaga,
energija i volja da se ove tehnike primene proistiu iz ljubavi, to e se videti u
sledeem poglavlju. Ova analiza discipline nije iscrpna; verovatno sam prevideo
jednu ili vie dodatnih tehnika. Razumno je upitati da li su takvi procesi kao to su
biofidbek, meditacija, joga, i psihoterapija tehnike discipline, na ta bih odgovorio
da su tio, po meni, tehnika pomagala pre nego osnovne tehnike. Kao takve mogu
biti veoma korisne, ali ne i vitalne. S druge strane, osnovne tehnike ovde opisane,
ukoliko se neprekidno i iskreno upra njavaju, moraju biti dovoljne svakome ko
eli da se posveti disciplini, da evoluira o viih nivoa duha.
51
II DEO
LJUBAV
Rekli smo da je disciplina sredstvo duhovne evolucije. Ovo poglavlje e
ispitati ta lei u pozadini discipline i ta joj daje motivaciju i energiju. Verujem
da je ta sila Ijubav. Svestan sam ainjenice da emo se u pokuaju da istraimo
Ijubav, dotai misterije. U pravom smislu rei emo pokuati da istraimo
neistraivo i objasnimo neobjanjivo. Ljubav je prevelika i preduboka da bi ikada
bila shvaena, izmerena ili ograniena reima. Ne bih ovo pisao kada bih to
smatro bezvrednim, ali bez obziira na vrednost, svestan sam toga da e pokuaj u
izvesnom smislu biti neadekvatan.
Jedan od rezultata misteriozne pririode ljubavi jeste taj da, koliko mi je
poznato, jo niko nije uspeo da je zadovoljavajue definie. U pokuaju da joj se
nae objanjenje, podeljena je u razne kategorije: Enos, Filia, savrena, i
nesavrena ljubav.. Ja u se potruditi da dam jednu jedinu definiciju ljubavi uz
punu svest o tome da e ona, na neki naain, ostati nepotpuna. Ljubav je, po mome,
volja da sebe proirimO da bismo potpomogli sopstveni i tui duhovni razvoj i
sazrevanje.
eleo bih da na poetku kratko prokomentariem ovu definiciju, pre nego to
se upustim u detaljniju nalizu. Kao pfvo, verovatno ste pnimetili da je taJeleoloka
definicija. Ponaanje definisano ciljerti ili namerom kojoj treba da slui, u ovom
sluaju duhovnom sazrevanju.. Naunici su veoma sumnjiavi prema teleolokim
definicijama, pa e verovatno biti i prema ovoj. Ja do nje niisam doao istim
teleolokim nainom razmiljanja, ve posmatranjem kroz svoju kliniku
psihijatrijsku praksu (koja ukljuouje i samoposmatranje) u kojoj je definicija
ljubavi stvar od prilinog znaaja. Ovo je zato to je veina pacijenata uglavnom
zbunjena prirodom ljubavi. Da bih bolje objasnio, naveu primer. Jedan stidljivi
mladi mi je priznao: Majka me je toliko volela da mi nije dozvoljavala da idem
u kolu kolskim autobusom, sve do mature. ak i tada sam morao da je molim da
me pusti da idem sam. Mislim da se plaila da, mi se neto loe ne dogodi, pa me
je sama voziila i dovozila iz kole, to je za nju predstavljalo, veliki napor. Zaista
me je volela. U leenju ove osobe bilo je nuno, kao i u mnogim drugim
sluajevima objasniti mu da je njegova majka bila motivisana neim drugim osim
Ijubavlju i da esto ono to nam lii na ljubav, to uopte nije. Kroz ovakva
iskustva sam sakupio mnoge primere postupaka uinjenih iz onoga to lii i to ne
lii na ljubav. Najbitniju razliku
52
meu njima ini svesna ili nesvesna namera onoga ko voli i onoga koji je voljen. ,
Drugo, moe se primetiti da je Ijubav neobino kruan proces. Proces
proirivanja sebe je veoma evolutivan. Kada je neko uspeno proirio svoje
granice, samim tim je i preao u vie stanje postojanja. Tako akt Ijubavi postaje
akt samosazrevanja, ak i onda kada za cilj inia tui razvoj. Samo tenjom za
evolucijom uspevamo da evoluiramo.
Tree, ova unitama definicija ljubavi, ukljuuje ljubav prema samome sebi i
Ijubav prema drugome. Poto sam Ijudsko bie, i poto ste vi ljudsko bie, voleti
ljude, znai voleti i sebe. Posvetiti se ljudskom duhovnom sazrevanju, znai
posvetiti se sopstvenom i tuem razvoju. Zaista, kao to smo ve zakljuili,
nemogue je voleti druge ako ne volimo sebe. Ba kao to nismo u stanju da svoju
deou nauimo samodisciplini, ukoliko joj se i sami
nepodvrgavamo. U sutini je nemogue zianemariti sopstveni duhovni razvoj u
korist tueg. Ne moemo zanemariti samodisciplinu i istovremeno biti
disciplinovani u svojoj brizii za druge. Ne moemo biti izvor snage, ukoliko tu
snagu ne pothranjujemo. U daljem istraivanju prirode ljubavi, otkriemio ne
samo da ljubav prema sebi i ljubav prema drugome idu ruku pod ruku, ve i da su
u krajnjoj Iiniji nerazluive.
etvrto, irenje sopstvenih granica iziskuje napor. Granice se mogu proiriti
samo prevazilaenjem, a prevaailaenje zahteva napor. Kada nekoga volimo, naa
ljubav postaje vidljiva i stvarna samo kroz na napor
- kroz injenicu da smo spremni da za nekoga (ili za sebe samoga) uinimo
dodatan korak ili prepeaimo dodatnu milju. Ljubav riije nenapoma. Upravo
suprotno. Ona je veoma napoma.
I konano, upotrebivi re volja pokuao sam da prevaziem razliku izmeu
elje i akoije. Zelja se po pravilu ne pretae u akoiju. Volja je elja dovoljnog
intenziteta da bi se pretvorila u akoiju. Razlika izmeu njih jednaka je razlici
izmeu ove dve konstatacije: Voleo bih da odem na plivanje veeras i Veeras
idem na plivanje. Svako u naoj kulturi donekle eli da prui Ijubav, ali veliikom
broju to ne polazi za rukom, zato zakljuujem da elja za pruanjem Ijubavi nije
isto to i ljubav. Ljubav je ono to Ijubav ini. Ljubav je izraz volje; istovremeno
namera i akcija. Ona implicira izbor. Mi ne moramo voleti, moemo izabrati da
volimo. Bez obzira koliko sebe smatrali sposobnim da pruamo ljubav, ako to
nismo, onda je to zato to smo tako izabrali, uprkos svojoj dobroj riameri. S druge
strane, kada god se potrudimo da uinimo neto u
53
cilju duhovnog razvoja, onda je to zato to smo tako izabrali. Izbor je uinjen u
korist ljubavi.
Kao to sam ve napomenuo, pacijenti koji dolaze na psihoterapiju,
uglavnom su nesigurni u pogledu pri* rode Ijubavi. To je zato to smo, kada se
siioamo sa misterijorpi ljubavi, esto skloni pogrenim tumaenjima. Ova knjiga
nee demistifikovati ljubav, ali se nadam da e pojasniti stvari da bi se uklonile
pogrene koncepcdje koje uzrokuju patnju, rie samo kod pacijenata ve kod svih
onih koji pokuaju da razjasne svoja iskustva. Ovu patnju delimino smatram
nejpotrebnom, jer bi se preciznijom definicijom Ijubavi mogle otkloniti mnoge
zablude. Ja sam poeo da istraujem ljubav od onoga to ona nije.
54
Zaljubljenost
Od svih zabluda u vezi ljubavi, najjae i najubedljivije je verovanje da je
zaljubljenost Ijubav, ili bar jedna njena manifestacija. To je veoma mona
zabluda, jer se zaljubljenost sa subjektivnog stanovita doivljava kao snano
Ijubavno iskustvo. Kada se neko zaljubi, iskreno e oseati: Ja ga (je) volim.
Ali dva problema e cdmah postati oigledna. Prvi je da je iskustvo
zaljubljenosti specifino erotsko iskustvo vezano za seks. Mi se ne
zaljubljujemo u svoju decu, bez obzira na dubinu Ijubavi koju prema njima
gajimo. Mi se ne zaljubljujemo u svoje prijatelje istog pola, osim ko smo
homoseksualno nastrojeni, mada ih moemo duboko i isRreno voleti.
Zaljubljujemo se samo kada smo svesno ili jiesves.no seksualno motivisani. Drugi
problem se sastoji u tome to je zaljubljenost, bez izuzetka, privremena. Bez
obzira u koga se zaljubimo, sasvim emo se sigurno odljubiti pod uslovom da
veza dovpljno dugo potraje. Ovo naravno ne znai da mi obavezno
prestajemo da volimo osobu u koju smo se bili zaljubili. Hou rei da oseaj
strastvenog voljenja koje je karakteristino za1 zaljubljenost, uvek prolizi.
Medeni mesec uvek ima kraj. Procvat romanse .je uvek prolazan. Da bi se razumela priroda fenomena zaljubljenosti i neizbenost njenog
zavretka, neophodno je ispitati prirodu onoga to psihijatri nazivaju granicom
ega. Iz onoga to moemo potvrditi kroz indirektne dokaze, ini se da
novoroene u toku prvih paf meseci ivota ne ume da napravi razliku izmeu
sebe i ostalog dela univerzuma. Kada ono pomera ruke i noge, pomera se i itav
svet. Kada je gladno, i svet je gladan. Kada vidi majku kako se kree, i ono se
kree sa njom. Kada mu majka peva, ono ne zna da to ono sarho ne proizvodi
zvuk. Ono ne razlikuje sebe od kolevke, sobe i svojih/ roditelja. Spolja i unutra su
isto. Jo uvek nema razlike izmeu Ja i Ti. Ono i svet sU jedno. Nema granica i
nema odvojenosti. Nema identiteta.
Vremenom, dete poinje da stie iskustvo o sebi - kao o jedinki odvojenoj o
sveta. Kada je glanO, majka se ne mora uvek pojaviti da ga nahrani. Kada mu se
igra, majci se ne mora uVek igrati sa njim. l)ete stie iskustvo da njegove elje
nisu uvek za majku zapovest. Ono e iskusiti svoju volju kao odvojenu od
majinog ponaanja. Poinje da se razvija oseaj sojJstvenog Ja. Smatra se da je
ova interakcija izrrteu novoroeneta i majke osnova iz koje se razvija detetov
oseaj identiteta. Primeeno je da kod sluajeva u kojima je interakcija izmeu
novoroeneta i majke poremeena - kada, na primer nema majke, niti
zadovoljavajue zamene za nju, ili kada je ona usled mentalnog oboljenja
55
nezainteresovana, i ne posveuje mu se - onda ono izrasta u dete ili odraslu osobu

dji je oseaj identiteta veoma felerian u najelementarnijim stvarima.
Kada dete spozna da poseduje sopstvenu volju ner zavisnu od univerzuma,
ono poinje da zapaa druge razlike izmeu sebe i sveta. Kada uini voljni pokret,
moe mahati rukom ispred oiju, ali se ni kolevka ni tavanica nee pomeriti. Tako
e dete nauiti da su njegova ruka i njegova volja povezani, i da je, stoga, njegova
ruka Njegova, a ne neto drugo ili tue. Ovako tokom prve godine ivota, uoimo
osnove onoga to jesmo i to nismo, ko jesmo, a ko nismo. Krajem prve godine,
znamo da je ovo moja ruka, moja noga, moja glava, moj jezik, moje oi, pa ak i
moje gledite, moj glas, moje misli, moja trbobolja i moja oseanja. Znamo svoje
razmere i fizike granice. Ove granice nas omeuju. Svest o njigia predstavlja
granice ega.
Razvoj graniica ega je proes koji se protee kro detinjstvo i
adolescenaiju i dopire do zrelosti, ali su granice koje se kasnije formiraju, pre
psihike nego fizike. Na primer, period izmeu druge i tree godine ivota je
tipian za poznaju granica sopstvenih moi. Mada je dete ve uvidelo da njegova
elja ne mora za majku predstavljati zapovest, ono se jo uvek dri te mogunosti.
Upravo zbog te nad.e, dvogodinjak e se ponaati kao tiranin i autokrata,
pokuavajui da nareuje roditeljima i domaim ivotirijama, kao slugama ili
privatnoj armiji, a na neposlunost e reagovati kraljevskim gnevom. Roditelji o
ovom periodu govore kao stranoj drugoj godini. Ve u treoj godini, dete
obino postaje meke i pomirljivije, kao rezultat
priznavanja svoje relativne nemooi. Ipak, drae se slatkog sna o svemoi jo
nekoliko godina bolnog suoavanja sa sopstvenom nemoi. Mada trogodinjak ve
prlhvata realnost granica svoje moi, nastavie povremeno da bei u svet fantazije
gde mogunost svemoi (naroito sopstvene) jo uvek postoji. Ovo je svet
Supermena i ostalih junaka natprirodnih moi. Ipak, postepeno, do sredine
puberteta superheroji bivaju naputeni, i mladi Ijudi postaju svesni toga da su
individualnosti ograniene sopstvenim telom i moima, da je svako
pojedinano, relativno krhak i nemoan organizam koji egzistira samo uz saradnju
grupe slinih organizama, nazvanih drutvo. U okviru te grupe oni se naroito ne
istiu, ali su ipak izolovani od drugih individualnih identiteta, sopstvenim
grunicama i mogunostima.
Ove granice stvaraju oseaj usamljenostd. Neki ljudi, posebno oni koje
psihijatri nazivaju izoidnim - usled neprijatnih traumatskih iskustava iz detinjstva
- vide svet izvan sebe kao beznadeno opasan i neprijateljski, konfuzan i jalov.
Takvi ljudi se u okviru svojih granica oseaju zatieni i
56
uteeni, i u svojoj usamljenosti nalaze oseaj sigumosti. Ipak veina nas pati zbog
svoje usamljenosti i tei da pobegne izvan zidina individualnih identiteta u stanje
u koje e se vie izjednaiti sa spoljanjim svetom. Iskustvo zaljubljenosti prua
nam mogunosit za ovafcvo bekstvo - ali samo privremeno. Sutina fenomena
zaljubljenosti je iznenadno ruenje jednog dela granica ega to nam dozvoljava da
stopimo svoj identitet sa identitetom druge osobe. Iznenadno oslobaanje sebe od
samoga sebe, eksplozivno prelivanje sebe u onoga koga volimo, i dramatian
prekid usamljenosti koji sledi ruenje granica ega, iskustvo je kje veina
doivljava kao ekstazu. Ujedinjeni srho sa onim koga volimo! Nema vie
usamljenosti!
Sa izvesnog stanovita, zaljubljenost je vrsta regresije. Iskustvo stapanja sa
voljenom osobom vue korene iz najranijeg detinjstva kada smo bili stopljeni sa
majkom. Uz stapanje pomalo doivljavamo oseaj svemoi, kojeg smo se morali
odrei na izlasku iz detinjstva. Sve deluje mogue! ini nam se da sjedinjeni sa
voljenom osobom, moemo savladati sve prepreke. Verujemo da e se pred
silinom nae Ijubavi ukloniti sve sile opozicije i nestati u tami. Svi problemi e
biti savladani. Budunost je obasjana jarkom svetlou. Nerealnost oseanja kada
smo zaljubljeni, veoma je bliska nerealnosti dvogodinjaka koji se osea kraljem
neograniene moi u ponodici i svetu.
Ba kao to realnost rui fantaziju o svemoi dvogodinjaka, tako razara i
fantastino jedinstvo zaljubljenog para. Ranije ili kasnije, suoen sa
svakodnevnim problemima ovek e se vratiti sebi. On eli da vodi ljubav, ona ne.
Ona eli da ide u biosfeop, on ne. On eli da stavi novac u banku, ona hoe
mainu za pranje sudova. Ona eli da govori o svam poslu, on o njegovom. Ona ne
voli njegove prijatelje, on ne voli njene. Tako oboje u dubini srca dolaze do
munog otkria da nisu jedno sa voljenom osobom, i da e ona i dalje imati
sopstvene elje, ukuse, predrasude. Jedna po jedna, postespeno ili iznenada,
granice e poeti da se vraaju na svoja mesta. Postepeno ili iznenada, oni e se
odljubiti. Sada su ponovo dve odvojene individue. Kada doe do ove take, oni e
poeti polako da razvezuju svoj odnos, ili e zapoeti rad na pravoj ljubavi.
Upotrebivi re prava hteo sam da impliciram da je oseaj ljubavi kod
zaljubljenosti pogrena procena, i da je na subjektivni oseaj voljenja samo
iluzija. Potpunije razmatranje prave ljubavi ostaviemo za kasnije. Konstatujui da
par moe zaista poeli da se voli tek kada se bude odljubio, elim da naglasim da
prava ljubav nema korene u oseaju ljubavi. Naprotiv, prava ljubav se esto
pojavljuje tamo gde nedostaje oseanje Ijubavi, kada se ponaamo sa ljubavlju
uprkos tome to je ne oseamo. Ako uzmemo u obzir realnost
57
definicije ljubavi sa kojom smo poeli, iskustvo zaljubljenosti ne predstavlja

pravu ljubav, i to iz nekoliko razloga koje emo navesti.
Zaljubljivanje nije voljna radnja. To nije svesni izbor. Bez obzira koliko to
prieljkivali, taj oseaj nam ipak moe izmai. Nasuprot ovome, ovo iskustvo nas
moe zavesti u trenutku kada mu se nenadamo, i kada je veoma nepoeljno. Moe
nam se dogoditi da se zaIjubimo u nekoga sa kim sasvim oigledno
pred&tavljamo pogrean spoj. ak je mogue da nam se predmet nae strasti ne
dopadne i ne izazove potovanje, ali neemo uspeti, bez obzira na trud, da se
zaljubimo po svaku cenu u nekoga kome se divimo, potujemo ga i sa kim
prieljkujemo dublju vezu. Ovim ne elim da tvrdim da je iskustvo
zaljubljivanja imuno na disciplinu. Psihijatri se, na primer, esto zaljubljuju u
svoje pacijente, ba kao to se i pacijenti zaljubljuju u njih. Pa ipak, iz oseanja
dunosti prema pacijentu, uspevamo da uguimo to oseanje i odreknemo ga se
kao romantine inspiracije. Borba i patnja koje zahteva ova disciplina mogu biti
ogromne. Disciplina i volja mogu kontrolisati ovo iskustvo aii ga ne mogu
stvoriti. Moemo odabrati svoju reakciju na zaljubljivanje, aii ne moemo
odabrati samo iskustvo.
Zaljubljivanje ne predstavlja irenje sopstvenih granica. Ono je samo njihovo
privremeno i delimino ruenje.irenje sopstvenih granica zahteva napor, dok se
zaljubijivanje postie bez napora. Lenje i nedisciplinovane osobe e se
podjednako i esto zaljubljivati kao i energine i posveene. Kada dragoceni
trenutak zaljubljivanja proe, i granice se vrate na svoja mesta, moe doi do
razoaranja, ali ono nee biti preterano. Kada se granice proire, one takve i
ostaju. Prava ljubav je trajno iskustvo uveanja sopstvene linosti. Zaljubljenost
to nikada nije.
Zaljubljenost nema nikakve veze sa svesnim duhovnim razvojem. Ako
imamo u svesti neku nameru kod zaijubijivanja, onda je to elja da se okona
usamljenost i da se uvrsti brakom. Svakako ne razmiljamo duhovnom razvoju.
Ipak, u razmaku izmeu zaljubljivanja i odljubijivanja, ini nam se da smo sve
postigli, da nema ni potrebe, ni mogunosti za daljim razvojem. Savreno smo
zadovoijni onim gde se nalazimo. Pronali smo duhovni mir. Ni voljenu osobu ne
sagledavamo kao nekoga kome je potreban duhovni razvoj. Naprotiv,
sagledavamo je kao potpunu, na vrhuncu savrenstva. Ako kod nje zapazimo neke
nedostatke, smatraemo ih nevanim; malim uvrnutostima ili ekscentrinostima
koje samo doprinose njenom armu i neodoljivosti.
Ako zaljubljenost nije ljubav, ta je onda ona osim deliminog i
privremenog ruenja granica? Ne znam. Seksualna specifinost fenomena me
58
navodi na pomiisao da je to genetski odreena instinktivna komponenta

ponaanja u vreme parenja. Drug(im reima, privremeno ruenje granica koje
konstituie zaljubljivanje, jeste samo stereotipan odazov ljudskih bia na
unutranji sastav seksualnih nagona i spoljanjih seksualnih stimulansa iji je cilj
poveanje verovatnoe parenja u cilju produenja ljudske vrste. Ui, malo grublje
reeno, zaljubljivanje je mala prevara kojom se slue geni da bi nam otupeli svest
dovoljno dugo da nas namame u brak. esto je ta prevara neuspena, ukoliko su
seksualni nagoni homoseksualni, ili kada se druge sile: roditeljsko meanje,
mentalno oboljenje, odgovomosti, ili zrela samodisciplina, umeaju da spree
vezu. S druge strane, bez ove prevare, bez iluzorne i neizbeno privremene (da
nisu privremene ne bi bile ni praktine) regresije u infantilmo stapanje i svemo,
mnogi od nas koji smo danas sreni ili nesreni u braku, sa uasom bi se povukli
od stvamosti branih veza.
Mit o romantinoj Ijubavi
Da bi nas uspeno uvela u zamku braka, zaljubljenost mora za svoju
komponentu imati i iluziju da e iskustvo potrajati zauvek. Tu iluziju u naoj
kulturi zastupa mit o romantinoj Ijubavi koja vue korene iz bajki u kojima princ
i princeza ive sreno do kraja ivota. Taj mit nam kazuje da za svakog mladia
na svetu postoji devojka kao stvorena za njegari obratno. Mit nas dalje uverava,
da za svakog miikarca postoji samo jedna prava ena,. a za svaku enu, samo
jedan pravi mukarac, i da je to zapisano u zvezdama.
Kada sretnemo osobu koja nam je suena, mi emo je prepoznati tako to
emo se u nju zaljubiti. Poto smo sreli osobu koju su nam nebesa namenila, ta
veza mora biti savrena i sposobna da zadovolji sve nae potrebe da bismo
zauvek iveli u savrenom jedinstvu i slozi. Ukoliko se dogodi da nismo pravi
spoj, i da jedno drugome ne zadovoljavamo sve potrebe, odljubiemo se, i a
uasom emo shvatiti da smo loe protumaili zvezde i da ono to smo smatrali
ljubavlju, nije prava ljubav. Ali, sada tu vie nita ne moemo uiniti, osim da
nastavimo dalje ivot u nesrenom braku ili da se razvedemo.
Mada uglavnom smatram da su veliki mitovi veliki upravo zbog toga to
otelotvoruju univerzalne istine (kasnije emo prouiti nekoliko takvih mitova),
mit o romantinoj ljubavi je uasna la. Moda on predstavlja nunu la koja
omoguava opstanak vrste time to zaljubljenosti daje.peat legitimnosti za
ulazak u brak. Kao psihijatar, svakodnevno patim u sebi zbog uasnih zabluda
koje ovaj mit stvara. Milioni ljudi trae ogromne koliine energije u uzaludnim
pokuajima da realnost svojih ivota usaglase sa nerealnou mita. Gospoa A. se
apsurdno podreuje muu iz oseanja krivice: Nisam volela svoga mua
59
kada smo se uzeli, kae ona, samo sam se pretvarala. Mislim da sam ga na
prevaru navela na brak, pa nemanl pravo xla se alim, i dugujem mu toliko da se
povinujem njegovim eljama. Gospodin B. se ali: Zalim to se nisam oenio
gospoicom C. Mogli smo imati dobar brak. Ja nisam bio smrtno zaljubljen u nju,
pa sam pretpostavio da ona nije prava osoba za mepie. Gospoa D, koja je dve
godine u braku, zapala je u teku depresiju i podvrgla se psihoterapiji uz
zakljuak: Ne znam ta nije u redu. Imam sve to mi je potrebno, ukljuujUi i
savren brak. Tek nakon nekoliko meseci uspela je da shvati injenicu da nije
vie zaljubljena u mua, ali da to istovremeno ne podrazumeva da je uinila
uasnu greku. Gospodin E., takoe sa dve godine branog staa, poeo je uvee
da pati od stranih glavobolja, ali nije eleo da poveruje u mjihov psihosomatski
uzmk. Moj brani ivot je dobar. Zertu volim kao i prvoga dana kada sam je sreo.
Gna je sve to sam oduvek eleo.
Ipak, glavobolje e mu proi tek godiriu dana kasnije kada bude u stanju sebi
da prizna: Nervira .me nain na koji veito zahteva, zahteva, zahteva stvari od
mene bez obzira na moju zaradu, i kada je bude suoio sa njenim rasipnitvom.
Gopodin i gOspoa F., su priznali meusobno da su se odljubili, a zatim su
nastavili da jedno drugo ine duboko nesrenima uzajalnnim neverstvima i
potragom za jedinom pravom ljubavlju. Nisu shvatili da zbog toga to su jedno
drugome priznali da vie nisu zaljubljeni, mogu poeti da ostvaruju kvalitetan
brak, umesto da ga rue. ak i kada parovi shvate da je medeni mesec proao, i da
vie nisu zaljubljeni, mada im je jo uvek stalo jedno do drugoga, oni se grevito
dre mita i trude se da mu prilagode ivot. ak i ako smo se odljubili, ako se
svesno budemo ponaali kao da smo jo uvek zaljubljeni, moda e se romantina
Ijubav ponovo vratiti u na ivot. Ovi parovi insistiraju na zajednitvu u svemu.
Kada se podvrgniu grupnoj terapiji za parove (moja supruga, nae kolege i ja,
vodimo veoma ozbiljno brano savetovalite), oni sede zajeano, govore jedno u
ime drugoga, pravdaju jedno drugo, trude se da pred grupom ostvare jedinstven
front, vrsto uvereni da je ovakvo jedinstvo znak relativnog zdravlja njihovog
braka i dobar osnov za njegovo poboljanje. Pre ili kasnije, prinueni smo da
takvim parovima kaemo da su suvie dugo u braku, da su preko mere zblieni i
da je neophodno da stvore nekakvu psiholoku distancu jedno prema drugome, pre
nego to mcxgu poeti konstruktivno da reavaju probleme. Ponekad je
neophodno i fiziki ih razdvojiti, staviti ih da sede odvojeno u krugu grupe, uvek
ih moramo
opominjati da ne govore jedno u ime drugoga, ili da se uzajamno brane pred
grupom. Stalno im moramo ponavljati: Meri, Don moe i sam da se brani,
60
dovoljno je jak. Konano, ukoliko dovoljno dugo ostanu na terapiji, svi parovi
shvate da je prihvatanje sopstvene individualnosti i odvojenosti jedina osnova
zrelog biaka na kojoj moe izniknuti prava Ijubav4.
Jo neto o granicama ega
Poto sam konstatovao da je zaljubljenost neka vrsta iluzije koja ni na koji
nain ne konstituie pravu ljubav, dozvolite da zakljuim tako to u okrenuti u
rikverc, i istai da je zaljubljivanje vrlo blisko pravoj ljubavi. Zabluda da je omo
vid ljubavi toliko je jaka upravo zbog toga to sadri zmo istine.
I iskustvo prave Ijubavi ima veze sa granicama ega, poto omoguuje irenje
lindh gi-anica. Line granice su granice ega. Kada irimo svoje granice kroz
ljubav, mi se pruamo prema voljenoj osobi u elji da joj pomognemo u
sazrevanju. Da bismo u ovom uspeli, nekoga moramo prvo zavoleti, bolje rei, on
nas mora neoim privui da bismo prevazili sbpstvene granice. Psihijatri ovaj
proces privlanosti, ulaganja, i privrenosti zovu kateksizam. Kada
katektujemo predmet van nas, mi psihiki ugraujemo njegovu predstavu u
sebe. Uzm/imo na primer oveka koji se iz hobija bavi batovanstvom. On voli
batovanstvo. Bata mu mnogo znai. Ovaj ovek je katektovao svoju batu. On
nalai da je privlana, uloio je ti nju sebe, i privren joj je do te mere da nedeljom
ujutru zbog nje rano ustaje i odbija da putuje da se ne bi od nje udaljio. Ponekad
zbog bate apostavlja i svoju enu, U toku svog kateksizma, da bi uspenije gajio
cvee i bunje, on i mnogo ui. Saznaje mnogo o
batoVanstvu, ubrenju, o zemljitu, saenju, i okopavanju. On odlino poznaje
svoju batu - njenu istorijiu, vrste biljaka i cvea koje u njoj rastu, njen raspored,
probleme, pa ak i budunost. Uprkos tome to bata postoji van njega, ona ivi u
njemu kroz kateksizam. Znanje o bati i njen znaaj za njega postali su sastavni
delovi njegovog bia, istorije i mudrosti. Kroz ljubav i katektovanje, ona je na
sasvim normalan nain postala deo njega, poveavajui njegovo bie i pomerajui
granice ega.
Dugogodinjom Ijubavlju i irenjem granica za svoje kateksizme mi
postepeno ali progresivno uveavamo sopstveno bie, poistoveujeimo unutranji
saspoljanjim svetom, i irimo i tanjimo granice ega. to se vde budemo
poveavali na ovaj nain, to emo vie voleti, a granice izmeu nas i sveta e se
postepeno brisati. Identifikovaemo sc sa svetom. to vie nestaju granice naeg
ega, sve vie oseamo ekstazu slinu onoj kod zaljubljivamja. Samo ovde, umesto
privremenog i nerealnog poistoveivanja sa predmetom, mi se realistiki i trajno
stapamo sa veim delom sveta. Mogue je ostvariti
61
mistino sjedinjenje sa itavim svetom. Oseanje ekstaze i sTee u vezi sa

ovim. jedinstvom, moda je blae i manje dramatino od onog izazvanog
zaljubIjivanjem, ali je svakako stabilnije, trajnije i krajnje zadovoljavajue. To je
razlika izmeu vrhunskog iskiustva izazvanog zaljubljivanjem i onoga to je
Abraham Maslov nazvao: Iskustvo visoravni. Visovi se ne naziru iznenada da
bi zauvek nestali iz vida: oni se dostiu zauvek.
Oigledno je i opte prihvaeno, da seksualna aktivnost i ljubav, mada se
mogu simultano pojaviti, obino nisu povezani. Meni se ini da predstavljaju
razliite fenomene. Samo po sebi, voenje ljubavi nije izraz ljubavi. Ipak
seksuaino iskustvo, a delimino i orgazam, takoe su veim ili manjim delom
povezani sa ruenjem granica ega i dostiizanjem ekstaze. Upiravo zbog ruenja
granica ega u trenutku ekstaze, moemo uzviknuti: Volim te ili O, boe
prostitutki prema kojoj nekoliko trenutaka kasnije, kada grandce budu
uspostavljene, neemo oseati ni trunku nenosti ili simpatije. Ovde ne elim rei
da se ekstaza orgazminog iskustva ne moepoveati ako se podeli sa voljenom
osobom. Moe. Ali ak i bez voljenog partnera, ili ak bez partnera moe dooi do
totalnog ruenja granica ega uz pomo orgazfna. Na trenutak moemo zaboraviti
ko smo, izgubiti pojam o vremenu i prostoru, i izai iz sebe. Moemo se stopiti sa
univerzmom, ali samo za trenutak.
Opisujui produeno jedinstvo sa univerzumom u vezi sa pravom ljubavlju,
za razliku od trenutnog jedinstva orgazma, upDtrebio sam rei mistino
sjedinjenje. Misticizam je u osnovi verovanje da je realnost jednost. Veina
mistika veruje da je nae opaanje imiverzma koji se sastoji iz mnotva objekata:
(zvezda, planeta, drvea, ptica, kua, nas samih,) meusobno odvojenih
granicama, u stvari zabluda i iluzija. Ovu optu zabludu, ovaj iluziomi svet koji
veina nas grekom smatra realnim, pripadnici hindu religije i budisti nazivaju:
Maja. Oni i drugi mistici veruju da se prava realnost moe spoznati samo kroz
iskustvo jednosti koje se postie
odbacivanjem granica ega. Nemogue je sagledati pravo jedinstvo undverzma sve
clotle dok sebe posmatramo kao poseban predmet odvojen od njegovog
preostalog dela. U budizmu i hinduimu vlada uverenje da novoroene pre nego
to stekne granice ega, poznaje realnost, dok je to odraslima nemogue. Neki ak
tvrde da prosvetljenje ili spoznaja jednosti realnosti zahteva da se vratimo u stanje
slino onome kada smo bili novoroenad. Ovo moe biti opasna i izazovna
doktrina za neke adolescentne i mlae ljude koji su
nesposobni da preuzmu odgovornosti koje deluju zastraujue, nadmoono i
postavljaju zahteve van njihovih moi. Ja ne moram kroz sve to da proem,
62
moe pomisliti neko. Mogu odustati od pokuaja da budem odrastao, i zahteva

koji se nalaze pred odraslima, prelaskom u svetost. Ukoliko se prepustimo ovom
porivu, pre emo zapasti u izofreniju nego dostii svetost.
Veina mistika prihvata istinu o kojoj smo raspravIjali na kraju poglavlja, a
to je da moramo neto posedovati ili postii pre nego to budemo toga mogli da se
odreknemo a da pritom zadrimo svoju komjpeteotnost i sposobncst vrednovanja.
Novoroene koje nema grandce ega, moe biti u bliem kontaktu sa realnoou
nego njegovi roditelji, ali je nesposobno da opstane bez roditeljske brige, i da
saoptava svoja saznanja i mudrost. Put ka svetosti vodi kroz zrelost. Ne postoje
bre i lake preice. Granice ega moraju ovrsmuti da bi mogle omekati. Mora se
izgraditi identitet da bi mogao biti prevazien. ovek se prvo mora pronai da bi
se mogao izgubiti. Privremeno oslobaanje od granica ega koje nam pruaju
zaljubljenost, seksualni in ili upotreba psihoaktivnih droga, mogu nam omoguiti
kratak pogled na Nirvanu, ali ne i samu Nirvanu. Teza ove knjige je da je mogue
dostii Nirvanu, trajno prosvetljenje ili istinski duhovni razvoj, samo kroz upornu
primenu prave ljubavi.
Moemo zakljuiti da privremeni gubitak granice ega kroz zaljubljenost i
seksualni odnos ne samo da nas pribliava drugim ljudima i stvara uslov za pravu
Ijubav, ve nam daje i uvid u najtrajniju mistinu ekstazu, koja moe biti naa
nakon dugogodinjeg ivota prive Ijubavi. Time zaljubljivanje koje samo po sebi
ne moemo smatrati ljubavlju, postaje deo velike i misteriozne eme ljubavi.
63
Zavisnost
Druga i najea zabluda je, da je zavisnost Ijubav. Sa ovom zabludom su
psihoterapeuti prinueni svakodnevno da se bore. Efekat je najdramatiniji kod
osobe koja pokua ili uspe da izvri samoubistvo, ili upadne u teku depresiju
zbog odbaenosti ili razdvajanja od branog druga ili ljubavnika. Takva e osoba
obino rei: Ja ne elim da ivim, ne mogu iveti bez svoga mua (ene) devojke,
momka, jer ga (je) toliko volim. A kada kaem, kao to to esto inim, Greite,
vi uopte ne volite svoga mua, enu, devojku, momka, ljutiti odgovor glasi?
Kako to mislite? Upravo sam vam rekao (rekla) da bez nje (njega) ne mogu da
ivim. Zatim se trudim da objasnim. Ovo to vi opisiujete je parazitiranje, ne
Ijubav. Vi parazitirate na toj osobi. U vaem odnosu nerna izbora, ni slobode. Tu
je u pitanju potreiba, ne ljubav. Ljubav je reeultat slobodnog izboira. Dvoje Ijudi
se vole onda kada su sposobni da ive jedno bez drugoga, ali su izabrali da ive
zajedno.
Moja definicija zavisnosti je nesposobnost doivljavanja i delovanja bez
sigurnosti tue Ijubavi. Takva zavisnost kod fizioki zdravih osoba je patoloka bolesna zavisnost, i skoro uvak manifestacija mentalnog oboljenja ili
poremeaja. Ovo se ne sme meati sa zavisnou potreba i oseanja. Mi smo svii,
svako pojedinano - ma koliko sebe zavaravali da nije tako, zavisni u potrebama i
oseanjima. Svi mi elimo da budemo maeni i paeni, bez ikakvog zalaganja sa
svoje strane. ZeJimo da o nama brinu osobe mnogo jae od nas kojima su nai
interesi na prvom mestu. Bez obzira na to koliko smo jaki, zreli, odgovomi i
sposobni, ako iskreno zavirimo u sebe, jasno emo uoiti potrebu da, za promenu,
neko drugi brine o nama makar za kratko. Svako, bez obzira na godine i zrelost,
trai i, eleo bi da ima u ivotu nekoga ko bi o njemu brinuo kao otac ili majka. Za
veinu nas, sreom, to nije pravilo kojim se rukovodimo u ivotu jer, ukoliko se
takve osobe i pojave, one upravljaju naim ivotima i diktiraju kvalitet
egzistenaije, a mi postajemo zavisni. Osoba iji je ivot rukovoen potrebama
zavisnosti, pati od psihikog poremeaja pod
dijagnostikim nazivom poremeaj pasivno zavisne linosti. To je, ujedno, i
najei od svih poremeaja.
Ljudi sa ovim poremeajem su pasivni i zavisni, i toliko su obuzeti potrebom
za ljubavlju, da nemaju energije da sami vole. Oni su poput
izgladnelih koji mole za hranu, ali nemaju ni trunke da prue drugima. ini se kao
da su iznutra prazni, slini jami bez dna koju je nemogue napuniti. Oni nikada
nemaju oseaj ispunjenosti i zavrenosti. Uvek oseaju da im nedostaje
64
jedan deo. Veoma teko podnose usamljenost. Usled nedostatka celovitosti,

nemaju oseaj iderititeta i odreuju sebe iskljuivo kroz odnose sa drugim ljudima.
Jedan izuzetno deprimirani tridesetogodinjak, doao je kod mene tri dana
nakon to ga je napustila ena, odvevi sa sobom njihovo dvoje dece. Prethodno
rnu je ve tri puta nagovesitila da e ga napustiti jer nju i decu totalno
zanemaruje. Svaki put ju je molio da ostane, i obeavao da e e promeniti, ali ta
promena kod njega nije nikada potrajala due od jednog dana. Posle dve
neprospavane noi on se tresao od uzbuenja, lice mu je bilo umrljaino suzama i
pomiljao je na samoubistvo. Ne mogu da ivim bez svoje porodice, govorio je
kroz pla, ttoliko ih volim.
Zbunjen sam, prizmao sam mu, sami ste priznali da su pritube vae ene
bile realne, da zaista nikada za nju nita niste uinili, da ste se vraali kui kada bi
vam palo na pamet, da site za nju bili nezainteresovani i seksualno i emotivno, da
sa decom niste mesecima razgovarali, da se nikadasa njima niste igrali, niti ih
ikada izvodili u etnju. Niste izigradili odnos ni sa jednim lanom svoje porodice,
zato ne razumem zato toliko oajavate nad raspadom veze koja nikada nije ni
postojala?
Zar ne shvatate? - odgovorio je - Ja sada nisam nita. Nita. Nemam enu,
nemam decu, ne znam ni ko sam. Moda ne vodim rauna o njima, ali ih volim. Ja
sam niko i nita bez njih. .
Poto je bio toliko deprimiran gubitkom identiteta koji mu je pruala
porodica, zakazao sam mu sledeu seansu kroz dva dana. Nisam oekivao nikakvo
poboljanje, ali kada se pojavio, sijao je od zadovoljstva i pobedonosno mi je
objavio: Sve je sada u redu.
Da li vam se porodica vratila? - upitao sam.
Oh, ne, uzvratio je srean. Nisu mi se u meuvremenu javljali, ali sam
sreo jednu devojku u baru. Rekla mi je da joj se zaista dopadam. Razvedena je ao i
ja. Dogovorili smo se da se ponov sretnemo veeras. Oseam se ponovo kao
ljudsko bie. Pret|postavljam da vie ne moramo da se viamo.
Ovakve brze promene su karakteristione za pasivno zavisne osobe. ini se da
nije vano od koga zavise. Vano je da neko takav postoji. Nije vano ni kakav im
je indentitet, sve dok ima nekoga da im ga prui. Rezultat toga je da su sve njihove
naizgled burne veze, sutinski veoma plitke. Usled oseanja unutranje praznine i
potrebe da se ona ispuni, pasivno-zavisni ljudi nee prezati ni od ega da bi
zadovoljili svoju potrebu za drugima. Jedna lepa, pametna, i na mnoge naine
zdrava, mlada ena je od svoje sedamnaeste do dvadesetprve
65
godine imala seriju seksualnih veza sa iruksrcima daleko ispod njenog proseka
inteligencije i sposobnosti. Ila je od jednog gubitnika do drugog. Problem je, ini
se, bio u tome to ona nije nlogla da odvoji dovoljno vremena da bi napravila
pravi izbor, ve je birala na brzinu meu onima iz svoje neposredne blizine.
Nakon zavretka neke veze, ona bi odmah uletala u novu sa ovekom koga je
upoznala u baru, i dola ti na seansu deklamujui hvalospeve u njegovu ast.
Znam da je nezaposlen i da preterano pije, ali je u sutini veoma talentovan i
iskreno mu je stalo do mene. Oseam da e se ova veza odrati.
Ali nije se odrala. Ne samo zbog brzopletog izbora, nego i zbog bezbroj
puta ponovljene eme ponaanja, po kojoj se ona grevito hvatala za novoga
oveka, zahtevajaii sve vee dokaze Ijubavi, i njegovo neprekidno prisustvo.
Toliko te volim da ne mogu da zamislim da budem odvojena od tebe, bila bi
uobiajena reenica, sve dok se on, po pravilu, ne bi osetio potpuno zarobljen
njenom ljubavlju, bez prostora za disanje i kretanje. Dolo bi do burnog avretka,
i nakon par dana sve bi poelo ponovo sa inekim novim. Tek nakon tri godine
terapije, ena je uspela da prekine ovo vrzino kolo, i da spozna sopstvenu
inteligenciju i vrline, kao i da identifikuje svoju glad i prazminu i da ih razlikuje
od istinske Ijubavi. Shvatila je da je glad nagoni da se uputa u nove vetze i da joj
jedino kohtrolisanje te gladi moe omoguiti da spozna svoje vrline.
U dijagnostici re pasivan stoji u vezi sa reju zavisan jer su takve osobe
do te mere preokupirane onim to drugi mogu da urade za njih, da potpuno
iskljuuju ono to bi oni sami mogli da uine. Jednom, dok sam radio sa grupom
od petoro ljudi od kojih su svi bili pasivno zavisni, zamolio sam ih da govore
svojim ciljevima u ivotu i situacijama u kojima bi voleli da se nau kroz 5
godina. Svako od njih je na svoj nain izjavio sledee: Voleo (la) bih da budem u
braku sa nekim kome je zaista stalo do mene. Niko nije spomenuo neko
odgovomo radno mesto, umetniko delo, doprinos zajednici ili poloaj u kome se
mogu imati, ili voleti deca. Faktor truda se ne pojavljuje u njihovim sanjarenjiima.
Zamiljaju samo pasivno stanje u kome bez ikakvog linog zalaganja, bivaju
obasipani panjom i ljubavlju. Rekao sam im, kao to govorim mnogima:
Ako je va cilj da samo budete voljeni, onda to nikada neete postioi. Jedini
siguran nain da osigurate neiju ljubav je da je zasluite, a ne moete je zasluiti,
ako vam je jedini ivotni cilj da budete pasivno voljeni. Ovo ne znai da pasivno
zavisnii ljudi nita nikada ne ine za druge, ali je njihova motivacija samo da
uvrste privrenosti panju drugih prema sebi. U sluaju da nije
66
direktno ukljuena neija panja, veoma im je teko bilo ta da uine. Svim

lanovima anije pomenute grupe bilo je nezamislivo teko da kupe kudu, odvoje
se od roditelja, nau posao, napuste potpuno nezadovoljavajue radno mesto, ili da
se posvete nekom hobiju.
U braku obino postoji diferencijacija uloga suprunika; normalno efikasna
podela zaduenja. ena najee kuva, sprema, nabavlja i uva deou, dok je
mukarac zaposlen, bavi se finansijama, kosi travn|jak i vri razne popravke u
kui. Zdravi parovi e instinktivno, s vremena na vreme, promeriiti uloge.
Mukarac moe ponekad kuvati, baviti se decom, jednom nedeljno s.premiti kuu
da bi izmenadio enu, a ona moe nai ndki honorami posao, pokositi travu na
muevljev roendan, ili godinu dana plaati sve raune. Par moe ovu zamenu
uloga prihvatiti kao zabavu ili igru, koja dobro doe kao maia promena u braku.
Ona to svakako jeste, ali je, to je najvanije, (mada se esto ini podsvesno)
proces koji smanjuje njihovu meusobnu zavisnost. U izvesnom smislu, svako od
suprunika ponaosob uvebava samostalni opstanak u sluaju da ostane bez onog
drugog. Za pasivno zavisne ljude mogunost ovakvog gubitka predstavlja toliko
zastraujuou situaciju, da nisu u stanju da se za nj pripremaju, niti toleriu proces
koji bi smanjio zavisnost ili poveao sloibodiu onog drugog. Jedna od
karakteristika pasivno zavisnih ljutfi je i ta, da se pre trude da poveaju, umesto da
smanje meusobnu zavisnost u braku. U ime onoga to zovu ljubav, a to je u
sutini zavisnost, oni ograniavaju sopstvenu i tuu slobodu. Ponekad, kao deo
ovoga procesa, pasivno zavisni ljudi zanemaruju sposobnosti koje su posedovali
pre braka. Primer za ovo je i neretki sindrom ene koja ne ume da vozi
automobil. U polovini sluajeva moda nikad nije ni nauila da vozi, a u
preostalim sluajevima ona usled neke manje nezgode, razvija fobiju od vonje
automobila. Efekat ove fobije, u ruralnim i perifemim oblastima, je da se
naglaenom bespomonou mu jo vie veauje. Sada je on primoran da ide u
nabavku, ili da je prevozi pri svim njenim odlascima u kupovinu. Poto ovakvo
ponaanje obiono zadovoljava sve suprunioke potrebe za zavismou, na njega se
nikada ne gleda kao na bolesno, niti kao na problem koji zahteva reavanje.
Kada sam predoio jednom izuzetao inteligentnom bankaru i njegovoj eni koja je
u etrdesetestoj godini razvila fobiju i prestala da vozi, da je to moda problem
koji zahteva panju psihijatra, odgovorio mi je: Oh ne, doktor joj je objasnio da
je to zbog menopauze i da se tu nita ne da uiniti. ,Bila je siguma da on nee
nai drugu enu i napluistiti je, jeir e biti prezaiuzet vozajui je naokolo zajedno
sa decom. On je bio siguran da ona nee jiai ljubavnika i napustdti ga, jer nije
67
imala veliku mogunost kretanja, a samim tim ni upoznavanja ljudi u njegovom

odsustvu. Ovakvim ponaanjem pasivno zavdsni brakovi zaista mogu da se
uvrste, ali se nikako ne mogu smatrati zdravim i baziranim na pravoj Ijubavi, jer
je sigumost obezbeena na ratun slobode, a odnos slui da se unazadi ili uniti
sazrevanje individualnih partnera. Upomo ponavljamo svojim
pacijemtima da se dobar brak moe ostvariti iskljuivo izmeu dvoje snanih i
nezavisnih ljudi.
Pasivna zavisnost vue svoju genezu iz nedostatka ljubavi. Oseaj unutranje
praznine od koje pate pasivno zavisni Ijudi, direktan je rezultat neispunjenih elja i
potreba od strane roditelja u detinjstvu. Ve sam spomenuo da e deca koja su
voljena i paena tokom itavog detinjstva ui u zrelost sa duboko usaenim
oseanjem da su vredna ljubavi i zadrae to oseanje sve dok budlu vema sama
sebi. Deca koja odrastaju u atniosferi nedostatka ljubavi, nee ui u zrelost sa
oseanjem unutranje sigumosti. Ona e imati unutranji oseaj nesigumosti,
oseaj da aiemaju dovoljno, i da je svet nepredvidiv i
nedareljiv, kao i sa sumnjom u pogledu line vrednosti voljenosti. Nije onda ni
udo to uvek imaju potrebu da kame ljubav i panju gde god je to mogue, i
naavi je, dre je se grevitoau koja vodi u manipulativno, bezoseajno,
makijavelistiko ponaanje koje unitava upravo onaj odnos koji ele da sauvaju.
Ljubav i disciplina, kao to sam ve ranije rekao, idu ruku pod ruku, tako da
roditelji koji deci ne pruaju dovoljno panje i Ijubavi, ne uspevaju nd da im usade
oseanje samodiscipline. Stoga je preterana zavisnost pasivno zavisriih Ijudi samo
osnovna manifestacija poremeaja linosti. Ovim ljudima nedostaije
amodisciplina. Oni su nesposobni da odloe zadovoljenje svoje gladi za panjom
drugog. U svojoj oajmikoj potrebi za otivanjem veza, oni se odriu poteinja.
Dre se prevazienih odnosa, onda kada bi trebalo da ih se odreknu. to je
najvanije, njima nedostaje oseanje odgovornosti u odnosu na sebe same. Oni se
pasivno okreu drugima, ak i sopstvenOj deci, kao izvoru sree i ispunjenosti
tako da, kada ta oseanja izostanu, uvek zbog toga krive druge. Zbog ovoga su
uvek Ijuti, jer smatraju da su ih drugi izneverili, poto nisu u stanju da ispune sve
njihove nade i potrebe da bi ih usreili. Ja imam kolegu koji esto ljudima govori:
Vidite, najgore to moete da uinite za sebe je da budete zavisni od drugih Ijudi.
Bolje da ste zavisni od heroina. Dokle god imate dovoljno zaliha, heroin vas nee
izfieveriti, uvek e vas usreiti. Ali ako oekujete da vas neko drugi uini srenim,
onda ete biti beskrajno razoarank Nije sluajno da se kod pasivno zavisnih
Ijudi, osim zavisnosti od drugih, javlja i potreba za drogom i alkoholom. Oni
imaju zavisnu linost. Zavisni su od
68
drugih Ijudi, hrane se njima, a kada ih nema, esto se okreu flai, igli ili
tabletama kao zameni.
Moemo zakljuiti da zavisnost moe liiti na Ijubav, jer je to sila koja ljude
nagoni da se estoko veziuju za druge. Ipak, to u sutini nije ljubav, ve je oblik
anti-ljubavi, koji ima svoju geneau u nedostatku roditeljske ljubavi. Ona trai a ne
prua, podrava infantilnost nautrb razvoja, i sputava umesto da oslobaa. Na
kraju krajeva ona unitava veze, umesto da ih izgrauje, kao to unitava umesto
da izgrauje ljude.
69
Kateksizam bez ljubavi

