Spoljna Politika Srbije Stategije Dokumenta PDF

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta
Spoljna politika
Srbije
strategije i dokumenta
SPOLJNA POLITIKA
SRBIJE:
STRATEGIJE I DOKUMENTA
UREDNICI:
Nataa Dragojlovi, dr Stanislav Sretenovi,
dr Dragan ukanovi, mr Dragan ivojinovi
IZDAVA
Evropski pokret u Srbiji
Kralja Milana 31
Beograd
www.emins.org
ZA IZDAVAA
Maja Bobi
UREDNICI
Nataa Dragojlovi
Dr Stanislav Sretenovi
Dr Dragan ukanovi
Mr Dragan ivojinovi
RECENZENT
Dr ore N. Lopii
KOORDINATORKA PROJEKTA
Nataa Dragojlovi
ASISTENTKINJA NA PROJEKTU
Ivana Ponjavi
LEKTURA I KOREKTURA
Marija Todorovi
DIZAJN I PRIPREMA ZA TAMPU
Dunja ai
TAMPA
MLADOST GRUP, Loznica
TIRA
500 primeraka
ISBN: 9788682391531
Oktobar, 2010. godine
Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji ne odraavaju neophodno i

zvanine stavove Balkanskog fonda za demokratiju i Evropskog pokreta u Srbiji
ukoliko nije drugaije naglaeno.
SADRAJ
PREDGOVOR Evropski pokret u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
I
PREDLOZI ZA STRATEGIJU SPOLJNE POLITIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.
Strategija Foruma za meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji . . . . . 11
2.
Strategija tima A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.
Strategija tima B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.
Strategija tima C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
II
SPOLJNA POLITIKA SRBIJE POSLE 1804. GODINE: IZBOR DOKUMENATA . . . . . 67
1.
Uvod dr Stanislav Sretenovi, Institut za savremenu istoriju, Beograd . . . . . 67
2.
Izbor dokumenata /Priredili: dr ore N. Lopii i dr Stanislav Sretenovi/ . . . 71

1. Ikov mir, 1807. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
2. Pauluijeva konvencija, 1807. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
3. Delovi Ustava, 1838. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
4. Ilija Garaanin, Naertanije, Program spoljanje i
nacionalne politike Srbije na koncu 1844. godine. . . . . . . . . . . . . . 77
5. Memoar J. Ristia na Kongresu u Berlinu 12. /24./ jun, 1878. . . . . . . . 87
6. Govor Jovana Ristia na tajnoj sednici Narodne skuptine
u Kragujevcu, 13. /25./ jul, 1878.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
7. Milovan Milovanovi, Naa spoljanja politika, Beograd, 1894. . . . . . . 93
8. Protesna nota Srbije velikim silama povodom aneksije
Bosne i Hercegovine, 7. oktobar, /24. septembar/ 1908. . . . . . . . . . 105
9. Ekspoze Nikole Paia o spoljnoj politici Srbije
u Narodnoj skuptini, 16/29. oktobar, 1913. . . . . . . . . . . . . . . . 106
10. Nika deklaracija, 1914.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
11. Deklaracija srpske Vlade o spoljnoj politici i

ciljevima rata, Krf, 17. mart, 1918.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
12. Deklaracija Vlade koju je predsednik Ministarskog saveta
Ljubomir Davidovi proitao na 59. redovnom sastanku
privremenog Narodnog predstavnitva 23. avgusta, 1919. godine . . . 118
13. Govor predsednika Ministarskog saveta dr Milenka Vesnia,
odran na 116. redovnom sastanku Privremenog narodnog
predstavnitva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
31. avgusta, 1920. godine u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
14. Ekspoze ministra inostranih dela dr Momila Ninia o
spoljnoj politici nae zemlje dat povodom diskusije o budetu
Ministarstva inostranih dela na VII redovnom sastanku
Narodne skuptine 8. juna, 1923. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
15. Ekspoze ministra inostranih dela dr Ninka Peria dat na 61.
redovnom sastanku Narodne skuptine 20. marta, 1927. godine
povodom diskusije o budetu Ministarstva inostranih dela . . . . . . . 131
16. Odgovor ministra inostranih dela dr Vojislava Marinkovia
dat na 9. redovnom sastanku Narodne skuptine
23. novembra, 1927. godine povodom kritika uinjenih u diskusiji o
interpelaciji narodnog poslanika Svetozara Pribievia i
drugova o naem meunarodnom poloaju . . . . . . . . . . . . . . . . 137
17. Govor ministra inostranih poslova g. Bogoljuba Jevtia, odran na
34. redovnom sastanku Senata, 30. marta, 1933. godine, prilikom
diskusije o budetu Ministarstva inostranih poslova . . . . . . . . . . . 141
18. Ekspoze dr Milana Stojadinovia, predsednika
Ministarskog saveta i ministra inostranih poslova na sednici
Narodne skuptine od 4. marta, 1937. . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
19. Ekspoze dr Milana Stojadinovia u Narodnoj skuptini od
9. marta, 1938. o spoljnoj politici Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . 150
20. Ekspoze ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar - Markovia
od 9. marta, 1939. prilikom diskusije o budetu
ministarstva inostranih poslova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
21. Saoptenje Vlade o neutralnom stavu, Beograd, 4. septembar, 1939. . . 160
22. Anonimni lanak o neutralnom dranju Jugoslavije u ratu, 1940. . . . . 161
23. Govor predsednika Vlade, Dragie Cvetkovia, posle potpisivanja
Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu,
u dvorcu Belvedere, 25. marta, 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
24. Govor potpredsednika Vlade Slobodana Jovanovia naslovljen
Srpski narod u sadanjoj svetskoj krizi,
radio London, 22. avgust, 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
25. Govor Kralja Petra II povodom potpisivanja

jugoslovensko-grkog sporazuma, London, 15. januar, 1942. . . . . . . 168
26. Ekspoze marala Tita o spoljnoj politici Jugoslavije odran na
zajednikoj sednici Savezne skuptine i
Skuptine naroda 1. aprila, 1946 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
27. Govor Edvarda Kardelja na zasedanju
Generalne skuptine OUN, 1949. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
28. lanak Koe Popovia, dravnog sekretara za inostrane poslove,
o evropskoj saradnji i integraciji, 1954. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
29. Ekspoze dravnog sekretara za inostrane poslove Koe Popovia
u Saveznoj narodnoj skuptini o spoljnoj politici FNRJ, 1955. . . . . . . 184
30. Ekspoze o aktuelnim pitanjima meunarodnih odnosa i
spoljnopolitikoj aktivnosti Jugoslavije dravnog sekretara za
inostrane poslove Mirka Tepavca na zajednikoj sednici
Vea naroda i Drutveno-politikog vea
Savezne skuptine, 16. jul, 1969. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
31. Ekspoze saveznog sekretara za inostrane poslove Miloa Minia
na sednici Saveznog vea skuptine SFRJ, 20. decembar, 1974. . . . . . 206
32. Ekspoze Raifa Dizdarevia, saveznog sekretara za inostrane poslove,
u Skuptini SFRJ, 9. april, 1985. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
33. Ekspoze saveznog sekretara za inostrane poslove Budimira Lonara
na sednici Saveznog vea Skuptine SFRJ o aktuelnim pitanjima
ostvarivanja spoljne politike Jugoslavije, 29. jun, 1988. . . . . . . . . . 229
34. Govor predsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije,
Milana Pania u Saveznoj skuptini povodom zavretka
Londonske konferencije, Beograd, 4. septembar, 1992. . . . . . . . . . 241
35. Uvodno izlaganje Dobrice osia, predsednika Savezne Republike
Jugoslavije, na sednici oba vea Skuptine o meunarodnom
poloaju i bezbednosnoj situaciji u zemlji, 16. oktobar, 1992. . . . . . . 244
36. Uvodno izlaganje Ilije ukia, saveznog ministra za
inostrane poslove, na sednici oba vea Skuptine o meunarodnom
poloaju i bezbednosnoj situaciji u zemlji, 16. oktobar, 1992. . . . . . . 251
37. Re Zorana Lilia, predsednika Savezne Republike Jugoslavije
na prvoj sednici Komiteta za obeleavanje
50. godinjice Ujedinjenih nacija, 14. mart, 1995. . . . . . . . . . . . . 257
38. Tekst Radoja Kontia, predsednika Vlade SR Jugoslavije o
miru, stabilnosti i saradnji u regionu, 1997. . . . . . . . . . . . . . . . . 258
39. Predlog platforme za alternativnu spoljnu politiku
Foruma za meunarodne odnose, Beograd, 18. februar, 1997.. . . . . . 260
40. Izlaganje Momira Bulatovia, predsednika Savezne Vlade, u Saveznoj

skuptini povodom donoenja odluke o pristupanju Savezne Republike
Jugoslavije savezu Rusije i Belorusije, Beograd, 12. april, 1999. . . . . . 276
41. Ekspoze Gorana Svilanovia, saveznog ministra za inostrane poslove,
u Saveznoj skuptini SR Jugoslavije, Beograd, 24. oktobar, 2001. . . . . 278
42. Govor naslovljen Uenje iz prolosti i graenje bolje budunosti
Vojislava Kotunice, predsednika Vlade Republike Srbije, odran
na desetom godinjem Solunskom forumu, Solun, 25. maj, 2004. . . . . 304
43. Govor Borisa Tadia nakon preuzimanja dunosti predsednika
Republike Srbije, Beograd 11. jul, 2004. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
44. Ekspoze Vuka Drakovia, ministra spoljnih poslova,
u Skuptini Srbije i Crne Gore, Beograd, 21. decembar, 2004. . . . . . . 311
45. Izlaganje Vuka Jeremia, ministra spoljnih poslova
Republike Srbije, na Prvoj konferenciji ambasadora
Republike Srbije, Beograd, 16. decembar, 2007. . . . . . . . . . . . . . 313
III
IZVORI I LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
1.
Arhivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
2.
Objavljeni izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

a. Zbirke dokumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
b. Dnevnici, memoari, pisma, govori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
3.
Ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
4.
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
lanovi timova koji su uestvovali u izradi predloga

strategija spoljne politike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
PREDGOVOR
Publikacija koja je pred vama nije samo konkretan proizvod rada na projektu
Denisanje strategije spoljne politike Srbije. Ona takoe odraava kontinuitet osamnaestogodinjeg rada na pitanjima evropskih integracija Evropskog pokreta u Srbiji i
petnaestogodinjeg bavljenja ovim i irim pitanjima meunarodnog poloaja Srbije,
njegovog Foruma za meunarodne odnose. U godini kada se podseamo ovih godinjica realizovan je projekat iji je cilj bio, ne da formulie strategiju spoljne politike
Srbije, ve da pokrene parlamentarnu i optu debatu o spoljnopolitikim pitanjima, da
ukae na znaaj stratekog miljenja i planiranja u ovoj oblasti i na potrebu usvajanja
dokumenta o spoljnopolitikoj strategiji Srbije.
Zato nam je potrebna jasna i konsenzualno prihvaena spoljnopolitika strategija? Zato to je nemamo, to je prema prilici uvek iznova i parcijalno formuliemo, u
vidu reanja prioriteta, svakom prilikom sa drugaijim redosledom i akcentom.
Mi jo nismo imali ozbiljnu raspravu - ni parlamentarnu, ni strunu, ni stranaku o celini nae spoljne politike. Nije bilo ekspozea ministra spoljnih poslova
aktuelne vlade nakon preuzimanja dunosti, iako su njegovi prethodnici /Goran
Svilanovi i Vuk Drakovi/ to inili, niti se o spoljnoj politici izjanjavala Vlada,
to je davalo i daje povoda za javna nagaanja o tome da li njeni pojedini lanovi
imaju divergentne poglede na nau spoljnopolitiku orijentaciju. Zato i ima toliko
interpretacija toga ta mi elimo. Nedefinisanjem svog meunarodnog identiteta,
Srbija zbunjuje nae graane i ostavlja esto u nedoumici nae partnere, Evropu
i svet. Nije uvek lako protumaiti ta se misli u Beogradu, citira Politika jednog
stranog diplomatu.
Spoljnopolitika analitika je nerazvijena, sporadina, vie aktuelnopolitika i prigodna nego dubinska i strateka to vai i za institute, asopise i medije, a i za samo
Ministarstvo spoljnih poslova. Stoga smo se i opredelili da se u zavrnoj publikaciji,
osim etiri razliita predloga Strategije spoljne politike, nau kao prilog i raniji pokuaji u Srbiji, te da se osmisli i trasira njen spoljnopolitiki put.
Evropski pokret u Srbiji ima, sem svoje opte proevropske misije, kojoj je ostao
neuzdrmano veran ve osamnaest godina i poseban podsticaj i obavezu Forum
za meunarodne odnose, koji je u dva maha /1997. i 2000./ izlazio sa slinim strategijama, koje su pre svega bile alternativne, odnosno suprotne spoljnoj politici
voenoj u ono doba. Red je da sada ponudi neto to nije, pre svega, opoziciona
platforma, ve ozbiljno, konstruktivno, partnersko razmiljanje u novim uslovima
kad podravamo opti kurs, ali smatramo da treba dublje i dalje promiljati gde
smo u dananjem, bitno promenjenom svetu i ta nam je na spoljnopolitikom

planu initi da bismo se bre i adekvatnije integrisali u svet oko nas regionalno,
kontinentalno i globalno. Metod je primeren razvijenijoj fazi naeg demokratskog
razvoja. Ne jedan think-tank ili grupa istomiljenika - opozicionara, kako je to bilo u
prethodna dva sluaja, ve iroka rasprava o moguim, odnosno poeljnim opcijama i
to pre svega meu mladima i sa mladima i slobodna i nezavisna ponuda svima ostalima koji bi trebalo da kau svoju re nadlenim ministarstvima, Odboru za meunarodne odnose Skuptine, Savetu za evropske integracije, parlamentu u celini, strunoj
javnosti, politikim strankama i najiroj javnosti Srbije.
Evropski pokret u Srbiji je ovim projektom otvorio teorijski prostor za izradu tri
razliita predloga strategije spoljne politike. Formirana su tri multidisciplinarna tima
sastavljena od studenata Pravnog, Filozofskog, Filolokog i Fakulteta politikih nauka
koji su, gotovo ravnopravno sa svojim mentorima iz Foruma za meunarodne odnose
i asistentima, pisali i raspravljali o aktuelnim izazovima sa kojima se suoava srpska
diplomatija. U prvoj fazi projekta iznedrena su tako i tri strateka koncepta:
A
B
Evroatlantska perspektiva mentor, ivorad Kovaevi, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, asistent dr Vladimir Pavievi, Fakultet politikih nauka;
Strategija balansa mentor, ambasador Milan Simurdi, bivi predsednik
Foruma za meunarodne odnose, asistenti dr Dragan ukanovi, glavni
urednik asopisa Meunarodna politika i mr Dragan ivojinovi, asistent na
Fakultetu politikih nauka;
Istona perspektiva mentor, ore Vukadinovi, glavni urednik asopisa
Nova srpska politika misao i asistent, mr Dragomir Anelkovi;
Javna rasprava koja je usledila, najpre na Kopaoniku, organizovana u saradnji sa

tri studentske organizacije Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu /Timska inicijativa mladih, SUPRA, Evropski Studentski Forum/ sa preko tri stotine studenata politikih nauka, nastavljena je u Niu, Novom Sadu i Kragujevcu i, na kraju, u
Beogradu, na sednicama Foruma za meunarodne odnose. To je bila prilika da oni koji
bilo delom, bilo sutinski, drugaije vide i promiljaju spoljnu politiku, to formuliu i
javno kau. Okosnicu debate inila su sledea sporna pitanja:
Srbija i NATO
Najmanje prostora u tekstovima strategija, a ubedljivo najvie vremena u diskusiji posveeno je pitanju eventualnog lanstva Srbije u NATO. Najdublja neslaganja
izmeu timova su se odnosila, kako na tumaenje karaktera te organizacije, tako i na
odluku o nainima pristupanja, odnosno nepristupanja tom vojno-politikom savezu.
Pitanje statusa Kosova i Metohije i proces evropskih integracija

Pitanje odreenja Srbije prema samoproglaenoj nezavisnosti Kosova i Metohije
u kontekstu evropskih integracija, otkrilo je najdramatinije razlike u pogledu interpretacije nacionalnih interesa, ali i sredstava i naina na koji se oni mogu ostvarivati.
Debata je po ovom pitanju reflektovala i unutranjepolitike podele koje postoje u
srpskom politikom korpusu.
Regionalna saradnja
Regionalnoj saradnji su u manjoj ili veoj meri sva tri tima posvetila znaajnu panju. Meutim, tokom debata su se ispoljile izvesne razlike pri izboru niti - vodilja u
oblikovanju te saradnje, apostrofirajui da nije isto da li se regionalna saradnja razvija
prvenstveno radi ekonomske upuenosti, radi toga to je dobrosusedska saradnja
deo zahteva EU ili radi toga to se na taj nain vodi briga o pripadnicima vlastitog naroda koji ivi izvan Srbije.
Za ovu priliku odabrali smo samo najspornija i najzastupljenija pitanja, koja su
tokom debata raspravljana, ali je znaajno pomenuti da su razmatrana i brojna druga,
ne manje vana pitanja poput unapreenja ekonomske meudravne saradnje, sve
veeg znaaja javne diplomatije, posveivanja vee panje spoljnopolitikom novinarstvu, obnove analitikog odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i obaveze podnoenja ekspozea od strane ministra spoljnih poslova Narodnoj skuptini i izvetaja
njenim odborima.
Iako debatni ciklus u kome su uestvovali akademski timovi, studenti, univerzitetski profesori, diplomate i strunjaci iz drugih oblasti, predstavlja uzor demokratskog naina rasprave u Srbiji, do saglasnosti, razume se, nije dolo. Ali to nije ni bio
cilj ovog projekta, niti samih debata. Kao to ree jedan od studenata: Rasprava nije
tek nekakva neprijatna rabota koju s vremena na vreme, zbog kratkoronih politikih
koristi, moramo da otrpimo, ali samo da bismo se to pre ponovo otpustili u neutemeljenoj sigurnosti one tate predrasude i utvarnog oseaja da je istina nekako uvek na
naoj strani. Koliko god da frustrira susret sa neistomiljenikom, koliko god da se ini
nemoguim da shvatimo kako i zato drugi nije u stanju da uvidi ono to mi uviamo,
koliko god da su neznatna pomeranja u stavovima strana, dijalog mora da se nastavi.
Evropski pokret u Srbiji duguje veliku zahvalnost Balkanskom fondu za demokratiju koji je finansijski podrao projekat, ali njegov uspeh duguje i studentima, mentorima, asistentima i volonterima kao i onima koji su prepoznali znaaj ovog projekta
i lino se angaovali: Ivanu Vejvodi, Sonji Liht, profesorki Tanji Mievi, profesoru Draganu Simiu, profesorki Neveni Petrui, Miloradu Stevoviu, potpredsedniku
EPuS i Borivoju Erdeljanu, predsedniku Foruma za meunarodne odnose i svim njegovim lanovima.
Evropski pokret izraava posebnu zahvalnost dr Stanislavu Sretenoviu i dr oru N. Lopiiu, koji su sa entuzijazmom i predanou prihvatili da prirede Zbirku dokumenata o spoljnoj politici Srbije, kao i spisak literature i relevantnih ugovora, koji
su sastavni deo ove publikacije.
Evropski pokret u Srbiji
Beograd, oktobar, 2010.
11
PREDLOZI ZA STRATEGIJU SPOLJNE POLITIKE
PREDLOG
STRATEGIJE SPOLJNE POLITIKE
REPUBLIKE SRBIJE
UVOD
Dinamine promene u meunarodnom okruenju i povratak Srbije na meunarodnu scenu kao aktivnog i konstruktivnog aktera zahtevaju formulisanje strategije
spoljne politike Republike Srbije za period do punopravnog lanstva u Evropskoj uniji.
Novo pozicioniranje nae zemlje na meunarodnoj sceni nalae voenje realne, uravnoteene i racionalno osmiljene politike, za ta ova Strategija predstavlja osnovni
dokument.
Republika Srbija je balkanska, srednjeevropska i podunavska zemlja koja svoju spoljnu politiku utvruje i sprovodi u skladu sa optepriznatim naelima, pravilima i obiajima meunarodnog prava i na osnovu lanstva i aktivnog angaovanja u
Ujedinjenim nacijama. U cilju izgradnje i ouvanja mira, sopstvene i meunarodne
bezbednosti, spoljna politika Republike Srbije zasniva se na principima mirnog i sporazumnog reavanja sukoba, nepovredivosti meunarodno priznatih granica i jaanje
bilateralnih i multilateralnih odnosa, dobrosusedstva i regionalne saradnje.
Spoljnopolitiki ciljevi Republike Srbije mogu biti ostvareni sveukupnom modernizacijom i integracijom u savremene meunarodne tokove. Preduslovi za to su
konsolidacija demokratije, vladavina prava, skladni meuetniki i meukonfesionalni
odnosi, ekonomski i kulturni razvoj, ouvanje ivotne sredine i prirodnih resursa.
MEUNARODNO OKRUENJE REPUBLIKE SRBIJE

U poslednjoj deceniji dvadesetog veka dogodile su se sutinske promene u meunarodnim odnosima. Kraj Hladnog rata je u potpunosti politiki preoblikovao evropski
kontinent, kao i itav svet. Nestanak blokovske podele, odnosno bipolarnog sveta,
12
doveo je do irenja i produbljivanja meuzavisnosti i globalizacije u svim aspektima

drutvenog ivota, od finansija i ideja, do kriminala i kulture. Intenziviranje procesa
globalizacije tokom protekle dve decenije ima i pozitivne i negativne posledice. Naporedo sa procesima integracija i uspostavljanja meunarodnih reima u niz oblasti, dolazi i do fragmentacije i prelivanja unutranjih sukoba van dravnih granica. Na novi
nain sagledavaju se pitanja prirodnih resursa, energije, klimatskih pomena, infektivnih bolesti, ekstremnog siromatva, migracija. Ovakva dinamika promena uslonjava
i bezbednosnu konfiguraciju meunarodnog sistema, te savremeno poimanje bezbednosti daleko prevazilazi tradicionalna pitanje upotrebe vojne sile u zatiti dravne
teritorije, ukljuujui nevojne pretnje i nevladine aktere, i koncept humane odnosno
ljudske bezbednosti.
Nakon teroristikih napada u septembru, 2001. godine, a naroito sa razvijanjem
svetske ekonomske krize, u toku je proces promene meunarodnog sistema od unipolarnog, ka sistemu koji e imati nekoliko centara moi, a koji se sada moe oznaiti
kao unimultipolaran. Opseg promena, koliina i dostupnost informacija ine meunarodne odnose teko predvidivim, to veoma uslonjava strateko promiljanje, predvianje i delovanje.
U veini drava sveta, kako malih tako i velikih, jasno se artikulie shvatanje da
transnacionalni i globalni problemi i izazovi prevazilaze pojedinane kapacitete i da
je neophodan zajedniki pristup njihovom reavanju. Pojedinane drave ne mogu
same da ree ni jedan od krupnih globalnih problema kao to su klimatske promene,
snabdevanje energijom i vodom, otklanjanje posledica velikih prirodnih katastrofa,
uspostavljanje globalno odrivog sistema zatite prirodne sredine i spreavanje pandemija. Time multilateralni karakter spoljne politike i meunarodnih odnosa pored
toga to menja sadrinu dobija na znaaju kao nikada pre u istoriji.
Kao odgovor na transnacionalne probleme, javlja se vie tematskih podruja i oblika regionalne saradnje. Evropska unija predstavlja svojevrstan regionalni oblik udruivanja u jedinstvenu ekonomsku, politiku i bezbednosnu zajednicu. Ona je najuspeniji dugoroni mirovni projekat zasnovan na zajednikim vrednostima demokratije,
ljudskih prava i sloboda, vladavini zakona, ekonomskom i kulturnom razvoju drava
lanica i svih njihovih graana.
Republika Srbija ima obavezu i odgovornost da ovakvu situaciju u meunarodnim odnosima realno sagleda, polazei od toga da i njen napredak zavisi od prilagoavanja meunarodnom okruenju u nastajanju. Nova spoljna politika Srbije treba zato
da se zasniva na to racionalnijoj i realnijoj proceni okruenja i sopstvenih kapaciteta.
STRATEKI CILJEVI SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE

Vitalni spoljnopolitiki interes Republike Srbije je ouvanje mira, ustavnog poretka, teritorijalnog integriteta i suvereniteta svim diplomatskim sredstvima, uz puno
potovanje ljudskih prava i sloboda i obezbeenje ekonomskog blagostanja svih njenih graana.
Iako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, kriza statusa Kosova i Metohije e dugo trajati. Normalizovanje odnosa izmeu Srba i Albanaca predstavlja klju
stabilnosti Zapadnog Balkana i dograavanja procesa evropskih integracija. Zato e
13
se Srbija zalagati za otvaranje procesa srpsko albanskog dijaloga i saradnje, sa ili bez
posrednika, u pravcu postizanja istorijskog sporazuma dva naroda.
Opredeljujui spoljnopolitiki cilj Republike Srbije jeste punopravno lanstvo u
Evropskoj uniji. Usklaivanjem sopstvenog zakonodavstva sa pravnim tekovinama
Evropske unije, izgradnjom stabilnih institucija i kapaciteta za funkcionisanje unutar
sloene ekonomske, politike i bezbednosne zajednice kakva je Evropska unija, kao
i dostizanjem standarda uspostavljenih u svim oblastima drutvenog ivota evropskih drutava, restrukturiranjem privrede u smislu tehnolokog i organizacionog unapreenja i odgovora na savremene trine zahteve, Srbija se izgrauje kao moderna
demokratska drava, koja na efektivan i efikasan nain titi interese sopstvenih graana. Tokom procesa pristupanja, Srbija e teiti da u to veoj meri usklauje svoje
spoljnopolitike aktivnosti sa vrednostima i ciljevima Zajednike spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, odnosno da podrava spoljnopolitike stavove i akcije EU
i uestvuje u misijama koje se u okviru ove politike sprovode.
NATO igra kljunu ulogu u bezbednosnom okruenju Republike Srbije. NATO
je politiki i vojni savez demokratskih drava, koji poiva na zajednikim vrednostima koje se ogledaju u demokratskom poretku, zatiti graanskih i manjinskih
prava, trinoj ekonomiji, vladavini prava, kao i zajednikom konceptu bezbednosti. Stoga Republika Srbija smatra NATO svojim partnerom u pitanjima nacionalne,
regionalne i globalne bezbednosti, te je spoljnopolitiki cilj Republike Srbije postizanje pune interoperabilnosti sa NATO snagama i punopravno lanstvo u Severnoatlantskom savezu.
Republika Srbija je, zbog kompleksnog istorijskog, politikog, etnikog i religijskog naslea, posebno upuena na unapreivanje odnosa sa dravama Jugoistone
Evrope, a najvie sa dravama na prostoru nekadanje Jugoslavije. Uvrivanje i unapreivanje odnosa sa susedima je stoga vaan spoljnopolitiki cilj Republike Srbije. Dobrosusedstvo je trajna spoljnopolitika orijentacija Srbije, iako postoji niz otvorenih
pitanja za ije reavanje je naa zemlja opredeljena. Angaovanje Srbije u bilateralnim i multilateralnim odnosima sa susedima usmereno je na obezbeivanje najire
slobode kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga, to je i osnovni postulat i najvea vrednost evropskih integracija, koje predstavljaju zajedniko opredeljenje svih zemalja regiona Zapadnog Balkana.
Razvijanje i produbljivanje odnosa sa velikim silama, s posebnim akcentom na Sjedinjene Amerike Drave, Rusiju i Kinu, takoe predstavlja spoljnopolitiki cilj Republike Srbije. Imajui u vidu da su Sjedinjene Amerike Drave vodea sila u svetskoj politici, vitalni je interes Republike Srbije da postoje to bolji odnosi sa ovom
dravom. Istovremeno, tradicionalni dobri odnosi Ruske Federacije i Republike Srbije,
treba da budu unapreivani na racionalnim osnovama, orijentisanim ka razvoju svih
vidova saradnje, sa posebnim naglaskom na ekonomskoj saradnji, ukljuujui oblast
energetike. Preuzimanje evropskih vrednosti i standarda i obostrana opredeljenost za
jaanje veza sa Evropskom unijom ini dobru osnovu stabilnih odnosa Rusije i Srbije, uz uvaavanje i negovanje tradicije i meusobne bliskosti naroda. Polazei od sve
vanije uloge Narodne Republike Kine u savremenim meunarodnim odnosima, jaanje
ekonomskih, politikih i kulturnih odnosa Republike Srbije i ove zemlje treba da bude
jedan od prioriteta spoljnopolitikih aktivnosti, i to najpre radi korienja brojnih potencijala za unapreenje bilateralne saradnje.
14
Odravanje i poboljanje odnosa sa zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike, Australije

i Okeanije, imajui istovremeno u vidu nae politike i ekonomske interese i evroatlantsku orijentaciju, jedan je od ciljeva spoljne politike Republike Srbije.
Republika Srbija, kao matina drava srpskog naroda, snano e podravati svoje
sunarodnike u drugim dravama u regionu i u dijaspori u ouvanju sopstvenog identiteta, odnosno na planu obrazovanja, kulture i u zatiti njihovih prava. Ovaj spoljnopolitiki cilj zasnovan je na transparentnim i demokratskim osnovama i najviim
standardima savremene Evrope i u funkciji je jaanja bilateralnih odnosa naroito u
regionu Zapadnog Balkana.
Jaanje meunarodne ekonomske saradnje u cilju postizanja ekonomskog rasta i
razvoja, takoe predstavlja konstantan strateki spoljnopolitiki cilj. Privlaenjem
stranih direktnih ulaganja Srbija nastoji da prevazie makroekonomske tekoe i pokrene reindustrijalizaciju zemlje. Srbija e svoju diplomatsku aktivnost usmeriti na
promociju privrednih potencijala zemlje, uz razvijanje odgovarajue strategije nastupa, a u skladu sa zahtevima savremenog trita. Jedan od glavnih ciljeva Republike
Srbije je lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i pristupanje Ugovoru o
Energetskoj povelji. Republika Srbija e u skladu sa ciljevima strategije socijalnoekonomskog razvoja i prevazilaenja posledica svetske ekonomske krize jaati kapacitete za saradnju i konstruktivne odnose sa Meunarodnim monetarnim fondom,
Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Grupom 20 i drugim finansijskim institucijama.
SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE SPOLJNOPOLITIKIH CILJEVA

Sredstva koja Republici Srbiji stoje na raspolaganju prilikom ostvarivanja nabrojanih spoljnopolitikih ciljeva obuhvataju klasinu diplomatiju, multilateralnu i bilateralnu, javnu i ekonomsku diplomatiju, uee u humanitarnim misijama i operacijama odravanja mira, kao i posredovanje i dobre usluge.
Zarad pristupanja Evropskoj uniji i NATO potreban je dodatan napor na sprovoenju zapoetih reformi i dosezanju standarda organizacija ijem lanstvu teimo.
Republika Srbija bi trebalo da na odgovarajui nain uestvuje, pre svega u
neposrednom okruenju, u humanitarnim i razvojnim aktivnostima i time uini
korak u pravcu kreiranja pozitivne slike o Srbiji kao odgovornom uesniku meunarodnih odnosa, ali i faktoru mira, stabilnosti i razvoja u regionu. Od istovetnog
znaaja je i uee Srbije u mirovnim operacijama, pod mandatom UN i vostvom
EU i NATO.
MULTILATERALNA SARADNJA
Savremene meunarodne odnose obeleava povratak multilateralizma na svetsku scenu, tako da se na agendama svetskih i regionalnih multilateralnih foruma nalaze teme iz najrazliitijih oblasti koje su nekada spadale iskljuivo u domen unutranje politike, a danas prevazilaze dravne granice i tretiraju se kao transnacionalne
/globalne. Zbog toga je aktivno uee Srbije u radu meunarodnih organizacija koje
znaajno oblikuju odnose u savremenom svetu nezamenjivo sredstvo u zatiti sop-
15
stvenih interesa, uz istovremeno poveanje sopstvenog kredibiliteta kao aktera u meunarodnim odnosima. Srbija je vrsto posveena ideji multilateralne diplomatije i
kolektivnog pregovaranja izmeu drava. U ostvarivanju svojih spoljnopolitikih ciljeva, kao i u unapreenju meunarodne saradnje Srbija e koordinisati svoje akcije sa
meunarodnim organizacijama i u potpunosti potovati sve obaveze koje proistiu iz
lanstva u njima.
lanstvo Srbije u Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, kao i u NATO Programu Partnerstvo za mir, predstavlja poetni okvir
za planiranje i sprovoenje spoljne politike. Privrenost Ujedinjenim nacijama ogleda
se u potovanju naela Povelje UN, kao i ratifikaciji i sprovoenju svih konvencija ove
organizacije. Srbija e uestvovati u aktivnostima koje za cilj imaju reformu i jaanje
uloge Ujedinjenih nacija i koje e omoguiti da ova organizacija brzo i efikasno odgovara na globalne izazove u svojoj osnovnoj misiji ouvanja mira u svetu.
Kao najstarija panevropska organizacija, Savet Evrope je vaan forum za spoljnopolitiko delovanje Srbije. Naa zemlja e stoga insistirati na potovanju Evropske
konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kao i svih ostalih ratifikovanih
konvencija. Izmeu standarda i kriterijuma Evropske unije i Saveta Evrope postoji direktna korelacija, od ispunjenja Kopenhagenkih kriterijuma do standarda u zatiti
ljudskih i manjinskih prava, prava na lokalnu samoupravu i brojnih drugih. Zbog toga
je aktivno uee Srbije, kao punopravne lanice Saveta Evrope, od neposrednog znaaja za ostvarenje prvog spoljnopolitikog prioriteta nae zemlje pristupanja Evropskoj uniji.
Srbija e aktivno uestvovati u radu najvee regionalne organizacije u oblasti
bezbednosti, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju /OEBS/. Kroz graenje kvalitetnih odnosa sa dravama koje su lanice OEBS i aktivnim ueem u radu institucija
i tela ove meunarodne organizacije, Srbija jo jednom naglaava svoju iskrenu privrenost vrednostima na kojima se gradi nova Evropa.
Republika Srbija je punopravna lanica NATO Programa Partnerstvo za mir. Program ima za cilj unapreenje reforme sistema odbrane, izgradnju meusobnog poverenja i uveanje sposobnosti partnerskih drava za ouvanje mira i bezbednosti na
dobrovoljnoj, fleksibilnoj i transparentnoj osnovi. U okviru ovog Programa partnerske
drave se opredeljuju za aktivnosti, dinamiku i brzinu njihove realizacije u skladu sa
sopstvenim prioritetima. Iako je do sada nedovoljno koristila potencijale svog lanstva
u ovom Programu, Srbija e ubudue teiti da svoje uee podredi postizanju pune
interoperabilnosti sa NATO snagama i punopravnom lanstvu.
Regionalne inicijative za saradnju u Jugoistonoj Evropi znaajno su doprinele
stabilizaciji postkonfliktnih drutava na prostoru bive SFRJ. Nova faza regionalne
saradnje podrazumeva aktivniju ulogu i veu odgovornost zemalja regiona, a njenu okosnicu ine funkcionalno povezani Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi /JIE/
i Savet za regionalnu saradnju. Srbija je aktivan uesnik Procesa saradnje u JIE, koji
predstavlja autentian glavni regionalni forum za usmeravanje saradnje u oblastima od zajednikog interesa. Delovanje Saveta za regionalnu saradnju Srbija vidi u
funkciji ubrzanja reformskih procesa u regionu i stvaranja uslova za bri napredak
u procesu evroatlantskih integracija. Pored navedenih inicijativa Srbija e aktivno
uestvovati i u radu Jadransko - jonske inicijative, Centralnoevropske inicijative,
Procesu saradnje na Dunavu, Meunarodne komisije za sliv reke Save, Energetskoj
16
zajednici Jugoistone Evrope i drugim multilateralnim inicijativama za saradnju

sa ciljem uspostavljanja to boljih odnosa sa susednima i dravama Jugoistone
Evrope.
BILATERALNA SARADNJA
Srbija treba da tei uspostavljanju to intenzivnijih odnosa sa vodeim zemljama
Evropske unije. To se najpre odnosi na Saveznu Republiku Nemaku, Veliku Britaniju,
Francusku, Italiju, paniju i Grku. Vano je i uspostavljanje to bliskijih odnosa sa
zemljama Centralne odnosno takozvane nove Evrope /Poljska, Maarska, eka,
Slovaka i Slovenija/ ija su dosadanja iskustva u evropskim integracijama korisna
za Srbiju.
Srbija e raditi i na jaanju odnosa sa susedima kroz irenje mree ugovorima
definisanih prava i obaveza, i aktivnim radom na predlozima za reavanje postojeih
problema i prevenciju potencijalnih konflikata u regionu. To je nain na koji e Srbija
doprineti stabilnosti i razvoju regiona Zapadnog Balkana.
Posebnu panju Srbija posveuje unapreivanju odnosa sa Turskom, imajui u
vidu ekonomsko jaanje i sve vei znaaj ove zemlje u meunarodnim odnosima, a
posebno u regionu Balkana i Bliskog istoka. Dalje intenziviranje ukupne saradnje ima
za cilj unapreenje ekonomske i politike stabilnosti u regionu.
Istovremeno, u okviru bilateralnih odnosa, Srbija e znaajnu panju posvetiti
unapreenju odnosa sa Izraelom, zemljama arapskog i islamskog sveta, Kanadom,
Brazilom, Junom Afrikom, Japanom, Indijom i Australijom.
AKTERI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

U skladu sa vaeim Ustavom i zakonima, spoljnu politiku Republike Srbije
utvruje Vlada, a sprovodi je Ministarstvo spoljnih poslova koje koordinira uee u
spoljnim poslovima ostalih ministarstava, pre svega Ministarstva odbrane, a zatim
Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministarstva za Kosovo i Metohiju,
Ministarstva za dijasporu, Ministarstva kulture i Ministarstva ekologije i prostornog
planiranja. U cilju uspenog sprovoenja spoljne politike, potrebna je institucionalno
usaglaena saradnja Vlade i njenih resornih ministarstava, predsednika Republike i
Narodne skuptine Republike Srbije. Takoe, vano je i intenziviranje meuparlamentarne saradnje i uee poslanika Narodne skuptine u radu parlamentarnih skuptina
Saveta Evrope, OEBS, NATO i drugih meunarodnih paralmentarnih inicijativa i tela.
Potrebno je da, kao i veini drugih demokratski ureenih zemalja, u radu Saveta
za nacionalnu bezbednost uestvuje i ministar spoljnih poslova. Koordinacija razliitih
politika u oblasti spoljne politike i politike bezbednosti, treba da predstavlja jedan od
prioriteta Saveta. To treba da rezultira sprovoenjem spoljne politike koja je jasna,
koherentna i sveobuhvatna.
Snaenje uloge diplomatsko-konzularne mree je od sutinskog znaaja za ostvarenje postavljenih spoljnopolitikih ciljeva. To podrazumeva racionalizaciju postojee
mree u skladu sa ranije navedenim ciljevima spoljne politike Srbije. Posebnu panju
treba posvetiti obrazovanju mladih diplomatskih kadrova, preko Diplomatske akade-
17
mije, saradnjom sa ministarstvima drugih zemalja i slanjem u specijalizovane evropske i druge obrazovne institucije. Kako bi se novi spoljnopolitiki koncept mogao oblikovati i dosledno sprovoditi, neophodno je stalno praenje spoljnopolitikih zbivanja i
analiza savremenih meunarodnih odnosa. Neophodno je ojaati postojee analitike
kapacitete Ministarstva spoljnih poslova Srbije, naunih instituta, fakulteta i nevladinih organizacija.
Znaajnu ulogu u toku realizacije spoljne politike, trebalo bi da preuzmu i politike partije u okviru svog lanstva u meunarodnim asocijacijama. Pored njih, i organi autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i naunoistraivake,
kulturne i nevladine organizacije treba da budu ukljuene u ovaj proces. Stoga e na
ostvarivanju spoljnopolitikih ciljeva izvrna i zakonodavna vlast saraivati sa nedravnim akterima, naroito u pogledu predstavljanja kulturnih, umetnikih, sportskih,
obrazovnih, naunih i svakovrsnih strunih dostignua svojih graana i njihovih udruenja koja doprinose podizanju ugleda Republike Srbije.
ZAKLJUNE OCENE
Proklamovani spoljnopolitiki ciljevi Republike Srbije odraavaju potrebu za novim pozicioniranjem nae zemlje na meunarodnoj sceni. Njihovim sprovoenjem Srbija se u potpunosti ukljuuje u savremeno meunarodno okruenje i tokove i otvara
mogunosti za potpunu demokratsku konsolidaciju, bri ekonomski razvoj, zatitu
ljudskih prava, izgradnju pravne drave i vladavinu prava.
Realnom, uravnoteenom i koherentnom spoljnom politikom, naporima za pristupanje evroatlantiskim integracijama, unapreivanjem saradnje sa susedima i izgradnjom zajednikih kapaciteta i mehanizama za reavanje protivrenosti, sporova i
svih vrsta izazova, rizika i pretnji na regionalnom i globalnom planu, Republika Srbija
doprinosi stvaranju mirnog, stabilnog i sigurnog bezbednosnog okruenja. Ovakva aktivna spoljna politika Srbiji e obezbediti povoljno meunarodno okruenje za zatitu,
ostvarivanje i unapreivanje svojih nacionalnih interesa.
Forum za meunarodne odnose

Evropskog pokreta u Srbiji
19
- TIM A PREDLOG NOVE SPOLJNE POLITIKE

SRBIJE
SADRAJ
I
STANE U MEUNARODNIM ODNOSIMA: OSNOVNE OCENE I POSTAVKE
II
ELEMENTI SPOLNE POLITIKE SRBIJE
1. Osnovne determinante spoljne politike Srbije
2. Prioriteti spoljne politike Srbije
3. Multilateralni odnosi
3.1. Ujedinjene nacije
3.2. Evropske integracije i lanstvo u EU
3.3. lanstvo u NATO i produbljivanje transatlantskih veza
3.4. Uee u borbi protiv terorizma
3.5. Saradnja u okviru Saveta Evrope i OEBS
3.6. Saradnja sa susedima i drugim dravama Jugoistone Evrope
3.7. Uee u meudravnim organizacijama i forumima
3.8. Saradnja sa dravama Istone Evrope i Zajednicom nezavisnih drava
3.9. Saradnja sa nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju
4. Bilateralni odnosi
4.1. Odnosi sa susedima
4.2. Odnosi sa velikim silama
III
1. Uloga Vlade Republike Srbije, Narodne skuptine Republike Srbije i predsednika
Republike Srbije u spoljnoj politici Srbije
2. Politike partije kao akteri spoljne politike Srbije
3. Lokalna samouprava kao akter spoljne politike Srbije
4. Civilno drutvo kao akter spoljne politike Srbije
20
I
STANE U MEUNARODNIM ODNOSIMA:
OSNOVNE OCENE I POSTAVKE
U poslednjoj dekadi dvadesetog veka dogodile su se fundamentalne promene u sistemu meunarodnih odnosa. One su u potpunosti preoblikovale evropski
kontinent, a posledice promena su bile naroito uoljive u odnosu na meunarodni
poloaj drava nekadanjeg Istonog bloka. Pad Berlinskog zida 1989. godine je u
zemljama Centralne i Istone Evrope oznaio poetak transformacije njihovih ekonomskih, pravnih i politikih sistema u moderne zajednice koje se temelje na trino
orijentisanoj privredi, vladavini prava i politikom pluralizmu. Ove promene su u isto
vreme oznaile izuzetno jaanje politikih, ekonomskih i vojnih pozicija SAD, NATO
i EU. Sistem meunarodnih odnosa koji je nastajao mogli smo oznaiti kao unipolaran, kao sistem u kojem su Sjedinjene Amerike Drave jedina supersila.
Dve decenije razvoja meunarodnih odnosa nakon sloma komunizma ispunjene
su i odreenom regeneracijom nekadanjih velikih sila i pojavom novih. Na isteku prve
decenije XXI veka svetski poredak se nalazi u procesu postepene promene koja vodi
u nastajanje multipolarnog sveta. Unipolarnost je postala pretesna za sve raznovrsniji svet sa novim ili obnovljenim regionalnim silama, sa jasno izraenim sopstvenim
interesima, sve veom nezavisnou i uticajem i sve izraenijom emancipacijom od
amerike hegemonije. Ujedinjena Evropa se iz ekonomske transformie u politiku
zajednicu, ali jo uvek pod odluujuim uticajem monog prekoatlantskog saveznika.
Rusija se ekonomski osamostalila, politiki konsolidovala i postala je nezaobilazni meunarodni akter. Kina postaje sve snaniji ekonomski inilac, koji svoju mo temelji
na stabilnom politikom poretku, sa ambicijom da bude lider regiona. Indija postaje
ekonomski i tehnoloki sve znaajnija sila. Japan, koji eli da dokae da imid ekonomskog dina i politikog patuljka vie ne vai, ima ambicije za jaanje uloge naroito u Aziji. Najvea zemlja Latinske Amerike, Brazil, ekonomski se oporavlja, politiki
stabilizuje i sve vie emancipuje od amerikog prisustva i uticaja.
Novi multipolarni svet u nastajanju ne razvija se u svom klasinom obliku,
kao sistem u kome se jasno razaznaju razliiti centri moi sa priblino jednakom
snagom koji su sposobni da se meusobno uravnoteuju. Radi se o sloenom i
fleksibilnom sistemu, koji je podloan promenama i zbog toga teko predvidljiv.
Radi se o svetu koji se suoava sa novim izazovima i koji se i dalje nalazi u procesu
transformacije.
U novom sistemu jo uvek nisu jasno artikulisana antagonistika ponaanja
meu velikim silama. Logika ekonomskog razvitka nam govori da su SAD, Rusija,
Kina i EU danas vie partneri nego protivnici. Ovo samo znai da je jedna od veoma
bitnih komponenti savremenog sveta meuzavisnost, koja se najee oznaava terminom globalizacija. Globalizacija se ne ogleda samo u objektivnoj isprepletenosti
sveta zasnovanoj na ekonomskoj saradnji, ve u optem shvatanju da se ekonomski
napredak vie ne moe ostvariti jednostavnim zatvaranjem u granice svoje interesne
sfere. Jasno je artikulisano shvatanje u veini drava sveta, kako malih tako i velikih,
da globalni problemi prevazilaze njihove pojedinane kapacitete, da je neophodan
zajedniki pristup njihovom reavanju i da multilateralni karakter spoljne politike i
meunarodnih odnosa dobija na teini.
21
Snana i jasna orijentacija zemalja Centralne i Istone Evrope ka vrednostima

ekonomskog, pravnog i politikog sistema Zapada, nedvosmisleno pokazuje da su te
vrednosti i danas vitalnije nego bilo koja njihova alternativa. Usmerenost ka novim
vrednostima je u dravama Centralne i Istone Evrope bila jasno determinisana i inspirisana idejom o lanstvu u Evropskoj zajednici u kojoj su ove drave prepoznale regeneracionu snagu svojih ruiniranih politikih i ekonomskih sistema. Sutina promene
sistema meunarodnih odnosa u poslednje dve decenije sastoji se upravo u procesu
opteg prihvatanja ovih vrednosti. Njemu komplementaran je i proces ukljuivanja u
razliite integracione procese koji bi trebalo da omogui zajedniko suoavanje sa sve
teim globalnim problemima.
Srbija ima obavezu, ansu i odgovornost da ovakvu situaciju u meunarodnim odnosima
uvai, i da uvidi da i njen napredak zavisi od integrisanosti u vei sistem. Nova spoljna politika
Srbije se bazira na racionalnoj i objektivnoj proceni stanja u kome se zemlja nalazi i okruenja
kome pripada. Suprotno uobiajenim shvatanjima koja su za ranije periode nae istorije bila tana i koja pretpostavljaju da naa zemlja uiva veliki geostrateki interes
za velike sile, savremeni sistem meunarodnih odnosa negira ovakvu poziciju Srbije.
Panja koja se Srbiji ukazuje danas vezana je, pre svega, za teinu i posledice
sukoba na tlu bive Jugoslavije i na tom sukobu nasleenim drugim bezbednosnim
problemima za region i Evropu uopte. Interes Evropske unije i SAD za Srbiju, koji
se ogleda u podrci procesu pridruivanja i pristupanja EU, jasnom stavu da je Srbija
dobrodola u NATO, kao i preutnom razumevanju za iracionalnosti kosovske politike
Srbije, prvenstveno je vezan za njenu kljunu ulogu u neremeenju bezbednosti u regionu, a ne za druge kvalitete njene unutranje ili spoljne politike.
Otud je apsolutni prioritet spoljne politike Srbije interiorizacija onih vrednosti koje nam
mogu pomoi da to bre i ekasnije reimo unutranje probleme, pre svega one ekonomske,
potom politike i bezbednosne. Imajui u vidu ocenu stanja u meunarodnim odnosima,
evropske i evroatlanske integracije se pokazuju kao najbolji meunarodno-politiki i
ekonomski okvir za reavanje tranzicionih problema Srbije. Tome u prilog ide i nedvosmislena orjentacija drugih zemalja Zapadnog Balkana u ovom pravcu, tj. injenica da
ni jedna od njih nije pronala adekvatnu alternativnu orijentaciju koja bi joj obezbedila oekivani nivo unutranje ekonomske i socijalne reforme i konsolidacije.
II
ELEMENTI SPOLNE POLITIKE SRBIJE
1. OSNOVNE DETERMINANTE SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Determinante spoljne politike su faktori koji uslovljavaju i opredeljuju pravac
i cilj spoljne politike drave. To su objektivno dati inioci i okolnosti od kojih zavisi
opredeljivanje drave u spoljnoj politici i od kojih bi trebalo da se poe pri utvrivanju
naela spoljne politike i njihovom realizovanju u praktinoj spoljnopolitikoj aktivnosti drave. Determinante koje utiu na meunarodni poloaj Srbije i uslovljavaju i
opredeljuju njenu spoljnu politiku obuhvataju:
22
1. promene u meunarodnoj konstelaciji i novoformirani odnos politikih snaga

u svetu;
2. novo geopolitiko okruenje Srbije i fundamentalne promene politike, ekonomske i strateke karte regiona Jugoistone Evrope i Zapadnog Balkana;
3. stanje u Srbiji i delovanje unutranjepolitikih faktora na meunarodnu poziciju zemlje.
Iz prve grupe inilaca na poloaj Srbije pre svega utie snana politika, ekonomska i
vojna pozicija SAD, NATO i EU, kao i sve oiglednije brisanje granica izmeu unutranje i
spoljne politike i relativizacija principa nemeanja u unutranje stvari. U spoljnoj politici
smanjuje se udeo nacionalnih dravnih i politikih ustanova, a raste uticaj drugih
oblika organizovanja u graanskom drutvu. Smanjuje se prostor za ekskluzivnost
i mistifikaciju spoljne politike, a raste uticaj i uloga javnog mnjenja. Poloaj jedne
zemlje, ak i velike sile, u ovakvom sistemu meunarodnih odnosa odreen je, pre
svega, sposobnou da se to pre prilagodi zahtevima ireg sistema i integrie u
njega.
Regionalni faktori se odraavaju, pre svega, u tome to postoji realna perspektiva
izlaska Balkana iz krize, poto sve zemlje na poluostrvu imaju demokratski izabrana
dravna rukovodstva. Politike elite u ovim dravama su proklamovale isti cilj pridruivanje i pristupanje EU. Uz izuzetak Srbije, balkanske drave su lanstvo u NATO
definisale kao jednako znaajan cilj. Slovenija, Maarska, Rumunija i Bugarska su
balkanske drave koje su postale lanice EU, dok ostale zemlje regiona uestvuju u
Procesu stabilizacije i pridruivanja. Sve pomenute drave su lanice NATO, i sve su
nakon ulanjenja u NATO postale lanice EU. U meuvremenu, nove lanice NATO iz
regiona su postale Hrvatska i Albanija.
U ovakvom irem meunarodnom i regionalnom kontekstu, na spoljnopolitiki
poloaj Srbije deluje i niz unutranjih faktora. Oni su, pre svega, posledica duboke
ekonomske i socijalne krize, ali i ratova i konflikata, ije se posledice jo uvek oseaju. Osnovni i najozbiljniji rezultat ovakvog razvoja dogaaja jeste jo uvek nedovoljno shvaena injenica da je Srbija praktino iskljuena iz modela razvoja koji se formirao u savremenom svetu poslednjih decenija. Ova istina se kod nas jo uvek dobrim
delom zamagljuje raspravama o dostojanstvu, ugledu, samostalnosti i nezavisnosti,
pri emu se gubi iz vida da su ovi pojmovi u dananjem svetu, pre svega, povezani sa
mestom koje zemlja ima u meunarodnoj hijerarhiji na bazi svoje ekonomske moi,
ivotnog standarda graana, socijalne situacije, perspektive razvoja i vladavine prava. Moe se smatrati da u Srbiji jo uvek ne postoji dovoljna svest o stepenu socijalne
i ekonomske zaostalosti i degradaciji zemlje, to u odluujuoj meri utie na pravce
i ciljeve, a jo vie na resurse i mogunosti spoljne politike drave. U takvoj situaciji
spoljna politika Srbije e biti koncepcijski, strateki i operativno potinjena reavanju unutranjih problema.
Osnovna spoljnopolitika orijentacija Srbije je ka evropskim i evroatlantskim integrativnim procesima. Takva orijentacija ima ne samo ekonomsku, ve i politiku
komponentu. Ona je izraz opredeljenosti za sutinske sistemske promene u zemlji i
deo napora da se postave temelji novog vrednosnog, politikog, ekonomskog i bezbednosnog ureenja.
23
2. PRIORITETI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Prvi i dominantni spoljnopolitiki prioritet Srbije je integracija Srbije u Evropsku uniju
i postizanje statusa punopravnog lana. Oigledno je da EU predstavlja jezgro ne samo ekonomskog i tehnolokog, ve skoro potpuno politikog ujedinjavanja kontinenta. Proces evropskih integracija je najuspeniji mirovni i razvojni projekat u istoriji
Evrope.
Evropska unija je najvei spoljnotrgovinski partner Srbije, a Srbija je, poput ostalih zemalja Zapadnog Balkana ukljuena u proces stabilizacije i pridruivanja. Iskustva
drugih tranzicionih zemalja potvruju da se nezavisno pravosue, odgovorna vlada kao
servis graana, odrivi ekonomski razvoj, slobodna konkurencija, ukidanje monopola i
istinska parlamentarna demokratija mogu uspeno i efikasno ostvariti kroz proces pridruivanja i pristupanja EU. Izvesnu distancu prema EU danas sebi mogu da dozvole
samo veoma stabilne i razvijene zemlje Evrope. U naem poloaju, uticaj koji e Unija
imati u pogledu ispunjavanja uslova za lanstvo tokom faze pridruivanja i pristupanja,
svakako e biti produktivan u pravcu stimulisanja pozitivnih promena u Srbiji.
Evropska unija predstavlja civilizacijsku vrednost. Ne radi se samo o politikom
pragmatizmu i racionalnoj proceni situacije, ve o zalaganju Srbije za vrednosti i principe na kojima se zasniva EU i o nameri da se u svim sferama naeg drutvenog ivota
pribliimo evropskim standardima. Kako zbog neophodnosti reavanja sadanjih velikih unutranjih problema, tako i zbog dugoronog opredeljenja za transformaciju
zemlje na bazi ve spominjanih principa i standarda, osnovna spoljnopolitika orijentacija zemlje bie usmerena ka integrativnim politikim i ekonomskim procesima iji je centar
Evropska unija.
lanstvo u EU je i pokazatelj trezvenosti u reavanju nacionalnog pitanja. Ono
svima prua one mogunosti koje su neostvarive u zatvorenim drutvima: slabljenje
znaaja granica, slobodu kretanja i zapoljavanja i korisnu regionalnu saradnju. Zbog
toga e i stav Srbije prema pitanju reavanja statusa Kosova biti racionalan. Evropska unija je
prirodna, istorijska, ekonomska i politika zajednica u kojoj je Srbiji mesto i u ijem e okviru
traiti sredstva za unapreenje svojih dravnih, politikih i ekonomskih interesa i reavanje
sloenih pitanja, a naroito pitanje Kosova. Jedini prihvatljiv konani status Kosova isti je
kao vizija politike budunosti Srbije punopravno lanstvo u EU, kao i u NATO, zasnovano na prihvatanju i razvijanju evropskih vrednosti i zajednikom interesu. EU je
partner s kojim uspostavljamo sve vre veze i ona mora biti najvaniji meunarodni
garant zatite prava Srba na Kosovu. Angaovanje EU na Kosovu je interes Srbije i
zbog toga to je to mehanizam na koji e Srbija u narednim godinama moi sve vie
da utie.
Drugi spoljnopolitiki prioritet Srbije je sticanje punopravnog lanstva u NATO. NATO je vitalna alijansa zapadnih demokratija koja igra kljunu ulogu u bezbednosnom
okruenju Srbije. Radi se o savezu koji poiva na zajednikim vrednostima koje se
ogledaju u demokratskom poretku, zatiti graanskih i manjinskih prava, trinoj ekonomiji, vladavini prava, kao i zajednikom shvatanju bezbednosti.
Pristupanjem NATO Srbija e obezbediti da kao garant njene bezbednosti stoji najmoniji vojni savez na svetu. Pripadajui kolektivnom sistemu odbrane NATO,
Srbija e kao svoje saveznike imati neke od vojno najrazvijenih drava ukljuujui
24
Sjedinjene Amerike Drave. NATO predstavlja ne samo bezbednosni, ve sve vie i politiko-ekonomski okvir, koji omoguava zemlji da se bre razvija, proirujui kapacitet za zatitu
svojih interesa. lanstvo u NATO Srbiji e doneti odluujuu ekonomsku stabilnost i
rast stranih ulaganja, a u politikom smislu uvrstie njen demokratski put i razvoj.
Partnerski odnos sa najveim zemljama NATO, poput SAD, Velike Britanije,
Francuske, Nemake, Italije, Turske i Kanade, e biti najvei interes Srbije, a najbri
nain da se ta saradnja materijalizuje je usvajanje zajednikih vrednosti na kojima se
zasnivaju i NATO i EU. Kroz takve integracije Srbija e moi da zastupa svoje legitimne interese na dobar nain i da osigura bolju budunost za svoje graane.
Trei spoljnopolitiki prioritet Srbije je poboljanje i unapreivanje odnosa sa susedima.
Srbija je tokom devedesetih godina XX veka vodila politiku koja je ostavila tragine
posledice. Sa nasleem ratova nae drutvo se jo uvek suoava i taj proces e trajati
decenijama. Pored ovako tekog naslea i izostanka preuzimanja odgovornosti Srbija
je sa susedima ostala u nizu sporova koji se reavaju ili e se reavati bilateralnim ili
multilateralnim putem. Zato je neophodno to pre pristupiti reavanju otvorenih pitanja koja optereuju odnose sa susedima. Uporedo sa tim treba raditi na uspostavljanju
najire slobode kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga to je i osnovni postulat procesa
evropskih integracija.
Jedine zemlje sa kojima Srbija ima suficit u spoljnopolitikoj razmeni su upravo
njeni susedi Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Svesna znaaja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, kao i zajednike evropske perspektive, Srbija e raditi
na jaanju odnosa sa susedima kroz transparentne politike, irenje mree ugovorima denisanih prava i obaveza i aktivnim radom na predlozima kojima e se reavati mogui konikti u regionu. To je nain na koji e Srbija doprineti stabilnosti i razvoju Zapadnog
Balkana.
Zbog toga je rad na razvijanju i produbljivanju veza meu zemljama u susedstvu jedan od glavnih prioriteta spoljne politike Srbije, u okviru koje e posebna
panja biti posveena poboljanju odnosa sa dravama bive SFRJ. Srbija e intenzivirati svoje aktivnosti i prisustvo u svim regionalnim organizacijama i u njima e
konstruktivnim ueem nastojati da reava otvorena pitanja iz prolosti, doprinositi razvoju regiona kao i postizanju poverenja i jaanju saradnje meu dravama na
partnerskoj osnovi.
etvrti spoljnopolitiki prioritet je razvijanje i produbljivanje odnosa sa velikim silama
s posebnim akcentom na Sjedinjene Amerike Drave, Rusiju i Kinu. Vreme je da se
shvati da je zbliavanje Srbije i SAD na bilateralnoj osnovi povezano sa naim tenjama ka integraciji u multilateralne organizacije, koje ostvaruju globalni uticaj. Poboljanje politikih odnosa e otvoriti vrata i veoj ekonomskoj, kulturnoj, obrazovnoj i
naunoj saradnji. Ruska Federacija je u XXI vek zakoraila pokuajem povratka svog
meunarodnog uticaja i jaanjem ekonomskih potencijala. Svoje odnose sa Rusijom,
Srbija e temeljiti, pre svega, na ekonomskoj i energetskoj saradnji, zasnovanoj na
obostranoj koristi. Poveanje amerikih, ruskih, ali i kineskih investicija u Srbiju, jedan je od naih glavnih prioriteta, kao i razvoj odnosa sa drugim silama kao to su
Japan, Indija i Brazil.
Peti spoljnopolitiki prioritet je odravanje i poboljanje tradicionalno dobrih odnosa sa
zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike, Australije i Okeanije, imajui istovremeno u vidu
nae politike i ekonomske interese i evroatlantsku orijentaciju.
25
3. MULTILATERALNI ODNOSI
U spoljnopolitikom delovanju Srbija uvaava savremene meunarodne tokove.
Neizostavna je najira saradnja sa meunarodnim organizacijama koje znaajnije oblikuju savremeni svet i grade odnos partnerstva sa naom zemljom. Srbija je vrsto
posveena ideji multilateralne diplomatije, kolektivnog pregovaranja izmeu drava i
irenja demokratskih, civilizacijskih vrednosti. U ostvarivanju svojih ciljeva kao i unapreenju globalne saradnje Srbija e, u nameri da postigne delotvorne i blagovremene
rezultate, koordinisati svoje akcije sa meunarodnim organizacijama i institucijama,
ali i dravama kao nezaobilaznim akterima meunarodne zajednice.
3.1. UJEDINJENE NACIJE
Pored NATO i Evropske unije, Organizacija ujedinjenih nacija je definiui faktor
u spoljnopolitikom delovanju Srbije. Srbija smatra da je akcioni prostor u kome deluju
Ujedinjene nacije nezaobilazna osnova na koju se sa uspehom nadovezuje saradnja sa
drugim meunarodnim institucijama i regionalnim mreama. Privrenost Ujedinjenim
nacijama ogleda se u privrenosti Povelji UN kao konstitutivnom aktu koji obavezuje
drave potpisnice, koji ima prevagu nad ostalim ugovorima i obavezama koje iz njih
proizilaze i na kojem se temelji meunarodno pravo i pravni sistem Evropske unije.
Srbija e uestvovati u aktivnostima koje za cilj imaju reformu i snaenje Organizacije ujedinjenih nacija, koje e omoguiti da OUN brzo i efikasno odgovora na
globalne izazove radi ouvanja mira u svetu. Srbija snano podrava proces koji vodi
revitalizaciji sistema UN, naroito u pogledu delovanja njenih kljunih institucija
Generalne skuptine i Saveta bezbednosti.
3.2. EVROPSKE INTEGRACIJE I LANSTVO U EU
Republika Srbija smatra lanstvo u EU svojim najznaajnijim stratekim ciljem.
Ona e sprovoditi reformu administracije i pravnog sistema u cilju vee saglasnosti
i kooperativnosti sa organima EU. U svetlu budueg lanstva u EU, Srbija se zalae
za produbljivanje evrointegracija na svim nivoima i proirenje saradnje sa dravama
lanicama, posebno u domenima zajednike spoljne i bezbednosne politike, saradnje
izmeu pravosudnih organa, borbe protiv terorizma i kriminala, kao i naruavanja ivotne sredine, ugroavanja zdravlja graana i odrivog razvoja.
Proces pridruivanja i pristupanja Srbije Evropskoj uniji ne sme biti sveden na
aktivnosti Vlade i Predsednika, ve u ovaj proces treba da bude ukljuena Skuptina
Srbije kroz aktivnosti skuptinskih odbora i poslanika. Budui da je proces evropske
integracije Srbije posao celokupnog drutva neophodno je stvoriti uslove za ukljuivanje to ireg kruga ustanova i organizacija i njihovo umreavanje u evropske forume.
3.3. LANSTVO U NATO I PRODUBLJIVANJE TRANSATLANTSKIH VEZA
lanstvo u NATO, organizaciji koja uspostavlja sistem kolektivne bezbednosti u
Evropi i Severnoj Americi, predstavlja trajan i realan cilj Srbije u njenoj spoljnoj politici.
Republika Srbija smatra NATO svojim partnerom po pitanju nacionalne, regionalne i
26
globalne bezbednosti. Budui da je NATO bitan faktor konsolidacije regiona Zapadnog Balkana, uklanjanja posledica i spreavanja buduih sukoba, Srbija e ulanjenjem doprineti poboljanju bezbednosti i saradnje u regionu. Srbija veruje da je u
interesu svake evropske drave da uestvuje u aktivnostima koje doprinose njenoj
bezbednosti, veoj sigurnosti u svetu i odranju mira u nestabilnim regionima.
3.4. UEE U BORBI PROTIV TERORIZMA
Republika Srbija je privrena vrednostima demokratije i potovanja ljudskih
prava, uz uvaavanje kulturnih, verskih, ideolokih i drugih razliitosti meu ljudima. Ona smatra neprihvatljivim postojanje globalnih i regionalnih teroristikih mrea i u okviru relevantnih meudravnih organizacija ili bilateralnih i multilateralnih
sporazuma uestvuje u borbi protiv njih. Vojne i policijske snage Srbije se stavljaju
na raspolaganje za intervencije u kriznim podrujima, a obavetajni podaci do kojih
dolaze slube Republike Srbije bie distribuirani stratekim partnerima i organizacijama.
3.5. SARADNJA U OKVIRU SAVETA EVROPE I OEBS
Kao najstarija meunarodna organizacija koja radi na integraciji evropskih naroda, Savet Evrope je sledei vaan partner Srbije u njenom spoljnopolitikom delovanju. Savet Evrope aktivno uestvuje u reavanju brojnih problema dananjice koji
se tiu Evrope i sveta u celini poloaj Roma, migracije, nasilje u porodici, interkulturni dijalog, zlostavljanje dece. Srbija se zalae za potovanje Evropske konvencije o
ljudskim pravima usvojene pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, kojom je ustanovljen
i Evropski sud za ljudska prava. Potujui sadrinu Konvencije i uestvujui u radu Parlamentarne skuptine, Komiteta ministara i ostalih institucija Saveta Evrope Srbija
jo jednom iskazuje posveenost zatiti ljudskih prava i unapreenju funkcionisanja
demokratskih institucija, ime dodatno potvruje svoju tenju ka evropskim integracijama.
Srbija e aktivno uestvovati u radu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. U posthladnoratovskom ambijentu kljuni zadatak OEBS postalo je rano upozoravanje na napetosti unutar i izmeu drava, spreavanje sukoba, rukovoenje krizama, pomo prilikom izgradnje drutva posle okonavanja oruanih konfrontacija,
kao i struna pomo dravama i organizacijama u oblastima demokratizacije i ljudskih
prava. Kroz graenje kvalitetnih odnosa sa dravama koje su lanice OEBS i telima ove
meunarodne organizacije, Srbija jo jednom naglaava svoju iskrenu opredeljenost
za vrednosti na kojima se gradi nova Evropa.
3.6. SARADNJA SA DRAVAMA SUSEDIMA I DRAVAMA REGIONA
Republika Srbija se u cilju modernizacije, razvoja i ostvarenja njenih stratekih
ciljeva oslanja na blisku saradnju sa dravama regiona Zapadnog Balkana, Jugoistone i Centralne Evrope. Dobrosusedski odnosi predstavljaju osnovu na kojoj se grade
multilateralne i bilateralne aktivnosti. Dobrosusedski odnosi se dodatno uvruju
pribliavanjem Srbije Evropskoj uniji.
27
Mogunosti raznih vidova saradnje i kontakata sa zemljama Zapadnog Balkana

su ozbiljno naruene sukobima tokom devedesetih godina. Kroz lanstvo u organizacijama kao to je Regionalni savet za saradnju u Jugoistonoj Evropi, Srbija tei da
ublai posledice ovih sukoba, doprinese meudravnom dijalogu, poboljanju i produbljivanju saradnje, sa posebnim osvrtom na prekograninu saradnju, a sa ciljem poveanja kapaciteta regiona za samostalno reavanje ekonomskih, pravnih, politikih,
bezbednosnih i obrazovnih problema.
Republika Srbija istie svoju geopolitiku pripadnost regionu Centralne i Jugoistone Evrope. Ona tei uspostavljanju i produbljivanju saradnje sa zemljama ovog
regiona sa kojima ima brojne istorijske, kulturoloke, ekonomske i druge veze.
3.7. UEE U MEUDRAVNIM ORGANIZACIJAMA I FORUMIMA
Srbija smatra da je stalno prisustvo u multilateralnim organizacijama i forumima
neophodno radi intenzivne i efikasne kooperacije kao jedinog mogueg pravca budueg razvoja. Republika Srbija podstie liberalizaciju trgovine i tei lanstvu u Svetskoj
trgovinskoj organizaciji.
Srbija shvata znaaj globalizovanog sveta i dosad nezabeleene povezanosti meu dravama u svetu. Samim tim postaje jasno da svaka akcija preduzeta od strane
jednog aktera u meunarodnoj politici potencijalno utie i na sve druge. U takvoj situaciji Srbija e voditi politiku saradnje sa relevantnim akterima i u skladu sa svojim
i interesima svojih stratekih partnera uestvovati i zajedno raditi na reavanju aktuelnih svetskih problema.
Srbija se zalae za potovanje ljudskih prava uz uvaavanje i potovanje kulturnih, verskih i drugih razlika meu narodima, spreavanje oruanih sukoba, borbu protiv meunarodnog kriminala i terorizma, kao i promovisanje vrednosti odrivog razvoja i rasta, zatite i ouvanja ivotne sredine, te obezbeivanja zdravih i kvalitetnih
ivotnih uslova za sve ljude.
3.8. ZEMLJE ISTONE EVROPE I ZEMLJE ZND
Republika Srbija smatra Rusiju, zemlje Zajednice nezavisnih drava i zemlje potpisnice angajskog ugovora svojim stratekim partnerima. U tu svrhu ona tei produbljivanju saradnje i meusobnog razumevanja sa ovim dravama, kao i lanstvu ili posmatrakom poloaju u okvirima organizacija koje ih okupljaju. Posebno znaajnu saradnju
sa Zemljama Istone Evrope i ZND Srbija ostvaruje na polju energetike. Cilj Srbije je
uspostavljanje ekonomskog reciprociteta i poveanje izvoza u ove zemlje, kao i proirenje saradnje u drugim oblastima /obrazovanje, nauna i kulturna saradnja i drugo/.
3.9. NESVRSTANI I ZEMLJE U RAZVOJU
Srbija smatra da postoji veoma dobra osnova za saradnju sa nesvrstanim i drugim
zemljama u razvoju u podrujima kao to su privredna saradnja, obrazovanje, kulturna i nauna saradnja i to u pogledu ve postojeih kontakata i veza koje su tokom
perioda od poetka devedesetih prekinute ili zapostavljene. Strateki cilj Srbije je razvijanje multilateralne saradnje sa ovim zemljama.
28
4. BILATERALNI ODNOSI
4.1. ODNOSI SA SUSEDIMA
Republika Srbija granii se sa etiri stara suseda Maarskom, Rumunijom, Bugarskom i Albanijom i jednakim brojem novih suseda Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Novi susedi, uz Albaniju, ine Zapadni Balkan i
njih spaja sedamdesetogodinja zajednika istorija i evropska budunost.
Unapreenje odnosa sa susednim zemljama predstavlja jedan od spoljnopolitikih prioriteta Republike Srbije. Strateke integrativne ciljeve Srbije ulazak u EU i
NATO nije mogue ostvariti bez aktivne uloge zemlje u regionalnoj saradnji, razvijanja dobrosusedskih odnosa i promiljanja politike u regionalnom kontekstu. Zato
e spoljnopolitike aktivnosti Srbije u narednom periodu znaajno biti usmerene ka
odranju i uvrenju postignute stabilnosti u regionu. Regionalna saradnja i razvoj
dobrosusedskih odnosa su ne samo prirodna potreba, ve i ugovorna obaveza Srbije
prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju. Zato e u sreditu spoljnopolitike
aktivnosti Srbije biti trajno reavanje otvorenih pitanja i intenziviranje politike i ekonomske saradnje sa susedima.
Srbija e raditi na tome da u najkraem roku potpie protokole o saradnji u procesu evropskih integracija sa zemljama sa kojima to do sada nije uradila. Nae je opredeljenje da Srbija kao najvea zemlja regiona bude pokreta regionalnih inicijativa.
Spoljna politika je kljuni instrument menjanja percepcije okruenja prema Srbiji kao
remetiocu regionalne stabilnosti i saradnje.
Regionalna ekonomska saradnja nije optereena znaajnijim preprekama. To potvruju i podaci o rastu meusobne razmene i investicijama. Za Srbiju je region drugo
po znaaju trite posle Evropske unije 36% izvoza Srbije bilo je namenjeno regionu
u 2008. godini. Cilj Srbije e biti da, kreiranjem povoljnog ambijenta i korienjem
postojeih ugovornih okvira /CEFTA/ i otvaranjem novih, iskoristi uporedne prednosti
koje, u privrednom smislu, nudi region. Podsticanje saradnje privrednih subjekata,
kulturne i sportske saradnje, posebno civilnog sektora trebalo bi da doprinese vraanju meusobnog poverenja drava u regionu.
Bilateralni odnosi sa Bugarskom, Maarskom i Rumunijom e se naroito povoljno razvijati kroz ubrzanje procesa evropske integracije Srbije. Jaanje ekonomskih
veza, bezbednosna saradnja i podrka evropskom putu Srbije su osnova za razvijanje
odnosa sa susedima koji su ve postali punopravni lanovi EU.
Srbija e u okviru saradnje sa susedima posebnu panju posvetiti dravama Zapadnog Balkana.
Bilateralni odnosi sa Hrvatskom
Hrvatska je najvaniji bilateralni partner Srbije u regionu i sa ovom dravom
e biti negovani posebno bliski odnosi. Srbija je posveena daljem razvoju odnosa
sa Hrvatskom. Zadovoljavajui stepen politike i ekonomske saradnje ubudue treba
dopuniti institucionalizacijom naune, kulturne i saradnje u obrazovanju. Jaka pretpostavka za ovo je i privremeni bezvizni reim. Srbija e obezbediti pojaan napor da
se zakljue nereena pitanja u odnosima izmeu dve zemlje: teritorijalni spor na Dunavu, povratak izbeglica i borbu protiv organizovanog kriminala.
29
Bilateralni odnosi sa Bosnom i Hercegovinom

Srbija e nastojati da obezbedi snanu saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i dva
entiteta koji je ine. Vlada Srbije e podrati napore EU i Kancelarije Visokog predstavnika u reavanju svih spornih pitanja u Bosni i Hercegovini. Kao garant Dejtonskog sporazuma, Srbija e podrati napore meunarodne zajednice da se BiH ustavnom reformom redefinie i uini efikasnom dravom. Bez ustavne reforme u BiH,
nee biti njene unutranje stabilnosti, a ni stabilnosti u regionu koja je neophodna za
brzu evropsku integraciju drava Zapadnog Balkana.
Bilateralni odnosi sa Crnom Gorom
Odnosi sa Crnom Gorom su od posebnog znaaja za Srbiju. Srbija e hitno i bezuslovno normalizovati odnose sa Crnom Gorom, nakon to je 2008. godine crnogorski
ambasador proglaen nepoeljnom osobom u Srbiji.
Bilateralni odnosi sa Makedonijom
Uprkos odreenim razlikama, Srbija e nastaviti rad na unapreenju odnosa
sa Makedonijom. Infrastrukturno povezivanje koridorom 10, jaanje razmene u turizmu i investicijama podstai e razvoj odnosa koji bi odgovarao potrebnoj bliskosti
neposrednih suseda.
Bilateralni odnosi sa Albanijom
Politike odnose sa Albanijom oteava priznanje nezavisnosti Kosova i bliska
privredna i druga saradnja Tirane sa vlastima u Pritini. Srbija e nastojati da popravi
odnose sa Albanijom, nastavie da sprovodi postojee ekonomske sporazume, a pokuae da unapredi i kulturnu i drugu neekonomsku razmenu.
4.2. ODNOSI SA VELIKIM SILAMA
Izvan evropskog kontinenta, poseban znaaj za Srbiju imaju odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ostvarivanje ideje Srbije u Evropi podrazumeva odravanje i neprekidno unapreivanje odnosa sa SAD kako na bilateralnom planu, tako i
kroz delovanje u evropskim i transatlantskim organizacijama. Uprkos tome to je istorija
ameriko-srpskih odnosa u poslednje dve decenije optereena nesaglasnou o vanim pitanjima ureenja odnosa na Balkanu i protivrenim stavovima u javnom mnjenju, razvoj odnosa
sa SAD ini vitalni interes Srbije.
Otud je nuno jaanje veza sa SAD i njihovo vraanje u to razvijeniji partnerski
odnos. Takva orijentacija Srbije ima svoje uporite ne samo u interesima ve i u vrednostima koje dele dve demokratske drave. Partnerstvo SAD i Srbije se temelji na zajednikoj viziji razvoja meunarodnih odnosa koja pretpostavlja osnaivanje principa
vladavine prava, potovanja ljudskih prava i sloboda i jaanje ideje konstitucionalne
demokratije u dravama sveta.
Civilizacijski i istorijski razlozi opredeljuju Srbiju za ouvanje dobrih odnosa sa
Rusijom kao vanog dela spoljnopolitikih aktivnosti zemlje. Osnovu za svestrani razvoj odnosa dve drave predstavlja usmerenje ka vrem povezivanju sa Evropom kao
strateki cilj i Rusije i Srbije. Preuzimanje evropskih vrednosti i standarda i obostrana opredeljenost za jaanje veza sa EU ini dobru osnovu stabilnih odnosa Rusija i Srbije uz uvaavanje
30
i negovanje tradicije i meusobne bliskosti naroda. Pored toga, energetsko bogatstvo Rusije, a time i njena superiorna pozicija u meunarodnom energetskom ambijentu ini
Rusiju vanim partnerom Srbije na meunarodnoj sceni.
Kina prema Balkanu gaji uravnoteen odnos. Odnosi sa ovom zemljom odvijaju
se na principima ravnopravnosti i uzajamne koristi. Otud dobri odnosi sa Kinom ostaju
jedno od bitnih spoljnopolitikih usmerenja Srbije.
III
1. ULOGA VLADE REPUBLIKE SRBIJE, NARODNE SKUPTINE

REPUBLIKE SRBIJE I PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE
U NOVOJ SPOLJNOJ POLITICI SRBIJE
Za implementaciju spoljne politike Republike Srbije odgovorna je Vlada Republike Srbije, kao nosilac izvrne vlasti i Ministarstvo spoljnih poslova koje je zadueno
za predlaganje spoljnopolitikih prioriteta i aktivnosti, kao i za njihovo ostvarivanje u
zemlji i u inostranstvu.
Sprovoenje spoljne politike Republike Srbije e se odvijati u bliskoj saradnji i
koordinaciji s drugim organima drave Narodnom skuptinom Republike Srbije, koja
kroz resorne odbore vri nadzor nad kreiranjem i sprovoenjem spoljne politike Srbije, ali i sa Predsednikom Republike i drugim relevantnim subjektima.
2. POLITIKE PARTIJE KAO AKTERI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Svojim osobenostima savremeno drutvo jasno determinie prirodu meunarodnih odnosa i bitno usmerava tokove spoljne politike modernih drava. Politike partije, kao segment tog drutva, postaju bitni akteri u definisanju i realizaciji spoljne
politike drave.
Relevantne politike partije u Srbiji pokazuju visok stepen zainteresovanosti za
reavanje spornih pitanja iz domena spoljnih poslova Srbije. Njihova uloga u ostvarivanju spoljnopolitikih ciljeva Srbije naroito dolazi do izraaja kroz mogunosti povezivanja sa srodnim partijama ne samo na evropskom, ve i na globalnom nivou.
Umreene kroz razliite vidove saradnje na meunarodnom nivou, politike stranke u
Srbiji treba da doprinose ostvarenju spoljnopolitikih ciljeva drave.
3. LOKALNA SAMOUPRAVA KAO AKTER SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

U savremenoj, poliarhinoj i nemonopolizovanoj koncepciji spoljne politike,
lokalne zajednice treba da imaju vanu ulogu. Ureenje efikasnog i demokratskog
ustrojstva nivoa vlasti najblieg graanima predstavlja preduslov ne samo za dobro
31
organizovan unutranjepolitiki sistem, ve i vanu prednost i pregrt prilika za aktivnu ulogu lokalnih organa vlasti u realizaciji spoljnopolitikih ciljeva Srbije.
Decentralizacija, profesionalizacija, razvoj stratekog planiranja i optinskog
preduzetnitva predstavljaju kljune take u preobraaju uloge lokalne samouprave
za savremeno doba. Jedino ekonomski, politiki i kulturno osnaena lokalna zajednica
moe biti vaan inilac u modernom drutvu, te i jedan od aktera na meunarodnoj
pozornici. Kako bi lokalna samouprava mogla biti relevantan inilac u meunarodnoj
saradnji neophodno je postaviti temelje finansijskoj nezavisnosti i sopstvenim prihodima organa, izvornom krugu poslova, organizacionoj i personalnoj samostalnosti, te
adekvatnoj ustavnoj i zakonskoj zatiti samoupravnih prava.
Regionalizacija i povezivanje sa odgovarajuim regionima Evrope predstavlja
neophodan korak u procesu pribliavanja Srbije EU, ali i zahtev budunosti i unutranjeg razvoja drave, privlaenja kapitala i projekata, te podsticanja ravnomernog
razvoja i oivljavanja neiskorienih kapaciteta periferije. Lokalne vlasti je uputno
podsticati na unapreenje prekogranine saradnje i to kroz partnerstvo pograninih
oblasti projektima koji zadovoljavaju ekonomske, socijalne i kulturne potrebe stanovnitva, te omoguavaju revitalizaciju odnosa sa susednim dravama. Aktivnosti
lokalne samouprave treba da budu intenzivirane korienjem bratimljenja i meunarodnom saradnjom sa lokalnim vlastima drugih evropskih zemalja na zajednikim
projektima kojima se uspeno jaaju ekonomski kapaciteti lokalne vlasti, razmenom
obrazovnih, proizvodnih i uslunih programa, saradnjom na ekolokom, zdravstvenom, turistikom i kulturnom planu
4. CIVILNO DRUTVO KAO AKTER SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Civilno drutvo se odnosi na totalitet dobrovoljnih graanskih i socijalnih organizacija i institucija koje formiraju osnovu funkcionisanja drutva, kao suprotnost
dravno ustanovljenim strukturama, pravilima trita ili familijarnim interesnim grupama. Civilno drutvo karakteriu akcije koje za cilj imaju ostvarenje zajednikih interesa i vrednosti, kada ih dravni sistem ne podrava u potpunosti ili u nedovoljnoj
meri.
Civilno drutvo podrazumeva mehanizme koji se koriste uporedo s dravnim mehanizmima i njenim organima, radi zadovoljavanja onih potreba graana koje se ne
mogu artikulisati i ostvarivati na drugi nain. Organizacije graanskog drutva u Srbiji
mogu doprineti ostvarivanju spoljnopolitikih ciljeva Srbije kroz delovanje i uticaj u
meunarodnim forumima, zalaganjem za mir, toleranciju i ljudska prava. Budui da je
sadraj rada nevladinih organizacija proiren najvie u pravcu podrke ekonomskim i
socijalnim reformama i optem razvoju drutava, organizacije civilnog sektora mogu
da doprinesu mobilisanju javne svesti i da pokreu pitanja od drutvenog znaaja ne
samo u nacionalnim okvirima ve i na meunarodnoj sceni.
33
- TIM B STRATEGIJA SPOLJNE POLITIKE

REPUBLIKE SRBIJE
Republika Srbija svoju spoljnu politiku definie i sprovodi u skladu sa optepriznatim naelima, pravilima i obiajima meunarodnog prava, na osnovu lanstva i
aktivnog angaovanja u UN. Izgradnja i ouvanje mira i meunarodne bezbednosti,
odrivi razvoj, kao i mirno i sporazumno reavanje sukoba, princip nepovredivosti meunarodno priznatih granica i jaanje bilateralnih i multilateralnih odnosa su osnove
na kojima se zasniva spoljna politike Republike Srbije.
Republika Srbija je balkanska, centralnoevropska i podunavska zemlja. U svojoj
spoljnoj politici, Republika Srbija je zbog kompleksnog istorijskog, politikog, etnikog i religijskog naslea najvie upuena na unapreivanje odnosa za dravama Jugoistone Evrope, pogotovo sa dravama na prostoru nekadanje Jugoslavije.
Stremei da bude stabilna i demokratska zemlja, Republika Srbija e se zalagati
za lanstvo u Evropskoj uniji, ali i za druge savremene integracije zasnovane na evropskim vrednostima.
Evropska unija je najvaniji i najpogodniji okvir za razvoj demokratije, ekonomski napredak, vladavinu prava i za izgradnju Republike Srbije kao savremene evropske
drave i ravnopravnog uesnika i partnera u najuspenijem mirovnom i ekonomskom
projektu u istoriji evropskog kontinenta.
Prijemom u Evropsku uniju Republika Srbija bi postala akter i subjekt evropske
politike, to bi dovelo do sutinske promene u odnosu na proteklu deceniju kada je bila predmet ili pasivni akter evropske i globalne politike. Iz reaktivne, Republika Srbija
bi tako prela u proaktivnu fazu, kako unutranje tako i spoljne politike. Efekti pridruivanja bi bili viestruki, pogotovo jer Evropska unija, ve sada predstavlja neposredno
politiko i ekonomsko okruenje Republike Srbije. Sa Unijom Republika Srbija deli
proklamovane vrednosti mira, demokratije, slobode, vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, jednakost i solidarnost.
Istovremeno, Republika Srbija e teiti i uspostavljanju to boljih odnosa sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom,
kao i drugim znaajnim akterima svetske politike.
34
Spoljnopolitiki ciljevi Srbije ne mogu biti ostvareni bez njene sveukupne modernizacije i integracije u okruenje i savremene meunarodne politike i ekonomske
tokove. To podrazumeva jaanje demokratije, ekonomski i kulturni razvoj, vladavinu
prava, skladne meuetnike i meukonfesionalne odnose.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom bez
obzira na injenicu da je njegova primena za sada odloena, za Republiku Srbiju donosi i novi okvir za definisanje njene spoljne politike. Ovo se odnosi kako za formulisanje
spoljne politike, tako i za njenu primenu. Praktino, poveavaju se oekivanja, ali i
odgovornost u kreiranju i sprovoenju spoljne politike.
U formulisanju spoljne politike uzimae se u obzir evropske vrednosti, interesi i
ciljevi, odnosno Kriterijumi iz Kopenhagena. Paralelno, zapoinje i vea povezanost
spoljnopolitikih aktivnosti Srbije sa dugoronim prioritetima Evropske unije u stratekom smislu, ali i u oblasti zajednikih aktivnosti i zajednikih stavova.
PRIORITETI SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE

Polazei od unutranjih reformi i transformacije drutvenog i politikog sistema, cilj spoljne politike bi trebalo da bude da Republiku Srbiju uini prihvatljivim,
poeljnim i atraktivnim partnerom u svim oblastima meunarodnih odnosa. Ovo je
neophodno radi nunog ekonomskog razvoja i izlaska iz perioda stagnacije usled rata,
sankcija, politike i ekonomske izolacije to je bilo obeleje poloaja Srbije na kraju
XX veka. Posledice tog decenijskog zastoja Srbije jo nisu do kraja otklonjene. To se
umnogome odraava i na sliku o Srbiji u svetu koja je jo uvek delom nepovoljna i daleko od potrebnog nivoa.
Republika Srbija samo integrisana u savremene politike, ekonomske i bezbednosne okvire moe biti atraktivan i poeljan partner, ali i drava koja privlai i u koju
se vraaju tranzitni, poslovni i ljudski tokovi na prostoru Balkana.
Uzimajui u obzir geografski poloaj Republike Srbije, ona e biti dugorono
opredeljenja za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i razvijanje regionalne saradnje u Jugoistonoj Evropi. Pogotovo jer je Srbija u kategoriji drava bez izlaza na more, to je oteavajua okolnost u ekonomskom i razvojnom smislu. Dodatno, Srbija
ima osam susednih drava to iziskuje balansiran, sadrajan i dinamian dijalog, kao
i nadasve vieslojnu saradnju sa susedima. Povoljna okolnost je to to svi susedi dele
isti spoljnopolitiki cilj integraciju u Evropsku uniju i jaanje saradnje sa vodeim
akterima svetske politike.
Republika Srbija, kao matina drava srpskog naroda, e u potpunosti podravati
svoje sunarodnike u drugim dravama u regionu, kao i u dijaspori. Pored toga, Republika Srbija e teiti i ouvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta na teritoriji
Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Intenziviranje meunarodnih ekonomskih odnosa, u izazovnim uslovima globalizacije svetskih privrednih i finansijskih tokova jedan je od prioriteta spoljne politike
Srbije. to skorije lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i pristupanje Ugovoru o energetskoj povelji i drugim globalnim i regionalnim ekonomskim, finansijskim
organizacijama podstie interes za razvoj ekonomske saradnje sa Republikom Srbijom
i zasigurno pozitivno utie na njen ekonomski razvoj.
35
Svi navedeni spoljnopolitiki ciljevi su povezeni i meusobno se dopunjuju i stvaraju mogunosti za ouvanje i ostvarivanje nacionalnih interesa Republike Srbije. Njihovu realizaciju pospeuje jaanje demokratskih procesa unutar Republike Srbije, ali
istovremeno oteava globalna ekonomska i finansijska kriza.
Polazei od ve navedenog, prioriteti spoljne politike Republike Srbije su:
- lanstvo u Evroskoj uniji;
- intenziviranje bilateralnih i multilateralnih odnosa sa dravama regiona;
- zatita teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije u kontekstu regulisanja statusa Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija;
- unapreenje prava pripadnika srpskog naroda u dravama regiona i u dijaspori;
- odreivanje odnosa Republike Srbije prema postojeim vojnim savezima i integracijama u oblasti bezbednosti;
- uravnoteivanje odnosa prema vodeim dravama sveta /Sjedinjene Amerike
Drave, Ruska Federacija, NR Kina/;
- osnaenje bilateralnih odnosa sa vodeim dravama pojedinih svetskih subregiona i efikasnije pozicioniranje Republike Srbije u radu meunarodnih organizacija i
- jaanje ekonomske saradnje i uea zemlje u globalnim i regionalnim nansijskim institucijama i organizacijama.
SAVREMENI SVET I MEUNARODNO OKRUENJE REPUBLIKE SRBIJE

Dve osnovne dimenzije promena u savremenom, posthladnoratovskom svetu su
redistribucija moi na globalnom nivou i nastajanje multipolarnog meunarodnog sistema, to je praeno poveanjem meuzavisnosti aktera na globalnoj, ali i na regionalnim scenama. Izazov svih nacionalnih spoljnih politika, ukljuujui i srpsku, je da
postavi prave prioritete i da kroz dinamiki i pragmatian pristup prui svoj doprinos
miru, stabilnosti i napretku svetske zajednice. Preduslov za to je realno sagledavanje
osnovnih determinanti i trendova razvoja u meunarodnim poslovima.
Na sceni je poetkom XXI veka proces transformacije od unipolarnog ka multipolarnom rasporedu moi. Kao i svaki proces, on je neravnomeran i podloan viestrukim uticajima i rizicima. Porast meuzavisnosti je prisutan u nizu oblasti od bezbednosti i politike, do ekonomije i ekologije.
Svet na poetku XXI veka odlikuju:
- irenje i jaanje procesa globalizacije, to poveava znaaj meunarodne saradnje, kako dravnih tako i nedravnih aktera. U porastu je meuzavisnost, na tri
kljune teme: pitanjima ekonomskog rasta, energetske bezbednosti i ekoloke
odrivosti;
- tendencija izmetanja kljunih politikih i ekonomskih procesa sa evropskog i
transatlantskog prostora na iri region Pacifika, Azije i Evroazije;
- poveanje nadmetanja za pristup i kontrolu nad prirodnim resursima, u uslovima negativnih klimatskih promena to predstavlja jedan od potencijalno najveih izazova za svetski mir i bezbednost u ovom veku;
- narastanje ekonomske moi Narodne Republike Kine, Indije i Brazila, konsolidacija meunarodnog poloaja Rusije;
36
- proliferacija nuklearnog naoruanja, novi globalni terorizam, organizovani kriminal, trgovina ljudima i drogom, ali i poveanje rizika od globanih pandemija,
predstavljaju neke od pretnji za globalni poredak na ije prisustvo treba dugorono raunati;
- porast znaaja energenata /nafta, gas i uranijum/ u odnosima meu dravama
to energetsku bezbednost postavlja na vrh prioriteta kada se radi o nacionalnoj bezbednosti;
- otvaranje rasprave o reformama globalnih politikih /UN/ i ekonomskih institucija /Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, itd./ i njihovog usklaivanja sa promenama i trendovima razvoja u svetu;
- pojaana uloga drave usled slabosti i neefikasnosti meunarodnih organizacija i istovremeno jaanje uticaja nedravnih aktera. Ovo je u uslovima globalne
ekonomske i finansijske krize bez presedana u novijoj svetskoj istoriji ije posledice se jo uvek teko mogu sagledati;
- za spoljnu politiku i meunarodni poloaj Srbije od velikog znaaja su razliiti
pogledi na budunost Evropske unije unutar ove organizacije, ali i rasprave o
buduoj ulozi Severnoatlantskog saveza /NATO/, kao i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju /OEBS/.
Dinamika navedenih promena istovremeno uslonjava sve aspekte bezbednosti
koji odreuju ekonomsku i drutvenu politiku, kao i bezbednosnu konfiguraciju svetske zajednice. Posledice ovih promena proirile su bezbednost iz iskljuivo vojne sfere
na druge oblasti, prvenstveno u ekonomsku, energetsku, socijalnu i ekoloku. Lista
bezbednosnih izazova, rizika i pretnji je proirena, kao i njihova priroda, sadraj, pojavni oblici i dometi.
Karakter izazova, rizika i pretnji zahteva ire angaovanje i saradnju svih struktura na nivou pojedinane drave i svih drava i drugih meunarodnih subjekata na
globalnom nivou. Jasno je da postojei tradicionalni sistemi i koncepti bezbednosti i
odbrane ne pruaju efikasne rezultate. Neophodna je zato interoperabilnost politikih, diplomatskih, vojnih, civilnih, ekonomskih, razvojnih i drugih mera, institucionalizovanih i neinstitucionalizovanih aktera. Bezbednost se, dakle, ne moe vie tradicionalno procenjivati samo na osnovu veliine vojske i raspoloivog oruja.
Pogodnosti za umnoavanje bezbednosnih rizika na globalnom nivou su, pre svega, velike razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, ija su posledica siromatvo i beda znatnog dela stanovnitva, to uslovljava nastanak negativnih demografskih i psihosocijalnih pojava. Regionalni i lokalni sukobi, etniki i verski ekstremizam,
terorizam, sukobljavanja oko teritorija, pobune ilegalnih oruanih grupa, organizovani kriminal, nefunkcionalne drave, proliferacija oruja za masovno unitenje i ilegalne migracije, klimatske promene, prirodne i industrijske katastrofe, siromatvo, pandemije, kao i sve izraeniji deficit energetskih resursa ugroavaju stabilnost pojedinih
zemalja i itavih regiona, a takoe i globalnu bezbednost.
REPUBLIKA SRBIJA U SAVREMENOM SVETU

Republika Srbija je lanica Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OEBS i drugih znaajnih meunarodnih organizacija, kao i NATO programa Partnerstvo za mir. Istovremeno, Srbija vodi pregovore i o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Takoe,
37
Republika Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom

unijom i nalazi se u statusu potencijalnog kandidata za lanstvo. U ekonomskom pogledu Republika Srbija je na samom poetku vie razvojne faze u kojoj svoju meunarodnu konkurentnost ostvaruje ne samo jeftinim inputima, ve i pojaanom efikasnou upotrebe ljudskih, materijalnih i prirodno - lokacijskih faktora.
Republika Srbija se suoava i sa prelaskom iz prve generacije reformi /obezbeenje trajne makroekonomske stabilnosti, unutranje i spoljnoekonomske liberalizacije i sprovoenje sveopte privatizacije /u drugu/ izgradnja institucionalnog okvira
za efikasno funkcionisanje trinih institucija, pravosua i javne uprave na svim nivoima/.
U smislu privrednog razvoja dravni prioriteti koji to najvie podstiu su unapreenje ljudskog kapitala /privreda zasnovana na znanju/, efikasno funkcionisanje
trita roba, usluga rada i kapitala i znanja, poveanje tehnoloke osposobljenosti
privrede i mnogo vei naglasak na veliinu i otvorenost trita.
Svetska ekonomska i finansijska kriza se negativno odravaju na ekonomsku situaciju u Srbiji, a time i na njen meunarodni poloaj. Potreba sklapanja novog aranmana sa MMF ukazuje da e Srbija u narednom periodu biti u znaajnoj meri zavisna
od inostrane kreditne i finansijske podrke.
Formiranjem aranmana CEFTA 2006. povean je i onako znaajan obim razmene
meu dravama Jugoistone Evrope i Zapadnog Balkana. Istovremeno, to je stvorilo
mogunost da se povea i obim stranih investicija i stvori povoljnija investiciona klima
u Republici Srbiji. Znaajan inilac razvoja Republike Srbije predstavljaju i evropski
koridori VII i X, ali i daljnje jaanje putne, eleznike i energetske infrastrukturne
mree.
STRATEKI CILJEVI SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE

A SRBIJA I EVROPSKA UNIJA
Primarni cilj Republike Srbije je punopravno lanstvo u Evropskoj uniji. Srbiju i
Uniju povezuje zajedniki geostrateki, geopolitiki i geoekonomski okvir, evropska
istorija, kultura i zajednike evropske vrednosti. Zarad ostvarenja ovog cilja potrebno
je angaovanje svih spoljnopolitikih kapaciteta, kao i nastavak reformi unutranjih
mehanizama /ekonomskih, pravosudnih i bezbednosnih/. Povodom pridruivanja EU
postoji iroki, rastui drutveni konsenzus. lanstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji, kao strateki cilj, je potvreno rezolucijom Narodne skuptine.
Potpun proces integracije u Evropsku uniju podrazumeva ispunjavanje uslova
politike i ekonomske prirode /stabilizacija prilika u zemlji, uspostavljanje i jaanje
pravne drave i vladavine prava, izgradnja trinih institucija, odravanje valutne
stabilnosti, smanjenje javnog duga, privredni rast/ zbog ega je potrebno dodatno
i kontinuirano jaanje administrativnih kapaciteta zemlje neophodnih za obavljanje
ovako obimnog posla, bez presedana u istoriji Srbije. Celovit pristup evropskim integracijama zahteva angaovanje brojnih inioca na putu transformacije drutva, iji je
cilj stvaranje politiki stabilne, ekonomski i drutveno razvijene zemlje. U tom smislu, proces evropskih integracija se shvata kao put i sredstvo za ostvarenje navedenog cilja.
38
Sa vie od polovine ukupne razmene EU je glavni trgovinski partner Republike

Srbije. Srbija je potpisala i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa lanicama Evropske unije aprila, 2008. godine i time nainila prvi institucionalni korak ka kandidaturi
i punopravnom lanstvu u EU.
Za Srbiju je posebno vana bilateralna saradnja sa dravama lanicama EU, pri
emu je potrebno proiriti i produbiti saradnju sa njoj znaajnim zemljama Unije.
Zbog toga je korisno pokrenuti dijalog o uspostavljanju odnosa dugoronog partnerstva sa najznaajnijim dravama EU, zainteresovanim za ovaj vid saradnje. To se, pre
svega, odnosi na najvee i najuticajnije lanice EU sa kojima Srbija ostvaruje najvei
obim razmene i intenzivne politike kontakte. Jer, EU je stalno gradilite, kriterijumi
i standardi za lanstvo su dinamiki postavljeni i sve zahtevniji.
Potencijal za saradnju sa zemljama koje su Uniji pristupile, u poslednjoj deceniji
je nedovoljno iskorien bez obzira to neke od njih ve danas spadaju u vanije ekonomske partnere Srbije. Zemlje Centralne i Istone Evrope, nove lanice EU, proavi
kroz slian tranzicioni period, pruaju Srbiji podrku u procesu evropskih integracija.
Iskustva ovih zemalja, pogotovo susednih, potrebno je ire koristiti u procesu evropskih integracija Srbije, pogotovo iz okvira Viegradske grupe.
Potrebno je promovisati i povezivanje angaovanih delova srpskog drutva sa
sopstvenim pandanima iz zemalja EU, ukljuivanje politikih organizacija iz Srbije u
meunarodne politike asocijacije, kao i stvaranje odnosa sa ideoloki bliskim grupacijama unutar politikog sistema EU. Paralelno, neophodno je jaanje prisustva Srbije
u svim formama politikog delovanja u sreditu EU kao i kontinuirani i sadrajni kontakti sa briselskom administracijom.
B REPUBLIKA SRBIJA I REGION JUGOISTONE EVROPE
Dobrosusedski odnosi su jedan od prioriteta spoljne politike Republike Srbije i
osnova na kojoj se grade odnosi, bilateralno i u brojnim formama regionalne saradnje.
Sve to doprinosi regionalnoj stabilnosti, demokratizaciji, razvoju i saradnji trebalo bi
da bude u skladu sa interesima Republike Srbije. Zbog toga je cilj spoljne politike Srbije u odnosima sa susedima i regionalnoj saradnji, kao prirodnoj i neodvojivoj dopuni
bilateralnih odnosa, promocija i unapreenje mira, izgradnja poverenja, bezbednosti,
stabilnosti i blagostanja, na bazi usvajanja i realizacije demokratskih vrednosti koje se
nalaze u samim temeljima mirne, moderne i prosperitetne Evrope.
Kvalitet meudravnih odnosa u regionu znaajno je poboljan u prethodnoj deceniji uspostavljanjem demokratskih poredaka u regionu i kroz zajedniko opredeljenje za evropske integracije. Po prvi put u istoriji sve drave u okruenju dele iste
ciljeve i prioritete. Postignuti napredak je, ipak, uzdrman odlukom veine susednih
drava da priznaju jednostrano proglaenu nezavisnost Autonomne Pokrajine Kosovo
i Metohija. Ova injenica u znaajnoj meri optereuje odnose u regionu, ali sutinski
ne utie na dugotrajan trend kretanja drava regiona, pogotovo drava sa prostora
bive Jugoslavije, u pravcu evropskih i evroatlantskih integracija.
Republika Srbija je zainteresovana za reavanje svih otvorenih pitanja izmeu drava regiona na temelju meunarodnog prava, principa nepovredivosti meunarodno
priznatih granica, potovanja ljudskih i manjinskih prava, solidarnosti i unapreivanja
dobrosusedske saradnje. Sa susedima nema malih tema, to je iri i obuhvatniji dijalog
39
to je vea stabilnost u odnosima i snaniji amortizeri za reavanje otvorenih pitanja i

moguih kriznih situacija. To istovremeno smanjuje jo uvek prisutan efekat prelivanja uticaja sa unutranjeg na spoljni plan, pre svega u odnosima sa novim susedima.
U centru veine regionalnih problema nalaze se, uz nereena granina pitanja i jo
uvek otvoren proces sukcesije bive zajednike drave, pitanja meuetnikih odnosa, manjinskih prava, nestabilnih demokratskih institucija i kriminalizacije drutva. Takoe i jo
uvek otvoreno pitanje ratnih zloina i nestalih lica to e na dui rok optereivati odnose
u regionu, pre svega meu pojedinim dravama nastalim na prostoru bive Jugoslavije.
Trajna stabilizacija regiona mogua je samo kroz otvoreni dijalog samih drava
regiona i sveobuhvatnu regionalnu inicijativu da se postojei mehanizmi za politiku,
ekonomsku i kulturnu saradnju u regionu iskoriste za reavanje preostalih otvorenih
pitanja. Jer, pojedine teme kako iz prolosti, tako i one vezane za evropsku perspektivu regiona imaju istovremeno bilateralnu i regionalnu dimenziju, koje se ne mogu
odvojiti pa zahtevaju sinhronizovan i sinergijski pristup.
Republika Srbija e u tom cilju intenzivirati svoju diplomatsku aktivnost u regionu, razgranati svoju konzularnu mreu u regionu i nastaviti da aktivno uestvuje u
radu regionalnih foruma za saradnju. Sporazum CEFTA 2006. je veoma dobra osnova
za unapreenje ekonomskih odnosa u regionu, a isto vai za Energetsku zajednicu,
sporazum o Otvorenom nebu i buduu Transportnu zajednicu Jugoistone Evrope.
Istorijske i kulturne veze, a naroito izuzetna srodnost jezika regiona predstavljaju osnov za stvaranje jedinstvenog kulturnog, obrazovnog i medijskog prostora.
Inicijative na ovom planu zasluuju istaknuto mesto u regionalnoj politici Srbije.
Republika Srbija najdublje osuuje sve ratne zloine, a naroito genocid i etniko
ienje, ije se posledice u regionu ne mogu uzeti kao osnov za izgradnju zajednike
budunosti. Politika Srbije insistira na dobrovoljnom povratku i punoj reintegraciji
svih izbeglih i interno raseljenih lica u zemljama regije, kao i na reavanju sudbine
svih nestalih lica.
Srbija sarauje sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju i zalae
se za razvoj pravinog, efikasnog i stalnog meunarodnog krivinog pravosua, kao i
za uvrivanje pravosudnih kapaciteta u regionu za preuzimanje prestalih neprocesuiranih sluajeva ratnih zloina. Nain i brzina sa kojom e se reiti preostali nereeni sluajevi u saradnji Srbije sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju
e znaajno uticati na tempo i obim uea u procesu evropskih integracija, kao i na
autentinost njenih spoljnopolitikih aspiracija.
Proces stabilizacije i pridruivanja Evropskoj uniji i zajednika elja svih drava
regiona da uestvuju u izgradnji jedinstvene, napredne i stabilne Evrope u XXI veku
ostaju vaan okvir i pokreta regionalne saradnje. Takoe, politika Evropske unije,
Sjedinjenih Amerikih Drava i Ruske Federacije prema Zapadnom Balkanu i Jugoistonoj Evropi ostaje dugotrajno vana determinanta regionalnih politikih odnosa.
Naroito je relevantna politika Evropske unije prema regionu Zapadnog Balkana koja
je dugorono najzainteresovanija za stabilizaciju regiona.
Srbija i regionalna saradnja.
Jedan od najznaajnijih politikih uslova u procesu pridruivanja EU jeste pojaana saradnja svih drava u regionu po modelu koji je karakteristian za Uniju. Proliferacija regionalnih struktura tokom proteklih desetak godina nije automatski dovodila
40
do poboljanja bilateralnih odnosa, pogotovo kad je re o nekim osetljivim pitanjima, a i unapreena ekonomska i trgovinska saradnja, saobraaj, saradnja policija nije
automatski unapreivala politike odnose.
Nova faza regionalne saradnje u pravcu jaanja regionalnog vlasnitva podrazumeva aktivniju ulogu i veu odgovornost samog regiona, a okosnicu ine funkcionalno
povezani Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi i Regionalni savet za saradnju.
Uspena i odgovorna regionalna politika je veliki izazov. Za Srbiju ona sadri
kombinaciju odnosa sa starim i novim susedima, ali i spoj evropske budunosti i problema nasleenih iz prolosti. Republika Srbija e vie raditi na planu okupljanja suseda oko zajednikih interesa i promovisanju jaanja regionalnih mehanizama saradnje.
Takoe i aktivnosti na poboljanju njenog imida u regionu.
Izgradnja zajednikih interesa susednih zemalja moe pomoi u izgradnji poverenja i prevazilaenju tenzija stvorenih u prolodecenijskim konfliktima. To je vano
ne samo kao sredstvo i dokaz stabilizacije regiona i njegovog kapaciteta i spremnosti
za iru integraciju, ve je i cilj za Republiku Srbiju, bio region integrisan u EU ili van
njega. Regionalna ekonomska saradnja je za Srbiju kljuni element da bi odrala i
poboljala rezultate postignute posle 2000. godine, jer u spoljnotrgovinskoj robnoj
razmeni ona suficit belei jedino sa dravama regiona.
Srbija i susedi
Odnose Srbije sa susedima karakterie injenica postojanja dve kategorije drava stari i novi susedi. To politiku prema susedima ini veoma sloenom i vieslojnom. Odnose sa starim susedima /Maarska, Rumunija, Bugarska/ karakteriu stabilni odnosi i kontinuiran politiki dijalog. Ove drave su lanice EU i NATO, to u
znaajnoj meri utie na njihovo pozicioniranje prema Srbiji. U grupi starih suseda je i
Albanija, odskoro lanica NATO, sa kojom se pitanje Kosova i Metohije postavlja kao
nepremostiva prepreka u odnosima.
Odnose sa novim susedima /Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija/ obeleava sa jedne strane niz otvorenih pitanja koja proistiu iz perioda rata
i raspada zajednike drave, a sa druge, zajednika evropska perspektiva i naglaeni
interes da se bilateralno, kao i u razliitim formama regionalne saradnje reavaju
problemi. Meusobna podrka evropskim aspiracijama je dodatni kvalitet u odnosima
drava regiona Zapadnog Balkana. Izazov u razvoju odnosa predstavlja injenica da
izuzev Crne Gore, sa Makedonijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom Srbija po
prvi put postavlja temelje i gradi diplomatske odnose.
Ukupno, sa susedima Srbija ima vie zajednikih nego suprotstavljenih interesa.
irenje i jaanje ugovorne osnove odnosa sa novim susedima, na evropskim standardima, doprinosi stabilnosti i transparentnosti odnosa i smanjuje prostor za nesporazume.
Sa starim susedima Srbija se zalae za irenje saradnje, pogotovo na planu evropskih integracija i jaanja bezbednosti, kao i poveanja ekonomske razmene, bolje infrastrukturne povezanosti u saobraaju i energetici. Postojanje manjinskih zajednica
je prednost i podsticaj za jaanje saradnje.
Sa druge strane, sa novim susedima dijalog je jo uvek optereen problemima vezanim za definisanje granine linije, reavanje pitanja sukcesije, ratnog naslea, ukljuujui pitanje izbeglica i tranzicione pravde, borbe protiv organizovanog kriminala i
drugih savremenih bezbednosnih rizika. Problemi izbeglica i interno raseljenih lica na-
41
lau stalne napore na iznalaenju trajnih reenja, bilateralno, regionalno na bazi Sarajevske deklaracije i multilateralno u sistemu Ujedinjenih nacija i drugih organizacija.
Republika Srbija u potpunosti podrava sprovoenje Dejtonskom mirovnog sporazuma i u tom smislu e i ubudue igrati konstruktivnu ulogu. S tim u vezi Srbija e
podrati svaki kompromis do koga dou predstavnici konstitutivnih naroda Bonjaka, Srba i Hrvata.
Kompatibilnost privreda, zajedniko iskustvo u podeli rada, blizina trita i druge prednosti, pre svega, razgranati lini i porodini kontakti ine ekonomsku saradnju
jednostavnom i atraktivnom. Jaanje prekograninih investicija u okviru regiona je
dodatni faktor stabilizacije, kako ekonomske, tako i u drugim oblastima. Horizontalno partnerstvo, ravnopravni odnosi i obostrana korist su put do jaanja bilateralnih
odnosa sa svim susedima.
Vaan instrument regionalne saradnje sa susedima je prekogranina saradnja koja za cilj ima uspostavljanje i razvoj partnerstava i kontakata kao i jaanje privrednog,
kulturnog i socijalnog, odnosno sveukupnog potencijala regiona. Posebna dimenzija
ovog vida saradnje Srbije se odnosi na manjinske zajednice, koje u najveem broju ive u pograninim optinama, sa matinim dravama. Ovaj vid saradnje je od izuzetnog
znaaja za proces pomirenja, stabilizacije i izgradnje odnosa Srbije sa novim susedima, posebno sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
V AP KOSOVO I METOHIJA U SPOLJNOJ POLITICI REPUBLIKE SRBIJE

Ouvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti i nacionalnog, kulturnog, verskog i istorijskog identiteta graana Republike Srbije trajni su nacionalni
interesi. Jednostrano proglaena nezavisnost Kosova i Metohije, suprotna Povelji Ujedinjenih nacija i Zavrnom aktu iz Helsinkija, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Vojno - tehnikom sporazumu i Ustavu Republike Srbije, predstavlja
pretnju bezbednosti Srbije.
Delujui u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i osnovnim normama meunarodnog prava, Republika Srbija e nastaviti da titi svoj suverenitet i teritorijalni integritet koristei sva raspoloiva mirna, diplomatska i pravna sredstva. U skladu sa
takvim pristupom, Srbija je podnela zahtev za ocenu legalnosti jednostrano proklamovane nezavisnosti Kosova pred Meunarodnim sudom pravde, nakon ijeg savetodavnog miljenja e biti utvrene i druge aktivnosti a sa ciljem ouvanja celovitosti zemlje.
Zatita i obnova srpske kulturne i verske batine je izuzetno vano pitanje opstanka srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Njihova zatita, kroz meunarodne mehanizme i institucije, ali i podrku partnera u meunarodnoj zajednici, je
znaajan elemenat spoljnopolitikog nastupa Republike Srbije.
G SRBI U REGIONU I DIJASPORI

Zalaganje za ouvanje identiteta i razvoj srpskih zajednica u susednim dravama
je legitimni politiki cilj Srbije. Ovaj proces zasnovan na transparentnim i demokratskim osnovama i na temelju najviih demokratskih standarda savremene Evrope moe
42
samo da doprinese jaanju bilateralnih odnosa i napretku ukupnog stanja u regionu

Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope. Poloaj srpske zajednice u susednim dravama Srbija najbolje se titi sopstvenim demokratskim i ekonomskim razvojem i intenziviranjem bilateralnih odnosa i regionalne saradnje.
U svim susednim dravama, osim Bugarske, Srbi ive u razliitim ustavno-pravnim poloajima od konstitutivnog naroda u Bosni i Hercegovni, preko tradicionalnih
manjina u Maarskoj i Rumuniji, do novostvorenih manjina u Hrvatskoj i Makedoniji i
do manjina sa neregulisanim statusom u Crnoj Gori i Albaniji.
Radi toga se Republika Srbija zalae za ugovorno meudravno regulisanje poloaja manjinskih zajednica u regionu, pogotovo sa novim susedima gde je raspad bive zajednike drave i stvaranje novih drava doveo do potpuno nove ustavnopravne
situacije za pripadnike srpskog naroda. Interes za prava Srba i njihovu zatitu Srbija
smatra za legitiman standard, a ne spori pravo susednih drava da se reciprono interesuju za poloaj i prava njihovih manjinskih zajednica na njenoj teritoriji. Takoe, za
poloaj srpske zajednice u susednim dravama je posebno vana dimenzija podrka u
njihovom ekonomskom jaanju, ukljuujui i prekogranine investicije i druge savremene forme ekonomske saradnje, ali i kulturnog i medijskog nastupa.
U uslovima kada region stremi integraciji u EU, zatita ljudskih prava, a u tom
okviru i prava nacionalnih manjina su svojvrsni test kako za Srbiju, tako i za druge
drave u regionu. Srbija je jedna od drava sa velikom i u svetu iroko prisutnom dijasporom. U savremenom svetu srpska dijaspora ima viestruku pozitivnu ulogu za
matinu dravu, od ekonomske, kulturne do podrke u spoljnopolitikom nastupu i
promociji Srbije. Istovremeno, obaveza je Srbije da podri dijasporu u ouvanju jezikog, kulturnog i verskog identiteta, te uspostavljanja najirih veza sa maticom.
D REPUBLIKA SRBIJA I NATO

Republika Srbija je punopravni lan programa Partnerstvo za mir NATO. Program ima za cilj unapreenje reforme, izgradnju meusobnog poverenja i uveanje
sposobnosti partnerskih drava za ouvanje mira i bezbednosti na dobrovoljnoj, fleksibilnoj i transparentnoj osnovi. U okviru ovog programa partnerske drave se opredeljuju za aktivnosti na nivou i brzinom koju svaka samostalno odreuje u skladu sa
sopstvenim prioritetima. Srbija nije iskoristila sve mogunosti koje joj se pruaju iz do
sada postignutih i potpisanih dogovora sa NATO i de facto Partnerstvo za mir je umnogome ostalo neiskorieno.
Iako je rezolucijom Narodne skuptine proglaena vojna neutralnost Republike
Srbije u odnosu na postojee vojne saveze, nema razloga da se do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konana odluka po tom pitanju, ne koriste
sve mogunosti ovog programa, to doprinosi jaanju bezbednosti Srbije, ali i itavog
regiona. NATO predstavlja jedni vojno-politiki savez u regionu i faktiko okruenje
Srbije. Na toj osnovi potrebno je dinamiki sagledavati trendove u globalnim politikim odnosima i pogotovo izmeu najveih sila i u skladu sa tim prilagoavati spoljnu
i bezbednosnu politiku Srbije. Naravno, tom prilikom treba sagledati i brojne bezbednosne pretnje, rizike i izazove, kako bi se u budunosti donela najadekvatnija odluka
u vezi sa eventualnim lanstvom u NATO.
43
REPUBLIKA SRBIJA I VELIKE SILE

Uzimajui u obzir da su Sjedinjene Amerike Drave vodea sila u svetskoj politici,
vitalni je interes Republike Srbije da postoje to bolji odnosi sa ovom dravom. Iako je
pitanje amerike podrke jednostrano proglaenoj nezavisnosti Kosova i Metohije tema
oko koje nema saglasnosti izmeu Srbije i SAD, vie od 125 godina diplomatskih odnosa izmeu dve zemlje, dva ratna saveznitva, kao i pozitivan trend saradnje na svim
poljima, otvaraju perspektivu za dalje pragmatino unapreenje meusobnih odnosa.
Imajui u vidu podrku Ruske Federacije Republici Srbiji prilikom reavanja konanog statusa Kosova i Metohije, tradicionalno dobre odnose dveju drava, ali i intenzivnu ekonomsku saradnju, odravanje i unapreenje ovakvih odnosa bie cilj spoljne
politike zemlje i u narednom periodu.
Polazei od sve vanije uloge Narodne Republike Kine u savremenim meunarodnim odnosima, i uviajui njen ekonomski uspon, jaanje ekonomskih, politikih i
kulturnih odnosa Republike Srbije i ove zemlje, treba da bude jedan od prioriteta
spoljnopolitikih aktivnosti, i to najpre radi valorizovanja neiskorienih potencijala
za unapreenje bilateralne saradnje.
E RAZVOJ BILATERALNIH ODNOSA REPUBLIKE SRBIJE I UEE U

MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
Republika Srbija treba da tei uspostavljanju to kvalitetnijih odnosa sa vodeim zemljama Evropske unije. To se najpre odnosi na Saveznu Republiku Nemaku,
Republiku Francusku, Veliku Britaniju, Italiju i paniju. Veoma je vano, istovremeno
i uspostavljanje to bliskijih odnosa sa zemljama nove Evrope, ija su dosadanja
iskustva u evropskim integracijama vana za nau zemlju. To se, pre svega, odnosi na
drave Centralne i Istone Evrope. Polazei od tradicionalno dobrih odnosa sa skandinavsko - baltikim dravama, veoma je vano uspostaviti veoma bliske bilateralne
odnose sa njima.
U okviru bilateralnih odnosa bitno je staviti akcenat na razvijanje odnosa sa Japanom, Indijom, Kanadom, Brazilom i Australijom. Polazei od injenice da je nekadanja Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija bila jedna od osnivaa Pokreta
nesvrstanih, vano je nastaviti kako multilateralnu saradnju sa ovom organizacijom
u celini, tako i bilateralne odnose sa vodeim lanicama ove asocijacije Indonezija,
Egipat, Junoafrika Republika i Malezija.
Republika Srbija je lanica velikog broja meunarodnih organizacija Ujedinjene
nacije i njene specijalizovane agencije, Savet Evrope, OEBS, itd. i u njihovom radu
e imati konstruktivnu i proaktivnu ulogu, ne gubei iz vida svoje nacionalne interese.
MEUNARODNA EKONOMSKA SARADNJA REPUBLIKE SRBIJE

Jaanje meunarodne ekonomske saradnje, kao osnova rasta ekonomske aktivnosti, jedan je od ciljeva strategije spoljne politike Republike Srbije. Privlaenjem
stranih direktnih ulaganja Srbija bi mogla da prevazie neke od makro ekonomskih
44
problema, kao to je relativno visoka stopa nezaposlenosti i ostvari rast bruto domaeg proizvoda. Najaktivniju meunarodnu robnu razmenu Srbija ostvaruje sa zemljama Evropske unije, zemljama regiona, kao i sa Ruskom Federacijom i NR Kinom.
Prehrambeni, preraeni i razni gotovi proizvodi, imaju najvee uee u izvozu Republike Srbije. Ovom strategijom je predvieno dalje jaanje spoljno trgovinskih veza,
pri emu je poveanje kvaliteta izvoznih proizvoda jedan od preduslova poveanja
konkurentnosti srpskih proizvoda na svetskom tritu. U tom pravcu je neophodno
dodatno razvijati kapacitete i prisustvo ekonomske diplomatije.
Jedan od glavnih ciljeva Republike Srbije je lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i pristupanje Ugovoru o Energetskoj povelji. Republika Srbija e ujedno teiti i
uspostavljanju konstruktivnih odnosa sa Meunarodnim monetarnim fondom, Svetskom
bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i drugim finansijskim institucija. Ovo je
posebno znaajno za traenje adekvanog odgovora za prevazilaenje svetske ekonomske i finansijske krize, ali i stabilnosti finansijskog i investicionog privrednog ambijenta.
AKTERI I INSTITUCIJE U KREIRANJU I REALIZACIJI

SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE
U spoljnim poslovima Republike Srbije i ubudue e biti od izuzetne vanosti
voenje institucionalno usaglaene i verifikovane spoljne politike i diplomatije kao
osnovnog sredstva njene realizacije. Na spoljne poslove u savremenom svetu utie sve
iri krug faktora i aktera, to sa jedne strane pojaava opseg i obim poslova, dok sa
druge moe da ogranii spoljnu politiku drave. Zbog toga je kljuno pitanje spoljnopolitikog nastupa Srbije vezano za ograniene resurse koji su joj na raspolaganju /a
koji poivaju na ekonomskoj snazi, stepenu razvoja demokratije, razvoju nauke i obrazovanja i ukupnoj predstavi o Srbiji u svetu/ i ciljeve koje u skladu sa uspostavljenim
prioritetima tei da ostvari.
U skladu sa vaeim Ustavom i zakonima, spoljnu politiku Republike Srbije utvruje Vlada, a sprovodi je Ministarstvo spoljnih poslova koje koordinira uee u spoljnim poslovima ostalih ministarstava, pre svega, Ministarstva za ekonomiju i regionalni
razvoj, Ministarstva za Kosovo i Metohiju i Ministarstva za dijasporu. U tom kontekstu
veoma je vana koordinacija njihovih aktivnosti zasnovana na principu saradnje ali i
snaenje uloge diplomatsko - konzularne mree radi ostvarenja postavljenih spoljnopolitikih ciljeva. U cilju uspenog sprovoenja spoljne politike, poeljna je institucionalno usaglaena saradnja Vlade i njenih resornih ministarstava, predsednika
Republike i Narodne skuptine Republike Srbije.
Diplomatsko - konzularnu mreu je nuno racionalno postaviti i to najpre u skladu sa prioritetima, uz fleksibilnost u nastupu, ali i injenicu da je diplomatsko angaovanje i prisustvo u sutini dugoroan proces i da predstavlja jedan od osnovnih sredstava spoljne politike. Prioritetno je aktivno prisustvo u susednim dravama, regionu,
dravama lanicama EU, kao i u glavnim centrima svetske politike, ukljuujui kljune
svetske, multilateralne organizacije i forume. U spoljnopolitikom nastupu Srbije bi
bilo korisno proceniti mogunost zajednikog diplomatsko - konzularnog predstavljanja u pojedinim udaljenim dravama, pogotovo na konzularnim poslovima sa ciljem
racionalizacije mree, ali i jaanja regionalne saradnje.
45
Pored navedenih aktera nadlenih za sprovoenje i realizaciju spoljne politike

u spoljnopolitike aktivnosti se sve vie formalno, ali i spontano ukljuuju i brojni
nedravni akteri privredni subjekti, istaknuti pojedinci, mediji, predstavnici civilnog drutva i verskih zajednica, iji bi uticaj trebalo institucionalizovati i usaglasiti
sa dravnim u meri u kojoj je to mogue. Znaajnu ulogu trebalo bi da preuzmu i
politike partije u okviru svog lanstva u meunarodnim asocijacijama. Pored njih, i
organi autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i naunoistraivake,
kulturne i nevladine organizacije, kao i organizacije koje okupljaju srpsku zajednicu u
susednim dravama i dijaspori, i sa druge strane organizacije manjinskih etnikih zajednica u Srbiji trebalo bi da kroz stalnu komunikaciju doprinesu procesu sprovoenja
spoljne politike.
Proces evropskih integracija nije jednoznaan, ekskluzivno dravni posao. Naprotiv, njegova dinamika i ishod podjednako zavise od najireg angaovanja i umreavanja to ireg kruga aktera. Tako formulisana spoljna politika ima vee anse i iri
prostor za uspenu realizaciju, jer element spoljne politike jeste i to iri konsensus u
drutvu o njenim prioritetima i aktivnostima na njihovoj realizaciji.
Aktuelni trendovi u svetu su obeleeni jaanjem funkcije i znaaja javne diplomatije, to je posebno znaajno kada se radi o malim dravama. Neophodno je razviti
kanale komunikacije tradicionalnim globalnim i nacionalnim medijima, ali i iskoristiti
mogunosti novih tehnologija i naina komunikacije.
Takoe, Srbija bi trebalo da na adekvatan institucionalni nain uestvuje, pre
svega u neposrednom okruenju, u humanitarnim i razvojim aktivnostima i time uini
korak u pravcu kreiranja slike o Srbiji kao odgovornom uesniku meunarodnih odnosa, ali i faktoru mira, stabilnosti i razvoja u regionu.
ZAKLJUNE OCENE
Definisana spoljnopolitika strategija Republike Srbije je projektovana za period
do pristupanja Evropskoj uniji. Nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, nova spoljna politika bie efektivno usklaivana sa politikama drava lanica. Poeljno
je da se i u ovoj fazi evropskih integracija u to veoj meri pristupa usklaivanju spoljnopolitikih prioriteta i traenju prostora za uee u aktivnosti EU u okviru ZSBP.
Proklamovani spoljnopolitiki ciljevi Republike Srbije u potpunosti odraavaju
potrebu za novim pozicioniranjem Republike Srbije na meunarodnoj sceni, a u skladu sa njenim realnim potrebama i vrednostima koje titi.
Niti jedno otvoreno pitanje u spoljnim poslovima Srbije ne moe biti reeno kroz
konfrontaciju i nametanja reenja, ve samo putem dijaloga, i saradnje na ravnopravnim osnovama. Zato bi cilj u odnosima sa svetom trebalo da bude reavanje postojeih, a ne stvaranje novih problema.
Povratak Srbije na meunarodnu scenu kao samostalnog aktera u sutinski promenjenim globalnim, evropskim i regionalnim uslovima nalae voenje balansirane
i sadrajne, transparentno formulisane i na ugovorima zasnovane spoljne politike.
Radi implementacije Strategije spoljne politike Republike Srbije neophodno je
osigurati inter - resornu, horizontalnu koordinaciju unutar Vlade Srbije, ali i usaglaavanja aktivnosti drugih najviih nosilaca vlasti.
46
Istovremeno, savremena, proaktivna spoljna politika, orijentisana na budunost,

nalae irenje aktera u njenom formulisanju i realizaciji. Samo spoljna politika koja se
vodi uz aktivno uee to ireg kruga uesnika, od dravnih do nedravnih, uz angaovanje strune javnosti i civilnog drutva, na bazi konsenzusa i klasine diplomatije,
ali i savremenih formi javne diplomatije, moe biti uspena. Takoe, mera uspenosti
spoljne politike se iskazuje i njenim uklapanjem u savremene svetske tokove, njihovim
celovitim sagledavanjem i planiranjem.
Srbija moe biti model i poeljan partner zavisno od brzine sopstvenih reformi
i uspenosti privrednog i drutvenog razvoja, ali i tempa reavanja bremena ratnog
naslea. Tek e to otvoriti prostor za korienje pogodnosti i prednosti njenog geopolitikog i geoekonomskog poloaja kao drave na Jugoistoku Evrope gde se susreu
balkanski, centralnoevropski i podunavski region.
- TIM C NACRT SPOLJNOPOLITIKE STRATEGIJE

REPUBLIKE SRBIJE
SADRAJ
1.
UVOD
1.1. Unutranji ograniavajui faktori
1.1.1. Unitena privreda
1.1.2. Naslee jugoslovenskih ratova
1.1.3. Ugroena bezbednost i problem Kosova i Metohije
1.1.4. Odsustvo temeljnog nacionalnog konsenzusa
1.2. Meunarodni ograniavajui faktori
1.2.1. Globalizacijski proces i slabljenje uloge UN
1.2.2. Podrivanje institucija meunarodnog prava
1.2.3. Multipolarnost sveta
2.
SPOLJNOPOLITIKI PRINCIPI SRBIJE
2.1. Pet principa spoljne politike Srbije
2.2. O principima
3.
USTAVNI I PRAVNI POREDAK
3.1. Kosovo i Metohija
3.2. Spreavanje daljeg dezintegrisanja drave
3.3. Spoljnopolitike implikacije
4.
INTERESI SRPSKOG NARODA KAO CELINE
4.1. Specijalne veze sa Republikom Srpskom
4.2. Crna Gora
4.3. Ouvanje srpskog jezika, kulture i identiteta na ex-YU prostoru
47
48
4.4. Vraanje imovine izbeglicama i prognanim licima

4.5. Dvojno dravljanstvo za Srbe u regionu
5.
OUVANJE MEUNARODNOG PRAVNOG PORETKA
5.1. Institucije meunarodnog prava
5.2. Pouzdan saveznik i partner
6.
MEUNARODNA SARADNJA I PARTNERSTVA
6.1. Evropska unija
6.2. Ruska Federacija
6.2.1. Integrativni procesi
6.2.2. Ekonomska saradnja
6.2.3. Jedinstveni kulturni prostor
6.2.4. Uvaavanje interesa Rusije
6.3. Sjedinjene Amerike Drave
6.4. Narodna Republika Kina
6.5. Pokret nesvrstanih
7.
REGIONALNA SARADNJA
7.1. Ravnopravnost balkanskih naroda
7.2. Nezavisnost od spoljnih centara moi
7.3. Umereni skepticizam
8.
OBLASTI DELOVANJA
8.1. Integrativni procesi
8.2. Bezbednost
8.2.1. Severoatlantski pakt
8.2.2. Organizacija Dogovora o kolektivnoj bezbednosti
8.2.3. Borba protiv organizovanog kriminala
8.3. Ekonomija
8.3.1. Dijalog o novom ustrojstvu globalne ekonomije
8.3.2. Strateke grane privrede
8.3.3. Izvozni potencijal
8.3.4. Lokalna proizvodnja i trite
8.3.5. Strana ulaganja
8.4. Dijaspora
8.5. Kultura, nauka, obrazovanje
8.6. Zatita ivotne sredine
49
1. UVOD
U idealizovanom sluaju, razvijene i prosperitetne drave, spoljna politika i meunarodni odnosi spadaju u poseban domen dravne delatnosti sa tradicionalno znaajnim stepenom autonomije u odnosu na glavne politike tokove i poeljno, potpuno
nezavisan od unutranjih drutvenih previranja i smene vlasti. Spoljnopolitiki poloaj i unutranji politiki problemi Srbije, meutim, ine ovakav pristup meunarodnim odnosima nemoguim iz sledeeh razloga: a) unutranji politiki sukobi znaajno
ograniavaju manevarski prostor srpske spoljne politike; b) ne postoji politiki konsenzus o stratekim pitanjima i pravcima razvoja zemlje, to praktino svaku novu
vladu ini vladom diskontinuiteta u odnosu na prethodnu, pa posledino vodi i naprihvatljivim zaokretima u spoljnopolitikim aktivnostima; v) savremena kretanja u meunarodnim odnosima sve vie dovode do meanja stranih i meunarodnih faktora u
unutranja pitanja pojedinanih drava, to uobiajeno razdvajanje spoljne politike
od unutranje ini neostvarivim u praksi.
Da bi se mogla definisati bilo kakva spoljnopolitika naela Srbije, potrebno je
jasno imati na umu kakva je zemlja u pitanju, ta su njene objektivne mogunosti,
ali pre svega, ta su najozbiljniji problemi koji sputavaju voenje probitne i delotvorne spoljne politike. Republika Srbija danas je mala, siromana zemlja, sa razorenom
privredom i demografskom krizom, meunarodno osporenim granicama i relativno
brojnim manjinskim stanovnitvom preko koga susedne zemlje nastoje da ostvare presudan uticaj na njene unutranje drutvene i politike tokove. Njene sposobnosti da
se brani od vojnog napada ili teroristikih pretnji su znaajno umanjene decenijom
pogubne bezbednosne politike, dok je njena ekonomija izgubila svaku konkurentnost
skoivi iz tranzicione krize, koja se zbog ratova, sankcija i politike korupcije oduila
preko svake mere, u svetsku finansijsku krizu.
Srbija je, dakle, skoro potpuno onemoguena da vodi samostalnu i samobitnu
meunarodnu politiku. Istovremeno, iz razliitih razloga, trenutna struktura meunarodnih odnosa, u kojoj je veliki broj najmonijih i najbogatijih drava sveta
nenaklonjen Srbiji i bez razumevanja za njene probleme ili interese, nalae Srbiji
da vodi daleko samostalniju diplomatiju nego to joj to njene vlastite mogunosti
doputaju.
1.1. UNUTRANJI OGRANIAVAJUI FAKTORI
1.1.1. Unitena privreda
Osnovni problem Republike Srbije jeste neuspena tranzicija, koja je unitila nacionalnu ekonomiju, a da je nije nadomestila odgovarajuom zamenom u vidu globalnih finansijskih i proizvodnih struktura.
Graani Srbije su osiromaeni, a privreda zemlje je pred unitenjem. Nijedan
politiki program, pa ni spoljnopolitiki, ne moe opstati bez prvobitnog temeljnog preureenja stanja u zemlji. Vitalni prioritet dravne politike, stoga, mora biti zatita i razvoj preostalih ekonomskih kapaciteta. Zatita ekonomskih interesa
Srbije na unutranjem planu, pre svega kroz promiljeno i strateki orijentisano
zakonodavstvo, osnovni je preduslov bilo kakvog proboja i uspeha srpske spoljne
politike.
50
1.1.2. Naslee jugoslovenskih ratova

Pored unitene privrede, vitalni problem Srbije predstavlja negativno naslee
raspada Jugoslavije. Jedna treina srpskog naroda nala se izvan granica drave koju su doivljavali kao svoju, a pomo i zatita njihovih interesa dodatno napreu i
tako slabe dravne i nacionalne resurse. Jo vei problem, meutim, predstavlja medijska, politika i vojna kampanja koja je protiv Srbije voena vezano za jugoslovenske ratove, a koja za rezultat ima da je veliki broj uticajnih igraa u spoljnoj politici
tretira kao de facto neprijatelja. Ovo je, pre svega, injenica koja se mora imati u vidu,
kao i spoljnopolitiki zadatak kome se mora pristupiti bez naivnosti i sa najveom
moguom ozbiljnou. Ovaj faktor takoe usmerava srpske spoljnopolitike vektore
u pravcima gde je ovaj negativni naboj sveden na najmanju meru /Ruska Federacija,
NR Kina, Pokret nesvrstanih, osvedoeno prijateljske drave poput Kipra, Grke, Rumunije, Slovake i sl./.
1.1.3. Ugroena bezbednost i problem Kosova i Metohije
Na ovaj problem neposredno se nadovezuje problem bezbednosti, budui da su
pogreno koncipiranim reformama dravne bezbednosne strukture uinjene zavisnim od SAD i NATO, koji su, meutim, nosioci destabilizacije zemlje i podstrekai
njene dalje dezintegracije. Pokrajina Kosovo i Metohija nalazi se u nedefinisanom
meunarodnom statusu. Ona je priznata kao nezavisna albanska drava od strane
znaajnog broja najmonijih drava sveta, ali je zvanino jo uvek pod protektoratom UN, koji je sumnjivim pravnim postupkom prenesen na vojno - administrativnu misiju EULEKS.
Njenim drutvenim procesima upravlja grupa bivih organizatora i predvodnika
teroristike OVK, vrsto povezana sa evropskim, bliskoistonim i globalnim kriminalnim krugovima, koja je teritoriju pokrajine uinila jednim od najveih poligona za
kriminalne aktivnosti u Evropi, to znaajno doprinosi kriminalizaciji i destabilizaciji
celog balkanskog regiona i neposredno ugroava ivote i bezbednost lojalnih graana
Republike Srbije u pokrajini. Vrhovnim politikim autoritetom i centrom sile u pokrajini, meutim, de facto figuriu vojne strukture NATO, pod kontrolom politikih centara
u SAD. KiM, stoga, predstavljaju najvei bezbednosni izazov Republike Srbije, kao i
neposrednu pretnju njenom ustavnom i pravnom poretku, kako jednostranom izmenom njenih granica, tako i kriminalnom i teroristikom aktivnou grupa sa podrkom
u pokrajini.
1.1.4. Odsustvo temeljnog nacionalnog konsenzusa
Unutranje ogranienje Republike Srbije predstavlja nepostojanje konsenzusa
oko vitalnih nacionalnih interesa, kao to je teritorijalni integritet zemlje. S druge strane, u ureenim dravama, po pravilu, niko osim pripadnika ekstremistikih,
separatistikih manjinskih pokreta, njega ne dovodi u pitanje. Usled indoktrinacije
itavog niza generacija Srba u duhu propagandnih floskula o velikosrpskom hegemonizmu, na ta se, u poslednje dve decenije, nadovezala temeljna obrada od strane
domaih i stranih masovnih medija koji su u funkciji evroatlantskih centara moi, ne
tako zanemarljiv broj pripadnika srpskog naroda gotovo je ravnoduan prema dezintegracionim procesima koji prete zemlji podrava politike snage koje imaju blagonaklon odnos prema secesiji Kosova i Metohije, i deluju u prilog /kon/federalizaci-
51
je ostatka nae republike. Opasnost predstavljaju i pokuaji manipulacije pojedinim

manjinskim zajednicama, od strane matinih centara u inostranstvu, ali i nekih ovdanjih lidera tih nacionalnih manjina, u cilju podsticanja nelojalnog odnosa prema
Republici Srbiji.
Ukratko, insistiranje pod platom decentralizacije na stvaranju novih centara politike moi u Rakoj oblasti i na jugu Srbije, kao i zahtevi za prekomerno proirivanje
autonomije Vojvodine, ali i delovanje politikih inilaca koji generalno podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet drave, predstavljaju ozbiljan ograniavajui faktor
spoljnopolitikog delovanja Republike Srbije.
1.2. MEUNARODNI OGRANIAVAJUI FAKTORI
Savremena struktura meunarodnih odnosa umnogome unapred odreuje mogunosti i prioritete dravne diplomatije Republike Srbije. Najbitniji aspekti meunarodnih odnosa su: 1) slabljenje sistema Ujedinjenih nacija; 2) podrivanje institucija
meunarodnog prava; 3) multipolarnost sveta.
1.2.1. Politika globalizacija i slabljenje uloge UN
Tradicionalni pojmovi suverenosti i nacionalnog subjektiviteta, koji se nalaze u
osnivakim principima Organizacije ujedinjenih nacija /OUN/, igraju sve manju ulogu
u meunarodnim odnosima. Meanje u unutranja pitanja suverenih drava postala
je opta meunarodna praksa, a meunarodne institucije zamiljene da budu brana
spoljnopolitikoj samovolji velikih, monih i bogatih drava pokazale su sistemski nedostatak autoriteta. Nije izvesno da li e ovakvo stanje stvari dovesti do temeljnog
reformisanja meunarodnih institucija poput OUN, ime bi se ovima omoguilo vie
diplomatskog i politikog autoriteta, ili e njihov narueni ugled dovesti do njihovog
potpunog ukidanja, ozvaniujui zateeno stanje stvari u kome globalnu politiku kroje
najmonije i najbogatije drave i politiki blokovi.
Paralelno sa slabljenjem uticaja OUN, moe se uoiti rast ideje o potpunoj
bezalternativnosti integracija u to vei broj ekonomskih, bezbednosnih, pravosudnih, politikih i ak /para/ dravnih meunarodnih organizacija, na koje se prenosi
znaajan deo vlastitog suvereniteta, to znaajno ograniava kako unutranje, tako
i spoljnopolitike mogunosti pojedinane zemlje. Voenje ekonomske politike ini
se nemoguim bez podrke MMF, STO ili razvojnih fondova EU, zatita bezbednosti od internacionalizovane pretnje terorizma ili meudravnih sukoba proglaava se nemoguom bez podrke krupnih vojnih blokova kakvi su Organizacija severoatlantskog pakta /NATO/ ili Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti
/ODKB/, pravosudni autoritet se prenosi na meunarodne sudove, a o unutranjim
pitanjima pojedinanih drava reavaju udaljeni centri /Vaington, Brisel, Moskva,
Peking i dr./
Prema iroko prihvaenom vienju, Srbija se nalazi u neposrednoj interesnoj sferi Evropske unije i NATO, ije lanice ili ve okruuju zemlju sa svih strana, ili e to
initi u predvidljivoj budunosti. Zastupnici pristupanja ovim organizacijama aktivno
stvaraju politiku klimu nezaobilaznosti ovih organizacija na razvojnom putu zemlje,
istiui da svaka politika opcija koja Srbiju ostavlja izvan evropskih/evroatlantskih
integracija po nunosti vodi samoizolaciji i propadanju.
52
1.2.2. Podrivanje institucija meunarodnog prava

to vie raste uticaj globalnih centara moi, to se vie podrivaju institucije meunarodnog prava, koje su predstavljale temelje meunarodnih odnosa u protekla
dva veka, a iji su temelji, u liku meunarodnih ugovora i obaveza jo stariji. Nekolicina najmonijih zemalja sveta, u emu prednjae SAD i njihovi najblii saveznici, postavili su niz presedana neovlaenog meanja u unutranja pitanja suverenih
drava, kao i ignorisanja znaajnih meunarodnih ugovora i temeljnih principa vie meunarodnih organizacija, za raun vlastitih dravnih ili ekonomskih interesa.
Istovremeno, ove drave znaajno podrivaju autoritet svih meunarodnih institucija koje se nalaze pod njihovom formalnom kontrolom, odbijajui da pristupe nizu
meunarodnih organizacija i sopstveni dravni sistem potine njihovim reenjima i
sudovima.
Kao lanica OUN i potpisnica velikog broja meunarodnih ugovora, Srbija je veliki gubitnik ovog podrivanja meunarodnog pravnog poretka. Budui malom i nemonom zemljom, koja se mora u velikom broju pitanja oslanjati upravo na sud i
autoritet meunarodne zajednice, Srbija je u vie navrata bila neposrednom rtvom
grubog krenja meunarodnog prava, od kojih su svakako najpoznatije ratna kampanja NATO protiv SRJ, 1999. godine i serija protivpravnih priznavanja samoproglaene
nezavisnosti albanskih privremenih institucija na KiM. Srpska javnost je svesna koliku
globalnu tetu ini podrivanje meunarodnog pravnog poretka i u voenju sopstvene
spoljne politike upuena je na saveznike i partnere koji se zalau za njegovo ouvanje
i uvrivanje.
1.2.3. Multipolarnost sveta
Unipolarna era, period neograniene globalne dominacije SAD nad bezmalo
svim politikim i ekonomskim procesima na planeti, a koji je nastupio nakon pada
Berlinskog zida, nesumnjivo je naneo mnogo tete meunarodnoj zajednici i svetu u
celini. Svojom samovoljom, vlade SAD i njihovih saveznika izazvale su i podrale veliki
broj neopravdanih i pogubnih ratova, nameui pojedinanim dravama svoju politiku volju bez obzira prema njihovim zahtevima ili interesima, kao i ne uvaavajui
principe meunarodnog prava. Na ekonomskom planu, iznuene liberalizacije ekonomija veine zemlja pod neposrednim amerikim uticajem dovele su do znaajnog
osiromaenja i ekonomske zavisnosti zemalja tzv. Drugog i Treeg sveta, kao i do
globalne preraspodele bogatstva koja je nekolicinu postindustrijskih zemalja uinila
vlasnicima preko 95% svetskog imetka. Apsolutna dominacija finansijskih, ekonomskih i korporativnih krugova SAD dovela je, prema optem priznanju, do Svetske ekonomske krize.
Neuspeli unipolarni projekat, kao i neuviavnost SAD prema interesima drugih
zemalja i nacija, dovela je do ubrzane izgradnje i konsolidacije drugih centara moi,
koji nastoje amortizovati njihov uticaj na svoje interesne sfere, ali i zatititi meunarodne politike i ekonomske tokove od samovolje jedne jedine drave. Polako se kristaliu nove konstelacije moi oko Rusije, Kine, Evropske i Latinoamerike unije, koje
su zvanino opredeljene za izgradnju novog, pravednijeg i multipolarnog meunarodnog poretka. Strategija spoljne politike Srbije mora ovu injenicu imati u vidu, budui da ona najavljuje slabljenje autoriteta organizacija i centara moi koji trenutno
predstavljaju jedini oslonac dravne politike i ekonomije.
53
2. SPOLJNOPOLITIKI PRINCIPI SRBIJE

Spoljna i meunarodna politika Republike Srbije mora biti osloboena svake proizvoljnosti, promenjivosti i dnevnopolitikih kolebanja koja su je do sada karakterisala. Budui vitalnim za opstanak i odranje drutva, istovremeno i jedinom linijom
odbrane suverenosti, teritorijalne celovitosti, ustavnog i pravnog poretka drave pred
silama protiv kojih ne pomau vojska i privreda, ma koliko snane one bile, potrebno
je srpsku diplomatiju konsolidovati oko jedinstvenih i neospornih principa spoljne politike, kojih bi se pridravala svaka nova vlada bez obzira na unutranju i spoljanju
konstelaciju snaga.
Ovi principi zasnivaju se na vitalnim dravnim i nacionalnim interesima i predstavljaju smernice ka politici opstanka i odranja na svetskoj pozornici, bez obzira na
razvoj dogaaja i strukturu moi u dravi i meunarodnoj zajednici.
2.1. PET PRINCIPA SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

1) Temeljni princip spoljne politike Republike Srbije jeste ouvanje ustavnog i
pravnog poretka, suverenosti i teritorijalnog integriteta Republike, kao i ivota, dostojanstva i interesa njenih graana.
2) Republika Srbija zastupa interese celokupnog srpskog naroda, bez obzira da li
on prebiva na teritoriji Republike Srbije.
3) Republika Srbija podrava osnovne principe meunarodnog prava i ispunjava
sve meunarodne i pravne obaveze koje je na sebe preuzela.
4) Republika Srbija je vojno neutralna zemlja koja, u skladu sa dravnim i nacionalnim interesima, eli da gradi i podstie prijateljske i partnerske odnose sa
svim zemljama sveta, pri emu je prioritet saradnja sa Ruskom Federacijom,
Evropskom unijom i lanicama Pokreta nesvrstanih.
5) Republika Srbija se zalae za uspostavljanje stabilnog i prosperitetnog meunarodnog poretka na Balkanu, zasnovanog na zajednikim interesima balkanskih
drava, kao preduslova za dobrobit i napredak svih naroda i drava u regionu.
2.2. O PRINCIPIMA
Ovih pet principa odnose se na pet domena od najveeg dravnog i nacionalnog
interesa Republike Srbije, a to su: 1) njen ustavni i pravni poredak; 2) zastupanje interesa srpskog naroda kao celine; 3) dosledno zalaganje za ouvanje postojeeg meunarodnog pravnog poretka; 4) ravnopravni i izbalansirani odnosi sa drugim zemljama
sveta, u skladu sa realistinom procenom vlastitih nacionanih i dravnih interesa; i
5) izgradnja stabilnog i prosperitetnog balkanskog regiona. Ovi principi predstavljaju
osnovna naela delovanja dravne diplomatije i predstavljaju temelj celokupne dravne spoljne politike. Drava ih se pridrava u celini, podjednako se bavei svima, hijerarhijski ih vrednujui po navedenom redosledu, ali nikada ne zapostavljajui jedan
na utrb drugog.
Dalje izlaganje dugorone spoljnopolitike strategije izlagae se po temama koje
povlai svaki od principa pojedinano.
54
3. USTAVNI I PRAVNI POREDAK

Ustavni i pravni poredak, suverenost i teritorijalni integritet i interesi graana
Srbije su osnovna unutarpolitika pitanja Srbije. Meutim, novonastalo stanje odnosa
u svetu, u kojim velike drave i meunarodne organizacije celu planetu ine svojom
avlijom, od ovih pitanja ini spoljnopolitika pitanja svih znaajnih faktora u regionu
/SAD, EU, Rusija, kao i meunarodne institucije/, pa je prva linija odbrane upravo
diplomatija.
Zatita ustavnog i pravnog poretka Republike Srbije na meunarodnom planu
razvija se u domenu: 1) politike ouvanja KiM u ustavnom i zakonskom poretku Srbije;
2) spreavanja daljeg dezintegrisanja Srbije; i 3) biranju spoljnopolitikih saveznika
naklonjenih suverenitetu i teritorijalnoj nepovredivosti Srbije.
3.1. KOSOVO I METOHIJA
Pokrajina Kosovo i Metohija, de jure pod protektoratom OUN, de facto pod vojnom upravom NATO i civilnom administracijom EU, predstavlja najvei unutranji i
spoljni izazov ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije. Nakon Kosovskog rata
i intervencije NATO, Srbija je izgubila kontrolu nad delom svoje granice prema Makedoniji i Crnoj Gori, kao i celom svojom granicom prema Albaniji, bez mogunosti
da nadgleda protok ljudi i robe u pokrajinu. Albanski separatisti konfiskovali su dravnu imovinu, bespravno prenosei njen deo na nove vlasnike, istovremeno ugroavajui ivot, imovinu i bezbednost lojalnim graanima Srbije, koji se svakodnevno
diskriminiu po nacionalnoj, verskoj i jezikoj osnovi. Duboko kriminalizovanje drutva u pokrajini predstavlja neposrednu pretnju bezbednosti cele drave, budui da
se van njene kontrole nalaze najvei centri teroristikih i kriminalnih aktivnosti u
regionu i ire.
Neposredni prioritet kosovske spoljne politike Republike Srbije predstavlja blokiranje novih priznavanja samoproglaene albanske nezavisnosti, blokiranje njenog
prijema u to vei broj meunarodnih institucija, kao i aktivno zalaganje da se postojea priznanja ospore i povuku u to veem broju drava sveta. Cilj je zaustavljanje
stvarnog osamostaljenja pokrajine od dravnih institucija i pokroviteljstva, pre svega,
tako to e se samoproglaena drava onemoguiti da deluje na meunarodnom planu, ne bi li se albanska javnost privolela povratku za pregovaraki sto.
Nakon povratka neposrednim pregovorima, cilj je vratiti KiM pod formalno okrilje drutvenog i zakonskog poretka Srbije, povratak kontrole nad granicom i unutranja decentralizacija pokrajine, koja bi dravi vratila kontrolu nad lojalnim zajednicama, vitalnim resursima i kulturnom batinom.
Radi ostvarenja ovih ciljeva, potrebna je svesrdna podrka jaanju meunarodnih
institucija i njihova emancipacija od oligarhijskih interesa najmonijih i najbogatijih.
Srbiju ovo upuuje na najtenju saradnju sa dravama koje danas predstavljaju najvee zatitnike meunarodnopravnih institucija, kao to su RF i NRK. Srbija istovremeno mora da uini maksimalne napore da svoje spoljnopolitike sagovornike stimulie
da zastupaju njene stavove na meunarodnoj pozornici, to podrazumeva usvajanje
otrijih diplomatskih mera protiv drava koje su priznale samoproglaenu albansku
nezavisnost, kao i niz ekonomskih i politikih olakica /vizne, carinske, poreske/ ze-
55
mljama koje pruaju podrku njenoj politici u pokrajini. Ovim se podrka srpskog principijelnog stava o KiM nastoji uiniti korisnom za spoljnopolitike sagovornike, van
konteksta opte koristi od snanih institucija meunarodnog prava.
3.2. SPREAVANJE DALJEG DEZINTEGRISANJA DRAVE
ak i nezavisno od toga to su pojedine strane diplomate i javno saoptavale da
proces dezintegracije Jugoslavije verovatno nije zavren sa Kosovom, izvesno je da
postoji niz meunarodnih i regionalnih faktora koji su zainteresovani za podrku i
ohrabrenje autonomakim i separatistikim tendencijama u Vojvodini i Rakoj oblasti.
Dravna diplomatija mora raditi na spreavanju internacionalizacije tzv. manjinskih pitanja u zemlji, ije potpirivanje potpomau susedne drave i regionalni centri
moi /pre svega Maarska, Hrvatska i Albanija, odnosno privremene albanske vlasti
na Kosovu i politiari iz Federacije BiH/. Ovo podrazumeva, pre svega, ofanzivan i
iskren neposredni kontakt sa maticama ovih manjinskih grupa, ali i promociju manjinske politike Srbije u inostranstvu.
U ovom kontekstu, od prvorazrednog znaaja je disciplinovanje diplomatskih kadrova Republike Srbije, koji esto interese manjinskih ili politikih grupa kojim pripadaju stavljaju ispred dravnih, to je u proteklom periodu nanelo neprocenjivu tetu
zemlji i njenoj diplomatiji.
3.3. SPOLJNOPOLITIKE IMPLIKACIJE
S obzirom na prioritet ovog principa u odnosu na ostale, kao i na kljuni znaaj ouvanja ustavnog poretka po sam opstanak drave i naroda, razvoj dogaaja na
ovom planu od neposrednog je uticaja po spoljnopolitike vektore koje e drava zauzimati u narednom periodu. Principijelna podrka Ruske Federacije i Narodne Republike Kine srpskom narodu i dravi u njihovom insistiranju na meunarodnoj pravdi i
principima suvereniteta i meunarodnog subjektiviteta, prirodno ove dve drave namee kao najblie saveznike i partnere na meunarodnoj sceni. Paralelno sa njima,
od najvee je vanosti izgradnja i odravanje posebnih odnosa sa dravama lanicama
EU, koje su ostale privrene teritorijalnom integritetu Srbije.
4. INTERESI SRPSKOG NARODA KAO CELINE

Republika Srbija razlikuje autohtono srpsko stanovnitvo u regionu od svoje dijaspore. Na temelju Ustava koji Srbiju definie ne samo kao dravu svih njenih graana, ve
i kao dravu srpskog naroda, Srbija se postavlja za zatitnika interesa srpskog naroda
kao celine, pod ime se, pre svega, podrazumeva njeno aktivno suprotstavljanje njegovom fizikom, kulturnom i jezikom zatiranju na teritorijama van granica Republike
Srbije, a koje predstavljaju njegov vievekovni ivotni i kulturni prostor.
Ovaj princip podrazumeva: 1) jaanje specijalnih veza sa Republikom Srpskom
i njena zatita na meunarodnom planu; 2) ouvanje jezika, kulture i identiteta srpskog stanovnitva Makedonije, Crne Gore i Hrvatske; 3) povratak imovine prognanim
i izbeglim licima sa teritorija bivih jugoslovenskih republika i njihova zatita; 4) dvojno dravljanstvo za pripadnike srpskog naroda u regionu.
56
4.1. SPECIJALNE VEZE SA REPUBLIKOM SRPSKOM

