FEDERATIVNA N A R O D N A REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

SAOPSTENJE
O ZLOČINIMA AUSTRIJE
I AUSTRIJANACA PROTIV JUGOSLAVIJE
I NJENIH NARODA

DRŽAVNA KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE ZLOČINA OKUPATORA

I NJIHOVIH POMAGAČA
B E O G R A D 1947
 ZAG REB
«t i p o g r a f ija «, g r a f i c k o -n a k l a d n i zavod
FED ER ATIVN A N A R O D N A REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

SAOPSTENJE
O ZLOČINIMA AUSTRIJE
I AUSTRIJANACA PROTIV JUGOSLAVIJE
I NJENIH NARODA

DRŽAVNA KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE ZLOČINA OKUPATORA

I NJIHOVIH POMAGAČA
B E O G R A D 19 4 7
 at»kv

* 5 ^ m
m zs *

m
 UVOD

Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

utvrdila je da je u pripremama za napad na Jugoslaviju, zatim u samom napadu kao
i u okupaciji praćenoj okrutnim ratnim zločinima, Austrija učestvovala kako preko
svojih odlgovornih upravljača, svojih političkih i privrednih organizacija, tako i svojim
mnogobrojnim ljudstvom u sastavu Wehrmachta, SS-trupa i policije.
Posle St. Germain-a i propasti stare Austro-Ugarske Monarhije, Austrijanci se
nisu hteli pomiriti sa rezultatima historiskog razvoja, koji je ugnjetenim narodima
doneo pravo na vlastite nacionalne države, već su razvijali duh revizionizma i revanša,
a od svoje zemlje napravili su uporište zavere protiv unutrašnjeg mira i integriteta
Jugoslavije. Takav rad protiv mira pojačao se posle anšlusa još više. Tada je
Austrija postala u punom smislu reči baza i arsenal priprema za oružani napad protiv
Jugoslavije, a Austrijanci inspiratori i organizatori tih priprema.
Kad je rat protiv Jugoslavije konačno izbio, austriske divizije imale su u
njemu glavni udeo. Isto je tako bila važna njihova uloga u četverogodišnjoj oku­
paciji. Najprominentniji Austrijanci bili su na vrhovima nemačkog okupacionog
aparata. Oni su bili njegovi duhovni i materijalni vođi k oji su produžili osnovne tra­
dicije nekadašnje Austro-Ugarske M onarhije tj. tradicije porobljavanja i ugnjetavanja
nenemačkih naroda.
O d ukupnog broja 4.433 utvrđena nemačka ratna zločinca, Državna Komisija
ustanovila je da su 2.062 Austrijanci. Ovaj broj je daleko od potpunosti, jer je istraga
još otvorena.
U Moskovskoj deklaraciji o A ustriji pretstavnici velikih sila zapisali su:
»A ustriju potsećam o . . . da snosi odgovornost za učešće u ratu na strani hitlerovske
Nemačke, odgovornost koju ne m ože da izbegne.«
Kolika je u stvarnosti odgovornost Austrije u ovome ratu, to najbolje znaju
narodi Jugoslavije k oji su bili vekovne žrtve nemačke ekspanzije. I ovaj najnoviji
pokušaj ekspanzije imao je, kao što je rečeno, svoje glavno uporište i instrumenat u
Austriji odnosno u austriskim Nemcima. Za poslednjih 40 godina narodi Jugoslavije,
ako se uračuna aneksija Bosne i Hercegovine, bili su tri puta žrtve nemačke agresije
i tri puta je Austrija bila polazna tačka napadaja. Sva tri puta su austriski Nemci
bili u prvim redovima navaljujućih germanskih vojsaka i uvek su oni bili glavni
sprovodnici ratnih zločina protiv Jugoslovena.
Međutim, ova uloga A ustrije i Austrijanaca u ratu protiv Jugoslavije i njenih
naroda 1941— 1945, u širokom svetu još je m alo poznata. Da bi se svetska javnost
sa njom upoznala, objavlju ju se ovi podaci i dokumenti.
 P R VI D E O

U D E O AU STR IJE I A U S T R IJ A N A C A U PRIPREMI

AGRESIJE P R O T IV U JU G O SLA VIJE
 RAZDOBLJE OD SVRSETKÄ PRVOG SVETSKOG RATA DO
ANŠLUSA

U senžermenskoj Austriji gajio se revizionizam i pripremao se

revanš protiv Jugoslavije

U poredo sa razvojem i jačanjem nacističkog pokreta u Austriji, koji će pri­

premiti teren potpunom uključenju Austrije u nemačke granice i u veliko-nemačke
osvajačke planove, razvijala se u Austriji politika pripremanja austro-nemačkog pro­
dora na Jugoistok svim mogućim sredstvima. Bitna tačka na koju se koncentrisala
aktivnost austriskih agresora, jeste priprema razaranja odbrambene snage, zatim
okupacije i uključenja u Reich D onje Štajerske, Koruške i Kranjske. Prema drugim
jugoslovenskim zemljama također se vršila slična priprema, koja je imala da dođe
do izražaja u docnijem Hitlerovom osvajačkom poduhvatu protiv Jugoslavije.
U tome cilju, već od 1928 organizovao je Austrijanac Dr. Helmut Carstarijen
naročite kurseve u Sv. Martinu kod Graza za nemačku omladinu iz Jugoslavije, a
posebno iz Slovenije. O tim kursevima rekao je omladinski vođa Kulturbunda u
Mariboru Rudolf H olzer u svojim memoarima: »Dr. Carstanjen je bio glasnik, koji
je nemačku omladinu u D onjoj Štajerskoj pozivao na rad za narod i koji je uvek sa
njom tražio kontakt, nepopuštajući sve dok 11 godina kasnije nije doživeo ponovno
priključenje D onje Štajerske«,
U julu 1934 pomogli su ovi omladinski članovi Kulturbunda nacistički puč
u Austriji, odašiljući nacistima preko granice u Koruškoj čitave kamione sa
namirnicama.
Od naročitog značaja za docnije zaposedanje D onje Štajerske jeste petokolo-
naško organizovanje folksdojčera. Glavnu ulogu pri tom su imali baš pitomci pome-
nutih kurseva u Sv. Martinu kod Graza, k oji su 1937 u Ptuju osnovali ilegalni odred
SA (Sturmabteilung). Od toga vremena pa nadalje ove formacije, prema direktivama
iz Austrije, pripremale su se za učešće u agresiji.
Na sličan način stvarali su Austrijanci i podupirali špijunsko-petokolonašku
organizaciju folksdojčera unutar naše zem lje i u drugim oblastima u kojima su živeli
jugoslovenski državljani nemačke narodnosti. Njima je imalo da se posluži kao moćnim
sredstvom, polugom za slabljenje narodne odbrane i za dezorganizaciju, čime je imala
da se što bolje pom ogne docnija agresija i okupacija. Svuda su jugoslovenski folks-
dojčeri, organizatorno i materijalno pomagani iz Austrije, imali da odigraju ulogu
koju će doista i odigrati.
Ideološku podlogu za austriske aspiracije na D onju Štajersku postavio je
pomenuti Dr. Carstanjen,referent pri D V A (Volksbund für dias Deutschtum im
Auslande), docniji voda »Südostdeutsches Institut«-a u Grazu, a za vreme okupacije
narodnosni referent šefa civilne uprave u D onjoj Štajerskoj. On je 1935, pod pseu­
donimom Dr. Gerhard W erner, Graz, objavio u Stuttgartu knjigu pod naslovom
»Sprache und Volkstum in der Unter steiermark«, u kojoj razvija tezu u smislu
austriske regionailističke teorije da u D. Štajerskoj postoje tri grupe: oni koji govore
nemački, zatim »V endi« (W indisch) i Slovenci, Na osnovu ovako falsifikovanih
istoriskih činjenica, pribrajajući »V ende« nemačkoj narodnosti, propagiran je plan
da Donja Štajerska s obzirom na tobožnju rasnu pripadnost većine naroda treba da
bude uključena u granice nemačke narodne zajednice.

Austriski savezni kancelari Dr. Ignaz Seipel i Johann Schober bili

su pokrovitelji ustaške zavere protivu mira i opstanka Jugoslavije

Posebno poglavlje antijugoslovenske delatnosti Austrije, kao i pripremanja

agresije pre anšlusa, bilo je pružanje materijalne, političke i druge pom oći ustaškoj
terorističkoj organizaciji A nte Pavelića.
Politika tadanjih vladajućih krugova Austriske Savezne Republike, bila je u
ovom pogledu samo prirodan nastavak tradicionalne bečke politike, k oja se uvek
trudila da seje razdor izm eđu jugoslovenskih naroda, iz čega je sledilo njihovo sla­
bljenje i uzajamno paralisanje, kako bi Austrija, po svome poslovičnom geslu »Divide
et im pera!« mogla da spokojno drži neke od njih porobljen im a za druge da priprema
porobljavanje.
I Austriska Savezna Republika, Austrija hrišćanskih socijalista, produžila
je po ovom e geslu prim enjenom prema novim prilikama. Ona je spremala i orga-
nizovala na svojoj teritoriji oruđa za izazivanje m ržnje i bratoubilačke borbe,
koja će biti od pom oći u budućoj agresiji i u porobljavanju naroda Jugoslavije.

O ustaškim izdajnicim a i teroristima i o pomaganju i usmeravanju njihov

delatnosti protiv Jugoslavije od strane austriske vlade, postoje dokumentarni do­
kazi iz raznih izvora.

U zahtevu tadašnje jugoslovenske vlade upućenom bivšem Društvu Naroda

(28 novembra 1934), k oji se odnosi na odgovornost mađarske vlade za terorističku
akciju ustaša upravljenu protiv Jugoslavije, navodi se sledeće u pogledu iste akcije
u A ustriji:
»T eroristi se, u p o g le d u n jih ov og p o rek la , m ogu p o d e liti u p s t k a teg orija :

1) B ivši oficiri austro-u garske v o jsk e k oji su p o tp u n o od n a ro đ e n i i k oji se, po

raspadu A u stro-U g a rsk e, nisu n ikada vratili u svoju n ov u otadžbin u ili su je, iz raznih
razloga, odm ah napustili. Oni su se našli u situ aciji em igranata ča k i p re n ego što se
n o v a ju gosloven sk a država d efin itivn o form irala. N jih ova b o rb a p ro tiv u ju g osloven sk e
d rža ve datira v e ć od 1919 god in e. M eđ u njim a treba n a ro čito sp om en u ti generala
S a rk otića , k oji je p o sta o austriski državljan in pu tem o p c ije i k o ji u živa o d te države
v ojn u penziju, p u k o v n ik Ivan P e r č e v ić . . . , p o tp u k o v n ik S te v o D u jić (ta k o đ e r stek a o
austrisko drža vlja n stvo pu tem o p c ije ), kom andant S tip etić, k apetan J osip M e t z g e r . .
k apetan B a le n o v ić ........ kapetan E m il L ah ovski itd. Ti oficiri, k oji se nisu m ogli a k o -
m od irati režim u n ovih narodnih država, o b ra zo v a li su r u k o v o d e će k a d ro v e terorističk e
a k c i j e . . .«
 Pored gore spomenutih, tu su sarađivali i drugi bivši austro-ugarski oficiri
hrvatskog porekla, kao: Franz A polonio, A lfred Neumann-Furjakovič, docnije ne-
mački pukovnik, i dr. Ovoj grupi bivših oficira pridružili su se ustaški emigranti
Gustav Perčec, Joža M ilkovič, Dr. Branimir Jelič i Zlatko Frajsman, a sam Pavelič
ih je iz Italije povremeno posečivao. U Beču, u Karolinengasse br. 7, oni su imali
svoj štab koji je javno, sa znanjem austriskih vlasti, razvijao delatnost protiv Jugo­
slavije.

Iscrpan prikaz ove terorističke za vere pod zaštitom austriske vladte dao je
pariški profesor Edouard E. Plantagenet (Professeur au Collège Libre des Sciences
Sociales) u brošuri »Teroristička banda P avelić-Perčec-Perčevič, najamnik revizio­
nizma« (»La Bande Terroriste Pavelitch-Pertchetz-Pertchevitch à la solde du Ré-
visionisme« Paris, Publications Internationales »La P aix«) u k ojoj se između ostalog
navodi :
» . . . N em ajući n ikakve realn e b a ze u n arod u niti ik a k v o g p o litičk o g u ticaja
u sv o jo j zem lji, b u d u ći p ov rh to g a izd a jn ici svoga n a rod a u službi in ostranstva, sasvim
je p rirod n o i lo g ičn o što su fra n k o v a čk e v o đ e , k o je su se još n ala zile u Jugoslaviji,
pre o k o šest god in a p o b e g le u im ostranstvo da b i stekli zaštitnike i saučesn ike u B eču ,
o d a lđ e su, k a o i nekada, prim ali d irek tiv e za svoju a n tiju gosloven sku delatnost . . .«
»N jih o v o p r v o u točište b ila je p rirod n o A u strija, gde se n astanio, p o svršetku
rata, izvesta n b ro j austro-u garskih oficira k oji nisu m ogli ni hteli da se p rila god e n o ­
vo m e stanju stvari niti da z a b o ra v e važnu u logu k oju su igrali p o d bivšim režim om
A u stro -U g a rsk e M on arhije. N jih ova m ržnja prem a državam a M ale A n ta n te, a prem a J u ­
goslaviji n a ročito, od a k le su bili p o re k lo m , b ila j® b e z granica, i a m bicija ih je gonila,
da se p o s le rata odm ah prid ru že grupi austriskih legitim ista k oja se ob ra zova la u B eču
i k oja je stavila seb i u za d ata k da restaurira h ab sb u ršku dinastiju, da b i m ogla raditi
na u spostavljan ju A u stro-U g a rsk e u njenom teritorija ln om obim u iz 1914, p o d skiptrom
H absburga.
» G la v n e v o đ e legitim ista ju g o slov en sk og p o re k la n astanjen e u B eču , bili. su biv.
austriski gen era l S a rk otić, b iv. austriski p otpukovnilci Ivan P e r č e v ić i A d a m G u jić itd.
Oni su d o b r o p ozn a v a li sv o je zem lja k e P a v e liča i P e r če ca , n jih ovu p o litičk u p rošlost
U A u stro -U g a rsk oj i n jih ovu sepa ra tističk u a k tiv n ost u J u goslaviji. Oni su ih prikupili,
dakle, u B e ču k a o sigurne sa vezn ik e i p o d tim okoln ostim a se v e ć 1930 god in e form ira
trio P a v e lič, P e r č e c , P e r č e v ić , k o ji izrađuje plan te ro ris tičk e ak cije p r o tiv Ju g osla v ije.
Za tu z lo č in a čk u akciju, v r lo opasn u p o m ir u S red n joj E vrop i, b ila su im en ova n om
triu stavljena na ra sp olož en je zam ašna m aterijalna s r e d s t v a ... P a v e liće v a terorističk a
akditja p o č e la je sa paklen im mašinama. Ljudi, d o b ro p la ćen i, kojim a su o b e ća n e znatne
nagrade, d o b ili su zad ata k da u n ose ilega ln o sv o je u b ila čk e sprave u Jugoslaviju i da ih
postavljaju na javna m esta i u drža vn e zgrade. I doista, v iše ek s p lo z ija p ro u zro k o v a n o
je na taj n ačin u J u g o s la v iji. . , Oni su, dakle, p re n e li svoju te ro ris tičk u dela tn ost na
in tern acion aln e sa ob ra ća jn e v e z e , p osta v lja ju ći u va g on e, kojii su d ola zili 'iz in ozem stva
u Jugoslaviju, pakleine m ašine sn a b d ev en e m eh aničkim regulisanjem , ta k o da su e k s p lo ­
dirale na ju g o s lo v e n s k o j teritoriji. Istraga k oja je, p o s le raznih ek sp lozija , v ođ en a od
n adležn ih ju gosla ven sk ih vlasti, p o k a z a la je na nepolbitan način, da su pa k len e m ašine
p osta v lje n e u v a g on e na au striskoj teritoriji i to zn atn o p re n ego što ć e stići u J u g o­
slaviju . . . K o ra ci, p red u zeti od jugoslovclnskih vla sti k o d n adležn ih austriskih vlasti
radi istrage i hapšenja u tvrđenih izv ršila ca ovih atentata, bili su b e z rezultata . . .
»Z a vrem e svog b a vljen ja u B eču , dva terorističk a šefa bila su ne samo u vezi
sa austriskim legitim istim a v e ć su ta k o đ e od rža v a li u sk e v e z e i s a pretsta vn icim a m a­
đarskih revizion ista , sa bugarskim kom ititaa, sa albanskim iredentistim a zv, »K o so v a r i«,
a ta k ođ e i sa pretsta vn icim a italijanskih fašista, k o ji su ih svi srd a čn o prihvatili u nadi
da će Jugosla vija , terorističk om a k cijom ovih izdajn ika, p osta ti pletnom unutrašnjih
razdora i da ć e na taj n ačin pretsta vlja ti b esk ra jn o p o g o d n o tlo za rea liza ciju im peria li-
stičkih p la n o v a sva k e od ovih grupa prem a J u g o s la v iji..,
» . . . u A u striji j« ostao P e r č e v ić i p rod u ž io, s p od ršk om izv esn ih bivših visok ih
austriskih fu n k cion era, da od rža v a stalni kon ta k t sa svim ovim raznim terorističk im
grupam a . . . «
 O istoj stvari svedočio je bivši jugoslavenski vicekonzul u Beču, a posle 19
generalni konzul u Grazu, Dr. Augustin Mišetić, pred istražiteljem Državne Kom i­
sije sledeče:

»T a d a n ji šef p o licije b io je D r. S ch o b e r, šef od eljen ja za B a lka n b io je b a ro n

W in k ler, a jed a n od referen a ta is to g p o litič k o g od eljen ja za B alkan M a x M a ierotto.
Ti em igranti ra zv ili su u B e ču živah n u dela tn ost u svom izd a jn ičk om radu. Izdavali su
razne letk e, v ršili p rop a ga n d u n a sveu čilištu u B e ču meiđu đacim a iz Ju g osla v ije, prijetili
terorističk im aktim a itd. A u striskim vla stim a je sve to b ilo v rlo d o b ro p o z n a to, pa sam
ih d a p a če i ja sam ličn o in form irao o ilega ln om ra du g o re spom enu tih em igranata, no
austriske vlasti nisu ništa pod u zim a le da bi sp riječile o v a k a v rad. N a protiv, on e su te
em igrante za štićiva le . . . Ja sam k a o p retsta vn ik M inistarstva unutrašnjih p o s lo v a n e k o ­
lik o puta in terven ira o liiično i k o d S ch ob era , k a o p red sjed n ik a b e č k e p o licije i k od
W in k lera . šefa s e k cije (p olitičk e) za B alkan. S v e te m oje in terv en cije ostale su b e z ­
u spješne, austriske vlasti su i dalje za štićiva le em igrante . . .«

Državna Kom isija raspolaže međutim podacima od samih tih ustaških terorista
a docnije najviših funkcionera marionetske »Nezavisne Države Hrvatske« i naredbo-
davaca za najokrutnije masovne zločine.
Oni sada u celosti potvrđuju napred iznesena svedočanstva, štaviše, oni pri­
znaju da su se savetovali sa austriskim saveznim kancelarima (pretsednicima vlade)
Johannom Schoberom i Dr. Ignazom Seipelom, i direktno od njih primali potporu u
zločinima protiv Jugoslavije. Tako je već pomenuti Ivan Perčević na zapisniku od
7 januara 1947 pred istražiteljem Zem aljske komisije za ratne zločine N. R. Hrvatske,
izjavio:
»(P očetkom travnja 1919 g od in e d oša o sam stalno u B e č kao p o litičk i emigrant.
S tu p io sam odm ah u v ez u sa gen era lom S a rk otićem , sa kojim sam v e ć o d p rije b io
u prijateljskim odn osim a. Sa austriskim p olitičk im ličn ostim a b ili sm o mi t. j. naša
grupa em igranata ličn o p ov eza n i, te sm o ih inform irali o našem p o litičk o m radu. V e ć
o d godine 1924 pa sve dalje austriske vlasti gled a le su prija teljsk i na nas t. j. one su
d o z v o lja v a le p o litičk i ra d »H rv atsk og o s lo b o d ila čk o g p o k r e ta «, prem da su b ile u pućene
0 čem u se radi. D o zv o lja v a li su ča k o d 1930 g. do 1931 g, da u B e ču izlazi k o re s p o n d e n ­
cija »G r ič « na n jem a čk om i h rva tsk om jeziku, k o ja je im ala čisto p rop a ga n d ističk i
ka ra k ter u duhu »H rv a tsk og o s lo b o d ila č k o g p o k r e ta «.
P olitičk i sm o b ili p o v e za n i sa slijed ećim ličn ostim a u A u striji: S a rk otić je im ao
v e z e sa starim državnicim a b iv. A u stro-U g a rsk e M on arhije, i to n a r o č ito sa b iv, min.
p red sjed n ik om H ussarekom . Sa S ch o b e ro m bito je cije lo vrijem e usko p o v e za n . S ch o b e r
je b io n ajprije p red sjed n ik p o licije u B eču , zatim V iz ek a n zler i na k o n cu B undeskanzler,
S ch o b e r v e ć k a o šef p o lic ije b io je d o b ro u pu ćen u rad »H rv atsk og o s lo b o d ila čk o g
p o k r e ta «. Znam da je P a v e lič, ka d je 1929 g. em igrirao u B e č, odm ah otiša o S ch ob eru ,
te mu se ja v io i s a o p ćio svrhu svoga dolaska t. j. da je d oša o k a o p o litič k i em igrant
1 »glava u sta šk og p o k r e ta «. S ch o b e r mu je na to da o d o z v o lu b o ra v k a u B eču . P ozn a to
m i je n adalje, da se S ch o b e r za u zeo za S a rk otića i uspio da je S a rk otić stalno d ob ija o
austrijsku pen ziju. O sim toga znam, da je S a rk otić b io p o v e za n i sa S eip elom , k oji je
b io u B eču B u n d eskan zler. S a rk otić je p o s je ćiv a o S ch o b e ra i Seipela. S a rk o tića je če s to
p o s je ćiv a o gen era l G la ise-H orsten a u , k o ji je b io d irek tor ratn og arhiva, a kasnije
m inistar unutrašnjih p o s lo v a i V izek an zler. O v d je m oram istakn uti da su S ch ob er
i G laise bili ljudi A n sch lu sa t. j. pristaše n a cio n a l-s o cija lis tičk e N jem a čk e. G laise je
b io ličn i prija telj H itlera . . .
Z nadem da je P a v e lić za vrijem e sv o je em igracije u Italiji d ola z io dva puta
u A ustriju n a p o litič k e sastanke . . . u H allu kraj In nsbrucka i u Spital a. d. D rau.«

U svom iskazu Perčević je potvrdio takođe, da su na austriskoj teritoriji

montirane paklene mašine u internacionalnim vozovima određenim za Jugoslaviju
gde su nastupale eksplozije. Na taj način je još jedared stavljena izvan sumnje ta
inače notorna činjenica.
 Najzad, još jedno od najm erodavnijih svedočanstava o ovom zločinu Austrije
protivu mira i protivu Jugoslavije. Bivši generalštabni pukovnik austro-ugarske vojske
i docnije »maršal« »Nezavisne« Države Hrvatske Slavko Kvaternik izjavio je na
zapisniku 7 januara 1947 pred istim istražiteljem ovo:

»P ozn a m još iz vrem ena biv. A u stro-U g a rsk e M on arhije gen erala S a rk otića , a
P e r če ca o d 1925 g. M i sm o b ili p o litičk i istom išljenidi. M oram sam o istaknuti da je
P e r če c b io izraziti terorista . . . O d god in e 1921 p a d o god in e 1932 p u to v a o sam če š će
u B e č p o s lo v n o , ali sam uz to u B e ču im ao re d o v ito sastanke sa S a rk otićem , P e rče v iće m ,
te sa S eip elom , k o ji je tada b io B u ndeskan zler. Sa S eip elom sam ra zg ova ra o o našoj
p o litičk o j stvari, n o m eđutim on je b io v e ć u tan čin e u pućen u naš p o litičk i r a d . . .
S eip el je o d o b r a v a o naš p o litič k i rad, te znam da je b io usko p o v e za n sa S a rk otićem .
P ozn a to mi je da je S eip el ličn o za štićiv a o sve h rvatske em igrante, pristaše »H rv atsk og
o s lo b o d ila čk o g p o k r e ta «. Isto ta k o mi je p ozn a to, da je i S ch o b e r ličn o p ru žio potpu nu
zaštitu tim em igrantim a, te je u cije losti o d o b ra v a o p olitičk i rad te e m i g r a c ije ...
S ch ob e r je v o d io brigu o toj e m ig r a c iji. . . Z a štićiv a o je . . . em igrante . . . k a k o b i m ogli
n esm etano b ora v iti u A u striji i svoj ra d n asta viti.«

Ove austriske veze sa hrvatskim renegatima i izdajnicima bile su iskorišćene

u času agresije i docnije pod okupacijom u »Nezavisnoj Državi H rvatskoj« od strane
Trećega Reicha. Slavko Kvaternik i njegov brat Petar, takođe bivši austro-ugarski
generalštabni oficir (ubijen aprila 1941), zajedno sa svojim sumišljenicima organi-
zovali su i sproveli akciju za čim brži rasap i razoružanje stare jugoslovenske vojske,
kako bi Nemci i Italijani bez otpora mogli okupirati zemlju. Uz pom oć Ribbentropovog
poverljivog emisara Dr. Edmunda Veesemayera, koji je skriven ostao u Zagrebu
(dobio je nadimak »babica N D H «), Slavko Kvaternik je 10 aprila 1941 proglasio
»Nezavisnu Državu Hrvatsku« (»u zastupstvu otsutnog Poglavnika«) i o tome istoga
dana depešom izvestio Hitlera.
V eć je spomenuto, Kvaternik je postao »m aršal« tj. šef svih oružanih snaga;
Perčević je postao šef Pavelićevog vojnog kabineta, a ceo niz bivših austro-ugarskih
oficira hrvatskog porekla zauzeli su druge uticajne položaje u ustaškoj kvazi državi.
To je bila ekipa, koja je okupatoru pružila najveću političku i vojničku podršku
protiv vlastitog naroda i koja je u suparništvu za prevlast u hrvatskom prostoru
između Nemačke i Italije, za vreme rata, vukla konop na nemačku stranu do te
mere, da se potpuno utrnuo tobožnji suverenitet njihove marionetske države, koja je
via facti postala nemački protektorat. Ovo je bila u istini austriska tekovina. »Uspeh«
je bio zasnovan uglavnom na austriskim tradicijama i vezama aktera. Režiser je bio
nemački opunomoćeni general u Hrvatskoj A ustrijanac Glaise-Horstenau. Ovaj
je, pod promenjenim uslovima, produžio stopama Seipela i Schobera tj. putem
ka ostvarenju austriskog revizionizma i vraćanju nem ačkog gospodstva na Balkanu
i na Jadranskom moru.