Jedan od kvidova zavisnosti je i nezainteresovanost za duhovni razvoj.
Zavisni Ijudi su zainteresovani samo za ispunjenje svojih potreba i elje za
sreom Oni ne tee razvoju, niti su spremni da toleriu nesreu, Usamljenost i
patnju koju razvoj podrazumeva. Oni ne tee ni uhovnom razvoju drugih, onih
od kojih su zavisni; njihova jedina tenja je da te osobe budu sa njima i
zadovoljavaju njihove potrebe. Zavisnost je jedan od oblika ponaanja koji
neadekvatno nazivamo ljubav. Sada emo razmotriti druge takve pojave, i
nadam se da u uspeti da pokaem da ljubav nikako ne moe biti ispunjenje ili
kateksizam bez duhovnog razvoja.
esto govorimo o tome kako ljudi mogu voleti neive predmete, ili
aktivnosti. Tako kaemo - On voli novac, Gn voli mo, On voli
batovanstvo, ili On voli da igra golf. Svakako da neko moc da prevazie
sebe, i radi 60, 70 ili 80 sati nedeljno da bi uveao mo ili bogatstvo. Ipak, uprkos
ovom uveanju bogatstva i uticaja, sav taj rad i sticanje ne moraju posluiti
sazrevanju linosti. esto emo za nekog uspenog poslovnog oveka rei: On je
mali i zao ovek, ma koliko govorili o njegovoj Ijubavi prema novcu ili
bogatstvu, neemo ga opisati kao osobu sposobnu da voli. Zato je to tako?
Upravo zbog toga to su bogatstvo i mo za takve ljude postali cilj, umesto
sredstvo duhovnog razvoja. Jedini pravi cilj ljubavi je duhovno sazrevauje i
ljudska evolucija. Hobi predstavlja veoma pozitivnu aktivnost u izgraivanju
sopstveaje linosti. Kada volimo sebe, moramo se okupirati raznovrsnim stvarima
koje nisu direktno duhovne. Da bismo izgradili duh, moramo izgraditi i telo.
Potrebni su nam hrana i zaklon. Bez obzira koliko bili posveeni duhovnom
razvoju, istovremeno su nam neiophodni odmor, relaksacija, vebe i razonoda.
Sveci moraju da spavaju, a ak i proroci ponekad moraju da se razonode. Hobi
tako moe postati sredstvo pomou koga emo zavoleti sebe. Ipak, ako on postane
sam sebi cilj, onda e se pretvoriti u zamenu umesto u sredstvo duhovnog rasta.
Ponekad je hobi veoma popularan upravo zbog toga to je postao zamena za
razvoj linosti. Na terenima za golf mogu se sresti neki stariji ljudi kojima je
jedini cilj u ivotu poen vie. Ovaj napor koji ulau u svoju vetinu u golfu prua
im oseaj napredovanja u ivotu, i time im pomae da previde injenicu da
stagniraju jar su prestaili da se razvijaju kao Ijudska bia. Kada bi sebe vie
voleli, nikada se ne bi pomirili sa tako plitkim ciljem, i uskogrudom budiunou.
70
S druge strane, mo i novac mogu postati sredstva za postizanje pozitivnog

cilja. Neko moe izgraditi politiku karijeru prvenstveno zato da bi iskoristio
politiku mo za dobrobit oveanstva. Drugi mogu teiti bogatstvli, ne zbog
novca, ve da bi mogli svoju decu poslati na koled, ili sebi obazbediti slobodu ili
vreme za uenje i.razmiljanje neophodno za duhovni razvoj. Takvi Ijudi ne vole
mo i novac, ve oveanstvo.
Izmeu ostalog, u ovom poglavlju knjige elim da konstatujem da se re
Ijubav toliko generalizuje da se siikobljava sa pravim pojmom Ijubavi. Ne
oekujem da e se jezik u tom smislu izmeniti. Sve dok budemo koristili re
Ijubav da bismo opisali sve to nam je vano, bez obzira na kvaJitet tog odnosa,
bie nam teko da razluimo mudro od budalastog, dobro od loeg, i plemenito od
onog to zasluuje prezir.
Ako se drimo ue definicije, jasno je da moemo voleti samo ljudska bia.
to vie spoznajemo stvari, spoznajemo da su samo Ijudska bia sposobna da
duhovno sazrevaju.
Razmotrimo pojam kunih ljubimaca. Mi volimo svog psa, mi ga hranimo
i kupamo, mazimo, vaspitavamo i igramo se sa njim. Ako se razboli ostavljaemo
sve i odjuriti kod-veterinara. Kada nam pobegne ili ugine, najee smo iskreno
oaloeni. Za neke usamljene ljude bez dece, domae ivotinje se mogu
pretvoriti u jedini cilj ivljenja. Ako ovo nije ljubav, ta je onda? Ali hajde prvo
da razmotrimo razliku izmeu svog odnosa sa drugim ljudskim biem, i odnosa sa
ivotinjom. Pre svega, mogunost komunikacije sa ivotinjom veoma je
ograniena u poreenju sa mogunoou komunikicije sa ljudima, naravno
ukoliko na tome radimo. Mi ne znamo ta misle ivotinje. Nedostatak tog podatka
nam dozvoljava da na njih projektujemo svoje misli i oseanja, i na taj nain
osetimo emotivnu bliskost koja ne mora odgovarati istini. Drugo, zadovoljni smo
svojim ljubimcima samo onda kada se njihova volja poklapa sa naom. Na ovoj
osnovi mi uglavnom biramo domae ivotinje, i iikoliko njihova volja pone da se
razlikuje od nae, obino ih se otarasimo. Neemo drati kunog Ijubimca koji se
bami i bori protiv nas. Jedina kola u koju aljemo svoje ivotinje je ona gde e ih
dresurom privoleti na
bespogovomu poslunost. Ipak smatramo da druga ljudska bia treba da imaju
sopstvenu volju, i upravo ta elja za razliitou drugih i jeste jedna od
karakteristika prave Ijubavi. U naem odnosil sa ivotinjom, dominira potreba da
budu zavisne od nas. Mi ne elimo da one odrastu i napuste kuu. Vana nam je
njihova zavisnost od nas, nikako njihova nezavisnost.
71
Ovaj pojam ljubavi prema domaim ivotinjama veoma je vaan, jer je

veliki broj Ijudi sposoban da voli samo ivotinje, i ne uspeva da zavoli druga
Ijudska bia. Mnogi ameriki vojnici ostvarili su idilione brakove sa
netmakim, italijanskim ili japanskim ratnim nevestama sa kojima nisu mogli
uameno da komuniciraju. Onog asa kada su njihove supruge nauile engleski,
brakovi su poeli da se raspadaju. Ovi Ijudi vie nisu uspevali da na svoje ene
projektuju sopstvene misli, oseanja, elje, ciljeve i da oseaju istu vrstu bliskosti
koju je mogue ostvariti sa domaim ljubimcem. Kada su ene nauile engleski,
njihovi su muevi uvideli, da one imaju svoje miljenje, i ciljeve, sasvim razliite
od njihovih. Kada se ovo dogodilo, kod nekih se rodila prava ljubav, dok je za
veinu ona tu i prestala. Osloboena ena trebalo bi da se uva oveka koji je iz
milote naziva svojim mezimcem. Moe se dogoditi da to bude ovek ija
oseanja prema eni zavise samo od njene uloge domaeg
mezimca i koji je nesposoban da potuje njenu snagu, nezavisnost i
individualnost. Verovatno najtuniji primer predstavljaju ene koje su sposobne da
vole svoju decu samo dok su bebe. Takve ene je mogue nai svuda. One su
obino idealne majke, sve dok njihovo dete ne napuni dve godine. Neobino su
nene, srene to mogu da doje, maze, i igraju se sa svojim bebama, potpuno SU
posveene njihovim potrebama i iskreno uivaju u materinstvu. Zatim .se, skoro
preko noi, slika menja. im dete pone da ispoljava sopstvenu volju, da biva
neposluno i da vriti, odbija da se igra, a ponokad odbija i maenje; kada pone
da se vezuje i za druge ljude, da pomalo i postepeno kree u istraivanje sveta,
majina ljubav se gasi. Ona gubi inteires za dete; i osea ogromnu potrebu za
novom trudnoom, za jo jednom bebom, jo jednim domaim mezimcem. Obino
joj to polazi za irukom, i ciklus se ponavlja. Ukoliko joj ne uspe, posvetie se
uvanju komijskih beba, ogluujui se o molbe i potrebe svoje starije dece. Za
njenu decu, prelomna druga godina ivota ujedno predstavlja i kraj majine
Ijubavi. Bol i uskraenost koju deca oseaju, svima su oigledni, osim majci
zaokupljetnoj novom bebom. Efekat ovoga obino postaje evidentan kada deca
odrastaju po depresivnoj, ili pasivno zavisnoj emi linosti.
Ovo sugenie da je ljubav prema bebama i domaim ivotinjama, pa ak i
zavisnim i poslunim suprugama, instinktivna ema ponaanja koja ,bi se mogla
nazvati materinski instinkt ili roditeljski instinkt. Ovo moemo uporediti sa
instinktivnim ponaanjem kod zaljubljeno-sti. To nije istinska forma Ijubavi, jer
ne iziskuje napor, i n predstavlja u potpunosti izraz volje ili izbora, ve samo
obezbeuje nastavak vrste a da pritom ni na koji nain ne podstie duhovnd
razvoj. Bliska je ljubavi u tome to nas nagoni da poseemo i
72
da se pruamo prema drugima, to moe biti pireduslov za pravu ljubav. Ipak,

potrebno je mnogo vie da bi se zasnovao zdrav, kreativan brak i podigla zdrava
deca koja se duhovno razvijaju, ili da bi se doprinelo evolueiji oveanstva.
Poenta je u tome da bi ishranjivanje moralo biti mnogo vie od obinog
hrainjenja, i da je ishranjivanje duhovnog razvoja odvie komplikovan proces da
bi se njjime upravljalo instinktima. Majka koju smo spomenuli na poetku ovog
poglavlja, koja nije dozvoljavala sinu da ide kolskim autobusom, dobra je
ilustracija ovoga. Vozei ga do kole i nazad, ona iga je na neki nain
othraejivala, ali to njemu nije bilo potrebno, i pre je koilo nego podsticalo njegov
duhovni razvoj. Postoji mnotvo drugih primera. Majke, koje uporno kljukaju
svoju gojaznu deou, oevi koji sinovima kupuju gomile igraaka a kerkama pune
ormane garderobom, rcditelji koji ne postavljaju granice i ne odbijaju nijednu
elju. Ljv.bav nije jednostavno davanje, to je promiljeno hvaljenje i promiljeno
kritikovanje. To je promiljeno raspravljanje,
suoavanje, primoravanje, istovremeno kao i pruanje utehe i sigumosti. To je
vostvo. Promiljenost podrazumeva prosuivanje, a prosuivanje podrazumeva
vie od instinkta, ono zahteva razmiljanje i esito boino dononje odluke.
73
Portvovanost
Motivi koji stoje iza nepromiljenog davanja i destruktivnog
pothranjivanja su mnogi, ali u svim sluajevima postoji zajednika crta: davalac,
pod izgovorom ljubavi, izlazi u susret sopstvenim potrebama bez obzira na
duhovne potrebe primaoca. Jedan ministar je doao da se posavetuje sa mnom
jer mu je ema patila od hronine depresije, a oba sina, poto su napustila koled,
ostala su kod kue pod psihijatrijskim nadzorom. Uprkos injenici da mu je cela
parodica bolesna, on u poetku nije mogao da shvati injenicu da u njihovoj
bolesti verovatno ima i njegove zasiuge. inim sve to je u mojoj moi da im
pomiognem, tvrdio je nikada se nije dogodilo da se pnobudim, a da mi oni ne
budu prva misao. Analiza situacije je otkrila da se ovaj ovek maksimalno
zalagao da bi udovoljio potrebama ene i dece. Kupio je sinovima mova kola i
platio im osiguranje, mada je oseao da bi trebali vie da se trude da bi se
osamostalili. Svake nedelje je vodio enu u operu ili u pozorite u gradu, mada je
mrzeo grad i dosaivao se na predstavama. lako je mnogo radio na poslu, svaki
slobodan trenutak je provodio kod kue,
pospremajui za enom i sinovima, kpjima urednost nije bila jaa strana. Zar vam
nikada nije dosadilo da podmeete lea umesto njih? - upitao sam ga.
Naravno, odgovorio je, ali ta mi drugo preostaje? Odvie ih volim i
saaljevam da bih prestao da brinem o njima. Moja briga je tolika da nikada ne bih
sebi dozvolio da stojim po strani dok oni imaju neispunjenih potreba. Moda
nisam bogzna kako sjajan ovek, ali bar umem da volim i brinem.
Zanimljivo je da se ispostavilo da je njegov otac bio priznati naunik, ali
ujedno i pijanica i zavodnik koji je u potpunosti zanemarivao porodicu. Postepeno,
moj pacijent je shvatio da se u detinjsitvu zakleo da e se razlikovati o oca I da
e biti onoliko brian koliko je ovaj bio bezoseajan. Takoe je shvatio da je
ulagao mnogo truda da bi stvorio sliku o sebi kao brinom i odgovornom oveku.
Ono to nije mogao da razume bilo je to do kog stepeina je infantilizovao
porodicu. Svoju enu je uporno zvao moja maco, a odrasle sinove xmoji
maleni. Kako drugaije da se ponaam, pitao je u oajanju. Moda pruam
toliko Ijubavi iz otpora prema ocu, ali to ne znai da mogu da se pretvorim u
bezoseajnu bitangu. Ono to je tek trebalo da naui je da je ljubav sloema
aktivnost koja zahteva uee itavog bia i to ne samo srca ve i glave. Zbog
svoje potrebe da se to je vie mogue razlikuje od oca nije uspeo da razvije
fleksibdlan sistam izraavanja ljubavi. Morao je da naui da je nedavanje u
pcravom trenutku mnogo pozitivnije od davanja u pogrenom
74
treoutku i da je podsticanje nezavisnosti vei izraz Ijubavi nego briga za ljude koji
bi inae mogli sasvim uspeno da brinu o sebi. Morao je da naui da je izraavanje
sopstvenih potreba, besa, netrpeljivosti i oekivanja podjednako nuno za
mentalno zdravlje njegove porodice kao i portvovanost, i da se Ijubav mora
iskazivati kroz konfrontaciju podjednako kao i kroz uzviemo prihvatanje.
Postepeno shvatajui do koje mere je infantilizovao svoju porodiau, moj,
pacijemt je polako poeo da se menja. Prestao je da posprema za svima i
otvorenoe iskazivao Ijutnju kada sinovi nisu uestvovali u odravanju
domainstva. Odbio jc da plaa osiguranje za automobile svojih sinova, rekavi im
da ako ele da voze, moraju sami da ga plaaju. eni je predloio da sama ide u
cperu u Njujork. Uinivi ovakve promene morao je da rizikuje da u oima svojih
blirijih postane negativac, i morao se odrei svemonosti svoje prethodne
uloge, zaititnika i snabdevaa porodice. Uprkos tome to je njegov prethodni
imid bio motivisan potrebom da sebe prikae kao osobu sposobnu da voli, on je u
sutini posedovao istinsku sposobnost voljenja i upravo je zbog toga uspeo da
uradi sve te promene u sebi. Njegova ana i deca su u poetku reagovali sa
gnevom, ipak, uskoro se jedan sin vratiio na koled a drugi je pironaao
odgovarajui posao i stan. ena je poela da uiva u svojoj novoj samostalnosti i
da se razvija kao linost. On sam je postao efikasniji u funkciji ministra, i poeo je
da osea vee zadovoljstvo u ivotu.
Ministrova pogreno usmerena ljubav graniila se sa mazohizmom. Postoji
tendencija da se sadizam i mazohizam povezuju sa aistom seksualnom
aJctivnou, smatrajui da seksualno zadovoljstvo proistie iz nanoenja ili
trpljenja fizikog bola. U sutini, pravi seksualni sado-mazohizam je relativno
neuobiajeni oblik psihopatologije. Mnogo je ei, a time i ozbiljniji, fenomen
drutvenog sadomazahizma u kome ljudl ele da povrede i da budu povreemi,
kroz neseksualne meusobne odnose. Tipino je za depresivnu enu koju je mu
napustio da potrai pomo psihijatra. Ona e ovog obasuti beskrajnom priom o
maltretiranju koje je tnpela od strane mua: nije obraao na nju panju, imao je niz
Ijubavnica, kockao se novcem za hranu, astvovao je danima od kue, vraao se
pijan i tukao je, i sada je najzad napustio nju i deou uoi Boia. Tcrapeut esto sa
saoseanjem saslua pniou sirote ene, ali ubrzo saoseanje nestaje, posle otkria
koja slede. Pivo se saznaje da je maltretiranje trajalo punih dvadeset godina i da se
jadnica dva puta razvodila od tog grubijana, ali da bi se ponovo udala dva puta
za njega. Bezbrojni raskidi su se zavravali
bezbrojnim pomirenjima. Zatim, nakon dvomesene terapije iji je cilj to vee
osamostaljenje, i kada se ve uinilo da se sve dobro odvija i da je ena
75
zadovoljna mimim ivotom bez rnua, itav ciklus se ponovio. ena radosno
upada u ordfinaciju i objavljuje: Pa, Henri se vratio. Nazvao je pre neko vee da
mi kae da bi voleo da me vidi, molio me je da ga primim jer se zaista promenio i
ja sam pristala. Kada ju je terapeut podsetio da je to poznata ema za koju su se
sloili da je destruktivna, ena odgovara: Ali, ja ga volim, ne moete porei
ljubav. Ukoliko terapeut bude insistirao na pcdrobnijoj analizi ovakve ljubavi,
pacijentkinja e prekinuti terapiju.
ta se u stvari ovde zbiva? U pokuaju da shvati ta se dogodilo, terapeUt se
prisea zadovoljstva sa kojim je prepriavala istoniju muevlje.vih
bnutalnosti. Iznenada mu pada napamet neto neobino. Moda ova ena tnpi
muevljevo zlostavljanje ili ga trai da bi mogla o tome da pria? Ali, kakva je
priroda takvog zadovoljstva? Terapeut se sea enine is,pravnosti. Da li je
mogue da je najvanija stvar u ivotu te ene oseaj moralne superiornosti? Da li
joj je, da bi taj oseaj ouvala, potrebno maltretiranje? Priroda ove cme najzad
postaje jasna. Doputajui da bude zlostavljana, ena stie oseanje superiornosti.
Na kraju, oaia sebi moe piriutiti i saistiko zadovoljstvo da posmatra mua
kako je moli, priznajui joj time superiomost iz svog
pomiavajueg poloaja, dok ona poseduje mo da odlui da li da ga u svojoj
velikodunosti prihvati ili odbaci. To je trenutak njeme osvete. Kada se takve ene
proanaliziraju, najee se otkrije da su kao deca bile zloistavljane. One se svete
kroz oseaj moralne superiomosti, to zahteva naprekidno poniavanje i
malfcretiranje. Ako je svet prema nama dobar, mi nemamo razloga da mu se
svetimo. Ako je osveta na ivotni cilj moraemo se potruditi da se svet loe
ophodi prema nama, da bismo opravdali svoj cilj. Mazohisti svoje preputanje
muenju smatraju ljubavlju, mada je to u sutini beskrajna temja za osvetom, a u
osnovi je motivisana mrnjom.
Mazohizam donekle objanjava jo jednu veliku zabludu o Ijubavi, a to je
portvovanost. Zbog ovog verovanja tipioni mazohista svoje tolerisanje
maltretiranja smatra portvovanou a time i ljubavlju, i tako ne mora priznati
svoju mrnju. Ministar kojeg smo ranije pomenuli, takoe je svoju
portvovanost smatrao ljubavlju, mada ovo nije bilo motivisano potrebama
njegove porodice ve sopstvenom potrebom da odri sliku koju je stvoirio o sebi.
Na poetku leenja upomo je govorio ta je sve uinio za enu i deou, navodei
vas na pomisao da on lino, od svega toga nije imao nikakve koristi. Uvek kada
mislimo da inimo neto za druge, mi se na neki nain odriemo sopstvene
odgovomosti. ta god uinimo, uradili smo jer smo tako eleli, i zato to je to
izbor koji nas najvie zadovoljava. Sve to uinimo za drugoga,
76
ispunjava neku nau potretnu. Roditelji koji kau svojoj deci: Trebalo bi da ste
nam zahvalni Za sve to smo za vas uinili, su popravilu roditelji koji decu
nedovoljno vole. Svako ko istinski voli, poznaje zadovoljstvo prave ljubavi. Mi
imamo decu zato to ih elimp i ako smo neni roditelji, to je zato to elimo da
budemo takvi. Istina je da Ijubav zahteva promenu u samom sebi, ali to je pre
uveanje samoga sebe nego rtvovanje. Kao to omo kasnije razmotriti, prava
Ijubav je ispunjenje. Ona uveava, ne umanjuje bie, ispunjava ga, umesto da ga
prazni. U pravom smislu rei, ljubav je podjednako sebina kao i nevoljenje,
.paradoks je upravo u tome to je ljubav upravo sebiona i nesebina. Ljubav se od
nevoljenja ne razlikuje po sebitiosti ili nesetircsti, ve po cilju: U sluaju prave
ljubavi, cilj je uvek duhovno sazrevanje, dok je kod nevoljenja cilj neto drugo.
77
Ljubav nije oseanje

Ve sam spomenuo da je ljubav akcija ili aktivnost, ovo nas vodi konanoj
zabludi o Ijubavi kojoj moramo pcsvetiti panju. Ljubav nije oseanje. Mnogi
ljudi posecujui cseanje ljubavi, pa ak i delujui po njemu, postupaju po svim
pravilima nevoljenja i njegove destruktivnosti. S driige strane, osoba sposobna da
stvamo voli esto preduzima konstruktivne akcije u odnosu na nekoga prema
kome svesno osea odbojnost i antipatiju.
Oseanje Ijubavi je emocija koja prati iskustvo katektovanja. Katektovanje
je, ako se seate, proces kojim nam neki predmet postaje vaan. Takav predmet
zatim postaje predmet Ijubavi u koji smo uloili svoju energiju kao i deo sebe, i
taj odnos izmeu nas i predmeta u koji smo investirali, naziva se kateksizam.
Proces povlaenja energije od predmeta ljubavi, tako da on izgubi za nas vanost,
zove se dekatektovanje. Zabluda da je Ijubav osearije postoji zato to mi
katektovanje brkamo sa ljubavlju. Ova zbrka je razumljiva jer su to slini procesi,
ali postoje i drastione razlike. Kao prvo, mi moemo katektovati biio koji
predmet, iv ili neiv, sa ili bez due. Tako neko moe katektovati berzu ili
komad nakita i moe prema tim stvarima oseati ijubav. Drugo, irtjenica da smo
katektovali drugo ljudsko bie ne podrazumeva da smo zainteresovami za njegov
duhorai razvoj. Zavisna osoba obino strepi od duhovnog razvoja katektovanog
branog druga. Majka koja je uporno vozila svog adolescentnog sina iz kole,
oigledno je katektovala deaka - bio joj je vaan on, ali nipoto njegov duhovni
razvoj. Tree, intenzitet naeg kateksizma nema nieg zajednikog sa mudroou
ili portvovanjem. Dvoje nepoznatih ljudi se mogu sresti u baru i meusobno se
katektovati na takav naoin da sve gubi vanost u odinosu na njihovu seksualnu
elju. Konano, kateksizam moe biti trenutan i proiazan. Odmah nakon voenja
ljubavi, pomenuti par rtioe uvideti da ne pcstoji nikakva meusobna privlanost,
tako da do dekatektovanja dolazi podjednako brzo kao i do katektovanja.
Prava ljubav podrazumeva posveenost i mudrost. Kada nam je stalo do
neijeg duhovnog sazrevanja, znamo da je nedostatak posveenosti
najverovatnije tetan, i da je ona vaina da bismo efektno iskazdi svoju brigu
prema toj osobi. Posveenost je upravo iz tog razloga potpoma greda
psihoterapeutskog odnosa. Skoro da je nemogue da pacijent ispolji znaajan
razvoj lionosti bez terapeutskog saveznitva sa psihijatrom. Drugim reima, pre
nego to kod pacijenta doe do neke krupne promene, om mora osetiti snagu i
sigumost koje proistiu iz verovanja da je terapeut pacijentu stalan i siguran
78
saveznik. Da bi do ovog saveznitva dolo, terapeut mora tokom dueg perioda da

dokazuje svoju hrigu koja moe da proistekne samo iz sposobnosti
posveivanja. Ovo ne znai da terapeut uvek sa zadovoljstvom slua pacijenta.
Posveenost porazumeva da on to uvek ini, hteo on to ili ne. Ni sa brakom nije
drugaije. U konstruktivnom braku, kao u konstruktivnoj terapiji, partneri moraju
redovno, rutinski i predvidivo da se posveuju jedno drugom u svom
meusobnom odnosu, bez obzira kako se osealii. Kao to sam ve pomenuo,
svaki par se pre ili kasnije odljubi i pirilika za istinsku Ijubav se prua u istom
trenutku kada se instinkt za produenjem vrste gasi. Tek onda kada suprunici ne
biudu eleli da sve vreme provode zajedno i kada bi deo vremena rado proveli
sami na nekom drugom mestu, poinje ispitivanje njihove meusobne ljubavi.
Ovo ne znai da partneri u stabilnoj konstruktivnoj vezi, kao to su brak ili
psihoterapija, ne katektuju svoj odnos na razne naine. Oni to svakako ine. To u
stvari znai da prava ljubav prevazilazi problem katek&izma. Kada ljubav postoji,
ona opstaje, sa ili bez kateksizma, i sa ili bez oseanja zaljubljenosti. Lake je, i
svakako zabavnije, voleti sa kateksizmom i oseanjem ljubavi. Ipak, mogue je
voleti i bez kateksizma i bez oseanja Ijubavi i upravo se
ispunijenjem ove mogunosti prava i transcendentna ljubav razlikuje od prostog
kateksizma. Kljuna re u ovoj razlici je volja. Ja sam definisao Ijubav kao
volju da se uvea sopstvemo bie da bi se potpomogao sopstveni ili tui duhovni
razvoj. Istinska Ijubav je pre voljna nego emotivna. Osoba koja stvarno voli ini
to zbog reenosti da voli. Takva osoba je reila da voli bez obzira na to da li je
prisutno oseanje Ijubavii. Ako jeste, tim bolje. Ako nije, posveenost ljubavi i
volja su prisutni i deluju. Nije samo anogue, ve je d nuno za osobu koja voli da
deluje na osnovu aseanja ljubavi. Mogu upoznati enu koja me veoma privlai,
koju bih rado voleo, ali poto sam svestan da bi mi to unitilo hrak, ,ri u naglas
ili u sebi: eleo bih da te volim ali to neu uiniti. Isto tako ou odbiti da primim
iiovu pacijentkinju koja je veoma atraktivna i kojoj bi terapija pomogla, jer je
moje vreme vec posveeno drugim pacijentima od kojih je vedna mnogo manje
privlana i sa kojima u mnogo tee postii pozitivne reczultate. Moje* aseanje
ljubavi moe biti nesputano, ali moja sposobnost da volim je ograniena. Ja zato
moram izabrati osobu na koju u usredsrediti svoju sposobnost da volim, i prema
kojoj u usmeritii svoju volju da volim. Brava Ijubav nije oseanje koje nas obara
s nogu. To je posveena, promiljena odluka.
79
Opta tendencija da se ljubav brka sa oseanjem Ijubavi dozvoljava ljudima

sve vrste samoobmane. Alkoholiar ijoj je eni i deci oajniki potrebna panja,
moe za to vreme sedeti u kafani i sa suzama u oima priati barmenu kako zaista
voli svoju piorodiou. Ljudi koji u najveoj merii
zapostavljaju svoju deou najee sebe smatraju najnenijim roditeljima. Jasno je
da moe postojati kvalitet samoobmane u ovoj tendenciji da se ljubav brka, sa
oseanjem Ijubavi, jer je lako i mije neprijatno nai dokaz ljubavi u sopstvenim
oseanjima. Moe biti i te kako teko i bolno traiti dokaz Ijubavi u svojim
postupcima. Ali, poto je prava Ijubav izraz volje koja esto prevazilazi
kratkotrajna oseanja Ijubavi ili kateksizma ispravno je rei: Ljubav je onakva
kako postupa. Ljubav i nevoljenje su poput dobra i zla, objeklivni a ne iskljuivo
subjektivni fenomeni.
80
Delovanje panje
Poto smo razmotrili neke od stvari koje nisu ljubav, sada emo se osvrnuti
na neke koje to jesu. U uvodu ovog odeljka spomenuli smo da definicija Ijubavi
sugerie napor. Kada prevaziemo sebe, kada naeinimo jedan kiorak vie, ili
preemo milju dalje, inimo to suprotstavljajui se inerciji lenjosti ili otporu
straha. Prevazilaenje sebe samih ili suprotstavljanje lenjosti nazivamo radom.
Suprotstavljanje strahu nazivamo hrabrou. Ljubav je zato, oblik rada ili oblik
hrabrosti. Preciznije reeno, to je rad ili hrabrost usmerena prema sopstvenom ili
tuem razvoju. Mi moemo rad 1 hrabrost usmeravati i u pravcu mimo duhovnog
sazrevanja, i zato se svaki rad i svaka hrabrost ne mogu smatrati Ijubavlju.
Ukoliko se neko delo ne moe svrstati u rad ili u hrabrost, onda ono nije delo
ljubavi. Ovde nema izuzetaka.
Osnovni oblik delovanja Ijubavi je pamja. Kada neboga volimo,
poklanjamo mu svoju panju i posveujemo se njegovom razvoju. Kada volimo
sebe, mi se bavimo sopstvenim razvojem. Kada se bavimo nekim, mi volimo tu
osobu. Panja zahteva da uinimo napor, da zaboravimo svoje postojee
preokupacije i aktivno usmerimo svoju svest. Pamja je delo volje i rada protiv
inertnostsvoje svesti. Kao to kae Rolo Mej: Kada analiziramo volju svim
raspoloivim sredstvima koja nam prua modema psihoanaliza, nai emo se
pbnovo na nivou panje ili namere kao sedifu volje. Napor koji iziskuje volja je u
sutini napor panje. Trud koji zahteva volja je trud da se ne porruuti svest ili
napor i usmeravanje panje.
Najuobiajeniji i najvaniji nain da se izveba panja jeste putem sluanja.
Priovodimo veoma mnogo vremena od Jcoga je veliki deo protraen u sluanju, i
to zato to, u veini sluajeva, ne umemo da sluamo. Jedan industrijski psiholog
je istakao da je koliina vremena koju posveujemo da bismo decu neemu
nauili, obmuto proporcionalna uestalosti kojom e deca to koristiti kada odrastu.
Tako e neki .poslovni ovek provesti oka sat vremena u itanju, dva u prianju i
osam u sluanju. Uprkos tome mi u koli provodimo veliki deo vremona uei
decu da itaju, malo vremena uei ih da govore, i obino nimalo uei ih da
sluaju. Ne mislim da bi bila dobra ideja da ono to se ui u koli uinimo
proporcionalnim onome to se radi posle kole. Ali verujem da bi bilo mudro da
svojoj dei damo uputstva o sluanju. Ne da bismo sluanje uinili lakim, ve da
bi oni shvatili koliko je teko sluati sa panjom. Dobro sluanje je veba panje i
veoma teak posao. Veina ljudi ne slua dobro
81
upravo zato to ovo ne shvata, dli zato to nije spremna da ovo shvati, ili zato to
ne eli da se potrudi.
Ne tako davno prisustvovao sam predavanju jedinog slavnog oveka o
jednom vidu odnosa izmeu psihologije i religije koji me je odavno interesovao.
Poto me je tema zanimala, bio sam u Jiju prilino upuen, tako da sam u
predavau odmah prepoznao velikog eksperta. Osetio sam Ijubav u ogromnom
naporu da nam kroz sve mogue primere prenese krajnje apstraktne koncepte koji
su nama, njegovom auditorijumu, teko razumljivi. Sluao sam ga sa ogromnom
panijom. itavih sat i po vremena napetog sluanja i meni je niz lice curio znoj,
mada je prostorija imala erkondin. Kada je zavreno izlaganje dobio sam jaku
glavcbolju, vratni mdii su mi bili ukoeni od napete
koncentradje i oseao sam se potpuno iscrpljeno. Mada sam shvatio sarr.o oko
pedeset posto onoga to nam je veliki ovek preneo, bio sam zapanjen
mnotvom novih pogleda koje je preda mnom otvoorio. Na pauzi za vreme tog
dobro poseenog predavanja, etao sam kroz publiku i sluao komentare.
Uglavnom su bili razoarani jer su oekivali mnogo vie. Bilo im je teko da ga
prate i nalazili su da mu je izlaganje dostd konfuzno. Bili su pomalo razoarani
njegovom kompetentmou. Jedna ena je na opte odobravanje
prokomeintansala: On nam u stvari nije nita rekao.
Za razliku od ostalih ja sam uo veliki deo onoga to je taj veliki ovek imao
da saopti, upravo zbog toga to umem da sluam. Bio sam spreman za taj trud iz
dva razloga: jer sam prepoznao njegovu veliinii i zbog sopstvenog interesovanja
za tu oblast. Moj nain sluanja bio je izraz ljubaVi. Voleo sam.ga, jer sam uvideo
da je on osoba od ogromne vrednosti koja zasluuje panju, a voleo sam i sebe jer
sarn pokazao spremnost da radim na svom razvoju. Poto je on bio .uitelj a ja
uenik, on davalac, a ja primalac, moja je ljubav prvenstveno bila usmerena prema
meni samome i motivisana onim to mi taj odnos moe pruiti, a ne onimto ja
mogu dati njemu. Sasvim je mogue da je on u publioi osetio intenzitet moje
koncentracije, painje i Ijubavi, i moda mu je to bila dovoljna nagrada. Ljubav je,
to emo se neprekidno uveravati, dvosmerina ulica, reciproni fenomen po kome
primalac ujeidno i daje, a davalac prima.
Sa primera u kome je slualac u ulozi primaoca, prei emo na najeu
situaciju u kojoj je davalac u ulozi sluaoca. Proces sluanja dec se :razlikuje u
odnosu na uzrast deteta. Za sada emo se zadrati na estogodinjem detetu, aku
prvaku, koji e, ukoliko mu se prui prilika, neprekidno govoriti. Kako a roditelji
izau na kraj sa ovim neprestanim brbljanjem? Moda je najlaki nain,
82
zabraniti ga. Verovali ili ne, postoje porodice u kojima je deci bukvalno
zabranjeno da govore i gde 24 asa dnevno vai pravilo deca smeju da se vide ali
ne i da se uju. Takvu ete decu uoiti kako u tiini, iz oikova, pogledom prate
odrasle, kao nemi posmatrai iz senke. Drugi nain je dopustiti brbljanje,, ali ga
jadnostavno ne sluati, tako da dete ne komunioira sa vama, ve bukvalno pria u
vazduh ili samome sebi, stvarajui zvunu pozadimu koja se moe, ali i ne mora
outi. Trei naoin je praviti se da sluate pri emu i dalje pratite sopstveni tok
mdsli, dok izgleda da detetu posveujete panju, izgovarajui s vremena na vreme
Aha, ili Ba lepo, kao odgovor na monolog. etvrti nain je selektivno
sluanje to predstavlja poseban oblik simultanog sluanja pri emu roditelji
naule ui i ekaju da dete kae neto vano, nadajui se da e uz minimalni trud
uspeti da odvoje ito od kukolja. Problem ,sa ovakvim sluanjem je to ljudski um
nema efikasnu i kompetentnu sposobnost
selekitivnosti, to rezultira time da se uje veliki deo kukolja, a preuje dobar
deo ita. Peti ,i konani nain je, naravno, pravo sluanje deteta uz punu panju,
i odmeravanje svake rei i reenice. Ovih pet naina reagovanja na prianje dece
su navedeni i poreani po koliini uloenog tiruda, tittie to peti nain iziskuje o!d
roditelja kvalitatiivni skok energije u odnosu na ostale, relativno lake naine.
Roditelji e naivno poverovati da im se uvek preporuuje peti nain sluanja dece,
ali nije tako. Pre svega, estogodinjak poseduje tako neutaivu potrebu za
pnianjem, da roditeljima ne bi ostalo vremena nizato, ukoliko bi neprestano
paljivo sluali. Drugo, napor da se dete paljivo slua oliko je veliki da roditelj ne
bi imao snage da se usput bavi i neim drugim. Konano, to bi bilo uopteno, jer
istini za volju, brbljanje estogodinjaka moe biti beskrajno nezanimljivo. Ono
to je najpreporuljivije jeste kombinacija sVih pet naina. Ponekad je detetu
naprosto potrebno rei uouti, u situacijama kada vam je potrebna sva
konentracija ili kada je njihova pria pokiuaj neprijateljske ili nerealne
dominacije. esto e deca tog uzrasta avrljati iz istog zadovoljstva, i nema, ih
svrhe sluati jer im to u tim treimcima nije ni potrebmo, poto se obraaju sama
sebi. Ponekad .kada se deca ne zadovoljavaju time da priaju sami sa sobom, i
kada ele sa nama da komuniciraju, dovoljno je pretvarati se da ih sluamo. U tim
trenucima deca i ne tee za komunikacijom ve za bliskou, a prividno sluanje
e im stvoriti taj oseaj. Uz sve to, deca jo vole i da ulaze i izlaze iz
komumikacije i zadovoljie se selektivnim sluanjem od strane roitelja, zato to
selektivno i komuniciraju. Omii to smatraju pravilom igre. Samo za vreme
relativno malog dela totalnog vremena
provedenog u prianju, deci je potrehno stvamo, apsolutno sluanje. Jedan od
83
veoma sloemih i tekih zadataka roditeljstva jeste u uspostavljanju idealne

ravnotee stilova sluanja, pirema razmovrsmosti dejih potreba. Obino je teko
uspostaviti takvu ravnoteu jar je roditeljima teko da odvoje dovoljno vremena za
pravo i istinsko sluanje. To se odnasi na veinu roditelja. Oni moda veruju da
sluaju, dok se u sutini prave da to ine ili u najboljem sluaju sluaju samo
selektivno. Ipak, to je samoobmanjivanje kojim oni prikrivaju svoju lenjost. Pravo
sluanje, bez obzira na kratkou trajanja, predstavlja ogroman napor. Ono, pre
svega, zahteva apsolutnu koncemtraciju. Ne moe se istovremeno nemo luati i
raditi neto drugo. Ukoliko roditelj stvarno eli da saslua dete, mora zanemariti
sve ostalo i posvetiti se iskijuivo njemu. Ako niste sposobni da za to vreme
zaboravite na sve ostalo, ukljuoujui i svoje brige i preokupacije, onda niste
spremrii da stvamo sluate. Drugo, napor koji zahiteva sluanje estogodinjaka
neuporedivo je vei od onoga koji je potreban cia bi se sasluao poznati predava.
Deija ema izlaganja je dosta kohfuzna, to oteava koncentraciju. Ono obino
govori o stvarima k-6je ndsu od
neposrednog znaaja za onoga ko shia, dok je publika predavaa
zainteresovana za temu izlaganja. Drugim reoima, veoma je teko sleati
estogodinjaka, to umnogome oteava Jconcentraiju. Da bi se paljivo
saslualo dete u ovom uzrastu, potrebna je prava ljubav kojom roditelj mora biti
motivisan.
Ali emu uopte trud? Zato je potrebno toliko se koncentnisati na dosadno
brbljanj estogodinjaka? Prvo, vaa spremnost da to uinite, predstavlja
najkonkretniji dokaz potovanja prema vaem detetu. Ukioliko detetu posvetite
istu panju kojiu biste posvetili uvaenom predavau ono e se osatdti vrednim.
Nema boljeg naina od potovanja da detetu dokaete da je vredno. Drugo, to se
dete osea vradnijim utoliko e govoriti vrednije stvarr. Ono e ispuniti vaa
oekivanja. Tree, to budete paljivije sluali, pre ete shvatiti da u tom na izgled
konfuznom bnbljanju i ponavljanju ima vanih stvari. Svako ko se zaista potrudio
da slua decu, shvatie istiniitost izreke da mudrost dolazi iz deijih usta.
Sluajte svoje dete i uveriete se da je ono izuzetna individualnost. Kada to uvidite
bie vam mnogo lake da ga sluate i mnogo ete vde nauiti. etvrto, to bolje
upoznate svoje dete, moi ete ga vie nauiti. Ako ga slabo poznajete vi ete se
t.ruditi da ,ga nauoite neemlu to ono zna bolje od vas ili mu je totalno
nezanimljiivo. Konano, ako deca zmaju da ih cenite, bie spremnija da vas
sluaju i da vas potruju. Oni e lake prihvatiti ono to je zasnovano na vaem
poanavanju u proceni njih samih. to vie budu uila i saznavala, deca e postajati
izuzetnija. Ako ste shvatili tipini karakter ovog
84
procesa, razumeete istinu o recdpronosti prave ljubavi. Umesto negativnog

silaznog ciklusa, to je kreativni uzlazni ciklus evolucije i rasta. Vredinost stvara
vrednost. Ljubav zasluuje ljubav. Roditelji i deca e se vrtetd sve bre i bre
napred u pas de deuxu ljubavi.
Govorili smo o svesti estogodinjeg deteta. Za mlau i stariju decu prava
ravnotea sluanja i jnesluanja se razlikuje, mada je proceis koji se ini istd. Sa
mlaom decom je komunikacija manje verbalna, mada zahteva periode apsolutne
koncentracije. Ne moete se igrati i biti odsutni duhom. Ako ste na pola srca da se
sa njim igrate, rdzikujete da vam i dete bude takvo.
Adolescentno dete zahteva manje apsolutnog .vremena za sluanje od
estogodinjaka, ali zato zahteva vie vremena za pravo sluanje. Oni nee
besoiljno brbljati, ali kada govore, zahtevaju punu panju svojih roditelja.
ovek nikada ne nadraste potrebu da ga roditelji sasluaju.
Jedan tridesetogodiinjak, koji se podvrgao terapiji zbog anksioznosti koja je
proistekla iz nedovoljnog samopotovanja, mogao se setiti bezbrojnih prilika u
kojima roditelji nisu bili spremni da ga sasluaju ili su smatrali da je ono to je
imao da kae nevano. Najbolnija uspomeija bila je iz doba kada je imao dvadeset
dve godine i kada je iz poasti odbranio provokativnu tezu. Njegovi ambiciozni
roditelji su bili oduevljeni ovirri uspehom. Ipak, mada je teza itavjh godimu
dana stajala na vidnom mestu u kui, i mada je on roditeljima u vie navrata
nagovestio da bi voleo da je proitaju, niko je nije ni prelistao. Siguran sam da bi
je proitali i estitali mu da im je jasno i glasno rekao: Molim vas proitajte moju
tezu. Voleo bih da se upoanate i prihvatite moj naoin razmiljanja. Ipak, pre bih
bio proklet no to bih u dvadeset drugoj godini iao okolo i moljakao za njihovu
panju. To to bih za nju molio ne bi mi pomoglo da se oseaim vise vrednim!
Pravo sluanje, i apsolutna koncentrisanost na drugu osobu, uvek su
manifestacije ljubavi. Sutinski deo pravog sluanja i disciplina stavljanja u
zagrade, privremen zaborav sopstvenih predrasuda razmiljanja i elja, slui da
se to intenzivnije doivi i iskusi svet onoga koji pria. Jedinstvo govornika i
sluaoca uveae nas same i uvek e rezultirati veim znanjem. Samim tim to
pravo sluanje podrazumeva privremeno potiskivanje sebe, ono omcguava
privremeno apsolutno prihvatanje drugoga. Oseajui ovo, govomik e postajati
manje osetljiv i spremniji da otkloni sve zatvorene delove svesti. Kada se ovo
dogodi, slualac i govornik e osetiti veu prisutnost, i time e ostvariti Ijubavni
ples udvoje. Energija koju ovaj proces zahteva toliko je ogromna da je moe
omoguiti samo ljubav i elja oveka da se povea u cilju zajednikog razvoja.
85
Mada nam se u poslovnim i drutvenim odriosima ini da veoma paljivo sluamo,

mi u stvard sluamo selektivno, imajui u svesti trenutnu potrebu i razmiljajui
dok sluamo o tome kako da postignamo eljene rezultate i to pre okonamo
razgovor u svoju korist.
Poto jfe sluanje aktivni izraz ljubavi, ono je najpotrebnije u braku. Uprkos
tome, veina parova nikada se ne saslua meusobno. Na prvi zadatak, kada
suprunici dou u brano savetovalite, jeste da ih nauimo da jedno drugo
sasluaju. esto u tcime ne uspevamo jer oni nisu spremni da uloe neophodno
vreme energiju. Oni su obino iznenaeni i zapanjeni zahtevom da na smenu
govore i sluaju jedan drugog. To im se ini kruto, neromantino i nespontano.
Ipak istinsko sluanje je mogue samo onda kada mu se posveti pravo vreme,
panja i povoljni uslovi. Ono je nemogue dok ljudi rade, kuvaju, dok su pospani
ili ure. Romantina ljubav je nenaporna, i parovi su esto nespremni da preuzmu
na svoja plea teret prave ljubavi i sluanja. Ali kada i ako im to poe Za rukom,
rezultati su neverovatno zadovoljavajui. Imali smo toliko puta adovoljstvo da
ujemo kako jedan od suprunika kie drugome, kada je najzad proces pravog
sluanja otpoeo:
U braku smo dvadeset devet godina, a ja sam to tebi saznao tek sada. Kada
se ovo dogodi, znamo da je konano otpoeo proces razvoja u braku.
Mada je poznato da se sposobnost pravog sluanja poboljava vebom, ona
ipak nikada ne prestaje da bude naporan proces. Iako je najvanija osobina dobrog
psihijatra upravo sposobnost pravog sluanja, ja sam bezbroj puta uhvatio sebe da
za vreme pedeseto minutne terapije, napola sluam svog pacijenta. Ponekad
izgubim nit pacijentovih asocijacija i onda moram da ga prekinem i da mu kaem:
Izvinite, dozvolio sam da mi misli na trenutak odlutaju, tako da vas nisam stvamo
sluao. Da li biste mi ponovili poslednjih nekoliko reenica? Zanimljivo je da mi
pacijenti ne zameraju mnogo kada se ovo dogodi. Naprotiv, ini se da oni
instinktivno shvataju da je bitan elemenat pravog sluahja i sposobnost da se
registruju trenutak poputanja panje, i kada sam priznao da je do toga dolo, oni
su sigurni da ih vei deo vremena paljivo sluam. Saznanje da vas neko paljivo
slua, samo po sebi ima terapijsko dejstvo. U priblino etvrtini sluajeva, bez
obzira na to da li su pacijenti deca ili odrasli, dolazi. do vidnog poboljanja ve u
prvih par meseci terapije, dok pravi uzroci problema jo nisu otkriveni niti je dolo
do znaajnih interpretacija. Postoji nekoliko objarijenja ovog fenomena, ali
mislim da je kljuno to to su ti ljudi svesni da ih neko po prvi put veoma paljivo
slua.
86
Mada je sluanje najvaniji oblik panje, potrebno je ispoljavati i druge

oblike u odnosima koji za podlogu imaju pravu Ijubav, a posebno kada su u
pitanju deca. Velika je raznovrsnost tih oblika. Jedan od njih je igra. Za bebe e to
biti tai tai tanana i ringe raja, za estogodinjake maioniarski trikovi i
skrivalice, za dvanaestogodinjake badminton, pikado itd. itanje maloj deci izraz
je panje isto kao i pomo u domaim zadacima. Vane su porodine aktivnosti,
kao na primer: bioskop, izleti, vorrje, putovanja, sajmovi i karnevali. Neki oblioi
panje su ista usluga deci: uvanje etvorogodinjaka na plai ili skoro
beskonano ofiranje ranih adolescenata. Ali ono to je
zajedniko svim ovim oblicima panje jeste to da zahtevaju da se sa detetom
provodi sve vreme. U osnovi panja oznaava: vreme provedeno sa nekim, a njen
kvalitet je proporcionalan intenzitetu koncentraoije ispoljene u tom vremenu.
Vreme provedeno u raznim aktivnostima sa decom prua roditeljima bezibroj
prilika da ih posmatraju i bolje upoznaju. Umeju li deca da gube ili ne, kako rade
domae zadatke i kako ue, ta ih privlai a ta ne, kada su hrabri a kada uplaeni,
kakvim aktivnostima vole da se bave. Sve su to znaajne informacije za brine i
nene roditelje. Aktivnosti pruaju roditeljima bezbrojne prilike da deci prenesu
vetine osnovne principe discipline. Priliku za
posmatranje i uenje dece pruaju aktivnosti koje su osnovnd principi terapije
kroz igru i dobar deiji psiboterapeut iskoristie ih da bi doao do znaajnih
opaanja i terapijskih intervencija.
uvanje etvorogodinjaka na plai, koncentrisancst na otkaenu priu
estogodinjaka, uenje vonje pubertetlije, sluanje muevljeve prie o danu
provedenom na poslu i enine o vremenu provedenom u automatskoj veemici,
razumevanje tueg problema iznutra - pokuaj da se uvek bude strpljiv - sve su
to esto dosadna i iscrpljujua zaduenja koja podrazumevaju rad. Poto je ljubav
rad, sutina neljubavi je lenjost. Tematika lenjosti je veoma vana i mi emo joj se
ponovo vratiti u poslednjem dedu knjige, kada emo verovatnije stei jasniju
perspektivu.
87
Rizik gubitka
Kao to sam ve rekao, in ljubavi - obogaivanje sebe samog - zahteva
akciju protiv lenjosti, (rad), ili otpor prouzrokovan strahom, (hrabrost). Skrenimo
sad panju sa rada iz Ijubavi na hrabrost iz ljubavi. Kada se
obogauje, nae bie ulazi na novu i nepoznatu teritoriju. Radimo stvari koje
nismo navikli da inimo, menjamo se. Iskustvo promene, nove aktivnosti,
injenica da smo na nepoznatom terenu i da radimo stvari na drugaiji nain,
deluju zastraujue. Tako je uvek bilo i uvek e biti. Ljudi izlaze na kraj sa svojim
strahom od promena na razliite naine, ali je strah neizbean ako elimo da se
menjamo. Hrabrcst nije osustvo straha. To je preduzimanje akcije uprkos strahu.
Suoavanje sa otporom izazvanim strahorti od nepoatog i budunosti. Na
odreenom stepenu duhovni razvoj, pa prema tome i ljubav, zahtevaju hrabrost i
ukljuuju rizik. Sada emo obratiti panju na rizik ljubavi:
Ako redovno idete u crkvu moda ete primetiti enu etrdesetih godina koja
svake nedelje, tano pet minutsf pre poetka slube, neprimetno seda na isto mesto
u redu u dnu crkve. Onog trenutka kada se sluba zavri, ona tiho, ali brzo, ide na
vrata i odlazi pre nego to izau ostali vernici i svetenik koji ih pazdravlja na
ulazu. Ako biste uspeli .da je presretnete - to je malo verovatno - i pozovete na
sat druenja posle lube, ona bi vam se zahvalila, i gledajui nervozno sa strane,
rekla da ima ugovoreni sastanak, a zatim pobegla. Ako biste je pratili do mesta
sastanka, videli biste da je otila pravo kui, u mali stan gde su roletne uvek
sputene. Otkljuala bi vrata, ula, odmah ih zakljuala, i ne biste je videli do
sledee nedelje. Ako biste i pratili njen ivot, videli histe a ima posao nieg
daktilografa u velikoj kancelariji gde bez pogovora prihvata sve poslove, otkucava
sve bez greke i vraa zavrani posao bez rei. Rua za karicelarijskim stolom i
nema prijatelja. Kui ide peke, zaustavljajui se uvek kod iste bezline
samoposluge da bi nabavila malo namimica, pre no to nestane iza svojih vrata, da
bi se sutra ponovo pojavila na poslu. Subotom po podne sama odlazi u obiinji
bioskop gde se svake nedelje menja rogram. Ona ima televizor, ali nema telefoo.
Retko prima potu. Kad biste nekako uspeli da uspostavite kontakt s njom, i da joj
kaete da joj je ivot dosta usamljeniki, ona bi vam rekla da voli svoju samou.
Ako biste je upitali da li bar ima nekakvu ivotinjicu, odgovorila bi da je ranije
imala psa koga je veoma volela, ali da je umro pre osam godina i da nijedan drugi
pas ne bi mogao zauzeti njegovo mesto.
88
Ko je ova ena? Mi ne znamo tajne njenoga srca. Znamo da j,oj je ceo ivot.
posveen izbegavanju rizika da u tom nastojanju nije sebe obogatila, ve se
liavala i sputavala skoro do take nepostojanja. Ona ne ulae emotivnu energiju
ni u jedno ivo bie. Rekli smo da samo ulaganje emotivne energije nije ljubav,
koja to prevazilazi. Ovo je tano, ali ljubav zahteva emotivrio ulaganje na samome
poetku. Mi moemo voleti jedino orio to nam je na bilo koji nain vano. Kad
ulaganja emotivne energije.uyek postoji rizik gubitka ili odbacivanja. Ako se
otvorite prema nekoj drugoj osobi, uvek postoji rizik da e vas ona napustiti, i
ostaviti u jo bolnijoj samoi nego pre. Zavolite li bilo ta ivo - osobu, ivotinju,
biljku - ono e umreti. Poverujete li bilo kome, moda ete biti povreeni. Ako
zavisite od nekoga - taj vas moe razoarati. Cena ulaganja emotivne energije je
bol. Ako je neka osoba odluna u tome da ne eli rizikovati bol, onda se ona mora
odrei mnogo toga: dece, braka, saksualne ekstaze, ambicija, prijateljstva - svega
onoga to ivot ini vitalnim, znaajnim i vanim. Ako se promenite ili razvijete u
bilo kom pravcu, bol i radost e vam biti nagrade. Ispoljen ivot e biti i pun bola.
Jedina altemativa je ne iveti u potpunosti ili ne iveti uapte.
Sutina ivota je promena, raspon iimeu ivota i raspadanja. Ako izaberete
ivot i razvoj, izabrali ste promene i mogunost smrti. Najverovatniji razlog
izolovariog naina ivota ene koju smo opisali, je iskustvo ili njz iskustava sa
smru, koja su za nju bila toliko bolna da je odluila da nikada vie ne iskusi smrt,
makar i po cenu ivljenja. Izbegavajuoi iskustvo smrti ona je morala izbei
sazrevanje i promene. Izabrala je ivot bez promena, osloboen novog i
neoekivanog, ivu smrt, bez rizika ili izazova. Ve sam rekao da pokuaj
izbegavanja stvame patnje lei u korenu svdh emotivnih oboljenja. Zato ne
iznenauje podatak da je veina pacdjenata podvrgnutih psihoterapiji (kao
najverovatnije i veina onih koji nisu pacijenti, jer je neuroza pre pravilo nego
izuzetak) ima probleme (bez obzira na godine) sa prihvatanjem smrti na jasan i
razuman nain. Ono to iznenauje jeste injenica da psihijatrijska literatura tek
poinje da prouava znaaj ovog fenomena. Ako smo u stanju da ivimo sa
saznanjem da je smrt na stalni pratilac, koji putuje na naem levom ramenu,
onda, po reima Don Huana, smrt postaje na saveznik jo uvek strana, ali i
stalni izvor mudrih saveta.
Svest o smrti kao i stalna svest o ogranienosti naeg vremena u kome
ivimo i volimo, mogu nam uvek sluiti kao podsetnik da treba iskoristiti vreme
na najbolji mogui naoin i iveti najpotpunije. Meutim, ako nismo spremni da se
u potpunosti suoimo sa zastraujuim prisustvam smrti na Svom levom
89
ramenu, odriemo se njenih saveta i nikako ne moemo iveti ni voleti razlono.