Kao naslednik meunarodnopravnog subjektiviteta SR Jugoslavije, Republika
Srbija predstavlja garant sprovoenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, na kome se
temelji drava Bosna i Hercegovina kao politiki savez dva entiteta, od kojih jedan
predstavlja Republika Srpska, sa kojom se Srbija granii celom duinom svoje granice sa BiH. Republika Srpska predstavlja istorijsku tekovinu borbe srpskog naroda za
opstanak i ravnopravnost u Bosanskom ratu i njeno ouvanje i prosperitet jesu prvorazredni spoljnopolitiki zadatak drave Srbije. Na meunarodnom planu, Republika
Srbija se zalae za interese Republike Srpske i blokira sve pokuaje njenog ukidanja i
nametnute unitarizacije BiH, protiv volje konstitutivnog srpskog naroda.
Potujui suverenitet BiH, Srbija gradi specijalne veze sa Republikom Srpskom,
koje se temelje na potrebi za ouvanjem jedinstvene kulture i tradicije, voenju zajednike politike u obrazovanju, kao i na zajednikim ekonomskim i nacionalnim interesima. Graanima Republike Srpske garantuje se poseban status u Srbiji, ime im
se obezbeuje pristup obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim ustanovama u zemlji,
slobodno kretanje i zapoljavanje. Srbija i Republika Srpska tesno sarauju na ostvarenju nacionalnih interesa srpskog naroda, kao i zajednikih interesa svojih graana.
4.2. CRNA GORA
Crna Gora za Srbiju nije i ne moe biti samo najnoviji sused u meunarodnopravnom smislu i zato mora predstavljati polje posebnog interesovanja i angamana.
Kneevina i potom Kraljevina Crna Gora imala je nesumnjivo srpski etniki karakter, ali
je usled decenijskih pritisaka i indoktrinacije deo pravoslavnog stanovnitva Crne Gore
posle Drugog svetskog rata prihvatio novi crnogorski nacionalni identitet. Ipak, sudei po odnosu prema srpskom jeziku i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i preovlaujuem
opredeljenju tokom raspada SFRJ i ratova za jugoslovensko naslee, kao i periodinim
promenama nacionalnog opredeljenja na popisima stanovnitva, i kod veine deklarisanih Crnogoraca postoji, u najmanju ruku, odreeno identitetsko kolebanje, premda je
crnogorska vlast tokom zadnje decenije pokrenula novu i vrlo agresivnu kampanju zaokruivanja crnogorskog nacionalnog identiteta, odnosno potpunog potiranja njegove
tradicionalne, srpske /nemanjike, svetosavske i kosovske/ komponente.
Stoga je Republika Srbija, kao matina drava srpskog naroda, duna da se bori ne
samo za punu zatitu nacionalnih prava stanovnika te republike koji se deklariu kao Srbi,
ve i da se, podravajui medije, verske institucije i nevladine organizacije, koje deluju u
tom pravcu, energino zalae protiv pokuaja istorijske revizije, odnosno da parira pokuajima da se novouspostavljeni nacionalni identitet jednog dela pravoslavnog stanovnitva Crne Gore zasnuje i gradi na antisrpskim temeljima. Tu se radi ne samo o emotivnim
i istorijskim razlozima, ve i o vitalnim geopolitikim interesima Srbije i srpskog naroda.
4.3. OUVANJE SRPSKOG JEZIKA, KULTURE I IDENTITETA
NA EX-YU PROSTORU
Budui da niz bivih jugoslovenskih republika svoju novosteenu dravnost i nacionalni identitet grade suprotstavljajui ga srpskom narodu kao istorijskom i nacionalnom protivniku, istovremeno prisvajajui znaajne segmente njegove kulture i
57
proglaavajui ih za autohtono svoje, Republika Srbija ulae znaajne napore na

zatiti srpskog jezika, kulture, tradicije, istorijske batine i nacionalnog identiteta u
Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj i drugim zemljama regiona. Ovo se ostvaruje delovanjem konzularnih predstavnitava, kao i jaanjem direktnih veza sa pojedinanim
srpskim zajednicama, srpskim intelektualcima i poslovnim ljudima u ovim zemljama.
Republika Srbija se na meunarodnoj sceni bori za ouvanje identiteta i dostojanstva srpskog jezika i knjievne batine, ne dozvoljavajui da se njegovi istorijski i dijalektski aspekti nasilno otuuju i uvrtavaju u novokomponovane i izmiljene projekte
nacionalnih jezika. U saglasnosti sa kulturnim i obrazovnim institucijama, istorijski
kontinuitet srpskog jezika i knjievnosti u regionu titi se od zaborava pre svega, starajui se da pripadnici srpskog naroda u regionu imaju dostup udbenicima i obrazovnim programima na srpskom jeziku i u skladu sa srpskom tradicijom i kulturom.
Republika Srbija se diplomatskim sredstvima zalae za ouvanje spomenika kulture i istorijske batine srpskog naroda van svojih granica, zalaui se protiv brisanja
srpskog naroda i seanja na njegovu kulturu na njegovim vievekovnim stanitima u
regionu.
4.4. VRAANJE IMOVINE IZBEGLICAMA I PROGNANIM LICIMA
Kao republika koja je u jugoslovenskim ratovima primila najvei broj izbeglica,
Srbija se zalae za potpuni povratak otete i naknadu unitene imovine izbeglim i progananim licima koja prebivaju na njenoj teritoriji. Srbija takoe diplomatskim sredstvima insistira na izgradnji odnosa poverenja i saradnje u regionu, kako bi se omoguio nesmetan pristup i raspolaganje ovom imovinom svima onima kojima se ona vrati.
4.5. DVOJNO DRAVLJANSTVO ZA SRBE U REGIONU
Republika Srbija, kao nacionalna drava i matica srpskog naroda, stavlja svoje
dravne i drutvene institucije na raspolaganje celom srpskom narodu, izjednaavajui njegove pripadnike u regionu sa svojim graanima po pravima slobodnog pristupa zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim institucijama. Preko svojih konzularnih
predstavnitava, Republika Srbija izdaje dokumenta pripadnicima srpskih zajednica u
zemljama regiona. U saradnji sa tradicionalnim zajednicama i organizacijama Srba u
ovim zemljama, nadgleda se broj srpskog stanovnitva i stanje srpske kulture u njima,
vodei rauna da se institucije Republike Srbije ne zloupotrebljavaju u druge svrhe,
osim ouvanja autohtone srpske kulture, jezika i istorijske batine.
5. OUVANJE MEUNARODNOG PRAVNOG POREDKA

Pitanje budunosti meunarodnog pravnog poretka, kakvog danas poznajemo,
otvoreno je ve vie godina. Republika Srbija, kao jedna od najveih rtava protivpravnog nasilja, manipulacija meunarodnim normama i nedostatka autoriteta meunarodnih institucija, principijelno se zalae za opstanak i ouvanje osnovnih principa
meunarodnog prava, a pogotovo meunarodnopravnog subjektiviteta pojedinanih
drava i principa nemeanja u unutranja pitanja suverenih lanica meunarodnog
poretka.
58
Insistiranje dravne diplomatije Srbije na ouvanju meunarodnopravnog poretka temelji se na: 1) zatiti vlastitih interesa u nenaklonjenom meunarodnom okruenju i 2) izgradnji pozitivne slike o sebi, kao pouzdanog saveznika i partnera koji
potuje preuzete obaveze.
5.1. INSTITUCIJE MEUNARODNOG PRAVA
Meunarodni pravni poredak, sa svojim institucijama, predstavlja jedan od glavnih aduta Srbije u njenoj diplomatskoj borbi za samoodranje. Srbija mnogo oekuje od meunarodnih institucija i stoga mora imati vrst i principijelan odnos prema
njima i njihovim dravama lanicama. Od velikog je znaaja po Srbiju da se istie u
borbi za ouvanje i povratak autoriteta ovim institucijama, jer na taj nain alje jasnu
poruku dravama od kojih oekuje podrku u svojoj borbi za ouvanje teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka, da Srbija predstavlja partnera na koga mogu raunati na
globalnom planu, kada su meunarodne institucije u pitanju.
5.2. POUZDAN SAVEZNIK I PARTNER
Od prvorazrednog je znaaja da se Srbija oslobodi oreola drave parije i nepouzdanog spoljnopolitikog partnera, koji je delom nezaslueno, delom zaslueno stekla. Meunarodno pravo i ugovori moraju biti svetinja srpske spoljne politike, jer je to
vekovima oprobani najbolji nain da drava pokae svoju ozbiljnost i pouzdanost, kao
i da stekne saveznike na koje se moe osloniti.
Ovo podrazumeva paljivi odabir meunarodnih ugovora koji se preuzimaju, ali i
pridravanje ve preuzetih ugovora bez obzira na promene unutranjeg odnosa politikih
snaga. Ovo se, na primer, odnosi na ispunjavanje obaveza prema Meunarodnom krivinom sudu za ratne zloine u Hagu, sve dok se ta obaveza na pravno validan nain
ne ukine, ali i pridravanje ugovora koji su do sada ostvareni sa SAD, EU i Rusijom.
Srbija, kao ozbiljna drava, nee nasilno menjati dogovore koje su postigle njene prethodne administracije, bez obzira koliko oni po nju bili nepovoljni.
6. MEUNARODNA SARADNJA I PARTNERSTVA

Osnovni kriterijum saradnje sa stranim zemljama jesu Principi spoljne politike
Srbije i prioriteti u meunarodnim odnosima odreuju se na osnovu saglasnosti spoljne politike zemlje sa njenim vitalnim interesima. Srbija je otvorena za saradnju sa
svima, pod uslovom da oni uvaavaju spoljnopolitiki subjektivitet Srbije, njenu vojnu
neutralnost i civilizacijske temelje na kojim poiva njen ustavno - pravni poredak. S
obzirom na svoj meunarodni poloaj i geopolitiko okruenje Srbije, dva prioriteta
u njenoj spoljnoj politici predstavljaju odnosi sa zemljama Evropske unije i Ruskom
Federacijom, ali zbog njihovog ogromnog spoljnopolitikog znaaja, ona mora imati
jasan i definisan stav prema SAD i NR Kini. Najzad, nadovezujui se na diplomatsku
tradiciju socijalistike Jugoslavije, koja je naroite veze odravala sa Pokretom nesvrstanih, iji je jedan od osnivaa, zemljama okupljenim u ovu organizaciju potrebno je
ukazati naroitu diplomatsku i ekonomsku panju.
59
6.1. EVROPSKA UNIJA

Evropska unija predstavlja geostrateku realnost Srbije. Njena teritorija je delimino okruuje, a vrlo je verovatno da e uskoro veina drava sa kojima se Srbija granii biti lanice EU. Istovremeno, Evropska unija je glavni ekonomski partner Srbije i
Srbija je tokom prve decenije dvadeset prvog veka postala u velikoj meri ekonomski i
administrativno zavisna od njenih fondova i razvojnih programa. To namee prioritet
tesne saradnje sa EU, ali i paralelnu izgradnju to vee nezavisnosti od njenih ekonomskih
i politikih struktura. Srbija ostaje naelno otvorena prema mogunosti integracije u
EU, ali samo u skladu sa deklarisanim Principima spoljne politike i u onoj meri u kojoj
institucije Unije priznaju i podravaju ustavni i pravni poredak, teritorijalnu celovitost
i dravni suverenitet Republike Srbije kao ravnopravnog meunarodnog subjekta.
Realno gledano, s obzirom na stav ogromne veine lanica EU prema pitanju
samoproglaene nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i imajui u vidu unutranje turbulencije i probleme sa kojima e se Unija u budunosti neminovno suoiti, u narednom periodu se treba vie orijentisati na ispitivanje mogunosti tzv. privilegovanog
partnerstva, odnosno maksimiziranje potencijalne ekonomske i politike koristi od
poloaja prvog suseda Unije u geografskom, privrednom i politikom smislu.
Odnose sa EU Srbija temelji na principu reciprociteta. Pouena dosadanjim
negativnim iskustvom i po ekonomiju razornim posledicama beskompromisnog praenja nametnutog integrativnog rasporeda, Srbija sklapa sa EU samo ugovore koji
vae u obostranom reimu, i koji nedvosmisleno slue interesima Srbije. Srbija, takoe, nije spremna na odricanje od elemenata vlastitog suvereniteta i nezavisnosti na
raun Unije, ako se iz tih konkretnih poteza ne mogu oekivati neposredne koristi
za Srbiju.
Kao osnovni preduslov svih daljih EU integracija, Srbija oekuje nedvosmislenu
podrku institucija EU svome ustavnom i pravnom poretku i njenu vrstu reenost da
Srbiju ouva u svom punom teritorijalnom i politikom kapacitetu. Ukoliko do ovoga
ne doe, na primer, priznavanjem samoproklamovane kosovske drave od strane
evropskih institucija, ili u sluaju ignorisanja vitalnih nacionanih interesa Srbije i srpskog naroda u RS i Crnoj Gori, saradnja sa tim institucijama se blokira do one mere, do
koje to mogu da izdre mogunosti i interesi Srbije. Blokira se proces stupanja u EU, ako
njene institucije priznavanjem kosovske nezavisnosti ospore ustavni i pravni poredak
Srbije. Istovremeno, treba ii na jaanje bilateralnih odnosa sa pojedinanim lanicama
Unije, sa naglaskom na dravama koje su se pokazale kao principijelni saveznici i prijatelji Srbije /Grka, Rumunija, Slovaka, Kipar i dr./, kao i onim uticajnim lanicama
/Nemaka, Italija, panija/ sa kojima tradicionalno postoje tesne ekonomske veze ili
politiko razumevanje.
6.2. RUSKA FEDERACIJA
Kako istorijski, tako i real - politiki gledano, RF predstavlja glavnog spoljnopolitikog partnera Srbije. Istovremeno, saradnja sa Rusijom na svim privrednim, kulturnim i politikim nivoima znatno zaostaje za saradnjom sa institucijama EU, pa ak i
SAD. Istovremeno, izmeu ruskog i srpskog naroda postoji duga tradicija zajednike
kulture i bratskih odnosa, koja predstavlja odlian temelj za tesne bilateralne veze.
60
Ove veze se grade na: a) odsustvu integrativnih ambicija; b) tesnoj ekonomskoj saradnji; v) interesu izgradnje zajednikog kulturnog prostora; g) naelnoj podrci i uvaavanju meusobnih interesa u meunarodnim institucijama.
6.2.1. Integrativni procesi
Srbija se nalazi van spoljnopolitike orbite RF, budui da se ne nalazi u njenoj
neposrednoj zoni spoljnopolitikog delovanja /tzv. bliem inostranstvu/, u koje pre
svega spadaju bive lanice SSSR, centralnoazijske drave, Kina i Japan. Bez ambicija da
ulazi u bilo kakve integrativne procese sa Rusijom, od koje je udaljena i teritorijalno i geopolitiki, Srbija u prvi plan stavlja bilateralne odnose sa Rusijom. Ovi bilateralni odnosi,
pre svega, tee uspostavljanju politikog reciprociteta u kontaktu sa Rusijom, ija se
podrka do sada zasnivala na pukoj principijelnosti. Neposredni kontakti sa ruskom politikom, ekonomskom i kulturnom elitom treba da osiguraju da Srbija postane i ostane
interesna zona RF, u iji e boljitak Rusija imati neposredne interese da ulae.
6.2.2. Ekonomska saradnja
Istovremeno, jaaju se ekonomske veze sa RF u cilju: 1) uravnoteenja u meusobnoj ekonomskoj saradnji; 2) ukidanju evropskog i amerikog finansijskog monopola u Srbiji; 3) ekonomskog razvoja i energetske bezbednosti Srbije.
RF predstavlja pojedinanu zemlju sa kojom Srbija ostvaruje najveu robno-novanu razmenu. Do sada je ova razmena bila u znaku ogromnog spoljno - trgovinskog
deficita Srbije, budui da je Rusija vodei snabdeva Srbije energentima. Prioritetni cilj
ekonomske saradnje sa Rusijom mora biti poveanje plasmana srpske robe na rusko trite, za iju svrhu treba koristiti postojei Carinski sporazum izmeu dve zemlje.
U protekloj deceniji, EU i SAD su politikim sredstvima izdejstvovali privilegije
za svoje kompanije i kapital u Srbiji. Ovaj dogovor pokazao se vrlo tetnim, jer je kritino poveao spoljno - trgovinski deficit Srbije, nanevi veliku tetu nekonkurentnoj
lokalnoj privredi. Cilj diplomatskih sporazuma sa RF jeste i da se privue to vie njihovog kapitala i investicija u Srbiju, kako bi se nainila politika ravnotea koja ne bi
doputala centrima moi u Briselu i Vaingtonu da politike odluke Srbije ucenjuju
ekonomskim razvojem.
RF predstavlja jednu od zemlja sveta najbogatiju energentima, istovremeno i
jednog od najveih izvoznika sirovina i energenata na svetu. Strateka partnerstva
preduzea u Srbiji, kao i stratekih dravnih preduzea sa ruskim korporacijama treba
da osiguraju dostupnost energenata u Srbiji po konkurentnim cenama, ime domaa
privreda zadrava dugorone mogunosti razvoja.
6.2.3. Kulturne veze
Srbija naroito insistira na produbljivanju kulturnih veza sa RF, ija je bogata i
srodna kultura naelno omiljena, ali ne i dovoljno poznata u Srbiji. Cilj bilateralnih
odnosa u kulturi treba da bude obrazovanje zajednikog slovenskog kulturnog prostora, unutar koga bi dolo do bre razmene ideja, boljeg meusobnog upoznavanja i
povezivanja ovih bliskih slovenskih kultura. Glavni cilj ove saradnje jeste poveavanje
kulturnog uticaja Srbije, upoznavanje ruske kulture i sauestvovanje u stvaranju alternative globalistikoj zapadnoj kulturi koja se pokazala krajnje pogubnom po nacionalne, porodine i graanske vrednosti manjih zemalja i naroda.
61
6.2.4. Uvaavanje interesa Rusije

U skladu sa injenicom da je Rusija na kljuni spoljnopolitiki partner i saveznik
u vezi sa odbranom teritorijalnog integriteta, Srbija e nastojati da aktivno uvaava
ruske interese na polju meunarodnih odnosa, kad god se oni ne kose sa njenim vlastitim interesima, ili Principima spoljne politike.
6.3. SJEDINJENE AMERIKE DRAVE
SAD su ve daleko od svoje uloge unipolarnog centra moi na globalnom planu,
ali one i dalje predstavljaju dominantan politiki faktor, koji je, naalost, ve due
vreme izrazito nenaklonjen prema Srbiji. Stoga, odnosi sa SAD moraju poivati na
svesti o njihovoj jo uvek nezaobilaznoj ulozi u svim meunarodnim procesima i dobro
promiljenom realizmu. Srbija mora nastojati da privoli SAD da vie uvaavaju i bolje
razumeju njene legitimne interese, ali bez iluzije da bi se u doglednoj budunosti na
tom planu stvari mogle znaajnije promeniti.
Istovremeno, s obzirom na poguban uticaj koji je angaovanje SAD na post-jugoslovenskoj balkanskoj politikoj sceni imalo po srpski narod i njegove vitalne interese,
treba nastojati da se to vie izae iz politike orbite SAD, a svoja politika uini maksimalno nezavisnom od centara amerike moi. Takoe, Srbija je svesna da balkanski
region ne predstavlja prioritetnu taku amerike spoljne politike, te da SAD svoju
volju na ovom prostoru u velikoj meri kanaliu i realizuju kroz institucije EU. Stoga
jedna obazrivija i promiljenija politika prema EU istovremeno znai i predupreivanje jednog broja politikih i bezbednosnih izazova koje pred Srbiju postavljaju SAD.
Prevashodni interes SAD na Balkanu predstavlja mobilizacija to veeg broja drava i naroda za lanstvo u NATO, vojnom savezu kojim SAD neprikosnoveno dominiraju. Srbija zadrava krajnje rezervisan stav prema NATO, pre svega zbog protivzakonite kampanje bombardovanja koje je ovaj savez vodio protiv SR Jugoslavije,
kao i potonjeg angamana ove vojne alijanse na implementaciji projekta nezavisnog
Kosova. Saradnju sa SAD Srbija nastoji da ostvari na drugim poljima /naroito kroz
korektnu saradnju u borbi protiv terorizma i trgovini narkoticima/, ali izbegavajui
svaki eventualni vojni angaman na sprovoenju globalnih amerikih interesa.
6.4. NARODNA REPUBLIKA KINA
NRK predstavlja globalnu fabriku, najjau i najperspektivniju ekonomiju planete
i istovremeno principijelno zastupa vitalne interese Srbije na meunarodnoj sceni.
Osnovni cilj saradnje sa NRK jeste uspostavljanje neposrednih ekonomskih veza,
kako bi se izbacili posrednici izmeu kineske robe i srpskih potroaa i time smanjio
poraavajui trgovinski deficit sa Kinom. Istovremeno, nastoji se poveati plasman
vlastitih proizvoda na kinesko trite, kao i privui kineski kapital u Srbiju, po mogunosti kroz osnivanje meovitih preduzea koja bi srpske proizvode /brendove/ mogla
proizvoditi u Kini i plasirati na njihovo ogromno trite. Kroz bilateralne odnose Srbija
nastoji da privue to vei broj direktnih investicija iz Kine, kao globalno poznatog pouzdanog ekonomskog partnera, ime se jo jednom nastoji suzbiti evropski i ameriki
finansijski monopol u zemlji, tim pre to Kina predstavlja investitora bez neposrednih
politikih interesa na Balkanu.
62
6.5. POKRET NESVRSTANIH

Pokret nesvrstanih predstavlja tradicionalnog saveznika Srbije, ali se njegov poloaj znatno izmenio uglavnom poveanim ekonomskim uticajem SAD i Kine nakon
zavretka Hladnog rata. Ekonomska korist saradnje sa ovim zemljama svakako nije
jednaka nekadanjoj /kao to ni kapaciteti Srbije danas nisu nalik jugoslovenskim/,
ali nipoto nije beznaajna. Meutim, njihova politika podrka i autoritet na meunarodnom planu mogu biti od velikog znaaja za ostvarenje spoljnopolitikih ciljeva
Srbije, kao to se to ve i pokazalo na primeru podrke u Generalnoj skuptini UN i
/ne/priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije.
7. REGIONALNA SARADNJA
Pod regionom se misli na sve zemlje Balkana, a ne samo na bive jugoslovenske drave. Zemlje regiona kulturno i ekonomski su povezane sa Srbijom tokom
vie vekova. Prosperitet i dobrobit svake od zemalja zavisi u mnogoemu od podrke
ostalih i veliki centri moi su tu injenicu obilato eksploatisali do sada. Bogatstvo,
stabilnost i prosperitet svake balkanske zemlje mogu je iskljuivo na bogatom, stabilnom i prosperitetnom Balkanu. Zemlje regiona moraju shvatiti da nemaju nikog
blieg nego jedna drugu i Srbija treba aktivno da se zalae na poboljanju odnosa
u regionu.
Kao vorite koje sve zemlje Balkana povezuje u jednu celinu, Srbija je prirodno
predodreena da bude motorna snaga i stoer novih odnosa u regionu. Regionalna
politika Srbije zasniva se na: 1) ravnopravnosti balkanskih naroda i drava; 2) nezavisnosti regiona kao celine od spoljnih centara moi i 3) umerenom skepticizmu
prema nekim novim formama regionalnih /eks-YU/ integracija i internacionalnih
projekata.
7.1. RAVNOPRAVNOST BALKANSKIH NARODA
Balkansko poluostrvo oduvek je predstavljalo geostrateko vorite evroazijskog
prostora. Velike imperije titile su svoje interese u regionu isprva porobljavajui balkanske narode, a zatim, kada to vie nije bilo mogue, starajui se da oni uvek budu
u meusobnoj zavadi. Nerazvijeni balkanski narodi su se stoga uvek oseali pozvanim
da stoje na putu razvijenih, dok su razvijeni pokazivali sklonost da na siromane i unesreene susede gledaju sa nipodatavanjem.
Zajedniki prosperitet i boljitak, narodi i drave Balkana mogu ostvariti samo kao
ravnopravne, kao partneri i saradnici jednaki u svojim pravima koja jedan od drugog
zahtevaju, i obavezama koje jedan prema drugom preuzimaju. Razdor meu balkanskim narodima uvek se ostvarivao preko proteiranje nekog od naroda od strane neke
mone strane sile. Srbija eli da izae iz balkanskog kruga nasilja i da svim svojim balkanskim susedima pristupa kao ravnopravnim, suverenim partnerima, koji imaju svoje
interese, ali i zajednike vrednosti. Samo kao ravnopravni partneri, balkanski narodi
mogu izgraditi sistem meusobnih odnosa u koji nee zavisiti od stranih interesa, niti
biti podloan spoljanjim manipulacijama.
63
7.2. NAZIVISNOST OD SPOLJNIH CENTARA MOI

Balkanske integracije predstavljaju jednu od glavnih stavki na rasporedu evropskih i atlantskih integrativnih procesa. Meutim, one su usmerene na standardizaciju
administrativnih procesa i otvorenost balkanskog trita kao celine za strani kapital,
kao i na stvaranje otuenih, transnacionalnih elita i oligarhija koje bi olakavale upravljanje regionom. Srbija nema nikakve interese u ovakvim integracijama, usmerenim
na slabljenje njenih institucija i pojaavanje stranih uticaja u regionu.
Saradnja balkanskih naroda i drava mora se zasnivati na obostranim interesima
tih naroda i drava, a ne na interesima koje im namee neko trei. Srbija se zalae za
neposredne, bilateralne i multilateralne razgovore u regionu sa ciljem izglaivanja
meusobnog nerazumevanja i problema, kako bi se mogli definisati zajedniki problemi koje treba reavati uzajamnim naporom, kao zajedniki ciljevi kojima celi region
treba da stremi.
7.3. UMERENI SKEPTICIZAM PREMA NADNACIONALNIM PROJEKTIMA
Pouena jugoslovenskim iskustvom, Srbija nije sklona idealistikim internacionalnim projektima ujedinjenja, ali ima svest da ovi projekti utoliko vie smisla imaju ukoliko se odnose na blie okruenje. Srbija svim procesima regionalne saradnje pristupa
otvoreno i predano, ali izbegava svako naprezanje pojedinanih nacionalnih snaga u
cilju stvaranja nekih novih nadnacionalnih integracionih sistema. Umesto nasilne unifikacije, Srbija se zalae za realne i dobronamerne balkanske veze, sa uvaavanjem
svih uzajamnih interesa i prioriteta. Zajedniko delovanje balkanskih naroda mora biti
plod zajednikih problema i zajednikih ciljeva balkanskih naroda i Srbija se intenzivno
zauzima na otvaranju debata i dijaloga unutar kojih bi se oni mogli definisati.
8. OBLASTI DELOVANJA
Pod oblastima delovanja podrazumevaju se spoljnopolitiki procesi kroz koje
Republika Srbija primarno treba da sprovodi svoje Principe spoljne politike.
8.1. INTEGRATIVNI PROCESI
S obzirom na nestabilnost meunarodnih institucija i nepredvidive promene
spoljnopolitike klime, Srbija naelno nije naklonjena integrativnim procesima koji
umanjuju suverenitet i sputavaju spoljnopolitiki subjektivitet drave lanice. Srbija,
pre svega, podrava institucije koje slue snaenju meunarodnog pravnog poretka i
doprinose ravnopravnoj saradnji i dijalogu meu suverenim dravama i nacijama. Srbija izbegava sve integrativne procese koji znaajno ometaju njenu slobodnu saradnju
sa stratekim partnerima, saveznikim i prijateljskim dravama.
Svesna geostrateke realnosti, Srbija zadrava volju za stupanje u EU, pod uslovom da to ne teti njenim interesima i ne kosi se sa Principima spoljne politike. Istovremeno, u skladu sa Principom regionalne saradnje, Srbija podrava integrativne
procese u regionu, dokle god se oni zasnivaju na ravnopravnoj i samostalnoj volji balkanskih naroda, na jednaku korist svih.
64
8.2. BEZBEDNOST
Trenutno stanje Srbije ini je veoma osetljivom na pitanja bezbednosti, neposredno ugroenom pretnjom strane okupacije sopstvene teritorije, meunarodnim
terorizmom i organizovanim kriminalom. Istovremeno, mogunosti Srbije da odgovori na ove izazove krajnje su ograniene i zahtevaju znaajnu meunarodnu
podrku.
8.2.1. Severoatlantski pakt
Srbija je lanica NATO programa Partnerstvo za mir i uee u njemu zadovoljava sve njene ambicije u saradnji sa ovim vojnim savezom. NATO je u vie navrata
sprovodio politike poteze koji su se otro kosili sa interesima Srbije.
U kampanji bombardovanja liio je ivota preko tri hiljade graana Srbije, a njegovo vojno prisustvo na KiM omoguilo je etniko ienje srpskog i nealbanskog
stanovnitva sa velikog dela teritorije pokrajine. NATO je takoe uestvovao u vojnim akcijama protiv srpskog naroda u Republici Srpskoj, kao to je logistiki omoguio sprovoenje najveeg etnikog ienja u Evropi posle Drugog svetskog rata,
u akcijama Bljesak i Oluja hrvatske vojske. NATO nikada nije nainio otklon od
ovog neprijateljskog delovanja protiv srpskog naroda i Srbija ne oekuje da svoje
bezbednosne probleme moe reiti uz pomo ovog saveza. Naprotiv, Srbija izraava
zabrinutost da prisustvo NATO u regionu upravo predstavlja jedan od njenih bezbednosnih problema.
8.2.2. Organizacija Dogovora o kolektivnoj bezbednosti
Na osnovu prioritetnog poloaja Ruske Federacije u spoljnoj politici Srbije, Srbija nastoji da pobolja bezbednosnu saradnju sa RF, pre svega kroz bilateralne odnose. Srbija nastoji da dobije status posmatraa u Organizaciji Dogovora o kolektivnoj
bezbednosti, kako bi ostvarila onaj modus saradnje sa vojnim snagama Rusije koji je
kroz Partnerstvo za mir ve postigla sa SAD. Cilj ove saradnje je usaglaeno delovanje sa bezbednosnim agencijama i vojnim slubama RF na odvraanju opasnosti od
terorizma, kolovanje oficira i kadrova VS u Rusiji, kao i modernizacija vojne tehnike
Srbije.
8.2.3. Borba protiv organizovanog kriminala
Srbija insistira na pojaanoj saradnji sa zemljama regiona na suzbijanju tokova organizovanog kriminala, koji podjednako podriva drutvene poretke balkanskih
drava, kao to finansira strukture meunarodnog terorizma na Balkanu. Otro i
beskompromisno razraunavanje sa meunarodnim kriminalom mora biti jedan od
osnovnih prioriteta regionalne saradnje, kao i kamen temeljac poverenja meu narodima i dravnim institucijama u regionu.
8.3. EKONOMIJA
Razvoj ekonomskih potencijala Srbije i ouvanje preostalih privrednih kapaciteta
predstavlja jedan od prioriteta srpske spoljne politike. Srbija se diplomatskim sredstvima zalae za zatitu vlastitog prava da ekonomske partnere bira na osnovu intere-
65
sa i koristi, a ne politikih ili ideolokih stavova. Istovremeno, spoljna politika Srbije

pomae dravnoj ekonomiji titei njene interese u inostranstvu. Srbija je svesna da
finansijski i ekonomski uticaj u dananje vreme znai i politiku mo, stoga se diplomatska podrka ekonomskom razvoju odvija na vie planova: 1) dijalog oko naputanja neoliberalistikog modela privreivanja; 2) razvijanje stratekih grana privrede
pod zatitom drave; 3) poveavanju izvoznog potencijala; 4) zatiti lokalne proizvodnje i trita; i 5) diversifikacija stranih ulaganja u zemlju.
8.3.1. Dijalog o novom ustrojstvu globalne ekonomije
Neoliberalni model privreivanja, zasnovan na punoj privatizaciji privrede i globalnom slobodnom tritu, tema je otvorenih rasprava, koje su naroito pojaane nakon izbijanja svetske ekonomske krize. U samoj Srbiji ova rasprava je vie nego iva,
ali strani faktori koji kontroliu srpsku ekonomiju ne dozvoljavaju da se neoliberalna
paradigma otvoreno dovede u pitanje. Srpska diplomatija odrava veze sa svim ekonomskim organizacijama koje se bave preispitivanjem uslova globalne ekonomije i
olakava srpskoj privredi da se ukljui u savremene tokove, kada se za to steknu unutranji politiki uslovi.
8.3.2. Strateke grane privrede
Izvesno je da e Republika Srbija morati da stavi odreene grane privrede pod
dravnu zatitu, ako nastoji da sauva svoju privredu od potpunog kolapsa. Dravna
diplomatija trai strateke partnere za ove privredne grane, kako ih definiu unutranji politiki inioci, i brani dravnu potrebu za zatitom vlastite privrede na meunarodnom planu.
8.3.3. Izvozni potencijal
Diplomatija Republike Srbije ostvaruje kontakte na meunarodnom planu u cilju
sklapanja politikih dogovora o izvozu srpske robe, sirovina i proizvoda u strane zemlje. Srbija nastoji kroz bilateralne ugovore da proiri broj zemalja sa kojima ostvaruje robnu razmenu, uz nastojanje prodora na trita nerazvijenih zemalja, gde je njena
roba konkurentnija nego na zahtevnim tritima EU, SAD ili Rusije.
8.3.4. Lokalna proizvodnja i trite
Srbija meunarodnim ugovorima i diplomatskim delovanjem nastoji da podri
ekonomsku politiku koja titi njeno trite od strane robe, koja znaajno doprinosi
rastu spoljnotrgovinskog deficita. Srbija izbegava lanstvo u organizacijama koje propisuju potpuno otvaranje sopstvenog trita za strane proizvode, budui da ekonomija
Srbije nema snage da izdri slobodnu konkurenciju bogatih zemalja.
8.3.5. Strana ulaganja
Srbija nastoji da pronae partnere za neposredna ulaganja u svim stranim zemljama, borei se protiv finansijskog monopola zapadnih zemalja. Takoe nastoji da
se obraa za pomo dravama koje su na globalnom planu kreditori /poput zemalja
BRIK/, a ne korisnici kredita /EU i SAD/, izbegavajui na taj nain, koliko je to mogue, finansijsko posredovanje MMF i drugih centara finansijske moi koji su u meuvremenu dokazali svoju ispolitiziranost.
66
8.4. DIJASPORA
Dijaspora Srbije je brojna, esto prisutna na uticajnim i uglednim mestima u
inostranstvu, ali je sistemski dezorganizovana i divergentna u svojim naporima da
pomogne. Republika Srbija, kroz rad konzularnih slubi, nastoji maksimalno da objedini svoju dijasporu i okupiti ih oko konkretnih projekata ekonomskog razvoja Srbije.
Istovremeno, dravna diplomatija pomae ouvanju jezika, kulture i tradicije graana
Srbije i srpskog naroda u dijaspori.
8.5. KULTURA, NAUKA, OBRAZOVANJE
Srpska diplomatija radi na meukulturnoj saradnji sa drugim narodima i dravama, u cilju irenja kulturnog prostora Srbije i otvaranja dijaloga sa drugim kulturama. Srbija se stara da kroz bilateralne sporazume sa drugim dravama poboljava
drutveni i tehnoloki napredak, kolujui svoje kadrove u inostranstvu i usklaujui
svoje obrazovne programe sa rezultatima i normama vodeih svetskih obrazovnih institucija.
Srbija je rezervisana prema kulturnim i obrazovnim programima koji se zasnivaju
na korporativnim zakonitostima i globalnoj kulturi, budui da su se u njenom dosadanjem iskustvu oni pokazali kao razorni po lokalnu kulturu u Srbiji. Takoe, implementacija jedinstvenog obrazovnog sistema na evropskom nivou kroz tzv. Bolonjski
proces dala je veoma loe rezultate i spustila opti obrazovni nivo, tako da dravna
diplomatija, kao predstavnik dravne i nacionalne kulture i sistema obrazovanja, nastoji da uspostavi mostove izmeu Srbije i vrhunskih naunih institucija, koje pre svega imaju visoke rezultate na polju naunog progresa i obrazovanja.
8.6. ZATITA IVOTNE SREDINE
Srbija uestvuje u naporima za zatitu ivotne sredine na meunarodnom i regionalnom planu. Kao, pre svega, poljoprivredna zemlja koja u proizvodnji zdravih
prehrambenih proizvoda vidi svoju komparativnu prednost na meunarodnoj ekonomskoj sceni, Srbija se zalae za postavljanje zdravstvenih normi na regionalnom
nivou koje zabranjuju prljave tehnologije poljoprivredne proizvodnje i podiu standarde kvaliteta za uvozne proizvode, ime se istovremeno doprinosi zatiti sopstvenih proizvoaa.
67
SPOLJNA POLITIKA SRBIJE POSLE 1804. GODINE:

IZBOR DOKUMENATA
UVODNA NAPOMENA
O ZBIRCI DOKUMENATA
Zbirka dokumenata o spoljnoj politici Srbije u XIX i XX veku ne predstavlja klasian izbor meudravnih bilateralnih i multilateralnih ugovora koje su srpske vlade
potpisale tokom dva veka postojanja moderne srpske drave. Ova zbirka nije ni izbor
izvetaja srpskih poslanika i diplomata u inostranstvu koji su obavetavali svoje vlade
o pojedinim temama vezanim za zemlje u kojima su slubovali. Zbirka dokumenata
koja se nalazi pred itaocem predstavlja izbor, ne stranih, ve domaih dokumenata
koji ukazuju na postojanje stratekog razmiljanja o spoljnoj politici Srbije u odreenom istorijskom trenutku, bez obzira na dravni okvir /srpski ili jugoslovenski/ u kome
se ona tada nalazila. Pod stratekim razmiljanjem o spoljnoj politici Srbije podrazumevamo izlaganje ideja o geostratekim, politikim, vojnim, ekonomskim i kulturolokim faktorima koji su uticali ili bi uticali na meunarodni poloaj Srbije u procesima
dugog trajanja. Radi se o analizama, vizijama, predvianjima, osmiljavanju i predlozima koraka koje je, po miljenju autora dokumenata, Srbija trebalo da preduzme
u budunosti kako bi zauzela odreeno mesto na meunarodnoj sceni. Najee su u
obzir uzimani, ukoliko je to bilo mogue, stavovi i razmiljanja srpskih vladara, kraljeva ili predsednika drave, efova vlada i ministara inostranih poslova u trenutku kada
su oni bili na funkcijama. Meutim, ukoliko takva razmiljanja nisu sauvana ili ih nije
bilo, uzimana su u obzir zvanina dravna dokumenta, konvencije i delovi Ustava koji
su se odnosili na spoljnopolitiki poloaj Srbije, posebno u prvoj polovini XIX veka, kao
i razmatranja ostalih dravnih zvaninika koji su se bavili spoljnom politikom. Pri tom
treba imati u vidu da je do 1878. godine, Srbija bila vazal Osmanskog carstva i da su u
Srbiji do dinastikog prevrata 1903. godine, presudni uticaj na spoljnu politiku imali
skoro iskljuivo vladari i ministri inostranih dela. Sa razvojem parlamentarizma u Srbiji, spoljnom politikom su poeli da se bave i poslanici, profesori univerziteta, intelektualci i ljudi od pera. Zato smo odluili da u zbirku uvedemo i neoficijelna razmiljanja
68
o spoljnoj politici Srbije. Radi upotpunjavanja i produbljivanja znanja sainili smo i

detaljan spisak literature o spoljnoj politici Srbije XIX i XX veka, kao i spisak meunarodnih ugovora Srbije sa naznakom gde se ti ugovori mogu nai i proitati.
Svaki izbor dokumenata je, po svojoj prirodi, nesavren, nepotpun i podloan
kritici. Svesni smo da mnoga dokumenta nismo uvrstili u zbirku zbog obimnosti istorijske grae i ogranienosti prostora za objavljivanje. Ipak, eleli smo da ponudimo
dokumenta koja su karakteristina za odreenu epohu istorije srpske spoljne politike
i diplomatije. Princip na osnovu koga smo vrili izbor dokumenata bio je hronoloki i
problemski.
Od vremena srpske revolucije 1804. godine do danas mogue je izdvojiti desetak perioda u kojima su preovladavali odreeni spoljnopolitiki problemi za Srbiju. Period od 1804. do 1830. godine karakterisali su prvi koraci ka izgradnji moderne srpske
diplomatije i tenja ka sticanju autonomnog poloaja za Srbiju u okviru Osmanskog
carstva. Borba za Ustav i meunarodni poloaj Srbije, kao i prva sistematizovana razmiljanja o spoljnopolitikoj poziciji Srbije u budunosti, karakterisali su period od
1830. do 1878. godine. Vreme od sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878.
do 1903. godine bilo je obeleeno naizmeninim oslanjanjem na velike sile AustroUgarsku i Rusiju. Od 1903. do 1912. godine demokratski sistem po ugledu na evropske
liberalno - demokratske drave bio je u povoju, a na spoljnopolitikom planu, 1908.
godine, izbegnut je rat sa Austro - Ugarskom. Ipak, period od 1912. do 1918. godine
karakterisali su ratna diplomatija i, kao posledica rata, stvaranje junoslovenske drave. Da li je nova drava bila sluajna tvorevina ili ostvarenje srpskih spoljnopolitikih
i diplomatskih strategija nasleenih iz XIX veka, moemo da se zapitamo za period
od 1918. do 1941. U meuratnom periodu, nova Kraljevina se na spoljnopolitikom
planu oslanjala na Francusku i na sistem regionalnih saveza kratkog daha kao to su
bili Mala Antanta i Balkanski savez. Za period od 1941. do 1945. godine, karakteristina su razmiljanja i delovanja vezana za svetski i graanski rat. Od 1945. do 1991.
godine, komunistika Jugoslavija je postala Trojanski konj u Istonom bloku, a svoje unutranjepolitike probleme pokuavala je da prikrije snanom spoljnopolitikom
aktivnou nesvrstanosti. Pad komunizma u Istonoj Evropi junoslovenska drava nije preivela; raspala se u besmislenom krvavom ratu od 1991. do 2000. godine.
Osnovne odlike perioda od 2000. godine do danas su tranzicija u unutranjepolitikoj
i spoljnopolitikoj orijentaciji, proces evropskih integracija i traenje uloge u regionu
osnovne. Potraga za novim identitetom Srbije, evropskim, demokratskim, utemeljenim na pravu i pravinosti, znaajno je produbljena od 2006. godine kada je Srbija,
kao i posle 1878. godine, ponovo izala na meunarodnu scenu kao samostalni meunarodno priznati akter.
Dananja Srbija i njena spoljna politika su proizvod dvovekovnog razvoja tokom
kojeg je sloeni skup evropskih procesa i lokalnih odnosa bio povezan politikim delovanjem vladara, diplomata, vojskovoa i pojedinaca koji su bili proeti eljom za
dostizanjem slobode i meunarodnog priznanja, nacionalnim ujedinjenjem i ulaskom
u moderne evropske tokove. U ishodu tog razvoja nije bilo nieg neminovnog. Razvoj je tekao daleko od linearnog, pa smo izabrali ona dokumenta koja govore o meunarodnim usponima i padovima Srbije, uspesima ali i nedoumicama, sumnjama i
nedoreenostima njene spoljne politike. Jedno od centralnih pitanja na koje ukazuje
ova zbirka je u kojoj meri su srpski dravnici tokom vie od dva veka realno procenji-
69
vali odnos spoljnopolitikih elja i stvarnih, materijalnih i ljudskih mogunosti Srbije.

Takoe, jedno od glavnih pitanja je i odnos spoljne i unutranje politike, tj. u kojoj
meri su razmiljanja o spoljnoj politici bila izraz odnosa snaga u unutranjoj politici
Srbije. Pored toga, pokuali smo da skrenemo panju na mogua istraivanja u oblasti transfera znanja ili spoljnih uticaja na ideje i spoljnopolitike koncepcije srpskih
dravnika i ministara. Da li su njihove ideje bile plod line procene trenutka ili analiza zasnovanih na odreenim metodolokim postulatima? Da li su ostvarenja srpske
spoljne politike i diplomatije bila plod spleta okolnosti ili sporog i dugotrajnog delovanja renuvenovskih dubinskih snaga? Kako su srpski dravnici i diplomate gledali
na junoslovensku dravu? Tu je i pitanje kako su srpski dravnici i diplomate gledali
na meunarodni ambijent ili spoljnopolitiki kontekst odreenog vremena? Da li su
ga uzimali u obzir u ostvarivanju svojih ciljeva ili su ili suprotno njegovim tokovima?
Da li se u periodima mira razboritije razmiljalo i delovalo u skladu sa evropskim sistemom uspostavljenih odnosa, a u periodima rata kratkovido, na brzinu, prema frustrirajuoj ratnoj situaciji? Trudili smo se da odabrana dokumenta budu od koristi za
prouavanje istorije srpske diplomatije, njenog razvoja i funkcionisanja, postojanosti i
promenljivosti ideja na osnovu kojih se ona gradila, ali i da ukau na socijalno poreklo,
obrazovanje, mentalitet i politiku kulturu srpskih dravnika i diplomata.
Zbirka ima za cilj da omogui studentima, lanovima univerzitetske zajednice,
diplomatama u procesu obrazovanja ili u slubi, politiarima i iroj javnosti da se upoznaju sa dva veka bogate srpske spoljnopolitike aktivnosti. eleli smo da ponudimo
materijal na osnovu koga e biti mogue da se vre analize, istraivanja, poreenja
i upotpunjavanja znanja sa metodolokog stanovita istorijske nauke, politikologije i sociologije. Pored toga, cilj nam je bio da doprinesemo da se razvije diskusija o
spoljnoj politici Srbije u najirim zainteresovanim krugovima drutva. Uvereni smo da
bi takva diskusija zasnovana na argumentima drutvenih i humanistikih nauka bila
doprinos razvoju srpskog drutva u celini, poto su spoljnopolitike teme dugo bile
zapostavljane ili nestruno precenjivane usled duboke krize srpske drave i drutva
devedesetih godina XX veka izazvane ratovima i razaranjima na prostorima bive SFR
Jugoslavije.
Dr Stanislav Sretenovi
Institut za savremenu istoriju
Izbor dokumenata o spoljnoj politici Srbije /18042010/

ine originalni tekstovi dokumenata i ne podleu lekturi.
71
IZBOR DOKUMENATA
O SPOLJNOJ POLITICI SRBIJE
/18042010/
1. IKOV MIR, 1807.1
1. Srbi se obavezuju ostati verni Porti i plaati godinje 722.500 gr. danka.
Taj je danak ovako detaljiran:
Za 20.000 porodica, bez promene, po 16 groa na porodicu . . .
Za 70.000 haraa po 3 groa svaki . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za eit /t. j. za sve skele i umruke sem beogradskog umruka/
Za abaki vojvodaluk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za prenos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prenos: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za vojvodaluk poarevaki, smederevski, jagodinski i
one to od njih zavise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za neka sela i eit uiki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za ibuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
300.000
210.000
. 80.000
. 80.000
670.000
670.000
. . . . . 17.000
. . . . . .3.500
. . . . . 32.000
Svega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722.500
Polovina e se plaati o Sv. oru, a polovina o Sv. Dimitriju.
2. Odnosno spahija nije nita ureeno u Carigradu i to je ostavljeno da se svri
u Beogradu izmeu Srba i spahija. Meutim Porta je zapovedila spahijama da oni
moraju pristati na konvenciju, po kojoj se od porodice nee plaati vie od deset
groa. Tu e pak sumu skupljati sami Srbi i predavati alaj-begu, koji e spahijama
razdavati.
Nazvan po Petru Iku, diplomati koji je bio jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka. Iko je 1806. godine posat
u Carigrad da vodi pregovore sa Portom o prekidu borbi. Kao rezultat tih pregovora doneo je u Srbiju turske ponude
za mir. Posle prvobitnog prihvatanja, ohrabreni vojnim uspesima i verujui u dolazak znaajne ruske pomoi, ustanici su januara, 1807. godine odbili turske ponude. Sauvano je nekoliko tekstova Ikovog mira od kojih objavljujemo
najautentiniju verziju.
72
3. Srbima se daje potpuna amnestija za prolost, prata im se zaostali danak i

sem toga za jo est meseci unapred.
4. Porta e isterati iz Srbije sve Turke smutljivce, naroito Janiare. Za uvara tvrava u Srbiji bie naimenovan paa po srpskoj zemlji /choix/ sa 500 ljudi, koji e biti
rasporeeni u Beogradu, Smederevu, apcu i Uicama.
5. Sloboda bogosluenja, sloboda dizati crkve i kole.
6. Glava Srbije priznaje se za ba-kneza, i bie nasledan. Sultan mu daje iz milosti
u nasledstvo sela Ripanj kod Avale, Obre na Katunu u Jagodinskom okrugu. Ba-knez
e imenovati za svaki okrug po jednoga kneza, koji e imati uza se petnaest oruanih
ljudi, a i vie ako bude potrebe, za skupljanje danka i uvanje bezbednosti. Ba-knez
imae uza se pedeset oruanih ljudi i ima pravo da nosi samur-kalpak.
Knezovi e skupljati danak i davati raun ba-knezu ili licima koje ovaj bude odredio da administruju narodne poslove. Ovaj e novac biti predavan naima ili oveku
koga nai za to odrede.
7. Paa ne sme slati po Srbiji komesare /bumbaire/ i njegov se autoritet prostire
samo na tvrave. Samo potvrda smrti zavisi od pae. Ako bi paa imao da izda neku
naredbu, on to moe initi samo preko ba-kneza.
8. Turci ive samo po tvravama. Kroz Srbiju mogu prolaziti samo sa pasoom
ba-kneza.
9. Da se pae esto ne menjaju. Da se menjaju na albu Srba.
10. Od gornje sume danka Porta je odredila 80.000 groa za izdravanje pota
/mezulana/; 120.000 groa za izdravanje pae, i prema tome paa ne sme nita vie
traiti od naroda. Srbi se pak obavezuju davati pai godinje 1000 kola drva i toliko
sena. I nita vie.
/Mihailo Gavrilovi, Ikov mir,
Srpski knjievni glasnik, Beograd, 1903., s.1618/
2. PAULUIJEVA KONVENCIJA, 1807.2

Dogovor /ie/ uinjen izmeu voda sloveno-srpskoga naroda ora
Petrovia Crnoga p pukovnika Nj. Carskog Velianstva markiza Paului, poslanog od
njegovog v. pr. g. generala od infanterije ministra inostranih dela i nosioca raznih ordena Andrije Budberga.
1. Pre svega prva je elja srpskoga naroda da bude pod zatitom Nj. C. Vel. Aleksandra prvoga.
Srpski narod najponiznije moli da Nj. C. V. odredi to pre spremnoga za upravu
zemljeupravitelja //, koji bi doveo narod u potreban red, zemlju srpsku uredio i prema ivotu i obiajima narodnim izradio ustav /i/, koji treba
da bude odobren i objavljen u ime Nj. Vel. Aleksandra prvoga.
Konvencija je dobila naziv po pukovniku Pauluiju, ruskom izaslaniku kod Karaora. Sainjena je 28. juna, /po
julijanskom kalendaru/ 1807. godine u vojnom logoru pod Negotinom, u trenutku kada su srpski ustanici oekivali
znaajnu pomo i zatitu Rusije. U tom trenutku, u Srbiji se nita nije znalo o pregovorima Napoleona I i cara Aleksandra u Tilzitu.
73
2. Poto se srpski narod poverava zatiti i odbrani Nj. Imp. Vel., to oekuje /od
Rusije/ sve to mu je potrebno / / i eli da se u Srbiji nikada ne moe ni najmanji deo zemlje dati kome, to jest da u Srbiji nikada ne moe biti
spahija i da tim putem niko ne moe doi u ropstvo.
3. Postavljanje raznih lica, osim Grka, za inovnike u Srbiji, kako vojne tako i graanske, vrie se u ime Nj. C. Velianstva.
4. Radi vee sigurnosti i bolje uprave u svakoj srpskoj tvravi potrebna je posada
od jednoga garnizona ruske redovne vojske i u svakoj tvravi, koja je danas u srpskim
rukama i u budue, koja se ruskom vojskom zauzme, naimenovae se po jedan ruski
komandant.
5. Da se od ruske redovne vojske u Krajinu prema vidinskoj granici za odbranu i
napad polje 3000 redovnih peaka, dva eskadrona kavalerije i jedan kozaki puk, a od
srpske strane ovoj vojsci, kad bude zatrebalo, da se doda 20.000 vojnika.
6. Srpskome narodu vrlo je potrebno da se utvrdi prema Bosni i da stvori vezu
s Crnogorcima, te da se tako Francusko-turske namere na toj strani osujete i onom
kraju obezbedi mir, da se uini milost /od strane ruske vlade/ i pored gore pomenute
vojske polju jo 3000 peaka, dva eskadrona konjice i jedan puk Kozaka, kojima se za
uspeno ratovanje u Bosni i spajanje s Crnogorcima ima dodati od strane Srba vojska
od 15.000, a granicu prema Bosni ima da uva srpska vojska.
7. Srpski narod vojujui s neprijateljem etiri godine potroio je sve to je imao, i
s toga trpi veliku oskudicu u novcu za izdravanje vojske i nabavku ostalih potreba. S
toga je potrebno zemljeupravniku, koji bi bio naznaen Srbima, dati znatnu sumu
novaca, koja bi se ostavila u blagajnicu. Blagajnica da bude u Beogradu, gde je mesto
stanovanja i zemljeupravnika.
8. Da bi se popravio veliki broj pokvarenih topova koji se nalazi u Beogradu i po
drugim tvravama, potrebni su dobri majstori kako za livenje topova tako i za topovska zrna i za barut.
9. Srbi vrlo mnogo oskudevaju u barutu i olovu, a danas u tome trpe najveu
oskudicu, s toga je potrebno da se u Beogradu uredi magazin, a topovi se ne trae s
toga, poto smo uvereni da ih ruska redovna vojska ima.
10. Za beogradski magazin potrebno je imati do 10.000 puaka vojnikih, na sluaj da se srpska vojska uvea.
11. Radi obrazovanja srpske vojske potrebno je da se polju est artilerijskih i
ininjerskih oficira.
12. Potrebno bi bilo da se polje jedna eta pionera i jedna artilerista, meu kojima bi bili i bombardiri.
13. Siroti srpski vojnici kad se rane, lee bez pomoi, poto nema ni doktora ni
apoteka, s toga su potrebni doktori i poljske bolnice, a naroito da se u Beogradu uredi
glavna bolnica i apoteka.
Za sve ove navedene take nama vrlo potrebne, kao i za druge, koje zasad ne moemo znati, najponiznije molimo i preporuujemo se velikoj oinskoj milosti Nj. C. V.,
najmilostivijega naeg zatitnika i branioca Aleksandra prvoga.
/Milenko M. Vukievi, Karaore, II,
Beograd, 1912.,s. 539 541./
74
3. DELOVI USTAVA KNJAESTVA SERBIJE TJ.

SULTANSKOG HATIERIFA, 1838.3
Isteki okolo polovine evala 1254 /od 10/22 do 12/24 Dekemvrija 1838/ sodravajui Ustav, darovani Njegovim Visoestvom iteljima; Njegove Provincije Serbije.
Mojemu Veziru, Jusuf-Muhlis-pai /da bi on bio proslavljen!/ i Knjazu Naroda
Serbskog Milou Obrenoviu /da bi njegov konac bio astliv!/
Po sili preimuestva i svoboda, darovani iteljima moje Provincije Serbije za njinu vjernost i njinu privrenost, i po sodraniju vie Carski Hatierifa, isteki ranije i
pod razlinim datumima od moje strane, pokazalo se nudnim, darovati ovoj Provinciji jedno vnutrenje Pravlenije i jedan nacionalni Ustav postojan, osobeni i preimuestveni, pod uslovijem, da Serbi ispolnjavaju tono u budue dunosti, vjernosti i
pokornosti, i da plaaju ispravno na propisan termine mojoj visokoj Porti danak, kog
je plaanje opredjeleno zakljueno.
1.
Shodno dakle organieskomu Ustavu, koji ja dajem Narodu Serbskom; dostoinstvo Knjaza dano je Tvojemu licu i Tvojoj familiji za nagradenije Tvoje vjernosti i Tvoje priverenosti, i po sodraniju Carskog Berata, koji si Ti ranije primio.
2.
Vnutrenje Pravlenije Zemlje vovjereno je Tvojim vjerni staranijama, i 4,000 kesa
prihoda godinjeg opredjelene su za Tvoje sobstvene trokove.
3.
Ja Ti nalaem u isto vreme:
a) naimenovanije razni inovnika Provincije;
b) izvrenije uredba zakona zavedeni;
v) verhovno povelitelstvo nad vojskama garnizona, nudnima za policiju i za predohranenije dobrog poredka i mira Zemlje od svakog napadenija i svakog naruenija;
g) staranije o predopredjeleniju i pokupleniju tereta i naloga javni, sirje obenarodni;
d) izdavanje svima Zvaninicima i inovnicima Provincije naloga i nastavlenija
uredbeni, koja bi bila nudna;
e) postupak izvrenija kazni, na koje budu osueni krivci po uredbama, i dajem Ti
pravo, praati sa izjatijama shodnima, ili i umekavati kazni.
4.
Ovoj moi Tebi povjerenoj suoj, Ti e sljedovatelno imati pravo sovereno, za
dobro pravlenije Zemlje i itelja, kog su dunosti na Tebe vozloene, izbrati, naimeno-
Ustav iz 1838. donet je u vidu sultanovog hatierifa i poznat je pod nazivom Turski ustav. On je zamenio Ustav iz
1835. godine koji je pisan po modelu belgijskog ustava i koga su mnogi smatrali suvie liberalnim. Na spoljnopolitikom planu Ustav iz 1838. godine je znaio pobedu Rusije i Turske, a na unutranjepolitikom planu pobedu stareinske opozicije, kasnije poznate pod imenom Ustavobranitelji.
75
vati i postaviti tri lica, koja, postavljena pod Tvojim nalozima, soinjavat e centralno
pravlenije Provincije, i zanimat e se jedno djelama vnutrenjima, drugo financijom, i
tree rukovodstvom sporni djela Zemlje.
5.
Ti e Tebi ustroiti jednu osobenu Kancelariju, koja e biti pod upravlenijem Tvog
Mjestobljustitelja, Predstavnika, komu e Ti naloiti, izdavati i pasporte i upravljati
snoenijama, sutestvujuima izmeu Srba i Vlasti inostrani.
6.
Obrazovatese i ustroiti jedan Sovjet, sastavljen iz Starjeina i najvaniji izmeu
Serba. islo lenova ovog Sovjeta bit e 17, izmeu koji jedan bit e Predsjedatelj.
7.
Onaj, koji nije Serbin roenjem, ili koji ne bi bio primio kaestvo Serbina po uredbama; koji ne bi bio stigao vozrast od 35 godina; ili koji ne pritjaava dobara nedviimi,
nee moi soinjavati ast Sovjeta narodnog, ni biti sitajem u islo njegovi lenova.
8.
Predsjedatelj Sovjeta kao i lenovi, bite izbrani Tobom, pod uslovijem, da oni budu sovreno poznani izmeu njiovi sogradana, svojom sposobnostiju i svojim kaestvom
estnog oveka, da su uinili kakve usluge svojemu oteestvu, i zasluili odobrenije obe.
9.
Posle izbora lenova i njinog naimenovanija, i pre njiovog vhoda u dunosti, svaki
od nji, i svi, poinjajui od Tebe, poloite zakletvu u ruke Mitropolita, kojom se oni
zavjeavaju, ne initi nita protivno interesima naroda; dunostima, koje su im naloene njiovim zvanijama; dunostima njiove sovjesti, ni mojoj Carskoj volji.
10.
Jedinstveno djelo Sovjeta bite; rasudavati o javnim interesima naroda, i Tebi
initi svoje usluge i svoje spomoenije.
11.
Nikakva uredba nee moi biti primljena, i nikakav nalog nee moi biti sabran,
bez da bi on najpre i predhoditelno od Sovjeta odobren i primljen bio.
12.
Plata lenova Sovjeta bite opredjelena Tobom sa soglasijem obim i nainom
shodnim, i kad njiova sovokuplenija budu ustrojena u mjestu centralnog pravlenija
Knjaestva, krug njine djejatelnosti bite ogranien i sveden na predmete sljedujue:
a) razsudavati i rjeavati voprose i toke kasatelno uredba i zakona Zemlje; Pravosudija; danka, i proi dajanija;
b) opredjeliti plate i nagradenija sviju Zvaninika zemaljski, kao i postavljati nova zvanija, ako bi se u tom potreba dala pouvstvovati;
v) prorauniti trokove godinje, nudne za pravlenije zemaljsko i razsudavati
o sredstvima najprilinijima i najshodnijima za nalaganje i kupljenje dajanija,
kojima zastirae se plaanje prihodom rashoda;
76
g) i na posljedak razsudavati o soineniju jednog zakona, koji opredjeljava islo,

platu i pravilo slube voinstva garnizona zemaljskog, opredjeljenog za obdranije dobrog poredka i spokojstva.
13.
Ovaj Sovjet imate pravo, dati ustroiti projekt sa izloenijem pobudenija za kakav zakon, koji se njemu polezan vidio bude, i Tebi ga predstaviti, stavivim Predsjedatelju i Sekretaru Sovjeta na njemu podpise svoje, svagda meu tim pod uslovijem,
da taj zakon nikoim nainom ne nosi diranje u zakona prava gospodstvovanija moje
visoke Porte, koja je Gospodar Zemlje.
14.
U voprosima, koji e biti razsudavani u Sovjetu, primite se rjeenije ono, koje
bude imalo za sebe viestvo glasova.
15.
Sovjet imate pravo, zahtjevati svake godine u Martu i Apriliju ot tri predpomenuta Popeitelja izvod njiovi djela za teenije godine, i pregledati njiove raune.
16.
Ova tri visoka Sanovnika, Popeitelji Vnutrenji Djela, Financije i Pravosudija, kao
i Popeitelj Tvoje Kancelarije, za vreme, dokle ispolnjavaju svoje dunosti, zasjedavate u Sovjetu, poloivi najpre zakletvu.
17.
Oni 17 lenova Sovjeta nee moi biti zbaeni bez uzroka, dokle ne bi bilo dokazano kod moje visoke Porte, da su se oni uinili povini zbog kakvog prestuplenija, ili
zbog naruenija zakona i uredba zemaljski.
18.
Bite izbran i naimenovan izmeu Serba jedan Kapu-ehaja, koji ima prebivati
postojano pri mojoj visokoj Porti, i otpravljati djela Naroda Serbskog shodno mojim
namjerenijama Carskim, i uredbama i svobodama nacionalnim Serbije.
19.
Djela Policije, Karantina, izdavanje naloga Knjaeski vlastima Okruija Zemaljski, upravlenije zavedenija obepolezni i pota; sodranije veliki drumova; i izverenije uredba kasatelno voinstva garnizona zemaljskog, sve ovo prinadleate Sanovniku,
opredjelenomu za djela vnutrenja.
20.
Onaj, to mu je naloeno upravlenije Financije, imate pregledati raune; gledati, da procvjeta trgovina; uvati i upravljati prihode obenarodnje, koji islo bite
opredjeljeno zakonima Zemlje; starati se da se stave u izverenije zakoni ustrojeni u
prizrjeniju trgovine i djela financijalni; plaati rashode zemaljske po raunima, soinjenima od proi Sanovnika; on e se starati, da se soini spisak dobara javni i privat-
77
ni, kao i dobara nedviimi kako zemaljski tako i praviteljstveni, i o obdjelaniju ruda i
uma, kao i o proima djelama, koja se odnose k njegovoj Kancelariji.
/Miodrag Jovii /urednik/,
Ustavi Kneevine i Kraljevine Srbije od 1835. do 1903. godine,
SANU, Odeljenje drutvenih nauka, Beograd, 1988./
4. ILIJA GARAANIN, NAERTANIJE,

PROGRAM SPOLJANE I NACIONALNE POLITIKE SRBIJE
NA KONCU 1844. GODINE4
Srbija se mora i u tom smotreniju u red ostalih evropejskih drava postaviti, stvorivi jedan plan za svoju budunost, ili tako rei da sastavi sebi jednu domau politiku
po kojim glavnim naelima treba Srbija kroz vie vremena stalno da se vlada i sve svoje poslove po njima postojano da upravlja.
Dvienije i talasanje meu Slavenima poelo je ve, i zaista nikad prestati nee.
Srbija mora ovo dvienije a i rolu ili zadatak, koji e ona u tom dvieniju za izvrenje
imati, vrlo dobro upoznati.
Ako Srbija dobro projesapi ta je ona sad? U kakvom se poloeniju nalazi? I kakvi
nju narodi okruavaju? To se ona mora uveriti o tome, da je ona mala, da ona u ovom
stanju ostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim okruavajuim je narodima za
postii svoju budunost svoj zadatak imati mora.
Iz ovog poznanja proistie erta i temelj srpske politike, da se ona ne ograniava
na sadanje njene granice, no da tei sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okruavaju.
Ako Srbija ovu politiku krjepko ne bude sledovala, i to je gore, ako je odbaci te
ne soini ovom zadatku dobro razmiljen plan, to e ona od inostranih bura kao mala
lada ovamo i onamo bacana biti, dok najposle na kakav golem kamen ne nameri, na
kome e se sva razdrobiti.
POLITIKA SRBIJE
Tursko carstvo mora se raspadati, i to raspadanje moe se samo na dva naina
dogoditi.
1. Ili e carstvo to biti razdeljeno; ili
2. Bie ono na novo sazidano od svojih hristijanskih itelja.
PRIMJEANIJA O RAZDELJENJU CARSTVA
O sluaju ovom neemo opirno govoriti, no samo to primetiti moramo da bi pri ovom
dogaaju Rusija i Austrija glavne role igrati morale, jer su one susedne i graniee sile.
4
U vreme pisanja Naertanija, Ilija Garaanin /18121874/ je bio ministar unutranjih dela Srbije /18431852/.
Jedan od najuticajnijih voa Ustavobranitelja, Garaanin je bio ministar inostranih dela /185253/, ministar unutranjih dela /1858/, predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela /18611867/.
78
Ove dve sile lako bi se mogle pogoditi i sloiti, koje e zemlje u predjeli kojoj
pripasti. Austrija samo za pritjaavanjem zapadnih, a Rusija za osvojenjem istonih
zemalja teiti moe. I po tome moe biti da bi prava linija od Vidina do Salonika povuena, mogla ovo pitanje na zadovoljstvo obadveju strana rjeiti. Tako dakle u sluaju
razdeljenja, svi Srbi samo Austriji pali bi u djel. Austrija i Rusija znadu to odve dobro da tursko carstvo kao takvo, dugu budunost nee imati. Obe drave ovu priliku
upotrebljuju da uine svoje granice to skorije rairiti. Oba dve one na tome rade svakojako, da preduprede i prepree da se na mesto turskog drugo hristijansko carstvo
izrodi; jer bi onda za Rusiju iezla lepa nadeda i prijatan izgled, da e Carigrad uzeti
i drati, koje je njen najmiliji plan od Petra Velikoga; a za Austriju porodila bi se otuda
grozea opasnost da e June Slovene svoje izgubiti.
Austrija dakle mora pod svima opstojateljstvima biti neprestano neprijatelj srbske drave; sporazumjenije dakle i sloga sa Austrijom jeste za Srbiju politika nemogunost; jer bi ona sama sebi ue na vrat bacila. Samo Austrija i Rusija mogu raditi o
propasti i razdeljenju turskog carstva. One se o tome brinu. Rusija ovo stanje ve od
mnogo godina prepravlja i priugotovljava. Sad ve i Austrija ne moe inae, nego mora i ona pomagati i za sebe gledati kao to je i pri razdeljenju Poljske inila. Prirodno
je da se sve ostale sile pod predvoditeljstvom Francuske i Engleske ovom rairavanju
i poveanju Rusije i Austrije protive. One e moe biti smatrati za najbolje sredstvo,
kojim bi se ovo razdeljenje preduprediti moglo, da se tursko carstvo u jednu novu nezavisnu hristijansku dravu promeni, jer ovako bi se prazno mesto posle propasti Turske ispunilo i tako bi se samo moglo ravnovjesije evropejsko u celosti zadrati. Osim
toga druge pomoi nema.
Srpska drava koja je ve sreno poela, no koja se rasprostirati i ojaati mora,
ima svoj osnov i temelj tvrdi u carstvu srpskom 13-ga i 14-ga stoljetija i u bogatoj i
slavnoj srpskoj istoriji. Po istoriji ovoj zna se da su srpski carevi poeli bili grkom
carstvu mah otimati i skoro bi mu konac uinili te bi tako na mesto propadeg istono-rimskog carstva srbsko-slavensko carstvo postavili i ovo naknadili. Car Duan silni
primio je ve grb carstva grkog. Dolazak Turaka prekinuo je ovu promenu i prepreio
je ovaj posao za dugo vreme, no sad, poto je sila turska slomljena i unitena tako rei,
treba da pone isti onaj duh dejstvovati, prava svoja na novo traiti, i prekinuti posao
na novo nastaviti.
Ovaj temelj i ove osnove zidanja carstva srbskog valja dakle sad od razvalina
i nasutima sve vema istiti i osloboditi, na vidik izneti, i tako na ovako tverdom i
stalnom istorieskom fundamentu novo zidanje opet preduzeti i nastaviti. rez to
e ovo predprijatije u oima sviju naroda a i samih kabineta, neiskazanu vanost i
visoku vrednost zadobiti; jer emo onda mi Srbi pred svet izii kao pravi naslednici
velikih naih otaca koji nita novo ne ine no svoju dedovinu ponavljaju. Naa dakle
sadanjost nee biti bez sojuza sa prolou, nego e ova initi jedno zavisee, sastavno i ustrojeno celo, i zato Srbstvo, njegova narodnost i njegov dravni ivot stoji
pod zatitom svetog prava istorieskog. Naem teenju ne moe se prebaciti, da je
ono neto novo, neosnovano, da je ono revolucija i prevrat, nego svaki mora priznati
da je ono politiki potrebno, da je u prastarom vremenu osnovano i da koren svoj u
preanjem dravnom i narodnom ivotu Srba ima, koji koren samo nove grane tera
i na novo procvetati poinje.
79
Ako se novo preporoenje srpskog carstva s ove take smatra, onda edu i ostali
Juni Sloveni ideju ovu vrlo lako razumeti a i s radostiju primiti, jer valjda ni u jednoj
evropejskoj zemlji ne ivi tako spomen istorieske prolosti kod naroda, kao kod Slavena turskih, kod kojih je ivo i vjerno opominjanje sviju skoro slavnih mueva i dogaaja istorije njihove jo i danas. I zato se moe sigurno raunati da e posao ovaj u
narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu
da bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao.
Srbi su se meu svima Slavenima u Turskoj prvi sobstvenim sredstvima i snagom
za svoju slobodu borili; sljedovatelno oni imaju prvi i puno pravo k tome da ovaj posao
i dalje upravljaju. Ve sada na mnogim mestima i u nekim kabinetima predvide i slute
to: da Srbima velika budunost predstoji i to je ono to je pozornost cele Evrope na
Srbiju navuklo. Kad mi ne bi dalje mislili nego samo na knjaevstvo kao to je sad, i
kad ne bi u ovom knjaevstvu klica budueg srpskog carstva leala, onda ne bi se svet
vie i due sa Srbijom zanimao nego to je sa Moldavskim i Vlakim knjaevstvima inilo, u kojima nema samostalno naelo ivota i koji se dakle samo kao privjesci Rusije
smatraju.
Nova srbska drava na jugu podavala bi Evropi sve garancije da e ona biti vrsna
i krjepka drava i koja e se moi meu Austrijom i Rusijom odrati. Geografieskoje
poloenije zemlje, povrina zemaljska, bogatstvo na prirodne proizvode i vojeni duh
itelja, dalje uzvieno i vatreno uvstvo narodnosti, jednako poreklo, jedan jezik sve
to pokazuje na njenu stalnost i veliku budunost.
O SREDSTVIMA, KOJIMA BI SE CJELJ SRBSKA POSTII MOGLA
Kad se sa opredjelenou zna ta se hoe i kad se stalno i krjepko hoe, onda edu
se sredstva za postienje naznaene cjeli potrebna kod jednog sposobnog praviteljstva
i lako i skoro nai, jer narod je srpski tako dobar, da se s njim sve, no samo razumno
postii moe.
UVODNA SREDSTVA
Da bi se opredjeliti moglo ta se uiniti moe i kako se u poslu postupiti ima, mora praviteljstvo znati u kakvom se poloeniju svagdar nalaze narodi raznih provincija
Srbiju okruavajuih. Ovo je glavno uslovije tanog opredelenija sredstva. Za ovu cjel
treba pre svega otroumne, od predponjatija ne zauzete i praviteljstvu verne ljude
kao ispitatelje stanja ovih naroda i zemalja poslati i ovi bi morali posle svog povratka
tano pismeno izvestije o stvari dati. Naroito se treba izvestiti o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Albaniji. U isto vreme nuno je da se tano poznaje i stanje
Slavonije, Hrvatske i Dalmacije, a razume se da u ovo spadaju i narodi Srema, Banata
i Bake.
Ovim agentima nuno je dati nastavlenija kojim e nainom ove zemlje obii i
proputovati. Izmeu proeg treba im naznaiti koja mesta i koja lica treba naroito
da upoznadu i da izvide. Pored materijalnih instrukcija treba im dati i jednu obtu,
glavnu instrukciju, u kojoj edu biti sledujue take opredjeljene koje e ti ispitatelji
ispuniti morati.
80
1-vo. Rasuzdavaedu politiesko stanje zemlje, osobito partaje u njoj nalazee

se; kupiedu beleke po kojima bi se narod bolje upoznao i uvstva srca njegovog,
dakle tajne elje njegove saznati mogle; no pre svega naznaiedu ono to se kao prepoznata i ve javno izreena narodna potreba smatrati mora.
2-go. Naroito treba paziti na vojeno stanje naroda i zemlje; kao na ratni duh,
naoruanost naroda, posle islo i raspoloenje pravilne vojske; gde se nalaze ratni magazini i arsenali; gde se u zemlji proizvode ratne potrebe kao debana i oruje; ili od
kud se dobijaju i u zemlju unose itd.
3-e. Soiniedu opisanije ili karakteristiku i spisak od najvaniji i najvei upliv
imajui mueva, ne izuzimajui iz toga ni one koji bi protivnici Srbije bili.
4-to. to se u kojoj provinciji o Srbiji misli, ta narod od Srbije oekuje, i ta li
ljudi od nje ele i ega se od nje boje.
Naravno se jo ovom nastavljeniju i to dodati mora ta svaki izaslanik o srbskoj
politici za sad kazati i saoptiti sme i moe; koje i kakve nadede probuditi sme i nato
pozornost i vnimanije osobito ondanji prijatelja Srbije obratiti mu valja.
NAJPRE DA OZNAIMO NAA OTNOENIJA SPREMA BUGARSKE
Bugarska je izmeu sviju slovenski zemalja najblia slavnom gradu carstva turskog; najvea ast ove zemlje lako je pristupna; ovde se nalaze najvanije vojne pozicije Turaka i vea polovina njiove vojske. Ni u kojoj drugoj evropskoj zemlji ne dri
se Turin da je tako siguran i jo sad gospodar kao u ovoj; osim toga su Bugari skoro
svi oruja lieni, i nauili su ve sluati i raditi, pokornost i posao uli su kod njih u
obiaj. No ova primjeanija ne treba da nas poremete da pravu vrednost Bugara ne
pripoznamo, ili to je jo gore da ih prezremo. Istina je to po nesrei, da Bugari premda su najvea grana slavenskog naroda u Turskoj, skoro nikako nemaju poverenje u
svoju sopstvenu snagu i samo na spoljana iz stranih zemalja /Rusije/ dolazea podstrekanija usuuju se oni uputati se u pokuenija osloboditi se. Rusiju oni smatraju
svagdar kao silu koja najvie za njihovo izbavljenje i osloboenje uiniti moe i hoe,
osim to bi Rusija sama za sebe radila i Bugarima u mesto turskog svoj jaram mnogo
rapaviji nabacila, no ona se ni inae, kao to se je pokazalo, ne sme usuditi neposredstveno sa svojom vojskom Bugarima u pomo pritei, jer je Evropa ve upoznala
pravu narav onih tobo blagorodnih namjera ruskih u smotreniju Turske, i zaista bi se
osobito evropejski rat izrodio kako bi Rusija jo jedanput preko Dunava prei htjela.
Iz tog uzroka Rusija se stara da posredstvom drugih dejstvuje i to proizvede to sama
neposredstveno ne moe. Tako je bio knjaz Mihailo u ovom poslu njihovo bezvoljno
orudije, i ona e zaista eleti da se povrati onom planu, koji je sredstvom knjaza Mihaila u djelo privoditi poela bila.
No budui da praviteljstvo knjaza Aleksandra ne pritjaava povjerenje Rusije, jer
se ono ne da ko slepo orudije njeno upotrebiti, to se dakle Rusija vidi primorana da na
prevratu sadanjeg praviteljstva radi, kako bi posle njegovog padanija jedno praviteljstvo za svoje planove ustanoviti mogla.
Sva pokuenija za prevariti Rusiju i nju o tom uveriti da e sadanje praviteljstvo
sledovati njenim planovima, bila bi posve bezuspjena. Kad sama Rusija primeti da se
u Srbiji samostalni narodni duh probuuje, onda ona nee verovati nikakvim predlo-
81
enijama koja bi joj se inila, jer Rusija je mnogo lukavija nego da bi se dala u jednu
zamku uplesti, koja je protivna njenim namjeranijama. Sta vie i to se jo daje misliti
da bi Rusija sve tenje Srbije za stupiti u tenji sojuz i sporazumlenje sa ostalim turskim Slavenima, ako bi ih samo saznala, samo na to upotrebila, da one ljude, koji bi
ovaj posao upravljali u Turskoj, Austriji i ostalim vlaenijama izdade, kako bi rez to
Evropu uverila da to nije Rusija nego buntovna i njoj protivea se Srbija koja ovakva
prevratna tenja podpomae. No pored svega toga Rusija e se rado o ovim sporazumjenijama izvestiti dati, da bi tako trag i teaj njihov poznati i ove malo po malo za
sebe uzeti i upotrebiti mogla.
I koliko god se Srbija samostalnije upravljala bude, to e sve manje povjerenje
kod Rusije imati, i ako Rusiji nikako za rukom ne ispadne da stanje u Srbiji promeni i
takvu samostalnu politiku Srbije unitoi, ona e se tada jamano truditi da sve turske
Slavene od Srbije odvrati, da njih sve izmeu sebe razdvoji i u neslogi zadri, a sama
e sa svakom pojedinom granom po osob u otnoenje i sporazumljenje stupiti. Ako se
dakle Srbija pri ovom uticanju ne pokae djejatelnija i revnosnija nego Rusija, to e
nju ova pobjediti i pretei.
Pri ovom delu treba se obmana uvati. Rusija se nikad pred Srbijom poniziti nee, a ako ona vidi da Srbija nee njoj sa svim odano i bez uslovija sluiti, to e ona sva
uslovija gordo i sa prezrenjem odbaciti. Ta ona je zaista i mudre sovjete sobstvenih
svojih diplomata, kao jednog Livena, estoko odbacila, upravo zato to su ovi samo
privremeno poputanje predlagali; moe li se dakle misliti da e se ona prema stranim
povodljivija pokazati nego prema svojim sobstvenim i vernim sluiteljem? No najposle kad se u Srbiji ne bi niko nalazio, koji bi se Rusiji bezuslovno predati hteo, i kad bi
Rusija primorana bila sa onima raditi, koji joj samo pod uslovijama sluiti ele, onda
se ona ne bi zatezala i sa ovim sojuziti se i raditi, jer ona najposle ne bi mogla nikad
Srbiju sa svim ostaviti, no dokle god ona nalazi ljudi u Srbiji koji se njoj bezuslovno
povinjuju i nju sluaju; to e ona svagdar takve Srbe pretpostavljati onim pravim patriotama.
Rusija ne da sebi od tako male drave, kao to je Srbija uslovija propisivati; ona
zahteva da se njeni sovjeti kao zapovesti bezuslovno sluaju, i oni koji njoj sluiti ele
moraju se njoj sa svim i predati. Istina ona se po nekada ini da prima sve da joj slue,
ali ona ih ni u to ne upotrebljava, jer jedni ne pritjaavaju njeno povjerenje, i tako,
rez ovakav njen nain postupanja, svaka prilika iezava za moi nju prevariti.
Ako Srbija eli iz sadanjeg podinjenog stanja izvui se i cela, prava drava postati, morae se truditi da malo po malo politiesku mo Turske unitoavajui, sebi
je prisvoji; jer upravo ovo je ona toka, u kojoj se srpska i ruska politika sukobljavaju,
poto i Rusija na oslabljenje politieske sile carstva turskog radi. No iz ovog soglasija
ipak nikako ne sleduje da su cjel i namera obadveju ona ista, i da po tome njihova politika u harmoniji i soglasiju biti mora. Ukratko da reknem: Srbija mora nastojavati da
od zdanija turske drave samo kamen po kamen ocepljuje i prima kako bi od ovog dobrog materijala na starom i dobrom temelju starog carstva srbskog, opet veliku novu
srpsku dravu sagraditi i podignuti mogla. Jo sad dok je Srbija pod turskom vladom,
daje se ovo sazidanje priugotoviti i pripraviti, jer se ovakvi poslovi ne mogu u poslednjem magnoveniju preduzimati i svriti.
Govoreno je ovde o naravi ruske i srbske politike obirnije, a to upravo za to to
je Bugarska ona zemlja u kojoj se ruski i srpski upliv najpre i najvie susresti mora.
82
Mi smo ovde mnogo o tom govorili i dokazivali iz kog uzroka srpska politika ne
moe na e se soglasiti sa onom ruskom; no mi u isto vreme i to kaemo, da Srbija ni s
kim lake ne bi mogla svoju cjel postii no u soglasiju s Rusijom, ali to samo onda kad
bi Rusija savreno i potpuno primila i uslovija Srbije, koja bi pod navedenu Srbijinu nameru tj. budunost njenu u prostranom smislu osigurala. Jedan sojuz izmeu Srbije i
Rusije bio bi zaista najprirodniji, no da se taj uini od same Rusije zavisi, i Srbija treba
da ga prima s rairenim rukama, ali svagdar poto se uvjeri da Rusija svesrdno i iskreno predlae, koji e samo onda moi biti, ako ona od dosadanje svoje sisteme odstupi
tj. ako uzdri da je za prirodniji sojuz sa Srbijom, makar malom, nego sa Austrijom za
koje ona Zapadne Slavene i uva. Premda se ja ne nadam da e se Rusija ikada hteti
Srbiji iskreno prikloniti, ipak nuno je to ovde spomenuti od kakve bi to polze za Srbiju
bilo, i da takovo pojavlenije trebalo Srbiji, jer i ako je tako mnogo govoreno protiv Rusije nije to iz mrzosti injeno koliko iz nude na koju nas je sama Rusija tolikim svojim
postupcima nagnala.
Jo nekoliko rei o Bugarskoj pa emo dalje prei. Ako smo mi raspoloenje duha
narodnog u Bugarskoj dobro poznali, i ako nismo ona rodoljubiva sredstva koja ona
pritjaava otve malo uvaavali, onda moramo kazati da ovde vea usiljavanja za osloboenje otaestva od turskog jarma jo su daleko. I opet Rusija glavna svoja teenja
ovamo upravlja, jerbo je ova zemlja uprav pred vratima Carigrada i na njenom putu
k ovom poloena; no i otnoeniju k Srbiji, Bugarska isto to poloenije i znaenje ima
koje i za Rusiju. Ako Rusija samo jo nekoliko godina ovako u Bugarskoj dejstvuje, kao
to je do sad radila i ako za ovo vreme Srbija ostavi da Rusija radi tamo bez da i Srbija
to ini, zaista e meutim Rusija toliko uspjeti, da nee ni malo vie trebati srbskog
upliva u Bugarskoj. Neka ovo za Srbiju bude znak i opomena i neka ona ne zaboravi da
samo ondaj politiesko prijateljstvo oekivati moe, ako smo ljubav nau prema prijatelju ve od pre posvedoili i dokazali. Srbija mora za Bugarsku neto uiniti, poto
ljubav i pomo mora biti vzajmna.
Poto smo dakle poloenje za dananju Bugarsku i njenu veliku znamenitost za
Srbiju ukratko oznaili i poto smo ruski upliv koji tamo vlada neto spomenuli, prelazimo k tome da naertamo nekoliko uvodnih sredstava za to kako valja srbski upliv
u Bugarskoj utemeljiti.
1. Bugari nemaju vaspitajua i uevna zavedenija, zato bi trebalo da Srbija svoje
kole Bugarima otvori, i osobito da nekoliko blagodjejanija za Bugare mlade, u
Srbiji uee se, naredi.
2. Bugarsko svetenstvo ponajvie je grko, a ne narodno bugarsko; za to bi vrlo
poelatelno, i polezno bilo da bi neko islo mladih Bugara bogosloviju u Srbiji
svrilo, pa kao svetenici u njihovo oteestvo meu svoj rod se vratilo.
3. Valjalo bi tampati bugarske molitvene i druge crkvene knjige i bugarska djela
u Srbiji; ovo vano sredstvo Rusija ve odavno upotrebljava, i Srbija mora gledati da Rusiju u tome pretee.
4. Potrebno je da pouzdani i sposobni ljudi putuju po Bugarskoj, koji bi pozornost
bugarskog naroda na Srbiju obratili i u njemu prijateljska uvstva prema Srbiji
i srbskom praviteljstvu probudili, i zajedno i nadedu oivljavali da e Srbija
zaista Bugarima za njihovo izbavljenje u pomo pritei i za njihovu sreu starati se.
83
O POLITIKI SRBIJE U SMOTRENIJU BOSNE, ERCEGOVINE, CRNE GORE I

SJEVERNE ALBANIJE
Kad mi povrinu i geografsko poloenje ovih zemalja, ratni duh njihovih itelja, i
ono mnenije i nain miljenja njihov u blie rasmotrenije uzmemo, mi emo lako na tu
misao doi da je ovo ona ast turskog carstva, na koju Srbija najvei upliv imati moe.
Stalno opredjeljenje i ureenje ovoga upliva ini nam se da je za sad /1844/ glavni zadatak srpske politike u Turskoj.
1. Kad dva susedna naroda meu sobom ui i tenji sojuz zakljuiti ele to se pre
svega granica koliko je bolje mogue otvoriti mora, da bi se neprestano saobraanje to je vie mono olakalo i ivim uinilo. No Srbija se od ovih svojih
sunarodnika u Turskoj kao nekim kineskim zidom odelila, i saobratenija je
na toliko samo malo mesta dozvolila, da ima kua u veim varoima, koje vie vrata imaju za ulazak i izlazak ne eli knjaevstvo srbsko. Zato neka strae
na granicama istina ne umale, no da se mesta sastanaka, izlaska i ulaska na
srpskoj granici umnoi sprama Bosne. A zato ne i Bugarske? Uvedeni sastav
odjeljenja mogao je u svoje vreme polezan biti; no tu sistemu i sad jo zadrati
znailo bi toliko koliko Srbiju usamljivati i zatvarati, a to je njenoj budunosti
i njenom napretku sa svim protivno.
2. Treba na to ii da se dva naroda, istono pravoslavni i rimokatolieski meu
sobom u svojoj narodnoj politiki razumeu i sloe, jer samo tako moe se sa
dobrim uspjehom ova politika sledovati.
Srbije je dunost da glavne osnove ove politike obadvema astima naroda ondanjih predloi, jer ona u ovom djelu moe sa vanou postupati, koje ona po pravu diplomatieski priznati i po mnogogodinjem iskustvu initi je duna. Jedna od glavnih
osnova naznaava se: naelo pune vjerozakonske slobode. Ovo naelo morae svima
hristijanima, a ko zna da povremenu i nekim muhamedancima dopasti se i zadovoljie
ih. No kao najglavniji i osnovni zakon dravni mora se predstaviti i utvrditi u tome, da
knjaevsko dostojinstvo mora biti nasledstveno. Bez ovoga naela, koje sainjava jedinstvo u najviem dravnom dostojinstvu ne moe se stalan i postojani dravni sojuz
meu Srbijom i ostalim susjedima Srbima ni pomisliti.
Ako Bonjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje
Srba na provincijalna mala knjaevstva pod osobitim vladajuim familijama koje bi
se nepremjeno tuem i stranom uplivu predale; jer bi one meu sobom sarevnovale i
jedna drugoj zavidile. Ove familije nikad se ne bi dale vie do toga dovesti da interes
svoje koristi kakvoj drugoj familiji na ertvu prinesu, pa ba ni onda kad bi od takvog
portvovanja napredak sviju ovi naroda zavisio.
Iz ovih osnovopoloenija sleduje, da, ako bi se pre ovog opteg sojedinjenja Srpstva to osobito u Bosni preobraavati poelo, da se to preobraenje tako ini kako bi
ono samo sluilo kao priugotovlenije za ono opte sojedinjenje sviju Srba i provincija
ujedno, kojim jedinim nainom moe se raunati na postienje one velike cjeli i onog interesa koji je svima ovim Srbima jednak. Jer ovde Srbiju samo zato napred stavljam to
ona jedina moe tu stvar priugotovljavati i duna je neprestano negovati do vremena
koje e doneti izvrenje ovog plana i koje vreme da bi sazrelo Srbija e na tome raditi.
84
Ko god dakle ovom narodu dobra eli on ne sme Bonjacima nasledstveno knjaevsko dostojinstvo preporuivati. U takom sluaju neka bi se meu tim izbirali najvaniji ljudi iz celog naroda i to ne za celi ivot, no na izvjestno vreme, koji bi kao
neki sovjet obrazovali. Sa ovakvom makar provincijalnom i odeljenom vlastju, ostao bi
otvoren put za napredak; lako bi se onda Srbija u svoje vreme sa Bosnom tjenje sojuziti i skopati mogla, jer onda ostae ovaj sojuz moguan i vjerojatan.
Tree osnovno naelo ove politike jest: jedinstvo narodnosti, kojeg diplomatieski
zastupnik treba da je pravlenije knjaevstva Srbije. K ovome treba dakle uiniti da se
Bonjaci i ostali Slaveni obrate i kod ovog treba zatitu i svaku pomo da nadu kad god
se o tom radilo bude ovog naela vrednost pokazati. Srbija u ovom smotreniju morae
o tom uvjeriti da je ona prirodna pokroviteljica sviju turski Slavena i da edu samo onda
kad ona dunost ovu na sebe uzme, ostali Slaveni njoj pravo to ustupiti da ona u imenu njihovom neto kae i ini. Ako bi Srbija svojim sosjedima taj nesreni i zli primjer
davala da ona samo na sebe misli, a za nevolju i napredak ostali ne bi marila, nego bi
to ravnoduno smatrala, to bi onda jamano i ovi samo njenom primjeru sledovali, ne
bi je sluali, i tako bi umesto sloge i jedinstva nastupilo nepovjerenije, zavist i nesrea.
3. Ujedno nuno je i to, da se ne samo svi osnovni zakoni, ustav i sva ustrojenija
glavna knjaevstva Srbije u Bosnu i Hercegovinu meu narodom rasprostranjavaju, nego jo i to da se za vremena nekoliko mladih Bonjaka u srpsku
slubu dravnu prima da bi se ovi praktino u politieskoj i financijalnoj struci
pravlenija, u pravosudiju i javnom nastavleniju obuavali i za takove inovnike pripravljali koji bi ono to su u Srbiji nauili posle u svom oteestvu u djelo
privesti mogli. Ovde je naroito nuno to primjetiti: da ove mlade ljude pored
ostalih treba osobito nadziravati i vaspitavati tako da njihovim radom sa svim
ovlada ona spasitelna ideja opteg sojedinjenja i velikog napredka. Ova dunost ne moe se dovoljno preporuiti.
4. Da bi se narod katolieskog ispovedanija od Austrije i njenog upliva odvraali i
Srbiji vema priljubili nuno je na to osobito vnimanije obraati. Ovo bi se najbolje postii moglo posredstvom fratera ovdanjih, izmeu kojih najglavnije
trebalo bi za ideju sojedinjenja Bosne sa Srbijom zadobiti. U ovoj celji nuno bi
bilo narediti da se po gdi koja knjiga molitvena i pesme duhovne u beogradskoj
tipografiji tampaju; posle toga i molitvene knjige za pravoslavne Hristijane,
zbirku narodnih pesama koja bi na jednoj strani sa latinskim a na drugoj sa
kirilskim pismenima tampana bila; osim toga mogla bi se kao trei stepen
tampati kratka i opta narodna istorija Bosne u kojoj ne bi se smela izostaviti
slava i imena nekih muhamedanskoj veri preavi Bonjaka. Po sebi se pretpostavlja da bi ova istorija morala biti spisana u duhu slavenske narodnosti i sa
svim u duhu narodnog jedinstva Srba i Bonjaka. rez tampanja ovih i ovim
podobnih patriotieskih djela, kao i rez ostala nuna djejstvija, koja bi trebalo
razumno opredjeliti i nabljudavati oslobodila bi se Bosna od upliva austriskog
i obratila bi se ova zemlja vie k Srbiji. Na ovaj nain bi ujedno Dalmacija i Hrvatska dobile u ruke djela, kojih tampanje je u Austriji nemogue, i tim bi sledovalo tenje skopanje ovih zemalja sa Srbijom i Bosnom. Na ovo djelo treba
osobito vnimanije obratiti i istoriju o kojoj je gore re dati napisati rez oveka
vrlo sposobnog i duboko pronicavajueg.
85
5. Cjela spoljana trgovina Srbije nalazi se u rukama Austrije /ovo je jedno zlo
protiv kog tanija opredelenija ostavljam ljudima iz finansije da ralene, a ja
u samo neto o tom navesti koliko to mora u ovaj plan ui te da njegovu vanost dopuni/. Preko Zemuna sa stranim dravama u neposredstveni trgovaki
sojuz stupiti, ostae svagdar stvar vrlo muna. Zbog toga se Srbija pobrinuti
mora za nov trgovaki put, koji bi Srbiju na more doveo i za nju tamo pristanite stvorio. Ovakav put samo je onaj za sad moguan koji preko Skadra u
Dulcinj vodi. Ovde bi naao srpski trgovac sa svojim prirodnim proizvodima
u dalmatinskim prirodnim brodarima i trgovcima svoje jednoplemenike a pri
tom vrlo vete i sposobne ljude koji bi ih pri kupovanju stranih jespapa dobro
i poteno posluili i na ruci bili. Onde bi dakle nuno bilo srbsku trgovaku
agenciju podii i pod odbranu i zatitu ove prodaju srpskih proizvoda i kupnju
francuskih i engleskih espapa staviti.
Pri ovom poslu praviteljstvo bi moralo prvi korak u tome uiniti s tim da izradi i
naimenuje jednog trgovakog agenta u Dulcinju, koji e odande srbskom trgovcu kao
prostom pokazati kud treba da ide. Ovaj agent stupivi u saoptenija s naim zemaljskim trgovcima, imao bi zdravo prostudirati nain kako bi se onamo s polzom naa
trgovina obratiti imala i kad se praviteljstvo osigura o polzama ovim onda moe rez
novina dati objavljivanje polze, koje bi s te strane dolazile naoj trgovini, a to bi znailo upuivati nae trgovce ovom probitanom mestu. Ako bi samo nekim trgovcima ispalo za rukom te bi tamo dobro i probitano poslove svrili, to bi drugi brzo njihovom
primjeru sledovao i malo po malo otvorio bi se taj put trgovine bez da bi praviteljstvo
neprestano o tom brinulo; jer trgovci bi sami sebi posle put otvorili, a praviteljstveni
agent pazio bi samo da nai trgovci ne trpe tamo nikakva ugnjetanija. Iz ovog nareenja bi sledovalo da bi cjena proizvoda srpskih na Jugu iznoenih podizala se na
Severu, a cena espapa donoseih se u Srbiju sa Severa padala bi konkurencijom unoseih se espapa sa Juga. Jednim slovom ukratko reeno Srbin bi ovim nainom skuplje
prodavao a jevtinije kupovao.
U politieskom obziru imalo bi ovo sredstvo ne manju vanost, jerbo e se nov
agent srpski nalaziti meu iteljstvom srbskim i ova prilika prinela bi jae upliv Srbije
na sjeverne Arbaneze i na Crnu Goru, a ovo su upravo oni narodi koji imadu kljueve
od vrata Bosne i Hercegovine i od samoga mora Adrijatieskog. Postavljanje ove agencije srbske i utemeljenje njeno onamo mi smo uvereni kao politieski postupak Srbije
smatran bi bio od neobine vanosti meu onim narodima i tenji sojuz ovi itelja sa
Srbijom postigao bi se vrlo lako.
Francuska i Engleska ne samo to se ne bi tome protivile, nego bi to jo potpomagale, a Porta takoe ne bi protivna bila, jer s time bi njeno jedno pristanite na novo
procvetalo.
6. Na istonog veroispovedanija Bonjake vei upliv imati nee biti za Srbiju teak zadatak Vie predostronosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se
katoliki Bonjaci zadobijedu. Na elu ovih stoje franjevaki fratri.
Pored gore spomenutog tampanja knjiga ne bi li dobro i sovjetno bilo da se jedan od ovih bosanskih fratera pri beogradskom liceumu kao profesor latinskog jezika
86
i jo kakve nauke postavi. Ovaj profesor morao bi sluiti kao posredstvenik izmeu
Srbije i katolika u Bosni, jer s tim bi mi prvi poveritelan korak uinili i s tim dali bi na
dokazateljstvo tolerancije. Zar ne bi mogao ovaj isti frater ustanoviti ovde jednu katoliesku kapelu za ovde ivee katolike, s ime bi se izbeglo podizanje jedne kapele
pod uplivom austrijskim koje e ranije ili docnije sledovati morati. Ovu kapelu mogli
bi staviti pod pokroviteljstvo ovde stanujueg konzula francuskog. Ovo bi dalo povoda i priliku francuskom praviteljstvu da se u toj stvari ivo zauzme i s tim bi se Srbija
oslobodila opasnosti od jedne katolieske crkve, koja bi pod uplivom Austrije u Beogradu bila.
7. Karaore je bio vojeni predvoditelj od prirode bogato obdaren i vrlo iskusan;
on nije mogao predvideti onu preveliku vojnu vanost koju Crna Gora za Srbiju
ima i koju e svagdar imati kad god se o tome stane raditi da se Bosna i Hercegovina od Turske odjele i Srbiji prisajedine. Pohod ovog vojvode na Sjenicu
i Novi Pazar jo svi Srbi dobro pamte i nije potrebno da mi sledujui predlog
novim dovodima potkrepljujemo. Neka Srbija i u Crnoj Gori primier Rusije sleduje i neka dade vladiki pravilnu svakogodinju potporu u novcu. Srbija e na
ovaj nain za malu cjenu imati prijateljstvo zemlje, koja najmanje 10.000 brdnih vojnika postaviti moe.
Ovde moramo jo to primetiti, da odlaganje ove podpore na poslednje magnovenje nee imati poelani uspjeh i sledstvo; budui da e Rusija pravedno moi na svoju
mlogogodinju i stalnu potporu pozivati se, a srpski novi predlog moi e kao samo
iz nude uinjeni ocrniti i u podozrenije dovesti; i Crnogorci bi onda rekli: Srbi nisu
nama pomagali kad smo u nudi bili, to je dokazateljstvo da nam nisu prijatelji, nego
nas samo za sad upotrebiti ele.
SREM, BAKA I BANAT
Na prvi pogled moralo bi se misliti da Srbija sa ovim predjelima u najprijateljskijem sojuzu stoji; budui da su njina porekla, jezik, vjera, prava i obiaji jedni i isti sa
srbskima u Srbiji. Ako to nije tako, ondaj priina toga bar od asti samo na Srbiju spada; jer se ova nije dovoljno trudila o tom da prijateljstvo ovih Srba zadobije. No nadati
se treba da e pokraj sveg neprijateljskog upliva Austrije ovo pogreno odnoenje s
vremenom prestati i popravljeno biti i to u onoj meri u kojoj knjaevstvo Srbije sve vie
i vie kao dobro ureena i izobraena drava pokae se.
Za sada ako nita vie trebalo bi bar upoznati se s vanijim ljudima ovih provincija, i jedne srpske vane novine onamo ustanoviti koje bi pod konstitucijom Maarske
mogle polezno dejstvovati u interesu srpskom i koje bi imale biti ureivane rez vrlo
iskrenog oveka ko na primer g. Hadia ili njemu podobnog.
O SOJUZU SA EKIM SLAVJANIMA
O ovim Slavenima neemo ovom prilikom mnogo govoriti ne samo to oni ne bi
spadali u ovaj plan, nego zato to bi se to mnogima u poetku kao jedna nepraktinost uinila. Zato mi prelazei to ukratko, i ostavljajui da se interesi koji bi se od
87
ovog sojuza imali, upoznadu u izvreniju samog oveg plana, mi za sad samo toliko
preporuujemo, da je nuno poeti upoznavati Srbiju sa Slavenima eke, Moravije
i Slovake i to na jedan vrlo predostroan i odve mudar nain kako to ne bi moglo
Austriji u oi pasti.
Kraj
/D. Stranjakovi, Kako je postalo Garaaninovo Naertanije,
Spomenik SKA, XCI, Beograd 1939, str. 76102/
5. MEMOAR J. RISTIA KONGRESU U BERLINU,

12 /24/ JUN 18785
Memoar koji je Kongresu u Berlinu predao Jovan Risti, Ministar inostranih dela
Srbije.
Potpisani Ministar Spoljnih Poslova Srbije, koga je Njegova Svetlost Knez Srbije
odredio da predstavlja interese Naroda Srpskog /du peuple Serbe/ kod Kongresa, to
se sada sastao u Berlinu, i koji je snabdeven sa potrebnim punomostvom za taj smer,
ima ast podneti ovo, sto sleduje, na blagonaklonu ocenu te Visoke Skuptine.
Srbija, poto je nanovo zadobila /reconquis/ svoje politiko bie, imala je neodoljivu potrebu da bude zatiena i na miru, da bi mogla postii onaj stupanj blagostanja
i kulture, za kojim tako arko udi. Na nesreu, ove njene aspiracije udarile su na nesavladljive tekoe. Postavljena u poloaj nesnosan, koji je pretio da postane stalan,
Srbija je bila vie prinuena da primi rat, nego to je elela da ga vodi.
Potpisani moli da mu se dozvoli da ukratko objasni kako je do toga dolo.
Istorija srpskoga naroda za poslednjih pet vekova nije nita drugo do niz krvavih
borbi protivu Turaka. Iza junakog otpora najezdi moradoe srpski suvereni pristati
da postanu vazali Portini, ali pod izvesnim uslovima. Od toga doba drave srpske, u
pravom znaenju te rei, bee nestalo, ona se pretvori u nekoliko autonomnih provincija turskih, koje behu bez ikakve meusobne veze, i koje su svaka za se zavisile
od sultana. Meutim, borba se nastavila, i kao to primeuje slavni istorik Hamer,
u svojoj Istoriji Otomanskoga carstva, srpska drava, iako svedena na vazalstvo, odupirala se Turcima jo itav jedan vek. Za to vreme dva srpska vladaoca poginue na
bojnome polju za slobodu svoje otadbine. Nema nikakve sumnje, da je ovaj otpor
stranoj ekspanzivnosti otomanske sile uinio veliku uslugu sigurnosti i civilizaciji
Evrope, jer tek poto nestade srpskih vladalaca, mogli su Turci da preu Dunav i da
prodru na Zapad.
Dok su drugi narodi Balkanskog poluostrva utke snosili jaram, Srbi su, kako
hriani tako i poturice, oduevljeni istim duhom nezavisnosti i sveu da su oni
5
Jovan Risti /18311899/ je bio zastupnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878. godine. Dravnik i diplomata, Risti
je bio poslanik u Carigradu /186167/, ministar inostranih dela Srbije /187273, 1875, 187678. godine/ i predsednik vlade /1867, 1873, 1878.1880. i 1887. godine/. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviu i kasnije
Aleksandru Obrenoviu. Doktorirao je u Hajdelbergu. Autor je znaajnih dela iz istorije srpske diplomatije /videti
spisak literature/.
88
jedini uslovno podlegli jaoj sili bili jedini, koji nikada ne prestajahu protestovati
protivu nasilja otomanskog. Ovaj petvekovni protest, koji se javljao u neprekidnom
nizu narodnih ustanaka, u iseljavanju masa /emigracijama/, u sudelovanju pri svima ratovima Austrije i Ugarske protivu Turske taj dugi protest u svima oblicima
sastavlja neprekidnost /continuit/ narodnog srpskog prava na samostalan politiki
ivot.
Uz ove opte starinske osnove pribavljene su i druge iz novijeg doba.
Ima jedno pedeset godina, kako je Visoka Porta priznala politiku egzistenciju
Kneevine, i ve su se Srbi na vlastitom alosnom iskustvu mogli uveriti, da se sa njima
jo postupa kao sa njihovom starom dravom, kada ona bee postala vazal. Bilo bi vrlo
dugo nabrajati sve to bi Srbija imala da iznese protivu Visoke Porte od zakljuenja
ugovora u Bukuretu 1812. do potpisa Beogradske konferencije uoi onoga dana, kada
su Turci 1862. bombardovali srpsku prestonicu, i od onda do dananjih dana. Meutim, to nabrajanje nije potrebno, jer slubeni svet zna dovoljno sve to.
Ono to je iskopalo provaliju izmeu Kneevine i Carstva, to je otomanska vladavina u oblinjim provincijama. Kneevska vlada u svome memoaru, podnesenom
Carigradskoj Konferenciji 24. decembra 1876, ve je objasnila utisak te vladavine na
Srbiju. Tamo je reeno: Svaki ustanak u susednim provincijama utie na Srbiju, i dovodi u opasnost javni mir i poredak u njoj. Ova e opasnost dotle lebdeti nad njom, mir
i poredak u njoj dotle se nee moi stalno utvrditi, dokle god u susednim provincijama
budu trajali uzroci za periodine ustanke. ak izgleda da Srbiji vea opasnost preti od
ovih spoljanjih uzroka, nego od onih, u kojima bi lino Srbija imala legitimnog osnova
da se sama ali protivu visoke Porte.
Najzad, pustoenja i zverstva, to ih je turska vojska poinila u onim pratijama
Kneevine, u koje je mogla prodreti za vreme rata 1876, otuila su za navek duh naroda srpskog od Visoke Porte.
Priloeni memoar od 24. decembra 1876. podnela je Kneevska Vlada Carigradskoj Konferenciji sa namerom da zatitnicima Srbije preporui sudbinu svoja
tri opustoena okruga, da ih zamoli, ne bi li one sklonile Visoku Portu na naknadu
/indemnit/ inofanzivnom stanovnitvu upropaenom u ratu, koji je voen protivno svima pravilima meunarodnoga prava. Ovaj dokument zasluivao bi s toga
i danas visoku panju Njihovih Prevashodstava, Predstavnica Garantnih Sila. On u
isto vreme sadri teke dokaze protivu postupaka, koje nije iziskivala nikakva vojnika potreba.
Svi ovi razlozi uinili su nemoguim povraanje starih odnosa izmeu Srbije i
Visoke Porte, i nagnali su Kneevinu, da zapone svoj drugi rat u ime svoje nezavisnosti.
Nemogunost za povraanje starih odnosa izmeu Srbije i Visoke Porte nije samo
moralne ve i finansijske prirode. Za Srbiju, kao zemlju malenu, tek osloboenu od
dugog robovanja, u kojoj je trebalo sve iznova stvarati, danak Porti bee teak teret,
koji je spreavao njeno razvie. Sada, kada je ovakvo ratovanje opustoilo jedan deo
Kneevine, plaanje danka postalo je nemoguno. Ma koliko da bude teritorijsko uveanje, koje mudrost i blagovoenje Garantnih Sila rezerviu Srbiji, to proirenje nee
joj moi olakati njeno finasijsko stanje. Na protiv, srpske provincije oko Srbije tako
su upropaene za poslednje tri godine, da e Kneevina morati mnogo godina da ima
od svojih vlastitih izvora samo da njih oporavi.
89
Usled toga potpisani usuuje se podneti Kongresu, u ime Njegove Svetlosti Kneza
Srbije, molbu /demande respectueuse/ da blagovoli priznati nezavisnost Kneevine i
da je stavi pod zatitu Velikih Sila.
On ne dri da mu valja naroito isticati, kako je Visoka Porta sama sobom ve
priznala nezavisnost Srbije i odrekla se svoga suverenstva nad njom, im je potpisala
Sv. Stevanski Ugovor.
Potreba novog rasporeda teritorijskog primorava Srbiju da formulie drugi svoj
zahtev.
Uz prkos glasovima koji su dokazivali vanost srpskog pitanja u velikom Istonom
Pitanju, izgleda da ta vanosi nije dovoljno ocenjena. Danas, kada su dogaaji, koji su
ponikli u srpskim zemljama, doterali istonu krizu do take na kojoj je vidimo, danas
niko vie nee moi sporiti tu vanost, dokle se god povoljno ne rei Srpsko pitanje;
iz njega e poticati teke nezgode, ono e ostati klju Istonog Pitanja. Kada Visoka
Porta, sa celom svojom silom, i sa celom svojom bezobzirnou koja je kadra da uzdrma i najodluniju hrabrost, nije mogla za punih pet vekova, da ugui Srpsko pitanje,
niti da sprei njegove periodine eksplozije, onda se moe iz toga zakljuiti, da Srpsko
pitanje ne moe nikada uginuti, i da opti interes kategoriki zahteva, da se to pitanje
jedanput regulie.
to se tie zemalja s one strane Drine i Lima, mi se ne usteemo nimalo tvrditi,
da u njima ne moe biti mira bez radikalnog preobraaja. Ali Srpska Vlada ne misli da
treba da utie na regulisanje jednoga dela, koje su Garantne Sile uzele u svoje ruke.
Ona se ograniava da izjavi svoju veru, da e Velike Sile, u svojoj mudrosti, nai reenje, po kome e umuknuti jauci oajanja, koje su do sada Srbi u Kneevini morali da
sluaju meu svojom braom, koja stanuju s one strane Drine i Lima.
U provincijama, koje su s ove strane tih reka, dogaaji su stvorili sasvim novu
situaciju. Kneevina bila je primorana da se i po drugi put lati oruja, i usled stalnog
napredovanja, rejon njene akcije zahvatio je skoro celu Staru Srbiju. Kako bi se ona
mogla povui iz toga rejona i napustiti njegovo stanovnitvo osveti Muslimana, a da ta
zemlja ne potone nanovo u stranu situaciju, koja ne moe nikom ii u raun? Najbolje sredstvo, da se tamo osiguraju blagodeti trajnoga mira, to je zadovoljiti legitimne
elje stanovnitva, osloboditi ga i sajuziti sa majkom Srbijom.
Ako bi se zemlja, koja danas sastavlja Kosovski Vilajet, sjedinila sa Srbijom, ova
bi imala Drinu i Lim kao svoju zapadnu granicu, koja obuhvata i Mali Zvornik, o kome
je pitanje svreno jo 1831, i samo zadocnjenje u izvrenju bee docnije nepresuni
izvor zapleta sa Visokom Portom. Juna granica obujvatila bi okolinu Kieva, Skoplja
i Egri-Palanke, a istona bi obuhvatila Trn, Pirot, Beogradik i Vidin. Jedna partija
zemljita s one strane Timoka, bezuslovno je nuna za odbranu srpske granice na toj
strani. Dogaaji prvog rata su dokazali, jer su Srbi morali da napuste timoku liniju,
kojom dominuju visovi na desnoj obali Timoka, celom duinom te reke. Sem strategijskih razloga, koji su od najvee vanosti za jednu zemlju, koja ima da brani svoju
nezavisnost, jedan pogled na kartu dovoljan je da ubedi da je ta teritorija naseljena u
veini srpskim stanovnitvom, i opkoljena Dunavom, koji je prirodno sjedinjuje sa Srbijom, bezuslovno nuna Kneevini, kako zbog topografske konfiguracije, tako i zbog
slobodnog trgovakog pokreta na Timoku.
Priloena karta s objanjenjima odreuje preciznije granice zemljita, koje danas
Srbija trai za sebe.
90
Umirena na taj nain odnosno sudbine njene jednokrvne brae, postavljena u bolje uslove, zatiena garancijama, koje bi joj osiguravaie napredno razvijanje, Srbija bi
bila proeta dubokom zahvalnocu spram Velikih Sila, jer bi njihovo blagonaklono staranje stvorilo ovo stanje stvari. Srbija ne bi mogla bolje dokazati tu svoju zahvalnost,
nego nastavivi svoj posao na civilizaciji i razvitku, trudei se, da na sve strane zaslui
poverenje, i sluei svima svojim silama za odranje mira i poretka na Istoku, posla od
opteg interesa, za koji bi se oseala intimnije vezana no ikad do sad.
Poto su ove ideje u stanju da olakaju ostvarenje onoga to nameravaju Velike
Sile, to je potpisanome milo nadati se, da e Kongres blagovoleti da im pokloni svoju
visoku blagonaklonu panju.
/Momir Stojkovi, Balkanski ugovorni odnosi 18761996,
I /18761918/, Beograd, 1998./
6. GOVOR J. RISTIA NA TAJNOJ SEDNICI NARODNE SKUPTINE U

KRAGUJEVCU, 13. /25/ JUL 1878. 6
Gospodo!
Pre nego to pristupim objanjavanju Berlinskog ugovora, koje se odnosi na Srbiju, ja bih molio da mi dopustite, da dodirnem poloaj Srbije i njeno sudelovanje u
rusko - turskom ratu, te da se na taj nain baci svetlost na dogaaje, koji su prethodili
zakljuenju ovog Ugovora.
Vama je poznato objanjenje, koje sam ja 1875. godine davao Narodnoj skuptini
o spoljnim odnoajima Srbije. Setiete se, kako sam izlagao dosta prostrano i da je za
dvadeset prolih godina, a naroito od Kneza Mihaila, politika Srbije bila upravljena
na to, da u savezu sa istonim dravama: Grkom, Rumunijom i Crnom Gorom doe do
osloboenja i ujedinjenja dotinih naroda. Ovaj savez je simbol vere u srpsku vladu.
Sva ministarstva, to su od 1860. godine pa ovamo dolazila u vladu, ispovedala su tu
veroispovest politiku, a to je trajalo do zakljuenja naeg prvog rata /1876. godine/.
No naim prvim ratom mi smo se svi uverili, da osnova, koju su sebi bili izabrali
istoni narodi /jer i druge istone drave, koje ne pomenuh, deljahu nau politiku
veru/ da ta osnova nije bila vrsta. Iskustvo, dobiveno dogaajima, pokazuje, da se
nismo mogli osloniti na to, da moemo tim putem doi /!/ do svoje celji. Pri svem tom,
to smo imali savez sa Grkom, Rumunijom i Crnom Gorom, pri svem tom, kad je doao sueni as jedino je Cma Gora ostala uz nas postojana; na nju jedino mogli smo
raunati, kao na pouzdanog saveznika. S druge strane, narodi, koji nisu imali svoje
vlade, ni svoga centruma, kao to su bili Bugari, nisu, kao celina, mogli biti sa nama u
dodiru i prema tome nisu ni mogli biti u dovoljnoj svezi s nama. Na taj nain moglo se
dogoditi da Srbija sa Crnom Gorom ostane usamljena u borbi sa Turskom. Mi smo raunali ne samo na sajuznike, no i na vei odziv naroda hrianskog u Turskoj, pa stoga
smo se i upustili u borbu.
6
Isto kao napomena br. 5.
91
Posle tih dogaaja koji su imali velikog uticaja na sudbu naega naroda, oevidno je bilo, da narodi sami po sebi, nisu mogli da dou do stvarnog saveza politikog,
i ako su ti savezi postojali na hartiji. Kad je kod jednih bilo mogunosti za akciju, kod
drugih je bilo kakvih domaih prepreka ili kakvih spoljnih uticaja, koji su ugovorenu
zajednicu osujeivali. Ostala je dakle misao, da se doeka savez sa kakvom veom
silom a tome imali smo uzroka, da se u skoro nadamo. I naom sreom zaista se dogodilo, da se ova prilika brzo pokazala. Veleduni car ruski prihvatio je onu stvar,
koju je srpski narod otpoeo, ali kome sredstva nisu doputala, da je izvi u neravnoj
borbi sa velikom jednom carevinom. Imajui, s jedne strance, to ubeenje, da narodi
sami nisu kadri izvriti svoj preporoaj bez pomoi kakve velike sile; a s druge strane
videi, da Rusija stupa u rat protiv Turske, Njegova Svetlost Knez srpski sa svojom
vladom starao se da dobije pristanak Rusije na sudelovanje u ratu, koji je Rusija Turskoj objavila.
Vama je poznato, da je na Svetli Knez iao u Plojete caru Aleksandru; ali nee
vam moda biti poznato, da je Njegovo Velianstvo milostivo odobrilo, da Srbija moe
sudelovati ako hoe.
Ja mislim, da e se danas, poto se videlo, kako su tekli dogadaji kako su se sreno
svrile kod svakoga Srbina nai odobrenja za ovaj postupak Kneeve vlade. Jer ono,
to se desilo, da neki meu nama srpsko - turski rat nisu odobravali, nije bilo za to, to
celj ne odobravahu, nego moe biti, to strahovahu, de se ona nee moi postii. Stvar
je sretno pola i sretno se svrila. Da Srbija nije prihavtila ovu priliku, ona bi izgubila
plodove sviju svojih rtava. To je tako izvesno, da ni najmanjoj sumnji ne podlee. O
tome ja nisam ni pre Kongresa berlinskog sumnjao, a tom prilikom moje je uverenje
nalo novog potkrepljenja.
Kako je rat tekao, to mi nije zadatak da govorim; no nee moda izlino biti, da
vam kaem, zato se naa vojena akcija kretala samo u granicama Stare Srbije, a Bosnu ostavila izvan kruga svojih operacija.
Pre nego to e Srbija po drugi put zaratiti, nama je preporueno bilo od strane
Rusije da nita ne preduzimamo na Drini, da ne bismo izazvali Austriju; jer i carsko-ruska vlada polagae mnogo na to, da Austrija ostane neutralna. Austrija je i sama izjavila, kad smo je pitali, ta je sfera njenih interesa? da oni dopiru do Drima i Lima. Preavi dakle Drinu i Lim dodirnuli bismo njene interese i sukobili bi se sa njenom vojskom.
Time, to je Austrija obeleila sferu svojih interesa, obeleila je i granice nae politike
tenje na Zapadu. Kad su dakle otpoeli pregovori sveto - stefanski mi nismo mogli ni
pomiijati, da traimo, da prelazimo preko Drine i Lima, kao to smo se i za vreme rata uzdrali, da ih prelazmio, no smo prodirali u Staru Srbiju, dokle smo mogli. Tu smo
dakle i nove politike granice traili.
Sveto - stefanski pregovori vodili su se dosta tajno, pri svem tom, to smo imali
svoga zastupnika pri glavnome stanu ruskom /pukovnika D. Katardiju/ za vreme
celoga rata. Pregovori su bili s poetka uzeli vrlo nepovoljan pravac za nas. S jedne
strane bile su obeleene granice za proirenje Srbije do Novog Pazara; ali sa iskljuenjem Novoga Pozara; zatim je pogranina pruga ila preko Vuitrna /!/ i Goljaka, pa
ispod Leskovca; posle se htelo okrenuti Moravom na staru granicu a Ni da se pridrui
Bugarskoj, kao i svi ostali krajevi koji leahu izvan obeleene pruge, mada behu svedoci naih pobeda, a njihovi stanovnici naa jednokrvna braa, kao to su: Vranje,
Pirot i Trn.
92
U tom trenutku nas Svetli Knez sa svojom vladom nastane raditi ivo, da bar Ni
ostane Srbiji, kao najdragoceniji dobitak na. Jer, zaista, ja bih, bar po mome shvatanju, Ni pretpostavio celoj drugoj dobiti, koja nam je onda bila namenjena.
Svetli Knez polje i drugog poslanika /pukovnika Lejanina/ u glavni stan ruski
s pismima na Njegovo Carsko Visoanstvo Velikoga Kneza Nikolu, glavnoga komandanta, i na enerala Ignjatijeva, glavnoga punomonika carskoga pri pregovorima o
miru. U pismu se srpski interes zastupao koliko toplo, toliko i ozbiljno. Isto tako radili
smo i preko vanrednoga poslanika Kneevog, koji se za vreme oba rata naa nalazio u
Petrogradu /g. Milosava Protia/. Ovom ivom radnjom najposle uspe se, blagodarei
svagda veledunom caru Aleksandru, te se Ni obezbedi; no granice oko Nia jako su
se menjale za vreme pregovora. Htelo se najpre odma iza zidova gradskih stati /tj. kod
sela Male, koje je ne daleko od Nia/; a najposle obuhvati se i Bela Palanka u novu
granicu Srbije. Takvo stanje stvari doneo nam je sveto - stefanski mir, i razume se, da
nas on nije mogao zadovoljiti.
Vlada je smatrala za svoju dunost, da svome nezadovoljstvu ne daje javnoga
izraza. Odnoaji su sa Rusijom odrani vazda u duhu prijateljskom; i ako smem rei,
to tada nismo imali slobodne tampe, nismo mnogo izgubili jer bi kroz tampu nezadovoljstvo prodrlo u javnost a ova bi morala imati dejstvo na narod, narod na vladu,
a vlada, pod uticajem takvih prilika, mogla bi izii iz svoga izmerenog koloseka, koji
nam je doputao, da ostanemo u tiini i uinimo sve to je trebalo, a da nikoga ne
uvredimo.
Meutim, kao to je poznato, zapretila je posle druga opasnost; bilo je izgleda
za veliki, evropski rat; no oluja je sretno otklonjena i sazvan je Berlinski kongres, na
kome su se predstavnici sviju velikih sila sastali.
Njegova Svetlost Knez poastvovao je mene izborom svojim, da kod Kongresa
zastupam interese Srbije. Ja sam po ovlaenju Nj. Svetlosti, podneo Kongresu jedan
memorandum koji e vam bili poznat iz novina, pa nije potrebno, da o njemu govorimo. Imam samo da primetim, da je naa trabina, kao to sam vam malo pre navestio,
upravljena bila Staroj Srbiji. Osim toga istorijskim faktorima konstatovano je, da se iz
srpskog pitanja porodilo ono veliko pitanje koje je Kongres zanimalo; da srpsko pitanje ne
moe uginuti /imperittable/, i da se pravo naroda srpskoga ne moe nikada ugasiti.
Kao to vidite na karti, naa trabina silazi dublje u granice Stare Srbije. To je
bilo vie da se obelei unekoliko nas vojeni sratus-quo, poglavito pak da se obelei
zemljite, koje bi bilo ravne vrednosti sa Kosovskim Vilajetom koji smo mi po zakljuenju primirja zahtevali. Osim toga, zahtevano je od Kongresa priznanje nezavisnosti
i traena je evropska garantija za Srbiju.
Kongres je priznao Srbiji nezavisnost, ali ju je vezao za neke uslove; no o garantiji
nije bilo ni spomena. Isto tako Rumunija je traiia, da joj se evropska garantija prizna,
da ne bi nepravedno od koga silnijeg naroda napadnuta bila bez saglasnosti ostalih
sila; no u tome nismo uspeli ni mi, ni Rumuni. Punomonici su se izraavali, da nove istone drave treba same sobom da pokau svoju vitalnu snagu. I tako pitanje o
evropskoj garantiji nije ni dolo na dnevni red kongreski. U ostalom meni se ne ini,
da bismo za njom imali mnogo da alimo. Prava garantija lei u faktinim odnoajima,
a ne na hartiji. Ova bi nas mogla uljuljati u oseanjima sigurnosti, te nas navesti, da
zaboravimo na potrebu, da se staramo obezbediti sebi stvarnu garantiju, koja poiva
93
na interesima. Porta je imala ugovorima osiguranu garantiju, pa vidimo, da ona nije u

stanju bila, da spase celokupnost Otomanske carevine, pa ni nezavisnost da joj potpuno odri, no ju je moda pre na rasputnice navela.
Nezavisnost sama po sebi priznata je Srbiji. Ne treba da mislimo, da je dobitak
nezavisnosti neznatan dobitak. Ne treba taj dobitak da ocenjujemo sa gledita materijalnog, pa da kaemo: neemo vie plaati 40.000 dukata godinje, i to je sve!
Mi smo dobili mnogo vie. to je god sloboda za pojedinog oveka, to je nezavisnost
za dravu, a koliko je god ta nezavisnost vie ograniena, u toliko se moe upodobiti ogranienju slobode individualne. Ja sam imao prilike da vidim u Berlinu slavnog
istorika Ranke-a, koji je pisao Istoriju osloboenja srpskog. Kad me je video, on mi je
estitao priznanje nezavisnosti, kao najvee blago, to je naa zemlja dobiti mogla. Na
moju primetbu, da su kod nas miljenja podeljena i da neki vie polau na uveanje
zemljita, odgovorio mi je ovaj slavni mu, da i zemljino uveanje ima svoje znaajne koristi, ali da je nezavisnost ona osnova, na kojoj drave postaju i svoju budunost
obezbeuju, kao to pokazuje istorija Pruske. Ovo navodim samo s toga, to elim da
se vidi, kako se u svetu ceni na dobitak nezavisnosti.
I /18761918/, Beograd, 1998./
7. MILOVAN MILOVANOVI, NAA SPOLJANJA POLITIKA, 1894. 7

Sudbina drava i naroda, njihovo progresovanje ili opadanje, nain njihovog ivota, pravac njihovog razvoja, zavrni cilj kojemu oni tee i kojem se neminovno upuuju, posle duega ili kraega lutanja sve je to rezultat prirodnih sila, koje vladaju
drutvenim ivotom i utvruju zakone za nj. Niti line udi pojedinaca, pa ma koliko
veliki bio njihov trenutni uticaj u danome drutvu, niti itave struje izazvane prolaznim uzrocima i potrebama, koje po kad kad zahvataju do u najdublje slojeve narodne,
nisu u stanju raskinuti definitivno splet onih pogodaba, koje su utvrdile same drutvene sile to vladaju jednom dravom i jednim narodom.
Ali bila bi golema pogreka izvoditi iz ove istine fatalistiki zakljuak: da se valja
predati, bez pogovora i bez roptanja, svojoj sudbini, da je zaludno boriti se protivu nje,
da su sile prirodne neodoljive i neumitne, tako da svi napori, sve rtve u borbi protivu
njih moraju ostati bez rezultata. Ne, ba naprotiv, prva pogodba, koja odreuje sudbinu drave, prva drutvena sila, od koje zavisi njezin opstanak i njezino napredovanje u
neprekidnoj ivotnoj borbi, to se vodi u kolu drutvenih kao i u kolu prirodnih organizama, to je pregaotvo, to je inicijativa i izdrljivost narodna u borbi, to je podobnost
njegova da shvati svoje potrebe i svoje interese, da stvori sebi vie kulturne ideale, i
7
Milovan Milovanovi /18631912/ je dva puta bio naelnik ministarstva inostranih dela Srbije /189092 i 189394/.
Politiar i diplomata, Milovanovi je bio ministar pravde /189697/, poslanik u Bukuretu /1900/, ministar privrede
/1901/, ministar finansija /1902/, poslanik u Rimu /19021907/, ministar inostranih dela /19071912/ i predsednik
Ministarskog saveta /191112/. Pariski doktor prava, bio je profesor Velike kole i autor velikog broja rasprava iz
ustavnog prava i diplomatske istorije.
94
gotovost njegova da zaloi svu svoju snagu u borbi za odbranu tih svojih interesa i za
ostvarenje tih svojih ideala. Predavanje sudbini, oekivanje skrtenih ruku posledica
dogaaja koji se zbivaju, to znai isto toliko koliko i samoodricanje, koliko i opadanje
i neminovno propadanje u skoroj budunosti. Narod koji se predaje svojoj sudbini,
koji ravnoduno i bez uea gleda na dogaaje to se zbivaju u njegovoj sredini i oko
njega, koji nema vie oseaja za opte dobro, koji ne moe da stvori sebi nikakve uzviene ideale, ili koji je na njih zaboravio: takav je narod izgubio jednu od neophodnih
pogodaba za svoj opstanak, on ide u kob svojoj oiglednoj i neminovnoj propasti nad
njim je smrtna presuda ve izreena.
Te prirodne sile, koje stvaraju zakone ivotu drutvenom, imaju ili unutranji ili
spoljanji karakter. One se ili stvaraju i ive u sredini odreenoga dravnoga organizma, ili utiu na nj spolja, iz tuine.
Unutranje prirodne sile drutvenih organizama, to su pre svega, kao to smo ve
pomenuli, rezultante onih osobina narodnih, koje se iziskuju kao neophodno potrebne
za odranje, za odbranu i za razvoj drave. To su zatim potrebe i interesi, koje priroda zemljita na kojemu je drava utvrena namee njezinom staranju. Spoljanje pak
prirodne sile, koje utiu na ivot jedne drave, to su potrebe i interesi drugih tuinskih
dravnih organizama, koji se iz ma kakvih razloga vezuju za nju, bilo u cilju njezinog
odravanja i napredovanja, bilo da su napereni protivu njezinog daljeg razvijanja ili
ak i protivu samog njezinog opstanka. Razume se ve po sebi, da e ove spoljanje
sile biti od toliko jaeg uticaja na sudbinu jednog dravnog organizma, s jedne strane
u koliko je sami taj organizam slabiji i nerazvijeniji, i s druge strane u koliko su silnije
one drave iji se interesi vezuju za nj, kao i u koliko su sami ti interesi stalnije i neodoljivije prirode. Nije potrebno ni objanjavati, da bi se npr. u sluaju, kad bi se kakva slaba i nemona drava ispreila na putu ivotnim, nepromenljivim i neodoljivim
potrebama kakvog drugog snanog dravnog organizma, ona prva morala prilagoditi
potrebama ovoga drugog, pa ak da e najzad, ako ne bi bilo nikakvog drugog naina
za to prilagoavanje, nje morati i nestati sa lica zemlje!
Spoljanja politika svake drave ima, prema ovome to smo do sad napomenuli,
svoju dvojaku zadau, svoja dva raznolika cilja, koji potiu iz dvaju raznolikih i odelitih izvora.
Ona se mora starati u prvome redu, da ispuni one zadatke i zadovolji one interese, koji potiu iz unutranjih potreba njezine drave. Ti zadaci i ti interesi mogu biti
najraznovrsnijeg karaktera, mogu se odnositi na trgovinu i na saobraaj, na irenje
politike sfere moi, ili i na proirivanje granica dravnih, bilo radi zadovoljenja neodoljivih nacionalnih zadataka, koji se ne daju odvojiti od samoga njezinoga bia bilo
iz strategijskih ili drugih, kakvih mu drago, krupnijih ili sitnijih, trajnijih ili prolaznijih
dravnih potreba.
Ona mora, sem toga, u drugome redu posvetiti sve svoje staranje, da doe do
tanog saznanja sviju onih spoljanjih struja, sviju tuinskih potreba i interesa, koji
idu u prilog opstanku i uspenom razvijanju njezine drave, ili koje se tome protive.
I tek poto se bude dobro upoznala i sa smerovima i sa snagom svake od tih spoljanjih struja, ona se moe i mora pobrinuti, da, prema prilikama i potrebama otkloni
od svoje drave opasnosti i da osigura zadovoljenje njezinih ciljeva, bilo time to e po
mogunosti ublaiti suprotnosti prema svojim prirodnim suparnicima, bilo to e u to
jaoj meri probuditi interesovanje svojih prirodnih prijatelja i zatitnika.
95
Polazei sa takvog stanovita, mi emo pokuati da u glavnim potezima obeleimo, kakvi zadaci stoje pred naom spoljanjom politikom i kakvim se principima ona
mora rukovoditi, kojim pravcem mora ii i ta sve ne sme iz vida gubiti, ako eli odgovoriti svojemu pozivu.
***
Pre svega valja nam se upoznati sa sredinom u kojoj se kree dravni ivot nae
Otadbine, i sa prilikama i pogodbama, sa kojima ona mora raunati pri vrenju svojih
dravnih zadataka.
U istoriji naega kontinenta muno da e se nai drave, iji bi zadaci bili i tako
mnogobrojni i tako teki i komplikovani, a iji bi sami opstanak u isto vreme bio izloen tako golemim opasnostima, kao to je to sluaj sa balkanskim dravama dananjim, a meu njima sa Srbijom u prvome redu.
Na Balkanskom Poluostrvu stekli su se krupni, neodoljivi ivotni interesi silnih
evropskih drava. Sva snaga i sva panja malenih balkanskih drava, stvorenih tako
rei tek od jue, bez utvrenih dravnih tradicija i bez onih dragocenih iskustava koja
se samo vekovima pribiraju, udruena, upravljena jednom istom zajednikom cilju,
rukovoena jasnom sveu o nerazlunoj solidarnosti interesa, jedva da bi kadra bila
uputiti ih, da se nau u sudaru tih krupnih tuinskih interesa. A meutim balkanske
drave, zavaene meu sobom, gledajui jedna na drugu dumanskim pogledima, gotove su eto danas ba baciti se u tuinsku ma iju slubu, bez izbora i bez razbora,
samo ako je u pitanju jedna drugoj da nahude i jedna drugu da ometu i da otete.
Od velike seobe naroda, koja je uinila kraj rimskoj imperiji i otvorila Srednji
Vek na razvalinama Antikoga Sveta, poveden je na Balkanskome Poluostrvu spor oko
prevlasti izmeu Slovena i Grka. Kroz duge vekove borba, koja se vodila protivu Carigrada, naizmence pod zastavama bugarskih careva i srpskih kraljeva i careva, ostala
je nesvrena i nereena, s toga to se ni u Ohridu, ni u Trnovu, ni u Pritini, Prizrenu
i Skoplju nije mogla organizovati sila, koja e rastrojena plemena balkanskih Slovena
stopiti u jednu jaku dravnu celinu.
Dola je turska najezda, nala je balkanske drave zavaene i rastrojene, pa ih je i
sruila, utvrdivi svoju vlast na Balkanskome Poluostrvu. Nestalo je bilo sa politike pozornice i Srba i Bugara i Grka. Ali i slovenski narodi i grki narod iveli su i dalje u vekovnom tuinskom ropstvu svojim narodnim ivotom. I u toku naega veka, kad je turska
carevina malaksala u dugoj borbi to se vodila izmeu nje i Rusije, uskrsle su na Balkanskom Poluostrvu narodne slovenske drave i grka drava. Etnografski princip, koji je tu
nedavno tako lakoumno poricao jedan alosni srpski ministar, slavio je na Balkanskome
Poluostrvu, i to ba najpre kod nas, u Srbiji, svoju sjajnu pobedu, dokazao svoju neodoljivu snagu, stvarajui nove dravne organizme i podiui na istorijsku pozornicu narode, u kojih su etiri veka robovanja zbrisali sve tragove dravne organizacije.
Nove balkanske drave, Srbija /sa Crnom Gorom/, Bugarska i Grka, stoje i danas
jedna pored drugih sa onim istim interesima i zadacima, kakvi su meu njima stojali
i pre est i osam stotina godina. I, na alost, sa novim dravnim ivotom Srbije i Bugarske uskrsli su zajedno i svi oni pomueni sebini pogledi, sve one zablude, koje su
nekada, pre dolaska Turaka u Evropu, spreile June Slovene da utvrde svoje gospodarstvo na Balkanskome Poluostrvu i da izvre na ovom kraju Evrope onu regeneratorsku misiju, koju su germanska plemena izvrila u zapadnoj polovini rimske imperije.
96
Ni danas, kao ni u ranija vremena, Sloveni balkanski, zasnivajui svoj novi dravni ivot, nisu bili u stanju uzdii se do razumevanja svojih pravih interesa, koji su
meu sobom potpuno solidarni, koji u svojoj bitnosti teku u svim pravcima paralelno i
harmonino. Dve slovenske drave, predstavnice dveju slovenskih narodnosti na Balkanu, iji su zajedniki protivnici i Jelinizam i Turci, koji jo vladaju nad velikim delom
balkanskih slovenskih zemalja, i one tuinske drave koje prete opstanku bilo srpske
bilo bugarske drave vuku i sad kao i nekad svaka na svoju stranu, gledaju jedna u
drugoj svojega glavnog protivnika. Jednom reju, Srbija i Bugarska su unele u svoj novi ivot dravni i u svoje nove meusobne odnose sve one stare zablude, koje su ih ve
tako skupo, preskupo stale.
Balkanski je Poluostrv danas u stanju potpunog, oajnog rastroja. Drave i narodi
njegovi jedno su drugom potpuno tui. U njihovim ciljevima i njihovim idealima nema
nieg zajednikog. Njihove se meusobne tenje ukrtaju. One su jedna drugoj na putu, jedna drugu pometaju, jedna drugoj ne daju napred. Svoje tekovine one sve hoe
da pribiraju jedna na raun druge. Srbi i Bugari kao da na tome zlosrenom putu prednjae drugima. Njihovi su odnosi najzategnutiji, njihovi ciljevi najsuprotniji, u prkos
tome to su pravi interesi njihovi najtenje vezani jedni s drugima i to je budunost
njihova, njihova srea i nesrea, u svemu solidarna. Danas smo mi tako daleko oterali,
da Srbija gleda svoju korist u svakoj teti i svakom nazatku Bugarske, dok i Bugarska
sa svoje strane identifikuje pojam o svojem dobru sa svakim zlom, koje bi snalo nau
Otadbinu.
Silom odredaba Berlinskoga ugovora od godine 1878. Austrougarska je, okupacijom Bosne i Hercegovine, unesena u sklop balkanskih drava. Njezinom uticaju na
balkanske drave i njezinim ekspanzivnim prohtevima u pravcu ka Jegejskom Moru
otvorena su irimice vrata. Austrougarska danas, na osnovu tekovina koje joj je Berlinski Kongres osigurao, zauzima na Balkanskome Poluostrvu onaj isti poloaj, koji
je nekada, posle Bekoga Kongresa od godine 1815, imala stara Austrija na Apeninskome Poluostrvu. I u toj svojoj novoj ulozi monarhija Habzburka, u svojem novom
dualistikom obliku, zaboravljajui stare germanske tradicije, uinila se prejemnikom
madarskih aspiracija na balkanske zemlje. U ime Ugarske i pod presudnim uticajem
ugarskim, koji danas pritiskuje zajedniku politiku celokupne monarhije, Austrija je
zahvatila Bosnu i Hercegovinu, pa se ak maila da zasnuje svoju prevlast i u Bugarskoj, opominjui se valjda onih pretensija, koje su nekada poslanici igmundovi, u ime
ugarske krune, isticali sultanu Bajazitu.
Austrougarska iri svoj uticaj i svoju vlast na Balkanu svim sredstvima i svim nainima, koje joj njezin novi poloaj, kao jednoj velikoj sili balkanskoj, stavlja na raspoloenje. Drang nach Osten, prodiranje na Istok, to je danas jedan od osnovnih principa
njezinoga politikoga delanja. Kao god nekada u Italiji, iz Lombardije i Venecije, dok
je nije sa lepog Apeninskog Poluostrva istisnulo pobedniko oruje francesko u godini 1859, i prusko u godini 1866, tako i danas na Balkanskome Poluostrvu, iz Bosne i
Hercegovine, monarhija Habzburka razvija politiku, iji se cilj svodi na to, da sve balkanske drave lii neophodnih pogodaba za samostalan ivot, i da ih dovede pod sferu
iskljuivog austro - ugarskog uticaja.
Bilo bi prerano govoriti ve sad o detaljnoj primeni toga sistema u odnosima
Austrougarske prema balkanskim dravama, o pokuajima koji su injeni i koji se neprekidno ine, da se one dovedu u stanje, kakvo odgovara interesima i umiljajima
97
austrougarskim. To su jo slubene tajne, koje se uvaju u diplomatskim arhivima raznih drava. Ali ono to je vidno, ono to je ve stvorilo svoje stvarne posledice, koje su
bile i prole, ili sa kojima se jo i sad, bar privremeno, mora raunati kao sa svrenim
inovima, daje nam prava na konjekture: da je taktika kojom Austrougarska pokuava
postii svoje ciljeve na Balkanskome Poluostrvu ona ista, koju je Austrija pre polovine
veka primenjivala u Italiji, i da ona u svojim odnosima sa balkanskim dravama pribegava u glavnom onim sredstvima, koja su se ve okuala na italijanskim dravama.
Posle Bekoga ugovora, koji je Austriji dao dve lepe pokrajine italijanske, Lombardiju i Veneciju, politika je austrijska bila: da stvori u Italiji takve prilike, koje e
osigurati njezino gospodarstvo nad Lombardijom i Venecijom i njezin presudan uticaj
u svim nezavisnim italijanskim dravicama, kako protivu svakog mogueg tuinskog
utakmiara, tako i protivu svakog pokuaja italijanskog naroda, da oslobodi svoju
Otadbinu i izvri svoje narodno ujedinjenje. Toga radi politika je austrijska postavila sebi ova dva zadatka, na kojima je neumorno radila sa najveom doslednou: da
razne italijanske drave otui jednu od druge, i da u svakoj dravi italijanskoj stvori
sukob, izazove nepoverenje, izmeu vladalake dinastije i naroda. Na taj nain imao
se od Italije nainiti, po poznatoj formuli Meternihovoj, geografski pojam. Na taj se
nain imala iskljuiti iz sviju drava italijanskih narodna politika, a mesto nje istai
svugde samoiva, lina politika vladalakih kua, koje svoje interese odvajaju od narodnih interesa i stavljaju ih pod tuinsku zatitu.
Polazei od takve zamisli i imajui takav cilj pred oima, Austrija se, sasvim dosledno, vazda pojavljivala u Italiji kao budna zatitnica vladalakog apsolutizma i kao
odsudna, nepomirljiva protivnica svakog narodnog udelovanja u poslovima dravnim.
Austrija je vazda savetovala i obodravala italijanske vladare, da se odupru eljama i
zahtevima svojih naroda. Kad je potrebno bilo, ona se nije ustezala pribei intrigama,
otvorenim pretnjama, pa ak, ako bi joj to prilike dopustile, i nasilnikim intervencijama, da bi samo spreila italijanske vladare da se priblie svojemu narodu. Istorija
Italije u prvoj polovini naega veka, izmeu 1815 i 1850 god., zabeleila je mnoge
oruane pohode austrijske protivu sloboda italijanskih, bilo po pozivu, bilo ak i preko
volje italijanskih vladara.
Ali sreom za Italiju jedna kua vladalaka imala je toliko patriotizma i toliko
svesti o svojim pravim interesima i svojemu dostojanstvu, da odole savetima i presijama austrijskim, da zasnuju narodnu italijansku politiku i uzmu u svoje ruke zastavu
velike italijanske narodne misli. Na tome putu ona je kadra bila prikupiti oko sebe
svu ivu silu italijanskoga naroda, zadobiti sebi i Italiji simpatije itavog obrazovanog
sveta, i najzad tolike zainteresovati prirodnu suparnicu austrijsku na Apeninskom Poluostrvu, Francesku, da je ova trgla svoj ma u odbranu slobode i nacionalnih prava
italijanskih. I danas ona ista Savojska dinastija, protivu koje se nekada bila skoncentrisala sva mrnja i sve neprijateljstvo silne Austrije, vlada nad ujedinjenom Italijom,
dok se po tuini potucaju izdanci sviju drugih vladalakih kua italijanskih, kojima su,
meutim, ugovori austrijski garantovali opstanak na njihovim poruenim prestolima.
Nije li zar to dovoljno jasna i dovoljno pouna opomena, kako je zaludno, kako je, ta
vie, opasno za vladare traiti oslonca u tuinskoj zatiti, rtvujui radi nje interese
svojega naroda interesima tuinskim! Na Balkanskome Poluostrvu, u pogledu dveju
slovenskih drava, od ijeg delanja najvie zavisi budunost balkanskih naroda i koje privlae na se u prvome redu panju Austrougarske, u pogledu Srbije i Bugarske,
98
Austrougarskoj se nije trebalo ni truditi, da izmeu njih izazove sporove, da ih zavadi

i otui jednu od druge. Teren je zato bio pripremljen; vatru koja je tinjala i za koju je
dovoljno bilo goriva, lasno je bilo razbuktati. Rat od 1885. godine presekao je za duge
godine mogunost iskrenog zajednikog srpsko - bugarskog rada. Politika solidarnost balkanskih Slovena, bez koje nema budunosti ni Srbima ni Bugarima, potisnuta
je tada, da naini mesta fatalnoj srpsko-bugarskoj utakmici, koja moe posluiti u
prvom redu Austrougarskoj, a posle i Turskoj i Grkoj i svakome drugom, ali samo ne
nikako ni Srbiji ni Bugarskoj.
Koliko pak prilike stvorene u unutranjosti balkanskih drava odgovaraju politikim interesima i aspiracijama Austro - Ugarske, to se ogleda najbolje u neprekidnim
trzavicama i u estim prevratima, koji se niu u istoriji Srbije i Bugarske u toku poslednjih petnajst godina. Mi niti hoemo, niti moemo da se uputamo u prouavanje pitanja, u koliko se te neprekidne unutranje trzavice i ti esti prevrati, mogu smatrati ili
kao neposredno delo austro-ugarske politike, ili kao dalji, posredni rezultat njezinog
opteg delanja politikog na Balkanskome Poluostrvu. Za predmet, o kojemu se mi
ovde bavimo, glavno je, u ostalom, konstatovati samo to: kakav uticaj vri, kakve posledice sobom nosi dananji poloaj Austrougarske na Balkanskome Poluostrvu. Blia
procena sredstava koje Austrougarska s vremena na vreme u pokret stavlja, moe
imati, u tom pogledu, za nas samo uzgrednoga znaaja.
***
Srbija ima pred sobom zadatak, ne samo da ouva svoju dravnu nezavisnost i
svoju teritorijalnu celokupnost od sviju lakomih tuinskih umiljaja, ve i da posveti
sve svoje sile izvrenju srpske nacionalne misli, osloboenju celokupnoga Srpstva i
ujedinjenju njegovu u jednu dravnu zajednicu. Upravo rei, dravni ivot Srbije vezan je nerazdvojno sa njezinom nacionalnom misijom. Razlog ivotu njezinom lei
iskljuivo u toj narodnoj misiji, bez koje njoj nedostaju neophodne ivotne pogodbe.
Srbija ne sme s toga zapustiti opte interese Srpstva. O njima je se ona duna
starati isto onako, kao to se stara o svojim vlastitim dravnim interesima. Srpsko
narodno pitanje za nju je isto to i ivotno pitanje. Sreno ili nesreno reenje toga pitanja za Srbiju je isto to i pitanje opstanka, isto to i biti ili ne biti. Srbija ne sme ni
za jedan trenutak zatvoriti svoju akciju, svesti svoje poglede, u svoje dananje dravne
granice. Damar ivotu Srbijinu kuca tamo u tuini, iza njezinih dravnih granica, u zemljama gde ivi Srpstvo. Odseena od ostalih srpskih zemalja, Srbija sama sobom ne
znai nita, nema ni razloga da ivi ni osnovnih pogodaba za ivot.
Srpsko narodno pitanje nije meutim samostalno. Budunost Srbije i Srpstva, kao
to smo to ve napred pomenuli, u prvom je redu solidarna sa budunou drugoga
jugoslovenskoga naroda na Balkanskom Poluostrvu, sa budunou Bugarstva. Nezavisna srpska drava, u granicama koje odgovaraju koliko etnografskim principima, toliko
i neophodnim potrebama dravnog ivota u pogledu ekonomnom i kulturnom, daje se
zamisliti samo ako pored takve narodne srpske drave bude stojala isto tako nezavisna
bugarska narodna drava. Nezavisnost bugarske drave isto je tako neophodna pogodba srpske dravne nezavisnosti, kao to je i srpska nezavisnost neophodno potrebna,
da se stvori mogunost samostalnom bugarskom dravnom ivotu.
Prola su davno vremena, u kojima se moglo pokuati stapanje Srba i Bugara u
jednu narodnu zajednicu. Srbi su i Bugari dva, istina srodna, bratska, ali ipak zato dva
99
razna naroda, koja su ve definitivno dobila svoja odelita obeleja. Iz velike istorijske
laboratorije, u kojoj se, poev od velike seobe narodne, kroz itav Srednji i Novi Vek,
za punih etrnajest stolea, vrio proces nacionalnih stapanja i razluavanja, Srbi su i
Bugari izili kao dve odvojene narodnosti. Srodne meu sobom po krvi, nastanjene u
jednakim geografskim prilikama, prekaljene jednim istim patnjama i iskuenjima, baene u isti vrtlog dogaaja, izloene istim opasnostima, upuene istim nadama, one,
nema sumnje, imaju u svakom pogledu puno zajednikih osobina. Ali ma koliko da bi
se, u pogodnim prilikama, njihova i kulturna i politika zajednica mogla jo razvijati,
Srpstvo i Bugarstvo jesu i ostae za duge vekove, po sili svoje istorije vie nego po svojim etnografskim osobinama, dva razna naroda, koji ive i hoe da ive svaki svojim
odelitim, samostalnim narodnim ivotom. Na punu dravnu zajednicu, na jedinstvo
dravnog bia izmeu Srpstva i Bugarstva, ne moe se danas ni pomiljati.
Bilo bi isto tako apsurdno, kako od srpske tako i od bugarske strane, nositi se milju o meusobnom podinjavanju jednoga naroda drugome. Ne brojem, ni kulturom,
ni bogatstvom, niti ikojom drugom osobinom, ni jedan od dva ova naroda ne nadmaa
drugi toliko, da bi ga svojom roenom snagom mogao stalno potisnuti sa istorijske
pozornice, prisvojiv sebi njegovu ulogu. Snaga jednoga od njih, pa ma koliko se ona
mogla, u danome momentu, povoljnije i uspenije razvijati no u drugoga, moe dostii
samo za uspehe od prolaznoga znaaja, taman toliko, da razvija meu njima oseanje
zavisti, mrnje i osvetoljublja, koje e onemoguiti svaku trajnu korist i svaki stvarni napredak za pobedioca kao i za pobeenoga. I fatalni, neminovni rezultat njihove
utakmice, njihovog suparnikog i u pogledu jednoga prema drugome otmiarskoga rada, moe samo biti, da jedna drugu onesposobe i za izvrenje svoje narodne misije, i za
sami dravni opstanak, da jedna drugoj salome otpornu snagu prema optim neprijateljima. Nije li zar srpska i bugarska politika, koja se vodi za ovih petnajst godina, dovela
ve dotle, da se Srbija i Bugarska ne samo otimlju oko turskoga prijateljstva, ve i da
prose od Turske milosti i zatite, da se, zaboravljajui i svoj istorijski poziv i svoje dravno dostojanstvo, nameu Turskoj u pandursku slubu i pomau svojim roenim rukama
da se ne uzdrma gospodarstvo tursko nad slovenskim, srpskim i bugarskim, pokrajinama Otomanske carevine. Kako je nekada malena vasalna srpska kneevina, u vremenu
kad ju je turska granica opasivala od ua Drine pa do ua Timoka, i kad su jo srpske
tvrave uvali turski garnizoni, drugim, mukijim, ponosnijim glasom govorila sa Carigradom, no to danas govori i nezavisna srpska kraljevina i bugarska kneevina!
Ali i ovako proireno pitanje srpsko u pitanje balkanskih Slovena, u zajedniko
srpsko-bugarsko pitanje, ne moe se raspravljati niti reiti iskljuivo prema eljama i
interesima njihovim i sa sredstvima koja njima stoje na raspoloenju. Na Balkanskome
se Poluostrvu stiu krupni interesi velikih sila evropskih, koji su izazvali veliko Istono Pitanje. U okvir ovoga Istonoga Pitanja ulazi i srpsko i bugarsko, ili tanije rei
srpsko-bugarsko pitanje, to drugim reima znai, da se ostvarenje srpske i bugarske
narodne misli, podizanje srpske i bugarske drave u razmerama koje iziskuju potrebe
njihove stvarne nezavisnosti, vezuje za interese velikih evropskih sila, koji im mogu
biti povoljni ili stajati sa njima u opreci. Uspesi ili neuspesi Srbije i Bugarske, podrazumevajui, da su one svoje meusobne odnose i svoje delanje na Balkanskome Poluostrvu jednom racionalno utvrdile, zavisie jo koliko od toga, kako su se skombinovali
interesi velikih sila angaovanih u Istonome Pitanju, toliko i od toga, u kakav su se
odnos balkanske drave postavile prema tim interesima.
100
Rusija je igrala vazda u Istonome Pitanju prvu i najglavniju ulogu. Njezina politika bila je merodavna u raznim menama kroz koje je Istono Pitanje prolazilo. Oko
Rusije, bilo uz nju bilo protivu nje, prikupljala se glavna radnja velikih evropskih sila
na Balkanskome Poluostrvu. Poloaj Rusije u koncertu velikih evropskih sila, njezin
znaaj i njezin uticaj u optoj evropskoj politici, odreivali su, u kakve e mene u opte stupiti pitanje Junih Slovena, i ponaosob kakve e iz glede dobiti za se specifino
srpsko pitanje. Prema tome, dakle, pitanje je od presudnoga znaaja za nas, u koliko
se krajnji ciljevi ruske politike mogu poklapati ili moraju razilaziti sa naim narodnim
idealima.
Na prvom mestu u tome redu misli valja nam konstatovati, da su uspesi ruske
politike i uspesi ruskoga oruja na bojitima Balkanskog i Malo - Azijskog Poluostrva
silno pomogli da se stvore i da se odre u ivotu i Srbija i sve druge narodne drave na
Balkanskom Poluostrvu, i Rumunija. Nema nimalo sumnje, da Rusija to nije uinila, da
ona nije na taj cilj zaloila tolike svoje napore i podnela tako goleme rtve, ni iz kakvih
sentimentalnih pobuda, da u takvom njezinom radu nju nije rukovodilo toliko ni krvno
srodstvo, ni pravoslavlje, koliko njezin vlastiti, ruski, interes. Ne manje je nesumnjivo,
da Rusija u gdekojim sluajevima nije odgovorila srpskim oekivanjima, da je prevarila
nade i Srpstva i Slovenstva. Bilo je prilika kad je Rusija i mogla, i trebala uiniti vie za
Srbiju i za Srpstvo, nego to je htela uiniti i nego to je faktiki uinila. To sve stoji.
Ali sve to ni najmanje ne moe umanjiti znaaja neospornoj istini: da Srbija, kao god
i Rumunija i Grka i Bugarska, za ovo to su danas, za svoje samostalno, nezavisno
dravno bie, imaju da zahvale Rusiji. Ruskoj je politici, za ostvarenje ruskih ciljeva,
za zadovoljenje potreba ruskog dravnog organizma, trebala Srbija, trebale su joj nezavisne drave balkanske. I ona ih je ili stvorila ili im pomogla da se stvore, obezbedila
je svojim ugovorima njihov pravni opstanak i stavila i njihovo bie i njihov razvoj pod
svoju monu zatitu.
Ta politika Rusije, da stvara i da razvija na Balkanskome Poluostrvu narodne drave, nije bila prolazna politika jednoga trenutka. Ona je, naprotiv, toliko stalna, da se
ve moe uvrstiti meu osvedoene, utvrene tradicije ruskoga politikoga programa
u Istonome Pitanju. Na tome poslu Rusija je dosledno radila poev od godine 1812,
od Bukurekoga ugovora mira, pa do naih dana. Od onoga doba, kad su se razbili planovi o podeli svetskoga carstva izmeu Napoleona I i Aleksandra I, ruska je politika
postavila sebi zadatak da osloboava balkanske narode, u prvome redu balkanske Slovene, od turskoga gospodarstva, i da stvara njihove narodne drave. Bukureki ugovor
od godine 1812, Akermanska konvencija od godine 1826, Jedrenski ugovor od godine
1829, Krimski Rat i poslednji veliki Istoni Rat, zajedno sa ugovorima Pariskim, SanStefanskim i Berlinskim, ivi su svedoci da je ruska politika ostala stalna i odluna u
svojoj zamisli: da stvaranje i razvijanje balkanskih narodnih drava vodi najsigurnije
ostvarenju njezinih ciljeva na Istoku.
Konstatovanje tih fakata, crpenih iz istorije, upuuje nas ve samo sobom na
misao: da ruska politika, koja je kroz itav jedan vek smatrala vazda za svoj interes,
za svoju potrebu, da podie i da stvara narodne drave na Balkanskome Poluostrvu,
ne samo ne moe biti u naelu protivna, ve da je raspoloena pomoi svojim uticajem i svojom silom, da se te drave dalje razvijaju i da izvre svoje narodne misije i
osiguraju na taj nain svoj dravni opstanak. Razume se po sebi, da su za takvu rusku
politiku potrebne dve pogodbe: jedna, da se njihovi narodni ideali ne kose sa ruskim
101
ciljevima, da ne zadiru preko onih granica, u kojima se kreu specifino ruski interesi; i druga, da narodne balkanske drave dadu dokaza, da su kadre stajati na svojim
nogama, iveti svojim samostalnim ivotom i odgovoriti onim zadacima, koje je ruski
interes imao u vidu, kad se Rusija zaloila za njihovo stvaranje i za odranje njihove
egzistencije.
Ruski cilj na Balkanskome Poluostrvu svodi se na to, da se utvrdi na njemu takvo stanje, koje e joj dati mogunosti da postane gospodarem Moreuza to vode iz
Crnoga u Sredozemno More. Taj cilj ruski daje se postii na dva naina: ili da Rusija
uzme neposredno pod svoju vlast balkanske zemlje koje razdvajaju njezinu dravnu
teritoriju od Bosfora i Dardanela, ili da na Balkanskome Poluostrvu podigne barijere
protivu najezde srednje - evropske, u ijem e se zaklonu moi utvrditi rusko gospodarstvo nad Moreuzima.
U prvome sluaju Rusija bi morala naii na velike prepreke, i najzad, ako bi ipak
uspela savladati ih, mora la bi se skloniti na vrlo teke rtve. Gospodarstvo rusko na
desnoj obali dunavskoj i na Balkanu celokupna Evropa morala bi smatrati kao silan
poremeaj evropske ravnotee, a u tome bi ve leale nedogledne opasnosti za ruske
interese. Rusija bi bila pre svega tada prinuena, i to ba i u najpovoljnijim za sebe prilikama, prihvatiti oberuke sistem deobe Balkanskoga Poluostrva i ustupiti zapadnu
polovinu njegovu drugoj velikoj sili, Austro - Ugarskoj, iza koje bi stajala i preko koje
bi navaljivala Jegejskome Moru, Nemaka carevina. I tako bi tek bio stvoren ivi izvor
novim zapletima i krvavim ratovima. Balkansko Poluostrvo nije zemlja za dva gospodara; na njemu nema mesta dvema velikim silama.
U drugom sluaju zadaa bi Rusije bila, da prethodno pre nego to pristupi izvrenju svojega cilja, pre nego to uzme pod svoju vlast Moreuze koji joj otvaraju pristup
otvorenom svetskom moru, podigne na Balkanskome Poluostrvu naroito na severnome delu njegove nezavisne narodne drave, koje e zatvoriti put prodiranju germansko-austrougarskome na Istok. Takve bi drave, neminovno upuene da se naslone na
Rusiju, morale, po neodoljivim zahtevima svojih vlastitih interesa, zaloiti svu svoju
snagu u odbranu ruskoga gospodarstva u Carigradu. Spreavajui, pored toga, neposredan dodir Rusije sa srednje - evropskim silama, one bi spreile mogunost sudarima izmeu njih. I najzad sama njihova egzistencija u neposrednom susedstvu Rusije
doprinela bi znatno, da se ne izazove opte strahovanje od irenja ruske sile i da se ne
stvori verovanje da ruske ambicije prete evropskoj ravnotei.
Politika ruska od poetka ovoga veka, kao to smo to malo as videli, jasno pokazuje, da je Rusija dobro razumela kolike se velike koristi za nju vezuju sa ovim drugim
sistemom. Istorija Istonoga Pitanja, poev od Bukurekoga ugovora od 1812. godine
pa do danas, daje nam prava da tvrdimo, da je Rusija taj sistem definitivno usvojila,
da je na njemu dosledno, kad to sa veim kad to sa manjim uspesima, neprekidno
radila. Osnovna misao koja se provlai kroz celokupnu rusku akciju na Balkanskome
Istoku, koja je rukovodila sve ruske korake, diktovala sva ruska preduzea, ostala je
vazda jedna te ista, i ako su u gde kojim prilikama detalji u njezinom izvoenju dosta
nesreno izbirani.
Kad se uzima u ocenu ruska politika u Istonome Pitanju, i kad se o njoj, o njezinim smerovima i ciljevima, kao i o sredstvima kojih se ona prihvatala, hoe sud da
izree, ne treba se varati, ne treba se dati zavesti pogrenim razumevanjem izvesnih
ruskih predloga i pokuaja. Potrebno je na prvom mestu umeti jasno podvojiti ono
102
to je Rusija htela, to su njoj nalagali njezini vlastiti interesi, od onoga to je ona

morala rtvovati tuim interesima, koji su se u raznim danim prilikama njoj na put
isticali i koji se nisu mogli silom suzbiti. Rusija je, to je istorijska istina, koja se ne da
sporiti, bila u nekolikim prilikama gotova prihvatiti predloge za podelu Balkanskoga
Poluostrva, pa je i sama, sa svoje strane, takve predloge pokretala. Ali isto je tako
neosporno, da je Rusija to inila samo pod pritiskom dogaaja, kad bi joj oduzeta
bila mogunost, da svojoj volji i svojim interesima pribavi punog zadovoljenja. Kad
su prilike za Rusiju povoljne bile, kad ona pri sreivanju odnosa na Balkanskom Poluostrvu nije imala da vodi rauna o tuim interesima, o takvoj podeli nije bilo ni
pomena. Najbolji je svedok za to Jedrenski ugovor mira od godine 1829, koji je Rusija zakljuila po svojoj volji i prema svojim interesima, ne morajui ga podvrgavati
evropskoj reviziji.
Taj sistem ruske politike, na kome je Rusija tako dosledno i tako istrajno radila skoro od poetka ovoga veka, i na ije su izvoenje utroene tako goleme rtve
ruske, izigran je, uzdrman je u svojoj osnovici, odredbama Berlinskoga ugovora od
godine 1878, koje su ovlastile Austro - Ugarsku da posedne na neodreeno vreme,
Bosnu i Hercegovinu. Kroza zid balkanskih nezavisnih drava, koji je imao odvojiti
Carigrad i Moreuze od Srednje Evrope, otvorena je iroka brea. Austro - Ugarska je
dobila poziciju meu balkanskim dravama, njezini bataljoni stoje na domaku Kosova polja, a njezinim ambicijama otvoren je izgled na pristanita Jegejskoga mora. Sa
Austro-Ugarskom u Bosni i Hercegovini srednja se Evropa stavila neposredno pred
ruske ivotne interese, angaovane na Bosforu i na Dardanelima. I Rusiji u ovoj novoj
situaciji, koju je stvorio Berlinski ugovor, ostaje jedno od dvoga: ili da u to kraem roku istisne Austrougarsku, mirom ili silom, sa Balkanskog Poluostrva, ili da se pomiri sa
njezinim poloajem na Balkanskom Poluostrvu, uzimajui to pre u naknadu za to, ma
na koji nain i ma pod kojim izgovorom, Bugarsku pod svoju vlast. Kad bude jednom
doao dan a na taj se dan posle rusko - franceskoga sporazuma nee vie dugo ekati
da Rusija mogne podii glas u ime svojih interesa u Istonome Pitanju, neizbeno e
ili doi kraj austro-ugarskoj okupaciji u balkanskim zemljama, ili e se pristupiti deobi
Balkanskoga Poluostrva izmeu Rusije i Austrougarske.
Kojemu e se od tih dvaju planova Rusija privoleti, to zavisi mnogo, zavisi moda
najvie od nas, balkanskih naroda, od nas, Srba i Bugara, u prvome redu. Ruska politika tradicija, ruski nesumnjivi interes dravni govorie, kao to to dokazuje istorija
Istonoga Pitanja kroz bez malo itav jedan vek, u prilog nezavisnosti balkanskih drava. Ali pitanje je samo, u koliko e balkanske drave i narodi odgovoriti pogodbama
potrebnim za izvrenje takvoga plana. Jer Rusija e moi uspeno pristupiti reavanju
Istonoga Pitanja na takav nain, koji, ponavljamo opet, najbolje godi njezinim interesima, samo ako se balkanski narodi budu pokazali podobni da ive svojim samostalnim dravnim ivotom, i ako Srbi i Bugari budu kadri shvatiti najzad svoje prave
interese, izmiriti svoje ambicije i stvoriti jednu zajedniku solidnu snagu, koja rauna
u meunarodnim odnosima i koju vredi uvati i podizati. Inae, Srbija i Bugarska, zavaene i zakrvljene, jurei svaka za sebe za svojim velikim i neostvarljivim planovima,
ignoriui jedna drugu i traei da natete jedna drugoj, bie neuraunljive i za svoje
prijatelje i za svoje neprijatelje. Paraliui jedna drugu, kao nepomirljive suparnice,
one e za sad, u prvome redu, pripomoi svojim vlastitim rukama, da se odri tuinsko gospodarstvo nad velikim delom srpskoga i bugarskoga naroda, a zatim, to je jo
103
daleko opasnije i sudbonosnije, one mogu prinuditi i Rusiju, da ih napusti i da Istono