RAZDOBLJE OD ANŠLUSA DO AGRESIJE

Poznato je da je anšlus, da je uključenje A ustrije u Treći Reich sprovedeno
12 marta 1938 bez ikakvog otpora i bez potresa. Time se i celokupna dotadanja poli­
tika Austrije na priprem anju agresije i zavojevan ja na Jugoistoku, sa svim njenim
sredstvima i postignutim rezultatima, uključila u opštu nemačku imperijalističku
politiku. U ratnoj mašini Trećega Reicha našli su austriski planovi m oćno oruđe za
 HI T L E R BAUT GROSSDEUTSCHLAND

Iz dana »Anschlussa«. Oduševljeni Austrijanci pomažu Nemcima u uklanjanju pograničnih rampi.

 svoje ostvarenje. Zbog toga razdoblje od anšlusa do agresije pretstavlja produženje
onih priprema, koje je A ustrija već dotle učinila, samo sada u pojačanoj meri. Od
tada radilo se punom parom na koordinaciji svih planova, podataka i mera sa
priprem am a k oje je sam Reich bio izvršio. A li glavni deo objedinjenih priprema
pretstavljalo je ipak ono što je Austrija bila sprovela, kao što je i pretežni udeo
na daljnjim pripremama za. napad i okupaciju prepušten Austriji i njenom ljudstvu
kao stručnom za pitanje Jugoistoka uopšte a Jugoslavije napose. Na taj način,
Austrija je sada u okviru Reicha postala arsenal i baza za agresiju protiv Jugoslavije.
U tome smislu nailazimo na bezbroj potvrda u dokumentima iz nemačkih i
austriskih izvora, u priznanju vodećih nemačko-austriskih okupatorskih organa kao
i u austriskim »naučnim« i drugim publikacijama.
Tako je jedan od glavnih nemačkih stručnjaka za privredu Jugoistoka, pozna­
valac političkih prilika u tim oblastima i najbliži saradnik Hermanna Goeringa,
Franz Neuhausen, bivši okupatorski generalni opunomoćenik za privredu u Srbiji
(Generalbevollmaechtigter fuer die W irtschaft in Serbien), na zapisniku od 14 i 16
januara 1947 pred Državnom Kom isijom za ratne zločine izjavio o tome sledeće:

»A n šlu som A u strije R eich u d oša o je čita v niz A u strijan aca na u tica jn e p o lo ž a je .
Oni su v e ćim d elom zastupali stan ovište, da mi iz R eich a ne ocen ju jem o prav iln o

!
prilik e na J u g oistok u , p r v o stoga, što ne razum em o m entalitet ju goistočn ih n aroda,
a drugo za to što ne n osim o u seb i istorisku tradiciju. T a k v o sta n ovište zastu pao je

i sam H itler, k o ji se u više m a h ova izrazio, da sam o A u strijan ac m ože sh vatiti on o što
situacija na J u g oistok u za h teva . . . Sa anšlusom n ad a o se B e č da će p osta ti cen trala
n em ačk e p o litik e i p riv re d e na Ju goistoku , a za to je d ob ija o p o tv rd e i u g ov orim a i
izjavam a H itlerov im . . .
»P rilik om p osta vlja n ja na v o d e ć e privred n e, p o litič k e i v ojn e p o lo ž a je im ali su
A u strijan ci sve više i više p red n ost, jer su oni prem a H itlerov om shvatanju m ogli b o lje
da prosu đu ju p rilik e . . .
» T a k o đ e je za p osta vlja n je na v o d e ć e p o lo ž a je u vojnim kom andnim štabovim a
va žio kriterium da su sam o A u strijan ci p og o d n i da shvate m en talitet J u g oistok a i da
p raviln o p ostu p aju . . .«

Neuhausen je i pre rata, kao direktor Verkehrsbureau-a u Beogradu, bio

stvarni organizator nemačke privredne penetracije u Jugoslaviji. Govoreći o smet­
njama koje su u njegovoj privrednoj politici u Jugoslaviji, uoči agresije, činili izvesni
austriski krugovi, on navodi:

». . . N ikada nisam m og a o u stanoviti od a k le d o la z e centraln® d irek tiv e ov o g a rada.

Na svaki n a čin kanali su išli p r e k o austriskih »V erb in d u n gsstelle«, što je i razum ljivo,
jer su tam o, k a k o sam v e ć n a v eo imali v e ći krug zn a n a ca i p ozn a v a n je p o jed in osti na
Ju g oistok u . . .«

Državna Kom isija već je imala prilike da u optužnici protiv glavnih nemačkih
ratnih zločinaca, predatoj M eđunarodnom vojnom sudu u Nuernbergu, registruje
činjenicu da je Hitler još 1938, odmah po anšlusu, došao u Graz, koji od tada
postaje glavni centar austriskih propagandnih, petokolonaških i gestapovskih pri­
prema za agresiju i okupaciju Jugoslavije.
U nizu priprema agresije, k oje se vezuju na Graz kao centar svakovrsne
protiv jugoslavenske delatnosti u ovom periodu, spada i osnivanje t. zv. »Jugoistočnog
nemačkog instituta« (Suedostdeutsches Institut), Leonhardstrasse 59. Na čelu ovog
instituta, rođenog iz bivših pangermanskih austriskih udruženja »Suedmark« i »Schul-
verein«, nalazio se Dr. Helmut Carstanjen. Tu su se sabirali svi podaci i
obaveštenja za ostvarenje teritorijalnih zahteva na štetu Jugoslavije, za buduće
nasilno iseljavanje slovenačkog stanovništva i naseljavanje austriskog, zatim podaci
o ljudima, koji su u Jugoslaviji radili za nemačke ciljeve, kao i o ličnostima nepri­
jateljski raspoloženim prema Nemačkoj, k oje će se u povoljnom trenutku eliminirati
ili učiniti bezopasnim i si. Na taj način prikupljen je u Institutu zamašan materijal
istoriske, geografske, etnografske, statističke i uopšte obaveštajne prirode o jugoslo-
venskim oblastima, kojih su se Austrijanci nameravali dokopati i priključiti, svojim
župama (G au). Posle kapitulacije Nemačke, nađeno je u prostorijama Instituta oko
15 debelih svezaka toga materijala, sredjenih prema pojedinim srezovima u severo-
zapadnim oblastima Jugoslavije, što rečito govori čemu je taj materijal bio namenjen.
Na osnovu materijala ove vrsti napisao je 1940 docent univerziteta u Grazu
Austrijanac Dr. Hermann Ibler, za poverljivu upotrebu, knjigu »Južna granica
Reicha u Štajerskoj« (»D es Reiches Suedgrenze in der Steiermark«), gde se pro­
pagira i ističe pretenzija na ovu jugoslovensku oblast, zahtevajući da se aneksijom
ispravi tobožnja nepravda naneta A ustriji senžermenskim mirom. U toj knjizi
Ibler, pozivajući se na Hitlerov govor od 25 februara 1940 u Muenchenu, zastupa
»naučno« gledište da se nemačkim životnim prostorom ima smatrati ceo onaj prostor
koji stoji pod uticajem nemačke kulture, koji su Nemci civilizirali i ekonomski
obradili, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

0 radu u ovome pravcu, u periodu priprema za agresiju, u pogledu Don

Štajerske, nalazi se naknadno svedočanstvo u izjavi Austrijanca Dr. Siegfrieda
Uiberreithera, Gauleitera Štajerske, u poverljivom zapisniku sednice od 10 jula
1942, održane sa šefovima upravnog aparata:

»Na vra ća n ju D on je Štajerske radilo se v e ć dugo vrem ena. Sasvim je razum ljivo
da su za ova j plan m obilisan i stru čn ja ci k o ji su nam stajali na ra sp oložen ju i da su,
k ada se o v o 1941 d o g od ilo, s p ro v e d e n e v e ć priprem ljen e d a lek osežn e m ere«.

Takav »stručnjak«, pored već pomenutog Dr. lblera, bio je i profesor

univerziteta Klebl, koji je u knjizi »H istorija naseljavanja nemačkog Jugoistoka«
(»Siedlungsgeschichte des deutschen Südostens«), objavljenoj 1940, izložio tezu da
nemačka vlast nad Slovencima mora imati isti karakter kao i u srednjem veku, kada
su oni bili samo robovi na feudalnim posedima nemačkih gospodara.

Vidnu ulogu u zločinačkim pripremama napada i okupacije Jugoslavije

odigrale su i druge ustanove odnosno odelenja gore pomenutog Instituta, t. zv. Z e­
maljski pogranični uredi (Gaugrenzlandaemter) sa sedištem u Grazu i u Celovcu
a sa još konkretnijim zadacima u istome smeru. Kao dokaz o prirodi njihove
aktivnosti navodi se, primera radi, lista poverenika Pograničnog ureda u Grazu iz
Donje Štajerske, koju je Državna Komisija takođe podnela kao dokaz Međunarodnom
vojnom sudu u Nuernbergu, U zaglavlju liste nalazi se oznaka »poverljivo«, a našao
se čak i primerak sa potpisom Dr. lblera, što je nov dokaz o saradnji ove usta­
nove na pripremama agresije. U listi navedena su imena folksdojčera i članova
Kulturbunda u Mariboru kao saradnika i kao izvora obaveštenja pomenutog Pogra­
ničnog ureda.
 Kao što se vidi, ove su ustanove stajale u uskoj vezi sa folks do jčerima tj.
sa nemačkom manjinom u Jugoslaviji, koje su organizovali i davali im uputstva u
smislu svojih planova. T o je utvrđeno na osnovu njihovih arhiva, posebno na osnovu
arhive Jugoistočnog nemačkog instituta, u kojoj je nađena obimna prepiska ne samo
sa folksdojčerim a u Sloveniji, nego i sa onima u ostalim jugoslovenskim zemljama,
u Hrvatskoj, Vojvodini i dr. Potvrda za to nalazi se u iskazu svedoka Franje Baša,
kustosa muzeja u M ariboru od 11 januara 1946, koji je imao uvid u arhivu pome-
nutog instituta u Grazu. Iz toga iskaza utvrđuje se takođe da je institut bio u vezi
sa uredom opunomoćenika komesara Reicha za učvršćivanje nemštva (Dienststelle
des Beauftragten des Reichskommissars fuer die Festigung des deutchen Volkstums)
u Berlinu, koji ured se još 1943 preformirao u Centralni ured za folksdojčere
(Volksdeutsche M ittelstelle), a institut u Župsko akciono voćstvo za Štajersku (Gau-
einsatzfuehrung Steiermark). Na taj način .sprovedena je koordinacija svih priprema,
koje su prema iskazu svedoka Baša obuhvatale, pored ostalog, i sledeče:

». . . Ing. S cra b el iz G raza, sa kojim sam d oša o u ličn i dodir, a k oji je ranije b io
službenik Siidostdeiutsches Instituta, re k a o m i je da je o v a j m aterijal skupljan u g o d i­
nama 1938— 1941 i tada ob ra đivan . Iz p ojed in ih prim edalba uz im ena lica, k a o: »odm ah
uhapsiti«, » g e rm a n o fo b «, »tre b a odm ah biti stavljen p o d n ad zor« — v id e o sam da se
o v d e radi o p od a cim a na osn ov u kojih su okupatori! d ocn ije zaista postu p ali u D on joj
Štajerskoj . . .«

Sav rad ovih pripremnih centara bio je dakle koordiniran ne samo sa radom
drugih srodnih ustanova, k oje su već navedene, nego i sa Glavnim uredom nemačke
policije sigurnosti (Reichssicherheitshauptamt — R S H A ), na čelu kojega je docnije
došao Austrijanac Kaltenbrunner (stari zaštitnik Ante Paveliča) a preko ovoga ureda
sa voćstvom celokupne SS (Reichsfuehrung SS). Tako je R SH A raspolagao svim
potrebnim podacima, prikupljenim tokom 1938— 1941, koji su se odnosili na prilike
u D onjoj Štajerskoj i u Jugoslaviji uopšte.

Pored ostalih podataka i materijala, koji je na taj način iz Graza stavljen na

raspoloženje glavnom hitlerovskom policiskom uredu u Berlinu, pronađen je i opsežan
spisak jugoslovenskih građana iz cele Jugoslavije, sa njihovim adresama, koji su
se po okupaciji imali pohvatati i predati raznim odelenjima R SH A . Taj spisak
sadrži imena ok o 4.000 Jugoslovena, a isto tako i nekih savezničkih građana.
Spisak je takođe kao dokaz podnet M eđunarodnom vojnom sudu u Nuernbergu.
Da su bile preduzete i sve ostale mere za zaposedanje i upravljanje
područjem Donje Štajerske nalazimo izričnu potvrdu i u članku Dr. M ueller-
Hacciusa, SS Oberfuehrera i zamenika šefa civilne uprave, u listu »Marburger
Zeitung« br. 100/101 o d 10/11 aprila 1943, pod naslovom »Dve godine nemačke
uprave«. Tu se pored ostalog kaže:

»K ad a je G a u leiter i nam esnik R eich a Dr. U ib erreith er n e k o lik o dana p o s le za ­

vršetka vojn ih op eracija , na dan 14. IV. 1941 d oša o za šefa civiln e u prave u D on joj
Štajerskoj, v e ć su u n ačelu b ili utvrđeni) ne sam o ce lo k u p n i p o litičk i plan, n ego i ce o
plan za rad adm inistracije i' za n jen e cilje v e «.

Istu ovakvu konstataciju učinio je i Dr. M ueller-Scholtes, organ za vezu

između ministra Reicha za unutrašnje poslove i šefa civilne uprave u D onjoj Šta­
jerskoj, u svome izveštaju upućenom tome ministru pod No 1-7/41 od 30 maja 1941:
2
 »O dm ah p o s le preuzim anja vla sti o d strane šefa civiln e u prave, izd a te su u slu ­
žb e n o m listu šefa civiln e u p ra ve (V erordn u n gs- und A m tsb la tt des C hefs d er Z iv il-
verw altun g) p r v e osn ov n e n a red b e i u red b e, k o je su b ile priprem ljen e v e ć u Grazu,
i k o je pretsta vlja ju tem elj za upravnu dela tn ost p olitičk ih p ov eren ik a «.

Dugotrajno pripremanje za zaposedanje i preuzimanje vilasti u D onjoj Šta­

jerskoj, Koruškoj, Kranjskoj i drugim područjim a dostiglo je kulminaciju kada je
Hitler odlu čio da izvrši napad na Jugoslaviju. Tada su u Austriji izvršene i
poslednje grozničave pripreme i sve ostalo što je imalo uslediti. Stavljeni su u pokret
svi mogući kadrovi: vojnički, poluvojnički, policiski i upravni. Tako su odmah bili
pozvani na kratkoročnu službu članovi S A grupe Suedmark sa sedištem u Grazu.
Oni su u početku imali zadatak vojničkog karaktera tj. učešća u okupaciji, ali je već
uskoro potom voda ove grupe Austrijanac S A Obergruppenfuehrer Nibbe izjavio, da
je specijalan nalog za ovu grupu bio političke prirode tj. ustanovljenje Wehrman-
nschafta u jugoslovenskim pokrajinama.
U vezi sa tim, mora se istaći činjenica da je samo u D onjoj Štajerskoj za
vreme okupacije vršilo službu preko 3,500 pripadnika SA. Istovremno sa form aci­
jama S A bili su pozvani za D onju Štajersku i pripadnici 38. SS-Standarte u Grazu
i članovi štajerske N SK K (Nationalsocialistisches Kraftfahrerkorps). U Celovcu i
Grazu bili su priprem ljeni u punom sastavu akcioni štabovi (Einsatzstab) šefova
civilne uprave. V odeći politički kadar bio je izabran iz voćstva Župe (Gau) Štajerske
i Koruške, a opunomoćenici za pojedine upravne grane bili su izabrani m eđu odgo­
varajućim šefovima odeljaka od državnih namesnika u Grazu i Celovcu. Šefu civilne
uprave u Štajerskoj bila je dodeljena akciona komanda (Einsatzkommando) Gestapoa
u Grazu, koja je poslala u D onju Štajersku 12 SS-vođa i odgovarajući broj pomoćnog
osoblja. Za svaki srez u D onjoj Štajerskoj bio je u Grazu sastavljen naročiti štab
saradnika, k oji se sastojao od p o tri autobusa naoružanih pripadnika SA, jednog
autobusa feldžandarm erije i jednog autobusa sa političko-upravnim akcionim štabom
(Einsatzstab). P ored toga, prikupljeno je brojno srednje i niže činovništvo, kompletne
policiske jedinice i form acije Hitlerove om ladine (Hitler-Jugend) da bi se odmah po
završenim vojnim operacijam a prebacili na okupirano područje. Kompletan okupacioni
i istrebljivački aparat za D onju Štajersku regrutovan je dakle u Austriji.

Međutim, vršene su već tada i pripreme za druge zločine. Pored već pomenutih
policiskih form acija, k oje su imale zločinačke direktive od R S H A i drugih visokih
policiskih mesta, naročite pripreme sprovedene su u okviru službe bezbednosti
(Sicherheitsdienst-SD). O tome se navodi kao dokaz sledeći odlomak iz saslušanja
Austrijanca R udolfa Schremsa, SS Hauptsturmfuehrera sa službom od 1940— 1945 u
Am t V I pri R S H A u Berlinu:

». , . R a d io sam na refera tu za špijunažu i iborbu p r o tiv sa b ota že (u p red u zećim a

za n aoružan je), (Prilikom ulaska u A u striju b io sam p rek om a n d ova n za B e č, a d ocn ije
ta m o i prem ešten . M en i je d o d e lje n o v o ć s t v o refera ta III 213 pri višem odeljen ju
(Oberabschinitt) SD W ien . I ovaj refera t sam ta k o đ e v o d io sa za d atk om b o r b e p rotiv
špijun aže i s a b o ta že u industriji naoružanja. O d 1 septem b ra 1939 o tk om a n d ov a n sam
za o tse k (A b sch n itt) SD G raz, a 1 jula 1940 prem ešten sam u R eich ssicherh eitsh aup tam t,
A m t V I (inostrana ob a vešta jn a služba), U uredu (Am t) V I ra d io sam na obradu refera ta
V I E 3. Taj refera t im ao je zadatak p o litič k e ob a vešta jn e službe u Ju g osla v iji . , , D o
aprila 1941 b io je SS Sturm bann fu ehrer ing, K arl Kraus glavni o p u n om oćen ik ureda
(A m t) V I za J u g osla v iju . . . «
 Isti svedok naveo je još i sledeče gestapovce, koji su u A ustriji radili na
priprema protiv Jugoslavije. Za njih se kaže da su posle 1941 praktično obustavili
delatnost; to je bilo zbog toga što su tada svoju delatnost preneli u Jugoslaviju.
Naime, sva ta lica sačinjavala su gestapovsku t. zv, Einsatzgruppe, koja je odmah po
ulasku vojske krenula za Beograd i tamo osnovala beogradski Gestapo. Iskaz glasi:

»Z a Ju g osla v iju radili su i V I E -refera ti k o d SD otseika u G razu i K lagenfurtu.

U o v o j službi b ili su u G razu F u ch s i Reimel, u K lagen fu rtu R e x e is e n i Sm ole. O ba otseka
imala su v e z e sa V olk sd eu tsch erim a u S lov en iji i H rvatskoj. G raz je od rža va o i v ez e
sa ustaškim p o k retom . O ba o v a otsek a su p o s le 1941 sv oje d e lov a n je p rak tičk i
obu stavila . . .«

U istom okviru priprema za agresiju upućivane su iz Austrije u Jugoslaviju

čitave čete »novinara«, »studenata«, »turista«, »izbeglica« i drugih agenata, koji su
se povezali sa folksdojčerim a, a zatim vraćali u svoju zem lju sa prikupljenim pod a­
cima. 0 njima je jugoslovenska policija pre rata vodila izvesnu evidenciju, pa su
tako na pr. samo u arhivi biv. banske uprave u Zagrebu zabeleženi sledeči takvi
agenti-Austrij anci :
A b ler A lbert von W itek, A d ler Georg (D ietrich), rođen u Beču, A d ler
Magda, rođena u Beču, A d ler Siegfried, rođen u Beču, A d ler Theodor, rođen u
Mittweide, zavičajan u Beču, A lheim er Heinrich, rođen u Beču, Allina Karl, aktivni
konjički kapetan, Am esbauer Karl, rođen u Grazu, A u er Marija, rođena u Auersdorfu,
Augner Alois, rođen u D olladi Spital, Balacz Ivan, rođen u Budimpešti, Dr. Bastu
Rudolf, rođen u Laskom, Bazala A lfred, austriski kapetan, Bernegger Hugo, rođen
u St. Urbanu, Bestak Vilim, rođen u Feldbachu, Binder Augusta, rođena u Beču,
Breiner Hans, rođen u Klebachu, C erny Gustav, kapelnik, rođen u Grazu, Domkar
Johann, rođen u Grazu, D reo rođ. Steinberger Hedviga, rođena u Beču, E ngelfeld
Eleonora, rođena u Beču, F odor v. W aldem ar, rođen u Beču, Zeller Jan Stefan, rođen
u Beču.

U vezi pripremnih mera za agresiju u Austriji, razvio je aktivnost također

Kulturbund, udruženje jugoslovenskih folksdojčera, kako u Sloveniji, tako u Hrvatskoj
i Vojvodlini. Pred sam rat voćstvo Kulturbunda izdalo je nalog jednom delu svoga
članstva da se iseli u Austriju. I jedan od vođa njihovih Dr. Georg Scoberne, advokat
u Celju, prebegao je u Graz, gde je bio do detalja upoznat sa planovima napada na
Jugoslaviju i docnijom akcijom nasilne deportacije slovenačkog stanovništva. Posle
toga je zajedno sa ostalim pripadnicima Kulturbunda uzeo učešća u vojnom napadu
kada su 8 aprila 1941 nemačke trupe prešle Dravu. V odiči nemačkih jedinica bili su
članovi Kulturbunda. Članovi Kulturbunda, koji su se planski prebacili u Austriju,
pohađali su specijalne kurseve u Celovcu, kako bi se tokom zaposedanja vratili kao
pripadnici policiskih jedinica, S A i si.

Zločinački planovi velikog stila za docniju deportaciju slovenačkog stanovništva

bili su dakle unapred priprem ljeni u Austriji. O tome svedoči i jedno pismo Štajerske
domovinske zajednice (Steierischer Heimatsbund) za okrug Celje, upućeno povodom
jednog konkretnog slučaja deportacije, opunomoćeniku komesara Reicha za učvršći­
vanje nemštva, pod No H/h-92 od 31 avgusta 1941, iz koga navodimo sledeći pasus:

»Iselja va n je je p o č e lo u glavnom prem a sprem ljenim i davn o p re ok u p a cije D onje

Š tajerske sastavljenim spiskovim a im ena, za k oje su fo lk s d o jče rsk i agenti i druga p o -
v e rljiv a m esta u D on joj Štajerskoj skupljali i d osta vlja li m aterijal na osn ov u dugogodišnjih
posm atran ja i p o litičk ih iskustava. P rem a F iih rerov om n aređen ju , da se D on ja Štajerska
p on em či, — otstra'njuju se u tok u čišćen ja , a prem a uputstvim a k oja je izd a o sam
G au leiter, svi oni sloven sk i elem enti od k ojih se m ože o če k iv a ti da bi — s ob zirom
na ličn ost, raniji p o lo ž a j ili p o litičk u aktivnost — m ogli da se su p rosta ve p rocesu
germ anizacije . . .«

U potvrdu ovog izlaganja o pripremama izvršenim u Austriji za invaziju i

zaposedanje, koje su naročito bile usmerene na jugoslovenske pokrajine D onju Šta­
jersku, Korušku i Kranjsku, služi i činjenica da su one, u duhu naređenja samoga
Fuehrera odmah imale da se uključe baš u odgovarajuće austriske župe (Gauen) :
Steiermark i Kärnten, a ne da se kao posebne provincije anektiraju Reichu. O tome
postoji dokumenat u arhivi M eđunarodnog vojnog suda u Nuernbergu PS-1195, koji
sadrži t. zv. »privremene direktive za podelu Jugoslavije«, izdate od Vrhovne komande
nemačke oružane sile pod W . F, St/Abt. L (IV /Q u ) No 00630/41 g, Kdos. od 12 aprila
1941. Izm eđu ostalog, tu se naređuje:

»F ü hrer je izd a o s led eča uputstva za p o d e lu J u g osla v ije:

1) Bivša ob la st Š tajerske i K ranjske:
P o d ru č je b iv. Štajerske, p r oširen o prem a jugu jednim o k o 90 km, širokim i 10— 15
km du bokim poja som , pripaja se župi (Gau) Štajerska (Steierm ark).
S everni d e o K ranjske sa gran ičnom linijom k oja id e južno . . ., u k lju čiće se u K o ­
rušku (Kärnten).
P redaja oblasti, k o je su za p o se le n em ačke trupe, o d strane V rh o v n e v ojn e k o ­
m ande nadležnim gaulajterim a, iz v r š ić e se odm ah p o u sp osta vljen om sm irenju zem lje,
srez p o srez . . .«
 DRUGI DEO

PRETEŽNO UČEŠĆE AUSTRIJANACA

U NEMAČKIM ORUŽANIM SNAGAMA, U NEMAČKOM
OKUPACIONOM APARATU I U RATNIM ZLOČINIM A
PROTIVU NARODA JUGOSLAVIJE
Najveći deo nemačkih oružanih sn aga u ratnim operacijam a protiv
Jugoslavije sačinjavali su Austrijanci, a pretežni deo višeg i nižeg
kom sudovanja bio je u njihovim rukama

Hitler je dakle Austrijance smatrao najviše sposobnim za «provođenje svojih

planova u Jugoslaviji. U toj oceni on je počinjao od sebe samoga. Februara 1943,
Hitler — također Austrijanac iz Braunaua — ličnim pismom uputio je preporuke
Mussoliniju radi pooštrenja postupaka italijanske vojske, koja je u okupiranoj Jugo­
slaviji kooperisala sa nemačkim trupama, jer će samo bezobzirni postupci, kakve je
preporučivao, dovesti do potpunog ugušen ja oružanog otpora naših naroda. Hitler je
pisao M ussoliniju:
». . . Pre svega, ja p ozn a jem sve te zem lje i m en talitet tam ošnjih stan ovnika iz
h istorije zem lje u k o jo j sam ro đ e n i u k o jo j sam od rasta o.«

Posle ovoga shvatljivo je da je pri izboru ljudi i trupa k oje je slao protivu Jugo­
slavije, davao prvenstvo Austrijancima. U ovom e saopštenju, pored posrednih dokaza
o njegovom m išljenju, nalaze se na više mesta autentične Hitlerove izjave, u kojima
je dao izraza svome shvatanju da su 'baš Austrijanci pozvani za nemačka osvajanja
na Jugoistoku, jer su to »tradicionalni putevi njihovih otaca« i jer »Austrijanci
razumeju mentalitet jugoistočnih naroda«. Takvo H itlerovo shvatanje o zadatku
Austrije i Austrijanaca u im perijalističkoj politici Trećeg Reicha — uostalom veoma
logično i racionalno — potvrđuju i neki njegovi poznati postupci. Najkrupnije
međunarodne akte u odnosu na Jugoistok, Hitler je obavio u Beču (Na pr. »bečka
arbitraža« kojom je dovršeno komadanje Čehoslovačke i porobljavanje Rumunije,
zatim pristup Bugarske i Jugoslavije Trojnom paktu). Ti svečani akti potpisani su u
»Belvederu«, nekadašnjem dvorcu Eugena Savojskog. T o je bila simbolika austriske
tradicije u Hitlerovoj politici »životnog prostora« na Jugoistoku.
Prilikom prve Hitlerove posete Beču 13— 15 marta 1938 t. j. prilikom anšlusa,
usred nepregledne mase oduševljenih bečlija na Ringu (Hitler je stajao na balkonu
hotela Imperial), vojne muzike intonirale su poznati austriski marš:

Prinz Eugen, der edle Ritter,

W o llt’ dem Kaiser wieder kriegen
Stadt und Festung Beigerad . . .

(Plemeniti vitez Prinz Eugen

Povratiće opet caru
Grad i tvrđavu Beograd . . . )
14 mart 1938. Mase bečkog stanovništva, okupljene oko spomenika Prinza Eugena na Ringu,
pozdravljaju Adolfa Hitlera sa pesmom »Plemeniti vitez Prinz Eugen — Povratiće opet caru —
Grad i tvrđavu Beograd«.

■
 Ovim su A ustrijanci nesumnjivo izrazili svoje shvatanje anšlusa i nade
sa kojima su ga pozdravili.