Kada beimo od smrti stalno promenljive sutine stvari, mi beiono i od samog
ivota.
90
Rizik nezavinosti
Prema tome, ceo ivot predstavlja rizik i kada zivimo sa vie ljubavi, izlamo
se veem broju rizika.
Pogledajte sledea dela Karlosa Kastanede: Uenje Don Huana: Yaqui put
znanja, Odvojena stvampst, Put za Ihtlan, i Prie o moi. Ovo su znaajne knjige o
psihoterapeutskim procesima.
Od hiljada pa ak i miliona rizdka kojima se izlaemo u toku ivota, najvei
rizik je rizik odrastanja. Odrastanje je in prelaska iz detinjstva u ivot odrasle
osobe. To je, u stvari, pre Zastraujui skok nego korak koji mnogi ljudi u toku
ivota i ne naprave. Iako, spolja gledano, deluju kao odrasle osobe pa ak i kao
uspene, verovatno veina odraslih sve do svoje smrti ostaju deca koja se nikada
nisu istinski odvojila od svojih roditelja i moi koju ovi imaju nad njima. Moda
zato to je to bilo tako dirljivo lino iskustvo za mone, ntislim da najbolje mogu
opisati sutinu odrastanja i enormnost rizika koji postoji, ako opiem dinovski
korak koji sam napravio ulaskom u svet odraslih krajem svoje petnaeste godine sreom vrlo rano u ivotu. Iako je ovaj korak bio svesna odluka, dopustite da prvo
kaem da u to vreme nisam imao nikakvu svest o tome da je ono to preivljavam
u stvari odrastanje. Znao sam samo da skaem u nepoznato.
Sa trinaest godina otiao sam od kue u Filips Egzitek Akademiju, pripremnu
kolu za deake sa najboljim preporukama.
U tu kolu je pre mene iao moj brat. Znao sam da imam sree to ba tamo
idem, jer je pohaanje te kole bio deo dobro utrtog puta koji bi mi obezbedio
mesto u najboljim koledima i odatle put do najviih slojeva drutva, ija bi mi
vrata bila otvoreha. Oseao sam se vrlo srenim i to sam dete dobrostojeih
roditelja koji su mogli da mi obezbede najbolje obrazovanje koje postoji, tako da
sam imao jako oseanje sigumosti koje je poticalo od injenice da sam deo jednpg
utvrenog reda. Jedini problem je bio u tome to sam se odmah na poetku
kolpvanja osetio strano nesrenim. Razlozi moje tuge su mi tada bili apsolutno
nejasnd, a ostali su takvi i dan danas. Jednostavno se nisam uklapao. Nisam se
uklapao sa nastavnicima, studentima, kursevima,
arhitekturom, drutvenim ivotom, celom sredinom. Ipak, nije mi preostalo nita
drugo nego da se snaem to je rfiogue bolje, i da pokuam da se uklopim u ovaj
ivot koji mi je predstojao, i koji je oigledno predstavljao najbolji mogui put.
Ive i po godine sam se stvarno trudio. Moj sVakodnevni ivot mi se inio sve
besmislenijim i oseao sam se sve bedndje. Poslednje godine sam
91
uglavnom prespavao, jer sam samo u snu nalazio utehu. Priseajui se, mislim da
sam se kroz san verovatno odmarao i nesvesno pripremao za skok koji mi je
predstojao. To sam uradio na treoj godini kolovanja kada sam se vratio kuoi za
proleni raspust i izjavio da se neu vratiti u kolu. Moj otac je rekao: Ali ti ne
moe odustati -. to je najbolje obrazovanje koje se moe stei novcem. Zar ne
shvata ta time odbacuje? Znam da je to dobra kola, odgovorio sam, ali se
ipak ne vraam.
Zato se rje moe prilagoditi, i pokuati jo jednom? upitali su me
roditelji.
Ne znam, odgovorio sam, oseajui se krajnje neprijatno.
ak ne znam ni zato to toliko mrzim. Ali znam da mrzim, i ne vraam se
vie tarno.
Pa ta. e onda da radi? Poto izgleda da hoes da se igra svojom
buduonou, ta u stvari planira da radi?
Moji roditelji su naravno bili zabrinuti i odmah su me odveli kod psihijatra
koji je zakljuio da sam u depresiji i preporuio mi je da provedem mesec dana u
bolnici, dajui mi dan vremena da odluoim da li to elim ili rie. Te noi sam
jedini put pomislio na samobistvo. Prijem u psihijatrijsku bolnicu mi se inio
savim odgovarajuim. Psihijatar je rekao da sam u depresiji. Moj brat se
prilagodio koli, zato nisam mogao ja? Znao sam da je tekoa oko adaptacije
bila samo moja i oseao sam se sasvim neprilagoenim, nekompetentnim i
bezvrednim. to je najgore, verovao sam da sam moda lud. Zar nije moj otac
rekao, Mora da si lud ako eli da odbaci tako dobro obrazovanje? Ako bih se
vratio u kolai, vraao bih se svemu to je sigurno, bezbedno, na mestu,
konstruktivno, provereno i poznato. Ali, nisam bio u pitanju samo ja. U dubini
due sam znao da to nij$ moj put. Ali koji je bio moj put? Ako se ne bih vratio,
sve to je lealo preda mnom bilo bi nepoznato, neutvreno, nesigurno,
neblagosloveno, nepredvidivo. Onaj ko je hteo tim putem mora da je lud. Bio sam
uasnut, ali onda, u trenutku najveeg bola, iz podsvesti je dola poruka kao
nepoznato, bestelesno predskazanje glasa koji nije bio moj: Jeina prava
sigumost u ivotu lei u-uivanju i nesigumosti ivota. ak i po cenu ludila i u
raskoraku sa svim to je izgledalo sveto, odluio sam da budem svoj. Odmorio
sam se. Ujutru sam otiao do psihijatra i rekao mu da se vie nikada neu vratiti u
kolu, i da sam spreman da odem u bolnicu. Napravio sam skok u nepoznato.
Uzeo sam svoju sudbinu u svoje ruke.
Proces odrastanja se nijee odvija postepeno sa mnogo malih.skokova u
nepoznato kao kada jedanaestogodinji deak ulee u svoj prvL rizik sedajui
92
na bicikl i odlazei sam u kupovinu, ili kao kada petnaestogodinjak izae na prvi
sastanak. Ako sumnjate da ovo predstavlja prave rizike, onda se ne seate svoje
anksidznosti. Ako paljivo posmatrate, videete ak i kod najzdravije dece ne
samo elan i spreminost na rizik,e i nedoumicu, povlaenje, grevito dranje za
ono to je sigumo, i to je poznato, kao i vraanje u zavisnost i detinjstvo. Na
manje ili vie suptilnim nivcima moete nai istu ovu ambivalentnost kod odraslih
osoba, ukljuujui i vas lino, kao i kod starijih osoba koje se vrst-o re starih,
poznatih i znanih stvari. Danas, sa etrdeset godina, skoro
svakodnevno sam suoen sa .suptilnim mogunostima rizika da stvari uradim
drugaije, i mogunostima da se razvijem. Ja jo uvek rastem, sazrevam, ali ne
onom brzinom kojom bih mogao. Meu svim malim koracima koje moemo
napraviti postoji i nekoliko velikih, kao onda kada sam napustio kolu
istovremeno naputajui itav nain ivota i vrednosti po kojima sam
vaspitavan. Mnogi ljudi nikada ne iskoriste potencijale koji pruaju ovi veliki
skokovi, pa stoga mnogi nikada i ne odrastu. Uprkos njihovom spoljnjem izgledu,
oni psiholoki ostaju deca svojih roditelja, ive sa nasleenim
vrcdnostima, motivisani prvenstveno roditeljskim odobravanjem i
neodobravanjem (ak i kada su im roditelji odavno umrli), i nikada istinski nemaju
hrabrosti da sudbinu uzmu u svoje ruke.
Iako se veoina tih velikih skokova najee ini tokom rane mladosti, oni se
mogu uiniti i u bilo kom dobu. Tridesettrogodinja majka troje dece, udata za
nefleksibilnog mukarca koji je kontrolie, unazauje, a uz to jefi ovinista, polako
i bolno poinje da shvata da su njena zavisnost od njega i njihov brak, iva smrt.
On kvari sve njene pokuaje da promeni prirodu njihovog odnosa. Sa
neverovatnom hrabrou ona se razvodi od njega, podnosei njegova
prebacivanja i krifiku suseda i rizikuje nepoznatu budunost, sama sa svojom
decom, slobodna po prvi put u ivotu. Posle sranog udara, jedan depresivni
pedesetdvogodinji poslovni ovek se sea svog ivota punog nezasite ambicije za
zaradom i elje da se popne to vie uz lestvicu poslovne hijararhije i nalazi da je
sve to bilo besmileno. Nakoij dugog razmiljanja, on shvata da je stalno bio
gonjen potrebom da stekne odobravanje svoje dominantne i kritine majke. Sebe.
je skaro oterao u smrt da bi konano bio uspean u njenim oima. Rizikujui i
prevazilazei njeno negodovanje po prvi put u ivotu, i ostavljajui svoju enu i
deou koji su navikli na lagodan ivot, on se seli u unutranjost i otvara malu radnju
za popravku antikvitetnog nametaja. Takve znaajne promene, skokovi u
nezavisnost i samoodreivanje, su veoma bolni bez obzira na godine, zahtevaju
ogromnu hrabrost, i esto rezultiraju psihoterapijom. Zbog
93
veliine rizika koju ukljuuju, za njihovo je ostvarenje esto neophodna

psihoterapija, ne zbog smanjenja rizika, ve zato to potpomae i ui hrabrosti.
Ali kakve veze ima ovaj problem odrastanja sa ljubavlju, osim injenice da
obogaoivanje lionosti zaokupljene Ijubavlju, u stvari, obogauje novim
dimenzijama. Navedeni primeri i sve druge sline i znaajne promene su izrazi
Ijubavi prema samome sebi. Upravo zbog injenice da sam cenio sebe nisam bio
spreman da budem nesrean u koli i da opstanem u drutvenoj sredini. koja mi
nije odgovarala. Ba zato to je domaica cenila sebe odbila je da dalje tolerie
brak koji je u velikoj meri ograniavao njenu slobodu i potiskivao njenu linost.
Poslovni ovek je takoe cenio sebe i nije vie pristajao da dovodi sebe do ivice
smrti da bi zadovoljio oekivanja svoje majke. Ljubav prema samome sebi
obezbeuje motiv za takve znaajne promene. A takoe je i osnova hrabrosti da
rizikujemo. Zato to su me moji roditelji voleli, i zato to sam im bio vaan dok
sam bio dete, ja sam imao doyoljno sigurnosti u sebe da se pobunim protiv
njihovih oekivanja i radikalno odstupim od puta koji su mi odredili. Iako sam se
oseao neadekvatnim i bezvrednim, i verovatno luim zbog onog to sam uradio,
mogao sam da toleriem ova oseanja samo zato to sam istovremeno, najednom
mnogo dubljem nivou oseao da sam dobar oovek bez obzira na to koliko se
razlikujem od ostalih. Imajui hrabrosti da budem drugaiji, ak i ako je to znailo
da sam lud, odgovarao sam na ranije poruke Ijubavi svojih roditelja, stotine njih
koje su govorile: Ti si lepa i voljena jedinka. Lepo je biti sa tobom. Mi te volimo
bez obzira na ono to radi, dok god ostane veran sebi. Bez sigurnosti koju mi je
davala njihova ljubav, sada reflektirana na moje sopstveno samoljublje, ja bih
odabrao poznato umesto nepoznatog, i nastavio da ivim nainom koji se vie
dopada mojim roditeljima. Na kraju, samo kada ovek napravi skok u totalnu
individualnost, psiholoku nezavisnost i jedinstvenu individualnost, on je
slobodan da nastavi viim putevima duhovnog rasta i da pokazuje ljubav u njehim
najirim dimenzijama. Ako se ovek oeni ili zapone karijeru ili izrodi decu da bi
zadovoljio potrebe svojih roditelja ili bilo koga drugog, ukljuujui drutvo kao
celinu, zalaganje e biti yrlo slabo. Ako vole svoju decu prvenstveno zato to se to
od njih oekuje, roditelji e biti neosetljivi na njihove suptilnije potrebe i nee
moi da iraze Ijubav na prefinjenije i esto vanije naine. Najvii oblici Ijubavi
su, po pravilu, apsolutna stvar slobodnog izbora, a ne izrazi konformizma.
94
Rizik zalaganja
Bez obzira na veliinu, zalaganje je baza, osnova svakog istinskog ljubavnog
odnosa. Veliko zalaganje ne garantuje uspeh odnosa ali mu pomae vie nego bilo
koji drugi faktor. Slaba zalaganja na poetku vremenom se mogu produbiti. A
ukoliko ne bude tako, odnos e se raspasti ili postati veoma slab. esto nismo ni
svesni veliine rizika koji je ukljuen kod istinskog zalaganja. Ve sam spomenuo
da jedna od funkcija koje rezultiraju mstinktivnim fenomenom zaljubljivanja jeste
ta da titi uesnike maginim platom svemoi koja ih ini blaeno slepim na
rizike u koje ulaze kada se odlue da stupe u brak. Ja sam bio razumno miran ve
do onog momenta kad je moja supruga stala pored mene pred oltarom, tada je
celo telo poelo da mi drhti. Toliko sam se uplaio da ne mogu da se setim skoro
niega od cele ceremonije kao ni kasnijeg prijema. U svakorrr sluaju, na oseaj
zalaganja posle svadbe ini moguim prelaz iz faze zaljubljivanja u fazu istinske
ljubavi. Zalaganje je ono to nas posle zaea pretvara od biolokih u psiholoke
roditelje.
Zalaganje je inherentno u svakom istinskom ljubavnom odnosu. Svako ko se
zaista brine za duhovni razvoj flrugoga, zna svesno ili instinktivno, da on ili ona
mogu bitno napredovati samo kroz odnos u kome postoji realnost. Deca ne mogu
odrasti do psiholoke zrelosti u atmosferi punoj nepredvidljivosti, progonjeni
strahom od naputanja. Brani parovi ne mogu reiti na neki zadovoljavajui
nain univerzalna pitanja braka - zavisnost i meusobnu zavisnost, dominaciju i
podreenost, slobodu i vernost - bez sigurnosti da sama borba oko ovih pitanja
nee unititi vezu.
Problemi zalaganja u vaan, inherentan deo veine psihijatrijskih problema,
a pitanje zalaginja je odluujue za tok psihoterapije. Pojedinci sa problemima
linosti imaju obiaj da se nedovoljno zalau, i ako su njihovi problemi izraziti,
onda im nedostaje kapacitet zalaganja uopte. Oni se u stvari ne plae toliko
zalaganja, koliko u sutini ne razumeju ta to podrazumeva. Poto im se njihovi
roditelji nisu posvetili kada su bili deca na znaajan nain, oni su odrasli bez
iskustva zalaganja. Za njih zalaganje predstavlja apstrakoiju van njihovog
iskustva, fenomen koji ne mogu u potpunosti da shvate. Sa druge strane,
neurotiari su uglavnom svesni prirode zalaganja, ali su esto
paralizovani strahom od njega. esto je njihovo iskustvo iz ranog detinjstva
praeno brigom roditelja i rezultira recipronou.
Meutim kasnije, prestanak roditeljske ljubavi usled smrti, naputanja ili
hroninog odbacivanja, ima taj efekat da detetovo neuzvraeno zalaganje
95
postaje iskustvo neizmemog bola. Prema tome, nova zalaganja su izvor straha.
Rane se mogu zaleiti samo ako je mogue da takva osoba u nekom kasnijem
trenutku stekne zadovoljavajue iskustvo sa zalaganjem. Stoga, takvo zalaganje
postaje jedan od kamena temeljaca psihoterapeutskog odnosa. Postoje trenuci kada
zadrhtim. pred veliinom problema prilikom prijema novog pacijenta na
dugotrajnu terapiju. Da bi dolo do osnovnog izleenja, potrebno je da
psihoterapeut unese u svoj onos sa novim pacijentom isti visoki stepen zalaganja
kao i roditelji koji istinski vole svoju decu. Zalaganje terapeuta i stalnost brlge e
esto biti proveravani i sigumo dokazani pacijentu u toku viemesene ili
viegodinje terapije.
Rejel, hladna* i vrlo korektna mlada ena stara dvadeset i sedam godina,
dola je da me vidi posle kraha svog kratkog braka. Njen mu Mark jil je napustio
zbog njene frigidnosti. Znam da sam frigidna, priznala je Rejel. Mislila sam
da u se zagrejati za Marka vremenom, ali se to nije dbgodilo. Nije stvar sarao u
Marku. Ni sa kim nisam. uivala u seksu. I da vam kaem istinu, nisam ni siguma
da li to elim: Jedan deo mene eli, jer bih htela da jednoga dana imam srean
brak, i volela bih da budem normalna - normalni ljudi nalaze neto divno u seksu.
Ali drugi deo mene je sasvim zadovoljan da ostanem ovakva kakva sam. Mark je
uvek govorio, Opusti se. Moda ja ne elim da se opustim, ak i kada bih to
mogla.
U toku treeg meseca naeg zajednikog rada, upozorio sam Rejel da mi ona
uvek kae hvala lepo najmanje dvaput pre neigo to sedne da bismo zapoeli
seansu prvi put kada bih je sreo u ekaonici, i dmgi put dok bi ulazila u moju
kancelariju. Zato je to tako loe ako je ovek pristojan? - upitala je.
Samo po sebi nije, odgovorio sam. Ali u ovom sluaju mi se ini stramo
nebitnim. Ti se ponaa kao da si ovde gost. I to gost koji nije siguran da je
dobrodoao.
Ali ja jesam ovde gost. Ovo je tvoja kua.
Tano, rekao sam. Ali je isto tako tano da me ti plaa etrdeset dolara
na sat za vreme koje ovde provodi. Ti si kupila ovovreme i prostor ove
kancelarije, i zato to si to kupila, ima pravo na njega. Ti nisi gost. Ova
kancelarija, ova ekaonica, i vreme koje provodimo zajedno 5u tvoje pravo. Tvoje.
Platila si mi za to pravo, prema tome zato se zahvaljuje za ono to je tvoje?
Ne mogu da verujem da stvamo tako misli, uzviknula je Rejel.
Ti onda misli da mogu da te izbacim odavde kadagod to zaelim,
odgovorio sam. Veruje da mogu ui jednoga jutra i rei, Rejel postalo je
96
dosadnO raditi sa tobom. Odluio sam da te vie ne primam. Zbogom i elim ti

mnogo sree.
Ba se tako oseam, sloila se Rejel. Nikada nisam mislila da imam na
neto pravo, bar ne u vezi sa nekom osobom. Hoe da kae da me ne bi mogao
izbaciti? ,
Oh, verovatno bih mogao. Ali ne bih. Ne bih eleo. Izmeu ostalog ne bi
bilo ni etiki. Rejel, kada ja preuzmem sluaj kao to je tvoj, koji zahteva
dugoronu terapiju ja se veem i za sluaj i za tu osobu. Imam obavezu prema
tebi. Radiu sa tabom koliko god to bude neophodno, jednu, pet, ili deset godina,
koliko god bude potrebno. Ne znam da li e ti napustiti na zajedniki posao kada
bude spremna ili ranije. Ali kako god bilo, ti si ta koja e prekinuti na odnos.
Jedino smrt moe prekinuti moje obaveze prema tebi.
Meni nije bilo teko da shvatim Rejelin problem. Na samom poetku
terapije, njen bivi mu Mark mi je rekao: Mislim da je Rejelina majka dobrim
delom odgovoma za sve ovo. Ona je neverovatna ena. Bila bi
izvanredna kao predsednik kompanije General Motors, ali nisam tako siguran da
je mnogo dobra kao majka. Sasvim tako. Rejel je vaspitavaina, u stvari tretirana
sa oseanjem da moe dobiti otkaz svakoga trenutka ako se ne bude onako
ponaala kako se od nje oekuje. Umesto da joj prui oseaj da je njeno mesto kao
deteta u kui bezbedno - oseaj koji moe pruiti sarrto odgovoran roditelj Rejelina majka je stalno, stvarala suprotan oseaj: Rejel je bila slubenik i njeno
mesto je bilo sigurno samo dok se ponaala kako se to od nje oekivalo. Poto
njeno mesto u kui nije bilo sigurno dok je bila dete, kako se onda mogla oseati
sigurnom sada, sa mnom?
Povrede izazvane neodgovornou roditelja ne mogu se izleiti sa par rei.
One se moraju vie puta razraivati na nekoliko nivoa. Do jedne takve analize je
dolo posle vie od godinu dana. Mi smo se koncentrisali na injenicu da Rejel
nikada nije plakala u mom prisustvu - jo jedna potvrda da nije sebi doputala da
se opusti. Jednoga dana je govorila o uasnoj samoi koju je stvarala potreba da
stalno pazi ta radi, i ja sam osetio da je na ivici da zaplae i da joj treba moja
mala pomo. Uradio sam neto van uobiajenog: nagnuo sam se prema njoj dok je
leala na kauu i neno je gladio po glavi, tiho govorei, Jadna Rejel, jadna
Rejel. Gest nije uspeo. Rejel se odmah ukoila, i ustala suvih oiju. Ne
mogu, rekla je. Ne mogu se opustiti. Ovo se desilo pred kraj seanse. Sledeeg
puta, Rejel je dola i sela na kau umesto da legne. Sad je na tebi red da
govori, rekla je.
Kako to misli? - upitao sam.
97
Rei e ta sve nije u redu sa mnom.

Bio sam zbunjen. Jo uvek ne razumem ta eli, Rejel.
Ovo je naa poslednja seansa. Sada e mi nabrojati sve stvari koje ne
valjaju kod mene i razloge zbog kojih me ne moe vie leiti.
Nemam pojma o emu govori, rekao sam.
Sada je Rejel bila zbunjena. Pa, rekla je prolog puta si hteo da
zaplaem. Ve dugo eli da plaem. Prolog puta si uradio sve da bih
zaplakala, ali ipak isam htela. Zato e sada da digne ruke od mene. Ne mogu da
uradim ono to eli. Zato e danas biti naa poslednja seansa.
Ti stvarno veruje da u ti dati otkaz, zar ne, Rejel?
Da. Svako-bi tako uinio.
Ne, Rejel, ne bi svako. Moda tvoja majka. Ali ja nisam tvoja majka. Niu
svi na svetu kao tvoja majka. Ti nisi moja slubenica. Nisi ovde da bi radila onako
kako ja elim. Ovde si da bi uinila ono to ti. eli, i kada to eli. Ja te mogu
podstai, ali nemam nikakvu mo nad tobom. Ja te nikada neu otpustiti. Ti e
ovde biti onoliko dugo koliko to bude elela.
Jedan zajedniki problem koji Ijudi imaju u svojim onosima kao odrasle
osobe, ako se roditelji nisu nikada oko njih mnogo trudili, jeste sindrom Ja u
napustiti tebe, pre nego to ti napusti mene. Ovaj sindrom ima mnoge oblike.
Jedan od oblika je Rejelina frigidnost. Iako to nicada nije bilo na svesnom planu,
ono to je Rejelina frigidnost govorila njenom muu i bivim ljubavima bila je:
Neu ti se dati jer vrlo dobro znam da e me napustiti jednog dana. Za Rejel je
oputanje - seksualno ili bilo kakvo drugo, predstavljalo sopstveno zalaganje, a
ona nije bila spremna da to uini kada je njeno prethodno iskustvo jasno govorilo
da nee primiti nita zauzvrat.
Sindrom napustiu te pre nego to ti napusti mene postaje sve snaniji
kada se osoba kao Rejel pone pribliavati nekoj drugoj osobi. Posle godinu dana
terapije koja se odvijala dvaput nedeljno, Rejel je izjavila da vie ne moe da
plaa osamdeset dolara nedeljno. Posle razvoda je imala problema da sastavi kraj
sa krajem, i morala je da prestaje da me via ili da pone da dolazi na terapiju
samo jednom nedeljno.
Realno gledano, ovo je bilo smeno. Znao sam da Rejel ima nasledstvo od
pedeset hiljada dolara, pored skromne plate koju je zaraivala, i u sredini u kojoj
je ivela znalo se da pripada staroj i bogatoj porodici. Mogao sam je suoiti sa
injenicom da ona sebi moe priutiti moje usluge mnogo lake od mnogih drugih
pacijenata, i da koristi pitanje plaanja kao izgovor da bi pobegla od sve veeg
pribliavanja meni. Sa druge strane, znao sam da je nasledstvo za
98
Rejel predstavljalo neto vie od pukih para; to je bilo njeno, neto to je nee
napustiti, garancija sigumosti u svetu koji ne eli da se trudi. Iako je bilo sasvim
razumno da joj kaem da iz nasledstva uzme hovac s kojim e platiti moju
uobiajenu tarifu, pretpostavio sam da je to rizik koji jo uvek nije spremna da
preduziiie i da bi pobegla ako bih insistirao. Ona je rekla da smatra da na osnovu
svojih prihoda moe da me plaa pedeset dolara nedeljno, i ponudila mi je sumu
za samo jednu seansu. Rekao sam joj da u smanjiti svoj honorar na dvadeset i pet
dolara po seansi i nastaviti da je viam dvaput nedeljno. Pogledala me je sa
meavinom straha, nevere i sree. Stvarno biste to uradili? - upitala je. Klimnuo
sam glavom. Nastala je duga pauza. Konano, blia suzama nego ikada ranije
Rejel je rekla, Zato to pripadam bogatoj porodici, trgovci u gradu su mi uvek
naplaivali to je mogue vie. Vi mi nudite ansu. Niko mi pre nije pruio ansu.
U stvarj, Rejel je naputala terapiju nekoliko puta u toku sledee godine u
borbi sa samom sobom, i dilemi da li da dopusti da se meu nama razvije odnos.
Svaki put, koristei se kombinacijom pisama i telefonskih poziva, u toku jedne ili
dve nedelje, uspevalo mi je da je nagovorim da se vrati. Konano, krajem druge
godine terapije mogli smo se suoiti direktnije sa pitanjima koja su je titila.
Saznao sam da Rejel pie poeziju i zamolio je da mi je pokae. Prvo je odbila.
Onda se sloila, ali iz nedelje u nedelju bi zaboravljala da je donese. Rekao sam
joj da odbijanje da mi pokae poeziju ima isti znaaj kao i njeno uzravanje od
seksualnosti prema Marku i drugim mukarcima. Zato je oseala da pokazivanje
svojih pesama meni predstavlja totalno zalaganje? Zato je smatrala da
oslobaanje seksualnosti predstavlja slian totalan trud? ak iako ne bih reagovao
na njenu poeziju, da li bi to znailo totalno odbacivanje? Da li bih okonao na
odnos zato to ona nije veliki pesnik? Moda bi zajedniko itanje njene poezije
produbilo na odnos? Zato se ona plaila toga?
Konano je prihvatila injenicu da se ja trudim u odnosu na nju, i u treoj
godini terapije, Rejel se poela oputati. Na kraju je prihvatila rizik, i
dozvoLila. mi da proitam njenu poeziju. Tada je ve mogla. da plae kada je bila
tuna. Isto tako je poela da se kikoe, smeje i ali. Na odnos, koji je ranije bio
krut i zvanian, postao je topao, spontan, esto veseo i radostari. Nikad pre nisam
znala ta to znai biti oputen sa nekom dtugom osobom, rekla je. Ovo je prvo
mesto u mom ivotu gde se oseam sigumom. Iz sigumosti moje kancelarije ona
je brzo mogla da stupi u druge odnose. Shvatila je da seks nije stvar zalaganja ve
samoizraavanje, igra, istraivanje, uenje i radosno oputanje. Znajui da u uvek
biti tu ako e povredi, kao dobra majka koju
99
nikada nije imala, osetila se slobodnom da se prepusti svojoj seksualnosti. Njena

frigidnost se istopila. Kada je prekinula terapiju posle etiri godine, Rejel je
postala otvorena i strasna osoba koja je uivala u svemu onome to Ijudski odnosi
pruaju.
Sreom, uspevao sam pruiti Rejel dovoljan stepen zalaganja da bi mogla
prevazii loe efekte njegovog nedostatka koje je iskusila u toku detinjstva. Nisam
uvek bio tako sretan. Tehniar za kompjutere koga sam opisao u prvom delu kao
primer prenosa, takav je sluaj. NjegoVa potreba za zalaganjem sa mojg strane je
bila totalna, da nisam mogao ili eleo da mu to pruim. Ako terapeutovo zalaganje
ne moe da preivi uspone i padove odnosa, nee doi do osnovnog izleenja. Ako
je ono zadovoljavajue, onda esto - iako ne uvek - pacijent pre ili kasnije razvija
sopstvenu sposobnost zalaganja, zalaganje prema terapeutu ili samoj terapiji. Sto
se Rejel tie, ovu taku smo dostigli onog trenutka kad mi je konano dala da
proitam njenu poeziju. udno je, ali neki pacijenti mogu redovno dolaziti na
terapiju dva do tri sata nedeljno i to godinama, a da nikada ne stignu do ove take.
Neki u tome uspeju ve u toku prvih nekoliko ipeseci. Ipak, moraju je dostii,
ukoliko ele izleenje. Za terapeuta to predstavlja divan momenat osloboenja i
radosti jer onda on zna da je pacijent preuzeo rizik sopstvenog zalaganja da bi
ozdravio i da e terapija biti uspena.
Rizik zalaganja u terapiji, nije samo rizik zalaganja ve i rizik suoavanja sa
samim sobom i promenama. U prethodnom delu knjige, u razgovoru o disciplini
posveivanja istini, elaborirao sam tekoe menjanja sopstvenih gledita na
realnost, pogleda na svet, i prenosa emocija. Ipak, oni se moraju menjati ako
elimo da ivimo ivotom pimim Ijubavi, to opet podrazumeva esta
obogaivanja linosti kroz nove dimenzije i interesovanja. U toku duhovnog
razvoja jedinke postoje mnogi momenti, bez obzira na to da li je ovek sam, ili
ima pomo psihoterapeuta, kada ovek mora preduzeti nove i nepoznate akcije u
saglasnpsti sa sopstveim pogledom na svet. Preduzimanje takve nove akcije drugaije ponaanje od uobiajenog - moe predstavljati izuzetan lini rizik.
Pasivni mladi homoseksualac koji je prvi put skupio dovoljno hrabrosti da pozove
devojku na sastanak; osoba koja nikada nikome nije. verovala, legla je prvi put na
kau psihoanalitiara i dozvolila mu da ostane vari njenog vidokruga; do tada
zavisna domaica izjavljuje svom dominantnom muu da je nala posao, dopalo se
to njemu ili ne, i da mora da ivi sopstveni ivot; mamin sin star pedeset godina
kae svojoj majci da prestane da ga naziva njegovim deijim nadimkom; emotivno
hladan, i naizgled samostalan snani
100
mukarac doputa sebi da plae u javnosti; ili Rejel koja se oputa i plae prvi put
u mojoj kancelariji: sve ove radnje kao i mnoge druge, ukljuuju rizik koji je lian
i zato esto mnogo straniji od onoga koji osea vojnik koji ide u bitku. Vojnik ne
moe beati jer je cev uperena u njega. Ali pojedinac koji pokuava da odraste,
uvek se moe povui u jednostavne i poznate eme najblie prolosti.
Reeno je da uspean psihoterapeut mora uneti u psihoterapeutski odnos istu
hrabrost i jednako zalaganje kao i pacijent. Terapeut takoe mora rizikovati
promenu. Od svih dobrih i korisnih pravila psihoterapije koje sam nauio malo je
onih koje nisam prekrio, ne iz lenjosti ili nedostatka discipline, ve u strahu i
strepnji, jer je terapija pacijenta zahtevala da izaem iz sigumosti uloge
psihoarialitiara, i rizikujem ono to nije uobiajeno. Ako se setim svakog
uspenog sluaja koji sam imao, vidim da sam u svakom od njih u jednom
trenutku morao da se eksponiram. Spremnost terapeuta da pati u takvim trenucima
je verovatno sutina terapije, i kada to pacijent shvati, a to je obino sluaj, onda
to uvek ima terapeutski uinak. Kroz ovo pristajanje da se obogate i pate zbog
svojih pacijenata, sami terapeuti se dalje razvijaju i menjaju. Kada se osvmem na
svoje uspene sluajeve, nema nijednog koji nije rezultirao nekom vrlo
znaajnom, esto radikalnom promenom mojih stavova i pogleda. Tako i treba da
bude. Nemogue je istinski razumeti druge ako ne napravite mesto u sebi za tu
osobu. Ovo oslobaanje prostora u sebi za druge je disciplina stavljanja stvari u
zagrade i zahteva obogaivanje, pa prema tome i menjanje samoga sebe.
Isti je sluaj i sa dobrim roditeljstvom. Isto obogaivanje samoga sebe je
prisutno i kada sluamo svoju decu. Da bi odgovorili na njihove zdrave zahteve,
mi se moramo menjati. Samo kad smo spremni da podnesemo patnju takvih
promena moemo postati onakvi roditelji kakvi smo potrebni naoj deci. Poto
deca stalno rastu i menjaju svoje potrebe, primorani smo da se menjamo i rastemo
sa njima. Svima su poznati roditelji koji mogu efikasno da izlaze na kraj sa svojom
decom do puberteta, i koji onda postaju sasvim neefikasni kao roditelji jer nisu u
stanju da se menjaju i adaptiraju prema svojoj sada starijoj i drugaijoj deci. Kao i
kod svih ostalih sluajeva ljubavi, bilo bi pogreno smatrati patnje i promene kod
portvovanih roditelja kao neku vrstu rtvovanja i muenitva; upravo suprotno,
oni vie dobijaju tim procesom od svoje dece. Roditelji koji nisu spremni da
rizikuju da se menjaju, dalje razvijaju i ue od svoje dece, biraju put koji vodi u
senilnost. - Njihova deca i ostali svet e ih ostaviti daleko iza sebe. Uenje od
sopstvene dece je najbolja mogunost koju
101
ima veina ljudi da sebi osigura starost koja ima nekog smisla. Na alost, veina
roditelja nikada ne iskoristi tu ansu.
102
Rizik suoavanja
Konani i verovatno najvei rizik ljubavi je rizik korienja vlasti sa
poniznou. Najei primer je suoavanje iz ljubavi. Kada konfrontiramo neku
osobu, mi u sutini govorimo toj osobi: Ti nisi u pravu, ja sam u pravu. Kada
roditelj kori dete govorei, Ti si zao, on u stvari govori, Pogreno je to si zao.
Ja imam pravo da te kritikujem jer ja nisam zao i zato sam u pravu. Kada mu
suoava enu sa njenom frigidnou, on u stvari govori, Ti si frigidna zato to ne
reaguje sa vie strasti, poto sam ja seksualno adekvatan i na drugim planovima
mi nita ne fali. Ti ima seksualni problem; ja nemam. Kada ena suoava mua
sa podatkom da ne provodi dovoljno vremena sa njom i decom, ona govori,
Tvoje ulaganje u posao je preterano i pogreno. Uprkos injenici da ja nemam
tyoj posao, sagledavam stvari jasnije od tebe, i tano znam da bi bilo bolje za tebe
da to ini drugaije. Kapacitet suoavanja, sposobnost da kau Ja sam u praVu,
ti nisi u pravu, trebao bi da si drukiji, je sposobnost koju mnogi Ijudi primenjuju
bez problema. Roditelji, suprunici i ljudi u raznim drugim ulogama to rade
svakodnevno i nonalantno, kritikujuoi levo i desno bez razmiljanja. Najvei deo
takve kritike i suoavanja je obino impulsivno i iskazuje se u Ijutnji ili zbog
iznerviranosti, tako da samo doprinosi veoj konfuziji u svetu.
Osobi koja istinski ume da voli, kritikovanje ili suoavanje teko pada; ,za
takvu osobu su ti vidovi izraavanja pokazatelji arogantnog ponaanja.
Konfrontirati osobu koju volimo znai zauzeti poziciju moralne ili intelektualne
superiornosti prema njoj, bar kada je u pitanju problem o kome je re. Istinska
Ijubav preoznaje i potuje jedinstvenost pojedinca kao i lini identitet druge osobe.
(O ovome u kasnije govoriti). Osoba koja istinski ume da voli, koja ceni
jedinstvenost i razlike osobe koju voli, dvoumie se oko zauzimanja stava, Ja
sam u pravu, ti nisi u pravu; ja bolje od tebe znam ta je dobro za tebe. Realnost
ivota jeste takva da u odreenim momentima neka druga osoba bolje zna ta je
dobro za nas, i zaista ima vie znanja ili mudrosti kada je to pitanje po sredi. Pod
ovakvim uslovima mudrija osoba u stvari ima obavezu, iz ljubavi i brige za
duhovni razvoj partnera, da ga suoi sa problemom. Prema tome, osoba koja voli
je esto u dilemi izmeu Ijubavi i potovanja slobode osobe koja voli i
odgovornosti prema njoj.
Dilema se moe reiti samo bolnim samoispitivanjem gde onaj ko voli strogo
preispituje mudrost svojih motiva ili onoga koga voli. Da li zaista shvatam
onoga koga volim? Zar nije mogue da je put kojim, onaj koga volim
103
ide mudar, i da moje shvatanje toga nije mudro, da je plod moje ogranienosti? Da
li sam prepotentan jer mislim da voljenu osobu treba usmeriti u drugom pravcu?
Ovo su neka pitanja koja oni koji istinski vole moraju sebi stalno a postavljaju.
Ovo samopreispitivanje, to je mogue objektivnije, je sutina poniznosti. Po
reima anonimnog britanskog kaluera i duhovnog uitelja iz etrnaestog veka,
poniznost sama po sebi nije nita drugo no istinsko znanje i oseanje ovekovog
bia onakvog kakvo u stvari jeste. Onaj ovek koji zaista vidi i osea sebe
onakvim kakav je u stvari, mora stvarno biti ponizan.
Prema tome, postoje dva naina da se suoava ili kritikuje neko drugo
Ijudsko bie; sa instinktivnom i spontanom sigumou da smo u pravu, ili kroz
verovanje da smo u pravu do koga smo doli skrupuloznim samopreispitivanjem i
sumnjom. Prvi nain je arogantan; to je najei metod roditelja, suprunika,
nastavnika i ostalih ljudi u njihovim svakodnevnim poslovima i obino je
neuspean, stvarajui pre otpor nego razvoj. Drugi put je put poniznosti; taj put
nije est, jer zahteva istinsko obogaivanje samoga sebe; ovaj put je uspean, i
nikada u mome iskustvu nije bio destruktivan.
Postoji znatan broj pojedinaca koji su iz nekog razloga nauili da sputavaju
svoju instinktivnu tendenciju da kritikuju ili konfrontiraju sa spontanom
arogancijom, ali koji ne idu dalje, krijui se u moralnoj sigumosti poniznosti, i
nikada nemaju hrabrosti da preuzmu vlast. Jedan takav primer je svetenik i otac
pacijentkinje srednjih godina koja je ceiog ivota patila od depresivne neuroze.
Majka moje pacijentkinje je bila otra i agresivna ena koja je dominirala
porddicom svojim izlivima besa i manipulacijama, esto udarajui mua pred
erkom. Svetenik nikada nije uzvraao, ve je i savetovao svojoj kerki da
reaguje na majine izlive time to e okenuti drugi obraz u ime hrianskog
milosra, biti beskrajno ponizna i puna potovanja. Kada je zapoela terapiju kod
mene, moja pacijentkinja je oboavala svoga oca zbog njegove blagosti i
ljubavi. Meutim, nije prolo mnogo vremena i poela je da shvata da je
njegova poniznost bila u stvari slabost i da je kroz svoju pasivnost uskratio njoj
pravo roditeljstvo isto toliko koliko je to uinila i njena majka svojom sebinou.
Konano je uvidela da nita nije preduzeo da bi je zatitio od majine zlobe, ni sa
im se nije suprotstavio zlU, dstavljajui je da prihvati majino manipulisanje
zajedno sa njegovom pseudo-poniznou kao modele roditeljskih uloga. Ne suoiti
se, kada je to potrebno za duhovni razvoj, predstavlja istu takvu nesposobnost da
se voli kao i kritika i prebacivanje. Ako vole svoju decu, roditelji moraju briljivo
i paljivo, ali ipak aktivno, da ih suoavaju i kritikuju s vremena na vreme, isto
kao Sto im moraju dozvoliti da
104
njih kritikuju zauzvrat. Slino tomei brani drugovi koji se vole moraju se stalno
konfrontirati, ako brak ima funkciju da unpreuje duhovni razvoj oba partnera.
Nijedan brak se ne moe smatrati istinski uspenim ako mu i ena nisu
najdobronamemiji kritiari jedno driigog. Isti je sluaj i kod prijateljstva. Postoji
tradicionalni koncept da prijateljstvo mora biti bez konfliktni aranman tipa ti
brini moju brigu, i ja u da brinem tvoju, koji je baziran iskljuivo na
meusobnoj razmeni usluga i komplimeiiata, kako propisuju norme dobrog
ponaanja. Takvi odnosi su povrni i izbegavaju intimnosti i ne zasluUju da nose
naziv prijateljstva koji im se esto pripisuje. Na svu sreu, postoje znaci da na
koncept prijateljstva poinje da se produbljuje. Meusobna konfrontacija iz
ljubavi je znaajan deo svih dubokih Ijudskih odnosa. Bez toga, odnos je ili
neuspean ili plitak.
Konfrontiranje ili kritikovanje je oblik moi. Pribegavanje moi je pokuaj da
se utie na tok dogaaja, postupcima koji su svesno ili nesvesno ve unapred
smiljeni. Kada konfrontiramo ili kritikujemo nekoga, to je zato to elimo da
promenimo ivotni pravac te osobe. Oigledno da postoje mnogi drugi, esto
superiomiji naini da se utie na tok dogaaja osim konfrontacijom ili kritikom:
primerom, predlozima, parabolama, nagradom, kaznom, pitanjima, zabranom ili
doputanjem, stvaranjem iskustava, druenjem sa drugima itd. Tomovi se mogu
napisati o umetnosti ispoljavanja moi. Roditelji koji vole, prvo moraju podrobno
preispitati sebe i svoje vrednosti pre nego to budu mogliano odrediti ta je
najbolje za njihovo dete. Poto su to odredili i dobro razmislili o karakteru deteta i
njegovim mogunostima, tek onda mogu da odlue da li e dete bolje reagovati na
konfrontaciju-, pohvalu, na vie panje, prianje pria ili na neki drugi nain
uticanja. Konfrontirati nekoga sa onim to on ili ona nisu u stanju da urade je u
najboljem sluaju gubljenje vremena, i ima neeljeni efekat. Ako elimo da nas
uju moramo govoriti jezikom koji slualac shvata i na nivou na kome je to
razumljivo. Ako elimo da volimo, moramo se potruditi i adaptirati nau
komunikaciju prsma osobi koju volimo.
Problem je u tome da to. ovek vie voli time je i ponizniji, a to je ponizniji
time je i svesniji potencijala arogancije pri korienju moi. Ko sam ja da utiem
na tok ljudskih dogaaja? Sa kojim pravom mogu odluivati ta je najbolje za
moje dete, mog suprunika, moju zemlju ili ljudsku rasu? Ko mi daje pravo da
toHko verujem u sopstveno verovanje i gledanje na stvari da mogu nametati svoju
volju ostalom svetu? Ko sam ja da se ponaam kao Svevinji? U tome lei rizik.
Jer kada god koristimo mo, mi pokuavamo da utiemo na razvoj u svetu,
oveanstvu i na taj nain se igramo Boga. Veina
105
roditelja, nastavnika, voa - svi oni koji imaju mo - nemaju neko jasno
razumevanje ovog. U arogantnosti korienja moi, bez apsolutne samosvesti.
koju zahteva Ijubav, oni su blaeno i destruktivno nesvesni injenice da se igraju
Boga. Oni koji istinski vole, i trude se da postanu mudriji na nain koji zahteva
Ijubav, znaju da delovati znai igrati se Boga. Oni takoe znaju da nema nikakve
altemative osim nedelovanja ili impotencije. Ljubav je ono to nas teara da se
igramo Boga potpuno svesni vanosti injenice da je to ono to radimo. Sa ovom
sveu, osoba koja voli preuzima odgovomost da se ponaa kao Bog, a ne da to
radi neodgovorno. Dolazimo onda do jo jednog paradoksa: samo iz poniznosti
ljudi imaju hrabrosti da se ponaaju kao Bog.
106
Ljubav je disciplinovana
Ve sam ukazao na to da energija za samodisciplinu dolazi iz Ijubavi, koja je
oblik volje. To znai da je samodisciplina Ijubav pretoena u akciju, i da se svako
ko istinski voli ponaa samodisciplinovano i da je svaki pravi ljubavni odnos
disciplinovan. Ako istinski volim neku drugu osobu, onda u sigumo podesiti
svoje ponaanje na takav nain da doprinesem to je vie mogue njegovom ili
njenom duhovnom razvoju.
Jedan mladi, inteligentni, umetniki nastrojen boemski par, s kcjim sam
jednom pokuao da radim, bio je etiri godine u braku koji se sastojao od skoro
svakodnevnog svaanja, gaanja sudovima, tua, od estih nonalantnih
vanbranih izleta i estih razlaza. Ubrzo posle poetka naeg zajednikog rada
svako od njih je tano uvideo da e ih terapija odvesti do poveanja
samodiscipline, pa prema tome i do urednije veze. Ali Vi elite da izbacite strast
iz nae veze, rekli su. Vae shvatanje Ijubavi i braka ne ostavlja prostor za
strast. Vrlo brzo posle toga odustali su od terapije, i tri godine kasnije posle
raznih pokuaja sa drugim terapeutima, njihov haotian brak jo traje,
nepromenjen, kao i neproduktivnost njihovih pojedinanih ivota. Bez sumnje
njihova veza je na odreen nain vrlo dramatina. Ona podsea na osnovne boje
na deijim crteima koje su nabacane po papiru sa mnogo arma, ali koje
uglavnom pokazuju siinosti sa deijim crteima. Kod zasianih, kontrolisanih
boja koje se nalaze na Rembrantovim slikama, moemo nai boju sa vie
bogatstava, neponovljivosti i znaaja. Strast je vrlo dubok oseaj. injenica da je
oseanje nekontrolisano nikako ne znai da je, dublje od oseanja koja su
disciplinovana. Ba suprotno, psihijatri dobro znaju istinu stare poslovice, Tiha
voda breg roni. Mi ne smemo pretpostaviti da osaba iji su oseaji kontrolisani
nije strasna.
Mada ovek ne treba da je rob svojih oseanja, samodisciplina ne
podrazumeva potiskivanje oseanja do unitenja. esto govorim svojim
pacijentima da su njihova oseanja njihovi robovi i da je vetina samodiscipline
slina vetini robovlasnika. Pre svega, ovekova oseanja su izvor ovekove
energije; oni su izvor konjske snage ili robovske snage koja nam omoguava da
ivimo. Poto rade za nas, treba da ih potujemo. Postoje dve osnovne greke koje
prave robovlasnici i koje predstavljaju suprotne i ekstremne oblike aktivnog
vostva. Jedna vrsta robovlasnika ne disciplinuje svoje robove, ne struktuira ih, ne
postavlja im ogranienja, ne usmerava ih i ne odreuje jasno ko je gazda.
Vremenom e se, naravno, desiti da njegovi robovi prestanu da rade i
107
poonu da se useljavaju u gazdinsku kuu, kradu pie i lorne nametaj, i uskoro

robovlasnik nalazi da je on rob svojih robova, ivei u istom onom haosu kao i
gore pomenuti boemski par.
Opet, suprotni vid vostva, koje neurotiar sa oseanjem krivice ima u
odnosu na sopstvena oseanja podjednako je destruktivan. Kod ovog tipa,
robovlasnik je toliko opsednut strahom da e se njegovi robovi (oseanja)
raspustiti i toliko uporan da mu ne zadaju nikakve probleme, da ih on redavno tue
do poniznosti strogo kanjava pri prvim znacimia bilo kakve samostalnosti,
Rezultat ovakvog delovanja je da u vrlo kratkom roku robovi postaju sve manje i
manje produktivni, a njihova volja biva unitena loim tretmanom. Ili to, ili se
njihova volja sVe vie okree tajnoj pobuni. Ako proces traje dovoljno dugo,
jedne e se noi vlasnikova strahovanja obistiniti i robovi e se pobuniti i spaliti
kuu, verovatno zajedno sa gazdom. To je geneza odreenih psihoza i neuroza.
Pravilno voenje sopstvenih oseanja oigledno lei u jednom kompleksnom (pa
prema tome i tekom) izbalansiranom srednjem putu, koji zahteva stalno
procenjivanje, pa prema tome i pnlagoavanje. Ovde se vlasnik ponaa prema
svojim oseanjima (robovima) sa potovanjem, hrani ih dohrom hranom, aje
zaklon i lekarsku pomo, slua i odgovara na njihove glasove, daje im podstrek,
raspi-, tuje se za njihovo zdravlje, ali ih isto tako organizuje, ograniava, jasno se
opredeljuje izmeu njih, usmerava ih, ui, a da se pri tome sve vreme tano zna ko
je gazda. Ovo je put zdrave samodiscipline.
Meu oseanjima koja treba disciplinovati je i oseanje Ijubavi. Kao to sam
ve rekao, to samo po sebi nije istinska ljubav ve oseanje povezano sa
ulaganjem emotivne energije. Ovo treba vrlo potovati i gajiti zbog kreativne
energije koju donosi, ali ako se raspusti, rezultat nee biti istinska Ijubav ve
konfuzija i neproduktivnost. Poto istinska ljubav podrazumeva obogaivanje
sopstvene linosti, potrebna je ogromna koliina emergije, a hteli mi to ili ne,
koliina energije koju imamo je ograniena na broj sati u danu. Mi jednostavno ne
moemo voleti sve ljude. Tano, mi moemo oseati ljubav prema
oveanstvu i ovaj oseaj moe biti koristan pri obezbeivanju dovoljno energije
da bi se manifestovala istmska ljubav premaekolicini pojedinaca, ali to je jedina
naa mogunost. Pokuati prevazii ogranienja sopstvene energije znai pruiti
vie no to moemo da damo, i postoji odreena taoka posle koje pokuaji da
volimo druge postaju lani i predstavljaju opasnost ba za one kojima elimo da
pomognemo. Prema tome, ako smo te sree da smo u poziciji da mnogi Ijudi trae
nau panju, moramo meu njima odabrati koga emo voleti. Ovaj izbor nije lak,
moe biti izuzetno teak, kao i preuzimanje
108
bogomdane moi. Ali izbor mora biti napravljen. Mnoge injenice se moraju uzeti
u obzir, pre svega sposobnost odabrane osobe da uzvrati nau ljubav duhovnim
razvojem. Da se ljudi razlikuju po ovom pitanju, injenica je koju emo kasnije
ire obraditi.Sasvim je jasno, meutim, da postoji bezbroj duhova koji su
zakljuani iza nesalomljivih brava, tako da su i najvei napori da se podstakne
njihov razvoj unapred osueni na propast. Truditi se da volite nekoga ko se ne
moe duhovno razvijati kroz vau ljubav, znai gubiti vreme, bacati seme na
neplodnu zemlju. Istinska ljubav je dragocena, i oni koji su sposobni da je prue
znaju da se ona mora usmeriti to produktivnije putem samodiscipline.
Treba sagledati i drugu stranu problema, a to je voljenje prevelikog broja
Ijudi. Za neke ljude je mogue da vole vie od jedne osobe istovremeno. Ovo je
samo po sebi problem iz vie razloga. Jedan od razloga je ameriki ili
zapadnjaki mit o romantinoj ljubavi, koji pretpostavlja da su odreene osobe
stvorene jedna za drugu, pa prema tome nisu namenjene nikom drugom. Mit
tako propisuje ekskluzivnost ljubavnih odnosa, naroito seksualnih. U sutini mit
verovatno doprinosi stabilnosti i produktivnoti ljudskih veza, poto je veina
ljudskih bia razapeta do krajnjih granica u elji da razvije istinske ljubavne
odnose sa svojim branim partnerima i decom. I zaista, ako moemo rei da smo
izgradili istinski Ijubavni odnos sa svojim suprunikom ili decom, onda smo
postigli mnogo vie nego mnogi ljudi za ceo svoj ivotni vek. Cesto ima neeg
patetinog kod pojedinaca koji nisu uspeli da ovo ostvare sa svojom porodicom i
neumomo tragaju za Ijubavnim odnosim. van nje. Prva obaveza osobe koja
istinski voli e biti prema svojim branim ili roditeljskim vezama. Ipak, ima osoba
koje imaju dovoljno energije da izgrade uspene ljubavne odnose u okviru
porodice i van nje. Za njih je mit o ekskluzivnosti la i predstavlja nepotrebno
ograniavanje njihovih mogunosti da pruajU ljubav i van okvira porodice. Ova
se ogranienja mogu prevazii, ali je potrebna velika samodisciplina da bi se
izbeglo preterano rasplinjavanje. Dozef Fleer, episkopelijanski teolog i autor
Nove moralnosti govorio je o ovom
kompleksnom pitanju kada je, navodno, rekao jednom mom prijatelju:
Slobodna Ijubav je ideal. Na.alost, to je ideal za koji je sposoban samo mali broj
ljudi. On je u stvari hteo da kae da je mali broj ljudi sposoban za samodisciplinu
koja je dovoljno jaka da bi mogla odravati konstruktivne odnose koji su istinski
ljubavni, kako unutar porodice, tako i van nje. Sloboda i disciplina idu jedna uz
drugu; bez discipline istinske ljubavi, sloboda je po pravilu liena ljubavi i
destruktivna.
109
Sada se itaoci moda oseaju natopljeni konceptom discipline i mogu

zakljuiti da propovedam dosadu kalvinistikog naina ivota. Stalna
samodisciplina! Stalno amopreispitivanje! Dunosti! Odgovomosti! Moglo bi se
rei: neopuritanizam. Nazvali vi to kako vam drago, istinska ljubav se sama
ohnavlja. to vie podstiemo duhovni razvoj kod drugih, mi se duhovno vie
razvijamo. Ja sam apsolutno sebino bie. Ono to uradim za druge u stvari radim
za sebe. I kako se razvijam kroz ljubav, tako sve Vie raste i moja radost. Moda
sam stvarno neopuritanac. Takoe sam oboavalac radosti. Ili kao to Don
Denver kae u pesmi:
Ljubav je svuda, vidim je.
Ti si sve to moe biti, zato budi sve.
ivot je divan, u to verujem.
Doi, igrajmo se zajedno..
Ljubav je odvojenost
Mada sam in razvij.anja tue duhovne zrelosti deluje na razvijanje nae
sopstvene, glavna karakteristika prkve ljubavi je da se uvek podrava i odrava
razlika izmeu sebe i drugih. Pravi ljubavnik uvek voljenu doivljava kao nekog
iji je identitet sasvim odvojen od njegovog. Jo vie, pravi Ijubavnik uvek potuje
i ak ohrabruje odvojenost i jedinstvenu linost svoje voljene. Veoma je esta
greka da se ne prihvata i ne potuje razliitost, i esto je ona uzrok mnogim
mentalnim bolestima i nepotrebnoj patnji.
U najekstremflijoj formi nemogunost da se shvati razliitost drugih zove se
narcisoidnost. Narcisoidni Ijudi zaista nisu u stanju da shvate svoju decu,
Ijubavnike ili prijatelje, kao odvojene o sebe na emocionalnom nivou. Prvi put
sam potpuno shvatio ta je naarcisoidnost za vreme jednog intervjua sa roditeljima
izofrenine pacijemtkinje koju u zvati Suzana X. U to je vreme Suzana imala
trideset jednu godimu. Od osamnaeste godine je nekoliko puta pokuavala da
izvri samoubistvo i morala je gotovo stalno da bude u bolnici ili sanatorijumu za
ovih trinaest godina. Zahvaljujui vrhunskoj psihijatrijskoj nezi, ona je poela da
se oporavlja. Nakon nekoliko meseci, naeg zajednikog rada poela je da
pokazuje poveano poverenje prema ljudima koji to zasluuju, i prihvata injenicu
da je bolesnik od izofrenije i da e ostatak ivota morati da se podvrgava
samodisciplmi koja joj omoguava da se nosi sa boleu i osloni na sebe samu u
svakodnevnom ivotu. Poela je da potuje svoju linost, ne oekujui da se drugi
brinu o njoj. Zbog tog velikog napretka, smatrao sam da
110
e uskoro doi vreme kada e Suzana moi napustiti bolnicu i po prvi put voditi
uspean samostalan ivot. Tada sam upoznao njene roditelje, privlaan bogati par
pedesetih godina. Bio sam vrlo srean da im saoptim Suzanin veliki napredak i u
detalje objasnim razloge svoga optimizma. Ali, na moje
iznemaenje, ubrzo nakon tog obavetenja, Suzanina majka je poela da plae i
nastavila da to ini tokom moga saoptenja punog nade. U poetku sam mislio da
su to suze radosnice, ali se sasvim jasno videlo na njenom licu da je bila tuna.
Konaono sam rekao: Zbunjen sam gospoo X. Danas vam govorim vrlo
optimistine prognoze, a vidim da ste vi tuni.
Naravno da sam tuna, odgovorila je. Ne mogu da ne plaem kada
pomislim ta sve jadna Suzana mora da pretrpi.
Krenuo sam onda da nairoko objanjavam da, mada je Suzana mnogo patila
zbog svoje bolesti, ona je takoe i mnogo nauila zahvaljujui patnji, izdigla se
iznad nje, i po mojoj proceni, u budunosti nee patiti nita vie od bilo kog
odfaslog oveka. U stvari, moda e ona patiti manje, jer je stekla mudrost u
borbi sa izpfrenijom. Go&poa X je nastavila da plae.
Zaista sam jo uvek zbunjen gosipoo X, rekao sam. Ovih trinaest prolih
godina mora da ste uestvovali u bar dvanaest razgovora sa Suzaninim
psihijatrima, i, koliko znam, nijedan nije bio ovako optimistian. Zar uz tugu ne
oseate i neku radost zbog toga?
Mogu da mislim samo o tome kako je Suzanin ivot teak - odgovori
gospoa X. Recite gospoo X, upitao sam, postoji li ita to bih vam mogao
rei o Suzani to bi vas ohrabrilo i uinilo srenom?
ivot jadne Suzane je pun bola, jecala je gospoa X.
Odjednom sam shvatio da gospoa X ne plae zbog Suzane, nego zbog sebe.
Ona plae nad svojim bolom i patnjom. A sastanak je bio zbog Suzane a ne zbog
nje, iako je ona plakala u Suzanino ime. Pitao am se kako je mogla tako da se
ponaa. Onda sam shvatio da gospoa X nije mogla da razdvoji sebe od Suzane.
Ono to ona osea mora oseati i Suzana. Nije to radila svesno ili zlobno. Na
emocionalnom nivou nije mogla da shvati da je Suzanin identitet odvojen od
njenog. uzana je bila ona. U njenom umu ne pdstoji Suzana kao jedinstvena,
razliita individua sa jedinstvenim ivotnim putem - a moda ne postoji ni bilo ko
drugi. Intelektualno, gospoa X moe shvatiti druge ljude kao bia razliita od
sebe, ali ne i emocibnalno. U dubinama njenog uma
celokupnost sveta je bila ona, gospoa X, samo ona.
Sledea iskustva su pokazala da su majke izofrenine dece izuzetno
narcisoidne osobe, poput gospoe
111
X. To ne znai da su majke uvek narcisoidne ili da narcisoidne majke ne