Pitanje rei drugim putem, na tetu njihovu, delei Balkanski Poluostrv sa Austrougarskom i sa drugim velikim silama.
***
Srbija je proivela svoje najmunije dane, borila se sa najveim nezgodama, imala da savlauje najvee tekoe, ba od onoga doba, kad je odredbama Berlinskoga
ugovora priznata kao nezavisna drava. S jedne strane Austrougarska, uvedena tim
istim ugovorom u kolo balkanskih drava, dobila je u svoje ruke nova sredstva, da utie na balkanske drave i meu njima na Srbiju u prvome redu. S druge strane Rusija,
iscrpljena velikim istonim ratom od godine 1877 8, izolovana prema austro-nemakom savezu, uz koji je stojala Engleska, i kojemu se u brzo pridruila i Italija, morala
je da svede svoju spoljanju akciju u najue granice. Srbija, naputena samoj sebi,
bez svojega prirodnoga oslonca, izloena je bila golemoj opasnosti, da ne podlegne
definitivno austro - ugarskome uticaju, da ne izneveri svoju misiju i ne postane otpadnicom srpske narodne misli. Bili su to dugi, oajni dani tekoga iskuenja. I Srbija ih
je prekuila i odolela im. Bilo je kolebanja, bilo je labavosti i neodreenosti, ali ipak,
na kraju krajeva, Srbija nije podlegla. Vladalaka dinastija srpska, ponikla iz naroda,
nerazdvojno spojena i svojim tradicijama i svojom budunou za narod srpski, umela
je do sad uvek, posle prolaznih nesporazuma, posle momentalnih neopredeljenosti,
uspostaviti prirodnu harmoniju izmeu srpskoga Prestola i srpskoga Naroda, i vratiti
se na puteve koje odreuje srpska narodna politika.
Pritisak austro-ugarskog uticaja na Balkanskome Poluostrvu svalio se svom svojom teinom na Srbiju. Ekonomno napredovanje nae Otadbine, a s njime zajedno i
finansisko konsolidovanje i uspeno sreivanje unutranjih politikih prilika, dovedeni
su u velikoj meri u zavisnost od Austrougarske. Okupacija Bosne i Hercegovine, koja je
Austrougarasku istakla kao glavnog protivnika srpske narodne misli, dala je u isto vreme Austrougarskoj takav poloaj, da se akcija njezina u svim pravcima neminovno dodiruje sa dravnim interesima Srbije, i da, prema tome, stoji njojzi na volju isticati Srbiji tekoe na svakome koraku. Austrougarska ima u svojim rukama mona sredstva,
da Srbiji stvori teke neprilike i na ekonomnom i na politikom polju. I za ovih esnajst
godina, od Berlinskoga ugovora pa na ovamo, Austrougarska se u nekolikim prilikama,
kad joj je to doputala opta evropska situacija, i kad bi joj Srbija dala za to ma kakva,
stvarna ili prividna, preteksta, koristila tim sredstvima. Ima dosta srpskih unutranjih
kriza, koje se u velikoj meri mogu s razlogom staviti na raun Austrougarskoj.
Danas su, meutim, u pogledu poloaja Srbije prema Austrougarskoj opte evropske prilike daleko povoljnije za Srbiju, no to je to bilo u toku minulih esnajst godina. Rusija je izvrila svoje finansijsko konsolidovanje, reorganizovala svoju vojsku i
skoncentrisala je prema potrebama velikoga evropskoga rata, susrela se najzad, nakon
dugoga lutanja, sa svojim prirodnim saveznikom u Evropi i u Aziji, sa Franceskom. I
njezin presti i njezin uticaj u Evropi vratili su se na onu visinu, na koju su ih nekada
uzdigli bili imperatori Aleksandar I i Nikola I. Danas ve ne treba vie strahovati, da
e Austrougarska prema Srbiji pokuati mere, koje bi nosile na sebi karakter gruboga
nasilja i oite nepravde, koje bi se oslanjale iskljuivo na pravo jaega. Srbija pak, sa
svoje strane, mora briljivo, sa najveom obazrivou, izbegavati sve to bi moglo dati
Austrougraskoj osnovana povoda za reklamacije i za represije. Skrupuloznim vrenjem
104
sviju svojih ugovornih obaveza i najkorektnijim i najpredusretljivijim ispunjavanjem

sviju meunarodnih dunosti, koje potiu iz susednih odnosa dveju drava, Srbija mora
sebe staviti u poloaj, da u svakom moguem nesporazumu ili sporu, moe svoju stvar
bez ustezanja poveriti sudu velikih sila i javnoga mnjenja evropskog.
Nae dosadanje refleksije o poloaju Srbije i o njezinim zadacima, same sobom
kazuju, kakvu spoljanju politiku, po naem shvatanju, Srbija mora voditi, ako eli
ouvati svoju samostalnu dravnu egzistenciju i izvriti svoju nacionalnu misiju.
Spoljanja i unutranja politika utiu svugde jedna na drugu. U dravama pak,
kao to je Srbija, koje jo nisu dobile svoj definitivni oblik, koje nisu spojile u sebe one
elemente bez kojih je njihov razvoj nemogu, njihova sama egzistencija problematina, i koje te elemente mogu prikupiti samo na osnovu naela narodnosti unutranja
i spoljanja politika ine jednu homogenu, nerazdvojnu celinu.
Spoljani zadaci Srbije zapovedniki nalau, da unutranja njezina politika bude
zasnovana na punom sporazumu, na nepomuenoj harmoniji, izmeu vladalake dinastije i naroda. Srpska vladalaka dinastija moe uspeno raditi na ostvarenju spoljanjih zadataka Srbije, ako bude u istini, ne samo titulom svojom ve i delom, predstavnica srpske narodne misli, ako bude u punom smislu rei narodna dinastija, noena
oseanjem narodnim, proeta do sri srpskim narodnim idealima. Tada e samo Srbija
moi odoleti svim tuinskim spletkama i intrigama, posvetiti dovoljnu panju spoljanjim prilikama i svojim spoljanjim zadacima, visoko uzdii narodnu zastavu, pod
kojom e se, suenoga dana, sakupiti raskomadano Srpstvo.
Srbija mora posvetiti sve svoje staranje da otkloni nesporazume sa Bugarskom,
koji su zavadili dva Bratska naroda, ija je sudbina zajednika, iji su interesi solidarni.
Nadati se da e i svesne bugarske patriote u brzo uvideti ta od njih zahtevaju njihovi
vlastiti narodni interesi, i da e napustiti kratkovidu politiku, koja nee da vodi rauna
ni o kom drugom na Balkanskom Poluostrvu, do samo o bugarskim tenjama i o bugarskim interesima. Ne zanosei se pri tom nadama o brzim uspesima na tome polju,
srpsko-bugarsku zajednicu valja pripremati polako i postupno, polazei od detaljnih
pitanja, briljivo izbegavajui ili bar po mogustvu odlaui raspravu svega onoga, to
bi, u dananjim prilikama, neminovno moralo zaotriti meusobne odnose. Srbija, ako
misli na narodnu budunost Srpstva, i ako se jo osea pozvanom da ona ostvari srpske narodne ideale, ne sme ni jednoga trenutka smetati s uma, da jedino Rusija moe
imati interesa, pomoi joj u tome. I s toga Srbija mora uiniti sve to joj je u vlasti, da
dade Rusiji nesumnjiva, neosporna dokaza, kako je ona i voljna i kadra uvati svoju
nezavisnost prema Austrougarskoj, i kako Rusija moe na nju raunati kao na pouzdanog, prirodnog saveznika za uspeno reavanje Istonoga Pitanja.
Ali u isto vreme, ne zaboravljajui pri tom, da je u dananjim prilikama i po svom
dananjem poloaju na Balkanskome Poluostrvu, Austrougarska, sa svojom madarskom istonom politikom, glavna protivnica Srpstva, Srbija valja sa najveom briljivou da izbegava sve to bi moglo, sa njezine strane, dati povoda prekidanju ili remeenju redovnih odnosa izmeu nje i susedne monarhije. Potrebama svojeg svakodnevnog dravnog ivota Srbija je vezana za Austrougarsku, upuena na dobre odnose
sa njome. Suprotnost izmeu njih javlja se samo na polju velike politike, koja se tie
budunosti Srpstva, srpskoga narodnoga ujedinjenja. Sporovi pak ove prirode ne daju se niti reiti niti i samo na dnevni red staviti, onim sredstvima koja Srbiji stoje na
raspoloenju. Na njih valja misliti neprekidno, spremati se za njih u svakom pravcu i u
105
svakom pogledu, tako da nas dogaaji koji budu izazvali njihovo reavanje ne iznenade i ne nau nespremne. Ali samo takve dogaaje valja umeti i trpljivo saekati. Velika
politika, kao to je to ve odavna duhovito primeeno, ima svoja dva naela, koja se
meusobno dopunjuju: umeti ekati, i, u saekanom, povoljnom trenutku, umeti se
odluiti.
/Milovan Milovanovi, Dravno pravo i naela spoljne politike Kraljevine Srbije,
Beograd, 1997. s. 245265./
8. PROTESNA NOTA SRBIJE VELIKIM SILAMA POVODOM ANEKSIJE

BOSNE I HERCEGOVINE, 7. OKTOBAR /24. SEPTEMBAR/ 1908.
"Vlada Nj. V. Kralja Srbije, pozivajui se kako na nesporna srpska narodna prava, koja su osnova samom biu Srbijinom, tako i na jasnu odredbu l. 25. Berlinskog
Ugovora, ulae svoj najenerginiji protest protivu prisajedinjenja Bosne i Hercegovine
zemljama Habzburke Monarhije, koje je dananjim svojim manifestom proklamovao
Car i Kralj Austro - Ugarske.
Vlada Kraljevska veruje da Berlinski Ugovor, ba tim vie, to mi nismo imali udela u njegovom sastavu nego smo ga morali, u koliko se on nae sudbine tie, primiti
u celini, mora imati vanosti ne samo u koliko se njime nameu dunosti i obaveze,
nanose tete i iziskuju rtve od Srbije i srpskog plemena, nego da on prui i zatite
pravima naim bar u onim uskim granicama, u kojima su ona dobila izrinog priznanja
o njegovim odredbama.
Ona konstatuje dalje, da iako su, pod uticajem tenja i zahteva pojedinih sila,
prava srpska na Berlinskom Kongresu dobila nesrazmerno manje zadovoljenja no to
je to odgovaralo ratnim rtvama dveju srpskih drava, Srbije i Cme Gore, iako je Srbija, pri svem tom, sve obaveze koje su za nju iz Berlinskog Ugovora poticale skrupuloznije no iko drugi do kraja izvrila, ipak zato u toku minulih 30 godina nijedna izmena
u stanju koje je ova opta meunarodno - ugovorna uredba za Balkansko Poluostrvo
stvorila, nije uinjena na korist Srpstva, dok su se na korist drugih u nju unosile i mnoge i krupne povrede i promene.
I ova vera, kao i konstatovanje ovih fakata ulivaju Vladi Kraljevskoj nadu, da nee
ostati nesasluan glas koji ona danas podie traei pravde i zatite od sila potpisnica
Berlinskog Ugovora protivu ove nove flagrantne povrede, koja se vri jednostrano, na
iskljuivoj osnovi prava jaega i zadovoljenja svojih interesa a bez obzira na to koliko
se duboko time vreaju oseaji, interesi i prava srpskoga naroda.
Srbija ne moe u ovom sluaju nai puna zadovoljenja sem ako se u pogledu Bosne i Hercegovine uspostavi u svemu stanje, koje je stvoreno Berlinskim Ugovorom.
Ne bude li to nikako mogue, Kraljevska Vlada, apelujui na oseaje pravinosti
sila potpisnica Berlinskog Ugovora, trai da se Srbiji dosudi odgovarajua naknada, te
da bi se i odrala jemstva za njen nezavisan dravni ivot i srpskome narodu u opte
vratile pogodbe za njegov narodni opstanak bar u onoj meri u kojoj mu ih je Berlinski
Ugovor dao".
106
Napomena. Nota je izraavala uzbuenje koje je vladalo u Srbiji i Crnoj Gori koja se
solidarisala sa Srbijom i uputila silama notu iste sadrine. Naelnik u bekom MIP-u Miler
nije hteo da primi ovu protestnu notu uz izjave da Srbija nema u ovoj stvari ta da govori,
iako pojmi uzbuenost koju je aneksija ... izazvala. Ministar Erental koji se nalazio u Peti
uputio je Beogradu pretnje tvrdei da je Austro-Ugarska u punom sporazumu sa Rusijom
i Italijom, a od drugih sila je traio da one Srbiji preporue umerenost i korektno dranje.
Proglaenje aneksije Bosne i Hercegovine shvaeno je od velikih sila kao svren in iz koga se samo treba diplomatski izvui. Crna Gora i Srbija su imale pretenzije na ove teritorije s
pozivanjem na naelo narodnosti. Aneksiju nisu smatrale samo zavrnom akcijom protiv njih,
na zapadnim i junim prostorima od njih, nego ve i kao ostvarivanje politike Drang nach
Osten. One su videle da je princip status quo-a na Balkanu koji je trideset godina istican kao
dogma naruen na njihovu tetu, posebno to su se plaile da e Austro-Ugarska time ojaati
pozicije i interes za Novopazarski sandak preko koga su one elele teritorijalno povezivanje.
Njihova nacionalna i politika energija bila je veoma napeta i dovela je do zbliavanja. Milovanovi je ubeivao sile Antante da je u njihovom interesu da povedu vie rauna o poloaju
Srbije. Rusija je morala da posreduje izmeu Srbije i Crne Gore i drugih sila. U prethodnim
kontaktima Izvoljskog i Milovanovia dolo se na ideju da Srbija trai kompenzaciju za
izlazak na more /Jadran/ koji se diplomatski mogao braniti. Rusija zato trai evropsku konferenciju sila potpisnica Berlinskog ugovora iji je lan 25 bio prekren aneksijom, ali sile to ne
prihvataju. Narodna skuptina Srbije zahtevala je autonomiju Bosne i Hercegovine o emu sile
nisu ni raspravljale. Kada je Austro-Ugarska zakljuila sa Turskom ugovor o kompenzacijama
za aneksiju, februara 1909, sile su odahnule, a Srbija i Crna Gora su morale pod njihovim
pritiskom i novostvorenim stanjem dati izjave /31. marta 1909/ da njihova prava nisu aneksijom dovedena u pitanje.
I /18761918/, Beograd 1998. s.255256./
9. EKSPOZE NIKOLE PAIA O SPOLJNOJ POLITICI SRBIJE

U NARODNOJ SKUPTINI, 16/29 OKT. 1913.8
Gospodo poslanici,
Od dana, kad sam imao ast da iznesem pred vas politiku situaciju, koja je onda
postojala, pa do dananjeg dana, izvrena su velika istoriska dela. Istono pitanje, koje
je dominiralo u politici evropskih Velikih Sila, reile su balkanske hrianske drave u
korist balkanskih naroda. Muslimanska sila, koja je pokorila pre pet vekova hrianske
balkanske drave, morala je stuknuti pred mladim hrianskim dravama i ustupiti
im pokrajine, koje je na bojnom polju pre pet vekova od njih otela. Izgleda kao da je
8
Nikola Pai /18451926/ je bio predsednik ministarskog saveta i ministar inostranih dela Srbije od 1912. do 1918.
Dravnik i politiar, Pai je bio predsednik ministarskog saveta, ministar inostranih dela i zastupnik ministra finansija /18911892/, poslanik u Petrogradu /189394/, predsednik beogradske optine /189597/, predsednik Ministarskog saveta i ministar inostranih dela /190406/, predsednik Ministarskog saveta, ministar inostranih dela i zastupnik ministra graevina /190608/, ministar graevina /1909/, predsednik Ministarskog saveta i ministar bez portfelja /19091911/. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bio je predsednik ministarskog saveta /192124 i 192426/.
107
istoriska sudba htela da vaspostavi one iste hrianske drave, koje su pre pet stotina
godina podlegle turskoj najezdi; i da Srpstvu vrati gotovo iste zemlje, koje su mu Turci
oteli na Kosovu.
Ovi veliki istoriski dogaaji razvijali su se tako brzo pred naim oima, da jo nismo dobili dovoljno vremena, da ih mirno i svestrano ocenimo, i da svoje dranje i svoj
rad podesimo prema tim dogaajima.
Balkanski narodi, koji su zbog nesloge izgubili svoju nezavisnost pre pet vekova,
povratili su je svojom snagom i svojim zajednikim naporima; i suzbili su tursku silu
do pred same carigradske zidove.
Posle tih sjajnih i velikih uspeha, nastali su dogaaji, koji su istina potavnili sjaj
balkanske sloge, ali se i osvetili nad krivcem, koji je balkansku slogu razbio.
Uteha za Srbiju i srpski narod ta je, to je Srbija sve mogue pokuavala da se
izbegnu meusobni sukobi i krvave rasprave pitanja, koja su tokom rata stavljena bila
na dnevni red, a koja su se mogla mirnim nainom reiti.
Poznato je ne samo Narodnom Predstavnitvu, nego i celom svetu da je Srbija
stajala na gleditu, da spor oko podele zadobivene opte teritorije treba raspraviti
mirnim putem uzajamnim sporazumom, na osnovici stvarno podnesenih rtava i
srazmerno upotrebljenoj vojnoj snazi.
Po naem dubokom uverenju, spor se mogao raspraviti putem uzajamnog sporazuma, i to u interesu obe sporne strane. Kad je bio moguan sporazum meu balkanskim dravama na osnovu pretpostavaka, za to ne bi bio mogu sporazum na osnovu
stvarnih injenica, na osnovu svrenog ina i stvorenih fakata? Njega je lake bilo
postii samo da je dominirala na obadve strane ona ista elja za odranje sporazuma,
kakva je bila kad je savez ugovaran. Ali veliki istoriski uspesi pomraili su pamet slabih
ljudi, poremetili im pravilno suenje o dogaajima i otvorili apetit na tue tekovine
precenjujui im svoju a potcenjujui njihovih saveznika snagu.
Srbija se rukovodila onim istim oseanjem i onim istim duhom, kojim se rukovodila pri stvaranju balkanskog saveza, kad su dola na dnevni red pitanja, koja su
nastala za vreme rata i posle zakljuenog Londonskog mira. Za takvo njeno pametno i
ritersko dranje bacani su joj, i u ovom domu, prekori, stavljajui joj na ugled dranje
Bugarske. Naravno da su ovi prekori poticali od ljudi, koji su dogaaje i budunost tako isto shvatali i cenili, kao to su ih shvatali i cenili bugarski dravnici. Srbija je ostala
verna duhu saveza, i ako je prinuena bila da savlauje tekoe, koje su joj stavljane
bile od strane oduevljenih patriota koji nisu kadri bili da svoje elje i svoja oseanja
savlauju u pitanjima, gde se iziskivalo samo hladno posmatranje i pravilno cenjenje
prilika i dogaaja, i to u vezi sa svetskim strujama i tenjama.
Srbija je ogledala, pre svega, da spor raspravi uzajamnim sporazumom, da ga raspravi izmeu samih saveznih vlada, a na osnovi stvarno uloenih rtava; da ga rasprave dravnici, kojima je poznat bio ugovor saveza, i poznate rtve i vojne snage i jedne i
druge drave. Ali Bugarska je izbegavala ne samo raspravu pitanja, nego je izbegavala
i govor o tome pitanju. Istorija tih pokuaja i rezoni, upotrebljeni da se skloni Bugarska na pregovore, poznati su, iz preanjeg saoptenja, ne samo Narodnom Predstavnitvu, ve i ostalom svetu, koji se tim pitanjem interesovao.
Kad su propali svi pokuaji da se spor oko podele zadobivene zajednike teritorije raspravi meusobnim sporazumom, pokuali smo da ga raspravimo na zajednikoj
konferenciji etiri predsednika Ministarstva balkanskih drava.
108
Kad je i taj pokuaj propao, pristali smo na arbitrau Ruskog Cara, koji je pozvao bio sva etiri Ministra Predsednika u Petrograd, da tamo, pod rukovodstvom
Carsko-ruske Vlade, pokuaju da se sami izmeu sebe sporazumeju pa ako bi i taj
pokuaj sporazuma propao, onda da presudi Ruski Car o podeli kondominijuma izmeu etiri savezne balkanske drave. Pre toga, a posle pada Jedrena, Bugarska je
otpoela bila naglo povlaiti vojsku iz Trakije i koncentrisati je spram srpske i grke
granice.
Poto su savezniki odnosi izmeu Srbije i Bugarske poeli uzimati nezgodan i
nemiran karakter, i poto je javno mnenje na jednoj i drugoj strani jako uzbueno bilo; poto su se poeli javljati i po gdekoji incidenti, na granici, izmeu vojsaka, koji su
ravo okarakterisavali stanje duhova i jo vie zaotravali odnose izmeu saveznika,
Srbija je izala bila s predlogom: da se pre svega demobiliu vojske s obe strane, i da
se ostavi na jednoj i drugoj strani do 80.000 vojnika, koji e se brinuti o pograninoj
sigurnosti i poretku u zemlji, pa onda da se pristupi raspravljanju zajednikog spora.
Poznato je da je ovaj predlog Srbijin koji je ratnu opasnost uklanjao, ili bar na minimum svodio, Bugarska vlada odbila. Ona je podnela bila kontra predlog koji je s jedne
strane ratnu opasnost uveliavao, a s druge strane bio protivan ranijem, u samom poetku rata utvrenom sporazumu.
Meutim Srpska Vlada i ako se oduevljavala slogom balkanskih naroda, ipak nije se smela osloniti samo na to i ekati dogaaje skrtenih ruku, osobito posle saznanja, da Bugarska Vlada pokuava traiti sebi saveznika za sluaj oruanog sukoba sa
Srbijom. Bugarska je pokuala obilaznim putem zadobiti Rumuniju za sebe, obeavajui joj, preko svoga posrednika, srpsku teritoriju kao kompenzaciju za taj sporazum.
Za tim je pokuala da se zasebno sporazume s Grkom, i da ovu odvoji od Srbije, pa,
na posletku, nije prestala davati razna obeanja ni Turskoj, da ova ostane neutralna u
sukobu srpsko - bugarskom.
Posle svega toga jasno je bilo da Bugarska ne eli spor raspraviti mirnim putem:
sporazumom izmeu sviju balkanskih drava, ili predavanjem spora na reenje Caru
Ruskom.
Ponude koje je inila Bugarska Vlada raznim svojim susedima nisu mogle biti prihvaene, jer je, verovatno, svima bilo jasno da Bugarska eli hegemoniju na Balkanu,
da tei upravo onome, to ugroava sigurnost ne samo Srbije nego i njenih ostalih
suseda. Zato su oni pre skloni bili da Bugarska bude slabija nego jaa, radi njihovog
sopstvenog mira i osiguranja njihovih interesa. Kad su ti pokuaji osujeeni i propali
bili, onda se Bugarska reila da hitrou i nelojalnou stvori svren in /fait acompli/
pre polaska etiri predsednika u Petrograd, na arbitrau Ruskog Cara.
Kao to napomenusmo, nastalo je bilo za Kralj.[evsku] Srpsku Vladu pitanje, ta
e ona raditi, ako Bugarska nee mirnu raspravu spora? Da li sme pustiti da dogaaji
teku svojim tokom i nespremna ekati ih? Ili ih mora predviati i blagovremeno pokuati da sve spremi to je potrebno za odbranu interesa i teritorije Kraljevine Srbije, za
sluaj da Bugarska ne eli mirno reenje spora?!
Kralj.[evska] Srpska Vlada odmah je obavestila Vrhovnu Komandu o politikoj
situaciji, kao i o tome da Bugarska Vlada odugovlai i izbegava pregovarati sa Kralj.
[evskom] Srpskom Vladom o pokrenutom pitanju, i skrenula joj je panju i na pokuaje
koje je Kralj. [evska] Bugarska Vlada inila, da nae saveznike protiv Srbije, za sluaj
rata. Kraljevska Vlada je isto tako skrenula panju Vrhovnoj Komandi na koncentrisa-
109
nje bugarske vojske na naoj granici i na traenje bugarske vlade da Car.[ska] Ruska
Vlada rei spor izmeu nas i Bugara na osnovu paragrafa drugog tajnog dodatka Ugovoru bez obzira na lan etvrti istog tog dodatka, po kome se svi sporovi oko izvrenja
i tumaenja ma koje odredbe istog dodatka, i ugovora i vojne konvencije podnose na
reenje Ruskom Caru, im jedna strana izjavi da se neposrednim pregovaranjem nije
mogao postii sporazum. Na osnovu sviju tih znaajnih pojava Kralj.[evska] Vlada bila
je prinuena da Vrhovnoj Komandi izjavi 4. juna zebnju od mogunog mukog napada na
srpske teritorije od strane Bugarske, i da zbog toga Vrhovna Komanda, treba da preduzme
potrebne mere kako ne bi bila iznenaena.
Kad je spor srpsko - bugarski o podeli opte teritorije uzeo otriji ton, i kad se moglo suditi da je prolo vreme uzajamnog meusobnog sporazuma; kad su i te note, koje su
se izmenjivale meu srpskom i bugarskom vladom, stale odmah objavljivati u nameri
da se uvue javno mnenje u spor i da se pripreme i zadobiju njegova potpora i simpatije; kad se moglo znati da spor mora ii arbitrai, ako se ne eli raspad balkanskog
saveza i meusobni rat onda su nastale tajne intrige preko strane tampe, koje su
nae i bugarske novine pretampavale, a koje su injene bile u cilju da se osujeti mirni izlazak iz te teke situacije, i da se to pre raskine ugovor i ue u meusobnu borbu. S
jedne strane se plailo javno mnenje u Srbiji i Bugarskoj presudom arbitrakog suda,
a s druge strane dokazivalo se da je najbolji nain da se reenje toga spora raspravi meusobnim ratom, pa kome pobeda tome pravo.
Ko se ne sea one znaajne izjave, koja je pala javno, u naem susedstvu, da su
balkanske drave u pravu svoje sporove raspravljati na onaj nain koji oni sami za najbolji nau, da niko nema prava da im tu slobodu krati i da se istie kao tutor i sudija u
sporovima, koji su isto unutranja balkanska stvar?!
Tada je javno mnenje u Srbiji uzavrelo i, na alost zahvatilo i politike ljude, pa jednim
delom i narodne poslanike. Kao najlaki i najpraktiniji lek za saniranje krize istaknuta je
bila lozinka: aneksija okupiranih teritorija, raskid ugovora, pa ak i napad protivu Bugarske, dokle jo nije prikupila vojsku na nau granicu. Vrenje u javnom mnenju, vrenje
u vojsci i u oficirskom koru uzimalo je sve vie maha tako da je, u jednom trenutku,
dobilo bilo i vrlo opasan karakter. U ime rasplamtelog patriotizma traile su se i predlagale mere, koje bi, pored sve njihove lepote, kad bi se upotrebile, dovele u pitanje ne
samo tekovine Srbije u Staroj Srbiji i Makedoniji, nego bi zagrozile i njenom opstanku.
Kraljevska Vlada nije htela poi putem koji je izgledao javnom mnenju vrlo
prost i vrlo praktian, jer bi Srbiju navela putem, koji je pun opasnosti ak i u sluaju
kad bi pobedila. Situacija je bila vrlo teka, a pri tom bila je vrlo opasna, jer se borba
protivu politike Kraljevske Vlade vodila pod zastavom patriotizma, a Kraljevska Vlada sumnjiila da nema dovoljno patriotizma, da ne ume shvatiti i iskoristiti situaciju.
I ova je borba bila tim opasnija, to je voena odmah iza jednog pobedonosnog rata, koji je
i najslabije due bio ohrabrio i osmelio!
U tom tekom vremenu, Kraljevska Vlada izjavila je, kako Kruni tako i Narodnom Predstavnitvu, da ona ne moe primiti odgovornost za drugu politiku, i voljna
je ustupiti svoje mesto svakoj drugoj vladi, koja bi izjavila da ume bolje rukovoditi
dravnom politikom u tom tekom i kritinom trenutku.
Po uverenju Kraljevske Vlade, aneksija u onom vremenu znaila bi zaplet s Velikim Silama, koje su neprestano inile predstavke Srpskoj Vladi, da potuje kapitulacije i turske trgovake ugovore, a koji bi morali prestati, kad se aneksija proglasi.
110
Osim toga, teritorija, koja se anektira, morala bi imati svoje granice, a u tom vremenu granice nae s Grkom nisu utvrene bile, jer savez izmeu nas jo nije postojao.
Pored toga aneksija okupirane teritorije pre nego to je spor sa Bugarskom raspravljen bio, dala bi opravdan povod Bugarskoj da se brani od nae povrede ugovora.
A za rat, koji bi mogao otuda potei, bila bi Srbija odgovorna pred javnim evropskim
mnenjem, i pred dravama koje su bile nama prijateljski raspoloene.
Osim toga, a to je bilo najvanije za budui rasplet dogaaja na Balkanu, otuili
bismo od Srbije Rumuniju, koja se drala politike mira i politike ravnotee na Balkanu. Ova politika bi bila paralizovana kad bi Srbija izazvala rat time, to bi aneksiju
izvrila pre vremena i pre nego to bi pokuala raspravu pitanja mirnim putem.
Takvim naim prenagljenim korakom doveli bismo Srbiju u tei poloaj i prema
Grkoj s kojom jo nismo bili u savezu. Na bi savez sa njom bio kompromitovan, jer
je Grka stojala na gleditu da treba isprobati sva sredstva, da se do sporazuma doe
a u svakom sluaju, pod teim okolnostima za nas sklapan, ako bi i dolo do njega.
Aneksija, koju je javno mnenje trailo, i Kraljevsku Vladu sumnjiilo da ne pristupa tome koraku to je bugarofilska, izdajnika i. t. d., znaila bi u onom vremenu,
u najboljem sluaju, komplikaciju balkanske krize na tetu Srbije.
Srbija bi u tom sluaju izgubila simpatije i potporu Velikih Sila, izgubila bi kredit
i novane pijace u dravama Trojnog Sporazuma, za to to je raskinula balkanski savez, to je povredila trgovinsko - politike interese Velikih Sila, i dala bi moda povod
nekima od Velikih Sila Trojnog Saveza, da ine represalije spram Srbije, koje bi bile
tim tee i opasnije, to bi u tom sluaju sile Trojnog Sporazuma otkazale svoje simpatije Srbiji i potpore srpskoj politici. tampa Trojnog Saveza nadmaila bi svojim glasom
daleko tampu Trojnog Sporazuma, dokazujui kako Srbiju treba kazniti za neverstvo balkanskom savezu. I, naposletku, Srbija bi stajala usamljena i moralno i materijalno u odbrani
svoje anektirane teritorije od Bugarske.
Takve iste i mnogo gore posledice nastupile bi da smo se dali zavesti pobedama
i oglasili Bugarskoj rat. Srbija bi zapala u isti poloaj, u koji je Bugarska zapala, otpoevi rat protivu Srbije i Grke, protiv svojih saveznika, s tom razlikom to bi pobeena Srbija kao izaziva rata imala jo mnogo tei poloaj nego to ga ima pobeena
Bugarska.
Kraljevska Srpska Vlada u tom vremenu nije se dala zavesti javnim mnjenjem, koje je u Srbiji stvoreno, tampom, koja je podlegla oseajima i draenjima. Ona je svu
brigu obratila bila na to, da Srbiji pridobije i osigura saveznike za odbranu, ako bi
je Bugarska napala pre nego to bi primila arbitrau ili posle arbitrae.
Zahtevi Kraljevske Srpske Vlade da se savezni srpsko - bugarski ugovor podvrgne
reviziji, bili su toliko jaki i tako potkrepljeni faktima i dokazima, da nisu davali povoda sumnji, da srpski interesi nee biti zatieni.
Kad je Bugarska Vlada svojim dranjem osujetila neposredni sporazum izmeu
etiri balkanske hrianske drave o podeli kondominiuma, ona je inila, pre pristanka
na arbitrau, mnogostruke pokua je da ogranii slobodu izricanja suda, da ga uslovi
primenom drugog lana tajnog dodatka ugovoru a ne primenom etvrtog lana, koji je mnogo
iri, jer obuhvata sve odredbe i sve delove ugovora s vojnom konvencijom, i koji daje odreene ruke sudiji da izree sud na osnovi ocene: da li je ugovor u svemu ispunjen, u koliko
nije ispunjen, koja strana nije u svemu ispunila svoje obaveze, koliko je koja strana
uloila u opte preduzee. Bugarska nije pristajala da se prvo ispita: da li je ugovor za
111
vreme rata pretrpeo izmenu, kao to tvrdi Srpska Vlada, ili nije pretrpeo kao to tvrdi
Butarska Vlada i ako je pretrpeo, kolike su i kakve su te izmene. Na posletku kad je
smislila nain kojim e osujetiti arbitrau Ruskog Cara pristala je prividno da poe
u Petrograd, izdavi, u isto vreme, naredbu da bugarska vojska tajno i muki napadne
svoje saveznike, to je i izvreno nou izmeu 16. i 17. juna ove godine.
Bugarska Vlada nije verovala u pravinost stvari, koju brani. Ona je prividno pristala u poslednjem trenutku, i posle Carevog pisma, koje je bacilo odgovornost za prolivenu slovensku krv na onoga, koji otpone bratoubilaki rat, da polje svoga predstav
nika u Petrograd ali je naredila bugarskoj vojsci da prepadom zauzme one zemlje,
koje su bile u sporu sa Srbijom.
Na sami dan kad je Narodno Predstavnitvo odobrilo da Kraljevska Vlada podnese spor oko podele kondominiuma na arbitrau Ruskom Caru, bugarska vojska napala je tajno i muki nau vojsku od izvora Zletovske reke do evelije, i pokuala je
zauzeti spornu teritoriju a ondanja bugarska vlada, koja se sad brani da je to bilo
bez njena znanja, u isto vreme ulae diplomatski protest protiv Srbije, kao da je ova
otpoela tajni i iznenadni napad protiv Bugarske!
Poznato je Narodnom Predstavnitvu i celoj Evropi s kakvom je upornou bugarska vlada dokazivala celom svetu da je Srbija napada, i da je srpska vojska otpoela
rat, a da se bugarska vojska nalazi u samoodbrani i tek naene originalne naredbe
kod zarobljenih bugarskih oficira mogle su nesumnjivo utvrditi istinu. Sada posle sloma cele obmanljive bugarske politike priznaju i sami bugarski ministri javno, da je
napad reen za 16. juni, a zbog zadocnjenja izvren u oi 17, odmah posle ponoi, u
cilju da otmu od Srbije zemlje Stare Srbije.
Borba je bila krvava i oajna, jer je napad izvren nou i iznenada na celoj liniji
od bugarske granice do evelije. Ali hrabra naa vojska junaki je suzbila i hrabro
pobedila nevernog saveznika.
Nai saveznici Grci i Crnogorci, tako isto, borili su se slavno i junaki. I Rumunija,
koja je stojala na principu ravnotee balkanskih drava, i koja se nije mogla sloiti i
odobriti da Bugarska otima Srbiji zemlje Stare Srbije, brzo je mobilizirala, prela Dunav i pritekla u pomo napadnutoj Srbiji i Grkoj odlinom i hrabrom svojom vojskom.
Bugarska vojska suzbijena i gonjena od srpske i grke vojske, pritenjena posle i
od jake rumunske vojske stajala je pred stranom opasnou da bude sva unitena i
zarobljena. U takvom oajnom poloaju zatraila je mir preko svojih delegata, koji su
pohitali u Ni na pregovore. No kako je pree izmeu ratnih saveznika ugovoreno bilo,
da solidarno pregovaraju i sklapaju mir to je za pregovore odreen Bukuret, gde su
se sastali delegati ratnikih strana, i mir je uskoro bio zakljuen.
Zahvaljujui solidarnosti interesa ratnih saveznika, koji su suzbili pokuaj bugarske prevlasti, i umenosti voenja pregovora oko zakljuenja mira mir je zakljuen u
vrlo kratkom vremenu, i njime postavljena nova osnova balkanskoj politici.
Gotovo sve Velike Sile starale su se da Bugarska ne bude suvie oslabljena, ali su
usvojile zahteve pobedioca, to u ostalom nije teko bilo, poto i sami pobedioci nisu
hteli ii sa svojim zahtevima suvie daleko.
Pobedioci su vodili vie rauna o budunosti, nego li o sadanjosti, i za to su Bugarskoj ostavili toliko, koliko je potrebno da ne bude slaba, ali ni toliko jaka da bude
opasna balkanskim dravama.
112
Austro-Ugarska stajala je na gleditu da ceo ugovor bukureki treba podvrgnuti reviziji Velikih Sila. Rusija je elela samo da pitanje o Kavali, ma kako reeno bilo,
bude podvrgnuto reviziji; ali je docnije odustala i od te poesne revizije, samo da se
to pre povrati i utvrdi mir meu balkanskim hrianskim dravama. Ostale Velike Sile
nisu prihvatile zahtev o reviziji.
Sadraj bukurekog ugovora poznat je Narodnom Predstavnitvu. Srbija je dvojinom uveliana. Narodne rtve bogato su nagraene. Srbija, ujedinjena sa Starom Srbijom, obezbedila je budunost naeg naroda i stvorila mu je mogunost za svestrani
kulturni i nacionalni razvitak.
Neka mi je doputeno da na ovom mestu otklonim jedan prigovor koji je kraljevskoj vladi u tom pogledu injen u naim politikim krugovima.
Kraljevskoj se vladi zamerilo to je ona te svoje pokuaje za pregovore s Bugarskom poela dockan, a na ime to ih nije povela u trenutku kad je od Srbije zatraena
pomo za osvajanje Jedrena. Moe biti, misli se, da bi se tako izbegao sukob i da bi
Srbija imala manje rtava, a rezultat bi se postigao isti.
I ako je vlada kraljevska za taj prigovor znala jo u to doba, ona nije mogla poi
putem koji joj se ukazivao. Ona je i onda smatrala i sad smatra da bi interesi Srbije i
stvar balkanskog saveza manje bili zatieni da je Srbija svoju pomo uslovljavala u
onom trenutku. Pre svega u Jevropi niko ne bi mogao odobriti takav postupak jednog
saveznika koji u asu kad zajedniki neprijatelj stoji na bojnom polju, kad mir jo nije
zakljuen, uslovljava svoju pomo savezniku da se neprijatelj pobedi. Srbija bi takim
postupkom povukla na sebe prekor da ucenjuje svoga saveznika u trenutku opasnosti i izazove raspravu meusobnih odnosa u asu kad je neprijatelj pred vratima. Ali,
i kad ostavimo na stranu taj svakojako vaan momenat, stvar Srbije takom politikom
nita ne bi dobila. Na protiv ona bi izgubila. Bugari bi rtvovali Jedrene i onda, kao
to su ga rtvovali i posle. Mi bismo na spor o Makedoniji, pod gorim uslovima za
nas, opet morali s njima voditi, i pogodbe za sukob bile bi iste s tom razlikom to bi
na poloaj bio manje povoljan, a bugarski manje nepovoljan. Mi bismo se, preko
svega toga, za uslovljavanje nae pomoi morali pozivati na ugovor, koji su ti isti
nai politiki krugovi oznaili bili ve kao rav i tetan za nas. A kad se neko poziva na ugovor da odbije pomo traenu, ili da je uslovi, on, posle neprimljene tako
uslovljene pomoi, pored druge tete, slabi jo svoj poloaj i svoje traenje da se taj
ugovor reviduje prema novim prilikama, prema izmenjenom ueu u ratu i prema
novim dogaajima...
Posle sjajnih pobeda srpske vojske, posle sjajnih istoriskih tekovina, oseamo dunost da pre nego to preemo mirnom i kulturnom razvijanju, iskaemo otvoreno i
javno svoju duboku zahvalnost Rusiji, njenom savezniku Francuskoj, i njihovom sporazumnom prijatelju Engleskoj, koji su pravedno cenili i pomagali srpske tenje. Mi smo
blagodarni i Nemakoj, koja se takoe starala da se rat ogranii, i da se to pre mir
utvrdi meu balkanskim dravama. Posle sjajnog ratnog pohoda, posle tolikih rtava,
nastaje period mirnog razvijanja po svima granama narodnog ivota, nastaje briga
oko podizanja narodnog obrazovanja, oko uveanja narodnog bogatstva, oko podizanja moralnih vrlina, obrazovanja naroda i navikavanja naroda neprekidnom radu, koji
je osnov svakom moralnom i materijalnom napretku.
Kraljevska Srpska Vlada uverena je, da je potreban narodu srpskom dugi period
mira radi kultivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja, i s toga je zadah-
113
nuta tenjom da sa svima susedima i ostalim dravama ivi u miru i prijateljstvu, i da

uklanja ove smetnje, koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva.
Kraljevska Srpska Vlada u danim prilikama davala je izraza svoje odlunosti, da
e sa svoje strane sve initi da olaka Velikim Silama brigu oko negovanja i vaspitavanja nove drave, Albanije, jer je Srbija u neposrednoj blizini njenoj i neposredno je i
najvie zainteresovana da ima mira na svojim granicama.
Posle zakljuenja mira nastala je demobilizacija ratnikih strana. Srbija je odmah
demobilizirala i otpustila hrabre svoje vojnike, da se prihvate mirnog domaeg rada,
ostavivi na granici toliko vojske, koliko je drala da e dovoljno biti za odbranu njene granice. Ali Valonska vlada, koja je stajala pod raznim uticajima, dopustila je da
se obrazuju jake arnautske ete i kolone, i snabdu potrebama i naoruaju novim modernim orujem, kupljenim ili poklonjenim, a u nameri da prigrabe gradove, koje nije
Arbaniji dala Londonska ambasadorska Konferencija.
Tako naoruani, Arbanasi su masama napali na nae slabe predstrae i pojurili na
nau teritoriju. Ali srpska vojska, i ako se nije estito ni odmorila, pojurila je brzo ka
napadnutim gradovima i razjurila arnautske kolone preko granice, i zastala na bogazima, odakle se lako moe suzbijati upad u nau zemlju.
Kraljevska Srpska Vlada mislila je da predoi Velikim Silama, ne bi li bolje bilo
po obe susedne strane, po Srbiju i Arbaniju, da se granica tako ispravi, kako bi bilo
u interesu oba suseda, pa i spokojstva Velikih Sila, koje stvorie Arbaniju. Tu svoju
nameru Kraljevska Srpska Vlada mislila je da iznese Velikim Silama na ocenu i usvajanje, ako se ove s njome sloe. A ako se ne sloe, Kraljevska Srpska Vlada izjavila
je unapred, da e se povui na onu granicu, koju meunarodna komisija oznai na
samome terenu.
Kod takve nae usmene izjave, koja je uinjena u prijateljskom duhu, u koja je poznata svima Velikim Silama, Srbija je bila iznenaena ultimatumom od strane AustroUgarske sa zahtevom, da se srpska vojska za osam dana od dana saoptenja ultimatuma vrati na granicu, koja je u Londonu reena.
Poto je Srbija jo mnogo ranije izjavila da prima reenje ambasadora u Londonu
o granicama Arbanije, i poto je odmah posle napada Arnauta izjavila, da e ih vojskom suzbiti, ali da se nee tom prilikom koristiti da bi prisvojila albanske teritorije,
odgovorili smo, da emo dati nalog za povratak vojske, ali smo molili Velike Sile da
nas zatite od buduih napada, ili da nam ostave slobodne ruke u odbrani nae granice
jer se ne moe misliti da Velike Sile stvaraju jednu dravu koja ima prava da nekanjeno vrea tua prava.
Nae trupe vratile su se na granicu odreenu na Londonskoj Konferenciji, i ako
ona nije obeleena na terenu, i sad oekujemo od Velikih Sila da nas obezbede od mogunih napada arbanakih.
Mi moemo samo duboko aliti to se pored nae najbolje volje da povratimo poverenje
u dobro raspoloenje izmeu Srbije u Austro - Ugarske uvek desi po neki sluaj neobjanjiv
koji kvari i ometa dobro raspoloenje za reavanje pitanja, korisnih po obe strane.
Na zavretku ovoga izlaganja da bacimo kratki pogled na nae odnose sa ostalim
susedima.
Razgranienje sa Grkom ide brzo, i nadamo se da e se zavriti pre nego to nastane ravo vreme, koje bi moglo ometati razgranienje. Razgranienje sa Bugarskom
moe se rei da je takoe blizu svretka. Samo na jednom mestu pokazala se tekoa,
114
koja je potekla otuda, to se granica na karti oznaena ne slae sa terenom, to je

dakle karta netana. Ali e se ta nesuglasica skoro ukloniti, jer je u ugovoru o miru
predvien nain rasprave za pogranine nesuglasice.
Razgranienje sa Crnom Gorom je takoe pri kraju.
S Arbanijom razgraniila nas je Konferencija londonskih Ambasadora; sada se
oekuje da tu granicu na terenu obelei meunarodna komisija.
Nai odnosi s Rumunijom vrlo su intimni i prijateljski, jer se baziraju na istim interesima, na istim oseanjima i tenjama.
Takvo je stanje naih odnosa s inostranim dravama.
Gospodo poslanici,
Posle sviju napora i rtava, posle postignutih sjajnih uspeha, koji su Srbiji teritoriju udvojili, i ulili krepku veru u sjajnu budunost, nastaje vreme da slono i svim
silama uvamo ono to smo stekli, da Srbiju jaamo i da joj spremamo pogodbe za jo
lepu i sjajniju budunost!
/ore Stankovi, Sto govora Nikole Paia,
I, Beograd, 2007, s. 346362./
10. NIKA DEKLARACIJA, 1914.9

Izjava kr. srpske vlade u Narodnoj Skuptini.
Ni, 7. dec. /24. nov./ 1914.
Vladi je ast izii pred narodno predstavnitvo s ovom, izjavom:
Uverena u poverenje narodne skuptine, dokle god svoje sile stavlja u slubu
velike stvari srpske drave i srpsko - hrvatskog i slovenakog plemena, vlada smatra
za svoju prvu dunost, da se s beskrajnim potovanjem pokloni pred svetim rtvama
hrabro i voljno prinesenim na oltar otadbine;
Uverena u reenost celoga srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu
svoga svetog ognjita i slobode, vlada kraljeviine smatra kao svoji najglavniji i u ovim
sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspean svretak ovog velikog
vojevanja, koje je, u trenutcima, kad je zapoeto, postalo ujedno borbom za osloboenje i ujedinjenje sve nae neslobodne brae Srba, Hrvata i Slovenaca.
Vlada e se truditi, da bude veran izraz te reenosti narodne, i ona e verna svojim monim i junakim saveznicima, s poverenjem u budunost ekati as pobede.
/Ferdo ii, Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
Zagreb, 1920, s. 10./
Nika deklaracija doneta je u uslovima rata i povlaenja srpske vlade i skuptine od Beograda ka jugu. Koaliciona vlada
Nikole Paia bila je sastavljena od sledeih ministara : Ljubomir Davidovi /ministar prosvete i crkvenih poslova/, Lazar
Pau /ministar finansija/, Ljubomir Jovanovi /ministar unutranjih poslova/, Milorad Drakovi /ministar graevina/, Vojislav Marinkovi /ministar narodne privrede/, pukovnik Radivoje Bojovi /ministar vojni/, Marko urii /ministar pravde/.
115
11. DEKLARACIJA SRPSKE VLADE O SPOLJNOJ POLITICI I

CILJEVIMA RATA, KRF, 17. MART 1918.
Gospodo Narodni Poslanici.
Od naeg poslednjeg sastanka, pa do danas, desili su se mnogi dogaaji, koji su
znatno izmenili optu vojno - politiku situaciju.
Jedan od naih najjaih Saveznika povukao se s bojnog polja, dok nam je, meutim, jedan drugi, tako isto jak, Saveznik, priao u pomo, i ako jo ne celokupnom
svojom snagom.
Ta dva krupna dogaaja, pored mnogih drugih sitnih, izmenila su u mnogom
situaciju, koja je postala pre godinu i neto vie dana, kada je Nemaka predlagala
zakljuenje asnog mira za obe ratujue strane. Nemaka je jo tada bila stekla
uverenje da ne moe pobediti svoje neprijatelje oruanom snagom, ve da e joj biti
potrebno pribei i drugim sredstvima, kojima se i ranije sluila, samo u mnogo manjoj meri.
Nemaka se reila, dakle, da pored vojne snage upotrebi i tajne puteve, kako bi
to vie rastrojila snagu i jednodunost svojih protivnika. Ona je u tom cilju poela
upotrebljavati razne intrige i razne metode, podeavajui ih prema zemljama, u kojima ih je mislila upotrebiti i u kojima je verovala da e imati uspeha.
Gospodi Poslanicima je poznat sluaj sa Mjasojedovim, koji je neprijatelju pomogao da upropasti celu jednu rusku vojsku. Poznat je takoe pokuaj neprijatelja
s pobunom u Irskoj, koji je brzo i konano propao, blagodarei svesti britanskog naroda i brzim i energinim merama Britanske Vlade. Narodnim Poslanicima poznato
i to, kako je u korist Austro - Nemake eksploatisana u Italiji Papska Nota o miru, a
poznati su im i mnogobrojni sluajevi ruenja i paljenja vojnih objekata preko neprijateljskih agenata. Poznate su im i razne propagande, koje su imale za cilj irenje ideja
o preranom miru u interesu Nemake i njenih saveznika pomou izvesnih pacifista i
nekih sumnjivih socijalista, a putem raznih konferencija u neutralnim zemljama, defetistikih novina itd. Sve su te intrige, koje su bile prikrivene lepim reima i uzvienim
idealima, a koje su u republikama irile monarhistike ideja, a u monarhijama republikanske; u demokratskim dravama kruti vojniki reim, a u autokratskim demokratske, republikanske i anarhistike ideje i institucije, imale za cilj da izazovu unutranje
nesloga i borbe, te da se panja neprijatelja skrene s glavne stvari na druga, sitnija,
unutranja pitanja.
U svima zemljama naih Saveznika bilo je pojava, veih ili manjih, koje su dole
kao rezultat tih tajnih neprijateljskih rovenja. Ali, neprijateljske intrige i tajne agitacije nisu nigde mogle imati tolikog uspeha, koliko se to postiglo u autokratskoj Rusiji,
u kojoj ivi vrlo mnogo Nemaca i gde se uspelo da se panja i rad naroda potpuno
skrene na unutranje prestrojstvo drave i drutvenog ureenja za vreme rata, ime
se pomoglo najopasnijem neprijatelju narodnih sloboda i prava narodnog samoopredeljenja, da moe izdrati borbu protivu demokratskih slobodnih naroda, koji su
ustali odbrane pravo i slobodu slabih i da spree germansko osvajanje drugih naroda
i zemalja.
Prvi revolucionarni pokret u Rusiji bio je upravljen protivu autokratske, neodgovorne vlade, zbog toga to je ona, tobo, otpoela tajne pregovore s Nemakom
za mir bez znanja i odobrenja ruskog naroda i njegovih Saveznika. Posle toga, prvog
116
revolucionarnog pokreta, doao je drugi, koji je traio demokratski mir bez aneksija i
kontribucija, a na osnovu narodnog samoopredeljenja. Kad druga revolucionarna Privremena Vlada nije htela da prekine vaze sa saveznim demokratskim dravama, dola
je trea Maksimalistiko - Revolucionarna Vlada, koja je prekinula veze sa Saveznicima, raspustila i rastrojila rusku vojsku, protivno svima obzirima pa i revolucionarnim,
a neprijatelju ponudila separatan demokratski mir bez aneksija i kontribucija. Pregovori o miru u Brest - Litovskom zavreni su time, tosu maksimalisti kapitulirali pred
nemakim militarizmom; to je Nemaka prikriveno anektirala velike ruske provincije, zakljuila mir sa Malo - Rusima, koji su sc odvojili od svoje brae da bi besvesno
pomogli neprijatelju Slovenstva, i priznala otcepljenje Finlandije, Kavkaza, Poljske i
Malo-Rusije, a na taj nain rastrojila i pocepala Rusiju, te ona sada, na zadovoljstvo
neprijatelja, vodi unutranji graanski rat.
Ne tvrdimo da u ruskom revolucionarom pokretu nije bilo boraca za uzviene ideje, za socijalne demokratske reforme i narodne slobode; ali sudei po onome, kako je
tekla revolucija, ne moe se sporiti da nije bilo nemakoga upliva i da ona nije koristila
jedino Nemakoj, koja je Rusiji oglasila rat, to ova sa svojim zapadnim demokratskim
Saveznicima nije dopustila da autokratska Nemaka osvaja slabe narode i iri svoju
nadmonost.
Ruska maksimalistiko - revolucionarna stranka pretrpela je poraz od nemakog
militarizma i ustupila Nemakoj narode koji su oekivali od ruske revolucije da e dobiti slobodu i pravo samoopredeljenja.
Moe biti i verovatno, da e se stanje u Rusiji popraviti. Ali, ono to je bilo za
Nemce najglavnije, postignuto je: Nemci su uzeli ruske zemlje; doveli ruske narode do
unutranje borbe i oslobodili se opasnosti od ruske vojske, koja je neobjanjivo prerano demobilisana i potpuno rastrojena, ime su Nemci doli do mogunosti, da gotovo
svoju vojsku upute protivu drugih svojih neprijatelja i da je obezbede hranom i ratnim
materijalom.
Iz ove velike nesree, koja je postigla ruski narod i koja je osramotila njegovo dostojanstvo i ast, to mi iz dubine due alimo, jedina je korist ta, to su se svi narodi
uverili, da je Nemaka izazvala ovaj straan rat u cilju osvajanja tuih naroda i tuih
zemalja, kao i obezbeenja svoje nadmonosti u svetu.
Ali, velika i slobodna Amerika nije ekala na taj dogaaj, pa da se rei ui u rat
protiv Nemake, koja iznad principa prava i pravice stavlja princip grube sile. Iz naina nemakog ratovanja, koji je svojim grozotama prevaziao sve stare naine ratovanja i koji nije tedeo ni mirne narode, nego i sa njima postupao bezobzirno, samo
ako su mu smetali, uvidele su Sjedinjene Severno - Amerike Drave, da se ta gruba
sila mora obuzdati, ako se ne eli da ceo svet bude podvrgnut nemakom militarizmu. One su zbog toga stupile svom svojom snagom u odbranu civilizacije, u odbranu slobode i narodnog samoopredeljenja i na taj nain popunile su unekoliko onaj
nedostatak vojne snage, koji je doao kao posledica ruskog rastrojstva i povlaenja s
bojnog polja.
Nai Saveznici, kad su se uverili, da se u Rusiju u ovo vreme ne moe i ne sme
polagati nikakva nada, ak da bi bilo opasno oekivati od nje ma kakvu vojnu pomo, pristupili su odmah radu i shodnim merama u cilju uveavanja vojne snage
i materijalne moi kao to je vea uzajamna solidarnost, kako bi potpuno nadoknadili ono, to su odstupanjem Rusije iz borbe izgubili i kako bi mogli sa punim
117
poverenjem produiti rat do konane pobede neprijatelja, te da se posle tolikih

rtava obezbedi svima narodima pravda i trajan mir, zasnovan na pravu narodnog
samoopredeljenja.
Fizika i materijalna snaga naih Saveznika vea je i izobilnima od neprijateljske;
organizacija vojne snage popravljena je, u svima pitanjima postignuta je jednodunost i potpuna solidarnost. U najnovije vreme grozote nemakoga rata pokrenule su
i Japan, da jo intenzivnije i jo intimnije sa svojim Saveznicima ude sa svom vojnom
snagom u borbu za slobodu i prava naroda.
Srpski Narod, koji je podneo najvee rtve i koji je dao sjajne dokaze svoje saveznike vernosti i lojalnosti, moe biti uveren, da e posle pobede njegove rtve biti i
nagraene; da e njegove tenje i njegovi ideali biti ostvareni, ako samo i dalje bude
davao dokaze svojih graanskih i vojnikih vrlina i ako se bude uvao intriga, koje bi
bile upuene na rastrojavanje njegove jednodunosti i sloge u odbrani interesa troimenog srpskog naroda.
Pada svima u oi, da je u poslednje vreme Austro - Ugarska naroito pojaala
svoje intrige i svoje klevete protivu Srpskog Naroda. Ona je na ime, poela iriti na zapadu Evrope lane vesti o tome, kako Srbija pokuava, da tajnim putem doe do pregovora o separatnom mim sa Austro - Ugarskom; a u naoj zemlji i na frontu Srpske
Vojske bacati tako isto lane vesti o tome kako je voljna da prekine ratovanje protivu
Srbije; ali se tome protive Kralj Petar i Srpska Vlada.
Sve te intrige i sve te klevete upuene su samo na to, da pokolebaju veru naih
Saveznika u nas i da razbiju jednodunost Srpskog Naroda, te da, na taj nain, izazovu
meusobna trenja i nezadovoljstvo, ime bi Austro - Ugarska obezbedila sebi osvajanje Srpskih Zemalja.
Ali, Srpski Narod poznaje vrlo dobro Austro - Ugarsku i nee se nikada podati
njenim gadnim intrigama, niti poverovati njenim lanim reima. Srpski Narod je stajao verno uz svoje Saveznike, koji liju svoju plemenitu krv za slabe i nejake narode i on
e i dalje nedostupno stajati uz njih.
On je dosada dao sve to je imao i mogao dati. Sad ostaje da i dalje sa snagom
kojom raspolae verno stoji uz svoje Saveznike, da se i u budue nepokolebljivo i
tvrdo dri i da nikada ne isputa iz vida, da je Austro - Ugarska izazvala ovaj strani
rat u cilju da Srbiju uniti; da mu, prema tome, neprijatelji, ma kako da se pretvaraju, ne mogu biti vei prijatelji od naih Saveznika, koji su ustali da nas i sebe brane
od nemakog osvajanja i da izvojuju ravnopravnost svih naroda. Nai Saveznici neminovno e doi do uverenja, da narodi u Austro - Ugarskoj ne mogu biti slobodni,
niti se trajni mir moe osigurati sve dotle, dogod ti narodi ive u habsburkoj dravi, koja je od tih, nekada slobodnih naroda napravila nemako-madarsko roblje,
spreila njihov razvitak i potinila ih stalnoj germansko-madarskoj eksploataciji i
tiraniji.
Germanizam je udario na srpsku zemlju, nadirui ka Istoku, i samo slobodna i
ujedinjena drava Srbo - Hrvata i Slovenaca, u tesnom prijateljstvu sa Italijom, moe
zatvoriti put tome germanskom nadiranju ka Istoku i Jadranskom Moru i doprineti
utvrivanju pravednog i trajnog svetskog mira.
Mi ne traimo tue zemlje; mi traimo samo ono to je nae; traimo da se ukine
ropstvo narodnosti, kao to je ukinuto ropstvo linosti. Mi traimo jednakost velikih
i malih naroda, slobodu i bratstvo svih narodnosti; traimo pravi i trajni mir za sve
118
narode; traimo ono to mora doi docnije, posle ponovnog krvoprolia, ako ne doe
sad; jer mi traimo ono to je skopano sa razvitkom kulture i oveanstva; traimo
slobodu i ujedinjenu Jugoslaviju; povraaj Alzasa i Lorena Francuskoj, vaspostavljanje
nezavisne Belgije, vaspostavljanje ujedinjene eke i ujedinjene Poljske Kraljevine,
koje su intrige i germanska sila razruile; traimo prisajedinjenje Talijana Italiji, Rumuna Rumuniji i Grka Grkoj, to sve daje najvee i najvre garancije za budui pravedni i stalni meunarodni mir i za napredak svetske civilizacije.
To su ciljevi rata naih Saveznika i nas. Oni su osnovani na slobodi i jednakosti
velikih i malih naroda, na pravdi i na principu narodnog samoopredeljenja. Ti su ciljevi
humani, uzvieni i pravedni, i u njima se oliava ivot i razvitak celokupne kulture; oni
sadre u sebi one uzviene ideale, koji potiu iz due i oseanja moralnosti i pojedinaca i naroda i koji moraju pobediti grubu silu izvesnih zastarelih drava, kao to su
prologa veka pobedili grubu silu linosti.
Neka je, dakle, slava i hvala svima onima narodima, koji se bore.za slobodu i pravo narodnog samoopredeljenja, za pravedni trajni meunarodni mir!
Napomena. U martu 1918. usledili su krupni obrti u toku svetskog rata kako izmeu strana u ratu tako i unutar sila Antante, jer su propali pokuaji separatnog mira koji je
nudila Austro - Ugarska, a Ludendorfofa ofanziva na zapadnom frontu je uvrstila saveznitvo poto je shvaeno da nema politikog reenja rata pa je poela je estoka propagandna
kampanja protiv Centralnih sila. Poele su pripreme za kongres potplaenih naroda Austro
- Ugarske u Rimu. Sledeeg dana posle usvajanja ove Deklaracije Pai je uputio saveznikim
silama Memorandum o nacionalnim zahtevima.
I /18761918/, Beograd, 1998. s.492496./
12. DEKLARACIJA VLADE KOJU JE PRETSEDNIK

MINISTARSKOG SAVETA LJUBOMIR DAVIDOVI PROITAO NA
59. REDOVNOM SASTANKU PRIVREMENOG NARODNOG
PRETSTAVNITVA 23. AVGUSTA 1919 GODINE.10
Gospodo pretstavnici, Vlada koju sam sastavio po mandatu Krune i kojoj imam
ast pretsedavati, smatra za dunost da vas u kratkim potezima upozna kako gleda na
politike prilike ovog momenta i da izloi u isti mah koje krupnije poslove misli izneti
na ocenu i reenje Narodnog pretstavnitva.
Prva je briga nae dravne uprave da neguje dragocena prijateljstva, koja je na narod imao sreu zasnovati u toku rata s velikim pretstavnicima prave ljudske civilizacije
i demokratije, unosei u to one osobine koje su nam stekle njihovo prijateljstvo u ratu.
10
Ljubomir /Ljuba/ Davidovi /18631940/, bio je predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca /191920
i 1924/. Davidovi je bio tri puta ministar prosvete Srbije i Kraljevine SHS /1904. 191417. i 191819/, predsednik
Skuptine /1905./ i predsednik beogradske optine /1909/.
119
Politiki ivot na jugoistoku Evrope, sreuje se sporije i munije, no u ostalim delovima sveta koji su bili izloeni ratnim potresima. Ugovori o miru, koji nas neposredno interesuju, jo nisu gotovi. Oni su u toku izraivanja i ne da se odrediti vreme kada
e biti dovreni. Jae no i jedan drugi predmet, nas mora interesovati i nain njihova
izraivanja i konani sklop. Svu panju moramo upraviti na to da naem narodnom i
dravnom organizmu budu ogarantovani uslovi za mirno razvijanje svih njegovih snaga i darova. Mi te uslove ne vidimo i ne traimo u povlasticama i izuzetnom poloaju
za svoj narod, s obzirom na izuzetne velike i duge nepravde koje je trpeo u prolosti
udaljenijoj i neposrednoj. Mi ih vidimo i traimo u naelima meunarodne pravde, koja imaju biti primenjena prema nama kao to su ve primenjena prema drugima. Ne
traei otstupanja od tih naela u nau korist, mi se ne moemo pomiriti s otstupanjima od njih na nau tetu.
Simpatije koje je bila sebi obezbedila naa narodna stvar slobode i naa uporna
zajednika borba za ujedinjenje u slobodi, dobijaju izraza u priznavanjima koja naem
Kraljevstvu stiu i od prijateljskih i od neutralnih drava, a koje pominjemo sa zadovoljstvom i zahvalnou. Nemamo ih sva, ali imamo najdragocenija, i oekujemo dalja
u uverenju da e doi.
Istiui te simpatije i ta priznanja, i ponavljajui zahvalnost na njima, nama je
dunost prema samima sebi i dunost prema velikim prijateljima i saveznicima iz doba stranih ratnih iskuenja istai jednu potrebu i za njih i za nas, koja do sad nije
bila zadovoljavana u punoj meri. Ta je potreba u saradnitvu koje smo mi voljni dati
za izraivanje mira, isto onako iskreno, intimno i verno, kao to smo ga svi davali za
izvojevanje pobede. Na narod je, jedini na jugoistoku Evrope, od poetka do kraja
rata, ostao u stroju i najtee ranjen produio solidarno borbu za veliki ideal slobode.
On i u miru treba da se priziva, pita i trai u saradnju, kako pravde radi tako naroito
radi uspostavljenja onih uslova za stabilnost prilika na Balkanu, bez kojih mir moe
biti remeen i u budunosti kao to je u prolosti. Niije iskustvo i niije neposredno
poznavanje prilika na Balkanu nije tako staro i tako bogato kao nae, i nai prijatelji
se izlau opasnosti da promae svoj veliki cilj umirenja sveta, ako balkanske probleme
reavaju nedajui u tome reavanju dovoljno uea onima kojih se oni najneposrednije tiu, bilo da su u pitanju dravne granice, bilo ratne naknade ili drugi problemi
ekonomski i politiki. Delegacija kojoj je poverena odbrana naih interesa, na kongresu mira i Parizu, imae u tom pravcu vazda u punoj meri potporu vlade. Ti su interesi
dovoljno formulisani u ovom Domu i u punom skladu su sa naelima meunarodne
pravde. Mi nemamo nita da isravljamo u svojim gleditima i zahtevima. Naa je dunost da ih branimo do kraja, svuda gde su ugroena. Mi ivo saoseamo sa jo neujedinjenom braom iz svih naih krajeva, koja su gonjena zbog njihove ljubavi prema
svom narodu.
Sa novim svojim susedima, po zakljuku mira, stvaraemo odnose poverenja i
dorbog susedstva. No ne zanemarujui iskustvo, naa politika prema njima inspirisae se milju vodiljom da svoje dobro ne troimo u zlu i propasti drugoga. Sa novim
slovenskim dravama, republikama ehoslovakom i Poljskom sve vie i tenje emo
vezivati odnose prisnog prijateljstva. S Grkom i Rumunijom, koje su do sada nailazile
na vie meunarodne predusretljivosti u svojim tenjama, naa e drava, negujui
meusobno poverenje i zblienje, biti u stanju garantovati stabilnost i mir na Balkanu.
Mi emo raditi na tome.
120
Nae uverenje je bilo i ostaje da je do kraja reenja tih problema na Konferenciji

mira potrebno bilo odrati Vladi nae zemlje karakter koncentracije svih politikih
struja i grupa. Moji drugovi i ja reili smo initi sve to treba i dalje da niim ne onemoguimo tako okupljanje snaga.
Posle toga u Deklaraciji se govori o unutranjim politikim i privrednim problemima
Kraljevine.
/Arhiv Jugoslavije, fond 335, fascikla 25/
13. GOVOR PRETSEDNIKA MINISTARSKOG SAVETA DR. MILENKA

VESNIA, ODRAN NA 116. REDOVNOM SASTANKU PRIVREMENOG NARODNOG PREDSTAVNITVA KRALJEVINE SRBA, HRVATA I
SLOVENACA 31. AVGUSTA 1920. GODINE U BEOGRADU.11
Otkad se na Parlament poslednji put sastao, u meunarodnom ivotu desili su
se vani dogaaji, koji nisu mogli ostati bez uticaja na interes nae otadbine.
Poslednji rusko - poljski sukob bacio je u veliku brigu srpsku diplomaciju koja se
morala njime ozbiljno baviti. Mi smo samo mogli aliti ovo besciljno prolivanje krvi
dva bratska naroda, i prirodno smo ostali neutralni u toj borbi. Od tuda je dolo, da
je i Jadransko pitanje potisnuto u drugi red. I ako u ostavci, vlada nije prestajala ni
jednog trenutka posveivati ovom pitanju svu svoju brigu i nastojavala je kod naih
saveznika i prijatelja na njegovom to skorijem reenju. Ona je bila prinuena initi
ovo tim pre, to su nemili dogaaji, koji su se desili u poslednje vreme u Splitu, Zadru,
Rijeci, Trstu i po drugim mestima, i o kojima je u ovom domu ve bilo govora, jo jednom najoiglednije dokumentovali nemogunost stanja, stvorenog kako primirjem sa
bivom Austro - Ugarskom, tako naroito Danuncijevim i njegovih sauesnika avanturama. O gornjim nemilim i tekim dogaajima, o njihovim vinovnicima i reparacijama,
vode se pregovori izmeu nas i Kraljevske italijanske vlade, te se nadati da e i oni
pripomoi da se u Rimu utvrdi to pre uverenje da nai neizmenini interesi nalau
podjednako obema stranama dunost da ove poslove uredimo sporazumno to pre u
duhu to boljih susetskih odnosa. Mi verujemo da je svaka politika rava, koja rauna samo o tekoama svojih suseda i zagovornika, koja rauna tako rei iskljuivo o
negativnim iniocima. I u spoljnom, kao i unutranjem dravnom ivotu stvaraka je
politika samo ona, koja pozitivnim radom pribliuje narode i koja ovo pribliavanje
olakava svim moguim kako politikim tako i ekonomskim sretstvima. Ja se nadam
dakle, da e italijanski i nai pretstavnici moi uskoro nadovezati pregovore onde gde
su ih prekinuli u Palanci, i da e taj posao dovriti na korist ako i ne na potpuno tre-
11
Milenko Vesni /18621921/ je bio predsednik vlade i ministar inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca /1920/. Politiar i diplomata, Vesni je bio sekretar srpskog poslanstva u Carigradu, poslanik u Rimu /190102/
i poslanik u Parizu /190420 i 192021/ kao i ministar pravde Srbije /1906/. Pored toga, bio je srpski delegat na
Londonskoj konferenciji /1912./ i na Pariskoj mirovnoj konferenciji /1919/. Minhenski doktor prava, bio je profesor
Velike kole i autor mnogih rasprava iz krivinog prava, istorije prava i meunarodnog prava.
121
nutno zadovoljstvo oba naroda. Italijanska vlada zna da smo mi gotovi obnoviti te
pregovore u svakom trenutku. U Rimu se zna takoe da mi imamo dosta strpljenja,
te da zadovnjenje ovog reenja ovog pitanja nee ni ukoliko uticati na dograivanje i
utvrivanje nae narodne zgrade, u kojoj poslovi idu poteko vie zbog nae snage u
bujnosti, nego svog kakve stvarne slabosti. Nai prijatelji i saveznici znaju takoe da
mi nismo nikad potcenjivali ulogu Italije u Svetskom ratu, i ako niko ne treba da zaboravi da smo mi prvi, jo pri kraju 1914. godine oborili vojni ugled Austro - Ugarske i da
smo u prvom redu mi, a u drutvu sa ehoslovacima i Rumunima, razorili njinu vojnu
i politiku organizaciju. Izjave koje su u poslednje vreme uinili pozvani i merodavni
italijanski dravnici, ulivaju nam osnovanu snagu da se i u Rimu poinje gledati pravilnije na nae odnose, to sam ja uvek oekivao od dravnike mudrosti i patriotizma
gospodina Dolitia.
Nai susedi Arnauti, koji bi imali biti nai prijatelji, jer smo se mi uvek ophodili
prema njima kao prema takvima, poeli su u poslednje vreme zauzimati prema nama
otvoreno neprijateljski stav i sistematski napadati demarkacionu liniju koja nas ima
deliti, dok god se meu nama ne utvrde stalne granice. Te napade mi smo morali odbiti i mi smo ih odbili. Nadati se, da se ovi napadi vie nee ponavljati. Ako se to ipak
desi, mi emo biti prinueni preduzeti protiv napadaa jo energinije mere. Ali verujemo da e se i Arnauti urazumiti, ako samo budu u stanju da svojim oima gledaju
svoje prave ivotne interese koji su u prijateljskom ivljenju s nama.
Savezniki nai odnosi prema Grkoj su isti kao i do sada. Grki dravnik, koji je
njihov predan pobornik u svojoj otadbini bio je ovih dana ranjen od svojih politikih
protivnika. Mi se od srca radujemo, to je na prijatelj Vepizelos sreno preiveo svoje
rane. /Uzvici: iveo!/ S Rumunijom nas vezuje iskreno prijateljstvo, naroito otkad su
na upravi njenoj dravnici kao to su general Averesko i g. Tako Jopesku. Prema ostalim susedima nai su odnosi ispravni, s iskrenom eljom sa nae strane da se sve vie
poboljaju.
Na pojaani poloaj u Meunarodnoj Zajednici namee nam dunost starati se
to ozbiljnije o ohrani naih dravnih i narodnih interesa. Danas mi vie ne smemo
ostaviti drugim, velikim silama brigu o odranju mira meu nama i naim susedima,
ve tu obavezu moramo uzeti na se. Na tom putu mi smo ve uinili prvi korak, potpisavi s vladom bratske ehoslovake ugovor o strogo odbrambenom savezu, u duhu
i prema odredbama pakta o Drutvu Naroda, ijem emo ga Savezu saoptiti u to
kraem roku. /Burno i dugotrajno pljeskanje./ Kraljevska vlada bila je srena, to je ovaj
znaajan in mogla izvriti u punom skladu misli sa vladom Pretsednika Masarika,
staroga i osvedoenog prijatelja celokupnog naega naroda. /Buran aplauz sa uzvicima:
iveo!/
Na meunarodni poloaj zavisi i zavisie, meutim, u prvom redu od toga, koliko
budemo unutra i na svom domu ureeni i uvreni. S toga vas mi pozivamo na saglasan rad na najpotrebnijim zakonima. Dajte nam potrebne kredite, izglasajte izborni
zakon, kako bi u najkraem roku mogli pozvati slobodne graane nae mile otadbine pred glasake kutije da, svesni svojih prava i dunosti, odlue kako o svom novom
ureenju tako i o ljudima, kojima e poveriti odgovornost njegovog prvog uvoenja u
ivot. /Buran i dugotrajan aplauz i gromki uzvici: iveo!/
122
14. EKSPOZE MINISTRA INOSTRANIH DELA G. DR. MOMILA NINIA

O SPOLJNOJ POLITICI NAE ZEMLJE DAT POVODOM DISKUSIJE O
BUDETU MINISTARSTVA INOSTRANIH DELA NA VII REDOVNOM
SASTANKU NARODNE SKUPTINE 8. JUNA 1923. GODINE.12
Predsednik Ministarstva dao je u svojoj deklaraciji tanu sliku evropske situacije.
Dugotrajni, krvavi, u pogledu ljudskih i materijalnih rtava nezapameni rat ostavio
je i jo dugo godina ostavie duboke brazde u evropskoj meunarodnoj situaciji I pobednici i pobeeni teko se oporavljaju, kod pobeenih se stalno ispoljava tenja da se
obaveze ugovora o miru ublae ili da ih se, na razne naine, sasvim oslobode. Kako bi
ostvarenje te tenje poremetilo situaciju stvorenu saveznikom pobedom, prirodno je,
da te tenje izazivaju otpor i sukobe.
Otuda situacija ni sad, posle petogodinjeg mira, nije potpuno vedra. Prijatelji
saveznici se neprestano pribiraju, organizuju snage da se konsoliduje stanje stvoreno
ugovorima o miru. Meu vanim injenicama koje blagotvorno deluju u Evropi grupa takozvane Male Antante sve vie uvruje svoj karakter nosioca mira u Srednjoj
Evropi. Znaaj i korisnost nae grupe ne samo po nesmetani razvitak srednje - evropskih naroda i konsolidovanje njihovih drava no i po optem miru u Evropi sve se vie
uvia, i u momentima kriza moglo se oceniti koliko su veze koje spajaju drave Male
Antante solidne, i koliko su odnosi meu saveznicima iskreni i puni poverenja. S grupom Male Antante ide zajedno i Poljska, koja, iako nije direktno zainteresovana za
odranje stanja stvorenog Trijanonskim ugovorom, ipak ima jedan interes, da ugovori
o miru dobijaju punu vanost i da odnosi u Srednjoj Evropi ne budu pomueni ostvarenjem raznih avanturistikih planova. Otuda se u Maloj Antanti ne moe govoriti, a da
se ne spomene Poljska, Grupa Male Antante i Poljska ostvarila je sebi u Evropi solidan
poloaj, na sreu svih naroda koji ele da posle tekih ratnih iskuenja u miru i radu
zalee velike gubitke.
LOZANSKA KONFERENCIJA
Saziv Lozanske konferencije predstavlja jedan vaan meunarodni dogaaj u
Evropi, od poslednjeg moga ekspozea u Meunarodnoj skuptini.
I mi smo kao to znate bili pozvani na konferenciju u Lozanu iz koje je imao da
ponikne mir sa Turskom. Sevrski ugovor koji smo i mi odbili da potpiemo nije nikada
stupio na snagu, te je valjalo mirom sa Turskom zavriti ovaj teak i opsean rad na
ureenju mirnih meunarodnih odnosa koji je poet Versajskim ugovorom. Zakljuivanje ugovora o miru sa Turskom bilo je akutno naroito posle povlaenja grke vojske
iz Male Azije. Postojala je opasnost da se ratne operacije prenesu i na sam Balkan kao
poluostrvo. Poziv nae drave dokazuje, da je pravilno ocenjena vanost nae drave
na Jugo - istoku Evrope. Stoga je nae uee u Lozanskim pregovorima bilo aktivno.
Naroito je zapaeno bilo dranje nae u pogledu utvrivanja granice Turske u Evro-
12
Momilo Nini /18761949/, bio je ministar inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca /192224 i
192426/ i Jugoslovenske vlade u Londonu 194143. Politiar i diplomata, Nini je sa malim prekidom bio ministar
finansija Srbije /19151919/, ministar pravde, pa ministar trgovine Kraljevine SHS /192021/. U nekoliko navrata
predsedavao je razliitim komisijama u okviru Drutva Naroda. Pariski doktor prava, bio je profesor na Pravnom fakultetu Velike kole u Beogradu i autor mnogih strunih rasprava.
123
pi koja je uglavnom povuena prema naem predlogu i odlunom otporu naem na

ostvarenju autonomne Zapadne Trakije. Re nae delegacije da je opasno otvarati na
Balkanu nejasne i komplikovane reime, ostavila je utisak sluilo kao glavni argument
za stvaranje istije meunarodne situacije na naem u toku vekova toliko uzdrmanom
Poluostrvu.
I kada su pregovori u Lozani bili prekinuti, pa je vie puta izgledalo da e mir biti
opet poremeen, i docnije kada su pregovori u Lozani nanovo poeti, pa do poslednjeg trenutka postojala opasnost da e krv, ovoga puta u naoj blizini poeti opet da
se proliva, na rad bio je upravljen na to da se mir odri. Toga radi mi smo ne samo
izbegavali da uinimo kakav korak koji bi jednoj ili drugoj strani mogao dati ma i najmanji dodatak za obnovu ratne operacije, nego smo naprotiv uticali koliko je god bilo
u naoj vlasti na obe strane, da se doe do mira. Zadovoljstvo je kod nas veliko to je
zakljuenje toga mira u ovom trenutku gotovo obezbeeno. Krajnje je vreme, da meu narodima Balkanskog Poluostrva postanu normalni meunarodni odnosi koji e se
potpuno poboljavati, i dovesti do prevage prijateljstva naih naroda.
Ali pre nego to preem na izlaganje naih napora na stvaranje tih boljih odnosa meu narodima Balkanskog Poluostrva, a ti su napori bili veliki i imali su izvesnih
rezultata, da se s dve rei dodirnem pitanja naih dranja prilikom potpisa Lozanskog
ugovora o miru. Mi ne moemo primiti da se odeljak kojim se ureuju ekonomska i
finansijska pitanja odnose i na nau Kraljevinu. Mi smo sva pitanja sa Turskom raspravili pre Evropskog rata, meunarodnim ugovorima koji su pre toga stupili na snagu. lan 6 Lozanskog ugovora o miru predvia jednu naroitu konferenciju, koja je
trebala da raspravi ekonomska i finansijska pitanja potekla usled toga to su ratom
zadobili izvesne teritorije od Turske carevine. Sastav te konferencije je mogao sad biti
izmenjen, al mi nismo mogli i ne moemo pamtiti, da Lozanska konferencija koja je
imala da uredi odnose Turske nastale usled uea u Evropskom ratu, zatim da stvori
mir posle poslednjeg rata grko - turskog, da ta konferencija, ureuje pitanja koja su
za nas jo pre Evropskog rata bila ureena, ili se za koje jo tada bilo predvieno na
koji nain treba da bude ureena.
Iz tih razloga mi ugovor o miru koji se sada zakljuuje u Lozani moemo potpisati
samo sa rezervom da taj odeljak ekonomsko finansijski ne vai za nas.
ODNOSI SA ITALIJOM.
Od susednih zemalja nai odnosi s Kraljevinom Italijom danas najvie interesuju
nae javno mnjenje. I doista i po znaaju naih privrednih veza, i po vanosti politikih
i drugih pitanja o kojima treba da se sporazumemo iz interesa koje trebamo zajedno da
branimo, Kraljevina Italija zauzima naim susedima jedno od prvih mesta. Za vladu je
neki put reeno da ona pridaje veliki znaaj dobrim i prijateljskim odnosima sa Italijom
stoga to je italijanofilska. To je pogreno, u stvari mi iako imamo puno simpatija za
Italijane kao narod, odnose nae sa Kraljevinom Italijom kao drava cenimo iskljuivo sa gledita naih dravnih interesa. A ti interesi nas upuuju na dobre i prijateljske
odnose sa naim zapadnim susedom, a svi njihovi uviavni politiari cene, u to sam
uveren, da je to isto tako interes Italije. Mi smo u toku poslednjih meseci s Kraljevinom
Italijom zakljuili vei broj konvencija. Njima se ureuju vana pitanja koja su otekla
bilo s naih odnosa neposrednog susedstva, bilo s toga to smo jedni i drugi nasledili
124
teritorije bive Austro - Ugarske. Zakljuivanje tih konvencija dokazuje s koliko se dobre volje eli s jedne i s druge strane ne samo da se skinu sva sporna pitanja s dnevnog
reda, no da se prui to bolja osnova za povoljan razvitak naih odnosa u budunosti.
U ovom trenutku vode se novi pregovori po raznim pitanjima meu kojima je
nesumnjivo najvanije pitanje povlaenje nae granice prema Rijekoj dravi, i inae
shodno utvrenim sporazumima i samog pitanja Rijeke drave. O tim pregovorima
koji su u toku ne mogu sada dati detaljna obavetena. Rei u toliko, da bi reenje tih
pitanja bilo neki put manje teko kada se ne bi pre raznih obostranih interesa upleli
i oseaji, a pod utiskom oseaja ne stvara se povoljna atmosfera za sporazumevanje.
Vani su jo i pregovori, koje emo ovih dana nastaviti za zakljuenje novog trgovinskog ugovora. Mi sad hitno dovrujemo na predlog opte carinske tarife, da bismo
mogli sa Kraljevinom Italijom da zakljuimo prvi na tarifski ugovor posle rata.
ODNOSI S GRKOM - SOLUNSKA ZONA - MANJINE.
Kao to sam napred rekao, nai napori za stvaranje dobrih odnosa meu narodima
Balkanskog Poluostrva imali su izvesne rezultate. Sa naim posebice vanim susedom
Grkom, potpisivanjem ugovora o otvaranju nae slobodne zone u Solunu, uinjen je
jedan za na meunarodni saobraaj vaan korak. Ja nisam ovlaen objaviti tekst, ali
vam mogu rei da su za na saobraaj u tome veoma vanom pravcu, postignute povoljne pogodbe. Konvencija od 1914. godine popravljena je vanim odredbama.
U pogledu pitanja nae manjine u Grkoj, mi smo s preanjim ministrom inostranih dela g. Politisom postigli sporazum ne samo u pogledu kola, no i u pogledu
celokupne primene konvencije o manjinama. Mi ne sumnjamo da e taj sporazum
privesti u delo.
ODNOS S BUGARSKOM.
to se tie Bugarske u poslednje vreme nastupila je promena, izazvana eljom i
potrebom da se izmeu dve zemlje stvore odnosi dobroga susedstva. I ranije su injeni
pokuaji u tom smislu, ali su bili obustajali bez rezultata, jer jedna od glavnih smetnji
nije bila uklonjena. Ta smetnja leala je u etnikoj akciji, koja se vodi u naim junim
krajevima, a koji odravaju i potpomau sa bugarske teritorije poznati komiteti revolucionarne organizacije. Mi smo oduvek nalazili da ima dovoljno sredstava na raspoloenju da stanemo na put da definitivno preseemo etniku akciju na naoj teritoriji
i da nam za taj posao nije potrebna ni bugarska, ni ija druga pomo. Ali smo isto tako
nalazili da Bugarska, ako iskreno eli vaspostavljanje dobrih odnosa sa nama, treba sa
svoje strane da sprei kriminalnu aktivnost revolucionarnih nelegalnih organizacija i
samoj Bugarskoj. Bugarska vlada je uvidela opravdanost svoga gledita, iako je dolo
do konferencije u Niu i do Nikoga sporazuma, za koji se moe rei da otvara ovo doba u odnosima sa Bugarskom.
Niki sporazum je posluio nelegalnim organizacijama u Bugarskoj kao povod da
izazovu poslednje dogaaje i sukob sa bugarskom vladom, ali pravi uzroci za njihov
sukob su van Nikog sporazuma; oni su mnogo dublji i sasvim druge prirode. Neke od
tih nelegalnih organizacija stvorile su postepeno i u toku vremena od pojedinih krajeva Bugarske formalne autonomne oblasti, u kojima one same naplauju porez od
125
naroda, formiraju miliciju, proteruju predstavnike bugarske dravne vlasti i uopte se

ponaaju kao nezavisna drava prema drugoj dravi. Sasvim je prirodno, ako bugarska vlada preduzme mere protiv onih koje to stanje stvaraju ili potpomau. Isto tako
sasvim prirodno to bugarska vlada u tom preduzeu ima simpatije svih onih koji ele
da se u Bugarskoj saniraju unutranje prilike i stvori situacija pogodna za njeno mirno
razvijanje. Mi emo sa simpatijom pratiti sve to bugarska vlada preduzme u tom cilju
jer iskreno elimo da stara Bugarska ustupi mesto novoj Bugarskoj. To smo uostalom
i dokazali naim dosadanjim dranjem, koje je osetno pomoglo bugarskoj vladi da
povoljno rei nekoliko vanih pitanja.
ALBANIJA.
Na odnos prema Albaniji produio je da bude blagonaklon i prijateljski, ali ne
bez izvesnih tekoa. Neke od tih tekoa savladane su obostranom dobrom voljom, a
ostalo, nadamo se da e na isti nain biti otklonjeno. Moramo dati potreban kredit u
vremenu jednoj mladoj dravnoj organizaciji, kojoj nije lako utvrditi svoj autoritet u
jednoj sredini, koja dosada nije bila naviknuta na to.
Granino pitanje uglavnom reeno je sem nekoliko taaka za koje smo mi uinili
izvesne rezerve, i koje se sada diskutuju pred Konferencijom ambasadora. Najveim
delo ostala je stara granina linija od 1913. godine. Modifikacijom 9. novembra 1921.
godine nama su pripali skoro ceo Gorski srez kao i put Struge do Debra.
Neutralna zona ukinuta je time na celoj duini krajem prole godine, osim jednoga uskoga dela od po 500 metara na obe strane granice, dok se postave stalni granini
znakovi ovoga leta.
Sa neutralnom zonom, na alost, nisu nestali i oni elementi, koji ne mogu da se
naue potovati jednu utvrenu granicu i stvoreno stanje. Kada doe u sukob sa zakonima na jednoj strani, oni se prebace na drugu i otuda pokuavaju raditi protiv bezbednosti svoje otadbine. Naroito je veliki broj naih odmetnika u Severnoj Albaniji, gde
oni nalaze podesan teren za pripravljanje svojih upada na nau teritoriju blagodarei
optim prilikama, a u mnogome i svojim zemljacima koji su ranije preli u Albaniju i zauzeli ugledna mesta u pograninoj slubi, upravim vlastima, pa i u samom parlamentu
Tirane. Opasnost je da ovi elementi ne postanu neka vrsta arbanakih Makedonaca sa
svima nezgodama kako na unutranji poredak u samoj Albaniji, tako i na nae meusobne odnose. Uostalom, kola je ista, jer je nesumnjivo utvrena njihova intimna veza
sa efovima makedonske organizacije, Protogerovom i Todorom Aleksandrovom.
Mi sa simpatijom pratimo napore, arbanake vlade da se emancipuju od ovog uticaja i suzbiju razornu akciju ovih ljudi. Na njen predlog prouavati materijal za jednu
konvenciju, kojom bi se reilo pitanje pripadnitva pojedinaca i grupa, koje se u toku i
posle ratova promenilo i stalno menjaju mesto stanovanja, poto pravo opcije ne vredi i
za Albaniju, koja jo nije bila priznata u momentu potpisa govora koji reguliu to pitanje.
Isto tako prouava se materijal i za prvi trgovinski ugovor sa Albanijom. Do njegovog zakljuenja na zajednikoj granici, primenjen je jedan liberalni provizorni reim, koji omoguava pograninom stanovnitvu Albanije kao i trupama arbanakim u
tim krajevima da se snabdevaju na naim tritima.
Uredan potanski i telegrafski saobraaj postoji u pravilno funkcionie jo od
prole godine.
126
Crkveno pitanje koje je iznenada izbilo, krajem prole godine, jednog momentna
zadavalo je ozbiljne tekoe i pretilo da pomuti dobre odnose. Od davnanjih vremena stara rako - prizrenska partija, odnosno Peka arhijepiskopija ima pod svojom
jurisdikcijom namesnitvo u Zadru, a izvestan broj parohija Ohridske eparhije ostao
je takoe u Albaniji. Valja pomenuti, da je pravoslavno stanovnitvo oba ova dela nae crkve skoro iskljuivo naeg porekla i jezika. Juna prole godine, Njegova svetost
Patrijarh, kao peki arhijepiskop unapredio je svoga skadarskog namesnika, dotle arhimandrita, u in vikarskog episkopa, ime ni u koliko nije izmenjen juridiki status
namesnika lino, ni njegovog namesnitva.
Meutim, posle toga, krajem avgusta, jedan kongres klirika i lajika jednostrano je proklamovao u Beratu nezavisnost arbanake pravoslavne crkve, doneo statut
i izabrao svoj Sveti Sinod, koji je odmah pokuao da u svoje ruke uzme svu crkvenu
vlast u Albaniji bez prethodnog sporazuma sa nadlenim patrijarijama u Carigradu
i Beogradu.
Nesporei opravdanost tenje naih arbanakih suseda da imaju svoju nezavisnu
pravoslavnu crkvu to nije u protivnosti i sa duhom same pravoslavne crkve, mi smo
im savetovali umerenost i pomirljivost u tom delikatnom pitanju, koje mogu pravilno
reiti jedino u sporazumu sa Vaseljenskom i sa naom Patrijarijom: na bazi kanonskoj, u emu im nee nedostajati naa diplomatska pomo. Moramo odati priznanje
arbanakoj vladi to je uticala te je duh umerenosti i pomirljivosti pobedio. Nedavno
je bila u Carigradu jedna delegacija pravoslavnih Arbanasa radi sporazuma sa Vaseljenskom Patrijarijom. Do sporazuma istina jo nije dolo, ali mi smo uvereni, da e
se ipak postii uzajamnom dobrom voljom, koju diktuju interesi pravoslavlja i hrianstva. Kada se postigne sporazum sa Vaseljenskom Patrijarijom mi verujemo da nee
biti velikih tekoa kod nae.
Ja nisam propustio da ukaem na sve tekoe u naim odnosim sa Albanijom, ba u
interesu tih odnosa da bi blagovremeno videli gde je opasnost, a uveren sam, kao to je
bilo i do sada, da e sve tekoe lojalnom diskusijom i prijateljskim sporazumom otkloniti.
ODNOSI SA TURSKOM.
Poto su otklonjene sve vee tekoe za zakljuenje mira, nai odnosi sa Turskom
postaju normalni i po sporazumu obeju vlada uskoro e biti postavljeni zvanini diplomatski predstavnici meu naim dravama. Turska, istina, nije nam neposredni sused,
ali ona sa Istonom Trakijom dolazi na Balkansko Poluostrvo i dobre prijateljske veze
izmeu nas doprinee mnogo konsolidovanju odnosa na Jugo - istoku Evrope.
POSETA AUSTRIJSKOG KANCELARA.
Prilikom posete austrijskog saveznog kancelara u Beogradu potpisani su u vezi sa
primenom ekonomskih i finansijskih klauzula Sen - ermenskog ugovora o miru, a posle
diskusije sa 4 dana, 24. februara ove godine u Beogradu 4 konvencije sa uvodnim protokolom. Kao punomoenik sa nae strane potpisao je konvenciju i protokol g. dr. Laza
Markovi, ministar Pravde, a sa strane austrijske g. dr. Grinbercer, ministar inostranih
dela. Sve etiri konvencije sainjavaju jednu celinu, a treba da budu ratifikovane zajedno.
Te su konvencije:
127
1. Konvencija o skidanju sekvestra u kojoj sa svaka strana ugovornica obavezuje

da e skinuti sekvestre, zabrane i sve druge izuzetne mere uinjene protiv imanja, prava i interesa pripadnika grupe strane - ugovornice.
2. Konvencija o plaanju dugova i potraivanja u austro-ugarskim krunama izmeu dravljana naih i austrijskih.
3. Konvencija o primeni Sen - ermenskog ugovora o miru u pogledu izvesnih dobara i prava bive bosansko - hercegovake vlade.
Istoga dana 24. februara ove godine potpisan je jo jedan sveopti protokol u cilju
regulisanja raznih pitanja. Protokol, potpisao sam sa nae strane ja, kao punomoenik, a sa austrijske strane g. Grinbercer, ministar inostranih dela. U ovom protokolu
obavezujemo se da emo uzajamno to pre regulisati sledea pitanja:
Da izvrimo i dopunimo postojee konvencije o pograninom saobraaju u najirem smislu; da olakamo tranzitno putovanje i transportovanje kroz nae zemlje
/kroz Slovenaku/; da na specijalnoj konferenciji eksperata reguliemo pitanje elezniki materijal, svojina dravnih eleznica, i to uskog koloseka koji je za vreme
rata prenet na mreu bosansko - hercegovakih eleznica, i materijal koji je svojina
austrijskih privatnih drutava ili lica, a nalazio bi se eventualno na naoj teritoriji, da
to pre sklopimo sa Austrijom jedan trgovinski ugovor na iroj bazi no to je postojei
ugovor. Ugovor ima sadrati jednu partiju na tarifama i to za jedan ogranien broj
najvanije robe obeju zemalja carine ima da budu odreene u zlatu ugovor bie
od kratkog roka s obzirom na nestalne ekonomske i valutne prilike; da austrijskoj
vladi priznajemo vlasnitvo na palatu austro-ugarskog poslanstva u Beogradu i na
zgradu biveg austro - ugarskog konzulata u Skoplju iskoriavanje ovoga prava vlasnitva bie regulisano zasebnim sporazumom izmeu vlada da na jednoj naroitoj
meovitoj konferenciji reguliemo pitanja koja su: imanje optine Radgone, odteta
austrijskim vojnicima koji su na naoj teritoriji ostavili prilikom prevrata svoje privatne stvari; odteta austrijskim firmama kojima je u doba sloma, bajagi, zaplenjena
privatna roba na dunavskim lepovima, pitanje obrauna dugova nastalih pre 28. jula
1918 godine u stranoj valuti. U protokolu pristaje naa vlada na izvesne olakice u
pitanju plaanja penzija u inostranstvu, ime je otpao razlog austrijske vlade protiv
potpisivanja Rimske konvencije o pravom postupanju sa akcionarskim drutvima sa
ogranienim jemstvom i sa rudnikim preduzeima, koja se bave poslovima proizvodnje ili tranzita da olakamo uzajamno izdavanje putnih isprava i viza pripadnicima
obeju zemalja.
Nasuprot ovome sporazumu koji pokazuje dobru volju obeju strana pitanje o postupanju sa naom manjinom u Austriji u praksi jo nije povoljno reeno. Nesumnjivo
je da je poloaj Nemaca kod nas u tome pogledu mnogo bolji. Nekoliko podataka e
vam tu stvar rasvetliti.
Dok na 40.000 Nemaca u Slovenakoj i Prekomorju postoji 37 osnovnih kola sa
81 razredom i 3.340 uenika i dve nemake gimnazije, nasuprot tome 70.000 Slovenaca u Austriji ne mogu da dobiju nijedne kole. Dok Nemci u slovenakoj imaju 74 patriotskih i kulturnih drutava i pet dnevnih listova, dotle Slovenci u Korukoj, kojih ima
gotovo dva puta vie, imaju samo jedno staro kulturno drutvo od pre rata, kome se,
uostalom, ne doputa nikakva delatnost i nemaju nijednog dnevnog lista. Istina, usled
velike decentralizacije u Austriji, koja vodi dravu u pravo rasulo, beka vlada nema ni
velike vlasti da naturi pokrajinskoj zemaljskoj pravo povoljno reenje u pitanju naih
128
kola. Pokrajinska vlada u Korukoj, sastavljena je iz etiri lana, dva socijal-demokrata i dva predstavnika graanskih stranaka. Isto tako i oblasni Sabor nije u stanju da
svri nikakav posao, jer ni jedna stranka u njemu nema veine. Pa ak ni ovako heterogena pokrajinska vlada nema prava reavati o pitanjima koja se tiu kola. Pitanje
kola povereno je jednom sasvim nezavisnom telu tzv. Pokrajinskom kolskom savetu,
izabranog od Pokrajinskog Sabora, i koji sainjavaju jedanaest lica. Taj kolski sabor
ne odgovara nikome za svoj rad.
Ali kraj svih tih tekoa glavni uzrok ovome nekulturnom ponaanju prema naim sunarodnicima lei u krajnjoj netrpeljivosti nemakog stanovnitva u Korukoj i
njihovih zemaljskih organa. Njihova je oigledna tenja da ugue nacionalno oseanje
naeg tamonjeg ivlja; kako u tome ne uspu da ga nateraju da se seli iz zemlje. ak i
tri jedina uitelja Slovenca koji nisu bili prisiljeni da napuste Koruku, i imaju jo hrabrosti da tamo ostanu, ne bi mogli biti postavljeni za uitelje, jer im austrijske vlasti
spore austrijsko dravljanstvo pod izgovorom da su bili u slubi naih vlasti za vreme
plebiscita, te im s toga ne mogu dati javnu slubu poto su veleizdajnici. Predstavnici
vlasti tvrde ak da bi ih nemako stanovnitvo ubilo istoga dana kada budu postavljeni
za uitelje. Ova izjava je uinjena naem predstavniku u Celovcu od strane odgovornih
inilaca.
Danas, ponavljam, 70.000 Slovenaca u Korukoj ne mogu ni dan dani da dobiju
jedne osnovne kole, a stavlja se zvanino do znanja da kada bi i dobili pravo na otvaranje svoje kole, nemako bi stanovnitovo ubilo uitelja. Iz toga se vidi, da ima razloga to se nae javno mnjenje uzbuuje i da e Kraljevska vlada biti prinuena da ovu
situaciju, ako se izmeni, uzme u vrlo ozbiljno razmatranje, kao to je ve zvanino izjavio, ova nejednakost ne moe veito ostati, no se mora ispraviti na ovaj ili onaj nain.
MAARSKA, IZUZETAK MEU NAIM SUSEDIMA,
NJEN ZAJAM U INOSTRANSTVU.
Kao to vidite, sa ovim naim susedima odnosi su ili ve vrlo dobri, ili su na putu
neprestanog poboljanja. Sa alou konstatujem da je jedini izuzetak u tom pogledu
na severni sused, Maarska.
Od kako su uspostavljeni odnosi s Maarskom posle ratifikacije Trijanonskog
ugovora, kraljevska vlada je nastojala, da i sa njom postepeno raspravlja i sreuje
mnoga poratna pitanja, u tenji stvaranja normalnog susedstva.
Kraljevska vlada nije u tome uvek uspela, blagodarei tome, to i s druge strane
nije nailazila na dovoljnu gotovost i podudarnost da se radi u ovome pravcu.
Prva tekoa dolazi otuda, to se s maarske strane nikako ne pokazuje dobra
volja da se lojalno izvravanje odredaba Trijanonskog ugovora.
Svekolikim svojim dranjem, tolerisanjem akcije izvesnih nacionalnih udruenja
sa ovinistikim i imperijalistikim tenjama, kao i poklanjanjem brige reorganizaciji
i jaanju vojske i dranju sve domae tampe njihove, maarska vlada pokazuje da
smatra Trijanonski ugovor kao jedan privremen meunarodni pakt, koji e uskoro biti
ototronjen i obnovljen stari red stvari.
Time se objanjava fakat da komisija za reparacije i restitucije nailazi u svome
radu na stalne smetnje i tekoe od strane maarskih dravnih organa, tako da sa velikom mukom otpravlja poverenu joj misiju.
129
Meusaveznika vojnika komisija ne manje je izloena ne samo velikim tekoama no i direktnim napadima prilikom istraivanja otkrivanja oruja municije, kao i
kontrolisanja brojnog stanja vojske. Nedavno je sakupljena masa sveta u Kekemetu
napala saveznike oficire, lanove Kontrolne Komisije, koji su bili otili u Kekemet,
saznavi da se tamo nalaze velike koliine skrivenog oruja i municije. Prilikom toga
napada jedan od francuskih oficira jedva je spasao ivot.
I svojim dranjem prema susedima ne pokazuje se u Maarskoj dobra volja za
uspostavljanje boljih odnosa.
Niko od naih dravljana ko pree u Maarsku svojim privatnim poslom nije siguran da li e iz nje izai.
Mada je proteklo ve vie godina od prestanka rata i potpisa meunarodnih ugovora, kojim se obnavlja miran meunarodni pravni poredak meu dravama, Maarska je jedina drava u Evropi koja je zadrala lagere za intervenisanje. Bez ikakvog
zakonskog osnova i bez susedske presude maarske vlasti mogu, po svom linom nahoenju, uhvatiti ma koga od stranaca koje sluajno zla sudba zadesi na maarskoj
teritoriji i odvesti u lager. Maarske vlasti se esto koriste ovim svojim pravom.
Veliki broj naih graana nalazi se ve godinama interniran u ovim lagerima.
Prema podacima koje ima Kraljevska Vlada, 140 naih podanika su internirani ili se
nalaze u zatvorima u Maarskoj.
Pored ovih pokuaja da se blie obavesti, zato su ti graani lieni slobode Kraljevskoj vladi to nije do sada polo za rukom. Meutim, meu ovima koji se nalaze u
logorima ili u zatvorima ima ih koji su tamo jo od 1920. godine.
Do koje se mere samovoljno i bez ikakvog pravnog osnova nai ljudi interniraju,
svedoi i sluaj da se nedavno dva naa pogranina straara, koji su sluajnom grekom preli na maarsko zemljite, uhvaeni i sprovedeni u lager Zala - Egerseg. Svi
zahtevi da budu vraeni iz lagera, gde apsolutno nisu mogli biti upueni, ostali su bez
uspeha.
Mnogi nai graani osueni su na vie godina robije, dvojica na smrt. Kraljevska
Vlada zahtevala je da joj se prui mogunost da preko svojih organa proveri koji su ti
nai graani koji su osueni ili se nalaze u preventivnim zatvorima. Svi su oni u bednom materijalnom stanju. Kraljevska vlada je voljna da im bar u tom pogledu olaka
teak poloaj. Ona to nije uspela jer maarska vlada to ne doputa. Jedino se uspelo
da se prui materijalna potpora Boidaru Severu.
Maarska vlada ak nije dopustila da nai slubeni organi obiu dvojicu naih
podanika osuenih, ne zna se zato, na smrt, i uju njihovu poslednju elju.
Ovakvo postupanje Maarske vlade i njenih organa prema naim graanima i sunarodnicima daleko je od toga da doprinosi poboljanju naih susednih odnosa.
Kraljevska vlada inie i u budue kao i do sada to treba da se ovom stanju uini kraj, ali moram priznati da dosadanji rezultati ne daju preterane nade za uspeh.
Koliko daleko mi idemo u svojoj miroljubivosti vidi se iz toga, to ve toliko vreme odlaemo da kao represalije primenimo ono to maarske strane bezobrazno bez ikakva
povoda i uprkos svih naih protesta stalno ve godinama ine. Sada se postavlja pitanje da li se ta naa uzdrljivost tumai kao slabost i davanje odreene ruke maarskim
vlastima prema naim dravljanima.
Pa je li moguno pri takvom stanju stvari da se razvijaju normalni odnosi i da se
pojaaju privredne veze, to bi bilo u interesu obeju strana?
130
Takva politika Maarske, koja ne radi na tome da ivi u dobrim odnosima sa svojim
susedima, a bez dobrih odnosa sa susedima nema politike sreenosti ni privrednog napretka, takva politika Maarske morala je dovesti zemlju do velike finansijske i privredne
krize. I Maarska se sad doista nalazi u velikoj finansijskoj i privrednoj krizi. Otuda put
njihovog predsednika Ministarstva g. grofa Vetrena sa ministrom finansija da otvore mogunost za zakljuenje jednog spoljnjeg zajma. To nije moglo biti bez odobrenja komisije
za reparacije. Prilikom reavanja o zajmu Maarske, pojavila su se u Komisiji za reparaciju
dva predloga: englesko-italijanski i francuski. Englesko - italijanski predlog ne vodi rauna o dranju Maarske u pogledu izvrenja ugovora o miru ni o njenom dranju prema
susedima. Niko ne moe biti protiv privrednog oporavljanja Maarske. Ni mi nismo protiv toga, ali kada se reava o jednom tako vanom pitanju, kojim se predvia mogunost
zajma za Maarsku, ne sme se gubiti iz vida na osnovu ovoga to se zna o radu i politici
maarske vlada, da taj zajam moe posluiti ne za konsolidovanje odnosa u srednjoj Evropi, no na protiv, on moe dati sredstva da se ti odnosi poremete i mir u Evropi ugovori. S
toga smo mi bili protiv englesko - italijanskog predloga, koji o svemu tome ne vodi rauna.
Francuski predlog, meutim, istina ne protivi se u principu privremenom davanju
privilegije u pogledu izvesnih prihoda Maarske, koji mogu posluiti kao garantija za
odobrenje zajmova, ali se u francuskom predlogu stavljaju pogodbe i to:
1. Te se olakice daju samo odreenim sluajevima i za tano definisane predloge
zajmova koje maarska vlada bude podnela Komisiji za reparacije na odobrenje;
2. Da se deo zajmova upotrebi na reparacije;
3. Komisija za reparacije ima da dobije garantije i mogunost za kontrolu, prvo,
da deo zajma ostavljen maarskoj bude iskljuivo upotrebljen na finansijsko
oporavljane Maarske da bi se ona osposobila da ispuni svoje obaveze u davanju reparacija; drugo, da budu preduzete sve unutranje mere potrebne da se
obezbedi to finansijsko oporavljanje;
4. Da se odmah poalje u Maarsku misija koja ispitivati finansijsko i privredno
stanje zemlje:
5. Da se sem toga pozove maarska vlada, da ispuni i sve druge finansijske i privredne obaveze, kao na primer, davanje uglja i da ispuni i sve druge odredbe
ugovora o miru koje ne predstavljaju finansijske terete.
Kao to vidite, zahvaljujui predlogu Francuske, koji je primljen u Komisiji za reparacije, imamo garantije da Maarska nee moi, ako pod ovim pogodbama i dobije
zajam, upotrebiti ga na remeenje mira u Evropi. I to je srea i za njih i za nas.
NAA ZAHVALNOST FRANCUSKOJ
Na narod nije ispunjen mrnjom ni prema kome. Mi elimo normalne i dobre
odnose i sa onima s kojima smo se do jue krvili. Ali u naem narodu utoliko vie je
razvijen oseaj zahvalnosti prema onima koji su nas zaduili prolivajui krv za optu
stvar. Prema tome ne istie iz due narodne, kad se ne govori povoljno i kad se govori
ravo ma o kome naem velikom savezniku, o jednom naem naroito velikom prijatelju, kao to je Francuska.
Kad god je na narod bio u takvom poloaju, on se obraao Francuskoj s nadom
na pomo. I ta mu pomo nikada nije izostajala. Ni pre rata prema Srbiji i Crnoj Gori, ni
za vreme rata, kad je trebalo spasavati ostatke nae dravne snage iz Albanije, kad je
trebalo brinuti se u njoj na Krfu i u Solunu, kad je zatim trebalo odrati solunski front
131
i spremati ofanzivu koja je nama donela osloboenje, a Evropi mira, uvek je Francuska
bila ta koja nam se stavila na uslugu i pruila nam pomo. Pa i posle koliko nam je dokaza prijateljstva dato s francuske stane kao i sa strane naih velikih saveznika, na raznim
meunarodnim konferencijama! Ali nezavisno od sveg toga to je uinjeno naem narodu, zar se moe zaboraviti rad i zasluge Francuske na optem dobru oveanstva, zar se
mogu gubiti iz vida napori koje je Francuska kroz decenije inila da se odri mir u Evropi,
zar se o toj Francuskoj moe govoriti kao zemlji reakcionarnoj i imperijalistikoj? To nije
ozbiljno i mi moramo uvek aliti kad se u nas takvi neopravdani prekori ine. No ti prekori ne mogu biti rezultat pravog uverenja, no samo izraz trenutnog ravog raspoloenja
i to vrlo maloga broja ljudi u naoj zemlji. Ne manje me je iznenadilo, kad je jedan g.
poslanik s nepoverenjem govorio o sadanjem dranju Francuske. ak i poseta prijatelja
naeg naroda, francuskog generala Le Rona, dovodila se u vezu sa stvaranjem jedne nove grupe sila koju Francuska sprema za rat. Sve je to netano, a nije ni moglo biti tano.
Takva jedna ratoborna Francuska koja samo misli na rat, naem narodu nije poznata. Ni
general Le Ron, niti ma ko drugi nije od strane Francuske dolazio k nama u takvoj misiji.
CILJEVI NAE SPOLJNE POLITIKE
Iz ovoga predloga vidite, gospodo, ideje vodilje nae spoljne politike. Ona ima
svoj nepokolebljiv pravac koji vodi meunarodnom miru i stvaranje one idealne situacije u kojoj bi svi narodi mogli iveti spokojno, predani radu na poboljanju svoje
kulture i poveanju svoga privrednog blagostanja. To su jedini ofanzivni ciljevi nae
spoljne politike. Inae, ona ima ist defanzivni karakter: braniti stanje stvoreno ugovorima o miru, uklanjati sve spoljne tekoe u unutranjem konsolidovanju nae narode snage. Tim putem mi emo ii i u budue. /Burno i dugotrajno odobravanje od svih/
15. EKSPOZE MINISTRA INOSTRANIH DELA DR. NINKA PERIA DAT

NA 61. REDOVNOM SASTANKU NARODNE SKUPTINE
20 MARTA 1927 GODINE POVODOM DISKUSIJE O BUDETU
MINISTARSTVA INOSTRANIH DELA13
Gospodo narodni poslanici, Narodne skuptine, prola godina bila je u glavnom
posveena radu na uvrivanju mira tako da se moe rei da je u proloj godini duh
pomirljivosti bio inspirator i voa meunarodne politike. I najvei skeptici uviaju da
mir meu narodima nije vie samo jedan ideoloki stav, ideal jedne elite duhova, nego
glavni i trajni uslov posleratne obnove i vraanja naroda ovome blagostanju. I u tom
pogledu postignuti su vrlo znaajni uspesi.
13
Ninko Peri (18861961), bio je ministar inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1927). Politiar i diplomata, Peri je bio ministar socijalne politike (192223), ministar pravde, pa ministar finansija (1924), ministar prosvete (1927) i predsednik Narodne skuptine (1928). U diplomatskoj slubi boravio je kao poslanik Kraljevine Jugoslavije
u Bukuretu (193536). Pravni fakultet je zavrio u Beogradu i Parizu. Bio je profesor Beogradskog Univerziteta.
132
Nemaka je 8. septembra prole godine postala lanom Drutva Naroda i na taj

nain Lokarnski sporazum kojim Engleska, Francuska, Belgija, Nemaka i Italija garantuju nepovrednost francusko - belgijsko - nemakih granica, kao i ugovor o arbitrai i obaveznom izmirenju izmeu Nemake i njenih suseda, svi ti ugovori i sporazumi
dobijaju sankciju Drutva Naroda. Nemaka se jo jednom posle Versajskog ugovora
voljno i javno obavezala da e potovati stanje stvoreno ugovorom o miru, tako da je
sedma skuptina Drutva Naroda bila jedna sveana manifestacija mira i dobre volje
na kojoj je naem narodu pripala ast da na tadanji ministar inostranih dela bude
izabran i za predsednika sedme skuptine Drutva Naroda. Gospodo, ova poast bila
je jedno vidno i veliko priznanje naoj dravi to je ona vrstom voljom tako dosledno
reavala ova sporna pitanja u duhu pakta Drutva Naroda.
Ulaskom Nemake u Drutvo Naroda i njenim izborom za stalnog lana saveta
izmenjen je i sam savet Drutva Naroda. Broj stalnih lanova popeo se za jedan, a broj
izbornih lanova saveta povean je od 6 na 9. Na proloj skuptini Mala Antanta, a po
prethodnom meusobnom sporazumu dobila je u Savetu Drutva Naroda dva izborna
mesta ehoslovaka za godinu dana i Rumunija za tri godine, tako da smo uvereni
da e u savetu Drutva Naroda za sve to vreme interesi noe zemlje biti dobro i svesrdno zastupljeni.
Uee naih delegata na samoj skuptini, kao i u raznim komisijama, bilo je
aktivno i zapaeno. Sudelovali smo i sudelujemo u ovima prethodnim radovima, a
uzeemo vidnog uea i na dvema konferencijama od velike vanosti za budunost
meunarodnih odnosa Ekonomskoj konferenciji, koja e se uglavnom baviti trgovinskom i tarifnom politikom i meunarodnim industrijskim sporazumima, kao i na
Konferenciji za razoruanje.
Naa saradnja u Drutvu Naroda bila je i ostaje iskrena jer je naa vera u Drutvo Naroda velika. Mi verujemo da e Drutvo Naroda umeti ouvati svoj autoritet i
suzbiti svaku tenju opasnu za mir i za velike ciljeve koje je paktom sebi postavilo, a
koje se tenje s vremena na vreme pojave u javnosti sa opasnou da poljuljaju hladno razmiljanje odgovornih vlada. Mi smo uvereni da e i svaki lan Drutva Naroda
na tom iskreno nastojati. Sa nae pak strane mi emo ove nae snage upotrebiti da se
autoritet Drutva Naroda sauva kao najlepa zaloga mira.
Mala Antanta ne samo da postojano i verno slui ciljevima radi kojih je osnovana,
nego svoju delatnost proiruje i na druga vana meunarodna pitanja, po kojima se
vri stalna izmena misli. Na prologodinjem sastanku na Bledu utvreno je meusobnim sporazumom dranje i rad Male Antante za VII Skuptinu Drutva Naroda, kao i
za sve vreme do njenog budueg sastanka koji e biti uskoro.
Mogu vam rei da su ove vesti o slabljenju Male Antante bez ikakvog osnova.
Naprotiv, meusobni odnosi njihovih lanova vrlo su srdani i sva se pitanja reavaju
na bazi poverenja, iskrenog prijateljstva i dobro shvaenih zajednikih interesa. Malu
Antantu uvek vodi ideja mira i reda. Ona ima pred oima glavni cilj odranja status
kvoa, kao to je to utvreno ugovorima o miru.
Nai odnosi sa bratskom ehoslovakom Republikom vie su nego srdani i niim nepomueni. Meu nama vlada potpuna saglasnost pogleda. Pre nekoliko dana
zavren je u Beogradu jedan deo rada na pregovorima o sklapanju novog trgovinskog
ugovora, a drugi deo nastavie se uskoro u ehoslovakoj. Postoje svi razlozi da se
veruje, da e rad delegacija biti krunisan uspehom i da emo sa jednim novim trgo-
133
vinskim ugovorom moi da ojaamo i razgranamo postojee ekonomske veze sa ehoslovakom Republikom. Odnosi sa Kraljevinom Rumunijom odlini su, kako u pogledu
iskrene saradnje na problemima koji interesuju Malu Antantu, tako isto i u pogledu
susedskih odnosa. Izvesna nereena pogranina, saobraajna, administrativno - pravna i crkveno - kolska pitanja izmeu nas i Rumunije reavamo i reiemo na prijateljski nain i na pravino zadovoljstvo obostranih interesa.
Naa politika prema Italiji osnovana je na iskrenoj volji za dobrim susedstvom i
prijateljskim odnosima. Mnogobrojni zajedniki ekonomski, saobraajni i politikopravni interesi upuuju nas na tenju saradnju sa susednom Kraljevinom. Mi smo prijateljski reili sve te probleme itavim nizom konvencija i ugovora. I ne samo to, nego
smo tu saradnju sa Italijom postavili na iru osnovu, vezani sa njom ugovorom prijateljstva i najlojalnije ispunjavajui ga, da postanemo bedem mira i napretka u ovom
delu ratom izmuene Evrope.
Albansko-italijanski ugovor uzbunio je i nau i stranu javnost uopte, jer sudei
po jednom delu tekstova, moe postati opasnou za nae dobre i prijateljske odnose
prema dravama ugovornicama i za mir uopte.
Jo na Konferenciji mira 1919. godine mi smo zahtevali nezavisnost Albanije u
granicama od 1913. godine, verujui da nai i albanski interesi nalaze najbolju garanciju u naelu Balkan balkanskim narodima. Njene se se sudbine mi, kao njeni najblii
susedi, ne moemo dezainteresovati. Mi smo nastojali koliko god smo mogli da Albanija i stvarno postane ureenom i nezavisnom dravom i time doprinese konsolidovanju optih prilika na Balkanu. U tom cilju zakljuili smo sa Albanijom trgovinski
ugovor, konsularnu konvenciju, kao i konvenciju o ekstradiciji. Meutim, sreivanje
prilika u Albaniji kao mladoj dravi, ide dosta teko, naroito zbog borbe raznih struja
za politiku prevlast. Otuda su nezavisnost Albanije spolja, red i mir unutra, bili jedan
od ciljeva nae spoljne politike. Otuda mi ne bi mogli imati nita protiv jednog irokog
meunarodnog pakta koji bi stvarno garantovao tu nezavisnost. Albanija je ravnopravni lan Drutva Naroda i njena nezavisnost je pod zatitom Drutva Naroda. Mi
joj kao uvek elimo, po principu Balkan balkanskim narodima, iskrenu konsolidaciju
i njen napredak.
Sve dok je Kraljevina Italija sa Tiranskim paktom u granicama meu-saveznikog
sporazuma o nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Albanije, nema nikakvog razloga za bojazan o promeni u odnosima naih dveju zemalja. Na bazi Rimskog pakta mi
elimo nastaviti sa Italijom odnose prijateljstva i uzajamnu saradnju na uvrivanju
zajednikih nam interesa, dobroga i prijateljskog susedstva, zajedniki nam interesi
diktuju da ovi odnosi budu to srdaniji. /J. irkovi: Da li tako misli Musolini/.
Sa Grkom nas vezuje dugogodinje prijateljstvo. Svi nai obostrani, dobro shvaeni interesi politiki i ekonomski upuuju nas na prisnu i srdanu saradnju. Prole jeseni saglasili smo se sa Grkom u pitanju defanzivnog saveza, unekoliko saobraajnih,
pograninih, tarifnih i drugih sporazuma, kao i dopunske konvencije o naoj zoni u
Solunu, kojima se htela reiti ova otvorena pitanja i utrti put za jedan dugogodinji zajedniki rad na korist i napredak obeju zemalja. Promena vlade u Grkoj uinila je da
ove konvencije nisu ratifikovane. Ipak, obe vlade ovome pitanju posveuju svu panju.
Nai odnosi prema susednoj i po krvi srodnoj Bugarskoj odreeni su naim stalnim
naporima da se postigne uzajamnost u gajenju oseanja balkanske solidarnosti i to
tenje saradnje na uvanju mira. Ali su svi napori i obostrane namere dolazili ranije u
134
iskuenje usled konspiratorskog rada izvesnih neodgovornih faktora u Bugarskoj, koji

su sistematski organizovali napade na nae june granice i najzad doveli do zajednikog koraka u Sofiji nae Kraljevine, Rumunije i Grke. Sa zadovoljstvom se moe
konstatovati da je taj razoran rad u poslednje doba prestao i nadamo se, da e to biti
najlepa za na zajedniki napor na uvrivanju sada naih dobrih susedskih odnosa.
Primili smo sa zadovoljstvom sline izjave Kraljevske vlade u Bugarskoj da eli u zajednikoj saradnji, koju joj saradnju mi rado i prihvaamo i nudimo, obezbediti sigurnost i
dobar napredak susedskih bratskih drava.
Prema bugarskoj tezi izbeglica u Bugarskoj ima toliko mnogo i u tako bednom
stanju, da je meu njima lako vrbovati elemente gotove za revolucionarna uznemiravanja susednih drava. Zato se Bugarska maja meseca prole godine obratila Drutvu
Naroda za zajam od 2500.00 funti sterlinga radi smetanja i naseljavanja izbeglica,
insistirajui u svojoj predstavci da je zajam humanitarnog karaktera i da e reenje
izbeglikog pitanja u Bugarskoj doprineti i uvrivanju mira na Balkanu. Nemajui
nita protivu jednog humanitarnog zajma za izbeglice, mi smo ipak preduzeli mere
kod Drutva Naroda da se uvede stroga kontrola utroka zajma kako ne bi bio iskorien na ciljeve koji bi stvarali mogunost novih sukoba izmeu Bugarske i njenih
suseda. Isto tako zahtevali smo da u toj kontroli i mi uestvujemo i u tome pogledu
odluke Saveta Drutva Naroda za nas su zadovoljavajue. O smetaju izbeglica stara
se Komesar Drutva Naroda u Sofiji i to iskljuivo po planu koji je utvrdio Savet Drutva Naroda.
Nai odnosi sa Maarskom dobri su i kreu se u pravcu to veeg ekonomskog
zblienja i jaanja prometa dobara. I pored veeg broja zakljuenih konvencija, prole
godine poeli smo i trgovinski ugovor koji e rad uskoro biti nastavljen. Ima jo dosta nereenih, naroito administrativno - pravnih, pitanja, ijem e se reenju uskoro
pristupiti. Mi hoemo dobro prijateljstvo izmeu Maarske i nae Kraljevine. Sa nae
strane gotovi smo pregovarati da se tranzit maarske robe preko nae teritorije za
Jadran omogui i olaka pod ovakvim uslovima uzajamnog potovanja obostranih interesa koje treba dovesti u saglasnost. U pitanju ukidanja vojne kontrole u Maarskoj
razumljivo je da se drave Male Antante interesuju na osnovu meunarodnih obaveza. Drave Male Antante ele samo da doe do definitivnih stabilnih dobrih odnosa
sa Maarskom. Vojna kontrola je mera privremene prirode dok se ne izvre obaveze
ugovora o miru i dobiju stvarne garancije da mir ne moe biti ugroen.
S Austrijom smo u dobrim i prijateljskim odnosima. iv trgovaki saobraaj i promet dobara izmeu naih zemalja upuuje nas na sve tenje veze u tom pravcu kao i
na ispravne i lojalne politike odnose. Nije potrebno naroito isticati nae dobre odnose s Francuskom Republikom, sa kojom smo tradicionalno vezani nepokolebljivim
prijateljstvom u dobru i u zlu. Sa Francuskom smo u potpunoj saglasnosti pogleda i interesa, koja je najbolja garancija da emo velike tekovine nedavne zajednike prolosti umeti sada u miru, kao i u daljoj budunosti, zajedniki ouvati. Kao prema svima
velikim silama, ijom je pomou na narod doao do ujedinjenja i osloboenja, prema
Engleskoj gajimo iskreno oseanje prijateljstva i odanosti. Mi se nadamo da e nas Velika Britanija uvek pomoi u naim naporima ka ouvanju mira i ka posleratnoj obnovi.
Velike mogunosti ekonomskih veza sa Velikom Britanijom pokuali smo iskoristiti
sklapanjem trgovinskog ugovora koji je nedavno zakljuen na bazi najveeg povlaenja, u najkraem vremenu bie zavreni pregovori o plaanju naih ratnih dugova u
135
Engleskoj, posle ega ve i razvijeni ekonomski odnosi moi e samo da pojaaju nae
iskreno i dokazano prijateljstvo. Sa srodnom Poljskom potpisali smo pakt o prijateljstvu i konvenciju o arbitrai. Ti ugovori su izraz prijateljstva izmeu naih zemalja i zavravaju niz ugovora svih lanova Male Antante sa Poljskom. Prema tome i Poljska je
pribliena Maloj Antanti, to samo moe doprineti ojaanju mira i sreivanju prilika u
Srednjoj Evropi. Ovoga meseca zakljuili smo sa Poljskom takoe konsularnu konvenciju. Nai odnosi su sa Nemakom vrlo dobri, a veliki i zajedniki ekonomski interesi i
trgovake veze upuuju nas da nastavimo da ih jo vie poboljamo i pojaamo i to e
se postii. Uskoro emo poeti pregovore za trgovinski ugovor. Nae dranje prema
Savezu Sovjeta socijalistikih Republika kree se izmeu elje da sa velikim ruskim
narodom imamo uvek najintimnije i bratske veze i neizvesnosti da li je dananji reim
u Rusiji zaista konsolidovan, kao i da li je bezopasan u svojoj agitaciji za izvesnim reimom pravno - ekonomskog poretka, koji smatramo uvek opasnim po drutveni opstanak. I ba zato to nas rukovodi naelo nemeanja u ruske unutranje stvari, moramo
izjaviti da nije lako doi do zakljuka da je dananje stanje u Rusiji dovoljno sreeno i
jasno, da bi mogli doneti odluku o njegovom priznanju. Mi emo posmatrati i paljivo
pratiti dogaaje, a Kraljevska Vlada zna da e na narod pozdraviti dan kada e moi
uspostaviti sa Rusijom one odnose koji su od uvek postojali. Sa Turskom smo zakljuili
ugovor o miru i prijateljstvu, a sprema se materijal za trgovinski ugovor i razne konvencije o pitanjima koja interesuju nae dve zemlje. Odnosi sa Turskom su normalni
i puni dobre volje, te oekujemo da emo sva pitanja reiti u prijateljskom duhu i na
korist obeju zemalja. Pristupili smo razgovorima o skidanju sekvestara na imovinu
turskih podanika i uvezi sa povraanjem fabrinog i drugog materijala koji je odnet iz
nae drave u Tursku za vreme rata. Nadam se da e ovi razgovori dovesti uskoro do
povoljnih rezultata.
Sa Ujedinjenim Amerikim Dravama vezuju nas odnosi prijateljstva jo iz vremena rata, iskrena zahvalnost, uz to u Ujedinjenim Amerikim Dravama ivi i deluje
oko pola miliona naih iseljenika koji su jedna iva i stalna veza izmeu naih zemalja. Prole godine potpisan je sa Amerikom sporazum o plaanju naeg ratnog duga
u sumi od preko 60 miliona dolara. Uslovi pod kojima se ova plaanja imaju izvriti
dokazuju veliku naklonost Ujedinjenih Drava Amerike prema naoj dravi koja e se,
nadamo se, i dalje ispoljavati u zasnivanju novih ekonomskih i trgovinskih veza. A da
bi te veze olakali, pripremamo materijal i potrudiemo se da se to pre zakljui nov
trgovinski ugovor, konsularna konvencija, konvencija o sudskoj pomoi, izvrenju presuda i ekstradiciji.
Naa politika na Dunavu starala se da odri ravnoteu izmeu naih suverenih prava i zatite nacionalnog brodarstva i obaveza koje smo primili, potpisujui
konvencije o internacionalizaciji Dunava. U tome cilju je naa delegacija u Meunarodnoj Dunavskoj Komisiji preuzela sve mere za uvoenje u ivot raznih odredaba
Dunavskog tatuta. Izraen je pravilnik za plovidbu Dunavom od Ulma do Braijle,
koji stupa na snagu jula meseca ove godine i od koga e nae brodarstvo imati velike
koristi.
Kao to vam je poznato, na deo reparacija iz Nemake, predvien generalnim
planom za ovu godinu, ide za isplatu ranije zakljuenih ugovora. Kako se i pored toga
ove godine pojavljuje jedan viak od 15,596.179 zl. maraka to je vlada zakljuila ugovor sa Rajhs - komesarom po kome 60% toga vika upotrebie se na ubrzanju isplata
136
po ranijim ugovorima, a 40% stavlja se nama na raspoloenje za sprovoenje novih

ugovora. Od toga po zakonu 50% ide na privatne porudbine a 50% za dravne. Deo
za dravne narudbine nabavke sav je angaovan. Do januara 1928. godine ovi ugovori zakljueni pre Dovezovog plana bie isplaeni. Prema tome imaemo u 1928 godini
celokupan iznos naega dela reparacije na raspoloenje na nove porudbine ime e
se osetno ubrzati obnova nae zemlje. Vlada e izraditi plan raspodele njenog dela
reparacije /50%/ za 1928. godinu, kako bi sva ministarstva srazmerno potrebama u
njima uestvovala.
Sticajem prilika Ministarstvo inostranih dela za nekoliko godina od rata moralo
je gotovo svu svoju panju i aktivnost upotrebiti na sreivanje politikih odnosa sa
susedima i likvidiranje veoma sloenih posleratnih pitanja politikih. Prole godine poelo se aktivnije raditi na spoljnoj trgovinskoj politici, zakljueni su trgovinski
ugovori sa Albanijom, Belgijom, Velikom Britanijom i pri kraju su pregovori sa Francuskom i Maarskom. Priprema se materijal i nadam se da emo uskoro poeti pregovore sa Grkom, Turskom, Egiptom, panijom, Finskom i Ujedinjenim Amerikim
Dravama.
Nesumnjivo da naa spoljna trgovina nije jo razvijena do stepena, koji bi odgovarali ekonomskoj snazi nae privrede, kao i poloaju nae zemlje u pitanjima spoljne
politike. U meunarodnim odnosima mi smo mnogo vaniji politiki nego ekonomski.
I prema tome nau spoljnu trgovinsku politiku ekaju veliki zadaci, a Ministarstvo inostranih dela uinie sve sa svoje strane da doprinese njihovom povoljnom reenju. Na
prvome mestu treba dovesti nau zemlju u normalne ugovorne odnose sa to veim
brojem stranih zemalja, isto tako treba naim predstavnicima na strani omoguiti da
se prilagode novim potrebama i pripreme za nove zadatke. U tom je pravcu ve otpoet rad u saradnji sa ostalim zainteresovanim nadletvima i privrednim organizacijama na novom konsularnom pravilniku.
Potrudiemo se da poklonimo svu potrebnu panju jednom tako vanom pitanju
kao to je iseljenitvo. Oko 800.000 naih ljudi ivi i radi u inostranstvu. Postaraemo se da zadovoljimo njihove potrebe i ojaamo njihove veze sa otadbinom. Izvesne
konsulate nepotrebne ukinuemo, a otvoriemo nove, gde je najvea iseljenika potreba za njima.
Ja drim, gospodo, da biste eleli da vam, pre nego zavrim ovaj ekspoze, iznesem
to vie detalja o mojim namerama i mome buduem radu. Vi znate da je rad svakog
ministra inostranih dela suvie sloen i osetljiv, da bi se o njemu moglo opirno govoriti. Mnogi dogaaji su u svome razvoju, a mnogi poslovi u svome toku. Ali, gospodo,
mogu vam rei da je meunarodni poloaj nae Kraljevine u svakom pogledu povoljan.
Nemamo razloga da se uznemirujemo za nau sudbinu. Kraljevska je vlada svesna svojih dunosti prema dravi i narodu i ona e i na polju spoljnih odnosa nae Kraljevine
dobro uvati visoke interese koji su joj povereni.
Poslednjih dana su putene u javnost alarmantne i neverovatne vesti o naim vojnim pripremama i namerama da u Albaniji izazovemo prevrat. Ja sam rekao, gospodo,
i ponavljam najkategorinije, da je Kraljevina uvek elela i eli politiku mira i da je
daleko uvek bila i bie od svakih avantura. Za tu i takvu politiku mira, koja nam je vrlo
potrebna, mi smo gotovi uvek pruiti dokaze. Voljni smo, izjavljujem sveano, dozvoliti anketu celoga sveta. Neka izvole doi vojni i drugi strunjaci celoga sveta. Mi ih
pozivamo. Takva jedna anketa moi e konstatovati, ja to garantujem, da stanje nae
137
narodne odbrane nije niukoliko prelo karakter normalnog odravanja i da e na licu

mesta moi utvrditi neistinitost i tendencioznost vesti o naim pripremama za upad
u Albaniju, lansiranih u nameri da nam se imputira krivica, ako bi u Albaniji dolo do
kakvih nereda. /U centrumu i na desnici buran aplauz. Kosta Timotijevi, pokazujui na
gornju desnu galeriju: Eno generala Maksimovia gore gde sedi, a neke strane novine piu da
on organizuje ete na albanskoj granici. On je svakoga dana ovde, a oni piu da je tamo. To je
la! Eno generala Martinovia! Eno ga gore. Svakog dana je on ovde, a oni izmiljavaju da je
on na albanskoj granici. buran aplauz u celoj Skuptini/
Predsednik Marko Trifkovi: Molim vas gospodo, re ima g. Ministar inostranih
dela.
Ministar inostranih dela g. Dr Ninko Peri /nastavlja./ Naa spoljna politika bila
je uvek proeta duhom onih vrlina, koje na narod nosi i ljubomorno uva kroz svoju
istoriju a te vrline su: miroljubivost, lojalnost prema susedima i vernost prema svojim saveznicima i prijateljima. /U centrumu i na desnici ivo odobravanje/. Tim vrlinama
ostae ona nadahnuta i dalje. Naa spoljna politika nosie u sebi i ubudue sva ona
obeleja koja krase na narod, jer smo uvereni da emo samo tako visokim momentom
u naim odnosima sa celim svetom moi da doprinesemo i svome blagostanju i blagostanju ostalih naroda i ouvati onaj lep ugled, koji je naa drava velikim naporima i
velikim rtvama stekla u meunarodnoj zajednici.
Uveren sam, gospodo narodni poslanici, da e voenje spoljne politike, u ovom
duhu i sa ovim ciljevima biti odobreno od celog naeg naroda i za to ja oekujem i vae
puno poverenje. /U centrumu i na desnici buran aplauz i uzvici: iveo!/.
16. ODGOVOR MINISTRA INOSTRANIH DELA

G. DR. VOJISLAVA MARINKOVIA DAT NA 9. REDOVNOM
SASTANKU NARODNE SKUPTINE 23. NOVEMBRA 1927. G.
POVODOM KRITIKA UINJENIH U DISKUSIJI O INTERPELACIJI
NARODNOG POSLANIKA SVETOZARA PRIBIEVIA I DRUGOVA
O NAEM MEUNARODNOM POLOAJU.14
Gospodo, posle ove diskusije smatram za dunost da dam neka naknadna obavetenja, koja su mi traena, ali za koje sam u toku diskusije konstatovao da ih je potrebno dati, i da odgovorim na izvesne primedbe, koje su tom prilikom uinjene. Spomenuto je, gospodo, da sam u svom ekspozeu bio vrlo suvie kratak, a specijalno da
nisam dovoljno govorio o naim odnosima sa ehoslovakom, sa Poljskom, Austrijom,
14
Vojislav Marinkovi /18761935/, bio je ministar inostranih dela /1924 i 192732/. Politiar i diplomata, Marinkovi je bio ministar privrede /191417/, ministar trgovine /1918/, ministar unutranjih dela /192122/ i predsednik
vlade i ministar inostranih dela /1932/. Doktorat prava stekao je u Parizu.
138
Rusijom, Nemakom, a g. Radi je dodao i Sjedinjenim Amerikim Dravama. Jest, gospodo, nisam govorio opirnije o odnosima sa tim dravama samo zato to sam mislio
da o tome imam da govorim onoliko ukoliko to neposredno utie na na sadanji politii i meunarodni poloaj. Inae, ja se slaem sa gospodom predgovornicima da se
o tome moglo mnogo due govoriti. Ja sam mogao sa vrlo mnogo topline i vrlo dugo
da govorim o naim odnosima s bratskom ehoslovakom Republikom; mogao sam
govoriti o tome bar onoliko koliko je trajao moj ekspoze, samo sam nalazio da mi nismo u tom periodu da pravimo jedni drugima komplimente, i da u svome ekspozeu
koji prui ministar inostranih dela a dri ga radi objanjenja momentalne situacije
ne mora u unositi te, tako da kaem, vie ili manje sentimentalne deklaracije i decernirati razne nagrade, pohvalnice pojedinim od naih prijatelja za njihove usluge, koje
su nam uinili ili koje od njih mi oekujemo. Zato sam tako kratko govorio o pojedinim dravama, premda ono to sam kazao na primer o naim odnosima sa ekom,
govorei o dravama Male Antante, a to su svega dve sem nas, nije malo. Rekao sam
da su nai pogledi na sve opte probleme istovetni i da moemo smatrati da politiku
imamo gotovu jednu.
Tako mi je isto, gospodo, zamereno da nisam govorio o svima pitanjima, koja postoje ili se mogu postaviti.
G. Jovanovi mislim da je spomenuo Anlus. Maloas je g. Trumbi govorio o Beogradskim i Neptinskim konvencijama. Ja, gospodo, nisam govorio o pitanjima koja
uopte nisu aktuelna, i koja nisu imala veze sa predmetom interpelacije.
Anlus je, gospodo, jedno veliko politiko pitanje. O njemu nismo razgovarali ni
povodom ugovora sa Francuskom, koji sam spomenuo, niti on, koliko sam ja video,
ulazi u predmet ove interpelacije. Isto tako je meni nemogue da govorim povodom
svih kombinacija koje se prave u svetskoj tampi protiv naeg ugovora sa Francuskom. Taj je ugovor vezivan za razna pitanja. Ja sam mogao samo da kaem da on
nije vezan ni sa jednim pitanjem. Ja mislim da je to dovoljno a da nisam morao traiti
ta je novinama pominjano pa da to demantiram i da kaem da o tome nije ni bilo
govora i da govor koji samo zakljuili nije sa nae ni sa francuske strane niim uslovljen. Mislim da je time obuhvaen odgovor na sva ova pitanja i ako ona nisu izrino
spomenuta.
G. Trumbi je prilino dugo govorio o tome kako bi ovaj ugovor trebalo izneti
pred Narodnu skuptinu. I postavlja pitanje: zato vlada izbegava da ga iznese na Narodnu skuptinu. Gospodo, izbegava iz prostog razloga to to po Ustavu nije duna initi i misli da je nepotrebno da to uini. Za ono za ta je ovlaeno da radi sama vlada
ne treba sem u izvesnim izuzetnim sluajevima da treba skicirati jednu stvar da li
je ovakva ili onakva kad ima u samoj Narodnoj Skuptini ili u narodu raznih pogleda
pa hoe da dobije jednu principijelnu odluku sem u tim sluajevima vlada ne treba s
onim to je ovlaena sama da radi i da izlazi u Narodnu Skuptinu. Izvoditi iz toga da
ovaj ugovor ima neku naroitu nezgodnu stranu zbog koje se ne iznosi pred Narodnu
Skuptinu, ili ak da ima moe biti i tu nezgodnu stranu zbog nekih naknadnih koncesija koje smo uinili levo ili desno, sasvim je nepravilna. Jer ako bi takvih koncesija
i bilo, oevidno da one ne bi ulazile u tekst ugovora i prema tome Narodna Skuptina
reavala ili ne o tome ugovoru bila bi na istom mestu.
Gospodo, toliko o ovim stvarima gde su gospoda govornici primetili da nisam dao
dovoljno objanjenja. Moram sada da se zadrim na stvarima gde su se moja obave-
139
tenja pogreno razumela. Ili su gospoda govornici radili na osnovu svojih obavetenja, koja su bila netana.
Govoreno je, gospodo, o naim odnosima sa Italijom, pa mislim da je g. Jovanovi primetio da je prema mom ekspozeu moglo da se zakljui da su ti odnosi najbolje.
Gospodo, ja mislim, da je mome odgovoru na ovu interpelaciju bilo jasno reeno da ja
tako ne mislim, jer onda ne bi onoliko insistirao na faktu da smatram za svoju dunost
da se trudim da ih napravim onakvim kakvim elim da su.
Isto je tako reeno da sam kazao za nae odnose sa Albanijom da su najbolji.
Gospodo, ja sam za nae odnose sa Albanijom kazao isto i prosto da su diplomatsko
korektni i ak moe se rei da je albanska vlada u odnosima sa nama paljiva.
Ja nisam govorio o politikom dranju Albanije u njezinoj politici ostavljajui izrino tu stvar na stranu, jer kao nezavisna drava Albanija ima da vodi politiku svojih
interesa. Hoe li se ta politika uvek poklapati sa naom ili nee, to je druga stvar. Mi
se trudimo, poto vidimo, da su interesi zajedniki, ukoliko jedna vlada na drugu moe
uticati, da osiguramo tu paralelnost politike, ali nisam ni malo ustvrdio da ta paralelnost postoji.
Moramo, gospodo, da se vratimo na jednu stvar, ne radi line odbrane, nego to
mislim, da je ona potrebna za jasnost nae politike. Govorei o poznatom albanskom
incidentu g. Pribievi je pri kraju istakao da je prilikom reenja tog incidenta naa
drava stavljena na isti rang sa Albanijom i da je otrpeo na presti.
Gospodo, politika prestia je jedna vrlo rava stvar, a to specijalno nas tie, ja
sam mislio i mislim, da mi u odnosim sa naim balkanskim susedima, specijalno sa Albanijom, Bugarskom i Grkom treba da izbegavamo da vodimo politiku prestia i da
zauzimamo nekakv prepotentan stav, ne samo iz razloga, koji je naveo g. Radi, da je
to uopte neelegantno, nego specijalno zato to mislim da treba da doemo jednoga
dana do zajednike saradnje, a do zajednike saradnje moemo doi samo na bazi
ravnopravnosti da razgovaramo. Ja sam se toga drao i u pitanju naih odnosa sa Bugarskom.
Spomenuto je da sam ja van Parlamenta negde uinio neku izjavu, ili je bar tako
neki novinar pribeleio, da balkanski Lokarno nije hitan. Gospodo, balkanski Lokarno
nije aktuelan i ne samo po mojem uverenju nego ni po onome to sam probao i koliko sam sondirao teren, znam da nije u ovom trenutku izvodljiv, a ono za im mi treba
da idemo, nije balkanski Lokarno, nego to sam maloas rekao, to je saradnja. Za tu
saradnju treba pripremiti teren, tu nije dovoljno da se s jedne stane hoe, nego treba
napornim radom da se spremi psiholoki teren za takav posao, a danas nije oevidno
pripremljen taj teren, jer ima i suvie mnogo elemenata na Balkanu koji u suprotnom
pravcu rade.
I ja mislim da se ne ini usluga toj velikoj stvari zajednike saradnje balkanskih
naroda, ako se preko toga prelazi i ako se ne vodi rauna o akciji onih koji tu zajedniku saradnju ba na samom Balkanu nee.
Ja, gospodo, nisam intervenisao prilikom debate u Narodnoj Skuptini, u kojoj
se govorilo o reimu u Junoj Srbiji, pa se on dovodi u vezu sa zloinima i atentatima koji su se tamo deavali, a za koje je utvreno da su pripremani van nae drave. Ja, gospodo, moram najsveanije ovog puta, kad se govori o naoj spoljnoj politici, da se ogradim od takvih tvrenja. Netano je gospodo, da ti atentati i ti zloini imaju ma kakve veze sa kvalitetom naeg reima u Junoj Srbiji. Taj reim, o
140
tome, kakav da je, on je uvek najbolji od onih to postoje na Balkanskom Poluostrvu.