Komandni sastav nemačkih trupa, koje su 6 aprila 1941 krenule u napad na

Jugoslaviju, bio je velikim delom austriskog porekla. Tako je dejstvo suvozemne
vojske obezbeđeno podrškom IV. vazdušne flote u Beču pod komandom Austrijanca
generalobersta A lexandra Loehra, koji je i organizirao vazdušni rat protiv Jugoslavije,
dejstvom 8. vazdušnog korpusa iz Bugarske, vazduhoplovne grupe iz Arada, vazdu­
hoplovne grupe iz Beča i Graza. U ovome planu vazdušnog napada zauzimalo je
najveći deo rušenje Beograda i drugih jugoslovenskih gradova, prema principu
»bombardo van je gradova i objekata koji nisu važni za vođenje rata na Balkanu,
moglo se smatrati običnim«, kako je pred istražnim vlastima izjavio Loehr. M a da je
Beograd bio na uobičajeni način oglašen za otvoreni i nebranjeni grad, Loehr je 6
aprila ujutro započeo sa neprekidnim napadima u valovima i prestao tek onda kada
su nemačke trupe ušle u Beograd. Posle ovog vazdušnog napada na Beograd, nađen
je na ulicama i trgovima Beograda 2.271 leš, dok se broj poginulih i zatrpanih u
ruševinama zgrada i slabih skloništa računao na nekoliko hiljada. Istovremeno je-
porušeno i oštećeno blizu 10.000 zgrada. Zločinački karakter ovog napada na Beograd
vidi se i po tome, što su važni objekti vojnog značaja u Beogradu ostali neoštećeni.
U nemačkoj invaziji na Jugoslaviju učestvovale su čitave divizije sastavljene
od Austrijanaca. Generalm ajor der W affen SS August Schmidthuber potvrdio je
pred Državnom Komisijom, da je jezgro SS-divizija »D er Fuehrer«, »Deutschland«
i »Germania«, koje su nadirale na najvažnijim operaciskim pravcima u toku napada
od 6 aprila 1941, bilo sastavljeno od Austrijanaca. Istovremeno, u sastavu XII, armije
koja je dejstvovala iz Bugarske protivu Jugoslavije nalazile su se: 5, planinska
divizija, pod komandom Austrijanca generala Juliusa Ringela, u kojoj su Austrijanci
sačinjavali 100% ljudstva, kao i 2. tenkovska divizija, u kojoj je bilo tri četvrtine
Austrijanaca.
Posle, u toku okupacije, usled narodnog ustanka u Jugoslaviji i usled sve većeg
razmaha narodno-oslobodilačke borbe, još više je porasla cena »stručnosti« Austri­
janaca u pokoravanju, ugnjetavanju i istrebljivanju naroda slovenskog juga. Hitler je
pogotovo sada upućivao Austrijance kao ukrotitelje, snabdevajući ih najširim puno­
moć jima na način, da su naši narodi bili jednostavno stavljeni van zakona i van
obzira čovječnosti.
Višim vojnim komandantima Austrijancima stavljene su na raspoloženje divizije
sastavljene u velikom procentu od austriskog ljudstva i od austriskog komandnog
kadra, kao što- su bile 717. i 718, rezervna pešadiska divizija (preformirane docnije u
117, i 118, lovačku diviziju), zatim 187. i 188. rezervna pešadiska divizija te 264. i
297. pešadiska divizija. Ove austriske divizije vodile su stalno operacije protiv
N arodno-oslobodilačke vojske, praćene sistematskim istrebljivanjem neboračkog
stanovništva te pljačkom i uništavanjem narodne imovine kao i zločinima protiv
naših boraca. U deo ovih divizija u pojedinim operacijam a većega obima na teritoriji
okupirane Jugoslavije, naprama ostalim upotrebljenim nemačkim oružanim snagama,
kretao se od Ve do Vs.
Pored toga, austriski generali, uz pom oć viših rukovodilaca okupacione uprave
12 Policiske i adtministrativne službe, takođe Austrijanaca, obrazovali su prisilnom
m obilizacijom jugoslovenskih građana te iz dobrovoljaca folksdojčera nove divizije:
7. SS »Prinz Eugen«, 13. SS »H andžar«, zatim 369. »V ražju«, 373. »Tigar« i 392.
»Plavu«. Ove divizije bile su infiltrirane, kontrole i sigurnosti radi, austriskim
ljudstvom a pod pretežnom komandom austriskih oficira i podoficira pored oficira i
podoficira iz Reicha i jugoslovenskih folksdojčera. I ove su divizije, od osnivanja pa
do nemačke kapitulacije, bile isključivo upotrebi jene u operacijam a protiv Narodno-
oslobodilačke vojske i u zločinačkim pohodima protiv našeg neboračkog stanovništva.

General LOEHR, organizator vazdušnog napada rta Beograd 1941. Kasnije Vrhovni komandant
Jugo-istoka.
Austrijanci generaloberst Alexander Loehr, generaloberst Dr. Lothar
Rendulitsch, generaloberst Maximilian De Angelis, i general pešadije
Franz Boehme kao viši i najviši komandanti nemačke okupacione
vojske naređivali su raznovrsne ratne zločine protiv neboračkog
stanovništva i protiv boraca Narodno-oslobodilačke vojske

Okupacija Jugoslavije sa svima svojim zločinačkim atributima vršena je pod

jednim istim spol jasnim obeležjim a Trećega Reicha, u čijem sastavu je bila i Austrija.
Razumljive su stoga poteškoće na k oje je nailazila naša istražna služba pri identifi-
kovanju austriskih ratnih zločinaca u nemačkoj uniformi. Rezultati toga napora, koji
se u sažetom obliku iznose u ovom saopštenju, pretstavljaju nedvojbeno samo manji
deo pravog stanja stvari, pošto je objektivno nemogućno istražiti i utvrditi sve p ojedi­
nosti o licima i zlodelima, u spletu događaja koji su se zbivali kroz četiri ratne
godine i u kojima su učestvovale stotine hiljada nepoznatih ljudi iz tuđe zemlje.
Izuzev teritorija N. R. Slovenije, gde je dokazano da je nemački okupacioni aparat
skoro od glave do pete (90% ) bio sastavljen od Austrijanaca, u ostalim jugosloven-
skim zemljama okupiranim odi Nemačke, mogao se dosadašnjom istragom utvrditi
veoma veliki udeo Austrijanaca u masovnim vojnim formacijama, ali u daleko većoj
srazmep nalazili su se Austrijanci na svima vrhovima okupacionog aparata. Austri­
janci su se nalazili na svima najodgovornijim rukovodećim i komandnim položajima,
na svima stepenima okupacione hijerarhije, počevši od glavnokomandujućeg za Jugo­
istok pa do kaplara u vojsci, od šefova celokupne policiske služibe do običnog agenta.
Što se tiče vojnih jedinica nemačke okupacione vojske u Jugoslaviji, utvrđeno
je dakle ono što je bitno za odgovornost A ustrije i Austrijanaca. Utvrđene su divizije
i druge vojne jedinice, k oje su u visokom procentu bile sastavljene od austriskog
ljudstva kao i jedinice u kojima je ljudski sastav bio manje austriski, ali je komandni
kadar bio pretežno austriski.

Početkom 1942 Hitler je poverio već pomenutom Austrijancu generaloberstu

Alexandru Loehru funkciju pomoćnika komandanta X II. armije na Balkanu. Kako
je komandant X II. armije List bio za sve vreme otsutan, Loehr je stvarno komandovao
armijom. U augustu 1942 on je i formalno postavljen za komandanta XII. armije, a
od 1 januara 1943 postavljen je za glavnokomandujućeg Jugoistoka (O B SO ). Uz taj
visoki vojno-kom andni položaj primio je Loehr od Hitlera i političku misiju na
Balkanu, kako je to sam izjavio pred istražiteljem Državne Kom isije:

»F ü h rer mi je sa opštio da mi p o v e ra v a X II. armiju na B alkanu i da m i u ovom

svojstvu izn im no daje jednu p o litičk u misiju jer p re tp o s ta v lja da ja kao A u strijan a c na
viso k o m p olož a ju , im am izv e sn o znanje i isk u stvo u oph ođ en ju sa tim n arod om .«

K ao što se vidi, postavljenje Loehr a na ovaj položaj nije bilo slučajno, Odlu­
čujuće je bilo n jegovo austrisko poreklo, jamačno posle Hitlerovih nepovoljnih
iskustava sa generalima iz Reicha na Jugoistoku.
Posle dolaska na položaj komandanta Jugoistoka, Loehr je posetio Atinu,
Sofiju, Beograd i Zagreb, gde je držao savetovanja sa nemačkim komandantima i
kvislinzima, nakon čega je Hitleru predložio znatne promene u organizacionoj struk­
turi okupacione uprave. Štab zapovednika Jugoistoka postao je vrhovni forum, koji
je objedinjavao delatnost nemačkih vojnih uprava okupiranih zemalja Jugoistočne
Evrope, Od tada njemu je bio potčinjen i vojni zapovednik Srbije, a isto tako nemački
opunomoćeni general u Hrvatskoj, dakle sve nemačke komande i sva službena mesta
u tim zemljama neposredno, a kvislinške vlade posredno,
Loehru su bile potčinjene takode sve nemačke jedinice na teritoriji Grčke i
Bugarske, sve italijanske jedinice od R odosa do Rijeke, bugarske jedinice na teritoriji
Srbije, M akedonije i Trakije, srpske kvislinške jedinice i hrvatske kvislinške jedinice.
Ova koncentracija fašističke vojne sile na Balkanu u jednom jedinstvenom rukovod­
stvu trebala je da ostvari ne samo ugušivanje razbuktale oslobodilačke borbe naših
naroda, već i njihovo uništavanje. T o se n ajbolje vidi kroz dve vojne operacije veoma
velikih razmera, koje su bile izvedene između januara i jula 1943, dakle onda kada
je Loehr bio vrhovni zapovednik Jugoistoka. Ove dve operacije poznate su pod imenom
Četvrte i Pete ofanzive, a kod nemačkog vojnog rukovodstva pod nazivom »W eiss I
i II« i »Schwarz«.
K ao general kome je od Hitlera poverena izuzetna vojno-politička misija na
Balkanu, Loehr je pripremio ovaj zločinački pohod osovinskih oružanih snaga i tokom
operacija imao vrhovnu komandu. U cilju priprema on se prethodno sastao, decembra
1942, u Zagrebu sa generalom Roattom, komandantom italijanskih okupacionih trupa.
U Rimu, 3 januara 1943, sastao se sa italijanskim maršalom Cavallerom i generalom
Ambrosiom. Neposredno pred sam početak operacija, januara 1943, Loehr je u Zagrebu
obavio smotru 7, SS divizije »Prinz Eugen« i 369. »V ražje« divizije, koj e su pr,? i
posle toga izvršile okrutne ratne zločine,
U Četvrtoj ofanzivi (»W eiss I i II«) koja je započela 21 januara 1943, učestvo­
valo je oko 70.000 nemačkih, italijanskih i kvislinških vojnika. Ove snage vršile su po
unapred smišljenom planu uništavanje neboračkog stanovništva i njegove imovine kao
i ranjenih i zarobljenih boraca N arodno-oslobodilačke vojske.
Prema delimičnim podacima Zem aljske komisije za ratne zločine N. R. Bosna
i Hercegovine, za vreme Četvrte ofanzive pobijeno je na toj teritoriji 5.568 građanskih
lica a uništene su 2,372 stambene zgrade. General Luethers, koji je neposredno
komandovao operacijama, a bio potčinjenLoe/zru, naredio je da se zarobljeni borci
N arodno-oslobodilačke vojske ne smeju smatrati zarobljenicima već da se imaju n?
licu mesta streljati. Nisu pošteđeni ni zarobljeni ranjenici. Na Šator planini i u mestu
Zlopolju, između Livna i Duvna, zarobili su Nemci jednu jugoslovensku bolnicu i
pobili nekoliko stotina ranjenika.

Početkom m aja započela je Peta ofanziva (»Schw arz«) koja je trebala da

postigne ono što u Četvrtoj ofanzivi nije bilo postignuto, t. j. da se uništi Narodno-
oslobodilačka vojska i da se provede još besomučnije i doslednije uništavanje naših
naroda. U tu svrhu Loehr je skoncentrisao 120.000 vojnika. Ove operacije izvršene su
na uskom prostoru između Foče, Gackog, Bileća, Nikšića, Kolašina, A ndrijevice i
Plevalja.
Najstrahovitije zločine izvršila je Loehrova vojska na području srezova Nikšić
i 'Šavnik, izm eđu kanjona Tare, Pive i Sutjeske. Zločini, koji su u toj operaciji vršeni
nad golorukim i mirnim stanovništvom, kao i nad pripadnicima N arodno-oslobodilačke
vojske, prevazišli su po svom obimu i po svojoj svireposti gotovo sve što je nemački
nacizam počinio u našoj zem lji i ostaju bez primera u historiji ovoga rata.
 Na brdu Vučevo, na obalama Sutjeske i padinama Zelengore pobijeno je neko­
liko hiljada ranjenika N arodno-oslobodilačke vojske, kao i bolesnika koji se nisu mogli
kretati, te su živi pali u ropstvo. Ranjenici su vezivani žicom jedan za drugog, i ubijani
iz šmajsera i pištolja, ili su živi spaljivani ili klani noževima.
Navode se slučajevi zločina k oje je nemačka vojska izvršila nad civilnim sta­
novništvom za vreme Pete ofanzive u opisanom prostoru:
Nemačke trupe upale su u selo Bukovac, sreza šavničkog, iz koga su seljaci,
čuvši za zulume po okolini i celoj Crnoj Gori, pokušali da nađu spas u jednom sklo­
ništu u planini. Trupe su pronašle zbeg, a zatim sve ove seljake izvele na jedno brdo
i odmah pristupile streljanju. Preživeli svedok Marica B lagojevič opisuje jezoviti
prizor ovako:
»N em ci su pristupili streljanju n aroda iz m itraljeza i mašinskih pušaka. Z aču o
se strah oviti le le k od ljudi, žena i d e ce . M eni su p re th o d n o istrgli iz ruke d ete od 6
godna il zakla li ga na m oje oči, pa su ga p o s le s e k li na k om a d e i m ene prisiljavali
da mu uzim am k om ad e. V id e la sam k a k o su p o s le n ajžešćih m uka p ostrelja li n arod
k o d jed n e ku će, a zatim i n e k e p olu živ e sa m rtvim a p o b a ca li u ku ću, pa zapalili.
Jedain d e o n aroda o d v e li su na m esto zv a n o »D o la « i p ostrelja li na zverski način. Na
tom m estu je p o b ije n o o k o 500 osob a .«

M eđu ovim pobijenim svetom najviše je bilo dece od nekoliko meseci do 14

godina, žena i staraca od preko 60 godina, pošto su se odrasli i sposobni muškarci
najvećim delom nalazili u N arodno-oslobodilačkoj vojsci. U Bukovcu su zatim spaljene
kuće za stanovanje i ostale pom oćne zgrade, uništena pokretna imovina, opljačkana
stoka i životne namirnice.
Juna 1943 nemačke trupe su opkolile selo Leskov Dub, a zatim su pokupile
čitavo stanovništvo na jedno mesto, ukupno 162 lica. Muškarce su odvodile i odmah na
kraju sela streljale, dok su žene i decu povratile u kuće, gde su ih zatvorile, a potom
kuće zapalile, tako da su svi zatvoreni živi izgoreli. Zatim su zapalile još 28 kuća i
opljačkale 219 komada krupne i 1960 sitne stoke kao i svu ljudsku i stočnu hranu.
Sudbinu sela Bukovca i Leskovog Duba doživela su mnogobrojna mesta, kuda
je prošla nemačka vojska tokom Pete ofanzive. Ovo je potpuno razumljivo obzirom
na naređenja koja su izdavali Loehr i njegovi potčinjeni komandanti. Loehr u početku
ofanzive posetio je komandanta 118. lovačke divizije generala Josefa Kueblera i na
osnovu dobivenih direktiva, ovaj je odmah izdao naređenje svojoj diviziji (sastavljenoj
većim delom od Austrijanaca) pod W .H .p. 1418/43 od 12 maja 1943 »strogo pover-
ljivo«, gde između ostalog stoji:

»K o je o čig le d n o u zeo u če šća p r o tiv n em a čk e v ojn e sile i b u d e za rob ljen , ima

se p o saslušanju streljati.
T rupe im aju b e zo b zirn o i bru talnom strog ošću da se op h od e prem a stanovništvu,
k o je je n ep rija teljsk i ra s p o lo ž e n o p rem a ok u p a toru , i da mu odu zm u svaku životn u
m og u ćn ost razaranjem napuštenih m esta Si osiguranjem za sebe p o s to je ć ih zaliha.«

Slično naređenje, u toku iste ofanzive, izdao je 29 maja 1943 general Luethers,
delovima 369, »V ra žje« divizije, (komandni kadar austriski) :

» . . . p o s l e u sp ešn o za v ršen og p otp u n og zatvaranja u oibruč — kom u n isti će deli-

m ično p o k u ša ti da se probiju . Z a to se izd a je ova

ZA P O V E ST
N ijedan m u škarac sp osob a n za b orb u n e sme ž iv iza ći iz ob ru ča . Žene pretresati
da nisu p r e o b u č e n i m uškarci.«
 CO
O
*
o
2
Û 5
3
C
&
L
3 w > H*
»■* ?ct ►-*
00
fctf

p* O
5> p c
m o »
ct xf CO
o o
? S**5
ha
o S3 t? o»
H- O <*
n a <r
cr
o>'
^
3 era r. 90K0<JhJ
H f Î2 »“*•O
05 H* P»OT P* Î3 ® »i
D. 3 a ^ Ct H*CD
Mct T1« O O
H- ^ C/-Ji"' ** MS
r. 3 o: u r.
3 2 H»«. & A* < a
05 Cü O £3 td O-
rî O ' ► *X >i Ä
’J 4 H 3 p N a*
3O S"*' o .fK .p B c: h*
c. n h*, n H ?'>
•» * c \-i r' &
Sc O & 3 h* m : yf "
s. cd m- p . r c p hj
c t- c- g* 4 o
cq 0t ^y
g<
3 £
TO M4 P D ^
-t c; 5 aq ■*»
» S c*> ? ^
Ct £b * w : •
3 «5
O «'P* Ct
.05 D*. HfttJW 0* 4>
r** C
H*r P* C h- £
r- hj c (fc ö
C1m p 03
H* hej <oT
(A o
C! 05 Ct 0> M 0 » * ^ 2
05 G- ct S • o o ö
ffl t j o
o ?» t r t r i
«f*o
O
o<
05
*■+.
05
*-
 Nach nunmehr e r f o l g t e r v ö l l i g e r S c h l i e s s u n g d e s K e s s e l s
werden Kommunisten '^um T e i l v e r s u c h e n , d u r c h d i e Front d u r c h z u
brechen. •
B e fe h lt K r i n w e h r f ä h i f e r Mann v e r l a s s t den K e s s e l l e b e n d .
Frauen u n t e r s u c h e n , ob n i c h t v e r K l e i d e t e M änne r.
Ö e f h .d .D t .T r .l .K r ./Ia
I J; N r . 2 6 8 7 / 4 3 g e h , vom
2 9 . Mai 1 Q 4 3
Nachrichtlich» 1 . / P * .J g .A b t . Č ajn ice
8 . / A r t . R g t . 369 an d e r S t r a a s e S u b e t c i
2 . / P I. B t l .3 6 9 Cotovusa
Komp. S a u t e r B<ljanlol
I . / A r t . R i r t » 3 ^ | 0 a to y u s a
D o e r l e u t n a n t 'Ziramemann. FUr d i e R i c h t i g k e i t
der Abschrift*

!
.

Hauptnmn. / /
■
' ,V

Sve do komandanata bataljona i komandira četa prenesena je zapovest komandanta nemačkih

trupa u Hrvatskoj: »N i jedan za oružje sposoban čovek ne srne živ izaći iz obruča«.
 M aja i početkom juna 1943 upale su nemačke trupe u sela Šinjačno, G ornje i
D onje Rudince, Bajovo P olje, Seljani, K ovače, Gornje Brežane i Bukovac, sreza
šavničkog i delom nikšičkog. Tom prilikom su prema dosadašnjim podacima u ovim
selima pobili oko 1.000 lica, većinom žene, decu ispod 10 godina i starce, k oji nisu
mogli pobeći i skloniti se.
U opštinama drobnjačkoj, durmitorskoj, planino-pivskoj i župsko-pivskoj sreza
šavničkog i u selu Lukovu, sreza nikšičkog, pobila je nemačka vojska na zverski način
363 stanovnika, ranila 15 lica, izvršila 695 paljevina, rušenja i oštećenja nepokretne
imovine i odvela u koncentracione logore 68 lica. Prizori zločina i muke stanovništva
su bile tako užasne, da su preživeli pojedinci posle toga duševno oboleli. U opštinama
trebeškoj, lukovskoj, banjskoj, kačanskoj i vučedolskoj, sreza nikšičkog, prema dosa­
dašnjim podacima, pobila je tada nemačka vojska 121 lice, većinom žene, decu i starce,
izvršila 307 paljevina, pošto je opljačkala kuće i izagnala svu stoku, Ubistva su
izvršena mitraljezima, klanjem, bacanjem živih u vatru, U više slučajeva trupe su,
pošto su ubile žrtvu i izmasakrirale leš, preko nje palile lomaču. Nikakve milosti
nisu imale prema trudnim ženama i sitnoj deci, koje su klale i probadale noževima.
Uništene su na taj način čitave porodice.
Pored spomenute 118. lovačke i 369. »V ražje« divizije, zatim 1. alpinske, 117.
lovačke i 104. divizije, ove grozne zločine,štaviše u najvećoj meri, treba pripisati 7.
SS-diviziji »Prinz Eugen«. 0 tim divizijama biće još govora u ovom saopštenju.
Jasno je da ovaj površan prikaz zločina izvršenih u toku Četvrte i Pete nepri­
jateljske ofanzive, ne pretstavlja ni približno sve što tereti generala Loehra i njegove
saučesnike. Loehr je direktno odgovoran za sve protivpravne radnje i za sve
nečovečne postupke njegove vojske za sve vreme njegova komandovanja, k oje je on
naredio ili u ma kom vidu dopustio i odobrio. Prema tome, ovaj Austrijanac
odgovoran je pred narodima Jugoslavije i za bezbrojne druge, ovde neopisane zločine,
koji se prostorno i vremenski podudaraju sa njegovom jurisdikcijom, a to je čitav
onaj genocidni, narodoubilački sistem koji je obuhvatio skoro čitavu Jugoslaviju i koji
je Loehr ostavio u nasledstvo drugom Austrijancu, generalu Rendulitschu.

Odlaskom Loehra sa položaja glavnokomandujućeg Jugoistoka, situacija se nije

bitno izmenila. Rukovodeća uloga na Balkanu, posebno u Jugoslaviji, ostala je i dalje
u rukama Austrijanaca. Polovinom 1943za komandanta nemačkih oružanih snaga u
Jugoslayiji (II. oklopna armija — P A O K 2) došao je generaloberst Dr. Lothar Ren-
dulitsch. Ovaj je iza sloma Habsburške M onarhije služio u vojsci austriske republike.
Do 1938 bio je vojni ataše u Parizu. Posle anšlusa nastavio je karijeru u vojsci Trećeg
Rajha. Sumnje nema. da je i Rendulitschevo postavljanje bilo determinisano njegovim
austriskim poreklom.
Stav Rendulitschev prema narodima Jugoslavije izražen je u izjavi koju je dao.
ustaškom ministru Dr. M ladenu Lorkoviću »da u Hrvatskoj neće biti tako dugo reda
i mira, dok na svakom stupu ne bude visio po jedan čovek«. Državna Komisija
raspolaže opsežnim dokaznim materijalom o zločinima koje su širom Jugoslavije
počinile trupe Rendulitschev e II. oklopne armije. Ovde je nemogućno obuhvatiti sve
te zločine. Biće dovoljno pomenuti, da su u sastav armije ulazile zloglasne divizije,
kao: 7. SS »Prinz Eugen«, 118. lovačka, 369. »V ražja«, 392. »Plava«, 373. »Tigar«,
13. SS »H andžar«,
 Evo samo jedan slučaj, koji sadrži sticaj čitavog niza ratnih zločina i okrutnosti.
Sledi opis zločina koji su izvršeni pod neposrednom komandom Rendulitscha
prilikom napada na Drvar krajem m aja 1944. Ovde su trupama komandovali još i
ovi austriski generali, komandanti divizija: generalm ajori Otto Kumm i Aldrian. K on­
tingentom SS-ovaca austriskog porekla, koji su se spustili padobranom, komandovao
je m ajor Rybka.
O peracije na Drvar počele su 25 maja prethodnim bombardovanjem mesta i
okoline, a odmah zatim spuštanjem padobranaca padobranskog SS-bataljona »500«.
Odmah p o spuštanju ovi su krenuli određenim ciljevim a i ubijali nem ilosrdno sve živo
na što su nailazili. Stanovništvo se sklanjalo, ali su padobranci upadali u kuće i ubijali
koga god su zatekli. Prema dosadašnjim podacima, padobranci su toga dana u Drvaru
ubili ok o 500 civilnih lica.
Iz izjava svedoka utvrđeno je, da su m lađe žene silovane pre nego što su
ubijene. Svedok Pećanac M ićo priča, da je posle ovih zločina video svoju kćer Milku
sa otsečenim dojkama, a u polnim organima bili su joj zabodeni drveni klinovi. Video
je više mrtvih devojčica od 14 do 15 godina, koje su bile silovane. Toga dana pad o­
branci su u Drvaru zapalili mnoge kuće pa su u vatru bacali svoje žrtve.
Na selo Trninić Brijeg pala je jedna grupa padobranaca, k oja se odmah razišla
po p olju i p o kućama, ubijajući stanovništvo. Padobranci su u selu odmah ubili 10
lica, m eđu kojim a starce od 80 godina i jedno dete od 3 godine. Sutradan ubili su još
dva starca od 70 godina, a zapalili 60 kuća. U Drvar-selu ubili su 5 lica, odveli 2
lica o čijoj se sudbini ništa ne zna i zapalili 25 kuća. U selu Šipovljanima ubili su 10
lica, a zapalili oko 130 kuća, ne računajući sporedne zgrade.
P ored Drvara nastradala su u ovom zločinačkom napadu i okolna sela od ne­
mačkih suvozemnih trupa, koje su iz svih pravaca nadirale prema Drvaru.
Delovi divizije »Prinz Eugen« upali su u sela M okronoge i V idovo Selo gde su
zapalili nekoliko kuća i izvršili masovnu pljačku imovine. U selu Prekaji ubili su 7
lica i zapalili 5 kuća. U selu Kučevu zapalili su 120 kuća.
U opštini P rekaja operisala je 373. divizija »Tigar«, V ojnici ove divizije ■
počinili su 27 i 28 m aja sledeće zločine: U selu Ljeskovici 18 pljački, 3 ubistva, 6
uništenja imovine. U selu M rdja: 55 pljački, 2 paljevine, 19 uništenja imovine
rušenjem i jedno ubistvo. U selu Župice: 19 pljački i 2 uništenja imovine. U selu
M okronoge: 58 pljački, 7 ubistava i 44 uništenja imovine. U selu Bunčevac: 13 pljački
i jednu paljevinu. U selu Uvale: 22 pljačke, 19 paljevina, 12 uništenja imovine rušenjem
i 2 ubistva. U selu P rekaja: 64 pljačke, 27 paljevina, 7 uništenja imovine rušenjem, 1
namerno rušenje crkve i 9 ubistava.
Sami ovaj opisani slučaj biće dovoljan da ilustrira, kako je Rendulitsch zajedno
sa drugim austriskim generalima održao onaj isti stil »ratovanja« protiv neboračkog
stanovništva, koji je sa toliko bolnih posledica za naše narode praktikovao njegov
prethodnik Loehr, praktikovao zločinački sistem, koji se s obzirom na njegove glavne
i sporedne učesnike m ože zaista nazvati austriskim.