mogu odgajati decu koja nisu izofrenieari. izofrenija je neverovatno
komplikovan nered i ukljuuje i genetske determinante kao i determinante okoline.
Ali ovek moe zamisliti dubinu Suzanine konfuzije u detinjstvu, konfuzije koju
je stvarala njena majka svojom narcisoidnou. Objektivno, moe se utvrditi ova
konfuzija kada se narcisoidne majke posmatraju u interajcciji sa svojom decom.
Jednog popodnev kada se gospoa X saalila na sebe zbog svoje sudbine, Suzana
je moda dola iz kole i donela crte koji je uitelj ocenio kao odlian. Ako majci
ponosno saopti da napreduje u
umetnosti, gospoa X e moda rei: Suzana, idi prilezi. Ne treba da se toliko
zamara radom u koli. Dananji kolski sistem zaista ne valja. Uojte vie ne
mare za decu. S druge strane, jednog popodneva kada je gospoa X u veoma
veselom raspoloenju, Suzana moe doi kui uplakana zbog deaka koji su joj
pretili u kolskom autobusu i gospoa X e verovatno rei: Zar nije prava srea
to je gospodin Don tako dobar voza. On je zaista fin i strpljiv sa svima vama i
vaim nevaljalstvima. Mislim da bi svakako trebalo da mu da neki poklon za
Boi. Poto druge ne shvataju kao dnige, nego amo kao produetke sebe,
narcisoidnim osobama nedostaje empatija, a to je sposobnost da oseate ta
DRUGl oseaju. Zbog nedostatka empatije, narcisoidni roditelji ne reaguju kako
treba na svoju decu na emocionalnom nivoU i ne prepoznaju i ne priznaju
oseanja svoje dece. I zato nije udo to takva deca rastu sa velikim tekoama u
prepoznavariju, prihvatanju i ovladavanju svojim sopstvenim oseajima.
Mada obino nisu narcisoidni kao gospoa X, ogromna veina roditelja ne
prepoznaje u dovoljnojeri ili nedovoljno ceni jedinstvenu lionost ili razliitost
njihove dece. Ima mnogo primera za to. Roditelji e rei za dete: on je iver velike
klade, ili isti si kao ujka Dim, kao da su deca njihova genetska kopija ili
kopija porodice, a injenica je da su genetske kombinacije takve da su deca
genetski potpuno razliita i od roditelja i od njihovih predaka. Otac sportista e
svoje sinove sklone nauci upravljati ka fudbalu, a otac naunik e svoje sinove
sportiste usmeravati ka knjigama, i jedan i drugi izazivajui kod sinova oseaj
krivice i zbunjenosti. Generalova supruga se ali na svoju sedamnaestogodinju
kerku: Kad je kod kue, Seli stalno sedi u svojoj sobi, piui tunu poeziju. To
je morbidno, doktore. Potpuno odbija izlaske sa drutvom. Bojim se da je ozbiljno
bolesna. Nakon razgovora sa Seli, armantnom i ivahnom mladom enom, koja
je meu najboljim uenicima u Skoli i ima mnogo prijatelja, rekao sam roditeljima
da mislim da je Seli savreno zdrava i da oni ne bi trebalo da
112
insistiraju da ona bude njihova kopija. Otili su da trae drugog psihijatra, nekog
ko e Selinu razliitpst proglasiti devijantnom.
Adolescenti se esto ale da ih roditelji disciplinuju, ne zbog njihove iskrene
brige za njih, ve zato to se roditelji boje da im deca ne kvare imid. Moji
roditelji me stalno progone da odseem kosu, rekao mi je deak, adolescent, pre
nekoliko godina. Ne mogu da objasne zato duga kosa ne valja. Oni jednostavno
ne ele da drugi ljudi smatraju da oni imaju dugokosu decu. Njima u stvari uopte
nije stalo do inene. Stalo im je do njihovog imida. Ovakvo odbojno shvatanje
adolescenata obino je opravdano. Njihovi roditelji uglavnom ne cene jedinstvenu
individualnost svoje dece i posmatraju svoju decu kao sopstvene produetke,
slino kao to su fina odea, uredno pokoen travnjak, ili izglancana kola
produeci koji predstavljaju njihov status u svetu. Ovom blaem ali ipak;
destruktivnom napisanim o podizanju dece:
Vasa deca nisu vaa deca.
Oni su sinovi j keri ivota koji udi za sobom. Oni postiu, ali ne preko vas.
I mada su sa vama, oni vam ne pripadaju.
Dajte im ljubav, ali ne i vae misli, jer oni imaju svoje vlastite.
Moete udomiti njihova tela, ali ne i njihove due, jer one borave u kui
sutranjice do koje vi ne moete, ak ni u snovima.
Moete se truditi da budete kao oni, ali ne traite da oni budu kao vi, jer ivot
ne ide unazad, niti stoji.
Vi ste.lukovi sa kojih se vaa dea, kao ive strele, bacaju u budunost.
Strelac vidi znak na stazi venosti, On vas savija Svojom moi,a bi njegova
strela otila brzo i daleko.
Neka vae savijanje u Strelevoj ruci bude radost. jer mada On voli strelu
koja leti,
On voli i luk koji je postojan.
Potekoa koju Ijudi uglavnom imaju u potovanju razliitosti onih koji su
im bliski, ne odnosi se samo na roditelje, nego na sve intimne relaije,
ukljuujui i brak. Nedavno sam uo jednog oveka kako u grupi parova kae da
je cilj i funkcija njegove supruge da odrava kuu i njega hrani. Bio sam
zapanjen onim to mi je izgledalo kao bezoan muki ovinizam. Mislio sam da
mu to mogu predoiti tako to u pitati druge lanove grupe da iznesu kako oni,
doivljavaju cilj i funkciju svog branog druga. Na moje zaprepaenje est
drugih mukaraca i ena dali u sline odgovore. Svi su svrhu i funkciju svojih
mueva i supruga definisali u odnosu na sebe, niko nije shvatio da njihovi
113
suprunici mogu imati egzistenciju u osnovi odvojenu od njihove, ili da imaju bilo
kakvu drugaiju sudbinu sem njihovog braka. Nije ni udo to svi imate
probleme u braku i imaete ih sve dok ne shvatite da svako od vels ima svoju
sopstvenu sudbinu koja se mora ostvariti, rekao sam im tada. Grupa je bila
duboko zbunjena mojom izjavom. Zamolili su me da im definiem cilj i funkciju
svoje supruge. Cilj i funkcija Lili je da sazreva, da bi bila najbolje od onoga za
ta je sposobna, ne za moju dobrobit, ve za svoju i u slavu Boga. Taj koncept im
je neko vreme ostao stran.
Problem odvojenosti u bliskim odnosima je vekovima smuivao ljude.
Meutim, vie. panje mu je posveeno sa politikog nego sa branog
stanovita. isti komunizam, na primer, izraava filozofiju slinu
gorepomenutim parovima - da je cilj i funkcija individue da slui grupi, kolektivu,
drutvu. Vano je samo stanje drave, smatra se da sudbina pojedinca nije bitna.
isti kapitalizam, s druge strane, istie sudbinu pojedilica, .ak i kada je to na
tetu grupe, kolektiva, drutva. Udovice i siroad mogu Umirati od gladi, ali to
nee spreiti iridividualnog preduzimaa da uiva u plodovima svoje individualne
inicijative. Jasno je da ni kod jednog od ovih istih sluajeva, problem
izdvojenosti u okviru odnosa nije usipeno reen. Zdravlje individue zavisi od
zdravlja drutva; zdravlje drutva, zavisi od zdravlja individue. Kada smo radili sa
parovima, moja ena i ja smo povukli analogiju izmeu braka i baznog kampa kod
alpinizma. Ako ovek hoe da se penje na planinu mora imati dabar bazni kamp,
mesto gde su zaklon i namimice, gde moe da se nahrani i odmori, pre nego to
krene u potragu za novim vrhovima. Uspeni alpinisti znaju da isto toliko
vremena, ako ne i vie, moraju provsti u radu oko baznog kampa, kao i u
planinairenju, jer njihov opstanak zavisi od njegove snabdevenosti i konstrukcije.
Uobiajen muki brani problem pravi mu koji, kada je jednom oenjen, svu
svoju energiju posveuje planinarenju, a ni malo negovanju braka ili baznog
kampa, oekujui da e on biti u savrenom redu kada on odlui da mu se vrati, da
bi se odmorio i rekreirao, a da pri tom nije preuzeo nikakvu odgovomost za
njegovo odranje. Pre ili kasnije, ovaj kapitalistiki pristup problemu donosi
potpuni neuspeh, on se vraa i nalazi svoj kamp u totalnom rasulu, njegova ena je
u bolnici gde se lei od nervnog sloma, ili je pobegla sa drugim mukarcem, ili je
pronala posao kac odravalac kampa. Podjednako est enski problem stvara
ena ioja, kada se jednonj udala, osea da je dostigla cilj svoga ivota. Za nju je
bazni kamp vrhunac. Ne moe da shvati ili oseti potrebu svoga mua za
postizanjima i iskustvima iznad braka i na njih reaguje ljubomorom i
114
neprekidnim zahtevima da on sve vie enargije posveuje domu. Kao i druge

kapitalistike solucije problema, ova stvara odnos koji gui i umrtvljuje, iz koga
mu, koji se osea uhvaen u zamku i ogranien, moe veama lako da pobegne u
trenutku krize prelaznog doba. enski pokret za osloboenje je ljudima
pomogao na taj nain to je ukazao na put apsolutno jedine idealne solucije: brak
kao zaista kooperantsku instituciju koja zahteva veliki zajedniki doprinos i brigu,
vreme i energiju, ali koja pre svega postoji radi pothranjivanja individualnih
putovanja prema njenim ili njegovim sopstvenim vrhuncima spiritualnog
sazrevanja. I mukarac i ena moraju se brinuti ognjitu i oboje se moraju uputiti
dalje.
Kao aidolescenta, oduevljavale su me rei ljubavi amerike pesnikinje En
Bradstrit koje je izrekla svome muu: Ako su ikada dvoje bili jedno, to smo mi.
Kako sam rastao, meutim, shvatio sam da odvojenost partnera obogauje
ujedinjenje. Veliki brakovi se ne mogu napraviti od individua koje su uasnute
svojom bazinom samoom, kao to je esto sluaj, i zahtevaju da se urone u brak.
Prava ljubav ne samo to potuje individualnost drugog, nego je u stvari neguje,
ak i po cenu razdvajanja i gubitka. Konaan cilj ivota je duhovno sazrevanje
linosti, usamljeni put do vrhunaca koje jedino sami moemo savladati. Znaajno
putovanje se ne moe postii bez hrane koju daje uspean brak ili uspeno
drutvo. Brak i drutvo postoje da bi hranili takva individualna putovanja, ali, kao
to je to slUaj sa svim pravim ljubavima, rtve koje podnosimo zbog
sazrevanja drugih rezultiraju jednakim ili veim sazrevanjem nas samih. To je
povratak individue braku ili drutvu koji je hrane, sa vrhunaca na koje su on ili
ona putovali sami i koji slue da uzdignu taj brak ili to drutvo na nove visine. Na
ovaj su nain individualno sazrevanje i sazrevanje dmtva meuzavisni, ali uvek
je to usamljeno putovanje. Iz mudrosti svoje usamljenosti prorok, Kalil Gibran,
nam govori u vezi sa brakom:
Ali neka u vaem zajednitvu bude prostora neka nebeski vetar plee
izmeu vas.
Volite jedno drugo, ali ne pravite veze ljubavi.
Neka ona bude pokretno more meu obalama vaih dua.
Napunite pehar jedno drugome, ali ne pijte iz istog pehara.
Dajte jedno drugome od svoga hleba, ali ne jedite od istoga komada.
Pevajte i pleite zajedno i budite veseli,li dozvolite da svako bude sam.
ak su i strane laute same, mada trepere istom muzikom.
Poklonite svoja srca ali ne stavljajte ih jedno drugom pod strau.
115
Jer, samo reka ivota moe da zadovolji vaa srca. Stojte zajedno, a ipak ne
suvie zajedno.
I stubovi hrama stoje odvojeni, a hrast i esmpres ne rastu u senci jedan
drugome.
Teko mi je rekapitulirati motive i razloge sa kojima sam uao u polje
psihijatrije pre petnaest godina. Svakako da sam eleo da pomognem ljudima.
Proces pomaganja ljudima u drugim granama medicine zahteva tehnologiju sa
kojom niam blizak i koja mi se ini suvie mehaniokom. Vie mi se svia da
priam sa ljudima nego da ih pregledam i pretraujem. Uvrnutost ljudskog uma mi
je mnogo zanimljivija nego bakterije koje ga napadaju. Nisam imao pojma kako
psihijatri pomau Ijudima izuzev moje fantazije da psihijatri poseduju magine
rei i magine tehnike za interakciju sa pacijentima koje e magino razvezati
vorove psihe. Moda sam eleo da budem Mag. Nije mi se iriilo da to ima veze
sa duhovnim sazrevanjem pacijenata, a svakako da nisam znao da e to znaiti i
moje duhovno sazrevanje.
Za vreme prvih deset mesreci prakse, radio sam sa veoma uznemirenim
pacijentima koji su uglavnom imali vie koristi odtableta, ok tretmana ili dobre
brige sestara nego od mene, ali sam nauio tradicionalne magine rei i tehniku
interakcije. Posle ovog perioda poeo sam da tretiram svog prvog neurotinog
pacijenta dugotrajnom terapijoan van institucije. Neka se ovde zove Mara.
Mara je tri puta nedeljno dolazila kod mene. To je bila prava borba. Nije
htela da pria o stvarima kojima sam eleo da pria, a onda nije htela da pria na
nain na koji sam to traio, a ponekad nije uopte htela da govori. Na neki nain su
nae vrednosti bile potpuno razliite. U toj borbi malo je ona
modifikovala svoj stav, malo ja svoj. Ali borba se nastavila bez obzira na moju
zalihu maginih rei, tehnika i poloaja, a nije bilo znakova da se Mara oporavlja.
Zaista, ubrzo nakon to su poele seanse, ona se odala zapanjujuem
promiskuitetu i mesecima se veoma loe ponaala. Na kraju, nakon godinu dana,
upitala me je usred seanse: Mislite li da sam ja ubre?
Pitate me ta mislim o vama? rekao sam, borei se za malo vremena.
To je upravo ono to bih elela, ree ona. Ali, ta sada da radim? Koje
magine rei, tehnike i poloaji mogu da mi pomognu? Mogao sam rei: Zato
me to pitate? ili Kakve su vae fantazije o tome ta ja mislim o vama? ili Nije
vano, Mara, ta mislim vama, nego ta vi mislite o sebi, a ipak, imao sam jak
oseaj da nakon godine dana vianja po tri puta nedeljno, Mara ima pravo da
oekuje moj poten odgovor na pitanje ta mislim o njoj. Meutim, ovde nisam
imao prethodnika - rei osobi poteno, licem u lice, ta mislite o
116
njoj ili njemu, nije jedna od maginih rei niti tehnika i nijedan profesor me tome
nije uio. Radilo se o interakciji koja nijednom nije bila nagovetena niti
preporuena za vreme mojih studija,a sama injenica da nije bila pomenuta, meni
je nagovetavala da se takva interakcija nije odobravala. To je bila situacija kojoj
ni jedan psihijatar od reputacije ne bi dozvolio da nastane. Kako da postupim?
Dok mi je srce lupalo, poeo sam. Rekao sam: Mara, poseujete me ve vie od
godinu dana. Za vreme tog dugog perioda, stvari nisu ile ba glatko meu nama.
Veinom smo se borili, a ta je borba esto bila dosadna, iscrpljujua ili ljutita. I
uprkos tome, vi ste nastavili da dolazite, ulaui napor; seansa za seansom,
nedeljaana; mesecima. Ne biste to bili u stanju da niste osoba koja je odluila da
odraste, i koja je voljna da napomo radi da bi od sebe stvorila bolju linost.
Mislim da ne bih mogao da kaem da neko ko se toliko trudi sebe opravdano
naziva ubretom. Moj odgovor je NE, mislim da vi niste ubre, u stvari, ja vam se
divim.
Meu velikim brojem Ijubavnika, Mara je odmah izabrala jednog i sa njim
zasnovala odnos koji se zavrio uspenim brakom. Nikad vie nije bilo
promiskuiteta. Poela je da govori o svojim dobrim .osobinama. Oseaj stalne
borbe meu nama je nestao, i na je rad postao nenaporan i veseo, sa
neverovatnim napretkom. udno je da je moje otkrivanje iskreno pozitivnih
oseanja prema njoj, neto to sam oseao da u stvari ne bih trebao da radim, ne
samo to je nije povredilo, nego je oigledno bilo od velike terapeutske koristi,
jffisan prelomni trenutak u naem zajednikom radu.
ta ovo znai? Da li to znai da sve to treba da uradimo da bismo
praktikovali uspenu psihoterapiju, jeste da pacijentima kaemo da o njima imamo
lepo miljenje? Jedva da je tako. Prvo, neophodno je biti poten u svim fazama
terapije. Mara mi se zaista sviala i iskreno sam joj se divio. Drugo, moja
naklonost i divljenje njoj su mnogo znaili, pre svega zbog duine vremena koje
smo zajedno proveli, i zbog dubine naih iskustava u terapiji. U stvari, bit ovog
prelomnog trenutka nije ak ni imala veze sa mojom naklonou i divljenjem. Ona
je imala osnovu u prirodi naeg odnosa.
Slian dramatian obrt se desio i u terapiji mlade ene koju u zvati Helen i
koju sam viao dva pura nedeljno tokom devet meseci. To je bio oigledan
neuspeh, i ja prema njoj nisam imao pozitivnih oseaja. Nakon svog tog vremena
nisam imao jasnu sliku ta bi Helen mogla da bude. Nikada do sada nisam
pacijenta tako dugo viao, a da nisam shvatio ko je ta osoba, i bar donekle
upoznao prirodu problema koji treba reiti. Njome sam bio totalno zbunjen, i
nekoliko noi sam proveo pokuavajui da naem neki smisao u
117
svemu tome. Jedino to mi je bilo jasno, bila je injenica da mi Helen ne veruje.

Veoma se buno alila na svoje probleme, n to da za nju ne marim ni na koji
nain, i da sam zainteresovan samo za njen novac. Nakon devet meseci terapije
ovako je govorila na jednom naem sastanku: Ne moete zamisliti,oktore Pek,
koliko su za mene frustrirajui pokuaji da komuniciram sa vama kada ste vi tako
nezainteresovani i tako ravnoduni prema mojim oseanjima.
Helen, odgovorio sam, izgleda da je to frustriraijue za nas oboje. Ne
znam kako e ovo delovati na vas, ali vi ste sluaj koji me je najvie frustrirao za
deset godina praktikovanja psihoterapije. Nikada nisam imao pacijenta sa kojim
sam manje napredovao za tako dugo vreme. Moda ste u pravu kada verujete da
nisam prava osoba za vas. Ne znam. Ne elim da odustanem, ali sam vakako
zbunjen zbog vas i stalno se pitam, sve dok skoro ne poludim, tato ne valja u
naem zajednikom radu?
Osmeh se pojavi na Heleninom licu. Vama je zaista stalo do mene?
Molim? - zapitah. .
Da vam nije stalo do mene, ne biste se oseali frustriranim, odgovori ona,
kao da je to savreno oigledno.
Na sledeoj seansi poela je da mi pria stvari o kojima mi ranije nije priala,
ili je o njima lagala, i za nedelju dana sam potpuno shvatio njen osnovni problem,
mogao postaviti dijagnozu i okvirno sam znao kako da nastavim sa terapijom.
Ponvo, moja reakcija na lelen bila je njoj znaajna i vana zbog dubine moje
zainteresovanosti za nju, i intenzivnosti naih zajednikih napora. Sada smo u
stanju da shvatimo osnovne elemente koji psihijatriju ine us-penom i
efektivnom. To nije neuslovljen pozitivni stav, niti su to magine rei, tehnike
ili poloaji, to je Ijudska zainteresovanost ili borba. To je spremnost terapeuta da
proiri sebe, da bi pomogao pacijentu da doe do zrelosti - spremnost da se na
emocionalndm nivou ukljui u taj odnos, da se bori sa pacijentom i sa soborn.
Ukratko, ljubav je bitan elemenat uspene, duboke i znaajne
psihoterapije.
Veoma je uoljivo, i gotovo neverovatno da obimna profesionalna literatura
na Zapadu ignorie pitanje Ijubavi. Hindu gurui ne skrivaju injenicu da je Ijubav
izvor moi. Najblii tome na Zapadu su lanci koji pokuavaju da analiziraju
razlike izmeu uspenih i neuspenih psihoterapija i koji obino zavravaju
napominjui takve karakteristike uspenih psihoterapija kao to sti toplina i
empatija. U osnovi, izgleda da nas ljubav zbunjuje. Ima nekoliko razloga za to.
Jedan je konfuzija izmeu iskrene ljubavi i romantine Ijubavi
118
koja postoji u naoj kulturi, kao i druge konfuzije o kojima smo govorili.. Drugi je
naa predrasuda prema racionalnom, opipljivom i merljivom u naunoj
medicini. Uglavnom, iz naune medicine je evoluirala i psihoterapija kao
profesija. Poto je ljubav neopipljiv, nemerljiv i supraracionalan fenomen, on se ne
koristi za naune analize. .
Jo jedan razlog je snaga psihoanalitikih tradicija u psihijatriji koje govore o
udaljenom i nezainteresovanom analitiaru, tradicije za koje su zasluniji Frojdovi
sledbenici nego on sam. Po toj tradiciji, Ijubav koju pacijent osea prema svom
terapeutu generalno se opisuje kao prenos i bilo kakav oseaj Ijubavi koji
terapeut ima prema pacijentu kao kontraprenos, a implikacijom da su takva
oseanja abnormlna, pre deo problema nego njegovo reenje, pa.ih treba
izbegavati. Prenos, kao to je pomenuto u prethodnom odeljku, odnosi se na
NEUMESNE oseaje, percepcije i reagovanja. Nema nieg neumesnog u tome to
pacijent zavoli terapeuta koji ga satima paljivo slua ne prosuujui; koji ga
prihvata onako kako ga nikad moda niko nije prihvatio, koji njegovo stanje ne
iskoritava i pomae mu u ublaavanju bolova. U mnogim je sluajevima sutina
suprotstavljanja prenosu u tome da se pacijent spreava da razvije oseaj ljubavi
prema terapeutu, a leenje ide kroz prenos tako to omoguava pacijentu da iskusi
uspenu ljubavnu vezu, esto po prvi put u ivotu. Slino tome, ne postoji nita
neumesno u oseaju ljubavi koje terapeut ima za svoga pacijenta, ako se pacijent
pokorava disciplini
psihoterapije, sarauje u tretmanu, voljan je da ui od terapeuta i poinje da
sazreva kroz taj odnos. Intenzivna psihoterapija je na mnoge naine proces
kompenzacije. Nije nita neumesnije da psihoterapeut osea Ijubav prema
pacijentu, nego to je ta pacijenta da voli dete. Naprotiv, neophodno je da terapeut
voli pacijenta da bi terapija bila uspena, i ukoliko terapija jeste uspena, onda e
teraipeutski odnos postati uzajamna ljubav. Neizberio je da terapeut iskusi oseaj
ljubavi koju on ili ona osea prema pacijentu. Mentalne bolesti su esto
prouzrokovane nedostatkom ljubavi ili njenom neadekvatnou. Svako dete trai
ljubav od roditelja da bi moglo uspeno da odraste i stekne zrelost. Oigledno je
onda, da u elji da se izlee kroz psihoterapiju, pacijenti od terapeuta moraju
primiti bar deo ljubavi koje su bili lieni. Ako psihoterapeut ne moe iskreno da
voli pacijenta onda nema ni pravog izleenja. Be obzira kako velike kvalifikacije i
obrazovanje imao terapeut, ako nije u stanju da kroz ljubav dopre do svog
pacijenta, rezultat njegove psihoterapije bie beznaajan. A minimalno obuen
terapeut amater koji ima veliku sposobnost da voli dostii e, po
psihoterapeutskim rezultatima, najbolje psihijatre.
119
Poto su Ijubav i seks vrlo usko povezani, ovde treba ukratko spomenuti i
problem seksualnih odnosa izmeu psihoterapeuta i njihovih pacijenata, problem o
kome se u tampi mnogo pie. Zbog neophodne intimne i emotivne prirode
psihoterapeutskih odnosa, neizbeno je da pacijent i terapeut razvijaju jaku ili
izuzetnu jaku seksualnu privlanost jedno prema drugom. Pritisci da se te
privrenosti seksualno konzumiraju mogu biti veoma veliki. Mislim da oni
psihijatri to bacaju kamenje na psihoterapeuta koji je imao sek: sualne .odnose sa
pacijentom, sami ne spadaju u terapeute koji su u stanju da vole. Zbog toga oni ne
razumeju ogromne pritiske kojima se izlau pacijent i terapeut. Ako bih ikada
imao sluaj u kome bih zakljuio, nakon paljivog prosuivanja, da bi za
sazrevanje moga pacijenta bili bitni i sekualni odnosi, uvek bih se opredelio za
njih. Meutim, za petnaest godina prakse, ja jo nisam imao takav sluaj, a teko
mi je i da zamislim da on postoji. Pre svega, kao to s.am pomenuo, uloga dabrog
terapeuta je uloga dobrog roditelja, a dabri raditelji nemaju takve odnose sa
decom. Uloga roditelja je da budu deci od koristi, a ne da decu koriste za lino
zadovoljtvo. Posao terapeuta je da koristi pacijentu, a ne da pacijenta koristi za
svoje potrebe. Posao roditelja je da podri dete na stazi prema nezavisnosti, a i
zadatak terapeuta u odnasu na pacijenta je isti. Teko je shvatiti da terapeut koji
ima seksualne odnose sa pacijentpm nee iskoristiti pacijenta za svoje potrebe, i da
e ga na taj nairi podrati u traenju nezavisnosti. .
Mnogi pacijenti, naroito oni najzavodljiviji, seksualizirali su privrenost
prema svojim roditeljima i to je spreilo njihovo sazrevanje i razvoj slcbode. I
teorija i oigledna praksa nagovetavaju da e seksualni odnos izmeu terapeuta i
takvog pacijenta daleko pre zacementirati pacijentovu nezrelost, nego to e ga nje
osloboditi. ak ako odnos i nije seksualno ostvaren, za terapeuta je tetno da se
zaljubi u pacijenta, poto, kao to smo videli, zaljubljivanje znai kolaps grariica
ega i smanjivanje oseaja odvojenosti koje postoji meu individua
Terapeut koji se zaljubi ii pacijenta ne moe biti cbjektivan kada su u pitanju
pacijentove potrebe ili nee te potrebe odvojiti od vojih. Iz ljubavi prema
pacijentima, terapeuti ne smeju dozvoliti sebi da se u njih zaljube. Poto iskrena
ljubav zahteva potovanje odvojenog identiteta voljene osobe trapeut koji zaista
voli, prepoznae i prihvatiti pacijentovu ivotnu stazu kao odvojenu od njegove i
podrati je u njenoj odvojenosti.Za neke terapeute to znai da se njegova staza i
staza njegovog pacijenta nikada ne ukrste van njihovih radnih sati. Mada potujem
to stanovite, smatram ga nepotrebno krutim. Imao sam jedno iskustvo u kome je
moj odnos prema bivem pacijentu za nju bio tetan, ali sam imao i nekoliko
drugih pacijenata gde su drutveni odnosi nakon terapije
120
i za njih i za mene bili veoma korisni. Imao sam sree da uspeno analiziram
nekoliko bliskih prijatelja. Ipak, drutveni kontakt sa pacijentom van
terapeutske satnice, ak i onda kada je terapija formalno zavrena, neto je u ta
treba ulaziti sa krajnjom obazrivou i samoispitivanjem.
Uoili smo injenicu da psihoterapija treba (mora ako je uspena) da bude
proces iskreme ljubavi i da je to pomalo jeretina misao za tradicionalne
psihijatrijske krugove. Druga strana medalje je jednako jeretina: ako je
psihoterapija iskreno voljenje, da li ljubav uvek treba da bude psihoterapeutska?
Ako iskreno volimo svoga partnera, svoje roditelje, svoju decu, svoje prijatelje,
ako se mi proirimo da bismo pothranili njihovo duhovno sazrevanje, treba li da sa
njima praktikujemo psihoterapiju? Moj odgovor je - SVAKAKO. S vremena na
vreme, na koktelu mi poneko kae: Mora da vam je teko, gospodine Pek, da svoj
drutyeni ivot odvojite od. profesionalnog. Ipak, ne moete ii unaokolo
analizirajui svoju porodicu i prijatelje, zar ne? Obino je govomik dokon i nije
ni zainteresovan za ozbiljan razgovor. Povremeno meutim, situacija mi prui
priliku da pouim ili praktikujem psihoterapiju ovde onde, na licu mesta,
objanjavajui zato i ne pokuavam, niti elim da pokuam, . da odvojim. svoj
profesionalni od linog ivota. Ako vidim da moja ena ili moja deca ili roditelji
ili prijatelji pate od iluzija, neznanja, ili nepotrebnih mana, moja je obaveza da se
proirim na njih, korigujem situaciju koliko mogu, kao to to radim i sa
pacijentima koji mi plaaju za uslugu. Zar treba da svoje usluge, svoju mudrost i
ljubav uskratim svojoj porodici i prijateljima, samo zato to sa mnom nisu sainili
Ugovor i platili me da bih odgovarao na njihove psiholoke potrebe? Kako mogu
biti dobar prijatelj, otac, mu ili sin, ako ne iskoristim priliku da pokuam sa svom
vetinom koju posedujem, pouim one koje volim i pomognem im na njihovom
putu ka duhovnoj zrelosti?
Ali zatoiste usluge oekujem od svoje porodice i prijatelja i to do krajnjih
granica njihovih mogunosti. Mada njihova kritika esto nije na mestu, a
povremeno njihovo pouavanje nije tako promiljeno kao kod odraslih, ja ipak
mnogo nauim i od svoje dece. Moja ena me vodi isto onoliko koliko i ja nju.
Svoje prijatelje ne bih zvao prijateljima kada mi oni ne bi saoptili kada se ne
slau sa mnom i ne bi bili zainteresovani za to da li je pravac mga puta mudro
izabran i siguran. Zar uz njihovu pomo i sam neu bre sazreti? Svaki iskren
odnos pun ljubavi je uzajamna psihoterapija.
Nisam to uvek ovako shvatao. Ranijih godina sam mnogo vie cenio enino
divljenje nego njenu kritiku, i podjednako sam pothranjivao njenu zavisnost kao i
njenu mo. Moj imid mua i oca bio je imid snabdevaa. Moja
121
odgovomoSt se zavravala donoenjem novca u kuu. eleo sam da to bude mesto

udobnosti, a ne izazova. U to vreme bih se sloio da je opasno, nemo alno i
destruktivno za psihoterapeuta da svoje umee praktikuje na svojim prijatelj-ima i
porodici. Moje slaganje je bilo motivisano koliko lenjou toliko i strahom od
zloupotrebe profesije. Jer, psihoterapija je kao i ljubav, rad. Lake je raditi osam
nego esnaest sati dnevno. Lake je i Voleti osobu koja trai vau mudrost, koja
doputuje na vau teritoriju, da bi dola do mudrosti, koja vam plaa za vau panju
i iji su zahtevi prema vama ogranieni na tano pedeset minuta. Tee je voleti
nekog ko smatra da ima pravo na vau panju, iji zahtevi nisu ogranieni, ko vas
ne smatra ovekocm od autoriteta ine usvaja vae uenje. Upranjavanje
psihoterapije kod kue ili sa prijateljima zahteva istu intenzivnost napora i
samodiscipline kao i rad u kancelariji, ali pod mnogo manje idealnim okolnostima.
To u stvari znai da rad kod kue trai vei napor i vie ljubavi. Nadam se zato da
drugi psihoterapeuti nee ove rei shvatiti kao poziv da odmah krenu da praktikuju
psihoterapiju na svojim partnerima i deci. Ako ovek ide stazom duhovriog
sazrevanja, njegova sposobnost da voli stalno raste, ali uvek je ograniena. ovek
nikako ne bi smeo da isprobava
psihoterapiju koja prevazilazi njegove mogunosti voljenja, poto e
psihoterapija bez Ijubavi biti bezuspena i ak tetna. Ako moete da volite est
sati dnevno, budite time zadovoljni, jer je vaa sposobnost vea nego kod ostalih.
Put je dugaak, a vaoj sposobnosti treba vremena da poraste.
Praktikovanje psihoterapije sa prijateljima i porodicom, sposobnost da volite jedno
drugoga sve vreme je ideal -- cilj kome treba teiti, ali koji se ne dosee lako.
Poto i laici mogu uspeno praktikovati psihoterapiju bez mnogo
obrazovanja sve dok iskreno vole Ijudska bia, primedba koj,u sam stavio u vezi
sa praksom psihoterapije na prijateljima i porodici ne odnosi sc samo na terapeute
i profesionalce, ona se odnosi na svakoga. Kada me pacijenti pitaju kada e biti
spremni da okonaju terapiju, ja odgovorim: Onda kada vi budete u stanju da
budete dobar terapeut. Ovaj odgpvpr je vepma kpristan u grupnpj terapiji, gde
pacijenti praktikuju psihpterapiju jedan na drugome i gde im se greke mogu lako
objasniti. Mnogi pacijenti ne vole ovaj odgovor i kau: To je suvie mnogo posla.
Da bih to postigao moram stalno da mislim o svojim odnosima sa. ljudima. Ne
elim da toliko razmiljam. Neu da toliko radim. Hou da uivam. Ljudi slino
reaguju i kada im ukaem da su ljudske interakcije prilike ili da se neto naui, ili
da se drugi poue (dati ili primati terapiju) a kada nismo nita nauili niti bilo koga
pouili, onda jednostavno
122
proputamo priliku. Veina ljudi je sasvim u pravu kada kae da ne eli da

dostigne tako visok cilj, niti da toliko mnogo radi. Veina pacijenata, ak i U
rukama najvetijih terapeuta kpji ih vole, zavrie terapiju irinogo pre nego to
potpuno ispune svoje mogunosti. Oni su preli kratak ili dugaak put prema
sVojoj duhovnoj zrelosti, ali ceo put nije za njih. Put jeste ili samo izgleda suvie
teak. Oni su zadovoljni da budu sasvim obini mukarci i ene, i ne tee za tim
da se poistovete sa Bogom.
123
Misterija ljubavi
Ova diskusija je poela pre mnogo stranica opakom da je Ijubav
misteriozna stvar i da se sve do sada ta misterija ignorisala. Na pitanje kpje smo
tada postavili ve imariio odgovor. Ali postoje druga pitanja na koja nije lako
odgovorili. Jedan kpmpleks takvih pitanja proizilazi logino iz materijala koji smo
do sada obradili. Jasno je, na primer, da samodisciplina proizilazi iz osnove
ljubavi, ali, ovo ne odgovara na pitanje odakle dolazi ama ljubav. A ako na to
odgovaramo moramo se upitati i koji su izvori odsustva Ijubavi. Nagovcteno je
da je nedostatak Ijubavi glavni uzrok mentalnih bolesti i da je prisutnost ljubavi
esencijalna za izleujui efekat psihoterapije. Poto je to tako, kako to da izvesne
individue, roene i podignute u okruenju ne-ljubavi, zanemarene i zlostavljane
uspeju da transcendentiraju svoje detinjstvo, ponekad i bez pomoi psihoterapije, i
postanu zrele, zdrave i ak svete osobe?. Kako to da neki pacijenti, oigledno ne
bolesniji od drugih, uopte ne reaguju na
psihoterapeutski tretman ili reagUju samo delimino, i to ak i onda kada i jedne i
druge lei mudar terapeut, pun ljubavi?
Na ova pitanja emo pokuati odgovoriti u poslednjem poglavlju koje je
posveeno milosti. Taj pokuaj nee nikoga zadovoljiti u potpunosti,
ukljuujui i mene. Nadam se da e ono to pie uneti malo vie svetla u taj
problem.
Ima jo pitanja koja su namemo izostavljena ili su skraena kada smo pisali o
Ijubavi. Kada moja draga stoji naga preda mnorn, izloena mom pogledu, kroz
mene prohuji oseaj strahopotovanja. Zato? Ako seks nije nita drugo nego
instinkt, zato se ja ne oseam uzbuenim ili gladnim? Takva jednostavna
glad bi bila sasvim dovoljna da osigura nastavak vrste. emu strahopotovanje?
Zato seks komplikovati potovanjem? ta je to to odreuje lepotu? Rekao sam
da objekat iskrene ljubavi mora biti linost, poto jedino Ijudi imaju duh sposoban
za sazrevanje, ali ta je sa najfinijim kreacijama majstora u drvetu? Ili najboljim
skulpturama sredftjevekovnih madona? Ili bronzanom tatuom grkog koijaa u
Delfima? Zar te neive objekte nisu voleli njihovi tvorci, i zar njihova ljubav nije
na neki nain u odnosu sa njihovim drugim ljubavima? ta je sa lepotama prirode
- prirode koju ponekad nazivamo savrenstvom. I zato u prisustvu lepote ili
radosti esto reagujemo
paradoksalno i udno, tugom i suzama? Kako to da nas izvesna muzika potrese?
Zato mi se ovlae oi kada moj estogodinji sin, prve noi nakon mog izlaska iz
bolnice, doe do mene i pone da mi miluje lea?
124
Jasno je da postoje dimenzije ljubavi o kojima nismo govorili, i koje je

veoma teko razumeti. Ne mislim da e sociologija odgovoriti na pitanja o
drugim aspektima ljubavi. Sociologija, sa svojim znanjem o granicama ega,
moe malo pomoi, ali sasvim malo. Ljudi koji najvie o tome znaju su
prouavaoci misterija. Moramo se okrenuti njima i religiji da bi makar naslutili
sutinu tih stvari.
Preostali deo ove knjige e se baviti izvesnim aspektima religije. Sledei
deo e vrlo ogranieno razmatrati odnos izmeu religije i procesa sazrevanja.
Poslednji deo e se fokusirati na fenomen boje milosti i uloge koju ona ima u
tom procesu. Konept boje milosti se milenijima nalazi u religijj, ali je stran
nauci, ukljuujui i psihoterapiju. Ipak, verujem da je razumevanje fenomena
toje milosti esencijalno da se upotpuni razumevanje procesa sazrevanja kod
Ijudskih bia. Ono to sledi e, nadam se, predstavljati doprinos laganom
proirivanju saradnje izmeu religije i nauke psihologije.
125
III DEO
SAZREVANJE I RELIGIJA
Pogled na svet i religija
Kada ljudska bia rastu u disciplini, ljubavi i ivotnom iskustvu, njihovo
razumevanje sveta i njihovog mesta u njemu raste naoigled. Obratno, kada ljudi
ne rastu u, disciplini, ljubavi i ivotnom iskustvu, tada ni njihovo
razumevanje ne raste. Prema tome, meu lanovima ljudske rase postoji izuzetna
arolikost u irini i sofistikaciji razumevanja ivota.
Ovo razumevanje je naa religija. Poto svi imaju neko razumevanje - neki
pogled na svet, bez obzira koliko je ogranien, ili primitivan ili netaan - svako ma
religijur
Mislim da imamo tendenciju da religiju suvie usko definiemo. Smatram da
religija nfe mora ukljuiti veru u boga ili neku ritualnu praksu ili lanstvo u grupi
oboavalaca. Za onoga ko ne ide u crkvu ili ne veruje u Superiorno Bie, mi emo
rei: On ili ona nisu religiozni. ak sam uo uene ljude koji kau: Budizam u
stvari ,nije religija, ili Unitaristi su iskljuili religiju iz svoje vere, ili
Misticizam je vie filozofija nego religija. Obino teimo da religiju
posmatramo kao neto monolitno, iz jednog komada, a on.da zbog
simplicistikog koncepta, vrlo smo zbunjeni kada savim razliiti ljudi sebe
smatraju hrianima ili Jevrejima. Ili kada ateista ima razvijeniji oseaj za
hriansku moralnost nego katolici koji rutinski prisustvuju misi.
Supervizirajui rutinski druge psihoterapeute, otkrivam da veoma malo
panje, a ponekad nimalo, poklanjaju pogledima na svet svojih pacijenata. Za ovo
ima nekoliko razloga, meu njima je i shvatanje da, ako pacijenti sebe ne smatraju
religioznim, onima koji veruju u Boga i pripadnici su crkve, onda su oni
nereligiozni i nema potrebe za daljim ispitivanjima na tom polju. Ali, injenica je
da svi imamo eksplicitne ili implicitne ideje ili verovanja o tome ta je esencijalna
priroda sveta. Da li pacijenti doivljavaju imiverzum kao haotian i be znaenja,
pa im se ini jedino razumnim da grabe sva dostupna
zadovoljstva, kada im se ukae prilika? Da li svet doivljavaju kao mesto gde jai
jede slabijeg, gde je nemilosrdnpst najbitnija za opstanak? Ili ga vide kao prijatno
mesto u kome e se uvek neto lepo desiti i gde ne treba da strepe za budunost?
Ili kao mesto koje mora da obezbedi uslove za ivot bez obzira kako se oni
ponaali? Ili kao univerzum krutih zakona u kome e biti kanjeni i
126
odbaeni ako makar malo skrenu sa linije? TP SU sve ppgledi na svet koje imaju
razni ljudi. Pre ili kasnije, tokpm psihoterapije, veina terapeuta e saznati poglede
na svet svoga pacijenta, ali ako se terapeut trudi da ih dozna, onda e to biti pre, a
ne kasnije. A veoma je bitno da terapeut to sazna, jer su pogledi na ivot pacijenta
deo njegpvpg prpblema, a kprekcija njegpvpg pogleda na svet je neophodna da bi
se izleio. Zato kaem onima koje
superviziram - otkrijte pacijentovu religiju, ak i onda kada on kae da nije
religiozan. Obino je ovekova religija, ili pogled na svet, ak i u najboljem
sluaju, samo delimino svesna. Pacijenti su esto nesvesni toga kako
posmatraju svet, a ponekad misle da su na neki nain religiozni, dok su u stvari
opsednuti neim sasvim drugim. Stjuart, uspeni industrijski ineiijer, postao je
depresivan u srednjim pedesetim godinama. Uprkos uspehu na poslu i injenici da
je bio suprug i otac za ugled, on se oseao bezvrednim i zlim. Svet bi bio bolji
kada bih ja bio mrtav, rekao je. I zaista je to mislio. Stjuart je dva puta pokuao
da izvri samoubistvo. Nikakva realistika uveravanja nisu mogla da potisnu
njegov nerealni imid iskvarenosti. Uz uobiajenesimptome duboke depresije, kao
to su nesanica i uzbuenost, Stjuart je i veoma teko gutao hranu. Nije problem
samo u tome da mi je hrana potpuno neukusna, rekao je i to je problem, ali
imam oseaj kao da mi je otrica noa u grlu i ne
dozvoljava mi da ita, sem tenosti, progutam. Specijalni rendgenski zraci nisu
otkrili nikakav fiziki uzrok. Stjuart je bio eksplicitan u odnosu na religiju. Ja
sam ateista, j&sno i jednostavno. Ja sam naunik. Jedine stvari u koje verujem su
one koje mogu da vidim i dodirnem. Za mene bi bilobolje da verujem u Boga
punog Ijubavi, ali ne mogu iskreno da svarim takve kojetarije. Toga mi je bilo i
previe dok sam bio dete, drago mi je da je to prolo. Stjuart je odrastao u maloj
zajednici na Srednjem zapadu, bio je sin krutog propovednika
fundamentaliste i jednako krute majke fundamentalistkinje, i prvom prilikom je
napustio i crkvu i kuu.
Nakon nekoliko meseci tretmana, Stjuart mi je ispriao sledei san: Bilo je
to u kui moga detinjstva, u Minesoti. Jo uvek sam kao deak iveo tamo, a ipak
sam znao da sam u ovim godinama u kojima sam. Bila je to mora. ovek je uao u
kuu. Hteo j& da nam preree vratove. Nikada ga ranije nisam video, ali sam, za
udo, znao ko je on. Bio je to otac devojke sa kojom sam se nekoliko puta sastajao
u srednjoj koli. To je bilo sve. Nema zakljuka. Jednostavno sam se probudio
preplaen, jer sam znao da je onaj ovek hteo da nas ubije.
Zamolio sam Stiuarta da mi sve ispria o tom oveku iz sna. Zaista nemam
sta da vam kaem, rekao je, nikada ga nisam upoznao. Samo sam
127
nekoliko puta imao sastanak sa njegovom kerkom, u stvari ne sastanke, samo bih
je otpratio kui nakon mie u crkvi. Kada sam je jednom-pratio, poljubio sam je u
nekom grmlju. Tu se Stjuart nervozno nasmeiao i nastavio: U snu sam imao
oseaj da nikada nisam video njenog oca mada sam znao ko je. U stvari,. video
sam ga iz "daljine. Bio je ef stanice. Ponekad bih otiao na stanicu da posmatram
vozove i tada bih ga video.
Neto mi je kliknulo u mozgu. I sam sam za letnjih podneva, kao dete,
posmatrao vozove. Sve se deavalo na stanici, a ef stanice je bio reiser akcije.
On je znao udaljeina mesta iz kojih su dolazili veliki vozovi do naeg malog
grada. Znao je velike gradove u koje su odlazili. Znao je koji voz e se zaustaviti,
a koji e protutnjati tresui zemlju u prolazu. Radio je sa prekidaima i signalima,
Priniao je potu i slao je, a ako nije radio sve te divne stvari, imao je jo lepi
posao - odailjao je magine signale u itav vanjski svet, tipkajui na malenom
tasteru.
Stjuarte, rekao am, rekli ste mi da ste ateista verujem vam. Deo vaeg
uma veruje da nema Boga, ali mislim da postoji i drugi deo uma koji veruje da
Bog postoji - Bog opasan i spreman da preree vrat.
Moja pretpostavka je bila tana. Postepeno, radei zajedno, oklevajui, borei
se protiv otpora, Stjuart je poeo da prepoznaje u sebi runu veru: uverenost, \lnad
ateizma, da svet kontralie i njime upravlja zla sila, sila koja moe, ne samo da
preree vrat, ve i eli da to uradi, eli da ga kazni, zbog grehova, uglavnom
manjih scksualnih incidenata, simbolizovanih poljupcem kerke efa stanice. Na
kraju, postalo je jasno (meu drugim razlozima depresije) da je Stjuartov razlog za
depresiju bila polcora koju je Sjtjuayt inio, i da je figurativno sekui svoj
sopstveni vrat hteo da sprei Boga da mu-to zaista uini.
Iz ega je proizalo Stjuartovo shvatanje o zlom Bogu i zlom svetu? Kako se
razvija religioznost kod Ijudi? ta odreuje ovekov lini pogled na svet. Postoje
itavi kompleksi determinanti, a.li ova knjiga nee u njihovom
ispitivanju ii preduboko. Najbitniji faktor za razvoj religioznosti kod vine ljudi
je, oigledno, njihova kultura. Ako sjno Evropljani, verovaemo da je Hrist bio
belac, ako smo Afrikanci, da je bio crnac. Ako je ovek Indijac, roen i odrastao u
Benaresu ili Bombaju, verovatno e postati pripadnik hindu religijc i imati
pesimistian pogled na svet. Ako je ovelc Amerikanac, roen i vaspitan u
Indijani, pre e postati pripadnik hrianske nego hindu religije i imac
optimistian pogled na svet. Mi imamo tendenciju tla vCru jjmo u ono u ta
128
ljudi oko nas veruju, i prihvalamo kao istinu ono to nam ti Ijudi kau o prirodi
svcta u vrcme kada se formiramo kao linosti.
Ali manje je oigledna (izuzev psihoterapeutima) injcnica da jc najvaniji
deo nae kulture naa porodica. Najosnovnija kultura u kojoj se razvijamo je
kultura nae porodicc, a nai roditelji su njeni kultumi lideri. Jo vie, najvaniji
aspekat te kulture nije ono sto nam nai roditelji govore o Bogu i prirodi stvari,
ncgo ono to rade - kako se ponaaju jedno prema drugom prema naoj brai i
sestrama i iznad svega, prema nama. Drugim reima, ono to uimo o prirodi sveta
dok rastemo, determinisano je stvarnom prirodom naeg iskustva u mikrokosmosu
porodice. Za determinaciju naeg pogleda na svet nije toliko vano ta nam
roditelji kau; koliko je to jedinstveni svet koji oni stvaraju svojim ponaanjem.
Slaem se da je u meni ta ideja o Bogu, koljau, rekao je Stujart, ali odakle mi
to? Moji su roditelji apsolutno verovali u Boga - stalno su o tome govorili, a
njihov Bog je bio Bog ljubavi. Hrist nas voli. Bog nas voli. Mi volimo Boga i
Hrista, ljubav, ljubav, samo sam o tome sluao.
Da li vam je detinjstvo bilo sretno? pitao sam. Stjuart je zurio u mene.
Prestanite da se pravite da ne razumete. Znate da nije. Znate da je bilo bedno.
Zaista je bilo bedno?
Znate i to. Znate kakvo je bilo. Stalno su me tukli, kaievima, metlama,
etkama, bilo ime to im je bilo pri ruci. Sve to bih uradio zasluivalo je batine.
Jedne batine dnevno pomau vam da budete zdravi i od vas naprave dobrog,
malog hrianina.
Da li su ikad pokuali da vas udave ili da vam prereu grlo?
Ne, ali siguran sam da bi pokuali da nisam bio toliko predostroan. Imao
sam jo pacijenata sa takvim konceptom Boga i slinim sumornim i zastraujuim
idejama o prirodi postojanja. udi me da nema vie bogova - udovita u ljudskim
umovima. U prvom delu ove knjige je reeno da su u svaijem detinjstvu roditelji
figure nalik na bogove i nain na koji se oni ponaaju mora biti nain itavog
univerzuma. Naa prvfa (a esto i jedina) ideja o bojoj prirodi je jednostavna
ekstrapolacija priroda naih roditelja jednostavno meanje karaktera naih oeva i majki, ili onih koji imaju njihovu
ulogu. Ako imamo roditelje koji nas vole i oprataju nam, verovatno emo
verovati u Boga koji voli i oprata, a u naem odraslom ivotu gledaemo na svet
kao na prijatno mesto, kao to je bilo ! nae detinjstvo.Ako su nam roditelji bili
grubi skloni kaznama, verovatno emo sazreti sa konceptom o grubom i
udovinom Bogu koji kanjava. Ako nisu vodili rauna o nama doiveemo i
univerzum kao mesto na kome se ne vodi rauna o oveku.
129
injenica da je ovekova religionost, ili pogled na svet, uglavnom

determinisana jedinstvenim iskustvom iz detinjstva, suoava nas sa centralnim
problemom: odnosom religije i stvamosti. To je problem mikrokosmosa i
makrokosmosa. Stjuartov pogled na svet kao na opasno mesto gde e mu prerezati
grlo ako nije obazriv, bio je savreno realistian u terminima
mikrokosmosa njegove porodice u detinjstvu. iveo jc pod dominacijom dva zla
odrasla stvorcnja. Ali nisu svi roditelji zli, niti su svi odrasli zli. U sirem svetu, u
makrokosmosu, ima mnogo razliitih vrsta roditclja, ljudi, dnitava i kultura. Da
bismo razvili religioznost, ili pogled na svet, koji je realistian, tj. potvruje
stvarnost, kosmos i nau ulogu u njemu - moramo stalno da revidiramo i
proirujemo svoje razumevanje da bismo ukljuili nova znanja ireg sveta.
Moramo stalno proirivati okvir naih referenci. Ovde se bavimo problemima
oznaavanja i premosa koje smo obradili u prvom delu. tjuartova mapa realnosti
je bila tana za mikrokosmos njegove porodice, ali je on tu mapu projicirao na
svet odraslih gde je ona bila strano jednostrana, i zato netana.
Religioznost veine odraslih je do izvesne mere produkt prenosa. Veina nas
operie sa uim dijapazonom referenci nego to su nae mogunosti, ne
transcendentirajui uticaj nae posebne kulture, naih posebnih roditelja i naeg
jedinstvenog iskustva iz detinjstva na nae razumevanje. Zato nije udo to je svet
ljudi pun konflikata. Imamo situaciju u kojima ljudska bia koja moraju da rade
jedna sa drugima imaju razliite poglede na prirodu stvarnosti, a svako misli da je
njegov ili njen pogled taan, jer je baziran na mikrokosmosu linog iskustva. A da
bi sve bilo gore, veina nas nije ni svesna svoga pogleda na svet, a jo manje
jedinstvencsti iskustva iz kojeg je taj pogled nastao. Brajant Ved, psihijatar
specijalista na polju internacionalnih veza, prouavao je pregovore izmeu SAD i
SSSR i mogao je da skicira jedan broj osnovnih pretpostavki prirodi ljudskih bia,
drutva i sveta koji su imali Amerikanci i koje su se dramatino razlikovale od
pre.tpostavki Rusa. A pve pretpostavke su diktirale ponaanje pregovaraa na obe
strane, Neizbean rezultat je bio da je
pregovarako ponaanje Rusa, Amerikancima izgledalo ili ludo, ili namerno zlo, a
naravno Amerikanci su Rusima isto tako izgledali ludi i zli. Mi smo zaista kao ona
tri slepa oveka iz-poslovice, u vezi smo samo sa svojim posebnim delom slona, a
svako smatra da zna prirodu cele ivotinje. I tako mi ratujemo oko naih razliitih
mikrokosmikih pogleda na svet, a svi su ratovi sveti.
130
Religija nauke
Duhovno sazrevanje je putovanje iz mikrokosmosa u sve vei
makrokosmos. U svojim ranim fazama to je putovanje saznanja, a ne vere. Da
bismo pobegli od mikrokosmosa svojih ranijih iskustava i oslobodili se prenosa,
neophodno je da UIMO. Moramo stalno poveavati nae carstvo znanja i polje
vizije kroz postupno savladavanje i inkorporaciju novih informacija.
Proces poveanja znanja je glavna tema ove knjige. U iprethodnom delu
ljubav je definisana kao proirivanje, tj. proirivanje sebe - i istakli smo da u rizike
Ijubavi spada i rizik ulaska u nepoznato novog iskustva. Na kraju prvog dela o
disciplini, zabeleili smo da uenje neeg novog zahteva naputanje starog bia i
smrt prevazienog znanja. Da bismo proirili svoju viziju, moramo biti voljni da
odbacimo, da ubijemo nau sufenu viziju. Na kracoj stazi je lake kada se to ne
radi, jednostavnije je ostati gde ste, koristiti istu mikrokosmiku mapu i ne patiti
zbog unitavanja svojih ideja. Put duhovne zrelosti, meutim, Iei na suprotnoj
strani: Poinjemo tako to ne vcrujemo vie onome u ta smo do sada verovali,
aktivno traei pretee istrano, namerno iskuavajui vrednost svega to smo
smatrali dragim. Staza do svetosti vodi kroz dovoenje u pitanje SVEGA.
Poinjemo sa naukom. Poinjemo zamenjujui religiju svojih roditelja
religijom nauke. Moramo da se pobunimo i odbacimo religiju naih roditelja jer je
neizbeno da je njihov pogled na svet ui od onog za koji smo mi sposobni,
ukoliko potpuno isikoristimo nae lino iskustvo, ukljuujui nae iskustvo kao
odraslih osoba kao i iskustvo generacija ljudske istorije. Ne postoji dobra statiaia
religija. Da bi bila vitalna, najbolja za koju snio sposobni, naa religija mora biti
potpuno lina. Iskovana na vatri nasih pitanja i sumnji, nastala u tekim
iskuenjima sopstvenog iskustva stvarnosti. Kao to teolog Alen Dons kae:
Jedan od naih problema je da je vrlo mali broj nas razvio jasan lini ivot.
Sve u vszi sa nama izgleda drugorazredno, ak i nae emocije. U mnogim
sluajevima moramo da se oslonimo na drugorazredne informacije da bismo
funkcionisali. Prihvatamo na re ono to nam kae lekar, naunik, farmer. Ile
volim to. Moram to da prihvatim jer oni imaju vitalno znanje ivljenja koje ja ne
poznajem. Bez drugorazrednih informacija koje se tiu stanja mojih bubrega,
efekta holesterola i uzgoja pilia, mogu da ivim, ali, kada je u pitanju znaaj/
svrha i smrt drugorazredne informacije nisu dovoljne. Ne mogu opstati sa
131
drugorazrednom verom u drugorazrenog Boga. Mora postojati lina re,

jedinstvena konfrontacija, da bih se ja osetio ivim.
Za mentalno zdravlje i duhovno sazrevanje moramo razviti svoju linu
religiju, a ne oslanjati se na religiju naih roditelja. Ali ta je sa religijom nauke?
Nauka je religija ili je to sloen pogled na svet sa velikim brojem vanih postavki.
Veina tih vanih postavki su poput onih: univerzum je stvaran i prema tome
objekat vredan ispitivanja; za ljudska bia je bitno da ispituju univerzum;
univerzum ima smisla - tj. on sledi zakonitosti i predvidljiv je. Ali, ljudska bia su
bedni istraivai podloni praznovericama, predrasudama i duboko ukorenjenoj
tendenciji da vide ono to ele a ne onoto zaista postoji. Prema tome, da bi se
ispitivalo i pravilno razumelo, neophodno je za ljudska bia da se podvrgnu
disciplini naunog metoda. Bit ove discipline je iskustvo tako da ne moemo
smatrati da neto znamo ukoliko to zaista nismo iskusili. Dok disciplina naunog
metoda poinje sa iskustvom, jednostavnom iskustvu ipak ne treba verovati. Da bi
se iskustvo proveravalo ono mora biti u stanju da se ponovi, obino u formi
eksperimenta. Stavie iskustvo mora biti proverljivo i to tako da i drugi ljudi
doive isto Iskustvo pod istim okolnostima.
Kljune rei su stvamost, ispitivanje, znanje, nepoverenje,
iskustvo, i disciplina i njih stalnp koristimo. Nauka je religija skepticizma. Da
bismo pobegli od mikrpkpsmpsa naih iskustava detinjstva, od
mikrpkpsmpsa nae okpline, njene dpgme, pd pplu- istina koje su nam roditelji
saoptili, veoma je bitno da budemo skeptini prema onome to smatramo da smo
nauili. Nauni stav nam omoguuje da nae lino iskustvo mikrokosmosa
transformiemo u lino iskustvo makrokosmosa. Poeemo tako to emo postati
naunici.
Mnogi pacijenti koji su ve zauzeli nauni stav rekli su mi: Nisam
religiozan. Ne idem u crkvu, ne verujem u ono to su mi crkva i roditelji govorili.
Nemam veru svojih roditelja. Mislim da nisam mnogo duhovan. Za njih je uvek
ok kada ih pitam o realnosti te tvrdnje da nisu duhovna bia. Vi ste religiozni,
kaem im ja, i to duboko religiozni. Cenite itinu, verujete u mogunost svoga
sazrevanja i napredovanja
- mogunost duhovnog progresa. Vaa religija je jaka vi ste voljni da
podnesete patnje izazova i agonije oduavanja. Vi preuzimate rizik terapije, a sve
to radite zbog svoje religije. Ne moete rei da ste manje duhovni od. vasih
roditelja, naprotiv, mislim da ste vi duhovno evoluirali iznad svojih roditelja. Va
je duhovni skok vei nego njihov, jer njihov nije bio dovoljno jak: da im podari
snage da stvari dovedu u sumnju.ntemacion ilni karakter nauke govori o
132
tome da nauka predstavlja napredak, jedan evolucioni skok koji je superioran