/Svetozar Pribievi: To ne znai mnogo! Biti najbolji, gospodo, na Balkanu, to jo nije mnogo!/ Svetozar Pribievi: Da li je bolji od reima u Grkoj?/ Pitajte to one plitiare koji su
streljani./ Svetozar Pribievi: Govori se o dananjem reimu./ Ja govorim o vezi reima
sa atentatima, jer, gospodo, kad bi ti atentati i ti zloini imali kakvu vezu, onda bi
mi bili poslednji gde bi se ti atentati vrili, i gospoda bi poela na onoj teritoriji, na
kojoj je taj poloaj daleko gori. Ja, gospodo, ne govorim to zato to hou da branim
svoj reim. Tih napadaja na na reim ja se ne bojim. Ja govorim to zato to ne bih
hteo da se ve inae suvie komplikovane i nedovoljno poznate odnose na Balkanu
unesu nove zabune. Ne bih hteo da se neko moe pozvati na izjave kod nas, date da
brani jednu skroz pogrenu tezu, poto je netano da su ti atentati i ti zloini pripremani na naoj teritoriji. Oni su pripremani van nae teritorije od ljudi koji nisu patili
od naeg reima.
Ja, gospodo, mislim da mi u naoj spoljnoj politici, koju vodimo, moramo da budemo jasni, odreeni skromni u svojim ciljevima, da ne traimo ono to postii ne moemo, ali isto tako da na onome to smo obeleili kao nae vitalne interese, budemo
odreeni i odluni. Ne treba da proglaavamo za veliku nesreu i veliku katastrofu
svaku koncesiju, koju mi uinimo onima, sa kojima hoemo da ivimo u prijateljstvu.
U meunarodnom ivotu se koncesije, gospodo, moraju praviti. /Svetozar Pribievi:
I dobivati!/I dobivati./ Jedan glas opozicije: Preludijum za Neptunske Konvencije!/ To nije,
gospodo, nikakav preludijum za Neptunske konvencije, nego je to konstatovanje jednog fakta. Beogradske Konvencije bile su otpisane pod jednom vladom, u kojoj sam
ja imao ast biti ministar spoljnih poslova, pa sam posle uo da su to nekakve strane
konvencije, kojima mi itave nae provincije prosto predajemo drugome. A one su tako, gospodo, strane, da taj drugi, kada je dobio mogunost da one budu ratifikovane,
ve godinu dana nee da ih ratifikuje.
Ja dakle ne verujem da su te konvencije tako lavovske zakljuene da smo jednom
idu u korist. /Dr. Trumbi: Mislim da su Beogradske vrlo teke./ Ja moram da imam obratno miljenje, vi znate najbolje, gospodine Trumbiu, koliko ljudi mogu biti nepravedni
prema politiki odgovornim ljudima, jer su vas za jednu stvar koja je moda najlepe
delo koje je vezano sa vaom karijerom, Rapalski Ugovor, najmanje deset puta nepravedno okrivljavali. /uje se: To je najkuranije delo, a ne najlepe./Gospodo, ovo to sam
govorio o koncesijama, ak nisam govorio prilikom govora o odnosima sa Italijom,
nego je bilo rei o naim balkanskim susedima, jer i njima treba praviti koncesije, kao
to i mi od njih oekujemo koncesije. One treba da budu uzajamne. Mi imamo da povuemo tano liniju da se zna ta je nae, ta predstavlja vitalni interes nae drave,
i moramo biti generozni u pitanjima a naroito ne praviti pitanje prestia. Jer voditi
ovu politiku prestia za nau zemlju, mislim da je pogrena stvar, i dok od mene bude
to zavisilo, ja na to neu pristati. To je realna politika. Ne moe se voditi matamorska
politika, kad ona bazira na volji i raspoloenju jednoga naroda koji je u svojoj osnovi
skroman i miroljubiv, iako je junaan i gotov na rtve, nego politika ponositosti, ali
skromne ponositosti. /Pljeskanje i burno odobravanje./.
141
17. GOVOR MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA G. BOGOLJUBA JEVTIA,

ODRAN NA 34 REDOVNOM SASTANKU SENATA,
30 MARTA 1933 GODINE, PRILIKOM DISKUSIJE O BUDETU
MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA.15
Gospodo Senatori, budet Ministarstva inostranih poslova koji vam je predloen
za narednu budetsku godinu najmanji je od svih dosadanjih budeta ovoga Ministarstva. Uinilo se najvie to se moglo u tenji da se odgovori potrebama tednje
i da se u isto vreme ouva sigurno funkcionisanje nae inostrane slube, osobito u
ovom vremenu kada treba razvijati do najvee mere napor u uvanju i odbrani krupnih dravnih i nacionalnih interesa. Cifre ovog budeta jasno govore dokle se ilo u
tednji, uvajui pri tom dobru organizaciju same slube. Moram priznati da je teko
uiniti ove rtve bez bojazni od tetnih posledica ali se ipak nadam pouzdano, da
e se racionalnom upotrebom odobrenih budetskih sredstava i dobrim iskorienjem
sposobnog osoblja uspeti da nadoknadi to, to je ovako smanjenim budetom uskraeno. Nadam se dae naa inostrana sluba odgovoriti u potpunosti zadacima koje joj
ostavljaju sve razvijeniji ivot nae Kraljevine i njen znaaj u meunarodnom odnosu.
Uz opirniji, precizan ekspoze, koji je dao g. Ministar dr. Kramer prilikom budetske rasprave u Narodnoj skuptini, ja u, molei vas za odobrenje predloenog
budeta, biti slobodan iskoristiti vau panju i izloiti glavne momente sadanje meunarodne situacije u odnosu na Kraljevinu Jugoslaviju.
Gospodo senatori, cela prola godina kao i ova dosada, ispunjene su meunarodnom, osobeno u evropskom ivotu, dominantnim znaajem rada Konferencije za
razoruanje. Dosadanji pripremni tehniki radovi i studije na razoruanju kroz niz
poslednjih godina, sa sticanjem meunarodnih dogaaja i razvoj unutranjih politikih odnosa u pojedinim zemljama Evrope, doveli Konferenciju za razoruanje u odluujuu fazu. Ne treba naroito istai da je Kraljevska vlada uvek sa najveim interesovanjem i ueem pratila rad Konferencije pod njenog prvog dana, spremna da i sama
podnese i primi sve rtve koje bi se mogle dovesti u sklad sa stvarnim potrebama nae
nacionalne bezbednosti.
Vodei rauna da je razoruanje ne samo jedna meunarodna obaveza po ugovorima o miru i Paktu Drutva naroda, ve i neophodna pogodba trajne organizacije
mira i meunarodnog poverenja, francuska delegacija, preko Predsednika vlada g.
Erioa, podnela je 14. novembra prole godine sistemski izraeni plan g. Pola Bankura, ministra inostranih poslova, po ome bi se imala izraditi jedna opta konvencija za
razoruanje, samo je u organizovanom drutvu obezbeeni mir i poredak. Od te istine
francuski plan polazi i predvia naporedo sa razoruanjem jemstva bezbednosti.
Na ovom bitnom pitanju u problemu razoruanja, na pitanju jemstva bezbednosti i meusobne pomoi u sluaju napada nailo se na nepremostive tekoe, na
neprikriveno opreno dranje izvesnih sila, bez kojih se organizacija mira ne da sporazumno izvesti. Uz to, krupni dogaaji i promene u Nemakoj osobito su uticali na
neizvesnost duhova i vera u sporazum.
15
Bogoljub Jevti /18861960/, bio je ministar inostranih dela Kraljevine Jugoslavije /193234/. Diplomata i politiar,
Jevti je bio ministar dvora /1929./, predsednik vlade /193435/, poslanik u Tirani /192628/ i u Beu i Budimpeti /1928/.
142
Pri ovako tekoj situaciji na Konferenciji je dola intervencija britanske delegacije. Predsednik britanske vlade g. Makdonald, posle razgovora u Parizu, doao je u
enevu sa ministrom inostranih poslova ser Don Sajmonom u vrstoj nameri uiniti
krajnje napore, da bi se rad Konferencije za razoruanje uputio pozitivnom reenju.
Posle snanog govora proetog idejom organizacije meunarodnog mira, g. Makdonald je 16. ovoga meseca podneo od strane britanske delegacije projekat same konvencije za razoruanje. Iako nikog ne zadovoljava, iako je raen brzo i sa mnogo napetosti, projekta je realan, vodio je rauna o ve postignutim rezultatima na Konferenciji, usvojivi dobar deo francusko konstruktivnog plana. Mala antanta ga je prihvatila
kao bazu za diskusiju sa tenjom da sa svoje strane doprinese sve to moe da bi se
postigao izvestan stvaran sporazum u pitanju razoruanja i organizacije mira.
Jednovremeno i paralelno sa ovim radom na Konferenciji u enevi, razvijena je
jedna neobina iva diplomatska akcija u krilu britanske delegacije, koja je sa krajnjom energijom traila put ka kompromisu. Odlazak g. Makdonalda i sera Dona Sajmona u Rim rezultat je te tenje i napora za sporazum.
Uzimajui problem razoruanja u vezi sa krupnim politikim problemima meunarodnim, g. Makdonald je u enevi jo pred polazak u Rim, istakao da pretpostavlja
jedan ui krug sila za razgovor i sporazumevanje po meunarodnim aktuelnim znaajnim pitanjima. To je on tada nazvao Klub mira.
O znaaju i rezultatima posete u Rimu i razgovorima g. Makdonalda i sera Dona
Sajmona sa efom italijanske vlade g. Musolinijem mi emo se uzdrati da sad opirnije govorimo. Saznanja, koja imamo sa merodavne strane, jesu razuveravajue, pa ipak
nedovoljno potpuna da bi mogla dati izraza spokojstvu. Jedna velika meunarodna
akcija je u toku, njeni rezultati svakako e biti veoma znaajni po meunarodni mir i
mogu biti sudbonosni po budunost Evrope.
Za sada da nabrojimo samo injenice. G. Makdonald je u Rimu primio od g. Musolinija predlog jednog politikog pakta sporazuma i saradnje izmeu etiri zapadne
sile Engleske, Francuske, Nemake i Italije. Jedan predlog ugovora na deset godina,
po kome bi etiri najvee evropske sile sprovodile u Evropi svoje sporazumne odluke
u cilju odranja mira. etiri sile treba da priznaju: princip revizije ugovora o miru po
odredbama Pakta Drutva naroda; zatim jednakost prava u naoruanju po utvrenoj
postupnosti za Nemaku Austriju, Maarsku i Bugarsku, i najzad, da u svim pitanjima
evropskim i neevropskim imaju zajedniko dranje.
Sa ovim predlogom g. Makdonald je upoznao pri povratku francusku vladu, a
odmah zatim u svom govoru u Donjem Domu izloio smisao i cilj predloenog pakta,
naglaujui naroito je revizija ugovora o miru glavni problem pakta.
Kako je tok stvari dobio iznenaujuu brzinu, to je dalo povoda nama, iz Male antante, da damo poznatu deklaraciju Stalnog saveta Male antante od 26. ovog meseca,
kojom se precizira sledee:
1. Da Mala antanta pozdravlja svaki sporazum izmeu sila kojim se prijateljski
reguliu iskljuivo njihovi interesi;
2. Da se ne mogu priznati eventualni sporazumi u pogledu interesa treih sila
/Uzvici; Tako je!/;
3. Da Mala antanta jo sad pravi najizrazitije rezerve prema eventualnim sporazumima, koji bi se odnosili na prava i interese drave Male antante /Burno
odobravanje i aplauz/;
143
4. Da Mala antanta ali to se u pregovorima ovih dana naroito podvukla ideja

revizionistike politike, to e neizbeno izazvati energinu reakciju i oslabiti
oseaj poverenja.
Ova deklaracija Male antante ne moe se shvatiti ni kao protest ni kao polemika.
To je, po naoj dunosti, blagovremena i jasna izjava, da se ne bi u daljim razgovorima
nailo na klizav put nejasnosti i neeljenog rezultata. To je bilo potrebno i radi umirenja javnog miljenja naih zemalja, koje je spravom uznemireno.
Mala antanta je, gospodo senatori, odredila svoje stanovite, ono je odreeno
postojeim meunarodnim obavezama, ono je odreeno Paktom Drutva naroda, ono
je odreeno Paktom o organizaciji Male antante. l. 10 Pakta Drutva naroda izriito
propisuje: lanovi Drutva naroda obavezuju se da potuju i odre protiv svakog spoljanjeg napada na teritorijalnu celinu i sadanju politiku nezavisnosti svih lanova
Drutva /Odobravanje/.
Meunarodni mir i spokojstvo Evrope zahtevaju da se propisi Pakta potuju u
punoj vanosti. Ukoliko se i dok se ti tekstovi potuju utoliko e meunarodno poverenje rasti i jaati autoritet Drutva naroda. Pakt Drutva naroda i ugovori o miru su
statut dananjeg meunarodnog poretka i bezbednosti, pri njima Mala antanta ostaje
nepokolebljivo i teei uvek da ih posebnim sporazumima i lojalnom saradnjom samo
ojaava. /Buro odobravanje/.
Mi smo duni odati priznanje britanskoj vladi na ogromnim naporima koje ini u
cilju da se velike evropske nacije dovedu do zajednike saradnje, svakako neophodan
uslov za sreivanje prilika u Evropi i razvijanje meunarodnog poverenja. Intenzivnost
ovih napora da se potpuno u vezi sa postojeom svetskom privrednom konferencijom,
na kojoj Velika Britanija i svi ostali toliku vanost polau. Isto tako sa iskrenim poverenjem duni smo primiti uveravanje, da ta zajednika saradnja ne moe biti nikakav
direktorijum, koji bi nametao svoja shvatanja i odluke. /Odobravanje/.
Kraljevska vlada e, gospodo, pratiti sa napregnutom panjom razvoj ovih veoma
vanih razgovora, i starati se, najvie to moe, da nai nacionalni interesi, da nacionalni interesi i integritet drava Male antante budu zatieni. U tome mi smo sa naim
saveznicima i prijateljima u najtenjoj vezi i sporazumu. /Glasovi: Vrlo dobro!/
Na narod po svome idealizmu iskreno veruje u progres oveanstva, veruje koliko i u svoju sopstvenu budunost. Tu je pozitivnost i stvaralaka snaga njegove miroljubivosti.
Spoljna politika nae Kraljevine izvodi otuda ovaj svoj krajnji zadatak: ovu silnu
veru naeg ujedinjenog naroda u naprednu budunost Kraljevine Jugoslavije to vie
ojaavati meunarodnim ugledom i prijateljskim vezama sa jednomiljenim narodima, a naporedo sa tim stvoriti lojalnoj miroljubivosti jugoslovenske nacije to veu
mogunost meunarodne saradnje i sporazumevanja.
I u jednom i drugom pogledu Kraljevska vlada ini u punoj meri svoju dunost.
Prole godine krajem oktobra obnovili smo na ugovor o prijateljstvu sa francuskom, a 16. februara ove godine potpisali smo Pakt o organizaciji Male antante.
Uskoro e jedan veliki broj konvencija i meunarodnih sporazuma biti podnet
nama na odobrenje. Drugi meunarodni sporazumi su u studiji i u radu te se nadamo
njegovom uspenom okonanju.
Nijednu priliku neemo prepustiti da pripremamo i stvaramo sporazume. Mi tu
uvek i prvo mislimo na nae susede. I budite uvereni da nee ikada nae dobre volje
144
nedostajati da se od nas iskreno eljeni sporazumi postignu i najbolji susedski odnosi

razvijaju. /Odobravanje i burno pljeskanje/.
Gospodo senatori, dopustite pri kraju da ukaem na izvesnu propagandu i akciju od osobenog znaaja. Vama je svima poznato da u izvesnim zemljama i osobenim
krugovima postoji jaka propaganda za reviziju ugovora o miru, za izmenu granica. Od
tog revizionizma se ivi iako je takva propaganda, uz jednu nedoputenu subverzivnu
i klevetniku akciju, stvorila nezapameno meunarodno nepoverenje i uznemirenost.
Sa tim se naroito rauna, ta se psihoza i eli u zabludnom verovanju, da e se intrigama i zastraivanjima moi oduzeti od zdravih nacionalnih drava ono to njima po
prirodi pripada, to su one besprimernom hrabrou i samopregorom ujedinile i to su
reene sa najveim rtvama, ako treba, i uvati.
Ali sem toga ima i jedan nama blii, specifiniji revizionizam, koji se hrani od
jedne teke zablude i ivi od jedne lane postavke, veto baene i stalno podravane
u inostranstvu: da se ova naa zemlja, usled unutranjih tekoa, nee moi odrati,
da su nai unutranji nesporazumi toliki, da e Kraljevinu Jugoslaviju dovesti do raspadanja. Od tih praznih elja stvorena je itava jedna teza, o kojoj na svet treba da
je obaveten, jer e se ona sa svom vetinom i istrajnou zavisti jo dugo podravati.
Iz tih elja su se zaele pogubne zamisli nezavisne Slovenake, nezavisne Hrvatske,
nezavisne Srbije, nezavisne Crne Gore. Neka se dobro upamti kod nas i svuda zna, da
je sve to zamiljeno samo kao etapa tue politike /Uzvici: Tako je!/, politike protiv-hrvatske, protiv-srpske i protiv - slovenake /Burno pljeskanje/, neprijateljske antijugoslovenske politike.
Imajmo to na umu. Budimo mirni i prisebni, neka nas te tue nade i iekivanja
ne uzbuuju. Naa zdrava narodna svest i nacionalna stvarnost e ih poraziti. /Burno
pljeskanje/.
18. EKSPOZE G. DR MILANA STOJADINOVIA, PRETSEDNIKA

MINISTARSKOG SAVETA I MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA NA
SEDNICI NARODNE SKUPTINE OD 4. MARTA 1937.16
Gospodo narodni poslanici,
Predlog budeta rashoda Ministarstvo inostranih poslova neznatno je povean
prema prologodinjem i ja se stoga nadam da ete ga usvojiti onako, kako vam je
upuen od strane Finansijskog odbora.
Pretres budeta Ministarstva inostranih poslova meutim nalae mi dunost, da
vam izloim bilans nae inostrane politike za minulu godinu i da vas upoznam sa glav16
Milan Stojadinovi /18881961/, bio je predsednik vlade i ministar inostranih dela Kraljevine Jugoslavije /1935
1939/. Politiar i finansijski strunjak, Stojadinovi je bio ministar finansija /192224, 192426 i 1934/. Doktorirao
je u Beogradu, a usavravao se u oblasti ekonomije i finansija u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemakoj. Autor je
znaajnih radova o finansijama Srbije i Kraljevine Jugoslavije.
145
nim tendencijama i direktivama, kojima se Kraljevska vlada rukovodi i kojima e se

rukovoditi u svojoj spoljno - politikoj aktivnosti.
Opte smernice nae spoljne politike mogu se lako i jasno rezimirati u nekoliko
rei. Mi smo, pre svega, za odravanje meunarodnog mira i za odranje dananjih
skupo plaenih granica Jugoslavije. /Opte burno pljeskanje i povici: iveo!/ Mi smo za
jaanje ideje meunarodne solidarnosti i za efektivnu primenu naela opte bezbednosti. Mi smo za prijateljsku saradnju sa svima narodima Evrope.
U svetskoj zajednici mi dolazimo u one narode, koji su najiskreniji i najodanije
privreni velikoj ideji mira. Ali, meunarodni mir nije jedan poklon provienja, darovan za veita vremena. Za njegovo odravanje mora se voditi svakodnevne diplomatske i nita nije pogrenije nego misliti da se miroljubiva politika identifikuje sa
politikom skrtenih ruku. Kraljevska vlada je ponosna da je Jugoslavija u toj borbi na
frontu meunarodnog mira jedna od skromnih, ali sigurnih i nepokolebljivih boraca
/Burno odobravanje/.
Odranje opteg mira u Evropi zavisi u prvoj liniji od odnosa i od sporazuma velikih drava, iji se interesi prostiru, harmoniziraju ili sukobljavaju ne samo u Evropi,
nego i van nje. Srednje i male drave mogu biti dragoceni saradnici na tome velikom
delu mira u koliko u svojim ogranienim interesnim sferama uspeju da eliminiu sve
mogue uzroke meunarodnih sukoba i zapleta. Po naem miljenju ta saradnja i koordinacija napora svih naroda na delu odranja mira idealno je ostvarena u okviru
Drutva naroda. Naalost, ne mogu se izgubiti iz vida izvesni simptomi prema kojima
izgleda da je enevska institucija izgubila dosta od svoga znaaja i autoriteta, koji su
joj potrebni kao regulatori meunarodnog ivota. Ali pri svem tom, mi produujemo
da verujemo u potrebu njenog postojanja i elimo, da iz ovih tekih proba ona izae
ojaana i jo vie osposobljena za vrenje meunarodnih zadataka. Do danas narodi
nisu izmislili, ni stvorili nita bolje ni savrenije od drutva naroda u enevi i zato tu
ustanovu treba podrati. /Povici: Tako je!/ Stoga e i naa drava ostati verna Paktu
Drutva naroda. /Burno i dugotrajno pljeskanje/.
Protekla godina bila je puna vrlo vanih dogaaja u Evropi i celom svetu, koje
je Kraljevska vlada budnim okom pratila. Razvoj opte meunarodne situacije bio je
na momente vrlo uzbudljiv i izazivao je veliku zabrinutost kod merodavnih politikih
faktora u svetu. Evropa je preivela jednu dosta teku meunarodnu krizu iz koje je,
sreom, izala bez teih i dubljih posledica.
Poetak ove godine doneo je izvesno razvedravanje u optoj politikoj atmosferi,
ma da se ne moe preutati, da dananja situacija u Evropi nija onakva, kakva bi se
mogla poeleti. Dananji mir u Evropi mnogo lii na jedan oruani mir.
Nemam nameru da se sa ovoga mesta uputam u ispitivanje ove situacije, jer bi
svaka njena ocena u dananjem trenutku, kada se pojedina vana pitanja jo nalaze
u toku reavanja, bila i delikatna i preuranjena. Zadrau se samo na dva pitanja od
optega znaaja, u ijem je reavanju naa drava bila pozvana da uzme direktnog
uea. Prvo je likvidacija talijansko - albinskog sukoba. Naa je drava uzela uea u kolektivnoj primeni sankcija, kao to su to uradile bez malo i sve ostale drave
lanice Drutva naroda. Mislim da nije potrebno isticati da smo mi to uinili iz isto
naelnih razloga, da bi se afirmisao sistem kolektivne bezbednosti, bez i jedne trunke politike animoznosti, i bez ikakve koristi po nae posebne interese. /Povici: Tako
je!/. Naprotiv, primenjivanje sankcija, nanelo je naoj privredi tepke gubitke /Povici:
146
Tako je!/ koje smo podneli iskljuivo kao rtvu uinjenu u interesu meunarodne solidarnosti, kao dokaz nae vernosti datome potpisu. /Burno i dugotrajno pljeskanje/.
Dosledna u ovome stavu, im je Drutvo naroda pristupilo ukidanju pomenutih mera
kao bespredmetnih, i Kraljevska vlada stavila je van snage sve svoje odluke donesene
u vezi sa sankcijama.
Rat u Istonoj Africi, kao i primena sankcija, postavili su izvesne vane meunarodne probleme u basenu Sredozemnog mora, gde i naa Kraljevina ima neposrednih
i ivotnih interesa. Ti problemi, ija je ozbiljnost privlaila najveu panju svih zainteresovanih strana , pa i Kraljevine Jugoslavije, nali su jedno sretno reenje zakljuenjem englesko-italijanskog dentlemenskog sporazuma od 2. januara ove godine.
Kraljevska vlada pozdravila je sa velikom i iskrenom radou zakljuenje ovog sporazuma. Ovim sporazumom Engleska i Italija su donele vane odluke u pogledu odranja postojeeg teritorijalnog status kvoa u Sredozemnom moru. One su izjavile, da
ne ele da izmene taj status kvo, a ne ele, u koliko se njih tie, ni da u tom pravcu
budu uinjene uopte ma kakve izmene. Iz izjave ovih dveju velikih zainteresovanih
sila u Sredozmenom moru izlazi za sve manje drave sredozemnog Basena jedna indirektna politika garantija, da se dananji teritorijalni status kvo nee menjati. Ista
ta garantija proizilazi prema tome i za nas, jer i mi dolazimo u red drava Sredozemnog Basena.
Ali dok se kriza izazvana sukobom u Istonoj Africi sve vie primie svome kraju,
na Jugozapadu Evrope vodi se jedna teka bratoubilaka borba. panija, nekada jedan
od centara evropske civilizacije, poprite je danas krvavih sukoba. Po svojoj idejnoj
podvojenosti, ovi sukobi su pretili da se izrode u jedan meunarodni sukob od vrlo
tekih posledica po odnose u samoj Evropi. Sreom, bojazan od te katastrofe izgleda
da je izbegnuta.
Izmeu zainteresovanih zemalja zakljuen je jedan meunarodni sporazum o nemeanju u panske stvari, a s njima i zabrana izvoza i provoza oruja i ratnog materijala, za paniju. Istovremeno je u Londonu obrazovan jedan Specijalan komitet ija
je dunost da se stara o sprovoenju postignutog sporazuma. Sa obzirom na razvoj
situacije londonski Komitet predloio je zainteresovanim vladama i druge shodne mere. Meu njima od naroitog znaja su one i uspostavljanju meunarodne kontrole i o
proirenju sporazuma na zabranu vrbovanja i odailjanja dobrovoljaca za paniju i na
zabranu o ukazivanju finansijske pomoi.
Ukoliko se specijalno nas tie, Kraljevska vlada je jo od poetka sukoba stala na
gledite, da su dogaaji u paniji jedno isto unutranje pitanje panskog naroda, u
koje ona ne treba da se mea /Odobravanje/. U tekoj borbi koju preivljuje plemeniti
panski narod, Jugoslavija je imala samo jednu elju: da se to pre uspostavi red i mir
u paniji. /ivo odobravanje i pljeskanje/.
Na stav je od poetka pa do danas nepromenjen. Kao uvek, aktivni i lojalni saradnici svake meunarodne akcije, koja ide za uklanjanjem rata i nereda, mi smo i
odboru za nemeanje, koji zasedava u Londonu, pruili svoju nezainteresovanu i aktivnu saradnju.
Pregled naeg opteg meunarodnog poloaja ne bi bio potpun, ako u najkraim
potezima ne bi ocrtao nae odnose sa raznim dravama, a na prvom mestu sa velikim
evropskim silama. Ti odnosi razvijali su se prole godine u jednom sasvim prijateljskom duhu.
147
Mislim da je nepotrebno da insistiram na tradicionalnom prijateljstvu, koje vezuje Jugoslaviju sa Francuskom Republikom. /Opte birno i dugotrajno pljeskanje i povici: ivela Francuska!/. To prijateljstvo ne moe se meriti formalnim diplomatskim
merililima i njemu nisu potrebne ni este, ni naroite diplomatske izjave. /Povici: Tako
je!/. Ono ima dubokog korena u srcima naa dva naroda. /Opte burno pljeskanje i povici: Tako je!/. Nedavno smo u saglasnosti sa Fransuckom vladom odluili, da se produi pakt o prijateljstvu izmeu Francuske i nae Kraljevine od 12. novembra 1927.g.
Isto tako zakljuen je u Beogradu, u prisustvu francuskog ministra trgovine i jedan
trgovinski sporazum, koji ima za cilj da nae veze sa Francuskom upotpuni ivljim
trgovinskim i ekonomskim razmenama /Burno odobravanje/. Jugoslavija ostaje veran
prijatelj Francuske Republike kao to je uvek i bila /Opte burno pljeskanje i jednoduni
povici: Tako je!/.
Sa Velikom Britanijom nai odnosi su takoe odnosi iskrenog prijateljstva. /Opte
burno pljeskanje/. Jugoslavija gleda u Britanskoj imperiji snanog branioca mira u Evropi. /Opte burno odobravanje i povici: Tako je!/. Kraljevska vlada se puno poverenja prati
mudre napore britanskih vodeih faktora u reavanju velikih meuanrodnih problema. Sa svoje strane pak, Velika Britanija je dala prema Jugoslaviji vidne dokaze svoga
prijateljstva i meni je neobino zadovoljstvo to mogu da konstatujem, da politiki i
ekonomski odnosi meu nama nikada do sada nisu bili tako dobri, kao to su danas.
/Dugotrajno pljeskanje i odobravanje/.
Izmeu Jugoslavije i Nemakog Rajha ne postoje danas nikakve suprotnosti, ni
nesuglasice. /Burno odobravanje/. Mi sa Nemakom imamo mnogo dodirnih taaka,
naroito na ekonomskom polju. Nae trgovinske razmene sa Nemakom su vrlo
intenzivne i mi se trudimo da ih sporazumima sa Nemakom vladom reguliemo u
obostrano dobro shvaenom interesu. Kraljevska vlada e i dalje ulagati svoje napore,
da se ova prijateljska atmosfera u odnosima dve zemlje i dalje razvija. /Burno i
dugotrajno pljeskanje i odobravanje/.
Sa Kraljevinom Italijom nai odnosi proiruju se sve vie u pravcu vrlo dobrih
susedskih odnosa. Kao to je poznato, ranije, izmeu nae velike susetke na Zapadu
i nas, postojali su izvesni nesporazumi i razmimoilaenja. Ali danas, sudei po izvesnim injenicama, vreme tih nesuglasica pripada prolosti, izgleda da se horizont na
Jadranu razbistrava i pojavljuju se, reklo bi se, znaajni nagovetaji, da e nastupiti
epoha srdanijih odnosa izmeu Kraljevine Italije i Kraljevine Jugoslavije /Opte burno
pljeskanje i odobravanje/.
U koliko se pak tie nae srednjeevropske i balkanske situacije, mi imamo tu jedan izuzetan povoljan poloaj, jer se nalazimo u sklopu dveju organizacija, iji su ciljevi poznati, a njihove osnove i sistemi ve vie godina i potpuno konsolidovani.
Mala Antanta, jedan od prvih evropskih regionalnih sporazuma, ivi ve 16 godina. Za to vreme ona je prolazila kroz teke dogaaje, ali je iz njih izilazila samo
oeliana. Stvorena radi odranja poratnog statusa u Srednjoistonoj Evropi, Mala
Antanata je korisno posluila, a i danas slui legitimnim i vanim interesima njenih
lanova; povrh toga i samoj ideji mira. /Opte burno pljeskanje i povici: ivela Mala Antanta!/. Pored toga, ona pomae ostvarenju i drugih ciljeva njenih saveznih naroda,
ciljeva: ekonomskih, kulturnih i socijalnih. Njena kohezija manifestuje se vidno i esto. Prole godine efovi tri saveznika naroda inili su uzajamne posete. Isto tako
Ministri inostranih poslova triju drava odravali su stalni kontakt i sastajali se na
148
konferencijama i godinjim sastancima. Harmonian rad i postignuti rezultati pokazali su da Rumunija, ehoslovaka i Jugoslavija nastavljaju uspeno svoju delatnost u
okviru organizacionog statuta Male Antante. /Opte dugotrajno pljeskanje i jednoduni
povici: iveli saveznici!/.
Na samom Balkanu stvari su dobile i dobijaju sve vie karakter postojanosti i
definitivnog sreivanja. Balkanski sporazum, zakljuen pre tri godine izmeu nas
i naih saveznika: Grke, Rumunije i Turske, pokazao se efikasan i pun vitalnosti.
/Opte burno pljeskanje i oduevljeni povici: iveli/. Od njegovog zakljuivanja Balkan
je postao redak primer solidarnosti i sloge meu narodima. /Burno pljeskanje/. Nekadanje poprite borbi, besprekidnih razmirica, politikih sukoba i ratova, on je
danas najizrazitiji elemenat reda i meunarodne stabilnosti. /Burno i dugotrajno
pljeskanje/ - Trajna snaga i mona miroljubiva misija ovog pakta manifestuje se
stalno i bez prekida. Sastanci, koje sam imao prole jeseni sa odgovornim faktorima prijateljske i saveznike Rumunije, tako isto i moja poseta oktobra prole
godine Ankari kao i skoranji sastanak u Atini uvrstili su me u uverenju, da je
Balkanski pakt jedna jaka i solidna meunarodna zajednica. /Burno i dugotrajno
pljeskanje i povici: Tako je!/.
Naa susetka na Istoku, Kraljevina Bugarska, /opte dugotrajno pljeskanje i jednoduni povici: ivela Bugarska!/ uinila je jedan veliki korak ka zblienju sa ostalim
balkanskim narodima. Pakt o venom prijateljstvu i nenaruivom miru izmeu Jugoslavije i Bugarske, koji je potpisan u Beogradu 24. januara ove godine, samo je dao
diplomatsku formu dubokim i iskrenim tenjama oba bratska naroda /Opte jednoduno burno odobravanje./ Tim paktom utvrena je elja, da se odri trajni mir, na bazi
postojeeg stanja, izmeu nas i Bugara. Po sebi se razume, da smo ovaj diplomatski
dokument zakljuili po prethodnom sporazumu sa naim saveznicima iz Balkasnkog
sporazuma i Male Antante. /Burno pljeskanje i povici: Tako je!/
I odnosi sa ostalim susednim dravama, koje ne spadaju u okvir Male Antante i
Balkanskog sporazuma, razvijali su se uglavnom u jednoj povoljnoj atmosferi.
Sa austrijskom Republikom mi smo se trudili da nai odnosi ostanu korektni
i nepomueni, i pored toga to je austrijska vlada smatrala za potrebno da prole
godine jednostrano otkae vojne klauzule Sen-ermenskog ugovora o miru, to mi,
kao ni druge dve drave Male Antante, nismo mogli primiti k znanju. /Povici:Tako
je/. I ako izvesni krugovi u Austriji i dalje vre propagandu za povratak Habsburga
/Burni protesti protiv Habsburga/, mi se nadamo, da odgovorni faktori Austrije nee
uiniti u ovom pogledu neto, to bi moglo izazvati teke zaplete u Srednjoj Evropi.
I u prvom i u drugom sluaju nae dranje ostaje dosledno i nepromenljivo: Jednostrani otkaz ugovora ne odobravamo, a prema restauraciji Habsburga stav Kraljevske Vlade je odluno negativan, kakav je oduvek bio. /Opte jednoduno odobravanje
i povici: Tako je!/
Sa Madarskom su se odnosi u toku protekle godine primetno poboljali u duhu
jednog korektnog i dobrog susedstva. Nai odnosi sa susednom Kraljevinom Albanijom su dobri.
Prema drugim dravama, sa kojima nismo u neposrednom kontaktu meusobnih granica, naa Kraljevina se uvek inspirisala duhom srdane meunarodne saradnje na terenu optih evropskih interesa. Prijatno mi je da spomenem, da su nai od-
149
nosi sa Poljskom Republikom, koji se uvek razvijaju u duhu uzajamnog shvatanja i

srdanim simaptijama, nali novog izraza u poseti poljskog Ministra inostranih poslova, uinjenoj Beogradu krajem maja prole godine. /Burno pljeskanje i podvici: ivela
Poljska!/.
U istom duhu, a u granicama naih finansijskih mogunosti, mi smo otvaranjem
novog Poslanstva u tokholmu uinili jedan vaan korak da diplomatske, privredne i
kulturne veze sa naprednim skandinavskim dravama proirimo i uvrtsimo. Istovremeno Kraljevska vlada e pristupiti stvaranju izvesnog broja Konsulata u onim privrednim centrima, gde je otsustvo naeg Pretstavnitva znailo tetu za nae ekonomske interese i na meunarodnu ugled. U svojoj diplomatskoj aktivnosti moja je tenja
bila, da se ekonomski momenat te aktivnosti bude naroito podvuen otvarajui za
nau izvoznu trgovinu nova trita i nove puteve. /Burno odbravanje i povici: Vrlo dobro!/.
Iz ovog ekspozea, vi ste gospodo narodni poslanici, videli u glavnom celokupnu
spoljnu situaciju Kraljevine Jugoslavije. S obzirom na elemente koji dominiraju u dananjim meunarodnim odnosima, smatram da mogu rei, da je sadanji poloaj Kraljevine Jugoslavije veoma povoljan. /Burno odobravanje i pljeskanje u centrumu i na desnici./ Kraljevska vlada moe sa zadovoljstvom gledati na bilans svog prologodinjeg
rada. Vodei uvek rauna o ivotnim i legitimnim pravima i interesima naeg naroda,
Kraljevska vlada se starala, da u nae meunarodne odnose unese svoju duboku miroljubivost i potrebnu irinu shvatanja pri reavanju vanih meunarodnih problema.
Iz jedne teke i mutne periode meunarodnog ivota, Jugoslavija je uspela da izae
ne samo neoslabljena, ve sa pojaanim meunarodnim prestiom. /ivo odobravanje i
pljeskanje/. Naa zemlja se danas sa pravom smatra kao jedan od glavnih faktora mira
i postojeeg reda na Balkanu i celoj Jugo - istonoj Evropi.
Mi smo ostali verni svima postojeim savezima i svima svojim starim prijateljima,
ali smo uspeli da taj broj prijatelja jo proirimo i uveamo. /Burno i dugotrajno pljeskanje u centrumu i na desnici./.
Smatram za svoju dunost, da i ovom prilikom istaknem stalno napore Kraljevske vlade upuene na pojaavanje nae sopstvene snage. /Opte burno pljeskanje./ Mi
moramo imati materijalno i moralno dobro opremljenu i snanu vojsku, /opte burno
pljeskanje i gromki jednoduni povici: ivela vojska!/ Ministar vojske i mornarice armijski general Ljubomir Mari ustaje iz Ministarske klupe i poklonom blagodari Narodnoj skuptini na
manifestacijama. U dvorani ponavaljaju se frenetini i gromki povici: ivela vojska!/ koja
e uvek biti na visini svog zadatka da odgovori dunostima prema Otadbini sa onim
istim visokim patriotizmom, kakvim se odlikovala u prolosti. Ona je jedan od stubova
nae nacionalne egzistencije i ona to mora ostati u budunosti. /Gromki povici: Tako
je!/. Uzdajui se u nau vojsku i moralnu snagu naeg naroda oslanjajui se isto tako
na nae saveze i prijateljstva, ja mislim da mi moemo sa mnogo spokojstva oekivati
dalji razvoj meunarodnih dogaaja. /Burno pljeskanje./
Sa ovakvom svojom politikom Kraljevska vlada veruje, da je uinila sve za dobro
Kralja, za napredak Jugoslavije, i za sreu celog naeg naroda. /Burno i dugotrajno pljeskanje kod veine i gromki povici: iveo! iveo!/.
150
19. EKSPOZE DR MILANA STOJADINOVIA U NARODNOJ SKUPTINI

OD 9 MARTA 1938 O SPOLJNOJ POLITICI JUGOSLAVIJE.17
Opti, veliki ciljevi spoljnje politike jedne zemlje ostaju dugo vremena nepromenljivi, jer su oni odreeni prirodnim uslovima i stalnim ivotnim interesima njenim.
Za nau dravu ti se ciljevi sastoje u odravanju meunarodnog mira i naih skupo
plaenih granica, kao i u jaanju prijateljske saradnje sa svima narodima Evrope. Ali
prilike i okolnosti pod kojima ove ciljeve treba ostvarivati nisu uvek isti, te ni sredstva
ne mogu ostati uvek podjednaka. Osnovna stvar u spoljnjoj politici jedne drave jeste:
upotrebiti ona sredstva, koja u jednoj danoj situaciji najbolje odgovaraju.
U toku minule godine pokazalo se jasnije no ikada do danas, da jedna iroko
shvaena konstruktivna politika mira zahteva jednu neumorno i besprekidnu spoljnjo-politiku aktivnost punu inicijative i sveine u inspiraciji. Mi ivimo u doba, ija je glavna karakteristika izvanredno brzi tempo politike evolucije. Takva situacija
namee velike i stalne napore u prilagoavanju novim prilikama i u traenju novih
mogunosti za to efikasnije sprovoenje politike mira. Odravanje mira ne zavisi od
neprestanog ponavljanja optih i zvunih formula, koje bi bile bespogreni recepti za
sve pojedinane probleme i za sva vremena; ono zahteva iznalaenje individualnih
reenja za razna konkretna pitanja, zahteva neprekidnu i izukrtanu diplomatsku delatnost u svima pravcima.
U dananjem periodu velikog politikog previranja, kad sve drave, velike i male, trae nove metode meunarodne saradnje i nove formule spoljnje politike, ni mi
nismo mogli ostati skrtenih ruku. Na opti meunarodni poloaj, krupni dravni
interesi, ija joj je odbrana poverena, injenica da su se ove vane promene dogaale
i u naim neposrednim interesnim sferama, nalagale su nam jednu aktivnu spoljnju
politiku. U vrlo intenzivnoj diplomatskoj delatnosti, koja je ispunila celu prolu godinu i naa Kraljevina je uzela vidnog i ivog uea. Beograd je bio kao to je poznato,
centar opte panje i cilj mnogih znaajnih diplomatskih putovanja. Ni jedna evropska prestonica u toku prole godine nije zabeleila toliki broj politikih poseta, koliko
prestonica Kraljevine Jugoslavije. Moe se slobodno rei, da je svaki od tih sastanaka
bio jedan prilog vie za podizanje ugleda nae zemlje i za delo opteg mira u svetu.
Stvarni rezultati te nae intenzivne diplomatske aktivnosti osetili su se u svima domenima.
Metodi i pravci nae spoljnje politike inspiriu se sa tri osnovna naela. Prvo, prihvatiti i omoguiti svaku meunarodnu akciju i saradnju opteg karaktera,
koja tei ouvanju mira i sreivanju prilika u Evropi. Drugo, odravati i razvijati
nae tradicionalne saveze i prijateljstva. Tree, otkloniti sve nesporazume na naim granicama i stvoriti naoj zemlji nova prijateljstva, gdegod za to postoje realne
mogunosti.
to se tie prvog naela, t.j. uestvovanja nae drave u meunarodnim akcijama
opteg karaktera, treba napomenuti, da je Jugoslavija produila u toku prole godine
svoju saradnju u Drutvu naroda, razume se u okviru njegove ograniene aktivnosti,
koju mu dozvoljavaju dananje politike prilike. Mi emo i dalje nastaviti tu saradnju
17
Isto kao i napomena br. 16.
151
u harmoniji sa optim tendencijama nae spoljnje politike, obraajui panju da ueem u tome radu ne doemo u kontradikciju sa svojom eljom, da sa svima velikim
silama Evrope odravamo dobre i prijateljske odnose i da ostanemo po strani svih
ideolokih blokova.
Poznata je isto tako meunarodna akcija koja je preduzeta, van Drutva naroda,
u cilju lokalizovanja sukoba u paniji. panski graanski rat, koji se nastavlja sa neumanjenom estinom, jeste jedna od najbolnijih pojava dananjeg doba. Naa iskrena
elja je da se ta bratoubilaka borba to pre okona i da panski narod, koji preivljuje
teke asove, ponovo poe putevima mirnog razvitka i napretka. U oekivanju toga,
evropska diplomacija je razvila ivu aktivnost u cilju da se sukob dalje ne proiri i mi sa
zadovoljstvom moemo konstatovati uspeh ovih napora. Naa drava je iskreno saraivala u merama, koje je londonski komitet za nemeanje preduzimao u tome pravcu.
U vezi sa ovim naporima treba spomenuti i sporazum o suzbijanju piraterije u
Sredozemnom Moru, zakljuen u Nionu septembra prole godine, koji je naa drava
potpisala i u delo sprovela. U ovom sporazumu sudeluju sve sredozemne drave, a
njegovo aktivno izvrenje povereno je Engleskoj, Francuskoj i Italiji. Njegovi rezultati
su povoljni, to je za nas od velikog znaaja s obzirom na nau razgranatu plovidbu u
Sredozemnom Moru.
Rekao sam da je drugo naelo koga se pridravamo u sprovoenju svoje spoljnje
politike: odravanje i gajenje naih tradicionalnih prijateljstava koja su se ranije ve
pokazala kao dobra i korisna. Tu na prvom mestu dolaze veze nepromenjenog prijateljstva sa Francuskom. Za vreme moje zvanine posete Parizu, oktobra meseca prole godine, imao sam to osobito zadovoljstvo da u ime Kraljevine Jugoslavije stavim
svoj potpis na akt kojim se francusko-jugoslovenski pakt o prijateljstvu, zakljuen
1927. godine, produuje za daljnjih pet godina. Poseta kojom je ministar inostranih
poslova Francuske Republike g. Delbos zatim poastvovao Beograd, bila je isto tako
prilika za manifestovanje oseanja prijateljstva, koje ceo na narod gaji prema Francuskoj. Ove diplomatske posete bile su upotpunjene ivom izmenom misli kao i korisnim linim dodirima na svima drugim podrujima. Iz svega ovoga izlazi, da elja za
prijateljstvom i saradnjom sa Francuskom odgovara osnovnim linijama nae spoljnje
politike.
Nai odnosi sa Velikom Britanijom, kojima smo uvek posveivali panju, bili su
takoe dobri i srdani. Prijateljski englesko - jugoslovenski odnosi manifestovali su se
u vidnom obliku prilikom boravka Njegovog Kraljevskog Visoanstva Kneza Namesnika u Londonu, za vreme krunidbenih sveanosti, u mesecu maju prole godine, kada je
prvom Namesniku Jugoslavije ukazivana najvea panja. Uvrivanju tih dobrih veza
sluila je i moja zvanina poseta Londonu, oktobra prole godine, kada sam mogao
konstatovati sa koliko se panje i razumevanja tamo prate i shvataju nae prilike i nai
interesi. Neumorna nastojanja vlade Velike Britanije u korist opteg mira pratili smo
ovde sa iskrenim interesovanjem i najveom simpatijom.
Mala Antanta, koja ve ima svoju ustaljenu tradiciju, bila je i ove godine jedna
pozitivna taka u bilansu naih miroljubivih nastojanja. Njena iskrena elja za ostvarenjem jedne konstruktivne politike i puno razumevanje i tuih interesa pokazali su se
u pregovorima, koji su voeni izmeu pretstavnika Male Antante i Maarske. Sa naim
saveznicima: Kraljevinom Rumunijom i sa ehoslovakom Republikom, mi smo stajali
u stalnom dodiru i prijateljskoj izmeni misli. Njegova Ekselencija Gospodin Pretsednik
152
ehoslovake Republike dr. Bene poastvovao je svojom posetom, poetkom aprila

prole godine, prestonicu Jugoslavije, gde je bio toplo doekan. U septembru prole
godine prisustvovao sam sahrani velikog pretsednika Masarika, da odam poslednju
poast tvorcu ehoslovake Republike, iskrenom prijatelju naeg naroda. Isto tako
su bile este uzajamne posete naih i rumunskih dravnika. Da pomenem ovde samo
moje sastanke sa g.g. Tatareskom, Antoneskom, Mieskom i Petresko - Komnenom,
odgovornim efovima spoljnje politike saveznike Kraljevine Rumunije. Sem toga odrana su, u Beogradu, maja meseca, i u Sinaji, krajem avgustu prole godine, redovna
zasedanja Stalnog saveta Male antante, iji su zakljuci pretstavljali vidan dokaz pune
saglasnosti i potpunog meusobnog razumevanja.
Drugi regionalni pakt kome pripada naa Kraljevina i koji je definitivno uvrstio
svoj meunarodni znaaj jeste: Balkanski sporazum. U punoj harmoniji, zajednici pogleda na svetske dogaaje i razumevanju meusobnih interesa, Balkanski sporazum je
i u proloj godini razvijao svoje blagotvorno dejstvo, kako na odnose meu dravama
lanicama Sporazuma, tako i na opte odnose i na mirni razvoj prilika na Balkanu. Na
svima meunarodnim sastancima, gde su bile u pitanju nae zajednike potrebe i interesi, drave Balkanskog sporazuma: Grka, Rumunija, Turska i Jugoslavija istupale
su sa solidarnou, koja je bila zapaena u meunarodnom ivotu. I ovde treba konstatovati sve ivlji i prisniji dodir izmeu naih naroda i njihovih vodeih linosti. Od
mnogobrojnih poseta i sastanaka u toku prole godine treba istai zvaninu posetu
Njegove Ekselencije g. Ismeta Inenija, tadanjeg pretsednika turske vlade Beogradu i
ovogodinje zasedanje Saveta u Ankari, kojom sam prilikom imao ast da se sastanem
i sa pretsednikom grke vlade g. Metaksasom.
Rekao sam, da je tree osnovno naelo nae spoljnje politike, da se otklone svi
uzroci nesporazuma na naim granicama i da se stvore nova prijateljstva, gde god za
to postoje realne mogunosti. Tome tekom problemu mi smo posvetili veliki deo nae
aktivnosti. Sasvim je, dakle, prirodno, da smo morali vie da se bavimo onim naim
spoljnjim odnosima kod kojih je neto imalo da se ispravi i preuredi, a takvih je bilo
mnogo, nego onima koji su, odavno i vrsto zasnovani, bili oduvek dobri i srdani.
Odnosi sa Nemakim Rajhom razvijali su se u duhu sve ivljeg i dubljeg uzajamnog razumevanja i potovanja. Poseta, koju je Beogradu uinio u maju mesecu prole
godine, nemaki ministar inostranih poslova g. baron fon Nojrat bila je jo jedan znak
panje i dokaz dobrih i prijateljskih odnosa izmeu Nemakog Rajha i nae Kraljevine. Moj boravak u Nemakoj, u januaru mesecu ove godine, u cilju vraanja te posete,
svean prijem, na koji sam tom prilikom, kao to je poznato, naiao u Berlinu i u drugim krajevima Nemake; topli pozdravi, koji su za vreme ove posete upueni s njihove
strane naoj zemlji i naem narodu, bili su protkani duhom srdanosti i prijateljstva.
Sve to uvrstilo nas je u uverenju, da se dobri i prijateljski odnosi sa velikim i naprednim Nemakim Rajhom mogu razvijati na svima poljima, sa punim potovanjem obostranih politikih shvatanja.
U proloj godini zabeleen je, zakljuenjem sporazuma od 25 marta jedan vanredno znaajan datum u odnosima izmeu nae zemlje i Kraljevine Italije. Sve objektivne prirodne okolnosti upuivale su Kraljevinu Jugoslaviju i njenu veliku susetku
ka jednoj politici prijateljstva i iskrene saradnje. Moe se smatrati da je odreivanje
ovog politikog pravca, sklapanjem Rimskog pakta prijateljstva od 24 januara 1924
godine, bio jedan od poslednjih velikih poteza na polju spoljnje politike naeg neu-
153
mrlog dravnika Nikole Paia. Meutim, razni dogaaji koji su nastupili posle toga
nisu dozvolili ovom mudrom politikom aktu da donese svoje plodove. U odnosima
izmeu dve susedne drave nastao je jedan period zategnutosti, zasnovan u sutini na nesporazumima psiholoke prirode. U pregovorima, koji su voeni poetkom
prole godine svestrano su ispitani svi problemi, koji zajedniki interesuju obe drave. U atmosferi uzajamnog razumevanja, a prilikom posete koju je uinio Beogradu
Njegova Ekselencija g. grof ano, potpisan je ugovor od 25 marta prole godine.
Sadrina toga ugovora, koji je objavljen na dan samog potpisa, poznata je, kao i sadrina privrednog sporazuma, koji je potpisan istog dana, a koji ima za cilj da prui
novi potstrek ekonomskim i trgovinskim odnosima izmeu dve drave, inae prirodno upuene jedna na drugu. Ali treba imati u vidu, da u ovoj vrsti ugovora glavnu
ulogu igra duh, u kome su zakljueni i u kome e docnije biti primenjivani. Sa toga
gledita, ugovor od 25 marta treba smatrati na prvom mestu kao likvidaciju prolosti,
a zatim kao otvaranje novog perioda u odnosima izmeu dve zemlje. Jednogodinje
iskustvo, koje imamo u ovom pogledu, pokazuje dobre rezultate i dozvoljava najlepe
nade. Poseta koju sam imao ast da uinim italijanskoj prestonici u decembru prole
godine, vanredno srdaan doek i neposredan dodir koji sam imao tom prilikom sa
vodeim italijanskim dravnicima i narodom, jo vie su uvrstili kraljevsku vladu u
tom uverenju. Italijansko - jugoslovenski sporazum je jedno solidno zasnovano politiko delo, i mi moemo sa zadovoljstvom konstatovati, da su uzajamno poverenje i
prijateljska saradnja obezbeeni ne samo u obostranom interesu obeju zemalja, ve
i u optem interesu mira.
Odnosi sa susednom i bratskom Kraljevinom Bugarskom razvijali su se u duhu
Pakta veitog prijateljstva od 24 januara prole godine. Ne samo da nije bilo nikakvog
sukoba, ni incidenta, koji su ranijih godina mutili atmosferu dobrog susetstva, ve
naprotiv dodiri pretstavnika raznih institucija s jedne i s druge strane i uopte izmeu
nae dve zemlje sve su ei i sve vie doprinose stvaranju trajnih meusobnih privrednih i kulturnih veza. Mi emo nastaviti da te odnose razvijamo u istom duhu, uvereni,
da e bugarsko-jugoslovenski sporazum biti, kao to je to u nameri onih, koji su ga
stvorili, ne samo zaloga prijateljstva nae dve zemlje, nego i solidarnosti i saradnje
svih naroda na Balkanu.
Sa svima ostalim susednim dravama nai odnosi su se razvijali povoljno, ostajui
u granicama korektnog i lojalnog susetstva.
Uporedno sa diplomatskom aktivnou nae ministarstvo inostranih poslova je,
kao i prethodne godine, posvetilo naroitu panju trgovinskoj politici. Ova se aktivnost
ministarstva inostranih poslova kretala u dva pravca. Trebalo je prvo koordinirati nae
privredne interese sa spoljnjopolitikim, a zatim koordinirati same privredne interese
unutar nae drave meu sobom. U tu svrhu osnovan je naroiti Koordinacioni odbor.
Svim ovim htelo se uneti vie reda i programskog rada u voenju ove dve najvanije
grane dravne politike. Mislim da su dosadanja iva aktivnost u trgovinskoj politici, kao i postignuti rezultat opravdali ovaj nain rada. Izlaui prolog puta spoljnjopolitiku situaciju, rekao sam na zavretku svoga ekspozea: Naa zemlja se danas s
pravom smatra kao jedna od glavnih faktora mira i postojeeg reda na Balkanu i celoj
Jugoistonoj Evropi. Te su rei bile tane lane; one su jo u veoj meri tane ove godine. Znaajne uspehe i povoljne rezultate nae spoljnje politike nije moguno porei.
Njih pravilno ceni i jasno osea na narod, njih priznaju i svi objektivni posmatrai
154
naih prilika. Jugoslovenskom izvozu otvorene su danas sve pijace sveta. Jugoslavija
nije vie opkoljena neprijateljima. Stara prijateljstva su sauvana, a nova steena. Mi
smo prijateljstva traili samo tamo, gde je i nae traeno; tamo, gde objektivni uslovi
za prijateljstvo postoje i tamo, gde to interesi nae zemlje i opteg mira zahtevaju. Pri
tome treba imati u vidu, da mi nigde i ni prema kome nismo primili nijednu obavezu,
koja bi bila u suprotnosti sa naim ranijim obavezama.
Pred istorijom, koja e ceniti naa dela, pred naom saveu, koja nam je svakodnevni sudija, i pred Narodnim pretstavnitvom, mi moemo rei, da smo vodili
spoljnju politiku nae drave onako, kako to njenim pravilno shvaenim interesima
najbolje odgovara. Na naroiti geografsko-politiki poloaj, pitanje nae unutarnje
konsolidacije i potrebe spoljne situacije, imperativno su zahtevali ovakvu politiku. Nijedna vlada, koja je svesna tih injenica i koja savesno i realno shvata svoj zadatak,
ne bi mogla drukije raditi, ni drukije postupati, nego to je radila i postupala Kraljevska vlada, kojoj imam ast da pretsedavam. Radei tako, mi smo sprovodili jednu
spoljnju politiku, koja je samo sastavni deo nae predane slube Kralju i Otadbini. Jer
to je cilj koji mi postavljamo iznad svega! Sauvati naem Mladom Kralju neokrnjenu
batinu Njegovog Velikog Oca, obezbediti ivotne interese zemlje, osnaiti i ojaati
Jugoslaviju! Pod vrhovnim vostvom Njegovog Visoanstva Kneza Namesnika i Kraljevskog Namesnitva, sa potporom Narodnog pretstavnitva, oslanjajui se na nau
legendarno hrabru vojsku, mi emo u naoj spoljnjoj politici nastaviti ovim putem, jer
se on pokazao kao dobar.
/Arhiv Jugoslavije, fond 334, fascikla 2; Dr Milan Stojadinovi,
Spoljna politika Jugoslavije, XX vek: knjievnost, nauka, umetnost,
3, Beograd, 1938, s. 3843./
20. EKSPOZE MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA

ALEKSANDRA CINCAR - MARKOVIA OD 9. MARTA 1939 PRILIKOM
DISKUSIJE BUDETA MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA.18
GOSPODO NARODNI POSLANICI,
Prilikom diskusije budeta Ministarstva inostranih poslova smatram za svoju dunost da lanove Narodnog pretstavnitva upoznam sa osnovnim linijama i tendencijama nae spoljne politike.
Spoljna politika svake drave pretstavlja jedan od stabilnih elemenata u njenom nacionalnom stvaranju. Ona je zasnovana na stalnim geo-politikim faktori-
18
Aleksandar Cincar-Markovi /1889-1945/, bio je ministar inostranih dela Kraljevine Jugoslavije /1939-1940/. Kao
diplomata, Cincar-Markovi je bio konzul Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Zadru i Trstu /1921-23/, savetnik
poslanstva u Tirani /1923-25/, ef Balkanskog odseka u ministarstvu inostranih dela /1925-26/, otpravnik poslova u
Budimpeti /1926/, savetnik poslanstva u Parizu i Sofiji /1926-27/, Beu /1928/ i ponovo u Parizu /od 1930/. Bio je
poslanik u Sofiji /1934-35/ i Berlinu /1935-39/. Studirao je u Nemakoj, a doktorirao u Francuskoj.
155
ma, politikoj i privrednoj strukturi zemlje, dubokim istorijskim tenjama naroda,

Iz tih razloga, pored neizbenih promena, koje ivot jednog naroda nosi sam po
sebi, moe se uvek konstatovati kontinuitet u osnovnim linijama njegove spoljne
politike. Ova elementarna istina dola je do izraaja i u deklaraciji po optoj politici Kraljevske vlade. Kraljevska vlada je jasno pokazala svoju elju da nastavi konstruktivnu spoljnu politiku koja je voena za poslednje 4 1/2 godine Kraljevskog
Namesnitva.
U tome periodu, naa Kraljevina je kao i svaki zdrav organizam koji se nalazi u
stalnom razvitku, pokazala u voenju te svoje spoljne politike svu potrebnu sposobnost prilagoavanja besprekidnoj evoluciji politikih uslova meunarodne sredine u
kojoj ivi. Pored negovanja starih i oprobanih prijateljstava ona se trudila da stekne
nova, a sve u cilju obezbeenja mirnog i nesmetanog razvitka. Povoljni rezultati ove
istrajne i sistematski voene politike nisu izostali; nedavno minuli dogaaji dali su
nam prilike da ocenimo njenu pravu vrednost.
Prola godina bila je ispunjena u meunarodnom ivotu vanim politikim dogaajnma. Iskustvo, koje smo u njoj stekli, pokazalo je jasno dve stvari. Prvo, vitalnost i solidnost jednog dravnog organizma ceni se po reakcijama, koje on pokazuje
u trenutcima velikih meunarodnih potresa. Sa toga gledita, Jugoslavija je iz prologodinje krize izala sa ojaanim meunarodnim ugledom i sa obnovljenim ivotnim
snagama. U istini, sigurni u nau snagu i vrstinu naeg dravnog organizma, mi smo,
pratei budnim okom sve to se u Evropi dogaalo, mirno, bez trzavica, izlinih izdataka i napora proli kroz ovu veliku meunarodnu krizu.
Drugi zakljuak, koji namee bilans prologodinjih dogaaja, jeste opravdanost
i celishodnost spoljne politike voene za poslednjih nekoliko godina Kraljevskog Namesnitva. Retki su sluajevi u istoriji naroda, gde su dogaaji u ovoj meri opravdali
predvianja. Zasluge ovakve politike, koja jednoj dravi uteuje u meunarodnim
potresima napore, nisu na prvi pogled tako upadljive, ali su njihove posledice u buduem nacionalnom razvoju realne i trajne. Ove zasluge su u toliko vee, to nikada
u istoriji Evrope tempo politike evolucije i dinamika dogaaja nisu bili ovako snani
i zahtevali ovu brzinu odluivanja kao u dananjim vremenima. Za jednu relativno
mladu dravu, kao to je naa, od bitne je vanosti, da pri svim ovim naglim promenama u odnosu politikih snaga uspe da nesmetano odri kontinuitet i stalni razvitak svoga nacionalnog stvaranja. Time je Kraljevina Jugoslavija pokazala da je ona
postala jedan neophodan elemenat ravnotee, mira i reda u jugo - stonoj Evropi, i
Kraljevska vlada je ponosna da moe konstatovati ovu nepobitnu injenicu pred Narodnim pretstavnitvom.
U skladu sa potrebama vremena i optim tendencijama dananje meunarodne
politike i Kraljevska vlada je u toku prole godine sprovodila jednu aktivnu politiku
mira. Stalna spoljna politika delatnost, koja zahteva i pregalatvo i hrabrost i samoodricanja, sastoji se u reavanju konkretnih politikih problema, koje ivot stalno postavlja, i u stalnom dodiru i izmeni misli izmeu neposredno zainteresovanih
dravnika, najefikasnijem potstreku dobre volje za mirom i meunarodnom saradnjom, Evropski mir se danas odrava na ovom stalnom lancu individualnih napora i
jednoj neumornoj diplomatskoj delatnosti, koje naa drava prati sa najveom panjom i simpatijama i u kojima i ona uestvuje kad god to njeni neposredni interesi
nalau.
156
Ovaj novi oblik meunarodne politike delatnosti doao je do svoga punog izraaja u velikoj meunarodnoj krizi o ehoslovakom pitanju, koja je od poetka leta pa
do jeseni prole godine drala Evropu u velikoj zategnutosti i uzbuenju. O uzrocima
i raznim dramatskim peripetijama, kroz koje je ova kriza prola, nemam potrebe da
vam govorim, poto je sve to jo svee u vaem pamenju. elim samo da naglasim da
je jo od poetka ovo pitanje postalo stvar opteg evropskog mira, i kao takvo prelo
u ruke velikih evropskih sila.
Naa drava, svesna svojih meunarodnih obaveza i svoje meunarodne uloge,
pratila je sa najveom panjom i simpatijama napore odgovornih dravnika velikih
sila kao i ehoslovake vlade da se mir odri i nae izlaz iz teke situacije. Veliki napori injeni sa raznih strana, oseanje ogromne odgovornosti dravnika pred uasima i neizmernim posledicama, koje bi bile prouzrokovane jednim novim i modernim
ratom, imali su presudnu ulogu. Minhenski sporazum koji je doao kao rezultat ovih
udruenih napora, pozdravljen je sa olakanjem od svetske javnosti kao pobeda ideje
mira. Bratski narod ekoslovake Republike nalazi se danas u svojoj reorganizovanoj dravi, u doba izgraivanja svog novog nacionalnog ivota na novim temeljima.
Na narod posmatra njegov razvoj na tom novom putu sa dobrim eljama i simpatijama.
Razvedravanje politike atmosfere, koje je nastalo posle Minhenskog sporazuma,
otklonilo je mnoge uzroke meunarodne zabrinutosti. Ali pri svemu tom jedan nepomueni optimizam nije jo mogao da uhvati korena u atmosferi grozniave utakmice
u naoruanju, koja je zavladala u dananoj Evropi. Odravanje opteg mira je na prvom mestu stvar velikih sila, iji se interesi susreu u svima oblastima meunarodne
politike, u Evropi ili van nje. Na doprinos odravanju opteg mira i sreivanju prilika
sastoji se u eliminisanju uzroka sukoba na naim granicama i u naim neposrednim
interesnim sferama. Prva meunarodna dunost jedne drave, po naem shvatanju,
sastoji se u tome da u svome susedstvu obezbedi potrebne uslove za trajan mir i prijateljsku saradnju. U isto vreme naa drava sa najveom panjom i dobrom voljom
odrava i neguje dragocena prijateljstva sa dravama, koje nisu sa njom u neposrednoj
teritorijalnoj vezi.
Vodei spoljnu politiku nae zemlje u duhu ovih ideja i gledita Kraljevska vlada
je, Gospodo, postigla u svima pravcima povoljne rezultate.
Na Balkanu moemo sa zadovoljstvom zabeleiti i u proloj godini znatne uspehe te nae konstruktivne i miroljubive spoljne politike. Na naem poluostrvu koje je
nekad bilo, kao to je poznato, stalno u trzavicama i raznim sukobima i uopte tekoama, danas, kada se na drugim stranama odigravaju teke krize i poremeaji, vlada,
blagodarei toj politici, stanje reda i mira.
Balkanski sporazum, oko koga su okupljene Rumunija, Grka, Turska i naa Kraljevina, poiva na nepokolebljivim temeljima prijateljstva i uske saradnje. Manifestacije ovih srenih odnosa meu balkanskim saveznicima vrlo su este. Nae etiri vlade
su u stalnom kontaktu po svim tekuim pitanjima od zajednikog interesa. Taj kontakt
je u proloj godini, kao i ranije, naao svoga vidnog izraaja i u uzajamnim posetama
balkanskih dravnika. eleo bih pored ranijih da pomenem samo skoranje posete
koje su uinili Beogradu rumunski ministar inostranih poslova g. Gafenko, pretsednik
vlade i Ministar inostranih poslova Grke g. Metaksa i Ministar inostranih poslova
Turske g. Saradoglu.
157
Neka mi ovde bude dozvoljeno da sa izrazima najdubljeg pijeteta pomenem gubitak koji je u proloj godini Balkanski sporazum zadesio smru jednog od njegovih
tvoraca, iskrenog prijatelja nae drave, velikog i neumrlog pretsednika Turske Republike, sa kojom nas vezuju veze saveznitva i prijateljstva.
Sa ostalim dvema dravama lanicama Balkanskog sporazuma nai odnosi se takoe razvijaju u najboljem prijateljskom duhu.
Sa saveznikom Kraljevinom Rumunijom, sa kojom nas vezuju i uske srodnike
veze naih dveju dinastija, nai odnosi su nepromenjivo srdani i prijateljski. Isto tako
srdani i prijateljski su i nai odnosi sa Kraljevinom Grkom.
Prolog meseca odrano je u Bukuretu redovno zasedanje Stalnog saveta Balkanskog sporazuma, koje je kao i sva dosadanja dalo priliku da se jo jednom konstatuje harmonija pogleda i jednodunost etiri drave u svima pitanjima koja ih neposredno interesuju. Atmosfera poverenja koja vlada na ovim sastancima i uopte
u okviru Balkanskog sporazuma, pokazuje da e on i u budunosti nastaviti u duhu
Balkanskog pakta sa svojim plodnim radom na sreivanju odnosa na Balkanu i preko
toga uiniti svoj doprinos delu opteg mira. Kraljevska vlada e u tim nastojanjima,
zajedno sa ostalim vladama drava Balkanskog sporazuma, u duhu svojih optih tenji
i tendencija, uzimati kao i do sada vidna uea.
Jugoslovensko - bugarski pakt venog prijateljstva, zasnovan na realnoj oceni
obostranih interesa, na oseajima bratstva oba naa naroda i na dubokom shvatanju
opte meubalkanske miroljubive saradnje, nastavio je i u ovoj godini da vri svoje
blagotvorno dejstvo. Ovo produbljivanje jugoslovensko - bugarskih odnosa sprovoeno je sa neumanjenim tempom. Maja meseca 1938. godine otvorena je vazduhoplovna
linija Beograd-Sofija, a januara ove godine izraen je u Sofiji sporazum o konanom
ureenju pitanja dvovlasnikih imanja na granici izmeu Jugoslavije i Bugarske.
Krajem jula 1938. godine dolo je u istom ovom duhu i do jedne druge i ire manifestacije balkanske saradnje i solidarnosti. Tada je izmeu Bugarske s jedne strane i
etiri drave lanice Balkanskog sporazuma s druge strane zakljuen u Solunu jedan
vaan ugovor, na ijem je ostvarenju naa drava od samog poetka iskreno i predano
saraivala. U Solunskom sporazumu, iji vam je tekst poznat, Kraljevska vlada gleda jedan vaan korak unapred u pravcu opteg sreivanja balkanskih prilika, koje ona, a i sve
ostale balkanske drave, kao i Bugarska, iskreno ele. Veliki znaaj ovog sporazuma nije
samo privukao panju u naoj zemlji, koja mu se iskreno obradovala kao uspehu svojih
vlastitih nastojanja i svoje vlastite politike. Na istu panju je Solunski sporazum naiao i
u drugim balkanskim zemljama, kao i u celokupnoj evropskoj i svetskoj javnosti.
Poznate su tradicionalne politike i oseajne veze, koje postoje izmeu prijateljske Francuske Republike i Jugoslavije i oseaji divljenja koje na narod od uvek gaji
prema ovoj velikoj naciji. Jedna od osnovnih tenji Kraljevske vlade bie da ovo staro
i oprobano prijateljstvo sauva i da ga razvija. Na ovoj harmoniji u odnosima izmeu
naa dva naroda zasnivae se i u budue francusko - jugoslovenska saradnja po pitanjima koja zajedniki interesuju jednu i drugu zemlju. Naroiti napori u poslednje
vreme su injeni u pravcu poveanja obima privrednih razmena izmeu dve zemlje.
U tom pravcu je Kraljevska vlada sa zadovoljstvom zabeleila rezultate skoranjih trgovinskih pregovora. Mi pridajemo naroiti znaaj novom trgovinskom sporazumu sa
Francuskom, koji nam obezbeuje znatnu aktivu u platnom prometu, koja e nam
olakati izvrenje naih finansijskih obaveza prema Francuskoj.
158
Sa Velikom Britanijom mi isto tako odravamo dobre kulturne i opte prijateljske veze. Te veze su danas ve jedna nepromaiva pojava u ivotu naega naroda.
Skoranja poseta koju su njihova Kraljevska Visoanstva Knez Namesnik Pavle i Kneginja Olga uinili Londonu kao gosti Njihovih Velianstava Kralja ora VI i Kraljice
Jelisavete, mada je bila privatnog karaktera, bila je povod spontanih manifestacija
simpatija i interesovanja celokupne engleske javnosti prema Prvom Namesniku nae
Kraljevine i naoj zemlji. Mi se tome iskreno radujemo i sa svoje strane elimo i ovom
prilikom da podvuemo razumevanje i divljenje sa kojim naa Vlada i ceo na narod
prate velike napore koje Vlada Njegovog Britanskog Velianstva ini sa toliko istrajnosti i zalaganja u pravcu opteg mira i smirenja. Naa iskrena i topla elja je da ovi
plemeniti napori budu i u budue krunisani punim uspehom.
Prologodinja evolucija u Evropi imala je duboki uticaj na poloaj nae Kraljevine prema velikom Nemakom Rajhu koji se, po svom izvrenom nacionalnom ujedinjenju, danas sa nama granii. Do ovog susedstva sa monim i naprednim Nemakim
Rajhom dolo je u jednom momentu kada su nai odnosi sa njim bili takvi, da je taj
novi i neposredni kontakt izmeu naih dveju zemalja mogao samo jo vie doprineti
vrstim prijatelskim i korisnim vezama, ijem su stvaranju obe zemlje posvetile veliku
panju.
Mi u tim srdanim i razgranatim odnosima sa velikim Nemakim Rajhom gledamo jedan od vanih ciljeva nae spoljne politike. Na odravanju i daljem produbljavanju ovih veza naa Kraljevina e istrajno raditi i u budue. Ubeen sam da e naa
nastojanja u tom pravcu nailaziti kao i do sad na puno razumevanje u odgovornim
krugovima susedne velike sile. U naoj zemlji su sa najveim zadovoljstvom i simpatijama primljene prijateljske izjave Kancelara Rajha g. Hitlera u govoru koji je
odrao u Rajhstagu 30. januara 1939. godine, kao i njegove ranije izjave u odnosu
na nau Kraljevinu. One odgovaraju potpuno naim oseajima prema velikom susednom narodu, sa kojim nas danas vezuju na naoj severnoj granici veze iskrenog
prijateljstva. Prirodna upuenost jedne zemlje na drugu stvara izmeu njih sve ivlje
i intenzivnije politiko - ekonomske veze. Kraljevska vlada je uverena da e naa nova zajednika granica jo vie doprineti povoljnom razvoju nemako-jugoslovenskih
odnosa.
I sa drugim naim velikim susedom, Kraljevinom Italijom, nai odnosi se razvijaju
u punom prijateljstvu, kako je to bilo zamiljeno kad je pre dve godine zakljuen italijansko - jugoslovenski sporazum. Mi sa susednom velikom Silom na Jadranu odravamo najsrdanije odnose, zasnovane na obostranim interesima i oseajima uzajamnog
potovanja, u duhu pomenutog sporazuma. Manifestacije ovoga prijateljstva bile su u
protekloj godini mnogobrojne. Neka mi bude samo dozvoljeno da pomenem dolazak
Pretsednika vlade g. Musolinija na nau teritoriju u septembru prole godine i skoranju posetu Ministra inostranih poslova grofa ana, koja je s obe strane granica nae
dve zemlje izazvala najlepi utisak.
Dve godine su protekle od onog istorijskog datuma kada su Italija i Jugoslavija
sporazumom od 25. marta 1937. uspostavile solidan i vrst mir na Jadranu. Dejstvo
ovoga akta velike politike mudrosti osea se gotovo svakodnevno u srenoj i prijateljskoj atmosferi koja za poslednje dve godine vlada na tom, ranije toliko osetljivom i
izloenom podruju. Velike i pozitivne koristi od ovog novog stanja stvari za nae dve
zemlje i za opti mir u ovom kraju sveta sve vie se pokazuje. Odnosi punog poverenja
159
koji danas vladaju na Jadranu jesu jedan od ciljeva kojem je naa spoljna politika od
uvek teila. Tom cilju e naa Kraljevina posvetiti i u budue svoju panju u vrstom
ubeenju da e ovi prijateljski italijansko - jugoslovenski odnosi, zasnovani na reenim sporazumima, pretstavljati stalnu i solidnu bazu za trajno prijateljstvo i srdane
susedske odnose izmeu naa dva naroda.
Nai odnosi sa Maarskom stalno se razvijaju u duhu dobrog i prijateljskog susedstva. U protekloj godini oni su bili okarakterisani Bledskim sporazumom, ija vam
je sadrina poznata, a koji su pretstavljali, u jugoslovensko - maarskim odnosima,
jedan vaan datum. Naa Kraljevina e i u budue sa svoje strane nastojavati da se
ovakav razvoj dobrih odnosa nastavi.
Prema paniji je naa zemlja vodila, za vreme graanskog rata, politiku nemeanja i neutralnosti. Promena u situaciji, koja je od skoro nastala u paniji, iziskivala je
od nas nove odluke. Kako su nam to nalagali i mnogi nai neposredni interesi, Kraljevska vlada je, kao i veina vlada ostalih zemalja, donela ovih dana reenje o priznanju
de jure" vlade generala Franka, kao zakonite vlade panije. Samim tim prestali su
odnosi sa bivom Republikanskom vladom. Mi se iskreno nadamo brzom i potpunom
oporavljenju i napretku panije, sa kojom elimo odravati prijateljske veze i korisne
odnose.
Sa Republikom Poljskom odravamo dobre i srdane odnose koje elimo da i dalje negujemo i razvijamo.
Sa Kraljevinom Albanijom odravamo, kao i do sada, veze dobrog susedstva i privredne saradnje.
Sa svima ostalim zemljama nai su odnosi prijateljski i dobri.
U stalnoj brizi za razvijanjem nae spoljno - politike slube i vodei rauna o naim iseljenicima, Kraljevska vlada, je pristupila otvaranju Poslanstva u Rio de aneiru.
Uporedno sa ovom diplomatskom aktivnou Ministarstvo inostranih poslova je
prole godine nastavilo svoj intenzivni rad u cilju unapreenja nae spoljne trgovine
i uopte naih privrednih interesa. Taj rad je i u tom periodu pokazao znatne pozitivne rezultate. U toku 1938. godine zakljueno je 16 trgovinskih ugovora i sporazuma i
nekoliko turistikih konvencija. Veina ovih sporazuma imaju za svrhu prilagoavanje
dosadanjih ugovornih odredaba izmenjenim prilikama na meunarodnin tritima.
Meu ovim sporazumima naroito bih eleo da istaknem nov trgovinski ugovor sa
Nemakom, koji je obuhvatio i bivu Austriju. Sa Italijom smo regulisali pitanje klirinkog salda i otvorili povoljniju perspektivu za na izvoz u toku 1939. godine. Februara
meseca ove godine je zakljuen, kao to sam ve rekao, i nov trgovinski ugovor sa
Francuskom. Pomenutim ugovorima osigurali smo ne samo ravnoteu u trgovinskon
bilansu, ve smo sa veinom dotinih zemalja obezbedili sebi i znatnu aktivu u platnom prometu i na taj nain osigurali povoljnije regulisanje naih finansijskih obaveza
prema inostranstvu. Ministarstvo inostranih poslova, u saradnji sa ostalim nadlenim
faktorima nastavie u istom pravcu da upotpuni sistem trgovinskih sposrazuma i sa
drugim zemljama.
To je bila delatnost spoljne politike Kraljevine Jugoslavije u proloj godini. Za
nju se moe slobodno kazati, da je sreno ispunila svoje zahteve koji se postavljaju za
jednu dobro voenu spoljnu politiku. Ona je dobro uoila i ocenila situaciju, izvukla
iz te procene potrebne zakljuke, pravilno postavila ciljeve i veto izabrala sretstva za
njihovo postignue. Takvoj spoljnoj politici moe se pokloniti puno poverenje.
160
Na zavretku neka mi bude dozvoljeno da uinim jedan pogled na budunost.

Kraljevska vlada je odluna u svojoj nameri da istraje u miroljubivim nastojanjima i
produi da ide dosadanjim putem, koji se pokazao kao dobro izabran. Na narod eli
mir, a naoj dravi, koja se nalazi u punom progresu organskog razvijanja, unutranje
konsolidacije snaenja u svima oblastima nacionalnog ivota, potrebne su godine mira i stabilnosti. Mi se nadamo da emo naom smiljenom i miroljubivom politikom
to naem narodu moi da obezbedimo. Ali uporedno sa naom miroljubivu, koja ne
trai nita to je tue, postoji naa odlunost za odbranu nae dravne celine i ivotnih interesa naeg naroda. U izvrenju ovih svojih osnovnih dunosti, Kraljevska vlada
se osea ponosna da moe raunati na spremnost i patriotizam nae legendarno hrabre vojske, stuba nae nacionalne nezavisnosti i na sve moralne i materijalne snage
nacije. Sluei predano naem mladom Kralju, pod mudrim vostvom Njegovog Kraljevskog Visoanstva Kneza Namesnika Pavla i Kraljevskog Namesnitva Kraljevska
vlada e do kraja ispuniti svoj dug prema Otadbini.
21. SAOPTENJE VLADE O NEUTRALNOM STAVU,

BEOGRAD, 4. SEPTEMBAR 1939.19
Slubeno saoptenje Kraljevske vlade o stavu Jugoslavije u dananjoj meunarodnoj situaciji.
Beograd, 4. septembar 1939.
Sudbonosni dogaaji koji se sada odigravaju u svetu nameu Kraljevskoj vladi
dunost da i dalje ostane dosledna politici koju je Jugoslavija odluno sprovodila za
poslednjih 5 godina Kraljevskog Namesnitva, negujui briljivo prijateljske odnose sa
svima velikim silama, unapreujui postojee dobre odnose sa svima susedima i ostajui neutralna u sukobima kojima nisu tangirani njena nezavisnost i njen integritet.
Kraljevska vlada je duboko ubeena da e tako najbolje i dalje sluiti ne samo
ivotnim interesima naroda i drava, ve da e takvim svojim stavom umnogome doprineti smirenju meu narodima.
U sprovoenju ove svoje politike Kraljevska vlada rauna u ovim tekim vremenima na bezrezervnu podrku celokupnog naeg naroda.
/Politika, 5. septembra, 1939/
19
Poetak Drugog svetskog rata vlada Dragie Cvetkovia doekala je u sledeem sastavu : Vlatko Maek /potpredsednik/, Aleksandar Cincar-Markovi /ministar inostranih poslova/, Milan . Nedi /ministar vojske i mornarice/,
Stanoje Mihaldi /ministar unutranjih poslova/, Juraj utej /ministar finansija/, Lazar Markovi /ministar pravde/, Boidar Maksimovi /ministar prosvete/, Miha Krek /ministar graevina/, Dafer Kulenovi /ministar uma i
rudnika/, Nikola Beli /ministar saobraaja/, Josip Torbar /ministar pota, telegrafa i telefona/, Baria Smoljan /
ministar bez portfelja/, Ivan Andres /ministar trgovine i industrije/, Mihailo Konstantinovi /ministar bez portfelja/,
Milan St. Proti /ministar snabdevanja i ishrane/, Jevrem Tomi /ministar fizikog vaspitanja/, Sran Budisavljevi /
ministar socijalne politike i narodnog zdravlja/, Branko ubrilovi /ministar poljoprivrede/, Fran Kulovec /ministar
bez portfelja/.
161
22. ANONIMNI LANAK O NEUTRALNOM DRANJU JUGOSLAVIJE

U SVETSKOM RATU, 1940.20
Nita nije ni prirodnije ni umesnije nego ispitati iskreno svoju savest, i potsetiti na izvesne injenice koje najreitije govore koliko se je ili nije greilo poslednjih
dana, svesno li nesvesno, bilo prema sebi, bilo prema drugome. Sadanjim prilikama, i kad je re o naoj zajednikoj nacionalnoj savesti, to je ve sama po sebi jedna
imperativna dunosti kojoj emo na ovome mestu pokuati da odgovorimo asno i
otvoreno.
Pre svega, o stavu nae drave i raspoloenjima naih narodnih masa prema
uesnicima u ratnom poaru, moe se u ovoj zemlji, kao malo moda u kojoj drugoj,
da govori i bez uvijanja i bez snebivanja. Tim pre to smo kao na narod ve uveliko
naviknuti da se u svojim ispovestima i svojim dranjima nikad ne rukovodimo strahom od nekoga ili neim, koliko obzirima prema Bogu i samome sebi. Jer ako danas
smemo da ostanemo uzdignute glave prema svakome i svemu, duboko svesni svih
svojih dosadanjih postupaka na ovoj sudbonosnoj prekretnici sveta, to je samo zato
to su nai odnosi sa zaraenim silama takve prirode i na takvim osnovama, da u njih
obostrano moemo da unosimo sve vie nae dobre volje za meusobno razumevanje
i saradnju.
Da je sve to stvarno tako i ak moda znatno vie nego to nam to izgleda, videe se uskoro i po tome to e se sve uiniti da sasvim prestanu oko nas i meu nama
ravnopravne propagandne akcije, akcije u savrenoj oprenosti sa zdravim instinktom
naeg naroda za pravino procenjivanje dogaaja, sa njegovom ivotnom filozofijom i
politikim iskustvom, njegovim karakterom i njegovom humanou.
Mi svi u ovoj zemlji najdublje smo uvereni da nam se zbog nae neutralnosti zaista ni s koje strane nema nita da prebaci. Najmanje bi imali da nam ma ta zamere
nekadanji nai ratni saveznici. Srbija je od 1914 1918. bila prema njima na najveoj
visini saveznike solidarnosti, kao takva ostala do kraja rata. Uvek na svome mestu,
skromna i disciplinovana, verna i odvana, nerazmetljiva kad pobeuje ali i nepotitena kad doivljava najvee katastrofe. Srbija je prologa rata izgubila ravno etvrt
svoga stanovnitva. To nije ni iz bliza razmera u gubicima kod njenih saveznika. Zatim,
Srbija je na svome frontu odigrala jednu spasavajuu ulogu svojim naporima i svojim
rtvama u zadravanju protivnikih armija da nesmetano nadiru prema Carigradu i
Solunu. Docnije kad je nastalo povlaenje kroz Albaniju, Srbija se jo jednom rtvuje
za zajedniki cilj. Dolaskom njene vojske u zadnji as na solunski front, Srbija omoguava nastavljanje borbe na tom vanom ratnom sektoru, gde 1918. godine, opet
jednim sjajnim podvigom svoje vojske ubrzava okonanje rata. Ali Srbija ini svojom
traginom sudbinom i svojim herojstvom dragocenu uslugu svojim ratnim saveznicima. U vremenu najteih borbi na zapadnom frontu, kada su moralne snage saveznika
bile u naglom opadanju, i kada su razni izgredi na frontu i unutranji neredi sve vie
poeli da dovode u pitanje javni poredak u izvesnim zaraenim zemljama, srpske pobede i srpska stradanja, ogromna moralna vrednost srpskih trupa i jugoslovenskih do20
lanak nepoznatog pisca sa naznakom Iz dvorskih hartija, o neutralnom dranju Jugoslavije u Drugom svetskom
ratu koji je izbio septembra meseca 1939. godine. lanak je naen sa prevodom na francuski jezik, zajedno sa lankom Marka P. Cemovia: Mi i Bugari.
162
brovoljakih odreda odjednom posluuje kao sredstvo najsigurnije propagande u svim

saveznikim zemljama. Propaganda za podizanje posrnulog morala vere podjednako
pozadine koliko i vojske na frontu. Otuda svakako da je dobrim delom i sve to glorifikovanje srpskih primera ljubavi prema otadbini, samopouzdanja, samopregorenja i
junatva. Najvea imena u svima skoro dravama pa i protivnikim iz toga doba, imena
sa svetskom reputacijom u politici, urnalistici, literaturi, nauci, vojsci itd. posveuju
lanke, itave studije, itave knjige Srbiji i srpskom narodu, srpskome kralju i srpskome Regentu, stvarajui od svih tih posveta i pohvala upuenih jednom malom narodu,
ali narodu koji je opijen svojim narodnim idealom i ratnikom slavom zbunio i uzbudio
u tim vremenima ceo svet, jedno neodoljivo sredstvo svoje unutarnje propagande. I to
sredstvo, opet ponovljen, koja se je u onim danima punim neizvesnosti na ratitima
ispostavilo kao najefikasnija u borbi protivu svih demoralizatorskih struja i meuprotivninih agitacija.
Prema tome, kad god je re o naim obzirima prema nekadanjim saveznicima,
ne moe ni u kom sluaju biti govora samo o dobroinstvima uinjenim Srbiji, kako to obino nepatriotski govore oni kojima je to danas u naroitom interesu, ve
istovremeno i o uslugama koje j Srbija njima inila. Sad kad smo preistili to pitanje
odnosa srpskog naroda i njegovih saveznika iz prolog rata i kad smo posetili na
proslavljen savezniku lojalnost Srbije, dobro bi bilo zadrati se malo i na njihovim
posleratnim odnosima. Tu odmah valja istai injenicu da tek to je rat bio zavren
jugoslovenska se drava se odjednom nala usamljenom. Iscrpljena do krajnje take
i u svakom pogledu, teko se je snalazila u savlaivanju svih ekonomskih i finansijskih tekoa koje su koile njen napredak. Dovoljno je samo pomenuti sve one
bezbrojne smetnje na koje je nailazila jugoslovenska drava u pogledu zakljuivanja
zajmova, sve tekoe s kojima je imala da se bori naa spoljna trgovina itd. itd. pa
utvrditi koliko su Srbijini saveznici bili ravnoduni prema naoj sudbini. Sve je to na
narod dobro znao pa i pored toga to je bio svestan svega, i to je sa velikom trudoljubivou pristupio sreivanju svojih privrednih odnosa sa Nemakom, Maarskom
Bugarskom, Turskom, bivim Austrijom itd. znai sa svojim dojueranjim ratnim
protivnicima, on ipak po svom nahoenju, dubokom smislu za jedna vii etiki ivot,
uvek dosledan samom sebi, prelazio je mirno preko svih tih neuviavnosti, zaboravnosti i nerazumevanja bivih saveznika. Nikad niim nije hteo da manifestuje svoja
opravdana uenja i iznenaenja. Iako u svom patrijarhalnom odgoju, patriotizmom
koji ini da najvei procenat graana identifikuje svoj lini sa optim interesom, na
narod i pored savrene upuenosti u sve goleme nevolje svog finansijskog i ekonomskog odranja, izazvane dobrim delom usled naputenosti od svojih monih i
bogatih ratnih saveznika ipak zadrava i dalje svoj gordi stav prema svima njima ali
i svoje politike i ekonomske odnose usklauje postepeno i na prvom mestu sa interesima svojih susedni sila. Jer na narod u kome vernost prema prijateljima i velikodunost prema protivnicima imaju skoro religiozan karakter, iako pod neprestanim i
nemilosrdnima udarcima sredine u svojoj posleratnoj osiromaenosti i usamljenosti,
ipak ne gazi ni u jednom trenutku sve one moralne obzire i duna potovanja iz ranijih veza i u iju je inae postojanost i opravdanost verovao svom svojom rasnom
dobrotom i prostosrdanou.
Svi mi, dakle, iako se oseamo teko pogoenim neshvatljivo neosetljivim i sebinim stavom do jueranjih saveznikih upravljaa, prema svima naim peripetijama u
163
stradanju i u svima pravcima, svi mi u svekolikom naem razoarenju i ljutnjama nikada nismo ni potajno ni otvoreno reagirali na nain na koji bi bio nas nedostojan. Ali
ako smo i bili takvi to sigurno nije bilo s toga to smo od njih zazirali svejedno iz kojih
pobuda, ve to je u naem narodu obraz prei od svega i dostojanstvo nacije iznad
svega. Ljudi su da gree a narodi da oprataju. Reimi su esto puta jedno a drugo su
narodne mase. Odravanje prijateljstva trai heroje kao i opasnost od neprijatelja. U
svome herojskom shvatanju rata i ratnog drugarstva ne moemo da se oslobodimo ne
svoje plemenite i dobroudne primitivnosti. Ona ne dozvoljava nagle obrte u raspoloenjima i shvatanjima narodnih prema nekom ili prema neemu. Ponositost naega
naroda kroz celu nau istoriju jedno od njegovih najglavnijih karakteristika, svagda
nas je uzdravala da se olako odriemo, naroito kad su u pitanju samo materijalni
razlozi, na ega to je nekada bilo zasnovano na najviim moralnim principima i od
toga ve bile stvorene nacionalne tradicije.
Mi zato spadamo nesumnjivo meu one retke narode za koje se ne moe da tvrdi
i za koje se nikada u prolosti nije mogla da kae da su nepouzdani u zadatoj rei ili
prevrtljivi svojim oseanjima prijateljske vernosti i lojalnosti u meunarodnim odnosima. Naprotiv. Nigde se skoro epska snaga i postojanost sviju tih oseanja i kult za ista
ne opaaju u tolikoj meri i sa tolikom intenzivnou kao meu naim narodom. Da se
ak i odravaju gotovo svojoj neokrnjenosti i kad se obezbrojni realni razlozi savremenom ivotu tome oigledno protive.
Ali isto tako kao to smo postojani i oslonjivi u svojim prijateljskim odnosima
s narodima s kojima nas spajaju zajednike uspomene i zajednike borbe, isto smo
toliko puni potovanja pa ak i divljenja prema svojim protivnicima. Bez straha da
emo se i najmanje prebaciti, mi tvrdimo da ne greimo mnogo to se smatramo isto
tako jednim od onih retkih naroda, kome se nigde u prolosti ne moe da pronae ni
prema jednom narodu protivu koga je sticajem prilika imao da se bori, da je bio zadahnut mrnjom i preziranjem. Nikada se na primer u Srbiji nije svet pitao: koga vie
mrzimo meu narodima, ve smo se svagda lomili pred pitanjem koga vie volimo
ili kome se vie divimo. U naoj borbi s Turcima, borbi koja je vekovima trajala i gde
smo mi bili u poloaju porobljenog ivlja lienog svih prava u ivotu, nigde ne stoji
zapisano, niti u narodnim predanjima sauvano da smo ikada iz tih srednjevekovnih
borbi pa sve do poetka Karaoreve revolucije svoje turske protivnike opisivali sa
bagatelisanjem ili vreanjem. Naprotiv, cenili smo junatvo i mnoge njihove narodne vrline i obiaje u tolikoj meri, da je i naa epska poezija iz tih vremena, poezija o
kojoj se toliko u svetu govori sa potovanjem i ljubavi, dobrim delom obeleena tom
fenomenalnom crtom tog dinarskog oveka. udnom crtom da kad govori o svome
protivniku, bilo pred borbu ili posle borbe, kao pobednika ili pobeeni, da uvek govori
sa oiglednom potrebom potrebom koja dolazi iz neke duboke rasne podsvesti da
kae samo ono to mu se ini da je najbolje ili najuenije. Ali u tom stalnom isticanju svih moguih vrednosti svoga protivnika, kao po nekom viem zakonu pravde ili
voen svojim monim instinktom samoodranja, na narod je u samoj stvari samo
uzdizao i jaao sebe i time postizao dvostruku dobit: prvo, zadovoljno je viteki duh
rase koja je svagde u ratu gledala izvesnu fatalnost za koju se mora stalno misliti i
za koju je potrebno stalno se pripremati jer je nedovoljna ljudska mo da je na vreme predvidi ili izbegne. Ali i fatalnost, koja je pretstavljala kroz tolike vekove moda
jedini put nepogreive selekcije karakternih vrednosti, rodoljuba i humanosti meu
164
ljudima nae rase. I drugo, ta je za na narod smrt za otadbinu najlepa smrt, jer
je u otadbini jedini pravi smisao ivota kroz koji se inae naa kratkotrajnost i prolaznost nadoknauju idejom o venosti rase. Ali,i da ta smrt za nau ratniku i romantiku psihu sve dotle nije uzviena dok protivnik ne sadri u sebi sve to bi mu
davalo izgled izvesne nadmonosti i snage i uma. Jer nita nije tunije za na narod
nego ginuti u borbi sa slabim protivnikom koji ne zasluuje svojim odlikama nikakvo
potovanje. Zato je odavno ve zapaena ta neobino udna osobenost naega naroda da ak esto i o svojim prijateljima ne govori sa tolikim ushienjem kao o svojim
protivnicima. Tako se uostalom objanjava i tajna naega proslavljanja skoro svih
svojih protivnika u naoj istoriji.
Zar nije uoi rata sa Austrougarskom 1914. sa zemljom koja je vladala nad tolikim milionima Junih Slovena nego srpski narod austrijskim Nemcima koje je smatrao vodeom silom imperije govori sa izuzetnim divljenjem? Ceo progres nauke i
tehnike XIX veka na narod je njima pripisivao. Verujui u sve te neograniene duhovne i organizatorske moi svoga velikoga suseda kome je maternji jezik bio nemaki, na je narod svojim u irokim seljakim slojevima ve poverovao bio i u uda
ako su samo s te strane dolazila. Ali zato i rat koji je nastao jula 1914. godine bio je
za njega tim samim retka prilika sopstvene snage i mogunosti izmeri u sukobu sa
takvim jednim dostojnim protivnikom, sukobu koji je potpuno zadovoljavao njegovu
pesniku matu i njegova herojska shvatanja o ivotu kad su u opasnosti domae ognjite i rodna gruda.
Najzad, posle balkanskih ratova od 1912/13, kao posle prolog svetskog rata, zar
nije na narod svojim dranjem prema ratnim protivnicima bio sluio primer celome
svetu gotovo fenomenalno dobre volje i raspoloenja za uspostavljanje vie nego srdanih, gotovo bratskih odnosa? Zar nije na narod sa svima svojim protivnicima iz
svetskoga rata ve skoro u potpunosti i postigao? Jer isto tako kao to nije bio ni malo
zlopamtilo prema bivim saveznicima koji su ga bili potpuno zanemarili, iako moda
ne sasvim po nekome naroitom planu i zloj volji, i za koje ga ve godinama osim mnogobrojnih platonskih izjava nita realno nije vezivalo u smislu jedne istinske privredne
saradnje, isto se je tako na narod odmah po zavretku rata, istinski preobraenih prijatelja svim srcem svojim okrenuo ratnim protivnicima i na poslovanju svima najtenje
zasnivao svekoliku svoju ivotnu egzistenciju.
Zato i jeste, od kako je ovaj rat poeo, naa drava sadravala u sebi sve one potrebne uslove i moralne i materijalne da sve svoje napore uspeno usredsredi u pravcu
najbriljivijeg organizovanja i uvanja svoje neutralnosti. To ve nije u oima naega
naroda samo jedna politika koja mu trenutno donosi vie koristi nego tete, ve je to
jedna dravna i nacionalna neophodnost usko spojena sa oseanjima asti i dostojanstva nae rase.
U trenutcima kad se ljuljaju najvea carstva sasvim je prirodno ako je na narod
trenutno i zauzet najvie samim sobom i svojom sudbinom, bez vremena i bez raspoloenja da uestvuje u tuim brigama i u tuim sudbinama kad ve one ne ugroavaju
njegovu dravnu suverenost i integralnost njegovih granica.
U svakom sluaju, celokupno nae dranje u toku ovoga rata kao neutralne sile
ija je savest ispravna, isto onako kao i nekada od 1914 -1918. nae poteno dranje
kao zaraene strane moe zaista da slui na ast i naem narodu i naoj dravi. To se
najbolje vidi po tome to sad kao i nekada, sve i zaraene i nezaraene sile odaju sa
165
stvarnim poverenjem puno priznanje naem stavu. Stavu koji je ne samo veran uvar
tradicionalne estitosti jugoslovenskoga naroda u svim svojim spoljnim odnosima, ve
izraz oigledne potrebe nae zemlje da do ostvarenja novoga poretka u svetu, u ovom
evropskom prostoru gledaju mir i red.
23. GOVOR PREDSEDNIKA VLADE DRAGIE CVETKOVIA POSLE

POTPISIVANJA PROTOKOLA O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE
TROJNOM PAKTU, U DVORCU BELVEDERE, 25. MARTA 1941.21
Be, 25. marta 1941.
Glavni i skoro jedini cilj spoljne politike Jugoslavije bio je i ostaje - sauvati jugoslovenskom narodu mir i pojaati mu njegovu sigurnost.
U duhu ove politike nai napori su prevnstveno bili upravljeni ka konsolidaciji miroljubivih i prijateljskih odnosa sa susedima, kako bi se obezbedili mir na granicama,
sloboda, nezavisnost i dravna celina.
Sa velikim nemakim Rajhom Jugoslavija je i pre kao i posle vezivanja zajednikom granicom odravala najbolje odnose, proeta prijateljstvom i punim poverenjem.
Korisni rezultati ove politike naroito su doli do izraaja u nizu krupnih dogaaja
koji su se od 1934. godine pa do ovog akta manifestovali u odnosima obeju zemalja.
Jugoslavija je jo od svoga postanka uvek oseala, pa je to naroito i cenila, da je u
Nemakoj bilo pravilno shvaeno njeno nacionalno ujedinjenje koje nije plod nikakvih
ugovornih kombinacija, ve prirodan zavretak dugih i tekih borbi Srba, Hrvata i Slovenaca.
Jugoslavija je 1937. godine zakljuila u tome duhu jedan znaajan ugovor sa Italijom. Sline prijateljske ugovore Jugoslavija je zakljuila sa Bugarskom i Maarskom.
Nemajui nikakvih revandikacija spolja, vitalni interesi njenog opstanka i napretka nalau Jugoslaviji da nastoji ouvati Jugoistok od jednog novog proirenja rata i
pojaati ekonomsku saradnju na evropskom kontinentu, teko pogoenu postojeim
stanjem, kao i saradnju koja priprema put ka evropskom izmirenju - jedinom spasu
naeg ranjenog kontineta i njegove hiljadugodinje civilizacije.
Jer samo pod znakom jedne iskrene i pozitivne saradnje moi e Evropa postaviti
osnove svog novog poretka koji e biti u mogunosti da odstrani sve zastarele poglede
i vetake moralne i materijalne prepreke, od kojih danas svi patimo u Evropi.
Politika mira Jugoslavije u punoj je saglasnosti sa ivotnim interesima i dubokim
oseajima naeg naroda. Svi politiki ugovori, isto kao i ekonomski, potpisani poslednjih
21
"Politika" je objavila govor Dragie Cvetkovia 26. marta, 1941, a Pravda" 27. marta, 1941. Dragia Cvetkovi
/1893-1969/ bio je predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije /1939-1941/. Nekoliko meseci tokom 1939. godine drao
je i resor unutranjih poslova. Cvetkovi je bio nekoliko puta gradonaelnik Nia, ministar vera /1928-29/ i ministar
socijalne politike i narodnog zdravlja /1935-39/.
166
godina od nae zemlje, nadahnuti su voljom upravljenom ka ostvarenju jednog boljeg

i bolje organizovanog mira u ovom prostoru Evrope.
I danas, kada Jugoslavija pristupa Paktu triju sila, ona to ini u nameri da obezbedi svoju mirnu budunost, u saradnji sa potpisnicima Pakta triju sila, Nemakom,
Italijom i Japanom. Doprinosei, svoj deo u organizaciji nove Evrope, ona vri na ovaj
nain najviu dunost, kako prema sebi samoj, tako i prema evropskoj zajednici.
/Preuzeto iz Dragia Cvetkovi- njim samim, Vidosav Petrovi /priredio/,
Ni, 2006, s. 290-291./
24. GOVOR POTPREDSEDNIKA VLADE SLOBODANA JOVANOVIA

NASLOVLJEN SRPSKI NAROD U SADANJOJ SVETSKOJ KRIZI,
RADIO LONDON, 22. AVGUST 1941.22
Danas zacelo nema Srbina koji ne osea da Srpski narod preivljuje ne samo
najtee, nego i najsudbonosnije asove svoje istorije. Od ishoda sadanjeg rata zavisi
da li e Srbi i dalje iveti kao slobodan narod. Od kako su poetkom prolog veka pod
Karaorem i Miloem Srbi poeli borbu za osloboenjem, oni je, tako rei, nisu vie
ni prekidali. im bi izvojevali kakav uspeh, nastajala bi ubrzo nova, obino jo tea
borba, u kojoj su novim naporima i novim rtvama imali da postignuti uspeh utvrde. U
tome beskrajnom nizu borbi dananja je borba, verovatno, konana, ali stoga je ba i
opasna. Od njenoga ishoda zavisi, da li emo zadrati ono to smo kroz sto etrdeset
godina borbe izvojevali, ili emo sve to izgubiti. Ove velike muke i kuanja na koje nas
je tok istorije stavio, ne treba da nas obeshrabre. Nita veliko ne stvara se brzo i lako, i
neka bi Bog dao da sve ove nae neprekidne borbe budu samo znak da na narod eka
velika i slavna budunost.
U dananjem ratu tenja Srpskog naroda za slobodom obelodanila se moe biti
jasnije nego ikada. Mi smo mogli izbei rat da smo samo pristali da nas sile osovine
prvo zaokrue, pa da onda dovedu u potinjenost prema sebi. Bez sumnje kod nas je
bilo pojedinih politiara koji su bili gotovi na ovo rtvovanje slobode u interesu mira,
ali sam narod nije na to pristajao. On je bio uveren da nema te stvari na svetu radi koje
bi valjalo rtvovati slobodu. Otpor koji su Srbi uinili Silama osovine, doao je poglavito stoga to su ga te Sile povredile u njegovoj najveoj osetljivosti u njegovoj ljubavi
za slobodom. Radi odbrane svoje krvavo steene slobode Srbi nisu prezali ni od ega,
i primili su borbu ak i sa jednim tako nesravnjeno jaim protivnikom, kao to je bila
Nemaka Carevina.
Za dananji rat reeno je da je u isti mah i rat maina, i rat ideja. U ratu maina
srpski narod morao je podlei, ali u ratu ideja on jamano nee podlei. U ratu ideja
22
Slobodan Jovanovi /1869-1958/, bio je potpredsednik vlade Kraljevine Jugoslavije /1941-42/ i predsednik dve
jugoslovenske vlade u Londonu /1942-43 i 1943/. U rekonstruisanoj vladi generala Duana Simovia, pored potpredsednitva, drao je i resor pravde i zastupnitvo ministarstva prosvete /1941-42/. Pravo je studirao u enevi. Bio je
profesor Beogradskog univerziteta.
167
pobeuju onaj koji u oduevljenju za svoje ideale moe due da istraje. Srbi su do
sada u toliko prilika pokazali da nema te sile koja je u stanju da im iz srca istrgne
ljubav slobode. Ta ljubav ima kod njih sav znaaj i svu snagu jedne vere vere koja se kao jedan veni oganj odrava i usred najcrnje nesree, koja im i onda svetli
nadom i pokazuje put kojim valja ii. Tom verom bio je nadahnuti na mladi Kralj,
kad je sa svojom vladom iziao iz zemlje da produi sa neprijateljem borbu koja se
vie u samoj zemlji nije dala voditi. Tom verom nadahnut je i sav na narod u zauzetim krajevima. Gonjen do istrebljenja kako od starih dumana, tako i od lanih
saveznika i nevernih prijatelja, srpski narod ne odrie se svojih ideala, veruje i dalje u pravednost svoje stvari, i nada se da e posle svih ovih patnji i stradanja opet
granuti sunce slobode. Trenutno Srbi su mogli biti pobeeni na bojnom polju, ali
posle ratnog neuspeha, nije se desila ona mnogo stranija kapitulacija, koja znai
samoubistvo jednog naroda.
U ovako velikim istorijskim krizama, kao to je ova sadanja, mala politika mudrovanja ne vrede. Tu svaki narod treba da slua glas svoje savesti glas svog istorijom izgraenog karaktera. Dananji Srbi mogu biti sigurni, da se nisu ogreili o uspomenu svojih predaka i da nisu osramotili svoje srpsko ime, kada su se u ovoj svetskoj
krizi oduprli zavojevakim planovima sila Osovine. Oni su uradili isto ono to bi u toj
prilici uradili i njihovi preci koji se nisu ustezali da prime borbu sa Otomanskim Carstvom i Habzburkom monarhijom.
Odupirui se silama Osovine, Srbi su se nali na istoj strani na kojoj gotovo
svi ostali slovenski narodi na ime esi, Poljaci, Rusi. Srbi su navek imali oseanje
slovenske solidarnosti, i Jugoslavija, zajednika drava Srba, Hrvata i Slovenaca,
jeste lep primer kako se izmeu ogranaka velikog slovenskog stabla moe i pored
njihovih meusobnih razlika, ostvariti dravno jedinstvo. U ovom trenutku, kada
se otvorila ovakva krvava borba izmeu Germanstva i Slovenstva, za svakoga mora
biti jasno, da ni za Srpstvo ne bi bilo ivota, ako bi Slovenstvo podleglo u borbi s
Germanstvom.
Kao god to su se nali na istoj strani s Slovenima, tako su se Srbi nali na istoj
strani i sa zapadnim Demokratijama. Srbi su se i dosada u ovom politikom razvitku
rukovodili demokratskim naelima. Istina, poslednjih dvadeset godina, kada su se antidemokratski reimi irili po celoj Evropi kao zaraza, oni su prodrli i u Jugoslaviju, ali
kako su oni malo odgovarali duhu srpskoga naroda, pokazalo se 27. marta, kada je jedan anti-demokratski reim oboren pobunom Srba. Ali, ba i da srpski narod nije tako
naklonjen demokratiji, on bi ovoga puta morao biti na strani zapadnih demokratija.
One obeavaju da e u sluaju svoje pobede uneti u meunarodne odnose vie pravde
i slobode, a srpski narod, kao i svi narodi koji nisu veliki i silni, moe samo u takvom
meunarodnom poretku nalaziti jemstva za sebe.
Sadanji rat je na prvi pogled teak udar Jugoslaviji. On ju je rasparao izmeu
Nemake i njenih skutonoa Italijana, Maara i Bugara. Ipak moemo se nadati da
e to zlo doneti sobom i jedno dobro. I Srbi i Hrvati i Slovenci mogli su se sada na
oigledan nain uveriti, da samo u njihovoj slozi lei spas, i da van Jugoslavije nema
za njih slobodna ivota. Prema tome doputena je nada da e ba iz sadanjeg rata
jugoslovenska dravna ideja izai prekaljena i ojaala. Srpska sloboda u obnovljenoj
Jugoslaviji, uvrena slovenskom solidarnou i ujemena meunarodnom pravdom,
to je onaj uzvieni cilj, za koje se bore i stradaju i oni Srbi koji se nalaze van zemlje
168
odvojeni od svojih porodica i ognjita, i oni Srbi koji su ostali u zemlji pod tuinskim
gospodarstvom i tlaenjem. Neka bi i jednima i drugima sluilo za utehu i ohrabrenje
to, to je taj cilj za koje se bore i stradaju, doista vredan najveih rtava.
/Preuzeto iz: Kosta Nikoli,
Vlade Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu 1941-1945,
Beograd, 2008, s. 74-76. /
25. GOVOR KRALJA PETRA II POVODOM POTPISIVANJA

JUGOSLOVENSKO-GRKOG SPORAZUMA,
LONDON, 15. JANUAR 1942.23
Sporazum koji su nai pretstavnici danas potpisali, prua jednu novu manifestaciju nerazorivog prijateljstva naih naroda, zasnovanog na tesnoj zajednici njihovih
vitalnih interesa i na uzajamnom poverenju i prijateljstvu koje su krvavi dogaaji iz
sadanjeg i prolih ratova toliko produbili i uvrstili. Nije prosta sluajnost to su se
u asovima opasnosti nai narodi uvek nalazili zajedno, rame uz rame. Mi smo teili
miru i stvaranju meunarodnih dobrih odnosa. uvali smo svoju nezavisnost i svoju
slobodu, a potovali smo tue. Otuda je prirodno to su se nai narodi u tekim momentima uvek nalazili na strani onih sila ija je politika ila za ostvarenjem istih ideala. A iskustvo steeno iz ova dva velika svetska rata pokazuje, da opasnost za mir u
Evropi potie stalno sa iste strane. Stoga bi opasno bilo da se ovoga puta propusti da
se ne ostvari vrsta garantija za obezbeenje nesmetanog mirnog razvijanja meunarodnih odnosa. Oni koji izazivaju ratove i pokolje treba da budu uvereni da pri tome
nee stradati samo narodi koje su oni izabrali za svoje rtve, i da se za njih, u sluaju
poraza, nee nai izvinjenja niti e se krivica baciti samo na onaj mali broj ljudi koji se
vide na elu njihovih reima. Takvo jedno obezbeenje za sluaj neuspeha moe samo
ohrabriti one koji imaju sklonosti da remete mir i izazivaju pokolje da u budunosti
opet pokuaju da ostvare svoje krvave planove.
Ali i ta garantija, iako neophodno potrebna, nije dovoljna. Svi uviavni politiki ljudi svesni su danas, da se nova Evropa, ona koja bude iznikla iz ovog stranog
pokolja, mora tako organizovati da prui vee garantije i stvara vie mogunosti za
obezbeenje nezavisnosti i slobode evropskih drava i povoljnog ekonomskog razvitka njihovih naroda. Na dananji sporazum pretstavlja po Mom miljenju jedan
znaajan poetak na ostvarenju jedne velike, politike i ekonomske Unije na jugoistoku Evrope, koja e ispoljiti veliku zajednicu /communaute/ interesa njihovih naroda,
onemoguiti njihove meunarodne sukoba i stvoriti monu odbrambenu vojnu snagu
protiv svakog spoljnog napada. Tenje, intimnije vezani, upueni na saradnju u svima
vanijim pitanjima, politikim i ekonomskim, balkanski narodi e samim ivotom svojim iriti i produbljivati osnovu koju im mi pruamo dananjim sporazumom.
23
Petar II Karaorevi /1923-1970/, kralj Jugoslavije /1934-45/. Posle perioda regenstva /1934-41/, u okolnostima
Drugog svetskog rata, vladao je samostalno iz emigracije od 1941. do 1945.
169
Ali po naoj zamisli ovaj sporazum ni po ostvarenju Balkanske Unije nee imati
svoj potpuni znaaj, ako se i ostali deo Evrope ne bude organizovao tako da se doe
do novog meunarodnog poretka. Nasuprot poretku kojim su Hitler i nacisti hteli da
nametnu Evropi svoju svirepu dominaciju, na novi poredak e pruiti evropskim narodima nove garantije za obezbeenje njihove budunosti. Ako bi se desilo da se opet
posle etvrt stolea ponove ovakvi ratovi, ovakve strane destrukcije, evropska civilizacija bila bi brzo unitena, a njeni narodi baeni u bedu i nevolju iz koje se oni ni
posle vie generacija, a moe biti nikad, ne bi podigli.
Imamo razloga da se nadamo da e jednovremeno sa Balkanskom Unijom stvoriti
jedna srednjo-evropska Unija na bazi jednog ehoslovako - poljskog sporazuma. Po
naoj zamisli, te dve Unije, zakljuene na istim principima i zadahnute istim idealima, stvorile bi, sa jednim zajednikim vrhovnim telom, jednu veliku organizaciju koja
bi za mir i blagostanje Evrope pruila ozbiljne garantije. Mi sa sigurnou raunamo
na pobedu nau i naih velikih i monih saveznika, Velike Britanije, Rusije i Severnih
Amerikih Drava, i na vojniko unitenje Nemake i njenih satelita. Bez toga ne bi
bilo nikakve nade za stvaranje te Nove Evrope u kojoj e narodi, slobodni i nezavisni,
spokojno gledati u svoju budunost. A napori koje oko nas vidimo da u cilju pobede
ini ovaj veliki engleski narod, prema ijoj vladi oseamo iskrenu i duboku zahvalnost
za prijateljsko gostoprimstvo koje nam ukazuje, ispunjuju nas divljenjem.
Ja diem, Sire, svoju au u zdravlje Vaeg Velianstva, u slavu Vae vladavine
krunisane pobedama vae vojske, za sjajnu budunost Grke, Amie et Alliee de la
Yugoslavie!
/Kosta Nikoli, Vlade Kraljevine Jugoslavije u drugom svetskom ratu 1941-1945,
Beograd, 2008, 165-166./
26. EKSPOZE MARALA TITA O SPOLJNOJ POLITICI JUGOSLAVIJE

ODRAN NA ZAJEDNIKOJ SEDNICI
SAVEZNE SKUPTINE I SKUPTINE NARODA 1. APRILA, 1946.24
Drugovi narodni poslanici,
Meunarodna situacija koja je nastala poslije zavretka ovog oslobodilakog rata
vrlo je sloena. Ova sloenost trai velike napore miroljubivih i demokratskih snaga u
stvari uvrenja mira u svijetu. Postignuta je puna vojnika pobjeda nad Hitlerovom
Njemakom, nad tako zvanom osovinom i njenim satelitima, ali faizam jo ivi u nekim zemljama i ima svestranu podrku one reakcionarne gospode u nekim saveznikim
zemljama koja nisu zadovoljna rezultatima vojnike pobjede, kojima mnogo smeta nezavisnost malih naroda, kojima smeta demokratizacija i pobjeda irokih narodnih masa
nad reakcijom u tim zemljama. Toleriranje i podravanje faizma u Italiji, u zapadnoj
24
Josip Broz Tito /1892-1980/, voa jugoslovenskih komunista, bio je predsednik vlade /1943-1963/, doivotni predsednik Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije /1953-1980/ i maral njene armije /1943-1980/.
170
Njemakoj, u paniji, u Grkoj itd. predstavlja prilinu opasnost za tako skupo plaeni
mir. To su injenice pred kojima ne smijemo zatvarati oi, ve otvoreno gledati u njih i
initi sve za pobjedu mira u svijetu, initi sve za pobjedu nad silama mraka i podstrekaima rata. To je naroito vano za nas, za nau zemlju, koja je u ovome ratu bila tako
strano poharana, osobito od njemakih i italijanskih faistikih rulja.
Imajui sve to u vidu, mi smo prema tome opredijelili i svoju vanjsku politiku. elim da pred ovim visokim Domom iznesem u najkraim crtama dosadanje smjernice
i rezultate nae vanjske politike i tekoe na koje smo pri tome nailazili. Naa vanjska
politika dosada se zasnivala, a treba da se zasniva i ubudue, na slijedeim principima:
1. Raditi svim silama na uvrivanju mira u svijetu.
2. Raditi svim silama na tome da Jugoslavija doe do svojih prava, kako do onih
koja su joj bila uskraena poslije prvoga svijetskog rata, tj. da povrati nepravedni gubitak svojih teritorija kao to su Istra, Slovensko primorje sa Trstom,
kao to su slovenski deo Koruke itd., tako i ovih koja proistiu iz ovoga rata,
a zasnivaju se na ogromnim rtvama i teti koju je pretrpjela naa drava, tj.
nai narodi.
3. Raditi na uvrivanju kulturnih, politikih i ekonomskih odnosa, u prvom redu sa bratskim nam slavenskim narodima na elu sa Sovjetskim Savezom, a i
ostalim zemljama, osobito sa onima sa kojima smo se zajedno borili kroz etiri
godine protiv istog neprijatelja.
4. Raditi svim silama na obezbjeenju nae zemlje, njezine sigurnosti, njezinog
mirnog razvitka, jednom rijeju initi sve, da nai narodi izbjegnu nesreu slinu onoj iz 1941 godine.
UEE JUGOSLAVIJE U ORGANIZACIJI UJEDINJENIH NACIJA
Kao lanica Ujedinjenih nacija Jugoslavija je jedna od najiskrenijih pobornica tijesne saradnje svih miroljubivih, demokratskih naroda. Ona je svojim ueem prilikom izrada pravila Organizacije Ujedinjenih nacija u San Francisku i na Generalnoj
skuptini Ujedinjenih nacija u Londonu jasno istakla taj svoj stav. Jugoslavija je vrsto
odluila da i ubudue sprovodi miroljubivu politiku u duhu pravila Organizacije Ujedinjenih nacija, koja baziraju na ravnopravnosti i jednakosti svih njenih lanova. Takva
politika Jugoslavije ne rezultira samo iz njene tenje za mirom, za mirnim razvitkom,
za potrebom lijeenja rana zadanih nam ratom i okupacijom, ve takva njena politika mira i saradnje odgovara njenoj strukturi, unutranjem ureenju kao federativne
narodne republike. Jednom rijeju, ona rezultira iz duboke tenje naih naroda za
jednim vrstim mirom, koji bi im omoguio nesmetani rad na stvaranju svoje bolje
budunosti.
Na alost, moram pri tom spomenuti da realizacija nekih pitanja, koja se tiu
nae zemlje, a zasnivaju se na gore navedenim principima, ide vrlo sporo i teko. Iako
su predstavnici nae zemlje na Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija postigli vidne
rezultate, ipak ti rezultati ne odgovaraju ulozi i doprinosu nae zemlje u ratu, u borbi
i u pobjedi Ujedinjenih nacija protiv zajednikog neprijatelja. Nae kandidacije naile
su na jak otpor, na alost, ba kod onih saveznika kojima je vrlo dobro poznato kakvu
je ulogu igrala Jugoslavija u ovome ratu, kakve je ona dala rtve i koliku je ona pretrpjela tetu.
171
U Organizaciji Ujedinjenih nacija naa je zemlja dobila slijedea mjesta: u ekonomsko - socijalni savjet izabran je na delegat Dr tampar za prvog potpredsjednika,
nai su kandidati izabrani u nekoliko komisija ekonomsko-socijalno savjeta, kao to
je komisija za prava ovjeka, zdravstvena komisija, komisija za izbjeglice i raseljena
lica, socijalna komisija, komisija za droge i komisija za pregovore sa specijalizovanim
agencijama. Dalje je izabran na delegat Dr Milovan Zorii za stalnog sudiju na Meunarodnom sudu prava.
Poznato je ve prije da je naa delegacija na Generalnoj skuptini, a i kasnije na
Savjetu bezbjednosti, postavila nekoliko prijedloga. Naroito je vaan stav nae delegacije po pitanju izbjeglica, na osnovu kojeg se uspjelo da se povue jasna razlika izmeu pravih izbjeglica, s jedne strane, i ratnih zloinaca, kvislinga i izdajnika, s druge
strane. U trenutku svretka rata nale su se dvije vrste izbjeglica. Jedni koje su faisti
istjerali iz svojih zemalja /panci, Jevreji itd/ i drugi koji su se povlaili s Nijemcima kao
bivi njihovi saradnici i sukrivci u raznim zloinima. Jugoslavija je imala i jedne i druge.
Unra je zavrila posao oko repatrijacije onih koje su faisti na silu odveli iz njihovih zemalja. Meutim, ostao je otvoren problem izbjeglica saradnika i uesnika u
ratu na njemakoj strani. U pogledu ratnih zarobljenika Jugoslovena treba podvui
injenicu da se od 135.000 ratnih zarobljenika vratilo u zemlju 130.000, a svega 5.000
generala i raznih avanturista ostalo je u inostranstvu.
8 aprila o. g. sastaje se u Londonu komitet ekonomsko - socijalnog savjeta po
pitanju izbjeglica, i nadam se da e ovaj komitet odluno pristupiti rjeavanju ovog
pitanja, to bi pomoglo sreivanju odnosa izmeu saveznika.
Dalje, u Savjetu bezbjednosti naa je delegacija pokrenula dva vana pitanja:
pitanje primanja Albanije u Organizaciju Ujedinjenih nacija, koje jo uvijek nije rijeeno, ali nije ni skinuto sa dnevnog reda i pitanje pribliavanja poljskih emigrantskih
trupa ka jugoslovenskoj granici.
Bilo je prigovora sa strane engleske vlade zbog toga to se naa delegacija obratila direktno na Savjet bezbjednosti po pitanju Andersovih trupa, umjesto da se ilo,
kako oni kau, redovnim putem, tj. to se nije obratila ponajprije na samu englesku
vladu, koja je bila time tangirana.
Mi smo takav na korak objasnili hitnou samog predmeta, jer je postojala opasnost i znaci pripremanja provokacija na demarkacionoj liniji u Julijskoj krajini, to bi
svakako bilo otealo ne samo rad Saveznike komisije, koja je trebala doi u Trst i Julijsku Krajinu i izvrili ispitivanje na terenu, nego i ugroziti sam mir u tom dijelu Evrope.
Prema posljednjim dogaajima u zoni A, to e se vidjeti iz daljeg razlaganja, vidi se
da su na postupak, nae pretpostavke i dokazi bili potpuno tani.
PITANJE REPARACIJA
S obzirom na tetu koja je priinjena Jugoslaviji za vrijeme okupacije od strane
njemakih, italijanskih, maarskih i drugih trupa nadoknada te tete za Jugoslaviju,
za njezinu obnovu itd., ima ogroman znaaj. Niko na svijetu ne moe danas poricati
da je Jugoslavija jedna od rijetkih zemalja, koja je najvie postradala u ovome ratu, da
je teta ogromna, tako rei nenadoknadiva, ali ipak usprkos svega toga mi nailazimo
na nerazumjevanje i kod nekih samih naih saveznika po pitanju nadoknade tete,
odnosno reparacija.
172
Krajem prole godine, novembra i decembra odrana je u Parizu konferencija za

reparacije za zapadnu njemaku zonu, iz koje Jugoslavija treba da dobije reparacije.
Konferencija je zavrila rad sa sporazumom koliko koja zemlja ima da dobije procenata
iz te zone na raun reparacija, te je tom prilikom za Jugoslaviju otpalo 6.6% njemake
imovine u inostranstvu i njemakih gotovih proizvoda, a 9.6% njemakih industrijskih
instalacija u zapadnoj zoni, kao i pomorsko i rijeno brodovlje. Na toj konferenciji bila
je ustanovljena Savezna agencija sa sjeditem u Briselu, koja je u februaru o. g. poela
da radi. U toj Saveznoj agenciji Jugoslavija je predstavljena jednim delegatom, a i u samoj administraciji ima mjesto naelnika odjeljenja za mehaniku industriju.
Pri tabovima saveznikih okupacionih snaga u Njemakoj ve oko 4 mjeseca nalazi se naa Vojna delegacija sa itavim nizom strunjaka, koji rade na pronalaenju
industrijskih objekata i druge imovine, koja je odvuena iz nae zemlje, koji rade na
tome da naa zemlja dobije na raun reparacija u prvom redu one objekte koji su za
njenu obnovu najvaniji. Na alost, do danas naa zemlja nije dobila iz Njemake nijedne maine, a ni one imovine koja je bila odvuena iz Jugoslavije. Jo uvijek nam
nije vraeno ni oko 200 plovnih objekata, lepova i brodova, koji se nalaze na gornjem
Dunavu, oko Linca. Jo uvijek naa vlada nailazi na potekoe kod zahtjeva da se ovi
objekti vrate.
Isto tako se radi na tome da se narodna imovina i objekti koji su odvueni iz nae
zemlje, a nalaze se u Austriji, vrate Jugoslaviji.
to se tie reparacija od 70 miliona dolara, koje prema sporazumu i Maarska
treba da plati Jugoslaviji, to e ovih dana biti potpisan ugovor o nainu plaanja.
Pitanje reparacija od strane Italije ima da se rijei mirovnim ugovorom. Na reparacije od Italije ima Jugoslavija isto toliko pravo, kao na reparacije od Njemake, jer
je jedna treina Jugoslovenske teritorije bila okupirana od italijanske vojske, i to ba
uglavnom ona treina Jugoslavije, koja je najvie postradala i najvie razorena.
PITANJE JULIJSKE KRAJINE I PITANJE MIRA SA ITALIJOM
Poznato je da je poslije svretka prvoga svjetskoga rata Italija dobila na raun
Jugoslavije jedan dobar dio teritorije koja po pravu pripada Jugoslaviji i koja je vjekovima bila naseljena Slovencima i Hrvatima, kao nagradu za uee u ratu na strani
saveznika odnosno Antante. Taj posao, da ga tako nazovem, bilo je onda lako izvriti,
jer su narodi koji naseljavaju dananju Jugoslaviju bili rascjepkani, djelimino pod vladavinom Austrije i Maarske, ija je propast dodue imala pozitivnih strana za ujedinjenje Junih Slavena, ali je isto tako, blagodarei kolebljivosti i protunarodnoj politici
tadanjih vlastodraca u Beogradu, jedan dio nae teritorije i to Slovensko Primorje sa
Trstom i Istra sa nekim otocima, dospio u ruke Italijana.
Vie od 20 godina naa braa u tim krajevima bila su izloena svim moguim
progonima sa strane italijanskih faista od denacionalizacije do ukljuivo fizikog istrebljenja. I danas, poslije svega to se je dogodilo, postoje na strani naih saveznika
ljudi, koji osporavaju naoj zemlji pravo na te krajeve. Zato to i ta se hoe time
postignuti? itavom svijetu je vrlo dobro poznato da je Italija 1941. godine isto tako
muki kao i Njemaka napala nau zemlju i okupirala njezin veliki dio. No ne samo
okupirala, nego je neke krajeve kao to su Crna Gora, Dalmacija i jedan dio Slovenija
stavila pod italijansku krunu. Svi oni koji cijene pravednost i istinu moraju priznati da
173
su italijanske okupacione trupe i vlasti uinile nenadoknadivu tetu naoj zemlji, da

su istrijebili na desetine hiljada naih graana, da su ih na desetine hiljada odvlaili u
svoje koncentracione logore, gdje su mnogi u patnjama i pomrli. Ne samo politiarima
nego i irokoj svjetskoj javnosti je dobro poznato da u tim krajevima koje Jugoslavija
trai da se vrate ive u velikoj veini Hrvati i Slovenci usprkos dugogodinje denacionalizacije i terora prema slavenskom stanovnitvu.
Jugoslavija je na konferenciji ministara inostranih poslova u Londonu u septembru mesjecu 1945. godine postavila kao svoj teritorijalni zahtjev granicu koja od Geradea na morskoj obali preko Idrije ide na Mont Roskofel na austrijskoj granici i koja
se uglavnom poklapa sa etnikom granicom. Zatim je izjavila da e Trst dobiti statut
federalne jedinice u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i da e transka luka
biti internacionalizovana. Ta bi luka stajala pod naroitom meunarodnom upravom.
Slobodna luka obuhvatila bi pristanite Trst, instalacije i magazine od mola 0 do mola
IV i od rive V do rive VII.
Te svoje zahtjeve Jugoslavija je postavila ne iz nekog osvetnikog ili neprijateljskog stava prema Italiji. Naprotiv, Jugoslavija eli ivjeti sa narodom Italije u najboljim odnosima. Naa je zemlja te svoje zahtjeve postavila na osnovu svojih nacionalnih
i historijskih prava. Osim toga, ako jo vai tzv. Atlantska povelja, onda bi mjerodavni
krugovi u naim saveznikim zemljama, koji treba da odlue o tome, trebali uzeti u
obzir i raspoloenje samog naroda, ne samo slavenskog nego i velikog dijela italijanskog koje ivi na tom podruju /burno i dugotrajno odobravanje/, a koje se najenerginije zalae i trai da se ti krajevi prisajedine Jugoslaviji.
Dogaaji posljednjih dana, naroito u Trstu i Gorici, i stav koji zauzimaju saveznike okupacione vlasti na tome podruju govore jasno da se o tim pravima i zahtjevima
Jugoslavije i naroda toga kraja ne vodi nimalo rauna, da saveznike vojne vlasti dozvoljavaju sebi i njima podreenim organima takve postupke za koje je teko nai drugi
izraz osim izraza da oni naruavaju mir, odnosno da ugroavaju mir u tom podruju, da
ne vode nimalo rauna o raspoloenju naroda i o pravima nae zemlje, da dozvoljavaju najbrutalnije ispade i teror italijanskih faista, koji su se posljednjih dana i pomou
vlasti infiltrirali na ovo podruje. Imamo tane podatke da je samo posljednjih dana za
vrijeme prebivanja Saveznike komisije u Julijskoj Krajini, bilo pomou bilo s preutnim
odobravanjem saveznika, dolo u Trst ili zonu A oko 12 punih vozova i 70 kamiona
faistikih bandita iz Italija. Te bande, naoruane potpuno u stilu bivih dAnuncijevih
bandita i Musolinijevih rulja toljagama, noevima, pa ak i vatrenim orujem, upadaju u stanove antifaista i graana slavenskog porijekla i sve demoliraju. Te faistike
rulje, uz mirno posmatranje saveznikih organa, na najodvratniji nain vrijeaju nau
zemlju, nae narode, naa najodgovornija dravna lica. Te faistike bande nedavno
su izvrile atentat na majora Jugoslavenske armije Cundera, napale su kamenjem, tapovima i noevima oficira JA Vukotia. 28. marta u 8 sati uvee napale su nae oficire
kapetana Pipera, potpukovnika Fincija, potporunika Vukotia i zastavnika Maruia.
Fiziki napadi na dravljane nae zemlje neprekidno se ponavljaju i bivaju sve drskiji.
Ko za to snosi odgovornost? Razumije se saveznike vojne vlasti, koje su dune u tom
predjelu drati mir i red. /Povici: Tako je! Burno i dugotrajno aplaudiranje/.
Ja nemam mogunosti, jer bi bilo suvie opirno, da u ovom ekspozeu izloim sve
one napade i nepravilnosti koji se dogaaju prema naoj zemlji, a u prvom redu prema stanovnitvu zone A. elim jo jedanput ovdje podvui da su saveznike vlasti,
174
bez obzira na sporazum koji je bio uinjen ovdje u Beogradu prole godine, bez svakog
povoda rasputale mjesne narodne vlasti i miliciju i stvarale policiju od novih faistikih i profaistikih elemenata, znai od ljudi koji ni u kom sluaju ne bi smjeli imati
tu dunost, da su saveznike vlasti organizovale novu vlast, u koju su uvueni mnogi
faistiki elementi, koji ni u kom sluaju ne bi smjeli zauzimati taj poloaj. Kad je
saveznika vojna uprava likvidirala narodne vlasti, ponovo je uvela faistiko zakonodavstvo od prije 3. septembra 1943. godine. Poslije toga vraen je ponovo stari administrativni, sudski i policijski aparat. U slubu su uzimani stari italijanski inovnici,
faisti, mnogi skvadristi, pa ak i mnogi ratni zloinci /kao na pr. Baraga/. Najgore je
stanje u civilnoj policiji. Posjedujemo spisak kompromitovanih faista, koji se nalaze
u slubi policije. Neki od tih policajaca su uestvovali u pohodu na Rim, neki u kaznenim ekspedicijama protiv naeg naroda u Julijskoj Krajini, ima i Rupikovih domobrana i raznih nacistikih agenata. Sudski kadar takoe nije proien od faistikih
elemenata, i jasno je da takav sud ne moe da sudi faistikim zloincima onako kako
oni zasluuju. Za slovenske kole postavljen je glavni savjetnik kolske uprave Sreko
Baraga, a inspektor za hrvatske kole u Puli Anton Prematon, bivi aktivni faistiki
propagandista i antihrvat.
Vlasti zone A pokazuju sve veu pristrasnost i sve otvorenije istupanje protiv
naeg naroda. One zabranjuju ispisivanje natpisa, isticanje zastava i podizanja slavoluka, briu natpise, skidaju zastave i rue slavoluke. Prilikom akcije protiv naeg
naroda esto su vrijeani nai nacionalni amblemi. Ima primjera da su cijepane nae
nacionalne zastave, pa ak i skrnavljeni narodni grbovi, gdje su savezniki vojnici pucali na zastave nacrtane na zidovima jedne kue, u kojoj su Nijemci zapalili 22 iva
Slovenca. /Povici: Sramota!/. U nizu sluajeva najtraginiji je incident u kednju, gdje
je policija pucala u narod pri pokuaju skidanja zastave, ubila dva lica i preko 20 ranila. Zatvaranje slovenskih kola u Trstu poslije incidenta u kednju, kao i otputanje
uitelja i profesora u Trstu zbog njihovog jugoslavenskog stava takoer karakterie
stav okupacionih vlasti prema Jugoslaviji i narodu u tom podruju.
Ima i drugih uznemirujuih postupaka saveznikih vojnih vlasti, od kojih u ja neke ovdje izneti. Radi se o prelijetanju saveznikih i drugih aviona iznad jugoslavenske
teritorije, to znai grubu povredu teritorije, i takoer i, reeno najblaim rijeima,
izazivanje i opasnost po mir. /Jednoduni povici: Tako je!/ Tako je na primjer, od 11. februara do 26. marta o. g. bilo 233 saveznika aviona koji su povrijedili nau granicu,
odnosno suprotno meunarodnim pravilima nadlijetali nau teritoriju. Od toga je bilo
174 borbena aparata, a ostali su bili ili bombarderi ili transportni avioni. Samo 26-III
nadlijetala su nau teritoriju 34 saveznika aviona u raznim pravcima i u razno vrijeme.
To znai, poslije viestrukih naih protesta i nota, koje smo mi uputili ispoetka
saveznikim vojnim vlastima, a kasnije i engleskoj vladi, da je postupak izvjesnih saveznikih vojnih krugova potpuno suprotan naporima Ujedinjenih nacija da im prije
uvrste mir u svijetu i onemogue agresore koji bi pokuali posegnuti za slobodom i
nezavisnou drugih naroda. /Povici: Provokacija!/.
12. februara prvi put je obraena panja preko vojnog ataea pri britanskoj ambasadi na ove povrede granice. 17. februara predata je nota preko vazduhoplovnog
ataea pri britanskoj ambasadi sa protestom protiv ponovnih povreda granice. Odgovor je bio na sve to negativan. Ministarstvo inostranih poslova dalo je nalog naem
ambasadoru u Londonu da uputi protestnu notu Forenj Ofisu povodom povrede ju-
175
goslovenskog teritorija prelijetanjem britanskih aviona. Ova nota bila je predana 28.
februara. I na tu istu notu do sada nije stigao nikakav pozitivan odgovor. Nego su,
naprotiv, nadlijetanja i povrede nae teritorije sa strane saveznikih aviona sve ei
i sve brojniji. ta to sve znai? ele li izvjesni krugovi da sprijee uspostavljanje mira,
da sprijee saradnju i prijateljske odnose sa naim saveznikim zemljama? Znai li to
zveckanje orujem ulivanje neke nade naoj jugoslavenskoj emigraciji u inostranstvu,
ili moda nekome u naoj zemlji? Nas dodue takvo zveckanje ne nervira, jer smo ga
navikli sluati, ali se nadamo i odluno traimo da mjerodavni stanu na kraj takvim
postupcima izvjesnih vojnih organa, jer to predstavlja opasnost za mir, a nai narodi nisu spremni da trpe takva posezanja na njihovu nezavisnost /Svi narodni poslanici
ustaju. Nastaje opte, burno i dugotrajno odobravanje/, to su najbolje dokazali u ovome
ratu. To je samo mali dio nekorektnih postupaka prema Jugoslaviji i narodima u Julijskoj krajini, koje sam ja ovdje iznio, i ta to dokazuje? To dokazuje s jedne strane trpeljivost nae zemlje, trpeljivost naih naroda i naih dravnih rukovodeih ljudi, koji ne
samo rijeima, nego i djelom dokazuju da su istinski za mir i meunarodnu saradnju. S
druge strane to dokazuje da neki reakcionarni krugovi u saveznikim zemljama iskoriavaju i faiste, pa i ratne zloince, kao provokatore i podstrekae. Dalje, to znai da
izvjesni krugovi misle pomou takvih postupaka sprijeiti da Jugoslavija doe do svojih prava, sprijeiti da narodi Julijske Krajine budu prisajedinjeni svojoj brai u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. /Burno aplaudiranje i povici: Nee, nee spreiti!/.
PITANJE GRANICE S AUSTRIJOM
Da bi se ovde i ovoga puta ispravile nepravde koje su uinjene Jugoslaviji, vlada je
postavila prvi put svoje zahtjeve za ispravku granica prema Austriji u Korukoj i tajerskoj svojom notom upuenom saveznikim vladama 2. novembra 1945 godine povodom
izbora za parlament u provincijalne sabore u Austriji. Jugoslavenska vlada stala je na
stanovite da je pitanje budue politike pripadnosti Koruke sporno pitanje, o kome
treba da odlui konferencija mira, i da bi sprovoenje izbora za austrijski parlament za
Slovensku Koruku znailo u tom sluaju kao prejudiks za konanu odluku o pripadnosti
sporne teritorije, zbog ega je jugoslavenska vlada traila da se izbori u provincijalne
sabore ne sprovedu na teritoriji Slovenske Koruke i tajerske, gdje Slovenci sainjavaju
jedan veliki dio stanovnitva. Osamnaestog februara 1946. godine jugoslavenska vlada
uputila je konferenciji ministara inostranih poslova u Londonu jedan memorandum, u
kome je postavila svoje teritorijalne zahtjeve prema Austriji. Jugoslavenska vlada zasniva svoje zahtjeve na geografskim, etnografskim i ekonomskim razlozima. Ovom ispravkom granice Jugoslavija bi dobila 130.000 stanovnika jugoslavenske narodnosti. I pored
te ispravke granice ostao bi jo 70.000 Jugoslovena u Austriji. Austrijska vlada u pogledu ovog naeg pravednog zahtjeva pokazuje duh koji je bio karakteristian za Austriju u
prolosti, kada se je provodila nasilna politika denacionalizacije.
NAI ODNOSI SA RAZNIM ZEMLJAMA
Naa Federativna Narodna Republika Jugoslavija priznata je do sada od svih vlada sa kojima smo imali odnose. to se tie odnose nae zemlje sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, koji su bili uvijek najkorektniji, dolo je do malog nesporazuma, uslijed
176
traenja SAD da Jugoslavija prizna sve obaveze prolih vlada. Vlada FNRJ, obavezana
zakljukom AVNOJ-a u Jajcu novembra 1943. godine da ponovo ispita i revidira obaveze koje su preuzele razne emigrantske vlade, odgovorila je na gornje traenje vlade
SAD da prima meunarodne obaveze sa rezervom dok ih ne proui. U mogunosti
sam da izjavim da je vlada ispitala obaveze ranijih jugoslavenskih vlada i da sadanja
vlada FNRJ prima te obaveze prema SAD. Smatram da je time do kraja uklonjen nesporazum i omoguena potpuna normalizacija ne samo diplomatskih odnosa nego i
ekonomske saradnje sa SAD. /Jednoduno burno odobravanje/.
Sa Velikom Britanijom naa je vlada stalno nastojala da odnos bude im korektniji, i u cilju daljega zblienja naih zemalja naa je vlada prihvatila sugestije vlade Velike Britanije i poslala tamo trgovinsku delegaciju. Naa trgovinska delegacija sada u
Londonu pregovara o robnom i platnom prometu, kao i o obavezama koje su proizale
iz rata. Sporazum o nekoliko do sada nerijeenih pitanja bie dobar osnov za budue
dobre odnose izmeu naih dviju zemalja, ubrzae i ojaati nae privredne veze.
Izmeu francuskog naroda i naroda FNRJ postoje stare prijateljske veze, koje
se baziraju na zajednikoj borbi u toku prvog i drugog svjetskog rata i na kulturnim
vezama, koje odvajkada postoje izmeu naih naroda. Naa vlada eli najtjenje i najprijateljskije odnose sa francuskim narodom na politikom, kulturnom i ekonomskom
polju /Burno i dugotrajno aplaudiranje/, ali na alost moram primjetiti da u ponekim za
Jugoslaviju ivotnim pitanjima, kako francuska vlada tako i predstavnici Francuske u
nekim organizacijama Ujedinjenih nacija ne pokazuju razumjevanja. Moram da podvuem da dranje izvjesnih odgovornih francuskih krugova pod takvim osjetljivim pitanjima za Jugoslaviju nije u skladu sa prolosti, sa prolom saradnjom i zajednikom
borbom protiv istih neprijatelja. No ja vjerujem da e se ukloniti i te smetnje i da e
izmeu Jugoslavije i Francuske ponovo postojati puna saradnja.
Sa Rumunjskom postoje dobri odnosi. Uspostavljeni su ponovo redovni diplomatski odnosi sa dolaskom u nau zemlju rumunjskog ambasadora. Postoji dosta iva
izmjena ekonomskih dobara, to sve skupa predstavlja jaku garanciju da e odnosi
izmeu nae zemlje i Rumunjske biti i dalje najsrdaniji. /Burno odobravanje/.
Jugoslavija posmatra sa simpatijama napore maarske vlade da uspostavi im
bolje odnose sa Jugoslavijom, jer je to i naa elja da izmeu nae dvije susjedne zemlje postoji najtjenja saradnja u svakom pogledu.
Sa Grkom nai su odnosi normalni, ali naa vlada budno prati proces koji se
tamo odvija. Bilo bi svakako od ogromne koristi za trajan mir i saradnju balkanskih
naroda, ako bi Grka prebrodila im prije svoju krizu i grki se narod mogao koristiti
blagodatima istinske demokracije, koje je on svojim rtvama i patnjama zaista zasluio. /Burno aplaudiranje/.
Od Unre je naa zemlja do sada primila veliku pomo ba u najteim danima za
prehranu naeg stanovnitva, jer je naa zemlja uslijed ratnog pustoenja i zbog prologodinje sue u mnogim dijelovima ostala skoro potpuno bez hrane za stanovnitvo. Isto tako je pomo Unre imala veliku korist i za obnovu nae zemlje. Pomo Unre
nam je i dalje neophodna ba zbog gore navedenih razloga.
Naa delegacija sada se nalazi u Atlantik - Siti - u na konferenciji Unre, na kojoj
je Jugoslavija izabrana za lana centralnog komiteta. Nadamo se da e rjeenje ove
konferencije biti povoljno za Jugoslaviju, jer je ona jedna od prvih na skali razorenih i
opustoenih zemalja. /Odobravanje/.
177
S Albanijom i otaastvenofrontovskom Bugarskom postoje najsrdaniji odnosi.