Po odlasku Rendulitscha sa položaja komandanta II. oklopne armije juna 1944,

na njegovo mesto došao je za kratko vreme od 6 nedjelja Austrijanac general
Boehm e a iza njega opet Austrijanac generaloberst Maximilian D e Angelis, bivši
državni sekretar u vladi Seyss-lnquarta. On je ostao na tom položaju sve do kraja.
Austrijanci (Jägeri) ubijaju čoveka gaženjem i udarcima nogom.
Osobenost razdoblja njegovog komandovanja sastojala se u uslovima nadiranja Crvene
Arm ije i N arodno-oslobodilačke vojske i napuštanja Balkana od strane Nemaca. On
je svojom arm ijom imao da obezbedi prolaz nemačkim trupama pod komandom
Loehra (ponovo vraćenog na položaj glavnokomandujućeg na Jugoistoku) koje su se
povlačile iz Grčke, a zatim da izvuče i svoje trupe iz prostora ispod Save i Dunava.
U toku povlačenja njegove trupe su izvršile totalnu pljačk u i razaranja napuštenih
mesta i nevojničkih objekata, kao i druge ratne zločine, sve u cilju da se oslobodi­
lačkim trupama ostavi što veći haos, a stanovništvu pričini što veća šteta i gubitci
u životima. Pored mnogobrojnih gradova i sela koja su potpuno opljačkana i spaljena,
primer ovog vandalskog uništenja pretstavlja razaranje Beograda između 15 i 20
oktobra 1944. Ovaj zločin pada isključivo na teret generala Maximiliana D e Angelisa
i na 117- diviziju. Pored 140 privatnih zgrada koje su zapalili i minirali, Austrijanci
su se okomili naročito na javne zgrade, kulturne i prosvetne institucije, bogom olje i
sanatorijume. Tako su spaljeni, opljačkani i minirani: zgrada beogradskog univerziteta
sa svim naučnim institutima koji su se u njoj nalazili i koji su za nauku bili od
neocenjive vrednosti, zatim K olarčev narodni univerzitet, dve đačke trpeze, zgrada
ženske gimnazije, zgrada Javne Berze, Sinagoga, više zgrada ministarstava i t. d.
Ukupna materijalna šteta izvršena paljevinom i razaranjem u Beogradu iznosi
1,127,129.069 dinara. Miniranje i paljevinu mnogih zgrada trupe su vršile pošto su u
iste pozatvarale stanare, ubijajući one koji su hteli bekstvom da se spasu. Mnoga su
lica tom prilikom zatrpana ili izgorela, pored drugih koja su trupe izvodile iz kuća
i streljale.

Preteča Loehra, Rendulitscha i D e Angelisa u višem komandovanju nemačkom

okupacionom vojskom u Jugoslaviji, bio je već pomenuti Austrijanac general pešadije
Franz Boehm e, kome je Hitler ukazao vanredno poverenje, a koje je on, ognjem i
mačem upotrebljenim protiv nedužnog stanovništva, u punoj meri opravdao. Na ovoj
ranglisti Boehm e je došao na četvrto mesto zbog manjeg značaja njegove komande,
(Ovo se izlaganje ne odnosi na njegovo kratkotrajno komandovanje II. oklopnom
armijom juna/jula 1944). Ustvari, ne samo vremenski, n o i širinom i okrutnošću
počinjenih zločina njemu pripada prednje mesto m eđu austriskim generalima-zlo-
čincima. »O peracije« k oje je vodio 1941/1942 protiv neboračkog stanovništva, on sam
nazvao je štraf ekspedicij om. Tako je i Conrad von Hoetzendorf, šef bivšeg austro­
ugarskog generalštaba nazivao 1914/1915 pohode protiv male Srbije.
Hitler u prvi mah nije davao važnosti ustanku k oji je buknuo u Srbiji i u
drugim zemljama Jugoslavije jula 1941. On je verovao da će nemačke posadne
trupe lako uspostaviti red i mir. Tek 16 septembra shvatio je da ovde plamti pravi
rat, koji je prevazišao snage posadnih trupa i da je potrebna jedinstvena operativna
komanda i velike operativne snage. Tada je lično izdao naredbu (O K W — W FSt.
Abt-. L. — I, Op. — Nr. 44 1538/41) koja — u izvodu — glasi:

»S tavljam u dužnost V o jn o m za p ov ed n ik u za J u g oistok gen eralfeldm aršalu Listu

da uguši ustanak u ju goistočn om prostoru .
Za vre m e s p rov ođ en ja ovih za d ata ka na p o d ru č ju ustanka sve p o s t o je ć e i n o v o -
d o šle v o jn e snage im aju se p o tčin iti k om an du ju ćem gen eralu XVIII. arm iskog korpusa
generalu p e š a d ije B oeh m eu . O vaj ć e na p od ru čju ustanka, a po direktivam a V o jn o g
za p oved n ik a J u g oistok a , imati potpu nu (izvršnu) vlast. S ve vojn e i civiln e vlasti b iće
mu u tom e p o d re đ e n e .
 U p rv o m redu, on će u srpskom p rostoru osigurati k om u n ik a cije i ob je k te važn e
za n em ačku ratnu p rivredu , a p o to m ćei u celom p rostoru n ajoštrijim m eram a u spostaviti
red ,«

I ovde se vidi kako je Hitler izabrao baš Austrijanca i ovlastio ga na

»najstrožije m ere« protiv naroda Jugoslavije.
U produžetku iznesti će se drastični primeri Boehmeovih zločina od kojih su
neki, kao npr. slučaj Kragujevca, svojevrem eno uzbudili savest prosvećenog sveta.
A li ništa m anje ubedljivo nego činjenice, delovati će cinične poruke kojima je ovaj
austriski general nagoveštavao srpskome narodu svoje krvave pohode. Navodi se
ovde sadržina Boehm eova letka (bačenog iz aviona) upućenog stanovništvu grada
Čačka, oktobra 1941, u momentu kada je grad bio u vlasti N arodno-oslobodilačke
vojske:
»N em a čk a oružana sila ovih dana će u sp osta viti red i mir u za p ad n oj Srbiji
ii u va šem gradu. K a k o ć e oina to u činiti n a jb olje ć e vam r e ć i: Šabac, V a lje v o , ce la M a čva ,
V itk o v a c, V ita n ov a c, Z iča, Ribniiica i ostala m esta kuda su p rošle trupe štra fek sp ed icije
n em a čk e oru žane sile.«

B oehm e je 342, pešadisku diviziju, koja je došla septembra 1941 iz Francuske,

upotrebio kao štrafekspediciju u severozapadnoj Srbiji (M ačva). Ova je divizija pod
komandom Austrijanca generala Hinghofena tada izvršila među ostalim ove svirepe
zločine:
24 septembra pozvano je sve muško stanovništvo Šapca od 14— 70 godina
starosti, da se okupi na gradskom trgu, Sakupljenih preko 5.000 lica iste
večeri poterano je na »krvavi marš« t. j. trkom do mesta Jarak (udaljeno 23 km od
Šapca) i natrag. Uz put su pobijeni svi oni koji nisu mogli izdržati »krvavi marš«.
Mnogi su prilikom prelaska mosta na Savi, iznemogli i izmrcvareni, bačeni u reku
i podavili se. Znatan deo preostalih u životu, pobijen je narednih dana u Šapcu.
25 septembra pokupljeno je u okolini Šapca 800 seljaka. I ovi su poterani
takođe na »krvavi marš«, ali još besom učnije i svirepije. Trčali su sa rukama
dignutim u vis, Od 800 učesnika ovog »krvavog marša« dospelo je 300 preživelih
do sela Jarka. «
Za vreme onog prvog »krvavog marša«, u Šapcu su pobijeni svi ostali muškarci
tj. oni k oji su se sakrivali ili inače nisu dospeli u povorku, i spaljene su četiri
na j glavni je ulice.
Potom je izvršena opšta racija muškog stanovništva čitave oblasti M ačve koje
je privedeno u koncentracioni logor u Šapcu. Odatle su izvođene grupe od 100 i 200
i streljane na mestu zvanom »Bare«.
K ao daljnji primeri B oehm eove »strategije« navode se slučajevi Kragujevca i
Kraljeva.
Boehm e je za masovni pokolj u Kraljevu upotrebio dva bataljona 749. puka
717. rezervne pešadiske divizije koja je imala preko 5 0 % Austrijanaca, dok je
pokolj u Kragujevcu izvršio 3. bataljon istog puka i iste divizije te 1. bataljon 724.
puka 704, divizije p od komandom Austrijanca generala Adalberta Lontschara, docnijeg
višegodišnjeg komandanta feldomandanture 599 u Beogradu,
19 oktobra uništena su tri sela u okolini Kragujevca: M ačkovac, M aršić i
Grošnica i tom prilikom streljano je u M ačkovcu 66, u Maršiću 101 a u Grošnici
200 mirnih seljana, I ove zločine izvršio je jedan bataljon 717. divizije.
 Baui rpaA nam e T pyn e cy H ta y c T u e m t o n rro BHcre
DOKisa^H AOÔpy BO/by y 6op5« ca BOuynucTH<iKHM öasA aua.
H a sam oj kokch CTe o c e n u a A y ö p y T ajm o cr a kd bo xo ih o ct
(uiaheHHKa HpseHe • o p o n a ša M ockbc u JeßpejCKor Jlo u A o u t.

B hacjih e re k sk o HarjieA* jeXHi iiaxa KisneHa eKcnejka-

OH)a RauiHx uiTyKa hba BauiHU rp a.to u . H o, to hh ) c hhoits
a p e n a ohou m to lie m c c b s 6 e a p83Jtmce, ko je K p a s ko Je
o p a s , OBKX nana nocTahü.

OncT&HaK Bauier rpajw u Ramus xhbots peiiHre m .

A sa cy h iih h s » s to :

1) A # com m a M fe b M A H p a T e b o M Y M M c n m li_
(w h a c fe a b o 3 « a ié -M . r ç w a .

■ huh 2) A a b o M y H H C T H M fee p a 3 6 o j H H b e o c y Ic tm -
tc y H 3M epn a s h3 b a u i e r r p a A a n y u a jY Ha 6 h -
jk ) b o r O A JbYACTba H eM aM be ba3H ene e b e n e -
AHUHie.
A ko o a oBor ABOje n am Ta j*e. ysHHHTe, nponacT Bauier
rp an », Bauunx no p o an u a h B am y , npanm uH Te ceÖH h B anian h3-
poAHwa KOjH sa u CBe t o npH petjyjy pa ah npO(|>HTa jeBpejCKO —
MacoHCKO — KosiyiiHCTHMKor h paAH n p on ajior cjo B e x c K o r Kp-
BO/IOK8 Jo c H ^a BHcaapHOHOBHba • yyraniBHÆa - CTa&HHa Koja
je noß erao h3 M ockbc Ha rpaH guy u e p e n je .
HeMaqxa op y*a«a c m a obhx AaHa h e sa cn o c T a B H T H p e A
h uHp y 3 a n aA H o j C p Ö H j H h Barnen r p a A y . Kaso he o « a to
v ih h h t h n a jô o Æ e h e B a n p e h a : U J a 6 a u , B a .i e B O , u e /n M a i » » ,
DHTKOBau, B h Ti3hor8H, >Kuva, F « 6 hh U3 h o c r a « n e c ia KyAa cy
n p o a a e Tpyne Kaanene eKcneAHBnje H e w ^ e o p y *a H e cant.
V.

Proglas čačanima bacan iz aviona u oktobru 1941. General BOEHME preli stanovništvu da će
uspostaviti red i mir onako kako je to učinjeno »u ostalim mestima kuda su prošle trupe kaznene
ekspedicije«.
 21 oktobra pomenuti bataljon pod komandom Austrijanca majora Koeniga
izvršio je masovni pokolj stanovništva Kragujevca. Bataljon je najpre blokirao grad,
a potom izvršio opštu raciju na muško stanovništvo. Nisu pošteđeni ni starci ni teški
bolesnici ni deca. Sa predavanja pokupljeni su gimnazisti viših razreda zajedno
sa profesorima. Kada se broj pohvatanih peo na 7000, 21 oktobra 1941 pristupljeno
je streljanju, koje je trajalo punih 7 časova. Delimično obavljenom ekshumacijom
iskopano je preko 3000 leševa, od kojih je 2624 identifikovano. M eđu identifikova-
nima imade 8 sveštenika, 15 profesora, 59 đaka i 17 šegrta; ostalo su radnici,
činovnici, zanatlije, seljaci itd. Identifikovano je 144 dece ispod 16 godina i to 5
ispod 12 godina. Streljani su takođe teški invalidi i starci preko 70 godina.

Grupa obešenih u Srbiji.

Masovno streljanje kraj Šapca u jesen 1941.
Krvavi marš od Šapca do Jarka i natrag, 26. septembra 1941.
Krvavi marš od Šapca do Jarka i natrag 26. septembra 1941.
 Da bi prikrila stvarni broj streljanih i prave razloge gnusnog zločina, komanda
mesta Kragujevca izdala je ovakvo saopštenje:

»K u k a v ičk i pod m u k li p re p a d i u tok u prošlei n e d e lje na n em a čk e v ojn ik e k ojom

p rilik om je p og in u lo 10, a ran jen o 26 n em ačkih vojn ik a , m orali su b iti kažnjeni.
Z b o g to g a je za sva k og p og in u log n em a čk og v o jn ik a s t r e l j a n o 100, a za
svakog ran jenog 50 stanovnika i to p re svega kom unista, rođ aka ba n d ita i njihovih p o ­
m agača, u kupno 2300.
U b u d u će će se za svaki' sličan slučaj, pa b ilo to samo sa b ota ža , p ostu p ati sa
istom strog ošću .«

Istovremeno sa streljanjem u Kragujevcu izvršeno je i drugo masovno streljanje

strašnih razmera u Kraljevu, od strane 717. rezervne pešadiske divizije. Austrijanac,
poručnik Karl Wagner, brižljivo je vodio dnevnik o broju izvršenih streljanja.
Poslednja cifra ubeležena u njegovom dnevniku bila je 5.606. I ove žrtve su po

Ukop žrtava masovnog streljanja u Šapcu 1941.

 Slika iz masovnog krvoprolića u Kragujevcu u oktobru 1941. Grupa građana odvodi se na
streljanje.

istom sistemu sakupljene iz svih nadleštava, ustanova, fabrika i škola. M eđu p o­

bijenim žrtvama, u K raljevu kao i Kragujevcu, bilo je inženjera, sudija, profesora,
radnika, zem ljoradnika kao i izbeglica iz Slovenije, Hrvatske i Bosne.
O odgovornosti Boehm ea za ove zločine posvedočio je pred istražiteljem
Državne Kom isije (24 marta 1947) Dr. Georg Kiessel, viši vojni upravni savetnik i
zastupnik šefa nemačke vojne uprave u Srbiji Dr, Harolda Thurnera, sledeče:

»G e n e ra l B oeh m e je u to k u oštrih n aređenja radi ujgušivanja ustanka k oja je sa

sob om d o n e o , izd a o trupi n a ređ en je (F iih rerovo n aređenje) p o k o m e je za jed n og
m rtvog N em ca streljano 100 Srba. Iz tog a su s le d ile n aravno i m ere od m a zd e 342.
peša d isk e d iv izije u M a čv i k a o i d og ađ a ji u K ra g u jev cu i K raljevu . . . «

U izvršenju pokolja u K raljevu i Kragujevcu, pored drugih oficira i vojnika

austriske 717. i 704. divizije, učestvovali su još i sledeči Austrijanci:
U Kragujevcu: kapetan Zimmermann, komandant mesta u Kragujevcu, Wilhelm
Kleibl, rodom iz Beča, rukovodilac političkog odel jen ja krajskomande u Kragujevcu,
SS-Hauptsturmfuehrer Rudolf Berg, šef ekspoziture Gestapoa u Kragujevcu, Franz
Platzer, na službi u Gestapou u Kragujevcu.
U K raljevu: Karl Tempi, na službi u komandi mesta u Kraljevu, Kienast, u
komandi mesta u Kraljevu, Helmuth Bess, na službi u komandi mesta u Kraljevu,
Karl Libansky, na službi u komandi mesta u Kraljevu, Kutschik, na službi u komandi
mesta u Kraljevu, kapetan Lindner, štabski oficir 749, puka 717. divizije.
 STANDORTKOMMANDANTUR •MECHA K O M A H ^A H T yPA «
KRAGUJEVAC Kragujtvuc, tien 21. Oktober 19-11. KPAfyjEBAU kiioryjfMu. 21 OtUt^ra

B e k a n n tm a c liu n g OE3HAHA
*2 f e f o * w»f I » » ? « I k t e f 3 f e is der m w m en Woche auf

S s f e is , vit^ b a n e tim a i U m w œ à e t w anton, e u ts ta n g e s it a

V a ^ w n e m n&to,® sm n e w a m e aojHM Ka s o I o k » nstcjMtxas

ie notrsMorno to s g»ai*»eMe 2© hwunhmx aoiiemm

& * * ■ * «r Ute ;*&»»> iJotosà*» Steten tec um» m
M ftpS m m « y &MYM KaMMbiSHS«.
m l&atafiemhna ». a*, v» afea».
da«« »»»<■ •j, T©r© l<ä S» ÇBatSOr W®FMÏtÿW«»r M0K&HK0
« I ste®# tefeanj»*, »»»ffiöso ta s, e r s t e m ^ w
Kmmihah© 100, si sa e s e « ö r &a»b#K«Mr S@ « f*
Is t o . *>,.« vi W ® iü m žlsnUcfeeu F a t, s$| eg g$cft m i si» Sstetis^aatst,
möbhmk.8 k f o îü3S€ e e era ito N y H M tfä , Æô&ækts» s
s#K #ssaiter Sinsen ssrsBpgritea warte.
M»tt3ttta&K noM &raua, yKyn««o 23©®.

S? ö n f e s f ä ® fe e î© m tttanit wtw&w mv*mi, m \

j
Der Standortälteste. £«R© *© «awo ca^ovama, netiymmi ca Keren er©®
rouifey,

Cm apeiuuH a M ecne K omuhöi

r

Nemačka mesna komandantura oglasom je saopštila 21 oktobra 1941 da je završen pokolj nedužnih
g rađana Kragujevca. Broj žrtava je lažno označen sa samo 2.300. '

AND O RT KO M M A N D AN T UR M ECHA KO M AH AA

ilB K R A G U J E V A C K P A r y jE B A U
O. U , den 22. Oktober 194/ ^ Kparyjenan, 22
4

O J IH K • JreK e K y fo e f > y ;u *
rn aus einem Hause geschossten wird, werden sžM fote %

W Ife a g s e s Hauses, vom ^k' Lebensjahr 4 » ^ ' m ß& m , C & iM ^ d H e im iiu if

to Kyhe n e w i r o jk 15 -e r o -

rC T M $ & â fW ]£ H îl iJ

Standortälteste. »
\ TM c n a jb e u a l
Ir

»
-V
CiuapeuiuHü xecne k

Posle izvršenog pokolja nad građanima Kragujevca Mesna komandantura oglasom preti novim
sumarnim ubistvima neboračkog stanovništva.
DIVIZIJE SASTAVLJENE OD AUSTRIJANACA ILI POD KOMANDOM
AUSTRISKIH OFICIRA I PODOFICIRA IZVRŠILE SU BEZBROJNE
RATNE ZLOČINE I OKRUTNOSTI NAD JUGOSLOVENSKIM
NARODIMA

Naročito teške zločine činHa je 718. rezervna pešadiska divizija, koja je bila
na području Jugoslavije od početka okupacije pa do kraja. Formirana je p o­
četkom 1941 u Zell am See u Austriji od 80% Austrijanaca. Odmah po invaziji
ova divizija došla je u Jugoslaviju i zaposela delove Bosne i Srema. Jedan bataljon
bio je smešten u Zagrebu. D o početka 1943 bila je pod komandom generala Fortnera,
a od tada dobila je za komandanta generala Josefa Kueblera i preformirana u 118.
lovačku diviziju. Sredinom 1941 divizija je čitava raspoređena u prostoru Istočne
Bosne, između reke Bosne, Save i Drine. Za sve vreme sa nj om su bile organski
povezane ustaške jedinice, sa kojima je zajedno učestvovala u masovnom pokolju
Srba, pljački i uništavanju njihove imovine. Divizija je zatim, sve do kapitulacije
Nemačke m aja 1945, upotrebljavana ili sama ili zajedno sa drugim divizijama u
operacijam a većih razmera, u raznim del ovima Jugoslavije, naročito u Bosni, Dalma­
ciji i Sloveniji, ostavljajući svuda za sobom krv i dim.

Kako su nemački okupatori ubijali u Bosni. Ž rtve iz sela Sokolca kraj Sarajeva, obešene glavački
pokraj puta, jSvno su izložene radi zastrašivanja stanovništva.
 Nasmijani ustaše kolima voze leševe svojih žrtava kroz mesto.

iznose se primeri okrutnosti vojnika ove divizije:

Oktobra 1941, prilikom akcije na Kozari, vojnici ove divizije u selu Jablanici
i okolnim selima pokupili su 164 muškarca civila, povezali ih, naterali da siđu u
rečicu Jablanicu i sve ih postreljali. U selu Vrbaškoj ubili su Stoju Radman zajedno
sa ćerkom i unučetom od dve godine. Stojinoj kćeri otsekli su glavu i nabili na kolac.
U selu Bistrici popalili su veći broj kuća, a ubili svakog koga su zatekli kod kuće.
Rajka Vilica živog su spalili zajedno sa kućom.
Februara 1942 jedinice ove divizije izvršile su niz zločina oko Prijedora. One
su spalile sela Dvorišta i Urvati, U selu Jutrogoste zaklale su 67-godišnjeg Dragoja
Radaka i 60-godišnjeg Peru Roslića, koga su spalili zajedno sa kućom.
Krajem septembra i početkom oktobra 1942, jedinice ove divizije počinile su
na sektoru Jajca čitav niz zločina. Tako su spalile ok o 2.000 seoskih kuća i pobile
100 staraca, žena i dece. U selu V adp olju vojnici ovih jedinica polili su 15 stanovnika
vrelom vodom, i svi su pomrli u teškim mukama. U selu Todorići spalili su celu
jednu porodicu u kojoj je bilo i troje male dece i jedan starac od 65 godina.
Po završetku Četvrte ofanzive (»W eiss I i II«), kada je preformirana u 118.
lovačku, počinila je ova austriska divizija nemačke vojske isto tako teške' ratne
zločine i u Petoj ofanzivi protivu N arodno-oslobodilačke vojske, o čemu je na drugom
mestu govora. Dopune radi navode se statistički podaci o zločinima (maja i juna
1943) samo u prostoru F oče i Kalinovika: tu su trupe ove divizije, pored 124 civila,
ubile ok o 600 ranjenih i zarobljenih naših boraca, zapalile 113 zgrada i opljačkale
9 celih sela. Naročito su svirepi zločini koje je 118. divizija počinila nad zarobljenim,
ranjenim i bolesnim našim borcima u dolini reke Sutjeske i na Zelen-Gori. Samo na
Zelen-Gori, prema utvrđenim podacima, pobili su njeni vojnici 1.200 ranjenika i
bolesnika. K od sela Tjentišta nađeno je 126 nosila i na svakom nosilu ubijeni
ranjenik, Ovakvi prizori redali su se duž obale reke Sutjeske i po padinama Zelen-
Gore.
P osle Pete ofanzive (»Schw arz«) 118, divizija zadržala se izvesno vreme u
Crnoj Gori, odakle je po kapitulaciji Italije prebačena jednim delom u prostor
Ljubuškog, dok je drugim delom zaposela prostor Kotora, a zatim poluostrva Pelješca
i ostrva M ljeta, Korčule, Brača i Hvara, Ovde je divizija ostala sve do povlačenja
u jesen 1944 i za to vreme počinila je čitav niz ratnih zločina. Krajem 1943 i
početkom 1944 jedinice ove divizije izvršile su u prostoru Biokova i Neretve akciju,
prilikom k oje su počinile sledeče zločine: ubile su 119 građanskih lica, a ranile 7,
internirale su 919 lica, od kojih je 13 umrlo u internaciji, zapalile su 523 zgrade i
12 celih sela, opljačkale su 312 porodica. Naročito su teški zločini k oje su trupe 118.
divizije počinile u okolini Sinja u Dalm aciji, u zajednici sa drugim nemačkim
trupama 27 i 28 marta 1944. Tu je samo za 2 dana pobijeno preko 2000 stanovnika
sela Rude, Otoka, Ljute i dr. Stanovništvo je ubijano na taj način, što su vojnici
skupljali grupe ljudi, majke sa decom u naručjima i iznemogle starce, pa su pucali
u ove grupe ili su u pojedine kuće trpali po 50 i više lica i onda sa vrata, prozora
i drugih otvora otvarali na njih vatru. Kada su zatvoreni popadali na zemlju, vojnici
su zapalili kuće, tako da se iz vatre razlegao lelek i jaukanje onih koji su još bili
u životu, osuđeni da živi izgore.
Tako su vojnici ove divizije u selu Račišću, prilikom iskrcavanja na ostrvo
Korčulu 22 decembra 1943, upadali u kuće i na licu mesta ubijali zatečene ukućane,
njihove leševe unakažavali i potom bacali u more. Pored ostalih zločina na gore
pomenutim ostrvima, u kojima se naročito isticao Austrijanac poručnik Steiner iz
750. puka, koji je lično ubijao stanovništvo, trupe ove divizije su m aja 1944 pokupile
sve muške stanovnike ostrva Korčule, a zatim između njih izdvojile nekoliko stotina
i odvele sa ostrva u nepoznatom pravcu. Od ovih ljudi nije se 50 vratilo kući. Na
dan 1 juna iste godine deportirale su ponovo sa ostrva još 37 građana.
Navoditi sve zločine 718. odn. 118. divizije bilo bi isuviše opširno, jer dokazni
materijal sa kojim raspolaže Državna Komisija u pogledu ovih zločina ogroman je.
U višem komandnom kadru ove divizije identifikovani su ovi Austrijanci:
komandant 738. pešadiskog puka pukovnik Gustav Suschnigg, bivši austro-ugarski
oficir, zatim komandanti bataljona u ovome puku: pukovnik W utte i potpukovnik
Annacker, koji je kasnije mesto Suschnigga preuzeo komandu nad 738, pukom. Sva
trojica odgovaraju za pomenuta masovna ubijanja Srba u Istočnoj Bosni, a Suschnigg
posebno i zajedno sa komandantom grada Sarajeva (od 1941 do jeseni 1943)
Austrijancem Postelom i njegovim ađutantom, takođe Austrijancem, kapetanom
Kulniggom, odgovara još i za progone Jevreja, Muslimana i naprednih Hrvata. Zatim
sleduju: pukovnik Geul, odgovoran za ubistva, paljevine, rušenja i pljačke imovine
u Katunima novembra 1943; Hagerer, pukovnik, komandant mesta u Zadvarju, od g o­
voran za ubistva, uništavanja i pljačke u Blatu, Katunima i Zadvarju, M ajor Kurt
Zirngiebel, kasnije potpukovnik, komandant 750. puka počev od m aja 1944 do kraja,
odgovoran za ubistva, masovna hapšenja i zlostavljanja, interniranja i deportiranja
građana, uništavanja i pljačku imovine 1944 na ostrvima M ljetu i Korčuli, poluostrvu
Pelješcu i u prostoru ušća Neretve; A lexander Rauniack, komandant 2, bataljona
738. puka, rodom iz Ebendorfa, odgovoran za ubistva i pokolje, interniranja građana,
uništavanje i pljačke sela Makars kog Primorja 1943/1944, za uništavanje i pljačku
imovine 1944 u Starigradu i za zločine masovnih pljačk i 1 maja 1944 u Gdinju i
Bogom olju (H var); m ajor Lerch, komandant jednog bataljona 738. puka, odgovoran
za zločine ubistva 21 januara 1944 u Bogomolju, za zločine uništavanja i pljački u
Starigradu i Sućurcu, specijalno za zločine masovnih pljački prilikom iskrcavanja
na Hvar 1944; m ajor Gustav Lang, komandant artileriskog odreda divizije; m ajor
Htelecki, rođen u Vierzighubenu, komandant mesta u Zadvarju, odgovoran za zločine
ubistva, interniranja, uništavanja i pljački sela u srezu Omiš; kapetan Hofmann, k o­
mandir 12. čete III. bataljona, 738. puka odgovoran za zločine ubistva, mučenja,
deportacije i pljački 1944 u mestima Drašnice i Tučepi; kapetan Preussler iz II.
bataljona, koji je kod Imotskog naredio radi zabave da se pet zarobljenih partizana
streljaju iz topova, a u B ijelom P olju (Crna Gora) pljačkao je sa svojim vojnicima
narod; poručnik Tietze u I. bataljonu, koji je lično streljao zarobljene partizane :
neke žive zakopavao; poručnik F els; poručnik W alter Reible, zapovednik pionirske
čete III. bataljona, zapovednik Makarske, odgovoran za zločine hapšenja i deportacija,
uništavanja i pljački 1943/1944 po Makarskoj i okolini; poručnik R eisler iz II.
bataljona, odgovoran za zločine uništavanja i pljački u Velogra'blju i. Brusju januara
i februara 1944; poručnik Joseph Gruber, iz Salzkammerguta, odgovoran za pljačku,
hapšenja i zlostavljanja u selu Sitno; Jaegerm ayer, komandant posade u Sta­
rigradu od januara do aprila 1944, odgovoran za ubistva i pljačke u Stari­
gradu 1944; potporučnik W agner iz III. bataljona, naredio je u K onjicu da se
muče a zatim streljaju 7 zarobljenih vojnika N arodno-oslobodilačke vojske; p otp o­
ručnik W olfinek, sa službom u štabu 118. lovačke divizije, lično je pljačkao i mučio
zarobljene partizane u Petoj ofanzivi kod Kalinovika; potporučnik Schulze iz I.
bataljona, koji je kod Imotskog, Duvna i Livna lično iz mitraljeza streljao zarobljene
partizane; potporučnik Tschresner iz I. bataljona, koji je isto tako kod Duvna
streljao zarobljene partizane iz mitraljeza; potporučnik W eiss iz II. bataljona, koji
je u Petoj ofanzivi lično klao stanovništvo u Crnoj G ori; potporučnik Tennizel iz II.
bataljona, koji je kod Danilovgrada lično klao zarobljene partizane i narod;
Schloegel, nadzastavnik III. bataljona, saučesnik je u ubistvu 7-godišnjeg deteta, koje
je isprebijano na brodu, bačeno u m ore i ubijeno revolverskim metcima; Schuhlein,
zastavnik II. bataljona, koji je u Petoj ofanzivi u Crnoj Gori i kod Kalinovika lično
mučio zarobljene vojnike N arodno-oslobodilačke vojske, pa ih potom ubijao; Franz
Richter, rukovodio je 12 septembra 1944 izvršenjem odmazde nad stanovništvom
Zadvarja, u kojoj su nastradale najvećim delom žene i deca, koja su rukama davljena;
podoficir Kraft, koji je u Petoj ofanzivi u Crnoj Gori lično streljao 15 zarobljenih
vojnika N arodno-oslobodilačke vojske, pošto1 ih je pre toga mučio, pored drugih
zverstava koja je naređivao vojnicima da ih čine.
Iz ostalih pukova 118. lovačke divizije identifikovani su do sada još i ovi
oficiri, Austrijanci, utvrđeni ratni', zločinci: poručnik Steiner iz II, bataljona 750.
puka, odgovoran za ubistvo jednog zarobljenika krajem februara 1944 na mestu zv.
Bijeli Kamen kod Babinog P olja (M ljet) ; poručnik Friedrich Ritter, komandant arti­
leriskog odreda divizije, odgovoran za zločine ubistava, paljevina, rušenja i pljački
1943/1944 u Nišu i G ornjem Docu; poručnik Pacher iz 750, puka, odgovoran za zlosta-
V1ja.nja i hapšenja avgusta 1944 na K orčuli; potporučnik Egon Martin, komandir 12.
cete, III, bataljona 750. puka, zapovednik mesta Korčula, odgovoran za ubistva,
hapšenja i zlostavljanja, interniranja, deportiranja i odvođenja građana na prisilne
♦
radove, paljevina, rušenja i pljačke 1944 u Korčuli, Žm ovu i Zaselak Brdu; potpo-
ručnik Hans Haluselka, odgovoran za uništavanja i pljačke februara 1944 u Popovoj
Luci; potporučnik Bruno K leinpeter iz III. bataljona 750. puka, odgovoran za ubistva,
hapšenja, deportiranja i interniranja građana, paljevina, rušenja i pljačk e na Korčuli
1944; zastavnik Rittinger iz 750. puka, odgovoran za uništavanje i pljačke 1943/1944
u Čari; W olfgang Dr. Jedlička, upravitelj ambulante u Nerežišču, odgovoran za
ubistva, zlostavljanje, hapšenja i pljačke 1944 na Braču,