velikom broju drugih pogleda na svet. Govorimo o naunoj zajednici irom sveta.
Ona se zaista pribliava pravoj zajednici i meu sobom je mnogo blia nego,
katolika crkva, koja je po bliskosti svojih lanova moda najblia
internacionalnom bratstvu. Naunici svih zemalja mogu da se sporazumevaju jedni
sa drugima, i to mnogo bolje nego veina nas. Oni su do izvesnog stepena bili
uspeni u transcendentovanju mikrokosmosa njihove kulture. Do izvesnog su
stepena postali mudri.
Do izvesnog stepena. Verujem da je naunikov ? skeptian pogled na svet
poboljanje pogleda na svet od onog baziranog na slepoj veri, lokalnom sujeverju j
tvrdnjama koje se ne dovode u pitanje, i venijem da je veina naunika tek krenula
putem duhovnog sazrevanja. Precizno reeno, verujem da je stav prema realr.osti
Boga veine naunika isto toliko parohijalan koliko i pogled jednostavnog seljaka
koji slepo sledi veru svojih otaca. Ni naunicima nije lako srazmatrati realnost
Boga.
Kada sa prefinjenim skepticizmom posmatramo fenomen vere u Boga, nismo
impresionirani. Veinom vidimo dogmatizme, a iza dogmatizama vidimo ratove,
inkviziju i proganjanja i nalazimo hipokriziju. Ljudi koji zapovedaju bratstvom,
ubijaju druge ljude u ime vere, pune svoje depove na tu raun, i praktikuju
svaku vrstu brutalnosti. Vidimo zbunjujuu mnoinu rituala i likova bez
konsenzusa. Ovaj Bog je ena sa est ruku i est nogu. Onaj je ovek koji sedi na
tronu. Ovaj je slon. Onaj tamo je esencija niega. Panteoni, kuni bogovi, trojstva,
jedinstva. Vidimo neznanje, praznoverje, krutost. Staza verovanja u Boga dosta
jadno izgleda. Ponekad ovek pomisli da bi
oveanstvo bolje napredovalo da nema vere u Boga, i da Bog nije samo nagrada
na nebu koja e jednom doi, nego je i vrlo otrovna nagrada. Bilo bi razumno
zakljuiti da je Bog iluzija u umovima ljudi - destruktivna iluzija, i da je verovanje
u Boga zajednika forma ljudske psihopatologije koju treba leciti.
Tako smo doli do pitanja: Da li je vera u Boga bolest? Da li je to
manifestacija prenosa - koncepta naih roditelja koji smo izvukli iz
mikrokosmosa i neadekvatno projektovali na makrokosmos? Ili, da to drugaije
postavimo, je li takva vera forma primitivnog ili deijeg verovanja iz koga emo
izrasti i potraiti vie nivoe svesti i zrelosti? Ako elimo da se nauno
postavimo da bismo odgovorili na ovo pitanje, bitno je da se vratimo stvarnosti i
njenim injenicama. ta se deava sa ovekovom verom u Boga d<?k on sazreva
kroz proces psihoterapije?
133
Ketin sluaj
Keti je bila najzaplaenije stvorenje koje sam video. Kada sam je prvi put
sreo, sedela je na podu u uglu, mrmljajui kao da zapeva. Ugledala me je kako
stojim u ragastovu i oi su joj se rairile od uasa. Jauknula je i povukla se u ugao
i stalno se oslanjala o zid, kao da eli da proe kroz njega. Rekao sam: Keti, ja
sam psihoterapeut. Neu te povrediti. Seo sam na stolicu malo dalje od nje i
ekao. Jo minut se grila u uglu, onda je poela da se oputa, ali tek toliko da
pone neuteno da plae. Posle nekog vremena prestala je da plae i ponovo
poela da zapeva. Pitao sam je ta nije u redu. Umreu, promrmljala je ne
prekidajui zapevanje. Nita nije htela da mi kae. Svakih pet minuta bi prestala,
oigledno iscrpljena, a onda ponovo nastavila. Na sva pitanja je odgovarala sa
umreu ne prekidajui ritam zapeva. Izgleda da je mislila da e spreiti smrt
pevanjem, i zato sebi nije ozvoljavala ni odmor ni san. Od njenog mua sam
saznao minimum injenica. Hauard, mladi policajac, oenio se sa Keti kada je
imala dvadeset godina. Ve su dve godine u braku. U braku nisu imali problema, i
Keti je bila vrlo bliska sa roditeljima. Nikada ranije nije imala psihijatrijskih
problema. Njena bolest je bila iznenaenje. To jutro se odlino oseala. Odvezla
ga je na posao. Dva sata kasnije, njegova sestra ga je pozvala. Otila je da poseti
Keti i nala je u onom stanju. Odvezli su je u bolnicu. Ne, nije se udno ponaala
u poslednje vreme. Moda ima samo jedna stvar, ve etiri meseca se plaila da
ide na javna mesta. Da bi joj pomogao, Hauard je vrio sve kupovine u
samousluzi, dok je ona sedela u kolima. Izgledalo je da se plai i kada je sama.
Mnogo se molila, ali ona je to stalno radila, otkad je on zna. Njena je porodica bila
veoma religiozna. Njena je majka bar dva puta nedeljno ila na misu. udna stvar,
Keti je. prestala da ide na misu im se udala. Njemu je to odgovaralp, ali ipaik se i
dalje mnogo molila. Njeno fiziko zdravlje? Oh, ono je bilo odliono. Nikada nije
bila u bolnici. Onesvestila se na nekoj svadbi pre nekoliko godina. Kontracepcija?
Uzimala je piliile. Saekajte trenutak. Pre mesec dana mu je rekla da je prestalaa
uzima pikile. itala je o tome kako su opasne. On o tome nije razmiljao.
Dao sam Keti veliku dozu umirujuih sredstava i sedativa tako da je mogla
nou da spava, ali sledea dva dana njeno panaanje se nije menjalo.
Neprekidno zapevanje, nemogunost druge komunikacije sem sa-. optenja da je
eka neodlona smrt i ogroman strah. Konano, etvrtog dana, dao sam joj
intravenoznu injekciju. Od ove injekcije ete biti pospani, Keti, rekao sam, ali
neete zaspati. Neete ni umreti. Ona e vam omoguiti da prestanete sa
134
zapevanjem. Oseaete se vrlo relaksirani, moi ete razgovarati sa mnom. elim

da mi kaete t& se desilo onog jutra kada ste doli u bolnicu.
Nita se nije desilo, odgovori Keti.
Odvezli te mua na posao?
Da. Onda sam se odvezla kui. Posle toga sam osetila da u da umrem.
Vozili ste kui ba kao i svakog jutra kada odvezete mua na posao?
Keti iponovo poe da zapeva.
Prestanite zapevati, Keti, naredio sam. Potpuno ste sigurni. Oseajte se
oputenom. Neto je bilo drugaije kada ste se vraali kui. Rei ete mi ta je to
bilo drugaije.
Ila sam drugim putem.
Zato?
Ila sam putem koji prolazi pored Bilovie kue.
Ko je Bil?
, Keti ponovo pone zapevanje.
Je li Bil moda bio va mladi?
Bio je. Pre nego to sam se udala.
Mnogo vam nedostaje Bil, zar ne?
Keti zajeca: Oh Boe, umreu.
Jeste li videli Bila tog dana?
Ne.
Ali, eleli ste da ga vidite?
Umreu, odgovori Keti.
Oseate da e vas Bog kazniti zato to ste eleli da ponovo vidite Bila?
Zato verujete da ete umreti?
Da. Ponovo poe da zapeva. Pustio sam je da zapeva desetak minuta dok
sam razmiljao. Konano sam rekao: Keti verujete da ete umreti zato to mislite
da znate ta Bog misli Ali greite. Vi ne znate ta Bog misli. Znate samo ono to
su vam rekli o Bogu, a mnogo toga to su vam rekli je pogreno. Ja ne znam sve o
Bogu, ali znam vie od vas, i vie od ljudi koji su vam govorili o njemu. Na
primer, svakoga dana viam mukarce i ene po,put vas koji ele da budu neverni,
a neki i jesu, i njih Bog ne kanjava. Znam to, jer oni dolaze kod mene i priaju
mi. I postaju sreniji, kao to ete i vi postati sreniji. Zato emo poeti da radimo
zajedno. A vi ete shvatiti a niste loa osoba. I nauiete istinu o sebi i ivotu. A
sada spavajte. Kada se prabudite, vie se neete plaiti smrti. Kada me sutra
135
ponovo vidite, moi cete razgovarati sa mnom i moi emo priati o Bogu i
136
O vama.
Ujutru je Keti bilo bolje. Jo uvek je bila uplaena
1 ne ba potpuno uverena da nee umreti, ali vie nije bila potpuno uverena
da hoe. Polako, danima se otvarajui, pojavila se njena pria, deli po deli. Za
vreme poslednjih godina u gimnaziji imala je seksualne odnose sa Hauardom. On
je eleo da se njome oeni, i ona se sloila. Dve godine kasnije, na venanju svoga
prijatelja, odjednom je shvatila da ne eli da se uda. Onesvestila se. Nakon toga je
bila zbunjena u odnosu na
Hauarda. Nije znala da li ga voli, ali oseala je vda mora ii do kraja, jer je
znala da je ve zgreila poto je imala odnose sa njim pre braka, i taj bi se greh
uveao ako se njihova veza ne bi posvetila brakom. Ipak nije elela decu, bar ne
dok ne bude sigurna da voli Hauarda. Tako je poela sa pilulom - jo jedan greh.,
Nije, mogla da ispovedi taj greh pa joj je bilo velik olakanje kada je prestala da
ide na misu nakon venanja. Uivala je u seksu sa Hauardom, ali, gotovo odmah
nakon venanja, on je izgubio seksualni interes za nju. Bio je idealan snabdeva,
kupovao joj je poklone, ponaao se sa potovanjem, mnogo radio i nije
dozvo]javao da se ona zaposli. Ali, gjotovo ga je morala moliti da sa njoni spava,
a seks koji su imali svake dve nedelje je bio nedovoljan da se ona oslobodi
neprestane dosade. Na razvod nije ni pomiljala, i to je takoe bio nezamislivi
gieh.
Uprkos sebi, Keti je poela da razvija fantazije o seksualnom neverstvu.
Moda je mislila da e ih se otarasiti ako vie moli pa je poela da moli ritualno,
pet minuta. svakog sata. Hauard je to primetio i zadirkivao je. Tada je ona odluila
da sakrije svoje molitvc, pa je molila due kada je on bio na poslu, da bi
nadoknadila ono vreme kada je bio kod kue. Morala je da moli ili ee ili bre.
Odluila se za oboje. Sada sc molila svakih pola sata, a postepcno je poela jo
ee. Kad god bi izala napolje, posmatrala je mukarce. To je jo vie pogoralo
stvari. Poela se plaiti da izae bez Hauarda. ak i kada jc bila sa njim, ona se
plaila javnih mesta, gdc je mogla da vidi mukarce. Mislila je da bi moda trebalo
da se vrati crkvi. Tada je shvatila da, ako se vrati crkvi, grcie ako nc ide na
ispovest i ne prizna svcteniku svoje fanlazije o nevcri. To nije mogla da uradi.
Ponovno je udvostruila brzinu molitve. Da bi sebi olakala, razvila je sistem
po kome je jedan otpevani slog stajao umesto itave specifine molitve. Tako je
nastalo zapevaoje. Uskoro, usavravajui sistern, mogla je da otpeva hiljadu
molitava za pet minuta. Dok je bila zauzeta usavravanjem svoga zapevanja, njene
fantazije o neverstvu su se povukle, ali kada je usavrila
137
sistem, one su se vratile pimom snagom. Poela je da razmilja kako da ih

sprovede. Razmiljala je da pozove Bila, njenog starog momka, razmiljala je o
barovima u koje bi mogla otii popodne. Uasnuta mogunou da to zaista uradi,
prestala je da uzima pilulu, nadajui se da e joj strah od trudnoe pomoi da
odoli. Ali elja je sve vie rasla. Jedno popodne je poela da masturbira. Bila je
uasnuta. To je bio greh, moda najgori od svih. ula je za hladan tu pa se
istuirala ledenom vodom. To joj je pomoglo dok Hauard nije doao kui, ali
sutraan je sve poelo iznova.
Konano, poslednje jutro je popustila. Nakon to je Hauarda odvezla na
posao, otila je pravo Bilovoj kui. Parkirala je ispred kue i ekala. Nita se nije
desilo, izgledalo je da nema nikoga kod kue. Onda je izala iz kola i nagnula se u
zavodljivoj pozi. Molim te, molila je u sebi, molim te neka me Bil vidi, molim
te, neka me primeti. I dalje se nita nije deavalo. Molim te, neka me nako vidi,
bilo ko. Moram sa nekim u krevet. Oh, Boe, ja sam kurva. Ja sam vavilonska
kurva. Oh, Boe, ubij me, moram da umrem. Uskoila je u kola i otila.kui.
Uzela je ilet i pola da sebi presee vene. Nije to mogla da uradi, ali Bog je
mogao. Bog e to uraditi. Bog e joj dati ono to zasluuje. On e svemu uiniti
kraj, i njoj takoe. Neka pone. Oh Boe, tako se bojim, tako se bojim. Molim te
pouri, tako se bojim. Poela je da zapeva ekajui. I tako ju je nala Hauardova
sestra. Celu tu priu sam saznao tek nakon nekoliko meseci munog rada. Veina
tog rada je bila koncentrisana na koncept greha. Gde je nauila da je masturbacija
greh? Ko joj je rekao da je to greh? Kako je taj, ko joj je to rekao, znao da je to
greh? ta masturbaciju ini grehom? Zato je neverstvo greh? ta je to greh? I
tako dalje i tako dalje. Ne znam profesiju uzbudljiviju i privilegovaniju od
psihoterapije, ali ponekad ona moe biti veoma dosadna, kada se stavovi prema
ivotu metodino is,pituju jedan po jedan, u svim pojedinostima. esto je takav
izazov barem delom uspean, ak i pre nego to se sklopi cela pria. Na primer,
Keti mi je mogla rei mnoge ove detalje, kao to su njene fantazije i masturbacija,
tek nakon to je sama poela da preispituje pitanje smisla svog oseanja greha i
svoje koncepcije samog ina greha. Da bi to dovela u pitanje, trebalo .je da dovede
u pitanje vrednosti i autoritet i mudrost itave katolike crkve ili bar one crkve sa
kojom je ona imala dodira. ovek ne izaziva katoliku crkvu laka srca. Mogla je
to da uradi samo zato to je u meni imala snanog saveznika i jer je postepeno
poela da veruje da sam zaista na njenoj strani, da elim da joj pomognem i da je
neu navesti na zlo. Ovo terapeutsko saveznitvo koje smo inili ona i ja je uslov
za uspenu
psihoterapiju.
138
Keti su otpustili iz bolnice nedelju dana nakon one injekcije, ali je tek nakon
etiri meseca intenzivne terapije, ona bila u stanju da kae, razmatrajui svoje
ideje o grehu: Mislim da mi je katolika crkva usadila te ideje. To je bila taka
sa koje je krenula nova terapija, i mi smo poeli da postavljamo pitanja: Kako je
dolo do toga da se ovo desi? Kako je dozvolila da joj se takve ideje usade? Kako
to da do sada nije bila u stanju da sama misli i na bilo koji nain dovede crkvu u
pjtanje? Ali, mama mi je rekla da nikada crkvu ne dovodim u pitanje, rekla je
Keti. Tako smo poeli da radimo na Ketinom odnosu sa roditeljima. Sa ocem nije
imalt nikakav odnos. Tu nije imala nikog kome se moe obratiti. Otac je radio i
to je sve. On je radio i radio, a kada bi doao kui, zaspao bi u stolici pijui pivo.
Izuzev petkom, uvee. Tada bi pio pivo u krmi. Majka je upravljala porodicom.
Sama, bez suprotstavljanja, izazova i opozicije - ona je drala sve u ruci. Bila je
ljubazna, ali vrsta, davala je, ali se nikada nije preavala: Uvek mirna i
postojana. To ne sme da radi, draga. Dobre devojice to ne rade. Ti ne eli
da nosi te cipele, duo. Devojice iz dobrih kua ne nose takve cipele. Nije
pitanje u tome da li ti eli da ide na misu, duo. Bog eli da mi tamo idemo.
Polako, Keti je poela da vidi, iza moi katolike crkve, ogromnu mo svoje
majke, osobe tako meke, a opet dominirajue, tako da joj je bilo nezamislivo i da
pokua da joj se suprotstavi.
Ali, psihijatrija retko kada ide glatko. est meseci nakon naputanja bolnice,
jednog nedeljnog jutra, Hauard me je pozvao da mi kae da se Keti zakljuala u
kupatilo i ponovo zapeva. Po mojim instrukcijama, on je nagovorio da se vrati u
bolnicu gde sam ih doekao. Keti je bila isto uplaena kao i prvog dana kada sam
je video. Ponovo Hauard nije znao zato je to sve krenulo. Odveo sam Keti u
njenu sobu. Prestanite da zapevate, naredio sam. I recite mi ta se desilo.
Ne mogu.
Da, moete Keti.
Jedva prediui izmeu dva zapevanja Keti ree: Moda bih mogla, ako mi
ponovo date drogu istine.
Ne Keti, odgovorio sam. Sada ste dovoljno jaki da to sami uradite.
Jaukala je. Onda me je pogledala i ponovo poela da zapeva. Ali u njenom
pogledu sam otkrio ljutnju, gotovo bes na mene.
Ljutite se na mene, rekao sam.
139
Odmahnula je glavom, i dalje ,zapevajui. Keti, rekao sam. Mogu da

smislim mnogo razloga zbog kojih ste ljuti na mene, ali neu znati koji je pravi
sve dok mi vi to ne kaete. Moete mi rei, ne bojte se.
Umreu, promrmlja.
Neete Keti. Neete umreti jer se ljutite na mene. Ja vas neu ubiti zato to
se ljutite na mene. U redu je to to se ljutite na mene.
Moji dani su odbrojani, jeala je Keti. Moji dani su odbrojani.
Neto mi je u tim reima zazvuak udno. To nisu rei koje sam oekivao.
Nekako su bile neprirodne, ali nisam znao ta da kaem, pa sam ponavljao stalno
isto:
Keti, ja vas volim, rekao sam. Ja vas volim, ak i ako vi mene mrzite.
Takva je -ljubav. Kako da vas kaznim zato to me mrzite, kada vas volim,. vau
mrnju i sve.
Ne mrzim ja vas, zajeca.
Iznenada mi postade jasno u glavi: Vai dani su odbrojani, odbrojani na
Ovoj zemlji. To je to, zar ne, Keti! Potuj majku i oca da bi ti se produili dani na
zemlji. Peta boija zapovest. Potuj ili umri. To je to, zar ne?
Mrzim je, promrmlja Keti, a onda glasnije, kao ohrabrena zvukom svoga
glasa, izree rei kojih se plaila: Mrzim je, mrzim svoju majku, mrzim je.
Nikada mi nije dala ... nikada mi nije dala ... nikada mi nije dala MENE.
Nikada mi nije dozvolila da ja budem ja. Napravila me je po svom liku. Ona me je
napravila, napravila, napravila. Nije dozvolila da d deli mene bude Ja.
U stvari, Ketina terapija je jo uvek bila na poetku. Stvami svakodnevni
strah je jo leao ispred nje. Strah od toga da bude onO to zaista jeste, na hiljadu
malih naina. Shvatajui injenicu da je majka potpuno dominirala njome, Keti se
morala pozabaviti injenicom da joj je to ona dopustila. Odbijajui majinu
dominadju suoila se sa procesom uspostavljanja vlastitih vrednosti i donoenja
vlastitih odluka i bila je vrlo uplaena. Bilo je mnogo sigurnije pustiti majku da
donosi odluke, mnogo jednostavnije prihvatiti majine vrednosti i vrednosti crkve.
Trebalo bi se mnogo vie potruditi da bi se usmerila sopstvena egzistencija.
Kasnije je Keti rekla: Znate, nikada se ne bih menjala sa sobom kakva sam bila,
a ipak, ponekad eznem za onim danima. Tada mi je ivot bio laki, bar na neki
nain.
Kada je poela nezavisnije da ivi, Keti se suoila sa Hauardovim
neuspehom kao ljubavnika. Hauard je obeao da e se promeniti, ali, nita se nije
deavalo. Keti je vrila pritisak na njega. Poeo je da dobija napade anksioznosti.
Na moj nagovor otiao je kod jednog psihoterapeuta na tretman.
140
Suoio se sa duboko zapretenim sklonostima ka homoseksualnosti protiv kojih se

borio tako to se oenio sa Keti. Zato to je fiziki bila veoma atraktivna, smatrao
ju je pravim zgoditkom, nagradom koju je dobio za dokazanu mukost. U stvari,
on je nikada nije voleo. Kada su sve to otkrili, on i Keti su se vrlo prijateljski
dogovorili o razvodu. Keti se zaposlila kao prodavaica u velikoj robnoj kui. Sa
mnom je prolazila kroz agonije malih, ali nezavisnih odluka koje je morala da
donese u vezi sa poslom. Vremenom je postala samosvesnija i poverljivija. Imala
je sastanke sa mnogim mukarcima,
nameravala se i ponovo udati i imati deu, ali se trenutno ipak opredelila za
karijeru. Postala je pomonik efa robne kue. Nakon zavrene terapije,
unapreena je u efa, a kasnije sam uo da je prelau jo veu firmu, i da je sa
dvadeset sedam godina vrlo zadovoljna sobom. Ne ide u crkvu i vie sebe ne
smatra katolikinjom. Ne znam da li veruje u Boga ili ne, ali iskreno e vam rei da
pitanje Boga nije tako vano u ovom stadijumu ivota.
Opirno sam opisao Ketin sluaj, zato jer je vaan za odnose religioznog
vaspitanja i psihoterapije. Postoje milioni devojaka slinih Keti. Ponekad kaem
ljudima da me katolika crkva snabdeva pacijentima. Mogao bih to rei i za
baptistiku crkvu, luteransku, prezbiterijansku ili bilo koju drugu. Naravno, nije
crkva jedini uzrok Ketinih neuroza. Na neki nain, crkva je samo sredstvo koje je
Ketina majka iskoristila da cementira i povea njen ekscesiVni roditelj9ki
autoritet. ovek bi sa pravom mogao rei da je majina dominirajua priroda,
pojaana odsustvom oca, bila osnovni uzrok neuroze, i u tom pogledu je
specifian sluaj. Ipak, i crkva ima svoju krivicu. Nijedna opatica i ni jedan
svetenik koji joj je predavao katehizam, nije podrao Keti da na razuman nain
postavlja pitanje religiozne doktrine ili na bilo koji je nain nauio da razmilja
svojom glavom. Crkva nikada nije brinula 0 tome to se njenom doktrinom moe
manipulisati, to je nerealno kruta i podlona zloupotrebi. Jedan nain analiziranja
Ketinog problema bila je tvrdnja da, dok je celim srcem verovala u Boga, boje
zapovesti i koncept greha, njena religija i razumevanje sveta bili su skueni i loe
usklaeni sa njenim potrebama. Ona nije postavljala pitanje, nije izazivala, nije
razmiljala svojom glavom. A ipak, Ketina crkva - a to je takoe tipino, nije
uinila ni najmanji napor da joj pomogne da pronae linu religiju koja bi joj vie
odgovarala. Izgleda da crkva favorizuje skuenu varijantu.
Poto je Ketin sluaj tako tipian, mnogi psihijatri i psihoterapeuti
doivljavaju religiju kao neprijatelja. Moda smatraju da je religija sama po sebi
neuroza - kolekcija inherentnih iracionalnih ideja kojima je svrha da okuju ljudski
um i onemoguce njegov instinkt ka mentalnom sazrevanju. Frojd,
141
racionalist, naunik par excellence, izgleda da je tako video stvari i, poto je on

najuticajnija figura u modemoj psihijatriji, njegovi stavovi su doprineli konceptu
religije kao neuroze. Zaista je izazov za psihijatre da posmatraju sebe za vitezove
modeme nauke u plemenitoj borbi sa destruktivnim silama drevnih religioznih
praznoverica i iracionalnih autoritamih dogmi. injenica je i da psihoterapeuti
moraju iitroiti mnogo vremena i napora da pacijentov um oslobode starih
religioznih ideja i koncepata koji su zaista destruktivni.
142
Marin luaj
Meutim, nisu svi sluajevi poput Ketinog. Postoji jo mnogo uobiajenih
ablona bolesti. Mara je bila moj prvi pacijent na dugu stazu. Bila je to bogata,
mlada ena od dvadeset pet godina kada je zatraila moju pomo. Mada nije
mogla tano da ukae ta nije u redu sa njenom egzistencijoHi, smatrala ju je
neobjanjivo tunom. Svakako je izgledala tuno. Uprkos bogatstvu i
obrazovaiiju, izgledala je kao osiromaana, ostarela imigrantkinja. Za vreme prve
godine terapije nosila je preveliku, plavu, sivu, crnu ili smeu odeu i vukla za
sobom ogromnu ofucamu i prljavu tarau iste boje. Bila je jedino dete roditelja
intelektualaca. Oboje su bili uspeni univerzitetski profesori, oboje neka vrsta
socijalista koji su mislili da je religija nagrada na nebu u koju veruju lakoverni.
Oni su joj se podsmevali kada je kao adolescent odlazila u crkvtu sa prijateljicom.
Pre nego to je krenula na terapiju, u potpunosti se sloila sa rodiiteljima. Na
samom je poetku poinosno izjavila da je ateista, zaista pravi ateist koji veruje da
bi ljudskoj rasi bilo mnogo bolje kada bi se oslobodila iluzije da Bog postoji, ili
ak da bi mogao postojati. Zanimljivo je da su Marini snovi bili prepuni
religioznih simbola kao to su ptice koje uleu u sobu, dok njihovi kljunovi dre
zapise na kojima su na prastarim jezicima napisane nejasne poruke. Ali ja Maru
nisam konfrontirao sa ovim aspektom njene podsvesti. Zaista, mi se nikada nismo
bavili pitanjem religije za vreme dvogodinje terapije. Ono na ta smo se
fokusirali bio je njen odnos sa roditeljima, dvoje veoma inteligentnih i racionalnih.
ljudi, koji su je ekonomski dobro opskrbili, ali su emocionalno bili veoma udaljeni
od nje, udaljeni na svoj intelektualan i otar nain. A uz tu emocionalnu distancu
ila je i njihova preokupiranost sopstvenim karijerama, tako da su imali malo
energije i vremena za Maru. Rezultat je bio taj da je Mara imala udobam dom i
bila jadna, bogata devojica, psiholoko siroe. Sama Mara to nije htela da
prizna. Zamerila mi je zbog tvrdnje da su je roditelji liavali ljubavi, atzamerila mi
je i kada sam joj rekao da se oblai poput siroeta. To je samo novitil, rekla je, i ja
nemam pravo da je kritikujem.
Marin progres je bio bolno postupan i dramatian. Kljuni elementi su bili
toplina i bliskost odnosa koje smo polako izgradili jedno prema drugome i koji su
se veoma razlikovali od njenog odnosa sa roditeljima. Jednog jutra, na poetku
druge godine terapije, Mara je dola na seansu nosei novu torbu. Bila je za
treinu manja od njene uobiajene, i sa vrlo intenzivnim bojama. Od tada,
143
otprilike svakog meseca, dodavala je po jedan detalj i boju svojoj garderobi. Zuto,
oran, svetlo plavo, zeleno, - gotovo kao cvet koji polako otvara latice. Na
pretposlednjoj seansi sa mnom, razmiljala je o tome kako se dobro osea i rekla:
Znate, udno je, ali promenila sam se ne samo iznutra, promenila se i sva moja
spoljanjost. Mada jo uvek ivim u istoj kui i radim iste stvari, ceo svet mi
izgleda drugaije - svet mi se ini topao i siguran, pun ljubavi, uzbudljiv i dobar.
Seam se da sam vam rekla da sam ateist. Sada vie nisam sigurna. U stvari,
misllm da nisam. Ponekad sada kaem sebi: Zna mislim da ipak postoji Bog.
Mislim da svet ne bi mogao biti ovako dobar bez Boga. udno je to. Ne znam
kako da priam o tim stvarima. Oseam da sam u vazi, u stvamoj vezi sa svime,
kao da sam deo velike slike i, mada mogu videti tek mali njen deo, znam da je tu,
znam da je dobra i da joj pripadam.
Putem terapije Keti je sa ideje o Bogu, kao najvanijoj od svih ideja, prela
na poziciju gde to pitanje nije vie bilo vano. Mara je, sa pozicije na kojoj je
potpuno odbacivala Boga, dola do toga da joj je ta ideja posfala veoma znaajna.
Isti proces, isti terapeut, oba sluaja okonana upeno, a sa oigledno suprotnim
rezultatima. Kako to da objasnimo? Pre nego to pokuamo, pogledajmo jo jedan
sluaj. U
Ketinom sluaju bilo je neophodno da terapeut aktivno izaziva njene
religiozne ideje, da bi uneo promene u pravcu dramationo smanjenog uticaja
koncepta Boga u njenom ivotu. U Marinom sluaju, koncept Boga je poeo da
dobija sve jai znaaj, a terapeut nije dovodio u sumnju njene religiozne koncepte
ni na koji nain. Da li je uvek potrebno da terapeut aktivno dovodi u sumnju
pacijentov ateizam ili agnosticizam, i namerno ga vodi u religioznost?
144
Tedov sluaj
Ted je bio pustinjak, i imao je trideset godina kada je doao kod mene.
Prethodnih sedam godina iveo je u maloj kolibi u umi. Imao je malo prijatelja, a
nijednog bliskog. Ve tri godine nije imao sastanke sa devojkama.
Povremeno,je vrio stolarske radove, ali je dane provodio uglavnom pecajui i
donosei nervozne odluke kao to su, na primer, ta e da kuva za ruak i kako e
da kuva, da li moe ili ne moe da kupi neki jeftin alat. U stvari, on je bio bogat
zahvaljujui nekom nasledstvu. Bio je i intelektualno briljantan i kao to je rekao
za vreme prve seanse - paralizovan. Znam da bih trebao uraditi neto
konstruktivnije i kreativnije sa svojim ivotom, alio se on, ali ja ne mogu da
donesem ni najnevaniju odluku, a kamoli neke znaajnije. Trebalo bi da imam
karijeru. Trebalo bi da idem u kolu i izuim neko zanimanje, ali nemam interesa
za bilo ta. O svemu sam razmiljao - o predavanju u koli, naunoj karijeri,
intemaciorialnim odnosima, medicini, poljoprivredi, ekologiji - ali nita me ne
privlai. Mogu se zainteresovati dan ili dva, a nda u svakoj oblasti naiem na
nereive probleme. I ivot md izgleda kao nereiv problem.
Njegov je problem poeo kada je napunio osamnaest godina i poao u koled.
Do tada je bilo sve u redu. U osnovi on je imao obino detinjstvo u stabilnoj,
dobrostojeoj porodici, sa dva starija brata i roditeljima koji su vodili brigu o
njemu, mada nisu mnogo marili jedno za drugo. Imao je dobre ocene i bio
zadovoljan zbog toga. A onda - a to je moda bilo presudno - dolo je do strasne
ljubavne afere sa enom koja ga je ostavila nedelju dana pre no to je otiao u
koled. Odbaen, gotovo celu godinu je proveo u pijanstvu. Ipak je imao dobre
ocene. Potom je imao nekoliko Ijubavnih afera, i u svakoj sve manje uspeha. Na
kraju su i ocene krenule nanie. Nije mogao da odabere temu da pie rad. Njegov
blizak prijatelj, Henk, nastradao je u saobraajnoj nesrei, ali on je to preboleo. Te
godine je prestao i da pije. Ali problem donoenja odluka je i dalje bio akutan.
Jednostavno nije mogao da odabere temu za seminarske radove. Zavrio je taj
semestar. Onda je iznajmio sobu van kampusa. Trebalo je samo da donese kratke
teze da bi diplomirao, to je posao koji moe da se uradi za mesec dana. Za to su
njemu trebale sledee tri godine. A onda nita. I, otiao je u umu pre sedam
godina.
Ted je bio ubeen da je koren njegovog problema u seksualnosti. Ipak,
njegovi problemi su poeli neuspenom Ijubavnom aferom. Sem toga, proitao je
gotovo sve to je Frojd napisao (mnogo vie fto to sam ja proitao). Tako smo
prvih est meseci ispitivali dubine njegove seksualnosti u detinjstvu i nigde
145
nismo stigli. Ali tu se pokazalo jo nekoliko osobina njegove 4inosti. Jedna je

bila potpuni nedostatak entuzijazma.
On bi poeleo da bude lepo vreme, a kada bi se to dogodilo on bi slegnuo
ramenima i rekao: To u stvari i nije vano. U osnovi, svi su dani isti. Lovei ribu
u jezeru, ulovio je ogromnu tuku. Ali, ona je bila mnogo vea nego to sam ja
mogao da pojedem, a nisam imao prijatelja sa kojima bih je podelio, pa sam je
bacio nazad u vodu.
U vezi sa tim nedostatkom entuzijazma bila je i neka vrsta globalnog
snobizma, kao da je smatrao da je itav svet i sve u njemu nainjeno bez imalo
ukusa. Imao je oko kritiara. Zakljuio sam da je koristio svoj snobizam da bi
odrao distancu izmeu sebe i stvari na koje bi inae mogao emocionalno
reagovati. Konano, Ted je imiao veliku sklonost ka tajanstvenosti, to je usporilo
napredak terapije. Najvanije iejenice svakog dogaaja morao sam upati iz
njega. Ispriao mi je jedan san: Bio sam u uionici. Bio je tu neki objekat - mada
ne znam ta sam stavio u kutiju. Izgradio sam kutiju oko tog objekta tako da niko
nije mogao znati ta je unutra. Zatim sam je stavio u neko osueno drvo i konaono
sam specijalnim zavrtnjima vratio koru drveta na mesto. Ali, sedei u razredu,
iznenada sam se setio da moda nisam dobro namestio koru drveta iznad kutije.
Poeo sam da se sekiram. Odjurio sam u umu i tako namestio zavrtnje da niko ne
bi primetio da je kora bila odvajana. Tada sam se osetio bolje, i vratio u razred.
Kao i kod veine ljudi, uionice i razred su u Tedovom snu simboli za terapiju.
Bilo je jasno da nije eleo da ja otkrijem sr njegove neuroze. Prva mala pukotina
na Tedovom oklopu pojavila se za vreme jedne seanse u estom mesecu terapije.
Vee pre toga proveo je u kui poznanika. To vee je zaista bilo grozno, alio se
Ted. eleo je da sluam novu plou koju je kupio, zvunu traku
Nila Dajmonda za film Galeb, Donatan Livingston, ali bilo je zaista muno.
Ne mogu da shvatim kako obrazovani ijudi mogu uivati u toj glupoj papazjaniji i
ak to nazivati muzikom. Intenzivnost njegove snobovske reakcije me iznenadila.
Galeb, Donatan Livingston je religiozna knjiga, komentarisao sam. Da li je i
muzika bila religiozna? upitao sam.
Mislim da je bila isto toliko religioizna koliko je bila muzika.
Moda je ono to vas je uvredilo bila religija, a ne muzika?
Pa, u svakom sluaju, takvu vrstu religije smatram ofanzivnom, odgovori
Ted.
Kakva je to religija?
Sentimentalna. Bljutava. Ted je gotovo ispljunuo te rei.
146
Kakve jo vrste religije postoje? Pitao sam. Ted je izgledao zbunjen i

dekoncentrisan.
Nema ih mnogo, pretpostavljam. Mislim da mi je religija, uopte uzevi,
naprivlana.
Da li je uvek bilo tako?
Nasmejao se. Ne, kada sam bio adolescent bio sam vrlo religiozan. Dok
sam pohaao srednju kolu bio sam i akon u maloj crkvi.
A onda?
ta, a onda?
Pa, ta se desilo sa vaom religijom? - pitaoam.
Jednostavno sam raskinuo sa njom.
Kako to mislite, raskinuo? Ted je sada ve bio iznerviran. Kako ovek
uopte raskida sa bilo ime? Jednostavno sam raskinuo i to je sve.
Kada ste raskinuli?
Ne znam. To se jednostavno desilo. Rekao sam vam. Na studijama
nikad.nisam iao u crkvu.
Nikada?
Ni jednom.
Znai, poslednje godine u gimnaziji, vi ste bili akon u crkvi komentarisao sam. Onda ste tog leta imali neuspelu ljubavnu avanturu. I onda
vie nikada ponovo niste otili u crkvu. To je zaista bila nagla promena. Mislite li
da je odbijanje vae devojke imalo uticaja na va stav prema religiji?
Ne mislim nita. Isto to se desilo mnogim mojim drugovima. Postajali smo
punoletni u vreme kada religija nije vie bila modema. Moda je moja devojka na
neki nain u vezi sa time, a moda i nije. Kako ja da to znam? Sve to znarn je da
sam postao nezainteresovan za religiju.
Sledea pukotina je nastala nakon mesec dana. Bio sam usredsreen na
injenicu da on nije pokazivao enN tuzijazam ni za ta. Koliko se seam,
poslednji put sam bio pun entuzijazma pre deset godina. Bilo je to u vezi sa
radom koji sam pisao iz modeme britanske poezije za kraj semestra.
O emu ste pisali? - pitao sam.
Ne seam se ba, bilo je to davno.
Kojeta, rekao sam. Moete se setiti ako elite.
Pa, mislim da je to bilo u vezi sa Deraldom Manli Hopkinsom. On je bio
jedan od prvih zaista modernih pesnika. arena lepota je moda bila centralna
pesma.
147
Napustio sam ordinaciju, otiao u biblioteku i uzeo zbirku britanske poezije.

arena lepota" je bila na strani 819. itao sam:
Slava Bogu za arene stvari, za nebesa arena kao prugasta krava, za mladee
istakane na pastrmki koja pliva, za vodopad ivih eravica kestena; zebina krila,
pejza razdeljen i iskomadan - uvale, polia iranicu, sve zanate, njihov alat, pribor i
opremu.
Sve stvari vane, originalne, retke, udne, sve to je nestalo, istakano (ko
zna kako?) sa brzim, siporim, slatkim, kiselim; jasnim i mutnim, on je praotac. ija
je lepota neprolazna: "lavite ga.
Oi su mi se napunile suzama. Ova pesma je sama po sebi entuzijazam,
rekao sam.
Da.
To je i vrlo religiozna pesma.
Da..
Napisali ste rad o njoj na kraju zimskog semestra, zmai to je bio januar?
Da.
Ako tano raunam, u sledeem mesecu, u februaru, umro je va prijatelj
Hank.
Da.
Osetio sam kako se tenzija pojaava. Nisam bio siguran ta treba da uradim.
Nadajui se najboljem, krenuo sam napred. Znai, odbila vas je vaa prva
devojka kada ste imali sedamnaest godina i vi ste izgubili entuzijazam za crkvu.
Nakon tri godine, poginuo je va najbolji prijatelj, i vi gubite entuzijazam za sve.
Nisam ga izgubio, oduzet mi je. Ted je gotovo vikao, emotivniji nego to
sam ga ikada video.
Bog vas je odbio, pa ste i vi odbili Boga.
Pa, zato ne bih? - ipitao je. Ovaj svet je bedan. Uvek je ibio ibedaai.
Mislio sam da vam je detinjstvo bilo sretno.
Ne, i ono je bilo bedno.
I bilo je tako. Ispod smirene spoljanosti, kua Tedovog detinjslva je bila
neprestano krvavo bojite. Dva starija brata su bila veoma zla prema njemu.
Njegovi roditelji su bili suvie obuzeti svojim stvarima, i meusobnom mrnjom,
da bi se bavili svojom decom, a njemu, najmlaem i najslabijem, nisu pruili
Zatitu. Beanje u prirodu, u duge usamljene etnje, bilo je za njega najvea uteha,
i to njegovo gotovo pustinjako ponaanje se ukorenilo jo pre nego to je navrio
deset godina. kolovanje van kue, mada je i ono bilo
148
surovo, ipak je za njega bilo olakanje. Tedov otpor prema svetu ili pre, njegov
oduak za taj otpor, dobijao je na stazi. U sledeim megecima, on je ponovo
preiveo ne samo patnje detinjstva i Henkovu smrt, nego i patnje hiljade malih
smrti, odbijanja i gubitaka. itav ivot je izgledao kao vrtlog smrti i patnji,
opasnosti i divljatva.
Nakon petnaest meseci terapije, dolo je do prelomnog trenutka. Ted je na
seansu doneo malu knjigu. Uvek kaete da skrivam tajne - naravno ja to i radim,
rekao je. Prole noi sam prekopavao neke stvari i naao sam stari dnevnik koji
sam vodio za vreme druge godine na fakultetu. Nisam ga ni pogledao niti sam ga
cenzurisao. Mislio sam da biste moda* eleli da upoznate nepreienog mene od
pre deset godine.
Reikao sam da bih voleo, i pregledao sam ga sledee dve noi. U stvari, jedva
da je otkrivao neto, ali je potvrdio da je bio usamljenik, izolovan snobizmom i,
ak i onda, duboko uanen u odbrani od sveta. Obra io sam panju na jednu malu
vinjetu. Opisao je kako je sam putovao autostopom jedne nedelje u januaru i kako
ga je zahvatila jaka vejavica pa se vratio u spavaonicu tek kasno u no. Imao sam
oseaj razdraganosti, napisao je,. kada sam se vratio u sigurnost sobe, slino
onome to sam iskusio prolog leta kada sam bio tako blizu smrti. Sledeeg dana,
za vreme seanse, traio sam da mi ispria kako je to bio blizu smrti.
Oh, o tome sam vam priao. ree Ted. Do sada sam ve nauio da kada god
Ted kae a mi je o tome priao, on u stvari eli to da sakrije. Ponovo sakrivate
stvari, odgovorio saim. .
Pa, siguran sam da sam vam rekao. Uostalom, tu i nema mnogo da se pria.
Seate se da sam radio u Floridi toga leta kada sam zavrio prvu i spremao se za
drugu godinu studija. Tamo je bio uragan. Ja na neki nain volim oluje, znate.
Kada je oluja bila na vrhuncu izaao sam na molo. Jedan talas me je poneo u more,
drugi talas me je vratio. To je sve to se desilo. Sve je bilo gotovo veoma brzo.
Otili ste do samog kraja mola i to kada je oluja bila na vrhuncu? upitao
sam sa nevericom.
Rekao sam vam. Ja volim oluje. Zeleo sam da budem bliu tog
elementamog besa.
To mogu da shvatim, rekao sam. Gbojica volimo oluje. Ali, ne verujem
da bih se ja izloio tolikoj opasnosti.
Pa, vi znate da u sebi imam crtu samoubice, odgovori Ted. A to leto sam
se aista oseao samoubilaki. Analizirao sam to. Iskreno reeno, ne seam
149
se da sam otiao na molo sa nekim svesnim samoubilakim namerama, ali sigumo

je i da nisam mnogo mario za ivot i priznajem da sam, moda ipak, uradio to iz
samoubilakih namera.
Talas vas je odneo?
Da, jedva da sam bio svestan ta se deava. Toliko je mnogo bilo kapljica
vode u vazduhu da se gotovo nita nije videlo. Mislim da je naiao veoma veliki
talas. Osetio sam kako me je udario, odneo sa sobom i kako sam izgubljen u vodi.
Nita nisam mogao uraditi da bih se sphsao. Bio sam siguran da u tada umreti.
Bio sam uasnut. Nakon jednog minuta, osetio sam da me voda nosi natrag i
trenutak kasnije udario sam u cement mola. Dopuzao sam do ivice mola, zgrabio
ga i polako izaao. Bio sam izubijan. To je sve.
ta oseate u vezi sa tim iskustvom?
Kako to mislite - ta oseam? - upita Ted oklevajui.
To to sam rekao - kako se oseate u vezi sa tim?
Mislite o tome da sam bio spaen?
Da.
Pa, mislim da oseam da sam imao sree.
Sree? - pitao sam. Je li to bila neobina koincidencija, to da vas je
sledei val vratio na molo.
Da, to je bilo sve.
Neko. bi rekao da je to bilo udo, prokomentarisao sam.
Mislim da sam imao sree.
Mislite da ste imali sree? - ponovio sam posmatrajui ga netremice.
Da, do vraga, mislim da sam imao sree.
Zanimljivo je, Tede, rekao sam, da kada god vam se desi neto zaista
bolno, vi hulite na Boga, hulite na "bedni, gadni svet. Ali ako vam se dese stvari
koje su dobre, vi mislite jednostavno da ste imali sree. ak i za minimalne
tragedije je odgovoran Bog, a udesno spasenje je samo stvar sree. Sta vi o tome
mislite?
Konfrontiran sa nedoslednou svoga stava prema dob.roj i looj srei, Ted je
sve vie poeo da se usredsreuje na stvari koje postoje u svetu: na slatko, ali i na
kiselo, bletavo kao i zamagljeno. Ispitujui bol koju mu je. priinila Henkova
smrt i sve druge smrti koje je doiveo, on je prouavao i drugu .stranu medaIje
ivota. Prihvatio je neophodnost patnje, prigrlio paradoksalnu prirodu postojanja
arene stvari. Naravno, to prihvatanje se u ovom kontekstu pojavilo kao topao
odnos pun Ijubavi i razumevanja meu nama dvojicom. Poeo je da izlazi sa
drutvom. Polako je ponovo krenuo i na sastanke sa
150
devojkama. Ispoljavao je i slabi entuzijazam. Njegova religiozna priroda je

procvala. Gde god.bi pogledao video je misteriju ivota i smrti, stvaranja,
nestajanja i regeneracije. itao je teoloka dela, sluao Isus Hrist, superstar,
itao Jevanelje, i ak kupio knjigu Galeb Donatan Linvigston. Nakon
vogodinje terapije, Ted je jedno jutro izjavio da je dolo Vreme da nastavi
kolovanje. Razmiljao sam o tome da se upiem na psihologiju, rekao je.
Znam da ete rei da vas imitiram, ali ja sam to razmotrio i mislim da nije tako.
Nastavite.
Pa, razmiljajui o tome, zakljuio sam da bih se morao baviti onim to je
najvanije. Ako se ve vra am uenju, elim da studiram najbitnije stvari.
Nastavite.
Zakljuio sam da je ljudski um vaan. I terapija je vana.
Da li su Ijudski um i psihoterapija najvanije stvari? - upitao sam.
Pa, mislim da je Bog najvaniji.
Zato onda ne studirate Boga?
Kako to mislite?
Ako je Bog najvanija stvar, zato ga ne studirate?
ao mi je. Jednostavno vas uopte ne razumem, ree Ted.
To je zato to sami sebe blokirate da ne biste razumeli, odgovorio sam.
Zaista ne razumem. Kako ovek moe da studira Boga?
ovek studira psihologiju u koli. ovek studira Boga u koli, odgovorio
sam.
Mislite na teoloke kole?.
Da.
Mislite da postanem svetenik?
Da.
Oh, ne, to ne bih mogao.
Zato ne?
Ted postade nervozan. Ne postoji bitna razlika izmeu psihoterapeuta i
svetenika. Hou da kaem, svetenik takoe nastupa terapeutski, a bavljenje
psihoterapijom, pa to je slino sveteniokom pozivu.
Zato onda ne moete da budete svetenik?
Vrite pritisak na mene, Ted je besneo. Moja karijera je moja lina stvar.
Ja treba da odluim imc u se baviti. Terapeuti ne upravljaju
pacijentima. Nije vae da meni birate karijeru. Ja sam odluujem o vom izboru.
151
Vidite, rekao sam, ja vam ne nameem nikakav izbor. Ja sam samo

analitian - analiziram alternative koje su pred vama. Vi ste taj koji, iz nekih
razloga, nee ni da razmatra drugu alternativu; vi ste taj koji hoe da se bavi
najvanijim stvarima. Vi oseate da je Bog najvanija stvar, a ipak, kada vas
nateram da razmatrate i alternativu teoloke karijere, vi je iskljuujete. Kaete da
to ne biste mogli. U redu, ako neoete. Ali, moj je domen da se
zainteresujem zbog ega imate oseaj da ne moete, zato odbaujete
altemativu.
Prosto ne bih mogao biti svetenik, ree Ted neraspoloeno. ,
Zato ne?
Zato... Zato to biti svetenik znai javno pripadati Bogu. Hou da kaem,
morao bih javno nastupati sa svojom verom u Boga. Morao bih u pogledu toga
javno da budem entuzijasta, a to jednostavno ne mogu.
Vi morate imati tajrie, zar ne? - rekao sam. To je vaa neuroza i vi hoete
da je zadrite. Ne moete javno biti entuzijasta. Va entuzijazam mora biti u
ormaru, zar ne?
Vidite, Ted je jadikovao, vi ne znate ta to meni znai. Ne znate vi kako je
to biti ja. Svaki put kada bih hteo neto da kaem, pun entuzijazma u vezi sa
neim, moja braa bi me zadirkivala.
Pretpostavljam da vam je jo uvek deset godina i da su vaa braa jo uvek
tu riegde, primetio sam.
Ted je plakao zbog oseanja frustracije u odnosu na mene. Nije to sve, ree
plaui. Tako su me roditelji kanjavali. Kada god bih zasluio kaznu oduzimali
su mi ono to sam voleo. Da vidimo ta Teda naroito raduje. Oh, da, poseta ujni
sledee nedelje. On je zaista uzbuen zbog te posete. Pa, rei emo mu da, zato to
nije bio dobar, nee ii kod ujne. To je to. A onda, tu su i njegove strele i Iukovi.
On ih zaista voli. Znai, oduzeemo mu ih. Jednostavno. Jednostavan sistem. Sve
to sam voleo oni su mi oduzimali. Izgubio sam sve to sam voleo.
I tako smo doli do najdublje biti Tedove neuroze. Postepeno, snagom volje,
stalno podseajui sebe da mu vie nije deset godina, da vie nije pod stegom
svojih roditelja ili u blizini braee koja su ga tukla, malo po malo, prisilio je sebe da
ispoljava svoj entuzijazam, svoju ljubav prema ivotu i Bogu. Odluio je da ide na
teologiju. Nekoliko sedmica pre nego to je otiao, primio sam od njega ek za
seanse prethodnog meseca. Neto mi na eku skrenu panju. Njegov potpis je bio
dui. Pogledao sam paljivo. Ranije se potpisivao sa Ted, sada je pisalo Teodor.
Skrenuo sam mu panju na tu promenu.
152
Nadao sam se da ete primetiti. Na neki nain i dalje imam tajne, zar ne?
Kada sam bio mali, ujna mi je rekla da treba da sam ponosan na ime Teodor, jer
to znai onaj koji voli Boga. To sam ispriao brai. Kako su me samo
ismejavali. Zvali su me curica na deset raznih naina. Zvali su me deak iz
hora. Govorili mi: Zato ne ode da poljubi oltar, zato ne ode da poljubi
svetenika? Ted se nasmei. Znate ve kako je to. Zbog toga mi je to ime
postalo neprijatno. Pre nekoliko nedelja sam shvatio da mi vie nije neprijatno,
onda sam odluio da ga ponovo koristim. Konano, ja i jesam onaj koji voli Boga,
zar ne?
153
Dete i prljava voda