S Albanijom imamo i trgovinski ugovor i postoji normalna izmjena dobara. Bez obzira
na neprijateljski stav bugarske opozicije prema Jugoslaviji, nai odnosi sa otaastvenofrontovskom Bugarskom baziraju se na nepokolebljivoj rijeenosti naroda Jugoslavije i Bugarske da produe putem koji odgovara njihovim tenjama, tj. nerazruivom
bratstvu i vrstim vezama. /Opte, jednoduno odobravanje i aplaudiranje/.
Sa velikim Sovjetskim Savezom odnosi nae zemlje su odlini. Oni su vanredno
srdani i potpuno odgovaraju tenjama naih naroda da njihova sudbina bude vrsto
povezana sa sudbinom naroda Sovjetskog Saveza. /Svi narodni poslanici ustaju. Nastaje
dug, frenetian aplauz/. Postoji puna ekonomska, kulturna i politika saradnja izmeu
naih dviju zemalja. Naroito moram podvui ogromnu pomo, osobito politiku pomo koju nam prua sovjetska vlada u svim pitanjima, koja tangiraju interese nae
zemlje. Ugovor o prijateljstvu i o uzajamnoj pomoi izmeu Jugoslavije i Sovjetskog
Saveza zaista nalazi svoju punu primenu u svakom pogledu. /Burno pljeskanje/. Isto
tako stvoreni su vanredno srdani odnosi i saradnja sa ostale dvije slavenske zemlje
Poljskom i ehoslovakom. /Jednoduno odobravanje. Svi poslanici ustaju sa svojih mesta. Burno aplaudiranje/. Sa Poljskom je nedavno stvoren trgovinski ugovor o izmjeni
dobara, a sada za vrijeme moga puta u Varavu u cilju prijateljske posjete bratskoj
nam zemlji, mi smo stvorili ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi. /Stojei narodni
poslanici burno aplaudiraju/.
Vrlo srdani prijem mene i mojih saradnika u Varavi i potpuna jednodunost u
gledanju na probleme koji se tiu obiju zemalja pokazali su da je ovim ugovorom prvi
put izmeu Jugoslavije i Poljske stvorena nerazruiva veza izmeu naroda Jugoslavije
i naroda Poljske. Na dolazak u ehoslovaku i boravak nekoliko dana tamo ostavio
je kod nas nezaboravnu sliku vanredne srdanosti i ljubavi ekog i slovakog naroda
prema narodima Jugoslavije. I u Pragu mi smo izmijenili gledita po raznim pitanjima
koja tangiraju obje zemlje. Doli smo do sporazuma, i to do vrlo lakog sporazuma, jer
su se naa gledita podudarala, da stvorimo isto tako ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu nae dvije zemlje. O tome je izdata deklaracija, a ugovor e se u
najskorije vrijeme potpisati u Beogradu. /Svi narodni poslanici ustaju sa svojih mesta.
Nastaje dugotrajno aplaudiranje/.
Stvaranje bilateralnih ugovora najprije sa Sovjetskim Savezom prole godine, a
sada sa Poljskom i ehoslovakom, ne predstavlja nita drugo nego loginu posljedicu
nedavne prolosti, kada su ove tri bratske nam zemlje bile isto tako napadnute kao i
Jugoslavija od istoga neprijatelja njemakih faistikih hordi i njihovih satelita. Ovi
ugovori predstavljaju loginu posljedicu onog krvlju zapeaenog bratstva izmeu slavenskih zemalja u toku prologa rata. Ovi ugovori i stvoreni su sa ciljem da se ukloni
opasnost agresije i ugroavanja mirnog razvitka nae zemlje. Ovi ugovori nisu smetnja
za stvaranje slinih ugovora i sa drugim zemljama. I na kraju, ovi ugovori predstavljaju
vanredno velik prilog miru, jer predstavljaju snanu branu protiv svih neprijatelja mira
i potpaljivaa rata. /Opte jednoduno odobravanje/.
Drugovi poslanici,
Eto, ja sam ovdje po mogunosti izloio u najkraim crtama smjernice nae vanjske politike. Iznio sam samo jedan mali dio onih tekoa na koje mi nailazimo. No, ja
ipak moram da naglasim da usprkos svemu dananja Federativna Narodna Republika
178
Jugoslavija uiva u svijetu kod miroljubivih naroda ogromne simpatije. Nije mi potrebno ovdje izlagati zbog ega su te simpatije. Moram samo da kaem da su narodi nae
zemlje zasluili te simpatije, ali da e ih znati i cijeniti.
Podnosei ovdje na ratifikaciju ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi sa bratskom nam Poljskom, ja sam uvjeren da ete vi potvrditi taj na akt, duboko vjerujui
da time potpuno udovoljujete tenjama naih naroda. /Svi narodni poslanici ustaju sa
svojih mesta. Dvoranom se prolamaju povici: iveo drug Tito! Nastaje burno i dugotrajno
aplaudiranje/.
/Ekspoze marala Tita o spoljnoj politici Jugoslavije, Trideset dana,
4, IV /april, 1946./, s. 1-15.
27. GOVOR EDVARDA KARDELJA NA ZASEDANJU

GENERALNE SKUPTINE OUN, 1949.25
Gospodine pretsednie, gospodo delegati,
eleo bih da se zadrim na nekoliko bitnih injenica koje su po miljenju nae delegacije od naroite vanosti za dananje meunarodne politike odnose, a posebno
za moju zemlju, FNRJ.
Mislim da treba pre svega istai da je razmimoilaenje izmeu rei i dela u dananjim meunarodnim odnosima zauzelo zaprepaujue razmere, to dolazi do izraaja i u ovoj kui. Neosporna je injenica da se vei deo spornih meunarodnih pitanja
pojavljuje ovde pred nama u veoma izmenjenom vidu.
S jedne strane, svakako je tano da je demokratska svest oveanstva poslednjih decenija, a naroito posle tvrde kole dva svetska rata, tako napredovala da je
danas veoma teko otvoreno braniti, na primer, neravnopravne odnose meu narodima, kolonijalni sistem, imperijalistiki ekspanzionizam, pravo velikih da nameu volju
manjim ili slabijim i tako dalje. Demokratsko miljenje obinih radnih ljudi postalo je
snaan faktor, bez obzira u kome se partiskom taboru nalaze.
S druge strane, svi znamo da to ne znai da je u praksi prestalo ono to demokratsko javno miljenje osuuje. Ne, ono se sprovodi dalje, ali se maskira raznim
propagandistikim trikovima. Porobljavanje drugih naroda, na primer, formalno je
igosano kao zloin, ali se ono i danas vri irokom primenom raznih politikih i ekonomskih sredstava. Formalno se priznaje ravnopravnost suverenih zemalja, ali neko
formalnim pobornici jednakost i suvereniteta vode vrlo malo rauna o toj jednakosti kada se radi o njihovim odnosima sa drugim zemljama. Dalje, vrlo iroku primenu
je, na primer,nala vanredno opasna taktika da toboe zbog zatite mira treba pretiti
ratom. I, konano, u trenutku kada se najvie govori o principu nemeanja u poslove
drugih zemalja, ovo je miljenje u praksi postalo glavno orue meunarodne politike
25
Edvard Kardelj (1910-1979), bio je potpredsednik vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije (1946-1953) i
ministar inostranih poslova (1948-1952). Pre toga, u privremenoj vladi Demokratske Federativne Jugoslavije bio je
potpredsednik i ministar za Konstituantu (1945-46). Ideolog samoupravljanja, kao visoki komunistiki funkcioner,
bio je na mnogim kljunim pozicijama u SFR Jugoslaviji.
179
velikih sila u sadanje vreme i glavni izvor opasnosti novih ratova. Ali sve ove injenice se uporno sakrivaju od javnog miljenja, a propaganda ih prikazuje u sasvim
drugom svetlu.
Kod nekih ljudi oigledno postoji tendencija da se OUN to vie pretvori u tribinu za propagandu ove vrste. Pitanje se prosto postavlja ovako: ili emo se mi ovde
natjecati govorima o miru zbog propagandnog efekta ili zbog toga da stvarno neto
za mir uinimo. A to znai da bismo se, ako zaista smatramo OUN vanim i neophodnim instrumentom mira i meunarodne saradnje, morali i u ovoj kui pre svega boriti
protiv tendencija da se tekua pitanja reavaju traenjem propagandnih efekata ili
natjecanjem u demokratskoj frazi, drugim reima, protiv razmimoilaenja izmeu rei
i dela, a za to da se meunarodni problemi razmatraju u ovoj kui po njihovoj pravoj
sutini.
Pred nama se stalno postavlja pitanje mogu li drave sa razliitim drutvenim sistemima da ive uporedo i da miroljubivo sarauju, obezbeujui vrst mir meu narodima.
Nema sumnje da je takva saradnja mogua i nuna, jer ako hoemo mir, onda
moramo obezbediti mir u konkretnim uslovima dananjeg sveta, to jest u uslovima
postojanja drava sa razliitim drutvenim sistemom. Razlike u drutvenom sistemu
same po sebi naravno ne predstavljaju izvor opasnosti rata, ako se drimo principa
nemeanja u unutranje poslove drugih drava.
Pre nekoliko dana ovde smo uli, na primer, kineskog delegata koji se pozivao na
pravi krstaki rat protiv komunizma, a ustvari to se svodi na rat protiv Sovjetskog Saveza. Razume se da se ne mogu bacati ovakvi pozivi, a u isto vreme govoriti o miru u svetu.
Mi smatramo da se to pitanje u sutini svodi na sledee: ako polazimo sa stanovnitva
da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje, kao i na to da u svojoj dravi sam ureuje svoj nain ivota, onda je miroljubiva saradnja meu dravama sa razliitim drutvenim sistemom oigledno potpuna mogua. A, nasuprot tome, ako se napusti taj princip,
onda je opasnost za mir oigledna ne samo kada se radi o dravama razliitog drutvenog sistema nego i kada se radi o odnosima izmeu drava istog drutvenog sistema.
Opasnost rata, dakle, ne preti od razlika u drutvenom poretku, nego od imperijalistikih i antidemokratskih tendencija u meunarodnim odnosima, od gaenja principa ravnopravnosti drava i naroda, od ekonomske eksploatacije drugih naroda, ode
meanja u unutranje stvari drugih zemalja i tome slino.
Ba zbog toga u naoj eposi moraju i nastojanja za uvrivanja mira biti povezana sa upornim i stalnom borbom za ravnopravne odnose meu narodima i dravama, za uvrivanje nezavisnosti malih drava, za stvaranje ekonomskih i drugih
uslova, njihove nezavisnosti i za otstranjenje mnogobrojnih formi diskriminacije i
ekonomskog i politikog pritiska u meunarodnim odnosima. Samo se tim putem
mogu stvoriti pravi uslovi za stvarnu ravnopravnu meunarodnu saradnju. Ova su
pitanja, ustvari, probni kamen za iskrenost miroljubivih rei i deklaracija. Ne moe
se pretiti manjim ili slabijim zemljama, gaziti njihovo pravo da samostalno ureuju
svoj ivot, ekonomski ih eksploatisati ili porobljavati, a istovremeno priati o miru.
Ne moe se govoriti o zastarelosti principa ravnopravnosti suvereniteta, o potrebi
svetske vlade ili svetske drave koja bi legalizovala ekonomsku i politiku svetsku
hegemoniju ove ili one velike sile, a istovremeno tvrditi da je sve to na liniji obezbeenja mira. Ne moe se neka vlada obasuti svakojakim pretnjama, ako ova vlada
trai vie demokratizma i ravnopravnosti u odnosima meu dravama, a istovremeno
180
govoriti o nemeanju u unutranje poslove drugih zemalja i protiv upotrebe ratne

pretnje kao sredstva reavanja meunarodnih sporova.
Delegacija FNRJ smatra da takve pojave pretstavljaju veliku opasnost i stalni izvor rata.
Razume se da je pitanje ravnopravnosti i nezavisnosti manjih zemalja tesno
povezana sa pitanjem njihovog ekonomskog napretka, i pre svega, pravca razvitka njihove ekonomike. U dananjem svetu suprotnosti izmeu gomilanja blagodeti
tehnike i opteg ekonomskog razvitka u razvijenim zemljama, pre svega u nekoliko
velikih razvijenih zemalja, i zaostalosti u nedovoljno razvijenim, sadri u sebi opasnost za normalne meunarodne odnose. Niko ne moe negirati obavezu i dunost
meunarodnog objedinjavanja, kakvu pretstavlja OUN da reava ovaj problem davanjem pomoi nerazvijenim zemljama u smislu Povelje UN sa ciljem to veeg i
to breg razvitka vlastitih snaga nerazvijenih zemalja i jaanja njihove nacionalne
nezavisnosti.
Razume se da je apsurdno govoriti o ravnopravnosti ekonomskoj i politikoj saradnji, ako se polazi sa stanovita da ekonomika manjih ili slabije razvijenih zemalja
mora biti samo dodatak ekonomici krupnih i razvijenih zemalja i izvor za njihove ekstraprofite, a ne sa stanovita podizanja ekonomske snage i blagostanja svake zemlje,
sa stanovnitva maksimalnog razvijanja njenih proizvodnih snaga i jaanja njene nezavisnosti i ravnopravnosti.
Ba zato je davanje ekonomske pomoi kao sredstva za razvitak i jaanje dravne
nezavisnosti nerazvijenih zemalja u dananjem svetu potpuno otvoreno pitanje. Nema sumnje da je ovo pitanje najslabija strana u radu OUN, ma da bi njegovo reenje
trebalo da budu meu najvanijim njenim zadacima.
Istina, Ujedinjene nacije su zapoele na poslednjih skuptini, a u okviru svog budeta, tehniku pomo, a sada je u toku akcija za takozvanu proirenu pomo kroz
Ujedinjene nacije i specijalizovane agencije. To je samo po sebi svakako pozitivan korak, meutim, potpuno je jasno da sama tehnika pomo moe doneti jednoj nerazvijenoj zemlji tek vrlo minimalne koristi, ako ona nema uz to i sredstva za primenu ove
tehnike.
Meutim, mi smatramo da u savremenom svetu postoje realni materijalni uslovi
za nagli ekonomski razvitak nedovoljno razvijenih zemalja. Pristupiti pravilno reavanju tog pitanja, na takav nain da slabije razvijene nacije mogu da se oslone na ekonomsku podrku OUN, znailo bi uiniti ogroman korak dalje u obezbeenju stvarne
nezavisnosti mnogih zemalja, a time i za uvrivanje mira.
Uostalom, stav Jugoslavije po svim pitanjima poznat je iz rada jugoslovenske delegacije u OUN od njenog postanka. Ali, ve godinu i po dana pred moju zemlju postavlja se novo pitanje pitanje odbrane njene nacionalne nezavisnosti i integriteta.
Mislim na spor izmeu Vlade SSSR i Vlade FNRJ.
Kada govorim o razmimoilaenju izmeu rei i dela, ne mogu a da se ne osvrnem
na antidemokratsku praksu Vlade SSSR prema FNRJ, o kojoj se u poslednje vreme veoma mnogo raspravlja u svetskoj javnosti.
Konkretni postupci SSSR prema Jugoslaviji govore o tome da Vlada SSSR nije
uvek tuma savremenih tenji pristalica mira i demokratije. Mi uvaavamo pozitivne
i napredne stavove Vlade SSSR u korist mira i miroljubive saradnje meu narodima,
kojima smo davali i kojima emo davati svoju podrku ali mi ne moemo a da istovre-
181
meno kod nje u nizu pitanja ne konstatujemo duboko razmimoilaenje izmeu rei i
dela, to je naroito dolo do izraaja u odnosima SSSR prema FNRJ. Ne moe se govoriti o nemeanju u unutranje stvari drugih drava, a istovremeno zauzimati takav
stav kakav danas zauzima. Vlada SSSR prema jednoj vladi nezavisne zemlje, kao to je
Jugoslavija. Ne moe se govoriti o miroljubivosti a istovremeno obasipati Jugoslaviju
takvim pretnjama, kako to ini Vlada SSSR.
Sve to dobija naroito znaaj, kada se uzme u obzir da ona zauzima takav stav
prema jednoj zemlji za koju kako sovjetska vlada tako i itav svet znaju da ne uiva
podrku nikakvih blokova, da nije zakljuivala nikakve tajne paktove niti stupila u bilo
kakve vojne obaveze sa bilo kojim protivnicima SSSR. Oigledno zbog toga sovjetska
vlada i smatra da moe da upotrebljava prema njoj takve neobine metode diplomatik kakve su u istoriji potpuno nepoznate i ije otkrie svakako ne slui na ast Vladi
SSSR.
Ali narodi Jugoslavije, koji su svojim sopstvenim snagama i vanredno tekim rtvama u uslovima Drugog svetskog rata izvojevali sebi nacionalno i socijalno osloboenje, ele da u svojoj zemlji urede socijalistiki ivot na svoj nain, jer su uvereni da
je to ne samo u njihovom sopstvenom interesu, nego i u interesu ravnopravne saradnje meu narodima, u interesu mira i napretka oveanstva. Oni to ele zbog toga to
cene sve ostale narode, to cene njihovu kulturu, istoriju, njihovo pravo da ive i da
se razvijaju kao ravnopravni narodi, njihovo pravo da daju svoj doprinos stvari opteg
napretka oveanstva.
Kao i uvek u slinim situacijama u istoriji, i ovde se zamagljuje prava idejna i materijalna sutina spora, a uz pratnju nezapamene hajke kleveta i lai, hajke kakvoj
se teko moe nai primer u istoriji, vri se na nau zemlju pritisak svim moguim
sredstvima da se podvrgne tuim hegemonistikim tendencijama. Organizuje se ekonomski pritisak koji se razvio da gotovo potpune ekonomske blokade Jugoslavije od
strane istono - evropskih zemalja, pa se, zatim dugakim i neuobiajenim notama i
otvorenim pretnjama pokuava uticati na ljude slabih nerava u naoj zemlji a sve to
se dopunjava demonstrativnim kretanjem trupa i mnogim pograninim incidentima.
Dovoljno je pomenuti da je samo u roku od 1. jula 1948. pa do 1. septembra ove godine zabeleeno 219 oruanih incidenata izazvanih od strane Albanije, Bugarske, Rumunije i Maarske, a uz to i 69 povreda naeg vazdunog prostora. Dalje, rukovodstvo
Demokratske armije Grke upotrebljavala se da bi se sadanji poloaj u Grkoj iskoristio za politiko klevetanje Jugoslavije, to jest zemlje koja je do jue bila napadana
zbog svojih simpatija za taj pokret. Organizuje se znaajan deo tampe, radija i tako
dalje u itavom svetu da iri najprljavije izmiljotine i psovke na raun nae zemlje.
Pored svega toga jo se organizuju provokatorski procesi, kao to je proces Rajka u
Maarskoj, koji po svojoj makijavelistikoj fantaziji u pogledu optubi protiv Jugoslavije, zauzima posebno mesto u istoriji meunarodnih provokacija. Tu se, bez ikakvih
skrupula, i ak bez naroitog napora da se laima da uverljiviji spoljni izgled ili da se
zaglade oigledne kontradikcije, bacaju itavom svetu u lice takve prljave izmiljotine
da bi se oklevetala Jugoslavija, da se ovek mora zaprepastiti nad moralnim likom organizatora takvih mranih i prljavih lakrdija. Ali sve to je organizatorima ovog procesa
bilo potrebno da bi dokazali kako je Jugoslavija agresivna zemlja, kako je pripremila
nita manje nego oruanu invaziju protiv svih narodno-demokratskih zemalja. Time se
i hoe opravdati agresivni pritisak koji se danas vri na Jugoslaviju.
182
Gospodin Viinski nije o svemu tome rekao ni jednu jedinu re, iako se svetska
javnost time bavi mesecima. Meutim, jugoslovenska delegacija ne smatra da moe
utati o tom pitanu, jer se ono u sutini javno pokazalo ne kao pitanje nekog povrnog
ideolokog spora, nego kao pitanje hegemonistikih tendencija prema naoj zemlji,
to jest prema jednoj nezavisnoj zemlji koja nikoga ne ugroava i nikome ne preti nego
izgrauje socijalistiku privredu i zato joj ne treba nita drugo nego mir.
Branei svoju nezavisnost i borei se za ravnopravne odnose meu narodima,
narodi Jugoslavije se ustvari bore za uslov ljudskog napretka, naime za pravo svakog naroda da nesmetano razvija svoje stvaralake snage. Oni, pritom, ne polazi od
nekog egoistikog, uskog nacionalizma, od nekog odsustva elje za saradnjom sa
drugim narodima niti od neke apsurdne uverenosti da bilo koji narod moe da ivi
odvojen od ostalog oveanstva, nego zbog toga to su svesni da napredak oveanstva ne moe ii drugim putem nego to su svesni da napredak oveanstva ne moe
ii drugim putem nego sve irim oslobaanjem stvaralakog energija naroda, a to
se moe postii samo oslobaanjem naroda od svake vrste tue hegemonije. A to je
istovremeno i jedini put ka istinski ravnopravnoj meunarodnoj saradnji, ka vrstom
miru.
Gospodin Viinski je u svom govoru otro osudio kako hukanje na rat tako i
politiku upotrebljavanja ratnih pretnji. On je, takoe, naglasio da Vlada SSSR uvek
ostaje pristalica ravnopravnosti meu dravama. On je u tom duhu predloio i rezoluciju ovoj skuptini, u kojoj Vlada SSSR naroito istie svoju privrenost reenju
svih sporova mirnim sredstvima. Meutim, jugoslovenska delegacija mora istai da
je Vlada SSSR obavezna da taj svoj stav pre svega u praksi primeni tamo gde to moe najlake uiniti, to jest prema jednoj zemlji koja se ne nalazi ni u kakvom bloku,
koja nikoga ne ugroava i koja geografski nije daleko od SSSR, to jest prema FNRJ.
To utoliko pre nego to je gospodin Viinski u svom govoru pred Skuptinom ponovo
naglasio da SSSR eli miroljubivu saradnju na ravnopravnoj osnovi sa svim onim zemljama koje hoe da sarauju pod istim uslovima. Jugoslovenska delegacija eli da
istakne da je Jugoslavija zainteresovana ba za takvu i samo za takvu saradnju i zato
je na nju uvek spremna.
Na kraju hteo bih se dotai jo poslednjeg predloga koji je sovjetska delegacija
podnela Skuptini. Kao i prema svome predlogu u pravcu uvrenja mira, jugoslovenska delegacija sutinski zauzima pozitivan stav i prema tom predlogu. Meutim,
jugoslovenska delegacija smatra da e predloeni pakt moi zaista biti ozbiljan doprinos stvari mira samo ako on bude otvoren pristupanju svim onim dravama koje
to budu elele, jer u pitanju mira zainteresovane su sve drave, kako velike tako i
male.
Mi smo daleko od toga da ne raunamo sa stvarnom ulogom koju danas igraju
velike drave u ivotu oveanstva, a pogotovu u pitanju obezbeenja mira. Ali, mi
smatramo ravnopravni saradnju manjih zemalja u svim naporima za uvrenja mira
neophodnim uslovima da mir bude ne samo mir za velike sile, nego i mir ravnopravnih
naroda, mir za sve a ne samo za one koji imaju u svojim rukama najvie sile.
/Govor druga Edvarda Kardelja na zasedanju Generalne skuptine OUN,
Trideset dana, 46, VII /oktobar, 1949./, s. 1-5/
183
28. LANAK KOE POPOVIA, DRAVNOG SEKRETARA ZA INOSTRANE

POSLOVE, O EVROPSKOJ SARADNJI I INTEGRACIJI, 1954.26
injenica to se danas u Evropi i u svetu, pa i u naoj zemlji, posveuje tolika panja pitanjima evropske saradnje i integracije, nije nimalo sluajna. Aktuelnost ovih
pitanja proizlazi iz postojeih odnosa u svetu i iz nunosti da se, kroz reavanje otvorenih evropskih pitanja, stvore povoljni uslovi za usku meusobnu saradnju evropskih
drava i za njihov zajedniki doprinos miru u svetu.
Evropa je izala iz Drugog svetskog rata razruena, osiromaena i podeljena. Ekonomska i politika nezavisnost niza evropskih zemalja, ako nije sasvim iezla ozbiljno je ugroena. Niz krupnih nereenih pitanja jo vie komplikuje stvoreno stanje.
Oigledno je da, u takvim uslovima, Evropa teko moe igrati ulogu pozitivnog
i konstruktivnog faktora svetske politike. Uticaj Evrope na svetska politika zbivanja
sveden je na skromne razmere. Moglo bi se skoro rei da esto dolaze do izraza njegovi negativni aspekti, i to kroz nerealno nastojanje da se zadre ranije steene pozicije
u vanevropskim zemljama.
Poto su svi raniji pokuaji da se ree otvorena evropska pitanja i da se Evropa
politiki i ekonomski konsoliduje dali uglavnom samo neznatne privremene rezultate,
nuno se postavilo pitanje iznalaenja novih puteva. A to dovelo do pojave niza konkretnih planova i jo nekonkretizovanih ideja o saradnji i integraciji.
Nema sumnje da se u traenju reenja pojedinih konkretnih evropskih pitanja,
kao i pitanja poloaja i uloge Evrope kao celine, mora voditi rauna o postojeim meunarodnim odnosima i o potrebi obezbeenja od eventualne agresije. Uinila bi se,
meutim, velika pogreka, ako bi se evropskoj saradnji dala samo takva jednostrana
orijentacija, jer bi to neizbeno dovelo do suavanja njene koncepcije i do ustaljenja
postojee podele Evrope. A ve je postalo dovoljno oigledno da zadovoljavajue i
trajno reenje evropskih pitanja nije moguno nai ako se njima prilazi sa stanovita
suprotnih interesa dvaju postojeih blokova, ili to je jo gore, sa stanovita nepomirljivih ideolokih frontova.
Naa zemlja je ozbiljno zainteresovana na reavanju evropskih pitanja i na saradnji evropskih zemalja. Kroz borbu za svoju nezavisnost i kroz svoju politiku na Balkanu,
konsolidujui mir u jednom vrlo osetljivom delu Evrope, doprinosimo stvaranju povoljnih uslova za saradnju evropskih drava i konsolidaciju Evrope kao celine. Mi emo i dalje ii tim putem, nastojei da na doprinos evropskoj saradnji bude to konstruktivniji.
U skladu sa tom naom tenjom, mi se upravo nalazimo u fazi traenja onih i
onakvih praktinih reenja, kroz koja bi se na najpogodniji nain konkretizovala saradnja nae zemlje sa onima od postojeih organizovanih oblika evropske saradnje,
koji su se svojim dosadanjim postojanjem i aktivnou pokazali kao najefikasniji.
/Koa Popovi, Evropska saradnja i integracija, Meunarodna politika,
103, Beograd, 1954, s. 3./
26
Koa Popovi /1908-1992/, bio je lan Saveznog izvrnog vea i dravni sekretar za inostrane poslove SFR Jugoslavije /1953-1965/. Naelnik Generaltaba JNA i publicista, Popovi je bio na mnogim fisokim funkcijama reima SFR
Jugoslavije. Studirao je filozofiju u Parizu.
184
29. EKSPOZE DRAVNOG SEKRETARA ZA INOSTRANE POSLOVE

KOE POPOVIA U SAVEZNOJ NARODNOJ SKUPTINI
O SPOLJNOJ POLITICI FNRJ, 1955.27
U ovom ekspozeu nemam nameru da dam detaljan pregled i analizu nae spoljnopolitike aktivnosti u toku ove godine. Takav izvetaj e podneti, kao obino, Savezno
izvrno vee ovoj Skuptini na kraju godine. elim ovde samo ukazati na neke politike
dogaaje koji su u toku ove godine odigrali znaajnu ulogu u poputanju zategnutosti
u svetu i osvrnuti se na razvoj i odnose nae zemlje sa spoljnim svetom u ovom periodu.
Politika hladnog rata koja je posle Drugog svetskog rata godinama karakterisala meunarodne odnose, pretrpela je u toku godine 1955 ozbiljne promene. Duh
eneve kao izraz jedne opte tendencije i opte tenje za mirom i miroljubivim odnosima, dobio je pravo graanstva u spoljnoj politici velesila i zemalja sveta uopte. I
danas o tome moraju voditi rauna svi dravnici koji ne ele da njihova politika bude
izolovana i da pretrpi neuspeh.
Materijalna ravnotea, koja je postignuta izmeu dva bloka i saznanje o unitavajuem razaranju koje bi doneo rat voden nuklearnim orujem, spadaju meu glavne
objektivne inioce koji su omoguili poputanje meunarodne zategnutosti u svetu.
Sastanak velike etvorice u enevi na kome su efovi etiri velesile sa svoje strane zakljuili da sporna meunarodna pitanja, koja su dosada izgledala nereiva /evropska
bezbednost, ujedinjenje Nemake, razoruanje, odnosi Istok Zapad/, treba poeti
reavati realistikim prilaenjem i miroljubivim sredstvima, dao je snaan potstrek
daljem pozitivnom razvoju dogaaja.
Mi smo ubeeni da se ona konstruktivna orijentacija koja se naziva Duh eneve
ne da i nee moi oterati sa svetske pozornice. Svetsko javno miljenje dolazi svakog
dana sve vie do uverenja da ratovi kao sredstvo za reavanje meunarodnih problema
pretstavljaju zloin protiv oveanstva koji se ne sme vie dozvoliti, da se zato sporna
pitanja u svetu moraju reavati miroljubivim sredstvima, dogovorima i kompromisima
i da ovladavanje nuklearnom energijom stvara uslove i prua osnovu za postizanje
trajnog mira i opteg blagostanja.
Federativna Narodna Republika Jugoslavija je, primenjujui svoju politiku aktivne koegzistencije, i u toku ove godine inila krupne napore u cilju maksimalnog doprinosa poputanju meunarodne zategnutosti. Ona je najdoslednije nastojala i zaloila
se da sporna pitanja s drugim zemljama, a naroito sa svojim susedima, reava putem
pregovora i sporazuma.
NAI ODNOSI SA SSSR
Na toj liniji postignuti su znaajni rezultati, naroito u odnosima sa SSSR-om.
Moemo rei da su se ti odnosi u toku ove godine toliko popravili da su postavljeni solidni osnovi za miroljubivu, ravnopravnu, konstruktivnu i prijateljsku saradnju.
Vlada FNRJ je smatrala, kao i vlada SSSR, da je nuno korenito popraviti ranije
nenormalne odnose izmeu naih zemalja.
27
Isto kao i napomena br. 26.
185
Kao rezultat takvih nastojanja nae vlade kao i vlade SSSR, dolo je do posete
Jugoslaviji delegacije Sovjetskog Saveza, s pretsednikom vlade Bulganjinom i lanom
Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Hruovom na elu. Dolazak delegacije vlade SSSR u
Beograd i neposredni lini kontakti najviih pretstavnika dveju zemalja, kao i rezultati
postignuti tom prilikom bili su od odluujueg znaaja za dalji povoljan tok i razvoj
naih meusobnih odnosa. Ova konstruktivna i miroljubiva inicijativa sovjetske vlade
naila je na puno razumevanje i priznanje u naoj zemlji i u celom svetu.
U deklaraciji dveju vlada koja je potvrena potpisima pretsednika FNRJ Tita i
pretsednika vlade SSSR Bulganjina nali su svoju afirmaciju principi miroljubivih i
ravnopravnih odnosa meu narodima, kao to su: potovanje suvereniteta i integriteta, nezavisnosti i ravnopravnosti odnosima meu dravama uopte, nunost miroljubive koegzistencije meu dravama, bez obzira na ideoloke razlike i razlike u
drutvenom ureenju, uzajamno potovanje i nemeanje u unutranje stvari, da su
pitanja unutarnjeg ureenja i razliitih formi razvitka socijalizma stvar svake pojedine zemlje kao i jasna konstatacija da politika blokova pretstavlja opasnost za mir. Ovi
principi su veran izraz celokupne dosadanje spoljnopolitike aktivnosti vlade FNRJ.
Na podruju odnosa izmeu dve zemlje deklaracija precizira da e se u interesu
njihovog normalnog i prijateljskog razvoja a u cilju proirenja saradnje, preduzeti sve
mere za uvoenje normalnog ugovornog stanja u oblasti ekonomskih i kulturnih odnosa, kao i na drugim podrujima. U deklaraciji su nali svoga odraza i principi o pitanju razmene iskustava izmeu politikih, drutvenih, sindikalnih i drugih organizacija
dveju zemalja, principi koje naa zemlja ve od ranije primenjuje u odnosu na sline
organizacije drugih zemalja u Evropi i u svetu.
Ovom bih prilikom istakao samo neke najvanije momente iz oblasti naih meudravnih odnosa posle beogradskih razgovora:
Pretsednik Republike Tito prihvatio je predlog vlade SSSR da uini posetu Sovjetskom Savezu. Ova poseta e nesumnjivo pretstavljati snaan izraz reenosti dveju
vlada da u odnosima izmeu dve zemlje i na planu meunarodne saradnje produe
onim putem za koji su se dve vlade ve opredelile u Beogradu.
Uspeno su zavreni pregovori o regulisanju sovjetskih potraivanja nastalih u
toku i posle rata kao i jugoslovenskih potraivanja nastalih u periodu nenormalnih odnosa izmeu dve zemlje. elim da istaknem da je vlada Sovjetskog Saveza u tim pregovorima pokazala razumevanje i uviavnost za nae opravdane zahteve, to je dovelo
do otpisivanja potraivanja prema naoj zemlji u visini od preko 90 miliona dolara.
Moe se rei da su zajednika nastojanja u primeni deklaracije nala svoj najvidniji odraz na podruju ekonomskih odnosa. U avgustu ove godine, u Moskvi je potpretsednik Saveznog izvrnog vea drug Tempo, potpisao s potpretsednikom Sovjetske
vlade Anastasom Mikojanom protokol o meusobnim ekonomskim odnosima i saradnji. Protokol predvia sklapanje odgovarajuih sporazuma na osnovu kojih Jugoslavija
dobija vrlo znaajne valutne i investicione kredite, uz povoljne uslove, a takoe je
ugovoreno i sklapanje sporazuma o tehnikoj saradnji i razmeni iskustava. Protokol
predvia i poveanje trgovinske razmene koja e u ovoj godini dostii sumu od blizu
40 miliona dolara u oba pravca, a u godinama 19571960 sumu od oko 70 miliona
dolara u oba pravca. Postignuti rezultati u oblasti ekonomskih odnosa su svakako korisni po obe strane, a njihov znaaj za nau zemlju ogleda se i u tome to se proiruju
mogunosti uspenog reavanja vanih pitanja nae privrede.
186
U toku ove godine izmeu nae zemlje i Sovjetskog Saveza sklopljeni su jo i

aranmani:
- o vazdunom saobraaju na relaciji Beograd Moskva;
- o regulisanju uzajamnih odnosa u oblasti PTT slube, i o razmeni filmova.
U cilju boljeg meusobnog upoznavanja i razumevanja dolo je do uzajamnih
poseta parlamentarnih, novinarskih i nekih drugih delegacija dveju zemalja, pri emu
treba naglasiti da su poseta delegacije Savezne narodne skuptine Sovjetskom Savezu
kao i poseta delegacije Vrhovnog sovjeta SSSR-a naoj zemlji bile od posebnog znaaja za bolje meusobno upoznavanje i stvaranje uzajamnog poverenja.
Stepen naune, kulturne i sportske saradnje sa SSSR karakterie se u ovoj godini uzajamnim gostovanjem individualnih ili grupa reproduktivnih umetnika, prvim
kontaktima naunih, kulturnih i prosvetnih radnika kao i irim kontaktima sportista
FNRJ i SSSR.
Vlada FNRJ e i nadalje razvijati svoje odnose sa SSSR u skladu sa svojom miroljubivom politikom saradnje i sporazumevanja meu narodima. Mi sa zadovoljstvom
konstatujemo da je obostrana dobra volja, usmerena na dalje razvijanje prijateljskih
odnosa izmeu dve zemlje, dovela do zavidnih rezultata koji su posluili interesima
obeju zemalja i interesima uvrenja mira uopte u svetu.
Rukovoena eljom da na bazi poznatih principa svoje spoljne politike ima dobre odnose sa svim zemljama, Vlada FNRJ je i u toku ove godine ulagala napore za
poboljanje odnosa i stvaranje povoljne atmosfere za reavanje otvorenih pitanja
i s drugim zemljama Istone Evrope. Ova nastojanja Vlade FNR Jugoslavije nailazila su u veoj ili manjoj meri na odgovarajue razumevanje i pozitivan odziv kod
vlada pomenutih zemalja, tako da se protekli period karakterie konstantnim poboljanjem meudravnih odnosa Jugoslavije sa ovim zemljama. Principi izraeni u
Beogradskoj deklaraciji vlada FNRJ i SSSR pozitivno su se odrazili na nae odnose
s ovim zemljama.
Obostrana elja za uspostavljanjem boljih odnosa izraena je u zakljuivanju niza
ugovora od obostrane koristi, kao to su trgovinski i platni sporazumi, u uspostavljanju kulturnih veza i razmeni kulturnih i naunih radnika, razmeni filmova, proirenju
sportskih veza itd., a sa susednim zemljama u reavanju graninih i drugih pitanja od
obostranog interesa kao to su saobraaj, vodoprivreda i sl.
Istine radi, treba ipak istai injenicu da neke od vlada susednih istonoevropskih
zemalja nisu uvek pokazale dovoljno spremnosti za reenje nekih vanih pitanja u
naim odnosima, kao to su, naprimer, pitanje ekonomskih potraivanja, ispravljanja
nepravdi prema naim nacionalnim manjinama, regulisanje pravnog poloaja naih
dravljana itd. Vlada Jugoslavije gaji nadu da e u skoroj budunosti i ta pitanja nai
svoja pravina reenja i da e se tako otkloniti smetnje daljem razvitku dobrosusedskih odnosa.
ISTONOEVROPSKE ZEMLJE
U naim odnosima s Poljskom odvija se postepeni i stalni napredak, i to se ogleda u povoljnom reenju niza pitanja meudravne saradnje. Poetkom ove godine
sklopljen je povoljan trgovinski sporazum, ija se realizacija odvija na zadovoljavajui
nain. Postignuti su i dobri rezultati u oblasti kulturne i sportske saradnje i usposta-
187
vljeni kontakti meu naunim institucijama i strunim udruenjima, kao i meu omladinskim i sportskim organizacijama dve zemlje.
Ovih dana poeli su u Varavi pregovori o trgovinskoj razmeni u iduoj godini, o
regulisanju meusobnih ekonomskih potraivanja, o sklapanju investicionog sporazuma, sporazuma o tehnikoj saradnji i vazdunom saobraaju. Mi se nadamo u povoljan
ishod ovih pregovora.
U odnosima izmeu nae zemlje i ehoslovake postignut je dalji napredak.
Ostvaruje se saradnja na naunom, kulturnom i sportskom polju, a isto tako dolo je i
do uzajamnih poseta delegacija nekih drutvenih organizacija /sindikalne i zadrune
organizacije/.
U jugoslovensko-ehoslovakim privrednim odnosima takoe su postignuti znatni rezultati u toku ove godine. Osnovicu tih odnosa ini trgovinski i platni sporazum
za sada skromni obim pretstavlja poetak jedne ire i svestranije ekonomske saradnje obostrano korisne. U neposrednoj budunosti pretstoji nam regulisanje uzajamnih
ekonomsko-finansiskih potraivanja. Verujemo da e se to pitanje uspeno reiti na
obostrano zadovoljstvo.
Nai odnosi s NR Bugarskom odvijaju se u duhu meusobnog razumevanja i obostrane elje za unapreenjem tih odnosa. Reen je niz konkretnih pitanja i sklopljen
je izvestan broj sporazuma kojima se reguliu granini, zatim ekonomski, saobraajni
i drugi odnosi na obostranu korist. Pri tome treba istai da se s bugarske strane u toku ove godine pristupilo podmirenju potraivanja naih eleznica u iznosu od oko 3
miliona dolara.
U isteklom periodu s Rumunijom smo regulisali neka pitanja vana i korisna po
obe zemlje, kao naprimer, ureenje reima na dravnim granicama, u oblasti eleznikog i renog saobraaja itd. U ovom periodu zakljuen je i trgovinski sporazum, koji se
sada poinje ostvarivati. Osim toga, preduzeti su s obe strane prvi koraci ka saradnji
na kulturnom, naunom i sportskom polju i moe se oekivati da e u iduoj godini
biti postignuti vei rezultati.
Meutim, ovom prilikom treba istai jedno pitanje koje oekuje svoje pravedno
reenje, a to je pitanje statusa i prava nae nacionalne manjine u Rumuniji. S rumunske strane pokazana je ve izvesna spremnost za reavanje tog pitanja, ali nain na
koji se ovo pitanje dosad reavalo ne moe da zadovolji opravdana oekivanja nae
nacionalne manjine. Zato mi oekujemo da e s rumunske strane biti uloeni novi napori za potpuno i pravino reenje ovog pitanja.
U toku ove godine postignut je izvestan napredak u odnosima izmeu Jugoslavije i NR Maarske, poto su reena ili su u toku reavanja pojedina otvorena pitanja:
zakljuen je sporazum o vodoprivrednim pitanjima, o plovidbi Tisom, kao i jo neka
pitanja. Pored toga, zakljuen je trgovinski i platni sporazum i sporazumi o graninim
pitanjima.
Treba ovom prilikom, meutim, da podvuem da postoje jo neka nereena pitanja, koja pretstavljaju ozbiljnu prepreku normalnijem razvijanju uzajamnih odnosa, a
za ije pravino reenje Vlada Jugoslavije, i pored uloene dobre volje, nije naila na
razumevanje na drugoj strani. Tu mislim na naa finansiska potraivanja o kojima su u
septembru bili otpoeti pregovori koji su zbog ovakvog stava maarske vlade morali biti
prekinuti i to pre svega, ona koja proistiu iz potpuno jasnih ugovornih obaveza Maarske prema Jugoslaviji. Vlada FNRJ pridaje poseban znaaj ovom pitanju i saoptila je
188
svoje stanovite o tome maarskoj vladi ve pre mesec dana. Mi oekujemo da e vlada
NR Maarske pokazati spremnost za njegovo reenje i u najblioj budunosti pristupiti
izvrenju svojih ugovornih obaveza.
U poslednje vreme vlada NR Albanije pokazala je spremnost za reavanje nekih
od postojeih pitanja, nastalih u ranijim odnosima. Vlada FNRJ oekuje da se regulisanjem i ostalih pitanja stvore osnovi za dalji razvoj dobrosusedskih odnosa izmeu
nae dve zemlje.
ENEVSKA KONFERENCIJA
U mesecu julu sastali su se u enevi efovi etiri vlade, Francuske, SAD, Sovjetskog Saveza i Velike Britanije i prvi put posle dugog perioda hladnog rata
razgovarali u duhu uzajamnog razumevanja, dobre volje i reenosti da se putem
metoda pregovora i saradnje stvori povoljnija atmosfera i pokua nai reenje nekih krupnih meunarodnih problema, za koje odgovornost pada prvenstveno na
velike sile.
Preovladavanje takve tendencije u meunarodnim odnosima ako se ona nastavi,
to, po svemu sudei, izgleda da hoe i omoguilo bi dalje potiskivanje hladnog rata.
Nema sumnje da sama konferencija efova vlada, time to je ozvaniila ovu novu
atmosferu u odnosima izmeu Istoka i Zapada, pretstavlja krupan meunarodni dogaaj i da je izvrila znaajan pozitivan uticaj na dalji razvitak meunarodnih odnosa
u celini.
Izbijanje, u meuvremenu, na povrinu nekih dosad latentnih, potisnutih problema na raznim podrujima sveta, koji su u velikoj meri posledica blokovskih suprotnosti, nikako se ne moe iznositi kao argumenat protiv enevskog duha. Oigledno je,
naprotiv, da e se i oni moi reiti jedino onim metodama koje su se poele primenjivati u enevi. Rezultati julskog sastanka, ustvari, su pokazali da oveanstvo moe s
veim poverenjem gledati u budunost, ali su potvrdili i to da je potrebno jo mnogo
napora i strpljenja da bi se reila jo nereena pitanja i uvelo jedno novo, zdravije stanje u meunarodnim odnosima.
Neu ovde davati definitivniju ocenu sadanje enevske konferencije, jer je ona
jo u toku. A o samim pitanjima koja se tamo tretiraju jasno je i iscrpno izneo stav
jugoslovenske Vlade drug Kardelj u svom referatu povodom Dana Ujedinjenih nacija.
U svakom sluaju, nema nikakve sumnje da bi svaka saglasnost, ma najpre i sasvim skromna, o postepenom eliminisanju sadanjih evropskih suprotnosti i makar
delimini rezultati u ogranienju naoruanja pretstavljali vrlo znaajan prilog daljem
poboljanju meunarodne situacije i stvorili uslove za uspeno reavanje i ostalih meunarodnih pitanja.
Mislim da ovde treba napomenuti i to da su obe enevske konferencije potvrdile,
izmeu ostalog, uverenje i ve mnogo puta izraen stav i ocenu jugoslovenske Vlade o
mogunosti i neophodnosti reavanja meunarodnih problema putem mirnog sporazumevanja i konstruktivne saradnje koji treba da zamene sve tee odrivu koncepciju
pregovora sa pozicija snage.
Mi pritom vrlo dobro znamo da reavanje pojedinih znaajnih problema i izgradnje svetskog mira nije samo stvar velikih sila, ve da trai aktivnu saradnju i napor svih
velikih i malih zemalja.
189
enevska konferencija, a i zajednika direktiva efova vlada ministrima inostranih poslova, stavile su u zadatak konferenciji ministara koja se upravo odrava da
potrai konkretna reenja pitanja evropske bezbednosti i nemakog pitanja, razoruanja i unapreenja odnosa Istok-Zapad. Oigledno je da je na osnovu postignute ravnotee snaga u Evropi i u svetu dolo do faktinog pribliavanja gledita o nizu pitanja, to stvara perspektivu za njihovo reenje. Po dosadanjem toku ove konferencije
izgledalo bi opravdano oekivati opipljiviji napredak na podruju razvijanja kontakta
izmeu Istoka i Zapada, a izvestan napredak u pitanju razoruanja i bezbednosti. Moe se ak rei da je izvestan napredak u ovim pitanjima ve postignut, bez obzira na
jo mnogobrojne tekoe i na to kako e izgledati konkretne odluke, samim tim to se
diskutovalo otvoreno i konstruktivno i to je o svim dosada tretiranim pitanjima, sem
nemakog, postignuto i konstatovano pribliavanje gledita. A to obezbeuje ono to
je ovde glavno: bolju perspektivu za postizanje sporazuma.
TROJNA SARADNJA
U naim spoljnim odnosima saradnja sa Grkom i Turskom u okviru Balkanskog
saveza nalazila se u prvom planu. Ta saradnja dala je za kratko vreme otkad je otpoela niz znaajnih rezultata. Ona se afirmisala kao vaan elemenat u sreivanju odnosa
na Balkanu i u procesu poputanja zategnutosti u ovom delu sveta.
Na poetku ove godine dolo je do daljeg razvoja na polju trojne saradnje. Krajem
februara i poetkom marta odrana je trojna Ankarska konferencija na kojoj je konstituisan Stalni savet ministara. Na ovoj konferenciji tri zemlje su podvukle vernost
konstruktivnim naelima na kojima je balkanska trojna politika bila jo od poetka
stvarana i odredila opte okvire svoje dalje saradnje.
Prijateljski odnosi sa Grkom dobili su u okviru trojne saradnje svoju punu afirmaciju prilikom posete grkog kralja Pavla i kraljice Frederike.
Srean sam to ovom prilikom mogu da izjavim da je znaaju jugoslovensko-grkog prijateljstva bila posveena posebna panja i u deklaraciji nove grke vlade na
elu sa g. Karamanlisom.
Maja meseca ove godine boravio je u zvaninoj poseti Jugoslaviji i pretsednik
turske vlade g. Adnan Menderes. Njegova poseta naoj zemlji pruila je mogunost za
korisnu i otvorenu razmenu miljenja o raznim pitanjima trojne saradnje i meunarodnih odnosa uopte.
Poslednjih meseci, meutim, izbile su, kao neposredna posledica munih dogaaja
u Istanbulu i Izmiru, ozbiljne tekoe u grko-turskim odnosima. One su se, prirodno,
morale odraziti i na podruju tripartitnih odnosa. Dolo je do zastoja koji, po naem dubokom uverenju, moe i treba da bude otklonjen zajednikim naporima svih partnera.
Mi smo duboko zainteresovani da se, to je mogue pre, otstrane tragovi sadanjeg nenormalnog stanja. Moemo sa zadovoljstvom konstatovati da su odgovorni turski faktori
ve preduzeli izvesne mere u pravcu zadovoljenja povreenih grkih interesa i oseanja
i zato verujemo da e, u duhu uzajamne dobre volje, uslediti uskoro ostale mere koje
treba da likvidiraju sadanje neeljeno stanje. Uvereni smo da to isto ele i grka i turska vlada, kao i svi oni kojima je stalo do mira, stabilnosti i saradnje naroda na Balkanu.
eleo bih posebno naglasiti da u tripartitnoj saradnji postoje jo mnoge neiskoriene mogunosti. Naa javnost je sa velikim interesovanjem i odobravanjem primila
190
Sporazum o Balkanskoj konsultativnoj skuptini, odluke o izradi projekta Statuta Balkanskog naunog instituta i odravanju trojne ekonomske konferencije. U interesu je
sve tri zemlje da se ove odluke to pre sprovedu u ivot.
ODNOSI SA SAD
Dobri odnosi izmeu Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Sjedinjenih
Amerikih Drava razvijali su se uspeno i u toku ove godine.
U proteklom periodu kao to je bila praksa i ranije, vlade SAD i FNRJ nastavile su
da primenjuju metod ravnopravne izmene miljenja o raznim pitanjima od obostranog
i opteg interesa.
Naa reenost da i dalje uvrujemo politiku pune nezavisnosti na svim poljima
i tako doprinesemo daljem poboljanju i smirenju situacije u sveta naila je na razumevanje kod Vlade SAD. Ovo je doprinelo tome da su se nai odnosi sa SAD nastavili,
pa i uvrstili.
U tom smislu Vlada SAD je u proteklom vremenskom periodu nastavila da nam
prua ekonomsku i vojnu pomo, kako na osnovu zakona o pomoi inostranstvu, tako
i na osnovu zakona o poljoprivrednim vikovima. U toku ove godine od Vlade Sjedinjenih Amerikih Drava dobili smo 320.000 tona penice, 477.000 tona uglja za koksiranje i 18.000 tona pamuka. Pored ovoga u toku su isporuke nove penice u koliini
od 300.000 tona.
Mi smatramo da je sad dolo vreme da se razmotri pitanje utvrivanja novih formi ove saradnje kroz dugoronije aranmane o isporuci poljoprivrednih vikova, a u
vezi sa tim i mogunost finansiranja, putem dinarske protivvrednosti, nekih objekata
nae izgradnje.
Prijateljski stav Vlade SAD u pogledu pomoi je utoliko znaajniji, to su se u tom
periodu /tj. prilikom diskusije o pomoi inostranstvu/ u amerikom Kongresu mogli
uti glasovi o tome kako ovu pomo treba, ako se ne obustavi, vezati posebnim uslovima, to bi za nas, razume se, bilo potpuno neprihvatljivo.
Kao i ranije, i u toku ove godine nastavljeno je sa meusobnim posetama zvaninih pretstavnika naih vlada. Tako je, meu ostalima, nau zemlju posetio g. Robert
Marfi, zamenik dravnog potsekretara za inostrane poslove. Tom prilikom bili su voeni u atmosferi meusobnog razumevanja i poverenja, iscrpni i vrlo korisni razgovori
o naim meusobnim odnosima, i otklonjene su neke smetnje i nesporazumi preteno tehnikog karaktera u oblasti ekonomskih odnosa i u odvijanju pomoi.
Na liniji direktnih i to prisnijih dodira izmeu najviih pretstavnika FNR Jugoslavije i SAD, posebnu panju zasluuje nedavna poseta g. Dona F. Dalsa, dravnog
sekretara za inostrane poslove SAD. Za vreme boravka gospodina Dalsa u Jugoslaviji,
dolo je do plodne i svestrane razmene miljenja o nizu pitanja iz problematike meunarodnih odnosa, to je bilo od velikog obostranog interesa. Razgovori su se vodili u
duhu iskrenosti i prijateljstva koji karakteriu nae meusobne odnose i pretstavljaju
znaajan prilog daljem uvrenju i razvitku tih odnosa.
VELIKA BRITANIJA
I sa Velikom Britanijom nai odnosi su se u proteklom periodu dalje razvijali u duhu razumevanja, meusobnog potovanja, poverenja i prijateljstva. Dolaskom na elo
191
britanske Vlade g. Idna takav kurs je uspeno nastavljen. Kao rezultat takvog razvoja
dole su jasno do izraaja tendencije saradnje u gotovo svim oblastima meusobnih
odnosa. Tako je u proteklom periodu dolo do razmene niza delegacija: novinarskih,
sindikalnih, studentskih i drugih, a takoe i do uzajamnih poseta pretstavnika drugih
sektora drutvene i javne delatnosti.
Kao to je poznato, 14. o. m. na poziv britanske Vlade potpretsednik Saveznog
izvrnog vea, drug Kardelj odlazi u posetu Velikoj Britaniji. Ova poseta pretstavlja
prirodnu posledicu dosadanjeg pozitivnog razvoja politikih, ekonomskih i kulturnih odnosa izmeu dve zemlje. Ona se sreno nadovezuje na svojevremene posete
sadanjeg pretsednika britanske Vlade g. Idna Jugoslaviji 1952. i Pretsednika FNRJ
Velikoj Britaniji 1953. Uvereni smo da e razgovori potpretsednika Kardelja sa britanskim dravnicima i politiarima doprineti daljem produbljivanju meusobne saradnje.
Na ekonomskom polju od vanijih momenata u proteklom periodu treba spomenuti Saglasni zapisnik o anglojugoslovenskoj razmeni potpisan 14. maja 1955. u
Beogradu, kojim se reguliu osnove trgovinske razmene za period od godinu dana; zatim, pokretanje pitanja konverzije jugoslovenskih srednjoronih dugova Velikoj Britaniji, za koje verujemo da e se u najskorije vreme reiti. Pored toga, smatramo da ima
mogunosti za intenzivniji razvoj ekonomskih odnosa. Tako, izmeu ostalog, mislimo
da bi se mogla poveati robna razmena u oba pravca, u emu je Jugoslavija i dosad
pokazivala svoju zainteresovanost.
VEZE S FRANCUSKOM
Nau zemlju i Francusku vezuju tradicionalne veze prijateljstva. Interesi koji danas povezuju dve zemlje u prvom redu pitanje evropske saradnje, bezbednosti i mira
tako su krupni da nas upuuju jedne na druge i zahtevaju produbljivanje meusobnih odnosa. Mada se tu moe jo mnogo uiniti, sa zadovoljstvom podvlaimo da su u
tom pravcu postignuti u toku ove godine znaajni uspesi. Spomenuu ovde pre svega
sklapanje sporazuma i aranmana ekonomske, trgovake i finansiske prirode, korisne
za dalje jaanje privrednih veza, i vrlo dobre rezultate postignute u jaanju kulturne
razmene i tehnike saradnje.
U tom smislu u toku ove godine dolo je do niza uzajamnih poseta znaajnih linosti, pretstavnika politikog i javnog ivota, koje su znatno doprinele obostranom
upoznavanju i jaanju prijateljskih veza izmeu nae dve zemlje. Naa je elja da sa
Republikom Francuskom i dalje razvijamo saradnju na svim poljima, jer to odgovara i
prijateljskim oseanjima naih naroda prema francuskom i ciljevima uvrenja mira i
saradnje u svetu, a posebno u Evropi.
AUSTRIJA
Sa naroitim zadovoljstvom pozdravljamo injenicu da je nakon desetogodinje
okupacije Austrija, stupanjem na snagu Dravnog ugovora, ponovo stekla slobodu i nezavisnost. Jugoslavija je dala svestranu podrku tenji austriskog naroda za
nezavisnou, jer je bila ubeena da e ostvarenje te tenje biti znaajan doprinos
uvrenju mira u Evropi. Pristupanjem Jugoslavije Dravnom ugovoru, reavaju se
192
na obostranu korist, i neka pitanja koja su u prolosti bila sporna izmeu nae dve
zemlje, kao to je: pitanje granice, osnovna prava naih manjina u Austriji i pitanje
austriske imovine u Jugoslaviji.
Uspostavljanje nezavisne i slobodne Austrije daje nov potstrek daljem razvoju
prijateljske saradnje izmeu dve zemlje koje su kao susedi upuene jedna na drugu.
Privrenost njihovih naroda i vlada politici mira, obostrani interes za proirenje ekonomske saradnje, jaka tradicija u razmeni dostignua na polju kulture i umetnosti, sve
to pokazuje da postoje i objektivne mogunosti za takav razvoj.
ITALIJA
Sa susednom Italijom, nakon reenja transkog spora, nai odnosi krenuli su
putem opteg poboljanja i sreivanja. Sa zadovoljstvom moemo konstatovati da je
za godinu dana otkad je otklonjena glavna prepreka za normalizovanje odnosa izmeu nas i Italije Londonskim sporazumom, dolo do reenja vanih problema kao to je
bilo pitanje regulisanja uzajamnih obaveza ekonomskog i finansiskog karaktera, koje
proistiu iz Ugovora o miru; do sklapanja itavog niza sporazuma kao to je, meu
ostalima, Opta konvencija o trgovini, plovidbi, trgovinski i platni sporazum, sporazumi o lokalnoj razmeni Trsta i jugoslovenskih pograninih krajeva, sporazumi o vazdunom i drumskom saobraaju i o malo-graninom prometu. Uskoro se moe oekivati
i zakljuenje investicionog sporazuma i ugovora o ribolovu.
Iako ima jo problema ko]e treba reiti naroito u domenu obaveza iz Londonskog sporazuma za podruje Trsta, u prvom redu u pitanju naih manjina i neiskorienih mogunosti na privrednom i drugim poljima, injenica da je u relativno kratkom
vremenu bilo moguno postii itav niz vanih meusobnih aranmana i sporazuma,
uverava nas da e u duhu obostranog razumevanja i dobre volje, koji su se i dosad manifestovali, odnosi sa Italijom i dalje uspeno napredovali.
NEMAKA
Nai odnosi sa Saveznom Republikom Nemakom, koji su se na obostranu korist
uspeno razvijali, nosili su u 1955 peat nereenih problema, napose problem naih
starih potraivanja. Mi smo vie puta upozoravali da e nereeni problemi, a posebno
nain na koji se prilazilo njihovom reavanju, neizbeno imati odraza na nae uzajamne odnose. Vidljivo i stalno opadanje nivoa razmene bilo je jedno od posledica
toga nepoeljnog stanja. Naa Vlada je jo krajem septembra predala Vladi Savezne
Nemake Republike svoj novi predlog za konanu likvidaciju nereenih finansiskih
problema, predlog koji pretstavlja krajnje ustupke i koji se bazira na naoj elji da se
ovo pitanje konano rei. Treba oekivati da e ono bez daljeg odlaganja i biti reeno.
Sa Demokratskom Republikom Nemakom mi smo jo prole godine uspostavili
trgovinsku razmenu koja se razvija preko Spoljnotrgovinske komore. Na pregovorima
strunjaka sredinom ove godine dolo se do zajednike ocene da postoje potrebni
preduslovi za dalji razvoj ekonomske razmene, emu sad treba pristupiti.
Odnosi nae zemlje sa ostalim evropskim zemljama /vajcarskom, Belgijom, Holandijom, Danskom, Norvekom, vedskom i Finskom/ razvijali su se i dalje u duhu uza-
193
jamnog razumevanja zasnovanog na zajednikoj elji za to plodnijom meunarodnom

saradnjom. U toku ove godine izvrene su uzajamne posete raznih privrednih delegacija, politikih i drutvenih organizacija, kojom prilikom je dolazilo do korisne izmene miljenja o raznim pitanjima unutranjeg razvoja naih zemalja i meunarodnih odnosa.
EVROPSKA SARADNJA
Mi pridajemo veliki znaaj svojim odnosima sa evropskim zemljama. S tim zemljama povezani smo uskim istoriskim, kulturnim, politikim i naroito ekonomskim
vezama. Zemlje Zapadne Evrope pretstavljaju nae glavno izvozno i uvozno trite.
Zapadna Evropa je bila, i nadamo se da e i dalje ostati, vrlo znaajan privredni partner u naim ekonomskim vezama sa inostranstvom. Smatramo da postoje uslovi da
se na izvoz u Zapadnu Evropu i dalje proiri i da bude osnova za nau sposobnost da
moemo jo vie da kupujemo u Zapadnoj Evropi i uopte uslovi za intenzifikaciju naih privrednih veza sa Zapadnom Evropom.
injenica je, dalje, da su nae privredne veze sa Zapadnom Evropom oformljene skoro iskljuivo kroz bilateralne instrumente, a da je, meutim, Zapadna Evropa
otila ve prilino daleko ka multilateralnosti kroz svoje regionalne aranmane.
Takvo kretanje Zapadne Evrope je dosad pokazalo uglavnom pozitivne rezultate.
Mi smatramo da takav proces treba i dalje podravati i obogaivati ga novim formama saradnje, a takoe proirivati ga i na one evropske zemlje koje njim jo nisu
obuhvaene.
eleo bih posebno da istaknem da smo mi uestvovali u radu i aktivno podravali napore na reavanju problema trgovine IstokZapad kroz Evropsku ekonomsku
komisiju Ujedinjenih nacija. Isto tako aktivno sudelujemo kroz Evropsku ekonomsku
komisiju u radu na razmatranju problema razvoja i likvidiranju zaostalosti u zemljama June Evrope /zajedno sa Grkom, Turskom i Italijom/. Mi danas imamo svog posmatraa u OEEC u Parizu i na cilj je da zajedno sa OEEC-om pronaemo optimalne
forme i puteve nae ue saradnje sa organizacijom, koja treba da donese obostrane
koristi. Mi ve uestvujemo aktivno u radu izvesnih komiteta i to e se proirivati i
dalje. Ulanjeni smo u Evropsku konferenciju ministara transporta i neposredno saraujemo u realizovanju ciljeva Eurofime itd. Kod OEEC-a smatramo da je od naroitog znaaja saradnja na polju regulisanja uzajamnog robnog prometa i plaanja.
Takav razvoj na polju privrednih odnosa koji se odraava u poveanju obima uzajamne
razmene i tei da ostvari ekonominiju podelu rada ne samo u evropskim, nego u jo
irim, svetskim okvirima, sigurno e bitno doprineti i stvaranju povoljnijih politikih
uslova u meunarodnom ivotu.
Mi smo, kao to je poznato, ispoljili odreen interes i za saradnju sa evropskim
savetom. Jasno je, meutim, da se takva saradnja moe zasnivati jedino na principu
ravnopravnosti i nju zato ometa ideoloko-politika iskljuivost koja jo uvek preovladava u nekim krugovima Evropskog saveta.
Mi, meutim, sa poverenjem i oekivanjem gledamo u razne mogunosti koje
postoje ili koje jo treba da se stvore. Ovo poverenje je svakako i izraz posebno dobrih
odnosa koje imamo sa najveim brojem evropskih zemalja.
194
ODNOSI S AZIJSKIM ZEMLJAMA

Jugoslavija koja, kao to je poznato, nije imala ni politikih, ni ekonomskih, ni
kulturnih tradicija u odnosima sa zemljama Azije, uspela je da u veoma kratkom periodu razvije prijateljske odnose sa tim zemljama nakon to su one postigle svoju nezavisnost. Naroito u poslednje vreme ti su se odnosi ojaali razmenom poseta na
najviem nivou i otvaranjem niza diplomatskih pretstavnitava FNRJ, kao na primer u
Pekingu, Dakarti i Bangkoku sve u toku ove godine.
Jugoslavija sa zadovoljstvom prati afirmaciju ovih zemalja u meunarodnom ivotu, jer je sa narodima tih zemalja vezuju zajedniki napori na obezbeenju mira. Mi
smo zato sa izvanrednim interesovanjem pratili ovogodinju Bandunku konferenciju,
koja je na karakteristian nain obeleila tenje naroda u ovoj oblasti i koja nam ba
zato izgleda od istoriskog znaaja. U meusobnim odnosima FNRJ tei da uz politike
razvije i privredne i kulturne veze.
INDIJA
Odnosi izmeu FNRJ i Indije razvijali su se tokom 1955. godine u duhu prijateljstva i saradnje, koju je ve na pa poetku ove godine naroito obeleila i uvrstila poseta Pretsednika FNRJ Indiji.
U cilju zbliavanja obeju zemalja i jaanja meusobnih veza Jugoslaviju je posetila poetkom juna ove godine indiska parlamentarna delegacija sastavljena od 12
lanova indiskog Parlamenta na elu sa potpretsednikom Gornjeg Doma S. V. Krina Murti Rao i time uzvratila posetu nae misije dobre volje u decembrujanuaru
19521953, koju je predvodio olakovi.
Od posebnog znaaja za razvoj prijateljskih odnosa izmeu FNRJ i Republike Indije
jeste ovogodinja zvanina poseta Pretsednika Vlade Republike Indije g. Davaharlal
Nehrua, koji je boravio u Jugoslaviji od 30. juna do 7. jula o. g., vraajui posetu koju
je uinio Pretsednik Republike FNRJ Republici Indiji u toku decembra i januara 1954
1955. Poseta Pretsednika Indiske Vlade pruila je naim narodima prilike da uzvrate
srdanost i toplinu kojom su indiski narodi doekali pretsednika Tita za vreme njegovog
boravka u Indiji i da na taj nain izraze svoje prijateljstvo narodu ove velike zemlje.
Od posebnog znaaja bili su razgovori koji su voeni izmeu Pretsednika Indiske
vlade i Pretsednika FNRJ, jer su ne samo istakli reenost obe strane na tesnu saradnju,
ve su pokazali, kao to kae izjava oba dravnika da Indija i Jugoslavija ostvaruju
svaka na svoj nain istovetna shvatanja i principe u svojoj meunarodnoj aktivnosti.
Principi miroljubive i aktivne koegzistencije i reenost na zajednike napore na
poboljanju meunarodne situacije formulisani ve u prvoj zajednikoj izjavi oba pretsednika u decembru 1954, pretstavljali su znaajan doprinos razvoju meunarodne saradnje to je potvrdio kasniji tok dogaaja u svetu. U zajednikoj izjavi koju su potpisali
6. jula 1955. Pretsednik FNRJ i Pretsednik Indiske vlade, ponovo Je izraena istovetnost
gledita obeju zemalja u pogledu najvanijih meunarodnih problema i posebno je
naglaena elja da se u duhu postojeeg srdanog prijateljstva vri i ubudue razmena miljenja izmeu obe zemlje o aktuelnim politikim pitanjima i sarauje na polju
spoljnopolitike aktivnosti. Takoe su razmotreni i ekonomski, kulturni i drugi odnosi
izmeu obe zemlje. Tom prilikom se pokazalo da postoje svi uslovi za znatan razvoj tih
odnosa, i posebno za proirenje saradnje na naunom i tehnikom polju.
195
BURMA
Slini su odnosi izmeu nae zemlje i Burme, i sline mogunosti za dalji svestrani razvoj.
Od naroitog znaaja za jugoslovensko burmansko prijateljstvo bila je poseta
pretsednika Tita Burmi, kao i poseta pretsednika burmanske Vlade, U Nu-a Jugoslaviji. Zajednike izjave o razgovorima odraavaju znaaj i rezultate ovih poseta u najkonkretnijem obliku.
Jo jedan od neobino vanih elemenata jaanja prijateljstva i saradnje naroda
naih dveju zemalja svakako e i ubudue pretstavljati dalje unapreenje kulturnih
i ekonomskih odnosa. U tu svrhu potpisan je 14. juna ove godine Protokol kojim su
utvreni principi meusobne saradnje na privrednom i tehnikom polju. Uskoro e
jedna naa delegacija otputovati u Burmu, gde e sa pretstavnicima burmanske Vlade
biti detaljnije razmotrena pitanja na osnovu Brionskog protokola.
KINA
Kao to je poznato, naa Vlada je meu prvima, jo 5. oktobra 1949, priznala NR
Kinu, izraavajui time elje naroda Jugoslavije za ostvarenjem prijateljskih odnosa sa
kineskim narodom. Decembra prole godine dolo je do uspostavljanja diplomatskih
odnosa izmeu FNRJ i NR Kine.
Razumljiva je i opravdana vanost koju obe vlade pridaju razvoju uzajamnih odnosa. Narodi FNRJ i narodi Kine, makoliko bili udaljeni prostorno jedni od drugih i
makoliko bili specifini njihovi putevi razvitka, imaju u svojoj prolosti i sadanjosti
mnogo zajednikog, i to kako u njihovoj borbi za nezavisnost i slobodu, tako i u upornim nastojanjima da izau iz ekonomske zaostalosti. To pretstavlja solidnu osnovu za
plodan razvoj njihovih odnosa.
Otuda je, iako poetni i kratki, period dosadanjih odnosa bio ispunjen raznim
kontaktima u cilju boljeg uzajamnog razumevanja i saradnje u mnogim pravcima, a
pre svega na ekonomskom i kulturnom polju. Kinu je maja o. g. posetila delegacija
naih sindikata, a kineska delegacija je vratila ovu posetu oktobra meseca. Takoe
pretstoji razmena trgovinskih delegacija, razmena kulturnih ekipa itd.
BLISKI I SREDNJI ISTOK
Naa zemlja je poslednjih godina uspostavila tenje i prijateljske odnose sa zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka, naroito sa Egiptom, Etiopijom, Sirijom i Libanom.
U relativno kratkom periodu dolo je do razmene niza delegacija i znaajnih poseta.
Tako je libanska parlamentarna delegacija posetila Jugoslaviju u martu ove godine,
a siriska u aprilu. Naa parlamentarna delegacija je vratila ove posete libanskom i
siriskom Parlamentu u junu ove godine. Isto tako Liban i Siriju posetila je delegacija
Socijalistikog saveza, koja se ovih dana vratila.
Nedavno, kao rezultat unapreenja naih odnosa sa Etiopijom i Egiptom, diplomatska pretstavnitva su podignuta na stepen ambasada. Uspostavljeni su diplomatski odnosi sa Kraljevinom Libijom. Mi nastojimo da svestrano razvijemo odnose sa
zemljama toga podruja i sa simpatijama pratimo njihove tenje za punu nacionalnu
emancipaciju i ouvanje nezavisnosti. U toku ove godine nastavili su da se razvijaju
dobri odnosi sa Izraelom.
196
U poslednje vreme dolo je na Bliskom Istoku, kao to vam je poznato, do novog

zaotravanja u odnosima izmeu arapskih zemalja i Izraela. Neki verujemo neodgovorni komentatori spominjali su ak mogunost preventivnog rata.
Razume se da je ovo zaotravanje zabrinjavajue i mi se nadamo da e se nai
putevi da se ono prevlada. A ishod se moe nai sigurno ne postavljanjem pitanja da li
neka inostrana zemlja mimo onih koje su to dosad inile ima prava ili nema da prodaje oruje nekoj zemlji iz ove oblasti; niti, jo manje, da li jedna suverena i nezavisna
zemlja ima pravo ili ne da kupuje oruje tamo gde to njoj odgovara. Sutina pitanja
je u neem sasvim drugom. Ona se sastoji u stanju koje je stvoreno nastojanjem da
zemlje ove oblasti pristupe vojnim aranmanima blokovskog karaktera. Takva orijentacija morala je ozbiljno poremetiti ionako prilino nestabilizovane odnose na rom
podruju, poveavati ve postojee, odnosno izazvati nove interne suprotnosti i uvui
itav ovaj prostor u trku u naoruanju. Ako se to shvati bie moguno najpre postii
smirenje sadanje akutne situacije a zatim i otkloniti dublje uzroke koji su do nje doveli. Tada e biti moguno uspeno raditi na trajnom otklanjanju arapsko - izraelskih
suprotnosti, pogotovo ako to bude ilo uporedo sa organizovanim pomaganjem ekonomskog razvitka ovih Zemalja.
Srean sam to mogu ovom prilikom izjaviti, da e krajem godine Pretsednik Republike izvriti zvaninu posetu Carevini Etiopiji i Egiptu. Posetom Etiopiji on uzvraa
posetu koju je prole godine car Haile Selasje uinio naoj zemlji. Posetom Egiptu,
Pretsednik Republike se odaziva pozivu, koji mu je Pretsednik Naser uputio prilikom
susreta na Sueckom Kanalu, na povratku Pretsednika Republike iz Indije i Burme. Ove
posete bie vrlo znaajan doprinos daljem razvoju miroljubive i prijateljske saradnje
izmeu FNRJ s jedne i Etiopije i Egipta s druge strane. One e istovremeno biti i veliki
prilog uvrenju mira i konstruktivne meunarodne saradnje uopte.
LATINSKA AMERIKA
Na kraju mogu rei da su se sa zemljama Latinske Amerike, sa kojima imamo
diplomatske odnose, a naroito u kojima imamo naa diplomatska pretstavnitva, odnosi razvijali normalno i na zadovoljavajui nain i zabeleen je napredak u razvijanju
ekonomskih odnosa. Meusobne posete pojedinaca, grupa privrednika i druge doprinele su daljem povoljnom razvijanju odnosa sa ovim zemljama.
UJEDINJENE NACIJE
Na kraju treba da se osvrnem i na dva vana sastanka Ujedinjenih nacija u toku
protekle godine.
Jubilarni sastanak povodom desetogodinjice potpisivanja Povelje u San Francisku i X redovno zasedanje Generalne skuptine u Njujorku, koje je sada u toku, pokazali su da je snana tendencija opteg poputanja preneta i u UN. Jubilarni sastanak
u San Francisku pruio je priliku da odgovorni dravnici izraze svoj optimizam u odnosu na pozitivnu evoluciju meunarodnih odnosa. To, kao i pozitivni rezultati Konferencije efova vlada u enevi, odrazili su se i na optu atmosferu u kojoj je otpoelo
X redovno zasedanje GS.
Sa ranijih propagandnih nadmetanja sada se prelazi na teren praktinih i ozbiljnih
razgovora. Zato je sada, vie nego ikada, glavni zadatak ne oslabiti napore upravljene
197
na iznalaenje reenja putem pregovora. Skoranji meunarodni razvoj, ukljuivi i sadanje zasedanje GS, prua nadu da e ovog zadatka biti sve vie svesni svi odgovorni
faktori u svetu i da e ga se u svojoj praktinoj politici sve vise pridravati. Pritom se
ipak ne sme izgubiti iz vida da politiko razumevanje, optereeno ostacima stavova i
shvatanja iz prolosti, jo uvek zaostaje za objektivnim razvojem i mogunostima, i da
otklanjanje tih tragova ranijeg perioda meunarodne zategnutosti nee ii lako ni brzo.
Od politikih pitanja u uem smislu koja se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja Generalne skuptine. svojom vanou istiu se razoruanje, mirnodopska upotreba nuklearne energije, ostvarenje principa univerzalnosti UN i problem razvitka
nedovoljno razvijenih zemalja.
Vanost problema razoruanja za mir i bezbednost onako kako se on postavlja
pred OUN je opte priznata. Dozvolite mi da pred vama ponovim neka od objanjenja koja sam dao prilikom govora u generalnoj debati na zasedanju. Ohrabrujui razvoj u tom pitanju ove godine primljen je u celom svetu sa velikim zadovoljstvom. Nove
tekoe koje se povremeno pojavljuju ne bi trebalo da budu razlog za pesimizam.
Uprkos injenici da se intenzitet trke u naoruanju, izgleda, jo ne umanjuje, to
nuno koi povoljan razvoj meunarodnih odnosa, ove sadanje tekoe, pored toga
to im je opti uzrok jo uvek politikog karaktera, proizlaze i iz toga to se konkretno
ulo u ovu neobino sloenu materiju. Ovo bi bio znak da se ipak pribliavamo, a ne
da se udaljavamo od reenja; i da se ono ma najpre u skromnom obimu nee moi
suvie dugo odlagati.
Poseban, neobino vaan aspekt problema razoruanja jeste injenica da se na
naoruanje troe ogromna sredstva, to svakako ometa da se pristupi na irokom
frontu sistematskom reavanju jednog od najveih savremenih problema uklanjanju provalije izmeu ekonomski razvijenih i nerazvijenih oblasti u svetu. U sadanjem
momentu odluujua su dalja nastojanja da se na bazi znaajnih saglaavanja koja su
ve postignuta meu najodgovornijim faktorima, doe do daljeg saglaavanja, ili bar
da se smanji oblast u kojoj ne postoji sporazum. Pritom bi teina moralno-politikog
uticaja svih snaga koje su zainteresovane za mir a one pretstavljaju ogromnu veinu oveanstva mogla da odigra vrlo pozitivnu ulogu. Na toj liniji bila je i sugestija
jugoslovenske delegacije u generalnoj debati ove godine da se ve sada pristupi bar
nepoveavanju izdataka za naoruanje kao privremenoj, uvodnoj meri do punijeg sporazuma. Sama injenica da su neke zemlje ve u praksi preduzele pojedine korake na
toj liniji, moe se uzeti kao dokaz da poinju sazrevati uslovi za takav jedan sporazum.
Sa pitanjem razoruanja tesno je povezan problem mirnodopske upotrebe nuklearne energije. Napredak koji je postignut putem meunarodnih napora na tom polju
jeste jedna od najsvetlijih pojava u okviru nedavnog razvoja meunarodnih odnosa.
enevska konferencija nuklearnih naunika avgusta ove godine zasluuje da se posebno istakne, kako po rezultatima koje je postigla, tako isto i po duhu poverenja i dobre
volje koji su njome dominirali. Naroito vaan vid ove problematike jeste kako savladati vrlo realnu opasnost da iroka upotreba nuklearne energije u mirnodopske svrhe
jo vie ne proiri postojei duboki jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. U interesu je svetske privrede kao celine, pa prema tome i drava koje raspolau nuklearnim
tehnikim znanjem i sirovinama, da omogue da se ovaj jaz premosti. Po jednom od
praktinih pitanja meunarodne saradnje na polju mirnodopske upotrebe nuklearne
energije osnivanje meunarodne agencije za, atomsku energiju na X zasedanju
198
doli su do izraaja glavni vidovi ove problematike. Naa delegacija u saradnji sa Indijom, Burmom, Egiptom, Indonezijom i Sirijom i u tesnoj konsultaciji sa skandinavskim
i drugim zemljama, podnela je nacrt rezolucije u kojoj se osnovni akcent stavlja na to
veu odgovornost, kontrolu i demokratinost u osnivanju Agencije, o njenom statutu
i u svim aspektima reavanja problema nuklearne energije. Pored toga, potpuno je
prirodno da Agencija bude univerzalna. Bez obzira to prihvaena rezolucija ne odgovara u celini gore navedenim naelima, treba smatrati vrlo pozitivnom i ohrabrujuom
injenicu da je ona primljena jednoglasno. Utoliko pre, to smo uvereni da e dalji
razvoj sam po sebi nametnuti adekvatnija reenja i oblike meunarodne saradnje na
ovom polju.
Otsustvo pune primene principa univerzalnosti ozbiljno koi aktivnost UN na raznim podrujima koje predvia Povelja. U datim uslovima niim se ne moe opravdati
injenica da 10 godina posle stupanja na snagu Povelje, broj drava koje oekuju da
budu primljene iznosi oko treinu sadanjeg lanstva UN. Poseban aspekt ovog problema pretstavlja injenica da gotovo polovina evropskih drava nije u UN i da tako
velika i znaajna sila kao to je Kina, jo uvek nema u UN svoje legitimne pretstavnike,
koji bi u njeno ime preuzeli odgovornost za meunarodni mir i bezbednost koja Kini
pripada. U redovima Ujedinjenih nacija postoji snano raspoloenje da se za ostvarenje principa univerzalnosti uine odluni koraci. Jugoslavija je za primanje u svetsku
organizaciju svih kandidata, iji meunarodni status nije sporan i koji zadovoljavaju
uslove iz Povelje. Zato je i spremna da podri jo nezvanian predlog, koji sad izgleda najrealniji: da se primi 18 novih lanova.
Konano, slika ovogodinjeg zasedanja GS ne bi bila potpuna bez nekoliko rei
o izborima za Savet bezbednosti. Vama je sigurno poznato da pre otpoinjanja ovogodinjeg zasedanja Jugoslovenska vlada nije imala u vidu svoje kandidovanje u Savet bezbednosti. Razvoj prvih glasova za treeg nestalnog lana Saveta bezbednosti
pokazao je da ni Filipini ni Poljska ne mogu dobiti dvotreinsku veinu, potrebnu da
budu izabrani. U tom momentu u GS stvorilo se raspoloenje za isticanje Jugoslavije
kao kompromisnog kandidata. Jugoslavija je smatrala da joj njene obaveze prema UN
i prema naelu o pravednoj geografskoj podeli nalau da prihvati takvu kandidaturu. Po naem miljenju to je bio jedan od puteva da se izbegne borba na liniji stare
blokovske podele. injenica je, iji se politiki znaaj nikako ne sme potcenjivati, da
iza nae kandidature vrsto stoje, pored niza drugih zemalja, praktino sve evropske
zemlje, i to bez obzira na razne politike grupacije kojima inae pripadaju. Dalja glasanja su jasno pokazala da zemlje koje su za kompromisno reenje vrsto podravaju
Jugoslaviju, te da zato nema nikakvih izgleda da bi Filipini bili izabrani. Jedino konstruktivno reenje bi, zato, sada bilo da se Filipini povuku, a sve lanice OUN sloe
o izboru kompromisnog kandidata iz Evrope. U tom smislu smatramo da smo svojim
prihvatanjem ovakve kandidature i istrajanjem na njoj uinili uslugu UN i dali nov prilog pozitivnom razvoju meunarodnih odnosa.
Drue Pretsednie, drugovi narodni poslanici,
Kao to se iz ovog ekspozea vidi, u toku proteklog perioda naa spoljna politika
bila je vrlo aktivna.
Razvoj meunarodnih odnosa u toku ove godine nepobitno je potvrdio pravilnost
nae ocene meunarodne situacije i pravilnost nae politike. Nae dravno i politiko
199
rukovodstvo na elu sa drugom Titom donelo je takvu ocenu i sprovodilo takvu politiku onda kad su se pojavili tek prvi znaci povoljnijeg meunarodnog razvitka. Na
poetku, takvo nae smelo zauzimanje stava i aktivnosti nisu svuda susretani sa razumevanjem. Oni danas nailaze na sve ire priznanje i prihvatanje.
Sve to bilo je moguno zato to je naa spoljna politika spoljna politika socijalistike Jugoslavije bila dosledno principijelna i istovremeno realistika; to smo vrsto
stajali na principima aktivne koegzistencije i uporno ih sprovodili u delo, bez obzira na
tekoe. Takva naa politika bila je i jeste ozbiljan doprinos poputanju zategnutosti u
svetu. Ovakva spoljnopolitika aktivnost i uspesi u okviru opte politike nae zemlje
dalje su podigli ugled FNRJ, proiruju nae mogunosti i obavezuju nas da jo aktivnije
uestvujemo u optim naporima za jaanje meunarodnog mira i bezbednosti.
/Koa Popovi, O spoljnoj politici FNRJ, Meunarodna politika,
135, Beograd, 1955, 1-6./
30. EKSPOZE O AKTUELNIM PITANJIMA MEUNARODNIH ODNOSA I

SPOLJNOPOLITIKOJ AKTIVNOSTI JUGOSLAVIJE DRAVNOG
SEKRETARA ZA INOSTRANE POSLOVE MIRKA TEPAVCA NA
ZAJEDNIKOJ SEDNICI VEA NARODA I DRUTVENO-POLITIKOG
VEA SAVEZNE SKUPTINE, 16. JUL 1969.28
Drugarice i drugovi poslanici,
Pred ovim Domom i drugim telima Savezne skuptine raspravljano je tokom poslednjih nedelja vie pitanja iz domena spoljnopolitikog poloaja i delovanja Jugoslavije.
Dinamizam meunarodnih zbivanja i novi dogaaji na meunarodnoj sceni - kao
to se vidi iz dokumentacija koje smo vam priloili - nametnuli su potrebu da se danas
izloe i razmotre oni aspekti meunarodnih odnosa nae spoljnopolitike aktivnosti,
kojima je, zbog aktuelnosti i znaaja, SIV posveivao poveanu panju u poslednje
vreme.
I
I pored injenice da se nastavlja poputanje zategnutosti izmeu blokova i velikih
sila u meunarodnim odnosima, i dalje postoje nastojanja da se na razne naine ogranii ili ugrozi suverenitet malih i srednjih zemalja, da se otea afirmacija nezavisne
politike i uvrste blokovske strukture putem pritisaka i stalnog meanja u unutranje
stvari drugih zemalja. Zbog toga je, i pored pomenutog poputanja zategnutosti, ipak
28
Mirko Tepavac /1922./, bio je savezni sekretar za inostrane poslove /1969-1972/. Pre toga, bio je pomonik dravnog sekretara za inostrane poslove /1959-1969/ i ambasador SFR Jugoslavije u Budimpeti. U svojoj karijeri bio je
direktor Radio Beograda, direktor i glavni i odgovorni urednik lista Politika i partijski funkcioner Vojvodine i Srbije.
200
toliko prisutno oseanje nesigurnosti i strahovanja za bezbednost i nezavisnost kod

velikog broja naroda i zemalja nije sluajno to se ove opte karakteristike meunarodnih odnosa na slian nain izraavaju skoro u celom svetu a pre svega - pored Evrope - na prostorima Afrike, Latinske Amerike i Azije. Prisustvo Kine, koja sve vie, kao
nastupajua velika sila, postaje nerazdvojni deo novih vojno-politikih prestrojavanja,
daje osnova za preispitivanje mnogih dosadanjih ocena i analiza, o emu e nekom
drugom prilikom moi biti vie rei. Postojee primirenje, dakle, ne daje povoda da se
gaje iluzije o stabilnijem miru i trajnijem poputanju.
Svet i dalje opasno optereuju postojei otvoreni sukobi koji postoje i koji - dogod
se ne ree - uvek mogu raati i nove i vee. Ovde, pre svega, mislim na rat u Vijetnamu, krizu na Bliskom istoku i stanje na jugu Afrike. Napori, koji se ulau za reenje
ovih ozbiljnih arita nestabilnosti i ratne opasnosti, odvijaju se suvie sporo, to je jo
gore, stvarni izvori ovih kriza, dogod se ne eliminiu, uvek dovode do novih opasnosti
koje lako mogu ugroziti ovako labilan mir.
Orijentacija velikih sila da u direktnim kontaktima i razgovorima trae reenja
za neke od najvanijih meunarodnih i meusobnih problema, moe predstavljati doprinos naporima za izbegavanje opteg rata. Meutim, kao to smo uvek isticali, ova
nastojanja mogu dovesti do trajnih reenja i dati pozitivne rezultate samo ako se pri
tome vodi rauna o interesima svih ostalih, a to znai ogromne veine zemalja i njihovoj vitalnoj zainteresovanosti za ravnopravnu meunarodnu saradnju i trajnu stabilizaciju prilika u svetu.
Postojei mir nee znaiti mnogo, i nee trajati dugo ako se bude zasnivao samo
na svesti velikih sila da je besmisleno njihovo uzajamno unitenje, a ne na svesti oveanstva da se moraju postaviti novi temelji meunarodne saradnje koja poiva na
ravnopravnosti, suverenitetu i skladnom ekonomskom razvitku itave meunarodne
zajednice. Iz takvog saznanja i proizilazi poveano angaovanje malih, srednjih i zemalja u razvoju i njihova reenost da nikome ne dopuste da bez njih ili na njihov raun
reava probleme koji ih se neposredno tiu.
Polazei od takve procene situacije, rukovodei se poznatim naelima, SFRJ je
nastojala da bude stalno aktivna na spoljnopolitikom planu, da svoje delovanje udrui sa naporima i tenjama nesvrstanih i drugih miroljubivih zemalja i da na taj nain
nastavi da daje svoj doprinos reavanju sutinskih problema pred kojima stoji meunarodna zajednica.
II
Rezultati Konsultativnog sastanka, koji je zakljuen pre nekoliko dana u Beogradu, predstavljaju punu potvrdu procene da su sazrele potrebe i mogunosti za veu aktivizaciju nesvrstanih i drugih miroljubivih zemalja u meunarodnim odnosima.
Razumeete, drugarice i drugovi poslanici, da mi danas jo nije mogue da vam podnesem potpuniju analizu znaaja i dometa ovog nesumnjivo vanog meunarodnog
skupa. Ograniiu se zato samo na prve opte politike konstatacije i procene. Videli
ste da je ve do sada Konsultativni sastanak naiao na irok i povoljan odjek u svetu ne
samo u reagovanju tampe nego i u izjavama nekih istaknutih dravnika i politiara.
injenica da je na ovom sastanku uestvovala 51 zemlja svedoi o aktuelnosti principa
201
politike nesvrstavanja i jaanju njenog znaaja kao moralnopolitikog i akcionog faktora. Poveani interes koji su pokazale mnoge druge zemlje da se pridrue naporima
nesvrstanih i da budu predstavljene na Konsultativnom sastanku, svedoi o irem prihvatanju politike nesvrstavanja. Ponovno je potvreno da nesvrstanost nije samo politika jedne grupe zemalja ve izraz sutinskih interesa i stremljenja ogromnog broja
naroito malih, srednjih zemalja i zemalja u razvoju i da ona u punom smislu povezuje
njihove nacionalne interese sa optim potrebama oveanstva.
Od naroitog je znaaja iroko izraeno uverenje uesnika da je svestrana i plodonosna razmena miljenja na Konsultativnom sastanku nala svoj izraz u spremnosti
za poveanu zajedniku aktivnost. Shvatajui svu ozbiljnost i sloenost meunarodne
situacije, uesnici Konsultativnog sastanka su posvetili najveu panju glavnim problemima savremenog sveta, kao to su mir i bezbednost, nezavisnost, ekonomski razvoj, borba protiv kolonijalizma i rasizma.
Izraena je puna podrka svim snagama i pokretima koji se zalau za demokratske,
nezavisne i ravnopravne odnose izmeu drava i zemalja bez obzira na njihovu veliinu,
stepen razvijenosti i vrstu drutveno - politikog sistema. Jednoduno je potvreno da
je jaanje i afirmacija OUN i njeno pretvaranje u odluujui faktor u reavanju kriza i
sukoba u svetu dugoroan i trajan interes nesvrstanih i najveeg broja drugih zemalja.
U zajedniki usvojenom kominikeu, koji ste imali prilike da vidite, dolo je do
izraaja jedinstveno gledanje na bitne probleme od ijeg reavanja u najveoj meri
zavise mir i dalji razvitak meunarodnih odnosa, i to je najvanije, spremnost za aktivnije zajedniko delovanje.
Prilikom razmatranja nekih od konkretnih problema ispoljene su i izvesne razlike
u pogledima, to je razumljivo za jedan tako demokratski skup ravnopravnih uesnika
sa svih strana sveta. Mi ove razlike, koje uostalom i nisu toliko velike, posmatramo kao
prirodni izraz objektivnih situacija i specifinosti interesa pojedinih zemalja.
Razmatrana je i mogunost proirenja broja uesnika na buduim skupovima
nesvrstanih. Tom prilikom ogromna veina uesnika se pozitivno izjasnila o potrebi
proirenja kako bi se na najadekvatniji nain odrazile promene do kojih je dolo u
meunarodnoj zajednici stupanjem na scenu novih nezavisnih zemalja i pozitivnom
evolucijom politike mnogih zemalja ka nezavisnijem delovanju u meunarodnim odnosima. Uvaavajui stavove uesnika na Konsultativnom sastanku elim da izjavim
da vlada SFRJ ali to ve na ovom skupu nisu mogle biti zastupljene mnoge zemlje
koje se izjanjavaju i zalau za politiku nesvrstavanja. Na osnovu usvojenih stavova
u kominikeu buduim skupovima prisustvovae sve zemlje koje su stekle nezavisnost
posle Kairske konferencije, zemlje - lanice OAJ, i druge koje se u svojoj praktinoj
politici izjanjavaju i sprovode naela politike nesvrstavanja.
Ovom prilikom istiem ire izraenu elju da u buduim aktivnostima nesvrstanih
uzmu uea i prue svoj istaknuti doprinos i predstavnici Privremene revolucionarne
vlade Junog Vijetnama. Svojom herojskom borbom vijetnamski narod se ve izjasnio
za potovanje svih onih naela za iju se primenu zalau nesvrstane i druge miroljubive zemlje, a posebno za pravo svakog naroda da slobodno i samostalno odluuje o
svojoj sudbini, za potovanje nezavisnosti i za nemeanje u unutranje poslove drugih
zemalja i naroda i za nepripadanje vojnim blokovima.
202
Uesnici Konsultativnog sastanka saglasili su se o potrebi eih i intenzivnijih

meusobnih konsultacija kao stalne prakse bilateralnih i multilateralnih odnosa nesvrstanih zemalja. Dolo je do iroke saglasnosti o korisnosti sazivanja nove konferencije efova drava i vlada nesvrstanih zemalja s tim to svi uesnici - kao uostalom i mi
- smatraju da je treba temeljito pripremiti. Dosadanji razvoj meunarodnih odnosa
uvrstio je saznanje nesvrstanih zemalja da je, u cilju obezbeenja mira i sopstvene
nezavisnosti, kao i breg ekonomskog razvoja, nuna njihova organizovanija i kontinuirana meunarodna aktivnost. to se tie Jugoslavije, mislim da je razumljivo da emo kao i do sada uestvovati u svim tim aktivnostima i dati maksimalni doprinos koji
je sada, posle uspeno zavrenog sastanka, u veoj meri potreban i mogu nego ranije.
III
Na Konsultativnom sastanku nesvrstanih, kao to vam je poznato, bile su predstavljene samo dve evropske zemlje - Kipar i Jugoslavija to, razume se, nije proporcionalno porastu ugleda i popularnosti politike nesvrstavanja i u ovom delu sveta. Ta
injenica odraava jedno specifino stanje u Evropi koje ima svoje duboke istorijske
razloge. Mislim, pre svega, na otru blokovsku podvojenost na naem kontinentu, snanu koncentraciju vojne sile i, s tim u vezi, na razne vidove zaotravanja blokovske zatvorenosti i potiskivanja nezavisne politike Meutim, kao i u ostalim delovima sveta,
i u evropskom prostoru su prisutni isti i slini procesi i preokupacije. Sve su izrazitije
tenje velikog broja zemalja, kako lanica blokova tako i onih koje su van njih, za to
samostalnijim uestvovanjem u meunarodnom ivotu. Blokovske strukture u Evropi
tako esto dolaze u sukob sa najirim nacionalnim interesima pojedinih naroda i zemalja, to poveava zahteve za promenom odnosa unutar blokova, kao i za izmenu
njihove uloge u meuevropskim odnosima. Sve su kategorinija nastojanja da se u
meuevropskim odnosima doslednije potuju nezavisnost, suverenitet i pravo na samostalan i neometan razvoj kroz ravnopravnu saradnju suverenih i nezavisnih drava
- ustvari sva ona najvanija naela koja ine sutinu politike nesvrstavanja.
Iz ovakvog stanja i razvitka proizilazi i naa aktivnost u Evropi, koja je izraz celokupne nae spoljnopolitike orijentacije zasnovane na nesvrstavanju.
Interes evropskih zemalja za prevazilaenje nasleenih i novonastalih tekoa,
za zasnivanje to ire ravnopravne meuevropske saradnje i za podsticanje novih pozitivnih kretanja, izrazio se u nizu ideja, predloga i inicijativa o kojima smo imali prilike opirno da govorimo i u ovom Domu. Evropa je postigla takav stepen privrednog,
industrijskog i tehnolokog razvoja i meuzavisnosti da svaka drugaija orijentacija
brzo i vidno dolazi u suprotnost sa interesima svake evropske zemlje posebno.
Ove inicijative - da ih i ovom prilikom pomenem - apel zemalja VTJ, poznata finska inicijativa, apel Rumunije za uzdravanje od demonstracija sile i drugih koraka
koji bi pogoravali atmosferu u Evropi, zatim zapaeni italijanski predlozi o panevropskoj konferenciji, poznati predlozi nekih zapadnoevropskih zemalja o smanjenju
vojnih snaga u Evropi, predlog Skandinavskih zemalja o ueu svih zainteresovanih
zemalja na konferenciji o evropskoj bezbednosti i druge inicijative, svedoe koliko
evropska javnost zainteresovano zahteva sreivane prilika i unapreenje saradnje na
naem kontinentu, Jugoslavija e nastojati i dalje da, na liniji naih ve poznatih predloga, prua to aktivniji doprinos naporima ostalih zemalja da se prevaziu postojee
203
tekoe, uspostavi duh poverenja i otvori put svestranoj saradnji na bazi potovanja
suvereniteta, ravnopravnosti, uzdravanja od primene sile ili pritisaka. Uvereni smo
da je to pravi put za postupno reavanje osnovnih evropskih problema, a pre svega,
za stvaranje uslova za takav sistem bezbednosti koji bi bio zasnovan na obezbeenom
slobodnom razvitku svih zemalja i na njihovoj ravnopravnoj saradnji. U tom cilju neophodno je puno angaovanje svih zemalja inspirisanih saznanjem da se samo putem
ubrzanog poputanja zategnutosti i istovremeno tenje meusobne saradnje moe
doi do stabilnog mira i napretka u Evropi.
U svojoj spoljnoj politici posebnu panju smo, tokom itavog vremena, posveivali razvoju odnosa i bilateralne saradnje sa svim evropskim zemljama.
Polazili smo uvek od toga da sve zemlje imaju jednako i neotuivo pravo na puni
suverenitet i nezavisnost, na ravnopravan tretman u meunarodnim odnosima, kao i
na slobodan izbor puteva unutranjeg razvitka i oblika meunarodnog povezivanja i
saradnje. Svaki pokuaj negiranja ili ograniavanja ovih suverenih prava svake zemlje
- to uverenje smo i javno izrazili - ma u kom vidu se vrio i ma ime se opravdavao,
nuno potkopava osnove na kojima se jedino mogu graditi ravnopravni i stabilni meunarodni odnosi, bez obzira na to da li se radi o socijalistikim ili drugim zemljama.
Priznavanje i potovanje ovih naela ne moe zavisiti od slinosti ili razlika drutvenih sistema za koji se opredeljuju pojedine zemlje. Ona ne predstavljaju proizvoljne meunarodne norme, niti smeju da dovode do zatvaranja drava u okvire vojnih
paktova i politikih saveza. Naprotiv, ta naela su sasvim konkretna i istovremeno
neophodna pretpostavka za uspenu ravnopravnu saradnju sa drugima, za iroko i
slobodno meunarodno povezivanje, to je ekonomska i drutvena potreba dananjeg
sveta a pogotovo tako razvijenog kao to je evropski. Ta su naela, najzad, zapisana i
u Povelji OUN.
Jugoslavija u svom socijalistikom sistemu, zasnovanom na samoupravljanju, i u
nezavisno meunarodnoj poziciji van vojnih saveza, vidi ne samo osnovnu tekovinu
radnih ljudi nae zemlje, ostvarenu voljom svih naroda i narodnosti Jugoslavije, ve
istovremeno i stvarni, bitni sadraj neotuivih suverenih prava SFRJ, zapisanih i u njenom Ustavu. Ovakva naa pozicija obavezuje nas na slobodno i ravnopravno povezivanje i delovanje sa svim zemljama za to uspenije. Izgraivanje boljih odnosa i plodniju
meusobnu saradnju, kao i slobodno zauzimanje i izraavanje stavova i miljenja o
svim problemima i pojavama u savremenom svetu. Dobri odnosi Jugoslavije sa najveim brojem zemalja u Evropi bili su mogui onoliko, koliko su u praksi potovani navedeni principi, koliko se uvaavalo nae unutranje ureenje i naa spoljnopolitika
pozicija, kao istorijska realnost u koju niko sa strane nema prava da se mea. I obratno,
mnoge ozbiljne tekoe koje su nastajale u odreenim periodima odnosa sa pojedinim
zemljama, bile su po pravilu posledica prenebregavanja i naruavanja ovih principa.
Oigledno je dakle da, u kontekstu razumevanja uslova za bolju meunarodnu
saradnju, svoje mesto ima i gledanje na razlike u sistemima, shvatanjima i praksi razliitih zemalja. Ne ulazei ovde u istorijsku i drutveno - ekonomsku analizu postojeih
razlika, elim da podvuem nae uverenje da one same po sebi ne moraju i ne bi smele
biti problem koji optereuje meunarodne odnose. Razlike, uostalom, predstavljaju
prirodnu pojavu i izraz mnogih objektivnih i drugih okolnosti i protivrenosti u dananjem svetu. Otuda, kao to je iluzorno traiti stanje bez razlika ili se ponaati kao da
ih nema, isto tako je tetno da se postojeim razlikama daju suvine dimenzije, i da se
204
njima vetaki optereuju odnosi ili opravdava nametanje svog miljenja i polemike.
Nikom ne moemo davati pravo da nas menja da bi sa nama saraivao, kao to nam
ne smeta da saraujemo sa svakim bez preduslova takve vrste. Nije, prema tome, - da
li razlika ima ili nema ve u nainu na koji se prema njima odnosimo.
S time je povezano i pisanje tampe, asopisa i drugih sredstava javnog informisanja, koja esto odraavaju izvesne razlike u pogledima ili razumevanjima stvari. Poloaj tampe u drutvu je, meutim, pre svega unutranja stvar svake zemlje, sistema i
prakse u njoj. Ako je re o Jugoslaviji, tampa je deo politikog sistema, zasnovanog na
samoupravljanju, i predstavlja jedan od neophodnih oblika demokratskog izraavanja
miljenja, formiranja i formulisanja politike. Zna se da lanci i drugi materijali, koji
se kod nas objavljuju, ne podleu prethodnom odobrenju dravnih ili drugih organa.
Tim pre je nerealno kada se pisanju tampe pridaje znaaj i karakter zvaninih stavova
vlade i kada se ono vetaki stavlja u sredite meudravnih odnosa. Razume se da
uzrok dobrih ili loih odnosa ne lei u pisanju tampe, iako to ne znai da ona tome ne
moe ili nema ta da doprinese. Ukoliko su opti odnosi izmeu drava bolji utoliko
se i tampi proiruju mogunosti da odraava pozitivna kretanja i njihove rezultate.
Time ne mislimo da treba iskljuiti potrebu naunih debata pa i polemika ako se one
vode u okvirima uzajamnog uvaavanja, bez pritiska i meanja, jer to moe biti samo
doprinos demokratskoj atmosferi u odnosima.
Nema potrebe da pred ovim Domom naglaavam koliko je Jugoslavija duboko zainteresovana za to svestraniju saradnju sa svim zemljama, proetu uzajamnim potovanjem i zasnovanu na obostranim interesima. Tom cilju i tenji da se stvore to bolji
meunarodni uslovi za njegovo ostvarenje, podreena je itava naa politika prema
evropskim i drugih zemljama.
Jugoslavija tei to stabilnijim privrednim odnosima sa svim evropskim zemljama, uz orijentaciju na njihovo prilagoavanje savremenim uslovima i dugoronim oblicima saradnje, podrazumevajui tu i kooperaciju i specijalizaciju.
Sa Evropskom ekonomskom zajednicom postoji dui zastoj u pregovorima za zakljuenje trgovinskog sporazuma. Pre nekoliko dana predat je Savetu ministara i Komisiji EEZ memorandum Vlade SFRJ u kome su podvuena naa osnovna gledita i
problemi iz ekonomskih odnosa SFRJ - EEZ. Jugoslavija s pravom oekuje da e se
ovom pitanju pokloniti puna panja, kao i da neke vlade, koje su u tom pogledu do
sada imale rezerve, doprinesu da se ono, u duhu prijateljstva i uzajamnih odnosa, to
pre rei.
U pogledu saradnje sa Savetom za uzajamnu ekonomsku pomo /SEV/ - posle
obavetenja koja su nam pruena od strane predstavnika ove organizacije u pogledu
sastanka koji je odran u aprilu ove godine - Jugoslavija se nada da e se dosadanja
saradnja nastaviti u interesu obe strane, u skladu sa postojeim sporazumom izmeu
SFRJ i SEV.
Istakao bih takoe potrebu tenje saradnje sa pojedinim evropskim zemljama u
pitanjima koja se tiu poloaja i uslova ivota naih radnika. Mi smo sa veinom tih
zemalja, kao to znate, i meudravnim sporazumima regulisali pravni poloaj naih
radnika, postigli odgovarajue osnove za obezbeenje i ostvarenje njihovih prava iz
oblasti rada, socijalne i zdravstvene zatite, kako za radnike tako i za njihove porodice, bilo da su one s njima ili da su ostale u zemlji. Isto tako uinjeni su i odreeni
koraci i postignuti rezultati u smislu poboljanja uslova za pruanje opte zatite i po-
205
moi graanima SFRJ u inostranstvu. Upravo je u toku otvaranje i ekipiranje desetine

novih diplomatsko - konzularnih predstavnitava, upravo zbog potreba naih radnika
u inostranstvu i naih ljudi izvan granica nae zemlje. No, i pored toga, treba rei da
problematika naih radnika u inostranstvu postaje sve obimnija i trai jo itav niz reenja izvan onoga to stoji u domenu DSIP-a i DKP. Novoosnovani Komitet za spoljna
migraciona pitanja sigurno e tome bitno doprineti.
Saradnja u oblasti prosvete, kulture i nauke i ira, slobodna razmena duhovnih i
intelektualnih dostignua koja nas povezuje sa drugim zemljama i narodima, pre svega evropskim, bie predmet nae dalje brige i nastojanja u cilju proirenja mogunosti
da se bolje razumemo i tenje saraujemo.
elimo dalje proirenje turistike cirkulacije, ivlje i slobodnije kretanje graana
naih zemalja, tamo gde je ona jo ograniena, kao i maksimalnu liberalizaciju viznopasokog reima u tom cilju.
Uporedo s tim, uvereni smo da ira i raznovrsnija drutvena i politika saradnja,
putem kontakata i razmene miljenja izmeu dravnika i rukovodeih politikih linosti, predstavnika parlamenata, politikih i drutvenih organizacija, na raznim nivoima
i u raznim oblicima, predstavlja dobar put ka veem uzajamnom razumevanju i svestranijem saraivanju.
Jugoslavija je, kao to pokazuje naa iroka meunarodna aktivnost, spremna da
ostvaruje konstuktivnu saradnju sa svim evropskim i drugim zemljama nezavisno od
njihovih drutveno - politikih sistema, bilo da su udruene u vojne, politike ili ekonomske saveze ili deluju van njih, i to u svim pitanjima uvrenjima mira, uspostavljanja poverenja i razvoja boljih odnosa u Evropi i u svetu. U to tenjim kontaktima
sa svim zemljama, u stalnom traenju dodirnih taaka i mogunosti za ujednaavanje
napora, mi vidimo i svoj interes i konkretan doprinos miroljubivoj meunarodnoj saradnji. U tom cilju primamo sve korisne inicijative, kao to oekujemo da na slian
nain budu prihvatane i nae.
Pregled odnosa sa pojedinim zemljama, koji vam je stavljen na raspolaganje,
omoguio mi je da se ovde ograniim samo na neke, u ovom trenutku posebno aktuelne naelne stavove iz domena nae saradnje sa evropskim i drugim dravama, bez
ulaenja u pojedinosti, iako se u iznetim naelima rezimiraju i iskustva steena u praksi viegodinjih odnosa sa pojedinima od njih.
Drugovi poslanici,
Ve je, u drugim prilikama, reeno da Jugoslavija - kao otvorena socijalistika zajednica - u slobodnoj i raznovrsnoj cirkulaciji ljudi, dobara i duhovnih dostignua vidi
kako svoj dravni tako i iri meunarodni interes. U takvoj, iroko prihvaenoj praksi, zasnovanoj na ravnopravnosti i proetoj uzajamnim potovanjem, mi traimo perspektivu boljih meunarodnih odnosa, a time i vee bezbednosti evropskih i svih zemalja i naroda. U tome je, duboko smo uvereni, sadran i sutinski interes socijalizma,
koji je za nas uvek bio i ostao simbol slobode, nezavisnosti i ravnopravnih odnosa.
Dopustite mi na kraju da izrazim nadu da e spoljno-politika aktivnost SlV-a i
DSIP-a, o kojoj sam govorio - inspirisana upravo ovim naim interesima i irim ciljevima - dobiti vau podrku.
206
31. EKSPOZE SAVEZNOG SEKRETARA ZA INOSTRANE POSLOVE

MILOA MINIA NA SEDNICI SAVEZNOG VEA SKUPTINE SFRJ,
20. DECEMBAR 1974.29
Drugarice i drugovi delegati, na cilj je bio i ostaje da u sloenim meunarodnim
uslovima Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija daje svoj doprinos stvari mira, socijalizma i opteg napretka ravnopravnoj meunarodnoj saradnji, uvrenju nezavisnosti, bezbednosti i prava svake zemlje na samostalan i neometan razvoj. Najira
otvorenost i povezanost Jugoslavije s mnogim narodima i zemljama jedan je od bitnih
faktora jaanja nezavisnosti nae socijalistike i nesvrstane zemlje i njenog meunarodnog poloaja u celini, i odgovor pritiscima protiv nae zemlje i nastojanjima da se
umanji njena uloga. Dalji razvoj socijalistikih samoupravnih odnosa u naoj zemlji,
usvajanje novog Ustava SFRJ, X kongres Saveza komunista Jugoslavije, referat druga
Tita i rezolucije u kojima su date dugorone ocene razvoja meunarodnih odnosa i
utvreni zadaci za nae delovanje, predstavljaju snaan podsticaj za svestranu spoljnopolitiku aktivnost Jugoslavije.
elim posebno da istaknem stalno i veliko lino angaovanje predsednika Republike druga Tita u meunarodnoj aktivnosti nae zemlje i znaaj njegovih susreta s
mnogim stranim dravnicima. U meunarodnim odnosima u toku su procesi i dogaaji
od dalekosenog znaaja za razvoj svetske zajednice. Nastavlja se pomeranje odnosa
snaga u korist zemalja i naroda koji se bore za mir, nezavisnost i drutveni napredak. Postignut je znaajan napredak u borbi za osloboenje naroda od kolonijalizma
i aparthejda na jugu Afrike, a ima i znakova da bi taj proces mogao biti proiren i na
preostala uporita kolonijalizma. U nekim zemljama su demokratske snage uspele da
preovladaju nad faistiko-kolonijalistikim reakcionarnim snagama ili snagama koje
su bile eksponenti strane dominacije. Ojaala je uloga i meu sobna saradnja nesvrstanih zemalja i drugih zemalja u razvoju. Njihova sve vea meunarodna aktivnost
izaziva poveane otpore, meanja i pritiske na pojedine nesvrstane zemlje, ali su one
uprkos tome, sauvale svoje jedinstvo. Politika pregovaranja i sporazumevanja izmeu
najveih sila izdrala je ozbiljna iskuenja mada e i dalje zavisiti od ukupnih kretanja u meunarodnim odnosima. Potvren je kontinuitet te politike to je od velikog
znaaja za mir u svetu i kontrolisanje da ne doe do globalnog nuklearnog sukoba.
Ujedno postaje sve jasnije da dalje napredovanje politike poputanja zategnutosti,
pregovaranja i sporazumevanja zahteva ukljuivanje svih zemalja u proces reavanja
meunarodnih pitanja i proirivanje te politike na sve delove sveta, za to se neprekidno zalau, naroito nesvrstane zemlje.
Istovremeno, zaotravaju se mnoge suprotnosti u meunarodnim odnosima. Reakcionarne imperijalistike snage i dalje gue prava pojedinih naroda na slobodu i nezavisnost, a meanje u unutranje stvari ak se pokuava legalizovati, suprotno osnovnim
meunarodnim normama i Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Trka u naoruanju
se nastavlja nesmanjenim intenzitetom, uprkos izvesnog napretka u poputanju zateg29
Milo Mini /1914-2003/, bio je savezni sekretar za inostrane poslove SFR Jugoslavije /1972-1978/. Pravnik i pukovnik JNA, Mini je zauzimao mnoge visoke funkcije u reimu, ukljuujui funkciju javnog tuioca /1945-50/, predsednika vlade Narodne Republike Srbije /1957-62/ i potpredsednika Saveznog izvrnog vea /1967-72/.
207
nutosti. Problemi razvoja zemalja u razvoju, i pored ostvarenog politikog prodora, pa

i utvrivanja osnovnih principa, ostaju jo uvek nereeni, a negde se ak pootravaju.
Poseban peat sadanjoj situaciji daju ratna arita i politike krize, za ije eliminisanje se nedovoljno ulau napori, i sve vee zaotravanje ekonomskih problema u
meunarodnim odnosima i u svetskoj privredi uopte.
Veoma nas zabrinjava pogoravanje situacije na Bliskom istoku. Stalno je akutna kriza u Indokini, koja se produava u znaku krenja pariskih sporazuma od strane
sajgonskog reima i nastavljanje strane intervencije u Kambodi. Kiparska kriza je za
sada samo stiana. Meutim, njeni osnovni uzroci ostali su nereeni i ona dalje traje.
Zbog znaaja i uticaja krize na Bliskom istoku i kiparske krize na bezbednost zemalja istonog Mediterana, kome pripada i naa zemlja, ove krize neprestano. privlae nau najveu panju i iziskuju nau izuzetnu budnost.
Situacija na Bliskom istoku je i dalje neizvesna i opasna. Nastavlja se izraelska
politika agresije u novim preteim formama, to odraava nepromenjen stav Izraela u
itavoj krizi na Bliskom istoku. Ubrzano naoruavanje najmodernijim orujem, stalne
pretnje i oruane akcije Izraela protiv Libana i Sirije, poveavaju zategnutost i nose u
sebi opasnost da izazovu novi oruani sukob.
Znaajna meunarodna afirmacija Palestinskog oslobodilakog pokreta kao jedinog legitimnog predstavnika palestinskog naroda, posle poznatih odluka donetih na
ovogodinjem XXIX redovnom zasedanju Generalne skuptine Organizacije ujedinjenih nacija oznaava znaajno pomeranje odnosa snaga u korist onih koje se bore protiv agresije, za pravo naroda tog podruja na samoopredeljenje i nezavisan razvitak.
Krajnje je vreme da se prie. pravednom celovitom i trajnom reenju krize na
Bliskom istoku. U protivnom, svet se moe u skoroj budunosti suoiti s novim izazovima sa nesagledivim negativnim posledicama. Na stav u pogledu takvog reenja
ostaje nepromenjen. Reenje se moe nai jedino na bazi primene rezolucija Organizacije ujedinjenih nacija o krizi na Bliskom Istoku. Neophodno je povlaenje Izraela
sa svih teritorija okupiranih u ratu 1967. godine, i posle toga, i ostvarivanje legitimnih nacionalnih prava palestinskog naroda, ukljuujui i pravo na sopstvenu dravu.
Jedino se tako moe osigurati mir i bezbednost, nezavisnost i teritorijalni integritet
svih arapskih drava i naroda i Izraela. Izrael, i oni koji podravaju njegovu agresivnu
i ne-popustljivu politiku, najzad treba da shvate ovu realnost i neophodnost da se bez
odlaganja pristupi reavanju krize na Bliskom istoku na ovim osnovama.
Sporo reavanje i produavanje kiparske krize predstavlja stalni izvor opasnosti
od daljih komplikacija i izbijanja novih sukoba. Sada je najvanije da se Rezolucija,
jednoglasno usvojena u Generalnoj skuptini Organizacije ujedinjenih nacija, sprovede u ivot, to je nedavno Savet bezbednosti zatraio od svih zainteresovanih strana.
Jugoslavija je, kao i do sada, spremna da zajedno sa drugim nesvrstanim zemljama
prui konstruktivan doprinos u tom pravcu. Reenje za pitanje ureenja na Kipru koje
e se zasnivati na ravnopravnosti dve nacionalne zajednice moe se postii jedino pregovorima predstavnika ovih zajednica.
to skorije humano reenje problema izbeglica i povlaenje stranih snaga i baza
sa Ostrva, takoe su neophodni uslovi i za reavanje ove krize. Verujemo da e u rom
pravcu delovati vlade i odgovorni dravnici nama prijateljskih zemalja Republike
Kipar, Grke i Turske.
208
Ekonomski problemi jo vie su izbili u prvi plan meunarodnih odnosa, to odraava duboke promene u drutveno - ekonomskom razvoju sveta i nunost da se u
uslovima sve vee meuzavisnosti uspostave ravnopravni odnosi meu dravama, koji
e obezbeivati vitalne interese svih zemalja.
U mnogim zemljama vlada inflacija, opada stopa privrednog rasta, nezaposlenost
raste, ekonomska kriza se produbljuje. Sa inflacijom se teret ovih dubokih promena
svaljuje na leda radnike klase i manje razvijenih zemalja. To je zaotrilo postojee
protivrenosti i manifestuje se u otrim socijalnim konfliktima i politikim potresima,
kao i prateim konfrontacijama u meunarodnim ekonomskim odnosima.
Meutim, i pored ove teke situacije, i dalje su prisutna na-stojanja da se sutinski problemi zaobilaze, a akcije usmeravaju na odravanje upravo onih neravnopravnih odnosa i neokolonijalistike eksploatacije koji su i prouzrokovali postojeu
krizu. Poveanje cena nafte je izraz svetske tendencije usmerene na prevazilaenje
istorijskih nepravdi, i nagovetaj novih odnosa cena sirovina i finalnih industrijskih
produkata, to, paralelno sa drugim meunarodnim akcijama, treba da vodi pravednijoj raspodeli svetskog dohotka, uravnotenijem razvoju svetske privrede, racionalnijem korienju svetskih privrednih bogatstava i, na toj osnovi novoj meunarodnoj
podeli rada.
Nesvrstane i druge zemlje u razvoju deluju na konkretizaciju Deklaracije i programa akcija usvojenih na specijalnom zasedanju Generalne skuptine Organizacije
ujedinjenih nacija, i pored znaajnih otpora, postiu odreene rezultate. U nekim zemljama postoje pokuaji da se ti rezultati ignoriu, pre svega, zbog oigledne potrebe
da se uloe iri i organizovaniji napori za njihovo ostvarivanje. ECOSOC i UNCTAD
ve su preduzeli prve korake za ostvarivanje odluka Specijalnog zasedanja, a svetske
konferencije o stanovnitvu i ishrani donele su opteprihvaene odluke i preporuke,
koje treba da daju nove podsticaje brem reavanju ovih veoma akutnih problema
meunarodne zajednice.
Jugoslavija se, zajedno sa nesvrstanim i drugim zemljama u razvoju, intenzivno
priprema za Konferenciju o sirovinama, koja e se odrati u februaru idue godine u
Senegalu, a u pripremi je i Konferencija Ujedinjenih nacija 6 industrijskom razvoju, u
martu idue godine u Peruu. Meutim, istiui istorijski znaaj ovih akcija nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju, kao i mnogih drugih akcija na planu jaanja njihove
meusobne saradnje moramo ujedno istai i nunost jo efikasnijeg pravovremenog
delovanja nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju u pravcu jaanja njihove meusobne saradnje i solidarnosti, kao nune osnove njihovog akcionog jedinstva i njihove stvarne uloge u meunarodnim odnosima. Od bitnog je znaaja da ova aktivnost
dobije to pre potrebnu materijalnu podlogu i impulse, stvaranjem fondova koji e
to pre poeti s radom, kao i razvijanjem drugih izvora finansiranja na principu solidarnosti.
Sastanak nesvrstanih zemalja-koordinatora, koji je pre dva meseca odran u Beogradu, pripremio je veliki broj konkretnih projekata od kojih se neki ve sprovode bilo
u direktnoj saradnji zemalja u razvoju, bilo u okvirima Ujedinjenih nacija. Odluka IV
konferencije nesvrstanih zemalja u Aliru o osnivanju Fonda za ekonomski i socijalni razvoj nesvrstanih zemalja posluie sigurno kao izuzetno znaajan instrument u
tom pogledu. U toku je izrada nacrta statuta Fonda, koji treba u najskorije vreme da
se zavri i podnese vladama nesvrstanih zemalja na usvajanje. U vezi s ovim eleo bih
209
da istaknem da Jugoslavija smatra da sve nesvrstane zemlje i druge zemlje u razvoju

treba da, u granicama svojih mogunosti, doprinesu i ovom Fondu, a i ostalim slinim
institucijama u okviru Ujedinjenih nacija koje imaju za cilj unapreenje meusobne
ekonomske saradnje zemalja u razvoju i, posebno, pruanje pomoi i podrke onim
zemljama u razvoju koje su najtee pogoene. Savezno izvrno vee je ve donelo
odluku o doprinosu Jugoslavije programu hitnih mera Ujedi-njenih nacija za pomo
najtee pogoenim zemljama u razvoju u iznosu od 7 miliona dolara. Jugoslavija e,
naravno u skladu sa svojim mogunostima uestvovati i u Fondu za ekonomski i socijalni razvoj nesvrstanih zemalja.
Duboki potresi u meunarodnim ekonomskim odnosima neposredno se odraavaju na privredu i meunarodni ekonomski poloaj nae zemlje, koja, kao to je poznato uestvuje sa vie od 1/4 svog nacionalnog dohotka u meunarodnoj razmeni. To
u jo veoj meri istie znaaj unapreenja ekonomskih odnosa s nesvrstanim i drugim
zemljama u razvoju, kao bitne komponente nae spoljne politike. To zahteva jo veu
aktivnost i bolju organizovanost svih faktora u zemlji, prvenstveno udruenog rada,
jer rastu potrebe i otvaraju se nove mogunosti ne samo na planu robne razmene
ve i u oblastima finansijske i investicione saradnje uea u investicionim programima ovih zemalja i saradnje s njima na treim tritima. Istovremeno i dalje moramo
unapreivati u svim pravcima ekonomske odnose nae zemlje s razvijenim zemljama,
ukljuujui unapreivanja ekonomskih odnosa i s postojeim ekonomskim grupacijama u Evropi.
S Evropskom ekonomskom zajednicom, s ijim zemljama lanicama imamo vrlo
razvijenu razmenu i ekonomsku saradnju, zakljuili smo petogodinji trgovinski ugovor i oekujemo povoljne rezultate. Meutim, eleo bih posebno da pomenem tekoe
na koje u poslednje vreme nailazimo s tom ekonomskom grupacijom. Imam na umu
zabranu uvoza mesa, polaganje depozita i prilikom uvoza i sl. to nije u skladu sa duhom bilateralnih trgovinskih sporazuma koje imamo s ovom Zajednicom. Kao to vam
je poznato mi smo preduzimali i dalje emo preduzimati, mere da se ovi problemi ree
na bazi uzajamnih interesa za razvoj normalnih i stabilnih ekonomskih odnosa. U tom
smislu smo, nedavno vodili razgovore s predstavnicima Evropske ekonomske zajednice u Briselu.
Dopunjujui veoma plodne bilateralne odnose novim multilateralnim formama, mi
stalno unapreujemo obostrano korisne forme saradnje sa socijalistikim zemljama istone Evrope, i u okviru Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo, u kome naa zemlja
uestvuje s posebnim statusom u telima i komisijama za koje imamo interesa. U toj saradnji su, naroito nakon usvajanja kompleksnog programa unutar Saveta za uzajamnu
ekonomsku pomo, ostvareni znaajni rezultati. Ujedno su, uz obostrane napore, stvoreni povoljni uslovi da ekonomska saradnja izmeu SFRJ i Saveta za uzajamnu ekonomsku
pomo u narednom periodu bude intenzivnija i raznovrsnija. Neposredno angaovanje
predstavnika zainteresovanih grupacija jugoslovenske privrede u pojedinim organima i
telima Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo doprinelo je da se poslednjih godina proiri kooperacija i specijalizacija, kako na bilateralnoj, tako i na multilateralnoj osnovi.
Mi takoe paljivo prouavamo mogunosti saradnje s ekonomskim grupacijama
u drugim delovima sveta.
Drugarice i drugovi delegati, u najtenjoj saradnji sa drugim nesvrstanim zemljama, Jugoslavija je u proteklom periodu veoma aktivno uestvovala u akcijama koje
210
su pokretale nesvrstane zemlje, ili u kojima su one imale zapaenu ulogu. Kiparska
kriza, zatim kriza na Bliskom istoku, kao i procesi dekolonizacije, a pogotovo meunarodni ekonomski problemi, bili su u prvom planu zajednikih aktivnosti nesvrstanih
zemalja, pre svega u okvirima Organizacije ujedinjenih nacija. Nesvrstane zemlje su
ulagale velike napore da sprovedu u ivot odluke IV konferencije efova drava ili vlada nesvrstanih zemalja u Aliru. Mislim da s pravom moemo istai da se nesvrstane
zemlje danas ne mogu vie zaobilaziti u reavanju najvanijih problema, to im namee poveanu odgovornost u izgraivanju njihovog jedinstva na bazi stalnog usaglaavanja zajednikih interesa, uz uvaavanje specifinosti poloaja nesvrstanih zemalja.
Od izuzetnog je znaaja da nesvrstane zemlje, u trenutku kada one na svetskom planu pokreu. toliko vane akcije, posvete svu dunu panju meusobnom dogovaranju
i prethodnom usaglaavanju stavova, a naroito u Organizaciji ujedinjenih nacija i
drugim meunarodnim telima i na konferencijama, kako bi time jo vie doprinele iznalaenju najire prihvatljivih reenja i ujedno dale primer razvijanja odnosa stvarne
ravnopravnosti, solidarnosti, meusobne saradnje i pomaganja.
Uskoro predstoji sastanak Koordinacionog biroa nesvrstanih zemalja na ministarskom nivou na Kubi, kome pridajemo veliki znaaj. Ovaj sastanak Koordinacionog
biroa dolazi posle veoma znaajne aktivnosti nesvrstanih zemalja i pruie priliku za
dogovor o njihovom zajednikom delovanju u narednom periodu, koji e biti ispunjen
novim znaajnim akcijama nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju i veoma vanim
meunarodnim skupovima i dogaajima. Istovremeno, sastanak Koordinacionog biroa treba da inicira pripreme za ministarsku konferenciju svih nesvrstanih zemalja
u Peruu, avgusta idue godine, koja e prethoditi Petoj konferenciji efova drava ili
vlada nesvrstanih zemalja u Kolombu, ri Lanka 1976. godine.
Na upravo zavrenom XXIX zasedanju Generalne skuptine Organizacije ujedinjenih nacija, naa delegacija je aktivno delovala polazei od smernica Predsednitva
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Saveznog izvrnog vea. Ona se sa
drugim nesvrstanim i miroljubivim zemljama naroito angaovala u vezi s kiparskom
krizom priznavanjem prava palestinskog naroda i ueem predstavnika Palestinskog
oslobodilakog pokreta, u radu Generalne skuptine Organizacije ujedinjenih nacija
za definitivno iskorenjivanje kolonijalizma, kao i za usvajanje Povelje o ekonomskim
pravima i dunostima drava, na odluci o pripremama za sledee specijalno zasedanje
Generalne skuptine Organizacije ujedinjenih nacija i na drugim pitanjima. Celovit izvetaj o radu nae delegacije bie naknadno podnet nadlenim organima.
Dozvolite da se sada zadrim na jednom pitanju, koje u ovom trenutku ima izuzetan znaaj.
U savremenim meunarodnim uslovima, mesto i uloga Organizacije ujedinjenih nacija, kao najpogodnijeg meunarodnog foruma za ouvanje mira i reavanje
akutnih meunarodnih problema, dobija poseban znaaj. U okviru Organizacije ujedinjenih nacija zapoeto je reavanje nekih vitalnih pitanja. U narednoj godini ova
tendencija e biti jo izraenija. Nije sluajno da se otvaranjem takvih perspektiva u
Ujedinjenim nacijama, i u situaciji kad su one prestale da budu forum gde je manjima
nametala volju velikoj veini naroda i zemalja dolazi do pojaane kritike, pa i otvorenih napada na svetsku Organizaciju od strane nekih vlada i uticajnih krugova u nekim
razvijenim zemljama. Pravi smisao ove kampanje, koja se vodi u prvom redu protiv nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju, lei u nezadovoljstvu zbog toga to se usvajaju
211
odluke koje izraavaju interese najveeg dela oveanstva, Jugoslavija nije nikad zastupala prosto nadglasavanje kao metod donoenja odluka. Naprotiv mi smo zajedno
s nesvrstanim zemljama istupali u prilog takvog odluivanja koje zatiuje interese i
stavove svih lanova Organizacije ujedinjenih nacija, ukljuujui i odluivanje optom
saglasnou odnosno putem konsensusa, kada god je to mogue. Nema opravdanog
osnova za potcenjivanje mogunosti i efikasnosti Organizacije ujedinjenih nacija u reavanju najvanijih problema savremenog sveta5 kao to ne treba stvarati ni iluzije da
je u kratkom roku oslanjajui se samo na naelne deklaracije mogue menjati realni
odnos snaga u svetu. Aktivnost nesvrstanih i ostalih zemalja u Organizaciji ujedinjenih nacija daje osnov za orijentaciju da stvarni problemi mira, bezbednosti i ravnopravne saradnje u svetu budu u sreditu rada Organizacije ujedinjenih nacija.
Drugarice i drugovi, iako su se pozitivni rezultati poputanja i reavanja evropskih problema koji bi trebalo da omogue da se prevazie blokovska podela Evrope, da
se osigura jednaka bezbednost i ravnopravna saradnja nezavisnih i suverenih evropskih zemalja i omogui vei doprinos Evrope osiguranju mira, bezbednosti i ravnopravne saradnje i razvoja u svetu.
Jugoslavija se u punoj meri angaovala zajedno sa svim uesnicima, a naroito s
vanblokovskim i nesvrstanim zemljama naeg Kontinenta, da se Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji zavri s uspehom.
Mi smo se uvek zalagali da se pitanja Evropske bezbednosti i saradnje razmatraju
u najtenjoj povezanosti s kretanjima i problemima u drugim delovima sveta. Zbog
toga smo se zajedno s nekim drugim evropskim zemljama odluno zaloili za unoenje
problema zemalja u razvoju i svetskih ekonomskih odnosa, odnosno izgradnje sistema novih ekonomskih odnosa, u dokumente Konferencije o evropskoj bezbednosti i
saradnji.
Nae gledite i stav o povezanosti evropske bezbednosti s bezbednou u oblasti
Mediterana ve je dobilo svoju konkretnu manifestaciju u odluci o izradi posebnog
dokumenta o tome.
Takoe, znaajan doprinos jugoslovenske delegacije predstavljaju i njeni predlozi
i dokumenti o obezbeenju prava nacionalnih manjina, kao i o poloaju radnika migranata, odnosno radnika na privremenom radu u inostranstvu. Smatramo da Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji ve u sadanjoj fazi treba da zauzme jasne
stavove o nacionalnim manjinama, koje, kao evropska realnost, ne mogu i ne smeju da
se previde, jer je to pitanje koje je u evropskoj istoriji ne jednom bilo povod i uzrok za
krize i sukobe izmeu evropskih drava.
to se tie prava stranih radnika, smatramo veoma vanim da su drave koje primaju ove radnike prihvatile da obezbede punu jednakost za strane radnike u pogledu
uslova zapoljavanja i rada, ukljuujui i nagraivanje kao i u pogledu socijalnog osiguranja. Ove drave su takoe, prihvatile da razvijanjem podesnih formi ekonomske
saradnje, pomognu dravama iz kojih dolaze radnici migranti, da aktiviranjem pojedinih privrednih grana, poveaju mogunost zapoljavanja u svojoj zemlji. S obzirom na
broj naih radnika na privremenom radu u inostranstvu naa zemlja pridaje posebnu
vanost tome to je ovaj stav usvojen optom saglasnou.
Od poetka rada Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, jo od pripremne faze Jugoslavija je ovoj Konferenciji prilazila kao konferenciji 35 nezavisnih, suverenih i u svemu ravnopravnih zemalja, i davala joj svoj konstruktivni doprinos. Sa ovih
212
istih pozicija delujemo u zavrnoj fazi Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji,

doprinosei sporazumevanju o svim bitnim pitanjima evropske bezbednosti i saradnje.
Oekujemo da e Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji uspeno zavriti svoj rad u to skorije vreme, na najviem nivou, i da e to znaiti dalji podsticaj pozitivnim procesima opte evropske saradnje u svim oblastima, kao i jaanju bezbednosti
i saradnje u svetu uopte.
Drugarice i drugovi delegati,
Dozvolite da iznesem kratak osvrt na nae bilateralne odnose sa drugim zemljama.
Godinama razvijamo odnose sa drugim zemljama polazei od poznatih principa nae zemlje i svih naih naroda i narodnosti. U tome naroiti znaaj pridajemo
uzajamnom potovanju principa nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta,
ravnopravnosti, obostranih interesa, saradnje i uzajamnog pomaganja, nemeanja u
unutranje poslove i reavanje spornih pitanja mirnim putem, to sve ini osnovne
principe aktivne miroljubive koegzistencije. Na ovakvoj osnovi razvili smo izvanredno plodne odnose i saradnju na svim podrujima s mnogim zemljama, na ovim istim
osnovama stalno proirujemo i jaamo saradnju sa sve veim brojem zemalja.
O naim odnosima sa susednim zemljama govorio sam nedavno u Saveznom veu. Zato sada nameravam da se osvrnem samo na neke najaktuelnije dogaaje.
Sa Republikom Grkom ostvarili smo nedavno, prilikom moje zvanine posete,
iroku razmenu miljenja, razmotrivi s najodgovornijim dravnicima sva pitanja koja
interesuju nae dve zemlje.
Obostrano smo konstatovali da postoje uslovi elja i spremnost za razvijanje. svestrane dobrosusedske saradnje i prijateljskih odnosa izmeu nae dve zemlje. Potpisali smo nekoliko vanih sporazuma. Dogovorili smo se da prouimo i pripremimo nove
sporazume koji e voditi proirenju ekonomske, kulturne i druge saradnje. Saglasni
smo i u tome da radimo na jaanju meusobnog poverenja i pribliavanju gledita i o
pitanjima o kojima se naa gledita sada razlikuju s orijentacijom da naemo reenja
za probleme od obostranog interesa.
Zakljuili smo da jaamo politiku saradnju, kako meusobnim posetama i konsultacijama na visokim nivoima, tako i saradnjom naih delegacija i misija, u vezi s
aktuelnim meunarodnim pitanjima, za ije se reavanje zalau dve zemlje.
Ukratko, obostrano smo se mogli osvedoiti da je vrlo dobra perspektiva razvoja
dobrosusedskih prijateljskih odnosa izmeu Republike Grke i Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
Polazei od nae trajne orijentacije na razvoj svestrane saradnje sa susednom
Italijom, pozdravili smo spremnost za razvoj prijateljskih odnosa s naom zemljom,
izraenu u programskoj deklaraciji novog premijera gospodina Alda Mora, kao elju
italijanske vlade da se u meusobnim odnosima krene napred. Poznati su, meutim,
problemi koji oteavaju razvoj tih odnosa i ekaju svoje reenje u interesu obe zemlje.
Nadamo se da e italijanska vlada uiniti sve da se to i u praksi ostvari. To bi dalo nove
podsticaje jo irem i stabilnijem razvoju jugoslovensko - italijanskih odnosa, to je
nesumnjivo u interesu obe zemlje.
Nai odnosi s Austrijom i dalje su optereeni istim pitanjima kojima sam ve imao
prilike da govorim u ovom Domu. Odgovor austrijske vlade na nau notu od 29. oktobra ove godine u celini izraava negativan odnos Republike Austrije prema ispunja-
213
vanju svojih meunarodnih obaveza. Osim toga, austrijska vlada u svom odgovoru ne
pokazuje nikakvu spremnost za otklanjanje drugih uzroka navedenih u naoj noti koji
su stalna smetnja razvoju jugoslovensko - austrijskih odnosa, kao to je na primer, dirigovana antijugoslovenska kampanja iz Austrije.
Ove ocene odraavaju stanje jugoslovensko-austrijskih odnosa u tom momentu isto kao i ocena o bilateralnim odnosima sa ostalim susednim zemljama. elim i
ovom prilikom da naglasim da vlada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
odluno ostaje pri svojim stavovima i zahtevima izraenim u naoj noti od 29. oktobra. Potpuno ostvarivanje prava i zatite slovenake i hrvatske manjine u Austriji kao
i izvrenje drugih postojeih obaveza Republike Austrije prema Jugoslaviji kao to su
vraanje arhivskog blaga i kulturnih dobara koja su nacistiki okupatori opljakali i
odvukli iz nae zemlje, a nalaze se u Austriji, naa je stalna briga i vlada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije e se i dalje zalagati za njihovo izvravanje. Ako
austrijska vlada zaista eli, kao to kae u svojoj noti da rei sporna pitanja, neka ne
spreava da se to u praksi potvrdi. Vie vredi u tom smislu jedan praktian korak, izvrenje jedne od obaveza, nego sve izjave istaknutih linosti austrijske vlade o spremnosti za razgovore. Po sebi se razume da bi to veoma mnogo doprinelo daljem razvoju
bilateralnih odnosa, to je u obostranom interesu.
to se tie naih odnosa sa drugim susednim zemljama nema novih momenata,
pa ne bih imao ta da dodam onome to sam 5. novembra 1974. godine izloio pred
Saveznim veem.
najrazvijenije bilateralne odnose naa zemlja ima s evropskim zemljama. Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija, kao nesvrstana evropska zemlja, trajno je
zainteresovana za svestranu ravnopravnu saradnju sa svim evropskim zemljama, bez
obzira na to da li su one u vojnopolitikim blokovima, ili ekonomskim zajednicama,
ili su van blokova. Takav razvoj predodreen je objektivnim poloajem, objektivnim
ekonomskim, geografskim, istorijskim i politikim uslovima. Pred nama je zadatak da
te odnose i dalje razvijamo i unapreujemo, nastojei da proirimo saradnju s onim
evropskim zemljama s kojima je saradnja ostala jo uvek u uskim okvirima.
Nastavljen je uspean razvoj saradnje sa Savezom Sovjetskih Socijalistikih Republika i ostalim socijalistikim zemljama istone Evrope u svim oblastima. Unapreenje
prijateljskih odnosa sa Sovjetskim Savezom ostvarivano je na bazi uzajamnog potovanja principa ravnopravnosti, suvereniteta i nemeanja u unutranje stvari, tj. na principima zajedniki usvojenim jo u Beogradskoj deklaraciji 1955. godine i potvrenim u
zajednikim dokumentima prilikom susreta predsednika Tita sa generalnim sekretarom
Komunistike partije Sovjetskog Saveza Brenjevom u toku poslednjih godina. Na ovoj
osnovi razvijaju se uspeni politiki kontakti i uzajamne posete na najviem i drugim
nivoima, razmena poruka i slino.
Ekonomska saradnja sa Sovjetskim Savezom je veoma razvijena i raznovrsna.
Oekujemo da e vrednost nae trgovinske razmene dostii ove godine sumu od oko
1,4 milijarde dolara. Nauno - tehnika i kulturno-prosvetna saradnja sa Sovjetskim
Savezom je veoma razvijena i postaje sve sadrajnija i bogatija. Ulaemo napore da
ugovorno reguliemo obostranu informativnu delatnost. Nadamo se da e ovo nae
nastojanje naii na puno razumevanje sovjetske strane.
214
Nai bilateralni odnosi s ostalim socijalistikim zemljama takoe su veoma razvijeni u mnogim oblastima /politiki kontakti, posete, ekonomska, kulturna i druga
saradnja/. Oekuje se da e ukupan obim razmene robe i usluga, na primer sa Demokratskom Republikom Nemakom, ehoslovakom Socijalistikom Republikom, Narodnom Republikom Poljskom, zajedno dostii iznos od 1,2 milijarde dolara. Ovde ne
pominjem susedne socijalistike zemlje Rumuniju, Maarsku i Bugarsku, poto sam
o odnosima s njima govorio u Saveznom veu 5. novembra. Uspeno se odvija nauno-tehnika saradnja, dok sve vei znaaj imaju industrijska kooperacija, kao i drugi
vidovi proizvodne saradnje s ovim zemljama.
I pored velikih uspeha u razvoju svestrane saradnje s evropskim socijalistikim
zemljama, zajedniki smo konstatovali s najviim rukovodiocima ovih zemalja, da jo
nisu iskoriene sve realne mogunosti za dalje unapreenje naih odnosa i saradnje.
Hteo bih da istaknem dalji uspean razvoj saradnje nae zemlje sa zapadnoevropskim zemljama. Uspene posete Predsednika Republike Saveznoj Republici Nemakoj
i Danskoj ove godine, sa svoje strane, ukazuju na znaaj koji Jugoslavija pridaje dugoronoj i intenzivnoj saradnji sa zemljama ovog dela naeg Kontinenta. O tome svedoe i drugi esti i sadrajni kontakti na nivou vlada, parlamenata, politikih i drugih
organizacija.
Posebno bih ukazao na iroku i kontinuiranu razmenu miljenja s ovim zemljama
o najaktuelnijim meunarodnim problemima, u emu izuzetno mesto ima razmena
poruka Predsednika Republike druga Tita sa efovima drava ili vlada Velike Britanije,
Francuske, Savezne Republike Nemake, vedske, Finske, kao i drugih zemalja.
U svim tim prilikama je dolo do izraaja obostrano uverenje nedeljivosti mira
i o neophodnosti ire ravnopravne saradnje u cilju pronalaenja prihvatljivih reenja
za gorue probleme meunarodnih odnosa. Na Jugoslaviju se gleda kao na znaajnog
bilateralnog partnera i faktora u meunarodnim zbivanjima upravo zbog njene nezavisne pozicije i politike nesvrstanosti. Jugoslavija e i dalje razvijati sve korisne oblike
saradnje, videi u njima ne samo doprinos boljim prilikama na naem Kontinentu, ve i
realan put ka boljem uzajamnom razumevanju, potovanju i saradnji s ovim zemljama.
elim da i ovom prilikom izrazim nau punu podrku i simpatije naporima portugalske vlade da omogui nezavisnost i nesmetan razvoj bivim kolonijama, kao i da
sprovede demokratski preobraaj i ostvari ekonomski i socijalni progres u svojoj zemlji.
Zapadnoevropske zemlje, kao to je poznato, predstavljaju vrlo znaajnog partnera u naoj ukupnoj ekonomskoj saradnji. Ne raunajui nae zapadne susede Italiju
i Austriju, o kojima sam ranije govorio, s ostalim zapadnoevropskim zemljama smo u
1973. godini ostvarili spoljnotrgovinsku razmenu od 2,3 milijarde dolara, s tim da e
u ovoj godini biti ostvareno znatno poveanje, poto je ve za 10 meseci ostvareno 2,6
milijarde dolara. S ovim zemljama vrlo intenzivnu saradnju razvijamo na naunom,
tehnikom, tehnolokom, kulturnom i drugim podrujima. Sve to zajedno, na svoj nain ilustruje svestranost i dugoronost nae saradnje sa zapadnoevropskim partnerima.
Nai odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama i drugim razvijenim vanevropskim zemljama karakteriu se u poslednje vreme jaanjem mnogih vidova saradnje.
Saradnja izmeu Jugoslavije i Sjedinjenih Amerikih Drava i pored povremenih oscilacija i tekoa u bilateralnim odnosima do kojih je uglavnom dolazilo zbog razliitih
stavova i aktivnosti dve zemlje u vezi s meunarodnim problemima, razvija se povoijno, naroito na ekonomskom, finansijskom, nauno-tehnolokom planu gde su,
215
zahvaljujui obostranim dugoronim interesima, zabeleeni znaajni rezultati. Vaan

faktor povezivanja u odnosima izmeu nae dve zemlje predstavlja veliki broj amerikih graana poreklom iz Jugoslavije koji uvaju ivi interes za nau zemlju, iz koje
su potekli. Razmenom poruka izmeu predsednika Tita i predsednika Forda, avgusta
ove godine, i nedavnom posetom dravnog sekretara gospodina Kisindera Jugoslaviji, dati su novi podsticaji unapreenju saradnje izmeu dve zemlje na osnovu obostranog potovanja principa sadranih u zajednikoj izjavi, objavljenoj prilikom posete
predsednika Tita Sjedinjenim Amerikim Dravama 1971. godine, kao trajnoj osnovi
stabilnih odnosa izmeu Sjedinjenih Amerikih Drava i Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Ponovo je potvrena elja i interes za nastavljanje i unapreivanje
obostrano korisnih i prijateljskih odnosa i saradnje.
Nai odnosi s Japanom postepeno se proiruju u svim oblastima, posebno na planu ekonomskih odnosa i tehnoloke saradnje, iako smo jo uvek daleko od ostvarivanja nivoa saradnje prema stvarnim mogunostima i potrebama nae dve zemlje.
S ostalim zemljama Kanadom, Australijom, Novim Zelandom proirujemo politiku, ekonomsku i drugu saradnju sve uspenije, uprkos odreenih objektivnih tekoa na podruju unapreenja privredne saradnje.
Drugarice i drugovi delegati, naa zemlja posebno daje prioritetan znaaj bilateralnim odnosima i saradnji s nesvrstanim i drugim zemljama u razvoju. Ova saradnja
je stalno u usponu i sve je raznovrsnija.
Opta karakteristika odnosa nae zemlje s nesvrstanim i zemljama u razvoju je
da je bilateralna saradnja relativno znatno razvijenija na politikom nego na ekonomskom, nauno-tehnikom i kulturnom planu, na podruju informacija itd. Sve intenzivnija politika saradnja sve vre meusobno poverenje i prijateljstvo, zajedniko
uee u akcijama koje preduzimaju nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju, stvaraju
sve tenje veze istinskog prijateljstva i solidarnosti izmeu Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije i nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju. U ovim zemljama naa zemlja uiva visok ugled i poverenje, zahvaljujui doslednom sprovoenju politike
nesvrstanosti i angaovanju za ostvarenje zajedniki usvojenih ciljeva i odluka nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju. Posete efova drava i vlada, susreti ministara i
politikih, privrednih i drugih rukovodilaca, sve intenzivnija saradnja drutveno-politikih organizacija, uee naih strunjaka i radnika u razvojnim projektima u nekim nesvrstanim zemljama u razvoju i drugi oblici saradnje, sve to doprinosi jaanju
dobrih i prijateljskih odnosa s ovim zemljama i sve jaem meusobnom povezivanju
i stvaranju trajne osnove za dugoroniju i sve plodniju saradnju na svim podrujima.
U ovoj godini naa ekonomska saradnja s nesvrstanim i zemljama u razvoju belei znaajno poveanje i ima izgleda da bude udvostruena u odnosu na prologodinji
period. Samo tokom prvih est meseci zakljueno je vie investicionih radova nego u
celoj protekloj godini. Dosadanji rezultati, mada jo uvek ispod realnih mogunosti,
potvrdili su opravdanost orijentacije na dugorono privredno povezivanje sa zemljama u razvoju, na koje je predsednik Tito stalno ukazivao tokom godina. Rezolucija
Savezne skuptine iz 1973. godine dala je tom procesu znaajan impuls, a rezolucije X
kongresa Saveza komunista Jugoslavije istakle su politiki znaaj unapreenja i proirenja ove saradnje na dugoronoj osnovi i u najirim formama.
Uz obostrane inicijative, dolo je do formiranja bilateralnih meovitih komiteta
za ekonomsku saradnju s najveim brojem nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju. Od
216
ovih tela oekujemo da ubudue igraju znaajnu ulogu u programiranju, usmeravanju

i ostvarivanju ove saradnje. Neki od ovih komiteta ve su pokazali dobre rezultate,
posebno kada je bilo rei o stvaranju uslova za zakljuivanje veih i dugoronih aranmana.
Istovremeno, na obostranu inicijativu, formirano je nekoliko zajednikih preduzea u oblasti poljoprivrede, industrije, rudarstva i graevinarstva, a naim organizacijama udruenog rada poverena je izgradnja niza sloenih i krupnih objekata.
Na ostvarenju projekata nauno-tehnike saradnje u zemljama u razvoju angaovan je vei broj jugoslovenskih strunjaka, a na naim univerzitetima koluje se
nekoliko hiljada studenata iz zemalja u razvoju.
No, i pored zabeleenih uspeha, naa ekonomska saradnja s nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju jo uvek zaostaje iza nivoa naih politikih odnosa, kao i
realnih mogunosti i uzajamnih interesa. Neka pitanja, na naoj strani, treba bre i
efikasnije reavati. Radi se, pre svega, o sprovoenju odluke X kongresa koja predvia
da se usvojena politika prema zemljama u razvoju konkretizuje i vrsto ugradi u dugorone planove naeg razvoja i u planove razvoja organizacija udruenog rada, kao
osnovnih nosilaca i realizacije te politike.
Osnovna karakteristika razvoja naih odnosa s arapskim zemljama Bliskog istoka
i Severne Afrike, inae tradicionalno prijateljskih, jeste da su oni u svojoj razvojnoj
liniji dobili nove i dugorone dimenzije, beleei stalni uspon i stabilnu tendenciju
proirenja u svim oblastima.
elim posebno da istaknem da se naa ekonomska saradnja s nekim zemljama
ovog regiona, proizvoaima nafte, dobro razvija i da se ostvaruju dogovori, postignuti prilikom razmene poseta na visokom nivou, o ueu naih privrednih organizacija u
realizaciji programa privrednog razvoja tih zemalja.
Politiki odnosi sa zemljama Afrike juno od Sahare, gde se odvijaju ubrzani procesi dekolonizacije, kao rezultat oslobodilake borbe, i gde nastaju nove drave, kao
Gvineja Bisao, Mozambik, a uskoro, nadamo se i Angola i druge, koje igraju veoma
znaajnu ulogu u meunarodnim odnosima, razvijaju se dobro. Unapreuje se i ekonomska i nauno - tehnika saradnja s veim brojem ovih zemalja, mada se i ovde saradnja razvija neravnomerno i daleko je od postojeih mogunosti i potreba.
Politiki i ekonomski odnosi Jugoslavije sa zemljama june i jugoistone Azije
razvijaju se uspeno ve dui niz godina. Posebno se stalnom linijom uspona, ve vie
od dve decenije razvija saradnja s Indijom i ri Lankom. Posete Predsednika Republike druga Tita Indiji, Bangladeu i Nepalu poetkom ove godine, kao i drugi susreti na
najviem nivou i na nivou efova vlada i ministara iz zemalja ovog regiona, doprineli
su daljem jaanju politike, ekonomske, nauno - tehnike i drugih vidova bilateralne
saradnje.
U dosadanjem razvoju naih odnosa sa zemljama Dalekog istoka stvoreni su
uslovi za tenju, raznovrsnu i dugoronu saradnju.
Jugoslavija pridaje znaajno mesto razvoju prijateljskih odnosa i saradnje s Narodnom Republikom Kinom, sa eljom da dosadanja korisna saradnja obuhvati sve
oblasti bilateralnih odnosa, u skladu s interesima obe zemlje. Prijem na koji je naila
delegacija Skuptine Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u Narodnoj Republici Kini, kao i nai nedavni razgovori s kineskim dravnicima u raznim prilikama,
potvruju znaaj i korisnost ovakvih susreta za jo tenju i plodniju saradnju. Ostva-
217
reni su znaajni rezultati na planu daljeg unapreenja i proirenja obima ekonomske

saradnje, a uvereni smo da postoje povoljni uslovi za njihovo dalje produbljivanje.
Prema dananjoj informaciji, robna razmena s Kinom je ove godine udvostruena u
odnosu na prolu godinu.
Nai bilateralni odnosi sa zemljama Indokine imaju specifian vid, s obzirom na
postojeu situaciju u tim zemljama. Poznato je da je naa zemlja pruila, i dalje prua,
svestranu podrku i pomo oslobodilakoj borbi naroda ovog regiona, kao i njihovoj
to iroj meunarodnoj afirmaciji. Posete dravnih delegacija Demokratske Republike
Vijetnam, Privremene vlade Republike Juni Vijetnam i Kraljevske vlade Nacionalnog
jedinstva Kambode dale su znaajan impuls jaanju bilateralne saradnje i njenoj diversifikaciji. Sa Demokratskom Republikom Vijetnam i Privremenom vladom Republike Juni Vijetnam zakljueni su sporazumi o ekonomskoj pomoi i saradnji, razmotrene su mogunosti u domenu nauno-tehnike saradnje i uspostavljanje vrstih veza na
informativnom planu. Imajui u vidu sadanju situaciju, ekonomska saradnja s ovim
zemljama ima preteno karakter pomoi. Uspena obnova i privredna izgradnja ovih
ratom razorenih zemalja, i jaanje njihovih ekonomskih potencijala omoguie da se
nai ekonomski odnosi sa njima reguliu kao i sa drugim zemljama.
Naa zemlja s velikim interesovanjem i panjom prati razvoj situacije na Korejskom poluostrvu. Dosledni svojoj principijelnoj politici, mi pruamo podrku naporima vlade Narodne Demokratske Republike Koreje za ujedinjenje zemlje mirnim putem i bez meanja spolja.
U sadanjoj fazi intenzivnih kretanja u pravcu pune politike i ekonomske emancipacije, zemlje Latinske Amerike i Kariba daju sve vei doprinos i imaju sve veu ulogu u zajednikim akcijama nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju. Odnosi Jugoslavije
s ovim zemljama postaju sve blii, a saradnja raznovrsnija. Nai ekonomski odnosi sa
zemljama ovog regiona razvijaju se i proiruju kroz robnu razmenu, nauno-tehniku saradnju, kao i izvoenjem investicionih projekata u Peruu i Panami i zajednikim
ulaganjima i kooperacijom s Meksikom i drugim zemljama. Saradnja nae zemlje s
Kubom znatno je unapreena i proirena, te se otvaraju sve vee perspektive za njen
dalji razvoj. Meutim, obim i porast ekonomske i druge saradnje zaostaje za sve razvijenijim politikim odnosima nae zemlje sa zemljama ovog regiona.
uspene akcije koje ostvarujemo na planu jaanja socijalistikih samoupravnih
odnosa, optenarodne odbrane i drutvene samozatite, neprekidna aktivnost socijalistike nesvrstane Jugoslavije na najirem meunarodnom planu, neposredno doprinose stalnom jaanju nezavisnosti i bezbednosti nae zemlje, stabilnosti njenog
poloaja i njenoj ulozi i ugledu u svetu. U tome lei glavni razlog zato reakcionarne
snage u pojedinim zemljama, kojima smeta ovakav razvoj nae zemlje i njena uloga
u meunarodnim odnosima, vode kampanju protiv Jugoslavije i pribegavaju raznim
pokuajima meanja i vrenja pritiska, u nameri da ometu na opti razvoj. Za aljenje je to one uspevaju da za takve ciljeve ponekad nadu podrku i u nekim susednim
zemljama, koristei se pri tome preostalim nereenim bilateralnim pitanjima s njima.
Moramo raunati da e takvih pritisaka i pekulacija u vezi s naim daljim razvitkom
biti i ubudue. To od nas zahteva stalnu budnost i jo veu aktivnost na to potpunijem oivotvorenju odredaba Ustava i odluka X kongresa Saveza komunista Jugoslavije.
218
Dalje uvrenje jedinstva nae socijalistike zajednice i njen svestrani napredak najbolji su odgovor koji radnika klasa i narodi i narodnosti Jugoslavije daju takvim nastojanjima i svima onima koji ele da podrivaju nau zemlju.
Drugarice i drugovi, na zavretku, elim da istaknem da, iako je prolo kratko
vreme od donoenja novog Ustava, moemo rei da su pozitivna iskustva ukljuivanja znatno veeg broja politikih, drutvenih, privrednih i drugih inilaca nae zemlje
u spoljnopolitiku aktivnost, veoma dragocena. Radi efikasnijeg i plodnijeg rada na
ovom polju, neophodno je da obezbedimo vee usklaivanje naeg delovanja u svetu.
To je zadatak koji je utvren i na X kongresu Saveza komunista Jugoslavije, koji obavezuje sve nosioce spoljnopolitike aktivnosti na dalje razvijanje i svestrano usavravanje prakse konkretnog dogovaranja o pitanjima iz meunarodne saradnje.
Savezni sekretarijat za inostrane poslove stalno ini napore da se osposobljava i
usavrava, kako bi svojim ukupnim delovanjem izvravao svoje Ustavom i zakonom odreene zadatke, u punoj saradnji sa svim drugim saveznim, republikim, pokrajinskim,
samoupravnim i drugim faktorima u razvijanju odnosa i veza sa drugim zemljama. U
toku protekle godine ostvarili smo, stalnim i neprekidnim dogovaranjem s republikama i
pokrajinama, uspenu saradnju, koju treba i ubudue da nastavimo i dalje da razvijamo.
Usklaenom aktivnou nae socijalistike zajednice, raznovrsnim i usaglaenim
inicijativama i akcijama drutveno - politikih i samoupravnih faktora koji deluju u
oblasti meunarodnih odnosa, obezbediemo na najefikasniji nain zadatke i ciljeve
koji stoje pred naom spoljnom politikom. Krupnu ulogu u otvaranju novih mogunosti uticaja samoupravnih faktora u procesu izgraivanja nae spoljne politike, ima
upravo na skuptinski sistem gde e kroz primenu delegatskog principa drutvenopolitike zajednice i udrueni rad imati neposredan uvid i davati svoj doprinos naem
postavljanju i delovanju u ovoj oblasti. U tome, posebno se istie uloga i znaaj Skuptine SFRJ.
/Milo Mini, Spoljna politika Jugoslavije, 1973-1979-govori i lanci,
Novi Sad, 1979, s. 119- 138./
32. EKSPOZE RAIFA DIZDAREVIA, SAVEZNOG SEKRETARA ZA