Komandant 187. rezervne divizije bio je Austrijanac generallajtnant Josef

Brauner. On je svojim oficirim a i vojnicim a 30 augusta 1943 izdao zapovest br, 6462
(u svojstvu komandanta »G ruppe W est«) i ponovio je 3 novembra iste godine pod
br. 9418, gde im naređuje odm azde nad stanovništvom, uništavanje imovine itd. U
prvoj navedenoj zapovesti imađe sledeči stav:

» M e re od m a zd e p o tre b n o je, kao; š to je v e ć z a p o v e đ e n o , k a o i d o sada p r o v o d iti

n ajoštrijim m eram a prem a n ep rijateljsk i ra sp oložen om stanovništvu. U p od ru čjim a za -
p osed n u tim o d pa rtizan a, u kojim a su se d esili napadaji, osta je h vatanje ta la ca iz svih
s lojev a n aroda jed n o u sp ešn o s red stv o zastrašivanja. P o re d toga m ože biti p o tre b n o da
se ce lo k u p n o m uško sta n ovn ištvo, u k o lik o se radi u čestv ov a n ja i pod u p ira n ja partizana
n e strelja i ob esi, i u k o lik o je s p o s o b n o za rad, prikup i u za rob ljen ičk im sabiralištim a
i d a lje otp rem i u R eich . Na n ap ade n a n em a čk e v ojn ik e, n a kva ren je n em a čk og im etka
m oraju u sva k om slučaju slediti streljanja ta la ca , rušenje okoln ih m esta itd. Jedin o
u slučaju ako građ an stvo ja vlja n em a čk im jed inicam a p rik u p lja n je partizana, m ože biti
p o š te đ e n o od m era od m a zd e. M e re od m a zd e određu ju z a p o v e d n ici divizija od n osn o
pukova. . ,
U p od ru čjim a o s o b ito važnim za v o đ e n je b o rb e , im a d e se evaku isati sve m uško
sta n ovn ištvo o d 15— 60 g-odina. S ve o v e prik u p iti u radne lo g o re i u k olik o su sposobn i
za ra d o d v esti u R eich , Evakuisanja m oraju biti' izvršen a izn enadno, k a k o b i se spre-
čilo p ra v o v re m e n o b eža n je građanstva. P od ru čja iz k ojih tr e b a izvršiti eva k u aciju jesu:
o b a ln a p od ru čja , p o d ru čja važnih planinskih prelaza, područja- o k o o s o b ito ugroženih
železnilčkih pruga . . .«

Drugom zapovešću generallajtnant Brctuner naređuje između ostalog:

»2) K a zn en e m ere:
a) O pšte o d r e d b e :
U sled trajinih razaranja ž e le z n ič k e pruge i n ap a d a na železn ičk i i ce s to v n i p r o ­
m et k o ji se d og a đ a ju u m alo p ojed in ih m esta prisiljen a su vojn a za p ov ed n ištv a p od u zeti
ka zn en e m ere k o je su p otreb n e, ako sta n ovn ištvo predm etn ih m esta iz vla stite p ob u d e
n e uzima u če šć a u suzbijanju o v a k v e dela tn ost! sa b ota ža . . .

b) P o s e b n e o d re d b e :
P o r e d u hićen ja ta la ca d ola ze k a o kazn ene m ere u ob zir:
a) osu đ iva n je ta o ca p o p rek om sudu i izv ršen je sm rtne kazne na m estu zločin a ;
b) ra selja va n je d e lo v a ili celokupnoig sta n ovn ištva iz pojedin ih m esta ili upu­
ćiv a n je n jih ov o u lo g o re ;
c) uništavanje d e lo v a ili celih naselja p o p reth od n om iseljavanju stan ovnika;
3)1 M ere raseljavan ja:
O vim a p rip a d a ta k o đ e — uz ob ja vljiva n je razloga — iseljavan je celih naselja
i p otp u n o u ništen je takvih m esta k o ja su V išekratno služila k a o p ola zn a ta čk a za
razn ovrsn a zlod ela .
U op štem in teresu b o lje je, d a se sta n ovn ištvo iz 20 ili 30 sela ra seli i sela
unište, n ego da drža va i nadleištva trajn o m irno gledaju k a k o se p reseca ju žile k u ca v ice
d rža vn og i g osp o d a rs k o g života.
E vaku isati se im aju m uškarci o d 15— 60 godina, d a k le n e žen e, d eca i starci.
 U sled evakuisanja b ić e u m estim a na ž e le z n ič k o j pruzi m n oge k u će ispražnjene
ili se sm eštajem staraca, že n a A d e c e iz v iše p o r o d ic a u jed n u zgradu m ogu la k o
isprazniti; u o v a k v im zgradam a m ogu se b e z v e lik o g n apora i građevinskih 'ra d ov a
sm estiti i eva k u isa ti i taoci'.

U h v a će n e p ripa dn ik e bandi, ta o c e i eva k u ira n e d o daljega n e u pućivati u logore.

B anditi k oji se uhvate sa oru žjem u ru ci im aju se p o preslušanju streljati.
E vakuisani i ta o ci im aju se pri ra ščišća va n ju p oja sa (zaprečn a zon a 300 m etara
s o b e strane želeizničke pruge) upotrebiti- za tešk e ra d ov e . . . «

187. rezervna divizija imala je u svome sastavu preko 60°/o Austrijanaca.

Nalazila se na teritoriji Jugoslavije od druge polovine 1942, i upotrebljavana je tamo,
gde se drastičnim merama udaralo na civilno stanovništvo, što se m ože suditi prema
već citiranim naređenjima njenog komandanta generala Josefa Brauner d. O tome
svedoči i tajni komandni akt nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj Br.
02151/43 od 25. X. 1943, iz koga se vidi, da je komandant ove divizije izdao nare­
đenje da se evakuišu i razore mesta: Loj nica, Vidrnjak, Borovac, Širinec, Velika i
Mala Ostrna i Deanovac.
Iz višeg komandnog kadra ove divizije ističe se kao težak ratni zločinac Austri­
janac Josef (Johann) Wukich, potpukovnik, komandant puka, čiji je štab bio u
Bjelovaru, rođen u M ielingsdorfu. P od njegovom komandom trupe ove divizije su
počinile čitav niz zločina, kao paljevine, pljačke i hapšenja u selu T rojvrbica 25
oktobra 1941, zatim ubistva i vešanja, streljanja talaca, masovna hapšenja, zlostav­
ljanja i interniranja građana, paljevine i pljačke 1943/1945 u Bjelovaru, Budrovcu,
Čazmi, Samarici, Oštrom Zidu (Garešnica), Ivanjskoj, Novskoj, Zgarišću, Farkaševcu
i Severinu. Ilustracije radi iznosi se samo zločin izvršen pod komandom potpukovnika
Wukicha 25 februara 1943 u selu Oštri Zid, srez Garešnica: p o upadu u selo grupe
vojnika su se razišle i provaljivale u seljačke kuće i odmah na dvorištu, u kući i izvan
kuće ubijali su ručnim bombama, šmajserima i puškama sve seljake, koji su se zatekli
u selu. Istovremeno su pljačkali sve od reda i palili kuće. Na taj način ubijeno je 30
seljaka, a 7 ih je ranjeno. Zapaljene su 22 zgrade za stanovanje, pored velikog broja
poljoprivrednih zgrada.

188. rezervna divizija imala je u svom sastavu preko 5 0 % Austrijanaca, a

operisala je na područjim a Tržić-Trst-Postojna-Sv. Petar-Rijeka-Sušak. Uhvaćen je
izveštaj njenog komandanta generallajtnanta Hoesslina, izdat pod »poverljivo« od 8
novembra 1944, prema kojem u su trupe divizije 8 i 9 oktobra 1944, za vreme akcije
»Bergzauber-M oritz«, zapalile mesta: Lokovec, Lažna, Lokve i Čepovan i uništile
jednu jugoslovensku vojnu bolnicu. U drugoj akciji »Ernst« od 4 oktobra 1944 izvršen
je »slobodan lov na bandite«, što je značilo »akciju čišćenja«, u kojoj je stanovništvo
od reda ubijano.

Ovi zločini počinjeni su najvećim delom od strane 139. puka pod komandom
Austrijanca pukovnika Kristla i uz sudelovanje takođe Austrijanca, m ajora Lechnera.
Obojica su, pored toga, odgovorni za čitav niz teških zločina počinjenih u 1944 godini.
O ovim zločinima naročito su nastradala mesta: selo Lipa, u koje su upale trupe 30
aprila 1944, pohvatale sve meštane, prvo ih opljačkale, a potom naterale u jednu kuću,
gde su svi pobijeni i zaklani, a kuća zapaljena. Zatim sleduju sela: Vele Mune, Male
 I D' ! kon'i-.’ M 1 1 u,yr îl0,t

i
r.wiip < I! j;
I la-. »,

k t

fv . g o r s k o g ' ru ga Y •v

, <tne_ t f « X l{43tj -

Kffi/JiKTtfoiJtupfaX » . ta r o b lj enloiina
1 pXCCj«£lJBP.>
7APOVJ1 IcTVU 5 ^ 7 i H .o a U .-

FssavjednlStvo ^./joraka pukovnije ai. '-p.br.JÄ V ^ oJ.od 14»IZ«,X94i

g * diđ« d o s ta v ilo j « a ile d «đo:
mfA javj adniotvo a . or3kag xa.sv&i la bz.38 od 6,IX.194J^deatKTi4a
^ -ftto la a T egt m A b t .I o b r .6 4 6 2 /4 V k « h .o 4 3 C .V U x .l9 4 J .d o ® t & 7 lj»

7 A r O V J i. D t
0 jÿs&®ii^pku i » /Aj.®fcljenl lun 1 preli jCjsiiua « borb u o prol&v js&rtl.
& s j e j r o o & ju is d * 1 e v e k v * c i l « .
Z ,- P o r ö u ^ j* : m i c c r o b i J « n i č i l a i p r e b j e z t m i , l a v o u j e n ^ e a je s s a « « te s a ö «
Š. ffč ^ f c u if fia s js i e * b j v iù k u u j e l o k n ® n p s i t v a i h v l a j s f e l js a g o e « ž s s a đ a e a s s t r a t :
v e j n i « zd eS S K * odnoano vo j n i ® p r l p r v -n r « 1 s^eru ® -
Xή- S'© pestunje pr? v< vuirobljcnloia&> >771041 «apovjed AUfaro» » dž^sr»
æs&J® 34säÄ»%va a kolek ja d i osleu^naj * »dr*« sjwg® »> kop;mje K g l^ « a e®®
te | © | J a ü i. l i A d u a « u f l m i\x v ti 1 j « A l u l u p u titi »
I I I ,- ü ey sa a o p r e đ n je a a a p o v # d *ti R i,
V F areölje-ti pa rti*.. 1 t^nuSaJu n« *Ta^BPlc£orc<,7ap©vj«äßlߣ $m
sa itvll cu m d /ra -Tpoir»^nrlj--ni sr.blm l ls ß o r l ciosrtaÿa,!® m ülz
nlfi l ^ o sa 4aljan odpr«^** u ,i*icb a l le a i po Ä .p av jecl KjeisuiSfce® Üis*as®
Staßa,
j X fi ils s f e » p o «v o m ;o s v e l J n » a ae a u it fto d a k s i » » b e r f je n © e $ s * j e s d ti
•■<, as. n e aoevoljav»,
Z / fe d aarobljenicij&n bsa Jc *« i p r e b je z i.Po dobrio iakavtglre. âa
14
Sasiječe;» bo i s pootupkoa praan probjed in a powafci pMKtSfcs s » u e« afcs«
Ija a je prabjega «pr i e 8 1 t l . -
S / MJeffo «daaoAc potrebno j « kuo Sto j« već *npovjedjeaSjSss® i ds
eađa arevodlti aajoiBtrjla ..je » a n pxnitr. n ep riJ a tA jD k » m .pol&Pm&m ste
esïs&S%v««U podruojlra «ipoojadrrat«* od partisane,u fcoae ou b« d»sAl£ s»
g s â e ji owtajo hvatanje taooa la mriA s lo je m puSanatrvo jedno aes
âs*vo aaartaàiirax j a .
Po2» d ioga * 0 *« b i t i potrebno d ac cjelrtkujmo œtâko m
b o l i t e a « ra d i uSetrtvovunJ» 1 podupixm ja p fir tls a j» ae u tr e lja &
«1 « ksliia# je opoaobno an pid p rliü p i u earobljeitiSIcta «ablswjli&&!sâ i
■ialje edpxsal a Raloh.
jgfigalojl «a njaaaiSk« vojal.jr. icvAreajc ajew^kQK Xwatka osssBtïi^
■gm*v& «ÿæâaia e l la A lti o tr ^ ljta j« t<iooa, ru iaij e okolnih ajesäa £ ««d*
j»£|îs® m e osM ja ako puftaaatvo ja v lja ajoaudkiai poetrojbse^ j?iâlp®a4*S#?
^art&ssaa æ ^ e b i t i poâteiljer.o oa ssjere odaasâe.
K | o g * e d s u A e o d r e î u j i i * » n e v J e d n i c i d i v i a l j a ® äa© ass® ^wÄteagsä-ISü*
.&?&',:■ feâ . « e f i i a s j o o t x a b a a l ^ l b a » « ^ » o i e a l . i j e d l a l o s 1 p o j e d i n i h ? o j a l k a
l _ a a b | a a & U i a a p x sre iS Æ m i n e p m v e à n o m p os^frap k a s a

% ^ r ^ ä fß S jl« 8 o s o b ito v*£nis ah v o d je a j« t e fe s Swfio «%3ilSB&0

t& àw» saSfc» ^ «n o w M t»# - ôâ-a&-~-éô # o â lso ,sre w » p r i k r i t ji % sš^sas
äs§ox«' à « fe®iäJte© o» « « m #4= S5«Ä 8âfe*stl a 3äsA<*»
<** . . $£î&B&gaeJlto sasKSI» feitâ â£@së«as žbs»#^b&s© tedra M e-s . 4
V gi^Sssasfrs«*»
’ 1 ■ " ■ ^
Prva stranica jedne zapovesti generallajtnanta JOSEFA BRAU N ER A, komandanta 187. rez. peš.
divizije, o postupku sa zarobljenim partizanima i o merama odmazde. Tu se, između ostalog, nare­
đuje da se » . . . celokupno muško stanovništvo, ukoliko se radi podupiranja partizana ne strelja
i obesi a ukoliko je sposobno za rad, otpremi u Nem ačku« na prisilni rad. Reproducirana zapo-
vest je zvanični prevod dostavljen jed n oj podređenoj ustaškoj jedinici.
 Is kojlfe ire&RjlsvrSlti jvnlcaaoiju ^«sBiobalm* gsséml
j^aissääjm va#rdh ÿlmsinakih psslsxn.podxuSi* oko o#abii® «®ro?*E±ii $<&.
säStelfe gr®&a»
ÄawySeB» «y aiasim n ja J a v it i ©dsah o d n o sn i» v l S la *ap«vJ«4iiMKâ
Ssra&ato sa»s??3«d dOBt.rrlJRR, u opoju *apovl®41 *&rea^ X«?
bs®3 S3 1* SB o d l3 .t X I I .1 9 4 3 . 1 I « b*»J 19 od 17.7111=1943»^ âal«â j
\ s t r a fe » »
Prednje b « Uoatarvll« na «nanj e i p cm up<\nj e po Istcaa.®
B oatsvlja a« pw dn jo capaw 1«A n ician j a - i na «kuiJ« 1 upXM?34u&*e
® A ^ 9 lu ^ a jB w Ie tl ore b ojn a h r O l g l /t o J 1 H S 2 /t q i ,o d
-O
7A OVJj.JNXK
/T o

- n
Ö . J ® AT a b o i k ^ . .
.• IV. G O R S K O © -

-Tî^i d»o /< /jT 194 y

'*P& HsG+tfJt
* jPMÜdpAÄ .

r j ’.- * ! ,,- . .v* ‘ .’ .

W ' ;: ::*
. . -,.. 'S -
; j,-
s s
Nemački okupatori nasilno deportiraju stanovništvo čitavih sela. Žene, deca i starci će u logore,
a za rad sposobni muškarci na prisilni rad u Nemačku.
Mune, Žejane, Breza, Zvonici i dr., koja su nastradala za vreme »majske ofanzive«
5 maja 1944. U ovim selima trupe su polevale benzinom sve kuće redom, a zatim
palile, tako da su sela do temelja izgorela. Samo u tri sela od ovih izgorele su 793
zgrade. U bijeno je 21 lice, a 248 osoba je internirano. 1 maja 1944 zapaljeno je celo
selo Lisac, u kome su ubijena 3 starca i pohapšeno 18 lica, koja su odvedena na
prisilan rad u Nemačku. R edaju se dalje sela Jadrani, Zaloki, Zvonici, Skrapno, u
kojima je u toku 1944 godine ubijeno civilno stanovništvo, pa čak i deca o d 1— 4
godine, masovno hapšeni, internirani i odvođeni na prinudne radove stanovnici, a
imovina uništavana i pljačkana.

297. pešadiska divizija imala je u svome sastavu preko 60°/o Austrijanaca.

Godine 1943 vršila je zločine u Crnoj Gori, a potom se prebacila u Albaniju, odakle su
pojedini delovi upadali na područje M akedonije i vršili zločine. Tako su delovi ove
divizije upali maja 1944 u selo Popovec i spalili selo. Divizija je izvršila ukupno
214 paljevina nepokretne imovine.

Krajem 1944, 297. divizija se povukla iz A lbanije pravcem K olašin-Prijepolje-

Višegrad-Sarajevo, zatim za Našice i D onji M iholjac u Slavoniji te na tom prostoru
počinila teške ratne zločine. Delovi divizije, na povlačenju preko M akedonije
novembra 1944, u selu Sviništa, srez ohridski, izvršili su 39 paljevina nekretne imovine
sa pljačkom ; u selu Openica, srez ohridski, izvršili su 114 paljevina nepokretne
imovine, a u Bitolju i u selu Ivanjica 87 paljevina nepokretne imovine sa pljačkom.
y
y

©el).cim
169.Reo.Geb.Div, D iv .S t .Qu.* deri '8,11.44
Abt*_____ ___ _ ïï j c
Nr. 9o7o/44 geh
Betr „ ; Feindlagebericht f Ur die Zeit vom 1. - 3 1 .1 o .44
/ to ï. 7 1 ,
Ve r t . : Im Entwurf

1 .) S5gdéSi
Die Bandenlage ira D iv.-B ereich e r h ie lt ip Okto*
ber ih r Gepräge durch die vom O.B. Südweat fa r den
Gesamtbereich I t a lie n für den 8 . - 1 4 .1o, tefoh len e
Bandenkampfwoche zur Säuberung der Hauptbsndengebiete
2urÖR"groß 5r57"3er übrigen Gebiete durch ö r t lic h b e = '
g ren ste, k lein ere Unternehmen.
Die in diesem Rahmen durchgefUhrten eigenen Groß»
unternehmen führten in das Hauptbandengebiet von Loc«
que, Chiapovano, Mte. tfevoso und s t a r i Trg,
D ie K am p fgrupp e O bers t_ B e r g e r (U n t e r n e h m e n "G ron e*
w a ld - ‘ T?äxw; e r r e i ö R f - im "9 7 T ö 7 n äoh K äm pfen m it T e l l e n
d e r X IV . und X V I .B r ig a d e L o o q u a , C h ia p o v a n o und L a sn a ,
w ir d dann a u f P r e d m e ia , Z o l l a und M o n te n e r o a b g s d r e h t
und n in srt M ! 1 1 . l o « P r e d a w ia , d a s v o n T e il e n , d e r X 9 Ï I I «
B r ig a d e z&h v e r t e i d i g t w i r d . (D ie X V I I I .B r i g a d e f l U o b »
t-fct ü b e r D o l O t t e l z a - r i e t r o g a l o n a ch N o r d o a t e n ) . D lo
a a a o h lie fl e n d e S ä u b eru n g d e s Raumes b e i d e r s e i t » d e r
f i p p a e h v o n - S , V i t o h i s R a n z ia n o b r i n g t n o c h F e in d b e e
rü h T u n g m it T e i l e n d e r X I I I . , X V I I I . und X I X ,B r i g a d o .
gain d verlu ate: 1o7 Tete
“ • — - 15o Verwundete (gesch ätzt)
4o Gefangene
3 'FberlBufer .-
^mgfgruppe Obergt C h risti (Unternehmen "Barssaa»
fcer - Horlîz™7”2oi5mï_n ü r'ü iîf- B0hwa*hen Bandenkräften
in Gefechtsberührung,. Die Masse der Banditen io * am 8 ,
and 9 .1 o . aus dem Einsatzraum Altenmarkt - Mts.Ssvoso
nach .Südosten (IX. und X.Brigade, 18. Di v .) b 2w, Kord«
westen (Stab 43.D iv. mit der I.B rigade "Wlad.Gortaa")
ausgewioben. Im Raum von Altenmarkt hatten die BanÆ.l=
ten eine r e in kommunistische Verwaltung ein gerich tet*
der Bevölkerung war es verboten, das Bandengebiet su
v e rla sse n .
F ein d v erlu ste: 1oo Tote
_ ^ Verwundete (gesohätzt)
38 Gefangene.
Den, Bandenabteilung6n wurden bei beiden Unterneh»
Kass em pfindliche Verluste augefügt, ihre geschlossenen

(
Verbände in k le in s te Gruppen a u fg e s p lit t e r t , die Orte
fiowavissa, Lasna, Locqua und Chiapovano nieder^ebrannt^
sahlreiohe Wald-und M unitionslager und ein ig e Banden«
 o
' ' ‘
V.