Prethodne sluajeve sam izneo kao odgovor na pitanje: da li je vera u Boga
forma psihoterapije? Ako hoemo da se uzdignemo iznad iskustva detinjstva,
lokalne tradicije. i praznoverica, to je pitanje koje moramo postaviti. Ali primeri
koje smo naveli jasno pokazuju da to nije jednostavno. Ponekad je odgovor da.
Ketina bezrezervna vera u Boga, uticaj crkve i majke, potpuno je zaustavila njen
razvoj i otrovala je njen duh. Tek sunanjajui, postavljajui pitanja i odbacujui
verovamje, ona je bila u stanju da vodi iri, zadovoljniji i produktivniji ivot. Tek
tada je bila sposobna za sazrevanje. Ali, ponekad je odgovor i ne. Kada je Mara
izrasla iz hladnog mikrokosmosa svoga detirijstva i prirodno i polako ula u iri i
topliji svet, u njoj se razvila i vera u Boga. A Tedova naputena vera morala je
ponovo uskrsnuti kao bitan deo oslobaanja i uskrsnua duha.
ta da radimo sa Da i Ne odgpyQriiria? Naunici postavljaju pitanja u potrazi
za istinom, ali i oni su ljudi i, poput svih Ijudi, hteli bi da njihovi odgovori budu
jasni, isti i laki. U svojoj elji za jednpstavnim reenjima, naunici esto padaju u
zamku kada postave pitanje stvamosti Boga. Prva zamka je u tome da se sa
prljavom vodom iz lavora izbaci i dete, a druga je tunelska vizija.
Ima puno prljave vode oko pitanja postojanja Boga. Sveti ratovi.
Inkvizicija. Prinoenje ivotinja na rtvu. Sujeverje, protuslovlje, dogmatizam,
neznanje, hipokrizija. Oseaj da smo samo mi u pravu. Krutost. Surovost.
Spaljivanje knjiga. Spaljivanje vetica. Inhibicije. Strah. Konformizam. Morbidan
oseaj krivice. Ludilo. Lista je skoro beskonaona, ali, je li to sve Bog uradio
ljudima ili su to ljudi uradili Bogu? Evidentno je da je verovanje u Boga esto
destruktivno i dogmatsko. Je li problem onda u tome to ljudi imaju tendenciju da
budu dogmatini? Svi znamo da i ateisti mogu biti isto toliko dogmatini u svome
neverovanju kao i svaki vernik. Treba li da se oslobodimo vere u Boga ili
dogmatizma? Jo je jedan razlog zbog koga su naunici skloni da bace i dete sa
prljavom vodom, a on je da je i sama nauka religija. Naunik neofit moe biti
jednako fanatian kao i hrianski krsta ili vojnik Alaha. Ovo j posebno sluaj
kada naunik dolazi iz kulture i doma gde je verovanje u Boga vrsto zasnovano
na neznanju, sujeverju, krutosti i hipokriziji. Tada ima emotivne i intelektualne
motive da srui idole primitivne vere. Znak zrelosti kod naunika je svest da nauka
moe biti predmet dogmatizma kao i bilo koja religija.
154
Ve sam rekao da je za nae duhovno sazirevanje bitno da postanemo

naunici koji su skeptini u odnosu na ono to su ranije mislili - tjda dovode u
sumaju uobiajene predstave i pretpostavke nae kulture. Ali esto predstave
nauke postaju kulturoloki idoli i neophodno je da se i prema njima odnosimo sa
skepsom. Mogue je da mi, sazrevajui izgubimo veru u Boga. Ali moram
napomenuti da je mogue i zadobiti verii u Boga u procesu sazrevanja. Skeptiki
ateizam ili agnosticizam nije uvek i najvii nivo razumevanja za koje su sposobna
ljudska bia. Naprotiv, ima razloga za verovanje da se iza
iskrivljenih ideja i pogrenih koncepata o Bogu, nalazi realnost koja je Bog. Na to
je Pol Tilih mislio kada je rekao Bog, iznad Boga i zbog toga neki sofisticirani
hriani veselo objavljuju Bog je mrtav, iveo Bog. Da li je mogue da staza
duhovnog sazrevanja prvo ide od suverja do agnosticizma, a onda iz angosticiizma
prema tanom saznanju Bogu. O ovoj je stazi govorio sufi Aba Said ibn Khair pre
vie od devet stotina godina:
Sve dok se kola i minaret ne srue na sveti rat nee biti zavren.
Sve dok vera ne postane odbijanje, a odbijanje vera, nee biti pravog
muslimana.
Da li staza duhovnog sazrevanja vodi preko skeptikog ateizma ili
agnosticizma do pravilnog verovanja u Boga? injenica je da su naki
intelektualno sofisticirani i skeptini ljudi, kao to su Mara i Ted, sazreli u pravcu
verovanja. Treba naglasiti da verovanje u kojem su oni sazreli nije ni liilo na ono
u kome je Keti odrasla. Bog u koga se veruje pre skepticizma, malo lii na Boga
koji dolazi nakon sazrevanja. Kao to sam rekao na poetku ovog poglavlja, ne
postoji jedinstvena monolitna religija. Ima mnogo religija, a moda i mnogo nivoa
verovanja. Neke religije mogu biti ne-, zdrave za neke Ijude, druge mogu biti
zdrave. Sve je ovo od posebne vanosti za one naunike koji se bave psihijatrijom
i psihoterapijom. Radei tako direktno na procesu sazrevanja, oni su pozvani da
donose sudove u vezi sa zdravljem nekog individualnog sistema verovanja. Jer,
psihoterapeuti obino pripadaju
skeptinoj, ako ne i striktno frojdovskoj tradiciji. Kod njih postoji tendencija da
svako strasno verovanje u Boga smatraju patolokim. Kada se ukae prilika, ova
tendencija moe prei granicu, i pretvoriti se u ubeeno prihvataitje predrasuda.
Nedavno sam sreo studenta kojj je ozlbiljno razmiljao o tome da ode u manastir
na nekoliko godina. Prethodne godine je bio na psihoterapiji, a nastavio je i
sledee. Ali ja nisam mogao govoriti svome psihoterapeutu o manastiru ili dubini
svoje vere, poverio mi se. Mislhn da ne bi razumeo. Nisam jo dovoljno
poznavao mladia da bih mogao proceniti znaenje koje je
155
manastir imao za njega i da li je njegova elja da tamo ide neurotino

determinisana. Rado bih mu rekao: Svakako morate svome terapeutu ispriati o
tome. Za vau terapiju je bitno da ste u svemu otvoreni, a naroito u tako vanoj
stvari. Verujte vaem terapeutu a e biti objektivan. Ali ni-, sam to rekao.
Nisam bio siguran da e njegov terapeut biti objektivan, da e potpuno razumeti.
Psihijatri i psihoterapeuti koji imaju simplicistiki stav prema religiji,
verovatno e uiniti medveu uslugu nekim pacijentima. To je naroito mogue
ako svaku religiju smatraju dobrom i zdravom. Isto e se desiti kada dete bace
zajedno sa prljavom vodom i kada svaku religiju smatraju boleu ili
neprijateljem. I konano, to e se dogoditi i ako se oni, suoeni sa
kompleksnou materije, povuku i uopte ne dotaknu religiozno pitanje svojih
pacijenata. Iza takve totalne objektivnosti krije se miljenje da to nije njihova
stvar i da oni ne bi trebalo da budu uvueni u taj problem, ni duhovno ni
religiozno. Meutim, njihovim pacijentima je potrebno da oni budu uvueni i
zainteresovani. Ja ne smatram da oni treba da napuste svoju objektivnost ili da je
uravnoteivanje njihove objektivnosti sa njihovom sopstvenom duhovnou laka
stvar. Naprotiv, to nije nimalo lako. Ali moj je stav da psihoterapeuti svih vrsta
treba, ne da budu manje uvueni, nego pre da budu tananiji u religioznim
stvarima.
156
Nauna tunelska vizija

Povremeno psihijatri naiu na pacijenta sa udno poremeenim vidom. Ovi
pacijenti vide samo uzani deo prostora koji je pred njima. Ne vide nita ni desno ni
levo, ni iznad ni ispod njihovog uskog fokusa. Ne mogu da vide dva susedna
objekta u isto vreme; mogu odjednom da vide samo jednu stvar i moraju pokrenuti
glavu ako hoe da vide drugu. Oni povezuju ovaj simptom sa gledanjem kroz
tunel, gde se na kraju tunela moe vieti samo mali krug, svetao i jasan. Ne moee
otkriti nikakav fiziki poremeaj u njihovom vizuelnom sistemu. Izgleda kao da
oni sami, iz nekog razloga, ne ele da vide vie ni dalje, ve samo ono najblie,
samo ono na ta su izabrali da usredsrede svoju panju.
Drugi vaan razlog zbog kojeg su naunici skloni da bace dete sa prljavom
vodom je taj to oni ne vide dete. Mnogi naunici ,ne vide evidentnost
postojanja Boga. Oni pate od tunelskog pogleda, samonametnutog psiholokog
kompleta zamraivaa koji im onemoguavaju da obrate panju na cartvo duha.
Meu mnogim razlozima koji stvaraju tunelski pogled, ja bih raspravljao o dva
koja proizilaze iz prirode naune tradicije. Prvi je pitanje metodologije. Na tom
pohvalnom insistiranju na iskustvu, tanoj opservaciji i proverljivosti, nauka je
veliki naglasak stavila na mere. Neto izmeriti znai iskusiti ga u izvesnoj
dimenziji i to u dimenziji u kojoj moemo da uinimo taane
opservacije koji i drugi mogu ponoviti. Upotreba mera je omoguila nauci da
napravi ogromne prodore u razumevanju materijalnog univerzuma. Ali, poto su
doivele uspeh, mere su postale nauni idol. Rezultat je taj da su mnogi naunici,
ne samo skeptini, nego i izravno odbijaju sve to ne moe da se izmeri. Kao da
hoe da kau: Ono to ne moemo da izmerimo ne moemo ni znati. Ne vredi
brinuti zbog neega to ne znamo. Prema tome, ono to ne moe da se izmeri je i
nevano i shodno tome nevredno opservacije. Zbog ovog stava mnogi naunici
iskljuuju iz ozbiljnog razmatranja sve to je neopipljivo ili tako izgleda,
ukljuujui, naravno, i Boga. udan ali uobiajen stav da, stvari koje nisu lake za
prouavanje ne zasluuju da se prouavaju, poela su dovoditi u pitanje relativno
nova istraivanja na samom polju nauke. Jedan razlog je razvoj izuzetno
prefinjemh metoda prouavanja. Preko korieenja tehnikih oprema kao to su
elaktronsiki mdlkmoskopd, spektrofotometri i kompjuteri i programa i planova
kao to su statistike tehnike, u mogunosti smo da izmerimo sve vei broj
fenomena koji su pre nekoliko desetina godina bili nemerljivi. Domen naune
vizije se stalno iri. Poto on i dalje nastavlja da se iri moda emo
157
uskoro moi rei: Nema nita van granice nae vizije. Ako odluimo da neto
prouavamo, uvek moemo nai metodologiju kojom emo to uraditi.
Drugi napredak koji nam omoguava da pobegnemo od naune tunelske
vizije je skoranje otkrie nauke stvarnosti paradoksa. Pre sto godina paradoks je
znaio greku naunikog uma, ali ispitujui fenomene kao to su priroda
svetlosti, elektromagnetizam, kvantna mehanika i teorija relativiteta, fizika je
sazrela kroz ovih poslednjih sto godina i poela da prihvata da, na izvesnom
nivou, stvamost jeste paradoksalna. Ovako je pisao J. Robert Openhajmer:
Na ono to izgleda kao najjednostavnije pitanje, mi esto ne odgovaramo ili
damo odgovor koji e na prvi pogled vie liiti na udan katehizam nego na
nedvosmislenu afirmaciju fizike. Ako pitamo, na primer, da li pozicija elektrona
ostaje ista, moramo rei ne; ako pitamo da li se pozicija elektrona vremenom
menja, moramo rei ne; ako pitamo da li elektron miruje moramo rei ne; ako
pitamo da li je u pokretu, mofamo rei ne. Takve je odgovore davao Buda kada su
ga pitali
0 stanju ovekovog bia nakon smrti, ali - to nisu uobiajeni odgovori za
tradiciju sedamnaestog i osamnaestog veka.
Mistici su nam stoleima govorili kroz paradokse. Je li mogue da smo
svedoci susretanja nauke i religije? Kada smo u stanju da kaemo da je ovek
istovremeno i smrtan i vean i svetlost je i talas i estica u isto vreme, onda
smo poeli da govorimo ,tim jezikom. Da li je mogue da e nas staza
duhovnog sazrevanja, koja ide od religioznih praznoverica do naunog
skepticizma, konano dovesti do istinske religiozne stvarnosti?
Ova mogunost poetka ujedinjenja religije i nauke je najvanijii i
najuzbudljiviji dogaaj u dananjem intelektualnom domenu. Ali, to je tek
poetak. Veimdelom i religija i nauka ostaju u samonamet-nutim uskim okvirima
referenci, svaika jo uvek veoma skuenih pogleda zbog tunelske vizije. Ispitajte,
na primer, ponaanje i jedne i druge u vezi sa pitanjima uda. ak je i saima ideja
o udima anatema za mnoge nauinike. Poslednjih etiri stotiina godina, nauka je
iznela izvestan broj prirodnih zakona kao to su: sila kojom se dva tela privlae
upravno je srazmerna masama tih tela, a obmuto srazmema kvadratu udaljenosti
izmeu njih. Ili: energija ne moe ni nastati ni nestati. Poto su bili uspeni u
otkrivanju prirodnih zakona nauonici su od njih napravili idole, kao to su to
uradili i sa merama. Rezultat toga je da se sve to se ne moe objasniti
opteprihvaenim prirodnim zakonima, smatra nestvamim. U vezi sa
metodologijom, nauka kao da kae: Ono to se teko prouava nije ni
158
vredno prouavanja. U vezi sa prirodnim zakonima, nauka poruuje: Ono to je

teko razumeti, ne postoji.
Crkva je bila malo ireg pristupa. Za religiozni establiment, ono to se ne
moe razumeti u terminima poznatih prirodnih zakona jeste udo, a uda postoje.
Ali, sem to je konstatovala njihovo postojanje, crkva nije bila suvie revnosna da
ih poblie ispita. Religiozni stav je bio da uda ne treba nauono ispitivati. Ona se
moraju prihvatati kao boja dela. Religiozni ljudi nisu eleli da njihovu religiju
uzdrma nauka, kao to ni naunici ne ele da religija uzdrma nauku.
Katolika crkva je udesna ozdravljenja koristila za dokazivanje
verodostojnosti svetaca i ona su gotovo standardni deo mnogih protestantskih
denominacija. Crkva nikada nije rekla lekarima: Hoete li da sa nama prouavate
ovaj fascinantni fenomen? Ali ni lekari nisu rekli: Moemo li sa vama nauno
ispitati te pojave koje interesuju nau profesiju? Umesto toga, profesionalni
medicinari smatraju da udesna izleenja ne postoje, da bolesti od kojih je pacijent
izleen nisu ni postojale, da su bile umiljeni poremeaj kao to je to histerini
preobraaj, ili je dijagnoza bila pogrena. Sreom, nekoliko ozbiljnih naunika
lekara i religioznih istraivaa istine poeli su ispitivanja prirode takvih fenomena
kao to su spontane remisije kod pacijenata sa rakom i primene, oigledno
uspenog, psihiakog izleenja.
Pre petnaest godina, kada sam diplomirao na medicinskom fakultetu, bio sam
ubeen da uda ne postoje. Sada sam siguran da ih ima mnogo. Ova promena u
mojoj svesti bila je rezultat dva faktora. Jedan je velika raznolikost iskustava koja
sam imao kao psihijatar. Ti sluajevi su ponekad izgledali sasVim obino; ali kada
sam o njima dublje razmislio, video sam da to nije.tako. U mom radu na
duhovnom sazrevanju pacijenata, na neki nain nam je mnogo pomagala neka sila
za koju nema logihog objanjenja - to je na neki riain bilo udo. Ova iskustva,
od kojih u neka navesti, naterala su me da promenim svoj stav po kome su ua
nemogua. Kada sam taj svoj prvobitni stav odbacivanja doveo u sumnju, postao
sam otvoren i za parizinanje i za prihvatanje postojanja uda. Ova.otvorenost je
bila drugi faktor koji je izazvao promenu u mojoj svesti, a onda mi omoguio da i
u sasvim obinoj egzistenciji oekujem uda. to sam uda vie traio, vie sam ih
i nalazio. eleo bih da itaoci ove knjige, razviju oseaj za zapaanja uda.
Nedavno je u vezi sa sposobnou zapaanja uda napisano:
Samospoznaja je roena u odreenoj vrsti svesti i ona tu i saareva. Tu svest
su na razne naine opisali razni Ijudi; Mistici su, na primer, pisali o njoj
159
kao o sagledavanju boanske prirode i savrenstva sveta. Riard Bak smatra da je

to kosmika svest. Baber je opisuje u terminima ja - ti relacija. Maslov ju je
nazvao spoznaja bia. Koristiemo termin Uspenskog, i zvaemo tu spoznaju
udom. udo se ne odnosi samo na neobine fenomene, nego i na obine, jer
apsolutno sve moe izazvati ovu specijalnu svesnost ukoliko joj se posveti
dovoljno panje. Kada je spoznaja osloboenja dominacije predrasuda i linog
interesa, ona je slobodna da doivi svet onakav kakav je i da shvati njegovu
velianstvenost... Da bismo spoznali uda ne moramo biti religiozni.
Jednostavno, treba da posveujemo punu panju stvaraocima ivota, to jest,
onome to je uvek prisutno, i smatramo ga neim to se samo po sebi
podrazumeva. Istinka uda sveta su svuda, u najsitnijim delovima naeg tela, u
ogromnim prostranstvima kosmosa, u intimnim vezama svih stvari... Mi smo deo
fino izbalansiranog ekosistema u kome se meuzavisnost slae sa
individualnou. Svi smo mi individue, ali mo i deo vee celine, ujedinjeni u
neem ogromnom i lepom, to se ne da opisati. Spoznaja uda je subjektivna
esencija samospoznaje, koreati iz koga rastu najplemenitije ljudske osobine i
iskustva.
Razjniljajui o udima, mislim da smo imali mnogo sklonosti ka
dramatinosti. Tiraili smo grm koji gori, more koje se razdvaja da propusti
Jevreje, glas grmljavine sa neba. Umesto toga, da bismo nali uda, treba da
posmatramo obino svakodnevne dogaaje u naem ivotu, i da se istovremeno
orijentiemo na nauku. Ja u upravo to. da uinim u sledeem poglavlju kada
budem razmatrao obine dogaaje u praktikovanju psihoterapije, dogaaje koji su
me odveli do razumevanja neobinih fenomena milosti. .
Ali, eleo bih da upozorim na jednu stvar. Ova veza izmeu religije i nauke
moe biti na nesigumom i opasnom terenu. Upoznaemo se sa
ekstrasenzomim percepcijama i psihikim ili paranormalnim fenomenima kao
i raznim drugim udima. Bitno je da smo stalno na oprezu. Nedavno sam
prisustvovao konferenciji na temu vere u udesna ozdravljenja na kojoj je izvestan
broj vrlo obrazovanih govornika prezentirao neke anegdotske
sluajeve. Hteli su da pokau da su oni, a i drugi, sposobni da udesno lee, pa su
priali o rigoroznim naunim uslovima u kojima su to radili, a sve to nije bilo
taono. Ako onaj koji lei stavi dlanove na pacijentov zapaljeni zglob, to ne znai
da je pacijent izleen. Zapaljeni zglobovi se obino smire, pre ili kasnije, polako
ili iznenada, bez obzira ta se preduzima. injenica da se dva dogaaja deavaju
istovremeno ne garantuje da su oni uzrono vezani. Zato to je itava ta oblast
nejasna i neodreena, veoma je vano da joj pristupimo sa zdravim
160
skepticizmom. Nedostatak skepticizma i rigoroznog proveravanja moe nas

odvesti na pogrean put. Domen psihikih fenomena privlai mnoge lakoveme
Ijude koji nisu u stanju da proveravaju i realistimije posmiatraju. Mnogi
pokuavaju da pronau jednostavne odgovore na teka pitanja, s puno ade ali sa
malo pameti, udruujui populamu nauku i religiozne koncepte. injenica da
Veina takvih zajednica propadne, ne znai da su one nemogue, ali, kao to je
bitno da naa vizija nije osiromaena tunelskom vizijom problema, bitno je i da
nae kritike sposobnosti i mogunost skeptiokog promatranja ne budu zaslepljene
briljantnom lepotoih spiritualnog carstva.
161
IV DEO
MILOST
udo
Cudesna milosti! Kako je sladak taj glas, koji je spasao bednika poput mene!
Jednom sam bio izgubljen, ali sada sam se pronaao.
Bio sam slep, a sada vidim.
Milost je nauila moje srce da se plai, milost mi je donela olaksanje,
Kako je bila dragocena ta milost,
Onog prvog asa kada sam poverovao!
Kroz mnoge opasnosti, muke i patnje, ja sam ve proao;
Ta milost me je sigumo kroz njih provela, i sada e me ona odvesti kui.
A kada tamo budemo deset hiljada godina, sijajui poput sunca,maemo
jednak broj dana da slavimo Boga, kao i onda kada smo prvi put joeli.
Prva re u ovoj amerikoj pesmi koja je u vezi sa milou je udesna.
Neto je udo kada se ne deava na uobiajeni nain, kada nije predvidivo, i ne
deava se po prirodnom zakonu. Ono to sledi e demonstrirati milost kao
uobiajeni fenomen koji je do izvesnog stepena ak i predvidiv, ali realnot milosti
e ostati neobjanjiva u konceptualnom okviru konvencionalne nauke i prirodnih
zakona. Ostae udo i udesno.
Postoji izvestan broj aspekata praktikovanja psihijatrije koji nikada ne
prestaju da me zauuju. Jedan od njih je i injenica da su nai pacijenti
zauujue mentalno zdravi. Obino drugi medicinari optuuju psihijatre da
praktikuju neegzaktnu i nenaunu disciplinu. injenica je, meutim, da se vie zna
o uzronicima neuroza, nego u uzronicima veine ljudskih bolesti. Kroz
psihoanalizu je mogue otkriti uzrok i razvoj neuroza u individualnog paijenta sa
tanou i preciznou kakva se retko moe nai u medicini. Mogue je saznati
kako, kada, gde i zato individua dobija neurotski simptom, a isto je tako mogue
precizno saznati, kada, gde i zato se ta posebna neuroza moe leiti. Ono to mi
ne znamo, meutim, jeste zato neuroza nije jaa - zato na blago neurotini
pacijent nije veoma neurotian, ako ne i potpuno psihotian. Neizbeno, nalazimo
da je pacijent patio od traume ili trauma koje su bile takve da su proizvele
neurozu, ali traume imaju intenzitet koji bi u uobiajenom poretku stvari trebalo
da proizvede veu neurozu nego to je ima pacijent.
162
Trideset petogodinji, izuzetno uspean, biznismen je doao kod mene zbog

jedne blage neuroze., Bio je nezakonito dete, a podigla ga je njegova gluvonema
majka u slamovima ikaga. Kada je imao pet godina drava ga ,je oduzela od
majke, smatrali su da ona nije u stanju da ga podie kako valja. On je, bez
objanjenja i upozorenja, premeten u jedan, a zatim drugi, pa trei dom, kao
usvojenik, gde su se prema njemu ponaali bez imalo emocija. Kada je imao
petnaest godina postao je delom paralizovan, to je bio rezultat uroenog otoka ria
jednom krvnom sudu u mozgu. Sa esnaest godina je najpustio i poslednje
roditelje koji su ga usvojili, i poeo da ivi sam. Sa sedamnaest godina je bio u
zatvoru. Tamo nije p.sihijatrijski leen. Nakon est meseci je p.uten iz zatvora a
vlasti su ga zaposlile kao fizikog radnika u nekoj
kompaniji. Svako je tada njegovu budunost smatrao rieizbeno mranom.
Meutim, u toku tri godine on je postao najmlai ef odeljenja u istoriji
kompanije. Oenio se, i nakon pet godina napustio kompaniju i uspeno vodio
spostvene poslove, postavi veoma bogat ovek. Pre nego to je doao kpd mene
na tretman, postao je i otac. Bio je intelektualac koji se sa,m obrazovao i uspean
umetnik. Kada, kako, zato; gde je sve to poelo? Posmatrano iz uobiajenog
koncepta kauzalnosti - ne znam. Moemo zajedno da krenemo, u uobiajenom
okviru uzrokai posledica, da ispitujemo determinante njegove blage neuroze. Ne
moemo da determiniemo uzroke njegovog neoekivanog uspeha.
Ovaj sluaj sam naveo zbog toga to su traume bile tako dramatine, a njegov
uspeh tako oigledan i neoekivan. U velikoj veini sluajeva traume iz detinjstva
su veoma suptilne (mada obino jednako ruilake) ali je ema u osnovi ista.
Retko sreemo pacijente koji, na primer, nisu mentalno zdraviji od svojih
roditelja. Znamo zato ljudi postaju mentalno bolesni, ali ne razumemo kako ljudi
tako dobro preivljavaju traume u ivotu. Tano znamo zato Ijudi izvravaju
samoubistva. Ne znamo zato drugi, pod slinim okolnostima, ne zavravaju
samoubistvom. Sve to moemo rei je to da postoji sila iji mehanizam ne
razumemo i koja rutinski deluje u veini ljudi, titei i branei njihovo mentalno
zdravlje ak i pod najteim okolnostima.
Mada procesi koji dovode do mentalnih poremeaja esto ne odgovaraju
procesima fizikih poremeaja, oni su na neki nain ipak u vezi. Mnogo vie
znamo o uzrocima fizikih bolesti nego to znamo o uzrocima fizikog zdravlja.
Pitajte bilo kog lekara opte prakse ta izaziva meningokokni meningitis, i on e
vam odmah rei: Pa, meningokokus, naravno. Ako ove zime ispitujemo
bakterije iz grla Ijudi koji ive u malom mestu, videemo da ih u grlu ima devet
163
od deset ljudi. Pa ipak, niko nije patio od meningitisa ve godinima niti izgleda
verovatno da e patiti ove zime. ta se tu deava? Meningokokni meningitis je
relativno retka bolest, ali je uzronik sasvim obian. Lekari koriste koncept
otpomosti organizma da bi to objasnili, iznosei da telo poseduje sistem odbrane
koji odoleva invaziji meningokoka. To je sve tano. Znamo mnogo o sistemu
odbrane i kako on funkcionie. Ali tu je i jedno veliko pitanje. Neki od ljudi koji
e umreti od meningokoknog meningitisa ove zime, imae, recimo, oslabljen
sistem odbrane. Ipak, veina ljudi koja je umrla, bila je zdrava sa sasvim zdravim
sistemom odbrane. Na izvesnom nivou emo moi rei da su
meningokoke bile uzronik smrti, ali taj je nivo vetaki postavljen. U dubljem
smislu, mi neemo znati zbog ega su umrli. Najvie to emo moi rei je da su
snage koje obino tite nae ivote nekako prestale da funkcioniu.
Mada se koncept otpornosti najee primenjuje na infektivne bolesti kao to
je meningitis, on se na ovaj ili onaj nain moe primeniti na sve fizike bolesti.
Meutim, kod bolesti koje nisu infektivne, mi ne znamo kako funkcionie
sistem otpomosti. Neko moe dobiti relativno blag napad kolitisa, bolesti koja se
smatra psihosomatskom, potpuno se oporaviti i nastaviti da ivi bez
problema. Drugome se napad moe ponoviti i on moe postati potpuno obogaljen
hronini bolesnik. Trei moe da umre od prvog napada. Bolest je ista, ali su
ishodi sasvim razliiti. Zato? Nemamo pojma zato, moemo samo rei da Ijudi
izvesnog karaktera imaju velike probleme sa nekom boleu sa kojom veina nas
uopte nema problema. Kako se to deava? Ne znamo. Ovakva pitanja moemo
postavljati u vezi sa bilo kojom boleu, ukljuujui i najuobiajenije kao to su
srani napadi i udari, rak, ir i druge. Veina mislilaca smatra da su gotovo svi
poremeaji psihosomatske prirode, da je psiha, na neki nain, uzronik raznih
greaka koji se deavaju u sistemu odbrane. Ali, ne zauuje to to se deavaju
greke u sistemu odbrane, udi to to taj sistem tako dobro radi. Po nekom
obinom stanju stvari trebalo bi da nas ive pojedu bakterije, uniti rak, sapne
debljina i razjede kiselina. Nije udno to obolevamo i umiremo. udno je to
uopte ne obolevamo tako esto i ne umiremo tako brzo. To isto moemo rei i za
mentalne i fizike poremeaje. Postoji sila iji mehanizam ne razumemo i koja
deluje u veini ljudi, titei i podstiui njihovo fiziko zdravlje, ak i u najteim
okolnostima.
Pitanje nesrea je jo jedno zanimljivo pitanje. Mnogi lekari i veina
psihijatara su doiveli da se suoe sa fenomenom oveka kojije sklon
nesreama. Meu mnogim sluajevima iz moje prakse, najdramatiniji je bio
164
sluaj etrnaestogodinjeg deaka, koga sam primio iz Centra za delinkventnu

omladinu. Majka mu je umrla u novcmbru kada je imao, osam godina. U
novcmbru sledee godine pao je sa imerdevina i slomiio iriuku. Kada je napunio
deset godiina, u novembru, se desila nesrea sa biciklom u kojoj mu je naprsla
lobanja,. a zadobio je i jak potres mozga. U novembru, kada je imao jedanaest
godina, pao je kroz rupu na krovu i polomio bedrenu kost.v U novembru sledee
godine pao je sa skejtborda i polomio zglob. U novembru, kada je imao trinaest
godina udarila su ga kola i imao je frakturu karlice. Niko ne moe rei da nije bio
sklon nesreama. Ali kako je dolazilo do tih nesrea? Deak ih nije izazivao. Nije
bio svestan ni tuge zbog majine smrti, i rekao mi je da je potpuno zaboravio na
nju. Da bismo shvatili kako su se ove stvari deavale, moramo primeniti koncept
otpornosti na fenomen nesrea kao i na fenomen bolesti, i razmiljati o ljudima
koji nisu skloni nesreama, kao i o onima koji to jesu. Nije u pitanju samo to da su
izvesni ljudi u izvesnom dobu ivota skloni nesreama. injenica je i da je, u
uobiajenom poretku stvari, veina nas otporna na nesree.
Jednog zimskog dana, kada mije bilo devet godina, dok sam se vraao iz
kole, okliznuo sam se i pao. U to su naila jedna kola i ja sam se naao pod njima.
Izvukao sam se ispod kola, sav uspanien, i otiao kui bez ijedne ogrebotine. Ova
nesrea, sama po sebi, ne izgleda znaajna. Moe se rei da sam imao sree. Ali,
kada uzmemo u obzir i druge stvari: koliko puta su kola za malo udarila u mene
dok sam etao, vozio bicikl ili svoja kola. Koliko sam puta vozio kola i gotovo
udario u peaka ili jedva proap pored bicikliste u mraku. Koliko sam puta nalegao
na konice zaustavivi se na santimetar od drugih kola. Koliko puta sam za malo
promaio drvo dok sam se skijao. ta je sve to? Da.li je moja egzistencija
zaarana? Ako itaoci sa tog stanovita osmotre svoj ivot, veina e u njemu nai
sline dogaaje koji se ponavljaju. Slione jedva izbegnute nesree. Uvek je vie
nesrea koje su se mogle desiti, od.hroja nesrea koje su se zaista desile. Mislim
da e se itaoci sloiti sa mnom da kod njihove liine atpoirnosti na .nesree
njihovo svesno odluivanje nije imalo nikakvog udela. Moe biti da veiina nas
vodi zaaran ivot. Da li je istinit onaj stih u pesmi: Milost me je sauvala sve do
sad?
Neko moe misliti da u tome nema nieg uzbudljivoig, da su sve te stvari o
kojima smo govorili samo manifestacija instinkta samoodranja, ali, ako tome
damo ime, da li ga tako i objanjavamo? Da li injenica da imamo instinkt
odranja izgleda sasvim u redu zato to smo je nazvali instinkt? ,Nae
razumevanje porekla i mehanizma instinkta je neznatno. U stvari, dogaaji a
165
nesreama nagovetavaju da je naa tendencija ka preivljavanju moda neto

drugo, i mnogo udesnije, nego instinkt koji je sam po sebi takoe udesan. Malo
ta razumemo u vezi sa instinktima i smatramo da operiu u granicama individue
koja ih poseduje. Moemo zamisliti da je otpornost na mentalne ili. fizike bolesti
lokalizovana u nesvesnom umu ili telesnim procesima individue. Meutim,
nesree su interakcija izmeu nekoliko individua, izmeu individua i stvari. Da li
me kola nisu pregazila, kada sam imao devet godina, zbog mog instinkta
samoodranja ili zato to je voza instinktivno odbio da me ubije? Moda imamo
instinkt ne samo za ouvanje sopstvenog ivota, ve i za ouvanje ivota drugih?
Mada to nisam lino doiveo, prijatelji su mi priali da su prisustvovali
automobilskim nesreama iz kojih je rtva izlazila potpuno netaknuta iz vozila
koja se posle udara vie nisu mogla preppzinati. Njihova reakcija je bila potpuna
zapanjenost. Ne mogu da shvatim da iko moe da preivi takav udes, a jo manje
da izae bez ogrebotine. Toje bio komentar. Kako to da
objasnimo? istom sluajnou? Ovi moji prijatelji, koji nisu religiozni ljudi, bili
su zapanjeni ba zato to to nije izgledalo kao sluajnost. Niko ne bi preiveo,
kau oni. Oni nisu religiozni, i bez nekog dubljeg razmiljanja su pokuali da
shvate ovo iskustvo, rekavi
Pa, mislim da Bog voli pijance, ili Mislim da mu jo nije bilo vreme.
italac moe misteriju takvih sluajeva pripisati istoj sluajnosti ili
neobjanjivom obrtu sudbine, i ne mora eleti da ih dalje .ispituje. Ako hoemo da
takve sluajeve dublje ispitamo, koncept instinkta nee biti zadovoljavajue
objanjenje. Da li mainerija motornih kola poseduje instinkt da $e slomi ba tako
da sauva Ijudsko telo koje se nalazi unutra, i, da li ljudsko telo poseduje instinkt
da, u trenutku udara, konture prilagodi konturama slomljene mainerije? Takva su
pitanja apsurdna. Ja u i dalje da is.pitujem mogunost takvih nesrea, i da traim
objanjenje, ali je jasno da koncept instinkta nita ne objanjava. Moda bi
koncept sinhronosti mogao da pomogne. Pre nego to uzftiemo u obzir koncept
sinhronosti, trebalo bi da ispitamo neke aspekte funkcionisanja delova Ijudskog
uma koje zovemo nesvesno.
tio nesvesnog
Kada ponem da radim sa novin*. pacijentom, ja obino nacrtam veliki krug.
Onda ucrtam malu niu. Pokazujui uriutranjost nie kaem mu: Ovo predstavlja
svesni um. Preostali deo kruga, devedeset pet procenata i vie, predstavlja vae
nesvesno. Ako raditeugo i mnogo na razumevanju samog sebe,
166
otkriete da taj ogromni deo vaeg mozga, koga ste tako malo svesni, sadri
bogatstva iznad najmatovitijih oekivanja.
Jedan od naina da saznamo za postojanje ovog ogromnog i skrivenog
carstva uma, i naslutimo bogatstvo koje ono skriva, je saznanje preko siiova. Jedan
ligledni ovek mi je doao zbog depresije koja je trajala ve nekoliko godina. Nije
nalazio radosti u radu, a nije znao zato. Mada su mu roditelji hili nepoznati i
siromani, nekoliko predaka sa oeve strane su bili slavni ljudi. Moj ih je pacijent
malo spominjao. Njegovu su depresiju izazvali mnogi faktori. Tek nakon nekoliko
meseci tretmana poeo je da razmilja i o ambiciji. Na seansi je tri puta pomenuo
ambiciju i onda je ispriao san od prethodne noi iji je jedan deo glasio ovako:
Mi smo bili u apartmanu ispunjenom ogromnim komadima nametaja. Bio sam
mnogo mlai nego to sam sada. Moj otac je eleo da otplovi preko zaliva i
doveze amac koji je on iz nekog razloga ostavio na ostrvu nasuprot zalivu. eleo
sam da idem i pitao sam ga kako da naem amac. Ort me odvede do jednog
izuetno glomaznog komada nametaja, jedne ogromne komode, bar etiri metra
dugake i visoke sve do plafona, sa moda dvadeset ili trideset gigantskih fioka i
ree mi da mogu nai amac ako gledam du ivice komode. Znaenje sna mi nije
bilo jasno, pa sam ga, po obiaju, pitao na ta ga asocira ta ogromna komoda sa
fiokama. Odmah.mi je rekao: Iz nekog razloga - moda zato to je izgledala tako
deprimirajue - asocirala me je na sarkofag. A ta je sa fiokama? Iznenada se
osmehnuo. Moda elim da ubijem sve pretke, ree. To me navodi da mislim o
porodinoj grobnii, svaka fioka je dovoljno velika da u nju stane telo. Sada je
znaenje sna bilo jasno. On je zaista u mladosti video grobove slavnih mrtvih
pnredaka i krenuo je njihovim stopama, ka slavi. Ali, on je to smatrao
deprimirajuom silom u svom ivotu; eleo je da psiholoki ubije pretke da bi se
oslobodio te sile.
Svako ko se mnogo bavio snovima, prepoznae ovaj san kao tipian. Hteo
bih da naglasim tu tipinost. Ovaj ovek je poeo da radi na problemu, i, gotovo
odmah, njegovo je nesvesno proizvelo dramu koja je osvetlila uzrok njegoVog
problema. Uzrok kojeg nije bio svestan. Ono je to uradilo elegantno, koristei
simbole kao najvetiji dramski pisac. Teko je zamisliti koji bi drugi doivljaj u
tom stadijumu terapije bio korisniji od ovog sna. Njegovo nesvesno je elelo da
mu pomogne, i to je uradilo vrlo veto. .
Ba zato to je od tolike pomoi, psihoterapeuti obino analizu snova
smatraju znaajnim delom svoga rada. Moram priznati da je bilo mnogo snova iji
znaaj me je prevario, i ponekad bih poeleo da nam nesvesno govori
razumljivijim jezikom. Meutim, u sluajevima gde smo uspeli da protumaimo
167
znaenje, pouka je uvek bila takva da omogui nae duhovno sazrevanje. Snovi
koji ne mogu da se tumae na vie naina, od najvee su nam pomoi. Ta se
pomo javlja u mnogim formama: upozorenje na zamku, ukazivanje na razreenje
problema koji nismo mogli reiti, ukazivanje na to da nismo u pravu onda kada
mislimo da jesmo. Korektor nam kae da smo u pravu onda kada mislimo da
nismo. San je esto i izvor potrebnih informacija nama koje nam nedostaju u
svesti. On nam pomae da naemo pravac kada smo izgubljeni. San je pokaziva
puta kojim treba ii kada smo u bespuu.
Nesvesno moe komimicirati sa nama kada smo budni, kao i kada smo u snu,
samo je to onda u malo izmenjenoj formi. To je forma zaludnih misli ili delova
misli: veinom, kao v kod snova, mi ne obraamo paniu na te zaludne misli i
odbacujemo ih kao da nemaju znaaja. To je razlog zato pacijenti kod
psihoanalize dobijaju instrukcije da kau SVE to im padn na pamet, bez obzira
kako to beznaajno i glupavo zvualo. Kada god pacijent kae: To je smeno, ali
ove glupe misli mi stalno dolaze u glavu -; uopte nemaju smisla, ali vi ste mi rekli
da vam ih moram rei, tada znam da je pacijent dobio veoma vanu poruku od
nesvesnog, poruku koja e znaajno osvetliti njegovu ili rtjenu situaciju. Dok nas
te zaludne misli snabdevaju obino dramatinim uvidima u sebe same, one riiogu
da nas snabdeju i uvidom u druge osobe i svet van nas. Kao primer jedne takve
zaludne misli, u stvari poruke iz nesvesnog, dozvolite da opiem iskustvo moga
uma dok sam radio sa jednom pacijentkinjom. Pacijent je bila mlada ena koja je
od doba adolescencije patila od nesvestica, oseaja da svakog trenutka moe da
padne, a za to nisu uspeli da nau nikakav fiziki uzronik. Zbog tog oseaja
nesvestice ona je hodala kruto, gotovo se gegajui. Bila je inteligentna i armantna
i nisam imao pojma ta bi moglo izazvati te nesvestice od kojih ni psihoterapija
nije uspela da je izlei i zbag kojih se obratila meni. Usred nae tree seanse, dok
je sedela udobno zavaljena i govorila o ovom i onom, iznenada mi je u glavu dola
jedna jedina re: Pinokio. Pokuao, sam da se koncentriem na ono to pacijent
govori i tu re izbacim iz svesti. Ali, ve sledeeg minuta, uprkos samom sebi, re
mi je ponovo dola u glavu, gotovo vidljiva, i kao da se nacrtala isipred mojih
oiju: PINOKIO. Sada sam bio iznerviran, treptao sam, i ponovo pokuao da
obratim panju na pacijenta. A nda, kao da poseduje svoju sopstvemu volju, re se
ponovo vratila i zahtevala da bude prepoznata. Saekaj trenutak, rekoh sebi,
ako se ova re toliko trudi da mi ue u svest, moa bi bilo bolje da na nju
obratim panju. Znam da te stvari mogu biti vane i znam da moje nesvesno eli
neto da mi saopti, pa bi bilo bolje da ga posluam. Pinokio. ta, do vraga, to
168
moe da znai? Zar bi to moglo da bude u vezi sa mojim paeijentom? Ne misli da

je ootia Pinokio, zar ne? Saekaj malo, ona je slatka poput male lutke. Obuena je
u crveno, plavo i belo. udno hoda, ukoenih nogu kao drveni vojnik. To je to.
Ona je maribnta. Gospode, ona je Pinokio. Ona je marioneta! Odjednom mi se
ukazala bit moga pacijenta: ona nije bila stvarna osoba. Bila je kruta, drvena
marioneta koja pokuava da izgleda iva, ali se plai da bi svakog trenutka mogla
da padne na glavu i kolabira zapetljana u konce i kanape. Jedna po jedna
pojavljivale su se injenice koje su ovo potvrivale: pojavila se neverovatno
dominirajua majka koja je vukla konce i veoma se ponosila to je za jednu no
nauila kerku da trai nou, kada je ova bila mdla. Moja
pacijentkinja je potpuno bila okrenuta ispunjavanju oekivanja koja su drugi imali
u vezi sa njom. Da bude ista, uredna, -na svom mestu, i da govori ono to se od
nje oekuje. Tu je bio i potpuni nedostatak motivacije i nesposobnost da sama
donese autonomne odluke.
Ovaj dragoceni uvid u problem pacijenta pojavio se u mojoj svesti kao
neeljeni uljez. Ja ga nisam zvao. Nisam ga eleo. Za mene je njegovo prisustvo
izgledalo nevano. Prvo s$m mu se opirao, pokuavajui da ga se otresem. Takva
udna forma i neeljenost su esto karakteristini za materijal nesvesnog koji se
prezentira svesnom umu. Delom zbog tog kvaliteta i otpora svesnog uma, Frojd i
njegovi sledbenici su shvatali nesvesno kao skladite primitivnog koje je
antisocijalno i zlo za nas. Kao da su smatrali, zbog injenice da ga naa svest ne
eli, da je materijal nesvesnog zao. Razvijajui to dalje, smatrali su da je
mentalna bolest ukorenjena u nesvesnom, kao demon u podzemnim dubinama
naeg uma. Jung je ovo stanovite korigovao na nekoliko naina ukljuujui .izraz:
mudrost nesvesnog. Moje sopstveno iskustvo potvruje Jungovo stanovite u
svakom pogledu. Doao sam do zakljuka da mentalne bolesti nisu produkt
nesvesnog. To je fenomen svesti ili poremeaja odnosa svesnog i nesvesnog.
Razmatrajui pitanje potiskivanja, Frojd je kod mnogih svojih pacijenata otkrio
seksualne elje i neprijateljske oseaje kojih oni nisu bili svesni, i koji su bili
uzrok njihovih bolesti. Poto su te elje i ta oseanja potiskivani u nesvesno,
zakljuio je da je nesvesno uzrok mentalnih oboljenja. Ali, zbog ega su te elje i
oseanja uopte smeteni u nesvesnom? Zato su bila potisnuta? Odgovor je da ih
svesaii um nije eleo. Problem lei u neeljenju i neprihvatanju. Problem nije u
tome to ljudska bia imaju takva neprijateljska oseanja i seksualne elje, ve u
tome to svestan um nije voljan da se suoi sa ovim oseajima i da podnese muku
njihovog razreemja, nego ih gura pod tepih.
169
Trei nain na koji se nesvesno manifestuje i obraa nam se, ako smo voljni
da sluamo, (to obiono nismo), je kroz nae ponaanje. Mislim na omake u
govoru i druge greke u ponaanju ili Frojdovske bmake koje je Frojd u
Psihopatologiji svakodnevnog ivota demonstrirao kao mamifestacije
nesvesinog. Frojdova upotreba rei psihopatologija, da bi opisao ove fenomene, je
indikativna za njegovu negativnu orijentaciju prema nesvesnom. On nesvesno
shvata kao nerijatelja, ili bar avola koji pokuava da nas prevari, a ne kao neku
dobru vilu koja ulae mnogo1 napora da nas uini asnim ljudima. Kada pacijent u
psihoterapiji napravi omaku, to obino pomae u daljem procesu terapije. U tom
je trenutku svesni um angaovan pokuajem da se nosi sa terapijom i sklon je da
pravu prirodu problema sakrije od terapeuta. Nesvesno se meutim udruuje sa
terapeutom, bori za otvorenost, poteno i stvamo, trudei se da iznese istinu u vezi
sa problemom. ,
Evo ponovo nekoliko primera. Pedantna ena, potpuno nesposobna da u sebi
otkrije emocije straha i ljutnje, prema tome nesposobna i da ih iskae, poela je da
zakanjava po pet minuta na seansu. Rekao sam joj da je to zato to ima otpor ili
prema meni ili prema seansi, ili prema oboma. Ona je odmah odbacila takvu
mogunost, objanjavajui da je kanjenje prouzrokovao ovaj ili onaj sluajni
razlog, rekavi da me veoma ceni i da je motivisana da zajedno radimo. Vee
nakon te seanse ona je plaala meseee raune ukljuujui i moj. Njen mi je ek
stigao nepotpisan. Na sledeoj seansi sam je o tome obavestio, ponovo
nagovetavajui da mi nije platila kako bi trebalo zato to je bila ljuta. Rekia je:
Ali to je smeno. Nikada u svome ivotu nisam dala nepotpisan ek. Vi znate
kako sam ja pedantna u tim stvarima. Uopte nije mogue da taj ek nisam
potpisala. Pokazao sam joj nepotpisan ek. Mada je uvek kontrolisana u svom
ponaanju, sada je poela da jeca. ta se to deava sa mnoni? Potpuno se gubim.
Oseam kao da sam istovremeno u dva bia. Prihvatila je moj stav da je ona
poput kue koja se deli na dva dela i po prvi put u ivotu je shvatila da i ona moe
oseati bes. Nainjen je prvi korak napred. Drugi pacijent je imaoroblema sa
oseanjem besa. Bio je to mukarac koji je verovao da ne sme oseati, a kanioli
ispoljavati bes prema bilo kome lanu porodice. Poto ga je u to vreme posetila
sestra, priao mi je o njoj, opisujui je kao savreno dragu osobu. Kasnije, za
vreme seanse, govorio je o maloj zakuski koju je to vee pripremao i na koju e
doi par iz susedstva i naravno moja snaha. Tada sam mu rekao da je svoju
sestru opisao kao snahu. Verovatno ete mi sada rei da je to jedha od onih
Frojdovih omaki, ree on. Da, hou, odgovorio sam. Ono to vae
170
nesvesno kae jeste, da vi svoju sestru ne elite za sestru, da je ona, to se vas tie,
samo snaha i da je vi, u stvari, mrzite.
Ne mrzim je, odgovorio je on. Ali ona neprekidno pria i ona e veeras
monopolizovati konverzaciju. Moda me ona ponekad zbunjuje. Ponovo smo
malo napredovali.
Ne izraavaju $ve omake neprijateljstvo ili potisnuta negativna oseanja.
One izraavaju sva potisnuta oseanja, i pozitivna i negativna. Izraavaju istinu,
pravo stanje stvari koje je suprotstavljeno onome ta bismo mi eleli da budemo.
Moda je najupeatljiviju omaku uinila mlada ena za vreme svoje prve
seanse. Znao sam da su njeni roditelji rezervisani i neosetljivi Ijudi koji su je
podigli u bogatstvu, ali bez oseanja i istinske brige. Meni se predstavila kao
neuobiajeno zrela, samozadovoljna, oslaboena i nezavisna mlada ena koja je
elela tretman jer je trenutno bila slobodna i mislila je da psihoanaliza moe
doprineti njenom intelektualnom napretku. Raspitujui se o toj njenoj slobodi
saznao sam da vie nije na koledu jer je u petom mesecu trudnoe. Nije elela da
se uda. Imala je neki neodreen plan da bebu nakon poroaja da na
usvojenje, a zatim ode u Evropu i zavri obrazovanje. Pitao sam je da li je
obavestila oca bebe, koga nije videla etiri meseca, o tome da je trudna. Da,
odgovorila je. Napisala sam mu obavetenje da je .veza naeg produkta, dete.
Htela je da kae da je dete produkt njihove veze, umesto toga rekla mi je da je pod
maskom svetske ene ona jo uvek mala devojica gladna nenosti, devojica
koja umire zbog nedostatka oseanja ljudi oko sebe. Ona je ostala trudna u
oajnikom pokuaju da izazove neija oseanja postajui i sama majka. Nisam je
suoio sa tom omakom jer ona tada nije bila spremna da je prihvati. Ali, ta je
omaka bila od pomoi, jer mi je pokazala da pred sobom imam uplaeno dete
kome treba zatitnika nenost i najjednostavnija, gotovo fizika nega jo dugo
vremena.
Ova tri pacijenta koja su pravila omake nisu toliko elela da se sakriju od
mene koliko od seoe samih. Prva je zaista verovala da u njoj ne postoji ni tnm
otpora prema terapiji. Drugi pacijent je bio ubeen da ne gaji ni malo
neprijateljstva ni prema jednom lanu porodice, trea osoba je mislila o sebi
iskljuivo kao o svetskoj eni. Na svesni koncept o sebi uvek se vie ili maaije
razlikuje od onoga to mi, u stvari, jesmo. Gotovo uvek smo ili vie ili manje
kompetentni za neto nego to verujemo. Meutim, nesvesno uvek zna ko smo.
Najvei, esencijalni zadatak duhovmog razvijanja je stalni rad na usklaivanju
svesnog koaicepta o sebi sa stvamim stanjem. Kada se vei deo ovog
doivotnog zadatka obavi - to se moe postii kroz intenzivnu terapiju - osoba
171
e se oseati ponovo roena. Nisam vie osoba koja sam bila, rei e pacijent
obradovan velikom promenom u svojoj svesti. Ja sam sada sasvim druga osoba.
Takva osoba lako shvati rei ove pesme: Jednom samio izgubljan, sada sam se
naao. Bio sam slep, a sada vidim. Ako se identifikujemo sa svojim konceptom o sebi ili svojom sveu ili
sveu uopte, onda moramo da kaemo u vezi sa nesvesnim, da je ono mudriji
deo nas. Govorili smo o mudrosti nesvesnog prvenstveno u terminima
samospoznaje i samootkrivanja. U primeru pacijenta koga je moje nesvesno
ocenilo kao Pinokija, poku&o sam da pokaem da je nesvesno mudrije nego to
simo mi, i ,to i u odmosu na druge Ijude i u odnosu na nas. injenica je da je nae
riesvesno mudrije od nas u svemu. Kada smo prvi put stigli u Singapur, moja ena
i ja smo napustili hotel i otili u etnju. Uskoro smo izali na iroki prostor na
ijemsmo udaljenom kraju, dva ili tri bloka dalje, videli u tami nejasne obrise
neke zgrade. Pitam se kakva je to zgrada, ree moja ena. Odmah sam
odgovorio potpuno ubeen i siguran. Oh, to je singapurski kriket klub. To sam
rekao sasvim spontano. Gotovo sam odmah poalio to sam to. rekao. Nisam imao
gotovo nikakvog razloga da .to mislim. Nikada ranije nisam b;o u Singapuru,
nikada nisam ni video kriket klub. Na moje zaprepaenje, kada smo se pribliili,
videli smo da na drugoj strani zgrade pie Singapur - rrket klub.
Kako sam mogao znati ono to nisam znao? Meu moguim objanjenjima je
i Jungova teorija o kolektivnort} nesvesnom, po kojoj mi nasleujemo mudrost i
iskustvo naih predaka. Ovakva vrsta mudrosti moe izgledati bizama naunom
umu, a ipak je njeno postojanje priznato u naem svakodnevnom reniku.
Uzmimo re prepoznati. Kada itamo knjigu i naiemo na ideju ili teoriju koja
nam se dopada, ona nas podsea, mi je prepoznajemo kao istinitu. Re
ponovo saznati nai da smo to jednom znali, zaboravili, a onda ponovo
prepoznali kao starog prijatelja. Kao da su svo znanje i sva mudrost jednom bili u
naem umu i, kada nauimo neto novo, mi samo otkrivamo u sebi ono to je
tamo postojalo. Taj koncept se vidi u rei obrazovanje
(education) koja je nastala od latinske rei educare to bukvalno znai otkriti ili
voditi napred. Dakle, kada obrazujemo Ijude, mi ih ne zatrpavamo novim
znanjima. Mi iznosimo na videlo dana neto iz njih samih, i to iz nesvesnog
prenosimo u svesno.
Ali ta je izvor, tog dela nas koji je mudriji? To ne znamo. Jungova teorija
kolektivno nesvesnog nagovetava da je. mudrost nasleena. Nedavni nauni
eksperimenti sa genetskim materijalom u vezi sa fenomenom memorije
172
pokazujuda je mogue nasleivati znanje koje je uskladiteno u elijama u formi

koda nukleinske kiseline. Koricept bemijskog uskladitenja informacija
dozvoljava nam da shvatimo kako bi informacije potencijalno dostupne Ijudskom
umu mogle biti smetene u nekoliko kubnih ina modane mase. Ali ak ni ovaj
model ne odgovara nam na najvanije pitanje. Kada razmiljamo o tehnologiji
takvog modela - kako bi mogao biti konstruisan, kako
sinhronizovan, i td. - i dalje sa strahopotovanjem stojimo pred ljudskim umom.
pekuliacije o tim stvarima se ne razlikuju mnogo od pekulacija o kosmikoj
kontroli Boga koji pod svojom komandorti ima armije i korpuse arhariela,
anela, serafima, i kerubina da mu pomognu u upravljanju kosmosom. Um, koji
ponekada smatra da ne postoje takve stvari kao to u uda, sam po sebi je udo.
173
udo srenih otkrivanja