INOSTRANE POSLOVE, U SKUPTINI SFRJ, 9. APRIL 1985 GOD.30
Drue predsjednie,
Dananju raspravu o spoljnoj politici nae zemlje vodimo u veoma osjetljivom
trenutku meunarodnih odnosa i u vrijeme intenzivne meunarodne aktivnosti Jugoslavije.
Meunarodni odnosi danas trae puni doprinos svake zemlje u rjeavanju nagomilanih problema u sve vie meuzavisnom svijetu. Jasnije nego moda ikada ranije se
30
Raif Dizdarevi /1926./, bio je savezni sekretar za inostrane poslove SFR Jugoslavije /1984-1987/. Diplomata i
politiar, bio je na slubi u ambasadama u Sofiji, Moskvi i Pragu. Bio je predsednik Predsednitva SFRJ /1988-89/.
219
vidi da ni jedna zemlja ne moe rjeavati svoje probleme izolovano od meunarodnih

ekonomskih i politikih tokova i bez napora da na ove tokove utie u interesu itave
meunarodne zajednice time i svakog njenog lana.
Zato moramo neprestano imati na umu da je snaga naeg meunarodnog poloaja, naeg ugleda u svijetu, zavisila uvijek kako od snage naeg unutranjeg razvitka
tako i od naeg meunarodnog angaovanja, od razvijenosti saradnje i odnosa Jugoslavije sa zemljama irom svijeta, od aktivnog uea Jugoslavije u meunarodnim
zbivanjima, od doprinosa koga dajemo emancipaciji meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa, slobodi, samostalnosti nezavisnosti, ravnopravnosti i razvoju svih
zemalja, progresu u svjetskom razvoju. Dakle, svemu onome to jaa svaku, pa i nau
zemlju, to predstavlja oslonac i daje snagu naim progresivnim stremljenjima, to,
ustvari, titi i unapreuje vitalne interese naeg drutva kao cjeline i svakog naeg
graanina.
Takvo angaovanje je bilo mogue zahvaljujui naem nezavisnom meunarodnom poloaju i naoj politici nesvrstavanja koje smo izgraivali pod rukovodstvom
druga Tita. U njegovom velikom djelu nalazimo pouzdani oslonac i stalni podsticaj
naporima nae zemlje na meunarodnom planu. U svim naim kontaktima sa spoljnim svijetom neprestano nailazimo na duboko uvaavanje Titove istorijske uloge i
isticanje aktuelnog znaaja njegove misli za razumijevanje sloenih i esto protivurjenih procesa u savremenom svijetu, za napore koji vode trajnom miru i napretku u
svijetu.
Rukovoeni takvim stavovima mi smo u protekloj godini razvijali veoma intenzivnu spoljnopolitiku aktivnost, ostvarivali smo sadrajne kontakte i unapreivali bilateralnu saradnju sa susjedima, sa nesvrstanim zemljama, sa evropskim zemljama,
sa velikim silama sa naim partnerima na svim kontinentima. U svim tim kontaktima,
kao i kroz nae aktivno uee na meunarodnim skupovima i u meunarodnim organizacijama, dosljedno smo se zalagali za utvrene prioritete nae spoljne politike.
A ti prioriteti su: aktivna nesvrstana politika u globalnim pitanjima mira bezbjednosti i razvoja u svijetu, u Evropi, na Balkanu i na Mediteranu, puno angaovanje u pokretu nesvrstanosti, politika dobrosusjedstva, razvijanje bilateralne saradnje,
stvaranje uslova i angaovanje za ekspanziju ekonomske saradnje i istovremeno olakavanje spoljnih finansijskih obaveza na liniji realizacije dugoronog programa ekonomske stabilizacije, aktivno djelovanje na rjeavanju problema koji optereuju nae
odnose sa pojedinim partnerima, briga o interesima i poloaju naih graana na radu
u inostranstvu i o njihovoj vezi sa domovinom, kao i njegovanje odnosa viemilionskog
iseljenitva sa starom postojbinom.
elim posebno istai da je itava naa spoljnopolitika aktivnost u proloj i ovoj
godini u punoj mjeri okrenuta ekonomskim potrebama zemlje u odnosima sa svijetom
i, da ponovim, obezbjeivanja to povoljnijih spoljnih uslova za ostvarivanje politike i
dugoronog programa ekonomske stabilizacije.
Ove prioritete naeg meunarodnog angaovanja ostvarivali smo u meunarodnim okolnostima koje su posljednjih godina posebno sloene i nepovoljne.
Korijeni i mnoge negativne posljedice ovakvog stanja su vama, drugarice i drugovi delegati, poznati. O tome je u vie navrata voena debata u ovom mandatu skuptine. Sa njima se svakodnevno suoavamo. Tu jo uvijek nema bitnih promjena, iako
postoje izvjesni nagovjetaji poputanja zategnutosti.
220
Svijet je i dalje pod snanim pritiskom blokovske podijeljenosti i iskljuivosti. Tu

je nagomilano nepovjerenje meu velikim silama i blokovsko nadmetanje. Tu je beskrajna trka u naoruanju koja, naalost, dobija nove podsticaje i sve vie ugroava
osnove mira i bezbjednosti u svijetu. Tu su krizna arita, primjena sile i lokalni ratovi to, pored ljudskih rtava i materijalnog razaranja, nosi u sebi stalne opasnosti
irih sukoba. I tu je neprestano pogoravanje socijalnih i ekonomskih uslova u mnogim dijelovima svijeta i sve vei ekonomski jaz izmeu razvijenih i zemalja u razvoju
sa pokuajima nametanja novih oblika potinjavanja i neokolonijalne eksploatacije
zemalja u razvoju. Nastojanja da se po svaku cijenu sauvaju steene pozicije i privilegije i da se zaustave i potisnu pozitivni procesi i demokratske promjene u meunarodnim odnosima, upozoravaju nas da imperijalistike i hegemonistike pretenzije
jo uvijek ne pripadaju prolosti.
Sve je to u dubokoj suprotnosti sa interesima i eljama veine zemalja i naroda svijeta. Oni hoe da se samostalno i u miru razvijaju, da jaaju svoju nezavisnost
i da na ravnopravnoj osnovi sarauju i grade pravedniju i bolju budunost. U tome
ih, i pored svih nepovoljnih pojava, ohrabruje injenica da u svijetu, ak i u samim
blokovima, jaaju tenje za samostalnou i emancipacijom. Ne jenjava rijeenost
naroda izloenih agresiji da nastave sa pruanjem odlunog otpora. Sve je tee i
komplikovanije silama dominacije, okupacije i rata da nameu svoju volju. I pored svih tekoa i udaraca, akcije nesvrstanih zemalja, ujedinjene nacije, nastavak
procesa evropske saradnje i bezbjednosti, ostaju bitni oslonci u izvlaenju svijeta
iz kriza u koje zapada. Odravanje svjetskog mira i suprotstavljanje opasnostima
nuklearnog rata sve vie preokupira meunarodnu javnost i mnoge vlade i podstie najire zahtjeve za zaustavljanje trke u naoruanju i jaanje bezbjednosti svih
zemalja.
Drugovi i drugarice,
U naoj meunarodnoj aktivnosti mi, kao i uvijek do sada, nastojimo da doprinesemo prevladavanju sadanjih nepovoljnih tokova u svijetu. Vjerujemo da nema zemlje koja svojim aktivnim ueem tome ne moe doprinijeti. U tom pravcu djelujemo
sami i zajedno sa drugima, posebno nesvrstanim zemljama, sa svima koji u pregovaranju i sporazumijevanju, a ne u konfrontaciji, vide jedini realan i razuman put rjeavanju problema.
Zato smo, kao i svijet u cjelini, sa olakanjem primili i pozdravili dogovor SAD i
SSSR o novim pregovorima o kontroli naoruanja i razoruanju, koji su nedavno otpoeli u enevi. Takoe smo izrazili nadu da e ovog puta biti koriena iskustva prolosti kao putokaz za budunost. Ta iskustva potvruju da pregovaranje o problemima
koji se tiu egzistencije i vitalnih interesa svih zemalja, moe dati trajne i pozitivne
rezultate samo ako bude usmjereno na ostvarivanje univerzalnog detanta, koji treba
da ukljui interese, uee i doprinos najire meunarodne zajednice.
Svijet oekuje da e novi pregovori dvije velike sile voditi cilju koji su one sebi
postavile u saoptenju iz eneve, tj. ka postizanju sporazuma o sprjeavanju trke u naoruanju u kosmosu i njenom obustavljanju na zemlji, smanjivanju postojeih zaliha
nuklearnog naoruanja do njegove eliminacije, u cijelosti i u svim dijelovima svijeta.
Kao i drugi, i mi smo zabrinuti prenoenjem trke u naoruanju u kosmos i stavljanjem
razvoja nauke i tehnologije na tom polju u slubu konfrontacije, umjesto miroljubi-
221
ve saradnje i irenja granica znanja i sposobnosti ovjeka da koristi kosmos za optu

dobrobit. Kosmos se, naalost, ve due vremena koristi i u vojne svrhe, ali nove opasnosti direktnog nadmetanja u tom prostoru vode daljem gomilanju ne samo defanzivnog, ve i ofanzivno naoruanja i prijete nesagledivim posljedicama po itav svijet.
Svaki napredak u pravcu smanjenja nivoa naoruanja, nuklearnog ili konvencionalnog
smatramo doprinosom optoj bezbjednosti, sporazumijevanje i saradnja izmeu drava i naroda jednostavno nemaju druge prihvatljive alternative, zato se zalaemo za
aktiviranje svih foruma gdje se razmatraju pitanja kontrole naoruanja i razoruanja:
u Ujedinjenim nacijama, u Konferenciji o evropskoj bezbjednosti i saradnji, u Pokretu
nesvrstanosti.
Mi se nadamo da e dijalog SSSR i SAD, koliko god jo uvijek ogranien i uslovljen, djelovati na poputanje zategnutosti i irenje saradnje u svijetu, pa i na naem
evropskom kontinentu.
U proteklim godinama zaotravanja odnosa izmeu velikih sila i blokova, veina
evropskih zemalja je nastojala da sauva dostignuti stepen meuevropske saradnje.
Zahvaljujui tom interesu proces konferencije evropske bezbjednosti i saradnje odrao se i u najteim uslovima,
Razvoj u Evropi u novije vrijeme potvruje da evropske zemlje u ogromnoj veini
ne ele dozvoliti da budu poprite novih i jo opasnijih konfrontacija niti da budu na
marginama svjetskih kretanja oigledno je postojanje interesa za uspjeh pregovora
SSSR SAD, za ublaavanje i prevazilaenje stanja zategnutosti i obnovu procesa
detanta.
Prvog avgusta obiljeiemo 10-godinjicu potpisivanja Finalnog akta, kojim su
se evropske zemlje dogovorile o odravanju i razvijanju mira, bezbjednosti i svestrane saradnje u Evropi. Moram da kaem da su, naalost, sve ove godine protekle vie
u znaku polemike ta je smisao i kakav je znaaj pojedinih dijelova sadraja Finalnog
akta, nego u naporima za njegovu to potpuniju realizaciju.
Vjerujemo da je sada povoljan trenutak za pojaano angaovanje na ostvarivanju
dogovora iz Helsinkija. Mi smo vitalno zainteresovani da se u evropskim odnosima
snanije reafirmie detant i iri ravnopravno uee i saradnja svih faktora u naporima
za izgradnju i jaanje sistema evropske bezbjednosti za ublaavanje blokovskih podjela, produbljavanje odnosa meusobnog povjerenja i irenja saradnje izmeu evropskih drava.
Krajem aprila predstoji u tokholmu sastanak ministara inostranih poslova neutralnih i nesvrstanih zemalja.
Sastanak je izraz nastojanja ove grupe zemalja da u sadanjem trenutku doprinesu daljem radu evropske konferencije o razoruanju i mjerama povjerenja i unapreivanju procesa konferencije evropske bezbjednosti i saradnje u cjelini. Grupa neutralnih i nesvrstanih zemalja, s pravom nazvana graditeljem mostova, nastavlja svoju
ulogu kojom se afirmisala kao politiki i pregovaraki faktor i nosilac opteevropskih
rjeenja.
Mi vrsto vjerujemo da se principi i duh Helsinkija mogu najpotpunije izraziti
i pretvarati u djelo u odnosima izmedju zemalja u neposrednom i irem susjedstvu.
Uvijek smo smatrali da zalaganje za mir, bezbjednost i saradnju svaka zemlja treba da
ispoljava, prije svega, na svojim granicama.
222
Odnosi sa susjedima su uvijek imali puni prioritet u meunarodnom angaovanju Jugoslavije. To se odrazilo i u naoj aktivnosti u proteklom periodu. Sa svim
susjedima nastojimo da razvijamo odnose dobrosusjedske saradnje na osnovama
punog potovan principa samostalnosti, nezavisnosti, ravnopravnosti, nemijeanja,
uzajamnog potovanja i uzajamne koristi, mi elimo da na osnovu punog potovanja
ovih principa poboljamo odnose i razvijamo saradnju i sa narodnom republikom Albanijom.
Kontinuirani politiki dijalog i razvoj svestrane saradnje posebno na ekonomskom planu, bili su u sreditu aktivnosti na produbljavanju naih odnosa sa skoro
svim susjedima, u takvom prilazu adekvatno mjesto nala su i otvorena i sporna pitanja.
Balkanske narode i zemlje povezuje zajednika tenja da ovaj region bude podruje mira stabilnosti i saradnje bez atomskog oruja. Potreban je stalan zajedniki
napor u traenju puteva za ostvarivanje ovog cilja. Njemu se moemo pribliiti razvijanjem saradnje u svim oblastima gdje postoje zajedniki interes. Time emo stvarati
uslove za saradnju i u onim oblastima u kojima to sada nije mogue. Poeci balkanske
saradnje opravdavaju nove napore da se pokrenuti proces nastavi i unapreuje.
U naoj ukupnoj spoljnopolitikoj aktivnosti kao to se to moglo vidjeti u brojnim
i veoma sadrajnim susretima u toku ove godine, pridajemo najvei znaaj razvijanju svestrane bilateralne politike i ekonomske saradnje sa najirim krugom zemalja,
ukljuivi i velike sile.
U nedavnom susretu koji su predsjednik Predsjednitva Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije Veselin uranovi i predsjednik Predsjednitva Centralnog
komiteta Saveza komunista Jugoslavije Ali ukrija imali sa novoizabranim generalnim
sekretarom CK KPSS Mihailom Gorbaovim, naglaena je obostrana spremnost za
dalji razvoj odnosa i saradnje na obostrano prihvaenim principima, ija se vrijednost
istorijski potvrdila.
Uskoro predstoji posjeta predsjednice saveznog izvrnog vijea drugarice Milke
Planinc Sjedinjenim Amerikim Dravama. To e u ovom trenutku naih odnosa biti
nova prilika za nastavak dijaloga o aktuelnim pitanjima uzajamnih odnosa i daljeg
razvijanja meusobne saradnje.
Nastavlja se veoma pozitivan razvoj naih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom koji posljednjih godina biljee stalni uspon. Mi sa uvaavanjem pratimo porast
aktivnosti i uloge Narodne Republike Kine u meunarodnim odnosima.
Dok u oivljavanju pregovaranja u tako znaajnom pitanju, kao to je razoruanje, primjeujemo izvjesne znakove pozitivnijeg kretanja i njihov iri uticaj, dotle
na jednom drugom, za svijet vitalnom planu - tretiranju problema razvoja i poloaja
zemalja u razvoju - slinih nagovjetaja nema, tu nema pomjeranja na bolje. Obratno,
moe se samo konstatovati da se poloaj zemalja u razvoju dalje pogorava i da se iri jaz izmeu razvijenih i zemalja u razvoju. Naalost, jo uvijek se u najveem broju
razvijenih zemalja ne shvata kakve sve opasnosti po budunost svijeta sadri takav
razvoj, koliko ugroava stabilnost svijeta u cjelini, a ne samo nekih njegovih dijelova.
Dohodak po glavi stanovnika u velikom broju zemalja u razvoju opada. Tako je,
na primjer, u zemljama Latinske Amerike pao na nivo 1976. godine, a u najsiroma-
223
nijim afrikim zemljama ak na nivo od prije petnaest godina. Cijene sirovina, koje
za veliki broj zemalja u razvoju predstavljaju osnovni prihod, pale su na najnii nivo u posljednjih pedeset godina. Istovremeno rastu protekcionistike barijere prema
proizvodima zemalja u razvoju. Odliv kapitala iz zemalja u razvoju koji im je toliko
potreban za njihov rast, je danas vei od priliva. Na svjetskom tritu kapitala samo
SAD su u proloj godini angaovale dva puta vie sredstava nego sve zemlje u razvoju
zajedno.
Glad i neimatina su posebno potresan izraz ovakvog stanja. Vie od milijardu
ljudi ivi u krajnjem siromatvu, a 450 miliona se nalazi na granici egzistencije. Istovremeno sa gomilanjem vikova hrane u jednom dijelu svijeta, ivoti desetina miliona
ljudi u Africi su ugroeni, a hiljade dnevno umire od gladi. Svake godine u svijetu od
gladi umire oko sedam miliona djece.
Dugovi zemalja u razvoju, odnosno kriza njihove prezaduenosti, su poseban
problem u kome su na koncentrisan nain odraeni svi negativni trendovi cjeline meunarodnih ekonomskih odnosa i sve ve pomenute i druge pojave koje pogaaju zemlje u razvoju. Ovi dugovi su u 1984. godini dostigli iznos od devetsto milijardi, a ove
godine e narasti na hiljadu milijardi dolara. Zemlje u razvoju su samo za njihovu otplatu u 1984. godini dale 123 milijarde dolara, od ega samo za kamate 71 milijardu.
U ovoj godini otplate e iznositi 135 milijardi, od toga za kamate 74 milijarde dolara.
Ustvari, dugovi su postali instrument iscrpljivanja zemalja u razvoju, a nerijetko se
koriste kao sredstvo za vrenje pritisaka i mijeanje u unutranji ekonomski razvoj, sa
pokuajima izvoza sistema i nametanja.
Sve vei broj zemalja u razvoju die glas protiv neizdrivih obaveza koje im se
nameu i koje im oduzimaju prostor za rast i razvoj. One odluno trae poboljavanje
uslova otplate da bi uopte mogle odgovoriti svojim obavezama. Sada se pokuava
stvarati utisak da je kritina taka krize prezaduenosti prevazie time to su reprogramirane obaveze jednog dijela dunika. Meutim, to je samo opasna iluzija. Ustvari,
samo se odlau vrhunac krize i najtei potresi, jer se pod sadanjim uslovima reprogramiranja, sa visokim kamatama i precijenjenim dolarom, dugovi stalno poveavaju.
Ukoliko se sadanja politika nastavi, sve vei broj dunika nee biti u stanju da odgovara svojim obavezama. To moe dovesti do sloma postojeeg monetarnog i finansijskog sistema, to e pogoditi i dunike i povjerioce, ne zna se koga vie.
Sve je oiglednije, a i prisutnije saznanje u svijetu da postoji samo jedan put za
rjeavanje ovog, ustvari, globalnog problema. To je globalni politiki dogovor izmeu zemalja dunika i povjerilaca, koji treba da slui kao okvir za rjeenja prilagoena
specifinostima svake zemlje. To, naravno, podrazumijeva promjenu i filozofije i prakse Meunarodnog monetarnog fonda u pravcu zatite interesa i osiguranja razvoja i
zemalja dunika.
Jugoslavija u velikoj mjeri dijeli sudbinu i poloaj zemalja u razvoju. Ona djeluje
i prua punu podrku naporima i prijedlozima ostalih zemalja dunika, posebno Latinske Amerike, za rjeavanje problema dugova. U poznatim nepovoljnim uslovima
i naa zemlja je morala traiti naine i puteve za rjeavanje problema svoj spoljne
likvidnosti. Pregovori o refinansiranju dijela obaveza koje su dospijevale i u kojima
smo krajnjim naporima ostvarivali ono sto je bilo realno mogue, pokazali su da i Jugoslavija, kao i ostale zemlje u razvoju - dunici, nailazi na ozbiljne tekoe u traenju
i iznalaenju prihvatljivih rjeenja.
224
Na prijedlog o viegodinjem reprogramiranju dugova, uz povoljnije uslove, nije

naiao na podrku niza naih partnera. Kada se zna da Jugoslavija izvrava sve svoje
obaveze prema povjeriocima i da je u unutranjem razvoju uinila odricanja kao malo
koja zemlja da bi u krajnje nepovoljnim spoljnim uslovima obezbijedila razvoj i inila korake u njegovom stabilizovanju - onda je normalno da sebi i naim partnerima
postavimo pitanje zato se kada je rije o uslovima otplate dugova i prijedlozima Jugoslavije za srednjoroni reprogram, u novije vrijeme pokazuje nerazumijevanje i zaotravaju uslovi, zato se javne izjave toliko razilaze sa konkretnim stavovima i uslovima koji nam se postavljaju u pregovorima. Mi moramo nastaviti sa ispitivanjem i
traenjem svih moguih opcija za olakanje tereta dugova.
Jugoslavija je bila, ostala i bie, aktivan uesnik u svim zajednikim naporima zemalja - dunika u traenju trajnih i povoljnijih rjeenja problema dugova, kroz dijalog
dunika i povjerilaca.
Obnavljanje ve vie godina prekinutog dijaloga o potrebnim promjenama sadanjeg sistema meunarodnih ekonomskih odnosa je u interesu i razvijenih zemalja,
one treba da se oslobode zablude da su dijalog sjever jug, kao i izgraivanje novog
meunarodnog ekonomskog poretka, potrebni samo zemljama u razvoju.
Razvijene zemlje e sutra, zajedno sa zemljama u razvoju, trpiti tetu zato to
danas odbijaju pregovore. U sve jedinstvenijoj svjetskoj privredi, praksa jednostranih
odluka i stavljanje zemalja u razvoju pred svren in na kraju pogaa sve. Zato sa razlogom oekujemo da e predstojei samit sedam najrazvijenijih zemalja pokazati vie
razumijevanja za svu sloenost ovog problema i meuzavisnost interesa razvijenih i
zemalja u razvoju. Ustvari, realni dugoroni interesi nalau svim razvijenim zemljama,
bez razlike, da daju tome svoj doprinos. Ko i konkretno ne olakava razvoj zemalja u
razvoju, taj ne pomae stvar mira i bezbjednosti u svijetu. Nema razvoja bez mira ali
ni trajnog i vrstog mira bez razvoja.
Nesvrstane i druge zemlje u razvoju se, sa svoje strane, neprestano zalau za
bar poetna pomjeranja u tom pravcu. U vrlo intenzivnim konsultacijama meu nesvrstanim zemljama aktivno se razmatraju ideje i inicijative za oivljavanje dijaloga
Sjever - Jug. Zemlje u razvoju ine posebne napore da se stvore uslovi za odravanje
meunarodne konferencije o novcu i finansijama za razvoj.
U skladu sa naim bitnim opredjeljenjima, saradnja Jugoslavije sa zemljama u
razvoju je u naem direktnom ekonomskom interesu i u funkciji breg razvoja zemalja u razvoju. Oslonac na sopstvene snage i jaanje meusobne ekonomske saradnje
zemalja u razvoju su glavni izvori njihovog razvoja i bitan oslonac u jaanju njihovih
pojedinanih i kolektivnih pozicija kao partnera razvijenih zemalja. O tome moramo
da vodimo rauna kako pri utvrivanju pravaca nae razvojne politike, tako i naih
cjelokupnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Naalost, pokazatelji stanja ekonomske saradnje Jugoslavije sa zemljama u razvoju alarmirajue upozoravaju da mi to
i nedovoljno i krajnje sporo inimo.
Drugarice i drugovi,
Veliki znaaj ima injenica da upravo u ovako tekim meunarodnim politikim i
ekonomskim prilikama, politika nesvrstanosti pokazuje svoje prave i trajne vrijednosti
i da se od pokreta nesvrstanih zemalja - i u njemu i izvan njega - trai i oekuje puno
225
angaovanje i doprinos poboljanju meunarodne situacije i rjeavanje najaktuelnijih

problema u svijetu.
Na samitu u Nju Delhiju reafirmisani su izvorni principi i ciljevi nesvrstanosti i
uvreno je jedinstvo Pokreta. Moemo konstatovati da je od tada manje pokuaja
da se pokret preusmjerava u tuem interesu i li da mu se nameu stavovi suprotni njegovim osnovnim principima.
Veoma je ohrabrujue da i one nesvrstane zemlje, koje su u najveim tekoama
i zbog toga posebno izloene spoljnim pritiscima, nisu dovele u pitanje svoju pripadnost pokretu. tavie, za sve nesvrstane zemlje je, moda i vie nego ranije, neophodan snaan, jedinstven i aktivan pokret, jer u njemu vide oslonac u svojoj borbi za
ouvanje nezavisnog poloaja kao i okvir za zajedniko djelovanje na meunarodnom
planu.
Nije stoga sluajno da se u krugu nesvrstanih sve ee uju glasovi o potrebi vee dinamizacije i aktivnosti pokreta i politike nesvrstanosti uopte. Jer, mora se rei
da pokret kao cjelina nije bio uvijek ni dovoljno aktivan niti prisutan koliko je trebalo.
Pojedinim pitanjima, osobito u akutnim ekonomskim problemima i nekim kriznim aritima, pokret ima jasna opredjeljenja i iroko formulisane platforme i programe za rjeavanje akutnih problema i kriza, ali raireno je miljenje da se nije u
punoj mjeri i konkretno angaovao za njihovo oivotvorenje.
To nikako ne umanjuje mnoge pozitivne i znaajne akcije pokreta, naroito u
Ujedinjenim Nacijama, koje nisu prestajali ni u najteim okolnostima, u pitanjima kao
to su stalno zalaganje za mir, obnovu detanta i pregovaranja. Ministarski sastanak
nesvrstanih zemalja u Ujedinjenim nacijama prolog oktobra je najbolji primjer takve
aktivnosti.
Upravo u ovom periodu je u narastanju svijest da je i potrebno i mogue da pokret bude aktivniji i efikasniji. U pokretu nesvrstanih zemalja su u toku razmjena miljenja i brojne konsultacije, bilateralne i ire, o tome kakve su akcije najpotrebnije za
pokretanje novih inicijativa, naroito u rjeavanju meunarodnih ekonomskih problema i kriznih arita. Postoji itav niz ideja, prijedloga i inicijativa i treba ih to prije
uobliiti u zajednike akcije.
Jugoslavija je bila aktivan faktor svih tih napora u pokretu nesvrstavanja. Bila je u
stalnom kontaktu i konsultacijama sa velikim brojem nesvrstanih zemalja i to na svim
nivoima, ukljuujui naravno, i sa predsjedavajuim pokreta, prijateljskom Indijom i
njenim premijerom Radivom Gandijem. Poseban znaaj su imale poruke koje je prole jeseni predsjednik Predsjednitva Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
uputio veem broju efova nesvrstanih zemalja, a reakcije i odgovori, koje smo dobili,
ohrabruju nas i obavezuju da nastavimo napore za doprinos aktivizaciji pokreta.
Sada su pred nama dva znaajna skupa nesvrstanih.
U ovom mjesecu e biti odran vanredni ministarski sastanak koordinacionog biroa u Nju Delhiju, posveen Namibiji. Mi emo u Delhiju potvrditi nau podrku oslobodilakoj borbi naroda Namibije, njegovom neotuivom pravu na samoopredjeljenje
i nezavisnost, i SWAPO - u, kao njegovom jedinom legitimnom predstavniku i aktivno
uestvovati u utvrivanju programa akcije pokreta u borbi za punu nezavisnost Namibije. Daemo takoe, svoj doprinos poveanju pomoi naporima nesvrstanih zemalja i
organizacije afrikog jedinstva za prevazilaenje gladi i tekih ekonomskih problema
sa kojima je suoena Afrika.
226
U septembru se u Luandi odrava konferencija ministara inostranih poslova svih

nesvrstanih zemalja, koja treba da utvrdi prioritete buduih akcija pokreta. Na ovom
skupu, kao i u meusobnim kontaktima i konsultacijama, nesvrstane zemlje e se dogovarati i opredjeljivati o svojim aktivnostima u traenju rjeenja za gorue meunarodne probleme kao i za poboljanje funkcionisanja samog pokreta. Konferencija
u Luandi treba da odlui o mjestu i vremenu odravanja Osmog samita nesvrstanih
zemalja. Politici nesvrstavanja i pokretu nesvrstanosti potreban je samit jedinstva i
akcije. U tom pravcu su usmjereni napori nae zemlje i zajedniko angaovanje sa
drugim nesvrstanim zemljama.
U irokoj razmjeni miljenja, koja se odvija unutar pokreta, posebna panja je
posveena angaovanju nesvrstanih zemalja u akutnim kriznim aritima.
Najakutnije pitanje je rat izmeu Iraka i Irana i njegova najnovija eskalacija. Sve
ee se uju glasovi i miljenja da bi nesvrstane zemlje morale biti angaovanije i
odlunije u naporima da se rat okona, jer dosadanji apeli pokreta oito nisu imali
oekivane rezultate. U ovoj fazi je najvanije da se uini to neposredniji napor u pravcu zaustavljanja i prekida ratnog sukoba, to je preduslov za mirno i trajno rjeenje.
Napori Pokreta u tom smislu su izraeni u najnovijoj inicijativi i prijedlogu predsjedavajueg pokreta objema zaraenim stranama. Mi podravamo i napore koje ini generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
U traenju rjeenja za izlazak iz blisko-istone krize mi se zalaemo za punu podrku pravu palestinskog naroda na samoopredjeljenje i vlastitu dravu i njegovom
jedinom legitimnom predstavniku PLO - u, i za sazivanje meunarodne konferencije
za rjeavanje krize na Bliskom istoku, pod okriljem Ujedinjenih nacija. U Delhiju e se
ponovo sastati i Komitet osam nesvrstanih zemalja za Palestinu, koji e, u nastavku
svog prologodinjeg sastanka u Njujorku, razmotriti mogue akcije podrke pravednoj borbi palestinskog naroda i angaovanja meunarodnih foruma u pravcu rjeavanja krize na Bliskom istoku. Jugoslavija e kao lan ovog komiteta dati tom naporu
svoj doprinos.
Mi vrsto podravamo, zajedno sa nesvrstanim zemljama nezavisnost i pravo na
samostalni razvoj Nikaragve, koja je u ovom trenutku izloena sve otvorenijem mijeanju i svojevrsnoj intervenciji. Kao i do sada podravamo sve napore zemalja grupe
Kontadora u traenju miroljubivog rjeenja krize u Centralnoj Americi putem pregovora i potovanja osnovnih prava svih zemalja.
Nesvrstane zemlje su posebno angaovane da obiljeavanjem 40-godinjice Ujedinjenih nacija protekne u znaku najire podrke Svjetskoj organizaciji i onoj ulozi
koju jedino ona moe i mora da igra u dananjem svijetu. Organizacija Ujedinjenih
nacija se afirmisala kao univerzalni instrument ravnopravne saradnje, bez koga svijet
vie jednostavno ne moe. Zato nam se i ini da zaobilaenje Organizacije ujedinjenih
nacija i njihovih tijela, osporavanje i onemoguavanje, pa i napadi na njihovo djelovanje, nisu u prvom redu motivisani brigom za racionalnije funkcionisanje. Izgleda nam
da se multilateralni forumi meunarodne saradnje esto zaobilaze upravo zato to su
zasnovani na principima ravnopravnosti i koristi za sve zemlje.
Nesvrstane zemlje su uputile apel svim dravama da uzmu uea na najviem
nivou na jubilarnom zasjedanju Generalne skuptine u Njujorku, oktobra ove godine.
Dolazak to veeg broja efova drava ili vlada na zasjedanje pruilo bi mogunost za
227
njihov susrete i eventualne dogovore o tome kako ubrzati rjeavanje najakutnijih problema, mislim naroito na pitanja obnove dijaloga sjever jug, podsticaje pregovorima o razoruanju i rjeavanju kriznih arita. Nadamo se da e realistino sagledavanje zajednikih interesa svih zemalja prevladati i da emo biti u stanju da svi zajedno
reafirmiemo potrebnu podrku efikasnijoj ulozi svjetske organizacije.
Drugarice i drugovi,
U negativnim kretanjima meunarodnih politikih, ekonomskih i bezbjednosnih
uslova i odnosa i meunarodni poloaj mnogih nezavisnih i posebno nesvrstanih zemalja objektivno je otean. Mnoge su izloene pojaanim pritiscima sa namjerom da
se ostvari uticaj na njihov unutranji razvoj i spoljnopolitiko postavljanje. Ni Jugoslavija u tom pogledu, kao ve toliko puta ranije, nije od toga izuzeta.
Dozvolite mi da s tim u vezi ukaem na sljedee:
Posebnu panju i dobronamjernih i nedobronamjernih krugova privlae problemi
i tekoe sa kojima smo suoeni u naem unutranjem razvoju. Moe se zaista rei da
u mnogim zemljama, vladama, politikim partijama i krugovima nailazimo na prijateljsko interesovanje za na razvoj, na razumijevanje naih tekoa, na podrku naim
naporima da ih prevazilazimo, a ponegdje i na dobronamjernu zabrinutost hoemo li
uspjeti savladati tekoe i odrati kurs socijalistikog samoupravnog demokratskog
razvoja nae federativne zajednice. Medjutim, u nekim krugovima i centrima vani se
pogreno ocjenjuje naa situacija i iz pogrenih ocjena izvlae jo pogreniji zakljuci da je Jugoslavija sada iznutra oslabljena i da se pritiscima, pokuajima mijeanja i
ubacivanja u naa unutranja kretanja, moe vriti uticaj na na unutranji razvoj i
spoljnopolitiku aktivnost. U proloj i poetkom ove godine bili smo povremeno izloeni snanom politiko-propagandnom i drugom pritisku. Naravno, odluno smo
odbili sve pokuaje pritiska i mijeanja i u kontaktima sa zemljama iz kojih se to inilo ukazivali na svu tetnost tih pokuaja i njihovu uzaludnost, branili smo ostvareni
stepen dobrih odnosa i saradnje na osvjedoenim principima, jer su ovi pokuaji normalno ugroavali dobre odnose. I ovog puta smo naim reagovanjem ponovili da niko
ne treba da sumnja u odlunost i sposobnost Jugoslavije da brani svoju samostalnost
i nezavisnost, tekovine i opredjeljenja u svom unutranjem razvoju i meunarodnom
angaovanju. I isto tako da niko ne treba sumnjati u nau rijeenost da razvijamo odnose saradnje i razumijevanja sa svima koji to isto ele na principima na kojima saradnja ravnopravnih jedino moe poivati.
Govorei o pritiscima kojima smo ne jednom bili izloeni da se odreknemo politike koju smo vodili i da je promijenimo, drug Tito je na Desetom kongresu Saveza
komunista Jugoslavije rekao: Takvim nastojanjima uvijek smo se mogli oduprijeti jer
smo bili jedinstveni i spremni da branimo nau nezavisnost, tako e biti i ubudue.
neka se niko ne zavarava praznim nadama da bi Jugoslavija mogla postati drugaija.
Upravo takva kakva je, nezavisna, socijalistika i nesvrstana, Jugoslavija najbolje slui interesima mira i progresa u svijetu. Ove rijei druga Tita imaju trajnu vrijednost.
Unutranje jedinstvo i rijeenost da savladamo tekoe i prepreke na putu ekonomskog napretka i jaanja socijalistikog samoupravnog demokratskog razvoja je,
kao to su na zajednikoj sjednici, krajem prole godine, zakljuili Predsjednitvo SFRJ
i predsjednitvo CK SKJ, od najveeg znaaja za poloaj i ulogu Jugoslavije na meunarodnom planu.
228
Za na meunarodni poloaj danas je presudno rjeavanje naih akutnih unutranjih problema. Istovremeno, treba imati na umu da je naa spoljna politika uvijek
bila jedan od kljunih faktora jedinstva naeg drutva, jer je u svojim osnovnim opredjeljenjima, kao to su borba za nezavisnost, ravnopravnost, samostalan put razvoja,
demokratizaciju i opti progres u svijetu uivala najiru podrku naroda, bila izraz i
faktor razvoja samopouzdanja, patriotskih osjeanja i najire odgovornosti naroda
za stabilan unutranji razvoj i spoljnu bezbjednost zemlje. Ona nam je omoguavala
najiru meunarodnu saradnju i svu raznovrsnost razmjene koju treba jedno otvoreno
drutvo, kao to je nae, i time bitno doprinosila zadovoljavanju sutinskih, neposrednih i trajnih interesa i potreba nae socijalistike samoupravne federativne zajednice.
Ta politika nam obezbjeuje i uslove za rjeavanje goruih i dugoronih potreba nesmetanog unutranjeg razvoja dalje izgradnje i uvrenja naeg samoupravnog socijalistikog drutva.
Ove godine obiljeavamo 40-godinjicu konanog osloboenja nae zemlje i pobjede nad faizmom u drugom svjetskom ratu. Istovremeno obiljeavanje i 40-godinjice usvajanja Povelje i osnivanja organizacije Ujedinjenih nacija, 30 godina Bandunke konferencije, 25-godinjice Deklaracije o dekolonizaciji, kao i 10-godinjice
Konferencije o evropskoj bezbjednosti i saradnji, nije samo simbolina koincidencija.
U tome je odraena duboka istorijska istina da je pobjeda 1945. godine svojim demokratskim i progresivnim sadrajem otvorila nove prostore za snage i procese poslijeratne emancipacije drava i naroda i do sada ostvarene demokratizacije meunarodnih odnosa.
Zbog toga se i danas i ubudue moramo vraati svim onim velikim poukama i porukama sadranim u vodjenju i ishodu drugog svjetskog rata koje predstavljaju trajnu
tekovinu ovjeanstva u zajednikoj borbi i naporima za bolji i pravedniji svijet.
Duboko smo uvjereni da je neprihvatljivo bilo kakvo zaziranje od obiljeavanja
poraza faizma, jer ono nije i ne moe biti upereno ni protiv jednog naroda ili zemlje.
Faizam je bio, i ostao, neprijatelj svih naroda i njegov poraz je bio, i ostao, u interesu
svih naroda.
Socijalistika i nesvrstana Jugoslavija je zemlja koja je, istovremeno, prvobitni
lan antihitlerovske koalicije i to je postala svojom narodnooslobodilakom borbom i
ogromnim doprinosom pobjedi ove koalicije, potpisnik Deklaracije Udruenih naroda
iz 1941. godine; lan - osniva i potpisnik Povelje Organizacije ujedinjenih nacija; lan
- osniva Pokreta nesvrstanih zemalja i zemlja domain njegovog prvog samita; te
uesnik procesa evropske bezbjednosti i saradnje od samog poetka i potpisnik Finalnog akta u Helsinkiju. To jeste jedinstven i nimalo sluajan bilans i mi smo, oslanjajui
se upravo na njega, trajno opredijeljeni za politiku aktivne miroljubive koegzistencije,
najire meunarodne saradnje, univerzalnog mira, bezbjednosti i razvoja za sve. U
tome je, za nas, aktuelan znaaj svih pomenutih jubileja, tako prilazimo njihovom
obiljeavanju i tim ciljevima je usmjereno izvravanje i dnevnih i dugoronih zadataka
nae spoljne politike i nae spoljnopolitike slube.
/Dokument je preuzet iz privatne arhive autora,
sa njegovim ljubaznim odobrenjem/
229
33. EKSPOZE SAVEZNOG SEKRETARA ZA INOSTRANE POSLOVE

BUDIMIRA LONARA NA SEDNICI SAVEZNOG VEA SKUPTINE
SFRJ O AKTUELNIM PITANJIMA OSTVARIVANJA SPOLJNE POLITIKE
JUGOSLAVIJE, 29. JUN 1988.31
Drue Predsjednie,
Pred vama je izvjetaj o naoj vanjsko - politikoj aktivnosti u protekloj godini.
Radi se, vidjeli ste o jo jednom periodu dinamine aktivnosti jugoslovenske vanjske
politike koja je nekoliko poslednjih godina pred sobom imala vrlo sloene zadatke poveavajui odgovornosti njenih kreatora i njenih neposrednih izvrioca. Jasno je zato.
Duboke promjene koje zahvataju svijet utjeu na neke relacije meu zemljama, na
pozicije svake od njih i zato svaku i stavljaju pred potrebom da neprekidno sagledava
svoj poloaj i svoje realne anse u tim svjetskim kretanjima. inimo to i mi. A uz to,
sloenost naih specifinih zadataka, proistie moda u veoj mjeri nego drugdje iz
krajnje ozbiljnih, dobro poznatih tekoa naeg unutarnjeg razvitka, koje se, to valja
rei, sve izraenije i neposrednije reflektiraju na na poloaj i ugled u svijetu, a to znai
na povjerenje koje uivamo: i mogunosti koje imamo da afirmiramo vlastite poglede.
Nikad mi se ne ini suvinim ponoviti osnovni pravci nae vanjske politike u
protekloj a i u godinama koje su prethodile, kontinuitet su iste politike, istih temeljnih
opredeljenja i uverenja, koje smo gradili sa Titom na elu. Ne postavlja se, dakle, pitanje da li i dalje voditi, uvaavajui i promjene u svijetu, tu i takvu politiku koncipiranu na nezavisnosti, na vlastitom razvoju koji se ostvaruje kroz iroku saradnju sa drugima, na napretku svijeta, kojim emo teiti kroz nesvrstanost ve jesmo li dovoljno
spremni, organizirani, imamo li dovoljno produbljena poimanja stvari kako bismo tu
opciju, koja je izdrala probu i burnih vremena, to efikasnije ostvarivali u vremenu
koje predstoji, u slubi najviih vitalnih nacionalnih interesa zemlje, konano svih njenih graana. Uvjeren sam da je to sr mnogih naih problema i dilema s tim u vezi.
Zato bih, imajui u vidu ustavnu ulogu Skuptine SFRJ u odreivanju jedinstvene
jugoslovenske vanjske politike, predloio vaoj panji i raspravi neke aspekte sadanjih pojava u svijetu, poglede na osnovne preokupacije nae vanjske politike u ovom
trenutku i u predstojeem razdoblju, posebno u vezi sa ekonomskim problemima u zemlji i potrebom daljeg dinaminog razvoja u skladu sa savremenim svjetskim tokovima i, najzad, pojedina pitanja koja se tiu graenja i sprovoenja nae vanjske politike
u okviru postojeeg politikog sistema i drutvenih prilika u zemlji.
I
Danas je u fokusu najvee panje i interesovanja svakako pitanje koliko se svijet
ili, bolje rei, meunarodni odnosi, nalaze na novoj historijskoj prekretnici. I, razumljivo, s tim u vezi i pitanje da li odnosi SSSR-a i SAD i blokova kojima stoje na elu,
31
Budimir Lonar /1924./, bio je savezni sekretar inostranih poslova SFR Jugoslavije /1987-1991/. U diplomatiji je
slubovao kao ambasador u Dakarti, Bonu i Vaingtonu. Zamenik ministra spoljnih poslova bio je od 1984. do 1987.
Politiki je aktivan u Republici Hrvatskoj.
230
naputaju poratnu logiku poznatog smjenjivanja perioda zategnutosti i detanta. Zapravo, da li velike sile sada ulaze u stabilniji, trajniji proces dijaloga, pregovaranja i
sporazumevanja, hoe li i dalje rasti tendencija saradnje, a opadati trend konfrontacije i antagonistikog nadmetanja. Odgovori su neophodni da bismo, kao i drugi, gradili
svoju strategiju na to realnijim pretpostavkama, da bi i pokret nesvrstanih zemalja
nalazio prave prostore i okvire za svoju aktivnost. Znatan dio odgovora na to pitanje
sadran je ve u uzorcima i motivima koji su doveli dvije velike sile i njihove vlade do
etvrtog samita za nepune tri godine, i do stupanja na snagu po mnogo emu historijskog sporazuma o unitenju raketa srednjeg i kraeg dometa. Meutim, trka u naoruanju nije dovela samo do toke kada se probija saznanje o opasnosti da se izgubi
kontrola nad njom, nego je i najdirektnije poela ugroavati materijalni i drutveni
prosperitet. Od podsticajnog faktora proizvodnih snaga ona je postala ograniavajui
inilac nunih strukturalnih promjena koje zahtjeva savremeni razvitak. To, naravno,
ne znai da su poremeaji iskljueni nita u meunarodnim odnosima nije garantirano, i nita za svagda dato.
Rekao bih da se poboljanje odnosa izmeu velikih sila gotovo kao lanani proces
uoava u nizu kljunih oblasti meunarodnog ivota. Neosporno je u interesu svih da
se taj pozitivni proces nastavlja i uvruje u oblastima koje je ve zahvatio, u oblasti meunarodne bezbjednosti i razoruanja, regionalne bezbjednosti i kriznih arita. U opem je, isto tako, interesu da se taj proces proiruje, da prodre smatramo
to bitnim u itavu ekonomsku sferu, da se osjeti na poboljanju poloaja ZUR, da
obuhvati jaanje uloge OUN i svih vidova multilateralnog demokratskog angairanja
meunarodne zajednice.
Te tri oblasti razoruanje i meunarodna bezbjednost, ekonomski odnosi i razvoj i demokratizacija meunarodnih odnosa povezane su i uzajamno uslovljene. Tek
napredak u sve tri moe dati punu vrijednost napretku svake pojedinano. Otuda e
poetni koraci na planu razoruanja i detanta dobiti svoju pravu ulogu i omoguiti
korjenit zaokret u odnosima u svijetu ako, sa istom upornou i dosljednou, a konano i sa rezultatima, bude ostvarivan proces rjeavanja dubokih problema ekonomskih
odnosa i razvoja u svijetu. Pridajemo tome najvei mogui znaaj i zalagaemo se, u
pokretu nesvrstanih zemalja i inae, za takav prilaz. Mi ne moemo biti posmatrai
koji pozdravljaju pozitivne korake drugih, ve aktivni inioci koji utjeu u pravcu cjelovitog i realnog pozitivnog mjenjanja svijeta.
Ponekad se postavlja pitanje da li nam zatvoreni pregovori velikih sila zaista donose nadu u bolja vremena. Htio bih da podsjetim da je pokret nesvrstanih zemalja
od svog nastanka traio da velike sile sa konfrontacije preu na pregovore znai,
pokret je one mogue rizike izdvojenih pregovora svjesno pretpostavljao evidentnim
opasnostima i rizicima nepostojanja pregovora. I koliko onda treba da bude oprezan
taj optimizam ako su velike sile objektivno primorane da razgovaraju o kriznim aritima i drugim problemima, i da to ine u dananjem vremenu sveprisutnih medija
i sve veeg politikog otvaranja, kada je sve tee odravati tajne nagodbe na raun
treih.
Prije bih govorio o racionalnom optimizmu. A kada su nesvrstane zemlje, pokret
nesvrstanosti i drugi miroljubivi demokratski faktori tako logino i opravdano protiv
bilo ije dominacije i hegemonije, i monopolnog poloaja u meunarodnim odnosima,
onda je isto tako logino i opravdano da uklanjanju rizika nagodbi doprinose upravo
231
aktiviranjem i jaanjem vlastite uloge u rjeavanju problema, a ne sumnjama i predubjeenjem; upravo promoviranjem svojih pravednih i realistinih okvira rjeavanja, a
ne negiranjem drugih ideja; upravo, i moda najvie izbjegavanjem meusobnih sukoba, a ne negativnim vlastitim primjerom.
Meu savremenlim pojavama u svijetu, posebnu, u mnogome odluujuu ulogu imaju duboke promjene i previranja u svjetskoj privredi. Moda su, malo kada u
historiji, ekonomske promjene u svijetu toliko neposredno utjecale na politiku, kao
danas. Zaista, svjedoci smo snanog tehnolokog uspona i novog, burnog porasta
proizvodnih snaga, ije su se geografske granice poele bitno mijenjati. Stvaraju se
novi centri ekonomske moi zasnovani, prije svega, na primjeni novih dostignua
ljudskog uma. Mijenja to postupno i politiku sliku svijeta, kakva postoji ve preko
etiri decenije. Sa druge strane, i dalje stoji problem neravnopravnosti, oteanog
ili onemoguenog pristupa novim tehnologijama, enormnih dugova koji pogaaju i
desetine zemalja, prije svega, one najmanje razvijene. Tu, na tom egzistencijalnom
planu moda se i najplastinije oituju protivrjenosti naeg doba i, rekao bih, mogue opasnosti svjetske neravnotee. Ni u jednom periodu do sada nisu problemi
razvoja, i uope problemi ekonomskih odnosa u svijetu, tako imperativno nametali
potrebu dubokih promjena i reformi. Pa ipak, iako se radi o stabilnosti ukupnih meunarodnih odnosa i ukupnom napretku koji je sutinski ugroen, dakle o vitalnom
interesu cijele meunarodne zajednice, svih, teko je nai slian primjer da se vei
dio razvijenog svijeta toliko ogluivao o tu objektivnu potrebu, sputavajui pored
ostalog slobodnu cirkulaciju rezultata ljudskog znanja kroz barijere zatvorenih
naunih, tehnolokih i integracionih grupacija a to se dugorono moe odraziti i na
njihove interese.
Nije nuno duboko tragati niti po prolosti meunarodnih odnosa, pa niti mnogo subjekata /u njima, da bi se sagledala cijena koja se plaa kada se, na bilo koji
nain, vri nasilje nad nezadrivim civilizacijskim procesima koji, po svojoj sutini,
ne mogu priznavati granice i barijere, i koji kao duhovna svojina ovjeanstva tee da slobodno djeluju u itavom svijetu. Moe li se i govoriti o slobodi ljudskog uma
i ovjeka uope, ako se njegova dostignua zarobljavaju jednostranim interesima,
i moe li se govoriti o slobodnoj ljudskoj linosti, oslonjenoj na sva klasina i nova
prava ovjeka i naroda ako ona tu slobodu ne moe sprovoditi kroz najiru komunikaciju sa drugima, kroz slobodni saobraaj materijalnih i duhovnih dobara, ideja,
iskustava.
Iz ovog se konteksta prirodno namee pitanje ljudskih sloboda, tzv. humanitarna
pitanja i pitanja demokratizacije meunarodnih odnosa i unutarnje demokratizacije
svakog subjekta svjetske zajednice. A sva se ta pitanja proimaju i duboko su meuuslovljena. Teko je sagledati slobodu pojedinca u zemlji koja nema punu nezavisnost
ili koja je, u bilo kom smislu, u podreenom poloaju. I obrnuto, demokratski tokovi u
pojedinim zemljama, sluei ovjeku i irei njegove slobode, postaju u punom smislu
podsticaj jaanja u svijetu kolektivne svijesti o potrebi potpune suverene jednakosti
i ravnopravnosti meu dravama. Sloboda i pravo ovjeka su moda jedne od najveih civilizacijskih tekovina, i to one koje se upravo danas vie ne mogu zapostaviti, a
jo manje zaobii. Svijet mora nai odgovor na izazov kako da se prevaziu rasizam,
aparthejd, siromatvo, sumorna glad i bjeda, da bi ovjek uivao te slobode. Jer, dolo
je vrijeme kada je meunarodna zajednica vie no ikad suoena sa saznanjem da dijeli
232
ne samo istu sudbinu, ve i odgovornost za nju, da nezavisnost, sloboda i demokracija

jesu univerzalno pravo svih nacija, svih ljudi, i preduvjet svakog daljeg napretka. Mislim da mi u Jugoslaviji imamo puno moralno pravo da to glasno kaemo, a tim prije, i
obavezu da se za to svestrano i svesrdno zalaemo. /Ako je danas pitanje ovjeka stavljeno iznad antagonistikih stavova, ako je time ljudska sloboda na putu da postane
univerzalna od svih uvaavana vrijednost, onda utoliko vie, radi tog istog ovjeka, treba smanjivati barijere, mijenjati odnose koji sputavaju komunikaciju ljudi i onemoguavaju cjelini procesa kojeg neraskidivo ini emancipacija nacije i ovjeka pojedinca.
Novo poputanje, nadamo se i vjerujemo, treba da vodi ostvarivanju demokratskih principa u meunarodnim odnosima. Naravno, samo ako se ono samo ostvaruje demokratskim putem uz korienje svih raspoloivih multilateralnih mehanizama.
Velike sile, svojim dijalogom i poputanjem, daju kljuni impuls stvaranju uvjeta za
demokratizaciju u svijetu, ali same ne mogu iznijeti taj proces. Njihov bilateralizam
jeste realnost vremena, ali je multilateralizam njegova potreba. Multilateralizam je
nezamenjivo sredstvo toliko potrebne demokratizacije meunarodnih odnosa, izgradnje svijeta u kojem e stabilan ekonomski, drutveni, demokratski razvoj svake zemlje,
biti u neprekidnoj dvosmjernoj, uzrono-posledinoj vezi sa demokratskim razvitkom
i prosperitetom cijele meunarodne zajednice.
II
Pomenuo sam duboke promjene i procese u svijetu. Pokret nesvrstanosti je izrastao i dobio svoju, da tako kaem, filozofsku i politiku fizionomiju u drugaijim
meunarodnim uvjetima od dananjih. Ako je Pokret bio oslonjen na antikolonijalnu revoluciju i izrastao kao ira potreba u jeku meublokovskih nadmetanja, postavlja se pitanje gde je njegova uloga danas, u procesu novih dubokih promena novih
ansi i novih problema koje one donose. Kako izbjei rizik da Pokret ne ostane van
glavnih tokova meunarodnih odnosa, onih od kojih zavise sigurnost, stabilnost i
razvoj svih.
Duboko sam uvjeren, da svi ti aktuelni procesi u svijetu nameu pokretu nesvrstanosti da stalno preispituje nain svog djelovanja, reju da se stalno kreativno prilagoava. U kontekstu novih procesa imam posebno u vidu kvalitativno znaajan
progres u dijalogu velikih sila pokretu nesvrstanosti predstoji oito traenje novih
puteva za jaanje njegove priznate meunarodne uloge, uloge koja se upravo i afirmirala zahvaljujui samosvojnosti, autentinosti i doslednoj vanblokovskoj orijentaciji
Pokreta. Ne bismo se smjeli zadovoljiti samo konstatacijama inae duboko istinitim
i tanim da je u rezultate sporazumevanja velikih sila, pa i druge pozitivne aspekte
savremenih tokova meunarodnih odnosa, u velikoj mjeri ugraen i doprinos pokreta.
Vanije je kako jo bolje valorizirati taj doprinos, i osigurati aktivnu i utjecajnu prisutnost pokreta u novim svetskim kretanjima. Danas, vie nego ikad ranije, aktivnosti
pokreta treba proeti smislom za inovaciju, fleksibilnou i imaginacijom, pa, ako hoete, i sa neto vie pragmatizma u najboljem smislu te rijei. Pokret nesvrstanosti i
treba i mora da se inspirira znaajnim prodorima i dostignuima iz prolih dana, ali ne
da bi se prepustio samozadovoljstvu i inerciji, ve, naprotiv, da na toj osnovi ostane na
visini svoje historijske misije u borbi za svijet u kojem mir, sigurnost i razvoj, treba da
budu ope dobro i tekovina svih.
233
Moram istai da se mi ve due vrijeme zalaemo da Pokret bude savremeniji i

u nainu djelovanja, pored ostalog da se rastereti predugih tekstova i usredsredi na
selektivne pravce akcije. /U tom smislu postavlja se i pitanje da li uglavnom opirne
dokumente skupova nesvrstanih zemalja, koji su takvi jer se u nekim dijelovima samo
kompilacija pojedinanih interesa pojedinih zemalja, za njih nesumnjivo vanih, da li
te dokumente treba tretirati kao za sve obavezujui kodeks ponaanja, to je inae
suprotno samom duhu i sutini politike nesvrstanosti/. Mislim da je to dovoljan razlog
da se zajednika dokumenta oslobode svega to nije usklaen onaj zajedniki i prvenstveni interes koji odraava sutinske tenje nesvrstanosti. A svaka zemlja, polazei
od tih tenji i kriterijuma, treba sama i slobodno do oblikuje svoje nastupe u meunarodnoj saradnji, povezujui svoje nacionalne interese sa ciljevima nesvrstanosti, i
sluei tako na najbolji nain idealima kojima se pokret inspirira.
Pristup koji sam iznio zahtijeva od nas da imamo pred sobom ne samo argumentiranu analizu novih uvjeta u kojima djeluje pokret nesvrstanosti, ve i jasnu viziju akcija koje pokret i, razumije se, Jugoslavija u njemu treba da vode u vremenu koje je
pred nama da bi odgovorio zahtjevima savremenih procesa u svijetu. Na predstojeoj
ministarskoj konferenciji pokreta nesvrstanih zemalja na Kipru mi emo naglaavati neophodnost upravo takve, akciono usmjerene orijentacije pokreta orijentacije
okrenute ka preduzimanju konkretnih koraka i inicijativa koje e omoguiti kako dalje
otvaranje i utjecaj pokreta prema svemu onome to je danas novo u meunarodnoj
zajednici, tako i prilagoavanje instrumenata i metoda njegovog djelovanja u izmenjenim okolnostima.
III
Drue Predsjednie,
Polazei od utvrenih prioriteta jedinstvene jugoslovenske vanjske politike o
tome je u ovom Domu voeno vie rasprava osvrnuo bih se prvo na oblast s kojom
iz razumljivih razloga otpoinjemo sva razmatranja o vlastitoj bezbjednosti, dakle o
odnosima sa susjedima. Sa naim susjedima mi smo ostvarili razliite, ali u cjelini
zadovoljavajue stepene odnosi i saradnje. Dinamika susreta i dijaloga sa visokim i
najviim linostima iz svih sedam susjednih zemalja svjedoi o panji koja se obostrano posveuje razvoju povjerenja, razumijevanju i saradnji. Poznato je da jo ima
nasleenih problema, i da ima tekoa u njihovom rjeavanju. Izdvojio bih kao takva
svakako pitanje poloaja dijelova naih naroda u pojedinim susjednim zemljama, ali i
naglasio da je to pitanje integralni dio naih akcija i naih tenji ka dobrosusjedstvu
kao prioriteti nae vanjske politike.
U nae odnose sa etiri susjeda unijeta je nova dimenzija kroz Beogradski sastanak ministara vanjskih poslova balkanskih zemalja, i njegove rezultate. Balkanska
politika i saradnja pokazale su se mogue i potrebne svima. I upravo je to jedan od
primjera kada multilateralna aktivnost stvara povoljniju atmosferu za postupno, ali
vremenom i uspenije, rjeavanje bilateralnih pitanja, i kada istovremeno podudarnost interesa za rjeavanje pojedinih problema iz bilateralnih odnosa, zahtijeva da
oni budu rjeavani u multilateralnim okvirima. Pokazao je to i upravo zavreni sastanak funkcionera vanjskih poslova balkanskih zemalja u Sofiji, posveen konkretizaciji
dogovora u Beogradu. U tom kontekstu ukazao bih i na izvjesna pozitivna pomjeranja
234
u naim odnosima sa susjednom Albanijom, na situacije u kojima se obostrani interes za saradnju afirmira, pored ekonomskih odnosa, upravo kroz praktine rezultate
kakve daju novostvoreni ugovorni odnosi u domenu malograninog prometa, kulture,
prosvjetne i druge saradnje. Traimo najbolja rjeenja i u domenu vodoprivrede. Mislim da u svemu tome nismo na kraju, ve na poetku puta.
Mi imamo sve razloge i politiko-stratekog karaktera i one praktine, da i ne
govorim o historijskom iskustvu da dajemo puni doprinos razvoju meubalkanskog
povjerenja i saradnje. Ali, za to moramo mislim na sve nas u zemlji imati i dovoljno
razboritosti i dovoljno strpljenja. Sigurno je da ne bismo smjeli emocionalnim prilazima koliko god da se te emocije, zbog historije i dananjosti, mogu razumjeti naruavati ono to ini oevidan dugoroni interes zemlje u cjelini. Svi nai principijelni
prilazi, i kao nesvrstane zemlje, dobijaju svoju oiglednu potvrdu i na pitanju meubalkanske saradnje, i uope na Balkanu, gdje su se doskora, kao rijetko gdje, iskazivali
dramatinost historijskih dogaaja i paradoksalnost drutvene historije XX stoljea.
Utoliko vie je neophodno, rekao bih, da naa politika i ponaanje u oblasti meubalkanskih odnosa imaju u svemu opejugoslovenski karakter.
Htio bih odmah da se osvrnem i na Mediteran i potrebu saradnje svih priobalnih
zemalja, takve saradnje koja bi mogla davati sve vei i sve autentiniji doprinos Evropi
daljem prevazilaenju podjela i razlika u njoj. I htio bih, takoe, u tom kontekstu da
ukaem na vidove regionalnog komuniciranja na zajednikim granicama kao to je
Alpe-Jadran, modus kojeg su nale Italija, SR Nemaka, Austrija, Maarska i naa zemlja kao integralni dio njihovih ukupnih odnosa.
Kada govorimo o Evropi, i o dilemama i perspektivama nae evropske politike
smatram da treba poi od ocjene da karakter i smjer savremenih drutvenih tendencija na evropskom kontinentu postaju, u cjelini gledano, sve znaajniji i sve relevantniji
za meunarodni poloaj, ekonomsko-tehnoloki razvoj i sigurnost Jugoslavije. Uostalom Evropa jeste na dom. Ne zaboravimo da je Jugoslavija bila aktivni uesnik u svim
kljunim zbivanjima koja su odredila dananji politiki i teritorijalni status quo, pa i
stanje duhova u Evropi.
Kakva su to kretanja to karakteriu Evropu danas. Evropa, bez obzira na sve svoje razliitosti, poinje da gradi u mnogim oblastima i po sutini bitne poglede. Oni
su oito rezultat saznanja o sudbinskoj povezanosti i dugoronom, realnom jedinstvu
evropskih interesa znai saznanja da Evropa mora uvaavati pluralizam svojih interesa jer je to historijska alternativa. Pri tome elim naglasiti da se u toj svjetlosti jo
vie aktuelizira problem prevazilaenja razlika u stepenu razvitka pojedinih dijelova
Evrope, odnosno potreba stvaranja uslova za bri razvoj njenog tzv. Juga. Konano,
sam proces KEBS-a je produkt saznanja o jedinstvu, ali i pluralizmu evropskih interesa, i samo je kao takav i mogao podsticati otvaranje na svim relacijama. U tom kontekstu i zajednika aktivnost grupe nesvrstanih i neutralnih zemalja Evrope ostvarila
je nezamenljivu ulogu trajnih vrijednosti.
Ne rijetko se te pozitivne i negativne evropske tendencije isprepliu, protivurjeno, razumije se. A oito je da Evropa zajednikog doma i vlastitog identiteta zahtijeva
da bude to manje prepreka, a to vie uvaavanja zajednikih interesa.
U dananjem evropskom ambijentu Jugoslavija je s obzirom na njen vanblokovski i nesvrstani poloaj aktivno zainteresovana za dalji razvoj procesa sveevropske
saradnje za prevladavanje konfrontacije u odnosima Istok-Zapad i, samim tim, za re-
235
duciranje politikog znaaja i utjecaja postojeih barijera. Ostvarivanje ovog interesa,

to bih bez ustruavanja nazvao jednom od strategijskih konstanti nae vanjske politike, stavlja nas pred oiti zadatak jo aktivnije i inicijativnije politike prema Evropi.
Ostvarivanje ovog interesa se posebno izraava u ekonomskoj sferi. Taj problem je i
meu prioritetnim zadacima i aktivnostima SSIP.
U poslednje je vrijeme u naoj javnosti prisutan irok raspon razmiljanja o putevima strategijama unapreenja nae saradnje sa Evropom.
Oivljavanje detanta i labavljenje blokovskih stega, osamostaljivanje evropskih
zemalja u optoj decentralizaciji moi, jaanje evropskog identiteta, posebno u Zapadnoj Evropi, kao i s druge strane, krupne reforme i prestrojavanja u Sovjetskom
Savezu i drugim zemljama Istone Evrope, u cjelini gledano, jaaju realne izglede za
uspjeno pronalaenje novih puteva daljeg i razvijenijeg povezivanja i prisustva nae
zemlje na evropskom prostoru.
Moramo raspoznati da integracioni procesi koji na evropskom prostoru dobijaju
na sve veem zamahu i koji su rezultat proizvodnih, i tehnolokih potreba za irim
povezivanjem na cijelom evropskom pa i svjetskom prostoru, postaju suprotno svojoj
sutini podreeni postojeim blokovskim i dugim podjelama, koje jo uvijek optereuju na kontinent. Znai, radi se o proturjenom procesu.
Za nas nema dileme da odluno ulazimo u ove integracione procese, ali isto tako
moramo realno sagledavati sva obiljeja koja nose u okviru njih postojee grupacije.
Kao nesvrstana i zemlja u razvoju zalaemo se za opeevropsku integraciju koja
e smanjivati razlike u stepenu razvijenosti i istovremeno osigurati pluralizam drutveno-politikih sistema i meunarodnih opcija. U ovoj fazi, naravno, da prilazimo
svakoj grupaciji ponaosob, ali sa istim polazinim merilima i krajnjim ciljevima.
Sa EEZ-om formirana je zajednika radna grupa koja treba da predloi odreene
inovacije usmerene na dalje jaanje i intenzivirane saradnje, a sa EFTA u toku su razgovori o mogunostima uspostavljanja institucionalnih okvira saradnje. Sve ovo treba
da olaka ekspanziju saradnje sa ovim grupacijama, podstakne proizvodnu kooperaciju, olaka pristup novim tehnologijama i kapitalu.
Vitalni je interes Jugoslavije da odluno nastavi promiljene korake koji su neophodni za to punije i funkcionalnije ukljuivanje u svetske i evropske integracione procese, uz svih potovanje svih njenih autentinih obiljeja. To ukljuenje znai, s jedne
strane, traenje optimalnih puteva da se u okvirima ovih procesa ostvari na to bri
ekonomski i tehnoloki napredak i, s druge, zalaganje da se ovi procesi razvijaju na temeljima ravnopravnosti za sve njihove uesnike, za sve zemlje i narode. Mi moramo imati
u vidu da na unutarnji razvoj, kao i razvoj u drugim zemljama ne moe biti lien utjecaja dominantnih svjetskih procesa za nas je od presudnog znaaja da se u tim novim
okolnostima to adekvatnije i racionalnije postavimo i da rezultate brojnih rasprava koje
smo u ovim pitanjima ima u zemlji u poslednje vrijeme ponemo i praktino sprovoditi.
Pojedine objektivne prepreke unapreenju nae saradnje sa Evropom ipak ne
umanjuju vrijednost konstatacije da su mnogi vani preduvjeti i barijere za adekvatnije i to elim da naglasim funkcionalno povezivanje sa evropskim integracijama i
na zapadu i na istoku Evrope, u dobroj mjeri u naim rukama i na naoj strani. Drugim
rijeima, kvalitet i sadraj nae evropske politike biti e, htjeli mi to ili ne, dugorono
odreeni prije svega time koliko emo sami sebe osposobiti da budemo vjerodostojni i
ravnopravni subjekt i aktivni sudionik evropskih procesa i evropske saradnje, a manje
236
od toga da li emo kratkorono ostvariti ovu ili onu koncesiju od Evrope. Strahovanja
od izolacije Jugoslavije u evropskom prostoru, posebno nakon 1992. godine, kada e
stupiti na snagu instrumenti jedinstvenog zapadnoevropskog trita, bit e opravdana uvjeren sam samo ukoliko do tada na naoj unutarnjoj sceni ne puste korijene
duboki reformski zahvati o ijoj se neophodnosti poslije odluka ovog Doma vrsto izjasnila i nedavna Konferencija SKJ, i ukoliko naa privreda ne obavi neophodna
prilagoavanja, u domenu standardizacije, i drugim, zahtjevima izmjenjenog zapadnoevropskog trita. Moram rei da zapaamo da se u drugim zemljama, iako su njihova trita na visokom stupnju organiziranosti, vre intenzivne i svestrane pripreme
u pravcu blagovremenog osposobljavanja za neometano prisustvo na tritu Zapadne
Evrope, u skladu sa novim kriterijima koji e za to vaiti.
Posebno bih podvukao razmah integracionih procesa uope, u Evropi i u svijetu,
jer smatram da je rije o pojavama sa dugoronim posljedicama, o pojavama koje e
se dalje razvijati. Oni e znaajno utjecati i na nae vanjskopolitike interese. Visok
stupanj meuzavisnosti nacionalnih privreda vodi brzom irenju efekata svakog veeg
poremeaja u svjetskoj privredi, pri emu privrede zemalja u razvoju, kao najslabije
karike u lancu, bivaju, uz rijetke izuzetke, najtee pogoene. Jasno se pokazuje da
odgovor na duboke strukturne transformacije u meunarodnoj ekonomiji kojima su
izloene sve zemlje bez obzira na drutveno - politike sisteme i ideoloke vrijednosti
koje neguju, lei u energinom razvijanju trino orijentiranih privreda osposobljenih
da razrade i ostvare razvojne strategije zasnovane na fleksibilnom korienju naunotehnolokih inovacija i optimalnoj upotrebi znanja i informacija.
Drue Predsjednie,
Zadravajui se i dalje uglavnom na pitanjima koja privlae panju ovog Doma i
nae javnosti, htio bih da se, makar samo ukratko, zadrim na problemu dugova.
Danas je ve opeprihvaeno da dunika kriza nije samo finansijsko i ekonomsko ve i krupno politiko pitanje, u stvari jedan od najteih problema, meunarodne
zajednice.
Mnoge zemlje povjerioci i meunarodne finansijske institucije pokazuju vie razumijevanja za objektivan poloaj dunika i prihvaaju ili poduzimaju inicijative da se
rjeavanje dunike krize povee s rjeavanjem problema ekonomskog rasta dunikih
zemalja, a za najsiromanije zemlje uvode otpis dijela obaveza, to mi pozdravljamo.
Ipak ova evolucija u pristupima i ponaanju pojedinih grupa povjerilaca, ma koliko znaajna, jo ne otvara sigurnu perspektivu za rjeenje duniko-razvojne krize
velikog broja zemalja u razvoju. Politike osnove povjerilake strategije jo su nepromijenjene, a nije promijenjen ni prilaz sluaj po sluaj. Doprinos komercijalnih
banaka stvaranju povoljnije klime za nalaenje rjeenja, i dalje je vrlo skroman. Proces, meutim, traje i dalje i nije iskljueno da se u zajednikom interesu, u direktnom
sueljavanju povjerilaca i dunika, doe i do novih rjeenja.
U pogledu konsolidacije naeg duga, htio bih da dodam neke elemente viene sa
aspekta nae vanjske politike.
Vjerujem da smo duboko svjesni koliko je dinamika nae unutarnje ekonomske
stabilizacije tijesno povezana pa problemom zaduenosti zemlje. U tam pogledu Jugoslavija bez obzira na specifinosti svog poloaja vie ili manje dijeli nezavidnu
sudbinu drugih dunikih zemalja. Kao to vam je poznato, nai pregovori sa Meu-
237
narodnim monetarnim fondom i pariskim klubom okonani su aranmanima koji nam

daju predah. Rjeenja koja smo izabrali i izborili, nakon irokih rasprava u zemlji i
dugih pregovora sa povjeriocima, bie najmanje bolna i u tom pogledu ih smatram
optimalnim u datoj situaciji samo pod uvjetom dosljednog i beskompromisnog sprovoenja privredne reforme koju smo inicirali i na ijoj operacionalizaciji radi Savezno
izvrno vijee. Samo na taj nain moi emo izbjei dalju stagnaciju i stvoriti preduvjete za oivljavanje privrednih tokova, bri razvoj i aktivno ukljuivanje u meunarodnu
podjelu rada na viem nivou.
Ujedno je i obavezujua i ohrabrujua injenica da je rastereenje ostvareno reprogramiranjem koje je prihvatilo 16 vlada lanica Pariskog kluba, na osnovu uvjerenja da Jugoslavija nee odustati od proklamiranih ciIjeva neopozivog prihvaanja
mehanizama trine ekonomije, dakle onih ciljeva koji postaju nae temeljno opredeljenje. Samo na taj nain, uvjeren sam, izlazak iz krize u kojoj se nalazi Jugoslavija, moe se ostvariti na aktivnoj razvojnoj platformi koja e vremenom ojaati nau
solventnost i kredibilitet u meunarodnim finansijskim krugovima, otvarajui realne
razvojne perspektive u budunosti. Klju je, dakle, u sutini u naim rukama i tu ogoljenu istinu moramo prihvatiti.
A ako u tom smislu bude novih dilema, treba se uvijek prisjetiti injenice da ma
kako veliki bio moralni i politiki kapital na kojem znatnim, bitnim dijelom poivaju
ugled, kredibilitet i opa pozicija Jugoslavije kao i interes drugih da budemo stabilna
nezavisna zemlja, ma kako nam taj kapital bio snaan saveznik i u tekim trenucima
u pregovorima sa povjeriocima i svim drugim partnerima, on nije beskonaan i nije
neiscrpan.
Govorei o problemu dugova, elio bih naglasiti potrebu da Jugoslavija doslijedno i energino nastavi svoje djelovanje u svim meunarodnim forumima, a posebno u pokretu nesvrstanih zemalja i Grupi 77, koje e biti usmjereno na dalje jaanje
zajednike svijesti i saznanja zemalja u razvoju o dubokim strukturalnim socio-ekonomskim uzrocima problema zaduenosti u svijetu. injenica da zemlje-dunici ne
pristupaju reavanju njihovih dunikih problema na uniforman nain ne bi smjela da
zamagli u to sam duboko uvjeren poznatu istinu , da trajno i dugorono rjeavanje
dubokih ekonomskih i finansijisko monetarnih problema u meunarodnim ekonomskim odnosima moe biti postignuto samo na temeljima novih sutinskih pomaka u
postojeem karakteru odnosa Sjever-Jug kojih, za sada naalost jo nema.
IV
Govorei upravo o poloaju i mogunostima ostvarivanja vitalnih interesa zemlje,
osvrnuo bih se i na odnose sa tri velike sile, koji su sigurno tu od specifinog znaaja.
Iskustvo koje nam je predsjednik Tito ostavio, njegovi prilazi i praksa koju je ostvario, pokazali su se zaista vrlo dragocjenim. Sada smo, u relativno kratkom vremenskom
razdoblju, ostvarili znaajne dijaloge na najviim nivoima sa SSSR-om i SAD-om, i na
visokom nivou sa NR Kinom, i mogu rei da ni u jednoj od tih prilika nismo imali razloga da dovodimo u sumnju njihovu zainteresiranost za stabilnost Jugoslavije, i njihovo
razumijevanje za nae napore. Mi smo na najviim i drugim politikim nivoima imali i
niz susreta i razgovora sa predstavnicima mnogih drugih zemalja sa istaknutom ulogom u svijetu, podjednako nesvrstanim istonim ili zapadnim. Neki takvi susreti nam i
238
neposredno predstoje. Teei i ubudue aktivnim odnosima i svestranoj saradnji i sa

SSSR-om, i sa SAD-om i sa NR Kinom, kao i sa svim drugim iniocima u svijetu, mi polazimo od istih principa na kojima razvijamo odnose sa svim zemljama. Time se predstavljamo svijetu na najbolji nain, predstavljamo uostalom, sutinu naeg bia, a to je da
uvijek imamo iste prilaze svakom partneru, bez ideolokih ili drugih predrasuda, ali i da
smo sa tekoama ili bez njih podjednako dosljedno privreni svemu onome to ini
temelj i garanciju nae nezavisnosti, to je oslonac naeg samopouzdanja i dostojanstva.
V
Ako je vanjska politika oblik ostvarivanja interesa naih graana, a ona to nesumnjivo jeste, onda oni, i uope javnost, treba da budu i obaveteni u to iroj mjeri, kako
bi mogli suditi i utjecati. Razumije se, tu se uvijek nalazimo na graninom podruju
moguih nesporazuma, jer kada se radi o neemu to svaka zemlja - pa i naa definira kao nacionalni interes, to onda svugdje, pa i kod nas, obavezuje svaku instituciju
i svakog graanina na potovanje. To je dio ustavnog poretka, ali i izraz interesa svih,
nae zajednice kao cjeline.
Govorei o podrutvljavanju vanjske politike, ograniio bih se na dva aspekta.
Prije svega, smatram da postojei mehanizmi a mi imamo veoma veliki broj
tijela koja se, kao glavnom preokupacijom bave tom oblau pruaju irok okvir za
kristalizaciju i utvrivanje jedinstvene jugoslovenske vanjske politike. Zato mi se ne
ini da je problem, ako se javi, u nedovoljnim mogunostima za raspravu o vanjskoj
politici ve u tome kako se te mogunosti koriste. Podrutvljavanje, da bi bilo produktivno mora se odvijati upravo u tim brojnim mehanizmima naeg sistema, uz njihovo
maksimalno korienje, jer jedino tamo gde se specifini pogledi i interes argumentira pred svima, i gdje se argumenti mogu objektivno i cjelovito izvagati moe se
formirati politika. Suprotno, braniti svoj pogled bez prisustva i uea drugih, samo je
ambicija da se interesi iznude, i to nikako ne moe biti verificiran, objektivan interes
a time i sastavni dio zvanine jugoslovenske politike.
Drugo je pitanje kreativnosti. Ako je smisao podrutvljavanja u stvaranju mogunosti za doprinos i utjecanje, onda upravo to treba da bude i okosnica, osnovni motiv.
Kod nas zaista postoji otvorenost za svaki kritiki pristup vanjskopolitikoj aktivnosti.
Meutim, kao i svugdje kritika bez argumentacije, i kritika koja ne podstie na razmiljanje kako nai boljeg reenja, samo je neproduktivan in od kojeg niko, pa ni ovo
drutvo, nema nikakve koristi.
Govorei sada u ime ustanove za koju snosim odgovornost, mi bismo zaista eljeli
da se i u ovom Domu, i u drugim tijelima, i u javnosti, permanentno ostvaruje kritika
analiza naeg poloaja, akcija, usmjerenost i, da to kao kreativni proces, graenja vanjske politike nama bude uvijek nova inspiracija za predstavljanje na meunarodnoj sceni.
VI
Uporedo sa sagledavanjem promjena u svijetu i u zemlji namee se i potreba stalnog sagledavanja i prilagoavanja rada Saveznog sekretarijata za vanjske poslove. To
je paralelni proces, on ve due traje, ali posljednjih godina i u novije vrijeme dobija
na intenzitetu.
239
Nastojimo da razvijemo moderniji nain razmiljanja i nastupa, da nai kadrovi ulaze u javne rasprave bez tabu tema, da ostvarimo to tjenju kreativnu
saradnju sa institutima i naunim centrima irom zemlje. U stalnoj smo tenji da
naemo prave akcente i izraze svog vanjskopolitikog nastupa, da inventivno koristimo anse koje nam prua razvoj u svijetu, ali i izbjegavamo opasnosti koje su
takoe sadrane u pojedinim aspektima tog razvoja. Utoliko prije nemamo pravo
da postanemo zarobljenici svega to je do danas raeno, ma koliko se to pokazalo
uspjenim.
Sve to zahtjeva od institucije kakva je Savezni sekretarijat za vanjske poslove
i naa diplomatska sluba da stalno ostvaruje zadovoljavajui, rekao bih visok nivo
profesionalizma. Insistirajui na tome, mi zapravo teimo kvalificiranom i argumentiranom prilazu ostvarivanja vanjske politike, zatvarajui time prostor improvizacijama,
voluntarizmu i jednostranosti. To ujedno i od kadrova nae diplomatske slube zahtijeva visoku, a sve vie i multidisciplinarnu strunost i onu politiku irinu koja ih ini
prijemivim za nove ideje.
Posebno teimo da, u duhu Ustava, ostanemo jugoslovenska institucija, podjednako osjetljiva na interese, doprinose i potrebe svih naih republika i pokrajina, svih
naih graana. Sprovodei jedinstvenu, zajedniki utvrenu, jugoslovensku vanjsku
politiku, SSIP se zalae da se taj proces kristaliziranja i utvrivanja odvija na nain
koji predvia nas sistem i koji podrazumijeva da oni specifini interesi, za koje se trai
ili oekuje angairanje jugoslavenske vanjske politike, treba da dobiju demokratsku
verifikaciju svih.
U toku je smanjivanje brojnosti diplomatske slube. Ne inimo to samo zbog
tednje, iako veoma ozbiljni materijalni problemi sa kojima se suoavamo daju i tednji visok znaaj. Meutim, elimo prije svega da kroz smanjenje uinimo nau diplomaciju i Savezni sekretarijat za vanjske poslove efikasnijim, dinaminijim, modernijim. Koristimo u tome i najbolja iskustva drugih zemalja.
Zali smo duboko u proces generacijske smjene u Saveznom sekretarijatu za
vanjske poslove i naoj diplomaciji uope. Ve danas veinu naih kadrova ine pripadnici mlae i srednje generacije, sa solidnim obrazovanjem, koji su primani uglavnom posljednjih godina, na osnovu strogih objektivnih mjerila. Mnogi su ve afirmirali svoje nesumnjive kvalitete i stekli ugled. Nastojimo da im, na temelju zalaganja i
rezultata, to prije povjeravamo vrlo odgovorne dunosti u uvjerenju da e efikasno
doprinositi dinaminosti i inventivnosti nae politike. Na nama starijima je obaveza da
ih u tome svesrdno podrimo.
Za generacije koje su otile ili odlaze vezani su visoki dometi nae celokupne
dosadanje vanjskopolitike aktivnosti. Prolazile su one i vrlo teka razdoblja naih
odnosa sa svijetom i iznijeli ogromni teret koji je na ukupan razvoj zahtijevao. Svatko je ugraivao u te napore najvie to je mogao. elim i ovdje da istaknem da su ti
drugovi i drugarice, od kojih su mnogi doli u diplomatsku slubu takorei pravo sa
bojnih polja nae revolucije, predao i asno proli svoj put i da zasluuju puno priznanje.
Utoliko je vea odgovornost novih generacija koje zauzimaju njihova mjesta, i
naa je dunost da im u tome pomognemo.
to se tie konkretnih koraka, na liniji izloenih intencija, naveo bih ilustracije
radi, nekoliko najznaajnijih.
240
- Ve je odmakao proces iniciranja savremenijeg djelovanja Saveznog sekretarijata za vanjske poslove i naih diplomatsko-konzularnih predstavnitava. elimo
rad iz kojeg proistie manje papira, a vie misli i ideja.
- U skladu sa prioritetima koji proistiu iz izloenih pogleda i stavova, oito je da
se sluba vanjskih poslova mora jo vie osposobiti za poveane i sloenije zadatke u domenu ekonomskih odnosa sa svijetom.
- Tome smo podredili i kriterijume za napredovanje. Na vrlo odgovorne poloaje
u Saveznom sekretarijatu za vanjske poslove i diplomatsko konzularnim predstavnitvima postavljamo mlae radnike koji su, dokazanim talentom i sposobnostima, u stanju da donesu novu svjeinu i energiju. Time stvaramo i nukleus
vodeih kadrova u diplomatskoj slubi koji e je voditi tokom sljedeih deset
godina.
- Teimo optimalnoj sinhronizaciji i usklaenosti djelovanja svih subjekata koji
uestvuju u kreiranju i sprovoenju vanjske politike. Zakonski propisi o tome
zahtijevaju usavravanje. Smatramo da uloga Saveznog sekretarijata za vanjske poslove kao osnovnog profesionalnog faktora u iniciranju i sprovoenju
vanjske politike treba da bude preciznije odreena. Neophodno je i preciziranje i uloge republikih i pokrajinskih organa u kreiranju i ostvarivanju vanjske
politike.
- I najzad, itav kompleks modernizacije diplomatske slube mislim na stil,
na kadrove, na nastup moramo uspostaviti bez zastoja, u hodu, tamo gdje
je neophodno - postupno. Bitno je da u tome budemo dosljedni. Sada je pravi,
ali i posljednji as da taj zapoeti proces ubrzamo i dovedemo do eljenih rezultata.
Svjesni smo svoje odgovornosti za ostvarivanje ovakve koncepcije i orijentacije,
koji su dobili punu podrku Predsjednitva SFRJ i predsjednika SlV-a.
Verujemo da moemo raunati u tome i na podrku naeg najvieg predstavnikog tijela.
Dozvolite da izlaganje zavrim iznoenjem naeg dubokog uverenja da nam sadanje stanje meunarodnih odnosa omoguuje veu sigurnost. Ono ujedno nije, kao
to je to mogao biti sluaj u ranijim periodima nae posleratne historije, ograniavajui inilac efikasnijem traenju novih, fleksibilnijih, brih i smjelijih puteva. Prije svega,
puteva izlaska iz krize, na temeljima jedinstvenog pristupa izgraenog na uvaavanju
realnih interesa svih naih naroda i narodnosti, a u interesu Jugoslavije kao cjeline i
kao jedinstvenog subjekta meunarodnih odnosa. Procesi u svijetu, sada kada je na
ulasku u XXI stoljee, nisu nespojivi sa jo punijom valorizacijom autentinih vrijednosti nae nezavisne, nesvrstane politike i samoupravne demokracije. Naprotiv, sve se
ire, u sagledivoj budunosti, otvaraju vrata mogunostima da se te vrijednosti upravo
jo vie afirmiraju u interesu kako nae unutarnje konsolidacije, tako i u interesu jaanja meunarodnog poloaja zemlje.
/Budimir Lonar, Aktuelna pitanja ostvarivanja spoljne politike Jugoslavije,
Jugoslovenski pregled, 6, Beograd, 1988, s. 273- 280./
241
34. GOVOR PREDSEDNIKA VLADE SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE

MILANA PANIA U SAVEZNOJ SKUPTINI POVODOM ZAVRETKA
LONDONSKE KONFERENCIJE, BEOGRAD, 4. SEPTEMBAR, 1992.32
Dame i gospodo poslanici,
Povodom izvetaja Jugoslovenske delegacije koja je uestvovala na Londonskoj
konferenciji, koji je pred vama, elim da vam dam samo neke uvodne napomene.
Mislim da Izvetaj prua dovoljan uvid o radu Delegacije i rezultatima Londonske
konferencije, daje obilje injenica i sadri sve dokumente.
Zbog toga u svom izlaganju elim vie panje da poklonim onome to bih nazvao
duhom i tonom Konferencije, i u vezi toga kakve su stvarne perspektive koje Londonska konferencija otvara nadi za ozbiljan poetak reavanja krize, koju nazivamo jugoslovenskom, a koja ima znatno ire dimenzije.
Od mene i od Vlade na ijem sam elu, od prvog dana rada, stalno se trai, kao
to vam je poznato, da na delu, a ne na reima dokaemo ozbiljne namere u doprinosu
za reenje krize koja je dovela region Jugoslavije do ratne katastrofe, razaranja, unitavanja, besmislenih gubitaka ivota ljudi. Mi na to odgovaramo delima.
elim i od vas, uvaeni poslanici, takav pristup da posmatrate i cenite dela, a ne rei.
Ovog puta, kada je re o Londonskoj konferenciji, dela se ogledaju u njenim rezultatima, dometima i znaaju koji ima za dalji miran rasplet jugoslovenske krize.
Ovog puta, kada je re o Londonskoj konferenciji, Londonska konferencija oznaava prekretnicu u mirovnom procesu. Londonska konferencija, po mom miljenju,
oznaava prekretnicu u mirovnom procesu u naem regionu. Zato i smatram da je ona
preokretnica.
Po prvi put u dosadanjem mirovnom procesu konferencije o Jugoslaviji, na Londonskoj konferenciji je uestvovala jugoslovenska delegacija, zvanina jugoslovenska
delegacija. Uoi Londonske konferencije u ovom domu je bila rasprava o tome u kom
svojstvu predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Dobrica osi i predsednik Savezne vlade, Milan Pani, odlaze na Londonsku konferenciju. Mi smo na nju otili u
svojstvu punopravnog i ravnopravnog lana, predsednik Jugoslavije kao ef delegacije, i ja kao njen lan. Delegacija je ukljuila i predsednike republika Srbije i Crne Gore, Slobodana Miloevia i Momira Bulatovia i druge lanove zvanine delegacije, o
emu imate podatke u Izvetaju. Ve ta injenica je predstavljala prvi prodor u naim
nastojanjima da se ova zemlja, ova vlada, ova delegacija u Londonu faktiki prihvati
kao Savezna Republika Jugoslavija.
Kompromis koji je postignut o ueu nae delegacije, bio je prvi vrlo povoljan
znak u nastojanju organizatora i svih drugih uesnika Konferencije, da se konstruktivno i u dobrom duhu sedne za londonski konferencijski sto. Verovali ili ne, jugoslovenska delegacija je dala ton Londonskoj konferenciji svojim ueem, ali i onim to
je prethodilo naem ueu.
Prethodne inicijative jugoslovenske vlade, koje su snano naglaavale elju za
mirnim i sporazumnim reenjem svih problema, imale su oigledno veliki odjek u celom svetu, specijalno u Ujedinjenim nacijama.
32
Milan Pani /1929/, ameriki poslovni ovek srpskog porekla, bio je predsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije /1992-93/ i kandidat za predsednika Republike Srbije 1992. godine.
242
U uvodnom izlaganju britanskog premijera Mejdera, koji je zajedno sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija, Butrosom Galijem predsedavao Konferenciji, ovo
je dolo do izraaja. Na nae iznenaenje, prvi put, ali i veliko ohrabrenje, Mejder je
rekao sledee: Takoe emo razmatrati dva sledea dokumenta, to su nacrti izjava, jedan o Srbiji, drugi o Bosni. Nadam se da e sve strane moi da ih prihvate, kao i izjave o
principima, trebalo bi da budu neosporne. Smatram da su u skladu sa nedavnim pismom
gospodina Pania Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. To pismo je imalo ton realizma i umerenosti. Vano je da to bude ostvareno na delu, kao to je izloeno na reima.
Ukoliko su sve jugoslovenske strane na ovoj Konferenciji, ukljuujui Srbiju, spremne da
prihvate nacrte tih izjava, to bi bio prvi ohrabrujui znak. To je Mejder kazao.
Onda on kae: Ako ne, svet e imati pravo da sumnja u dobru volju onih koji se
protive i da izvue odgovarajue zakljuke.
Britanski ministar inostranih poslova Daglas Herd predsedavajui Evropske zajednice, kao drugi govornik na Konferenciji, rekao je sledee:
Jugoslavija u celini, a posebno Srbija, suoavaju se sa ozbiljnim izborom, sa vrlo,
vrlo tekim izborom, vrlo ozbiljnim izborom.
Moj prevod je bio drugaiji nego ozbiljan, jer je on upotrebio mnogo teu re
koja znai opozitno od pijanog.
Srbi moraju napustiti politiku koja je dovela region do propasti. Gospodin Pani
je jasno obeao da e to uraditi, a time sam ohrabren. Ali, Srbija na to mora pristati
kao na svoju obavezu.
Prvi put on to kae, to je moj komentar. Onda kae da je Federacija odgovorna za
spoljne odnose. Prvi put priznaju Jugoslaviju. U tom sluaju, Srbija se mora povinovati
politici federacije - meunarodno priznanje federacije. Ponaanje Srbije e se meriti
prema obavezama koje je preuzeo gospodin Pani i ukoliko se njih ne pridrava uvui
e Jugoslaviju u sve dublje izolacije.
Siguran sam da vi znate ta to znai izolacija. To znai tragediju za nau zemlju.
Sa takvim pristupom kao i govorima predsednika Republike i predsednika Savezne vlade i celokupnim doprinosom Jugoslovenske delegacije, Konferencija se kretala
u novom, realnijem, pomirljivom pravcu za reenje jugoslovenske krize.
Agresivni, optuujui govori pojedinih delegacija ostali su bez mnogo odjeka, izgubili su se u tami taloga starog ratnohukakog pristupa.
Kada smo razgovarali o pripremama Londonske konferencije, rekli smo da neemo da idemo u sudnicu, da neemo da idemo pred tribunal na kome se jednostavno
sudi Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori. Opet, verovali ili ne, zbilja sudnice i tribunala nije
bilo. Ovde i tamo neka delegacija nas je optuila ta smo radili pre, ali veina delegata na to nije obratila panju, jer je ton bio miran, a ton mira je donet od strane nae
delegacije.
Londonska konferencija realno, odmereno i uravnoteeno ocenila je odgovornost svih za krizu i ratne sukobe prvi put. Sa takve polazne pozicije mnogo lake se
kree u stvarni mirovni proces. Dokaz za to je da nije podrana vojna intervencija za
reenje ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini. Svi znate ko je to traio.
Konferencija nije prihvatila jednostrane ocene o navodnoj agresiji Srba ve je
podjednako upozorila sve strane u ratnim sukobima da moraju uiniti maksimalne
napore da doe do obustave vatre i sporazumnog politikog reenja svih sporova koji
su doveli do ratnog konflikta.
243
Obzirom na veoma izraenu aktivnost islamskih zemalja sadranoj na jednostranoj osudi sukoba u Bosni i Hercegovini, vrlo je znaajno da Londonska konferencija
ni u jednom dokumentu nije prihvatila tezu o verskom ratu. Koncept verskog rata je
zavren. U tom ratu u kome su jedino Muslimani rtve hriana, a kada su rekli hriana kao da su rekli Srba.
Velika kampanja koja se vodila povodom tzv. koncentracionih logora najbolja
public relation kampanja koju sam ikada video, u Londonu je faktiki prekinuta i svedena na jednodunu osudu svih logora i zatvora, ali podjednako za sve.
Takoe je zatraeno da se svi logori zatvore.
Ovakav pristup odgovara i svim naim nastojanjima da se jedna tamna strana teke ljudske tragedije okona, da se zatvorenici puste, logori zatvore, ljudi okrenu radu
i miru a ne strepnji za goli ivot.
S obzirom na takve stavove Konferencije jasno je da je Vlada Bosne i Hercegovine ostala usamljena u svojim zahtevima za vojnom intervencijom i da je konano svet
shvatio kakav je karakter sukoba u toj napaenoj zemlji.
Pozitivan ton i duh Konferencije odrazio se i na tzv. izjavu o Srbiji i Crnoj Gori. Taj
dokument, ako ispravno tumaim njegovu sutinu, otvara nam veoma dobre perspektive. Citiram zavrni stav u tom dokumentu:
Ako, kako je sugerisano u nedavnom pismu gospodina Pania predsedniku
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Srbija i Crna Gora zaista ele da ispune svoje obaveze na delu, a ne samo na reima, one e ponovo zauzeti ugledno mesto u
meunarodnoj zajednici - skidanje sankcija. Omoguie im se da trguju, da primaju
pomo i da uivaju punu saradnju svih lanova meunarodne zajednice. Jugoslovenski ponos je povraen. Ali,ako se tome ne povinuju pozvae se Savet bezbednosti da primeni otre sankcije koje bi dovele do njihove potpune meunarodne
izolacije.
Siguran sam, dame i gospodo poslanici, da put mira, saradnje, izlaska iz meunarodne izolacije, ukidanje sankcija, vraanje radu, redu i ekonomskoj obnovi, koja
nam se ovim nudi, i za koju se i naa Vlada svesno zalae, odgovara istinskim eljama
i nadama naih graana i naeg celog naroda.
Takoe sam siguran da ete vi, kao izabrani predstavnici naroda, biti pravi tumai ovih dostignua Londonske konferencije,i ovog puta, koji nam je meunarodna
zajednica ponudila.
Vratili smo se iz Londona zadovoljni njenim uspenim ishodom, ponosni to smo
uinili mnogo i sreni to emo u tom duhu i sa takvim oekivanjima moi nastaviti
rad u enevi.
Naa Jugoslovenska delegacija delovala je na Konferenciji snano, efikasno, jedinstveno. Imali smo dosta razgovora i dogovora o pojedinim stavovima iz dokumenata Konferencije. I, ako mislite da smo se uvek slagali sa svim slagali, to je pogreno. Mi
se naemo svi zajedno, u naoj maloj sobi, mi svi dajemo naa miljenja koja nisu uvek
bila ista, ali na kraju kad god smo izali iz te sobe Jugoslovenska delegacija je imala
jedno miljenje. Vi moete da budete ponosni kako smo se ponaali na toj Konferenciji
kod odgovora na pojedinim stavovima iz dokumenata Konferenciji. Prema Konferenciji smo bili jedinstveni u svojim nastupima. Nismo vodili nikakve tajne pregovore.
Nema tajni na takvim konferencijama. Istina je, skoro cela Konferencija se odravala
iza zatvorenih vrata, nije konferencija ono to vidite na televiziji. Maksimalno je 30
244
do 40 procenata to vidite u onoj velikoj konferencijskoj sali. Veinom se radi iza zatvorenih vrata, to mi kaemo, ali to nisu tajne konferencije. To su naini kako se vodi
svetska diplomatija.
Ali, to je najvie i doprinelo da se mirno, bez ara i ui odstrane ekstremi i da se
doe do najboljeg reenja na samoj Konferenciji.
Dogaaji posle Konferencije, pokazuju da su nai stavovi na Londonskoj konferenciji, nae ocene njenog rada i nae shvatanje usvajanja dokumenata, nailo na
punu potvrdu. Oni koji su izgubili na Konferenciji, sada iskreno ale to opcije za
vojnu intervenciju nisu prihvaene. Jer, saznajemo da rezervna varijanta Londonske
konferencije, za sluaj da ne prevlada razum i elja za mirom jugoslovenskih uesnika,
zadravala je upravo sve elemente vojne intervencije. Takoe, mnogi ale to dodatna
varijanta za uvoenje novih, jo teih sankcija, koja je sadravala 47 novih taaka, nide zamenila postojeu varijantu koja vodi moguem ukidanju sankcija.
Meutim, mi ne smemo da se oseamo i smatramo pobednicima iz Londona. Sada moramo, vie nego ikada da radimo na otklanjanju svih zaostalih uzroka koji su
doveli do krize i do uvoenje sankcija. Svet to od nas oekuje i ja obeavam svetu da
emo to uraditi.
Tek onda kada se postigne mir, kada prestanu ubijanja, kada prestanu razaranja,
kada se ljudi vrate svojim kuama i domovima, svojim porodicama, kada niko ne bude
u bedi i nestaici, kada ne bude stajao u redovima za namirnice, ili za gorivo - benzin,
tek onda emo moi da se smatramo pobednicima.
Ja sam uveren da smo sada posle Londonske konferencije na najboljem putu da
to ostvarimo.
Zahvaljujem na vaoj panji.
35. UVODNO IZLAGANJE DOBRICE OSIA, PREDSEDNIKA SAVEZNE

REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, NA SEDNICI OBA VEA SKUPTINE
O MEUNARODNOM POLOAJU I BEZBEDNOSNOJ SITUACIJI
U ZEMLJI, 16. OKTOBAR 1992.33
Pozvali ste me da vas izvestim o mojim razgovorima s predsednikom Hrvatske
gospodinom Tumanom obavljenim 30. septembra ove godine u enevi. Zahtevate da
vam razjasnim Zajedniku deklaraciju koju smo potpisali nas dvojica i gospoda Sajrus Vens i Dejvid Oven, kopredsednici Meunarodne konferencije o bivoj Jugoslaviji,
koja je uspostavila takozvane mehanizme za konano reavanje jugoslovenske krize.
Ta Zajednika deklaracija s razlogom je izazvala va zahtev da vam razjasnim
motive i ciljeve tog prvog dogovora Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske posle njene secesije i rata koji je voden prole godine na teritoriji Hrvatske i koji
33
Dobrica osi /1921/, akademik, knjievnik i politiar, bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije /19921993/.
245
se jo uvek vodi u Bosni i Hercegovini s istim motivima. Ta enevska Zajednika deklaracija, sainjena posredstvom i pod pokroviteljstvom kopredsedavajuih Mirovne
konferencije o bivoj Jugoslaviji, osobito odluka o Prevlaci i izbeglicama, pobudila je
ivo interesovanje graana nae drave, izazvala i nespokojstvo kod mnogih, burne
reakcije znatnog dela crnogorske javnosti, a u izjavi Vlade Republike Srpske Krajine,
pored ostalog, pie i ovo:
Po trei put u ovom vijeku vatikansko - masonska komunistika dravna forma
zvana Jugoslavija poinje sluiti antisrpskoj i antipravoslavnoj zavjeri.
Svojim direktnim oponentskim i izdajnikim stavom prema sveoptem srpskom
interesu, jasno su demaskirane namjere oficijelnih vlasti Savezne Republike Jugoslavije u slubi amerikog interesa... Ova i ovakva Jugoslavija nema nikakvo pravo zastupati interese naroda u Republici Srpskoj Krajini.
enevsku deklaraciju otro kritikuju i neke politike linosti iz Republike Srpske
u Bosni i Hercegovini. Nezadovoljstvu Deklaracijom pridruili su se i predsednik Republike Srbije i vie politikih stranaka iz Crne Gore i Srbije.
Na moju glavu pale su i vrlo teke rei iz naeg tradicionalnog, ideolokog i nacionalnog renika.
Odmah izjavljujem: Zajednika deklaracija je od njenih kritiara nedoitana ili
je shvaena i tumaena sa stanovita politike suprotne politici mira i sporazumevanja
koju, po nalozima ove Skuptine, vodimo Vlada i ja u granicama ustavnih ovlaenja.
Pokuau da vam dokaem ovo uverenje i prepriau vam bitne momente tog devetoasovnog pregovaranja s predsednikom Hrvatske i gospodom Vensom i Ovenom.
Prvo i najtee pitanje u tim tekim pregovorima bio je kategorian, pa i ultimativan, zahtev za priznavanje Hrvatske u postojeim, tj. avnojevskim granicama. Taj
zahtev nisam mogao da prihvatim zbog svojih politikih uverenja, a ni zbog obaveza
da sledim Deklaraciju zajednike skuptine Srbije i Crne Gore, od 27.4.1992. godine.
Posle duge i nepomirljive rasprave saglasili smo se ne o priznanju nego o nepovredivosti postojeih granica, izuzev promena ostvarenih mirnim sporazumima.
Da se granice meu suverenim dravama mogu da menjaju samo politikim dogovorom zainteresovanih strana - temeljni je princip meunarodne zajednice danas,
prvo naelo naeg nacionalnog opstanka i uslov oslobaanja nae zemlje od sankcija,
meunarodne blokade i opsade. U uvaavanju tog principa sadri se ispunjavanje Vensovog plana koji je usvojilo Predsednitvo Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije 31.12.1991. godine, a prihvatili su ga Skuptina Republike Srpske Krajine 26.
februara 1992. godine, kao i skuptine republika Srbije i Crne Gore u pomenutoj Deklaraciji od 27.4.1992. godine, u kojoj se izjavljuje da Savezna Republika Jugoslavija
nema teritorijalnih pretenzija ni prema kojoj susednoj dravi. U toj Deklaraciji potvreno je i striktno potovanje svih obaveza koje je Socijalistika Federativna Republika
Jugoslavija preuzela u ispunjavanju Vensovog plana.
A Vensov plan uslovljava i garantuje mirna i politika reenja poloaja Srba u Hrvatskoj. Na Meunarodnoj konferenciji o bivoj Jugoslaviji u Londonu 26. avgusta ove
godine, ja sam, u svojstvu efa delegacije Savezne Republike Jugoslavije, konano reenje jugoslovenske krize - uspostavljanje mira, prevazilaenje hrvatsko-srpskog sukoba
i trajno reenje poloaja Srba u bivim jugoslovenskim republikama Hrvatskoj i Bosni
i Hercegovini - uslovio primenom naela samoopredeljenja naroda. To naelo branio
sam i u enevi, to u naelo zastupati dok sam na dunosti koju vrim, odbijajui da
246
odluujem o politikoj sudbini srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, smatrajui da za to nemam ustavno pravo ni mandat ove Skuptine, da je, dakle, politiki
poloaj i budunost Srba van teritorije Savezne Republike Jugoslavije stvar njihove politike volje, prava i odluke, a da e se Savezna Republika Jugoslavija i Srbija, kao njen
deo, politikim sredstvima boriti za odbranu nacionalnih, graanskih i ljudskih prava
svih delova srpskog naroda, itave njegove dijaspore van teritorija Savezne Republike
Jugoslavije.
Dugo bitno pitanje mojih enevskih razgovora s predsednikom Tumanom i gospodom Vensom i lordom Ovenom bilo je pitanje normalizacije odnosa izmeu naih
drava. Tu normalizaciju u sadrajima i oblicima koji sam 23. avgusta pismima predloio predsednicima triju bivih jugoslovenskih republika smatram ivotnim pitanjem
nae drave i opstajanja stotina hiljada izbeglica. U tom cilju, na moj predlog, dogovorili smo se u enevi da obrazujemo Meoviti meudravni komitet koji e s pomonim
telima raditi na normalizovanju ekonomskih i komunikacijskih odnosa, platnog prometa, obezbeivanja povratka izbeglica u svoje domove itd. Prvi sastanak nae delegacije, koju je imenovala savezna Vlada, s delegacijom hrvatske Vlade, odrana je 12.
oktobra u Zagrebu, a drugi sastanak zakazan je u Beogradu 23. oktobra ove godine.
Vlada Republike Srbije nekom svojom, meni neshvatljivom, politikom povukla
je svog imenovanog delegata iz jugoslovenske delegacije u Meudravnom komitetu
Savezne Republike Jugoslavije i Hrvatske i time nanela politiku tetu nastojanjima
savezne Vlade da dela na normalizaciji odnosa sa Hrvatskom. Nadam se da e Vlada
Republike Srbije uvideti svoju pogreku i za idui sastanak u Beogradu imenovati svog
predstavnika u Meunarodni komitet, kako bi taj neobino znaajan dravni posao
mogao uspeno da se nastavi.
U nastojanjima da radikalnije reavamo nesaglednu nesreu stotina hiljada izbeglica iz Hrvatske i Hrvata iz krajina, a sledei decenijske migracione procese na tlu
bive Jugoslavije s izrazitom etnocentrikom koncentracijom, sporazumeli smo se da
organizovano i humano pomaemo dobrovoljna preseljavanja stanovnika Savezne Republike Jugoslavije u Hrvatsku i Hrvatske u Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Jednoduno smo osudili tzv. etnika ienja i sporazumeli se da svesrdno delamo na spreavanju tih zloina, da pomaemo povratak proteranih i vraanje njihove
imovine. Da bismo uase etnikog ienja umanjili i dokrajili, dogovoreno je da se
utie na sve tri strane da raspuste sve logore i omogue slobodno kretanje graanima
u Bosni i Hercegovini u bezbedne zone.
Dogovorili smo se da se to pre postave meunarodni posmatrai na aerodromima u svojim zemljama kao mera izgradnje poverenja, to je jedan od dokaza Savetu bezbednosti, Evropskoj zajednici, Sjedinjenim Amerikim Dravama i celokupnoj
svetskoj javnosti da Srbija i Crna Gora nisu agresori na Bosnu i da avijacija Savezne
Republike Jugoslavije ne bombarduje gradove u Bosni i Hercegovini.
Za bezbednost Boke Kotorske, Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije svakako je od neobinog znaaja poluostrvo Prevlaka. O Prevlaci se u naoj patriotskoj
javnosti misli i govori kao simbolu nacionalne i dravne nezavisnosti. Neke politike
stranke i neki zlovoljni politiari koriste predaju Prevlake, kako oni kau, da dravno
rukovodstvo Savezne Republike Jugoslavije i Crne Gore, posebno mene kao predsednika Republike, koji je potpisao Zajedniku deklaraciju, optue i za izdaju zemlje.Te
okolnosti mi nalau da ovaj dom i celokupnu politiku javnost Savezne Republike Ju-
247
goslavije potpunije upoznam s problemom Prevlake, naime, da naroito vas narodne

poslanike, koji ste nesaglasni sa Zajednikom deklaracijom, podsetim na bitne injenice koje uslovljavaju nau i moju saglasnost da Vojska Jugoslavije napusti teritoriju
Republike Hrvatske i Prevlaku do 20. oktobra ove godine.
U Kraljevini Jugoslaviji, poluostrvo Prevlaka pripadalo je Dubrovakom srezu koji
je, Uredbom o Banovini Hrvatskoj 1929. godine, oduzet od Zetske i pripojen Banovini
Hrvatskoj. Posle drugog svetskog rata Prevlaka je ostala u administrativnim granicama Hrvatske, pa je njenim otcepljenjem od SFRJ ostala u posedu Hrvatske. To stanje
promenjeno je vojnim akcijama Jugoslovenske narodne armije koja je do ovih dana na
teritoriji Prevlake i Konavala.
Taka 18. Vensovog plana kae da e, uporedo s preuzimanjem zatitne funkcije
UNPROFOR-a nad zonama pod zatitom Ujedinjenih nacija, jedinice Jugoslovenske
narodne armije rasporeene u drugim delovima Hrvatske biti prelocirane na podruja
van te republike. To povlaenje e nadzirati vojni posmatrai snaga Ujedinjenih nacija.
Sadraj Vensovog plana dogovoren je s predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem, predsednikom Hrvatske Franjom Tumanom i naelnikom Generaltaba JNA
Veljkom Kadijeviem. Taj Predlog plana generalni sekretar Ujedinjenih nacija je ugradio u svoj Izvetaj Savetu bezbednosti od 11. decembra 1991. godine. Nakon toga, 15.
decembra Savet bezbednosti je usvojio rezoluciju 724, kojom je usvojen i ovaj Izvetaj
generalnog sekretara, a koji pod Aneksom III sadri Vensov plan.
Odluku o potpunom usvajanju Vensovog plana donelo je Predsednitvo SFRJ na
svojoj sednici od 31. decembra 1991. godine. Istog dana je, po nalogu Predsednitva
SFRJ, predsednik Dravnog komiteta za saradnju s Ujedinjenim nacijama, dr Borisav Jovi, o ovome zvanino obavestio specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji je prisustvovao sednici Dravnog komiteta 31. decembra 1991. godine.
Tom prilikom je Sajrusu Vensu saopteno da e Predsednitvo SFRJ obezbediti uslove
da se izvre sve obaveze koje proizlaze iz dogovora o angaovanju mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, a odnose se na teritorije koje su pod kontrolom oruanih snaga SFRJ.
Usvajanje elemenata Vensovog plana razmatrano je i na trodnevnoj proirenoj
sednici Predsednitva SFRJ 31. januara i 1. i 2. februara, kojoj su prisustvovali i odgovorni predstavnici Republike Srpska Krajina. Tom prilikom dola je do izraaja podela
u rukovodstvu Republike Srpska Krajina oko prihvatanja elemenata Vensovog plana.
Meutim, nakon Skuptine Republike Srpske Krajine, odrane 26. februara 1992. godine, i promena u njenom rukovodstvu, data su uveravanja i garancije da e organi i
institucije ove republike uiniti sve da uspe operacija Ujedinjenih nacija.
Deklaracijom republika Srbije i Crne Gore o ostajanju u zajednikoj dravi potvruje se 27. aprila 1992. godine da e Savezna Republika Jugoslavija striktno potovati
sve obaveze koje je SFRJ preuzela na meunarodnom planu. Time je Savezna Republika Jugoslavija preuzela i obaveze vezane za ispunjavanje Vensovog plana.
Pregovori oko Prevlake /rt Otra/ prvi put su i neformalno vodeni izmeu predstavnika Republike Crne Gore i Republike Hrvatske krajem 1991. godine i poetkom
1992. godine u Hagu, u okviru Konferencije o Jugoslaviji, mada u tim pregovorima nije
postignut nikakav dogovor.
U razgovoru predsednika Dravnog komiteta za saradnju s Ujedinjenim nacijama dr Borisava Jovia s komandantom UNPROFOR-a, odranom 10. jula 1992. godine, general Nambijar je pokrenuo pitanje povlaenja Vojske Jugoslavije iz podruja
248
Dubrovnika u skladu s Vensovim planom. Tom prilikom dr Borisav Jovi je izneo stavove Savezne Republike Jugoslavije u vezi s problemom Prevlake. Ovi stavovi su prethodni usaglaeni na sednici Vrhovnog saveta odbrane. Potvreno je da Savezna Republika Jugoslavija prihvata taku 18. Vensovog plana i da e se realizacija povlaenja
Vojske Savezne Republike Jugoslavije iz tog podruja izvriti na osnovu konkretnog
dogovora Generaltaba Vojske Jugoslavije i Komande UNPROFOR-a. Zakljueno je
da Savezna Republika Jugoslavija zahteva da se u interesu mira osigura da hrvatske
snage ne mogu dovlaiti teko naoruanje u blizinu granice Savezne Repubiike Jugoslavije i da e konano reenje problema Prevlake Savezna Republika Jugoslavija
traiti politikim pregovorima ili pred Meunarodnim sudom pravde. Tada je, takoe,
odlueno da se Vojska Savezne Republike Jugoslavije potpuno povue s teritorije Hrvatske pod uslovom da se privremeno i do politikog ili sudskog reenja na Prevlaci
stacioniraju snage Ujedinjenih nacija.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije je 17. jula 1992. godine sainila Memorandum /na osnovu predloga Vojske Jugoslavije i u saradnji predsednika Savezne Republike Jugoslavije s predsednicima Srbije i Crne Gore/ o problemu Prevlake, usaglasila
ga s rukovodstvom Republike Crne Gore i uputila ga Savetu bezbednosti Ujedinjenih
nacija. U Memorandumu se detaljno objanjavaju razlozi i istorijsko-pravni i geostrategijski osnov da rt Otra bude u sastavu teritorije Savezne Republike Jugoslavije.
Pitanje Prevlake detaljno je raspravljano i u razgovorima koje sam vodio s kopredsedavajuima Konferenciji o Jugoslaviji gospodom Vensom i lordom Ovenom 28.
septembra 1992. godine.
U razgovorima koje smo predsednik Vlade Milan Pani, i ja vodili s kopredsednicima Konferencije o Jugoslaviji 11. septembra 1992. godine detaljno je razmotren
problem Prevlake i postignut dogovor o uslovima povlaenja Vojske Savezne Republike Jugoslavije.
U razgovoru voenom 28. septembra 1992. godine izmeu predsednika Savezne
Republike Jugoslavije i predsednika Vlade s kopredsednicima Konferencije o Jugoslaviji Vensom i Ovenom usaglaene su pojedinosti i dinamika povlaenja Vojske Savezne
Republike Jugoslavije, o emu su se dogovorili general Pani i general Morijon. Tom
prilikom sam obavestio Vensa i Ovena o opasnostima koje proizlaze od hrvatske okupacije dela istone Hercegovine i zahtevao da se hrvatske snage povuku odatle, kako
bi nesmetano mogao da se sprovede postignut dogovor o Prevlaci. Kopredsedavajui
Meunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrus Vens i lord Oven dali su garancije da
e se zauzeti da Hrvatska potuje dogovor i ne preduzima nikakve vojne akcije koje bi
ugrozile Trebinje, Herceg-Novi i Boku Kotorsku.
U razgovorima koje sam 30. septembra ove godine vodio s predsednikom Republike Hrvatske Tumanom, a pod pokroviteljstvom kopredsedavajuih Konferencije
o Jugoslaviji, dogovoreno je i realizovano potpisivanje Zajednike deklaracije. U toj
Deklaraciji pie: Dva predsednika su saglasna da Vojska Jugoslavije napusti Prevlaku
do 20. oktobra 1992. godine, u skladu s Vensovim planom. Bezbednost u tom podruju e se reiti demilitarizacijom i postavljanjem posmatraa Ujedinjenih nacija. Opta
bezbednost Boke Kotorske i Dubrovnika rei e se daljim pregovorima. Napominjem:
o toj bezbednosti i granicama, gospodin Tuman i ja naznaili smo naelne pristupe.
Ostao sam u uverenju da hrvatski interes za bezbednost Dubrovnika nije manji od naeg interesa za bezbednost Boke Kotorske.
249
Zato sam 3. oktobra 1992. godine izdao Naredbu o povlaenju Vojske Jugoslavije
iz rejona Prevlake koje treba da se obavi do 20. oktobra ove godine. To povlaenje sa
hrvatske teritorije i demilitarizacija dogovorenog podruja, kao i dolazak posmatraa
Ujedinjenih nacija, obavie se po dogovoru.
Eto, uvaeni narodni poslanici, to je uglavnom sve to se dogaalo s Prevlakom
i oko nje. A najbitnije je: ako neemo da ratujemo za Prevlaku, to uvek moemo ako
nas hrvatsko bezumlje primora, ako elimo da se oslobodimo sankcija, to nam je
ivotna nuda, ako hoemo da ispunimo sve meunarodne obaveze na to smo primorani, ako nam je do mira i normalizacije odnosa sa Hrvatskom emu teimo, ako
smo za politike pregovore i mirna reenja graninih sporova, na ta nas uslovljava
opstanak u ovom svetu, ako konano elimo da razumnim reenjima i sporazumima
Prevlaka bude crnogorska i jugoslovenska - onda je to to smo inili za Prevlaku i to
sam ja potpisao u enevi, po mom ubeenju, bilo jedino racionalno i korisno za narod
i dravu pred kojima smo odgovorni.
Iz Zajednike deklaracije elim posebno da istaknem na zajedniki stav i tenju
da se svi problemi izmeu dve drave moraju da ree mirnim putem. S tim u vezi, dogovorili smo se i da uloimo sav svoj uticaj u pravcu postizanja pravednog miroljubivog reenja sadanje krize koja pogaa Bosnu i Hercegovinu. elim sa zadovoljstvom
da istaknem da smo gospodin Tuman i ja imali isto gledite o dravno - politikom
ureenju Bosne i Hercegovine, naime, saglasili smo se da Bosna i Hercegovina moe
da izae iz rata samo kao konfederacija tri nacionalne zajednice. Toliko o enevskoj
Zajednikoj deklaraciji i njenim ciljevima. Ne mogu da propustim priliku koja mi je data, a da u ovom visokom domu ne progovorim koju re i o nekim pitanjima iz podruja
unutranje politike.
Smatram neophodnim hitno rasformiranje i razoruavanje svih ostataka paravojnih formacija, svih vojski politikih stranaka koje prelaze preko nae dravne granice
u Bosnu i Hercegovinu, uestvuju u ratnim sukobima, a neki ine i prave zulume, vre
pljake i teror nad civilnim stanovnitvom i u svojoj sredini unose opte Nespokojstvo
i strah meu graane, kriminalizujui na politiki ivot. Takvi rodoljubi, borci za
Srbiju i junaci nanose ogromnu politiku i moralnu tetu naoj dravi i nema dana da nam diplomatski predstavnici Velike Britanije, Sjedinjenih Amerikih Drava,
Evropske zajednice i KEBS-a ne upuuju ultimatume i pretnje novim sankcijama, ako
ne razoruamo te paravojne formacije. Ja apelujem na prvake stranaka koji imaju naoruane sledbenike da u ime najvieg nacionalnog interesa predaju oruje organima
unutranjih poslova i prekinu svaku militantnu aktivnost. Inae, drava e biti prinuena da svoje zakone primeni i prema naoruanim politiarima.
Kriminal svih vrsta poprima razmere koje nas zabrinjavaju. Nemilice se pljaka
dravna i drutvena imovina i krade privatna imovina. Korupcija obuzima organe vlasti, sudstvo, zdravstvo, sve drutvene delatnosti, pa i samu policiju. Mafije kriminalaca gotovo da haraju Beogradom, drugim gradovima, pa i nekim selima. Mnogo je vie
naoruanih civila no milicionara i vojnika. Ubija se lako kao na filmovima. Graanska
bezbednost je na kritinoj taki. Beda, sadanji nered i bezakonje, plodno su tle kriminala. Slaba policija, neubedljivi zakoni, mlako i neefikasno sudstvo, opti pad morala,
stihijna agresivnost i razulareno prostatvo dela mladog sveta, gnev nezaposlenih,
oaj siromanih, mogu svima uiniti ivot nesigurnim i nepodnoljivim. Ne treba, smatram, da objanjavam ta nam valja initi.
250
as je da prozborimo i o bedi, o najteem problemu naeg drutva, koji je godinama politiki svesno preutkivan, a do skora nije kod nas bio ni valjano izuavan. To
je pitanje siromatva i nebrige drave za siromane graane. Socijalna politika u SFRJ
nije se godinama menjala, bez obzira na ekonomske nevolje i pad ivotnog standarda
graana. Ona je poivala na ideolokoj zabludi o socijalizmu kao drutvu u kojem nema
siromanih. Samim tim, mislilo se da nije neophodno da se ustanovi program socijalne
zatite ugroenih slojeva stanovnitva s definisanim izvorima sredstava i nainima njihove raspodele. Naprotiv, socijalna zatita u bivoj Jugoslaviji, kao i u ostalim zemljama
realsocijalizma, bila je samo deo administrativne preraspodele svima jednakima.
Danas preko dva miliona graana Savezne Republike Jugoslavije ivi u bedi. Petina naeg stanovnitva bori se za golo preivljavanje. Od strahota koje su nas zadesile i
ije emo posledice dugo oseati beda je jedna od najgorih i najdugovenijih. U vihoru
ratne psihoze, linih nesrea i patnji, u optoj potitenosti naeg drutva i uarenoj
politizaciji i dravnih briga za opstanak u izolaciji na koju smo kanjeni, problemi i
muke siromanih su danas nepravedno potisnuti u drugi plan nae politike. Ako ne
elimo da nam socijalni nemiri nezaposlenih i pobune siromanih narue sva planska
usmerenja ka izlasku iz ivotne krize itavog drutva, treba odmah i dravni i socijalni
inioci, svi ljudi graanske svesti, da se suoe sa siromatvom zabrinjavajuih razmera
u naoj zemlji i da se protiv njegovih uzroka i posledica bore svim sredstvima.
Vreme kupovanja socijalnog mira donelo je velike tete privredi i proizvelo mnogo novih bednika. Decenije smo utroili na odravanje neproduktivne i parazitske
privrede zasnovane na ideolokim zabludama i politikom voluntarizmu nae partokratije, uz slubeniku podrku dela ekonomske struke. Takvoj privrednoj politici, na
kojoj se zasnivala i socijalna politika, treba konano oznaiti kraj. Sve ono to je neproduktivno, nerentabilno, nesposobno za ivot, reprodukciju i napredak, neka zamre
i nestane. A drava treba da brine o graanima koji; izgube ili ne mogu da nau posao,
a ne o preduzeima koja prema svim ekonomskim kriterijumima treba da propadnu.
iva i neprebolna rana naeg drutva su ranjenici i invalidi iz poslednjeg rata. Ti
mladi ljudi su se rtvovali za slobodu svojih sunarodnika i nacionalni ideal a otadbina im jo ne uzvraa brigom dostojnom njihove rtve. Sudbina tih nesrenih ljudi
ne treba da zavisi od samilosti i dobroinstva pojedinaca. O njima mora istinski da se
pobrine drava i itavo drutvo.
Za ivotno ugroene graane, osobito za decu, bolesne i stare, moramo imati
odgovarajuu socijalnu zatitu; moramo ove zime tople stanove uiniti mlakim da bi
one studene zagrejali, a moda i komad hleba, pare mesa, iniju mleka podeliti s polugladnom i gladnom decom. Ljudska i nacionalna je sramota danas iveti luksuzno
i bahato dok se zlopate milioni naih sugraana koji nisu krivi za nau bedu i koji se
nisu snali da pekulacijom, trgovinom devizama ili prosto pljakom drutvene imovine ive bolje no to asni ljudi mogu da ive. Naravno, pravi nain da se borimo
protiv siromatva je ekonomska obnova, razvoj i napredak privrede. Savezna Vlada
ve sprema program za normalan ekonomski ivot, program dugoronih mera za dane posle sankcija. Ali, ni jedan ekonomski program reformi nee biti izvodljiv ako ne
bude praen programom socijalne zatite ugroenih slojeva stanovnitva. Nauimo se
od trinih privreda razvijenih zemalja kako pomau svoje nezaposlene, jer treba da
znamo da je siromatvo neprekidni pratilac ljudskog bivstvovanja, ono postoji i u bogatijim drutvima i postojae dok je sveta.
251
Nae celokupno drutveno, ekonomsko, duhovno i moralno stanje je neredovno,

hou rei, izuzetno teko i dugo e tako biti, pa itavu dravnu politiku, sve ustanove
i organizacije drutva treba prilagoditi tom stanju i to initi odmah, ne ekajui da se
svet smiluje na nas pruanjem humanitarne pomoi. Na nau nesreu, po svemu sudei, sankcije nee skoro biti ukinute, niti e se muke od njih ni posle njih brzo okonati.
Ne dozvolimo da opet nae nade ostanu samo puste nade. as je da se u svemu ivi po
onoj narodnoj: U se i u svoje kljuse.
Dame i gospodo, narodni poslanici,
Po nekom prokletstvu tla na kojem postojimo, po zakonima i sluajnostima nae
opake sudbine, po svom istorijskom fatumu, po novoj formaciji sveta koja je omoguila
ruenje drave u kojoj smo sedam decenija nekako iveli kao narodna celina, opet se
obnovila ona vena, tragina dilema naeg bivstvovanja: da opstanemo, moramo da
preemo granicu svoje moi. Ali sada drugu granicu i drukijom moi. Dua naroda,
njegova kolektivna svest, procepana zabludama, razoaranjima, neizvesnostima, osea
svaki sudbinski problem i izazov. U opsadi u kojoj smo, pred ucenama i ultimatumima
koji nam se i u ime svetskih sila i svetskih foruma svakodnevno upuuju, svagda s napomenom da nam se izrie poslednja opomena pred poslednjom kaznom, nama se u
jednom drugom vidu obavlja ono kobno prolee 1941. godine: pakt ili rat; rob ili grob!
S istorijskim iskustvom i punoletstvom, mi na tu tragedijsku dilemu danas moramo odgovarati njenom negacijom: ni pakt, ni rat; ni rob, ni grob! Na opstanak je u aktivnom
miru; u delanju za mir i politika, evolutivna reenja srpskog pitanja, svih nacionalnih
granica, svih drutvenih problema, svih nacionalnih sukoba i antagonizama sa susednim narodima. Te ciljeve moe da ostvaruje samo nova nacionalna i dravna misao i
politika: pragmatina i imaginativna, dalekovida i dnevna, talasava i prava, prilagodljiva i naelna, a najvie i pre svega realistika i ravna naoj snazi.
/Dobrica osi,
Meunarodni poloaj SR Jugoslavije i bezbednosna situacija u zemlji,
Jugoslovenski pregled, 3, Beograd, 1992, s. 3-9./
36. UVODNO IZLAGANJE ILIJE UKIA, SAVEZNOG MINISTRA

ZA INOSTRANE POSLOVE, NA SEDNICI OBA VEA SKUPTINE
O MEUNARODNOM POLOAJU I BEZBEDNOSNOJ SITUACIJI
U ZEMLJI, 16. OKTOBAR 1992.34
Meunarodni poloaj Savezne Republike Jugoslavije je neodvojiv od burnih, uz to
naglih i istorijskih promena na tlu Evrope i sveta u celini, iji smo svedoci poslednjih
godina. Razume se, s druge strane, na na meunarodni poloaj utiu i unutranji,
domai procesi, kretanja na domaoj politikoj sceni, usmerenost ili neusaglaenost
34
Ilija uki /1930-2002/, bio je ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije /1992-93/. Diplomatsku
karijeru zapoeo je u SFR Jugoslaviji, u ambasadama na Dalekom Istoku. Sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka bio je na slubi u ambasadama u Istonoj Evropi i u Moskvi. Bio je ambasador u Pekingu /1990-1992 i 2000-2002/.
252
kretanja. Nai partneri, naime, formiraju svoje stavove i ponaanje prema nama, ne
samo na bazi onoga to o sebi kaemo ve i onoga to inimo ili ne inimo.
Drei se dnevnog reda ove sednice, govoriu o bitnim karakteristikama meunarodnog okruenja Jugoslavije i njegovom uticaju na poloaj nae drave, kao i o
nekim glavnim akcijama ili potezima Vlade Savezne Republike Jugoslavije na meunarodnoj javnoj sceni.
Meunarodna zajednica, posle dramatinih promena na istoku Evrope, nalazi se
u fazi znaajnih promena odnosa snaga i izgradnje nove svetske politike, ekonomske
i vojne strukture moi.
Svet se nalazi u jednom od prelaznih perioda svoje istorije koji je neizvestan. To
u znatnom stepenu, stvara rizine situacije i nestabilnosti.
Pitanje bezbednosti i izgradnja novih bezbednosnih struktura otuda imaju izuzetan znaaj za mir i stabilnost u svetu, pa i za stabilnost u naem regionu i u naoj zemlji.
Ne samo zemlje Istone i Srednje Evrope ve i zemlje Zapada i njihove politike i
vojne organizacije danas moraju redefinisati svoje interese i traiti novi politiki identitet. Zapadni blok zemalja, poznat iz perioda hladnog rata, ostao je, usled promena u
Istonoj Evropi, a kojima je i sam teio, bez svog pandana, pa po logici stvari ne moe
ni sam ostati kakav je bio. On trai ne samo svoj novi identitet ve i nove meusobne
odnose, zatim nove odnose s preobraenom polovinom Evrope, redefinie neke svoje interese u pojedinim regionima Evrope i sveta, a u konkretnom sluaju i u naem
uem podruju u jugoistonoj Evropi i na Balkanu. Iskuenja su velika, a postoje i
oita nastojanja vraanja na stare sheme i koncepte, kao i na primenu preivelih metoda i sredstava koji su u neskladu s novim svetskim poretkom, ako on treba da bude
nov i pravedan, a upravo takav elimo svi. Niko od nas ne eli da se stvori stari novi
poredak.
U takvim optim evropskim i svetskim uslovima odvijala se jugoslovenska kriza,
raspad SFRJ, secesija i formiranje novih drava na njenom tlu. U takvim sloenim, tekim, komplikovanim uslovima traimo i razreenje jugoslovenske krize.
S obzirom na inae neopravdan stav glavnih meunarodnih faktora da su Srbija i Crna Gora, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, glavni krivci za krizu i ratove
u Jugoslaviji, Savezna Republika Jugoslavija se nala u izuzetno nepovoljnoj i tekoj
politikoj, ekonomskoj, pa i diplomatskoj izolaciji, koja preti dugotrajnim negativnim
posledicama.
Otuda je neophodno to pre ostvariti uslove za ukidanje sankcija i otklanjanje nametnute izolacije. Potrebno je racionalno i brzo ispuniti uslove koje su postavili Ujedinjene nacije, Evropska zajednica, KEBS, naravno one koji ne ugroavaju teritorijalni
integritet i nacionalno dostojanstvo Savezne Republike Jugoslavije.
Mirovne inicijative i kurs Vlade SR Jugoslavije prihvata meunarodna zajednica,
ali bez prestanka rata u Bosni i Hercegovini i dalje demokratizacije unutranjeg ivota u Saveznoj Republici Jugoslaviji ne moe se oekivati bilo kakav pozitivan pomak
u odnosima prema Saveznoj Republici Jugoslaviji i njeno zauzimanje punopravnog i
ravnopravnog mesta u meunarodnoj zajednici, koje odgovara naim potrebama i dravno nacionalnim interesima a pre svega naim narodima i naim graanima.
Odsustvo sutinskog napretka u smirivanju ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, sve brojniji dokazi o zloinima i etnikim ienjima na ratom zahvaenom
prostoru, enormno poveanje broja izbeglica, kao i uestale procene o predstoje-
253
im katastrofalnim stradanjima zbog zime, gladi, bolesti i nastavljanja sukoba, u

meunarodnoj zajednici stvaraju uverenja da se u Bosni i Hercegovini mora neto
hitno uiniti.
Zato glavni meunarodni faktori, ne iskljuujui ni mogunost pribegavanja vojnoj opciji, iako i dalje smatraju da za nalaenje ukupnog reenja krize treba prvenstveno koristiti politika sredstva, NATO i Zapadnoevropska unija ve od ranije imaju razraene planove eventualnog delovanja, pri emu je uoljiv rivalitet meu njima oko
uloge u naoj krizi, to implicira i njihov budui odnos u reavanju evropskih pitanja.
Sve se ee, na alost, uje tvrdnja da su politiki oblici pritiska i sankcija na
Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju istroeni, a da je reenje problema daleko. Meunarodna zajednica, pre svega Evropska zajednica, a naroito neke njene lanice,
sve tee podnose svoju nemo da doprinesu ne samo nalaenju ukupnog reenja jugoslovenske krize ve i zaustavljanju rata u Bosni i Hercegovini, kao elementarnom
preduslovu nalaenja ukupnog politikog reenja.
Javno mnjenje ovih zemalja vri otvoren pritisak na svoje vlade da obezbede neki konkretan napredak u reavanju rata i krize. Otuda je pitanje jugoslovenske krize
odavno postalo i unutranje pitanje ovih zemalja.
Najoitiji primer za to su zemlje gde se ovo pitanje direktno koristi i u predizbornoj predsednikoj ili drugim kampanjama.
Pitanje Kosova se takoe pokree pred meunarodnim ustanovama, pri emu se
izraava velika bojazan da bi zaotravanje situacije na Kosovu moglo dovesti do otvaranja velike balkanske, pa ak i ire krize.
Otuda je pojaano delovanje tzv. preventivne diplomatije glavnih faktora prema
Kosovu, uz uoljivu njihovu nedovoljnu doslednost i nekoherentnost.
U takvoj situaciji, a u cilju zaustavljanja dalje erozije i inae tekog meunarodnog poloaja Savezne Republike Jugoslavije, predsednici Savezne Republike Jugoslavije i njene Vlade ostvarili su niz aktivnosti, pre svega u pravcu uklanjanja uzroka
koji su uslovili ovakav nepovoljan poloaj nae zemlje u svetskoj zajednici, a zatim i
stvaranja uravnoteenijeg pristupa u svetu prema problemima koji postoje na tlu bive
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
U svim kontaktima kao prioritetni ciljevi Savezne Republike Jugoslavije isticani
su - uspostavljanje mira i ukidanje sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a
time i uslova da Savezna Republika Jugoslavija u meunarodnoj zajednici ima mesto
koje joj s pravom pripada.
Prvi prodor u ovom smislu, kao to znate, uinjen je na Londonskoj konferenciji,
gde su, po optoj oceni, stvoreni okvir i osnove mirnoga procesa.
Samo prihvatanje jugoslovenske delegacije, na ijem elu su bili predsednici Dobrica osi i Milan Pani, predstavlja preokret u dosadanjem odnosu prema Saveznoj
Republici Jugoslaviji, odnosno to je, na odreeni nain, znailo prihvatanje postojanja
nove drave.
Bitnu injenicu predstavlja i to to je kao okvir celokupnog mirovnog procesa
Londonska konferencija prihvatila upravo program nove jugoslovenske Vlade. Time
je ona dobila ulogu jednog od najznaajnijih faktora u reavanju jugoslovenske krize.
Pregovori koji su nastavljeni po radnim grupama u enevi potvruju visoko uvaavanje konstruktivnog doprinosa jugoslovenske delegacije, posebno u Grupi za jaanje
mera poverenja.
254
Nakon Londonske konferencije uoljive su i postupne promene u odnosu svetskih

medija prema krizi u Jugoslaviji, odnosno njihov balansiraniji pristup u informativnom
smislu.
Uee jugoslovenske delegacije, s premijerom Milanom Paniem kao efom delegacije, u radu 47. zasedanja Generalne skuptine Ujedinjenih nacija bila je prilika da
se u kontaktima, s nizom sagovornika, dalje afirmie politika mira Savezne Republike
Jugoslavije i njene nove Vlade. U izuzetno tekim i nepovoljnim uslovima za Jugoslaviju, kada je pretilo njeno potpuno iskljuenje iz lanstva Ujedinjenih nacija, delegacija
je razvila izuzetno iroku i svestranu aktivnost za ostvarivanje najpovoljnijeg mogueg
ishoda u pogledu statusa Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. Neposredno po dolasku,
ef jugoslovenske delegacije obratio se pismom svim lanovima Ujedinjenih nacija, u
kome je ukazao na neodrivost, neprihvatljivost i krajnje tetne posledice predloene
rezolucije Saveta bezbednosti.
U bilaterainim i drugim kontaktima zatraeno je, zatim, odlaganje usvajanja ove
rezolucije, prvo na 90 dana,kasnije, poto to nije bilo prihvaeno, na krai rok, kako
bi se omoguilo usvajanje pravednijeg i realnijeg stava o statusu Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama.
ef jugoslovenske delegacije Pani i njegovi saradnici susreli su se s ministrima
inostranih poslova pet zemalja stalnih lanica Saveta bezbednosti u Ujedinjenim nacijama. U istoriji Ujedinjenih nacija je bez presedana da pet ministara inostranih poslova stalnih lanica Saveta bezbednosti i njihovi ambasadori odre susret s jednom
zemljom lanicom, u ovom sluaju s Jugoslavijom.
Vrlo je bitno da je u raspravi na ovom sastanku, koja je trajala oko sat i po, u Ruskoj misiji u Njujorku, veina ministara pozitivno ocenila stavove jugoslovenske Vlade
i njene napore za mirno i konstruktivno reavanje problema koji mogu bitno da doprinesu reavanju jugoslovenske krize. Ministri su bili skloni da usvoje zahtev premijera
za odlaganje usvajanja rezolucije, ali pragmatini razlozi su prevladali. Na ovo je najvie uticao stav da je pritisak islamskih i jedne grupe drugih zemalja da se Jugoslavija
iskljui iz Ujedinjenih nacija bio vrlo veliki i da bi eventualno odlaganje usvajanja
predloene rezolucije izazvalo njihove estoke reakcije, ponovne zahteve za znatno
radikalnije reenje, koje bi onda bilo teko izbei i nama i onim zemljama i faktorima
koji su nas podravali ili izraavali razumevanje za nau poziciju.
Postojala je, takoe, opasnost da bi veliko zaotravanje naeg stava oko donoenja rezolucije doprinelo ak i obustavi rada nae Misije pri Ujedinjenim nacijama. Za
nau delegaciju je bilo vrlo vano da ne zalupi vrata pred Ujedinjenim nacijama, kako
bi Jugoslavija mogla aktivno da nastavi saradnju s tom svetskom organizacijom, da se
bori za ukidanje sankcija i za unapreenje naeg meunarodnog poloaja.
Kao konaan rezultat svih aktivnosti Jugoslovenske delegacije u Generalnoj
skuptini dolo je u datim okolnostima do usvajanja najpovoljnije varijante o statusu
Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. U Rezoluciji se kae da Savezna Republika Jugoslavija ne moe da nastavi automatski lanstvo SFRJ u Ujedinjenim nacijama, to
znai da moe da nastavi lanstvo na drugi nain. Prema tome, ne moe automatski,
ali moe kroz odreenu, ak i skraenu proceduru.
Misija Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama nastavlja normalno da radi. Simboli nae zemlje i drave su i dalje u Ujedinjenim nacijama; prema tome, mi smo
ostali lanica Ujedinjenih nacija, ali ne uestvujemo u radu Generalne skuptine.
255
Veoma je vano, meutim, da Jugoslavija moe normalno da radi i opti s telima

Generalne skuptine, a posebno sa Savetom bezbednosti i s njegovim Komitetom
za sankcije.
U datim okolnostima i u atmosferi stvorenoj upornim insistiranjem islamskih i
jednog broja drugih zemalja za iskljuenje Jugoslavije iz Ujedinjenih nacija, ostvaren
je, po naem miljenju, maksimalno mogui rezultat u ouvanju mesta Jugoslavije u
OUN i nastavljanju aktivnosti Jugoslavije. Stvorena je dobra osnova da se rasprava o
lanstvu Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, koja bi trebao da bude krajem novembra ili poetkom decembra, vodi na miran i konstruktivan nain, bez postavljanja bilo
kakvih dodatnih ili posebnih uslova.
Jugoslovenska delegacija bila je energina u stavu da Jugoslavija nee biti
spremna da raspravlja o posebnim uslovima u trenutku kada se bude konano reavalo pitanje njenoga lanstva u Ujedinjenim nacijama. Takoe, istaknuto je da
Savezna skuptina, koja je jedina pozvana i nadlena da odluuje o ulanjenju Jugoslavije u meunarodne organizacije, treba da se izjasni da li e i kada e Jugoslavija
zatraiti konano reenje svog statusa u lanstvu Ujedinjenih nacija. Pored pitanja
poloaja i statusa Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, u susretima koje sam imao
sa skoro etrdesetak ministara inostranih poslova tokom 47. zasedanja Generalne
skuptine, preovlaivala je tema jugoslovenske krize i nain za njeno mirno reenje,
to je bilo prilika da se dalje afirmie naa politika mira, a istaknu nai dravni i nacionalni interesi. Bez izuzetka, u svim razgovorima je podrana ovakva orijentacija
rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije. S nae strane, kao prioritetno postavljeno je pitanje ukidanja ili postepenog ublaavanja sankcija, posebno na humanitarnom planu.
S tim u vezi, premijer Pani je tokom boravka u Njujorku uputio i zvanian zahtev
Komitetu Saveta bezbednosti za nadgledanje i sprovoenje sankcija protiv Jugoslavije
da se ukinu sankcije u nauci, sportu i kulturi i da se omogui SR Jugoslaviji da uveze
naftu za potrebe grejanja iii, kako smo tamo formulisali, za humanitarne potrebe.
Ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije i naa delegacija, uestvovali su na jo tri ministarska sastanka u Njujorku. To je bio ministarski sastanak
Grupe 15, zatim ministara nesvrstanih zemalja, kao i Grupe 77. I ovde su iste zemlje
pokretale pitanje statusa Savezne Republike Jugoslavije. U Grupi 15 je reavanje ovog
pitanja odloeno za naredni sastanak. Formula za pokret nesvrstanih koja je primenjena i u Grupi 77 je da ne postoji saglasnost o ovim pitanjima, te, da se konsultacije
o njima moraju nastaviti, pri emu to nije vremenski ogranieno, a Jugoslavija ostaje
u tim meunarodnim kvorumima.
S obzirom na to da je posle izglasavanja rezolucije Generalne skuptine o neuestvovanju SR Jugoslavije u njenom radu, u okviru jaanja pritiska na nau zemlju,
dolo do pojava suspenzije mesta Jugoslavije u nekim drugim meunarodnim telima i
sistemima Organizacije ujedinjenih nacija, u ovom trenutku savezna Vlada ulae sve
svoje napore da se ovakav trend zaustavi, pozivajui se pre svega na pravno tumaenje
koje su dale same Ujedinjene nacije da rezolucija Generalne skuptine ne znai neuestvovanje SR Jugoslavije i u drugim organima i telima Ujedinjenih nacija.
Prihvaena je formula neuestvovanja, po ugledu na rezoluciju Generalne skuptine, a ne iskljuivanja Jugoslavije, te je ona i dalje lan svih tih organizacija. U meuvremenu, kao to je poznato, dolo je do sastanka predsednika Dobrice osia s
256
predsednikom Franjom Tumanom i do realizacije odreenih zakljuaka ili stavova iz

tom prilikom usvojene Zajednike deklaracije. Predstoje nove aktivnosti na utvrenim
pravcima.
eleo bih da istaknem da smo, uprkos veoma ogranienim materijalnim sredstvima, pojaali neka naa diplomatska predstavnitva u cilju njihove dalje aktivnosti.
Pojaana je Misija pri Ujedinjenim nacijama, Misija u enevi, nekoliko ambasada je
obogaeno opremom i ostvaren je organizovaniji rad naih predstavnitava, kako prema partnerima tako i u okviru njihove informativne aktivnosti prema sredinama u
kojima rade.
Iz naih kontakata i susreta koji su do sada ostvareni na meunarodnom planu
proizlazi da - i pored snane aktivnosti i dosadanjih konstruktivnih koraka Savezne
Republike Jugoslavije, njene Vlade, njenog predsednika, naih republika - i dalje postoje odreeni zahtevi koje Savezna Republika Jugoslavija treba da ispuni, a koje se postavljaju kao uslov uea nae zemlje u svetskoj zajednici. Ti zahtevi su, pre svega, aktivno uee Savezne Republike Jugoslavije u mirovnom procesu, njen doprinos zaustavljanju rata u Bosni i Hercegovini, kao i doprinos uspenom toku zavretka pregovora u
enevi. Jedan od osnovnih preduslova je i demokratizacija unutranjeg ivota u zemlji,
po emu se misli i na sprovoenje prevremenih i potpuno demokratskih izbora na svim
nivoima. Pod pojmom demokratizacija, shvata se i potovanje ljudskih prava i obezbeenje prava nacionalnih zajednica i manjina. Ovi i ovakvi, uslovno reeno, zahtevi,
u sutini se podudaraju s programom i zadacima koje je savezna Vlada sebi postavila
odmah nakon svog formiranja. Prema tome, ne moe se govoriti samo o uslovima koji
nam se toboe iskljuivo diktiraju sa strane. Neosporna je injenica da je, pre svega, u
vitalnom interesu naroda Savezne Republike Jugoslavije da se to pre uspostavi mir na
celokupnom prostoru bive SFRJ, kako bi se moglo ubrzati iznalaenje pravednih i trajnih reenja za sve probleme koji nas sada pritiskaju. Tu, u prvom redu, spada izlazak iz
teke ekonomske krize i obnavljanje normalnog ivota za sve graane SR Jugoslavije.
Raspisivanje novih izbora u Jugoslaviji elja je i ire jugoslovenske javnosti, kao to je
veoma vano da se i konano, u okviru Srbije i SRJ, razrei teki kosovski problem, jer
bi, u suprotnom, on ostao trajni izvor nestabilnosti na ovim prostorima.
Pitanje Ijudskih prava, odnosno prilagoavanje standardima onoga to je priznato u meunarodnom pravu u svim aspektima, jeste apsolutni imperativ koji se mora
potovati, ako se eli izgradnja modernog drutva i stabilan mir.
S ovim je blisko povezana i humanitarna oblast, gde reavanje problema velikog
broja izbeglica mora da ima prioritet.
Ostvarenje ovako koncipiranog programa Vlade omoguie Saveznoj Republici
Jugoslaviji da bude prihvaena kao uvaeni lan svetske zajednice, a to je i jedini put
koji vodi prosperitetu i zadovoljenju potreba graana ove zemlje. Svaki drugi put bi
doveo do njene jo vee izolacije, s nesagledivim posledicama.
Vlada Savezne Republike Jugoslavije je reena da nastavi s realizacijom svoga
programa, vodei rauna da to bude usaglaeno s bazinim drutvenim, nacionalnim
interesima nae federacije, njenih graana i njenih naroda.
/Ilija uki,
Meunarodni poloaj SR Jugoslavije i bezbednosna situacija u zemlji,
Jugoslovenski pregled, 3, Beograd, 1992, s. 9-14./
257
37. RE ZORANA LILIA, PREDSEDNIKA SAVEZNE REPUBLIKE

JUGOSLAVIJE NA PRVOJ SEDNICI KOMITETA ZA OBELEAVANJE
50. GODINJICE UJEDINJENIH NACIJA, 14. MART 1995.35
Ove godine irom sveta bie sveano obeleena pedesetogodinjica Ujedinjenih
nacija. Sredinja sveanost bie odrana u seditu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Tim
povodom generalni sekretar gospodin Butros Gali uputio je poziv svim zemljama da
formiraju nacionalne komitete koji e se starati o svim aktivnostima. Savezna vlada je
donela Odluku o obrazovanju jugoslovenskog Komiteta za obeleavanje 30. godinjice
Ujedinjenih nacija.
SR Jugoslavija je, kao osniva Ujedinjenih nacija, uvek podravala ovu univerzalnu organizaciju i zalagala se za jaanje njene uloge i uticaja.
Moram da istaknem da smo se kao zemlja posebno zalagali za striktno potovanje
principa i ciljeva Povelje Ujedinjenih nacija pre svega principa suverene jednakosti drava, ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, zabrana upotrebe sile i pretnji silom,
mirnog reavanja sporova, nemeanja u unutranje poslove, zatim za potovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, i iznad svega, za ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti.
Naa zemlja je naglaeno bila za primenu principa univerzalnosti organizacije,
jer Ujedinjene nacije sa svojih 185 lanica i tendencijom daljeg pro irenja lanstva,
objektivno i jesu univerzalna, jesu prava svetska organizacija.
Naalost, pod uticajem bitno promenjenih odnosa snaga u sveta, u okviru Ujedinjenih nacija danas postoje pokuaji da se neka od naela Povelje Ujedinjenih nacija
izmene i zaobiu u praksi. To sigurno potkopava temelje na kojima su Ujedinjene nacije i stvorene.
Takve tendencije su najvie dole do izraaja upravo na primeru jugoslovenske
krize. Nizom odluka prekreni su sama Povelja Ujedinjenih nacija i neki osnovni principi meunarodnog prava koji poivaju na toj povelji.
Drastian primer takvih tendencija jeste suspenzija Savezne Republike Jugoslavije iz rada Generalne skuptine i zavoenje sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da to danas moramo posebno da istaknemo na ovom naem skupu.
U meunarodnoj zajednici, meutim, sporo ali sve oitije poinje da sazreva
svest o svoj teini i posledicama ovakvog odnosa prema SRJ, ne samo po budunosti
globalnih meunarodnih odnosa ve i po buduu ulogu i znaaj Ujedinjenih nacija.
elim da istaknem da na osnovu svoje principijelne i miroljubive politike, s pravom oekujemo da Jugoslavija to pre ponovo zauzme svoje legitimno mesto u okvirjma Ujedinjenih nacija, da se sankcije uskoro u potpunosti ukinu i na taj nain Ujedinjene nacije a posebno Savet bezbednosti vrate u kolosek osnovnih principa Povelje.
Svakako da Ujedinjene nacije i dalje predstavljaju najuniverzalniju i nezamenljivu organizaciju, a principi Povelje osnovu na kojima za vreme koje dolazi, treba
graditi, novi svetski poredak. Pritom skreem panju na razvoj dogaaja u poslednjih
nekoliko godina. Jer, ukoliko bi novi meunarodni poredak bio baziran na presedanima kakva je kriza na tlu prethodne Jugoslavije, takav poredak bi otvorio mogunosti
za sukobe mnogo irih razrnera sa nesagledivim posledicama.
35
Zoran Lili /1953./, bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije /1993-1997/ i potpredsednik Savezne vlade
/1998-99./ i predsednik Narodne Skuptine Srbije /1993./
258
Ne sumnjam da e Ujedinjene nacije i ovoga puta dokazati svu svoju vitalnost i

prilagoditi se novim uslovima i da e sve njene lanice uzeti najaktivnije uee u stvaranju novog svetskog poretka. One takvu svoju ulogu mogu da ostvare samo ukoliko
se obezbedi dosledno potovanje osnovnih naela i ciljeva Povelje Ujedinjenih nacija,
a pre svega elim to ponovo da istaknem ako se obezbede principi jednakosti i ravnopravnog uea svih zemalja u meunarodnim odnosima.
Ujedinjene nacije treba da ostanu najira demokratska organizacija svih zemalja
i naroda i da deluju u interesu mira i napretka. To je osnovni cilj kome treba da tee i
same Ujedinjene nacije i sve njene lanice i svi progresivni narodi sveta.
Na kraju, verujem da e, kao to je to bila decenijama, kao to je to i danas, Savezna Republika Jugoslavija i ubudue biti spremna da u celokupnom procesu transformacije meunarodnih odnosa aktivno uestvuje i da prui svoj puni doprinos revitalizaciji Ujedinjenih nacija.
Samo demokratski razvoj u uslovima mira moe omoguiti buduim generacijama
da ive bezbedno, u ekonomskom prosperitetu, meusobnoj saradnji i ravnopravnosti.
Moja je elja verujem da delite moje uverenje da ovu godinu, u kojoj se obeleava tako znaajan jubilej kao lo je pedesetogodisnjica Ujedinjenih nacija, posvetimo
upravo ovim ciljevirna i da to bude nit vodilja u politici Savezne Republike Jugoslavije.
/Zoran Lili, Jugoslavija i Ujedinjene nacije,
Meunarodna politika, 1031, Beograd, 1995, 1-2./
38. TEKST RADOJA KONTIA, PREDSEDNIKA VLADE SR JUGOSLAVIJE

O MIRU, STABILNOSTI I SARADNJI U REGIONU, 1997.36
Naa zemlja je poslednjili godina prola kroz velike tekoe i ogranienja i izgubila korak u razvoju. Nepravedne meunarodne sankcije i blokada ostavile su duboke
i dugorone posljedice na privredu i stanovnitvo. Ali, od poetka 1994. godine naovamo uspjeli smo da postupno stabilizujemo politiku, ekonomsku i socijalnu situaciju. U regionu je sada mir, sa perspektivom njegove trajnosti. Ouvali smo privredne
potencijale i ostvarili mogui nivo proizvodnje u datim uslovima. Nastavili smo da
izgraujemo otvorenu trinu privredu. Odluno smo krenuli u temeljne ekonomske
i drutvene reforme. Oekujemo potpunu reintegraciju Jugoslavije u meunarodnu
zajednicu, to e povratno djelovati na ubrzanje procesa demokratizacije i tranzicije.
Tekua ekonomska situacija je povoljna. Oporavlja se postepeno industrijska proizvodnja i druge oblasti privrede. Drutveni proizvod ima rast iznad 6% na godinjem
nivou. Spoljnotrgovinska razmjena se kontinuirano poveava. Relativno su stabilizovane cijene i kurs dinara. U proteklom periodu ove godine rast cijena je bio ispod
0,8% prosjeno mjeseno, to tendira ka inflaciji u razvijenim zemljama. Devizni kurs
dinara se stabilizovao veoma blizu njegove zvanine vrijednosti. Odravamo neophod-
36
Radoje Konti /1937/, bio je predsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1993. do 1998.
259
nu ravnoteu izmeu proizvodnje i potronje. Javna potronja, bez obzira na prisutne

tekoe, alimentira se iskljuivo iz realnih izvora itd. To su znaajni stabilizacioni rezultati koji omoguavaju dinamian razvoj u narednom periodu.
Pred naorn privredom, ipak, sada stoje krupni problemi razvojnog karaktera,
koji su sa jedne strane vezani za vlasnike i strukturne promjene, a sa druge strane za
dodatni kapital, kao veoma oskudan proizvodni faktor. U krajnjem, radi se o potrebi
aktiviranja znaajnih neiskorienih kapaciteta privrede.
Zbog toga je za nau privredu veliko ogranienje prisustvo tzv. spoljneg zida
sankcija, to spreava normalizaciju naih odnosa sa meunarodnim finansijskim,
trgovinskim i drugim organizacijama i institucijama. To ugroava vitalne ekonomske
i druge interese, ne samo Savezne Republike Jugoslavije, nego i ueg i ireg regiona.
Spreavanje da Jugoslavija ravnopravno uestvuje u regionalnim i subregionalnim integracijama, usporava procese demokratizacije i tranzicije i oteava izbor optimalnih infrastrukturnih i prekograninih projekata. U interesu je mira i stabilnosti
ekonomski razvoj i prosperitet svake od zemalja regiona, dok je politiko uslovljavanje
i provociranje politikih, ekonomskih i socijalnih tenzija kontraproduktivno.
Zbog toga smo odluku Evropske unije o autonomnim trgovinskim mjerama prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, primili sa zadovoljstvom, kao prvi, ali veoma znaajan potez meunarodne zajednice u evoluciji njene politike prema naoj zemlji. Time
se omoguava naoj privredi ravnopravniji tretman na tritu Evropske unije, poveava se njena konkurentna sposobnost i stvaraju realni izgledi za rast deviznog priliva.
Ipak, ansu moemo iskoristiti samo ako ponudimo robu koja je konkurentna svojom
cijenom, kvalitetom i dizajnom.
Sa pravom oekujemo da Evropska unija nastavi sa normalizacijom odnosa sa naom zemljom i u drugim privrednim i finansijskim oblastima i tako ostvarimo tretman
kakav ve imaju bive jugoslovenske republike. Za to postoje svi uslovi i pretpostavke
i obostrani interesi.
Takoe oekujemo da relevantne meunarodne organizacije, kao to su Meunarodni monetarni fond, Svjetska banka, Svjetska trgovinska organizacija i druge, slijede primer Evropske unije i omogue normalizaciju odnosa sa Saveznom Republikom
Jugoslavijom, s obzirom da za to ispunjavamo sve uslove.
Naa zemlja podrava sve inicijative koje vode miru, stabilnosti i saradnji u regionu. U tom kontekstu, Savezna Republika Jugoslavija je podrala inicijativu Evropske
unije za regionalnu saradnju, inicijativu SAD za saradnju zemalja Jugoistone Evrope
/SECI/, multilateralnu saradnju balkanskih zemalja itd. Realizacija ovih i drugih inicijativa doprinosi prevladavanju naslea prolosti, jaanju dobrosusjedskih odnosa i
trajnoj stabilizaciji prilika na Jugoistoku Evrope. Jugoslavija se zalae za normalizaciju
odnosa sa svim bivim jugoslovenskim republikama i za jaanje bilateralne i multilateralne saradnje na ravnopravnim osnovama sa svim susjedima i zemljama regiona.
Naa zemlja moe dati znaajan doprinos integrativnim kretanjima na ovim prostorima, pa niko nema pravo da nas u tome spreava.
Savezna vlada e uiniti sve kako bi se ostvario privredni dinamizam i stvorio stabilan politiki, ekonomski i pravni okvir u kojem se moe razvijati svestrana ekonomska saradnja sa svijetom i privlaiti inostrani kapital. U tom cilju stvorili smo veoma
razuen i stimulativan sistem poreskih, carinskih i drugih olakica i oslobaanja. Garantujemo sigurnost uloga i slobodan transfer dobiti. Inostrani investitori i poslovni
260
partneri imaju nacionalni tretman i sl. Pri tome, obaveze i odgovornosti naih privrednika, a i naih dravnih organa su utoliko vee, kako bi se osigurao potreban kvalitet i
zadovoljili izuzetno otri standardi i pootreni zahtjevi na inostranom tritu. Nuna
su mnoga programska prilagoavanja saglasno zahtjevima meunarodnog trita.
Saveznoj Republici Jugoslaviji, moda vie nego bilo kojoj drugoj zemlji, potreban
je novi korak u budunost. Savladavati teret prolosti i odgovarati zahtevu vremena dve su strane istog poduhvata koji znai istinski preporod zemlje. Uvjeren sam da emo
ansu iskoristiti, u nadi da emo imati razumjevanje i podrku meunarodnih inilaca.
/Radoje Konti, Podrka miru, stabilnosti i saradnji u regionu.
Oekujemo potpunu integraciju Jugoslavije u meunarodnu zajednicu,
Meunarodna politika, 1056, Beograd, 1997, s. 1-2./
39. PREDLOG PLATFORME ZA ALTERNATIVNU SPOLJNU POLITIKU

FORUMA ZA MEUNARODNE ODNOSE37,
BEOGRAD, 18. FEBRUAR, 1997.
SR JUGOSLAVIJA I MEUNARODNA ZAJEDNICA
U vreme u kojem je SR Jugoslavija izgubila mesto i ugled u svetu i sposobnost da
znaajnije utie na svoju sudbinu, kada je praktino odstranjena iz svih znaajnijih meunarodnih organizacija, zbog politike koja je zemlju dovela u sukob sa gotovo celim
svetom, Forum za meunarodne odnose osea se pobuenim, ali i pozvanim, da javnosti
izloi gledita o neophhodnosti sutinskih promena u spoljnoj politici Jugoslavije, koje
bi realno vodile ukljuivanju zemlje u svet i posvedoile njenu sposobnost da ostvaruje
kljune pretpostavke za sopstveni razvitak i najiru meunarodnu saradnju.
Kao nevladina i nestranaka organizacija, Forum okuplja linosti koje se bave
meunarodnim odnosima i koje ele da svoja gledita stave na raspolaganje javnosti,
a pre svega onima koji se zalau za sutinske i sveobuhvatne demokratske promene u
zemlji i njeno drugaije ponaanje u svetu.
I MEUNARODNI POLOAJ JUGOSLAVIJE
Jugoslavija se nalazi u krajnje tekom meunarodnom poloaju, to je, pre svega,
rezultat ambicija, politike i ponaanja koji izviru iz militantnog nacionalizma. U tom
okviru posebnu ulogu imaju: pribegavanje sili, nepotovanje meunarodnog prava i naruavanje poretka UN; arogantan odnos prema meunarodnoj zajednici i konfrontaci37
lanovi Foruma za meunarodne odnose su bili : dr Ljubivoje Aimovi, dr Dragoslav Avramovi, Branislava Alendar, Sonja Biserko, Nikola Burzan, Stojan Cerovi, dr Milivoj Despot, dr Vojin Dimitrijevi, dr Nina Dobrkovi, Ilija
uki, dr Vladimir Goati, Spomenka Grujii, dr Demal Hatibovi, dr Dejan Jana, dr arko Kora, ivorad Kovaevi, Duan Lazi, Gordana Logar, Rasim Ljaji, Shelzen Maliqi, Milivoje Maksi, Ljubica Markovi, dr Jelica Mini,
Milan Mii, Aleksandar Nenadovi, Stevan Niki, dr Konstantin Obradovi, dr Ranko Petkovi, Dragoslav Peji, Novak Pribievi, Ljubia Sekuli, Duan Simi, dr Milan ahovi, Mirko Tepavac, Desimir Toi, dr Tibor Varadi, Milo
Vasi, Laslo Vegel, Vladimir Vere, dr Ivo Viskovi, Jovan Vejnovi, Slobodan Vukovi.
261
ja sa njom; tolerisanje i podravanje politike etnikog ienja; grubo naruavanje ljudskih prava i osnovnih sloboda; zakasneli i krajnje nedovoljni koraci u pravcu naputanja
prevazienog nedemokratskog sistema vlasti i otpoinjanja korenitih reformi u zemlji.
Ovakav meunarodni poloaj SR Jugoslavije karakteriu sledee okolnosti:
- Postali smo mala evropska zemlja, sa ponitenim moralnim i politikim tekovinama balkanskih i dva svetska rata, zemlja bez saveznika i podrke znaajnijih
meunarodnih faktora, bez neophodnog kredibiliteta i dovoljnog stepena nezavisnosti, jedina evropska drava prema kojoj su, posle II svetskog rata, bile
preduzete sankcije meunarodne zajednice, zemlja ija su spoljna politika i ponaanje suoeni sa snanom odbojnou javnog mnjenja u svetu.
- Posle raspada SRRJ, Jugoslaviji je osporen meunarodnopravni kontinuitet sa
bivom dravom, to ima znaajne reperkusije na njen meunarodni poloaj,
to se, bez vidne tete po sopstvene interese, ne moe ignorisati.
- SR Jugoslavija se vie od etiri nalazi godine izvan meunarodnih institucija
i organizacija, u statusu faktike meunarodne izolacije. Time je prestala da
bude partner drugima i izgubila mogunost da se aktivno zalae za promociju
svojih interesa i da utie na graenje novih prilika na kontinentu.
- Od sredinjeg faktora na Balkanu, to je izazivalo respekt suseda i uvaavanje
svih drugih zemalja, dospeli smo u krajnje oslabljen poloaj, u novo okruenje
zemalja koje, i same prolazei kroz duboke promene, ispoljavaju suzdranost ili
odbojnost prema SRJ. Istovremeno, odsustvo energinijih i ozbiljnijih koraka u
pravcu sreivanja odnosa sa susedima smanjuje poverenje meunarodne zajednice u namere i sutinu politike SR Jugoslavije.
- Nagomilani krajnje ozbiljni problemi u zemlji /karakter sadanjeg ureenja, poloaj manjina, demokratske slobode i prava oveka, nepriznavanje izbornih rezultata sloboda medija/, neispoljavanje uverljive namere da se oni demokratski i
bez odlaganja reavaju, i neuvaavanje zahteva graana da se pristupi ozbiljnim
promenama, direktno optereuju i degradiraju meunarodni poloaj zemlje.
- Dramatina ekonomska situacija, bitno smanjenje sposobnosti nae privrede za
normalnu saradnju sa privredama drugih drava, liava SR Jugoslaviju mogunosti da ulazi u ravnopravne partnerske odnose sa drugim zemljama.
Sve gori meunarodni poloaj zemlje ne moe biti poboljan, a jo manje normalizovan, insistiranjem na tezi o ispravnosti i konzistentnosti politike koja je voena tokom poslednjih godina. Dogaaji i poloaj u koji je zemlja dospela ubedljivo su
obezvredili tu pretenziju.
Ovakav meunarodni poloaj zemlje moe biti izmenjen samo korenitim unutranjim promenama, oslonjenim na shvatanja i nosioce koji su osloboeni od nacionalistikih anarhronizama, hegemonistikih ambicija i prevazienih nedemokratskih
optereenja o partijskoj dravi i dravnoj privredi. To je i put za usklaivanje autentinih interesa zemlje i svih njenih graana sa demokratskim tokovima, dometima i
opteprihvaenim normama na naem kontinentu. To je i jedini pouzdani nain da
pozitivno utiemo na prilike u svom okruenju, a time i na sopstvenu sudbinu.
Mora se, najzad, posebno naglasiti znaaj istinitog i potpunog informisanja javnosti nae zemlje o realnom meunarodnom poloaju u kome se nalazi. Bez slobodnih
medija ne moe se zamisliti konstruktivno uee javnosti u formiranju konzistentne
i realistine spoljne politike.
262
II STRATEKA SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA

U izgradnji nae strateke spoljnopolitike orijentacije moraju se uzeti u obzir
objektivne okolnosti i nove pojave u naem neposrednom okruenju i u celoj Evropi:
a) Postupno i dugorono povezivanje i saradnja zemalja u regionu /infrastruktura, privreda, ljudski kontakti, kultura i nauka, politika/, jaae uzajamno
poverenje i osposobljavati region da se - kao specifini subjekt - ukljuuje u
znaajnije integracione procese i partnerske odnose u Evropi. Osnovni interes
meunarodne zajednice i glavnih faktora u njoj u pogledu Balkana i jugoistone Evrope jeste obezbeivanje stabilnosti u svakoj zemlji na tom prostoru, kao
i u regionu u celini.
b) Bezbednost drava u Evropi se danas prevashodno zasniva na meunarodnim
mehanizmima za zatitu poretka UN i meunarodnog prava i evropskim institucijama koje imaju ingerencije u tom domenu.
c) Kriterijum za meunarodni kredibilitet drava i njihovu prihvatljivost za meunarodnu saradnju podrazumeva, pre svega, potovanje meunarodnopravnih
normi koje treba da obezbede demokratsko ustrojstvo, osiguraju mir i podjednaku bezbednost, potovanje ljudskih i etnikih prava, orijentaciju na otvorenu
trinu privredu.
U skladu sa tim okolnostima, osnovni prioriteti nae spoljne politike trebalo bi
da budu:
1) Neodlono i angaovano sreivanje odnosa sa svim dravama proisteklim iz
SFRJ, uz orijentaciju na svestranu dugoronu saradnju. Umesto politike odlaganja i
koraka koje iznuuje meunarodna zajednica, neophodna je puna inicijativnost i irina koncepta. To je i preduslov za vee razumevanje interesa nae zemlje u svetu, ali
i za pozitivno jaanje njene uloge na Balkanu, tim pre to u vie njegovih delova jo
postoji latentna nestabilnost.
2) Striktna primena Dejtonskog sporazuma, sa posebnim angaovanjem na planu
ouvanja celovitosti Bosne i Hercegovine, povratka izbeglica i saradnje sa Hakim tribunalom, kao i u pogledu onih delova koji sadre obaveze Jugoslavije u oblasti spoljne
i unutranje politike.
3) Pristup obnovi saradnje i ukljuenju u meunarodne organizacije i institucije - politike, finansijske, ekonomske i druge, treba da polazi od uvaavanja realnog
meunarodnog statusa zemlje. Neophodno je elastino prilagoavanje standardima
jednakim za sve zemlje, umesto zablude da e se meunarodne organizacije prilagoavati nerealnim oekivanjima vazanim za automatsko priznavanje meunarodnopravnog kontinuiteta SRJ.
4) Usredsreivanje na razvijanje veeg poverenja i razumevanja i saradnju sa zemljama glavnim faktorima meunarodnih odnosa, i graenje, umesto podreenog,
konstruktivnog partnerskog odnosa, to podrazumeva neodlono pristupanje dugoronim temeljnim demokratskim promenama u zemlji.
III PRAVCI SPOLJNOPOLITIKOG ANGAOVANJA
Povratak Jugoslavije u svet i meunarodne institucije zahteva irok i promiljen
spoljnopolitiki nastup, kao i reavanje pojedinih unutranjih problema u skladu sa
meunarodnim obavezama i normama.
263
a) Saradnja sa bivim jugoslovenskim republikama,

sa drugim susedima i u regionu
Sutinska normalizacija odnosa sa dravama nastalim na prostoru bive Jugoslavije ne moe se odlagati bez dalekosenih negativnih posledica na razvoj i meunarodni poloaj Jugoslavije. U tom kontekstu poseban znaaj ima reavanje problema
koji su posledica rata i raspada bive zajednike drave, kao to su pitanje sukcesije
polazei od toga da su sve drave na tlu bive Jugoslavije njeni sukcesori/, obezbeenje pretpostavki i uslova za slobodan i bezbedan povratak izbeglica i prognanih lica,
regulisanje porodinih, imovinsko-pravnih i statusnih pitanja graana. Reavanje tih i
drugih pitanja oznaava pravi kraj rata i krize na prostoru bive Jugoslavije, a to je jedan od bitnih uslova za punopravno ukljuivanje nae zemlje u meunarodne odnose
i ukidanje tzv. spoljnog zida sankcija.
S obzirom na istorijske i druge okolnosti u vezi sa srpsko-hrvatskim odnosima i sloena sporna pitanja, normalizacija odnosa i razvoj saradnje Jugoslavije i Hrvatske ima
prvorazredan znaaj, kako sa stanovita bilateralnih interesa, tako i za obezbeenje mira
i stabilnosti u regionu, ukljuujui uspean tok mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini.
Dugoroni uzajamni interes Jugoslavije i Hrvatske je da se bez daljih odlaganja i iskljuivosti otvore perspektive za svestranu saradnju i slobodno kretanje ljudi i kapitala, reavanje problema izbeglica, punu obnovu komunikacija, ekonomskih i saobraajnih veza.
U politici Jugoslavije prema Bosni i Hercegovini posebno je znaajno dosledno
i celovito ispunjavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, a pre svega, da Jugoslavija
potuje njen teritorijalni integritet; pravo na razvoj specijalnih odnosa Republike Srpske i nae zemlje ni u kom sluaju ne bi smelo da vodi dezintegraciji i podeli Bosne i
Hercegovine. Jugoslavija i Bosna i Hercegovina /kao i Hrvatska/ su preuzele obaveze
da e sva bilateralna otvorena pitanja reavati u duhu mira i svestrane saradnje, to
ima znatno iri znaaj.
U odnosima sa Makedonijom jo su nedovoljno iskoriene velike mogunosti
unapreivanja privredne saradnje, komunikacija, kulturnih i drugih veza na osnovama
pune ravnopravnosti i uzajamne koristi. Obe zemlje su podjednako zainteresovane i za
razvoj ire regionalne saradnje koja doprinosi uvrivanju stabilnosti i jaanju bezbednosti u geopolitikom prostoru u kome se nalaze.
Ne postoje stvarni razlozi koji bi opravdali odlaganje uspostavljanja diplomatskih
odnosa sa Slovenijom. Jo otvoreno pitanje sukcesije nije spreilo normalizovanje odnosa ni sa drugim dravama - naslednicama SFRJ. Pri tome je Slovenija jedna od zemalja
iz blieg regionalnog okruenja sa kojim SR Jugoslavija nema drugih spornih pitanja.
Postoje svi realni uslovi i uzajamni interesi da se odnosi i saradnja Jugoslavije sa
pomenutim dravama znatno bre i svestranije razvijaju. Pri tome je naroito znaajno uspostavljanje pokidanih ekonomskih, saobraajnih i drugih veza. Tekoe koje
sada postoje rezultat su zaostalih shvatanja iz kojih su i proistekle konfrontacije, a ne
ozbiljnih objektivnih razlika.
Sa veinom starih suseda postoji duga tradicija u odnosima. Neophodno je,
meutim, da se saradnja sa njima prilagodi novim uslovima i potrebama savremenog
razvoja. Budui da su neka optereenja i ogranienja iz prolosti u velikoj meri prevaziena, u novo razdoblje se moe ui bez ranijih predrasuda. To se u punoj meri odnosi
na saradnju sa Maarskom, Rumunijom, Bugarskom, Albanijom, kao i sa daljim susedima - Grkom, Turskom, Italijom i Austrijom.
264
Povoljnu objektivnu okolnost za otvaranje nove faze u odnosima sa susedima

predstavlja to to vie nema blokovskih podela na irem prostoru Balkana i jugoistoka
Evrope, pa ni konfrontacija koje su iz toga proisticale. Istovremeno, najvei deo ovih
drava je u tranziciji, sa podudarnom tenjom da reenje za svoju nezavisnost, bezbednost i privredni uspon nau u tenjem povezivanju sa integracionim organizacijama i procesima u razvijenijem delu Evrope.
Nakon Dejtona, uklanjanja trgovinskih sankcija i normalizacije meudravnih
odnosa na tlu bive Jugoslavije, otvara se prostor za privrednu reintegraciju regiona,
ukljuujui i druge zemlje jugoistone Evrope koje su i same platile visoku cenu rata
u susedstvu.
Imajui u vidu visok nivo ekonomske meuzavisnosti u bivoj Jugoslaviji, u kojoj
je meurepublika trgovina bila daleko vanija od spoljne trgovine za sve lanice federacije, mogli bi oekivati da e stvaranje politikih i formalnih pretpostavki za normalizaciju ekonomskih tokova imati znaajne povoljne efekte na sve uesnike.
Sofijska deklaracija o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji na Balkanu, od 7.jula, 1996. ukazuje na ponovno artikulisanje regionalnih inicijativa za podsticanje saradnje. Time se izlazi u susret regionalnom pristupu Evropske
unije, kao generalnoj politici prema itavom regionu i amerikoj Inicijativi za saradnju
u jugoistonoj Evropi /SECI/. Regionalni pristup ostvarivae se zakljuivanjem ugovornih odnosa kako sa svakom od novonastalih drava, tako i na multilateralnom planu, ukljuujui posebne trgovinske, finansijske, investicione i druge sline aranmane. Ugovornim odnosima bi se stimulisala regionalna saradnja i njenim unapreenjem
uslovljavalo dalje pribliavanje Evropskoj uniji. Podsticalo bi se stvaranje regionalnih
infrastrukturnih i istraivakih mrea i projekata i njihovo povezivanje sa odgovarajuim evropskim projektima, kao i stvaranje trinih standarda koji bi se zasnivali na
ostvarenim evropskim tekovinama u tom domenu. Poseban znaaj imae politiki dijalog sa Evropskom unijom, koji bi trebalo da dovede do stvaranja regionalnog pakta
o stabilnosti i omogui povratak izbeglica i linu bezbednost graana.
Podsticanjem regionalne saradnje, Evropska unija i drugi evropski i meunarodni
akteri angaovani u reavanju jugoslovenske krize na najbolji nain pomau ostvarivanju autentinih interesa balkanskih naroda.
Otuda je na interes da se od poetka aktivno ukljuimo u zasnivanje novih oblika regionalne saradnje i da izgradimo jasan prilaz koji bi bio iznad nasleenih ili
novostvorenih politikih problema drava u regionu. Krupan znaaj ima nae uee u
saradnji podunavskih, mediteranskih, crnomorskih i centralnoevropskih zemalja.
b) Primena Dejtonskog sporazuma
Dejtonski sporazum o miru u Bosni i Hercegovini predstavlja prekretnicu u jugoslovenskoj krizi i ratu na tim prostorima. Njime je u osnovi odreen i usmeren tok
normalizacije stanja na itavom prostoru bive Jugoslavije, kao i razvoj meunarodnih
odnosa u ovom regionu, pre svega izmeu Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Jugoslavije.
Ove tri osnovne strane ugovornice preuzele su obaveze kako u odnosu na okonanje
rata i utemeljenje mira u Bosni i Hercegovini i njenu dravno-pravnu obnovu, tako
i u pogledu njihovih meusobnih odnosa, potovanja meunarodnopravnog poretka
UN, ukljuujui ljudska prava, zatim specijalne obaveze u pogledu otklanjanja bitnih
posledica rata i, konano, obaveze uspostavljanja vojnog balansa na niem nivou iz-
265
meu samih ovih drava, i ire, u ovom subregionu. Sistem dejtonskih obaveza sadri,
u stvari, sr bitnih uslova za meunarodno-politiku rehabilitaciju SR Jugoslavije i
njenu emancipaciju iz poloaja u koji je svojom ratnom opcijom dospela. Stoga, u strategiji povratka u svet, Jugoslavija mora da polazi od obaveza preuzetih Dejtonskim
sporazumom i neophodnosti njihovog punog i doslednog ispunjenja.
Pre svega, neophodno je da Jugoslavija jasno potvrdi i u praksi dokae vernost preuzetoj obavezi o ouvanju i obnovi dravno-pravne celovitosti Bosne i Hercegovine, da se
u punoj meri angauje na ostvarivanju tog cilja. U tome su sadrani i istinski interesi ove
zemlje, kao i svih naroda u Bosni i Hercegovini. Stabilnost na ovom prostoru uslovljena je
uspostavljanjem celovite, multietnike Bosne i Hercegovine. Omoguavanje i obezbeenje povratka izbeglica u njihov zaviaj je obaveza ije ostvarenje je od sutinskog znaaja
i trai puno i konkretno angaovanje svih strana ugovornica. Jugoslavija mora u tome da
prui svoj aktivan i pun doprinos, klonei se pokuaja da se povratnike reke usmeravaju,
umesto u zaviajna mesta, u druge krajeve u cilju dalje etnike homogenizacije.
Bez doslednog ispunjavanja obaveza saradnje sa Hakim tribunalom za ratne zloine poinjene na tlu bive Jugoslavije, Jugoslavija ne moe da rauna na svoj puni
povratak u meunarodnu zajednicu i njene institucije.
Kompleks obaveza iz Dejtonskog sporazuma obuhvata i domen ljudskih prava i
osnovnih sloboda /ukljuujui nacionalne manjine/, normalizaciju odnosa i saradnje sa
svim dravama nastalim na tlu bive Jugoslavije i udruivanje njihovih napora na stabilizaciji itavog prostora jugoistone Evrope merama za jaanje poverenja i bezbednosti
i kontrole naoruanja, saradnje na politikom, ekonomskom i svim drugim podrujima.
Prema tome, Dejtonski sporazum sadri bitne pretpostavke za spoljnopolitiku
akciju povratka Jugoslavije u meunarodnu zajednicu.
c) Gonjenje i kanjavanje ratnih zloinaca
Obaveza je svih drava, lanica meunarodne zajednice, saglasno imperativnim
pravilima meunarodnog prava, da gone i kanjavaju lica koja su izvrila teke povrede meunarodnog prava, a naroito rante zloine i zloine protiv ovenosti. Ta
je obaveza konsakrirana enevskim konvencijama o zatiti rtava rata /1949/, kao i
drugim meunarodnim konvencijama koje je Jugoslavija ratifikovala, pa je otuda ona
i uneta /Glava XVI Saveznog krivinog zakona/ u unutranji pravni poredak zemlje.
Polazei od pravne prirode pomenute opte meunarodne obaveze, a saglasno
svojim ovlaenjima iz gl. VII Povelje UN, Savet bezbednosti je osnovao Haki tribunal
i svojom odlukom obavezao sve drave da sarauju sa Tribunalom. Kako je sama odluka o osnivanju Tribunala doneta kao mera koja treba da obezbedi meunarodni mir
i bezbednost, sve su drave imperativno obavezane na pomenutu saradnju, a drave
koje bi takvu saradnju odbile mogle bi biti izloene prinudnim merama /sankcijama/
Saveta bezbednosti.
Pomenuta se obaveza, dakle, ni na koji nain, niti pod bilo kojom izgovorom, ne
moe izbei, niti postoji bilo kakav meunarodnopravni ili unutranjepravni osnov da
se ona ne izvri.
Potpuna i u dobroj veri saradnja s Hakim tribunalom, na koju se Jugoslavija
obavezala i Dejtonskim sporazumom je i najcelishodniji put da se odgovornost za ratne zloine i one protiv ovenosti vee za prave krivce, umesto da se stavlja na teret
celom narodu.
266
d) Ljudska prava
Ljudska prava u savremenim drutvima proimaju sve politike i pravne institucije. Potovanje individualnih sloboda predstavlja osnovu demokratskog sistema.
Samo kroz uvaavanje opteprihvaenih standarda ljudskih prava koja su sadrana u Povelji UN, Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka, normiranim u meunarodnim paktovima o pravima oveka, Zavrnom aktu iz Helsinkija, Pariskoj povelji
za novu Evropu, Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima, SR Jugoslavija se moe u
perspektivi ukljuiti u meunarodne politike, ekonomske, finansijske i druge institucije.
Ustavi SR Jugoslavije i Republike Srbije donekle prate meunarodnu regulativu
u oblasti ljudskih prava. Meutim, nepostojanje instrumenata zatite ljudskih prava
i stanje u toj oblasti ukazuju da predstoji dug put do uspostavljanja vladavine prava.
Masovno krenje ljudskih prava, posebno ratni zloini, koji su izvreni na teritoriji bive Jugoslavije, stavlaju Jugoslaviju pod lupu meunarodne javnosti, to dodatno
obavezuje dravu da i normativno i u praksi ljudska prava uzdigne na nivo meunarodnih opteusvojenih standarda. Stoga, neophodno je da budu preduzete zakonodavne i
druge mere koje e popuniti pravni vakuum u ovoj oblasti. To se, pre svega, odnosi na
sistemske zakone i uvoenje instrumenata za direktnu ustavnu zatitu ljudskih prava.
Institucija ombudsmana pomogla bi da se posebno u tom periodu prevazie nedostatak pravne drave i pravni vakuum koji postoji.
Kao prvi korak koji bi u ovoj situaciji mogao relativno bezbolno da se sprovede
jeste osnivanje Komisije za ljudska prava u Skuptini Jugoslavije i Republike Srbije.
Specijalni izvestilac za ljudska prava bi dao potrebni ozbiljni rang ovoj problematici koja je do sada bila potcenjivana, bez uvida u to koliki znaaj ima ova materija za
ukljuivanje Jugoslavije u meunarodnu zajednicu.
Pitanje izbeglica je ovog trenutka najvanije humanitarno, politiko, moralno i
pravno, ali eklatantno i politiko pitanje. U kontekstu u kakvom se Srbija sada nalazi,
ono je i spoljnopolitiko pitanje. Puno angaovanje u reavanju problema izbeglica
predstavlja za meunarodnu zajednicu vaan kriterijum o tome koliko je Srbija spremna da prihvati norme koje su utvrene Dejtonskim sporazumom.
U pitanju su sledee mere: puna i dosledna primena Dejtonskog sporazuma; zalaganje, preko meunarodnih faktora, za stvaranje svih uslova neophodnih za povratak izbeglica svojim kuama; stvaranje svih uslova za povratak svih izbeglih i prognanih graana nesrpske nacionalnosti, kao i Srba u SRJ, uz donoenje neophodnih
mera i zakona, kao npr. Zakona o amnestiji; stvaranje uslova za reintegraciju u SR
Jugoslaviju za one koji ne ele da se vrate svojim kuama; po pravilu /ili generalno/
izjednaavanje prava izbeglica sa pravima graana SR Jugoslavije; formiranje posebnog tela za pitanja izbeglica koje bi imalo kredibilitet za reavanje ovog tekog
pitanja.
e) Prava nacionalnih manjina
Ljudska prava i osnovne slobode se podjednako odnose na sve graane, bez obzira na njihovu nacionalnu i etniku pripadnost. Ali, u savremenom meunarodnom
poretku, na osnovu standarda usvojenih u OUN, Savetu Evrope i OEBS-u, posebno su
zatiena individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih i etnikih manjina.
Meunarodni standardi podrazumevaju, pre svega, pravo upotrebe maternjeg jezika
267
u javnoj komunikaciji, obrazovanje na maternjem jeziku i druge mere koje doprinose ouvanju nacionalnog i etnikog identiteta, razliite vidove i stepene autonomije,
posebno na podrujima gde pripadnici manjine predstavljaju veinsko stanovnitvo.
Kao multietnika zajednica, SR Jugoslavija i na osnovu obaveza koje e preuzeti ukljuivanjem u pomenute i druge meunarodne organizacije, kao i na osnovu
sopstvenog vaeeg zakonodavstva, a pre svega, afirmisanja svojih istinskih demokratskih stremljenja, mora da stvori realne uslove za ostvarivanje legitimnih prava
nacionalnih i etnikih manjina.
Dunost Jugoslavije je da se na bilateralnom i multilateralnom planu, kao i u
sferi neposrednih komunikacija, zalae za to da bude obezbejena puna meunarodnopravna zatita njenih manjina u susednim zemljama i da im se osiguraju to bolji
ekonomski i drugi uslovi za ouvanje nacionalnog identiteta. Ona, takoe, treba da
posveti punu panju zatiti prava i interesa svojih sugraana i sunarodnika koji ive i
rade u drugim dravama.
f) Problem Kosova
Istaknuto mesto meu uslovima za otvaranje puteva integracije SR Jugoslavije u
evropske i svetske institucije i tokove, a time i prevazilaenje spoljnjeg zida sankcija,
koje istiu svi kljuni faktori meunarodnih odnosa, ima iznalaenje demokratskog
reenja za status Kosova i poloaj veinskog albanskog stanovnitva u toj pokrajini. U
svetu postoji najira saglasnost da otvaranje sadrajnog dijaloga predstavnika vlasti
Srbije i SR Jugoslavije i legitimnih predstavnika kosovskih Albanaca, predstavlja neizbeni prvi korak u traenju reenja koje bi istovremeno i u punoj meri vodilo rauna
o poloaju i interesima Albanaca, kao i Srba i Crnogoraca i pripradnika drugih etnikih grupa na Kosovu. U isto vreme, od strane predstavnika najuticajnijih evropskih i
globalnih institucija izraava se spremnost da, ukoliko se o tome postigne potrebna
saglasnost involviranih strana, u tom procesu aktivno i konstruktivno uestvuju i prue svoj puni doprinos. Takav dijalog imae utoliko vie izgleda za uspeh ukoliko bude
manje optereen prethodno fiksiranim i nepopustljivim stavovima obeju strana u pregovorima, sa namerom prejudiciranja konanih reenja.
Pre nego to se, meutim, moe uopte pomiljati na otpoinjanje sutinskih
pregovora, neophodno je da vlasti u Srbiji i SR Jugoslaviji bez odlaganja zaponu sa
eliminisanjem sistema represije kojoj je na Kosovu ve deceniju izloena albanska nacionalna zajednica.
Sama kosovska drama privukla je veliku i kontinuiranu panju meunarodne javnosti, pa e stoga i pregovori, kada budu pokrenuti, biti izloeni budnoj panji meunarodnih faktora. To je dodatni razlog to se razgovorima mora prii sa svom ozbiljnou i spremnou za tolerantan dijalog i uzajamno uvaavanje uz gotovost da se
putem kompromisa trae obostrano prihvatljiva reenja.
Povratak stalne misije OEBS-a kojoj je uskraeno gostoprimstvo i saglasnost za
rad, bio bi znaajan korak u stvaranju povoljnije atmosfere, danas toliko optereene
traumatizacijom meuetnikih odnosa i potpunim odsustvom uzajamnog poverenja.
Za realnu projekciju mogueg sporazumnog reenja, stvoren je najiri konsenzus svih relevantnih meunarodnih inilaca da reenje kojem se tei bude u okvirima
SR Jugoslavije, kao i da ono mora sadrati najvie meunarodno usvojene standarde
ljudskih prava u svim oblastima ivota. Nijedan mogui oblik ureenja ne bi se smeo
268
unapred iskljuiti ukoliko se eli podrka i razumevanje meunarodne zajednice, koja

e tok srpsko-albanskog dijaloga posmatrati i kao vaan kriterijum stvarne demokratizacije u Srbiji i SR Jugoslaviji.
Da bi se doprinelo stabilnosti itavog regiona, ovako sporazumno reenje trebalo bi
da sadri i izraenu orijentaciju SR Jugoslavije na unapreivanje dobrih susedskih odnosa i obostrano korisne saradnje sa Albanijom. To bi bio oekivan i od strane meunarodne zajednice podran doprinos uvrivanju regionalne stabilnosti, bezbednosti i saradnje, to je, bez sumnje, u skladu sa interesima svih naroda koji ive na ovom prostoru.
IV SR JUGOSLAVIJA I MEUNARODNE ORGANIZACIJE
1. Organizacija Ujedinjenih nacija
Ma koliko izgledalo da presti Organizacije Ujedinjenih nacija opada usled nemogunosti sveobuhvatnog sprovoenja zadataka utvrenih u Povelji, uloga koju ona
treba da igra u razvoju meunarodnih odnosa ne sme se zanemariti. Bez obzira na
podreenost interesima sila koje imaju odluujuu re u Savetu bezbednosti, kao i sve
ee delovanje izvan njenih okvira, OUN je i u posthladnoratovskom periodu ono to
je uvek bila - nezamenljiv instrument za ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti,
kao i tribina za najiru saradnju drava.
S obzirom na sada ve gotovo potpunu univerzalnost OUN i iroke ingerencije
njenih organa i tela u sferi bezbednosti, politike, ekonomske, finansijske, kulturne i
druge saradnje, sve drave nastoje da to iri spektar svojih interesa i tenji ostvaruju
u njenim okvirima. U tom pogledu ni SR Jugoslavija, koja je usled poznatih okolnosti
pod suspenzijom u OUN, ne moe biti izuzetak. Zbog toga je ukljuivanje u OUN jedan od prioritetnih meunarodnih interesa SR Jugoslavije.
Kad je re o ukljuivanju SR Jugoslavije u Ujedinjene nacije, najznaajnije je to
to e svaka odluka, nezavisno od pravne procedure, zahtevati sutinsku procenu njene politike i ponaanja, kako bi se utvrdilo da li ona stvarno sprovodi svoje obaveze i
da li njeno deklarativno izjanjavanje dobija potvrdu u konkretnoj praksi. Polazie se
od procene da li se ostvaruju odluke Saveta bezbednosti i politika Generalne skuptine, obaveze iz Dejtonskog i Erdutskog sporazuma, vaee konvencije o zatiti ljudskih
prava i prava manjina, ta se deava sa Kosovom, kako se sprovodi saradnja sa Hakim
tribunalom, kako se i kojom brzinom reguliu odnosi sa novim dravama nastalim posle raspada SFRJ i razvija saradnja sa susedima na Balkanu, kako se prihvataju standardi vezani za delovanje institucija koje rade na evropskoj integraciji i dr.
to bre ukljuivanje u rad Ujedinjenih nacija predstavlja bitan preduslov za
uspeno uee SR Jugoslavije, u saglasnosti sa njenim nacionalnim interesima, u ivotu meunarodne zajednice. To je imperativ bez ijeg zadovoljenja ona nee moi da
ravnopravno sa ostalim zemljama, u skladu sa ciljevima i principima Povelje, na organizovanoj osnovi u Ujedinjenim nacijama i drugim meunarodnim organizacijama,
sarauje radi ouvanja meunarodnog mira i bezbednosti i ostvarenja drutveno-ekonomskog napretka.
2. Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi /OEBS/
KEBS je ve 1990. godine podvrgnut krupnim promenama: institucionalizovan je
i operacionalizovan, zapravo, na njegovim osnovama stvorena je sveevropska regio-
269
nalna organizacija OEBS, koja, sa svojom transatlantskom i azijsko-zakavkaskom dimenzijom /od Vankuvera do Vladivostoka/, obuhvata 55 drava lanica, a koja - na
osnovu odluka sastanaka na vrhu u Parizu 1990. Helsinkiju 1992. Budimpeti 1994. i
Lisabonu 1996. - ima irok dijapazon operativnih ingerencija u oblasti mira i bezbednosti /regulisanje kriza, mirno reavanje sporova, spreavanje i reavanje sukoba/, vojnih
aspekata /mere za jaanje poverenja i bezbednosti i kontrole naoruanja/, ljudskih
prava i osnovnih sloboda. Aktivnost Jugoslavije u ovoj organizaciji je pod suspenzijom
poev od Helsinkog samita 1992. te u celom tom procesu njene izgradnje Jugoslavija
nije uestvovala, ali je zato bila predmet primene vie mera intervencije KEBS-a u cilju
reavanja krize i sukoba do kojih je dolo nakon raspada SFRJ, kao i intervencije u vezi
s problemom nacionalnih manjina slanjem Misije dugog trajanja na Kosovo, u Sandak i Vojvodinu, a kojoj je SR Jugoslavija u leto 1993. otkazala gostoprimstvo i tako
prekinula jedinu preostalu vezu sa KEBS-om. Za razliku od tog perioda, KEBS/OEBS je
kasnije uspeno delovao u primeni odredaba Dejtonskog sporazuma /sporazum o kontroli naoruanja/, kao i prilikom upuivanja Gonzalesove misije u Jugoslaviju u vezi sa
politikom krizom izazvanom krivotvorenjem rezultata na lokalnim izborima u Srbiji.
Nema sumnje da OEBS, uz oslonac na Evropsku uniju, NATO i Kontakt grupu
/jednu vrstu nove verzije koncerta velikih sila/ igra vanu ulogu kako u meunarodnim
odnosima na evropskom prostoru, tako i u procesu demokratizacije i zatite ljudskih
prava u dravama lanicama. Stoga je od vitalnog znaaja za Jugoslaviju da aktivno
uestvuje u njegovom radu, pogotovu to su njime obuhvaene apsolutno sve zemlje
ovog regiona i to je za Jugoslaviju - kao i za vei broj drava lanica - to za sada jedina
regionalna organizacija u oblasti bezbednosti kojoj ona pripada.
Sve ovo nedvosmisleno govori o tome da je za SR Jugoslaviju veoma vano da se
oslobodi suspenzije i aktivno ukljui u rad OEBS-a. Meutim, realno gledajui, to nee
biti lako da se ostvari. Moe se ak desiti da to bude tei posao nego regulisanje lanstva SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, jer u Savetu bezbednosti veto ima samo 5
njegovih stalnih lanova, a u OEBS-u svih 55 drava lanica, meu kojima ima i onih
koje bi odluku o ukidanju suspenzije mogle da uslove nekim dosta tekim zahtevima. Iz
tih razloga Jugoslavija bi morala, bez odlaganja, da preduzme mere koje bi kod drava
lanica, naroito onih najuticajnijih, delovale podsticajno u prilog ukidanja suspenzije. To bi moglo podrazumevati: prihvatanje zahteva OEBS-a za povratak Misije dugog
trajanja za Kosovo, Sandak i Vojvodinu; pozitivni odgovor na ponudu OEBS-a da prui
odgovarajuu pomo u procesu demokratizacije ove zemlje /izborni zakoni, sredstva
masovnog informisanja, itd./, kao to je to jedan broj drava u tranziciji ve uinio; dosledna primena sporazuma o kontroli naoruanja, zakljuenog izmedju SR Jugoslavije,
Republike Hrvatske i Republike Bosne i Hercegovine pod okriljem OEBS-a u Firenci juna
1996, u sklopu implementacije Dejtonskog sporazuma; striktno ispunjavanje obaveze iz
Dejtonskog sporazuma, ukljuujui one koje se tiu normalizacije odnosa sa novonastalim dravama na prostoru bive Jugoslavije; aktivno i konkretno angaovanje u realizaciji amerike inicijative za saradnju drava jugoistone Evrope, koja e se ostvarivati kao
subregionalni poduhvat pod okriljem OEBS-a, im nam bude omoguen pristup.
I pored sveg znaaja koji OEBS ima za stanje i razvoj meunarodnih odnosa u
Evropi, posebno na planu bezbednosti, mora se u svemu tome realistiki sagledati i
uvaiti uloga NATO-a i Evropske unije, koji u veoma velikoj meri utiu na celokupan
razvoj situacije u Evropi, ukljuujui i delovanje OEBS.
270
3. NATO
NATO je praktino prvi reagovao na dramatine promene na istoku Evrope i ve
na svom samitu juna 1990. godine postavio polazne osnove svoje nove politike strategije i institucionalnog prilagoavanja. Na tom njegovom znaajnom, tada zapoetom razvojnom putu, najmarkantnije take predstavljaju odluke sastanaka na vrhu u
Rimu novembra 1991. /o novom stratekom konceptu NATO-a, koji je definisan kao
sveobuhvatan, tako da sadrinski, pored vojnih, obuhvata i politike, ekonomske, socijalne i humanitarne aspekte, a prostorno je delokrug NATO-a proiren i na opasnosti po mir i bezbednost u Evropi ija su arita izvan granica njegovog geopolitikog
podruja/ i odluke samita u Briselu januara 1994. /o programu Partnerstvo za mir i o
proirenju NATO-a na istok Evrope/.
NATO je svoj novi strateki koncept u praksi afirmisao svojim znaajnim ueem u implementaciji Dejtonskog sporazuma, a njegova ekspanzija se za sada preliminarno ostvaruje kroz Partnerstvo za mir, kojim su obuhvaene 43 drave lanice
OEBS-a, odnosno od evropskih zemalja sve osim Hrvatske, Bosne i Hercegovine i
Jugoslavije. Uz to treba istai iroko izraeni interes evropskih drava za prijem u
lanstvo NATO-a.
U takvim uslovima Jugoslavija mora da do kraja sagleda sve implikacije razrastanja NATO-a i njegove sve aktivnije uloge irom Evrope. Ona bi, pre svega, morala da
izgradi stav o Partnerstvu za mir, kao i o jo kontroverznoj tendenciji irenja NATO-a
na istok.
U vezi s programom Partnerstvo za mir, mora se poi od toga da Jugoslavija ne
moe da ostane usamljena na celom evropskom prostoru, izvan de facto sveevropskog
sistema vojnobezbednosne saradnje u okviru tog programa, koji predstavlja specifian
oblik kooperativnog povezivanja sa NATO-om na bilateralnoj osnovi.
Nepridruivanje bi znailo jedan vid samoizolacije i dovoenje sebe u neravnopravan, slabiji poloaj, naroito u odnosu na svoje susede. Meutim, jedan deo stratekih ciljeva kroz Partnerstvo za mir NATO-a zadovoljava kroz prisustvo u reavanju
krize na irem jugoslovenskom prostoru. Tome valja dodati da jo uvek postoje ozbiljni
razlozi zbog kojih vodee zemlje NATO-a ne smatraju da su sazreli uslovi da se o Partnerstvu za mir razgovara i sa SRJ. To daje relativnu taktiku prednost, jer e do tih
razgovora doi kasnije, kada se, na osnovu prakse, sagledaju dublje svi aspekti ovog
irokog poduhvata.
S obzirom na odsustvo komunikacije sa NATO-om, a imajui u vidu njegovu sve
aktivniju ulogu u evropskim poslovima, valjalo bi inicirati odreene preliminarne kontakte.
4. Savet Evrope
Savet Evrope postao je jedna od temeljnih institucija evropskog poretka i danas
se u njegovom lanstvu nalazi 40 evropskih zemalja. Ostajanje Jugoslavije izvan ove
organizacije ne samo to bi negiralo njenu evropsku opciju, ve bi je osudilo na stanje
izolacije u evropskom i uem balkanskom prostoru.
Vrata za ulazak u lanstvo Saveta Evrope otvorena su, meutim, samo dravama
koje nedvosmisleno ispoljavaju i sprovode u delo opredeljenje za poredak zasnovan
na vladavini prava, na punom potovanju i efikasnoj zatiti osnovnih ljudskih prava i
osnovnih sloboda i na otvorenoj trinoj privredi. Osim toga, od drava koje se kan-
271
diduju za punopravnog lana oekuje se da pristupe nekim znaajnijim konvencijama

usvojenim pod okriljem Saveta Evrope /iz oblasti ljudskih prava, zatite nacionalnih
manjina, krivinog prava, obrazovanja, kulture, itd./ pre prijema u lanstvo.
Imajui to u vidu, Jugoslavija bi morala ubrzano da vri unutranja prilagoavanja radi ulaska u Savet Evrope, to olakava kasniji pristup drugim evropskim organizacijama. To konkrektno podrazumeva usaglaavanje pravnog sistema Jugoslavije sa
principima, normama i standardima prihvaenim u okviru Saveta Evrope i efikasnost u
ostvarivanju takvog pravnog poretka, zatim, uzajamno priznavanje drava nastalih na
prostoru bive Jugoslavije koje su, sa izuzetkom BiH, ve postale lanice Saveta Evrope; uporedo s time, aktivno uee Jugoslavije u sprovoenju Dejtonskog sporazuma i
uspostavljanju stabilnog mira na ovim prostorima.
5. Evropska unija
SFRJ je bila pionir meu zemljama socijalistike orijentacije u razvoju saradnje
sa tadanjom Evropskom ekonomskom zajednicom, kasnije Evropskom unijom. Uoi
raspada, SFRJ je, kao jedan od znaajnijih ekonomskih partnera Evropske unije, bila
na pragu pregovora o sporazumu o asocijaciji. Neposredno uoi ratnih sukoba EU je
izrazila spremnost za dodelu visokih kredita i pomoi.
Due zaostajanje u saradnji sa Evropskom unijom ve se drastino odrazilo
na opti politiki i ekonomski poloaj zemlje. Meutim, ostaje na sutinski interes - prilagoavanje, funkcionalno i institucionalno povezivanje sa Unijom. To je
jedan od bitnih preduslova da se sprei dalje zaostajanje i ostvari pristup kapitalu,
tehnologiji, znanjima i razvijenom tritu, kao i da se pobolja meunarodni status
zemlje.
Nova uloga Evropske unije u Evropi i svetu odredila je i njenu spoljnopolitiku
strategiju prema susedima i evropskim dravama. Od ovih drava se zahteva sposobnost za saradnju, odnosno, partnerski odnos koji Evropska unija nudi u ulozi jaeg
partnera. Sposobnost partnera se ogleda u kompatibilnosti sistema u celini i dokazanoj sposobnosti za meunarodnu ekonomsku integraciju, oitovanoj u institucionalizovanoj saradnji sa najbliim susedima u regionu.
Jugoslavija deklarativno nije ni tokom jugoslovenske krize odustala od svoje
evropske orijentacije. Meutim, kriza je udaljava od tokova integracije i Jugoslavija
ponovo ostaje u poloaju sui generis prema Evropskoj uniji i evropskim organizacijama.
Evropska unija je propisala konkretne uslove za saradnju. Prvo, kompatibilan
partner treba da ima demokratsko parlamentarno ureenje, trinu ekonomiju i pravnu dravu. Drugo, da bi pristupio potpunom unutranjem tritu Evropske unije, mora
potovati uslove date u tzv.Beloj knjizi. Tree, mora se dokazati sposobnost za integraciju. Prvi uslov proverava Savet Evrope, a druga dva uslova Evropska unija.
To praktino znai da bi Jugoslavija morala da: prvo, izgradi sve institucije demokratskog sistema, trine ekonomije i pravne drave; drugo, da izvri sva prilagoavanja od drave do lokalne samouprave i preduzea prema Beloj knjizi i da utvrdi
dugoronu strategiju drutva; tree, da radi na unutranjem meuregijskom povezivanju i razvoju; etvrto, da ostvari spoljno-ekonomsko i spoljno-politiko otvaranje;
eto, da se ukljui u regionalnu saradnju koja je budunost regiona prema pristupu
Evropske unije.
272
Najzad, odnosi i saradnja sa Evropskom unijom ne mogu se vie svoditi samo na

ekonomsku oblast koja je nesumnjivo od prvorazrednog znaaja, ve se mora u punoj
meri uvaiti i njena uloga jednog od kljunih faktora evropske politike, kao i perspektivno sve vea uloga i na vojno - bezbednosnom planu. Stoga se u prilazu normalizaciji
i unapreenju odnosa i saradnje sa Evropskom unijom mora poi od njene celovite
uloge u svim aspektima unutar - evropskih odnosa.
6. Pokret nesvrstanih zemalja
Politiki prostor i uloga koju je pokret nesvrstanih zemalja, kao globalan faktor
u meunarodnim odnosima, imao u vreme bipolarizma, znatno je smanjen. Pokret
nesvrstanih zemalja sada preteno deluje u okvirima treeg sveta, dajui prioritet
ekonomskim problemima i politikim preokupacijama zemalja Azije, Afrike i Latinske
Amerike.
U novim meunarodnim prilikama, SR Jugoslavija e svoje egzistencijalne politike i ekonomske interese, kao i pretpostavke svoje bezbednosti, ostvarivati prvenstveno u evropskom prostoru. Meutim, evidentan je interes SR Jugoslavije da razvija
i veze, posebno ekonomske, sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Dalja saradnja Jugoslavije sa pokretom nesvrstanih zemalja e, postavljena pragmatino, zavisiti od realne uloge pokreta u meunarodnim odnosima i od stvarnih
mogunosti da u njegovim okvirima ostvaruje svoje vane interese. Status punopravnog uesnika, ukoliko ne bude protivurean obavezama preuzetim u institucijama koje deluju u evropskom prostoru ili, u suprotnom, status posmatraa, bili bi primereni
tom cilju.
7. Saradnja sa meunarodnim ekonomskim i finansijskim
institucijama i organizacijama
Radikalne reforme politikog i ekonomskog sistema, zasnovane na demokratizaciji i trinom privreivanju, otvorie puteve vraanja Jugoslavije u svet i regulisanja
odnosa sa meunarodnim organizacijama iz kojih smo suspendovani ili nam je prestalo lanstvo. U tom pogledu, Meunarodni monetarni fornd /MMF/, Svetska banka
/SB/ i Svetska trgovinska organizacija /STO/ imaju za nas najvei znaaj, s obzirom na
njihovu ulogu u funkcionisanju svetske privrede i meunarodnih ekonomskih odnosa.
Uee Jugoslavije u ovim organizacijama motivisano je kako potrebom obezbedjivanja inostranih finansijskih sredstava i ravnopravnog uea u svetskoj razmeni,
tako i neophodnou njenog aktivnog ukljuivanja u savremene ekonomske, finansijske, trgovinske, tehnoloke i integracione tokove u svetu i proces globalizacije svetske
privrede.
Tekoe koje je vlast imala u pregovorima sa meunarodnim finansijskim institucijama nisu proisticale iz nastojanja da se zatite neki interesi Jugoslavije, ve iz
poloaja u koji je dovedena u meunarodnoj zajednici i otpora uspostavljanju trine
ekonomije i sprovoenju privatizacije, oslobaanju privrede od tutorstva drave.
Da bi se uee Jugoslavije u meunarodnim finansijskim i trgovinskim institucijama to pre ostvarilo, stabilizovalo i poelo da daje materijalne efekte, treba hitno
prii izradi jednog programa privrednih reformi. Poto e realizacija takvog programa, putem usvajanja zakonskih i drugih propisa i mera, zahtevati dosta vremena bilo
bi korisno da se njegova sutina i glavne odrednice usvoje u formi jedne Deklaracije
273
u Saveznoj skuptini Jugoslavije, a svi relevantni dravni organi i tela obaveu da je

energino i konsekvetno sprovode. Verujemo da bi ovakva jedna inicijativa doprinela
jaanju poverenja meunarodnih finansijskih institucija u nau politiku i namere i, to
je njen cilj, ubrzala priliv inostranih finansijskih sredstava u nau iscrpljenu privredu.
to se tie odluka guvernera MMF /donetih decembra, 1992. godine/ o modalitetima regulisanja naeg lanstva, nema nikakvih tekoa da se one sa nae strane
realizuju. Neoprostiva je bila upornost u odbijanju ovih modaliteta.
Forum za meunarodne odnose smatra da Program radikalnih ekonomskih reformi, koji je grupa ekonomskih strunjaka nedavno objavila, sadri potpuniju i realnu analizu naih odnosa sa meunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama,
kao i puteva za prevazilaenje tog problema.
V ODNOSI SA VELIKIM SILAMA I DRUGIM DRAVAMA
1 Odnosi sa SAD i vodeim zapadnoevropskim zemljama
Odnosi sa SAD, kao jedinom postojeom globalnom supersilom, zasluuju najveu panju. Pored nesumnjivog presudnog uticaja koji imaju na pristup Jugoslavije meunarodnim poltikim i ekonomskim institucijama, SAD sve vie uvruju svoj
poloaj u Evropi, u kojoj naa zemlja ostvaruje svoje egzistencijalne interese. SAD su
poseban uticaj poslednjih godina ostvarile u zemljama biveg istonog bloka, i, to
je za nau zemlju najznaajnije, na Balkanu, kako diplomatskim uticajem, tako i vojnim prisustvom, samostalno ili u okviru NATO. Dejtonski sporazum i angaman oko
istone Slavonije obezbedjuju SAD dugoroniju ulogu na prostorima BiH, Hrvatske i
Srbije, a najnovija Inicijativa za saradnju zemalja Jugoistone Evrope /SECI/ ini taj
angaman jo irim i ambicioznijim.
Zbog toga nai odnosi sa SAD treba da predstavljaju prioritet u spoljnopolitikom angazovanju Jugoslavije, jer od stepena ostvarenog poverenja i karaktera kontakata i saradnje zavise i mnogi drugi njeni interesi od prvorazrednog znaaja.
Pri tome, treba raunati da emo, kao mala zemlja, u odnosima sa Sjedinjenim
amerikim dravama, i ne samo sa njima, biti u poloaju meusobne asimetrine zavisnosti, posebno zbog naeg tekog politikog i ekonomskog stanja. Prihvatajui tu
injenicu, moramo odrediti relativno jasnu meru ouvanja realne nezavisnosti, podrazumevajui pod tim savremeni razvoj shvatanja suverenosti u meunarodnim odnosima, shvatanja koje uvaava naraslu meuzavisnost s jedne, i dobrovoljno prihvaene
standarde ponaanja na unutranjem i meunarodnom planu, s druge strane. Sreivanje odnosa sa SAD je teak, delikatan i izvanredno vaan problem, ali i nezaobilazna
potreba zemlje.
Nai realni i dugoroni interesi za saradnju sa vodeim i drugim zemljama Zapadne Evrope proistiu iz geografske bliskosti, iz okolnosti da pomenute zemlje imaju
ogroman uticaj na meunarodne institucije i organizacije, da su nai tradicionalni i
vodei partneri u saradnji, da pristup kapitalu i novoj tehnologiji vodi upravo kroz
saradnju sa ovim zemljama, da u njima imamo znatan broj graana i dobara koji zahtevaju zatitu matine drave.
Ostvarivanje ovog naeg interesa za saradnju sa zemljama Zapadne Evrope u
najveem stepenu e zavisiti od sadraja i dometa dubokih demokratskih procesa u
zemlji i konkretnog reavanja problema koje taj proces iziskuje. Nema mesta zabludi
274
da se neto moe postii taktiziranjem u odnosu na izvesne razlike u stavovima i interesima zapadnoevropskih zemalja i selektiranju onih za koje se neosnovano veruje da
mogu i ele voditi drugaiju politiku od usaglaene evropske politike.
Posmatrajui u celini nae odnose sa zemljama Zapadne Evrope, treba imati u
vidu i promene koje su u tom krugu nastale.
a) Ujedinjena Nemaka, sa najsnanijom ekonomijom u Evropi i jedna od najuticajnijih drava u Evropskoj uniji i drugim evropskim i evroatlantskim organizacijama,
ne samo po prirodi stvari, ve i sa stanovita vitalnih interesa Jugoslavije, mora da
bude u samom sreditu njenih spoljnopolitikih preokupacija. Istorijske i druge veze
i interesi, njihovo iroko angaovanje u reavanju krize na tlu bive Jugoslavije, kao
svedoanstvo poveanog interesovanja za ovaj prostor, znaaj koji imaju u politikim,
ekonomskim, kulturnim kretanjima u Evropi, ine Veliku Britaniju i Francusku nezaobilaznim partnerima Jugoslavije na evropskom kontinentu.
b) Ne zanemarujui vanost saradnje Jugoslavije sa drugim evropskim dravama, partnerima u bulateralnim odnosima i multilateralnim procesima, neophodno je,
posebno, istai znaaj odnosa sa zemljama, tradicionalno prisutnim na Balkanu, koje
posle najnovijih promena u njegovoj politikoj konfiguraciji, pokazuju obnovljeno interesovanje za odnose i zbivanja u ovom prostoru, kao to su Italija, Austrija ili Turska.
2. Rusija, drave biveg SSSR i Centralna i Istona Evropa
Dananja Rusija ima u velikoj meri izmenjenu globalnu geostrateku ulogu, a
problemi unutranje transformacije odluujue odreuju obim i mogunosti njenog
meunarodnog angaovanja. Stoga je i uticaj Rusije na Balkanu danas znatno vie u
zavisnosti od njenih objektivnih mogunosti nego to je bilo u prolosti.
U takvim okolnostima Jugoslavija e razvijati odnose sa Rusijom, sa kojom je povezuju mnogi istorijski i civilizacijski interesi, na bazi realnih interesa i bez optereenja
karakteristinih za raniji period. Pri tome, ne treba smetnuti s uma da, iako objektivno
nije vie supersila u smislu u kojem je bio SSSR, Rusija jeste jedan od kljunih faktora
meunarodne politike zbog svojih vojnih, ekonomskih i drugih potencijala.
U sferi ekonomskih odnosa Jugoslavija mora biti svesna da nee vie imati onu
specifinu, za nju vrlo povoljnu ulogu, koju je imala u odnosima sa bivim SSSR-om.
Na ovom prostoru su se sada pojavili novi i snaniji partneri, dok se u meuvremenu smanjila ekonomska mo same Jugoslavije. Ipak, postoje mogunosti nastavljanja
obostrano korisnih ekonomskih veza, posebno u pojedinim regionima Rusije, to prvenstveno zavisi od ekonomskog oporavka same Jugoslavije.
Nov element u spoljnoj politici Jugoslavije predstavljaju odnosi sa bivim sovjetskim republikama. U politikom smislu ovde postoji znatan stepen kompatibilnosti,
jer se radi o zemljama koje prolaze sloen proces unutranje transformacije. U ekonomskoj sferi postoje solidne osnove iz biveg SSSR-a koje mogu biti iskoriene. Posebnu teinu imaju politiki i ekonomski odnosi sa Ukrajinom, ija e meunarodna
uloga i uticaj rasti.
Odnosi sa zemljama Centralne i Istone Evrope, bivim lanicama istonog bloka,
koje se, kao i Juguslavija, nalaze u tranziciji, ali su, za razliku od nje, sve blie Evropi,
premda su pole sa niih startnih pozicija, posebno su znaajni iz sledeih razloga:
zbog istorijskih veza, velike podudarnosti interesa u sadanjem evropskom poretku,
kao i irokih mogunosti za saradnju u ekonomskoj, kulturnoj i drugim sferama.
275
VI KREIRANJE I OSTVARIVANJE SPOLJNE POLITIKE

Uspena spoljna politika svake demokratske zemlje zahteva da budu zadovoljena
tri uslova: javnost spoljne politike, striktne nadlenosti u domenu odluivanja o njoj,
i kvalifikovana diplomatija.
Javnost spoljne politike treba da omogui najire kritiko i kvalifikovano razmatranje spoljnopolitikih interesa, poteza i namera zemlje /stranke, naune sredine,
mediji, drugi oblici izraavanja javnog mnjenja, interesne grupe, pojedinci/. To je najefikasniji put da se na najiroj osnovi kristalie odnos drutva prema osnovnim spoljnopolitikim pitanjima i da tako sazrevaju kreativni doprinosi graenju spoljnopolitikih prioriteta i prilaza. Javnost spoljne politike u demokratskom drutvu ne moe
biti zamenjena odluivanjem u uskom zatvorenom krugu, ili od strane privilegovanih
pojedinaca, ma koliko oni bili ili verovali da su kvalifikovani.
Od posebnog je znaaja da se ustavom precizira nadlenost parlamenta za utvrdjivanje osnovnih smernica spoljne politike i stavova koji zadiru u kljune dugorone
interese zemlje, kao i nadlenost i odgovornost vlade za sprovoenje spoljne politike
u okviru usvojenih smernica.
Resor spoljnih poslova bi morao biti centralni vladin organ za sprovoenje spoljne politike i za koordinaciju meunarodnih aktivnosti drugih resora. Da bi u tome
bio uspean i dovoljno operativan, resor inostranih poslova bi morao imati dovoljnu
samostalnost za profesionalni izbor oblika sposljnopolitikog delovanja i neophodnu
zatienost od vanustavnih pokuaja uticanja sa strane. Uporedo sa time, resor inostranih poslova bi morao da neguje u svojoj sredini atmosferu slobodnog formiranja i
iznoenja profesionalnih stavova, i da poseduje punu slobodu da te stavove zastupa i
da se kompetentno zalae za njih. To je preduslov neophodne kreativnosti.
Diplomatija nae zemlje se, zbog njenog tekog meunarodnog poloaja, ali i
zbog izmenjenih prilika /pluralizam/ nalazi u sasvim novoj situaciji i pred novim zahtevima.
Pre svega, neophodan je vrhunski profesionalizam diplomatije koji bi je uinio
sposobnom da, kao aparat itavog drutva, odgovori krajnje sloenim zadacima u
znatno izmenjenom sklopu meunarodnih odnosa.
Razumljiva je potreba da se kadrovi za diplomatiju formiraju iz razliitih sredina, to moe samo da obogati kreativni deo njihove aktivnosti. Meutim, neophodno je da diplomatija bude van stranakog angaovanja u bilo kom obliku, i da se
diplomate ponaaju kao zastupnici interesa drave u celini, federalnih jedinica i svih
graana u njoj.
Stavljajui ovaj dokument na uvid i raspolaganje javnosti, Forum za meunarodne odnose smatra da dalji dogaaji mogu, sasvim razumljivo, relativizovati pojedina
gledita i zahtevati njihovu analizu u izmenjenom kontekstu. Istovremeno, svaki i svaiji stav u pogledu vitalnih interesa zemlje mora biti izloen permanentnom razmatranju i sudu javnosti, pre svega kompetentnih linosti i institucija. To je deo i izraz
demokratskog formiranja spoljne politike i politike uopte. Ovim Forum eli da prui
svoj doprinos tom neophodnom procesu.
/Jugoslavija i meunarodna zajednica - predlog platforme za alternativnu spoljnu
politiku, Forum za meunarodne odnose, Beograd, 1997, s. 1- 23./
276
40. IZLAGANJE MOMIRA BULATOVIA, PREDSEDNIKA SAVEZNE

VLADE, U SAVEZNOJ SKUPTINI POVODOM DONOENJA ODLUKE
O PRISTUPANJU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
SAVEZU RUSIJE I BELORUSIJE, BEOGRAD, 12. APRIL 1999.38
Potovana gospodo predsjednici vijea Savezne skuptine,
uvaene dame i gospodo savezni poslanici,
Ovo zasjedanje oba vijea Savezne skuptine odrava se u vremenu kad se naa
zemlja, dvadeseti dan nalazi u ratu.
NATO, SAD i neke evropske zemlje izvrile su agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju na koju su narod i graani, na elu sa Vojskom Jugoslavije uspjeno i junaki
odgovorili.
Savezna skuptina potvrdila je 5. oktobra, 1998. godine stavove da se Savezna
Republika Jugoslavija nikada nee odrei nijednog dijela svoje teritorije i svojih vitalnih, dravnih i nacionalnih interesa. To je izraz potovanja narodne volje i odredaba
ustava Savezne Republike Jugoslavije i republika lanica.
Kada je postalo izvjesno da e otpoeti agresija, Savezna vlada je shodno ustavnim ovlatenjima i zakljucima Savezne skuptine od 5. oktobra, 1998. godine, donijela 23. marta, 1999. godine Odluku o proglaenju neposredne ratne opasnosti.
Nakon izvrene agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju, na suverenu i nezavisnu zemlju, jednu od osnivaa Ujedinjenih nacija, Pokreta nesvrstanih zemalja, lanu
OEBS-a i drugih meunarodnih organizacija, 24. marta, 1999. godine Savezna vlada
donela je Odluku o proglaenju ratnog stanja.
U ovoj neuvenoj agresiji SR Jugoslavija nije ostala sama. Dobila je principijelnu
podrku vlada i naroda istorijski i tradicionalno bliskih zemalja. To potvruje i posjeta
predsjednika Vlade Ruske Federacije Jevgenija Primakova predsjedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloeviu. I u ovom susretu potvreno je nae trajno opredjeljenje za
politiko rjeenje svih pitanja, a posebno problema na Kosovu i Metohiji. Agresorske
zemlje, meutim, odbile su ovu mirovnu zajedniku jugoslovensko-rusku inicijativu,
opredjeljujui se za nastavak i eskalaciju agresije pod izgovorom spreavanja humanitarne katastrofe koju su same proizvele.
Narod Srbije i Crne Gore u ovom besprizornom ratu jeste moralni pobjednik zato
to brani svoju zemlju, slobodu, ast, dostojanstvo, duh predaka i budunost potomaka. Jugoslavija danas brani meunarodno pravo i meunarodni poredak. To je mogue
zato to je u narodu postignuto ogromno jedinstvo. Primjeri izdajnikog ponaanja su
usamljeni i ve su zadobili prezir i osudu.
Meunarodna zajednica se danas nalazi na istorijskoj raskrsnici iz koje e izai ili
putem izgradnje meunarodnog poretka koji e uvaavati princip ravnopravnosti suverenih, nezavisnih zemalja, ili poretka subordinacije i hegemonije. U pitanju je izbor
izmeu principa prava ili odmjeravanja grube vojnike sile.
Brutalna agresija SAD i NATO kao amerikog instrumenta, na Jugoslaviju je, u
sutini, pokuaj realizacije cilja SAD da se cijelom svijetu nametnu kao jedina sila i
38
Momir Bulatovi /1956./, bio je predsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije /1998-2000./
277
neprikosnoveni arbitar. Agresija na nau zemlju oznaava prevrat u meunarodnim

odnosima. Ugroene su osnove na kojima se decenijama grade meunarodni odnosi i
saradnja. Agresorske bombe nijesu pale samo na teritoriju SR Jugoslavije. One su pale
i na Povelju UN, na Helsinki finalni akt i na sve ratifikovane meunarodne konvencije
i sporazume.
Agresijom na Jugoslaviju eli se izmeu ostalog ustolienje NATO-a iznad Savjeta bezbjednosti UN, a SAD iznad svih i iznad svega. To je pogubno i za svijet i za SAD.
SR Jugoslavija se brani, nikoga ne ugroava niti napada.
Svjetska politika scena poslije 24. marta ove godine ne moe biti ista kao prije
njega, kao to nije bila ni poslije napada nacistike Njemake na Sudete uoi Drugog
svjetskog rata.
NATO, SAD i njihovi sateliti mislili su da e se Jugoslavija predati i da e ostati
sama. Niti se predala, niti je sama. Zlikovake krstaree rakete nijesu poruile istorijske temelje bratstva, prijateljstva i solidarnosti naroda Jugoslavije, Rusije i Belorusije.
Potovani poslanici,
Pristupanje Savezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije ima istorijski znaaj. Slovenski narodi oduvjek su se, u svojoj dugoj i bogatoj istoriji, borili
za pravedne ciljeve mira, nezavisnosti, ravnopravnosti i jednakih uslova razvoja za
sve narode i drave Evrope i svijeta. Borili su se protiv mranjatva i svakojakih zavojevaa. I uvjek pobjeivali. U takvim uzvienim istorijskim i civilizacijskim ciljevima
Jugoslavija,
Rusija i Belorusija su prednjaile i doprinosom i rtvama bez presedana. I danas
na raskru vjekova, nae zemlje i nai narodi su svjesni takve svoje uloge i nee dozvoliti da, pred naletima novih mranih sila i ideja, iznevjere ni svoju istoriju ni svoje
ogromne rtve.
Ovim savezom stvaraju se uslovi da narodi Rusije, Belorusije i Jugoslavije udrue
svoje snage i da i danas, na novoj civilizacijskoj prekretnici zatite svoje vitalne dravne i nacionalne interese i jo jednom daju svoj nezamjenljivi doprinos pravednim
ciljevima za mir i saradnju u Evropi i u svijetu. Pristupanje Jugoslavije Savezu Rusije
i Belorusije omoguie bri ekonomski, kulturni i opti razvoj naih zemalja i naroda.
Taj savez imae poseban znaaj na planu borbe za mir i bezbjednost u Evropi.
Bliska saradnja naih zemalja ima za sobom bogatu istoriju i velike rezultate. U
novije vrijeme, izraavajui volju naih naroda Savezna skuptina SR Jugoslavije pristupila je parlamentarnom savezu Rusije i Belorusije kao posmatra. To je oznailo
novi kvalitet u naim ukupnim odnosima i obavezalo i vlade naih zemalja da nastave
tim putem. Otuda pristupanje Savezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije predstavlja prirodni izraz, kako istorijskih tenji naih naroda za povezivanjem i
boljom zatitom njihovih nacionalnih i zajednikih interesa, tako i osjeanje obaveze
da daju jo vei doprinos miru, stabilnosti i napretku u Evropi i svijetu. Uklanjanjem
carinskih, administrativnih svih drugih vjetakih prepreka slobodnom kretanju ljudi,
roba, naunih, tehnolokih, kulturnih i drugih vrijednosti, to je prirodni izraz Saveza,
stvaraju se uslovi za puno aktiviranje ogromnih kreativnih ljudskih potencijala naih zemalja, a time i za njihov daleko bri, svestrani napredak i adekvatno mjesto na
evropskom i meunarodnom planu uopte.
278
Imajui u vidu globalna kretanja u svijetu i Evropi, kao i potrebu potpunije zatite
pojedinanih interesa svake zemlje lanice, kao i zajednikih interesa Saveza, danas
i u budunosti - Savezna vlada predlae Saveznoj skuptini da donese Odluku o pristupanjuSavezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije i otvori perspektivu
stabilnog i dinaminog razvoja naih zemalja i naroda uz potpuniju zatitu zajednikih interesa.
41. EKSPOZE GORANA SVILANOVIA, SAVEZNOG MINISTRA ZA

INOSTRANE POSLOVE, U SAVEZNOJ SKUPTINI S. R. JUGOSLAVIJE,
BEOGRAD, 24. OKTOBAR 2001.39
Za nepunih godinu dana, koliko je proteklo od saveznih izbora i formiranja ovog
sastava Skuptine SRJ, u naoj zemlji dolo je do veoma znaajnih promena. Nije se
radilo samo o izbornoj smeni vlasti, ve o poetku dugog i tekog procesa promene
samih osnova politikog i ekonomskog sistema u zemlji, za ta su nai graani pokazali svoje vrsto opredeljenje na izborima. Jedan od osnovnih i presudnih uslova
zapoinjanja i sprovoenja ovakvih promena bila je izmena meunarodnog poloaja
nae zemlje, odnosno izlazak iz meunarodne izolacije i voenje spoljne politike koja
bi stvorila to povoljnije uslove za reavanje izuzetno sloenih unutranjih politikih,
ekonomskih i drugih problema. Svesni smo da perspektive razvoja SRJ i poboljanje
ivotnog standarda njenih graana zavise pre svega od reavanja ovih unutranjih
problema.
Spoljna politika mora uiniti sve da, u meri svojih objektivnih mogunosti, doprinese njihovom reavanju.
Kao vrhovni organ zakonodavne vlasti, Skuptina SRJ je uzela aktivno uee
u kreiranju i praenju sprovoenja spoljne politike i aktivnosti zemlje na meunarodnom planu. U tom smislu je ostvarena uspena saradnja Saveznog ministarstva
za inostrane poslove /SMIP/, Savezne vlade /SV/ i oba doma Savezne skuptine
koji su i sami imali aktivnu ulogu u mnogim aspektima meunarodnog nastupa
SRJ. Istovremeno, pred nama jo stoje dileme i problemi, kako opteg politikog i
ekonomskog karaktera, tako i oni vezani direktno za meunarodni poloaj zemlje,
spoljnu politiku i samu diplomatsku slubu i rad SMIP. Zato je, verujem, upravo sada trenutak da vam se, kao najviim izabranim predstavnicima graana SRJ,
obratim sa jednim izlaganjem o osnovama koncepcije i strategije nae spoljne politike, kao i sa pregledom do sada postignutih rezultata, tekoa i dilema sa kojima
se suoavamo.
39
Goran Svilanovi /1963./, bio je ministar inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije /2000-2004./. Pravnik,
studirao je u Nemakoj, Austriji i Francuskoj.
279
I NEOPHODNOST NOVE SPOLJNE POLITIKE

Posle septembarskih izbora i formiranja nove Savezne vlade u novembru 2000.g.
dolo je do temeljnih promena u spoljnoj politici SRJ. Osnova tih promena lei u injenici da one odraavaju nameru i reenost da se promene same osnove politikog
i ekonomskog sistema u zemlji. Re je o poetku procesa duboke i dugorone transformacije drutva i njegovog zasnivanja na principima modernog parlamentarizma,
viepartijskog sistema, vladavine prava, trine ekonomije, potovanja ljudskih i manjinskih prava. To istovremeno zahteva naputanje svih osnovnih elemenata politike
ranije vlasti, ukljuujui tu i sferu spoljne politike.
Glavne i najtee zadatke nova vlast mora reavati na unutranjem planu. Osnovni zadatak spoljne politike jeste da stvori to povoljniji ambijent i uslove za sprovoenje unutranjih promena. U krajnjoj liniji, uspenost spoljne politike bie merena
dubinom i efektima politikih i ekonomskih promena u zemlji, a naroito stepenom
reavanja egzistencijalnih problema stanovnitva SRJ. Stanje koje je nasleeno u svim
sferama drutvenog ivota, a posebno u ekonomiji, pokazalo se teim i sloenijim
nego to se mislilo. Moraju se prevazilaziti posledice politike, ekonomske, moralne
pa i optecivilizacijske razgradnje drutva do koje je dolo za vreme prethodne vlasti.
Osim toga, nasleeni su i izuzetno ozbiljni problemi koji svakako oteavaju i ometaju
sprovoenje neophodnih drutvenih promena, meu kojima su posebno znaajni stanje na Kosovu i Metohiji /KiM/ i pitanje redefinisanja odnosa izmeu dveju federalnih
jedinica uSRJ.
Spoljna politika Jugoslavije morala je pretrpeti izmene najmanje u dva kljuna
pravca i proces ovih promena jo, na alost, nije u potpunosti zavren. Prvo, bilo je
neophodno to pre preduzeti niz koraka radi izlaska zemlje iz meunarodne izolacije
i popravljanja njenog spoljnopolitikog poloaja /normalizacija i obnova diplomatskih
odnosa sa nizom drava, ulazak u brojne meunarodne organizacije, pristupanje meunarodnim ugovorima itd./. Drugo, morali su biti izmenjeni osnovni prilazi koncepciji spoljne politike i shvatanju nacionalnih interesa zemlje i njihovog ostvarivanja. U
stabilnim demokratskim zemljama po pravilu postoji saglasnost oko osnovnih pitanja
spoljne politike ili bar oko njenih glavnih ciljeva. Meutim, kod nas se ne radi o rutinskoj izbornoj smeni politike vlasti, ve o potrebi potpunog naputanja celokupne
politike orijentacije koja je u prethodnih desetak godina ne samo dovela zemlju i
njene graane u izuzetno teak poloaj, ve ih je izloila i vojnoj intervenciji. Rezultati te politike mere se rtvama, ogromnim brojem izbeglica i raseljenih, materijalnim
razaranjima i ekonomskom i socijalnom propau stanovnika SRJ. Naa drava danas
faktiki nema kontrolu nad jednim delom svoje teritorije; broj izbeglica i raseljenih
lica u naoj zemlji je vrlo veliki, a njihov poloaj veoma teak. Tek predstoji reavanje
osnovnog pitanja - oblika i statusa federacije i meusobnih odnosa federalnih jedinica. Jasno je da se u ovakvoj situaciji nije moglo ii samo na neznatne i fragmentarne
korekcije spoljne politike, niti se mogao traiti konsensus na bazi onih politikih shvatanja koja su i dovela zemlju i njene graane u katastrofalnu situaciju. Stoga je bila
oigledna neophodnost da se formuliu osnovni elementi nove dugorone spoljnopolitike koncepcije SRJ.
Ova koncepcija mora polaziti od dveju kljunih postavki. Prvo, od realne analize
promena u savremenom svetu i njihovog uticaja na meunarodni poloaj SRJ; drugo,
280
od realne procene nacionalnih interesa zemlje, njenih potreba, potencijala i mogunosti. Upravo su ranije pogrene procene ovih elemenata i dovele do spoljnopolitikih
poteza koji su imali pomenute katastrofalne posledice.
U poslednjoj deceniji dvadesetog veka dolo je do fundamentalnih promena u
meunarodnim odnosima, posebno na evropskom kontinentu. Ove promene imale su
tri osnovna pozitivna elementa: prvo, veoma je smanjena, odnosno gotovo eliminisana mogunost nuklearnog sukoba velikih sila koja je odluujue obeleila ceo posleratni period; drugo, u osnovi je prevazien hladni rat i blokovska konfrontacija;
tree, istonoevropske zemlje su se pojavile na meunarodnoj politikoj sceni sa svojim autentinim interesima potvrenim na demokratski nain. Radikalne unutranje
promene u nizu zemalja, ukljuujui Rusiju, omoguile su i stvaranje osnova novog
post-hladnoratovskog sistema meunarodnih odnosa u svetu.
injenica da su ovi procesi kod nas ranije ocenjivani kao negativni i retrogradni
govori o dubini razlaza sa stvarnou. Sutina je u tome da promene u bivem SSSR-u
i u istonoj Evropi nisu rezultat zavera ili provokacija ve duboko istorijski uslovljenih
unutranjih procesa u ovim zemljama. Politiki i ekonomski sistem razvijen na Zapadu
-parlamentarna demokratija, trina ekonomija, viepartijski sistem - pokazao se kao
uspeniji i vitalniji u odnosu na sve druge modele ureenja drutva. Stoga su se zapadne zemlje objektivno nale u situaciji da u najveoj meri utiu na razvoj savremenih
meunarodnih odnosa.
Proces tranzicije nekadanjih socijalistikih zemalja takoe pokazuje da, uz sve
istorijske i nacionalne specifinosti, postoje nesumnjive univerzalne vrednosti koje su
danas prihvaene i na Istoku i na Zapadu: potovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih
prava, viepartijska demokratija, vladavina prava i trina ekonomija. Njihovo ostvarenje, a ne puka promena reima, bio je i ostao cilj promena u naoj zemlji, koje su otpoele u septembru i oktobru 2000. godine. Novi sistem meunarodnih odnosa, koji je tek
u formiranju, predstavlja u stvari proces postepenog opteg prihvatanja ovih vrednosti,
uz neminovne nacionalne korekcije i posebnosti. Re je o procesu koji je tek zapoeo i
koji e svakako tei uz velike zastoje i oscilacije; njegov osnovni sadraj je prihvatanje
neophodnosti integracije kao osnove za suoavanje sa globalnim svetskim problemima.
Osnovni zakljuak koji u ovakvoj situaciji treba da izvuemo jeste da ne postoje
realni uslovi niti politika volja na bilo kojoj strani da se obnovi sukob Istok-Zapad.
Uz sve probleme koje meu njima postoje, SAD, Rusija i Kina su danas partneri, a ne
protivnici. Glavni razlog takvog stanja nije nejednak nivo ekonomskog razvoja ili vojne moi, ve logika unutranjeg razvitka. Ulazak u meunarodne integracione tokove
-ekonomske, tehnoloke, a u krajnjoj liniji i politike - kljuni je interes post-komunistikih zemalja. To nameu objektivne potrebe, a ne zakulisni scenariji i zavere. Pokuaj da se Srbija i SR Jugoslavija predstave kao zagovornik, inicijator ili ak jedan od
lidera nove podele Evrope i sveta naneo je najvie tete upravo naoj politici i naim
graanima. Opsednutost geopolitikim kombinacijama i scenarijima u kojima je na
prostor sagledavan izvan svakog realnog konteksta, dovela je ne samo do donoenja
iracionalnih politikih odluka, ve je usmeravala i najiru javnost u pravcu izolacionizma, ksenofobije i udaljavanja od evropskih integrativnih tokova. Konkretan izraz
ovakve izolovanosti predstavljalo je udaljavanje SRJ iz gotovo svih relevantnih meunarodnih organizacija, prekid diplomatskih odnosa sa vodeim zemljama Zapada, kao
i nepostojanje odnosa sa nekim dravama nastalim na tlu bive SFRJ.
281
Jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suoavamo jeste to to smo, uz

vrlo ozbiljne zadatke vezane za unutranje politike i ekonomske reforme u zemlji,
istovremeno prinueni da reavamo i akutna pitanja koja se odnose na KiM, jug Srbije i odnose u federaciji. Ovi problemi nam odvlae panju i energiju u situaciji kada
graani oekuju vidljivo poboljanje svog ekonomskog i socijalnog poloaja. Poto
su sva ova pitanja, kao to znamo, u veoj ili manjoj meri, a nekad i potpuno, internacionalizovana - granica izmeu nae unutranje i spoljne politike postaje veoma
relativizovana, a njihova meuzavisnost veoma velika. Time je vea odgovornost svih
politikih inilaca koji deluju na unutranjopolitikoj sceni, jer njihova aktivnost ima
neposredan i vidljiv uticaj na meunarodni poloaj zemlje.
II TA UTIE NA MEUNARODNI POLOAJ SRJ
Dananji meunarodni poloaj SRJ odreuju tri grupe inilaca:
1. Promene u meunarodnoj konstelaciji, novoformirani odnos politikih snaga
u svetu i izmene nekih bitnih okolnosti koji odreuju poloaj i uticaj drava u
meunarodnim odnosima.
2. Novo geopolitiko okruenje SRJ i fundamentalne promene politike, ekonomske i strateke karte regiona jugoistone Evrope /JIE/.
3. Stanje unutar SRJ, pitanje njenog teritorijalnog integriteta, odnosa u federaciji i delovanje unutranjopolitikih faktora na meunarodnu poziciju zemlje.
1. Opti faktori
Iz prve grupe inilaca na poloaj Jugoslavije naroito utiu sledei faktori:
- ukidanje blokovske podele i konfrontacije u Evropi;
- jaanje politikih, ekonomskih i vojnih pozicija SAD, NATO i Evropske unije /EU/;
- koncentracija Rusije na reavanje unutranjih problema i usklaivanje spoljne
politike Moskve sa realnim unutranjim potrebama i mogunostima;
- jaanje procesa ekonomizacije politike - ekonomski razvoj i mo, unutranja socijalna i politika stabilnost u sve veoj meri postaju odluujui faktori meunarodnog poloaja i uticaja jedne zemlje, smanjuje se objektivni znaaj klasinih
faktora kao to je vojna mo. Unutranje politiko i ekonomsko stanje ima sve
jai uticaj na meunarodno ponaanje drava, a unutranja nestabilnost blokira
i smanjuje meunarodni uticaj ak i zemalja sa monim resursima i potencijalima, to posebno vai za manje drave;
- sve vei znaaj najnaprednijih tehnolokih dostignua kao materijalnog faktora
bezbednosti i stabilnosti /informatika, kompjuterizacija, Internet/ - takoe na
raun klasinih elemenata moi;
- sve oiglednije brisanje granica izmeu unutranje i spoljne politike i relativizacija principa nemeanja u unutranje stvari. Postojanje totalitarnih, autokratskih i nasilnih modela i naina vrenja vlasti, po pravilu, dovode i do internacionalizovanja problema u pojedinim zemljama i meunarodnog uea u
njihovom reavanju;
- bez obzira na kontroverze i otpore, proces globalizacije dobija na snazi jer odraava objektivne potrebe svetske privrede i savremenog nivoa tehnolokog razvoja. Ne postoji razumna alternativa ulasku jedne drave u evropske i svetske
integracione procese;
282
- relativizuje se pojam dravnog suvereniteta, odnosno ispravlja se njegovo kruto

shvatanje. Drave se odriu niza obeleja klasine suverenosti u korist integrativnih organizacija iji su lanovi. Meu takva obeleja ve sada spadaju i granina kontrola, nacionalna valuta i drugo;
- u spoljnoj politici smanjuje se udeo nacionalnih dravnih i politikih ustanova,
a raste uticaj drugih oblika organizovanja u graanskom drutvu /nevladine organizacije NVO i slino/. Smanjuje se prostor za ekskluzivnost i mistifikaciju
spoljne politike, a raste uticaj i uloga ireg javnog mnjenja;
- sistem meunarodnih odnosa koji nastaje nije monopolarni /iako SAD imaju vei
uticaj od drugih zemalja, ali ni njihov uticaj nije apsolutan i neogranien/, nije ni
klasian viepolarni sistem u kome razliiti centri moi uravnoteuju jedni druge;
radi se o sloenom i fleksibilnom sistemu koji je podloan estim promenama, ali
ipak u odreenim granicama predvidljivosti. Poloaj jedne zemlje, ak i velike sile,
a pogotovo manje drave, u ovakvom sistemu odreen je pre svega sposobnou
da se to pre prilagodi zahtevima sistema i integrie se u njega, pri emu rastui i
sve presudniji znaaj imaju intelektualni, informacioni i komunikacijski potencijali;
- u savremenim meunarodnim odnosima i dalje postoje geostrateke i geopolitike opsesije i ideje iz prolosti, pa su jo uvek mogui i konflikti na toj osnovi.
Meutim, razvoj novih tehnologija, telekomunikacijskih sistema, informacionih
tehnologija, ekonomskih integracija itd. smanjuje znaaj geopolitikog faktora.
Ovaj e inilac, svakako, nastaviti da igra bitnu ulogu sve dok postoje nacionalne drave, ali se njegov znaaj ili smanjuje ili bar bitno koriguje u odnosu na
ranija shvatanja geopolitike;
- uz sve postojee razlike, a nekad i suprotnosti u interesima i stavovima pojedinih zemalja ili grupa drava, u sve veoj meri je prisutan, a postepeno se i institucionalizuje, zajedniki pristup reavanju globalnih problema - ekonomskih,
socijalnih, ekolokih i drugih. Savremeni nivo razvoja, ali i sve savreniji a time i
ozbiljniji izazovi sa kojima se suoava oveanstvo diktiraju neophodnost zajednike i koordinirane politike koja prevazilazi mogunosti bilo koje pojedinane
drave ili grupacije drava. Kao najozbiljniji meu ovakvim izazovima u ovom
momentu javlja se meunarodni terorizam.
2. Regionalni faktori
Region u kome se nalazimo najnestabilniji je u Evropi i predstavlja jedno od svetskih kriznih arita. Glavni generator nestabilnosti je proces raspada bive Jugoslavije
ije se posledice snano oseaju i izvan njene teritorije. Iako moemo oceniti da je
najtei period za graane nae zemlje proao, definitivna politika slika regiona posle
dezintegracije SFRJ se jo uvek jasno ne sagledava. SRJ je danas, posle prologodinjih promena, vie nego ranije u prilici da utie na njeno formiranje; istovremeno je
u situaciji da se prilagoava okolnostima i faktorima na koje njen uticaj moe biti vrlo
ogranien. Glavni regionalni inioci meunarodnog poloaja zemlje su sledei:
- Postoji realna perspektiva izlaska regiona iz krize, poto sve zemlje jugoistone
Evrope, po prvi put istovremeno imaju demokratski izabrana dravna rukovodstva koja su proklamovala isti cilj - ukljuivanje u EU. Pribliavanje tom cilju
ograniava ili suzbija moguu pojavu novih konflikata, teritorijalnih ili drugih
pretenzija izmeu zemalja regiona.
283
- Ove proevropske tendencije su u tekoj koliziji sa procesima koji su se odvijali

u 90-im godinama, kada je na tlu bive Jugoslavije nacionalizam instrumentalizovan ili kao sredstvo ouvanja ili kao sredstvo osvajanja vlasti. Konflikti na
teritoriji bive Jugoslavije usporili su, a delom ak i ugrozili integraciju regiona
u evropske strukture, to namee posebnu odgovornost dravnim i politikim
rukovodstvima zemalja u njemu da prevaziu naslee iz 90-ih godina.
- Samostalnost veine bivih jugoslovenskih republika, ukljuujui i SRJ, u meunarodnom delovanju objektivno je ograniena jakim stranim prisustvom, ukljuujui i vojno, koje je potvreno i regulisano meunarodnim dokumentima.
Ovakvo stanje je posledica politike biveg reima i zbivanja u protekloj deceniji
i zahteva krajnje racionalnu i promiljenu politiku kako bi se ouvali osnovni
interesi zemlje i njenih graana.
- SRJ ima specifine susede - tri bive jugoslovenske republike. Uz elemente meusobnih odnosa koji postoje kod svih suverenih zemalja, ovde postoji niz posebnih elemenata: dugogodinja pripadnost zajednikoj dravi, to proizvodi
niz ekonomskih, pravnih i drugih posledica i za drave i za graane; pitanje
razgranienja i reavanja eventualnih ili postojeih sporova; izuzetno teak, posebno za SRJ, problem izbeglica i njihovog povratka. Pri tome je naroito specifian poloaj BiH kao drave ije se postojanje zasniva na Dejtonsko-pariskom
sporazumu, a sa kojom SRJ ima kako odnose na centralizovanom nivou, tako i u
vidu posebnih odnosa sa jednim od entiteta - Republikom Srpskom.
- Karakter prisustva i meusobnih odnosa velikih sila na Balkanu i u jugoistonoj Evropi znatno je izmenjen. SAD i EU imaju interese koji su vie komplementarni nego konkurentski. Evropa je u veoj meri direktno zainteresovana
za stabilnost regiona, ali su dogaaji iz poslednje decenije pokazali da samo
uz delovanje SAD i NATO moe odluujue da utie na situaciju na jugoistoku
Evrope. Ranije zastupana shvatanja o sutinskom sukobu interesa EU i SAD
na Balkanu pokazala su se kao neosnovana i kao jedan od izvora pogrenih
procena uinjenih poslednjih godina u Beogradu. Odnosi Rusije i zapadnih
zemalja na Balkanu delom su konkurentski, a delom partnerski, s tim to je
partnerski element dugorono gledano bitniji i perspektivniji. Raspadom Varavskog pakta i SSSR-a znatno je umanjeno rusko prisustvo u regionu, a dananja Rusija ima interese da utie na situaciju na Balkanu, ali istovremeno ima
izuzetan interes za razvijanje odnosa sa EU i SAD, a pre svega za reavanje
sopstvenih problema. U takvom kontekstu elementi politike i geostrateke
konkurencije Rusije i Zapada na Balkanu bivaju veoma ogranieni realnim interesima Rusije.
- Jedan od rezultata raspada bive Jugoslavije i prekompozicije regiona jeste
da je SRJ, kao i biva SFRJ, multietnika drava, ali sa specifinim poloajem
upravo onog dela teritorije na kome ivi najvei broj pripadnika jedne nacionalne manjine /meunarodna uprava na KiM/. S druge strane, znaajan
broj Srba ivi danas u susednim zemljama ili kao manjina ili kao pripadnici
jednog od konstitutivnih naroda u BiH, ili oekuje povratak u bive jugoslovenske republike. Stoga manjinsko pitanje generalno, a posebno status Srba
i Crnogoraca u susednim zemljama i status manjina u SRJ, kao i albanskog
stanovnitva i samog KiM, predstavlja jedno od kljunih stratekih pitanja od
284
kojih zavisi i meunarodna pozicija SRJ. Albansko pitanje u ovom momentu

predstavlja najozbiljniji problem regiona, a njegovo teite pomereno je na
Makedoniju. Reenja albanskog pitanja - kao ni drugih nacionalnih i manjinskih pitanja u jugoistonoj Evropi - nee biti ukoliko se jasno ne odvoje racionalni i legitimni zahtevi od teritorijalnih pretenzija i teroristikih metoda, koji
moraju biti sankcionisani.
- Jedan od suseda SRJ - Maarska, postala je lan NATO; veina drugih suseda ili ozbiljno rauna na lanstvo /Rumunija, Bugarska, Hrvatska/, ili ve ima
sporazume koji reguliu prisustvo NATO na njihovoj teritoriji /BiH, Makedonija/. NATO je prisutan i na teritoriji SRJ /KiM/, a sve drave u naem susedstvu
lanice su Partnerstva za mir, osim BiH. Proklamovani cilj svih drava regiona
je lanstvo u EU. Dakle, radi se o oiglednoj optoj orijentaciji ka evropskim
i evro-atlantskim integracijama kao meunarodno-politikom i ekonomskom
okviru koji omoguuje najuspenije reavanje tranzicijskih problema.
Postepeni ulazak celog regiona u NATO i EU predstavljao bi drastini poremeaj
odnosa snaga u vreme blokovske podele. U dananjim uslovima, meutim, iako
irenje NATO delom izaziva negativnu reakciju Moskve, ovaj proces pre svega
svedoi o opredeljenju zemalja jugoistone Evrope za strateku stabilnost i za
ulazak u grupaciju koja dugorono moe obezbediti okvire za uspene unutranje ekonomske i socijalne reforme.
- Preduslov za ulazak u evropske integracije jeste reavanje akutnih problema
i gaenje kriznih arita. Pogreno je miljenje da opredeljenje za prikljuenje
evro-atlanskim integracijama automatski garantuje njihovu odluujuu pomo
u reavanju ovih pitanja. Niko ne eli da uvozi balkanske probleme i stoga je
neophodan pre svega napor pojedinih zemalja na stabilizaciji unutranjeg stanja, kao i meusobni dogovori drava regiona o ponovnom potvrivanju postojeih granica i o statusu manjina. Evidentno je da nema drugog naina normalizovanja i stabilizovanja odnosa izmeu bivih jugoslovenskih republika osim
definitivnog priznavanja nekadanjih meurepublikih granica kao meudravnih. Da je to uinjeno pre deset godina, raspad zemlje bi se dogodio uz mnogo
manje rtava i izbeglica. Ovaj princip, svakako, podrazumeva i potvrdu, odnosno garantovanje, dananjih granica SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore.
- Osnovni problem gotovo svih drava regiona jeste ekonomsko stanje. Ono
objektivno ograniava ne samo meunarodnu aktivnost i uticaj, ve i samostalnost ovih zemalja. S druge strane, za reavanje mnogih meusobnih, pa i unutranjih problema, pokazalo se neophodnim meunarodno uee, pa i pritisak,
mada ono nije uvek bilo efikasno i delotvorno.
3. Unutranji faktori
U ovakvom irem meunarodnom i regionalnom kontekstu, na spoljnopolitiki
poloaj SRJ deluje i niz unutranjih faktora. Oni su, pre svega, posledica ratova i konflikata poslednjih godina, duboke ekonomske i socijalne krize. Osnovni i najozbiljniji rezultat ovakvog razvoja dogaaja jeste jo uvek nedovoljno shvaena injenica da je SRJ
praktino iskljuena iz modela postindustrijskog razvoja koji se formira u savremenom
svetu, ili se, u najboljem sluaju nalazi na periferiji ovakvog razvoja. Ova istina kod nas
se jo uvek dobrim delom zamagljuje raspravama o dostojanstvu, ugledu, samostalno-
285
sti i nezavisnosti, pri emu se gubi iz vida da su ovi pojmovi - ak i sasvim tradicionalistiki shvaeni - u dananjem svetu pre svega povezani sa mestom koje zemlja ima u
meunarodnoj hijerarhiji na bazi svoje ekonomske moi, ivotnog standarda stanovnitva, socijalne situacije i perspektive razvoja. Moe se smatrati da kod nas jo uvek
ne postoji dovoljna svest o stepenu socijalne i ekonomske zaostalosti i degradacije zemlje, to u odluujuoj meri utie na pravce i ciljeve, a jo vie na resurse i mogunosti
spoljne politike nae drave. U takvoj situaciji meunarodna politika zemlje mora biti i
koncepcijski i strateki i operativno potinjena reavanju unutranjih problema. Glavni
negativni unutranji inioci koji odreuju spoljnu politiku pri tome su sledei:
- ekonomska slabost SRJ koja vodi stalnom smanjenju uea zemlje u svetskoj
ekonomiji;
- krupne socijalne, ekonomske i druge posledice ratova, preseljavanja stanovnitva i NATO intervencije;
- slabost ili nepostojanje demokratskih institucija i efikasnog sistema podele vlasti;
- delovanje organizovanog kriminala i visok stepen korumpiranosti u dravi i privredi; ukljuujui i sporost i nedoslednost u uklanjanju nekih drastinih posledica delovanja biveg reima, posebno u sferi bezbednosti graana, borbe s kriminalom i zloupotrebama;
- dravna, politika i institucionalna nestabilnost, ukljuujui neizvesnost daljeg
naina funkcionisanja ili samog opstanka jugoslovenske federacije, koja destimulie inostrana ulaganja;
- SRJ nije u situaciji da kontrolie jedan deo svoje teritorije /KiM/, dok federalna
jedinica Crna Gora sprovodi samostalnu spoljnu politiku to ini meunarodnu
poziciju SRJ vrlo sloenom. Ovi problemi su u veoma velikom stepenu internacionalizovani i reavaju se uz direktno meunarodno uee, to je prvenstveno
posledica ranije voene politike.
Istovremeno, na spoljnu politiku zemlje deluju i neki pozitivni unutranji faktori
i resursi:
- geografski i geostrateki poloaj SRJ koji ini nau zemlju vrlo bitnim faktorom
stabilnosti Balkana i Jugoistone Evrope;
- politike promene 2000. godine koje su izvele zemlju iz izolacije i znatno popravile njenu poziciju u meunarodnim poslovima. Ukoliko bi ovaj kapital bio
devalviran, posledice po razvoj SRJ bile bi izuzetno teke;
- relativno visok nivo obrazovanja i kvalifikovanosti dela stanovnitva koje bi se
moglo najaktivnije ukljuiti u prestruktuiranje i modernizaciju privrede, uprkos
znaajnom iseljavanju upravo najkvalifikovanijeg i radno najsposobnijeg stanovnitva poslednjih godina;
- neke komparativne prednosti u odnosu na zemlje regiona koje su bile vrlo izraene do poetka 90-ih godina, a koje nisu sasvim eliminisane ni do danas /u
nekim privrednim granama, poljoprivredi, infrastrukturi itd./;
- prirodni resursi zemlje koji jo uvek ostavljaju izvestan manevarski prostor ak
i za ekstenzivni razvoj;
- povezanost sa najrazvijenijim zemljama putem razliitih generacija emigracije,
ukljuujui i talas emigracije najobrazovanijeg stanovnitva u poslednjih 10 godina;
- ekspertski kredibilitet i meunarodne veze niza predstavnika sadanje vlasti,
posebno u sferi ekonomije i finansija.
286
III KONCEPCIJSKI CILJEVI SPOLJNE POLITIKE SRJ

Ovakva je generalna slika meunarodnog ambijenta u kome danas deluje SRJ,
kao i realnih mogunosti nae zemlje na spoljnopolitikom planu. Polazei od takvih
datih okvira, naa meunarodna politika ima pred sobom sledee osnovne koncepcijske ciljeve:
1. Zasnivanje celokupne spoljne politike na racionalnoj i objektivnoj proceni stanja u kome se zemlja nalazi i okruenja u kome deluje. Dananja SRJ ne samo to
je teritorijalno i po broju stanovnika znatno manja od nekadanje SFRJ, ve po nizu
parametara ima znatno drukiji meunarodni poloaj. Suprotno dosta prisutnim i u
razliite svrhe eksploatisanim tezama o izuzetnom stratekom znaaju nae teritorije
i interesu velikih sila za nju, objektivna analiza pokazuje bitno smanjenje meunarodno-politikog i geostratekog znaaja nae zemlje u optem kontekstu evropske i
svetske politike. Panja koja nam se ukazuje vezana je pre svega za teinu i posledice
sukoba na tlu bive Jugoslavije, a ne za geostrateki znaaj naeg poloaja. SRJ mora
da se ponaa kao mala i osiromaena zemlja, bez velikih pretenzija i sa strogo promiljenom i racionalnom politikom koja odgovara njenim vrlo ogranienim mogunostima. Apsolutni prioritet spoljne politike jeste obezbeivanje to povoljnijih uslova za
reavanje unutranjih, pre svega ekonomskih, problema.
2. Osnovni interes svake zemlje - osiguranje nepovredivosti granica, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, moe se u sluaju SRJ obezbediti samo fleksibilnom
politikom prilagoavanja okolnostima koje su nastale u regionu, a ija je osnovna karakteristika iroko meunarodno prisustvo i meunarodna uprava nad delom nae teritorije. U uslovima nasleenog ograniavanja naeg suvereniteta i integriteta, na je
cilj da strpljivom i konstruktivnom politikom postepeno jaamo na poloaj i doemo
do to povoljnijih politikih i pravnih aranmana vezanih za status KiM i stanovnitvo
koje je ovu pokrajinu napustilo. Cena naglih, nepromiljenih i nasilnih poteza jasno
se pokazala u nedavnoj prolosti. Zatita dravnog interesa SRJ oznaava pre svega
obezbeenje osnovnih uslova za drutveni i ekonomski oporavak i jaanje zemlje i
normalizovanje ivota njenih graana, bez ega drava nee imati neophodan kredibilitet ni kada je re o KiM ni u zalaganju za povratak izbeglica i reavanju problema
u odnosima sa nekim bivim jugoslovenskim republikama.
3. Prvi korak na izlasku iz meunarodne izolacije predstavljala je normalizacija
odnosa sa nizom zemalja /ukljuujui uspostavljanje diplomatskih odnosa tamo gde
su bili prekinuti/ i meunarodnih organizacija. Era konfrontacije sa celim svetom je
ostala za nama, jer je oigledno da je normalizovanje odnosa naa apsolutna potreba
i neophodnost. Samo tako je naa zemlja mogla da ue u savremene civilizacijske tokove - politike, ekonomske, tehnoloke i druge - bez ega se ne moe reiti nijedan
od naih problema.
4. Kao osnovni dugoroni cilj jugoslovenske spoljne politike postavljen je ulazak
u Evropsku uniju. Oigledno je da EU predstavlja jezgro ne samo ekonomskog i tehnolokog, ve sve vie i politikog ujedinjavanja kontinenta. Pribliavanje Uniji je proklamovani cilj svih zemalja naeg regiona i velike veine zemalja istone Evrope. Izvesnu
distancu prema EU danas sebi mogu da dozvole samo veoma stabilne i razvijene zemlje Evrope. U naem poloaju ne postoji alternativa povezivanju sa EU, a uticaj koji
e Unija imati u pogledu ispunjavanja uslova za lanstvo e svakako biti produktivan
287
u pravcu stimulisanja promena u naoj zemlji. Ponovo podvlaim da se ne radi samo o

politikom pragmatizmu i racionalnoj proceni situacije, ve o naem zalaganju za one
vrednosti i principe na kojima se zasniva EU i o nameri da se u svim sferama naeg
drutvenog ivota pribliimo evropskim standardima.
5. Osnovna spoljnopolitika orijentacija SRJ usmerena je ka evropskim i evroatlantskim integrativnim procesima. Takva orijentacija ima ne samo ekonomsku, ve
i politiku komponentu. Ona nije rezultat konjunkture ili dnevno-politikih potreba,
ve izraz opredeljenosti za sutinske sistemske promene u zemlji i deo napora da
se postave temelji novog politikog i ekonomskog ureenja u zemlji. U osnovi, Jugoslavija e, uz sve nacionalne i regionalne specifinosti, slediti liniju razvoja, pa i
optu meunarodno-politiku orijentaciju, zemalja u tranziciji istone i jugoistone
Evrope. Interes Jugoslavije je svakako u odravanju to boljih odnosa sa svim uticajnim faktorima i centrima moi u svetu. Meutim, kako zbog neophodnosti reavanja sadanjih velikih unutranjih problema, tako i zbog dugoronog opredeljenja za
transformaciju zemlje na bazi ve spominjanih principa, osnovna spoljno-politika
orijentacija zemlje bie usmerena ka integrativnim politikim i ekonomskim procesima iji je centar EU.
6. U svojoj spoljnoj politici SRJ e u sve veoj meri uzimati u obzir neophodnost
pribliavanja postojeim evropskim vojno-bezbednosnim strukturama, kako zbog injenice da je praktino ceo na region sa takvim strukturama povezan i da u tom
smislu ne treba da ostanemo u izolaciji, tako i zbog toga to delovanje u okvirima ovakvih struktura ili u koordinaciji sa njima garantuje i veu unutranju stabilnost i jai
meunarodni poloaj zemlje.
7. Drugi osnovni pravac jugoslovenske spoljne politike jeste normalizovanje i razvijanje odnosa sa susednim zemljama, a pre svega sa dravama nastalim na teritoriji
bive Jugoslavije. Bezbednost svake zemlje poinje na njenim granicama, a uvek je
jednostavnije imati dobre odnose sa udaljenim zemljama nego sa susedima. SRJ danas
ima dobrim delom novo susedstvo u odnosu na bivu SFRJ, a odnosi sa nekadanjim
jugoslovenskim republikama su posebno sloeni. Meutim, upravo je normalizacija
tih odnosa ne samo klju regionalne, ali i nae dravne stabilnosti, ve je i u najveem
interesu graana SRJ, izbeglica i stanovnitva ovih zemalja. Istorijska je odgovornost
dananjih dravnih i politikih rukovodstava da bar delom olakaju graanima reavanje niza statusnih, pravnih, linih i porodinih problema koji su nastali dezintegracijom bive zajednike drave. Osim toga, drave koje imaju otvorene probleme sa
susedima unapred su diskvalifikovane u nameri da postanu deo evropske integracije.
8. Ekonomski odnosi sa svetom u naem sluaju daleko prevazilaze okvire i znaaj koji imaju redovne spoljnoekonomske veze, trgovina itd. Meunarodna ekonomska i finansijska politika i pomo jedan je od kljunih elemenata ne samo napretka
ve i opstanka zemlje i obezbeivanja egzistencijalnog minimuma za njene graane.
Stoga je spoljna politika pre svega u funkciji osiguranja to boljeg statusa i kredibiliteta zemlje koji bi rezultirao veom spremnou stranih partnera da se ekonomski i
finansijski angauju u SRJ.
9. Kredibilitet zemlje u meunarodnim odnosima i uee u meunarodnim organizacijama zahtevaju da se izvravaju sve preuzete meunarodne obaveze. To od
nas zahteva i Ustav SRJ. Od toga da li potujemo svoje meunarodne obaveze zavisi
i perspektiva ekonomske asistencije, kao i meunarodni kredibilitet najviih organa
288
nae zemlje. Za SRJ je, svakako, posebno znaajno, a za nau javnost oigledno i kontroverzno, pitanje saradnje sa Meunarodnim krivinim tribunalom za teritoriju bive
Jugoslavije. Pored argumenta koji polazi od neophodnosti suoavanja sa poinjenim
zloinima i individualizacije krivice, podvlaimo injenicu da je SRJ pravno obavezna
na saradnju sa Hakim tribunalom, ve samim svojim lanstvom u Ujedinjenim nacijama /UN/, a i prihvatanjem takve obaveze u nekim meunarodnim sporazumima iji
je potpisnik. Politiki, ali i ekonomski gledano, jasno je da je saradnja sa Tribunalom
uslov realnog povratka u meunarodnu zajednicu. Odbijanje ili sabotiranje takve saradnje dovelo bi do situacije u kojoj bi graani SRJ ponovo trpeli posledice ranije voene politike.
10. U svom spoljnopolitikom delovanju SRJ e teiti da razvija konstruktivne
odnose sa svim uticajnim iniocima u meunarodnim odnosima, sa velikim silama i
politikim i ekonomskim grupacijama. Jasno je da je osnovna orijentacija nae zemlje
usmerena ka EU; SRJ e, meutim, teiti da obezbedi ostvarivanje svojih interesa i u
okvirima otvorene i konstruktivne saradnje sa Rusijom, SAD, Kinom, Japanom, Indijom i drugim dravama, kao i regionalnim organizacijama. Pri opredeljivanju u odnosu
na najvanija meunarodna pitanja koja postoje ili se mogu pojaviti, Jugoslavija e
imati u vidu pre svega svoje osnovne interese, ali i vrsto opredeljenje za vrednosti na
kojima je nae drutvo zasnovano - demokratiju, zatitu ljudskih prava, pravnu dravu
i trinu ekonomiju. Zatita ovih vrednosti i naih nacionalnih interesa bie kriterijum
za odreivanje naeg stava prema meunarodnim zbivanjima.
11. SRJ zauzima dosledan i jasan stav u osudi meunarodnog terorizma. Nedavni
teroristiki napad na SAD jo jednom ukazuje na neophodnost zajednikog usklaenog i beskompromisnog delovanja celokupne meunarodne zajednice na njegovom
suzbijanju i iskorenjivanju. Upravo stoga to se suoavala, a i danas se povremeno
suoava, sa delovanjem terorista i na svojoj teritoriji i u najbliem okruenju, SRJ je
spremna i odluna da prui svoj doprinos u meunarodnim naporima da se preduzmu
efikasne antiteroristike akcije kojima bi se spreilo delovanje snaga kakve su organizovale septembarsku akciju protiv SAD. Podravajui napore koje u tom pravcu ulau
administracija SAD i vlade mnogih zemalja, SRJ se istovremeno zalae za ujednaene
i dosledne kriterijume u tretiranju svih teroristikih akcija i njihovih izvrilaca u bilo
kom delu sveta. Takoe, Jugoslavija je svesna da puna eliminacija terorizma moe doi
tek kao rezultat ukidanja njegovih socijalno-politikih, ekonomskih i drugih korena,
to e biti vrlo dug proces. Istovremeno, SRJ polazi od stava da je svakako neophodno
izbei identifikovanje terorizma sa bilo kojom nacijom ili religijom, jer bi to samo doprinelo jaanju teroristikih grupa.
IV SPOLJNOPOLITIKA AKTIVNOST SRJ OD OKTOBRA 2000.
1. Odnosi sa susedima i zemljama regiona
1.1. Kao to je ve napomenuto, u sferi bilateralnih odnosa prioritet je dat normalizaciji i unapreenju saradnje sa susednim zemljama. Ovaj koncept je naiao na odgovarajui odziv i razumevanje partnera; susedne zemlje pozitivno su se odredile prema
demokratskim promenama, pruile punu podrku povratku SRJ u meunarodne organizacije i njenom ukljuivanju u integracione procese na regionalnom nivou. Usledili
su dinamini meudravni kontakti sa zemljama neposrednog i ireg susedstva, kako
289
bilateralno, tako i u okviru regionalnih i multilateralnih skupova. Ve u decembru 2000.

godine uspostavljeni su diplomatski odnosi sa Slovenijom i BIH, a januara 2001. g. obnovljeni su sa Albanijom. Sa veinom susednih zemalja zakljueno je po nekoliko meunarodnih sporazuma, dok je znaajan broj sporazuma u pripremi za to skorije potpisivanje, ime e se zaokruiti ugovorno-pravni okviri meusobne saradnje. U skladu
sa orijentacijom na brzu normalizaciju odnosa sa bivim jugoslovenskim republikama,
sa njima je otpoet bilateralni dijalog o nizu otvorenih pitanja, ije reavanje je u najboljem interesu graana bive SFRJ koji su se nali u razliitim dravama. Sa bivim jugoslovenskim republikama je u Beu 29. juna o.g. potpisan Sporazum o sukcesiji, kojim
je regulisana podela imovine bive SFRJ, ime je reeno jedno od najspornijih pitanja
u meusobnim odnosima. Otvoreni su ili intenzivirani razgovori o definisanju meudravne granice: sa Makedonijom je potpisan i ratifikovan Ugovor o protezanju i opisu
dravne granice, sa BiH je formirana Meudravna diplomatska komisija za dravnu
granicu, koja je odrala nekoliko sastanaka, a sa Hrvatskom je dogovoreno formiranje
komisija i poetak razgovora za jesen ove godine.
Sa susednim zemljama vode se i razgovori o unapreenju poloaja i prava srpske
nacionalne zajednice, a sa bivim jugoslovenskim republikama i o specifinim pitanjima, kao to su povratak izbeglih Srba u Hrvatsku i BiH, njihova bezbednost, ekonomska
i drutvena reintegracija, kao i status u dravnim dokumentima, o emu se razgovara i
sa Makedonijom, posebno u svetlu nedavno potpisanog Ohridskog sporazuma.
Problemi koji postoje na KiM i u Makedoniji pokazuju da krizni ciklus na Balkanu
jo nije zavren. Mi znamo dugorono reenje - ulazak u integrativne procese i prihvatanje njihovih vrednosti. Da bismo do toga doli, moramo pre svega reiti dananje
probleme koji nas veoma ometaju u realizaciji naih glavnih ciljeva. Zbog toga smo
pokrenuli inicijativu o odravanju jednog regionalnog procesa koji bi raspravljao o
mnogim aspektima situacije u regionu. Iako znamo da su svi najvaniji principi kojih treba da se pridravaju drave u meunarodnim odnosima ve vie puta utvreni
u znaajnim dokumentima, smatramo da bi bilo potrebno da se na izvestan nain
podvue crta pod zbivanja poslednje decenije. Istorijska poreenja esto asociraju na
podele sfera uticaja, crtanje granica i odreivanje sudbine Balkana od strane velikih
sila. Meutim, ovaj proces ne samo to se ne bi bavio prekrajanjem granica ve bi ih
definitivno potvrdio uz formulisanje prava nacionalnih manjina i razvijanje takvih dobrosusedskih odnosa koji bi granice uinili nepovredivim ali u sutini relativnim i lako
prolaznim. Mogunost promene granica destimulie one snage koje bi bile spremne
da unutar jedne zemlje daju vea prava nacionalnim manjinama. Stoga smatramo da
bi potvrda granica mogla ii zajedno s aranmanima kojima bi se garantovala i proirila prava manjina bez ugroavanja teritorijalnog integriteta drava. Ideja o ovakvom
procesu ve ima solidnu podrku niza zemalja. Neke drave iznele su svoje predloge o
slinom procesu, o emu se sa njima moemo dogovarati i pronai zajednike take.
Zemlje u regionu, naravno, imaju i niz dilema, jer postoje problemi koje ne bi rado iznosile u okviru takvog meunarodnog procesa. Tek nam predstoje ozbiljni razgovori
i razraivanje naih predloga, ali mislimo da sama ideja u svojoj osnovi - uz mogue
izmene i korekcije - treba da bude jedan od bitnih elemenata naeg spoljnopolitikog
delovanja. Pre ili kasnije oni koji se sada ovoj ideji protive, postae njeni zagovornici.
Nama nije svejedno da li e do ovog procesa doi pre ili kasnije i zbog toga na njemu
insistiramo.
290
1.2. U okviru regionalne saradnje ostvareni su znaajni pomaci. Pristupili smo Paktu stabilnosti za jugoistonu Evropu 26. 10. 2000. godine, gde ve aktivno uestvujemo
u radu sva tri stola. SR Jugoslavija je postala lan Centralnoevropske inicijative, Procesa
za saradnju zemalja jugoistone Evrope, Jadransko-jonske inicijative, kao i Varavske
deklaracije Zajednice demokratija. Intenzivno saraujemo sa Dunavskom komisijom u
kojoj lanstvo SRJ nije ni prekidano. U toku je pristupanje Crnomorskoj ekonomskoj saradnji /CES/ i Centralnoevropskoj zoni slobodne trgovine /CEFTA/.
Uee SRJ u Procesu saradnje zemalja JIE /PS JIEZ - lanice su Rumunija, Bugarska, Grka, Turska, Makedonija, Albanija, BiH, a posmatra Hrvatska/ aktivirano je
odmah posle oktobarskih promena, na vanrednom samitu PS JIEZ u Skoplju 25. oktobra
2000. godine. Nae uee pozdravile su sve lanice Procesa, a na osnovu njihovog konsenzusa SRJ e poetkom 2002. godine preuzeti predsedavanje Procesom.
SRJ je kao punopravni lan ukljuena u rad svih struktura Jadransko-jonske inicijative /JJI/ na sastanku Ministarskog saveta JJI u Zagrebu novembra 2000. godine.
Konkretna saradnja obuhvata oblasti ekonomije, saobraaja, zatite okoline, kulture i
bezbednosti, dok koordinaciju vre ministarstva inostranih poslova.
1.3. Predstoji definitivno reavanje pitanja granice sa Republikom Hrvatskom, pri
emu e Savezna vlada nastojati da u maksimalnoj meri uskladi stavove sa Vladom Republike Crne Gore u vezi konanog regulisanja pitanja Prevlake.
SRJ sa posebnom zabrinutou prati zbivanja u Makedoniji. U potpunosti podravamo napore dravnog rukovodstva i Vlade Makedonije na ouvanju suvereniteta i
teritorijalnog integriteta zemlje i podravamo sporazum koji je postignut u Ohridu uz
meunarodno posredovanje. Pri tome ukazujemo na neophodnost striktnog sprovoenja ovog sporazuma, posebno kada je re o predaji naoruanja od strane albanskih
grupa i spreavanju povezivanja ekstremista sa KiM i Makedonije. Eventualni dalji sukobi u Makedoniji veoma bi umanjili mogunost stabilizovanja celog regiona i njegovog
pribliavanja evropskoj integraciji. Poslednji dogaaji u Makedoniji potvruju poseban
znaaj kontrole granice SRJ i Makedonije na teritoriji KiM, gde je oigledno neophodno
efikasnije angaovanje meunarodnih snaga.
U odnosima sa BiH, kako je ve napomenuto, SRJ polazi od Dejtonsko - pariskog
sporazuma kao okvira koji regulie kako dravno ustrojstvo BiH, tako i osnove njenih odnosa sa susedima. SRJ je potpisala sa BiH Sporazum o uspostavljanju meudravnog vea, a predsednik SRJ je u martu u Banjaluci potpisao Sporazum o specijalnim i paralelnim
odnosima izmeu SRJ i Republike Srpske, u okvirima odredbi Dejtonskog sporazuma. U
pripremi su brojni ugovori i sporazumi koji bi, pre svega, trebalo da olakaju graanima
dveju zemalja reavanje problema nastalih posle dezintegracije bive Jugoslavije, ali i da
doprinesu razvijanju ekonomskih odnosa. Radi se o sporazumima o slobodnoj trgovini,
saobraaju, dvojnom dravljanstvu, pravnoj pomoi i priznavanju isprava.
SRJ danas vie nema granicu sa nekim zemljama koje su bile susedi SFRJ /Austrija,
Grka/. I pored toga, sa ovim zemljama su u proteklom periodu obnovljeni intenzivni odnosi koji u nekim sferama i dalje imaju elemente susedskih. Ulau se obostrani napori za
poboljanje i unapreenje odnosa sa znaajnim regionalnim partnerom kao to je Turska.
Pri povratku SRJ u meunarodnu zajednicu znaajna je bila podrka starih suseda - Maarske, Rumunije i Bugarske, sa kojima je proces normalizacije i stabilizovanja
odnosa tekao vrlo brzo. Od posebnog i obostranog znaaja je obnova prekinutih odnosa
291
sa Albanijom. Mnogi stavovi Beograda i Tirane o nainu reavanja problema u regionu

se podudaraju, pri emu, meutim, ostaju i razlike u gledanju na prirodu i perspektive
reavanja problema KiM. Za SRJ je znaajno to to zvanina Tirana, zajedno sa drugim
zemljama regiona potvruje podrku suverenitetu i integritetu Jugoslavije. Uspostavljeni odnosi otvaraju mogunost ozbiljnog dijaloga dveju zemalja o otvorenim pitanjima.
Uzlazni trend odnosa karakterie i veliki broj razmenjenih poseta na najviem i visokom nivou: predsednik SRJ V. Kotunica posetio je Italiju, Grku, BiH, kao i RS, zatim
Rumuniju i Maarsku, dok su SRJ posetili predsednik Bugarske P. Stojanov, predsednik
Makedonije B. Trajkovski, kao i sva tri lana Predsednitva BIH. Predsednik SRJ se, osim
toga, prilikom svog uea na samitu EU i Balkanskih zemalja u Zagrebu, na samitima
PS JIEZ u Skoplju, kao i na Ekonomskom forumu u Davosu, sreo sa veim brojem efova
drava ili vlada susednih zemalja /predsednici Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Predsednitva BiH, premijeri Grke, Turske, Slovenije/.
Na nivou premijera, SRJ su posetili predsednik vlade Italije Amato, predsednik vlade Makedonije Georgijevski, austrijski kancelar Sisel, i premijer Slovake Xurinda. Prethodni predsednik SV Z. ii boravio je u radnoj poseti Grkoj gde se sastao sa prernijerom Simitisom, a predsednik SV D. Pei je bio u zvaninoj poseti Rumuniji.
Savezni ministar za inostrane poslove imao je intenzivne kontakte sa ministrima
svih susednih zemalja, kako u vreme zvaninih poseta /Bugarska, Slovenija, BiH, Grka,
Turska, Kipar, Makedonija, Albanija/, kao i na ministarskim sastancima PS JIEZ, Jadransko - jonske inicijative, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju /OEBS/, itd.
2. Uspostavljanje i razvoj bilateralnih odnosa

Pored normalizovanja odnosa sa susedima, prioritet nae spoljne politike je pribliavanje EU. U tom sklopu izuzetan znaaj imaju i bilateralni odnosi sa zemljama Unije. Tradicionalno kljuni ekonomski partneri SRJ u ovom regionu su Nemaka i Italija, a uz njih u
politikom, ali sve vie i u ekonomskom smislu, Francuska i V. Britanija. Sve su ove zemlje
pruile jasnu i nedvosmislenu podrku naoj zemlji posle demokratskih promena i veoma doprinele naem brzom povratku u meunarodne organizacije. Diplomatski odnosi
sa njima obnovljeni su veoma brzo /osim, naravno, sa Italijom, sa kojom nisu prekidani/.
Ostale zemlje EU, kao i one zapadnoevropske zemlje koje su van ovog saveza, izrazile su punu spremnost za normalizaciju odnosa sa SRJ i pomogle nae ukljuivanje u
evropske procese. Gotovo polovina susreta na najviem i visokom nivou posle oktobra
2000. godine ostvarena je sa ovim zemljama /7 od 20 poseta na nivou predsednika drave, 3 od 4 susreta na nivou premijera i 14 od 27 na nivou ministara inostranih poslova/.
Od zemalja izvan EU moramo istai posebno prijateljski stav Norveke koja je pruila
i politiku podrku i vrlo znaajnu humanitarnu i finansijsku pomo kroz razliite projekte i donacije. Slino moemo rei i za vajcarsku, koja je neposredno /u vidu kredita/
pomogla aktiviranje lanstva SRJ u Meunarodni monetarni fond /MMF/, a takode se
angaovala u vezi sa prijemom nae zemlje u Evropsku banku za obnovu i razvoj /EBRD/
i Evropsku investicionu banku /EIB/. Veoma smo dinamizirali i odnose sa Poljskom, ekom i Slovakom, dogovoreno je dalje proirenje saradnje i ubrzan rad na nizu sporazuma i bilateralnih aranmana.
I u poslednjih desetak meseci izuzetno znaajan politiki i ekonomski partner bila
je Ruska Federacija /RF/. Podrka koju je Rusija pruila naoj zemlji posle demokratskih
promena posebno je znaajna s obzirom na planove koje je za Moskvu vezivao bivi
292
reim, ne vodei rauna o realnim interesima ni Jugoslavije ni Rusije. MIP RF I. Ivanov

bio je prvi strani funkcioner koji je posetio Beograd posle 5. oktobra 2000.g. Za nepunih
godinu dana u RF su boravili predsednik SRJ, predsednik Savezne vlade i savezni ministar za inostrane poslove, dok su Jugoslaviju posetili predsednik Putin i MIP Ivanov.
Okviri i principi meusobnih odnosa sadrani su u zajednikoj izjavi predsednika Kotunice i Putina. Obezbeena je principijelna podrka RF u ouvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i povratku nae zemlje u meunarodne institucije. U za nas
vrlo sloenim uslovima postignut je znaajan dogovor o obnavljanju isporuke prirodnog
gasa, a Rusija e svakako i dalje biti jedan od naih kljunih ekonomskih partnera.
Zemlje Zajednice Nezavisnih Drava podrale su promene u SRJ i izrazile interes
za intenziviranjem kontakata, to je sa veinom ovih zemalja i ostvareno. Poseban interes izraava Ukrajina, istiui strateki znaaj saradnje sa zemljama Balkana, posebno
u pogledu SRJ.
Izvan evropskog kontinenta, poseban znaaj za SRJ imaju odnosi sa SAD. Sa ovom
zemljom obnovljeni su diplomatski odnosi, a SAD su ukinule gotovo sve sankcije i pruile znaajnu pomo SRJ. Posebno je znaajno da su uspostavljeni odnosi razurnevanja i direktne saradnje u reavanju regionalnih problema, pri emu naroito istiemo
uspenu saradnju u vezi sa problemima nastalim na jugu Srbije. U ovom momentu vrlo
je bitna amerika podrka naem zahtevu za otpis i reprogramiranje duga SRJ prema
Pariskom klubu. Istorija ameriko-jugoslovenskih odnosa poslednje decenije vrlo je sloena i stav naeg javnog mnjenja prema SAD jo uvek je protivrean. Meutim, dalje
poboljanje i razvijanje odnosa sa SAD nema za nas alternativu, ne samo zato to se
radi o najveoj svetskoj sili ve i zbog toga to se naa opredeljenja u pogledu politike u
regionu i unutranjih reformi u osnovi poklapaju sa najire shvaenim interesima SAD.
Intenzivirani su i odnosi sa Kanadom, iji je pristup veoma dobronameran, kao i sa
veinom drava Latinske Amerike.
vrstu opredeljenost za podrku SRJ i razvoj prijateljskih odnosa i saradnje ispoljila je NR Kina. Odnosi sa ovom zemljom, koja demonstrira veoma uravnoteen pristup
odnosima na Balkanu, odvijaju se na principima ravnopravnosti i uzajamne koristi sadranim u Zajednikom saoptenju potpisanom prilikom zvanine posete MIP NR Kine.
Uoi ove posete, Kina je SRJ dodelila novu tranu humanitarne pomoi. U usponu su
bilateralni odnosi sa Japanom, koji uz politiku podrku, pokazuje konkretno interesovanje za privrednu saradnju i za pruanje pomoi naoj zemlji. Japan e finansijski i
struno pomoi rekonstrukciju vie privrednih objekata u SRJ.
Do uspona saradnje dolo je i sa veinom drugih zemalja azijsko - pacifikog regiona. Diplomatski odnosi koji su praktino bili zamrznuti dobijaju novi sadraj. Nadamo
se da emo biti u prilici da obnovimo odnose sa Malezijom. Dinamizira se saradnja sa
vrlo znaajnom zemljom kao to je Indija, a u julu je ponovo otvorena ambasada Pakistana u Beogradu. Posebno zapaen napredak ostvaren je u odnosima sa Republikom
Korejom.
Demokratske promene u SRJ dale su posebno snaan impuls odnosima sa arapskim
zemljama i zemljama BI, koji su proli kroz dugogodinju stagnaciju. U veliki broj ovih
zemalja upueni su specijalni emisari na nivou saveznih ministara koji su zvaninike
ovih drava informisali o situaciji u SRJ i promenama u naoj politici. Realizacija dogovora postignutih tom prilikom je u toku. Intenziviranje privredne saradnje rezultiralo je
odravanjem Meovitih komiteta /MK/ za privrednu saradnju sa Irakom, a u pripremi su
293
MK sa Libijom, Iranom i Egiptom. Sa usvajanjem deobnog bilansa SFRJ, SRJ je u prilici

da u najskorije vreme otpone razgovore o dugovima koje potrauje ili ima u odnosu na
arapske zemlje. Savezni ministar za inostrane poslove je nedavno posetio Egipat i Tunis,
a usledie kontakti na visokom nivou i sa drugim zemljama regiona. Nedavno se takoe
sreo i sa generalnim sekretarom Arapske lige. Nadamo se i da emo uspostaviti diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom.
Upravo je zavrena poseta saveznog ministra za inostrane poslove Izraelu, i ini se
da su stvoreni uslovi za bri i sadrajniji razvoj odnosa, posebno na ekonomskom planu.
SRJ se zalae za mirno i politiko reenje na Bliskom Istoku i spremna je da da tome svoj
doprinos u relevantnim meunarodnim organizacijama, posebno u UN.
Podsticaj su dobili i odnosi SRJ sa afrikim zemljama. Obnovljeni su bilateralni
kontakti sa nekim zemljama, a savezni ministar za inostrane poslove je nedavno boravio
u Junoafrikoj Republici, gde se takode sastao sa ministrima Gane, Maroka, Mozambika, Tanzanije, Zambije i Zimbabvea.
3. Aktivnosti SRJ u multilateralnoj diplomatiji

3.1. Povratak u univerzalne i druge vane meunarodne organizacije - kao to su
UN ili OEBS; podnoenje zahteva za prijem u neke organizacije u kojima nismo bili lan
- kao to je Savet Evrope; aktivno uee i otvaranje pregovora sa savremenim integracionim procesima od EU, preko Pakta stabilnosti do Procesa saradnje u JIE, bili su potezi
jednog koherentnog prilaza koji je imao dvojak cilj. Prvo, brza i sveobuhvatna reintegracija SRJ u meunarodnu zajednicu i drugo, saradnja sa ovim i drugim organizacijama
radi uvrivanja demokratskih procesa u zemlji, zatite suvereniteta i teritorijalnog
integriteta zemlje, potovanja ljudskih prava i zatite manjina. U naem nastupu prema
meunarodnim organizacijama kljune teme su bile one koje se odnose na probleme
od naeg najveeg nacionalnog i dravnog interesa, poput KiM, juga Srbije, odnosa u
federaciji i sl. Otvorenim i konstruktivnim pristupom uspeli smo da se kod kljunih meunarodnih organizacija koje se bave reavanjem ovih pitanja /EU, NATO, UN, OEBS/
predstavimo kao pouzdan i politiki vaan partner, to je posebno dolo do izraaja u
reavanju problema na jugu Srbije.
Nakon demokratskih promena jedan od prioritetnih zadataka spoljne politike SR
Jugoslavije bilo je hitno regulisanje lanstva i ukljuivanje nae zemlje u brojne i znaajne meunarodne organizacije i aktivno multilateralno delovanje u njima, s ciljem
obezbeivanja to vee politike, finansijske i strune podrke demokratskim i ekonomskim reformama.
3.2. Usvajanjem rezolucije Generalne skuptine UN 55/12 SR Jugoslavija je 1. novembra 2000. godine postala punopravni lan Ujedinjenih nacija ime je faktiki zapoet sveobuhvatan proces regulisanja lanstva SR Jugoslavije u svim specijalizovanim
agencijama UN, meunarodnim organizacijama povezanim sa UN i drugim meunarodnim organizacijama i telima u kojima je biva Jugoslavija bila zemlja lanica.
S obzirom na dugogodinju meunarodnu izolaciju, SRJ je u ovom kratkom roku
uspela da potpie, ratifikuje odnosno pristupi znaajnom broju vanijih meunarodnih
konvencija donetih pod okriljem UN. Re je, pre svega, o Opcionim protokolima uz Pakt
o graanskim i politikim pravima, Otavskoj konvenciji o protivpeadijskim minama,
Ugovoru o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, Konvenciji protiv organizovanog
294
kriminala, Statutu Stalnog meunarodnog krivinog suda, kao i lanu 14. Konvencije
o ukidanju rasne diskriminacije. Priprema se prihvatanje i drugih znaajnijih konvencija i protokola koji su u meuvremenu usvojeni.
U relativno kratkom periodu regulisali smo lanstvo u veini specijalizovanih
agencija UN i to u: Meunarodnoj organizaciji rada - ILO; Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESCO; Svetskoj zdravstvenoj organizaciji - NJHO; Organizaciji UN za industrijski razvoj - UNIDO, Meunarodnoj organizaciji za civilno vazduhoplovstvo - ICAO, kao i Meunarodnoj uniji za telekomunikacije - ITU i Svetskoj
turistikoj organizaciji - NJTO. Oekujemo da nae lanstvo uskoro bude regulisano
u Organizaciji za ishranu i poljoprivredu - FAO, Meunarodnoj agenciji za atomsku
energiju - IAEA i Svetskoj meteorolokoj organizaciji - NJMO.
3.3. Od izuzetnog politikog znaaja je prijem SR Jugoslavije u Organizaciju za
evropsku bezbednost i saradnju /OEBS/, 10. novembra 2000. godine. Aktivnim i konstruktivnim nastupom s jasnim stavovima, koji je bio podran rezultatima naeg unutranjeg demokratskog razvoja, trudili smo se da u to veoj meri ostvarimo svoje
interese kroz organe OEBS. Sve ocene o dosadanjoj saradnji sa OEBS-om i u njegovim okvirima, pozitivne su i daju osnovu za postizanje ovog cilja. Nikako se ne sme
dozvoliti raniji pasivan odnos, stanje u kome bismo bili predmet i tema razmatranja,
povod za donoenje odluka.
U SRJ je uspostavljena Misija OEBS, koja bi trebalo da pomogne proces pravne i
institucionalne reforme, jaanja civilnog drutva i ukupnog razvoja demokratije u naoj zemlji. SRJ je otvorila, poetkom godine, svoju stalnu misiju pri OEBS-u i drugim
meunarodnim organizacijama u Beu.
3.4. Jedan od najvanijih prethodnih uslova za ukupnu normalizaciju odnosa sa
svetom, a posebno za na ulazak u Evropu je, bez sumnje, lanstvo SR Jugoslavije u
Savetu Evrope /SE/. Postupak ulanjenja u Savet Evrope je ve otpoeo. Status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skuptini Saveta Evrope naa Savezna skuptina je
dobila 22. januara ove godine, to je omoguilo naoj delegaciji u ovom telu Saveta
Evrope da igra veoma znaajnu ulogu u postupku ulanjenja SRJ. Clanstvo u SE koje,
ako se demokratske reforme nastave ovim korakom, moemo oekivati sredinom sledee godine, smatra se svojevrsnom legitimacijom da je zemlja u pitanju spremna
da na planu razvoja demokratskih institucija, zakonodavstva i prakse pone postepeno ispunjavati i ostale obaveze koje trai lanstvo u EU. Takoe, treba istai da kriterijumi lanstva u Savetu Evrope - potovanje pluralistine demokratije, ljudskih prava
i vladavine prava - nisu nita drugo nego ono emu i sami teimo. Zato e prijem u
Savet Evrope, ustvari, biti priznanje da smo dobro odmakli na planu demokratizacije
i potovanja ljudskih prava.
U okviru Saveta Evrope, SRJ je dobila i status specijalnog gosta u Kongresu lokalnih i regionalnih organa vlasti SE, kao i status pridruenog lana u Komisiji za
demokratiju putem prava /Venecijanska komisija/. S druge strane, uspostavljena je
i otpoela s radom i Misija SE u SRJ. Takoe, SRJ je postala strana ugovornica 12
znaajnih konvencija SE, od kojih posebno izdvajamo Evropsku kulturnu konvenciju i
Okvimu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina. U toku je razmatranje i priprema
za pristupanje i drugim konvencijama zakljuenim u okviru Saveta Evrope, za koje SRJ
295
ima veliki interes s obzirom da reguliu niz znaajnih domena /pravo, obrazovanje,
zdravstvo, socijalnu politiku, razvoj lokalne samouprave, krivino-pravnu materiju,
medije, nevladine organizacije i sl./.
3.5. SR Jugoslavija je u proteklom periodu obavila najvei deo posla po pitanju
povratka u meunarodne organizacije i sutinski otila korak dalje zapoinjanjem
konkretnih multilateralnih aktivnosti i saradnje, koji treba da omogue lanstvo SR
Jugoslavije i u organizacijama u kojima ni biva SFRJ, ni sadanja SRJ, nije bila lan.
Polazei od naeg evropskog usmerenja i znaaja regionalne saradnje za dalji razvoj
SRJ, kao i promenjenih okolnosti u svetu, ocenili smo da vie neemo biti u mogunosti da aktivno uestvujemo u radu Pokreta nesvrstanih zemalja /PNZ/. U tom smislu,
Savezna vlada je donela odluku da zatraimo posmatraki status u PNZ, o emu je
zvanino obavetena Juna Afrika, kao predsedavajui PNZ. Ovo, meutim, ne znai,
da neemo nastaviti da saraujemo sa ovom znaajnom grupom zemalja, s obzirom
da o nizu pitanja imamo bliske stavove i interes za saradnju.
4. Spoljnopolitiki aspekti situacije na KiM, na jugu Srbije i
odnosa u jugoslovenskoj federaciji
4.1. U proteklom periodu jedan od spoljnopolitikih prioriteta SRJ bilo je sveobuhvatno angaovanje na sprovoenju rezolucije SB UN 1244 o Kosovu i Metohiji. Povodom ovog pitanja, nai predstavnici su aktivno delovali u meunarodnim forumima,
posebno u Savetu bezbednosti UN, OEBS-u i Savetu Evrope, a ono je bilo stalna tema
u razgovorima najviih jugoslovenskih predstavnika sa predstavnicima UN, OEBS, NATO, SE, UNMIK i KFOR. Nai predstavnici su uvek izraavali spremnost za punu saradnju sa meunarodnom zajednicom na sprovoenju Rezolucije 1244 SB UN u cilju stvaranja uslova za politiko reenje u junoj srpskoj pokrajini, uz potovanje suvereniteta
i teritorijalnog integriteta SRJ. U razgovorima su iznoene nae ocene o nepovoljnoj
situaciji na Kosovu i Metohiji /KiM/, traeno je da se KFOR i UNMIK jo vie angauju
kako bi se ostvarila bezbednost za sve graane, razoruale naoruane grupe i pojedinci
i stvorili uslovi za povratak proteranog srpskog i drugog nealbanskog stanovnitva, to
je osnovni preduslov za njihovo uee na optim izborima zakazanim za novembar
2001. Posebna panja bila je posveena naporima za pronalaenje nestalih lica, gde,
naalost, kada je re o nestalim Srbima, UNMIK i KFOR nisu postigli rezultate.
U vezi s Kosovom i Metohijom, mi moramo, pre svega, biti svesni situacije koju
smo nasledili. Ranijom politikom ova je pokrajina sa take gledita naih nacionalnih
interesa, dovedena u izuzetno teak poloaj. Ovakvo stanje moemo popravljati samo
postepeno i strpljivo, vodei krajnje paljivu i racionalnu politiku, jer nam je cena naglih i nepromiljenih poteza ve dobro poznata. Iako imamo sasvim legitimne i opravdane primedbe na delovanje meunarodne zajednice na KiM - i stalno obrazlaemo i
zahtevamo njeno energinije delovanje u skladu sa Rezolucijom 1244 - jasno nam je
da reenja moramo traiti samo zajedno sa meunarodnim iniocima a nikako u sukobu sa njima. U krajnjoj liniji, pre svega demokratska legitimacija i konstruktivno ponaanje vlasti u Beogradu mogu pomoi popravljanju poloaja srpskog i nealbanskog
stanovnitva i povratku raseljenih lica na KiM.
Meunarodna podrka posebno je znaajna za SRJ kada se radi o situaciji na KiM.
Neke uticajne zemlje, kao to su Rusija i NR Kina, dele nae nezadovoljstvo optim stanjem, a posebno poloajem srpskog i drugog nealbanskog stanovnitva, kao i Ustavnim
296
okvirom koji je doneo specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na KiM. SAD i

zemlje Zapadne Evrope pokazuju sve vie razumevanja za nae stavove, posebno posle
smirivanja stanja na jugu Srbije, ali smatraju Ustavni okvir primerenim dokumentom
i pozivaju nealbansko stanovnitvo da izae na novembarske izbore. Na kritiki stav
prema Ustavnom okviru je poznat i ve vie puta obrazloen. Meutim, mi moramo voditi rauna o injenici da je KiM, prema rezoluciji 1244, teritorija pod meunarodnom
upravom - do ega je pre svega dovela politika biveg reima - i da se problemi tamo ne
mogu reavati suprotstavljajui se meunarodnim predstavnicima ve samo zajedno
sa njima. Znatno vie emo postii strpljivim i postepenim zalaganjem za prihvatanje
naih stavova, nego na bilo koji drugi nain. Stoga podravamo registraciju srpskog
i drugog nealbanskog stanovnitva za izbore. Sto se tie samih izbora, uslovi za njih
su u mnogim aspektima vrlo nepovoljni o emu smo vie puta i zvanino obavetavali
meunarodne predstavnike i javnost. Istovremeno, jasno je da e se izbori odrati u
svakom sluaju i da izolovanje srpskog stanovnitva od procesa koji su u toku u Pokrajini nee unaprediti njegov poloaj. Sigurno je da e meunarodno prisustvo trajati jo
dugo i da tek predstoji proces konanog definisanja poloaja KiM.
4.2. Znaajni rezultati ostvareni su u reavanju krize na jugu Srbije u optinama Medvea, Bujanovac i Preevo, koja je zbog delovanja albanskih terorista, pretila da postane
ozbiljno krizno arite sa dalekosenim posledicama po mir i stabilnost u naoj zemlji i
u regionu. Savezna vlada i Vlada Republike Srbije, uz podrku meunarodne zajednice,
pripremile su plan za fazno reavanje krize koji je dobio iroku meunarodnu podrku i
uspeno se sprovodi. U tom kontekstu, ostvarena je saradnja s NATO, to je, pored ostalog, rezultiralo postizanjem sporazuma na osnovu kojeg je praktino ukinuta kopnena
zona bezbednosti /KZB/ i suena vazduna zona bezbednosti, a nae vojne i bezbednosne
snage preuzele su potpunu kontrolu celokupne administrativne granice prema Kosovu
i Metohiji. Takav pozitivan razvoj otvara mogunost za razvoj saradnje nae zemlje sa
NATO na novim osnovama, to je u punoj meri u saglasju sa moguim ukljuenjem SRJ u
program Partnerstvo za mir, u kome participiraju skoro sve zemlje u naern okruenju.
4.3. U svetu danas praktino postoji konsenzus oko neophodnosti ouvanja jugoslovenske federacije. On je izraen formulom demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji. Kod nas, verujemo, postoji konsenzus oko toga da se mora menjati
ustavni okvir federalne drave. Sve, meutim, zavisi od toga kako e se ovo pitanje
razreavati unutar nae zemlje. Podrka ouvanju jedinstvene drave svakako e oslabiti ako se ne bude nazirao dogovor izmeu Beograda i Podgorice. Nae je uverenje da
je mogue ouvanje zajednike drave uz maksimalno uvaavanje interesa Crne Gore
i stepena samostalnosti koji je stekla, pri emu e demokratski izraeno opredeljenje
graana Crne Gore biti sigurno u potpunosti potovano. Prostor i mogunosti za sporazum postoje, a to je oigledno i u interesu relevantnih svetskih i evropskih faktora.
5. Meunarodna ekonomska saradnja
5.1. Dobri ekonomski odnosi sa stranim partnerima su od stratekog i egzistencijalnog znaaja za SRJ, jer su neophodni preduslov za sprovoenje ekonomskih reformi i
poboljanje ivotnog standarda graana. SRJ je od oktobarskih promena 2000. godine
do sada dobila finansijsku pomo koja je omoguila da se prebrodi zima i da otpone
297
proces reformi. U sferi nae ekonomske saradnje posebno znaajno mesto zauzimaju
odnosi sa EU. Od oktobra 2000. godine, oni su u uzlaznoj fazi i predstavljaju strateku
spoljnopolitiku orijentaciju SRJ, sa perspektivom integracije SRJ u EU. Predsednik SRJ
V. Kotunica je bio gost Evropskog Saveta u Bijaricu oktobra 2000. godine, a 25. novembra prilikom posete Romana Prodija, predsednika Komisije EU, Beogradu, potpisan
je okvirni Sporazum izmeu EU i SRJ o realizaciji programa pomoi i podrke EU za SRJ
koji bi trebalo da obuhvati ukupnu vrednost od 2,5 mlrd. evra u sledeih pet godina.
SRJ je od jula 2000. godine ukljuena u proces stabilizacije i asocijacije koje je
EU predvidela za zemlje Zapadnog Balkana. U ovom kontekstu, razvijaju se intezivni
bilateralni kontakti i saradnja, a EU je na SRJ primenila i odreeni broj pozitivnih jednostranih mera, koje bi trebalo da olakaju proces reforme i oporavka privrede SRJ.
U okviru trgovinskih povlastica, najvei broj jugoslovenskih izvoznih proizvoda ulazi
u EU bez carina ili drugih ogranienja /vanredne trgovinske mere EU/. U okviru finansijske podrke EU zemljama Zapadnog Balkana /program CARDS/ - EU je predvidela bespovratnu pomo od oko 260 miliona evra u toku 2001. godine. U Beogradu je
potpisan Sporazum izmeu Savezne vlade SRJ i Evropske agencije za rekonstrukciju /
EAR/ na osnovu koga je otvorena kancelarija EAR u Beogradu preko koje se realizuje
navedena pomo na raznim projektima. Osim toga, kao posebna mera podrke makrofinansijskoj stabilnosti i vraanju dugova Evropskoj investicionoj banci, EU je donela
odluku o odobravanju 300 miliona evra. Evropska investiciona banka je najavila viegodinje kredite za izgradnju infrastrukture u iznosu od oko 350 miliona evra.
U Briselu 29. juna o.g. u saorganizaciji Komisije EU i Svetske banke odrana je
Prva donatorska konferencija za SRJ na kojoj je obeano 1 mlrd. i 380 miliona evra
namenjenih reformama, obnovi i razvoju SRJ.
5.2. Uskoro predstoje pregovori s Pariskim klubom, radi regulisanja spoljne zaduenosti SRJ prema vladama kreditorima. S obzirom na znaaj i delikatnost problematike
duga SRJ, pozicija i stavova zemalja poverilaca-lanica Pariskog kluba, SMIP je ukljueno u pripremu ovih pregovora. Svoje aktivnosti u potpunosti koordinira sa nosiocima
pregovora na strani SRJ: potpredsednikom SV M. Labusom, njegovim timom i NBJ, kao
i sa predstavnicima dveju republikih vlada. Nastojimo da obezbedimo razumevanje i
podrku vlada zemalja poverilaca za na zahtev za otpis najveeg dela jugoslovenskog
duga. Reagovanja zemalja-lanica su uglavnom pozitivna i potvruju razumevanje za
nau argumentaciju i zahteve. Osnovu razumevanja predstavlja injenica da od uspeha pregovora SRJ sa Pariskim klubom kljuno zavise zapoeti reformski procesi u SRJ.
5.3. U kontekstu priprema za otpoinjanje pregovora za zakljuenje Sporazuma
o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, u Beogradu su odrani pripremni razgovori izmeu
visokih delegacija Komisije EU i Savezne vlade u cilju formiranja tzv. Konsultativne
radne grupe /Consultative Task Force/. Prvi sastanak Konsultativne radne grupe SRJ i
Evropske unije odran je 23. jula, 2001. godine u Beogradu i obostrano je bio ocenjen
kao vrlo uspean. Sledei sastanak Konsultativne radne grupe je predvien za poetak
novembra ove godine, a u toku sledee godine oekujemo otpoinjanje zvaninih pregovora i eventualno zakljuenje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.
SRJ je takoe potpisala Deklaraciju o Evropskoj energetskoj povelji u Hagu, nakon ega e poeti procedura priprema za potpisivanje Ugovora o energetskoj povelji.
298
Savezni ministar privrede i unutranje trgovine potpisao je u Beogradu Deklaraciju o

pristupanju SRJ Regionalnom tritu elektrine energije u JIE. SRJ je takoe potpisala
memorandume o razvoju infrastruktura.
U okviru saradnje u aktivnostima Drugog radnog stola Pakta stabilnosti /ekonomska saradnja i rekonstrukcija/ SRJ je potpisala Memorandum o razumevanju o trgovinskoj liberalizaciji i olakavanju uslova trgovine sa est zemalja jugoistone Evrope. SRJ je takoe aktivna u drugim ekonomskim inicijativama Pakta.
U novembru 2000. godine SRJ je primljena u Centralnoevropsku inicijativu /CEI/.
SRJ predsedava Radnom grupom /RG/ za medije i kopredsedava RG za kulturu.
U decembru 2000. godine SRJ je regulisala lanstvo u Meunarodnom monetarnom fondu /MMF/, a u realizaciji je novi stand-by aranman.
U decembru 2000. godine, SRJ je primljena u Inicijativu za saradnju u JIE /SECI/,
gde je dobila predsedavanje Radnom grupom za Dunav.
U decembru 2000. godine, SRJ je zakljuila Sporazum o saradnji sa Evropskom
zonom slobodne trgovine /EFTA/. U septembru je odran prvi sastanak Komisije za
saradnju izmeu SRJ i EFTA.
U januaru 2001. godine, SRJ je postala lan Evropske banke za obnovu i razvoj
/EBRD/, sa seditem u Londonu. Re je o jednom od veih donatora za SRJ i angaovana je posebno na planu rekonstrukcije i razvoja /npr. mala i srednja preduzea/.
U februaru 2001. godine, SRJ je podnela zahtev za prijem u Svetsku trgovinsku
organizaciju /STO/, odobren nam je status posmatraa, a time i pravo da uestvujemo
u nizu aktivnosti STO do punopravnog lanstva.
U maju 2001. godine, SRJ je regulisala lanstvo u Svetskoj banci pod izuzetno
povoljnim uslovima, tzv. IDA uslovi, za povoljno regulisanje dugova i nove aranmane
te banke u SRJ.
U septembru 2001. godine, SRJ je primljena u Svetsku turistiku organizaciju. U
oktobru 2001. godine, moe se oekivati prijem SRJ u Organizaciju Crnomorske ekonomske saradnje.
5.4. SRJ se u proteklom periodu aktivno angaovala i na unapreenju bilateralne
ekonomske saradnje sa nizom zemalja u svetu /razmena poseta privrednih delegacija,
privrednih komora, nadlenih ministarstava, oivljavanje rada meovitih komiteta i
poslovnih saveta, uee na sajmovima, privrednim manifestacijama i sl./
Imajui u vidu da je budunost regiona u slobodnoj trgovini, SRJ je inicirala razgovore sa susednim zemljama o stvaranju boljih uslova za meusobnu trgovinu radi
potpisivanja trgovinskih sporazuma ili sporazuma o slobodnoj trgovini /BiH, Hrvatska,
Rumunija, Maarska, Bugarska/.
Zakljueni su sporazumi o uzajamnoj zatiti i podsticanju investicija /Italija, Maarska, Ukrajina, Turska/ i sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja /Ukrajina, Maarska, Slovaka i S. Koreja/. Ovi i drugi sporazumi koji su u pripremi, preduslov su za znaajnija ulaganja stranih investitora u nau privredu, odnosno stvaranje
uslova za njihovo uee u procesu privatizacije, ali i za korienje odgovarajuih finansijskih instrumenata za podsticanje viih oblika bilateralne ekonomske saradnje.
6. Pravno regulisanje dezintegracije bive SFRJ
Insistiranje na principu kontinuiteta SRJ i bive SFRJ tokom niza godina blokiralo
je kako lanstvo SRJ u meunarodnim organizacijama i razvoj bilateralnih odnosa sa
299
mnogim zemljama, tako i mogunost da se postigne konkretan dogovor o sukcesiji sa

BJR. Odustajanje od takvog stava veoma je doprinelo izlasku zemlje iz izolacije i uspostavljanju ravnopravnih odnosa sa susedima, pre svega u interesu graana koji najvie
trpe posledice raspada jedinstvene drave.
U Beu je 29. juna 2001. godine potpisan Sporazum o pitanjima sukcesije, ije su
ugovorne strane pored SRJ, BiH, Hrvatska, Makedonija i Slovenija. Sporazum podlee
potvrivanju /ratifikaciji/ i stupa na snagu 30 dana od dana deponovanja petog instrumenta o ratifikaciji kod Generalnog sekretara UN koji je depozitar Sporazuma. Mi oekujemo da e se uskoro pristupiti procesu ratifikacije ovog Sporazuma u svim bivim
jugoslovenskim republikama.
Sporazumom su drave ugovornice, tretirane kao pet suverenih ravnopravnih drava sukcesora prethodne Jugoslavije, dogovorile principe i naine pravedne raspodele
prava i obaveza, aktive i pasive bive SFR Jugoslavije:
- Dravna nepokretna i pokretna imovina prethodne Jugoslavije pripae dravi
sukcesoru na ijoj se teritoriji nalazi. Od ovog principa izdvaja se pokretna imovina od velikog znaaja za kulturno naslee jedne od drava sukcesora, koja e
pripasti toj dravi.
- Najkasnije 29. decembra ove godine, odnosno 6 meseci od dana potpisivanja Sporazuma, izvrie se tzv. avansna podela diplomatsko-konzularnih predstavnitava. Podela ostale diplomatske i konzularne imovine izvrie se nakon stupanja
Sporazuma na snagu u skladu sa dogovorenim procentima i to: SR Jugoslavija
39,5%, BiH 15%, Hrvatska 23,5%, Makedonija 8% i Slovenija 14%. Pokretna imovina prati sudbinu nepokretnosti, a svaka drava sukcesor dobie pokretna dobra
od znaaja za njeno kulturno naslee.
- Polazei od vrednosti finansijske aktive i pasive utvrene na dan 31. marta 2001.
godine, podela meu dravama sukcesorima izvrie se u skladu sa sledeim procentima: SRJ 38%, BiH 15,50%, Hrvatska 23%, Makedonija 7, 50% i Slovenija 16%.
- Delovi republikih i saveznih arhiva izmeteni sa svoje ranije lokacije bie na nju
vraeni, dok e svaka drava sukcesor dobiti delove dravnih arhiva prethodne
Jugoslavije neophodne za njeno normalno funkcionisanje, one koji su neposredno
vezani za njenu teritoriju ili su na njoj nastali. Ostale dravne arhive prethodne
Jugoslavije smatrae se zajednikim nasleem svih drava sukcesora.
- Svaka drava sukcesor preuzela je na sebe odgovornost za redovnu isplatu penzija svojih osiguranika, bez ikakve diskriminacije prema nacionalnosti, dravljanstvu, prebivalitu ili boravitu penzionera. Ostala prava, obaveze i dugovi, ije se
postojanje naknadno utvrdi, delie se prema istom procentu utvrenom za podelu aktive i pasive prethodne Jugoslavije.
- Prava dravljana prethodne Jugoslavije na privatnu svojinu, kao i steena prava, polazei od 31. decembra 1990. godine bie zatiena od strane drava sukcesora bez
ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu. Svi ugovori o prenosu nepokretne i pokretne imovine izvreni nakon navedenog datuma pod prinudom smatrae se nitavnim.
7. Zatita interesa jugoslovenskih graana i odnosi s dijasporom

7.1. Promene u jugoslovenskoj spoljnoj politici direktno su se odrazile i na ceo
kompleks konzularne problematike. Izlazak iz izolacije doneo je mnogo ire i sadrajnije veze sa svetom. Od zatvorene zemlje koja je stavljala razliite prepreke politiarima,
300
novinarima, naunicima i drugima koji bi eventualno eleli da je posete, Jugoslavija je

postala zemlja u koju se sve vie dolazi i koja je sve zanimljivija za strance, ukljuujui i
poslovne ljude. Uloili smo znaajne napore da takve kontakte maksimalno olakamo.
Postupak izdavanja jugoslovenskih viza ubrzan je i pojednostavljen. Radimo na promeni
naina i stila rada i poveanju efikasnosti naih konzularnih predstavnitava. Jedan od
ciljeva nam je da uskladimo kompjuterski sistem jugoslovenskih diplomatsko - konzularnih predstavnitava /DKP/ sa standardima EU to bi znailo potpunu automatizaciju
rada, ukljuujui i kompjuterizovani sistem izdavanja viza, pasoa itd. Pristupilo se i pripremama za izradu i uvoenje viznih nalepnica, pre svega da bi se spreile zloupotrebe
i ovaj postupak je u zavrnoj fazi.
Ove godine ukinuli smo vize graanima EU i jo nekih zemalja u vreme turistike
sezone, to je svakako doprinelo uspostavljanju jaih veza sa ovim zemljama. Obavili
smo niz konzularnih konsultacija /Grka, Maarska, Hrvatska, po prvi put NR Kina/ na
kojima su razmatrana pitanja zatite interesa naih dravljana. Zakljueno je, takoe,
nekoliko sporazuma o readmisiji, dok su neki sporazumi reaktivirani ili usaglaeni i pripremljeni za potpisivanje.
Izlazak iz meunarodne izolacije omoguio nam je da mnogo aktivnije delujemo
u zatiti interesa naih graana u svetu. Nastojimo da jaanje ugleda i pozicije nae
zemlje dopunimo konkretnim poboljanjima kada je re o tretmanu dravljana SRJ od
strane drugih zemalja i meunarodnih organizacija. Najvei problem je svakako i dalje
rigidan vizni reim koji je posledica raspada SFRJ i ranije voene politike. Na osnovni
cilj je da graanima nae zemlje budu ukinuta engenska ogranienja, kao to je to ve
uinjeno sa susednom Bugarskom, a uskoro verovatno i sa Rumunijom. U meuvremenu, nastojimo da se bar ubrza i olaka procedura kroz koju su prinueni da prou nai
graani koji ele da dobiju engenske vize. Da bismo ovakav cilj ostvarili moramo, pre
svega, stabilizovati i konsolidovati nae unutranje stanje, a takoe sprovesti i niz administrativno - tehnikih mera iz sfere unutranjih poslova. Paralelno s tim, pojaaemo
napore da se stabilizovanje nae politike pozicije u Evropi i svetu to pre transformie
u konkretne mere koje e poboljati poloaj naih graana. Na tome emo veoma insistirati u kontaktima sa naim partnerima. Verujem da moemo u dogledno vreme oekivati liberalizaciju, a zatim i ukidanje ovakvog viznog reima, ali to pre svega zavisi od
naih napora i postupaka.
7.2. Promene u SRJ dovele su do pojaanog interesa nae dijaspore za ukljuivanje
u drutvene, politike i privredne tokove u matici, to iziskuje aktivniji odnos matine
drave prema dijaspori. Dijaspora danas oekuje drugaiji odnos prema njoj, posebno
kada je re o pitanjima koja su od vitalnog interesa.
Osnova delovanja prema dijaspori jeste u ravnopravnom prilazu i tretmanu svih tokova i generacija dijaspore, ostavljajui po strani ideoloke motive i podele i okupljajui
dijasporu na najiroj platformi promovisanja zemlje i njenih osnovnih interesa u meunarodnoj zajednici i u pojedinim dravama. Uee dijaspore u ekonomskoj obnovi i razvoju matice od izuzetnog je znaaja, ali pri tome pred dravom stoji ogroman zadatak
stvaranja odgovarajuih ekonomskih, politikih, pravnih i drugih uslova za angaovanje
predstavnika iseljenitva.
Najvii dravni funkcioneri imali su znaajne kontakte sa naom dijasporom i sa
srpskim zajednicama u susednim zemljama.
301
Izrada novog koncepta jaanja veza dijaspore i matice, polazi od sledeih ciljeva:
- ouvanje nacionalnog i kulturnog identiteta nae dijaspore;
- unapreenje privrednih, naunih, kulturnih i drugih veza izmeu dijaspore i matice;
- podsticanje i usmeravanje strunih i finansijskih potencijala dijaspore u cilju ekonomskog razvoja zemlje.
SMIP je izradio predlog za inistitucionalizaciju veza dijaspore i matice po kome
Savezna vlada formira Savet dijaspore, koji bi se konstituisao na potpuno novim, demokratskim oblicima artikulacije interesa dijaspore i njenog predstavljanja u matici. Ovaj
predlog je usvojila Savezna vlada.
Druga znaajna aktivnost SMIP-a odnosila se na neposrednu pomo i saradnju na
razliitim skupovima, akcijama i inicijativama koje je pokretala sama dijaspora. Posebno izdvajamo skup Susreti dijaspore i otadbine iz aprila 2001., pod pokroviteljstvom
predsednika SRJ i patrijarha Pavla i poasnim predsedavanjem predsednika Vea graana Savezne skuptine.
SMIP je posebno saraivao sa Privrednom komorom Srbije /PKS/ na formiranju
Poslovnog saveta PKS, u koji bi uli i predstavnici poslovnog sveta iz nae dijaspore.
Svim jugoslovenskim DKP naloeno je da posebnu panju posvete dijaspori, da
budu otvorena prema njoj, njenim potrebama i interesima, da je aktivno ukljuuju u
svoje aktivnosti i da budu centri njenog okupljanja. U DKP sa velikom koncentracijom
dijaspore, predviena su posebna radna mesta za tu problematiku.
8. Diversifikacija spoljne politike i reorganizacija i reforma diplomatske slube

8.1. Jedan od najkrupnijih zadataka pred kojima smo se nali jeste neophodnost
reformisanja i reorganizovanja diplomatske slube, kako u okvirima samog SMIP tako
i kada se radi o naim predstavnitvima u inostranstvu. U momentu kada, kao i celokupna savezna uprava, imamo vrlo ozbiljne finansijske tekoe, nali smo se u situaciji
da paralelno reavamo najmanje dva sutinska pitanja: prvo, prevazilaenje naslea
koje nam je ostavljeno ranije voenom spoljnom politikom, to podrazumeva neophodne personalne, organizacione i druge promene; drugo, modernizacija slube i prilagoavanje savremenim tehnolokim i informatikim dostignuima. Kao i u drugim
segmentima drutva, zateeno stanje je mnogo tee nego to se u prvom momentu
mislilo.
Kada je re o politiko - kadrovskom aspektu, nesporne su dve injenice: prvo,
SMIP raspolae odreenim brojem visokoprofesionalnih i strunih kadrova koji su
spremni da daju doprinos ostvarivanju nove spoljne politike. Drugo, prethodni period
i politika voena od strane biveg reima ostavili su kod mnogih diplomata vidljiv trag
u smislu percepcije meunarodnih zbivanja i shvatanja ciljeva i naina voenja spoljne
politike zemlje. Kadrovska konsolidacija diplomatske slube podrazumeva zajedniki i
usklaen doprinos najveeg dela dosadanjeg profesionalnog sastava ministarstva i novih kadrova koji su angaovani iz naunih, publicistikih, novinarskih, kulturnih i drugih
sredina, kao i profesionalnih diplomata koji su ranije bili prinueni da napuste ovu slubu. S obzirom na specifinost situacije u kojoj smo se nali i dubinu i znaaj drutvenih
promena kojima smo pristupili, neminovan je bio dolazak na poloaje ambasadora SRJ
u mnogim zemljama predstavnika politikog, naunog i kulturnog ivota koji nisu radili
u diplomatskoj slubi. Ministarstvo preduzima neophodne mere da im omogui to temeljnije upoznavanje sa usko profesionalnom stranom delatnosti, nastojei pri tome da
302
izbegne kako odricanje i relativiziranje tako i mistifikaciju profesionalizma diplomatske

slube. Do kraja godine oekuje se prijem vie desetina mlaih saradnika to e biti rezultat konkursa raspisanih u prvoj polovini godine, na kojima je vrena stroga selekcija
najboljih kandidata.
Meu merama reorganizacije diplomatske slube treba izdvojiti donoenje nove
sistematizacije radnih mesta u SMIP i DKP, poetne mere programa modernizacije i
kompjuterizacije, kao i poboljanje radnih uslova zaposlenih.
Prema ranijoj sistematizaciji, SRJ je trebalo da ima 110 DKP, od ega danas radi
97. Prema novoj sistematizaciji predvieno je 89 DKP i to 61 ambasada, 5 stalnih misija,
20 generalnih konzulata /GK/, 2 konzulata i 1 kulturno - informativni centar /KIC/. Od
oktobra 2000. godine do danas na dunost je stupilo 26 novih ambasadora, a u proceduri imenovanja je jo 17. SMIP ulae maksimalne napore da, imajui u vidu ogranienost
sredstava koja su na raspolaganju, racionalizuje rad ministarstva i DKP, a da pri tome
u najveoj moguoj meri zatiti interese zemlje i odri veze i kontakte i tamo gde nae
prisustvo silom prilika mora biti smanjeno.
8.2. Jedan od rezultata pomenutih promena u meunarodnim odnosima, ali i u
naoj spoljnoj politici, jeste znaajna diversifikacija spoljnopolitike aktivnosti. Raste
znaaj takvih formi kao to je meuparlamentarna diplomatija, odnosno sve ei i sadrajniji kontakti Saveznog parlamenta sa predstavnikim telima drugih zemalja. Meunarodna aktivnost Savezne skuptine odraava i promene do kojih je dolo u zemlji,
ali i omoguuje da se meunarodnoj javnosti predstavi slika odnosa politikih snaga i
orijentacija koje deluju u Saveznom parlamentu. Znaaj parlamentarne diplomatije e
rasti sa ulaskom SRJ u Savet Evrope i naim pribliavanjem EU. Istovremeno, razvijaju se i druge forme delovanja izvan klasine diplomatije, a to je pre svega ekonomska
diplomatija, pri emu SMIP posebno uspeno sarauje sa Saveznim ministarstvom za
ekonomske odnose sa inostranstvom. Na liniji afirmacije nove spoljne politike SRJ je i
aktivnost niza nevladinih organizacija, a neke od njih su svojom delatnou prethodnih
godina i anticipirale neke vane pravce nae dananje spoljnopolitike aktivnosti.
V ZAKLJUAK
Posle oktobarskih i decembarskih promena i spoljnopolitike aktivnosti koja je sledila, meunarodna pozicija i kredibilitet SRJ znatno su ojaani. Naa zemlja je zauzela
mesto u meunarodnoj zajednici kakvo joj pripada. Meunarodna javnost i politiki
krugovi vie ne gledaju na Jugoslaviju kao na izvor ili uesnika konflikata, ve naprotiv,
kao na faktor stabilnosti u regionu. Istovremeno, kredit poverenja koji je naa zemlja
dobila posle prologodinjih promena nije beskonaan i mora biti potvrivan naom doslednou i pridravanjem spoljnopolitikih principa za koje smo se opredelili.
Pri tome moramo biti svesni da reenje svih problema, ukljuujui i one meunarodnopolitike, zavisi pre svega od unutranje stabilnosti i brzine i naina izlaska iz
ekonomskih i socijalnih problema. Svaka unutranja destabilizacija zemlje, posebno u
uslovima kada su tek zapoete ozbiljne tranzicijske reforme, imae veoma teke posledice za njen meunarodni poloaj, a to opet znai dalje komplikovanje i inae vrlo sloene unutranje situacije. U takvim uslovima granica izmeu spoljne i unutranje politike
postaje sasvim relativna.
303
Iz pregleda odnosa, posebno sa najrazvijenijim zemljama i meunarodnim organizacijama, vidljivo je da veoma veliko mesto zauzima ekonomska i finansijska pomo,
odnosno donacije. SRJ se nalazi u veoma specifinom poloaju kada obezbeivanje
osnovnih ekonomskih uslova za opstanak zemlje predstavlja kljuni segment odnosa
sa svetom, to donekle odlae razvoj klasinih bilateralnih odnosa kakvi su, uglavnom,
uobiajeni meu dravama. Ekonomsko stanje nae zemlje nuno smanjuje manevarski prostor zemlje u meunarodnim odnosima. Drava u kojoj se povremeno i penzije,
socijalna pomo i deiji dodaci, kao i narodne kuhinje finansiraju iz strane pomoi,
mora da postavi sebi krajnje realne i ograniene spoljnopolitike ciljeve. To svakako
ne znai rtvovanje osnovnih nacionalnih interesa, ali se mora poi od shvatanja da
je upravo pogreno tumaenje nacionalnih interesa i dovelo nau zemlju u ovakvo
stanje.
esto se postavlja pitanje kakva e biti strategija nae spoljne politike posle ove
prve faze normalizovanja odnosa sa svetom. Moramo pre svega odgovoriti da e ova
faza dugo trajati i zavisie od brzine i uspenosti nae unutranje konsolidacije. Nema
te spoljne politike koja moe u odluujuoj meri nadoknaditi unutranju nestabilnost.
Stoga e i dalja strategija meunarodne aktivnosti biti strogo u funkciji obezbeivanja
uslova za stabilizaciju zemlje, to podrazumeva racionalnu zatitu kljunih interesa, selekciju prioriteta i konstruktivne odnose sa glavnim partnerima sa kojima je neophodno
saradivati u procesu oporavka zemlje.
Naa spoljnopolitika orijentacija treba da tei postizanju sledeih osnovnih ciljeva:
- to broj integraciji u evropske strukture, iji bi krajnji cilj bio lanstvo u EU;
- to bolji odnosi i saradnja sa susedima i zemljama regiona;
- uravnoteen odnos prema velikim silama, polazei od naih nacionalnih interesa;
- odravanje i poboljanje tradicionalno dobrih odnosa sa zemljama Azije, Afrike i
Latinske Amerike, imajui istovremeno u vidu nae politike i ekonomske interese
i proevropsku orijentaciju.
Ako bismo eleli ukratko da navedemo osnovne principe nae spoljne politike, koji
proizlaze iz napred navedenih postavki, oni bi se sveli na sledee: prvo, prilagoavanje
novoj situaciji, novim granicama, susedima, meunarodnom prisustvu i uopte novom
ambijentu u kome postoji naa drava; drugo, fleksibilnost koja oznaava vrstu i jasnu
zatitu zaista vitalnih i osnovnih interesa zemlje, dok u svim drugim pitanjima treba
zauzimati doslednu i principijelnu poziciju, ali bez konfrontacije; tree, usredsreivanje
na reavanje unutranjih problema i izbegavanje svakog meunarodnog angaovanja
koje bi ometalo reavanje tih problema; etvrto, spoljnopolitika podrka interesa jugoslovenske privrede u Evropi i svetu; peto, konstruktivna politika u vezi sa reavanjem
najteih problema sa kojima se suoavamo /KiM, regulisanje odnosa sa susedima, povratak izbeglica, odgovornost za ratne zloine/, u okvirima definisanih osnovnih dravnih interesa.
Savezna vlada i SMIP ulagae i dalje maksimalne napore da svojom aktivnou
omogue lake prevazilaenje problema sa kojima se suoava zemlja i njeni stanovnici.
Od toga koliko e biti stabilna osnova na koju se moe osloniti spoljna politika SRJ u
velikoj meri e zavisi i njena uspenost u narednom periodu.
/http://www.msp.rs/srpski/spopol/ministar/govori/241001_s.html/
304
42. GOVOR NASLOVLJEN UENJE IZ PROLOSTI I GRAENJE BOLJE