6 *> 2â8S39aS8li^ëSg!fi=I ^ J i I . i ! i ï = ? e i =â4=- =llâ3 g4M

(ln der Klammer die fahlen des Vormonats).
a) Bandenttttigke i t
Bahnsprengungen
Strasaeneprengungen
Ü berfälle
Sabotageakte
h) Eigen« g rö ß ere Unternehmea
1‘ ) i a ° i i 2 i 4
Unternehmen "E rn st". Freie Jagd auf diten
im Satan Cl&na»
B e t e ilig te Truppen».
1 » /3 »Hgt« Brandenbur,
6,/RGJR 139, 1 Zug Ifg./SfflPiB 83
Kräft® d, P o l,~ S tp k t.clsn a , Cetnii^
Eigene V erlu gtg t F eindverluete;
1 Toter 76 Tote
1 Vermißter 5o Gefangene
4 Verwundete 78 Verwundete
(beobachtet)
2 .) B, - 14.1Q.44
Unternehmen "Orunetsald - Max” z u r, Säuberung
im Raum Tarnova - Looqua - Montenero - S .V ito-
S.Giaoomo - Rifembergo - Ranaiano - Tarnova,
B e te ilig te Truppen;
T eile RGJR 136 , T eile RGJR 137,
RGPiB. 83 ohne 2 ,K p ., 1'./P *.A bt.2o8 s
5i££G£_ÏS.?lü5ÎË.i S£iS§ï££îüSÎÊ.i.
2 Tote 1o7 Tote
34 Verwundete 15o Verwundete
2 Vermißte (g6sohStzt)
4o Gefangene
3 Überläufer
3 . ) 7 . - 14.10.44
Unternehmen "Bergzauber - M otitz" zur Säube«*
rung im Raum Postumia - Primano - Sappiane -
Mte,Ne7oso - Altenmarkt - Postumia.
Betei l i g t e Truppen;
T e ile RGJR 138, f e i l e RGJR 139
3 Battr./RGAR 112, 2,/RGPiB 83 .
B t l , -Rupnik d. slow. Bandsohutzee J T
Si6£S£_Y£ïïü§Î£I F eindverlugte;
6 Verwundete 1oo Tote
38 Gefangene
37 Verwundete
(gesob& tet)
 €■

«~s««

° ) EEiSâïiEiü2Ïi-.î:S_üâS££Si
Tote (g e zä h lt) t 488 (2B4)
Gefangene : 163 ( 53)
W ahrscheinlich verwundet : 32o (411)
d) Eigene, Vgrlugte_im_Ganzen^
Tote ! 19 ; 15 davon Jïee.Einh. 13 L 9
Verwundete : 61 79 53 G>6
Vermißte 2 f 2 2*2)

0 ) S iä S ii
6 s . MG 1 Nachr.-Gerät
35 l e .MG 1 Funkgerät, en g lisch
21 MTi 6 Fahrräder
3 Gr.w. 7 Fallsohirrac
131 Gewehre 4 Abwurfhehälter
2 F is to le n 24 Pferd«
2 rz,Büchsen 6 Muli
4 ïa h r zeuge 4 Kühe
2 Pkw 1 Esel
5 Ucw (v e rn .) 1 Bekleidungslager und
1 ilr a d große Mengen Munition,

S ; Generelle utnant p
• <Mtb. 3?qt. 138
; ^ r t 'önTö'v7T344

‘
 U delu ovog saopštenja o ulozi nemačkog opunomoćenog generala u Hrvatskoj
Glaise Horstenau spomenute su četiri takozvane »hrvatske« divizije k oje su poznate
takođe pod imenom »legionarske«. Tu je ukazano na političku pozadinu osnivanja
ovih divizija i naglašeno, da je komandni kadar njihov bio sastavljen pretežno1 od
Austrijanaca kao i to, da je njihovo ljudstvo infiltrirano vojnicima Austrijancima i
jugoslovenskim folksdojčerim a. Ovde će se konkretnije govoriti o sastavu komandnog
kadra —- prema dosadašnjim rezultatima identifikacije pojedinih oficira — i o ratnim
zločinima k oje su ove divizije (možda najaustriskije zbog toga što se u njima sa
planom gajile tradicije stare austro-ugarske vojske) počinile u Jugoslaviji. Identifiko-
vani su u 373. diviziji »Tigar« sledeći oficiri Austrijanci:
Komandant bio je do avgusta 1944 generallajtnant Emil Zellner; od avgusta
do polovine novembra 1944 već spomenut generaloberst Eduard Aldrian. I ostali
komandni kadar ove divizije, naročito komandanti pukova i bataljona, bili su Austri­
janci. Komandant 373. pešadiskog puka do 8 avgusta 1943 bio je generalmajor Alois
Windisch, koji je u to vreme bio pukovnik, a kasnije unapređen i postao komandant
264. divizije koja je operisala na obalnom prostoru Zadra, Šibenika i Splita. Koman­
dant 384. pešadiskog puka bio je pukovnik Boicetta, a komandant artileriskog 373.
puka pukovnik Strohmayer. Zatim: potpukovnik R udolf Mieck, komandant 383. peša­
diskog puka počev od 8 avgusta 1943. Kapetan Kalzigg, ađutant generallajtnanta
Aldriana. M ajor Josef Johler, komandant bataljona. Kapetan Karl Johler, komandant
pionirskog bataljona. Kapetan Schuster, komandant jedne jedinice u diviziji. Kapetan
Robert Zinner, komandir u 373. pešadiskom puku. Poručnik Karl K noerzer-Suckow ,
komandir tehničke čete, Dr, Heinrich Mitter, većnik diviziskog ratnog suda.
Koliki su zločini ove divizije najbolje pokazuju statistički podaci sa prostora
Gospića i Donjeg Lapca od avgusta 1943 do februara 1944. Na tom prostoru ubijeno
je 201 građansko lice, m eđu njima 35 žena, 22 deteta od 4— 13 godina, 6 dečaka od
15 i 16 godina i 38 staraca i starica između 60 i 80 godina'; popaljene su i opljačkane
2522 zgrade, a osim toga popaljeno je 8 celih sela. Okrutnost sa kojom je ova divizija
vršila zločine najbolje je izražena u činjenici, da su u mnogim mestima žrtve bile
žene, starci i uopšte nemoćna lica, koja nisu uspela da se blagovremeno sklone od
najezde trupa. Ova lica su bila najčešće podvrgnuta neopisivim zlostavljanjim a od
strane jedinica divizije, pa su zatim ubijana na najgroznije načine. Tako su trupe ove
divizije u selu Osredci aprila 1944 zatekle samo 7 lica, pošto je ostalo stanovništvo na
vreme pobeglo. Svih 7 lica, od kojih 5 staraca i starica od 62 do 80 godina, bila su
pobijena i to 3 lica živa bačena u zapaljene kuće i tako izgorela. U selu Glogovu,
prilikom upada u januaru 1944, ostale su kod svojih kuća samo dve gluvoneme sestre
i njih su trupe ubile. Ilustracije radi navodi se nekoliko primera, iz kojih se vidi da
su ove trupe m eđu svojim žrtvama naročito birale žene, decu, starce i uopšte nemoćna
lica: u avgustu 1943 u selu Glogovu ubijena su dva lica, od kojih jedna žena i jedan
starac od 65 godina; 23 avgusta 1943 u selu Gajine od 10 ubijenih lica bile su 4 žene
i 4 starca i starice od 60 do 70 godina starosti; od 6 lica pobijenih 29 avgusta 1943
u Donjem Lapcu, bila je jedna žena, jedna starica od 63 godine i 3 deteta od 4 do 12
godina starosti; od 22 lica, ubijenih krajem avgusta i početkom septembra u mestu
Kruzi, bile su 3 žene, 5 staraca i starica od 61 do 70 godina i 7 dece od 4 do 13
godina starosti; od 10 lica, ubijenih krajem avgusta u mestu Oraovac, bile su 4 žene
i 3 starca i starice od 61 do 80 godina starosti; od 4 lica ubijena 10 oktobra 1943
u Deringaju, bila su tri starca i starice od 65 do 78 godina starosti; u selu Podurljaj
ubijen je 18 oktobra 1943 jedan umobolni starac; u selu Gubačevo ubijena su u no­
vembru 1943 2 starca; od 3 lica, ubijena u mestu Nebljusi 29 avgusta 1944, bila su sva
deca od 7 do 13 godina starosti itd.
Ovo su samo primeri. 373. divizija je, boraveći 2 godine na teritoriji Jugoslavije,
izvršila niz zločina kuda god se kretala. N aročito su teški zločini ove divizije u Šestoj
i Sedmoj ofanzivi protiv N arodno-oslobodilačke vojske,

Komandant 392, divizije »Plave« bio je sve do svoje smrti Austrianac general
Micki. Ova divizija boravila je jedno vreme na prostoru Gorskog Kotara i Like i po
naređenjima generala M ickla vršila teške zločine u navedenom prostoru. Specijalnost
ovoga Austrijanca bili su »trupovi« tj. male grupe vojnika k oje su prodirale u oslo­
bođenu teritoriju i ubijale civilno stanovništvo. Ilustracije radi navode se zločini koje
je ova divizija počinila u toku 1944/1945 u prostoru Korenice, Donjeg Lapca, Brinja
i Ogulina. Tu je, prema podacima koji su do sada prikupljeni, ubijeno 238 civilnih
lica, internirano 22 lica, od kojih je umrlo 21; zapaljeno je 546 zgrada i izvršeno 127
pojedinačnih pljački pored 15 potpuno opljačkanih sela. Tako su trupe ove divizije,
upavši 21 novembra 1944 u selo Raduloviči, naišle na jednu grupu staraca, žena i
dece, ukupno 83 lica. Sva ova lica su trupe potrpale u kuće po selima Raduloviči,
Selište, Nikoliči i Lokve, pa su otpočele pucnjavu i paljevinu kuća, tako da
se niko nije živ izvukao. U selu Lučani su 26 februara 1944 zaklale u zatvoru 8
lica. U selu Drežnica su januara 1944 zaklale 12 ljudi, od kojih 6 staraca od preko 70
godina. 19 januara 1945 napale su selo Tužević, pa kad su opljačkale sve što se m oglo
odneti, zapalile su selo, a na jednoj livadi zaklale i streljale 15 lica, dok su 14 lica
odvele u logor, od kojih se ni jedno nije više vratilo kući. U selu Trnovac zapalile
su 4 marta 1945 115 zgrada i pobile posle strahovitog m rcvarenja 22 lica, a 17 lica
odvele u selo Ramljane, gde su ih zaklale i kočevima pobile.
Između m nogobrojnih zločina pripadnika ove divizije, naročito je težak slučaj
poručnika Austrijanca Strehlera. On je početkom 1944 rukovodio ubistvom 38 Cigana
iz mesta Jezerane, među kojim a je bilo 25 dece od 2 do 15 godina. Ova lica su
iznenadno bila pokupljena iz sela i sprovedena preko Brinja u K rižpolje, a u sumrak
izvedena na obližne brdo Majen, gde su već bile iskopane jame i tu pobijena.
M eđu komandnim kadrom »Plave« divizije identifikovani su još i ovi Austri­
janci: pukovnik Josef Reisinger, komandant puka sa sedištem štaba u Otočcu, rodom
iz Gmundena, odgovoran za ubistva, paljevine i pljačke u Toličim a i Orlovcu 1944/1945,
za ubistva, pljačke i pustošenja u Pišaču marta i aprila 1945, za ubistva u selu Lokve
aprila 1945 i za zločine pljačke u Starom selu marta 1944; poručnik Josip M elzer,
zapovednik jednog odreda stacioniranog u Novom, odgovoran za zločine ubistava,
interniranje građana, pljačke i mučenja građanskih lica u okolini Novog i Bribira od
marta do jula 1944.

Kom andno osoblje 13. SS divizije »H andžar« bilo je sastavljeno dobrim delom
od Austrijanaca. Ovde se ističe SS-Standartenfuehrer Desiderius Hampel. Jedno
vreme komandovao je 27. pukom, a zatim postao komandant divizije. D alje, koman­
dant jednog bataljona bio je Austrijanac Braun. Boravak 13. SS divizije »Handžar«
na području Jugoslavije vezan je za nezapamćene zločine. Istrebljenje čitavih naselja
na najokrutniji način i pretvaranje istih u pusta zgarišta i ruševine bili su redovni
pratioci ove divizije kuda god se kretala. Za dokaz ovoga govori izm eđu ostalog
i činjenica, da ni do danas nisu mogli biti prikupljeni bliži podaci o zločinima ove
divizije na pojedinim mestima, jer nema preživelih svedoka. SS-Standartenfuehrer
Franz Matheis, bivši austro-ugarski oficir, koji je jedno vreme bio komandant 28.
puka, a zatim šef Aufbauštaba divizije, ovako opisuje jedan p ok olj:

»U sv om e m aršu ovi ljudi su klali sve n ašto su nailazili, a što nije n osilo fes.
B ilo je slu čajeva , da je o ficir k o ji je iša o na če lu k o lo n e v id eo, k a k o ljudi, rade na njivi.
K ad se d o c n ije okren u o, m og a o je v id eti da ti ljudi k o ji su d o m a ločas m irno
radili na njivi, nisu v iše živ i.«

Isto tako znatan deo komandnog kadra 369. divizije »V ražje« bio je sastav­
ljen od Austrijanaca. Od januara do marta 1943, 369. divizija »V ražja« učestvovala
je u Četvrtoj ofanzivi, u k ojoj je izvršila niz zločina nad golorukim stanovništvom u
Bosanskoj Krajini i u prostoru Rame i Neretve. Tako su u selima Suvača i Brdava
jedinice ove divizije spalile 150 kuća i pobile nekoliko desp*’ "-* stanovnika. U selu
Pajtovcima pobijeno je preko 200 ljudi i žeiu*, m spaljeni u svojim
kućama. Na putu blizu Lušci Palanke vojnici ove divizije sačekali su u zasedi kolonu
izbeglica i pobili iz te kolone 400 staraca, žena i dece. U ovoj ofanzivi jedinice 369.
divizije izvršile su teške zločine takođe nad zarobljenim našim borcima. Tako su
samo na jednom mestu na zverski način pobile 360 zarobljenih ranjenika kod mesta
Z lopolja kraj Duvna.
U Petoj ofanzivi m aja/juna 1943 jedinice ove divizije izvršile su brojne zločine,
a posle Pete ofanzive izvršile su teška nasilja i ubistva nad stanovništvom u oblasti
Tuzle, Zvornika i Srebrenice. D o tem elja je spaljeno i pljačkano selo Šejkovići.
Marta meseca 1944 »V ražja« divizija smeštena je u Hercegovini, gde je nasta­
vila sa vršenjem zločina. Tako su npr. jedinice 370. puka ove divizije samo u blizini
Nevesinja spalile 10 sela, a septemra 1944 u blizini mesta Zavala spalile su
čitavo selo sa 80 kuća itd.
Marta 1944 jedan bataljon divizije učestvovao je u pomenutom cetinskom
pokolju, a kroz 1944 vrše trupe ove divizije nečuvene pljačke i paljevine u
mestima dubrovačkog prim orja. Tako su 8 oktobra 1944 zapalile sela Lisac i
Rudine, 17 oktobra iste godine selo O šlje i Cavtat, 18 oktobra sela Zaton i D oli itd.
Iz komandnog kadra »V ražje« divizije utvrđeni su kao ratni zločinci sledeći
Austrijanci: potpukovnik Ritter, komandant bataljona u Imotskom, odgovoran je za
ubistva i pokolje, deportacije i pljačke na području sreza Imotski kroz 1944. K ape'an
Peter Schumann, zapovednik II. bataljona 369. puka, rodom iz Tirola, odgovoran je
za masovna ubistva i pokolje, hapšenja, mučenja, odvođenja na prinudne radove i
interniranja građana, paljevine i uništavanja čitavih sela u prostoru Sinja 1944,
posebno u mestima Ruda, Aržano, Otok, Grabovac, Katuni, Šestanovac i Žeževica.
Kapetan Marinški, komandant jednog bataljona. Poručnik Gottfried Nowak iz 369.
puka, odgovoran je za teroriziranje i m učenje stanovništva u Rupe— M atulje 1944i.
Potporučnik Wintsch, pod čijom komandom su 1944 godine u Trebinju i okolini vršena
ubistva, zlostavljanja, prisilno rekrutovanje, deportacija građana, izricanje kolektivnih
kazni, pljačke i paljevine. Potporučnik Strohmayer, komandir 11. čete III. bataljona
369, puka, odgovoran je za zločine paljevine, hapšenja i zlostavljanja građana
1 prisilne m obilizacije od aprila do kraja 1944 u mestima Ruda, Dumane, Mrcine i
Pločice-R uda. Potporučnik Sutschich; Kubasch.

Pored nabrojanih nemačkih divizija, koje su bilo p o sastavu ljudstva, bilo po

sastavu komandujućeg kadra bile pretežno austriske, potrebno je pomenuti još 714
rezervnu, kasnije 114 lovačku diviziju, za koju još nedostaju podaci o nacionalnom
sastavu, ali je utvrđeno, da je njom e od polovine 1943 kom andovao Austrijanac, biv.
austro-ugarski oficir generallajtnant Egelseehr. P od njegovom komandom ova divizija
p o svom dolasku u Severnu Dalmaciju, po kapitulaciji Italije, počinila je niz teških
zločina, naročito u krvavoj akciji od 7 do 9 decembra 1943 na Livanjsko P olje i
Vrliku, kao i kasnije, prilikom povlačenja, u Gorskom Kotaru. Njen boravak u
Severnoj Dalm aciji na komunikaciji Zadar— Šibenik— Knin bio je redovno praćen
ispadima trupa iz svojih garnizona u okolna sela, kojom prilikom su pljačkale, tero­
rizirale, hapsile i mučile stanovništvo, naročito u selima Kričke, Biočić, Tepljuh,
M iočić, R azvodje, Čučevo, Kistanje i Ivoševci.

Na kraju izlaganja o zločincima nemačkih divizija dodaćem o kratak spisak

identifikovanih Austrijanaca, utvrđenih ratnih zločinaca, oficira u raznim vojnim jedi­
nicama. Upada u oči prisustvo Austrijanaca u zloglasnoj »k ozačk oj« diviziji.
Citiraju se sledeča imena ovih zločinaca iz komandnog kadra redovne vojske:
M ajor Fritz B eck, zapovednik posade u Djulavesi, odgovoran za ubistva u N.
Krivaji, Pivnici, Vbćinu i Djulavesi, gde su žrtve umorene bacanjem u bunar; za
ubistva 43 lica i paljevinu 70 zgrada u Bastasima, Vujancu i Potrčanima, kao i za
zločin ubistva 143 lica u Daruvaru. Kapetan Fritz Blecher, odgovoran je za ubistva,
teroriziranja, mučenja, interniranja i odvođenja na prinudne radove građana, uništa­
vanja, pljačke imovine u Poreču 1944/1945. Kapetan Demuth, odgovoran je za zločine
uništavanja i pljačke imovine na R ijeci, Kapetan Eberle, komandant posade u
Rovinju, odgovoran je za ubistva, teroriziranja, mučenja, interniranja i odvođenja na
prinudne radove građana, uništavanja i pljačke imovine u Rovinju 1943. Johann Gam,
zapovednik rez. grenad. bataljona 1486, odgovoran je za ubistva i vešanja, odvo­
đenja na prinudne radove i paljevine imovine u Novoj Gradiški 1943; za vešanja i
hapšenja 21 oktobra 1943 u Rešetarima; za odvođenja na prinudne radove u Šu-
m etljici 1943 kao i za ubistva u Bačindolu 17 aprila 1943. Kapetan Heinrich Puff, u
976. grenadirskom puku, zapovednik posade u Začretju, odgovoran je za ubistva
2 junuara 1944 i za teroriziranje stanovništva i ubijanje talaca u Bedekovčini
januara 1944. Kapetan Franz Schnidek, komandant pionirskog bataljona u Sv.
Jurju kod Senja, odgovoran je za ubistva i pljačke 1944 u Krmpotama i Bilje-
vini između Senja i Novog. Kapetan W olf komandant ostrva Zlarin, odgovoran
je za ubistva 25 avgusta u Zlarinu; za ubistva 17 novembra 1944, uništavanje
i pljačku imovine 29 maja 1944 i hapšenja 15 avgusta 1944 na Sušaku, kao i za
ubistva, mučenja i interniranja građana i pljačku imovine 1944 u predelu Sušak—
Opatija. Muehlhaus, šef diviziskog ratnog suda. W illibald B eer, ranije komandant
pristaništa u Rogoznici, odgovoran je za uništavanja i pljačku imovine u Omišlju na
Krku 1944. Seifert, oficir lovačkog bataljona u Jaški kod Zagreba, odgovoran je za
pljačke i hapšenja građana 1944 u selu D esinić-Plješivica. W illi Troestel, pešadiski
oficir, odgovoran je za ubistva 11 januara 1944 u Obravnici. Woland, komandant
posade u Smokvici, odgovoran je za zločiica— Jastre'barsko— Karlovac. Rittmeister
Erwin Graf Eltz, u I. kozačko-konjičkoj diviziji, odgovoran je za ubistva, interniranja
j pljačke od 13 do 16 oktobra 1943 u Fruškoj G ori; 27 oktobra južno od Vinkovaca
i u prostoru Dubica— K ostajnica— Vel, Gorica— Jastrebarsko— Karlovac. Rittmeister
Friedrich W eil, u I. kozačko-konjičkoj diviziji, odgovoran je za silovanja, paljevine i
pljačke 1943/1944 u predjelu Čazm a-Križevci-Dugo Selo-V el. Gorica-Jastrebarsko,
SS-Sturmbarmfuehrer Hermann K oehler, komandant 10 SS-regimente u Trstu, o d g o ­
voran je za ubistva, hapšenja, zlostave, interniranja i odvođenja na prinudne radove
građana i pljačke imovine u Trstu i okolini 1944/1945.

AUSTRIJANCI SU PRIPREMALI VRAĆANJE NEKADAŠNJEG

AUSTRISKOG POSEDA NA JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA U SLUČAJU
NEMACKE POBEDE — ORGANIZATORI I KOMANDANTI HITLEROVSKE
ZLOČINAČKE POLICIJE BILI SU AUSTRIJANCI

Nemački . "moćeni general u Hrvatskoj

Edmu Glaise-Horstenau

Jednu od najviše kompromitovanih uloga u okupaciji Jugoslavije odigrao je

Austrijanac Edmund Glaise-Horstenau. Bivši generalni konzul SAD u Beču Messer-
smith dao je o njemu pred Međunarodnim vojnim sudom u Nuernbergu ove podatke:
» . . . Glaise Horstenau, za vreme Austro-Ugarske generalštabni oficir, postao je posle
prvog svetskog rata upravnik ratne a r h iv e ... Uvek je bio pristalica nemačko-austri-
skog p rip a ja n ja . . . Partisko-politički nije istupao, ali je vazda bio veza između
hrišćansko-socijalne vlade i nacionalne grupe »nacista«. K oliko se sećam bio je član
austriske radne zajednice (Oesterreichisch-deutsche Arbeitsgemeinschaft), koja se
bavila prilagođavanjem i sarađivanjem Austrije sa Nemačkom. Posle anšlusa bio je
kratko vreme u kabinetu Seyss-Inquarta.. .« Raniji pretsednik bečke opštine Dr.
Hermann Neubacher (o njem u će takođe biti reč u ovom saopštenju) rekao je za
Glaisea, da je posle anšlusa radio' naročite- ,na torne da razvije više razumevanja i
rešpekta za austriske vojne tradicije kod Nemaca iz Reicha. K ao što se vidi, to je
izraziti Austrijanac, koji je u spajanju sa Nemačkom video u prvom redu jačanje
pangermanskih udarnih snaga i dobijanje zamaha za ostvarenje revanša i revizije
kao i za uspešnu obnovu historiske austriske misije na Jugoistoku.
U Jugoslaviju upućen je 1941 baš Glaise sa titulom »nemačkog opunomoćenog
generala u H rvatskoj« t. j. u svojstvu pretstavnika nemačke vojske u Zagrebu.
Koristeći od početka srodan mentalitet i vernost austriskim tradicijama bivših
austro-ugarskih oficira hrvatskog porekla, koje je Pavelić reaktivirao i postavio na
visoka mesta u svojoj v ojsci (»m aršal« Slavko Kvaternik, »generali« Ivan Perčević,
Vilko Begić, Slavko Štancer, Vladimir Lakša i dr.) a po tom izrabljujući slabost
ustaške vlade u hrvatskom narodu i njenu potpunu odvisnost o Osovini i servilnost,
ovaj A ustrijanac postao je neosporni gospodar u ustaškoj »Nezavisnoj Državi
H rvatskoj«, Bivši austro-ugarski oficir, zatim oficir stare jugoslovenske vojske i
najzad Paveličev general i ministar oružanih snaga Miroslav Navratil kazao je, da
već 1941 ni jedan oficir stare jugoslovenske vojske nije mogao biti primljen u Pave-
lićeve oružane snage bez G laiseova premapotpisa. On je dakle u samom stvaranju
uzeo potpunu kontrolu nad Pavelićevom vojskom. U to vreme međutim bilo je još
sveže mastilo na M ussolinijevim garantijama »Nezavisnoj Državi Hrvatskoj«, prema
kojima je ova kontrola imala pripasti isključivo Italijanima. Jednom ustaškom zva-
ničnom pretstavniku kazao je komandant italijanske II. armije general Robotti ove
tekstualne reči: »Hrvatska se tako privezala uz Nemačku, da hrvatska vlada za svaku
sitnicu mora dobiti prethodno odobrenje i pristanak generala Glaisea«.
Glaise je u stvari b io nemački protektor u tom delu Jugoslavije. Pavelićeva
vlada bila je marioneta k ojoj je Glaise odu zeo »suverene« funkcije. Glaise je, štaviše,
suprotno ugovoru Hitler-Mussolini o podeli interesnih sfera, uspeo da izvuče ustašku

Poglavnik A n te Pavelič odlikuje nemačkog oficira u prisutnosti generala Edmunda Glaise von
Horsteriau (u sredini).
kvazi-državu iz italijanske interesne sfere i sasvim je potčini nemačkoj vlasti, On je
u hrvatskom prostoru postigao ono što bi nemačka politika (kad bi Osovina pobedila)
tek u budućnosti sa više poteškoća bila pokušala t. j, da praktički stavi izvan kre­
posti ustupke k oje je Hitler po diktatu političkog momenta morao učiniti Mussoliniju
na štetu nemačkih aspiracija. »P ravo« na posed baiš toga dela Balkana, sa kojim su
vezane vekovne austriske uspomene, kao i izlaz na Jadransko more, bili su neza­
menljiva dopuna pangermanskih imperialističkih interesa na Jugoistoku,
Nemačko diplomatsko pretstavništvo u Zagrebu bilo je samo zato da se ustaše
podržaju u iluziji »suvereniteta«, a bilo je potrebno takođe ne izazivati kod drugih
satelita uznemirenost, kako bi se jednom nominalnom oficijelnom funkcijom zasenile
svršene činjenice i ona realna linija, kojom je Glaise vodio nemačku osvajačku politiku
u H rvatskoj. i
U poverljivoj arhivi ustaškog Ministarstva inostranih poslova koja je pala u
ruke jugoslovanskim vlastima kao i u drugim zaplenjenim neprijateljskim dokumen­
tima, nalaze se dokazi da u »Nezavisnoj Državi H rvatskoj« ništa nije rađeno bez
Glaisea, bilo da je reč o prisilnoj m obilizaciji vojnika i oružanim akcijama protiv
civilnog stanovništva, ili o pljački rudnog blaga i zemaljskih proizvoda, o ubijanju
talaca i ratnih zarobljenika, o masovnim deportacijama, o koncentracionim ili
sabirnim logorima i upućivanju jugoslovenskih građana na ropski rad u Nemačku
itd., dakle o bilo k ojoj sferi ustaškog »državnog« života. Glaise je bio inspirator i
naredbodavac pod jedn ak o nemačkog okupacionog aparata i onog najamničkog
ustaškog. Ante Pavelić i ustaška »država< bili su oruđe u njegovim rukama. Ništa
nije kadro tako otkriti austrisko nadahnuće ustaške genocidne politike kao ona
neopisiva nacionalna i verska psihoza praćena užasnim zločinima istrebl jenja srpskoga
naroda i bratoubilačkog rata. T o je bio pravi triumf starog austriskog gesla na
slovenskom jugu: Divide et impera! Glaiseova kompetencija u Hrvatskoj nije imala
granica, ona je bila opšta i obuhvatala je najraznovrsnije probleme. Odgovornosti
njegove pred narodima Jugoslavije svestrane su i veće nego i jednog drugog nemačkog
ratnog zločinca.

Zločinačka uloga Glaisea, koji je za saučesnike, bliže i dalje, imao dobrim

delom svoje sunarodnike Austrijance, jeste historijat jednog razrađenog sistema
zločina i okrutnosti počinjenih u hrvatskom prostoru kako od nemačkog oku­
pacionog aparata, tako od ustaša A nte Pavelića, počevši od aprila 1941 tj. od
dolaska pa do smenjivanja G laiseova u julu 1944. Radi prirode ovog saopštenja mi
ćemo se ograničiti na izlaganje samo nekoliko karakterističnih stvari iz njegove
delatnosti, koje će potkrepiti gore izloženu sintezu.
5 februara 1944 uputila je vlada Ante Pavelića vladi Reicha promemoriu » 0
nekim vojnim pitanjima Nezavisne Države Hrvatske« gde se na jednom mestu kaže:

»D anas je p o d oružjem v e lik i b roj H rvata. J e d a n d eo n alazi se u sastavu n e­

m a čk o g W eh rm a ch ta te sačinjava 3 h rvatske p e š a čk e divizije, jednu h rvatsku S S -d o b ro -
v o lja čk u plan insku diviziju i ok ru glo 20,000 h rv a tsk og ljudstva u polioijS p o d k o ­
m andom op u n om oćen ik a R eich sfu eh rera SS za H rvatsku . O d ov o g zn atn og b roja v o js k e —
izu zev P o g la v n ik o v u telesn u gardu — h rva tska v la d a nem a m og u ćn ost da sam ostalno
ra spola že niti sa jed n om četom , jer su sve o v e h rv a tsk e trupe p o tčin je n e n em ačkim
komanduju'ćfim generalim a i kom andantim a divizija. O v a k v o stan je n e o d rživ o je ne
sam o sa gled išta suvereniteta, n eg o i sa gledišta unutrašnje sigurnosti, a u slučaju
 k om p lik a cija k a d ro je d o v e s ti u pita n je državni autoritet i m og u ćn ost izvršavan ja su­
veren ih prava.