Mi moemo da zamislimo neobinu mudrost nesvesnog. Moemo da
pokuamo da je objasnimo kao molekulami mozak koji radi sa udesnom
tehnologijom, ali ipak nemamo objasnjenja za takozvane psihike fenomene,
koji su tako jasno povezani sa radom nesvesnog.Useriji eksperimenata Montaga
Ulmana i Stenlija Krepnera demonstrirano je da je mogue da budna osoba
nekoliko puta transmituje likove drugoj osobi koja spavia u drugoj sobi, i da e
se ti likovi pojaviti u snu spavaa. Takvo transmitovanje se ne deava samo u
laboratorijama. Na primer, deava se da dve oobe poznate jedna drugoj, imaju,
nezavisno jedna od druge, potpuno iste snove. Kako se to deava? Nemamo
nikakve predstave o tome. Ali to se deava. Valjanost tih dogaanja je nauno
dokazana u termi nima verovatnoe. Ja sam jedne noi imao san koji se sastojao iz
serije od sedamlikova. Kasnije sam saznao da se moj prijatelj, dok je spavao u
mojoj kui dve noi pre toga, probudio iz sna u kome se istih tih sedam likova
pojavilo u istom rasporedu. Ni on ni ja nismo mogli nai razlog za taj dogaaj. Taj
san nismo mogli povezati ni sa kakvim iskustvom, niti ga bilo kako protumaiti. A
ipak smo znali da se neto vrlo vano desilo. U mome mozgu su bili milioni likova
od kojih se moe konstruisati san. Verovatnoa da e samo sluajem doi do istog
sna kod mene i moga prijatelja i jo istim redosledom, bila je astronomski mala.
Dogaaj je bio toliko neverovatan da smo znali da se nije desio sluajno.
imjenica da se veoma neverovatni dogaaji, dogaaji za koje se ne moe
nai uzrok u okviru poznatihrirodnih zakona, deavaju sa neverovatnom
frekvencijom, postala je poznata kao princip sinhronosti. Moj prijatelj i ja ne
znamo razlog ni uzrok zbog koga smo imali iste snove, ali, jedan aspekt tog
ogaaja je da su snovi bili vremenski blizu. Izgleda da je vremensko
usklaivanje bilo veoma bitno, moda ak i najvaniji element tog
neverovatnog dogaaja. Ranije, u razmatranju sklonosti ka nesreama i otpornosti
pomenuli smo da se esto deava da Ijudi nepovreeni izau iz vozila kojav su
potpuno slupana, a inilo se. smenim smatrati da je maina
instinktivno zatitila vozaa. Ne postoji prirodan zakon koji kae da je oblik vozila
(sluaj A) bio razlog da voza preivi ili da je oblik vozaa (sluaj B) nagnao
vozilo da se slupa na ivestan nain. Ipak, mada jedan nije izazvao drugi, sluaj A
i sluaj B verovatno su se desili istovremeno, i na taj nain je voza preiveo.
Princip sinhronosti ne objanjava kako i zato se to desilo. Ori samo konstatuje da
se takve neverovatne povezanosti dogaaja deavaju, i to
174
ee nego to bi se oekivalo. To ne objanjava uda. Princip slui samo da se

istakne da su uda stvar vremenskog usklaenja i da su zauujue esta.
Sluaj kada se dese dva gotovo jednaka sna, kvalifikuje se kao
paranormalni fenomen, ak i onda kada je znaenje sna nejasno. Verovatno je
znaenje veine istinskih paranormalnih fenomena isto tako nejasno. Druga
karakteristika ovih duhovnih fenomena je da je veina tih dogaaja, u stvari
srenog ishoda, - na neki nain povoljna za oveka ili grupu Ijudi koja je
ukljuena. Zreo, veoma skaptian i potovan naunik mi je ispriao sledei
dogaaj: Posle nae seanse odluio sam da vozim kui putem pored jezera, jer je
bio divan dan. Na tom putu ima puno otrih krivina.
Pribliavao sam se moda desetoj krivini, kada mi je odjednom prolo kroz
glavu, da bi kola iz suprotnog pravca mogla da naiu u velikoj brzini i preu na
moju stranu puta. Odmah sam pritisnuo konice i potpuno stao. im sam to uradio
koia zaita naioe u velikoj brzini i toiiko preoe na moju stranu da su me skoro
udarila, mada sam se ja povukao na kraj svoje trake i stajaO. Da nisam stao, mi
bismo se sudarili u okuci. Ne znam ta me je nateralo da stanem. Mogao sam da
stanem i na bilo kojoj drugoj okuci, ali nisam. esto idem tim putem, i mada ga
smatram opasnim, nikada ranije nisam stao. Sada se pitam da li zaista postoji
neto u ekstrasenzornim percepcijama? Ne znam kako drugaije da to objasnim.
Mogue je da su dogaaji koji su toliko neverovatni da nagovetavaju princip
sinhronosti ili paranormalno, podjednako i zli i dobri. Na ovom polju mora da se
uradi temeljno istraivanje. Za sada mogu da iznesem veoma vrsto, aii
nenauno ubeenje, da je frekvencija takvih, statistiki neverovatnih dogaaja
koji su blagotvorni, daleko vea od onih koji su tetni. Blagotvorni rezultati takvih
dogaaja ne moraju uvek spasavati ivot. esto tir dogaaji pojaavaju intenzitet
ivljenja ili pomau pri sazrevanju linosti. Odlian primer takvih dogaaja su
Snovi o karabeju, iskustvo Karla Junga, ispriano u njegovom lanku o
sinhronosti. Naveu ceo lanak:
Moj primer je mlada ena koja se uprkos obostranih napora pokazala kao
psiholoki nepristupana. Problem je bio u tome to je ona o svemu znala sve.
Njeno odlino obrazovanje sluilo joj je kao oruje koje je briljantno
prilagoeno svrsi. Imala je precizno izbruen kartezijanski racionalizam sa
nepogreivim geometrijskim shvatanjem stvarnosti. Nakon nekoliko
bezuspenih pokuaja da omekam njen racionalizam nekim ljudskijim
pristupom, poeo sam da se nadam da e se dogoditi neto neoekivano, neto
iracionalno, neto to e razlbiti intelektualnu retortu u koju se ona zatvorila.
175
Jednog dana sam sedeo nasuprot njoj, leima okrenut prozoru, sluajui njenu
tenu retoriku. Prethodne noi je imala impresivan san u kome joj je neko dao
zlatnog skarabeja - veoma skup komad nakita. Dok mi je priala svoj san, uo sam
kako neto neno luipka u proizor. Okrenuo sam se i ugledao prilino velikog
leteeg insekta kako udara u prozor pokuavajui da ue u mranu sobu. To mi se
uinilo vrlo udnim. Odmah sam otvorio prozor i uhvatio insekta koji je uleteo
unutra. Bila je to buba sasyinl nalik na skarabeja (cetonia aurata) ija zlatno zelena
boja gotovo da u potpunosti lii na zlatnog skarabeja. Bubu sam dao pacijentkinji
sa reima: Evo vaeg skarabeja. To iskustvo je napravilo pukotinu u njenom
racionalizlu i slomilo led njenog inteleiktualnog otpora. Sada se tretman mogao
nastaviti na zadovoljavajui nain.
Ovde govorimo o problemu srenih otkrivanja koje omoguuju
paranormalni fenomeni. Vebsterov renik srena otkrivanja definie kao dar za
pronalaenje vanih ili dobrih stvari koje ne traimo. Tu ima nekoliko
intrigirajuih detalja. Jedan je da se to smatra darom, podrazumevajui da ga neki
ljudi poseduju a drugi ne, da su neki ljudi srene ruke, a drugi nisu. Glavna teza
ovog dela knjige je da je milost koja se delom manifestuje kao vredna i prijatna
stvar koju ne traimo, vredna za svakog, ali dok je neki koriste, drugi to ne ine.
Putajui bubu da ue, hvatajui je dajui je pacijentu, Jung ju je oigledno
iskoristio. Neki od razloga zbog kojih Ijudi ne koriste milost bie ispitani u delu
pod imenom Otpor milosti. Ali sada mogu rei da je jedan od razloga zbog kojih
ne koristimo milost u potpunosti, taj to nismo sasvim vesni njenog prisustva - to
jest, ne nalazimo vredne stvari jer ih ne traimo, zato to nismo svesni vrednosti
poklonaf koji smo dobili. Drugim reima, srena otkrivanja se deavaju svima
nama, ali esto ih ne prepoznajemo, smatramo takve dogaaje beznaajnim i tako
ih ne koristimo u potpunosti.
Pre pet meseci, poto sam imao dva sata slobodnog vremena izmeu dva
sastanka, zamolio sam kolegu koji je iveo u tom gradu da to vreme provedem u
biblioteci u njegovoj kui, radei na ovoj knjizi. Kada sam tamo doao, doekala
me je njegova supruga, rezervisana ena koja me nije volela i koja je u nekoliko
ramijih prilika reagovala arogantno i neprijateljski. Nategnuto smo priali jedno
pet minuta. U toj izvetaenoj konverzaciji ona ree da je ula da piem knjigu i
upita me o emu. Rekao sam joj samo to da je knjiga o
duhovnom sazrevanju. Onda sam seo u biblioteku da radim. Nakon pola sata
otkrio sam da je deo koji sam napisao o odgovomosti nezadovoljavajui. Taj deo
se svakako morao proiriti, a to opet nisam smeo da uradim da ne
poremetim konstruikciju knjige. S druge strane, nisairt hteo ni da izbacim taj
176
deo jer sam smatrao da su neki koncepti koje sam tamo izneo apsolutno
neophodni. itav sat sam bio u toj dilemi i nita nisam 6dluio. Oseao sam sve
veu frustraciju i nesposobnost da reim taj problem. U tom je trenutku supruga
mog kolege tiho ula u biblioteku. Bila je bojaljiva i neodluna. Puna
potovanja, a opet nekako topla i meka, sasvim razliita od osobe koju sam
poznavao. Skoti, nadam se da ne smetam, ree ona. Ako smetam, recite mi.
Rekao sam da mi ne smeta, da sam doao do mrtve take da u ovom trenutku
sigurno nita neu uraditi. U rukama je imala malu knjigu. Pronala sam ovu
knjigu, ree. Mislim da e vas interesovati. Moda nee. Ali ja sam mislila da e
biti od pomoi. Ne znam zato. Oseao sam se iritiranim i pod pritiskom, mogao
sam rei da sam preko glave zatnpan knjigama - to je bilo tano - i da nije bilo
nikakve anse da ja to proitam u bliskoj budunosti. Ali njena udna poniznost je
izazvala driigu reakciju. Rekao sam da cenim njenu panju i da u je pogledati im
naem vremena. Poneo sam je kui, ne znajui kada u je zaista pogledati. Ali to
vee, neto me je nateralo da ostavim sve knjige koje sam konsultovao i da uzmem
njenu. Bila je to tanka knjiica koja se zvala Kako se ljudi menjaju od Alena
Vilisa. Vei deo te knjige se bavio problemom odgovornosti. Jedno poglavlje je
clegantno izrazilo sve ono to sam mogao da uradim ja da sam proirio taj deo
knjige. Sledeeg jutra sam
kondenzovao taj deo svoje knjige u mali koncizni paragraf, a u fusnoti uputio
itaoce na Vilisovu knjigu, kao materijal za idealno elaboriranje te teme. Moja
diiema je bila reena.
Ovo nije bio velianstven dogaaj. Nije bilo fanfara da ga najave. Mogao
sam .ga ignorisati. Preiveo bih bez njega, a ipak bio sam dirnut milou. Dogaaj
je bio i neobian i obian. Neobian je jer je bio krajnje neveroVatan, obiam, zato
to nam se takve neverovatne stvari stalno deavaju minio kucajui na vrata svesti,
poput one bube na prozorsko okno. Slini dogaaji su mi se esto deavali. Uvek
mi se deavaju. Neke prepoznam. Nekada ih koristim, a da nisam svestan njihove
udesne prirode, ali ne znaln koliko ih je prolo
neprimeeno.
Do sada sam opisao razliite fenomene koji imaju sledee zajednike
karakteristike: slue da pothrane, podre, zatite i obogate Ijudsfki ivot i duhovno
sazrevanje.) mehanizam njihove akcije je ili nepotpuno razumljiv (kao u sluaju
fizike otpornosti i snova) ili totalno nejasan (kao kod sluajeva paranormalnih
fenomena) prema principima prirodnih zakona kako ih
interpretira savremena nauna imisao. deavaju se esto, rutinski, svuda, i
177
u biti su univerzalni. mada na njih verovatno utie ljudska svest, njihovo poreklo
je van svesti i van procesa svesnog donoerija odluke.
Iako ih obino posmatramo kao odvojene, verujem da njihova optost
pokazuje da su ovi fenomeni deo manifestacije jednog fenomena mone sile iji su
koreni van Ijudske svesti i koja potpomae duhovno sazrevanje ljudi. Stotinama i
hiljadama godina pre naune konceptualizacije stanja sna i nesvesnog, ovu mo su
vemici smatrali milou i pevali joj himne: udesna milosti kako je sladak glas
...
ta mi treba da radimo - mi koji smo skeptini, imamo nauni princip - sa
ovom monom silom koja potie van Ijudskog uma i koja pomae duhovni razvoj
ljudskog bia? Ne moemo dodimuti tu silu. Ne moemo je izmeriti, a ipak, ona
postoji. Realna je. Da li da gledamo kroz tunelsku viziju i ignoriemo je jer se ne
uiklapa u tradicionalrie naune koncepte prirodnih zakona? To mi se ini opasno.
Ne mislim da se moemo nadati potpunom razumevanju kosmosa i ovekovog
esta u njemu ako ne inkorporiramo fenomen milosti u na okvirni konceipt.
Mi ne moemo ni da lociramo tu silu. Znamo samo gde ona nije - u Ijudskoj
svesti. Gde se onda nalazi? Neki od fenomena nagovetavaju da se nalazi u
nesvesnom delu individue. Drugi fenomeni, kao to su sinhronost i sreno
otkrivanje, pokazuju da se ta sila nalazi van granica jedne individue. Nije nam
lako da lociramo milost i to ne samo zato to smo naunici. Vernici milost
pripisuju Bogu i veruju da je to bukvalno boija Ijubav. Meutim, i oni su
stoleima imali iste tekoe u lociranju Boga. U teologiji po tom pitanju postoje
dve oprene tradicije: prva je doktrina emanacije koja smatra da se milost sputa
od Boga dole na ljude. Druga je doktrina imanencije koja smatra da se milost uliva
iz Boga u sam centar ljudskog bia.
Ovaj problem - i kompletan problem paradoksa je rezultat nae elje da
lociramo stvari. Ljudska bia imaju duboko ukorenjenu tendenciju da
konceptualizuju termine zasebnih erltiteta. Mi primeujemo svet sastavIjen od
takvih entiteta, kao to su: brodovi, cipele, peat i druge kategorije, a onda hoemo
da razumemo fenomen stavljajui ga u posebnu kategoriju, rekavi da je to takav i
takav entitet. On je ili ovo ili ono, ali ne moe biti oboje. Brodovi su brodovi, nisu
cipele. Ja sam ja, a vi ste vi. Ja - entitet je moj identitet, a vi - entitet je va
identitet, i nee nam biti prijatno ako se nai identiteti pomeaju. Kao to smo ve
rekli, hindu i budistiki mislioci veruju da je nae vienje zasebnih entiteta iluzija
ili maja, a moderni fiziari koji se bave relativnou, fenomenima talasnih
partikula, elektromagnetizmom i tako dalje, sve vie
178
postaju svesni ogranienja naeg konceptualnog pristupa. Ali to nije lako izbei.
Naa tendencija da razmiljamo u terminima entiteta, tera nas da lociramo ak i
takve stvari kao to su Bog ili milost, i to i onda kada znamo da e nam to smetati
da ih razumemo.
Pokuavam da o jedinki uopte ne razmiljam kao
0 entitetu, a kada me moja intelektualna ogranienja nateraju da mislim (ili
piem) u terminima entiteta, ja granice individue posmatram kao vrlo pokretnu
membranu ili ogradu, a ne kao zid. To je ograda kroz koju, ispod koje i iznad koje
drugi entiteti mogu da se penju, puze ili lete. Kao to je i na svesni um donekle
uvek propustljiv za nae nesvesno, tako je i nae nesvesno propustljivo za um
koji nismo mi kao entitet. Ovako Deim ulijam, pustanjakinja iz XIV veka,
opisuje odnos izmeu milosti i individualnog entiteta: Kao to je telo obueno u
odeu, meso u kou, kosti u meso i srce u sve zajedno, tako smo mi, dua i telo,
obueni u Dobrotu Boiju. Da, i to mnogo bolje, jer sve drugo se istroi i
propadme, ali je Dobrota Boija uvek netaknuta.
U svakom sluaju, bez obzira kako ih opisujemo
1 gde ih lociramo, uda pokazuju da na ljudski rast potpomae sila van
nae svesne volje. Da bismo bolje razumeli prirodu te sile moemo razmatrati jo
jedno udo: razvoj procesa ivota samog po sebi koga smo p.azvali evolucija.
179
udo evolucije
Mada se do sada nismo fokusirali na evoluciju kao koncept, na neki nain je
ona ve bila razmatrana u ovoj krijizi. Duhovno sazrevanje je evolucija jedinke.
Individualno telo moe pretrpeti promene za vreme ivotnog procesa, ali to nije
evoliucija. U starosti je neizbean pad fizikih sposobnosti. Duhovne sposobnosti
se mogu uveavati (mada to retko biva) sve do trenutka smrti. Na ivot nam
prua nebrojane mogunosti za duhovno sazrevanje. Ova knjiga je usredsreena
na duhovnu evolueiju, a proces fizike evolucije je slian duhovnom i ombguuje
nam da razumemo proces duhovnog sazrevanja i znaenje milosti.
Proces psihike. evolucije je sam po sebi udo. Ako bismo sudili po naem
razumevanju univerzuma, evolucija ne bi ni trebalo da postoji. Jedan od osnovnih
prirodnih zakona je drugi zakon termodinamike koji kae da energija prirodno ide
od stanja vee organizacije ka stanju nie organizacije, od stanja visoke
izdiferenciranosti ka stanju manje izdiferenciranosti. Drugim reima, univerzum je
proces uproavanja. Najee se za ilustraciju tog zakona koristi primer potoka
koji prirodno pada niz brdo. Potrebna je energija ili rad, - pumpe, ljudi koji nosekante ili druga sredstva - da se proces vrati, da doemo do poetka i vodu vratimo
na vrh brda. A energija mora doi odnekuda sa strane. Moraju se troiti rieki drugi
energetski sistemi da bi se tb uradilo. Konano, prema drugom zakonu
termodinamike, za bilion biliona godina univerzum e se totalno uprostiti i dostii
najnii nivo amorfne i totalno neorganizovane i neizdiferencirane gomile u kojoj
se vie nita ne deava. Stanje totalne dezorganizacije i neizdiferenciranosti je
stanje entropije.
Prirodan tok energije prema stanju entropije bi se mogao nazvati sila
entropije. Sada moemo shvatiti da je tok evolucije suprotan sili entropije.
Proces evoIucije je razvoj organizama sa niih na vie nivoe kompleksnosti,
izdiferenciranosti i organizacije. Virus je izuzetno jednostavan organizam, malo
vie od molekule. Bakterija je kompleksnija, izdiferenciranija; ima elijski zid,
razliite tipove molekula i metabolizam. Paramecijum ima nukleus i
rudimentirani probavni sistem. Suner ima ne samo elije nego i tipove elija koji
su meuzavisni. Insekti i ribe imaju nervni sistem sa sloenim sistemom kretanja,
ak i drutvene organizacije. I to vie idemo prema gomjem delu skale evolucije,
to se vie poveava kompleksnost prganizacije i
izdiferenciranost, a vrhunac je ovek koji poseduje ogromnu modariu koru i
izuzetno sloene strukture ponaanja. Smatram da je proces evolucije udo jer je
180
to proces poveane organizacije i izdiferenciranosti i ide nasuprot prirodnog

zakona. Po tam zakonu ne bi postojali ni oni koji piu, ni oni koji itaju
knjige.11
Proces evolucije se moe prikazati u obliku piramide, sa ovekom,
najkompleksnijom i najmalobrojnijom vrstom organizama na vrhu, i virusima,
najjednostavnijom i najbrojnijom vrstom organizama, na dnu.
181
VIA ORGANIZACIJA
ENTROPIJA
" Koncept po kome evolucija ide nasuprot prirodnom zakonu nije ni nov ni
originalan. a vreme mojih studentskih dana neko je rekao: Evolucija je vrtlog u
drugom zakonu termodinamike. Ja, na alost, nisam locirao tu referencu.
Nedavno je taj koncept formulisao Bakminster Fuler u svojoj knjizi Dolo je i
otilo - nije ostalo.
Vrh je gore, nasuprot sili entropije. U piramidu sam ucrtao strelicu koja
simbolizuje ovu probojnu silu evolucije, ono neto to je tako uspeno i dosledno
izazivalo prirodni zakon, milionima i milionima gerieracija i samo po sebi moe
predstavljati prirodni zakon, mada jo nije definisan.
Duhovna evolucija oveanstva takbe moe da se predstavi dijagramom.
Ponovo naglaavam da je proces duhovnog sazrevanja naporan i teak.
Takav je jer se suprotstavlja prirodnom otporu, suprotstavlja se sklonosti da stvari
ostanu onakve kakve jesu, da se drimo starih mapa i starih naina, suprotstavlja
se izboru najlakeg puta. Ali o tom prirodnom otporu, toj sili entrapije koja deluje
i u naim duhovnim ivotima, uskoro u vie da govorim. Kao i u sluaju fizike
evolucije, udo je da. je taj otpor savladan. Mi rastemo. Uprkos svemu to se
suprotstavlja tom procesu, mi postajemo sve bolja i bolja ljudska bia. Ne svi i ne
lako. Ali, veliki broj Ijudi uspeva nekako da doe do zrelosti. Postoji i sila koja
nas tera da izaberemo tei put, da bismo prevazili jad i bedu u kojoj smo esto
roeni.
Ovaj dijagram procesa duhovne evolucije moe se primeniti i na
egzistenciju jedinke. Svi mi u sebi imamo potrebu da sazrevamo i svi mi, svesni te
potrebe, moramo da se borimo protiv otpora. Dijagram se odnosi i na oveanstvo
u celini. Evoluirajui kao pojedinci mi ujedno pomaemo drutvu da i ono
evoluira. Kultura koja nas je formirala u detinjstvu sada formira nae ponaanje u
svetu odraslih. Oni koji dostignu zrelost, ne samo da uivaju plodove zrelosti nego
te plodove daju svetu. Evoluirajui kao individue mi na svojim leima nosimo
celo oveanstvo i tako i ono evoluira.
Sama ideja da je polje razvoja Ijudske duhovnosti u usponu ne izgleda
realistina generaciji osloboenoj iluzije sna o progresu. Svuda su ratovi,
korupcija i zagaeaija. Kako se onda moe zakljuiti da ljudska rasa duhovno
napreduje? A ja upravo to tvrdim. Sam, oseaj razoaranosti pokazuje da od sebe
oekujemo vie no to su nai preci oekivali od sebe. Ljudsko ponaanje
182
koje se danas smafra odvratnim i okrutnim, jue se prihvatalo kao normalna stvar.
Glavna tema ove knjige je odgovornost roditelja za duhovno formiranje dece. To
teko da je nova tema, ali, pre nekoliko stotina godina, o tome niko nije ni
razmiljao. Mada je, u proseku, kvalitet roditeljske brige zastraujue slab, ja ipak
imam mnogo razloga da tvrdim da je daleko superiomiji
roditeljskoj brizi od samo nekoliko generacija unazad. Nedavno je opisan jedan
aspekt brige o detetu koji poinje reima: Rimski zakon je ocu davao apsolutnu
kontrolu nad detetom koje je on mogao da proda ili osudi na smrt. Ovaj koncept
apsolutnog prava je uao i u engleski zakon gde je sve do XIV veka postojao bez
znaajnih izmena. U srednjem veku se detinjstvo nije smatralo posebnom fazom
ivota kao to to danas smatramo. Bilo je uobiajeno da se dete od sedam godina
da na zanat ili u slubu, g< je uenje bilo u drugom planu, a sluenje gospodan. i
gospodarici u prvom. Dete i sluga su se tretirali na isti nain. ak su i u jeziku
postojali termini koji su jednom reju oznaavali oboje. Tek u XIV veku na dete
se gleda kao na bie od posebnog interesa koje prolazi kroz vane i specifine
probleme razvoja, kac na bie koje je vredno ljubavi.
Ali, ta je to to nas kao individue i kao cele grupe gura da sazrevamo protiv
prirodnog otpora nae letargije. Ve smo toj sili dali ime - to je ljubav, Ljubav je
definisana kao volja da se proirimo da bismo pothranili svoje ili tue duhovno
sazrevanje. Kada sazrevamo to je zato to na tome radimo, a na sebi radimo zato
jer sebe volimo. Mi se uzdiemo kroz ljubav. Ljubav kao proirenje sebe je
injenica evolucije. To je evolucija u progresu. Evolutivna sila koja ie prisutna u
svemu ivom, u oveanstvu se manifestuje kroz ljudsku ljubav. Ljubav je
udesna sila koja se suprotstavlja prirodnom zakonu entropije.
Alfa i omega
. Jo uvek nismo odgovorili na pitanje odakle dolazi liubav. Sadato pitanje
moemo i da proirimo: odakle dolazi sila evolucije? A ovome moemo dodati
nau zbunjenost u vezi sa poreklom milosti, jer, Ijubav je svesna, ali milost nije.
Odakle dolazi ova mona sila koja nastaje van ljudske svesti i hrani duhovnu
zrelost Ijudskrh bia?
Na ovo pitanje ne moemo odgovoriti na isti nauni nain na koji moemo
odgovoriti na pitanje odakle potiu gvoe ili brano. Nije u pitanju samo to to je
ona neopipljiva, niti je to jedino - osnovno pitanje na koje nauka ne moe da
odgovori. Da li zaista znamo ta je elektricitet? I odakle je energija uopte dola?
Ili odakle univerzum? Moda e se naa nauka jednoga dana pozabaviti
najosnovnijim pitanjima. Do tada mi moemo samo da razmiljamo,
teoretiziramo, postavljamo hipoteze.
183
Da bismo objasnili uda milosti i evolucije, mi pretpostavljamo postojanje

Boga koji eli da mi sazrevamo, Boga koji nas voli. Mnoge hipoteze izgledaju
odve jednostavne, suvie lake i nalik na fantazije i detinjaste i naivne bajke. Ali,
ta drugo moemo? Da li da ignoriemo podatke koristei tunelsku viziju? Ne
moemo dobiti odgovor ako ne postavimo pitanje. Mada je ova hipoteza
jednostavna, niko nije uspeo da postavi bolju.
Sve dok to neko ne uradi, mi zadravamo detinjastu ideju o Bogu punom
ljubavi, ili emo biti u teoretskom vakuumu. A ako tu tezu uzmemo ozbiljno,
otkriemo da ta jednostavna ideja o Bogu punom ljubavi ne ini ba
jednostavnu filozofiju.
Ako postuliramo da je na kapacitet ljubavi, ta potreba da se raste i sazreva,
na rieki nain udahnuta od Boga, onda moramo pitati sa kojim ciljem. Gde je kraj i
cilj evolucije? ta to Bog eli od nas? Ovde ne elim da se bavim teologijom, vi
mi koji se bavimo pitanjem ta Bog eli od nas, dolazimo do zastraujue ideje:
Bog eli da postanemo On. Mi sazrevamo ka boanskom. Cilj evolucije je Bog.
Bog je izvor evolutivne sile i Bog je njen cilj. To je ono na ta mislimo kada
kaemo, on je alfa i omega svega, poetak i kraj.
Kada sam rekao da je to zastraujua ideja, upotrebio sam blag izraz. To je
vrlo stara ideja, ali mi od nje beimo uspanieni. Ni jedna ideja koju je
oveanstvo moglo da izmisli nije na ljudska plea svalila toliki teret. Ne zato to
je tu ideju teko shvatiti, naprotiv, ona je esencija jednostavnosti. Ali, ,ako u nju
verujemo, ona od nas zahteva sve to moemo dati, sve to imamo. Jedna je stvar
verovati u dobrog, starog Boga koji e se pobrinuti da zadobijemo mono mesto u
drutvu, onakvo kakvo ne bismo sami mogli da obezbedimo. Sasvim je druga
stvar verovati u Boga koji eli da mi zauznaemo Njegov poloaj, Njegovu mo,
Njegovu mudrost, ljubav i identitet. Ako verujemo da je mogue da ovek postane
Bog, samo to verovanje po svojoj prirodi e nam nametnutl obavezu da
postignemo sve to moemo, ali mi ne elimo tu obavezu. Ne elimo da toliko
radimo. Ne elimo Boiju odgovomost. Ne elimo odgovomost da neprestano
razmiljamo, Dok god verujemo da je boanstvo nedostirio za nas, mi ne.
brinemo o naem duhovnom sazrevanju, ne moramo da teramo sebe do sve viih i
viih nivoa svesti, aktivnosti i ljubavi. Moemo se opustiti i biti ljudi. Ako je Bog
gore, na svojim nebesima, a mi smo dole, i nikada se neemo sresti, mi moemo
svaliti na njega, svu odgovomost za evoluciju i upravljanje kosmosom. Na
zadatak je da sebi osiguramo udobnu starost i zdravu, sretnu i zahvalnu decu i
unuke. Dalje od toga se neemo truditi. Te ciljeve je teko dostii i ne treba ih
potcenjivati. Ipak, im verujemo da je mogue da ovek
184
postane Bog, nikada se ne moemo odmarati suvie dugo, nikada rei: U redu,
moj posao je zavren. Moramo stalno teiti sve veoj i veoj mudrosti, sve veoj
i veoj Ijubavi. Takvim smo verovanjem sebe uhvatili u zamku napomog, tekog
puta samousavravanja i duhovnog sazrevanja, puta koji traje sve do smrti. Boija
odgovornost mora biti i naa.
Ideja da nas og aktivno navodi na to da treba da sazrevamo da bismo bili
poput njega, suoava nas sa naom lenjou.
Entropija i prvobitni greh
Ova knjiga je o duhovnom sazrevanju, prema tome i o drugoj strani medalje,
o preprekama koje stoje na putu duhovnog sazrevanja. Postoji samo jedna velika
prepreka, a to je naa lenjost. Ako prevaziemo lenjost, sve druge e biti
uklonjene. Prema tome, ovo je i knjiga o lenjosti. Ve smo razmatrali lenjost kod
pokuaja da se izbegne neophodna patnja ili da se izabere laki put. Ispitujui
ljubav mi smo ispitivali injenicu da je neljubav nespremnost da se ovek proiri.
Lenjost je suprotnost ljubavi. Duhovno. sazrevanje je napomo, pa se na to stalno
moramo podseati. Sada smo na poloaju sa koga moemo ispitivati prirodu
lenjosti u perspektivi i shvatiti da je lenjost sila entropije koja se manifestuje u
ivotima svih nas.
Godinama sam ideju prvobitnog greha smatrao beznaajnom i
diskutabilnom. Samu seksualnost nisam doivljavao kao neto naroito greno. Ni
druge apetite nisam smatrao grenim. esto sam sebi dozvolio da se prejedem
nekog izvrsnog jela i, dok sam mogao imati problema sa probavom, nikada nisam
imao problema sa oseanjem krivice. Video sam mnoge grehove u svetu: prevare,
predrasude, muenje, brutalnost. Ali nisam primeivao nikakvu uroenu grenost
kod dece niti sam mogao prihvatiti ideju da su deca prokleta zato tosu njihovi
preci jeli sa drveta saznanja dobra i zla. Postepeno, nieutim, postao sam svestan
sveprisutnosti lenjosti. U naporima da pomognem svojim pacijentima na putu
duhovnog sazrevanja, otkrio sam dz je moj glavni
neprijatelj njihova lenjost. I kod sebe sam otkrio nevoljnost da se proirim na nova
polja misli, odgovornosti i zrelosti. Imao sam jednu stvar koja mi je bila
zajednika sa celim oveanstvom, a to je bila lenjost. To je bila taka na kojoj je
odjednom pria o jabuci i zmiji postala puna smisla.
Kljuna injenica lei u onome to nedostaje. Pria kae da je Bog imao
naviku da eta vrtom kada proe ega i da je postojala komunikacija izmeu
njega i oveka. Ali, ako je to bilo tako, zato Adam i Eva nisu, pojedinano ili
zajedno, pre ili posle zmijinog nagovora, rekli Bogu: Radoznali smo da saznamo
zato Ti ne eli da jedemo sa drveta saznanja dobra i zla. Nama se
185
ovde zaista svia i ne elimo da budemo nezahvalni, ali Tvoj zakon nam se ne ini
razumnim. Nama bi trebalo objanjenje. Ali, naravno, oni to nisu rekli. Urnesto
toga, oni su prekrili boji zakon, a da ga nikada nisu ni shvatili, nikada nisu
uloili trud da Gospoda izazovu otvoreno 1 direktno, da njegov autoritet dovedu u
pitanje, ili bar komuniciraju sa njim na nivou odraslih Ijudi. uli su zmiju, ali nisu
uli ta Bog ima o tome da kae, pre nego to su krenuli u akciju.
Zbog ega je dolo do te greka? Zato nije postojao korak izmeu iskuenja
i akcije? Taj nepostOjei korak je bit greha. Nepostojei korak je korak debate.
Adam i Eva su mogli zapodenuti debatu izmeu zmije i Boga, ali poto to nisu
uradili, nisu stekli uvid u boji stav po tom pitanju. Debata izmeu zmije i Boga je
simbolian dijalog izmeu dobra i zla, koji moe i treba da se odigra u ljudskom
umu. Na neuspeh da uspostavimo - ili da uspostavimo u potpunosti i iz sveg srca
- tu intemu debatu izmeu dobra i zla, uzrok je zlih postuipaka koji ine greh.
Razmiljajui o mudrosti akcije koju. savetuje zmija, ljudska bia nisu traila da
saznaju boiju stranu problema. Nisu sluali, niti konsultovali Boga u sebi,
saznanje o dobru koje je uroeno itavom
oveanstvu. Tu greku pra-vimo zato to smo lenji. Da bi se odrale te interne
debate treba raditi. One trae vreme i energiju, a ako ih shvatimo ozbiljno, ako
ozbiljno sluamo Boga u ebi,- obino osetimo potrebu da izaberemo teu stazu.
Voditi tu debatu znai otvori se boilbi i patnji. Svi mi se, ee ili ree,
povlaimo povremeno od posla, trudimo se da izbegnemo bolne korake. Poput
Adama i Eve, i svih naih predaka, i mi smo lenji.
Dakle, prvobitni greh postoji. To je naa lenjost. Ona je vrlo stvarna. Ona
postoji u svakome od nas - bebama, deci, adolescentima, zrelim osobama,
starcima, mudrima i glupima. Neki od nas manje su lenji od drugih, ali smo svi
lenji do izvesnog steperia. Bez obzira koliko smo energini, ambiciozni, ili ak
mudri, ako se duboko zagledamo u sebe, nai emo tu i lenjost To je sila entropije
u nama, ona nas gura dole i usiporava nae duhovno sazrevanje.
Neki itapci mogu rei sabi: Ali ja nisam lenj. Radim na poslu 60 sati
nedeljno. Uvee i za vreme vikenda, umesto da se odmaram, ja se proirujem i,
idem sa svojim partnerom, vodim decu u zooloki vrt, pomaem u kui. Ponekad
mi se ini da mi je ceo ivot samo to - rad, rad, rad. Ja mogu saoseati sa takvim
itaocem, ali i dalje tvrdim da e pronai lenjost u sebi, ako se dobro zagleda. Jer
lenjost ima druge forme koje se ne mogu izraziti satima
provedenim na poslu ili obavljanjem sitnih dunosti. Najvaniji oblik koji lenjost
uzima na sefbe je strah. Mit o Adamu i Evi moe ponovo da se ilustruje. Moglo bi
se rei, na primer, da nije lemjost spreila Adama i Evu da pitaju
186
Boga za razlog njegovog zakona, nego strah- strah pred licem Boga, strah od
boijeg besa. Ali, nije svaki strah lenjost. Veliku veinu naih strahova ini strah
od promene statusa quo, strah da moemo izgubiti ono to imamo ako se usudimo
da krenemo dalje. U delu o disciplini govorio sam O injenici da ljudi nove
informacije smatraju preteim, jer, ako ih inkorporiraju, morae mnogo raditi na
reviziji starih mapa stvarnosti, a oni instinktivno tee izbegavanju tog posla.
Prema tome; oni e se pre boriti protiv novih informacija nego za njihovu
asimilaciju. Njihov otpor je motivisan strahom, ali je osnova tog straha lenjost. To
je strah od posla koji bi morali da rade. Slino tome, u delu o ljubavi, govorio sam
o rizicima irenja sebe na novu teritoriju, nove obaveze i
odgovornosti, nove odnose i nivoe egzistencije. I ovde postoji rizik gubitka starog
status quo, i strah od napora da se doe do novog. Moda su se Adam i Eva plaili
onoga to ,e se dogoditi ako otvoreno postave pitanje Bogu. Umesto toga, krenuli
su lakim putem, nelegitimnom preicom, da bi postigli znanje u koje nisu uioili
nikakav trud. Nadali su se da e sve to proi bez veih posledica. Ali nije bilo
tako. Dovoenje Boga u pitanje znai za nas mnogo posla, ali je pouka prie da se
to mora uraditi.
Psihoterapeuti znaju da, mada im pacijenti dolaze jer trae promenu u ovome
i onome, oni se u stvari uasavaju rada na promenama. Zibog tog straha ili
lenjosti, ogromna veina pacijenata - moda devet od deset koji poinju proces
psihoterapije napusti terapiju mnogo pre nego to je proces zavren. Veina tih
koji terapiju ne zavre, naputaju je u prvim seansama ili u prvim mesecima
tretmana. To je naroito esto u sluajevima oenjenih ili udatih pacijanata, koji za
vreme prvih seansi postaju svesni da su njihovi brakovi izuzetno destruktivni, i da
e staza do mentalnog zdravlja voditi ili kro razvoj ili kroz veoma teak i bolan
proces kompletne restrukcije braka. Takvi pacijenti su obino svesni tog stanja i
pre poetka terapije i prvih nekoliko seansi slui samo da potvrde ono to su ve
znai i ega su se plaili. U svakom sluaju njih preplavljuje strah od suoavanja
sa, na izgled nereivim tekoama samakog ivota, ili jednako nereivim
tekoama napomog zajednikog rada sa vojim partnerima, i to mesecima i
godinama, da bi se stvari radikalno poboljale. Zato oni prestaju da dolaze na
seanse, ponekad ve posle druge i tree, po nekad i posle desete ili dvadesete
seanse. Mogu prestati uz ovakvo izvinjenje: Pogreili smo kada smo mislili da
imamo novca za tretman, ili mogu rei poteno i otvoreno: Bojim se posledica
koje bi ova terapija mogla imati na moj brak. Znam da je to kukaviluk. Moda u
jednog dana skupiti hrabrosti i vratiti se.
187
Oni se odluuju za neeljeni status quo, a ne za ogroman napor potreban da se

izvuku iz zamike.
U ranim fazama duhovnog sazrevanja, individue su obino nesvesne svoje
lenjosti, mada ponekad kau: Naravno kao i svi, i ja sam ponekad lenj. To je
zato to je lenji deo bia, poput avola, beskrupulozan i specijalizuje se u
prevarama i preruavanjima. On sop* stvenu lenjost oblai u ogrta
racionalizacije, a zreliji deo bia je jo suvie slab da bi to lako prozreo ili se borio
sa njim. Ovako e neka osoba odgovoriti na su gestiju da on ili ona steknu nova
znanja u nekoj oblasti: Mnogi su Ijudi prouavali tu oblast i nisu nita uradili.
Ili: Znam jednog koji je to prouavao, postao je alkoholiar i izvrio je
samoubistvo. Ili: Suvie sam star da bih uio. Ili: Hoe da.me
izmanipuli e da postanem tvoja kapija, a to psihoterapeuti ne bi trebalo da rade.
Mnogi slini odgovori su izmiljeni kao pokrie za pacijentovu lenjost i smiljeni
su tako da pre prevare pacijenta nego terapeuta. Jer, prepoznavanje lenjosti i
priznanje samom sebi da ona postoji, poetak je barbe protiv nje.
Iz tih razloga, oni koji su na viim nivoima duhovnog sazrevanja su oni koji
su najsvesniji svoje lenjosti. Najmanje su lenji oni koji znaju da su lenji. U svojoj
borbi za duhovnu zrelost postepeno sam postajaO svestan novih uvida koji, sami
po sebi, imaju tendenciju da mi izmaknu. Ili, ugledam nove i konstruktivne puteve misli na kojima moj korak, ini se sam od sebe, poinje da usporava. Ali
kada potanem svestan injenice da sam usporio korak, primoran sam da
pokrenem volju dabih ubrzao korak, i to ba u pravcu koji sam izbegavao. Borba
protiv entropije nikada ne prestaje.
Svi mi imamo bolesni i zdravi deo bia. Bez obzira koliko smo neurotini ili
psihotini,-ak i kada smo totalno preplaeni i totalno kruti, jo uvek postoji deo
nas koji eli da sazreva, da se menja i razvija, koje privlai novo i
neipoznato i koje je voljno da radi i snosi rizike koje zahteva duhovno
sazrevanje. I bez obzira na to koliko mi izgledali zdravi i duhovno razvijeni,
postoji deo nas koji ne eli da se napree, koji se hvata za taro i poznato, plai se
svake promene i napora, eli komfor po svaku cenu, potedu od bola po svaku
cenu, ak i onda kada je kazna neefikasnost stagnacija ili represija. U nekima od
nas nae zdravo bie izgleda patetino malo, potpuno pod vlau lenjosti i straha,
veeg dela naeg bia. Neki od nas brzo sazrevaju, njihovo dominantno zdravo
bie juri napred spremno za borbu. U bonbi za razvoj dobra zdravi deo bia,
meutim, mora se stalno nositi sa lenjou bolesnog dela bia. U tom pogledu mi,
ljxidska bia, smo potpuno ravnopravni. U svima nama postoje dva dela bia zdravo i bolesno - sklonost ka ivotu i sklonost ka smrti,
188
ako vam se tako vie svia. Svako od nas predstavlja celo oveanstvo. U svakom
od nas postoji instinkt za dobro i u svakome od nas se nalazi prvobitni greh
lenjosti, uvek prisutna entropija koja nas vraa detinjstvu i materici iz koje smo se
razvili.
189
Problem zla
Poto smo lenjost proglasili prvobitnim grehom i videli da je ona forma
naeg bolesnog bia koje moe biti i avo, moramo da razmotrimo i problem zla,
da bismo zaokruili sliku. Problem zla je moda najvei teoloki problem, a ipak,
kao to je to sluaj i sa drugim religioznim pitanjima, nauika psihologije se, sa
manjim izuzecima, ponaa kao da zlo ne postoji. Potencijalno, psihologija moe
mnogo doprineti objanjenju toga predmeta. Nadam se da u i ja biti u stanju da
doprinesem rasvetljavanju problema zla.
Poto je pitanje zla perifema tema ove knjige, ja u se ograniiti da ukratko
iznesem etiri zakljuka do kojih sam doao u vezi sa prirodom zla.
Prvo, zakljuio sam da je zlo realno. To nije stvar imaginacije ili
prvobitnog religioznog uma koji slabano pokuava da objasni neipoznato. Zaista
postoje Ijudi i institucije koje su ljudi stvorili, koje deluju sa mrnjom u prisustvu
dobrote, i koje e razoriti sve to je dobro, ako je to u njihovoj moi. Oni to ne
rade iz svesne malicioznosti, nego slepo, nesvesni svoga sopstvenog zla - ne
dozvoljavaju da im to dopre do svesti i, kao to je opisan avo u religioznoj
literaturi,ni mrze svetlost i instinktivnS e uraditi sve da je izbegnu; ak e
pokuati i da je ugase. Unitie svetlost u svojoj roenoj deci i u svemu to
podlee njihovoj vlasti.
Zli ljudi mrze svetlost jer ih ona otkriva njima samima. Mrze dobrotu jer ona
otkriva njihovo zlo. Mrze ljubav, jer ;ona otkriva njihovu lenjost. Unitie
svetlost, dobrotu, Ijubav, da bi izbegli bol samospoznaje.
Moj drugi zakljuak je da je zlo lenjost dovedena do krajnosti, do neobinih
ekstrema. Kao to sam ve rekao, ljubav je antiteza ienjosti.
Uobiajena lenjost je pasivna greka ljubavi. Neki uobiajeno lenji Ijudi moda
nee hteti ni prstom da maknu da bi se proirili, sve dok na to ne budu
primorani. Njihovo bie je manifestacija neljubavi, a, ipak, oni nisu zli. Istinski zli
ljudi aktivnoizbegavaju da se proire. Oni e preduzeti sve mere da proire svoju
sopstvenu lenjost, da sauvaju integritet njihovog bolesnog dela bia. Umesto da
druge pothranjuju, oni druge unitavaju. Ako je potrebno, oni e i ubiti da bi
izbegli patnje duhovnog sazrevanja. Poto je integritet njihovog bolesnog bia
ugroen duhovnim sazrevanjem zdravih bia oko njih, oni trae nain da smrve i
unite duhovno zdravlje. Zlo definiem kao primenu politike moi, tj. nametanje
neije volje drugima, skrivenom i javnom prisilom, da bi se izbeglo irenje
linosti za pothranjivanje duhovnog sazrevanja.
190
Moj trei zakljuak je da je egzistencija zla neizbena, bar na ovom nivou

ljudske evolucije. Poto postoji sila entropije i poto ljudi poseduju svoju volju,
neizbeno je da e lenjost postojati u veoj meri u nekim biima a u nekima u
manjoj. Poto su entropija i evolutivni tok ljubavi suprotne sile, prirodno je da one
budu u relativnoj ravnotei kod mnogih ljudi.
NeicoiiKo njih e ekstremno manifestovati gotovo istu ljubav, dok e na
drugom ekstremu manifestovati istu entropiju ili zlo. Poto su to konfliktne
snage; neizbeno je i da su te snage u borbi. Prirodno je da dobro -mrzi zlo i da zlo
mrzi dobro.
Na kraju, zakljuio sam da je entropija ogromna sila u svojoj ekstremnoj
formi ljudskog zla, ali je, za udo, neefikasna kao drutvena sila. Sam sam
prisustvovao zlu na delu,surovim napadima i unitavanju duha i uma velikpg broja
dece. Ali, zlo se uvek nalazilo u pozadini ljudske evolucije. Jer svaka dua koju
zlo uniti - a takvih ima mnogo - postaje intrument za spasavanje drugih. Zlo slui
kao svetionik koji-odvraa druge od njegovih obala. Veina nas je obdarena
instinktivnim oseajem za zlo i, kada ga prepoznamo, mi smo spremni za odbranu.
Naa svesnost zla je signal da se proistimo. Zlo je, na primer, prikucalo Hrista na
krst i tako nam omoguilo da ga vidimo izdaleka. Nae lino angaovanje u borbi
protivzla u ovom svetu, jedan je od naina sazrevanja.
Evolucija svesti
Rei svestan i svest esto su se javljale u dosadanjem tekstu. Zli Ijudi
odbacuju svest o svom vlastitom stanju. Znak duhovno razvijenih je njihova svest
vlastitoj lenjosti. esto ljudi nisu svesni svoje religije, ili svoga pogleda na svet, a
u procesu sazrevanja je neophodno da postahu svesni svojih
predrasuda i zabluda. Kroz ljubav postajemo svesniji Ijudi koje volimo i sveta oko
nas. Bitan deo discipline je razvoj svesti o naoj odgovornosti i moi izbora.
Kapacitet svesnosti pripisujemo delu uma koji zovemo svest. Sada moemo
duhovno sazrevanje definisati kao rast ili evoluciju svesti.
Re svesnost (conscious) je izvedena iz latinskog prefiksa con - koji znai
sa i rei scire - koja znai znati. Biti svestan znai znati sa. Ali kako da
shvatimo ovo sa? Ve smo rekli da nesvesni deo naeg uma poseduje ogromno
znanje. Ono zna vie od nas, mi ovde znai nae svesno bie. A kada postanemo
svesni neke nove istine, to je zato to je prepoznamo kao istinitu. Mi smo ponovo
saznali ono to smo stalno znali. Prema tome, zar ne bismo mogli zakljuiti da
postati svestan znai da se zna sa naim nesvesnim? Razvoj svesti je razvoj
naeg svesnog uma znanja zajedno sa naim nesvesnim umdm koji ve poseduje to
znanje. To je proces u kome se na svesni um
191
sinhronizuje sa nesvesnim. To je proces koji bi psihoterapeutima trebalo da bude

blizak, jer oni esto definiu svoju terapiju kao proces pretvaranja nesvesnog u
svesno, ili proirivanje carstva svesnosti u relaciji sa carstvom nesvesnog.
Ali jo nismo objasnili kako to nesvesno poseduje znanje koje nismo svesno
naUili. I ovde je pitanje toliko osnovno da nemamo nauni odgovor. Moemo
samo da postavimo hipotezu. Ne znam ni za jednu hipotezu koja bi bila bolja od
postulacije da je Bog intimno povezan sa nama - toliko intimno da je On deo nas.
Kada traite najblie mesto gde bi trebala biti milost, potraite ga u sebi. Ako
traite mudrost veu od te koju imate, potraite je u sebi. Ovo pokazuje da je veza
izmeu Boga i oveka, bar delom, veza izmeu svesnog i nesvesnog. Da
pojednostavimo - nae nesvesno je Bog. Uvek smo bili deo Boga. Bog je uvek bio
sa nama, sada je, i uvefk e biti.
Kako to moe biti? Ako je italac zapanjen idejomc nae nesvesno Bog, on
moe da se podseti da to nije jeretian koncept poto je, u osnovi, isti kao i
hrianski koncept svetog Duha koji se nalazi u svima nema. Da bih shvatio taj
odnos izmeu Boga i. nas, nae riesvesno zamiljam kao rizom, ili neverovatno
bogat i skriven sistem korenja koje hrani malu biljku svesnog koja klija iz njega.
Ovu analojpju diigujem Jungu koji je opisujui sebe kao iver beskrajnog Boga
nastavio:
Zivot mi se uvek inio kao biljka koja ivi na svome rizomu. Tano je da je
ivot nevidljiv. Skriven u razumu. Deo koji se pojavljuje iznad zemlje, traje samo
jedno leto. Onda uvene, jer je efemerna pojava. Kada razmiljamo o beskrajnom
rastu i propadanju ivota i civilizacija, ne moemo da se otmemo utisku apsolutne
nitavnosti. Pa ipak, nikada nisam izgubio oseaj za neto to raste i proivljava
veni tok. Mi vidimo samo svet koji je prolazan. Rizom ostaje.
Jung nikada nije otiao tako daleko da kae da Bog postoji u naem
nesvesnom, mada njegovo pisanje ide u tom pravcu. Podelio je nesvesno na plitko,
individualno lino nesvesno i dublje kolektivno nesvesno koje je zajedniko
celom oveanstvu. U mojoj viziji kolektivno nesvesno je Bog, svest je ovek kao
individua, a lino nesvesno je izmeu njih. Poto se nalazi izmeu, neizbeno je da
lino nesvesno bude na veoj ili manjoj muci, na popritu borbe izmeu boje
volje i volje individue. Ranije sam nesvesno opisao kao
blagonaklono carstvo puno ljubavi. Verujem da je tako. Ali snovi, mada se u njima
nalaze i poruke mudrosti i Ijubavi, takoe sadre i znakove konflikta. Oni mogu
biti prijatni i samoobnavljajui, ali mogu biti i teke, zastraujue more.
192
Zbog tih zastraujuih elemenata mnogi mislioci su uzroke mentalnih bolesti

locirali u nesvesnom, kao da psihopatologija stoluje u nesvesnom, a da su
simptomi fodzemni demoni koji dolaze na povrinu da mue individuu. Kao to
sam ve rekao, moj je stav suprotan tome. Ja verujem da psihopatologija stoluje u
svesnom, da su mentalne bolesti bolesti svesnog. Zbog toga to nae svesno bie
prua otpor mudrosti nesvesnog, mi postajemo bolesni. Upravo zato to je naa
svest poremeena, dolazi do konflikta, a nesvesno pokuava da taj poremeaj
ispravi. Drugim reima, bolest se javlja kada se svesna volja individue bitno
razlikuje od volje Boga, koja je individuina sopstvena nesvesna volja.
Rekao sam da je konani cilj duhovnog sazrevanja individue da se sjedini s
Bogom, da spozna Boga. Poto je nesvesno Bog, moemo dalje definisati cilj
duhovnog sazrevanja kao postignue boanskog od strane svesnog bia. Individua
treba da postane totalno, potpuno Bog. Da li to znai da sVesno treba da se stopi
sa nesvesnim da bi sve postalo nesvesno? Ne, ne znai to. Sada dolazimo do toga.
Treba postati Bog, ali sauvati svesnost. Ako pupoljak svesnosti koji raste iz
rizoma nesvesnog Boga moe sam postati Bog, onda e Bog poprimiti novu
ivotnu formu. To je znaenje nae individualne
egzistencije. Roepi smo da bismo kap svesne individue postali nova ivotna
forma Boga.
Svest je izvrni deo naeg totalnog bia. Svest odluuje i odluke provodi u
delo. Kada bi itavo bie postalo nesvesno, bili bismo poput tek roene bebe,
jedno sa Bogom, ali nesposobni za bilo kakvu akciju. U mistinoj misli nekih
malih hindu i budistikih religija postoji jedan regresivan kvalitet gde se status
bebe bez ego granica uporeuje sa Nirvanom, a cilj ulaska u Nirvanu je izgleda
isti kao i vraanje u matericu. Cilj teologije koju ovde iznosim je upravo suprotan.
Cilj nije da se postane nesvesna beba bez ega. Cilj je da se razvije zreo, svestan
ego, koji onda moe postati ego Boga. Ako smo odrasli ljudi koji idu na dve.noge
i mogu da prave nezavistan izbor, ako identifikujemo svoju zrelu slobodnu volju
sa voljom Boga, onda je Bog kroz na svesni ego preuzeo novu i monu formu
ivota. Postaemo boji agent, takorei njegova ruka, a samim time i deo Njega. I
onoliko koliko, kroz nae svesne odluke, moemo da utiemo na svest prema
Njegovoj volji, utoliko e nai ivoti postati nosioci boje milosti. Mi sami emo
tada postati jedan oblik boje milosti koji radi za oveanstvo, stvarajui ljubav
tamo gde je ranije nije bilo, podiui druge. ljude na na nivo svesti i unapreujui
Ijudsku evoluciju.
193
Priroda moi
Doli smo do take gde moemo razumeti prirodu moi. To je predmet u
vezi sa kojim postoje mnogi nesporazumi. Jedan razlog za nesporazum je
injenica da postoje dve vrste moi - politika i duhovna mo. Religiozna
mitologija je definisala razlike meu njima. Pre nego to se Buda rodio, proroci su
informisali njegovog oca da e Buda, kada poraste, postati najmoniji kralj na
svetu ili e biti siromaan ovek i najvei duhovni voa koji je ikada postojao. Ili
jedno ili drugo, ali ne oboje. I Hristu je Satana ponudio sva zemaljska carstva i
slavu, ali on je odbio i umro na krstu, naizgled nemoan.
Politika moc je sposdbnost da se nateraju drugi, otvoreno ili prikriveno, a
rade po naoj elji. Ova sposobnost se nalazi u poloaju, kao to je kraljevski
presto ili predsednika pozicija, ili u novcu. Ona nije u osobi koja zauzima taj
poloaj ili ima novac. Brema tome, politika mo nije u vezi ni sa dobrotom ni sa
mudrou. Vrlo glupi i vrlo zli ljudi su bili kraljevi na zemlji. Meutim, duhovna
mo se nalazi iskljuivo u individui i nema nikakve veze sa
sposobnou da se drugi podjarme. Ljudi velike duhovne moi mogu biti bogati i
mogu zauzimati vane politike poloaje ili biti voe, ali je verovatnije da e biti
siromani i da nee imati politiku mo. ta je osobina duhovne moi, ako to nije
sposobnost da se drugi potine? To je sposobnost da se donose odluke sa
maksimumom svesnosti. To je svest.
Veina ljudi uglavnom donosi odluke a da nije ni svesna ta radi. Qni
preduzimaju akciju slabo razumevajui svoje sopstvene motive. Da li zaista
znamo ta radimo, kada prihvatamo ili odbijamo potencijalnog klijenta? Znamo li
ta radimo kada udarimo dete, unapredimO podreenog ili flertujemo sa
poznanicima? Svako ko je ranije radio u politikoj areni, zna da se akcije
pokrenute sa najboljim namerama esto izjalove i na kraju pokau kao kodljive.
Ljudi nepotenih motiva mogu da amoralan in preokrenu u konstruktivan. To se
isto deava kod podizanja dece. Da li je bolje uraditi pravu stvar iz pogrenih
pobuda ili pogrenu stvar iz pravih pobuda? esto sino u velikom neznanju onda
kada se oseamo potpuno sigumi, a ini nam se da smo prosvetljeni kada smo
najkonfuzniji.
ta da radimo? Da li da otplovimo u more neznanja? Neki su nihilisti i kau:
Nita. Oni predlau da nastavimo sa plovidbom, jer se ni jedan pravac ne moe
ucrtati u to ogromno more koje e nas odneti istinskoj jasnoi ili svrhovitom cilju.
Ali drugi, jednako svesni injenice da su izgubljeni, usuuju se da se nadaju da
oni mogu da se izdignu iznad neznanja, razvijajui jo veu
194
svesnost. Oni su u pravu. To je mogue. Ali ta poveana svesnost im ne dolazi u

jgdnom zaslepIjujuem momentu prosvetljenja. Ona dolazi polako, deo po deo, i
za svaki deli se mora strpljivo raditi, prouavati, promatrati, posmatrati sve,
ukljuujui i nas. Oni su pokomi uenici. Staza duhovnog sazrevanja je staza
doivotnog uenja.
Ako se ova staza sjedi dugo i ozbiljno, komadii znanja dolaze na svoje
meto. Postepeno sve dobija smisao. Postoje orsokaci, razoaranja, koncepti koji
se odbacuju. Ali, postepeno postaje mogue da doemo do sve dubljeg
razumevanja nae egzistencije i postepeno dolazimo do toga da znamo ta radimo.
Mi moemo postati moni.
Doivljaj duhovne moi je u osnovi radostan doivljaj. To je radost koja
dolazi nakon ovladavanja sobom. Zaista ne postoji vee zadovoljstvo nego biti
ekspert, stvarilo znati ta radite. Oni koji su duhovno najvie sazreli su oni koji su
majstori ivljenja. A postoji jedna jo vea radost. To je radost komunikacije sa
Bogom. Jer kada mi istinski znamo ta radimo, mi sudelujemo u sveznanju Boga.
Ova totalna svesnost prirode situacije, naih motiva i rezultata, dovodi nas do
nivoa svesnosti koji oekujemo samo od Boga. Nae svesno bie je uspelo da se
sjedini sa Bogom i mi znamo kroz Njega. .
A ipak su oni koji su dostigli taj nivo duhovnog sazrevanja, taj nivo svesti,
uvek opsednuti radosnom poniznou. Oni znaju da njihova neobina mudrost ima
koren u njihovom nesvesnom. Svesni su svoje veze sa rizomom i toga da im
znanje dolazi iz njega. Njihovi napori da naue su samo napori da se otvori
komunikacija, a oni znaju da njihovo nesvesno, rizom, ne pripada samo njima ve
itavom oveanstvu, itavom ivotu, Bogu. Kada ih pitate za izvor njihovog
znanja i moi, uvek e odgovoriti: To nije moja mo. Ova mo koju ja imam je
samo deli mnogo vee sile. Ja sam samo provodnik. Ta mo ne pripada meni.
Rekao sam da je njihova poniznost radosna. To je zato to se sveu o vezanosti za
Boga dolazi do smanjenja oseaja za veanost svoga bia. Neka tvoja, a ne moja,
volja bude. Neka ja budem tvoj instrument. To je njihova elja. Takvo gubljenje
sebe uvek donosi mirnu ekstazu slinu
zaljubljenosti. Svesni svoje intimne veze sa Bogom oni prestaju da oseaju
usamljenost jer sada. postoji komunikacija.
Mada je doivljaj duhovne moi radosno iskustvo ono je i strano jer, to je
neija svesnost vea, to mu je tee da preduzima akcije. Ovo sam pomenuo u
zakljuku prvog dela kada sam dao analogiju dva generala gde su oba morala da
donesu odluku da li da poalju diviziju u bitku. Onaj koji svoju diviziju shvata
jednostavno kao strateku jediniu, donee odluku i spavae mirno. Ali, za
195
drugoga koji je svestan da svaki pojedini vojnik pod.njegovom komandom ima

sopstveni ivot, ta e odluka biti agonija. Svi smo mi generali. ta god da uradimo
to moe imati uticaj i na pravac civilizacije. Odluka da pohvalimo ili kaznimo
jedno dete moe imati ogromne posledice. Lako je delovati sa sveu u
ogranienom broju podataka a onda pustiti da se stvari razvijaju same po sebi. to
je naa svesnost vea to vie podataka moramo asimilirati i integrisati u nae
donoenje odluke. to vie znamo to su odluke sloenije. Ali to vie znamo, to
smo sposobniji da predvidimo kako e se stvar razvijati. Ako preuzmemo
odgovornost za pokuaj da tano predvidimo ta e se sve desiti, verovatno emo
se osetiti smrvljeni sloenou zadatka i odluiemo se na nedelanje. Ali i
nedeanje je forma akcije i ne raditi nita, pod izvesim
okolnostima, moe biti najbolja alcija. Duhovna riio nije samo svesnost. To je
mogunost da se razviju ljudske sposobnosti za donoenje odluke sa sve veom
sveu. Bogolika mo je mo da se donose odluke sa totalnom sveu.
Meutim, sveznanje ne olakava donoenje odluke. U stvari, ono sada postaje
tee. to je xovek blie Bogu, to osea veu vezanost za Njega. Uestvovati u
bojem sveznanju znai uestvovati u Njegovoj agoniji. Ima jo jedan problem
koji donosi mo, a to je usamljenost . Tu makar u jednoj dimenziji postoji slinost
izmeu politike i duhovne moi. ovek koji se. pribliava vrhuncu duhovne
evolucije, lii na oveka koji je na vrhuncu politike moi. Ne postoji niko iznad
kome se mogu proslediti neprijatne odluke. Niko drugi ko bi mogao snositi
krivicu., Niko ko bi mu rekao kako i ta da radi. Moda ak ne postoji niko, na
njegovom nivou, sa kim bi delio odgovornost. Drugi mogCi savetovati, ali vi
donosite odluku. Vi jedini ste odgovorni. Usamljenost ogromne duhovne moi je
vcr. ak i od usamljenosti politike moi. Poto je njihov nivo svesnosti retko
kada jednako visok kao njihovi poloaji, politiki monici gotovo uvek imaju oko
sebe duhovno ravnopravne ljude sa kojima mogu komunicirati. Ptedsednici i
kraljevi e imati prijatelje i drugare. Ali osoba koja je evoluirala do najvieg nivoa
svesti, najviih nivoa duhovne moi, nee imati nikoga sa kim e deliti svoja
iskustva. Hrist je neprestano imao seaj frastracije jer oko njega nije bilo nikoga
ko bi ga razumeo. Bez obzira koliko se trudio, koliko se irio, on nije mogao ak
ni um svojih uenika uzdii na svoj nivo. Najmudriji su ga sledili, ali ni oni nisu
mogli da ga shvate.
Hrist je bio pun Ijubavi, ali je bio totalno usamljen. Ovu vrstu usamljenosti
dele svi oni koji idu na najudaljenija putovanja duhovnog sazrevanja. To je takav
teret ,da se jdnostavno ne bi mogao nositi da se mi, udaljujui se od
196
drugih ljudi, ne pribliavamo Bogu. U komunikaciji i spoznaji Boga postoji

dovoljno radosti koja nam omoguava da izdrimo.
197
Milost i mentalne bolesti: Mit o Orestu