BUDUNOSTI VOJISLAVA KOTUNICE, PREDSEDNIKA VLADE
REPUBLIKE SRBIJE, ODRAN NA DESETOM GODINJEM
SOLUNSKOM FORUMU, SOLUN, 25. MAJ, 2004.40
Mapa Evrope polako i sigurno ispunjava se bojom Evropske unije. U poslednjem
talasu, proirenje Unije obuhvatilo je srednjoistoni deo kontinenta, ne raunajui Kipar i Maltu. Pre nepunih godinu dana u ovom istom gradu promovisana je politika Unije
prema delu jugoistine Evrope koji se podvodi pod naziv Zapadni Balkan. Ovoj grupi
drava dati su jasni izgledi pridruivanja i pristupanja, dovoljno jasni izgledi pridruivanja i pristupanja dovoljno jasni za jednu kolektivnu motivaciju u svakoj od tih zemalja
za nedvosmislen izbor svog puta u sadanjosti i budunosti. A sve to da bi se prevaziIa
prolost, ili, da budemo jasni, onaj njen deo koji je optereivao i jo optereuje odnose
izmeu ovih drava i naroda.
Od momenta prihvatanja Evropskog partnerstva, kao strategije Evropske unije za
ovaj prostor, svi mi koji ivimo u njemu preuzimamo obavezu delovanja u tri ravni: prvo,
da izvrimo obnovu naih drava u politikom, privrednom i kulturnom pogledu; drugo,
da razvijamo i produbljujemo nae meusobne veze i odnose; i tree, da sve to inimo
u duhu evropskih integracija i zajedno sa Evropskom unijom. Ako su drave osnivai
evropskih zajednica nale snage da lou prolost pretvore u dobru sadanjost i bezbednu budunost delujui upravo u ove tri ravni, to isto moraju da urade susedne zemlje
evropskog jugoistonog regiona, pogotovo zemlje Zapadnog Balkana.
Srbija i dravna zajednica Srbija i Crne Gora nalaze se u geografskom centru ovog
regiona. Samim tim, malo toga to se zbiva u ovom prostoru moe da mimoie ovu dravu. Ona ne moe a da ne deli i njegovo zlo i njegovo dobro. Ako je u nedavnoj prolosti
preteno delila njegovo zlo, jer je vei deo regiona bio zahvaen najgorim vidom drutvenih i politikih sukoba, ona je sada spremna da punom snagom uestvuje u optoj
obnovi mirnodopskog i prosperitetnog ambijenta na itavom prostoru. Znamo i oseamo da se stvari pokreu u tom pravcu i elimo da im damo puni smisao i doprinos. Ali,
kao to znamo ta treba da radimo kako bismo doprineli pravoj evropskoj inegraciji regiona, svesni smo iskuenja i prepreka na tom putu. Jedna od najveih jeste dalja politika
i dravna dezintegracija. Drugim reima, ovde je jo uvek prisutna politika volja usmerena na novu dravnu preraspodelu prostora, na stvaranje novih drava i novih granica.
Kao to je poznato, stvaranje novih drava i novih granica prestavlja najtei i istovremeno najriziniji poduhvat u itavoj modernoj istoriji. To su ciljevi zarad kojih njihovi protagonisti preduzimaju sva sredstva, pa i ona nasilna. A na podrujima na kojima
narodi ive izmeano, primena takvih nasilnih sredstava lako se pretvara u meuetnii
sukob, najgori od svih moguih drutvenih sukoba. Ne treba mnogo govoriti o tome da
je ovakva vrsta sukoba karakterisala i nedavnu prolost ovog regiona, tj. prostor nekadanje Jugoslavije, i da je takav sukob opti uzronik zaostajanja itavog regiona u
procesu pribliavanja Evropskoj uniji. Ali, uprkos tome, tendencija dravne fragmentacije Balkana kao da jo nije zavrena. I to u onom najgorem vidu, uz pretnju i primenu
etnikog nasilja.
40
Vojislav Kotunica /1944./, doktor pravnih nauka i poslednji predsednik Savezne Republije Jugoslavije /2000
2003/. Bio je predsednik Vlade Republike Srbije od 2004. do 2007. i 2007/08.
305
Dogaaji od 17. i 18. marta na Kosovu i Metohiji o tome jasno govore. Njihovu
karakterizaciju prihvaenu u meunarodnoj zajednici nisu dali Srbi, ve najodgovorniji
pripadnici meunarodne vojne misije - na Kosovu i Metohiji poinjeno je etniko ienje Srba od strane veinskih Albanaca. I to smiljeno i organizovano etniko ienje. I
kao to je itavoj meunarodnoj zajednici jasno ta se dogaalo u jednom delu Evrope,
jasan je i cilj zbog koga je to uinjeno - stvaranje nove nezavisne drave na Balkanu.
ta ovo znai u svetlosti naeg razgovora o redefinisanju uloga i interesa u Jugoistonoj Evrope, o uenju iz prolosti i graenju bolje budunosti? To znai ponovno
rtvovanje budunosti zarad loije prolosti pogrenim delovanjem u sadanjosti. Kada
kaem pogrenim delovanjem, onda mislim na neevropski, tanije antievropski, put
bezobzirnog ostvarivanja jednog isto tako neevropskog, tanije antievropskog cilja, a to
je stvaranje monoetnike drave na jednom istorijskom multietnikom prostoru. Hoe
li Evropa i meunarodna zajednica to dozvohti - iskreno govorei, nisam siguran ni u
pozitivan ni u negativan odgovor. Ali, ovom prilikom mogu samo kratko da istaknem da
su Vlada i parlament Srbije na ovaj izazov ponudili jedan izrazito evropski odgovor, odgovor koji je okrenut budunosti, a ne prolosti. Ponuen je plan institucionalne zatite
srpske zajednice na Kosovu i Metohiji radi zatite i Srba i multietnikog Kosova i Metohije Ali istovremeno radi odranja i spaavanja evropskog puta i ove pokrajine i samog
regiona. Puta koji znai ouvanje razliitosti, regionalnu saradnju i evropsku integraciju, nasuprot stvaranju etniki istih teritorija, na njima zasnovanih drava i time opakih
presedana suprotnih evropskom razvoju u poslednjih pola veka.
Na Plan za Kosovo i Metohiju jeste okrenut pouzdanoj zatiti Srba u ovoj pokrajini
pod meunarodnim protektoratom, ali je i okrenut spreavanju novog komadanja nae
drave i itavog balkanskog regiona. Ovaj drugi razlog rukovodi nas u zajednikom naporu sa Evropskom unijom da ouvamo dravnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Budui da
sa Crnom Gorom Srbija nema nikakvih istorijskih sporova, da nas, naprotiv, vezuje sve
ono to inae vezuje narod jedne drave, vrsto smo uvereni da i radi sebe samih i radi
Evrope da Srbija i Crna Gora treba da ostanu jedinstveni inilac regionalne i evropske
integracije. Tu smo sa Evropskom unijom nali zajedniki jezik, a postepeno ga nalazimo
i sa Crnom Gorom. U ovoj republici, dodue, jo postoje politike ideje o nezavisnosti,
za ta je u Ustavnoj povelji naen institucionalni izraz. Narod Crne Gore imae priliku
da na referendumu odlui o svojoj dravnoj budunosti, ali e biti obavezan da to uini
na legitiman i demokratski nain. Dotle, a mi se nadamo i posle toga, Srbija i Crna Gora
svoju evropsku politiku treba da sprovode to doslednije i u to uoj saradnji sa Evropskom unijom.
Da li mi danas, suoeni sa ovim izazovima, treba da se bavimo iscrtavanjem novih
dravnih i kvazidravnih granica u regionu, ili privrednim razvojem, pravnom i administrativnom obnovom naih dravnih sistema, stabilizovanjem institucija i stvaranjem
ambijenta za investicije i rastuu meudravnu saradnju. Ko uopte danas namee ovakvu dilemu oko koje smo izgubili deceniju i definitivno se opredelili. Da li e Evropa i
svet, poputajui jednima isto uiniti i drugim nosiocima predmodernih politika balkanizacije Zapadnog Balkana.
Kao zemlja koja obuhvata sam geografski centar ovog regiona, i sama multietnika po svom sastavu, dananja Srbija jako strahuje od mogueg ponovnog retrogradnog
kretanja. Strahuje da njenu drutvenu energiju okrenutu integracijama po evropskom
uzoru mogu da okupiraju povampirena pitanja prolosti - pitanja novih dravnih podela
306
i granica. Zbog toga je ona ivotno zainteresovana za balkanski dravni status quo, kako
bi i ona i njeni susedi svoje snage usmerili na saradnju u svim oblastima - trgovinskoj,
kulturnoj, bezbednosnoj, oblastima zatite ljudskih prava itd.
Ali, Srbija nije u stanju sama da garantuje ovaj dravi status quo. Suoena sa brojnim pitanjima unutranje normalizacije i stabilizacije, ona ne moe istovremeno da
predvodi politiku mira i bezbednosti u regionu. To ne moe ni jedan njen sused pojedinano. Ne mogu ak ni svi zajedno bez evropskog i ireg meunarodnog posredovanja.
Ukratko, Balkan je jo uvek evropski i svetski problem. Zajedno sa strategijom Evropskog partnerstva on trai nove i efikasnije bezbednosne garancije koje bi ovu dobru
strategiju uinili ostvarljivom i izvesnom.
/Vojislav Kotunica, Uenje iz prolosti i graenje bolje budunosti,
Meunarodna politika br. 1114-1115, Beograd, 2004, s. 8-9./
43. GOVOR BORISA TADIA NAKON PREUZIMANJA DUNOSTI

PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE, BEOGRAD 11. JUL 2004.41
Gospodine predsednie Narodne skuptine,
Gospodine predsednie Vlade,
Gospodine predsednie Dravne zajednice Srbije i Crne Gore,
Gospodine predsednie Crne Gore,
Vaa Svetosti,
Gospodo ministri i narodni poslanici,
Vae ekselencije,
Dame i gospodo,
Potovani i dragi graani Srbije,
Stojimo danas svi zajedno ispred zastave Srbije, da obeleimo poetak jednog petogodinjeg perioda za koji sam uveren da e ga krasiti sloga, napredak i razumevanje.
Svako pokoljenje iznova odreuje zadatke koje mora da izvri za dobrobit Srbije - i
nae pokoljenje e, isto tako, morati da odredi i ispuni svoje. Srbija eka da krupnim koracima nadoknadi izgubljeno i poveruje u bolju budunost koja je pred njom.
Na poetku XXI veka stoji petooktobarsko osvajanje slobode. Ali ta je sloboda jo
uvek krhka i jo uvek ugroena. Ugroena je politikim projektima koji je osporavaju,
ugroena siromatvom drutva i graana, izolacijom, nedostatkom perspektive, demagogijom i politikanstvom. Odbrana osvojene slobode stoji kao prvi i najvaniji zadatak
nae generacije.
Posao predsednika Srbije shvatam, pre svega, kao dunost, dunost koju sam preuzeo ispred vas, graana Srbije. Dunost da dam sve od sebe, i da uloim sve svoje snage
41
Boris Tadi /1958/ Aktuelni predsednik Republike Srbije. U prvoj demokratskoj Vladi 2000. godine, bio je ministar
telekomunikacija. Od 2001. bio je savezni poslanik Demokratske stranke u Veu graana i potpredsednik Skuptine
SRJ. Bio je ministar odbrane Srbije i Crne Gore 2003. Stupio je na funkciju predsednika Republike Srbije 11. jula
2004. godine. Ponovo je izabran za predsednika Republike Srbije 3. februara, 2008.
307
za dobrobit nae zemlje i naeg naroda. Obavezu da se u Srbiji uvek uje glas svakog
njenog graanina. Predsednikovanje nije stranaka dunost, naprotiv, to je dunost koja
prevazilazi svaku stranaku podeljenost.
Izbori koji su za nama pokazae da u naoj zemlji postoji velika energija da se nastavi zapoeti posao izgradnje Srbije i njenog ukljuenja u evropske integracije. Srbiji
je dosta nesporazuma sa svetom i neslaganja u zemlji i spremna je da prepozna novi lik
politiara koji predpostavlja veu odgovornost, vie zalaganja i drugaiji politiki govor.
U godinama koje su za nama, politika je bila optereena neiskrenou, negativizmom i
razdorom. U budunosti, ostvariemo neophodnu stabilnost drave samo kroz otvoren
i iskren dijalog, spremnost da prihvatimo sve dobre ideje, bilo od koga dolazile, kroz
uspeh onih koji su zaista najbolji.
Srbija je oduvek bila i jeste deo Evrope, i zato je naa namera da naa zemlja to
pre postane lan Evropske unije. Ma koja stranka ili koalicija bila na vlasti u Srbiji,
evropska integracija ostaje na zajedniki cilj i prva obaveza. A lanom Evropske unije
postaemo kada dovrimo izgradnju demokratskih, politikih, sudskih, bezbednosnih i
trinih institucija.
Zbog toga je zadatak nae generacije politiara da to pre zavrimo rad na novom
Ustavu Srbije i da onima koji e doi iza nas ostavimo Srbiju kao ureenu i pravnu dravu, dravu zakona i pravde jednake za sve. Dravu sa himnom, grbom i zastavom, na
ponos svih njenih graana. Dravu sa jasno utvrenim odnosom predsednika, vlade i
parlamenta, sa stabilnim ustanovama kao osnovom za ekonomski prosperitet, za bolji
ivot graana Srbije.
Graani ove zemlje zasluuju bolji ivot. Srbija zasluuje vii standard ivota. Posle svih tekih godina, vreme je da svi zajedno udruimo svoje snage na postizanju ovog
najvanijeg cilja. Za Srbiju u kojoj e svaki graanin biti ponosan na ono to ini za svoju
porodicu, za svoje okruenje, za sebe. Za Srbiju u kojoj e svi roditelji biti ponosni na
svoju decu, a deca na svoje roditelje.
Zbog toga je ekonomski razvoj na poetku i na kraju svake prie o budunosti Srbije. Oporavak nae privrede kroz snagu preduzetnitva naih graana i strane investicije, prihvatanje onoga to nam dolazi iz sveta, a moe da pomogne ovom najvanijem
poduhvatu, ali i ne zaboravljanje i ne podcenjivanje svega onog dragocenog to imamo
u naoj zemlji.
lanstvo u Evropskoj uniji pomoi e nam u daljem ekonomskom razvoju, a predstavljae i garanciju bezbednosti i nedeljivosti nae teritorije. Za nae graane znaie
vii standard, bolje mogunosti obrazovanja, nova radna mesta i punu slobodu kretanja.
Ukidanje svih viza i izvesniju budunost za nau decu. Naravno, ispunjenje uslova za
ulazak u Evropsku uniju nije cilj sam po sebi - ispunjenje tih uslova vodi jaanju nae zemlje i donosi bolji ivot svakom njenom graaninu. Istorijsko proirenje Evropske unije
od 1. maja ove godine, trebalo bi da nam svima bude podsticaj, da to pre nadoknadimo
izgubljeno vreme.
Srbija koju zajedno stvaramo je ona koju ostavljamo naoj deci i deci njihove dece,
svim naim dalekim potomcima koji e o nama suditi samo iz istorije. ta je, zbog toga, obaveza nae generacije? Da omoguimo svakom mladom oveku puno ostvarenje
potencijala svoje linosti u Srbiji. Da svaki mladi i devojka u Srbiji dobiju podstrek za
realizaciju svih svojih talenata. Da naa zemlja bude mesto nade, i da Srbija bude prostor u kome e svaki mladi ovek realizovati svoje ivotne snove.
308
Pozivam sve mlade ljude Srbije na zajedniki rad na ispunjenju ovog cilja, na zajednitvo mladih u optimizmu budue Srbije.
Zbog toga je, naravno, kvalitet obrazovanja sutinsko politiko pitanje. Mi smo,
na nesreu, u proloj deceniji propustili da sa drugim narodima uestvujemo u revolucionarnim promenama koje su se dogodile u tehnologiji, i zato danas treba da uradimo
dvostruko vie da to zaostajanje nadoknadimo.
Informacione tehnologije treba da budu osnova za budunost Srbije, a izuzetan
kvalitet naih mladih strunjaka ima za to presudan znaaj. Nema sumnje, informacijsko drutvo, nekada vizija daleke budunosti, postalo je stvarnost - na je zadatak da
u ovom pogledu hrabro pokuamo da prevaziemo sebe i Srbiju svrstamo u red drava
koje prednjae u svom stvaralakom odnosu prema ovom civilizacijskom izazovu.
Istovremeno, neophodno je da najstarijoj generaciji naih sugraana odamo ono
duno potovanje koje ona zasluuje. Snaga i veliina jedne drave najbolje se ocenjuje njenim odnosom prema najstarijim graanima. Mi smo obavezni da im obezbedimo
dostojanstvenu i mirnu starost, ali i da se u isto vreme oslonimo na njihovu mudrost i
iskustvo. Onaj ko se uzvisi i ne slua glas starijih, nije na dobrom putu. Srbiji je potrebno sadejstvo tri generacije, samo ta vrsta veza stvara neprekinutu duhovnu nit koja
je temelj opstanka i budunosti naroda. Zajedno i na istom zadatku: iskustvo starosti,
zrelost srednje generacije i pokretaka energija mladosti.
Naoj dravi predstoji odsudna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ovo mora biti naa bezkompromisna i trajna orijentacija. Uz podrku svih graana Srbije, u saradnji sa meunarodnom zajednicom, izboriemo se sa ovim zlom. U borbi protiv
korupcije vano je uspostaviti ideal nepotkupljivog dravnog slubenika. Politiari u Srbiji moraju postati uzor potenja, moralni sud itavog naroda mora biti neprikosnoven u
pogledu istote vrenja vlasti. Ovakav cilj zahteva saradnju itavog drutva, a pre svega
istu takvu nepotkupljivost i moralnu istotu onih koji nastupaju kao glas i oko javnosti.
Ove godine Srbija je obeleila dve stotine godina svoje obnovljene dravnosti. Srpska revolucija iz 1804. godine jedan je od najsvetlijih i najsvetijih trenutaka u istoriji
naeg naroda. Tada je slobodu iznela seoska, seljaka Srbija. Slobodni srpski seljak je u
svim ratovima i bunama branio Srbiju, branei i svoju okunicu. U isto vreme, u XIX veku srpski seljak je preuzeo najvaniju nacionalnu misiju aljui decu u svet, na kolovanje, sa idejom da se vrate i doprinesu izgradnji Srbije. U poslednjih petnaest godina mi
svoju decu nismo namerno slali u svet, sklanjala su se od strahota izolacije i rata. Danas
smo obavezni da stvorimo uslove da se ti mladi ljudi vrate ili da se na stvaralaki nain
ukljue u veliki poduhvat razvoja Srbije.
Da bismo u ovom poduhvatu uspeli, najvanije je da ouvamo i zatitimo porodicu i veru da se u Srbiji ona moe sreno graditi. Srbija mora da ima vie poverenja u
snagu enskog principa, i da na trajniji i ozbiljniji nain prui jednaku priliku enama u
obavljanju svakog drutvenog zadatka. U isto vreme, drava mora da snano i odluno
zatiti ene, majke i decu, od svake vrste nasilja u porodici i u drutvu.
Srbija mora biti i bie drava u kojoj ni jedan graanin ne sme da ostane zaboravljen, drava koja brine o svima. Pitanje kvaliteta zdravstva, i briga o zdravlju svakog
graanina je vano pitanje bolje budunosti i razvoja Srbije. Jednake mogunosti za sve,
briga o svima, ali i odgovornost svakog od nas, to je drava Srbija kakvu elimo. A takva
drava Srbija bie uvek pouzdan i vrst deo dravne zajednice Srbije i Crne Gore, prihvatajui ouvanje dravne zajednice kao svoj bitan istorijski, ekonomski i evropski cilj.
309
Dravna zajednica treba da poiva na funkcionalnom jedinstvu, uvajui posebnosti svake od drava lanica i imajui u vidu zajedniko istorijsko jezgro srpskog i crnogorskog naroda.
Srbija je ponosna na svoje nacionalne manjine i ini i spremna je da uini sve da i
Srbi i svi oni koji se tako ne izjanjavaju budu u svemu ravnopravni, da imaju ista prava,
iste mogunosti razvoja i iskazivanja svoje nacionalne pripadnosti. Svi graani treba da
budu ponosni na svoju domovinu Srbiju.
Spoljna politika Srbije je, naravno, odreena naim regionalnim poloajem. Zbogtoga Srbija treba da bude stoer prijateljstva i miroljubive politike u regionu. Na alost, u prolosti nije uvek bilo tako. Danas su nai spoljnopolitiki prioriteti: evropske
integracije, dobrosusedstvo, kao i ujednaeni odnosi sa tri centripetalne take svetske
politike: Briselom, Vaingtonom i Moskvom. Mi smo odluno okrenuti takvoj budunosti, sa vizijom moderne, demokratske i prosperitetne Srbije koja daje svoj puni doprinos
stabilnosti na Balkanu i u Evropi.
Poetkom XXI veka srpski narod ivi u nekoliko drava na Balkanskom poluostrvu.
Zbog toga je ulazak Srbije u Evropsku uniju pored ekonomskog i od najvanijeg nacionalnog interesa. Samo tako i samo tada nai emo se svi udrueni u okviru ire evropske
integracije, sa jednakim pravima svuda, kulturno i ekonomski ujedinjeni. U meuvremenu, Srbija e sa posebnom panjom pratiti zbivanja u Republici Srpskoj, u duhu specijalnih veza utvrenih Dejtonskim sporazumom. Srbija, takoe, oekuje da se to pre rei i
pitanje povrataka svih izbeglica i iseljenih lica u Republiku Hrvatsku.
Napredovanje svakog naeg suseda ka evropskim i evroatlantskim integracijama
pozdravljamo i podravamo jer je to zalog stabilne i mirne budunosti itavog regiona.
Zbog toga je izgradnja dobrih i vrstih odnosa sa susedima, zasnovanih na meusobnom
potovanju, kljuna taka spoljne politike Srbije, i dravne zajednice Srbije i Crne Gore.
Nae lanstvo u programu Partnerstvo za mir, u procesu integracije naeg sistema
odbrane u meunarodne strukture kolektivne bezbednosti takoe je u nacionalnom interesu. Razlog za to je injenica da su bezbednosni izazovi i pretnje u XXI veku sutinski
izmenjeni u odnosu na prethodne decenije. Oni vie ne potiu od armija nasih suseda.
Najvee pretnje danas su domai i meunarodni terorizam, kao i organizovani nadnacionalni kriminal i krijumarenje. Jedini efikasan odgovor na te pretnje je intregracija u
meunarodni sistem kolektivne bezbednosti. Osnovni preduslov takve integracije je nastavak zapoetih korenitih reformi naih oruanih snaga, za koje u se zalagati kao lan
Vrhovnog saveta odbrane. Imajui u vidu izuzetan geostrateki poloaj Srbije, nastavak
nae bezbednosne izolacije predstavlja problem itavog regiona. Ubrzanim reformama i
integracijama, transformisaemo se u kljunog nosioca regionalne bezbednosti.
Zbog svega toga verujem da e Srbija uskoro zauzeti mesto u naem regionu koje
joj pripada po veliini, poloaju i znaaju. I da e se za to mesto izboriti tritem, idejama, ekonomijom, ekolokom sveu, inventivnom spoljnom politikom.
Na tom putu, meutim, Srbija ima i jednu veliku, otvorenu ranu, a to je Kosovo i
Metohija. Bezbednost svih graana Srbije na Kosovu i Metohiji, uspostavljanje i puno
ispunjavanje naela povratka svih raseljenih lica, obnova poruenih kua, crkava i manastira i puno potovanje ljudskih prava, klju su za iznalaenje reenja koje e doneti
stabilnost i mir celom Balkanu. Mi smo duboko privreni ideji demokratskog, racionalnog, evropskog reenja za pitanje Kosova i Metohije, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Smatramo da je dijalog Srba i Albanaca presudan.
310
S obzirom da je na samitu u Solunu proklamovana budunost Balkana u Evropskoj uniji,

smatramo da je i Evropska Unija, kao i Ujedinjene nacije i Sjedinjene Amerike drave,
nezaobilazan uesnik u traganju za pravinim reenjima. lanice Kontakt grupe imaju
posebnu ulogu i odgovornost u procesu koji vodi putem mira, stabilnosti i prosperiteta.
Saradnja sa Meunarodnim sudom za ratne zloine je prioritet nae spoljne i unutranje politike jer je sutinski preduslov svih evropskih i evroatlantskih integracija, i
jer potvruje nau privrenost evropskim vrednostima. Ona je, takoe, neophodna da
bismo mogli da utvrdimo individualnu odgovornost za sve poinjene zloine u ratovima
na tlu bive Jugoslavije.
Istorija zloina na Balkanu je duga, i u tom smislu svi narodi ovog dela Evrope duguju jedni drugima istorijsko izvinjenje. Suoavanje sa zloinima vlastitog naroda je,
meutim, pretpostavka za suivot sa susedima i trajno uspostavljanje evropskih vrednosti i u ovom, naem delu Evrope.
Hrabar i patriotski izvetaj rukovodstva Republike Srpske o zloinu u Srebrenici
primer je kako istini treba gledati u oi. Samo na taj nain uva se seanje i na Jasenovac
i na Jadovno, na Skelane i na Goradevac, i na sva druga stratita.
Dragi graani Srbije,
Mesto Srbije je u Evropi. Budunost nae otadbine mora da znai bolji ivot, vii
standard, stabilnu dravu. Veliki je izazov pred nama i na put u Evropu nee biti lak.
Bie potrebno uloiti izuzetan napor i moraemo ga uloiti svi zajedno.
Na tom putu nailaziemo i na zatvorena vrata. A ako i dalje budu zatvorena kucaemo, i neemo odustati ili klonuti duhom, i na kraju - ima da ih otvorimo!
Verujem u ogromnu moralnu i duhovnu snagu naeg naroda. Ovih dana manastir
Deani upisan je na listu najvanijih spomenika itave svetske kulturne batine. A tu su
jo i Studenica, Sopoani, trajne iskre svetlosti koje je smo darivali itavom oveanstvu. U naoj zemlji postoji ponovo probuena energija, postoji snaga da se prevaziu
veliki problemi sa kojima se danas suoavamo.
Nae mogunosti u kulturi, sportu, ekonomiji, preduzetnitvu zaista su velike, samo ako budemo hrabri da poverujemo u sebe i spremni da iznesemo taj veliki poduhvat
razvoja, na dobrobit itave Srbije.
Verujem da je zadatak predsednika Srbije da pomogne okupljanju te snage, te probuene energije, da ne dozvoli da se ona i dalje rasipa, ve da je usmeri ka cilju blagodatnom za Srbiju i sve njene graane.
eleo bih da rezultat mog predsednikovanja bude u mnotvu pojedinanih velikih
dela koje e uiniti svako od nas. Da svaki ovek u Srbiji bude u mogunosti da uini neto veliko za sebe, za svoju porodicu, za svoju decu, za njihovu sreu.
Verujem u Srbiju koja ima snage da svojoj deci obezbedi bolji ivot, kolovanje,
posao i budunost.
Verujem u Srbiju u kojoj Predsednik slui narodu, u Srbiju u kojoj vlada sloga, dogovor, pravda, jednake anse za sve. U Srbiju koja brine, u kojoj nijedan graanin nije
naputen ili zaboravljen.
Verujem u Srbiju koja ne zaostaje za svojim susedima, Srbiju kao modernu dravu
koja ide napred u Evropsku uniju, u bolji ivot za sve.
Za Srbiju nema nazad. Samo napred!
/http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=101500&g=2006121021633&lng=cir&hs1=1/
311
44. EKSPOZE VUKA DRAKOVIA, MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA, U

SKUPTINI SRBIJE I CRNE GORE, BEOGRAD, 21. DECEMBAR 2004.42
lanstvo u Evropskoj uniji i prioritetna saradnja sa SAD i Rusijom.
Ovo su glavni strateki pravci spoljne politike koju vodim od preuzimanja funkcije
ministra spoljnih poslova zajednice Srbija i Crna Gora.
Posveena je, istovremeno, najvea panja unapreenju odnosa sa naim susedima i
dravama bive Jugoslavije, regionalnoj saradnji u Jugoistonoj i Centralnoj Evropi, kao i
ekonomskim i drugim vezama sa Japanom, Kinom i zemljama Azije, Afrike i June Amerike.
Zato Brisel, Vaington i Moskva?
Ve za tri do osam godina, u Evropskoj uniji bie i Bugarska i Rumunija i Hrvatska
i BiH i Makedonija, moda i Turska i Albanija. Od Portugala, na zapadu, pa do granica
Belorusije i Ukrajine, na istoku, prostirae se Unija zajednikog ustava, parlamenta,
vlade, zajednikog trita i budeta, briui istorijske, granine i razvojne barijere meu
dravama, nacijama i ljudima. Srbija i Crna Gora ne smeju da ostanu izvan ujedinjene
Evrope, jer bi posledice takve samoizolacije bile po nas i tragine i nepopravljive.
Naa preica na putu ka Briselu vodi preko Vaingtona. Njeno ime je Partnerstvo za
mir i NATO savez. Sve bive socijalistike drave, i Poljska i eka i Slovaka i Maarska,
ule su u NATO, pa iza toga u Evropsku uniju. Tako je postupila i Slovenija. Bugarska, Rumunija i Turska su ve u NATO, a pred ukljuenjem su i Hrvatska, Makedonija, BiH i Albanija.
Naroiti i svestrani odnosi Srbije i Crne Gore sa Rusijom nisu samo diktat istorije.
Sa svojim ogromnim potencijalima svake vrste, ta zemlja je sebi osigurala status svetske
velesile. Svestrana saradnja sa Rusijom za nas je od prvorazrednog znaaja. Strateke
odnose sa Moskvom ne moe nikada dovesti u sumnju nae lanstvo u Partnerstvu za mir
i NATO, jer je i Rusija u Partnerstvu za mir i u specijalnim vezama sa NATO alijansom.
Dame i gospodo,
Sve se ee moe uti da se mi ni za sledeih deset ili petnaest godina ne moemo
kvalifikovati za lanstvo u Evropskoj uniji. To navode oni koji ne ele da stignemo do
Brisela i koji ne shvataju ta e sa nama biti ako postanemo crna rupa Evrope i Balkana.
Moemo i moramo do Brisela bre nego to i najvei optimisti govore.
Drava nam je srcu samom Jugoistone Evrope, trita od 60 miliona ljudi, ne raunajui Tursku. Geografski smo most izmeu Evrope i Azije, a ekonomski most ka tritu
Rusije. Jadran i Dunav. Zavidni prirodni resursi, pre svega zdrave hrane i vode. Imamo
evropski obrazovane kadrove svih profila. Skoro da je vie naih graana sada zaposlenih u zemljama Evropske Unije, SAD i Kanadi, nego to imamo zaposlenih u Srbiji i
Crnoj Gori. Tranziciju naeg drutvenog sistema u evropski ve su obavili Slovenci, pa je
potrebno da, uglavnom, sledimo ono to je uspeno uraeno u Ljubljani.
Sve ocene su prelazne, osim iz vladanja. Vrata evro - atlantskih integracija zatvorena su nam, iskljuivo, zbog odnosa prema zahtevima Tribunala u Hagu i zbog taga to
nema korenitog raskida sa Miloevievim nasleem, pre svega u slubama bezbednosti
i vojnom vrhu.
42
Vuk Drakovi /1946./, novinar, knjievnik i voa opozicije protiv Miloevievog reima, bio je ministar spoljnih
poslova Srbije i Crne Gore od 2004 do 2006. Do izbora nove Vlade Republike Srbije 2007. godine vrio je dunost
ministra spoljnih poslova Srbije.
312
Spoljna politika ne moe da otkloni ove unutranje konice i prepreke.

Saglasno stavovima Saveta ministara, i u meunarodnim i u domaim nastupima,
istiem da je bezuslovna saradnja sa Tribunalom naa meunarodna obaveza i da je
ona, kao takva, definisana i naim zakonom.
Smatram, meutim, i to esto naglaavam, da je to i nacionalna obaveza Srba i Crnogoraca. Nema nijednog razloga da se ne ponosimo svojom istorijom. Vodili smo mnoge ratove, ali nikada nismo optuivani za ratne zloine. Bili smo rtve i etnikog ienja
i genocida, ali nikada se nismo hvatali maa revana. Junatvu i asti srpskog i crnogorskog vojnika i oficira priznanje su odavali i ratni saveznici i ratni neprijatelji. Onda nam
se, poetkom devedesetih godina minulog veka, dogodila antiistorija. Prvi put otkad
trajemo, Srbi i Crnogorci nali su se na meunarodnim poternicama i optunicama. Oni
koji su to skrivili poinili su, pre svega, zloin protiv nae istorije. U Srebrenici nisu ubijeni samo bonjaki civili i ratni zarobljenici, nego su osramoeni i ponovo ubijeni i Srbi
nad kojima je u pomrini Drugog svetskog rata poinjen genocid. Zbog ega, onda, da
na narod bude zatitnik ili talac optuenih?
Sramota se ne spira negiranjem ili odbranom sramote, niti greh ikada sme biti proglaen za vrlinu.
Moralne temelje naroda porie pamet koja tvrdi da su naa ogreenja patriotska, a
da su zloinaka samo ogreenja drugih prema nama.
Neposredno po preuzimanju ove funkcije, ovde je voena rasprava o mojoj smeni zbog zahteva meunarodnoj zajednici da je obavezna da otkloni posledice etnikog
ienja Srba na Kosovu i Metohiji poinjenog posle 10. juna 1999, jednako odluno i
brzo kao to je otklonila posledice etnikog ienja Albanaca pre 10. juna iste godine. Ne sme, rekao sam, i to ponavljam, da bude politike duplih standarda. Moraju se
na Kosmet vratiti i prognani Srbi, moraju im biti obnovljene unitene kue i crkve, biti
zagarantovani sigurnost ivota i uivanja svih njihovih ljudskih i nacionalnih prava. Terorizam mora biti jednako terorizam i kad ubijaju civile u Njujorku, Moskvi, Madridu,
Jerusalimu ili na Kosovu.
Ovde, u zemlji, mnogi ovu politiku, meutim, proglaavaju za izdajniku i jeretiku. Privren principima istine, kao vrhovnog dobra, a u interesu drave i nacije, ja u tu
politiku voditi i dalje.
Kada sam ve tematski na Kosovu i Metohiji, naa dravna strategija mora da uvaava realnost i da se bori za mogue, a ne za nemogue.
lanice Kontakt-grupe /SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemaka/, ovlaene da Savetu bezbednosti UN predloe budui status Kosova, zakljuile su
da nema povratka na stanje pre 10. juna 1999. godine. To znai da su sva zalaganja za
dotadanji status pokrajine zalaganja za nemogue.
Mogue je, meutim, i veoma realno da se izborimo za Kosmet kao evropsku regiju
u dravnim okvirima evropske Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije. I u dravama lanicama Kontakt - grupe i u drugim zemljama i u razgovorima sa generalnim sekretarom
UN, sa velikom panjom ili odobravanjem prihvata se formula Tri E koju zastupam.
Prvo E. Evropski nivo zatite manjina u pokrajini, Srba i ostalih nealbanaca.
Drugo E. Evropska decentralizacija vlasti, uz potovanje sutine Plana Vlade Srbije.
Tree E. Evropski status i kvalitet sadanje dravne granice Srbije i Crne Gore sa Albanijom, kao i unutranjih granica Kosmeta sa Srbijom i Crnom Gorom. Te se granice ne
mogu menjati ni preimenovati, ali moraju biti prozirne i otvorene. Na graanima Kosova
313
je da se, preko tih i takvih granica, ekonomski, politiki i kulturno povezuju sa kim hoe.
To znai da se Srbi, i na severu, i u Kosovskom Pomoravlju, i u enklavama, i po principu
personalne autonomije, mogu u svakom pogledu povezivati sa Srbijom i Crnom Gorom.
Ovo znai i prisustvo meunarodnih vojnih i policijskih snaga za jo dosta godina.
Boriti se i izboriti, dakle, za mogue, uz zatitu svog naroda i dravne celovitosti,
a da ne bude niim ugroena ni osporavana autonomija albanskog naroda. Kosovo kao
regija pomirenja, a ne mrnje i nesree. U razgovore i naporne pregovore oko budueg
statusa Kosmeta, koji su pred nama, ulazimo sa kapitalnom injenicom koja se zove Povelja UN. Pravno je nemogue proglaenje suverene drave na teritoriji druge suverene
drave, ako nema njenog pristanka na to. Kosmet nije bio drava lanica bive Jugoslavije, nego pokrajina u sastavu drave Srbije.
Upozoravam, meutim, da sa hakim kamenom oko vrata za Srbiju i Crnu Goru
nema Evrope, a izvan Evrope, sa igom remetilakog faktora stabilnosti regiona, sve se
moe dramatino preokrenuti na nau tetu.
Zbog tog kamena, postaju nestabilni i temelji dravne zajednice Srbija i Crna Gora.
Nadam se da e odgovornost pred nacijom i dravom pobediti otpore, oklevanja i
neodgovornost.
Na isti nain volei Srbiju i Crnu Goru, potujem i potovau Ustavnu povelju i neto mnogo starije i pree od Povelje. Jednakost naih drava i jednorodnost nae istorije.
Bili smo zajedno i kad nismo bili zajedno. Svaku neodmerenu re upuenu Crnoj Gori
doivljavam i kao ruenje Srbije, i obrnuto.
U voenju ove politike imao sam i imam najveu podrku Saveta ministara i predsednika dravne zajednice Srbija i Crna Gora.
Problemi su finansijske prirode. Maksimalna tednja, kojoj sam pribegao od prvog
dana stupanja na dunost, spreila je nove otkaze, a ve otputeni vraeni su na posao.
Plate su, meutim, vie nego mizerne. Mnogi stari kadrovi teko misle i rade na novi nain, a masovniji prijem mladih je nemogu, iako je dramatino potreban.
/http://www.msp.rs/srpski/spopol/ministar/govori/211204_s.html/
45. IZLAGANJE VUKA JEREMIA, MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA

REPUBLIKE SRBIJE, NA PRVOJ KONFERENCIJI AMBASADORA
REPUBLIKE SRBIJE, BEOGRAD, 16. DECEMBAR, 2007.43
Potovani ministre spoljnih poslova orojanu,
Potovani ambasadore Eide,
Potovani doajenu diplomatskog kora,
Ekselencije,
Dame i gospodo,
43
Vuk Jeremi /1975./, aktuelni ministar spoljnih poslova Srbije od 2007. godine. Predhodno je bio savetnik predsednika Republike Srbije Borisa Tadia. Diplomirao fiziku na Kembridu, magistrirao administraciju i meunarodni
razvoj na Harvardu.
314
elim svima da vam poelim dobrodolicu na Prvu ambasadorsku konferenciju

Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Posebno elim da se zahvalim dvojici istaknutih gostiju iz suprotnih delova
Evrope. Izuzetno mi je drago to ste danas ovde i elim obojici da se zahvalim na
doslednoj podrci i prijateljstvu vaih zemalja Republici Srbiji i celom Zapadnom
Balkanu.
Smatram da je ispravno rei da velika veina ove generacije, kreatora politike, irom Evrope i izvan nje, ima zajedniki pristup u strategijskom promiljanju sveta XXI
veka koji karakteriu brzina i sveobuhvatnost promena kakve nisu viene u analima
duge ljudske istorije. Velike mogunosti ekaju hrabre u ovom novom svetu meuzavisnosti i neizvesnosti. Moramo imati hrabrosti da ih iskoristimo, ukrotimo i oblikujemo
u skladu sa naim nacionalnim osobenostima.
Mi Evropljani posebno imamo zajedniki zadatak da promoviemo ono to smatramo da predstavlja centralnu ulogu savremenog dravnitva: gledanje u budunost,
izgradnja i integracija, kao i uvrivanje eliminacije nulte percepcije ravnotee snaga
na starom kontinentu.
Nain na koji mi danas odgovaramo na izazove odredie nau generaciju. To e,
takoe, odrediti i vrstu svetske zajednice koju emo ostaviti u naslee naoj deci i deci
nae dece.
Dame i gospodo,
Takoe, koristim ovu priliku da srdano pozdravim diplomatski kor. Stoga vas
pozivam da nastavite va znaajan rad na izgradnji mostova izmeu vaih zemalja i
Republike Srbije. Znajte da emo vam Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
i ja i dalje biti na raspolaganju. Ne postoje ogranienja u onome to moemo postii
kada radimo zajedno.
Ambasadorima Republike Srbije u inostranstvu i diplomatama MSP RS izraavam duboku zahvalnost. Posveenost i marljivost sa kojom vrite dunost prema svojoj zemlji se ponekad previaju. elim da znate da e se to promeniti. Mi modernizujemo Ministarstvo. Svi emo morati da se prilagodimo. Ali ja sam uveren da ete vi biti
dorasli ovom izazovu, jer vi ste naslednici duge i ponosne tradicije srpskih diplomata
koji su mnogo toga rtvovali za svoju naciju.
Veina vas ima rang ambasadora, naslednika poasti koja je najpre ukazana pesniku Jovanu Duiu. Njegov prijatelj i kolega, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost i bivi zamenik ministra inostranih poslova Ivo Andri je jednom napisao da je
diplomata osoba koja se kree kroz maglu u kojoj svetlo koje svetluca povremeno
zbunjuje i zavarava oko vie nego to pokazuje put i omoguava toj osobi da ga i pronae.
Njegove rei, stavljene u kontekst razmiljanja o vremenu koje je proveo u diplomatskoj slubi izmeu dva svetska rata, mogu da poslue kao posebno dobar opis
istananosti svojstvene profesiji koju ste odabrali.
Te rei odraavaju pronicljivo razumevanje uloge diplomate u sloenim vremenima vremenima u kojima se neija zemlja bori da ojaa svoju poziciju suoena sa raznim globalnim i regionalnim geopolitikim strujama. Situacija koja u
izvesnom smislu karakterie trenutni poloaj Srbije, ako ne i Evrope i veeg dela
ostatka sveta.
315
Ekselencije,
Kao to nam je svima poznato, prole srede raspisani su predsedniki izbori za
20. januar, 2008. godine. Ovo je bila ustavna obaveza, ali i prilika za narod Srbije da
uestvuje u kritikoj debati o budunosti nae zemlje.
Predsednik Tadi e se kandidovati za reizbor, a poprilino dobro znamo ko e biti njegov glavni protivkandidat. Kampanja e se koncentrisati oko etiri grupe fundamentalnih, samoodreujuih pitanja. Prvo, oko unutranjih pitanja, posebno onih koja se odnose na ekonomiju i socijalnu zatitu. Drugo, pitanje budueg statusa Kosova
i Metohije. Tree, tempo kojim Srbija napreduje ka punom lanstvu u Evropskoj uniji.
I etvrto, konsolidovanje vrednosti koje su nas definisale u periodu od demokratske
revolucije u oktobru, 2000. godine.
Bie to teki izbori. To je u sutinskom smislu referendum na kome e nai graani imati jasan izbor izmeu dva suprotstavljena puta napred. Tokom kampanje siguran
sam da e biti mnogo argumenata koji e ljudima sa strane delovati ekstremno. U tom
smislu Srbija nije drugaija od mnogih drugih zemalja. Izbori su obino trenutak kada
se slobodno isputaju snovi, ali i demoni drutva. Izbori su i trenutak u kome se politiko rukovodstvo stavlja na probu da obuzda demone i da osmisli snove. Bilo kako
bilo, mi smo odluni da zadrimo kurs koji je od Srbije iznova nainio prirodnog saveznika u istorijskim konfliktima za slobodu Evrope.
Dame i gospodo,
Dok je centralni strateki prioritet Srbije ubrzano pristupanje Evropskoj uniji, od
vitalnog je nacionalnog interesa dalje unapreivanje naih sveobuhvatnih odnosa ne
samo sa Briselom, ve i Moskvom i Vaingtonom, to predstavlja tri glavna stuba nae
spoljne politike.
Mi ne oklevamo, jer mi znamo da je naa budunost u Evropskoj uniji. Mi samo
nastojimo da ostvarimo nae interese na jedan realistian, razborit i strateki nain
koji uvek ima za cilj konsolidovanje naih demokratskih institucija i odrivi razvoj nae
ekonomije.
Pored toga, Republika Srbija e nastaviti da posveuje posebnu panju produbljivanju naih veza prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom i Republikom Indijom,
koje su obe nai tradicionalni partneri, kao i sa drugim prijateljima u Aziji kao to su
Japan, Indonezija i Juna Koreja.
Takoe emo nastaviti da jaamo niz bliskih bilateralnih odnosa izgraenih u
vreme procvata diplomatske aktivnosti SFRJ. Svet se zaista dramatino promenio od
pada Berlinskog zida i raspada Jugoslavije, ali stara prijateljstva, od kojih su mnoga
nastala u okviru Pokreta nesvrstanih, nee biti zaboravljena.
Ali kao to sam rekao, klju buduih uspeha Srbije lei u evropskim integracijama. Za to je bilo potrebno dosta vremena. Godine 1989. desile su se velike promene
u naem delu sveta. Vei deo Evrope uao je u novu eru stabilnosti i prosperiteta pozdravljajui to oseanje zajednike sudbine. Tragian izuzetak predstavljao je Zapadni
Balkan koji je utonuo u graanski rat i kasnio za uivanjem beneficija mira koji se irio
kontinentom. To kanjenje je poelo da se nadoknauje 5. oktobra, 2000. godine kada
je demokratskim putem svrgnut reim Slobodana Miloevia. Toga dana su graani
Srbije prigrlili ono to ja zovem velika ideja Evrope, odnosno da su demokratija, individualne slobode, vladavina prava, ljudska i manjinska prava i integracije meuzavisne.
316
Velika ideja Evrope ini okvir naeg ponaanja i naina miljenja; ona istie nau humanost i doputa da ono to nas spaja izbije na povrinu naeg karaktera. Jer u
evropskoj demokratiji vlada se odnosi prema svakom graaninu sa empatijom i razumevanjem delei njihove nade i snove. Evropska demokratija XXI veka nije vrednosno
neutralni, mehaniki proces. Ona je vie od toga. To je zajedniki ivot u zajednici istih
vrednosti.
I ne manje vano, velika ideja Evrope se, takoe, odnosi na obezbeivanje odrivog ekonomskog rasta i prosperiteta. Danas 27 zemalja lanica EU ine 33% globalnog bogatstva to je neverovatan broj. I one to ine u kontekstu drutvenog ugovora koji obezbeuje jednake mogunosti za sve graane koji jaa marginalizovane i
ugroene grupe; i koji u praksi obezbeuje ukidanje esto nevidljivih prepreka punoj
participaciji svih u politikom, drutvenom i ekonomskom ivotu.
Dame i gospodo,
Od samog poetka, pristupanje institucijama Evrope je, u stvari, znailo odbacivanje rata kao sredstva politike na evropskom prostoru. Upravo zato je i Evropa tako
dostojno ponela naziv pomiritelja naroda.
U postkonfliktnim i postkomunistikim drutvima kao to su ona na Zapadnom
Balkanu, demoktratski mar ka punoj integraciji u Evropu omoguava svim zemljama
regiona da ojaaju svoju saradnju i da bezbedno promoviu svoj prosperitet. To nam,
takoe, omoguava i da primenimo pravo, istinsko pomirenje.
U sreditu ove apsolutne posveenosti pomirenju nalazi se puna saradnja sa
Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju. Uinak Srbije je za pohvalu, jer smo ve stavili na raspolaganje Sudu 42 haka optuenika ukljuujui 4
biva predsednika, jednog biveg predsednika parlamenta, jednog biveg predsednika vlade i tri biva naelnika generaltaba. Nemojte sumnjati, mi smo i dalje odluni da lociramo, uhapsimo i predamo nekoliko hakih optuenika koji su jo uvek
na slobodi, kako na politikom, tako i na operativnom planu. I uspeemo u tome.
Siguran sam.
elim da vas podsetim da je predsednik Tadi posetio Srebrenicu povodom
obeleavanja 10. godinjice stranih, traginih dogaaja koji su se tamo desili, kako bi pokazao da Srbija oplakuje sve rtve etnikog ienja. Za nas je saradnja sa
Hakim tribunalom ne samo naa neosporna meunarodna obaveza; to je naa moralna dunost prema naim susedima i svetu, naravno, ali pre svega prema nama
samima.
Moralna dimenzija pomirenja je centralna u izgradnji boljeg Balkana jer prua
okvir za razumevanje zloina pojedinaca koji su lano delovali u ime njihove nacije.
Ona, takoe, omoguava irenje i produbljivanje regionalne saradnje.
I na kraju, pomirenje omoguava uestvovanje u kolektivnim strukturama kroz
koje se mogu konsolidovati regionalni bezbednosni aranmani korienjem beneficija programa Partnerstvo za mir. Ukljuivanjem Zapadnog Balkana u veliku transatlantsku porodicu nacija povrni, zastareli koncepti izolovane nacionalne odbrane
ostae po strani, na dobrobit svih graana regiona.
Zahvaljujui integracionim perspektivama koje potiu iz Brisela reavaju se regionalna pitanja poverenja; nestaju dileme u vezi sa namerama i stvara se oseaj svrhe
XXI veka.
317
Dame i gospodo,
Trajan mir u Evropi o kome je Kant samo mogao da sanja je nadohvat ruke. Ali da
bismo upotpunili nau zajedniku viziju Evrope koja je, ponavljam, celovita, slobodna
i mirna, moramo preskoiti jo jednu prepreku. A to je budui status KiM, june srpske
pokrajne pod upravom administracije UN od juna, 1999. godine.
Nadam se da svi ovde prisutni veruju da je kompromisno, ispregovarano reenje,
reenje koje unapreuje perspektivu lanstva u EU celog regiona i optimalni ishod
reavanja pitanja budueg statusa. Da reenje koje promovie konsolidovanje demokratskih vrednosti i institucija u regionu jeste optimalno reenje. Da reenje koje dovodi region preko i izvan take bez povratka i udaljava od iluzornih nacionalistikih
iskuenja nedavne prolosti, jeste optimalno reenje.
Ukoliko se svi sloimo, znai li to onda da je jedini nain da se ide napred da se
rei pitanje budueg statusa Kosova na nain Evrope XXI veka, odnosno putem kompromisa i izgradnje konsenzusa izmeu svih uesnika, kroz proces promiljenih, strpljivih i odrivih pregovora?
Ali, naalost, postoji tendencija da se na proces reavanja budueg statusa Kosova gleda kroz prizmu politikog oportunizma. Ovo je veoma opasno, jer je ojaalo one
u Srbiji koji su skeptini kada je u pitanju naa evropska perspektiva, ime ine tetu
ne samo budunosti Srbije, ve i celog Zapadnog Balkana.
Zato se ovo dogaa? Zato su neki spremni da rtvuju krajnji geostrateki prioritet
Zapadnog Balkana ubrzano pristupanje EU za sve na oltaru tenji kosovskih Albanaca?
Neko bi mogao da odgovori da je period pregovaranja trajao 120 dana, da je voen pod okriljem Trojke Kontakt grupe. I neko bi mogao da se zapita Zar oni nisu bili
poteni posrednici? Ja kaem da jesu i mi smo im zahvalni na njihovim ozbiljnim,
iskrenim naporima.
A ipak, nije postignut dogovor, uprkos mnotvu predloga sa srpske strane. Razlog
je jednostavan koliko i tragian. Proces je doiveo fatalni udarac, stalna uznemirenja
spolja u formi javnih poruka u kojima se praktino najavljivalo da e nezavisnost Pokrajine biti nametnuta ukoliko se ne postigne dogovor do 10. decembra.
Zapravo, kosovskim Albancima je reeno da e dobiti sve to ele ukoliko ne prihvate kompromis, to teko da predstavlja podsticaj koji bi mogao dovesti do sporazumnog reenja, sloiete se?
Ali ja ne verujem da su iscrpljene sve mogunosti za pregovore.
Mislim da je dolo vreme da svi uesnici involvirani u budunost Zapadnog Balkana iskoriste nedelje i mesece pred nama na konstruktivan nain, kao i da to uine u
duhu saradnje i partnerstva, voeni zajednikim vrednostima i ciljevima.
Evo ta predlaem: da se stvori klima prvi put od poetka procesa odreivanja
budueg statusa u kojoj bi se moglo izgraditi istorijsko kompromisno reenje izmeu
Srba i Albanaca. To znai da se na sto stavi simetrian korpus inicijativa za obe strane
kako bi se postigao ispregovaran i meusobno prihvatljiv sporazum.
Ne traimo neto ve vieno, niti jo vremena. Ono to traimo jeste kvalitetno
vreme. Tako da neko kao Agim eku ne moe sa ubeenjem da kae u svom zavrnom
izlaganju u Badenu pre nekoliko nedelja da kosovski Albanci ne ele da pregovaraju o
statusu. Moramo da zajedniki radimo na tome da se iznae put da se promeni mentalni sklop koji je sveprisutan u Pritini a koji kae ono to je moje je moje, a ono to
je tvoje moe biti predmet pregovora.
318
Mi smo premni da nau fleksibilnost proirimo i na tradicionalnu definiciju suvereniteta da bismo postigli sporazum. Spremni smo da je suzimo kako bi Kosovo dobilo
najiru moguu autonomiju koja se moe zamisliti, a da ostane u Srbiji pod zajednikim suverenim krovom. Nemamo interes da vladamo nad zajednicom kosovskih Albanaca: ne elimo da ih oporezujemo niti da naa policija patrolira tamo, niti elimo
da se njihovi sudski ili obrazovni sistemi ponovo integriu sa naima. Naa valuta ne
mora da bude prisutna na Kosovu. Ni naa vojska ne mora da bude tamo. A neemo se
ni meati u njihove odnose sa finansijskim organizacijama, niti da mogu biti posebno
predstavljeni u meunarodnim sportskim savezima, kao i da mogu imati odreena
predstavnitva u inostranstvu.
Moete li se setiti jo neke zemlje koja bi bila spremna da ide tako daleko? Pa
ipak, Pritina odbija da odustane od svog maksimalistikog zahteva za nezavisnou.
Da li je razumno nagraditi ovakav nekompromisan stav?
Jer, nemojte imati nikakve sumnje, postizanjem kompromisnog reenja bi se izbeglo i dovoenje u pitanje osnovnog principa meunarodnih odnosa koji su skoncentrisani na Povelju UN i kontinuitet legitimnosti Saveta bezbednosti ojaanog u
Evropi kroz Zavrni akt iz Helsinkija tako to e biti uspostavljen presedan koji omoguava da se neka zemlja cepa bez njenog pristanka. Nametnuta nezavisnost Kosova
je nita drugo do nametnuto cepanje Srbije.
A svima nam je poznato da ima na desetine Kosova irom sveta koji samo ekaju
da se secesija legalizuje, da postane prihvatljiva norma.
Dame i gospodo,
Republika Srbija se nalazi u zavrnoj fazi konsultativnog procesa koji ima za cilj
da se odredi lepeza naih diplomatskih, politikih i ekonomskih opcija u sluaju da
Pritina nelegalno proglasi svoju nezavisnost. elim da vas razuverim da nije, niti e
biti, politika ove vlade da preduzima korake koji bi izolovali nau zemlju. Poslednja
stvar koju nai graani od nas oekuju je da krenemo putem koji podsea na pogubnu
stazu kojom je krenuo reim Miloevia, reim koji nije doneo naoj zemlji i srpskom
narodu nita drugo do sramote.
Demokratska Srbija nee zaloiti svoju budunost. Naprotiv, nastaviemo da budemo garant regionalnog mira, stabilnosti, bezbednosti i legitimiteta, to su preduslovi demokratskog prosperiteta Zapadnog Balkana.
Istovremeno, moramo biti poteni prema sebi. Ukoliko se nametne ishod koji je
sutinski suprotan naim vitalnim interesima, kapacitet demokratske Srbije da nastavi sa reformama koje su neophodne da bi i dalje bila na putu lanstva u EU bi doao
do take pucanja.
Vrednosti demokratije koju su nai graani prigrlili na izborima 2000. godine i
koju su iznova potvrdili na svim predsednikim, parlamentarnim i lokalnim izborima
koji su od tada odrani, bi neopozivo bile delegitimisane u oima naih ljudi, ako bi se
nametnula nezavisnost Kosova.
Imajui u vidu da je Srbija kljuna zemlja Zapadnog Balkana, efekat regionalnog prelivanja nametnute nezavisnosti ne bi bio zanemarljiv: geopolitika dinamika
Zapadnog Balkana je takva da se ono to negativno utie na neku zemlju, nepovoljno
odrava i na dogaaje van njenih granica. U celom regionu stabilnost ne bi mogla da
se uvrsti, demokratija bi bila podrivena, legitimnost granica dovedena u pitanje, dok
bi prosperitet izostao.
319
Pre nego to zakljuim, eleo bih da ispravim ozbiljno nerazumevanje kljunog

elementa nae regionalne politike koja tei jaanju regionalne saradnje i podsticanju
regionalne kohezije. Kao garant Dejtonskog sporazuma i susedna zemlja, Republika Srbija ostaje privrena teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, kao i produbljavanju dobrosusedskih odnosa uz razvijanje specijalnih odnosa sa Republikom
Srpskom, ime se jasno pokazuje nemeanje u unutranje stvari Bosne i Hercegovine.
Biu jo eksplicitniji. Republika Srbija ostaje privrena ouvanju teritorijalnog
integriteta svih zemalja na Zapadnom Balkanu i u drugim delovima sveta. Stoga oekujemo, s pravom, da i svi odgovorni akteri u meunarodnom sistemu odnosa potuju
na suverenitet i teritorijalni integritet.
Dame i gospodo,
Ishod kojim se odvaja region od Evrope stvaranjem krize demokratskog legitimiteta u Srbiji je kao vatrogasac koji pokuava da ugasi poar kerozinom.
Poari se gase vodom. A voda koja bi vratila u ivot ojaan Zapadni Balkan je reenje za status Kosova koje svi prihvataju kao legitimno, tako da bi se svi zadovoljno
pridravali odredaba tog sporazuma.
Na cilj u traenju kompromisnog reenja za budui status Kosova nije savrenstvo. Ne postoji savreno reenje. Ali mora postojati reenje o kojem se svi moemo
dogovoriti i koje nam omoguava da krenemo napred i da uvrstimo regionalne vrednosti koje su nam zajednike.
Neka to bude nae naslee, nae zavetanje, nae postignue.
Dakle, potrebna je politika stratekog vizionarstva koje odbacuje iskuenje da se
nai iri, zajedniki ciljevi uteraju u orsokak nezavisnosti Kosova.
Ono to jo uvek nije uraeno je samo ono to nismo ni pokuali, rekao je prvi
srpski ambasador Jovan Dui.
Pa, pokuajmo ono to nije iskreno bilo ni pokuano. Neka svi uesnici u budunoti Zapadnog Balkana iskreno rade zajedno, kao partneri u vrednostima, kako bi se
postiglo uzajamno prihvatljivo, ispregovarano reenje za budui status Kosova.
Dum sprio, spero ili kraj krunie delo. Kruniimo, stoga, na rad na miru integracijom. Kruniimo na rad na dogovoru legitimitetom. I kruniimo na rad na demokratiji kompromisom.
Izvor: /http://www.mfa.gov.rs/srpski/spopol/ministar/govori/161207_s.html/
321
IZVORI
I
LITERATURA
ARHIVI
Arhiv Jugoslavije: - fond 160 /Popis arhivske grae: sedniki materijali 1963-2003/,
fascikle 556, 3304 i 3342.
- fond 334 /MIP Kraljevine Jugoslavije-politiko odeljenje/,
fascikla 2.
- fond 335 /Vojislav Jovanovi-Marambo/, fascikla 25 i 34.
OBJAVLJENI IZVORI
ZBIRKE DOKUMENATA
1.
2.
3.
4.
5.
Andri Ivo, Diplomatski spisi, Priredio, predgovor i komentare napisao Miladin

Miloevi, Beograd, 1992.
Austro-Ugarska i Srbija 1903.-1918.: Dokumenti iz bekih arhiva, I-IV, priredio
Dr Andrija Radeni, Beograd, 1973-1989.
Balkanski ugovorni odnosi 1876.-1996., dvostrani i viestrani meunarodni ugovori i
drugi diplomatski akti o dravnim granicama, politikoj i vojnoj saradnji, verskim
i etnikim manjinama, I. tom /1876.-1918./, Priredio Momir Stojakovi, Beograd,
1998.
Balkanski ugovorni odnosi 1876.-1996. dvostrani i viestrani meunarodni ugovori
i drugi diplomatski akti o dravnim granicama, politikoj i vojnoj saradnji, verskim i
etnikim manjinama, II. tom /1919.-1945./, Priredio Momir Stojkovi, Beograd,
1998.
Balkanski ugovorni odnosi 1876.-1996., tom III. /1946.-1996./ dvostrani i viestrani
meunarodni ugovori i drugi diplomatski akti o dravnim granicama, politikoj i vojnoj
saradnji, verskim i etnikim manjinama, Priredio Momir Stojkovi, Beograd, 1999.
322
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
Bela knjiga o agresivnim postupcima vlada SSSR, Poljske, ehoslovake, Maarske,

Rumunije, Bugarske i Albanije prema Jugoslaviji, Beograd, 1951.
Bela knjiga o neprijateljskoj politici NR Albanije prema FNRJ, Beograd, 1961.
Diplomatska prepiska o srpsko-austrijskom sukobu, Ni, 1914.
Diplomatska prepiska srpske vlade 1917. god., zbirka dokumenata, priredili
prof. Dr Miodrag Zeevi i Miladin Miloevi, Beograd, 1990.
Diplomatsko-konsularni godinjak za 1931. godinu, Beograd, 1931.
Dokumenta CIA o Jugoslaviji, priredio Momilo Pavlovi, Beograd, 2009.
Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1914.-1919., sabrao ih
Ferdo ii, Zagreb, 1920.
Dokumenti konferencija i skupova nesvrstanih zemalja 1961.-1973., Beograd, 1973.
Dokumenti o faistikom napadu na Jugoslaviju, Trideset dana, broj 16.,
Beograd, 1947., str. 44.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903.-1914., knjiga I., sveska 1.,
29. maj /11. jun, 1903.-14./27. februar, 1904., priredio Andrija Radeni, Beograd, 1991., str. 1004.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903.-1914., knjiga I., sveska 2.,
15/28. februar 1904.-31. decembar, 1904/13. januar 1905., priredio Andrija
Radeni, Beograd. 1998., str. 1060.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903.-1914., knjiga II., sveska 3/I.,
1./14. januar 2/15. april 1907., priredili Ljiljana Aleksi - Pejkovi i ivota
Ani, Beograd, 2004., str. 736.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903.-1914., knjiga II., sveska 3./II.,
2/15. april 30. juni / 13. juli 1907., priredili Ljiljana Aleksi - Pejkovi i ivota
Ani Beograd, 2004., str. 737.-1393.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903.-1914., knjiga VI., sveska 1.,
1./14. januar 31. mart/13. april 1913., priredio Duan Luka, Beograd, 1981.,
str. 563.
1/14. april 30. juli, 1913., priredio Duan Luka, Beograd, 1981., str. 681.
1./14. juli 31. decembar, 1913./13. januar, 1914.,
predio Kliment Dambazovski, Beograd, 1983., str. 608.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije, knjiga VII., sveska 1.,
1./14. januar 30. april 7./13. maj, 1914., priredili Vladimir Dedijer i
ivota Ani, Beograd, 1980., str. 825.
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903.-1914., knjiga VII. sveska 2.,
1/14. maj-22. juli/4. avgust, 1914., priredili Vladimir Dedijer i ivota Ani,
Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1941.-1945., I., Priredio Bogdan Popovi,
Beograd, 1988.
Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1941.-1945. II., priredio Bogdan Popovi,
Beograd, 1989.
Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1945., priredio ore Vasiljevi, Beograd, 1984.
323
27. Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1946., I., priredio ore Vasiljevi, Beograd,
1985.
28. Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1946. II., priredio ore Vasiljevi, Beograd
1985.
29. Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1948, priredili Pavle Despotovi,
Dr Sreten Jovanovi, Dr Konstantin Obradovi, Beograd, 1989.
30. Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1949., priredila Dr Rozita Levi, Beograd, 1991.
31. Dui Jovan, Diplomatski spisi, priredio, predgovor i komentare napisao
Miladin Miloevi, Beograd, 1991.
32. Graa o stvaranju Jugoslovenske drave /1.I.-20. XII 1918./, tom I-II, priredili
Dr Dragoslav Jankovi i Dr Bogdan Krizman, Beograd, 1964.
33. Izvetaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije, Izvori za istoriju
meunarodnih odnosa 1930-1940, priredili Nada Petrovi i drugi, I-IV, Beograd,
2005-2009.
34. Jugoslavija 1918.-1988. tematska zbirka dokumenata, Drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, priredili Petranovi Branko, eevi Momilo, Beograd, 1988.
35. Lazarevi Branko, Diplomatski spisi, priredio, predgovor i komentare napisao
Miladin Miloevi, Negotin, 2001.
36. Meunarodni ugovori Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1932.
37. Nota Vlade FNRJ Amerikoj Vladi, Trideset dana, broj 32.-33., Beograd,
1948., str. 16.
38. Nota Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije Vladama Velike
Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava, Trideset dana, broj 28., Beograd,
1948., str. 50.
39. Nota Vlade FNRJ Sovjetskoj Vladi od 20.VIII.1949., Trideset dana, broj 44.-45.,
40. Nota Vlade FNRJ Vladi NR Rumunije i Vladi Republike Maarske,
Trideset dana, broj 32.-33., Beograd, 1948., str.1.
41. Odnosi Jugoslavije i Rusije /SSSR/ 1941.-1945., dokumenta i materijali, Beograd,
1996.
42. Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX. veku 1804.-1903., priredio Petar Popovi,
Beograd, 1987.
43. Pisma srpskih konzula iz Pritine /1890.-1900./, priredio Branko Perunii,
Beograd, 1985.
44. Petrovi Rastko, Diplomatski spisi, Priredio, predgovor i komenatre napisao
45. Pregled razvoja meunarodnih ugovora i drugih akata od meunarodnopravnog
znaaja za Srbiju od 1800. do 1918. godine, sveska I., Beograd, 1953.
46. Pregled meunarodnih ugovora i drugih akata od meunarodno-pravnog znaaja
za Jugoslaviju od 1918. do 1941. godine, sveska II., Beograd, 1962.
47. Risti Marko, Diplomatski spisi, priredio, predgovor i komentare napisao
48. Zapisnici sa sednica ministarskog saveta Srbije 1862.-1898.,
Priredio Dr Nikola P. kerovi, Beograd, 1952.
324
DNEVNICI, MEMOARI, PISMA, GOVORI

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
Dnevnik Benjamina Kalaja 1868.-1875., obrada i komentar Dr Andrija Radeni,

Beograd, Novi Sad, 1976.
Dragia Cvetkovi-njim samim, lanci, govori, intervjui, polemike, memoari, priredio i
uredio Vidosav Petrovi, Ni, 2006.
ilas Milovan, Govor na kongresu Nacionalnog komiteta Jugoslavije za
odbranu mira, Jugoslavija dosledan borac za mir, Beograd, 1950., str. 5.
ilas Milovan, Govor u politikom komitetu GS OUN, Beograd, 1949.,
Trideset dana broj 46.-47., str. 1.
Ekspoze druga Edvarda Kardelja o osnovnim zadacima spoljne politike Vlade
FNRJ, Trideset dana, broj 58.-59., Beograd, 1950., str. 3.
Ekspoze Marala Tita o spoljnoj politici Jugoslavije -1. aprila 1946. godine,
Trideset dana, broj 4., Beograd, 1946., str. 1.
Ekspoze Marala Tita o politici nove Vlade, Trideset dana, broj 2., Beograd,
1946., str. 2.
Ekspoze Marala Tita o spoljnoj politici FNRJ, Trideset dana, broj 16., Beograd,
1947, str. 1.
Ekspoze potpredsednika Savezne vlade i ministra vanjskih poslova Edvarda
Kardelja, Trideset dana, broj 37., Beograd, 1949., str. 12.
Ekspoze predsednika Tita o spoljnoj politici, Meunarodna politika, broj 119.,
Iz ekspozea Marala Tita u narodnoj skuptini FNRJ, Trideset dana, broj 52.,
Izjava CK KPJ od 20. juna 1948. godine upuena zasedanju Informacionog
biroa, Trideset dana, broj 31., Beograd, 1948., str. 9.
Izjava Gorana Svilanovia ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore na
32. zasedanju GS UNESKO-a, Meunarodna politika, broj 1112., Beograd, 2003.,
str. XIV.
Izlaganje Neboje ovia, potpredsednika Vlade Republike Srbije na Savetu
bezbednosti UN, Meunarodna politika, broj 1107., Beograd, 2002., str. II.
Foti Konstantin, Rat koji smo izgubili, tragedija Jugoslavije i pogreka Zapada,
memoari, Beograd, 1995.
Govor Dr Alea Beblera lana jugoslovenske delegacije na Skuptini
Ujedinjenih naroda u Londonu, Trideset dana, broj 2., Beograd, 1946., str. 33.
Govor druga Milovana ilasa u Politikom komitetu Generalne skuptine
OUN, Trideset dana, broj 46.-47., Beograd, 1949., str. 1.
Govor Edvarda Kardelja na zasedanju Generalne skuptine Ujedinjenih
naroda, Trideset dana, broj 2., Beograd, 1946., str. 27.
Govor druga Edvarda Kardelja na zasedanju Generalne skuptine OUN,
Trideset dana, broj 46., Beograd, 1949., str. 1.
Govor druga Moe Pijade na drugom Kongresu KP Srbije, Trideset dana,
broj 38., Beograd, 1949., str. 13.
Govor Gorana Svilanovia ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore na
Konferenciji o upravljanju i bezbednosti granica, Meunarodna politika,
broj 1110., Beograd, 2003., str. XVII.
325
22. Govor Gorana Svilanovia ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore na
Konferenciji Procesa saradnje u Jugoistonoj Evropi, Beograd, 2003.
23. Govor Predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovia na Samitu
EU-Zapadni Balkan, Meunarodna politika, broj 1110., Beograd, 2003., str. IX.
24. Govor Predsednika Tita na Drugoj konferenciji neangaovanih zemalja,
Jugoslovenski pregled, broj 10., Beograd, 1964., str. 391.
25. Govor predsednika Tita na XVIII. zasedanju Generalne skuptine UN,
26. Iz ekspozea predsednika Savezne vlade Marala Tita na etvrtom vanrednom
zasedanju Narodne skuptine FNRJ, Trideset dana, broj 37., Beograd, 1949.,
str. 1.
27. Iz govora Edvarda Kardelja na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova u
Londonu, Trideset dana, broj 1., Beograd, 1945., str. 19.
28. Iz govora Dr Save Kosanovia na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova
u Londonu, Trideset dana, broj 1., Beograd, 1945., str. 28.
29. Iz govora Dr Ljube Leontia na zasedanju Saveta ministara spoljnih poslova u
Londonu, Trideset dana, broj 1., Beograd, 1945., str. 33.
30. Izjava Centralnog komiteta Komunistike parije Jugoslavije povodom
rezolucije Informacionog biroa komunistikih partija o stanju u komunistikoj
partiji Jugoslavije, Trideset dana, broj 31., Beograd, 1948., str. 1.
31. Izjava CK KPJ od 20. juna 1948. godine upuena zasedanju Informacionog
biroa, Trideset dana, broj 31., Beograd, 1948., str. 9.
32. Izlaganje ministra spoljnih poslova Vuka Drakovia na zasedanju generalne
skuptine Ujedinjenih nacija /Njujork, 22. septembar 2005./, Meunarodna
politika, broj 1120.-1121., Beograd, 2005.-2006., str. VI.
32. Kardelj Edvard, Govor na Pariskoj konferenciji, Beograd, 1947.
33. Kardelj Edvard, Govor na zasedanju Generalne skuptine OUN, Trideset dana,
34. Komatina Branko, Jugoslovensko-albanski odnosi 1979.-1983.: beleke i seanja
ambasadora, Beograd, 1995.
35. Konstantinovi Mihailo, Politika sporazuma: dnevnike beleke 1939.-1941.,
Londonske beleke 1944.-1945., Novi Sad, 1998.
36. Miunovi Veljko, Moskovske godine1956./1958., Zagreb, 1977.
37. Miunovi Veljko, Moskovske godine 1969/1971., Beograd, 1984.
38. Mijatovi edomilj, Uspomene balkanskog diplomate, preveo i priredio Slobodan
G. Markovi, Beograd, 2008.
39. Milojevi . Dr Milan, Balkanska ravnotea, seanje kraljevog diplomate, priredili
Milena Pavlovi i Milan eerovi, Beograd, 1994.
40. Mini Milo, Spoljna politika Jugoslavije 1973.-1979., govori i lanci, Novi Sad,
1979.
41. Politiki referat druga Tita na Treem kongresu Narodnog fronta Jugoslavije
/devetog aprila 1949./, Trideset dana, broj 41., Beograd, 1949., str. 1.
42. Popovi Koa, Ekspoze o spoljnoj politici, Meunarodna politika, broj 99.,
43. Popovi Koa, Ekspoze o spoljnoj politici FNRJ, Meunarodna politika, broj
135., Beograd, 1955., str. 1.
326
44. Prota Mateja Nenadovi, Memoari, Beograd, 1988.

45. Raki Milan, Konzulska pisma 1905.-1911., priredio Andrej Mitrovi, Beograd,
1985.
46. Rezolucija Petog kongresa KPJ o odnosu KPJ prema Informbirou donesena na
Petom kongresu KPJ 28. jula 1948., Trideset dana, broj 31., Beograd, 1948,
str. 14.
47. Stankovi ore, Sto govora Nikole Paia: vetina govornitva dravnika, knjige
1-2, Beograd, 2007.
48. Stojadinovi Dr Milan, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970.
49. Stojadinovi Dr Milan, Spoljna politika Jugoslavije, Ekspoze u Narodnoj
skuptini 9. marta 1938. godine, XX. vek, broj 3., Beograd, 1938., str. 38.
50. Trifunovi Milo, Emigrantske uspomene, Zemun, 1998.
327
UGOVORI44
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Sporazum o primirju izmeu srpske i turske vojske sklopljen izmeu Karaora i

Ibrahim Pae, 11. septembar, 1806.
Konvencija izmeu srpskih ustanika i Otomanske Porte, tzv. Ikov mir, Carigrad,
1806.
Sporazum o predaji apca i uslovima pod kojima e Srbi drati grad, Klenak
23. januar, 1807.
Dogovor o izlasku Sulejman-pae i ostalih Turaka koji su se nalazili u slubi i u
vojsci u Beogradu, i predaja grada potpuno srpskim snagama-vlastima,
Beograd, 22. februar, 1807.
Konvencija izmeu Srbije i Rusije Karaore-Paului 28. juna, 1807. u Negotinu
Ustanovljenje stalnog predstavnitva Rusije kod srpskih ustanika, Beograd,
druga polovina 1807.
Sporazum o primirju izmeu srpske i turske vojske, parain 17. avgusta, 1808.
Sporazum izmeu Srbije i Austrije o ekstradiciji Miloja Petrovia 13. april, 1810.
Sporazum kneza Miloa Obrenovia i Marali Ali Pae, 1815.
Ferman za Srbiju, jul, 1820.
Hatierif /Ferman/ o povlasticama upuen knjazu srpskom Milou 1833.
Sultanov ferman od 1835. kojim se srpskom narodu daje trobojni barjak,
Carigrad, 1835.
Berat o potvrdi kneza Mihaila Obrenovia, Carigrad 22. januar, 1840.
Berat sultana o potvrdi vlade novoizabranog knjaza srpskog Aleksandra
Karaorevia, 22. septembar, 1842.
Potanski ugovor izmeu Srbije i Vlake i Moldavije, 15. januar, 1850.
Hatierif kojim se potvruju sve povlastice ranije date Srbiji, Carigrad,
decembar, 1853.
Berat kojim se potvruje izbor knjaza srbskog Miloa Obrenovia od strane
Sveto-Andrejske velike narodne skuptine, izmeu 24. decembra, 1858 i
2. januara, 1859.
Reenje da se Agencija Srpska u Bukuretu vospostavi, Beograd, 21. mart, 1859.
Konvencija izmeu Garaanina i Ali beja o iseljenju muslimana -Turaka iz
Uikog grada u Bosnu, s tim da se grad - utvrenje odmah raskopa, Beograd,
10. septembar, 1862.
Ugovor o uzajamnom izdavanju zloinaca i vojenih begunaca izmeu Srbije i
Rumunije, Bukuret, 4. juni, 1863.
Telegrafska konvencija izmeu Srbije i Austrije, 1865.
Ugovor o savezu izmeu Srbije i Crne Gore 1866.
Srdaan sporazum izmeu knjaza Mihaila Obrenovia i Bugarskog
revolucionarnog odbora, Bukuret, 14. januar, 1867.
44
Izbor ugovora sainjen je na osnovu publikacije Pregled meunarodnih ugovora i drugih akata od meunarodnopravnog
znaaja za Srbiju /Jugoslaviju/, I /1800-1918/, II /1918-1941/, III /1941-1965/, IV /1966-67/, V /1968-71/ i VII /197274/, Beograd, 1953., 1962., 1968., 1969., 1980. i 1998. Meunarodni ugovori koje je zakljuila SRJ, SCG i Srbija nalaze se u Slubi za meunarodnopravne poslove Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
328
24. Ferman o predaji gradova /Beograda, Smedereva, Fetislama i apca/ na uvanje

knjazu srpskom Mihailu Obrenoviu III., 29. mart, 1867.
25. Ugovor o savezu i prijateljstvu izmeu Srbije i Grke sa posebnim aktom
/protokolom/, 1867.
26. Ugovor o savezu protiv Turske izmeu kneza Srbije i kneza Vlake i Moldavije,
1868.
27. Izmene pisama izmeu Carsko-ruskog Generalnog konzula ikima i Ministra
inostranih dela Srbije M. Petronijevia o ukidanju konzulskog suenja u Srbiji,
Beograd, 15. i 29. aprila, i 2., 15., 16. i 27. maj 1868.
28. Vojna konvencija izmeu Srbije i Grke, 1868.
29. Konzularna konvencija sa Bavarskom, Berlin 25. avgust, 1870.
30. Konvencija o izdavanju zloinaca i vojenih begunaca izmeu Srbije i Rumunije,
1870.
31. Ugovor o savezu i vojna konvencija zakljuena izmeu Srbije i Crne Gore, 1876.
32. Protokol mira zakljuen izmeu Srbije i Visoke Porte 1877.
33. Sporazum izmeu srpske i turske vojske o predaji Nia 1877.
34. Protokol meunarodne komisije za utvrivanje granica Srbije,
sa specifikacionim sveskama o srpsko-turskoj i srpsko-bugarskoj granici i
opisom granice, 22. oktobar, 1878-19. avgust, 1879.
35. Konvencija o konsulstvu i nastanjivanju izmeu Srbije i Italije, 1880.
36. Ugovor o prijateljstvu i trgovini izmeu Srbije i Velike Britanije, 1880.
37. Objava o predaji akreditiva novonaimenovanog ministra rezidenta Grke, kao
prvog diplomatskog predstavnika Grke u Srbiji na dan 12. novembra, 1880.
38. Konsularna konvencija izmeu Srbije i Austro-Ugarske sa zakljunim
protokolom, 1881.
39. Konvencija o izdavanju krivaca izmeu Srbije i Austro-Ugarske, 1881.
40. Tajna konvencija izmeu Srbije i Austro-Ugarske, 1881.
41. Trgovinski ugovor izmeu Srbije i Ujedinjenih Drava Amerikih 1881.
42. Konvencija izmeu Njegovog visoanstva knjaza srpskog i Ujedinjenih Drava
Amerikih, koja odreuje prava, imunitete i privilegije konsularnih agenata, 1881.
43. Trgovinska i konsularna pogodba izmeu Srbije i Holandije, 1881.
44. Konvencija o plovidbi izmeu Srbije i Austro-Ugarske 1882.
45. Konsularna konvencija izmeu Srbije i Nemake 1882.
46. Deklaracija o konsulskoj konvenciji izmeu Srbije i Francuske 1883.
47. Konsularni sporazum izmeu Srbije i Turske 1884.
48. Konsularna konvencija izmeu Srbije i Belgije 1885.
49. Sporazum o primirju izmeu Kraljevine Srbije i Kneevine Bugarske
9. decembar, 1885.
50. Proklamacija o objavi rata s Kneevinom Bugarskom 2. novembar 1885.
51. Sporazum o obnovi diplomatskih odnosa izmeu Srbije i Bugarske 1886.
52. Ukaz kojim se ustanovljavaju generalni konzulati Srbije u Skoplju i Solunu u
Turskoj, 1887.
53. Konvencija o nastanjivanju i konsulstvu izmeu Srbije i vajcarske 1888.
54. Protokol o Sporazumu izmeu Srbije i Austro-Ugarske o produenju vanosti
tajne konvencije od 16. juna, 1881. sa svim dodacima, 1889.
55. Obznana Ministra inostranih dela da je otvoren Srpski konzulat u Bitolju, 1889.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
329
Ukaz o ustanovljenju Konzulata Srbije u Pritini u Turskoj 1889.

Konsularna konvencija izmeu Srbije i Turske sa deklaracijom 1896.
Ugovor o uzajamnom izdavanju krivaca Srbije i Velike Britanije 1900.
Konvencija o izdavanju krivaca zakljuena izmeu Kraljevine Srbije i
Ujedinjenih Amerikih Drava 1901.
Ugovor o prijateljstvu i savezu izmeu Srbije i Bugarske 1912.
Vojna konvencija izmeu Srbije i Grke 1913.
Ugovor o miru s Turskom 1913.
Ugovor o savezu izmeu Srbije i Grke 1913.
Ugovor o miru sa Bugarskom 1913.
Ugovor o miru izmeu Srbije i Turske 1914.
Konkordat izmeu Srbije i Svete Stolice u Rimu 1914.
Ultimatum Austrije Srbiji povodom Sarajevskog atentata 23. juli, 1914.
Odgovor Srpske vlade na ultimatum 25. jul, 1914. Nota Austro-ugarske vlade
na odgovor Srpske vlade 27. jul, 1914.
Objava rata Austro-Ugarske Srbiji 15. jul, 1914.
Prekid diplomatskih odnosa Srbije sa Nemakom 22. i 24. jul, 1914.
Prestanak vaenja svih sporazuma sa Turskom kao i ugovora o miru od 1. marta, 1914., Ni 1915.
Konstatacija ratnog stanja izmeu Srbije i Bugarske 15. oktobar, 1915.
Rapalski ugovor izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Italije,
Rapalo 12. novembra, 1920.
Defanzivna konvencija izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i
ehoslovake Republike 1920.
Konvencija o odbambenom savezu izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i
Rumunije 1921.
Konvencija kojom se utvruje definitivni Statut Dunava, sa zavrnim
protokolom 1921.
Ugovor o Savezu izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Republike
ehoslovake 1922.
Pakt prijateljstva i srdane saradnje izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
i Kraljevine Italije 1924.
Sporazum o Rijeci izmeu Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine
Italije sa prilozima A i B. 1924.
Konvencija o nastanjivanju i konsularnoj slubi izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca i Arbanske Republike sa zavrnim protokolom 1926.
Ugovor o miru i prijateljstvu izmeu Kraljevine Srba, Hravat i Slovenaca i
Turske Republike 1926.
Protokol o odreivanju granice srpsko-hrvatsko-slovenake i Albanske sa
10. priloga, Firenca, 1926.
Pakt o prijateljstvu i srdanoj saradnji izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca i Republike Poljske 1926.
Ugovor o prijateljskom sporazumevanju izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca i Francuske 1927.
Protokol A. izmeu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca o primeni Sporazuma o
Srpskoj slobodnoj zoni u Solunu 1928.
330
85. Ugovor o prijateljskom raspravljanju spornih pitanja /koncilijaciji/ izmeu

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Sjedinjenih Amerikih Drava, 1929.
86. Konvencija konzularna i o nastanjivanju sa protokolom potpisivanja izmeu
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Francuske Republike, 1929.
87. Dopunski sporazum Ugovoru o savezu i prijateljstvu Male atante, 1930.
88. Pakt o organizaciji Male Atante, 1933.
89. Konvencija o definiciji napadaa sa prilogom uz lan III. konvencije, London,
1933.
90. Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine belim robljem, eneva, 1933.
91. Ugovor o prijateljstvu, o nenapadanju, o sudskom raspravljanju, o arbitrai i o
konsolidaciji izmeu Kraljevine Jugoslavije i Republike Turske, 1933.
92. Pakt o nenapadanju i o koncilijaciji 1934.
93. Pakt Balkanskog sporazuma sa dodatnim protokolom, Atina, 1934.
94. Ugovor o prijateljstvu izmeu Jugoslavije i Bugarske, 1937.
95. Politiki sporazum izmeu Jugoslavije i Italije, 1937.
96. Konvencija o spreavanju i suzbijanju terorizma, eneva, 1937.
97. Konvencija o stvaranju meunarodnog krivinog suda, eneva, 1937.
98. Sporazum o nenapadanju izmeu Bugarske i Balkanskog sporazuma, Solun,
1938.
99. Ugovor o trgovini i plovidbi izmeu Kraljevine Jugoslavije i Saveza Sovjetskih
Socijalistikih Republika sa dopunskim protokolom, Moskva, 11. maj, 1940.
100. Ugovor o prijateljstvu izmeu Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Maarske
1940.
101. Razmena nota izmeu ministara inostranih poslova Nemakog Rajha i
Kraljevine Italije i Pretsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije o pristupanju
Jugoslavije Trojnom paktu, Be 25. mart, 1941.
102. Ugovor o prijateljstvu i nenapadanju izmeu Kraljevine Jugoslavije i Saveza
Socijalistikih Sovjetskih Republika, Moskva 5. aprila, 1941.
103. Sporazum Vrhovnog komandanta NOV i POJ Marala Jugoslavije Josipa Broza
Tita, i Vrhovne komande saveznikih snaga na Sredozemlju o pruanju pomoi
Jugoslaviji, 1945.
104. Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji izmeu
Jugoslavije i SSSR, 1945.
105. Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu FNRJ i Albanije, 1946.
106. Ugovor o miru sa Bugarskom, 1947.
107. Ugovor o miru sa Italijom, 1947.
108. Ugovor o miru sa Maarskom, 1947.
109. Ugovor o miru sa Rumunijom, 1947.
110. Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi izmeu Jugoslavije i
Bugarske, 1947.
111. Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi izmeu Jugoslavije i
Rumunije, 1947.
112. Sporazum o vojnoj pomoi SAD Vladi Jugoslavije, 1951.
113. Ugovor o prijateljstvu i saradnji izmeu FNRJ, Kraljevine Grke i Republike
Turske, 1953.
331
114. Balkanski pakt: Ugovor o savezu, politikoj saradnji i uzajamnoj pomoi izmeu
Jugoslavije, Grke i Turske, 1954.
115. Memorandum o saglasnosti izmeu vlada Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i
Jugoslavije o Slobodnoj teritoriji Trsta, 1954.
116. Beogradska deklaracija Vladi Jugoslavije i SSSR ,1955.
117. Ugovor izmeu SFRJ i Italije, Osimo, 1973.
118. Dejtonski sporazum i Opti sporazum o miru u Bosni i Hercegovini, Dejton,
1995.
119. Ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeu Savezne Republike
Jugoslavije i Sjedinjenih Amerikih Drava /kopije pisama i nota/, 2000.
120. Okvrni sporazum izmeu SRJ i Evropske komisije, 2000.
121. Sporazum izmeu savezne vlade Savezne republike Jugoslavije i vlade
Republike Slovenije o uspostavljanju diplomatskih odnosa, 2000.
122. Protokol o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu Savezne Republike
Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, 2000.
123. Memorandum o razumevanju izmeu savezne vlade Savezne Republike
Jugoslavije i Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju /OEBS/ o
uspostavljanju misije OEBS-a u Saveznoj republici Jugoslaviji, 2001.
124. Zajedniki dokument SRJ-UNMIK, Pismo o namerama, 2001.
125. Memorandum o razumevanju izmeu SR Jugoslavije i Saveta Evrope /kojim se
regulie status Misije SE u SRJ/, 2002.
126. Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu SCG i San Marina
/razmena nota od 14.02.2002. i od 30.07.2002./, 2002.
127. Sporazum izmeu SV SRJ i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti zatite
nacionalnih manjina, 2002.
128. Razmena Pisama Ministarstva inostranih poslova SR Jugoslavije i Meksika o
sukcesiji bilateralnih ugovora, 2002.
129. Sporazum o vazdunim putevima za potrebe misija NATO preko teritorije SRJ sa
tehnikim aneksom, 2002.
130. Sporazum o sukcesiji bilateralnih ugovora sa vedskom, 2003.
131. Razmena nota izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Malezije o ponovnom
uspostavljanju diplomatskih odnosa, 2003.
132. Sporazum izmeu Saveta ministara SCG i vlade Republike Francuske o sukcesiji
bilateralnih ugovora zakljuenih izmeu SFRJ i Francuske, 2003.
133. Konsolidacija ugovornog stanja sa Norvekom razmenom nota, nota ambasade
Kraljevine Norveke od 29. maja, 2003. godine i note ministarstva spoljnih
poslova Republike Srbije od 29. maja, 2003. godine.
134. Sporazum izmeu SM SCG i vlade Kraljevine Danske o sukcesiji ugovora
zakljuenih izmeu SFRJ i Kraljevine Danske, 2003.
135. Sporazum izmeu SCG Republike Maarske o zatiti maarske nacionalne
manjine koja ivi u SCG i srpske manjine koja ivi u Republici Maarskoj, 2003.
136. Sporazum o statusu kancelarije UNMIK u Beogradu /zakljuen razmenom
pisama izmeu Generalnog podsekretara za mirovne operacije
Jean Marie Guehenno, od 23.12.2003. i efa misije SCG pri UN Dejana Sahovia
od 24.12.2003./, 2003.
332
137. Razmena pisama o razumevanju o tranzitu jedinica EUFOR, njihovog osoblja,

vozila i vazduhoplova preko teritorije Srbije i Crne Gore, 2005.
138. Sporazum izmeu Saveta Ministara Srbije i Crne Gore i vlade Narodne
republike Kine o sukcesiji bilateralnih sporazuma izmeu Socjalistike
federativne republike Jugoslavije i Narodne republike Kine zakljuenih u
periodu od 1955. godine do 27. aprila, 1992. godine, 2006.
139. Protokol o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu Republike Srbije i
Republike Crne Gore, 2006.
140. Okvirni dokument Partnerstvo za mir, 2006.
141. Zajedniko saoptenje o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu Republike
Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, 2007.
142. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih
drava lanica i Republike Srbije, 29.04.2008.
143. Memorandum o razumevanju izmeu Vlade Republike Srbije i
Vlade Ujedinjenog Kraljestva Velike Britanije i Severne Irske o Saradnji u oblasti
odbrane, 2009.
144. Memorandum o razumevanju izmeuVlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine
Belgije, 2009.
145. Memorandum o razumevanju izmeu Ministarstva spoljnih poslova Republike
Srbije i Ministastva inostranih poslove Republike Slovake o saradnji u okviru
programa Partnerstvo za mir, 2009.
146. Zajednika deklaracija o otponjanju stratekog partnerstva izmeu Republike
Srbije i Republike Italije, 2009.
147. Memorandum o razumevanju izmeu Vlade Republike Srbije i Generalnog
sekretarijata organizacije amerikih drava, 2010.
148. Sporazum o meuparlamentarnoj saradnji izmeu Narodne skuptine
Republike Srbije i Dravne Dume federalne skuptine Ruske Federacije, 2010.
333
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
Aimovi Dr Ljubivoje, Politika SAD prema Jugoslaviji i Srbiji, Meunarodna

politika, broj 998.-1000., Beograd, 1991, str. 13.
Ajt Dr Hansjerg, Nemako-jugoslovenski odnosi, Meunarodna politika,
Aktuelna pitanja spoljne politike, Beograd, 2007.
Aleksi - Pejkovi Dr Ljiljana, Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom
1903-1914., Beograd, 1965.
Aleksi - Pejkovi Dr Ljiljana, Politika Italije prema Srbiji do 1870. godine,
Beograd, 1970.
Aleksi Dr Ljiljana, Stav Francuske prema Srbiji za vreme druge Vlade kneza
Miloa i Mihaila /1858.-1868./, Beograd, 1958.
Aleksi Ljiljana, ta je dovelo do stvaranja Naretanija, Istorijski pregled,
broj 2., Beograd, 1954, str. 68.
Aleksi Ljiljana, Tajna konvencija iz 1881. kao okvir austrofilske politike Kralja
Milana, Istorijski pregled, broj 1., Zagreb, 1960., str. 34.
Altman Gavro, Jugoslavija u savremenom svetu, Beograd, 1959.
Amon Leo, Francuska i Jugoslavija-Duboki koreni francuskih veza sa Srbijom i
drugim Junim Slovenima, Meunarodna politika, broj 930., Beograd, 1989.,
str. 28.
Anti edomir, Kratka istorija Srbije 1804.-2004., Beograd, 2004.
Anti edomir, Velika Britanija i Krimski rat /1853.-1856./ neutralnost kao
nezavisnost, Beograd, 2004.
Antonijevi Vojislav, Srbija, Bugarska i Maedonsko pitanje. Ruski pokret:
njegov politiki karakter, Delo, knjiga 38., sv. 1., Beograd, 1906., str. 243.
Antonijevi Vojislav, Srbija i Austro-Ugarska, Delo, knjiga 38., sv. 1., Beograd,
1906., str. 121.
Antonijevi Vojislav, Srbija i Engleska. Ruski pokret: njenova sankcija i
posledice, Delo, knjiga 38., sv. 1., Beograd, 1906., str. 378.
Avakumovi G. Mirko, Prekid diplomatskih odnosa izmeu Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca i Albanije 1927., Beograd, 1934.
Avramovski Dr ivko, Balkanska antanta /1934.-1940./, Beograd, 1986.
Avramovski Dr ivko, Jugoslovensko - rumunski odnosi u vreme Rajnske krize
1936., Istorijski glasnik, broj 1.-2., Beograd, 1979., str. 135.
Avramovski Dr ivko, Stav jugoslovenske vlade prema Minhenskom
sporazumu, Zbornik: Minhenski dogovor i jugoslovenskite i ehoslovakite
narodi, Skoplje, 1980., str. 46.
Barker Elizabeth, Dravni udar u Beogradu i Britanci - vojni pu 27. oujka
1941., asopis za suvremenu povijest, broj 1., Zageb, 1981., str. 7.
Barto Dr Milan, Jugoslavija i Francuska u prolosti, Meunarodna politika,
Barto Dr Milan, Meunarodna politika Jugoslavije, Trideset dana, broj 51.,
334
23. Batakovi T. Dr Duan, Deansko pitanje, drugo dopunjeno izdanje, Beograd,

2007.
24. Batakovi T. Dr Duan, Francuska politika prema Jugoslaviji 1991-1996.
- inicijative, ogranienja, perspektive, Meunarodni problemi, broj 1.,
25. Batakovi T. Dr Duan, Francuski uticaj u Srbiji 1835-1914.: etiri generacije
parizlija, Zbornik Matice Srpske za istoriju, knjiga 56., Novi Sad, 1997., str. 73.
26. Batakovi T. Dr Duan, Kosovo i Metohija i srpsko-arbanaki odnosi, drugo
dopunjeno izdanje, Beograd, 2006.
27. Batakovi T. Dr Duan, Kosovo i Metohija istorija i ideologija, drugo dopunjeno
izdanje, Beograd, 2007.
28. Bebler Dr Ale, Jugoslavija i Evropa, Meunarodna politika, broj 107.,
29. Bebler Dr Ale, Jugoslovensko-italijanski odnosi i pitanje Trsta,
Naa stvarnost, broj 10., Beograd, 1953., str. 3.
30. Bebler Dr Ale, Saradnja Indije i Jugoslavije, Meunarodna politika, broj 114.,
31. Bebler Dr Ale, Za pravdene granice Nove Jugoslavije, Beograd, 1949.
32. Beki Darko, Jugoslavija u hladnom ratu: Odnosi sa velikim silama 1949-1955.,
Zagreb, 1988.
33. Benko Dr Vlado, Ideologija i spoljna politika, Meunarodni problemi, broj 2.,
34. Bernadi Dragan, Razvoj odnosa izmeu SFRJ i SAD, Meunarodna politika,
35. Biber Duan, Pregled izvora za pitanje jugoslovensko - nemakih odnosa
1933.-1941., Jugoslovenski istorijski asopis, broj 2., Beograd, 1963., str. 37.
36. Biber Duan, Tito - Churchill strogo tajno, Zagreb, 1981.
37. Bilateralni odnosi u 1961., Jugoslovenski pregled, broj 3., Beograd, 1962.,
str. 141.
38. Bjelajac Dr Mile, Nediev memorandum generalu Ajzenhaueru maja, 1945.,
Tokovi istorije, broj 1.-2., Beograd, 2005., str. 211.
39. Bjelajac Dr Mile, Obradovi Dr Marija, Prilog za istoriju odnosa SFRJ-SAD,
Ameriki zapisnik sa razgovora Tito - Ford 4. avgust, a 1975. u Beogradu, Tokovi istorije, broj 3- 4., Beograd, 2003., str. 133.
40. Blagojevi Duan, Balkanski sporazum i Atlanski pakt, Naa stvarnost, broj 4.,
41. Boban Ljubo, Memorandum Terncea Shonea o vanjskoj politici Jugoslavije na
poetku Drugog svjetskog rata, asopis za suvremenu povijest, broj 2., Zagreb,
1975., str. 133.
42. Bogdanovi Dimitrije, Knjiga o Kosovu, Beograd, 1986.
43. Bogeti Dr Dragan, lanstvo Jugoslavije u Balkanskom savezu i NATO pakt,
Istorija XX. veka broj 2., Beograd, 1991., str. 65.
44. Bogeti Dr Dragan, Jugoslavija i Zapad 1952-1955. Jugoslovensko pribliavanje
NATO-u, Beograd, 2000.
45. Bogeti Dr Dragan, Koreni jugoslovenskog opredelenja za nesvrstanost, Beograd, 1990.
335
46. Bogeti Dr Dragan, Odnosi Jugoslavije sa Zapadom i Transko pitanje

1948.-1954., Istorija 20. veka, broj 1., Beograd, 1994., str. 123.
47. Bogeti Dr Dragan, Odnosi Jugoslavije sa Zapadom u senci Suecke krize,
Arhiv, broj 1.-2., Beograd, 2003., str. 110.
48. Bogeti Dr Dragan, Reakcija Zapada na proces jugoslovensko - sovjetskog
pribliavanja 1955.-1957., Istorija 20. veka, broj 3., Beograd, 2003., str. 161.
49. Bogunovi Branko, ta je Balkanski savez, Beograd, 1954.
50. Bogunovi Neboja, Srpsko - crnogorska razmea: dva veka odnosa Srbije i
Crne Gore, Beograd, 2008.
51. Borozan Dr ore, Jugoslovensko - britanski odnosi 1948-1952., Istorija
XX. veka, broj 2., Beograd, 2000., str. 67.
52. Borozan Dr ore, Koncept Velike Albanije u jugoslovensko - albanskim
odnosima, Meunarodna politika, broj 1031., Beograd, 1995., str. 10.
53. Borozan Dr ore, Velika Albanija porijeklo - ideje-praksa, Beograd, 1995.
54. Brankovi Branko, NATO, jugoslovenska kriza i UN, Meunarodna politika,
55. Brezari Dr J., Bogata diplomatska aktivnost Jugoslavije, Meunarodna
politika, broj 515., Beograd, 1971., str. 5.
56. Brezari Dr J., Sjedinjene Amerike Drave i Jugoslavija, Meunarodna
57. Brionski dokument - Zajednika izjava Tita, Nasera i premijera Nehrua,
Meunarodna politika, broj 152 - 153., Beograd, 1956., str. 1.
58. Budisavljevi Sran, Stvaranje drave Srba, Hrvata i Slovenaca, Zagreb, 1958.
59. Bulaji M. K., Pitanje Trsta u svjetlosti novih dogaaja, Beograd, 1959.
60. Bulaji Dr Milan, Razbijanje jugoslovenske drave 1991/1992. zloin protiv
mira, Beograd, 1994.
61. Bulaji Dr Milan, Uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeu Knjaevine
Srbije i Sjedinjenih Amerikih Drava 1881. godine, Jugoslovenska revija za
meunarodno pravo, broj 1.-3., Beograd, 1981., str. 185.
62. Bulaji Dr Radoslav, SR Jugoslavija i Evropska unija, Meunarodna politika,
broj 1052., Beograd, 1997., str. 10.
63. Bulatovi Mr Momir, Doprinos SR Jugoslavije razvoju dobrosusedskih odnosa
u Jugoistonoj Evropi, Meunarodna politika, broj 1073., Beograd, 1998, str. 6.
64. Buzean D., Rapalski diktat, Trideset dana, broj 10., Beograd, 1946., str. 77.
65. Cviji Dr Jovan, Aneksija Bosne i Hercegovine i srpski problem, Beograd, 1908.
66. Cviji Jovan, Balkanski rat i Srbija, Beograd, 1912.
67. Cvrlje Vjekoslav, Vatikan u suvremenom svijetu, Zagreb, 1980.
68. etvrta Balkanska konferencija, Beograd, 1934.
69. ubrilovi Vasa, orovi Dr Vladimir, Srbija od 1858. do 1903.,Beograd, 1936.
70. ulinovi Dr Ferdo, Dokumenti o Jugoslaviji, Zagreb, 1968.
71. ulinovi Dr Ferdo, Jugoslavija izmeu dva rata I., Zagreb, 1961.
72. ulinovi Dr Ferdo, Jugoslavija izmeu dva rata II., Zagreb, 1961.
73. ulinovi Dr Ferdo, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958.
74. ulinovi Dr Ferdo, Stvaranje nove jugoslavenske drave, Zagreb, 1959.
75. .., Konzulati i spoljna politika, Nova Evropa, knjiga V. broj 1., Zagreb,1922.,
str. 12.
336
76. ., Naa spoljna politika, Nova Evropa, knjiga V., broj 1., Zagreb, 1922., str. 1.
77. ., Spoljna politika G. Marinkovia, Nova Evropa, knjiga XVII., broj 10.-11.,
Zagreb, 1928., str. 357.
78. ., Vatikan i Jugoslavija, Nova Evropa, knjiga XVIII., broj 3., Zagreb, 1928.,
str. 73.
79. irkovi K. Dr Stevan, Zakljuenje konkordata sa Vatikanom, Novi ivot,
broj XV., Beograd, 1925., str. 33.
80. orovi Vladimir, Diplomatska prepiska Kraljevine Srbije, knjiga 1., 1. januar
1902.-1. juna 1903., Beograd, 1933.
81. orovi Vladimir, Misija Andre orevia u Beu 1903. godine, Srpski
Knjievni Glasnik knjiga XLII., broj 7., Beograd, 1934., str. 531.
82. orovi Vladimir, Odnosi Srbije i Austro - Ugarske u XX veku, Beograd, 1992.
83. orovi Vladimir, Velika Srbija, Beograd, 1990.
84. Dedijer Vladimir, Interesna sfere, Beograd, 1980.
85. Dedijer Vladimir, Jugoslavija od Versaja do Pariza, Beograd, 1947.
86. Dedijer Vladimir, Jugoslovensko - albanski odnosi, Beograd, 1949.
87. Dedijer Vladimir, Pariska konferencija, Beograd, 1947.
88. Dedijer Vladimir, SSSR, Jugoslavija i Albanija, Trideset dana, broj 70 -71.,
89. Dedijer Vladimir, Vatikan i Jasenovac, Beograd, 1987.
90. Diplomatija 1834 -2005., bibliogtafija, priredio Dr ore N. Lopii, Beograd, 2006.
91. Diplomatija, zbornik radova, priredio Dr ore N. Lopii, Beograd, 2006.
92. Drobac Rade, Meunarodni poloaj Srbije i Crne Gore, strategija spoljne
politike Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005., str. 107.
93. Druga Balkanska konferencija, Beograd, 1935.
94. Dubravi N., Jugoslavija i zemlje Latinske Amerike, Beograd, 1959.
95. Dui Jovan, Sporna pitanja Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1990.
96. Durkovi - Jaki Dr Ljubomir, Srbija i Vatikan, Kragujevac, 1990.
97. ilas Milovan, Razgovori sa Staljinom, Beograd, 1990.
98. ilas Milovan, Sa im Jugoslavija izlazi pred mirovnu konferenciju, Trideset
dana, broj 5.-6., Beograd, 1946., str. 1.
99. orevi Dr Dimitrije, Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906 -1911.,
Beograd, 1962.
100. orevi Dimitrije, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija ambasadora
u Londonu 1912., Beograd, 1956.
101. orevi Dr Dimitrije, Milovan Milovanovi, Beograd, 1962.
102. orevi Dimitrije, Milovanovi i Izvoljski u Karlsbadu 1908. godine,
Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, broj 3., Beograd, 1960., str. 540.
103. orevi Dimitrije, Nacionalne revolucije balkanskih naroda 1804 -1914.,
Beograd, 1995.
104. orevi Dimitrije, Ogledi iz novije balkanske istorije, Beograd, 1989.
105. orevi Dimitrije, Pai i Milovanovi na pregovorima za Balkanski savez
1912. godine, Istorijski asopis, knjiga IX -X., Beograd, 1960., str. 467.
106. orevi Dimitrije, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd, 1997.
107. orevi Dimitrije, Srbija i Habsburka monarhija - uzroci sukoba, Istorijski
glasnik, I., Beograd, 1969., str. 31.
337
108. orevi Vladan, Prilozi za istoriju spoljne politike nove srpske drave,
Beograd, 1890.
109. orevi Dr Vladan, Srbija i Grka 1891., Beograd, 1923.
110. orevi Dr Vladan, Srbija i Turska /Jildiz-Porta-Fanar/ 1894.-1897., Beograd,
1928.
111. orevi Dr Vladan, Srbija na Berlinskom kongresu, drugo izdanje, Beograd,
1890.
112. orevi ivota, Sluaj engleskog konzula Fonblanka 1858., Istorijski glasnik,
broj 1.-2., Beograd, 1978., str. 113.
113. ukanovi Dr Dragan, Spoljnopolitiki prioriteti Republike Srbije u
bilateralnim i multilateralnim odnosima sa susedima, Elementi strategije
spoljne politike Srbije, Beograd, 2008., str. 85.
114. uki Ilija, Jugoslavija i KEBS, Meunarodna politika, broj 1030., Beograd,
1995., str. 7.
115. uki Ilija, Svet i jugoslovenska kriza, Meunarodna politika, broj 1009.1011., Beograd, 1992., str. 1.
116. ureti Veselin, Saveznici i jugoslovenska ratna drama: Izmeu nacionalnih i
ideolokih izazova, 1., Beograd, 1992.
117. ureti Veselin, Saveznici i jugoslovenska ratna drama: Izmeu nacionalnih i
ideolokih izazova, 2., Beograd, 1992.
118. Elementi strategije spoljne politike Srbije, priredili Dr Edita Stoji - Karanovi i
Mr Slobodan Jankovi, Beograd, 2008.
119. Evropa i srpska revolucija 1804 -1815., urednik edomir Popov, Novi Sad, 2004.
120. Iz istorije Jugoslavije 1918 -1945., zbornik predavanja, Beograd, 1958.
121. Gavrilovi Mihailo, Iz novije srpske istorije, Beograd, 1926.
122. Gavrilovi Dr Mih., Milo Obrenovi, knjiga prva /1813 -1820./, Beograd, 1908.
123. Gavrilovi Dr Mih., Milo Obrenovi, knjiga druga /1821 -1826./, Beograd,
1909.
123. Gavrilovi Dr Mih., Milo Obrenovi, knjiga trea /1827 -1835./, Beograd, 1912.
125. Gligorijevi Dr Branislav, Kominterna i jugoslovensko i srpsko pitanje, Beograd,
1992.
126. Gligorijevi Dr Branislav, Kralj Petar II. Karaorevi u vrtlogu britanske
politike ili kako je ukinuta monarhija u Jugoslaviji, Beograd, 2001.
127. Glii Dr Venceslav, Saveznici i Jugoslavija 1941 -1945., Meunarodna
128. Gregori Danilo, Samoubistvo Jugoslavije, Beograd, 1942.
129. Grol Milan, Londonski dnevnik 1941 -1945., Beograd, 1990.
130. Hercigonja Dunja, Spoljnopolitiki poloaj Srbije i Ruska revolucija
1905 -1907., Istorijski glasnik, broj 1.-2., Beograd, 1979., str. 101.
131. Hercigonja Dr Dunja, Velika Britanija i spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije
1929 -1933., Beograd, 1987.
132. Hoptner Jakob, Jugoslavija u krizi 1934 -1941., Rijeka, 1972.
133. Hornjak Arpad, Jugoslovensko-maarski diplomatski odnosi 1918 -1927.,
Istorija 20. veka, broj 2., Beograd, 2003., str. 77.
134. Hribar Alfons, Jugoslovensko-talijanski odnosi od sarajevske tragedije do
Drutva naroda, Zagreb, 1928.
338
135. Inostrani, Jo jedan neuspeh u spoljnoj politici, Srpski Knjievni Glasnik, broj
7., Beograd, 1921., str. 549.
136. Inostrani, Na sporazum sa Italijom, Srpski Knjievni Glasnik, knjiga I., broj
7., Beograd, 1920., str. 552.
137. Inostrani, Nemar za spoljna pitanja, Srpski Knjievni Glasnik, knjiga II., broj
7., Beograd, 1921., str. 543.
138. Inostrani, Ugovor o miru sa Maarskom, Srpski Knjievni Glasnik, knjiga I.,
139. Inostrani, Vladin ekspoze o spoljnjoj politici, Srpski Knjievni Glasnik, knjiga
V., broj 4., Beograd, 1922., str. 302.
140. Inostrani, eneva i Marselj, Srpski Knjievni Glasnik, knjiga XLIV., broj 1.,
141. Ivi Dr Aleksa, Prvi meunarodni odnosi obnovljene Srbije, Spomenica
Dolencu, Kreku, Kuelju o ezdesetogodinjici njihova ivota, Ljubljana, 1936.,
str. 177.
142. Jaki Dr Grgur, Evropa i vaskrs Srbije /1804 -1834./, Beograd, 1933.
143. Jaki Grgur, Istorija Tajne konvencije, Arhiv za pravne i drutvene nauke,
knjiga IX., broj 3., Beograd, 1924., str. 176.
144. Jaki Grgur, Iz novije srpske istorije: abdikacija kralja Milana i druge rasprave,
Beograd, 1953.
145. Jaki Dr Grgur, Dr Dragoslav Stranjakovi, Srbija od 1813. do 1958., Beograd,
1937.
146. Jaki Grgur, Vukovi J. Vojislav, Spoljna politika Srbije za vlade kneza Mihaila
/Prvi Balkanski savez/, Beograd, 1963.
147. Jankovi Dr Dragoslav, Jugoslovensko pitanje i Krfska deklaracija 1917. godine,
Beograd, 1967.
148. Jankovi Dr Dragoslav, Srbija i jugoslovensko pitanje 1914 -1915., Beograd, 1973.
149. Jankovi Dr Dragoslav, Srpska drava Prvog ustanka, Beograd, 1984.
150. Jankovi Zorica, Put u Carigrad: knez Mihailo, predaja gradova i odlazak Turaka
iz Srbije, Beograd, 2006.
151. Jeleni ure, Nova Srbija i Jugoslavija, Beograd, 1923.
152. Jeremi Vuk, Spoljna politika Srbije, Meunarodna politika, broj 1125 -1126.,
153. Jevti Bora, Meunarodna uloga nesvrstanosti, Beograd, 1976.
154. Joksimovi Aleksandra, Srbija i SAD bilateralni odnosi u tranziciji, Beograd,
2007.
155. Jovanovi Jadranka, Jugoslavija u Organizaciji Ujedinjenih nacija /1945 -1953./,
Beograd, 1985.
156. Jovanovi M. Jovan, Borba za narodno ujedinjenje 1903 -1908., Beograd, 1938.
157. Jovanovi M. Jovan, Borba za narodno ujedinjenje 1914 -1918., Beograd, 1939.
158. Jovanovi M. Jovan, Deset godina spoljne politike, Srpski knjievni glasnik,
knjiga XXIX., broj 1., Beograd, 1930., str. 68.
159. Jovanovi M. Jovan, Diplomatska istorija Nove Evrope 1918 -1938., knjiga I.,
Beograd, 1938.
160. Jovanovi M. Jovan, Diplomatska istorija Nove Evrope 1918 -1938., knjiga II.,
Beograd, 1939.
339
161. Jovanovi M. Jovan, Na bilans spoljne politike, Srpski knjievni glasnik,

knjiga XXIII., broj 1., Beograd, 1928., str. 150.
162. Jovanovi M. Jovan, Naa spoljna politika, Srpski Knjievni Glasnik, knjiga
VII., broj 6., Beograd, 1922., str. 471.
163. Jovanovi M. Jovan, Naa spoljna politika u 1928., Srpski Knjievni Glasnik,
knjiga XXVI., broj 1., Beograd, 1929., str. 67.
164. Jovanovi M. Jovan, Pregled nae spoljne politike od kraja 1920. do poetka
1922., Srpski Knjievni Glasnik, knjiga V., broj 2., Beograd, 1922., str. 142.
165. Jovanovi M. Jovan, Pregled spoljne politike u 1922., Srpski Knjievni Glasnik
knjiga VIII., broj 2., Beograd, 1923., str. 149.
166. Jovanovi M. Jovan, Pregled spoljne politike u 1923. godini, Srpski Knjievni
Glasnik knjiga XI., broj 1., Beograd, 1924., str. 68.
167. Jovanovi M. Jovan, Stvaranje zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca,
knj. I., Beograd, 1928.
knj. II., Beograd, 1929.
knj. III., Beograd, 1930.
170. Jovanovi M. Jovan, Vladina izlaganja o spoljnoj politici. Neuspeh u enevi,
Srpski Knjievni Glasnik, knjiga XVUII., broj 7., Beograd, 1926., str. 542.
171. Jovanovi M. Jovan, Vladina re o spoljnoj politici, Srpski Knjievni Glasnik
knjiga VI., broj 8., Beograd, 1922., str. 627.
172. Jovanovi M. Jovan, Vladino saoptenje o spoljnoj politici. Turska,
Srpski Knjievni Glasnik, knjiga VIII., broj 7., Beograd, 1923., str. 540.
173. Jovanovi Slobodan, Druga vlada Miloa i Mihaila, Beograd, 1922.
174. Jovanovi Slobodan, Spoljna politika u XIX veku, Beograd, 1901.
175. Jovanovi Vladislav, Dravna zajednica Srbije i Crne Gore i spoljna politika,
Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd, 2003., str. 25.
176. Jovanovi Vladislav, Meunarodni poloaj Srbije i Crne Gore i strategija njene
spoljne politike, Strategija spoljne politike Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005.,
str. 7.
177. Jovanovi Vladislav, Rat koje se mogao izbei, Beograd, 2008.
178. Jovanovi Vladislav, Spoljna politika Srbije, Meunarodni poloaj i spoljna
politika Srbije, Beograd, 2009., str. 20.
179. Jovanovi ivadin, vrsta opredeljenost SR Jugoslavije za doslednu primenu
Dejtonskog sporazuma, Meunarodna politika, broj 1075., Beograd, 1998.,
str. 1.
180. Jovanovi ivadin, Elementi spoljno - politike strategije, Strategija spoljne
politike Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005., str. 29.
181. Jovanovi ivadin, Evropa na Balkanu i Balkan u Evropi-Podizanje
multilateralne saradnje na vii nivo, Meunarodna politika, broj 1068 -69.,
182. Jovanovi ivadin, Evropska dimenzija spoljne politike Jugoslavije,
Meunarodna politika, broj 1074., Beograd, 1998., str. 1.
183. Jovanovi ivadin, Kosovo i Metohija integralni deo Republike Srbije,
340
184. Jovanovi ivadin, Normalizacija odnosa sa bivim jugoslovenskim

republikama prioritet spoljne politike SR Jugoslavije, Meunarodna politika,
185. Jovanovi ivadin, Opredeljenost SR Jugoslavije za mirno reenje pitanja
Kosova i Metohije-mere za suzbijanje terorizma i normalizacije ivota na
Kosovu i Metohiji, Meunarodna politika, broj 1072., Beograd, 1998., str. 1.
186. Jovanovi ivadin, Spoljna politika Srbije: Stubovi unutar, ne van Srbije,
Meunarodni poloaj i spoljna politika Srbije, Beograd, 2009., str. 7.
187. Jugoslavija dosledan borac za mir, Beograd, 1950.
188. Jugoslavija u svetu. Meunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije
1941 -1969., Beograd, 1970.
189. Jugoslovenska drava 1918.-1998., zbornik radova sa naunog skupa, Beograd,
1999.
190. Jugoslovenske vlade u izbjeglitvu 1941 -1943., dokumenti, priredio Bogdan
Krizman Zagreb, 1981.
191. Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1943 -1945., dokumenti, priredio Branko
Petranovi, Zagreb, 1981.
192. Jugoslovensko-britanski odnosi, Beograd, 1988.
193. Jugoslovensko-bugarski odnosi u XX. veku, knj. 1., Beograd, 1980.
194. Jugoslovensko-bugarski odnosi u XX. veku, knj. 2., Beograd, 1982.
195. Karaman P., Naa spoljna politika meu iseljenicima, Nova Evropa, knjiga V.,
broj 1., Zagreb, 1922., str. 16.
196. Kardelj Edvard, Borba za priznanje i nezavisnost nove Jugoslavije 1944 -1957.,
Beograd, Ljubljana, 1980.
197. Kardelj Edvard, Istorijski koreni nesvrstavanja, drugo izdanje, Beograd, 1979.
198. Kardelj Edvard, Jugoslavija se nee saglasiti sa ma kakvim mirovnim ugovorom
u kojem njeni opravdani zahtevi ne budu zadovoljeni, Trideset dana, broj 7.,
199. Kardelj Edvard, Trst i jugoslovensko-italijanski odnosi, Beograd, 1953.
200. Keci Danilo, Diplomatske misije Mihajla Pupina, Zbornik Matice Srpske za
istoriju, broj 51., Novi Sad, 1995., str. 127.
201. Kerim Dr Sran, Jugoslavija i Evropska zajednica, Meunarodna politika,
202. Kljakovi Vojmir, Jugoslovensko-britanski odnosi i Komiterna 1914 -1943.,
asopis za suvremenu povijest, broj 2., Zagreb, 1977., str. 5.
203. Kljakovi Vojmir, Promjena politike Velike Britanije prema Jugoslaviji u prvoj
polovini 1943., Jugoslovenski istorijski asopis, broj 3., Beograd, 1969., str. 25.
204. Kneevi Milo, Srbija i Rusija: savremene geoekonomske i geopolitike dileme,
Beograd, 2009.
205. Komatina Milorad, Albanska politika prema Jugoslaviji, Meunarodna
206. Komatina Milorad, Enver Hoda i Jugoslovensko-albanski odnosi, Beograd,
1995.
207. Konti Dr Radoje, Podrka miru, stabilnosti i saradnju u regionu-oekujemo
potpunu reintegraciju Jugoslavije u meunarodnu zajednicu, Meunarodna
341
208. Kosanovi N. Sava, Jugoslavija je bila osuena na smrt. Smisao Moskovskog

sporazuma, Priredio za tampu i uvodne napomene napisao Bogdan Krizman,
Zagreb-Beograd, 1984.
209. Kosanovi N. Sava, ta se moglo videti iz emigracije, Beograd, 1945.
210. Kotinica Dr Vojislav, Uenje iz prolosti i graenje bolje budunosti,
Meunarodna politika broj, 1114 -1115., Beograd, 2004., str. 8.
211. Kovaevi M. Duko, Srbija i Rusija 1878 -1889. Od Berlinskog kongresa do
abdikacije kralja Milana, Beograd, 2003.
212. Kovaevi ivorad, Amerika i raspad Jugoslavije, Beograd, 2007.
213. Kovaevi ivorad, SAD i jugoslovenska kriza, Beograd, 2000.
214. Krdi Miodrag, Jugoslovensko-maarski odnosi, Meunarodna politika,
215. Kreai Miroslav, Evropa i Jugoslavija, Meunarodna politika, broj 920 -1.,
216. Kresti Vasilije, Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 1848 -1914., Beograd, 1995.
217. Kresti . Vasilije, Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja 1860 -1873.,
studije i lanci, Beograd, 1983.
218. Krga Branko, Vojni odnosi, vojna neutralnost, odnosi sa NATO, Meunarodni
poloaj i spoljna politika Srbije, Beograd, 2009., str. 141.
219. Krizman Dr Bogdan, Italija u politici kralja Aleksandra i kneza Pavla
/1918 -1941./, asopis za suvremenu povijest, broj 1., Zagreb, 1975., str. 33.
220. Krizman Dr Bogdan, Jugoslavija i Austrija 1918 -1938., asopis za suvremenu
povijest, broj 1., Zagreb, 1977., str. 5.
221. Krizman Dr Bogdan, Vanjska politika jugoslavenske drave 1918 -1941., Zagreb, 1972.
222. Kumanudi Dr Kosta, Ugovori o savezu, Brani, Beograd, 1901., str. 693.
223. Kumanudi Dr Kosta, Ugovori o savezu, Brani, Beograd, 1901., str. 810.
224. Kunibert Dr Bartolomeo, Srpski ustanak i prva vladavina Miloa Obrenovia
1804 -1850., knjiga prva, Beograd, 1988.
225. Kunibert Dr Bartolomeo, Srpski ustanak i prva vladavina Miloa Obrenovia
1804.-1850., knjiga druga, Beograd, 1988.
226. Lainovi Dr Andrija, Misija Jovana Cvijia u Londonu 1915., godine, Vranjski
glasnik, X., Vranje, 1971., str. 301.
227. Lazanski Miroslav, Srbija u NATO ili vojna neutralnost, Meunarodni poloaj i
spoljna politika Srbije, Beograd, 2009., str. 133.
228. Lazarevi Branko, Stvaranje nove Arbanake drave, Nova Evropa, broj 5.,
Zagreb, 1926., str. 134.
229. Lazi Ivan, Pravna priroda protokola i znaaj odnosa izmeu SFRJ i Sv.
Stolice, Naa zakonitost, broj 10., Zagreb, 1973., str. 827.
230. Lebel Aleksandar, Prekid diplomatskih odnosa SFRJ-Izrael 1967. godine,
Tokovi istorije, broj 1.-4., Beograd, 2001., str. 39.
231. Levi Dr Rozita, Politika Albanije na Balkanu i Jugoslavija, Meunarodna
politika, broj 1016.-1017., Beograd, 1993., str. 40.
232. Lili Borislava, Iz prolosti srpsko-bugarskih odnosa, Beograd, 1999.
233. Lili Zoran, Jugoslavija i Ujedinjene nacije, Meunarodna politika, broj 1931.,
342
234. Litvinovi Duan, Jugoslavija i arapski svet, Meunarodna politika, broj 815.,
235. Lonar Budimir, Aktuelna pitanja ostvarivanja spoljne politike Jugoslavije,
236. Lonar Budimir, Jugoslavija i Evropa, Meunarodna politika, broj 977.,
237. Lonar Budimir, Jugoslavija i svijet-unutranji problemi i spolnopolitike
opcije, Meunarodna politika, broj 956., Beograd, 1990., str. 1.
238. Lonar Budimir, Prioriteti i preokupacija pokreta nesvrstanosti, Meunarodna
239. Londonski Ugovor /od 26. aprila 1915./, Nova Evropa, knjiga XIV., broj 12.,
Zagreb, 1926., str. 391.
240. Lopandi Dr Duko, Razvoj saradnje SCG sa Evropskom unijom, Meunarodna
241. Lopandi Dr Duko, Regionalne inicijative u jugoistonoj Evropi, Evropski
pokret u Srbiji, Beograd, 2001.
242. Lopandi Dr Duko, Reforma Evropske unije, Zapadni Balkan i Srbija-zakasnela
integracija, Institut drutvenih nauka, Beograd, 2007.
243. Lopandi Dr Duko, Posluiti svome dragom oteestvu, Slubeni glasnik, Beograd,
2010.
244. Lopii N. Dr ore, Konzularni onosi Srbije /1804.-1918./, Beograd, 2007.
245. Lopii N. Dr ore, Otvaranje austrijskog konzulata u Beogradu
1836. godine, Pravni ivot, broj 3.-4., Beograd, 1993., str. 413.
246. Lopii N. Dr ore, Otvaranje engleskog konzulata u Beogradu
1837. godine, Arhiv za pravne i drutvene nauke, broj 3., Beograd, 1993.,
str. 495.
247. Lopii N. Dr ore, Otvaranje francuskog konzulata u Beogradu
1839., godine, Pravni ivot, broj 7.-8., Beograd, 1995., str. 205.
248. Lopii N. Dr ore, Otvaranje ruskog konzulata u Beogradu 1838. godine,
Arhiv za pravne i drutvene nauke, broj 1., Beograd, 1995., str. 59.
249. Lopii N. Dr ore, Otvaranje konzulata Sardinije u Beogradu 1849. godine,
Studije i ogledi o konzularnim odnosima, Beograd, 2006., str. 539.
250. Lopii N. Dr ore, Prvo srpsko diplomatsko predstavnitvo, Knjaevska
Srpska agencija u Bukuretu 1836. godine, Arhiv za pravne i drutvene nauke,
251. Luka Duan, Dileme Stojadinovieve spoljne politike u vreme utemeljenja
osovine Rim Berlin, Balcanica X., Beograd, 1979., str. 211.
252. Ljui Rado, Kneevina Srbija /1830-1839./, Beograd, 1986.
253. Ljui Rado, Knjiga o naertaniju, Kragujevac, 2003.
254. Ljui Rado, Srbija 19. veka, Beograd, 1994.
255. Makiedo Dr Sergije, Jugoslovenski predlog pred Potkomitetom UN za
razoruanje, Meunarodna politika, broj 169., Beograd, 1957, str. 1.
256. Makiedo Dr Sergije, Prva partizanska misija, Beograd, 1963.
257. Marco, Nikola Hartvig /Spoljna politika Srbije pred Svetski rat/, Nova Evropa,
knjiga XVII., broj 8., Zagreb, 1928., str. 256.
258. Mari Mihailo, Kralj i vlada u emigraciji, Zagreb, 1966.
343
259. Marinkovi Mirjana, Aleksa Simi, kapuehaja u Carigradu od 1842. do 1843.

godine, Zbornik matice Srpske za istoriju, broj 58., Novi Sad, 1998., str. 145.
260. Marinovi J., Jugoslovensko-italijanski odnosi u svjetlosti tajnog Londonskog
pakta 1915. godine, Meunarodni problemi, broj 4., Beograd, 1953., str. 3.
261. Marjanovi Milan, Borba za Jadran: Iredenta i imperijalizam, Split, 1953.
262. Marjanovi Milan, Diplomatska borba za Zadar 1915 -1922., Zbornik Zadar
Matice Hrvatske, Zagreb, 1964., str. 271.
263. Marjanovi Milan, Londonski ugovor iz 1915., Zagreb, 1960.
264. Marjanovi Milan, Rijeka na Konferenciji mira u Rapalu 1919 -1920., Zbornik
Rijeka Matice Hrvatske, Zagreb, 1953., str. 162.
265. Markovi I. Brana, Spoljno politiki bilans 1938. godine, Srpski Knjievni
Glasnik, knjiga LVI., broj 3., Beograd, 1939., str. 220.
266. Markovi Dr Lazar, Pitanje konkordata izmeu Srbije i Rima, Delo, knjiga
ezdeset esta, Beograd, 1913., str. 389.
267. Markovi G. Slobodan, Grof edomilj Mijatovi- viktorijanac meu Srbima,
Beograd, 2006.
268. Mates Leo, Koegzistencija, Zagreb, 1974.
269. Mates Leo, Meunarodni odnosi socijalistike Jugoslavije, Beograd, 1976.
270. Mates Leo, Spoljna politika Jugoslavije 1945 -1975., Meunarodni problemi,
271. Meunarodni odnosi FNRJ, Meunarodna politika, broj 169., Beograd, 1957.,
str. 12.
272. Meunarodni odnosi FNRJ, Meunarodna politika, broj 170., Beograd, 1957.,
str. 14.
273. Meunarodni odnosi i vanjska politika Socijalistike Jugoslavije: studije i
dokumenti, priredio Inoslav Beker, Zagreb, 1979.
274. Meunarodni poloaj i spoljna politika Srbije, uredio i pripremio za tampu
Dr Stanislav Stojanovi, Beograd, 2009.
275. Mekenzi Dejvid, Ilija Garaanin dravnik i diplomata, Beograd, 1987.
276. Mekenzi Dejvid, Jovan Marinovi: evropski gospodin i srpski diplomata
/1821.-1893./, Beograd, 2006.
277. Mekenzi Dejvid, Jovan Risti-evropski dravnik, Beograd, 2004.
278. Mekenzi Dejvid, Milovan Milovanovi srpski diplomata i dravnik, Beograd, 2007.
279. Miunovi Dr Dragoljub, Granice nae spoljne politike, Meunarodna
280. Milak Enes, Italija i Jugoslavija 1931 -1937., Beograd, 1987.
281. Milievi Jovan, Srpsko-austrougarski odnosi i bosansko pitanje za vreme
namesnitva Blaznavca i Ristia, Istorijski glasnik, broj 1.-2., Beograd, 1978.,
str. 93.
282. Milinkovi Dr Branislav, Odnos Srbije prema evoroatlanskim integracijama,
Elementi strategije spoljne politike Srbije, Beograd, 2008., str. 22.
283. Milojevi . Dr Milan, Balkanski Pakt, ivot i rad, knjiga XVIII. Sveska 108.,
284. Milojevi . Dr Milan, Iz oblasti nae spoljne politike, Beograd, 1937.
285. Milojevi . Dr Milan, Mala Atanta, ivot i rad, knjiga XIV. sveska 99.,
Beograd, 1932., str. 1153.
344
286. Milojevi . Dr Milan, Nai odnosi sa Grkom, ivot i rad, knjiga II., sveska 8.,
287. Milojevi Dr Miloje, Nai odnosi sa drugim dravama-naa spoljna politika,
Jubilarni zbornik ivota i rada Srba, Hrvata i Slovenaca 1918 -1928. II. deo.,
Beograd, 1929., str 742.
288. Miloevi Miladin, Diplomatski odnosi izmeu Kraljevine SHS i Kraljevine
Holandije 1918 -1922.-kontinuitet diplomatskih odnosa, prekid i njihovo ponovno uspostavljanje, Arhiv, asopis Arhiva Jugoslavije broj 2., Beograd, 2001.,
str 177.
289. Miloevi Miladin, Srbija i Grka 1914 -1918. iz istorije diplomatskih odnosa,
Zajear, 1997.
290. Miloevi Slobodan, Potrebno jaanje svih vidova saradnje-SR Jugoslavija
aktivno doprinosi jaanju mirovnog procesa, Meunarodna politika, broj
1062., Beograd, 1997., str. 1.
291. Miloevi Slobodan, Sloboda, nezavisnost i prosperitet-Projekat materijalne i
duhovne obnove jugoslovenskog drutva, Meunarodna politika, broj 1058.59., Beograd, 1997., str. 1.
292. Milovanovi Milovan, Dravno pravo i naela spoljne politike Kraljevine Srbije,
Beograd, 1997.
293. Milovanovi Milovan, Naa spoljna politika, Delo, knjiga IV., Beograd, 1894.,
str. 238.
294. Milovanovi Nikola, Vojni pu i 27. mart 1941., Beograd, 1981.
295. Milutinovi Milan, Svestrana saradnja i dobrosusedski odnosi u Jugoistonoj
Evropi-Ulaganje napora za doslednu primenu Dejtonskog sporazuma,
296. Milutinovi Milan, Unapreenje saradnje sa svim susednim zemljama,
297. Mini Jelica, Spoljnopolitiki prioriteti SR Jugoslavije, Meunarodna politika,
broj 1107., Beograd, 2002., str. 15.
298. Mini Milo, Meunarodne teme,1-3, Novi Sad, 1985.
299. Mini Milo, Problem razoruanja i spoljna politika Jugoslavije, Razoruanje
problem savremenog sveta, Beograd, 1978., str. 9.
300. Mitkovi Dr., Komisija za spoljne poslove, Nova Evropa, knjiga V., broj 1.,
Zagreb, 1922., str. 7.
301. Mitkovi Dr., Uloga vladaoca u naoj spoljnoj politici, Nova Evropa,
knjiga VIII., broj 7., Zagreb, 1923., str. 180.
302. Mitrovi Andrej, Jugoslavija na konferenciji mira 1919 -1920., Beograd, 1969.
303. Mitrovi Andrej, Spoljnopolitika doktrina novostvorene jugoslovenske drave
1919.-1939., Politiki ivot Jugoslavije 1914 -1945., Beograd, 1973., str. 311.
304. Mitrovi Stefan, O jugoslovensko-italijanskoj granici: kritika teorije
prirodnih granica, Trideset dana, broj 4., Beograd, 1946., str. 15.
305. Nestorovi . B., Konkordat izmeu Srbije i Vatikana, Dravno pravna studija,
Beograd, 1902.
306. Nikoli Kosta, Dimitrijevi B. Bojan, Danilo Gregori i 25. mart 1941., Beograd,
2007.
345
307. Nikoli Kosta, Vlade Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, Beograd,
2008.
308. Nini Momilo, Spoljna politika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u godini
1922.-1923., Beograd, 1924.
309. Nini Momilo, Spoljna politika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u godini
1925.-1926., Beograd, 1926.
310. Nova istorija srpskog naroda, priredio Duan T. Batakovi, autori Duan T.
Batakovi, Milan St. Proti, Nikola Samardi, Aleksandar Foti, Beograd, 2000.
311. Novakovi Bogdanka, Beograd i spoljna politika kralja Aleksandra
Karaorevia /1918 -1934./, Beograd, 2004.
312. Novakovi Stojan, Ikov mir pokuaj neposrednog izmirenja Srbije i Turske
1806 -1807. politiko pravna studija, Glas Srpske Kraljevske Akademije, LXVI.,
313. Novakovi Stojan, Vaskrs drave srpske, Beograd, 1904.
314. Orlandi Marko, Tito i spoljna politika Jugoslavije, Meunarodna politika, broj
891., Beograd, 1987., str. 1.
315. Ostoji Mirko, Jugoslavija i svet, Meunarodna politika, broj 982., Beograd,
1991., str. 5.
316. Ostoji - Feji Dr Ubavka, Sjedinjene Amerike Drave i Srbija 1914 -1918.,
Beograd, 1994.
317. Paulova Milada, Jugoslovenski odbor, Zagreb, 1935.
318. Paulova Milada, Prvi diplomatski koraci, Nova Evropa, knjiga II., broj 7.,
Zagreb, 1924., str. 241.
319. Pavlica Dr Branko, Jugoslavija i SR Nemaka 1951 -1984., Smederevo, 1989.
320. Pavlica Branko, Odnosi Jugoslavije i SR Nemake od uspostavljanja odnosa do
prekida diplomatskih odnosa /jun 1951 -oktobar 1957./, Istorija XX. veka, broj
1.-2., Beograd, 1999., str. 159.
321. Perunii Branko, Svedoanstvo o Kosovu, Beograd, 1988.
322. Perunii Dr Branko, Zulumi aga i begova u Kosovskom vilajetu, Beograd, 1989.
323. Petkovi Dr Ranko, Jedan vek odnosa Jugoslavije i SAD, Beograd, 1992.
324. Petkovi Dr Ranko, Jugoslavija i ujedinjenje Nemake, Meunarodna politika,
325. Petkovi Dr Ranko, Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet: spoljna politika
Jugoslavije 1945 -1985., Zagreb, 1985.
236. Petkovi Dr Ranko, Subjektivna istorija jugoslovenske diplomatije 1943.-1991.,
Beograd, 1995.
327. Petranovi Dr Branko, AVNOJ i nezavisnost Jugoslavije, Meunarodna politika, broj 591., Beograd, 1974., str. 30.
328. Petranovi Branko, Jugoslovensko-francuski odnosi u Drugom svetskom ratu
1939 -1945., Jugoslovensko-francuski odnosi, Zbornik radova, Beograd, 1990,
str. 304.
329. Petranovi Dr Branko, Odnosi jugoslovenske i ehoslovake vlade u emigraciji
1941 -1945., Vojnoistorijski glasnik, broj 3., Beograd, 1990., str. 49.
330. Petranovi Branko, Uspostavljanje jugoslovensko-sovjetskih diplomatskih
odnosa 1940., Zbornik matice Srpske za istoriju, broj 46., Novi Sad, 1992., str. 87.
346
331. Petrovi Ljubomir, Spoljna politika u Srpskom knjievnom glasniku

1929.-1935., Vojnoistorijski glasnik, broj 1., Beograd, 1997., str. 139.
332. Petrovi Dr Milivoje, Diplomatski odnosi izmeu Kneevine Srbije i Pruske od
1866. do 1871., Narodna odbrana, broj 48., Beograd, 1936., str. 854.
333. Petrovi Vladimir, Jugoslavija stupa na Bliski Istok: Stvaranje jugoslovenske
bliskoistone politike 1946 -1956., Beograd, 2007.
334. Pisar Milivoj, Jugoslovensko-australijski odnosi, Meunarodna politika, broj
913., Beograd, 1988., str. 7.
335. Plena Duan, Meunarodni odnosi Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata,
Beograd, 1962.
336. Pobuli Dr Simeon, Uloga SSRNJ u spoljnoj politici, Meunarodna politika,
337. Popov edomir, Francuska diplomatija, Balkanski problemi i meunarodni
poloaj Srbije posle Berlinskog kongresa /1878 -1882./, Zbornik Matice Srpske
za istoriju, broj 49., Novi Sad, 1994., str. 45.
338. Popov edomir, Francuska i Srbija 1871 -1875., Beograd, 1974.
339. Popovi Lj. Bogdan, Diplomatski predstavnici Sjedinjenih Amerikih Drava u
Srbiji, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, sv. 1.-4., Beograd, 2007.,
str. 129.
340. Popovi Lj. Bogdan, Istorija Ministarstva inostranih dela Srbije, Beograd, 2005.
341. Popovi Lj. Bogdan, Pokuaj uspostavljanja ameriko-srpskih odnosa 1867.,
Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, knj. XXVIII., sv. 1.-2., Beograd,
1962., str. 51.
342. Popovi Dimitrije, Balkanski ratovi 1912 -1913., Beograd, 1993.
343. Popovi Dimitrije, Borba za narodno ujedinjenje 1908 -1914., Beograd. 1936.
344. Popovi Koa, Evropska saradnja i integracija, Meunarodna politika, broj
103., Beograd, 1954., str. 3.
345. Popovi Koa, Odnosi sa susednim zemljama, Meunarodna politika, broj
217., Beograd, 1959., str. 1.
346. Popovi Dr Ljub., Maarski ciljevi, Novi ivot, knjiga I., Beograd, 1920., str.
103.
347. Popovi B. Nikola, Srbija i carska Rusija, Beograd, 1994.
348. Popovi L. Milan, Linost Vojislava Marinkovia, Beograd, 1935.
349. Popovi I. Dr Petar, Francusko-srpski odnosi za vreme Prvog ustanka. Napoleon
i Karaore, Beograd, 1933.
350. Popovi Vasilj, Berlinski kongres, Beograd, 1927.
351. Popovi Vasilj, Diplomatski uspesi kralja Aleksandra, Narodna odbrana, broj
40.-41., Beograd, 1935., str. 627.
352. Popovi Dr Vasilj, Evropa i srpsko pitanje u periodu osloboenja 1804.-1918.,
Beograd, 1940.
353. Popovi Vasilj, Istono pitanje-istorijski pregled borbe oko opstanka
Osmanlijske carevine u Levantu i na Balkanu, tree izdanje, Beograd, 1996.
354. Popovi Dr Vasilj, Politika Francuske i Austrije na Balkanu u vreme Napoleona
III., Beograd, 1925.
355. Prea Ognjen, O poecima rada ustavne deputacije u Carigradu 1838. godine,
Istorijski asopis, knj. XXi., Beograd, 1974., str. 113.
347
356. Proti M. Stojan, Tajna konvencija izmeu Srbije i Austro-Ugarske, drugo

357. Prva Balkanska konferencija, Beograd, 1931.
358. Pri Dr Ilija, Spoljana politika Srbije, Beograd, 1939.
359. Radeni Dr Andrija, Spoljna politika Srbije u kontraverznoj istoriografiji,
Beograd, 2006.
360. Radenkovi ore, Pai i Jugoslavija, Beograd, 1999.
361. Radinovi Dr Radovan, Vojni odnosi i spoljna politika Srbije, Meunarodni
poloaj i spoljna politika Srbije, Beograd, 2009., str. 124.
362. Radovanovi Ljubomir, Nesvrstanost: Osnovi jedne doktrine i meunarodne
politike, Beograd, 1973.
363. Raspopovi M. Radoslav, Diplomatija Crne Gore 1711 -1918.,
Podgorica-Beograd, 1996.
364. Rastovi Aleksandar, Velika Britanija i Srbija /1878 -1889./, Beograd, 2000.
365. Ranatovi Novak, Pokuaj srbijanske vlade da uspostavi diplomatske odnose
sa crnogorskom vladom 1879. godine, Istorijski zapisi, broj 4., Titograd, 1964.,
str. 762.
366. Risti Jovan, Bombardanje Beograda /1862. godine/, Beograd, 1872.
367. Risti Jovan, Spoljanji odnoaji Srbije novijeg vremena prva knjiga 1848 -1860.,
Beograd, 1887.
368. Risti Jovan, Diplomatska istorija Srbije 1875 -1876., prva knjiga, Beograd, 1896.
369. Risti Jovan, Diplomatska istorija Srbije 1875 -1878., druga knjiga, Beograd,
1898.
370. Risti Jovan, Spoljanji odnoaji Srbije novijeg vremena, druga knjiga 1860
-1868., Beograd, 1887
371. Risti Jovan, Spoljanji odnoaji Srbije novijeg vremena, trea knjiga 1868
-1872., Beograd, 1901.
372. Simi Predrag, Tito i Nato, Beograd, 2008.
373. Simi Dr Predrag, Zapad i jugoslovenska kriza, Meunarodna politika, broj
985., Beograd, 1991., str. 1.
374. Skakun Dr Milan, Jugoslovensko bugarski odnosi, drugo dopunjeno izdanje,
Beograd, 1984.
375. Smiljkovi Dr Rado, Ima li SCG spoljnu politiku?, Strategija spoljne politike
Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005., str. 83.
376. Srbija 1878. dokumenti, priredili Mihailo Vojvodi, Dragoljub R. ivojinovi,
Andrej Mitrovi, Radovan Samardi, Beograd, 1978.
377. Sretenovi Dr Stanislav, Francuska i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
1918 -1929., Beograd, 2008.
378. Sretenovi Dr Stanislav, Dimitrijevi Bojan, Spoljna politika Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca-Jugoslavije 1918 -1941., Istorija 20. veka, broj 2., Beograd,
2008., str. 45.
379. Sretenovi Dr Stanislav, Francusko-srpski odnosi u XIX i XX veku,
Meunarodni problemi, godina LXI, broj 4, Beograd, 2009, str. 536.
380. Sretenovi Dr Stanislav, Reparacije pobeenih, dugovi pobednika: sluaj
Francuske i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije, Filozofija i
drutvo, 1, Beograd, 2009, str. 223.
348
381. Srpsko-francuski odnosi 1904 -2005., Beograd, 2005.

382. Stankovi ore, Nikola Pai, Saveznici i stvaranje Jugoslavije, Beograd, 1984.
383. Stev., Srpsko-bugarski Carinski savez i Austro-Ugarska, Delo, knjiga 38., sv.
1., Beograd, 1906., str. 235.
384. Stojanevi Vladimir, Milo Obrenovi i njegovo doba, Beograd, 1990.
385. Stojanevi Vladimir, Srbi i Bugari 1804 -1878., Beograd, 1988.
386. Stojanovi Dr Stanislav, Meunarodni poloaj i spoljnopolitika strategija Srbije
i Crne Gore, Strategija soljne politike Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005., str. 77.
387. Stoli Ana, ore Simi poslednji srpski diplomata XIX veka, Beograd, 2003.
388. Stranjakovi Dr Dragoslav, Jugoslovenski i nacionalni program Kneevine Srbije
iz 1844., Sremski Karlovci, 1934.
389. Stranjakovi Dr Dragoslav, Kako je nastalo Naertajije, Spomenik SKA, broj
91., Beograd, 1939., str. 63.
390. Stranjakovi Dr Dragoslav, Vlada ustavobranitelja 1842 -1853., unutranja i
spoljna politika, Beograd, 1932.
391. Strategija spoljne politike Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005.
392. Stri Petar, Vanjskopolitika borba Josipa Broza Tita za Istru od 1941. do 1945.
godine, Rijeka, 1978.
393. Studije i ogledi o konzularnim odnosima, priredio Dr ore N. Lopii, Beograd,
2006.
394. Studije, ogledi, dokumenti i spisi o konzularnim odnosima Crne Gore 1611.1918. godine, priredio Dr ore N. Lopii, Beograd, 2007.
395. Svilanovi Goran, Spoljna politika Srbije i Crne Gore u 2003. godini,
Meunarodna politika, broj 1112., Beograd, 2003, str. 3.
396. epi Dr Dragovan, Italija, saveznici i jugoslovensko pitanje 1914 -1918., Zagreb, 1970.
397. Terzi Dr Slavenko, Grki nacionali program i Srbi /ezdesetih godina XIX.
veka/, Zbornik: Ilija Garaanin /1812.-1874./, Beograd, 1991., str. 331.
398. Terzi Dr Slavenko, Jovan Risti i Grci /iskustvo 1876. godine/, ivot i rad
Jovana Ristia, Beograd, 1985., str. 169.
399. Terzi Dr Slavenko, Jovan Risti i zavetna misao srpska, Istorijski asopis, broj
34., Beograd, 1987., str. 271.
400. Terzi Dr Slavenko, Konzulat Kraljevine Srbije u Bitolju /1889 -1897./,
Istorijski asopis, knj. LVII., Beograd, 2008., str. 327.
401. Terzi Dr Slavenko, Pokuaj otvaranja konzulata Kraljevine Srbije u Pljevljima, Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevia, Prijepolje, 1981., str. 25.
402. Terzi Dr Slavenko, Rat protiv Turske ili revolucija u zemlji, aide-memoire
Jovana Ristia iz 1887., Meovita graa, broj 17.-18., Beograd, 1988., str. 179.
403. Terzi Dr Slavenko, Srbija i Grka /1856.-1903./, Beograd, 1992.
404. Terzi Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941.: uzroci i posledice poraza, 1-2.,
Ljubljana, Beograd, Titograd, 1984.
405. Timotijevi Slavica, Knjaevsko srpska agencija u Bukuretu 1836.-1918.,
Arhivski pregled, broj 2., Beograd, 1980., str. 140.
406. Todorovi Desanka, Pitanje jugoslovensko-bugarske granice na Mirovnoj
konferenciji u Parizu 1919. godine, Zbornik: Istorija XX. veka, IX., Beograd,
1968., str. 63.
349
407. Todorovi Desanka, Pitanje uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Republike Turske /1923 -1925./,
Balcanica, IV., Beograd, 1973., str. 265.
408. Todorovi Desanka, Pregovori izmeu Grke i saveznikih vlada u vezi
s transportovanjem srpske vojske preko grke teritorije s Krfa u Solun,
Istorijski glasnik, broj 1., Beograd, 1964., str. 43.
409. Todorovi Desanka, Stav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca prema mirovnom
ugovoru sa Turskom u Sevru 1920. godine, Zbornik Istorija XX. veka, Beograd,
1970., str. 231.
410. Trea Balkanska konferencija, Beograd, 1934.
411. Vanku Dr Milan, Mala atanta 1920 -1938., Titovo Uice, 1969.
412. Vasi A. Mr. Nenad, Srbija izmeu EU i neutralnosti-elementi za spoljnu
politiku Srbije, Elemeniti strategije spoljne politike Srbije, Beograd, 2008.,
str. 69.
413. Velika Srbija, istine, zablude, zloupotrebe, zbornik radova, Beograd, 2003.
414. Vesni Radoslav mlai, Dr Milenko Vesni gransenjer srpske diplomatije,
Beograd, 2008.
415. Vinaver Vuk, Jugoslavija i Francuska izmeu dva svetska rata /Da li je Jugoslavija bila francuski satelit/, Beograd, 1985.
416. Vinaver Vuk, Jugoslavija i Maarska 1918 -1933., Beograd, 1971.
417. Vinaver Vuk, Jugoslavija i Maarska 1933 -1941., Beograd, 1976.
418. Vinaver Vuk, O spoljnopolitikoj orijentaciji Jugoslavije 1920.-1925, Zbornik
Matice Srpske za drutvene nauke, broj 44., Novi Sad, 1966., str. 23.
419. Viskovi Dr Ivo, Jugoslovenska spoljna politika i terorizam, Savremeni
terorizam, Beograd, 1989., str. 77.
420. Viskovi Dr Ivo, Jugoslovensko-ameriki odnosi-savremeno stanje i perspektive,
Pregled Centra za strategijske studije, II., Beograd, 1988., str. 775.
421. Viskovi Dr Ivo, Odnosi Jugoslavije i SAD, Jugoslovenski pregled, broj 1.,
422. Viskovi Dr Ivo, Odnosi SR Jugoslavije i Republike Hrvatske, Jugoslavija i svet,
423. Viskovi Dr Ivo, Odnosi SR Jugoslavije i susjednih drava nastalih od republika
bive SFRJ, Savezna Republika Jugoslavija i njeno okruenje, Beograd, 2000., str,. 9.
424. Viskovi Dr Ivo, Spoljna politika Jugoslavije, repetitorijum, drugo proireno
425. Viskovi Dr Ivo, Strateke alternative u spoljnoj politici Srbije, Kako ubrzati
integraciju u Evropsku uniju, Beograd, 2008., str. 107.
426. Viskovi Dr Ivo, Utvrivanje i ostvarivanje spoljne politike Jugoslavije,
Jugoslovenski pregled, broj 1. Beograd, 1985., str. 9.
427. Viskovi Dr Ivo, Zbirka tekstova o spoljnoj politici SRJ-SCG, Beograd, 2000.
428. Vojvodi Mihailo, Izazovi srpske spoljne politike /1791 -1918./ ogledi i rasprave,
Beograd, 2007.
429. Vojvodi Mihailo, Konzularna konvencija izmeu Srbije i Turske
/1879 -1896./, Vardarski zbornik, broj 3., Beograd, 2004., str. 9.
430. Vojvodi Mihailo, Plava knjiga o stradanjima Srba u Staroj Srbiji, Danica,
350
431. Vojvodi Mihailo, Politika Srbije prema Crnoj Gori 1878 -1903.,
Kralj Nikola- linost, djelo i vrijeme, Tom I., Podgorica, 1998., str. 65.
432. Vojvodi Mihailo, Putevi srpske diplomatije: ogledi i spoljnoj politici Srbije u
XIX. i XX, veku, Beograd, 1999.
433. Vojvodi Mihailo, Srbija i Balkansko pitanje /1875 -1914./, Novi Sad, 2000.
434. Vojvodi Dr Mihailo, Srbija u meunarodnim odnosima krajem XIX. i poetkom
XX. veka, Beograd, 1988.
435. Vojvodi Mihailo, Stojan Novakovi i Vladimir Kari, Beograd, 2003.
436. Vojvodi Dr Mihailo, Stojan Novakovi u spoljnoj politici Srbije, Stojan
Novakovi linost i delo, Beograd, 1995., str. 553.
437. Vuievi Dragomir, Doprinos SR jugoslavije sprovoenju Roajamonske
inicijative, Meunarodna politika, broj 1055., Beograd, 1997., str. 1.
438. Vrinac Julijana, Spoljna politika Jugoslavije u periodu 1919 -1941., Iz istorije
Jugoslavije 1918 -1945. zbornik predavanja, Beograd, 1956., str. 299.
439. Vukovi J. Vojislav, Diplomatska istorija srpsko-bugarskog rata /1885 -1886./,
Beograd, 1956.
440. Vukovi J. Dr Vojislav, Iz odnosa Srbije i Jugoslovenskog odbora, Istorijski
asopis knj. XII.-XIII., Beograd, 1963., str. 345.
441. Vukovi Dr Vojislav, Misija Jovana Marinovia u Petrogradu 1876.,
442. Vukovi Dr Vojislav, Neuspela politika akcija Matije Bana 1860 -1861.,
Istoriski glasnik, IX.-X., Beograd, 1960., str. 381.
443. Vukovi J. Dr Vojislav, Politika osovine prema Jugoslaviji /1936 -1941./,
444. Vukovi J. Vojislav, Srpska kriza u Istonom pitanju /1842 -1843./, Beograd,
1957.
445. Vukovi J. Dr Vojislav, Vojvoansko pitanje u odnosima Srbije i Maara od
1848. do 1868., Zbornik Matice Srpske za drutvene nauke, broj 5., Novi Sad,
1953., str. 23.
446. Zbornik radova okruglog stola 27. mart 1941.: Knez Pavle u vihorima evropske
politike, Beograd, 2003.
447. Zbornik radova sa meunarodnog okruglog stola Tito-Staljin, Beograd,
23. oktobra 2006., Beograd, 2007.
448. ivojinovi R. Dragoljub, Amerika, Italija i postanak Jugoslavije 1917 -1919.,
Beograd, 1970.
449. ivojinovi R. Dr Dragoljub, Politika britanske vlade prema Srbiji 1878.
godine, Srbija u zavrnoj fazi velike Istone krize /1877 -1878./, Beograd,
1980., str. 97.
450. ivojinovi R. Dr Dragoljub, Uspostavljanje diplomatskih i trgovinskih odnosa
izmeu SAD i Srbije 1880.-1881., Zbornik Matice Srpske za istoriju, broj 25.,
Novi Sad, 1982., str. 3.
451. ivojinovi R. Dr Dragoljub, Velika Britanija i Srbija na Berlinskom kongresu
1878., ivot i rad Jovana Ristia, Beograd, 1985., str. 84.
452. ivot i rad Jovana Ristia, Zbornik radova, Beograd, 1985.
351
LANOVI TIMOVA KOJI SU UESTVOVALI U IZRADI PREDLOGA

STRATEGIJA SPOLJNE POLITIKE SRBIJE:
TIM A
Mentor:
ivorad Kovaevi, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Asistent:
Vladimir Pavievi, asistent na Fakultetu politikih nauka, Beograd
Studenti:
ore Triko, Jelena Cupa, Nevena Jovanovi, Milo ini, Andrijana Anii,
Damjan upri, Veljko Smiljani, Kristina Mileti, Petar Markovi, Stefan Markovi
TIM B
Mentor:
Ambasador Milan Simurdi, bivi predsednik Foruma za meunarodne odnose EPuS
Asistenti:
dr Dragan ukanovi, nauni saradnik i lan Foruma za meunarodne odnose EPuS
mr Dragan ivojinovi, asistent na predmetima Meunarodni odnosi i Spoljna i
bezbednosna politika SAD, Fakultet politikih nauka, Beograd
Studenti:
Vujo Ili, Marko ilovi, Aleksandra Simi, Uro Todorovi, Nikola ivkovi,
Aleksandar Miloevi, Biljana orevi, Mirko Popovi, Bojana Radovanovi,
Duan Markovi, Branislav Neovi
TIM C
Mentor:
ore Vukadinov, urednik asopisa za politiku teoriju i drutvena istraivanja,
Nova srpska politika misao
Asistent:
mr Dragomir Anelkovi, politiki analitiar
Studenti:
Sran uput, Nikola Tanasi, Vladan Mihailovi, Tamara Bjelanovi, Melanija Lojpur,
Una Popovi, Ognjen uri, Filip Grbi, Milica Veskovi, Predrag Markovi
CIP -
,
327(497.11)"18/19"(093.2)
SPOLJNA politika Srbije : strategije i
dokumenta / urednici Nataa Dragojlovi ...
[et al.] ; recenzent Zbirke dokumenata o
spoljnoj politici Srbije ore Lopii. Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2010
(Loznica : Mladost grup). - 352 str. ; 30 cm
Prema Predgovoru, publikacija je proizvod
rada na projektu "Definisanje strategije
spoljne politike Srbije". - Tira 500. - Str.
7-9: Predgovor / Evropski pokret u Srbiji. Bibliografija: str. 321-350.
ISBN 978-86-82391-53-1
a) - - 19-20
COBISS.SR-ID 179245068
Spoljna politika
Srbije
strategije i dokumenta

Spoljna Politika Srbije Stategije Dokumenta PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Spoljna Politika Srbije Stategije Dokumenta PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji ne odraavaju neophodno i

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Strategija Foruma za meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji . . . . . 11

Uvod dr Stanislav Sretenovi, Institut za savremenu istoriju, Beograd . . . . . 67

Izbor dokumenata /Priredili: dr ore N. Lopii i dr Stanislav Sretenovi/ . . . 71

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

11. Deklaracija srpske Vlade o spoljnoj politici i

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

25. Govor Kralja Petra II povodom potpisivanja

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

40. Izlaganje Momira Bulatovia, predsednika Savezne Vlade, u Saveznoj

Objavljeni izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

lanovi timova koji su uestvovali u izradi predloga

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

smo u dananjem, bitno promenjenom svetu i ta nam je na spoljnopolitikom

Javna rasprava koja je usledila, najpre na Kopaoniku, organizovana u saradnji sa

Pitanje statusa Kosova i Metohije i proces evropskih integracija

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Beograd, oktobar, 2010.

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

PREDLOZI ZA STRATEGIJU SPOLJNE POLITIKE

MEUNARODNO OKRUENJE REPUBLIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

doveo je do irenja i produbljivanja meuzavisnosti i globalizacije u svim aspektima

STRATEKI CILJEVI SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Odravanje i poboljanje odnosa sa zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike, Australije

SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE SPOLJNOPOLITIKIH CILJEVA

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

zajednici Jugoistone Evrope i drugim multilateralnim inicijativama za saradnju

AKTERI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Forum za meunarodne odnose

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

- TIM A PREDLOG NOVE SPOLJNE POLITIKE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Snana i jasna orijentacija zemalja Centralne i Istone Evrope ka vrednostima

1. OSNOVNE DETERMINANTE SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

1. promene u meunarodnoj konstelaciji i novoformirani odnos politikih snaga

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

2. PRIORITETI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Mogunosti raznih vidova saradnje i kontakata sa zemljama Zapadnog Balkana

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

Bilateralni odnosi sa Bosnom i Hercegovinom

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

1. ULOGA VLADE REPUBLIKE SRBIJE, NARODNE SKUPTINE

2. POLITIKE PARTIJE KAO AKTERI SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

3. LOKALNA SAMOUPRAVA KAO AKTER SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

4. CIVILNO DRUTVO KAO AKTER SPOLJNE POLITIKE SRBIJE

Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta

- TIM B STRATEGIJA SPOLJNE POLITIKE