»K on a čn o, p o tre b n o je još i p o litičk u stranu ov o g a pitanja p od v u ći. B e z daljnjega

je razu m ljivo da u za jedn ičk im vojn'ilm op eracija m a n ije m ogućn a p o d e la k om a n d o-
vanja. T o će svaki svesni h rvatski građan in i još više svaki h rva tsk i v ojn ik shvatiti.
A li osta je n eob ja šn jiv o za svakoga, da je vlast za p ov ed a n ja vla stitom v o jsk o m i u v la ­
stitoj zem lji n esam o odu zeta jed n oj s u v eren oj državi, n e g o se ta vlast nalazi u rukam a
stranih — p a m a i prijateljskih i sa vezn ičk ih za p ov ed n ik a .«

M eđutim je nemačka vlada odnosno nemačka Vrhovna komanda išla dalje

svojim putem, a Pavelić je, kao i do sada, morao poslušno izvršavatiG laise-ove
planove. V eć 8 marta 1944 uputio je Keitel nemačkim vojnim štabovima u »neza­
visnoj državi H rvatskoj« naredbu ove sadržine:

»S v e v e ć e sla b ljen je h rvatske v o js k e čini p otreb n im plan sko regru tov a n je za

oru žje sposobn ih h rvatskih vojn ih ob v ezn ik a i njih ovu plan sku ra sp od elu m eđu n e ­
m a čk e v ojn e jed in ice kojim a je ta k o v a pop u n a p otreb n a .
Na taj način ima se u p rvom red u ob e z d e d iti da se h rvatsko lju dstvo uputi
onim hrvatskim form acijam a k o je su p o d n em a čk om k om an dom . U jed n o ć e se time
u in teresu u gleda N em a čk oga R eich a iz b e ć i dosadašn je otim anje izm eđu p ojed in ih
n em a čk ih jed in ica o k o n ajb oljih h rvatskih vojnika,
D e lo v i n em a čk e v o jsk e m ora će od sada sva tražen ja za doznaku hrvatskih
vojn ih ob v ezn ik a uputiti n em a čk om o p u n o m o će n o m gen eralu u H rva tsk oj k oji ć e ih
dosta v iti M inistarstvu -oružanih snaga i zastupati ih u sporazum u s pretstavn icim a
za in teresova n ih jed in ica ,
R eich sfü h rer SS itejavio je g o to v o s t da p o tre b e z a p op u n jen je svojih jed in ica
ta k ođ er p rija vlju je n em a čk om op u n o m o će n o m gen eralu u H rvatskoj,
P og la vn ik ć e h rvatskim vojn im vlastim a izd a ti sva u putstva p o tre b n a za o stv a ­
renje o v o g a za d atka n em a čk og op u n o m o će n o g gen erala u H rva tsk oj.«

Ovi dokumenti uverljivo rezimiraju rezultate postignute od Glaisea na n a j­

važnijem p o lju raspolaganja oružanim snagama, Šta je posle ovoga m oglo biti još
nezavisno u »Nezavisnoj Državi H rvatskoj«? Mogu li se Glaise i njegovi austriski
saučesnici odbraniti o d optužbe zbog onih -širom sveta notornih zločina A nte Paveliča
i njegove vlad e?

Sa gledišta odgovornosti Austrije i Austrijanaca prema narodima Jugoslavije,

vredne su posebne pažnje one 4 »hrvatske« divizije u sastavu Wehrmachta, jer to je
bilo specifično Glaiseovo delo, delo k oje je nosilo austriski pečat.
Domobranska pa ni ustaška vojska, izgleda, nisu pružale dovoljnu garantiju
za sve eventualnosti rata i za nemačke krajnje ciljeve u hrvatskom prostoru i u
Jugoslaviji uopšte. Inicijativa je bila Glaiseova da se obrazuju »hrvatske« divizije u
sastavu Wehrmachta sa austriskim komandnim kadrom. Austriski karakter ove
inicijative ogleda se u obnovljenim tradicijama nekadašnje cesarske i kraljevske
vojske, k oje su se gajile u tim divizijama, u njihovim spoljnim obeležjim a (kape i
uniforme) i u unutrašnjim pravilima (napr. komandni jezik bio je nemački, ali je
»Regimentssprache« bio hrvatski tj. saobraćajni jezik sa m om čadi). Jedna divizija
dobila je naziv »V ražja« tj, isti naziv koji je jedna »hrvatska« divizija u sastavu
austro-ugarske vojske imala u prvom svetskom ratu.
Hrvatsko ljudstvo bilo je prisilno mobilisano. T o ljudstvo često puta je nasilno
pokupljeno prilikom vojnih »akcija čišćenja« ili prilikom racija ad hoc p o gradovima,
 1 . . . „v. ’•
js
sr Chef des i • F.Ii.-,u., den 8. ’M r z 1944
Obèrkomiaando3 der •j'aîurr.acht .
lir., 1 8 /4 4 Z O rY /'f f S t /O r f ;. {I)

Geh«iw!

D ie immer s t ä r k e r ® .AuauehJ, f u n - der- -z r n a t iß c 'v m ■: r ; . : t

m acht e in e - plan n ü .3S igö J r fa s s u n g und. '/e r t e iliin ;.'' J e r ;r o a t i-
sc h e n ./e k r fä h ig e n a u f d ie .jo a tg c h e n B ^ u a rf s s t e l l c n no i , e : -
d ig .

H ie r d u rc h s o l l s i e h e r i e s t e 1 1 t /e r d e n , d:-.ä C>~-r ..i - o a t i o c i .o

E r s a t z i n e r s t e r L i n i e 1er. u n t e r -d e u ts c h e .■ : . .\ l o steh r-
den k r o a t is c h e r , v erb an d en a u f l i e s s t , ‘ G - i e i c h z è i t i g étrà i ' -
I n t e r e s s e d e s , A n seh en s d e s •D e u tsc h e n - Kè.; c k e s - v e r . i oäc-r,, 1 -
du rch j e t r e n n t e Anm eldungen .ein „ e t t l a u f d e r d e ^ t s c i.-r .
D i e n s t s t e l l e n u n t e r e in a n d e r um dir,- c e s t er.- k r o a t i s c h e n S o l ­
d a te n e n t s t e h t .

D ie ,/é h r n a ch tt e i l e h a b en , d a h e r a l l e F o r d e ru n g e n au:"
lu n g von k r o a t i s c h e n .' ih r ; a h i;;e r. n u r n o c h an den Ù ;u U - ..e r .
B e v o llm ä c h c ig t e n -G e n e r a l i n K r o a t ie n zu r i s i . t e n , aer s ie a l.s
d e u ts c h e Z e n t r a l s t e l l e dem M in is te r iu m d e r B e w a ffn e t e n : a c u t
z u le it e t ,-u n d d ie s e m g e g e n ü b e r - in - Z U sa a .iejia rb .eit /a l t -dem
B e a u ft r a g t e n .der ,7 e h r m a ö h tte ile v e r t r i t t .

R e ic h s fü h r e r -!') h a t s i d i . b e r e i t , e r k l ä r t , ü i8 F e h l s t e l l e n
s e i n e r V erbänd e e b e n f a l l s * d o r t a n z u u e ld e n .

Der p o g la v n ik .wird den k r o a t i s c h e n D i e n s t s t e l l e n a l l e An­

w eisu n gen e r t e i l e n , d i e d e r D e u ts c h e B e v o l l m ä c h t i g t e G e n e r a l
zu r D u r c h fü h r u n g -s e in e r A u fg a b e n b e n ö t i g t .

g e z .: k e i 't e 1
G e 'n e r a lf e i d m a r s c h a l l .

Naredba feldmaršala Keitela iz k oje se vidi da je Pavelićeva »hrvatska« vojska postupno nesta­
jala, a na njezino mesto dolazile » hrvatske jedinice pod nemačkom komandom«.
i onda u zatvorenim vagonima i p od stražom odvedeno u Stockerau, Doellersheim i
M oellersdorf u Austriji radi političkog prevaspitavanja (Umschulung) te radi vojne
obuke i opreme. Tamo su, pod rukovodstvom Austrijanca generala Kleina, formirane
zloglasne divizije: 369, »V ražja «, 373, »Tigar«, 392, »Plava«, k oje su pod komandom
oficira i podoficira pretežno Austrijanaca (infiltrirane takođe vojnicima Austrijancima
i jugoslovenskim folksdojčerim a) upućene u borbu protiv naroda Jugoslavije.
Glaise je pažljivo pratio uspeh ovog poduhvata, k oji se vezivao za dalekosežne
i njemu poverene planove nemačke politike u Jugoslaviji. General Fritz Neidholdt,
komandant 369, »V ra žje« divizije, kazao je u svom saslušanju od 10 juna 1946 pred
istražiteljem Državne Kom isije:

»L ičn o sam p o z n a v a o G laise H orsten au a i znam da je b io tesn o p o v e za n sa

hrvatskim gen eralim a; nije mi p o z n a to k o lik i je n je g o v u pliv b io na dopunsku
a k tiv n ost k o d h rvatskih vlasti. Č in jen ica da je gen eral G laise v o n H orsten au kao
n em a čk i p retsta vn ik k o d h rvatske v la d e, u zeo u češća prilik om sm otre div izije n o ­
v em b ra 1942 god . u D oellersh eim u , n a v o d i m e da smatram, d a je on im a o jed an izraziti
in teres i n eki n a ročiti u p liv na sastav i obu ku o v e divizije, j prem a tom e, v e ro v a tn o
i in teresa k a o i u ticaja na rek ru tov a n je za dopun u o v e d iv izije,«

Inicijativu Glaiseovu iskoristio je na poseban način i Himmler, k oji je jednu

diviziju sastavljenu iz muslimanskog ljudstva iz Bosne i Hercegovine, uvrstio u
SS-trupe. Ta je divizija dobila oznaku 13. SS »H andžar« divizija.
Državna komisija za ratne zločine raspolaže depešom koju je Glaise-
Horstenau 25 februara 1943 poslao Reichsfiihreru SS Himmleru. Iz nje se vidi da
je zamisao o obrazovanju jedne muslimanske divizije p od izravnom nem ačkom k o ­
mandom nikla baš u glavi Glaise-Horstenaua. Taj telegram glasi:

»R a zg o v o ru s p og la v n ik om o k o je m V as je 23 o. m, izv e stio G ru ppen fü h rer

P h lepp s bila je svrha da se utvrdi, u otsu tn osti posla n ik a K a sch e-a , je Ii v e ć n astupio
čas da se stvori divizija sastavljena od B osan aca. U p rin cip u je h rvatska vla d a za to, ali
b i ra d ije sama dala 20.000 d o b r o v o lja c a ustaša, u k lju čivo M uslim ana. V la d a nas m oli,
ne b e z razloga, da je dip lom atski p od u p re m o u slučaju v erov a tn ih italijanskih protu m era
k a o na prim er p reform ira n ja srpskih če tn ičk ih o d r e d a u italijainske je d in ice fašističk e
m ilicije ili p o n o v n o g p otstica n ja četn ik a da h arače p o hrvatskim naseljim a. S druge
strane ja se ne slažem s prigovorim a , k o je H rvati izn ose p r o ti našem regru tova n ju
d o b r o v o lja c a skon cen trisa n om na M uslim ane. O vi posled n ji, u prkos o če v id n o m h rvatskom
p orek lu , oseća ju se k a o za seb n a grupa i dali b i se stoga kao ta k o v i i v o jn ič k i iskoristiti.«

Komandant V. SS-planinskog korpusa u čijem su sastavu bile ove »hrvatske«

divizije, takođe bivši austro-ugarski oficir, rumunski folksdojčer, general Arthur
Phlepps, ovako je oslovljavao vojnike (u jednom zaplenjenom proglasu):

»V a še ju naštvo i h ra brost d o b ro su nam p ozn a ti još iz p r ošlog rata kada ste

vi u red ovim a stare ca rsk e i k ra ljev sk e v o jsk e bili. cijen jen i k a o junaci brda i p o š to v a n i
k a o čin ila c red a i mira u ovim kra jevim a .«

O ratnim zločinima ovih divizija biće govora na drugom mestu. Ovde se

razlaže načelna odgovornost njihovog osnivača.

»Hrvatske« divizije nesumnjivo su pojačale nemački vojni dispozitiv. A li to je

samo sporedni razlog za njihovo obrazovanje. Glavni razlog bilo je sve više proši­
rivanje bratoubilačkog rata u Jugoslaviji čije moralne i političke posledice su imale
 § * r n f p r u $ • cS t m U } m b m » .g i i n f f p r i i # » S S ftn ffp rti

. SJMfrtHri
01ad>r«§!?»(!* mr
aut *•» 3<i< I
-/ J
tibftrC« - J n i
H
n
S e fd r
'HagtacmKia c-b<; nuf^tosmBta .... &
3<>* bard;
ÄAGB 25. SFHS « fe.;, bitrsf
ï^ « # g 41>|«ntenbt ‘» t t u r
«a
*‘r- 2 4 .2 .
3«tt--20Ç5., H e iç h s fü h r e r m H im m ie r iVAGB 0479
■Piihreghaupt^uartler-............ ..... 2 5 .2 .4 ? 0200
i«ä%,
S«*f»r«&•
fefolu«:
»»

Von Deùt&4iis4-^s^»5 eu vik. Krfip.ti.bxL_ Usi 0386/43

* S’
dps, lau* ptff’söh iibh cin U n te rrich t ■iQg deb fi e i c |is f jihror s
i i i - i i
t « e it e r n 3? «öe»Mfesj diir c ü Grfcpp ■xsi Fhljspsi gerne 1 le.tp
8 * 3 .8
15L ‘ r r gdmig rait P oglavjni*: baStAe»1 de i Zkecl in :die8)s4:li c .i e r
, i i ob Botien* f ü :*'A'if s ';e l Lung
1 b v/é s e ^he ijjt cjes- Gesandter :1 1 iXX
ViOIi Božnić}k.ei-tdivii s i on 'p o li t i s c h ; s-c ion z V o rjb e rčitu t ura.r Dkes

4&T n u l z\im‘ f le i l d er P a l l , rfroajtis ;he

• iejrur^ bfegrijißt de:
1 i 1 •
Qeddnkén grund sä t z l i c h au£s_jsdiijast.
» • 1
n ö c h t e i^bc r fra l i e
1 > 1 t in
i i '
e e l b s t i 20đG0 »ih rer f rd iw iH i j eni Us; as h d . da r u p t e i : a u ch Mo laauae-
i ' i
i
‘
i
c & n e r , !zu b V ^rf Ü R uæ g te l le d , žtie erb it t je t j n ib üti zu Un ec i t ,
î 1 ii I
ä u ssen p o l ^ tig c h e Decialnfi duijch u ns gegenüber sjenr» waikrs ;he i n -
i i c i i e n : i t d l . H etorsioxisjatainateenl. wie e t v/a d ie [jrr.fb r j. ms v o i
•* » I ! i i i *
S e r b i s c he^ C jb n ic if^iai)& tloa4n i h S chw uzh e:~ d e^ -D iyio..on;n »de
r le n e r ilchq Zul&clüuiy: Von !oel|nicjiau ssch reit-u n geL g^ggn Krpač i s ahe
'.•SicdluÀgeÀ. Dagefa s c h e in e n r i i r l l i e in a e ifo o llitjfechfaO e d a n itg .
I ! I j I I I [
der j c g a i un sere Aiû|icjüjt» d ie Fitei-rilllJigejiw e.?bu ik s.elbst
d u x d Ä M £ W e 4 und a u f ! l ié B^snl^cben Kosil jjjs zju kftnz^n t ? ie r e n . _
__û ic iit fanb.édidKt ist jlchl f a i t i g ,j dd s i c h idle MosÏLiajs tto t: ia r e s

Telegram kojim nemački opunomoćeni general u Hrvatskoj Glaise-Horstenau izveštava Reichs-

fuehrera SS Himmlera o svojoj akciji za obrazovanje jedne bosanske muslimanske divizije pod
nemačkom komandom.
 ‘A V-

i i i ■
B l u t e s j & l i l_bJ .gei ig_J [ a l i a g s m a i i4 ± -
• i i j
fü lle n ujad tLu h é r a u ch fais feo l ž h e ■it.4ri^kjiiu4aütj z ei -l'le£<n,
!
= I■ [ I I .
wobei u Be ikifc feä_ Lst|-..i|iL.iie.- J )ii4 ^ U b ï| e r fie ü rirfliî ht
I S
* 9 1 * 5 '
_ge Ken übe}? dftin i : r o a t l çh sn _p ta ffi v exi;ge&en< 1 z$ e n t z ie h e n j u ß j <^n.
if-.
Kher warfe z ji Y<:rgiferk. m i ' d&B lAzwl s c h e u : V ine- g in g s td r -B rr ä i d
. i • i * f 1 ^
Kul ec—
--------- o vik
, j:. -,—
her o f ž i z k e l l e- Eükfrer d e r S t e a ls e ie n ;Mogl Z v à ife
t i 1 i b
in d l §L i y f o f-PSmÖKl i c ik e L te p d f r v o n un# S'iPijnt j n greljwi 11 ljfcen-
■ i • i ■ >
w epbxyig jm t £ r 4 e i n e n Gl ubèns ženessen geäußert oat 5 Jahxd
1.9 M —v *l c-
hat|ten[ s i c h , me in t => Kjile&o aiih t 2■a«*'«'* —
Q 0 0 0 j s e n d a m 1O0OOC
» I
b tsn Motafenimpdaiter SU de i _ c h s a_J !âiulea .££j$eljejfc1 _4&tzlj s^:
i «
wo h i nurf metir A l t e i.ie m {neu B:-uchteil au rectln e i .Me_
S
vo a d en_$Cro{itea_£ îwü.as ciite!Atifnaîjne des; Æirtis (Jatascha .(^heißt
i 1 J i 'J
.JZU d« u ts p h : j A u f s t i M L s c h e r i o d ç r i :eb<JJt. l.JL L_â&ü—ï i t e l i e r
iii Ivi io n i h a l t e i c iht n
nichifc
i c h t f îiirr iwe<
iw e a k m
in iß
^ ßie
iy-.. ! '
I! !i , «
Der n ije _i i r L ï b r a .iä£ ijas t retje.ü4_i-.’if.__deiu Wege i
de er 1 e i-faemi« a ltu n f ' ; .gflisd feg g
eic|iQa|.i;'ej u:.i. t i s Ihnen uhd
d e n K ro
----------, s J tiA k ß e r .itiiiis e r ITo .L
----------------------------- rkü. . tLie,
„ „ i «ie. .enj
«J t J .«
Ii| Hlnbllci atl
* i * 1 ' i
d i e zu nläfchsj e rh e b lich p o l i t i sche S < i t n -dor f rćgje hab« n 1h l e p a
unh i c h, jin
!m ss !î v oo rr]l ää u
n ff 1 Hifigžisp.ž&l i e t , _Ij:h M t t e . îd l e ü e Mit
i go- a'lsgfeecfraH: t e l Turi
M iitfiilu
g€tn
! 1 JI ’ ! « *
iii:. S ik n e ; u n i e r e r ■l e t s t e a ..lü itefred xin^: aj.s :reid p ÿ g c tali cht r_ Itajfeir
; ! • ! > !
zu .be t r a c b t f n •— •________________ *— î-----------
_ je z . __j a.j. „fe L.ä e
j Deut sehet" bevojl a ^ chtlig^er G ejierjl i a K roatioa
i i■ ? j à1 J L î 1
_J ! Abt* I b /O r g .154 Hr5 0 38 6/4 3 « K f t o a J _ ! _ _
I I ! i » • ' ! j a
! ! J I ; I l _ 4 _ J ____ ;
< » r! I” * j , I !
Ld^jfe
f enttic
f c hh lL, ! . j j1; __ j

[W s -.î . i
yG aerwt.iihn flihrœc •
i
_jl.
biti razorne, a drugi glavni razlog bilo je porobljavanje naroda Jugoslavije po jednom
planu čije je težište bilo u posleratnom periodu (u slučaju nemačke pobede). Taj
faktor porobljavanja tj. takva struktura vojnih form acija nije izum Glaisea, već je
kopija nekadašnjeg austro-ugarskog sistema, koji je Austrijancima obezbeđivao
gospodstvo nad ugnjetenim narodima Austro-Ugarske Monarhije. Obrazovanje »hr­
vatskih« divizija nagoveštavalo je odlazak ustaša (ma da su Nemcima bili verni, bili
su moralno kompromitovani) i direktno preuzimanje vlasti od strane Nemaca tj.
uspostavu jednog državnog uređenja koje će ukloniti i svaku iluziju suvereniteta.
Rečeno je da je Himmler po istom tipu dao obrazovati jednu diviziju iz
muslimanskog elementa Bosne i Hercegovine te je uvrstio u SS-trupe (vojnici su
nosili fesove kao nekadašnje austriske »Be-ha« regimente). Iza ove, pristupljeno je
obrazovanju i druge »muslimanske« SS-divizije u Bosni i Hercegovini, koja je dobila
naziv »Kam a« i treće takve divizije »Skenderbeg« rekrutovane u Albaniji. (Ovaj
poslednji zadatak bio je poveren Austrijancu, generalu policije i SS Fitztumu.) T o
su bile Himmlerove pripreme za eventualno proširenje ratnih operacija na Bliski
Istok. A li »bosansko-hercegovačke« divizije imale su pre svega poslužiti izdvajanju
Bosne i Hercegovine, analogno položaju koji su te jugoslovenske zem lje imale u
Austro-Ugarskoj M onarhiji. Nekadašnji austro-ugarski oficir Franz Matheis, u prošlom
ratu SS-Standartenfuehrer i komandant jednog puka u diviziji »H andžar« a potom
šef Aufbaustaba u Tuzli, (ustanova, k ojoj je bila poverena m obilizacija ljudstva za
popunu »muslimanskih« divizija i za svršavanje svih poslova vojno-pozadinskog
karaktera u vezi sa tim divizijam a), bio je svakako upoznat sa namerama svoje
vlade. U saslušanju od 4 oktobra 1945 pred istražiteljem Državne Komisije Matheis
je rekao:

» P o s te p e n o je treb a lo stvoriti p o d e lu za jed n u jed in icu p olitičk o-a dm in istra tivn u ,

k o ja bi ob u h va tila teritoriju ce le B osn e i H e rce g o v in e pa je- u tu svrhu treb a lo na tra­
diciji iz vrem en a A u stro-U g a rsk e o b ra zov a ti jed a n b o s a n s k o -h e rce g o v a čk i korp u s.«

Govoreći pred istražiteljem Državne K om isije o odnosima k oje su nemački

okupatori via facti stvarali u svoju korist u »Nezavisnoj Državi H rvatskoj«, bivši
ministar te »države«, njen opunomoćeni ministar u Berlinu Dr. Vladimir Košak,
kazao je između ostalog:

» S S -o v c i su naim e p o is to č n o j B osni i u S a ra jev u b ili u sp osta vili svoju n ajnep o-

sredniju p o licijsk u i upravnu vlast, te su seosM- glavari m orali p ola g a ti prisegu H itleru,
uvodili su se izra v n o n em a čk i zakon i, n em a čk i šum ski i lovn i p rop isi, itd.«

Ovako je dakle izgledao jedan konkretni deo nemačkog političkog plana na

Jugoistoku, koji je Glaise sa svojim austriskim i nemačkim saučesnicima sprovodio
uz bezobzirne povrede međunarodnih ratnih zakona.

Najviša komanda nemačkih trupa u »nezavisnoj državi Hrvatskoj« bila je de

facto u rukama Glaisea, kadgod se odlučivalo o upotrebi tih trupa, o ofanzivama,
o »akcijam a čišćenja« i si. A li pred Četvrtu neprijateljsku ofanzivu protiv Narodno-
oslobodilačke vojske, Glaise je uzeo neposrednu operativnu komandu nad trupama,
nemačkim i Pavelićevim, severno od Save. Toj ofanzivi pridavana je izvanredna
važnost u osovinskim vojnim i političkim krugovima. Hitler i Mussolini izmenjali
su nekoliko ličnih pisama. K oordinacija nemačkih i italijanskih operacija utanačena
je u Rimu izm eđu generala Loehra i italijanske Vrhovne komande. Odlučeno je bilo
da se definitivno uništi »Titova država« i da se, ne birajući sredstva, uguši narodno-
oslobodilački pokret. T o je drugim recima značilo, istrebiti stanovništvo i opustošiti
čitave oblasti da bi se na taj način oružanim snagama narodno-oslobodilačkog pokreta
oduzeli uslovi snabdevanja i popune. M ora dakle da su specijalne preporuke
Hitlerove navele Glaisea da preuzme ovu operativnu komandu. Dokumenti koji će se
u izvodu citirati, pokazaće da su G laiseove direktive i zapovesti bile uperene protivu
masa neboračkog stanovništva.
10 januara 1943 bio je dogovor u Zagrebu između pretstavnika ustaške vlade
i Glaisea o postupcima u Četvrtoj ofanzivi. Tu je donesena sledeća odluka:

» K o d div izije s p ro v o d i se ra zv rsta va n je prem a sled ečim vrstam a za rob ljen ik a :

a) za rob ljen ici o d ređ en i za razm enu, ukupn o 150 istaknutih ličn osti i 300 za ­
ro b lje n ik a određ en ih za rep resa lije. O vi za rob ljen ici ostaju p o d n a d zorom v o jn o g
za p ov ed n ik a .
b) O ne k oji nisu sum njivi i k o ji su p og od n i za rad u N em ačk oj, u transportim a
otp osla ti u p oseb n i lo g o r u O sijeku.
c) Sum njive, k o ji d o la z e u ob zir za slanje u N orvešk u , prem estiti u sabirne
tra n sp orte u p oseb n i lo g o r u Zemunu.
d) Z a rob ljen ik e o kojim a kom isija za p reg led nije m ogla d on eti n ik ak a v tačam
sud i za k o je su p o tre b n a dalja izv iđa n ja posla ti u posebni' lo g o r u S isak.«

K o su zarobljenici p o Glaiseovom shvatanju? Pored brojnih drugih dokaza,

Državna Kom isija raspolaže sa velikim brojem fotografija zaplenjenih u arhivi
nemačke Einsatzstaffel u Osijeku, k oje su snimljene za vreme nemačkih ofanziva i
»akcija čišćen ja«. Te fotografije prikazuju čitave povorke ljudi, žena i dece, sa kolima
ili konjima natovarenim kućnim stvarima, a sve nose nemačku legendu »zarobljeni
partizani«, I sam Glaise dao je pravo tumačenje prednjoj odluci zagrebačkog dogo­
vora u objašnjenju što ga je uputio šefu italijanske vojn e m isije u Zagrebu, da ga
dostavi italijanskim operativnim komandama u istoj ofanzivi:

»1) U b orb a m a ć e trup e p ostu p ati b e z ik a k v o g obzira . . ,

2) M u šk a rci izm eđu 15 i 60 godina, u hvaćen i p rig od om akcija čišćen ja , pon a jp re
će biti skupljeni na n aročitim mestim a.

3) O vd e će b iti u zeti na sito: sigurno u tvrđeni partizan i biti ć e streljani ili

zadržani k a o ta o ci; ljudi sum njivih o s e ća ja b iti ć e u pućeni u v e lik e k on ce n tra cio n e
log ore, priprem ljen e u S la von iji za 15 tisu ća ljudi . . . N astoji se da s e im ade v elik i
b roj ta la ca . ..«

Ovde se dakle već razlikuju »sigurno utvrđeni partizani« tj. borci Narodno-
oslobodilačke vojske Jugoslavije, koji će se streljati ili zadržati kao taoci, premda
su ispunjavali sve m eđunarodne uslove legalne zaraćene strane i, na drugoj strani,
ostalo muško stanovništvo o d 15— 60 godina starosti, k oje će se uputiti u koncen­
tracione logore.