Izneto je mnogo miljenja o prirodi mentalnih bolesti i zdravlju. Neuroza je
uvek zamena za pravu patnju. Biti mentalno zdrav znai posvetiti se realnosti po
svaku Cenu. Do mentalnih bolesti dolazi kada se svesna volja individue bitno
razlikuje od volje Boga to je, u stvari, njena ili njegova nesvesna volja. A sada
da blie razmotrimo pitanje mentalnih bolesti i da elemente ujedinimo u
koherentnu celinu.
Svoj ivot ivimo u realiiom svetu. Da bismo ga dobro iveli neophodno je
da to bolje razumemo stvarnost sveta. Ali, to razumevanje se ne stie lako. Mnogi
aspekti stvarnosti sveta i naeg odnosa sa svetom su jako bolni. Njih moemo
shvatiti samo kroz bol i patnju. Svi mi, u veem ili manjem stepenu, pokuavamo
do izbegnemo napore i patnje. Ignoriemo bolne aspekte
stvamosti, odbacujui neprijatne injenice iz nae svesti. Drugim reima,
pokuavamo da branimo svoju svest od stvamosti. Ovo inimo upotrebljavajui
razna sredstva koja psihijatri zovu odbrambeni mehanizmi. Svi mi koristimo te
mehanizme i tako ograniavamo svoju svest. Ako u svojoj lenjosti i strahu od
patnje, preteremo branimo svoju svest, onda e doi do toga da nae
razumevanje sveta nee imati gotovo nikakve veze sa stvarnim svetom i odnosima
u njemu. Poto je nae delanje bazirano na naem razumevanju, nae ponaanje e
postati nerealistino. Kada ovo doe do izvesnog stepena, nai sugraani e
uvideti da mi nemamo veze sa realnou i proglasie nas mentalno bolesnim,
mada mi moemo biti ubeeni da smo potpuno mentalno zdravi. Ali mnogo pre no
to nai sugraani primete da sa nama neto nije u redu, to e uraditi nae
nesvesno. Nae nesvesno nam to saoptava na razne naine: loim snovima,
napadima anksioznosti, depresijama i drugim
simptomima. Iako na svesni um negira realnost, nesvesno, koje je sveznajue, zna
pravo stanje stvari i pokuava da nam pomogne javljajui naem svesnom umu,
preko simptoma, da neto nije u redu. Drugim reima bolni i neeljeni simptomi
mentalnih bolesti su manifestacije milosti. Oni su produkt mone sile koja potie
van nae svesti i koja pothranjuje nae duhovno sazrevanje.
U kratkoj raspravi o depresiji istakao sam da su depresivni simptomi za
bolesnu osobu znak da neto nije u redu i da mora neke stvari da prilagodi.
Neprijatni simptomi mentalnih bolesti slue da obaveste ljude da idu pogrenom
stazom, da njihov duh ne sazreva i da su u velikoj opasnosti. Ali, dozvolite da
ukratko opiem jo jedan sluaj da bih demonstrirao ulogu simptoma.
198
Betsi je bila dvadeset jednogodinja ena, lepa i inteligentna, ali sa neim

gotovo devianskim u sebi. Dola je kod mene zbog nekoliko jakih napada
anksioznosti. Bila je jedino dete katolike, radnike porodice koja je tedela da je
poalje u koled. Nakon jedne godine provedene na koledu, mada je bila dobar
student, odluila je da napusti sve i da se uda za momka iz susedstva koji je bio
mehaniar. Ona se zaposlila kao slubenik u samousluzi. Dve godine je bilo sve u
redu, a onda su iznenada doli napadi anksioznosti - sasvhn iznenada. Napadi se
uopte nisu mogli predvideti, izuzev to su se uvek deavali kada je bila van
njihovog stana i kada mu nije bio sa njom. Mogli su se desiti dok je ila u
kupovinu, dok je radila u samousluzi ili hodala ulicom. Intenzitet panike koji .je
tada oseala bio je izuzetno jak. Kada bi se to desilo, naputala je sve to je radila,
i beala u njihov stan ili u garau u kojoj je radio njen mu. Tek kada bi se sa njim
nala kod kue, napad panike bi prestajao. Zbog tih je napada morala da napusti
posao.
Sredstva za umirenje koja joj je dao lekar opte prakse nisu zaustavila te
napade i Betsi je dola kod mene. ,Ne znam ta nije u redu sa mnom, jadala mi
se. U mom je ivotu sve divno. Mu mi je dobar i veoma se volimol Uivala sam
u svom poslu. Sada je sve strano. Neznam ta se to deava sa mnom. Oseam kao
da ludim. Molim vas, pomozite mi. Molim vas pomozite mi d.a sve opet bude
onako lepo kao to je bilo. Ali, naravno, u toku naeg zajednikog rada, Betsi je
otkrila da sve nije bilo tako lepo kao toje ona rekla. Prvo je, polako i bolno,
izbilo na videlo da, dok je njen mu bio dobar prema njoj, mnoge stvari kbd njega
su je iritirale. Ponaao se neotesano. Vrlo malo stvari ga je interesovalo. eleo je
samo zabave i da posmatra TV program. Bio joj je dosadan. Onda je primetila da
joj je i posao dosadan. Tada smo poeli da se pitamo zato je napustila koled.
Pa, tamo mi je bilo sve neprijatnije i neprijatnije, priznala je. Svi su se zanimali
ili seksom ili drogom. Ja se tu nisam dobro oseala. Pitali su me zato se
uzdravam, ne samo deaci koji su eleli da spavaju sa mnom, nego i devojke.
Mislili su da sam naivna. Onda sarri i ja poela da preispitujem samu sebe, crkvu,
pa ak i svoje roditelje. Mislim da sam se uplaila. U terapiji je Betsi nastavila sa
preispitivanjem onoga od ega je pobegla naputajui koled. Konano, ona se
vratila na koled. Sreom njen mu je bio voljan da sazreva zajedno sa njom pa je
i on otiao na koled. Njihovi horizonti su se ubrzano irili, a napadi anksioznosti
su prestali.
Na ovaj, prilino tipian sluaj, moe se gledati na nekoliko naina. Betsini
napadi anksioznosti sq oigledno bili vrsta agorafobije (bukvalno znai strah od
pijace, a obino podrazumeva strah od otvorenih prostora), a kod nje je to
199
predstavljalo strah od slobode. Irriala ga je kada je bila napolju, sloibodna od

mua, slobodna da se kree i komunicira sa drugima. Strah od slobode je bio bit
njene mentalne bolesti. Neko bi mogao rei da su napadi anksioznosti, koji
predstavljaju njen strah od slobode, bili njena bolest. Ali ja sam smatrao da je
korisnije i bolje drugaije postaviti stvari. Jer, Betsin strah od slobode je postojao
mnogo pre njenih napada anksioznosti. Zbog tog straha je napustila koled i tako
prestala da se razvija. Po mome miljenju, Betsi je ve tada bila bolesna, tri
godine pre pojave simptoma. Ona nije bila svesria Voje bolesti, ni koliko sebi
teti samoogranienjima. Njeni simptomi i napadi anksioznosti, koje ona nije
elela i koje je smatrala iznenadnim prokletstvom, konno su je prisilili da
postane svesna svoje bolesti i naterali jeda koriguje svoju stazu i da sazri. Mislim
da se na slian nain stvari deavaju i kod drugih mentalnih bolesti. Simptomi i
bolest nisu ita stvar. Bolest postoji mnogo pre pojave simptoma. Simptomi nisu
bolest. Oni su poetak leenja. Cinjenica da nisu eljeni jo vie ih ini
manifestacijom milosti, poklonom od Boga, porukom nesvesnog koje eli da se
samoispitamo i popravimo.
Kao to se sa milou esto deava, veina odbaci taj poklon i ne primi
poruku. To rade na mnoge naine, a svi predstavljaju pokuaj da se izbegne
odgovornost za svoju bolet. Pokuavaju da ignoriu simptome pretvarajui se da
to u stvari nisu simptorrji, da svi imaju te male napade, s vremena na vreme.
Pokuavaju nai reenje tako to naputaju posao, prestaju da voze kola, sele se u
drugi grad, izbegavaju izvesne aktivnosti. Pokuavajui da se oslobode simptoma
i tegoba, neki upotrebljavaju alkohol i drogu. ak i kada prihvate injenicu da
imaju simptome, oni e obino za svoje stanje okriviti svet oko sebe - roake koji
ne mare za njih, neiskrene prijatelje, krte korporacije, bolesno drutvo, ak i
sudbinu. Samo oni koji prihvate odgovomost za svoje simptome, koji shvataju da
su ti simptomi manifestacije poremeaja u njihovoj dui, primie poruku
nesvesnog i prihvatiti milost. Prihvatie svoju
neadekvatnost i bol i rad koji je neophodan da bi se izleili. Ali njima, kao i Betsi
i drugima, spremnim da se suoe sa psihoterapijom, dolazi i velika nagrada. O
njima je Hrist govorio: Blagosloveni su siromani duhom jer je njihovo arstvo
nebesko.
Ono to sam ja iznosio o vezi izmeu milosti i mentalne bolesti, lepo je
opisano u grkom mitu o Orestu i Furijama. Orest je bio Atrejev unuk. Atrej je bio
ovek koji je pokuao da pokae da je moniji od bogova. Zbog tog zloina
bogovi ga kanjavaju tako to na njegove potomke bacaju kletvu. Deo te kletve
baene na kuu Atreja pada na Orestovu majku Klitemnestru koja ubija
200
njegovog oa a svoga mua, Agamemnona. Ovaj zloin baca kletvu i na Oresta

jer, po grkom zakonu o asti, sin je obavezan da se osveti i ubije oevog ubicu.
Ali, to je i najvei zloin koji Grk moe uiniti - ubistvo roditelja. Orest se nalazi
u stranoj dilemi. Konano on uradi ono to izgleda da mora da uradi i ubija
majku. Za ovaj greh bogovi ga kanjavaju tako to na njega putaju Furije, rri
grozne Harpije koje samo on moe da vidi i uje, i koje ga mue i danju i nou.
Progonjen Furijama Orest luta/po zemlji traei da okaje svoj zloin. Nakon
mnogih godina usamljenog razmiljanja i muka Orest trai od bogova da ga
oslobode kletve. koja je baena na kuu Atreja, i da ga oslobode Furija, smatrajui
da je okajao zloin ubistva majike. Bogovi su odrali suenje. Govorei u odbranu
Oresta, Apolon je rekao da je on celu situaciju vodio tako da je Orest morao da
ubije svoju majku, da nije imao izbora, pa prema tome, ne moe e smatrati ni
odgovomim. U tom trenutku Orest skae i suprotstavlja se svome sopstvenom
braniocu. Ja sam, a ne Apolom, ubio svoju majku. Bogovi su zapanjeni. Nikada
do sada nijedan lan kue Atreja nije preuzeo odgovornost na sebe, ve su uvek
krivili bogove. Na kraju su bogovi doneli presudu u korist Oresta i ne samo to su
ga oslobodili kletve koja je baena na kuu njegovog dede, iiego su i Furije
pretvorili u Eumenide, duhove pune ljubavi, koje su svojim mudrim savetima
omoguile Orestu da postigne i zadri sreu.
Znaenje ovog mita je jasno. Eumenide ili dobroudne su u stvari nosioci
milosti. Halucinatome furije koje je samo Orest mogao videti predstavljaju
simptome, privatni pakao mentalne bolesti. Transformacija Furija u Eumenide je
transformacija mentalne bolesti u sreu. Ovu transformaciju je omoguila
injenica da je Orest bio voljan da prihvati odgovomost za svoju mentalnu bolest.
Dok je traio da ih se oslobodi, on Furije nije doivljavao kao nepravednu kaznu
niti je sebe smatrao rtvom dratva. Furije su neiatoeni rezultat baene kletve, ali
takoe simbolizuju i injenicu da je mentalna bolest porodina stvar za koju su
krivi roditelji, ili baibe i dede, da grehovi oeva pohode sinove. Ali Orest nije
optuivao svoju porodicu ni roditelje, ni dede i babe. Nije krivio ni bogove ni
sudbinu. Umesto toga on je prihvatio svoje stanje kap stanje za koje je sam kriv i
preduzeo mere da ga popravi. To je bio dug proces kao to su to i sve terapije. Ali
rezultat je bilo izleenje, i kroz izleenje sopstvenim naporima, iste stvari koje su
ga bacale u agoniju, sada su mu donele jnuidrost.
Svi iskusni psihoterapeuti su ovaj mit videli oivljen i izveden u svojoj
sopstvenoj praksi i prisustvovali su transformaciji Furija u Eumenide u
201
umovima i ivotima njihovih najuspenijih pacijenata. To nije laka

transformacija. im shvate da e na kraju psihoterapije morati da preuzmu
potpunu odgovomost za svoje stanje i izleenje, veiina pacijenata odustaje. Pre e
izabrati da budu bolesni i da za to krive bogove nego da budu dobro a da nemaju
koga kriviti. Od manjine koja ostaje na terapiji, vei deo mora da se ui da prihvati
potpunu odgovomost za sebe. Ovo pouavanje, moda je bolji zraz treniranje,
je bolno i terapeut mora stalno konfrontirati pacijenta sa njegovim izbegavanjem
prihvatanja odgovornosti. To ponekad potraje godinama. esto e pacijenti, poput
tvrdoglave dece, da se brane i vrite dok ih vodite prema ideji tOtalne
odgovomosti za sebe. Konano oni ipak uspevaju. Vrlo je malo pacijenata koji
ponu terapiju sa voljom da prihvate potpunu odgovomost. Terapija je u takvim
sluajevima relativno kratka, moe potrajati godinu dve, relativno glatko tee i
esto je prrjatno iskustvo i za pacijenta i za terapeuta. U svakom sluaju, bez
obzira da li je relativno laka ili teka, transformacija Furija u Eumenide se deava.
Oni koji su se suoili sa svojom mentalnom boleu i prihvatili totalnu
odgovomost za nju i uinili sve neophodne promene u sebi da bi je prevazili, bie
osloiboeni ne samo kletve detinjstva i predaka, nego e iveti u jednom novom i
drugaijem svetu. Ono to su ranije doivljavali kao problem sada poStaje prillka.
to su ranije bile omrznute barijere sada su dobrodoli izazovi. Misli koje su ranije
bile neeljene sada postaju uvidi koji pomau. Oseaji koje nismo priznavali
postaju izvori energije. Dogaaji koje smo smatrali
optereujuim sada su pokloni, ukljuujui tu i simptome od kojih smo se
oporavili. Moja depresija i napadi anksioznosti su neto najbolje to mi se ikada
desilo, rei e pacijenti na kraju terapije. Ako na kraju terapije vie i ne veruju u
Boga, takvi uspeni pacijenti e ipak imati oseaj da ih je dodimula milost.
202
Otpor milasti
Orest nije otiao psihoterapeutu. On se sam izleio. ak i da su postojali
vrhovni psihoterapeuti u drevnoj Grkoj, on bi-ipak sam sebe izleio jer, kao to
sam rekao, psihoterapija je samo orue, disciplina. Pacijent odluuje o tome hoe
li uzeti ili odbiti orue i kada je jednom izabrao, pacijent odluuje koliko da
koristi to orue i u koju svrhu. Postoje Ijudi koji e savladati sve prepreke - na
primer, nedostatak novca, ranije katastrofalno iskustvo sa psihijatrom ili
psihoterapeutom, roake koji ne odobravaju terapiju, hladnu i odbijajuu tehniku da bi doli do terapije i iskoristili je do maksimuma. Drugi e, meutim, odbiti
terapiju i kada im je servirana na srebmom pladnju ili, ak i ako prihvate, bie im
neprijatno i nee imati nikakve koristi, bez obzira koliko ljubavi i znanja ulagao
terapeut. Na kraju usipene terapije esto doem u iskuenje da oseam kako sam
ja izleio pacijenta, a potpuno sam svestan da sam bio samo katalizator i da sam
imao sreu i to da budem. Poto, u krajnjoj konsekvenci, ljudi sami sebe lee uz
pomo psihoterapije ili bez nje, zbog ega ih tako malo radi a tako mnogo nee da
se trudi? Poto je staza duhovne zrelosti, mada teka, dostupna svima, zato jh
tako malo ide njome? Na ovo je pitanje odgovorio Hrist kada je rekao: Mnogi su
pozvani, ali ih je malo izabrano. Zato je tako malo izabrano i ta to razlikuje tu
manjinu od ostalih? Najoigledniji odgovor psihijatara je baziran na konceptu
razliite jaine psihopatologije. Drugim reima, oni veruju da, mada su Ijudi
bolesni, jedni su vie bolesni od drugih i tee je izleiti onog bolesnijeg. Teina
neije mentalne bolesti je direktno uslovljena teinom i vremenom liavanja
roditeljske ljubavi doivljene u detinjstvu. Smatra se da su osobe koje pate od
psihoza imale izuzetno malo roditeljske ljubavi i panje u prvih devet meseci
ivota. Njihova bolest se moe leiti ovim ili onim tretmanom, ali ju je gotovo
nemogue izleiti. Osobe sa poremeenim shvatanjem linosti su takoe doivele
teak oblik roditeljske nebrige izmeu devetag meseca i druge godine ivota. Oni
su manje bolesni od psihotinih, ali ipak veoma bolesni i, teko izleivi. Osobe
koje pate od neuroza su imale adekvatnu roditeljsku brigu u vrlo ranom detinjstvu,
ali su kasnije patile zbog neodgovarajue nege roditelja i to u dobu od druge do
pete ili este godine ivota. Neurotiari su manje bolesni i od psihotinih i od
osoba poremeene linosti i prema tome lake ih je leiti i izleiti.
Mislim da u ovoj emi ima mnogo istine i da ona ini glavninu
psihijatrijske teorije koja je vrlo korisna praktiarima. Ne treba je nemilosrdno
203
kritikovati, ali ipak, ona ne ukljuuje sve relevantne elemente. Ona

prenebregava ogromnu vanost roditeljskog odnosa u kasnijem detinjstvu i
adolescenciji. Moemo sa razlogom verovati da la roditeljski odnos u tim
kasnijim godinama moe prouzrokovati mentalnu bolest i da dobar roditeljski stav
u tim kasnijim godinama moe izleiti mnoge, a moda i sve, nastale ranije rane.
Ta ema ima vrednost u statistikom smislu - neurotiarai je u proseku lake
tretirati nego poremeene linosti, a poremeene linosti je lake tretirati nego
psihotine. Meutim, ta ema ne moe predvideti razvoj sazrevanja u
individualnom sluaju. Tako, na primer, najtei sluaj potpuno uspene analize
sam izveo sa ovekom koji je doao sa tekom psihozom i koji je terapiju zavrio
za devet meseci. S druge strane, radio sam tri gOdirie na sluaju jedne ene koja je
imala samo .neurozu i postigao sam minimalno poboljanje stanja.
ema razliitih teina mentalnih bolesti ne uzima" u obzir i neto efemerno u
linosti pacijenta, a to bismo mogli nazvati elja za sazreranjem. Mogue je da
je osoba izuzetno bolesna ali da u isto vreme ima izuzetno jaku volju za
.sazrevanjem, i onda se ona potpuno izlei. S druge strane, osoba koja ima blag
oblik bolesti, ali kojoj nedostaje ta volja nee se ni milimetar pomai na putu ka
ozdravljenju. Stoga ja verujem da je pacijentova elja za sazrevanjem jedna od
krucijalnih determinanti uspeha ili neuspeha u psihoterapiji. A ipak, taj faktor ne
prihvataju i ne priznaju ak ni savremene psihijatrijske teorije.
Mada sam svestati izuzetne vanosti ovevolje za sazrevanjem, ne znam
koliko u biti u stanju da doprinesem njenom razumevanju, poto nas taj koncept
ponovo dovodi do ivice mistinog. Odmah je jasno da je elja za sazrevanjem u
biti ista kao i fenomen Ijubavi. Ljtibav je volja da se proirimo zbog duhovnog
sazrevanja. Ljudi koji vole su, po definiciji, ljudi koji sazrevaju. Ve sam govorio
o tome kako se sposobnost da se voli razvija preko roditelja koji vole svoju decu,
ali sam dodao i da samo rOditeljsko navoenje na ljubav ne moe biti odgovomo
za postojanje te sposobnosti kod svih ljudi. italac se sea da sam drugi deo knjige
zavrio sa etiri pitanja o ljubavi od kojih dva sada razmatramo: zato nekim
ljudima ne pomae tretman najboljih terapeuta punih Ijubavi i zato neki ljudi
transcendentiraju detinjstvo bez imalo ljubavi (sa ili bez pomoi psihoterapije) i
postaju divne osobe. italac se takoe sea da sam tada rekao da sumnjam da u
biti u stanju da na zadovoljavajui nain
odgovorim na to pitanje. Nagovestio sam da e vie svetlosti na to pitanje ba:citi
razmatranje koncepta milosti.
204
Poeo sam da verujem i, pokuao sam da to demonstriram, da ljudska

sposobnost voljenja i, prema tome, ljudska sposobnost da sazru, nije uslovljena
samo ljubavlju roditelja za vreme detinjstva nego i milou ili bojom ljubavlju.
To je mona vanjska sila koja operira kroz oso.be pune ljubavi i na druge naine
koje mi ne razumemo. Zbog milosti je mogue da ljudi transcendiraju traume koje
doivljavaju uz roditelje bez ljubavi i da sami postanu divna bia koja su se visoko
uzdigla na skali ljudske evolucije. Zato onda samo neki ljudi duhovno sazrevaju i
izdiu se iznad uslova u kojima su odrasli? Verujem da je milost dostupna svima,
da smo svi obuhvaeni bojom ljubavi i to. svi podjednako. Jedini odgovor koji
mogu dati je da veina nas izabira neodazivanje na poziv milosti i odbija njenu
pomo.
Hristove rei: Mnogi su pozvani, malo ih je izabrano, mogle bi da znae i
Sve nas je milost pozvala, ali nas se malo odazvalo. ,
Prema tome pitanje sada moemo ovako postaviti: Zato se tako mali broj nas
odaziva pozivu milosti? Zato se veliki broj nas odupire milosti? Ranije smo rekli
da milost, na neki nain, poveava nau otpomost prema bolestima. Kako to onda
da izgleda da imamo i gotovo istu toliku otpomost i na zdravlje? Na ovo pitanje
smo ve odgovorili. To je naa lenjost, prvobitni greh entropije kojom smo
prokleti.. Ba kao to je milost konani izvor sile koja nas gura pri naem penjanju
uz lestvice ljudske evolucije, tako je entropija izvor otpOra toj sili, izvor elje da
se ostane gde sino. To je komfomo bitisanje bez napora uzdizanja, ak sa silaznim
tendencijama. Ve smo govorili o tome kako se je teko disciplinirati, kako je
teko iskreno voleti i duhovno sazreti. Prirodno je da izbegavamo tekoe. Ve
smo se bavili bazinim problemima entropije ili lenjosti, ali postoji jedan problem
koji zasluuje posebno pominjanje. To je problem moi.
Psihijatri, a i mnogi laici, znaju da se psihijatrijski problemi pojavljuju u
udnoj frekvenciji kod osoba koje su unapreene na poloaje vee odgovomosti i
vee moi. Vojni psihijatri su posebno upoznati sa problemom neuroze
napredovanja u slubi i svesni su da se taj problem ne javlja u pravilnoj
frekvenciji jer veina vojnika odbija unapreenja. Postoji veliki broj vojnih lica sa
niskim rangom koji jednostavno ne ele da napreduju u slubi. A postoje i takvi
koji bi radije umrli nego postali oficiri i koji esto po nekoliko puta odbijaju da
polau ispite za oficire, a po svojoj inteligenciji i karakteru imaju sve kvalitete za
takvu slubu.
Tako je to kod duhovnog sazrevanja, a tako je i u profesionalnom ivotu, jer
poziv milosti je imapreenje, poziv na poziciju veih odgovomosti i moi.
205
Biti svestan milosti, stalno oseati njenu prisutnost, biti svestan bliskosti sa
Bogom, znai i stalno posedovati unutranju oputenost i mir. S druge strane, i
ovo znanje i svest donose sa sobom ogromnu odgovornost jer, doiveti bliskost sa
Bogom znai i oibavezu prema Bogu, obavezu da budemo prenosnik njegove
moi i ljubavi. Odziv milosti je odziv napomom ivotu punom sluenja i
portvovanosti. To je poziv da se iz duhovnog detinjstva pree u duhovnu zrelost,
poziv da budemo roditelji oveanstvu. T. S. Eliot je to opisao u Boinoj
propovedi koju Tomas Beket dri u komadu Ubistvo u katedrali.
Ali, zamislite se na trenutak nad reju Mir. Zar vam se ne ini udnim da su
aneli objavili Mir kada jc svet ncprestano u ratu ili u strahu od rata. Mislite li da
su aneoski glasovi pogreili i da su obeanja prevare i razoarenja?
Razmislite sada kako je veliki Na Gospod govorio Miru. Rekao je svojim
uenicima: Vama ostavljam svoj mir, vama dajem svoj mir. Da li je on zaista
mislio na mir kakav mi imamo u vidu: kraljevstvo Engleske u miru sa svojim
susedima, baroni u miru sa kraljem, vlasnik kua broji svoje mirnodopske dobitke,
isto ognjite, najbolje vino za prijatelje za stolom, njegova supruga peva deci
uspavanku. Ti liudi, Njegovi uenici, nisu poznavali takve stvari. Ili su na daleka
putovanja, patili na kopnu i moru, doivljavali muenje, zatvore, razoarenje,
umirali kao muenici. ta je onda On mislio? Ako to pitate, setite se da je On
rekao i: Dajem vam ali ne onako kako svet daie. Prema tome On je svojim
velikim uenicima dao Mir ali ne mir kakav svet daje.
Sa milou dolaze ogromne odgovornosti u obavIjanju dunosti. Nije onda
udno to mnogo sposobnih narednika ne ele da postanu oficiri i nije udo da
pacijenti psihoterapije ne ele mo koju prua istinsko mentalno zdravlje. Mlada
ena koja je kod mene bila na terapiji zbog depresije i koja je o
psihoterapiji mnogo nauila o svojih roaka, bila je jednog dana egzaltirana zbog
situacije u porodici koju je ona razreila sa mudrou i lakoom. Zaista se dobro
oseam zbog toga, rekla je. Volela bih kada bih ee mogla ovako da se
oseam. Rekao sam joj da bi mogla, istiui da se tc.ko dobro oseala zato to se,
po prvi put, u porodici ona nalazila u situaciji da ima mo. Poto je bila svesna
svih iskrivljenih komunikacija i naina na koji su pokuavali da manipuliu njome
erajui je da ispuiii njihova nerealna iekivanja, ona se lako snala i ovladala
situacijom. Rokao Sam joj da bi mogla ovaj tip svesti proiriti i na druge situacije i
tada bi uvek ovladavala njima i ee bi doivljavala taj oseaj. Pogledala me je
uasnuta. Ali to bi zahtevalo stalno razmiljanje. Sloio sam se sa njom da bi
nakon mnogc razmiljanja njena mo evoluirala i da bi se ona oslobodila oseaja
bespomonosti koi je bio u osnovi njene
206
depresije. Postala je besna: Ne elim da mislim sve to prokleto vreme, vrisnula

je. Nisam ovde dola da mi oteavate ivot. elim samo da se opustim i uivam.
Vi oekujete da ja budem Bog ili neto slino. Uskoro nakon ovog razgovora
ova, potencijalno briljantna ena je prestala sa terapijom, mada je bila daleko od
izleenja. Prestraila se zahteva koje je mentalno zdravlje stavljalo pred nju.
Laicima moe izgledati udno ali psihoterapeuti su navikli na injenicu da se
Ijudi plae mentalnog zdravlja. Glavni deo zadatka psihoterapije nije samo da
dovede pacijenta do iskustva mentalnog zdravlja, nego da kroz meavinu teenja,
smirivanja i vrstine spree da oni od tog iskustva pobegnu. Jedan aspekt tog
straha je prilino opravdan i sam po sebi nije nezdrav: strah da, ako ovek postane
moan, moe tu mo pogrno koristiti. Sveti August je pisao: Dilige et quod vis
fac, to znai - ako volite i vredni ste, moete uraditi to god hoete. Ako ljudi
napreduju u psihoterapiji oni e na kraju napustiti oseaj da ne mogu da se nose sa
nemilosrdnim i zastraujuim svetom i jednog e dana shvatiti da mogu da rade
to god hoe. Zastratujue je shviatanje da ova sloboda postoji. Ako mogu to da
uradim, rei e Ijudi, fta e me spreiti da ne naipravim strane greke, ne
poinim zloin, ne postanem amoralan, ne zloupotrebim svoju lobodu i mo. Da
li su moja ljubav i marljivost dovoljne da me sauvaju?
Ako se shvatanje neije slobode doivi kao poziv milosti, kao to to esto
biva, onda e odgovor biti: O boe, bojim se da nisam dostojan Tvoga
poverenja. Ovaj sttah je sam po sebi integralni deo marljivosti i ljubavi i prema
tome je koristan jer pomae samosavladavanju i spreava zloupotrebu moi. Ovaj
razlog ne treba odbaciti ali on ne sme da bude takav da zbog njega odbacimo
poziv milosti i tako dostignemo punu meru moi za koju smo sposobni. Neki koji
su primili poziv milosti mogu godinama da se bore sa strahom pre nego to budu u
stanju da transcendiraju i prihvate vlastitu dobrotu. Kada je taj strah i oseaj
bezvrednosti tako velik da stalno spreava dostizanje moi, onda je to neurotski
problem i rad na njemu treba da bude centralni problem psihoterapije.
Ali za veinu ljudi strah da mogu zloupotrebitl mo nije centralni problem
zbog kojeg odbijaju milost. Pacijente ne brine onaj deo maksime svetog Augusta
koji kae: moete uraditi to elite, negd - budite marljivi. Veina nas se
ponaa poput defce ili mlaih adolescenata, verujemo da nam sloboda odraslih
pripada, ali ne elimo odgovomost i samodisciplinu odraslih.
207
Kada se oseamo optereeni roditeljima ili drutvom ili sudbinom - izgleda

da su nam potrebne sile iznad nas koje emo moi da okrivimo za nae stanje.
Uzdii se do takve moi da ne moemo da krivimo nikoga osim sebe za sve Sto
nam se dogodi, znai nai se u zastraujuem poloaju. Da Bog nije sa nama mi
bismo se oseali uasno usamljenim. Ipak mnogi od nas ne mogu da podnesu
usamljenost i pre e odbiti boju prisutnost nego to e pristati da budu gospodari
svoga broda. Mnogi Ijudi ele mir ali bez usamljenosti i moi, a ele i
samopouzdanje odraslih, ali bez neophodnog truda olko sazrevamja.
Ve smo, govorili o tome kako je teko odrasti. Vrlo malo ljudi bez oklevanja
ue u svet odraslih, i malo ih je spremno da prihvati nove i vee odgovomosti.
Mnogi su neodluni i obino postanu samo delom odrasli ljudi i uvek se povlae
od zahteva koji stoje pred potpuno odraslim osobama. Isto se deava i sa
duhovnim sazrevanjem koje je neodvojivo od procesa psiholokog sazrevanja.
Poziv milosti je u krajnjoj instanci poziv na ujedinjenje sa Bogom. Prema tome, to
je poziv na totalno odrast&nje.
injenica da su mnogi pozvani ali da ih je malo odabrano moe se lako
objasniti u svetlu prirodnih tekoa koji nastaju u odzivu milosti. Zato se ne
pitamo zato ljudi ponekad ne prihvataju psihoterapiju ili ne izvuku iz nje onoliko
koristi koliko bi mogli, ilr zato ljudi rutinski pruaju otpor milosti. Prirodno je da
tako postupaju zbog sila entropije. Pitamo se: kako to da se nekoliko njih ipak
odazgve tako tekom pozivu? ta ,taj mali broj ljudi ini razliitim od drugih? Ja
nisam u stanju da odgovorim na to pitanje. Ti Ijudi mogu poticati iz bogatih
kultumih predela ili iz siromanih i praznovemih. Mogu imati divne roditelje pune
ljubavi ili odrasti potpuno lieni panje. Mogu da idu na psihoterapiju zbog
problema u prilagoavanju ili zbog mentalne bolesti. Mogu biti stari ili mladi.
Mogu se iznenada i lako odazvati pozivu. Mogu se opirati i proklinjati, a onda
polako paputati. Zbog svega toga ja sam, sa svojim dugogodinjim iskustvom,
postao manje a ne vie selektivan kada su u pitanju pacijenti sa kojim poinjem
terapiju. Izvinjavam se onima koje sam iskljuio iz terapije. To je bio rezultat
moga neznanja. Shvatio sam da u ranim fazama terapije ne moe da se predvidi
koji pacijent nee reagovati na terapiju, koji e reagovati u velikoj meri, i koji e,
udom, sazreti sve do stanja milosti. Sam Hrist je govorio o nepredvidivosti
milosti kada je rckao Nikodemu: Ba kao to moe uti vetar ali ne zna odakle
dolazi ili gde e sada da ide, tako je to j sa Duhom. Ne zna:mo kome emo
darivati ovaj nebeski ivot. Mada smo mnogo toga rekli o fenomenu milosti, ria
kraju moramo ipak priznati njenu misterionu prirodu.
208
Dobrodolica milosti
I opet se nalazimo pred paradoksom. U ovoj knjizi sam o duhovnom
sazrevanju govorio kao da je ono normalan, predvidiv proces. Implicirano je da
duhovno sazrevanje moe da se naui kao to se ue i druge stvari. Ako za to
platite i napomo radite, uspeete i dobiti diplomu. Interpretirao sam Hristove rei:
Mnogi su pozvani, malo ih je odabrano, tako . da znae da samo mali broj
izabere da se odazove milosti i to zbog tekoa koje postoje. Ovakvom
interpretacijom pokazao sam da je to stvar naeg izbora bez obzira da li e nas
milost blagosloviti ili ne. Sutina moga stava je da se miiost mora zaraditi, a ja
znam da je to tako.
U isto vreme, meutim, znam da to uopte nije tako. Ne dolazimo mi milosti.
Milost dolazi nama. Bez obzira koliko se mi trudili da dosegnemo milost obino
neemo uspeti. Moe se desiti da je.ne traimo, a da je naemo. Mi moemo
svesno eleti duhovni ivot a onda pronai mnogo kamenja za spoticanje na svome
putu, ili, moemo naizgled imati malc interesa za duhovni ivot, a onda otkriti da
smo od milosti izabrani i to uprkos sebi. Na jednom nivou mi odluujemo da li
emo se odazvati pozivu milosti, a na drugom je sasvim jasno da Bog bira.
Zajedniko iskustvo onih koji su dosegli stanje milosti, onih kojima je darovan
novi ivot neba je zapanjenost. Oni oseaju da toga nisu vredni. Oni mogu
sasvim realno proceniti posebnu dobrotu svoje prirode, ali svoju prirodu ne
pripisuju svojoj volji. Naprotiv, oni jasno oseaju da je dobrota njihove prirode
modelirana rukama mudrijim i vetijim od njihovih. Oni koji su najblii milosti,
najsvesniji su misterioiznosti poklona koji su obili.
Kako da, razreimo ovaj paradoks? Nikako. Moda mbemo samo rei da,
ipoto sebe ne moemo voljom dovesti do milosti, moemo se otvoriti njenom
udesnom dolasku. Moemo se pripremiti da budemo plodno tlo, mesto koje je
doekuje dobrodolicom. Ako bismo mogli sebe pretvoriti u apsolutno
disciplinovane osobe koje potpuno vole, onda, makar bili potpuni ignoranti u
pitanju teologije, uopte ne mislili na Boga, mi smo dobro pripremljeni za dolazak
milosti. Nasuprot tome, studije teologije nisu najbolji nain
pripremanja, i same po sebi su potpurio Ibeskorisne. Ipak, ja sam ovaj deo napisao
zato to verujem da svest o postojanju milosti moe biti od znaajne koristi onima
koji izaberu teku stazu duhovnog sazrevanja. Jer, ova svest e im olakati put na
najmanje tri naina: pomoi e im da iskoriste milost na svome putu, dae im
sigumiji oseaj pravog smera, dae im hrabrosti. .
209
Paradoks da mi biramo milost i bivamo izabrani od nje, je esencija fenomena

srenog otkrivanja. Sreno otkrivanje smo definisali kao dar pronalaenja
vrednih i dobrih stvari koje nismo traili. Buda je pronaao prosvetljenje tek kada
je prestao da ga trai - kada je dozvolio da mu ono doe. S druge strane, niko ne
moe sumnjati da mu je prosvetljenje dolo ba zato to je 16 godina svog ivota
posvetio njegovom traenju, esnaest godina se pripremao. Morao je i da ga trai i
da ga ne trai. Furije su transformisane u nosioce milosti, ba zato to je Orest
radio na tome da zadobije ljubav bogova i u isto vreme nije oekivao da mu
bogovi olakaju put. Kroz tu paradoksalnu meavinu traenja i netraenja, on je
stekao dar srenog otkrivanja i blagoslov milosti.
Taj isti fenomen se rutinski koristi kod sriova pacijenata u psihoterapiji. Neki
pacijenti, svesni da snovi sadre odgovore na njihove probleme, traie te
odgovore odlunim i mehanikim naporima, zapisujui do u detalje sve snove i
donosei na seanSe gomile papira. Ali, malo im to pomae. U osnovi, sav taj
materijal moe da unazadi njihovu terapiju. Prvo, nema dovoljno vremena da se
analiziraju svi ti snovi. Drugo, taj obimni materijal moe spreiti rad analize na
pogodnijim pKiljima, a vrlo je verovatno da e sav taj mafterijal biti jako
maglovit. Takvog pacijenta moramo nauiti da prestane juriti snove, da dozvoli da
snovi dou njemu, da dozvoli nesvesnom da odabere snove koji e doi do svesti.
Ovo uenje moe biti teko jer od pacijenta trai da se odrekne kontrole i da
zauzme pasivan poloaj u odnosu na svoj um. Ali, kada pacijent naui da ne pravi
svesne napore da uhvati snove, oni e se kvalitativno i kvantitativno poveati.
Rezultat ie da pacijentovi snovi - ovi darovi nesvesnog koje vie ne jurimo olakavaju proces ozdravljenja. Ako pogledamo drugu stranu medalje, videemo
da ima parijenata koji ponu psihoterapiju bez i najmanjeg
razumevanja ogromne vanosti snova. Prema tome, oni odbacuju sav materijal
snova kao bezvredan i nevaan. Ove pacijente moramo prvo nauiti da se seaju
snova, a onda da ih cene i shvate koliko su dragoceni. Daismo efektivno koristili
snove, moramo biti svesni njihove vrednosti i koristiti ih kada dou, ali u nekim
situacijama ih neemo traiti ni oekivati. Moramo dozvoliti da snovi budu pravi
pokloni.
Tako je to sa milou. Ve smo videli da su snovi samo jedan nain na koji
primamo poklon milosti, iznenadnih uvida, predskazanja i velikog broja sinhronih
dogaaja i sremh otkrivanja. A to se tie ljubavi, svi ele da budu voljeni. Ali,
prvo moramo uiniti sebe vrednim Ijubavi. Moramo sebe pripremiti na ljubav. To
emo uraditi tako to emo postati disciplinirana ljudska bia
210
puna Ijubavi. Ako traimo da budemo voljeni - to neemo postii. Biemo zavisni
i skloni da epamo partnera a ne da iskreno volimo. Treba da sebe i druge
hranimo a da ne oekujemo nagradu. Tada emo postati osobe dostojne ljubavi a
nagrada je to to emo biti voljeni a da to nismo traili. Tako je to sa ljudskom
ljubavi, a tako je i sa bojom.
Svrha ovog dela o milosti je da pomogne onima koji su na putu duhovnog
saznanja da shvate sposobnost srenog otkrivanja. A sada emo redefinisati sreno
otkrivanje: to nije dar sam po sebi ve nauena sposobnost a se prepoznaju i
iskoriste pokloni milosti koji nam se daju bez volje nae svesti. Sa ovom
sposobnou otkriemo da na put duhovnog sazrevanja vodi nevidljiva ruka i
nezamisliva mudrost boija i to sa beskonano veom tanou nego to bi to
mogla naa svesna volja. Pod takvim vostvom put se brzo prelazi.
Ovakvi koncepti su postojali i ranije, na ovaj ili onaj nain. Postavili su ih
Buda,Hrist, Lao Ce i mnogi drugi. Originalnost ove knjige rezultira iz injenice da
sam doao do istog znaenja preko posebnih individualnih puteva ivei u ovom,
dvadesetom veku.
Ako vam treba vee razumevanje, onda se okrenite drevnim tekstovima.
Postoje mnogi koji zbog svoje pasivnosti, zavisnosti, straha i lenjosti trae da budu
voeni na svakom deliu puta i trae da im $e stalno dokazuje da je svaki korak
siguran i vredan truda. Tako se ne moe napredovati, jer put duhovne zrelosti trai
hrabrost i inicijativu, nezavisnost misli i akcije. Rei proroka i pomo milosti
postoje, ali put morate prei sami. Tamo nema uitelja, a nema ni gotovih formula.
Rituali su samo ispomo kod uenja, a ne samo uenje. Uzimanje organske hrane,
kazivanje pet Zdravo Marija pre doruka,
okrenutost istoku ili zapadu pri molitvi ili nedeljni odlazak u crkvu nee nas
dovesti do cilja. Nikakve rei, nikakvo uenje ne moe vas osioboditi potrebe da
sami izaberete put, naporno radite na njemu i da kroz jedinstvene okolnosti svoga
ivota-idete ka identifikaciji svoga bia sa Bogom.
ak i kada ziista shvatamo ove stvari, put duhovne zrelosti je toliko
usamljeni teak da se esto obeshrabrimo. Sama injenica da ivimo u eri nauke
na jedan nain nam pomae, ali na drugi nas obeshrabruje. Mi verujemo u
mehariike principe univerzuma a ne u uda. Kroz nauku smo doli do saznanja da
ivimo na malenoj planeti jednog solarnog sistema izgubljenog u ogromnoj
galaksiji, lcoja je samo jedna od mnogih. I dok smo izgubljeni u ogromnim
dimenzijama vanjskog univerzuma, nauka nas je navela i na zakljuak da smo
bespomono determinisani vanjskim silama koje ne podleu naoj volji.
Determinisani smo hemijskim molekulima mozga i konfliktima u naem
211
nesvesnom koji nas teraju da se oseamo i ponaamo na izvestan nain, a da toga

nismo ni svesni. Zamena Ijudskih mitova naunom informacijom izazvala je
mnoge patnje i oseaj line beznaajnosti. Od kakvog znaaja moemo biti mi,
kao individue ili kao rasa, kada nama vladaju hemijske i psiholoke sile koje ne
razumemo i koje su neyidljive. A dimenzije univerzuma su tako ogromne da ga
ak ni nauika ne moe izmeriti.
A ipak, ta ista nauka mi je, na izvestan nain, pomogla da shvatim realnost
fenomena milosti. Pokuao sam da vam prenesem to opaanje. Kada jednom
shvatimo realnost milosti nestaje nae shvatanje sebe kao beznaajnih i nervoznih
individua. ovoljno je saznanje da iziiad nas postoji mona sila koja pothranjuje
nae sazrevanje i evoluciju, da se preokrene koncept o naoj nevrednosti. Samo
postojanje te sile neopozivo dokazuje da je ljudsko
sazrevanje od velike vanosti za neto vee od nas. To neto nekada zovemo
Bogom. Postojanje milosti je prima facie dokaz ne samo stvamosti Boga nego i
stvarnosti boije volje koja je posveena sazrevanju individualnog ljudskog duha.
Ono to je izgledalo kao bajka pretvorilo se u stvarnost. Mi svoj ivot ivimo pred
oima Boga, ne na periferiji ve u centru njegove vizije i njegovog zanimanja.
Mogue je da je univerzum samo predvorje ulaza u boje
kraljevstvo, ali mi nismo izgubljeni u univerzumu. Naprotiv, stvarnost milostr
pokazuje da je oveanstvo centar univerzuma. Vreme i prostor postoje da bi mi
putoviali kroz njih. Kada se moji pacijenti razoaraju i izgube veru u svoj znaaj,
ponekad im kaem da je ljudska rasa usred velikog evolucionog skoka. Hoemo
li, ili neerno uspeti u tom skoku, zavisi od nas samih, kaem im j&. Zavisi i od
mene. Univerzum, je tu da nam pripremi put. Ali mi sami moramo kroiti na taj
put, jedan pO jedan. Milost nam pomae da ne posremo i kroz nju znamo da smo
dobrodoli. Zar nam to nije dosta?
212
POGOVOR
U vreme prvog objavljivanja ove knjige imao sam sreu da primim mnogo
pisama od italaca Puta kojim se ree ide. To su bila neobina pisma. Sva su
bila jasna i inteligentna i puna ljubavi. Izraavala su potovanje a neka su donosila
i dodatne poklone: poeziju, korisne citate nekih autora, delie mudrosti i line
ispovesti. Ta su mi pisma obogatila ivot. Postalo mi je jasnoda postoji itava
mrea - daleko vea nego to sam se ikada usuivao verovati - Ijudi po celoj
zemlji koji tiho idu putem duhovnog sazrevanja. Oni su mi zahvalili to sam
umanjio njihov oseaj usamljenosti. Ja njima zahvaljujem na istoj usluzi.
Nekoliko italaca je upitalo koliko ja verujem u efikasnost psihoterapije.
Rekao sam da kvalitet psihoterapije veoma varira. I dalje verujem da onima
kojima psihoterapija ne pomae nemaju volju i vrstinu da rade na sebi, ali, nisam
naglasio da mali broj ljudi - moda 5% - ima psihijatrijske probleme ija priroda
ne odgovara psihoterapiji i ak im se stanje moe pogorati ako se uradi duboka
introspekcija.
Nije verovatno da e oni koji su proitali i razumeli vu knjigu, doi u onih 5
postotaka. U svakom sluaju kompetentan terapeut je odgovoran da paljivo i
postepeno odvoji te pacijente koji ne treba da idu na psihoanalizu i da njih tretira
na druge naine koji njima pogoduju.
Ali ko je kompetentan psihoterapeut? Nekoliko italaca Puta kojim se ree
ide raspitivali su se kako da ovek izabere pravog psihoterapeuta, kako da
kompetentnog razlikuje od nekompetentnog. Moj saVet je da se izboru prie
ozbiljno. To moe da bude najvanija odluka koju ete doneti u ivotu.
Psihoterapija je ogromna investicija i to ne samo novca nego i vae energije i
vremena. To je ono to berzanski senzali zovu investicija velikog rizika. Ako je
izbor pravi - isplatie vam se bogato u duhovnim deonicama o kakvim niste ni
sanjali. Ako je izbor pogrean, moda vam to nee ni naneti zlo, ali ete uzalud
potroiti novac, vreme i energiju.
Zato se prvo raspitajte i verujte svojim oseajima intuiciji. Obino ete ve
posle prvog intervjua sa terapeutom biti u stanju da procenite da li vam odgovara
ili ne. Ako vam se uini da ne odgovara, platite taj sastanak i idite dalje. Takva
oseanja su neopipljiva ali ih emaniraju male, opipljive stvari. Kada sam 1966.
poeo da idem na terapiju, veoma sam se mnogo bavio moralnim aspektom
amerikog angaovanja u Vijetnamu. Moj je terapeut u svojoj ekaanici imao
asopise Bedemi i Nju Jork Riviju koji su imali antiratnu orijentaciju.
Terapeut mi se dopao jo pre nego to sam ga video.
213
Ali vanije od terapeutskih politikih opredeljenja, njegovih godina i pola, je

to da li on zaista mari za ljude. I to se lako moe osetiti, mada vam se terapeut
nee baciti u zagrljaj. Ako terapeut mari za ljude, on e biti oprezan,
disciplinovan i obino rezervisan, ali vi moete osetiti da li se iza toga krije toplota
ili hladnoa.
Poto e terapeut imati intervju sa vama da vidi da li vas eli za pacijenta i vi
intervjuiite njega. Ako vam je to vano, ne oklevajte da ga pitate kakvo je
njegovo miljenje o pitanjima o osloboenju ena, homoseksualnosti ili religiji. Vi
imate pravo na poten i otvoren odgovor. to se tie drugog kompleksa pitanja,
onog to se tie duine terapije i da li va lo ten ima psihosomatske uzroke, bolje
je da verujete terapeutu ako kae da on to ne zna. U stvari, obrazovani uspeni
ljudi u bilo kojoj profesiji koji priznaju svoje neznanje, obino su najvei dcsperti i
njima treba verovati.
Sposobnosti terapeuta imaju malo veze sa akreditivima koji on moe imati.
Ljubav, hrabrost i mudrost ne mogu se sertifikovati akademskim stepenima. Na
primer, psihijatar sa najviim priznanjima prolazi kroz hajrigorozniji trening, tako
da moemo biti sigurni da nismo u rukama arlatana. Ali, psihijatar ne mora biti
bolji terapeut od psihologa, socijalnog radnika ili svetenika - niti ak jednako
dobar. Dva najvea terapeuta koja ja znam nisu ni zavrili koled.
Najbolji nam da naete dobrog psihoterapeuta je da se raspitate za njega.
Ako imate prijatelja koga potujete i koji je zadovoljan svojim psihoterapeutom,
zato ne pokuate tu? Ako su vai simptomi jaki ili imate uz njih fizike tekoe,
najbolje e biti da ponete sa psihijatrom. Zbog svog medicinskog obrazovanja,
psihijatri su obino najskuplji terapeuti, ali su oni i u najboljoj poziciji da shvate
sve uglove vae situacije, Nakon jednog sata, nakon to je psihijatar stekao uvid u
va problem moete ga pitati da vam preporui manje skupog terapeuta. Najbolji
psihijatri e vam rado rei koji praktiari su naroito kompetentni.
Ovaj kratak prikaz moda nije bio toliko specifian kao to je to italac eleo,
ali centralna pouka je da, poto psihoterapija zahteva intenzivnu i psiholoki
intimnu vezu izmeu dvoje ljudi, nita vas ne moe osloboditi odgovomosti za
lini izbor posebnog ljudskog bia kome moete verovati. Najbolji terapeut za
jednog oveka ne mora biti najbolji terapeut i za drugoga. Svaka osoba, pacijent i
terapeut su jedinstveni i moraju se osloniti na svoj sopstveni, jedinstveni sud.
Poto tu ima i rizika ja vam elim sreu. A poto sam in ulaska u psihoterapiju
zahteva i hrabrost, ja vam se divim.
Kraj
Posetite ArionSerb http://www.arionserb.wordpress.com
214

M. Skot Pek-Put Kojim Se Rede Ide PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M. Skot Pek-Put Kojim Se Rede Ide PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uredio:SerbskiSin

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

U ovom uzrastu njihovim vaspitaima postaje jasno da znaajan broj

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

posmatranju. Isto vai i za decu. Ako ih volimo, diviemo im se, paziti ih i

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

Sa druge strane, iskreno voljena deca, mada su u ekstremnim trenucima u

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

mama nikada nee ostaviti. Naravno da e se mama i tata vratiti po tebe.

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

Reavanje problema i vreme

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

U stvari, nemam vremena da se posvetim uenju te majstorije koja bi mi

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

problema svoje dece? Ko je od nas toliko samodisciplinovan, da suoen sa

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

koja pecaju nou. elite li da vas poveem sa njima?

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

Neuroze i poremeaji linosti

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

je ponekad nemogua, zato to ne vide sebe kao uzronike svojih problema. Po

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

preuzme odgovarajua odgovornost za podsticanje i pomaganje deijeg

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

probleme, da se duhovno razvijaju, i time su postali drutveni balast. Svoj bol su

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

realnosti. Moramo neprekidno menjati svoje mape, da bi u njih uneli nove

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

Prenos: zastarela mapa

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

zaboravljali zbog prezauzetostd. Nebrojeno puta su zaboravili da dou po njega,

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

Kada su u pitanju problemi prenosa, to je obino sluaj, psihoterapija

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

stekli takvu disciplinu moramo biti u potpunosti posveeni istini. To znai da

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

veerom, u krevetu kada se svetla pogae, sa kolegama, poslodavcima,

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

ukoliko ga ne podelimo sa njim? Moemo biti predvodnici samo ako idemo

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

ponekad poistoveujui lini jdentitet sa identitetom organizaoije. S druge strane,

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide

koje bi sakrile stare. Ne moraju gubdti energiju na prikrivanju tragova i

M. Skot Pek~Put kojim se ree ide