Glaiseu potčinjeni komandanti izdavali su drakonska naređenja za postupanje

prema stanovništvu. V eć je bilo reči o naređenjima k oje je izdao na pr. komandant
187. divizije, Austrijanac, general Josef Brauner.
 Glaise nije istrebljivao jugoslovensko stanovništvo samo prilikom vojnih op e­
racija protiv N O VJ. On je i inače sistematski sprovodio masovne deportacije. Biće
govora u jednom docnijem poglavlju o učešću Glaisea na pretkonferenciji u Grazu
a po tom na konferenciji u Zagrebu gde je odlučeno preseljavanje 260.000 Slove­
naca iz D onje Štajerske, Koruške i Kranjske. Tu je rečeno, da je na istoj konferenciji
u Zagrebu odlučeno također preseljavanje isto tolikog broja Srba iz Hrvatske u
Srbiju. Još jedan dokaz za ovu vrstu zločina nalazimo u aktu nemačkog poslanika
Kaschea u Zagrebu (Pov. postupak br. 1321 od 29 marta 1943, poverljivi državni
predmet) posle jednog dogovora sa Glaiseom. Tu se kaže:

»G en era l G laise m oli m e da m og u ćn osti za iseljavan je stan ovništva iz određenih

m esta o'bjasnim k a o m ere o s v e te za aten tate na ž elez n ice, da bi s® om og u ćilo n jih ovo
s p ro v o đ e n je.«

Glaise je, kao što se vidi, želeo da tobožnjim razlozima represalija prikrije
arbitrarne masovne deportacije.
Posredovanje Kascheovo bilo mu je potrebno u ovom slučaju zbog toga što su
predviđene mere imale na kraju da se ostvare izvan teritorija njegove jurisdikcije
tj. u Srbiji ili čak u Sovjetskom Savezu. U daljem tekstu istog akta jasno se izražava
prava namera:
»Z b o g toga p red la žem da se p ra v osla v n e p o r o d ic e , k oje se raseljavaju,, šalju ili
u Srbiju ili n a jb o lje u R eich . Sm atram korisnim da se o v i p rav osla v n i is e lje n ici pošalju
u R eich ili n a Istok sa svojim fam ilijam a u logore; i koriiste se k a o radn ici. P o sle ise­
ljavan ja m ogli b i o v i kasnije u s lob od n om radn om od n osu biti u p otreb ljen i prilikom
p o d e le u fistočnim krajevim a. U gla vn om ra dilo b i se o d 10— 15 hiljada glava u k lju čivo
žene i d e c a .«

Koncentracioni logori Osijek, Zemun i Sisak, o kojim a je bilo govora u jednom

napred citiranom sporazumu između Glaisea i Pavelićeve vlade, bili su logori k oje je
Glaise sam osnovao (Osijek i Sisak preko svog nadintendanta Dr. Albersm ayera) ili
je već postojeće nem ačke koncentracione logore koristio (Zemun— »S ajm ište«). A li
tu su još bili logori T en je i Zagreb, koje je Glaise također osnovao a i drugi prigodni
logori. Glaise je koristio i ustaške koncentracione logore Jasenovac i Gradišku. Za
sve navedene logore koji su bili p od nemačkom upravom, Glaise je prisiljavao
Pavelićevu vladu da isplaćuje svote potrebne za njihovo izdržavanje odnosno za
izdržavanje zatočenika k oji su pohvatani na području »Nezavisne Države Hrvatske«.
Tako je na pr. Pavelićeva vlada — na zahtev Glaisea — isplatila šefu nemačke
policije u Srbiji generalu M eyszneru, jula 1942, 5,000.000 kuna za troškove izdrža­
vanja »hrvatskih« zatočenika u logoru u Zemunu, koji je bio pod upravom nemačke
policije u Srbiji.
Ovako dakle izgledaju primeri istrebljivačkog sitema koji su Austrijanci
sprovodili u okupiranoj Jugoslaviji u službi nemačkog imperializma i hitlerizma,
po cenu golemih žrtava našega naroda.

Apstrahujući ovde onaj široki krug Glaiseovih austriskih saučesnika u zloči­

nima protiv Jugoslavije i njenih naroda, o kojima je reč na drugim mestima ovog
saopštenja, Glaiseov štab bio je sastavljen skoro isključivo od Austrijanaca. Dosa­
dašnjom istragom identifikovani su sledeći:
 M ajor M etzger, rođen je u Beču, sin bivšeg austro-ugarskog generala M etz-
gera, jedno vreme šefa operativnog odelj en ja austriskog generalštaba u doba Conrada
von Hoetzendorfa. M ajor M etzger bio je za vreme okupacije ađutant generala Glaise
Horstenaua i uzimao je učešća pri raspravljanju političkih i vojničkih pitanja. M ajor
Eugen von Pott, rođen je u Beču, a pre drugog svetskog rata bio je više godina kao
viši činovnik namešten u Bankarskom društvu (Bankverein) u Zagrebu i dostigao je
položaj zamenika ravnatelja. Za vreme okupacije bio je kao m ajor šef operativnog
odeljen ja generala Glaisea. Opasan nacistički propagator i prvi doušnik zloglasnog
Heinz Otto Gerlacha, pretsednika Nemačke komore u Zagrebu i direktora »A nilo-
kemike«, T heodor Spitzer, obaveštajni oficir. Kapetan Karl Koch, oficir feldžandar-
merije, dodeljen Glaiseu. M ajor A lbin Piffl, iz Beča, bio je organizator ustaške
»državne radne službe« radi upotrebe iste u korist nemačke okupacione vojske. M ajor
Fritz Huber, iz Graza, odlikovan od Paveliča »za uspešnu saradnju sa hrvatskim
vojnim promičbenim vlastima«. Huber je zapravo organizovao cenzuru pošte u
Pavelićevim oružanim snagama. Karl Zlatnik, iz Gleisdorfa kod Graza, bio je šef
Ureda za snabdevanje nemačke ratne industrije radnom snagom,

Opunomoćenik Reichsfuehrera SS- za Hrvatsku SS Gruppenfuehrer

und Generalleutnant der Polizei Konstantin Kammerhoier

Izravno Glaiseu bio je poteinjen zapovednik celokupne nemačke policije u

Hrvatskoj. Takva kompetencija nije u prirodi ni jedne vojne misije, ali je zato još
jedna potvrda izlaganja o G laise-ovoj velikoj ulozi u okupiranoj Jugoslaviji. Zvaničan
naziv pomenute funkcije bio je : »Opunomoćenik Reichsfuehrera SS (tj. Himmlera) za
Hrvatsku pri nemačkom opunom oćenom generalu u Zagrebu«. Nosilac funkcije bio je
SS-Gruppenfuehrer i generallajtnant policije, opet Austrijanac, iz Tum au u Štajerskoj,
Konstantin Kam merhofer, takođe bivši oficir austro-ugarske vojske.
Operativna vojska, premda se tehnički prilagođavala specifičnim uslovima
ratovanja k oje je okupatorima nametnula N arodno-oslobodilačka vojska Jugoslavije,
nije bila u stanju, po m išljenju Glaisea i drugih nemačkih eksperata, da umiri
zem lju tj. da uguši narodno-oslobodilački pokret, N arodno-oslobodilački pokret bio
je mnogo širi n o što su bile njegove oružane snage. P o oceni okupatora (prema
njihovim vlastitim zaplenjenim dokumentima) problem je bio isto toliko politički
koliko vojnički. P osle ovoga jasno je, zašto se došlo do zaključka da, uporedo sa
vojnom, treba do maksimuma pojačati policisku akciju protiv naroda Jugoslavije i u
tom cilju organizovati policiske odrede na najširoj osnovi te ih staviti u Glaiseovu
nadležnost. Osim ovih razloga, Glaise je i u ovom pitanju bio nedvojbeno inspirisan
onim istim razlozima zbog kojih je stvorio »hrvatske« divizije u sastavu Wehrmachta,
o čemu je napred bilo govora,jer je sastav ovih policiskih form acija bio identičan sa
ljudskim sastavom tih divizija, tj. 1 0% Austrijanci (komadni kadar), 2 0 % jugoslo-
venski folksdojčeri i 70 % domaći elemenat, sa razlikom, da dom aće ljudstvo policiskih
jedinica nije prisilno mobilisano već je prikupljeno na dobrovoljnoj bazi, uglavnom
iz rasformiranih ustaških »postrojba«, dakle iz društvenog taloga. Ovu analizu sastava
svojih jedinica dao je sam Kam m erhofer pred istražiteljem Državne Komisije, a
F delimična potvrda za to nalazi se i u raspisu Pavelićevog ministarstva unutrašnjih
dela (U. M. V. T. br. 27-1-43 od 21 m aja 1943), upućenom svima Velikim Župama:

»S pora zu m izm eđu H rva tsk e v la d e i p retsta v n ik a n jem ačkih oružanih snaga
u H rvatskoj, sk lop ljen im dana 24 travnja 1943, b it ć e u svrhu prod u žen ja v o jn ičk ih a k cija
p r o tiv odm etn ik a — u sastavu n jem a čkih oružanih snaga u H rvatskoj — osn ov an a jedna
»N jem ačk a red arstven a orga n iza cija «, sastavljena iz h rvatskih i n jem a čk ih državljana.
Na čelu te orga n iza cije stoji S S -B rig ad efu eh rer gen era lm a jor red arstva K a m m erh ofer«.
I »N jem a čk a red arstven a orga n iza cija « bit će u strojen a na istom n ačelu, na kojem u
su u strojen e i h rvatske i legion a rsk e divizije u s a sta v u 'n je m a č k e v o jsk e . P rem a tom e
njeni p rip a d n ici n osit će n je m a čk e o d o r e sa h rvatskim grbom , — Služba u toj organi­
za ciji za h rva tsk e državljan e raču nat ć e se k a o slulženje u hrvatskim oružanim snagam a«.

Ovo je bio još jedan »uspeh« G laise-ove politike austriske tradicije. Ustaše su
se tek docnije setili da su ostali bez »suvereniteta« tj. i bez vojske i bez policije, koje
su predali u nemačku nadležnost, a k oje su u burnim vremenima jedina garantija
suvereniteta. Uloga ustaške vlade svodila se u ovom pogledu na Glaise-ovu »dopun­
sku komandu«.

U svom iskazu pred istražiteljem Državne K om isije Kam m erhofer je rekao,

da je u Zagreb stigao na dužnost marta 1943 sa zadatkom borbe protiv narodno-
oslobodilačkog pokreta i u tom cilju imao je »formirati mešovite nemačko-hrvatske
policiske jedinice«. »Isto tako — rekao je — imao sam zadatak starati se za sve pri­
padnike SS-a i policije ukoliko1 su isti bili rodom iz Hrvatske; potpornoga ti hrvatsku
dopunsku komandu {Ersatzkommando) u vrbovanju i rekrutovanju obveznika i
dobrovoljaca kao i brinuti se o nem ačkoj narodnosnoj grupi u H rvatskoj«.

O svojoj nadležnosti Kam m erhofer je dalje naveo:

»M en i su stajala na raspolaganju, osim P olizeigeb ietsfu eh rera , još sle d e ča v o ćs tv a

(F uehrungsm ittel) :

1) Z a p o v e d n ik p o licije p oretk a (B efeh lsh a b er der O rdn un gspolizei B dO ).

2) U pravni štab za b o rb u p r o tiv b a n d i (Fuehrungsstab fuer Bandem bekaem pfung).
3) S S -p riv red n ik H rvatske. N je g o v zad ata k je b io obrada svih privredn ih pitanja
i doturanje sn a b devan ja S S -p olicijsk im trupam a.
4) O ficir za staranje H rva tsk e (F u ersorg eoffizier fuer K roa tien ). O va ustanova
im ala je da ob ra d i sva pitanja o k o staranja o p o r o d ica m a svih stan ovnika zem lje čiji
su se čla n o v i n alazili u SS-trup am a i p oliciji.
5) P o licis k i sud.

U p o g le d u slanja izv ešta ja i saradinjei b ili su m eni ob a vezn i:

1) Š ef SD -E in sa tzkom m a n d o H rvatske. Z ad a ta k E in satzkom ande b io je u opšte
p ron a la žen je n ep rijatelja , ob a v ešta v a n je o n ep rijatelju u suradnji sa svim vojn im i p o li-
ciskim jed in ica m a , p osm a tra n je ra sp oložen ja i držanja sta n ovn ištva na svim životnim
područjim a.
2) S S -d op u n sk a kom an da H rvatske. O va je im ala zadatak d o b ro v o ljn o g vrb ova n ja
i p re g le d a fo lk s d o jče rsk ih vojn ih ob vezn ik a , preuzim anja ljudstva sta vljen og o d strane
hrvatske v la d e na ra sp oložen je nama i ra sp od ele ce lo k u p n o g lju dstva u je d in ice «.

Biv. vazduhoplovni general »Nezavisne Države Hrvatske« Vladimir Kren dao

je ovu karakteristiku Kammerhofera i njegove policije:
 SâZAViaiA' DRSAVA hKVAXSKA-HTU;irvrU WO lîNCÏXSWiîIÂ rdfSĆĆT*' ' *
u n e d k i ;) i s ï n e<.
P riai iis*
® L M .y.ï.3r . 2? » I ~ 43.
a» e* e»re>qBa» » ca « c fana «» a? «œ» s»gg s e«a? XAGr;J3,iSîie iît^svlbaja 1343,,

/ O K R U <; » X C A s
«MKucecnasu^Bs&aiaciEittiKaieaiaeVBttHiC
2 ;i s s o
■ / • sn.3txx.trtm#ttrnmmmm
V V m .lt VA :.y?s# k ~ 3VIKA
5 « * a o as » *9 m «s ce E K e i n a u ^ i a t r s H a i B e
Kt n;kc g ..;.V !;ï i>:ih 2«r mv.

» . Ü r ,i PrefJsJ«dr.H!tv.i V( « ’, « lot inon ©d lS>.i*vibn,U t ô 4 3 .V ,ï.

Br. 1/43,11 /ri. !ï,*tti a c sttv io "xrcrst Minist i r.* tira sli^doosi
, "3; o r « n m izBni\;tv hcv »tak« vl td« i predstavnika njesa?,«*
xih «jri.„ i2iin srvig» « Hrvat sk ,;l, a k lo rlje n ls dms 2 4 .travnja lf>43.bît
®s a «vriw -. ro<ls«*nJa vo jniâÂÏfi iXrtija r r c tiv o.1*«tiTika - a okvire
iy*R>M>kl<i cru, »lih m ira u nr-/it'»koi - o.woraia J«dna «N.i <asa2lca rs#»
^MâjtiEkûo. v*'i m lsvsi J a». ; s.jt i / l j«n*i i» -Hrv ;t »kih i nj ©ß-uTKIll art at«
ÏJ 'S ia ,- i '..? u ~XK c‘r,>'üi.tz.oi.u» aux.1i S3-Bri«*4efUhr«r Gor.waj-Alajor
r«darriva 5 maegftoffar . - -**— — « ---------— —-------
K *r.© j « auii-ii » t s ©rg.uii z a o i j * #da a s ^ s U « n jaaačk e v o j »
■K* s u û j« d n j* Kod r o b i ja n ja ou.M tr.lka, to n ja x ln la u s tr o ja v A A j«« hr*
v * l* k c o n j* ni * t v ô i .hrvatska rs-i tr.stvenB ob i -'it l o.;t.i.1u 1 s . d ; l 1 e a
y © -ij y4-.m rr.w ij; ' š 7 o , v •> dös tà.uije.-? TjblakniK*. - Ur»at*<iô roJ—rnlVo j .
orv SnïKnTrr7.i etvr.s ir.i sa.cU n i » oaruč ju »dr.; av a; tj u l i m o ^ r * »
«U • .iigurr,o*âti n il&1asnx.1e «a r u i jo l o sa. a rosa n u to» «h j o « 4 * 0 « r * -
tl iP- tv* n i- a ru ip Jz io I .lo B » ,- 1’ 's ir.oj b o r b i r r o t l y ođjeoin lk * o rg a n i h r
v a ta k o* »- rns&iiStva b i t 6 » : o.lvrg h ïiti »i'j -»n i/k oj r<» la r^ tv w ioj o rg a n i*
%-i.oljia,.«. Io no v r le d l 7,\ hrv^i.iko r .~?. ir -;t v o . -
S »6 • *t »! 4 hrvitr»>*> r,hl i s t ! d i v a t <5» ■».'j v » i * ko .1 r b * a r * t v * »
n o j o r n u Jä ts i j i * u s « / •<" t r tSer. j » ro tra b n e o b a v ia a ti 1 r r n S a ti
j o j r o t r -jb m ^ 0*00 » r,j<**inoiin r .tđ n .-
«H jM -i'k . r«;rt ir ■:tv.tna r,-j mix b it 6n u s t r o j m * A« is »
ta» ni v ia ,:! ; koi*>asK -,i •.;• 'r o j ^ c ! hrv .t.-, ka lß/iicn-ir-ike a i ^ i a i j « a
s u U «. i'rarci to «a», nJani r r i r -tdnici nosit d« n jrn «
<îke w.W.r» t* Li'vr. -.ir ,-j' Sla/.b.i a toj ©rBitr.lx.iai j i s i hryalak«
dr-v.r ;■•;»•>: t à-- ..io -,ln,';tïRj# n hrv itskic r,ni.‘ v îr . sn^gatta.»
-j*.? itr.c.Jv ifk«i r«
t i r iv i tt.> ; 4 1 ;vo j o d r u ’ j » :. .4 iwi-si.
TIT n * Vfi^Ä© “klajjo»»rw* iz a « d iu h r v — __ . . „ ---— v , ------------
nog :!.» ’.j hrv bi t l odr<üiJwaof kcjo cirn čje 6 a z* r res*
t i r iti f.n . .. .-.rg tnir. v « l j e .- Za .-s ta.t j « ux to a izglsii or©r*-»
clon» , ..n ;’ j « . ki; voj ;k* južno od S tv * ,» O ton« da giudUiuutÿÂ
sanicui.t; hcv'tt-'.Hr. . t * tl f ;i t i . r.w«!vronen© u pu ča*;e.-
J»dntk<, ;y- ć ‘ a inia-uio obl i-iti b i t i ar-aćim« o aaJiWLBi
k o ji àc :« nov i ti ti patrolnu .-sn-^e u s tatav t« <;rgan l8.'tolj«,$ijl $•
p H j «Uiviol u iv^BüuB dl «ln b i t i hrv i taki drs t v lj-J u .-

Okružnica minisira »N D H « A R T U K O V 1Ć A o »N em ačkoj redarstvenoj organizaciji« u Hrvatskoj

na čelu sa SS-Brigadefiihrerom generalmajorom KAM M E RH OFEROM. On naređuje ustaškoj
žandarmeriji, policiji i drugim vlastima, da policiji generala Kammerhofera pruže svaku pomoć.
 ne
S&
5 il *
äSSÖ --

te $ 4 ^ . « g - « Â a o © æ t i ^ ^ s ®M d««6îs» s®&êi?ætst®
« HrvaisJcol od reéjsa 40 r© PoëlftVRÏkH ß® nma%$k&
• t*«®
ffig* igy# OPlftlSUt. - i«
..........................."

ž a r » . t e d « »?
feiik® «ej-®.ra â ijs a® f.ôdKsdj® ove oto«#l94s**ja « wiæ#
eve r ©<?“ " * - - * - ■“ *“ ! -•

Zk sdok r p n n m u
& **■ ü in is t& s r a m s t ü r s jift r o s t e m ,
«M
a **- *
• 3 r eJRWKOTie v . r .

■ B J f x a u ml\XA h r v a t s k a - m - i K A 2 ü p a s a s a 1 l u k a
SW3&£5Sfc££S4S5*£Hän*i«*an»ii*3a**»a»*»G*a»«®» «e »'»spssssfirÇSÂiaeessciSôÂGiSQaiseBceîS'iîstosssEÇM©
S «y B8s?s &£Š/43a
■ 3AWJA LOKA SB.swibnJa 1343,

U iöJPSKOJ fiJtaAÂSÎVIMOJ OBLASTI - -BAHU M JK 4,-

g| KOTARSKOJ QBLASTX - i - 5 . «
3 ) ZAPOWSBSälCTfO S o0f»In iC iC £ PlFKOVNïJg - B.4&ÏA L 8 K A .-

8& đl znan Ja i to S s io g r o s t n r k ft » “

ZA DQè£ ;i?AS34KX!

K &PASÎ,
Dragan » a .lto ilre y ld i^

_ i-' •
- •'!<? / . '

v -^ # f r
 ». . . B io je v elik a n evolja , k a k o za sta n ovn ištvo ta k o i za sam e vlasti ND H , jer
n je g o v o m p u stošen ju i sa m ovolji n ije n itk o m og a o stati na put, p a i in te rv e n cije k o d
n jem a čk og p osla n stva u Z agreb u b ile su b ezu spješn e. On je na svoju ruku n aređ iva o
regru ta cije i re k v iz icije , b ilo m ilom ili silom . S v o je jed in ice pop u n ja va o je sam d o b r o ­
voljn im stupanjem , a gdje to nije išlo, o d v o d io je ljude na silu. T k o se je op ira o, b io je
ubijen, a u najblažu ruku p rog on jen i zatvaram..
On je odu zim ao zgrade, b ilo ja v n e b ilo p riva tn e gd je god mu se t o p roh tjelo.
Izb a civ a o je n ap olje k a k o priva tn ike, ta k o i ja vn e u sta n ove, pa i v o jn ičk e jed in ice.
L ju d e k oji su dola zili u sv o ja sela na otsustva, je d n osta v n o je dao lo v iti i o d v o d iti
u s v o je jed in ice, b e z ob zira k om e su pripadali, pa su ča k i cije le jed in ice v o jsk e NDH
b ile jed n osta v n o ra zoru ža n e i u k lop ljen e u n jeg ov u SD p oliciju . Gdjei je našao k a k a v
m aterijal, p o m agacinim a, privatnim sprem ištim a, tvorn icam a i vla kovim a , jed n osta v n o
ga je zap lijen io. Vlastim a N D H je n a ređ iva o, da m u sm jesta stv ore o d ređ en b roj ljudi,
m aterijala ili hrane. Na jed n oj sjed n ici u M inistarstvu v o jsk e N DH sam ču o gd je se žale
i traže in terven cju , je r je on je d n osta v n o p o s ta v io zah tjev, da mu se odm ah dade
n e k o lik o hiljada kon ja.
N a ročito je p lja čk a o u im ućn ijim k ra jevim a Srem a i S la von sk e P od ra vin e, gdje
je isk oristio u s v o jo j ra b oti i dom a ći n jem a čk i elem enat, k o g a je p ro te žira o na štetu
našega svijeta. Ti d om a ći N ijem ci su ra d o stupali u n je g o v e jed in ice, jer on da su ostajali
u sv om e kraju v r š e ć i p o licis k o -p lja čk a š k u u logu n ad našim n arodom i nisu m ora li ići
n ikam o u vojsk u i n a ra d ov e.
. . . Inače su to b ile form a cije sla b og b o rb e n o g kva liteta , što je b ilo p o z n a to , ali
su u glavnom radile terorom i p lja čk om n ad stan ovn ištvom . . .
Na sve službene p rire d b e je r e d o v ito d ola zio i zau zim ao stra h ovito dahato
držanje, ali je b io veom a om ražen i svi su ga se, pa ča k i m n ogi N ijem ci, klon ili. Na naše
ljude gled a o je sa stan ovišta — još više n eg o Ü berm ensch a«.

Teritoriju svoje jurisdikcije Kam m erhofer je podelio na pet područnih Einsatz-

komandi: u Zagrebu, Osijeku, Sarajevu, Banja Luci i Splitu. Na čelu istih stajali su
Polizeigebietsfuehreri, koji su pored sebe imàli komandante policije (K. d. O.) i jedan
SD-Teilkom mando (Gestapo).
Prema izjavi Kammerhofera, brojno stanje njegove policije iznosilo je ukupno
25.000 ljudi, podeljenih u 6 pukova, 11 samostalnih bataljona kao i po raznim pozadin­
skim službama i manjim borbenim jedinicama. Ove snage bile su raspoređene u pet
pomenutih policiskih područja.
Državna Komisija raspolaže sa dokumentima, iz kojih se nadalje vidi bezuslovna
potpora ustaške vlade Kam m erhoferu, naročito pri vrbovanju i rekrutovanju ljudstva.
R ečeno je već da su čitave ustaške »postrojbe« raspuštene zato, da bi se tim razboj­
ničkim elementom mogle popuniti Kam m erhoferove jedinice. A li slika Kam m erhoferove
vlasti biće tek onda potpuna, kada se doda, da su i ostaci ustaške policije, zatim
ustaška žandarmerija kao i sve ostale vlasti bile njemu potčinjene. Evo šta o tome
sadrži gore citirano uputstvo Pavelićevog Ministarstva unutrašnjih dela:

»H rv atsk o red a rstv o i h rva tsk o oru žn ištvo ob a vezn i su, da na p od ru čju održavanja
ja vn og red a i sigurnosti najtijesnije sarađuju sa spom enu tom »N jem a čk om red arstven om
orga n iza cijom «. U sam oj b o rb i p r o tiv od m etn ik a organi h rva tsk og oružništva bit će p o d ­
vrgnuti »N jem ačk oj red a rstven oj orga n iza ciji«.
I m alo dalje:
» S v e ostale h rvatske oblasti d a va t ć e »N em a čk oj red a rstven oj orga n iza ciji« na
n jezino traženje p o tre b n e ob a v iesti i pru žiti joj p otreb n u p o m o ć u n jezin om radu «.

K ao što se vidi, vlast i brahijalna sila sa kojima je Kam m erhofer raspolagao,

bili su zaista veoma veliki; ljudski elemenat sa kojim se služio, pored m ržnjom zapo-
jenih i fanatizovanih austriskih i folksdojčerskih hitlerovaca, bio je sastavljen iz
društvenog taloga, iz prokušanih ustaških krvoloka; postupci k oje je primenjivao, bili
su najzloglasnije hitlerovske kategorije, obeleženi samim imenom SS-policije. Ovaj
Austrijanac bio je dakle vanredno oprem ljen za zločinački zadatak istrebljavanja
naših naroda.

Iznose se kratki izvodi i navodi kao primeri samo iz vrste krvavih zločina ( izo­
stavljajući druge vrste ratnih zločina), koji su počinjeni po naredbi ovog Austrijanca.
N ajpre nekoliko dokumenata o tome, na koji je način Kam m erhofer »zaštićivao«
nemačku nacionalnu manjinu — folksdojčere:
Okružnicom Red. br. 26 Kreisleitera Hemmerlinga u Osijeku br. A Z 2578-
352/43-K o/V izveštene su sve ortsgrupe, da je Polizeigebietsfuehrer odlučio, da se za
svakog ubijenog Nemca strelja izvestan broj pravoslavaca. Zbog toga se pozivaju
sve ispostave da odmah prijave svaki nestanak odnosno ubistvo pripadnika narodnosne
grupe.
U svom mesečnom izveštaju pod br. 170/44 navodi Kreisleiter Hans Sutor, da
je šteta pričinjena Nemcima od strane »bandita« kompenzirana odmazdama, k oje je
naredio opunomoćenik Reichsfuehrera-SS za Hrvatsku.
Polizeigebietsfuehrung u Osijeku pod br. 531/44 od 13 juna 1944 izveštava opu­
nomoćenika Reichsfuehrera-SS za Hrvatsku, da je kao odmazda za jednog ubijenog
folksdojčera 11 juna 1944 streljano u Vrdniku 10 talaca.
Polizeigebietsfuehrung u Osijeku pod br, 2819/44, naredio je komandantima
SiPo i SD Osijek, prilikom nestanka jednog folksdojčera iz Bečmena, hapšenje deset
za egzekuciju pogodnih lica s time, da se dostave generalije žrtve zbog predloga za
egzekuciju kod glavne direkcije SD i SO u Zagrebu.
Polizeigebietsfuehrung u Osijeku pod br. 2763/44 od 22 jula 1944 izvestio je
opunomoćenika SS Reichsfuehrera za Hrvatsku, da je u ime odmazde za paljevinu
jedne nemačke kuće, deportovano u koncentracioni logor 10 jugoslovenskih porodica.

A li još drastičniji primeri koji prikazuju stalnu zločinačku aktivnost Kam-

m erhoferovih policiskih odreda, jesu ovi:
7 jula 1943, Kam m erhofer ovi odredi opljačkali su selo Progar i tom prilikom
zlostavljaji, mrcvarili i ubijali muškarce i žene k oje su se uplašene skrivale po skro-
vištima, u kućama i oko kuća. Tom prilikom lišili su života devet civilnih lica, a
Dušanu Deliću sekirom su otsekli glavu.
14 jula, uz pom oć tenkova i mehanizovane artiljerije, sa svih strana blokirali su
selo Velike Radince, a onda, ulazeći u selo, jedno vreme ubijali svako civilno lice na
k oje su naišli i tako usmrtili 32 lica. Posle toga prešli su na hapšenja i pljačku.
Pohapšena lica doveli su u crkvenu portu, pa 8 izm eđu njih tukli u crkvi crkvenim
utvarima sve dok dvojica nisu izdahnula. Iza toga su još dvojica javno obešena kraj
pruge a 44 upućeni u logor »Sajm ište« kod Zemuna. U jedno su opljačkali 164 seljačka
doma.
24 jula, upali su u Drinovce ii već pri dolasku u p olju ubili 11 meštana, između
kojih dve devojčice, jednu od 11 a drugu od 14 godina, te jednog dečaka. Posle toga
zapalili su jednu kuću u koju su pre toga zatvorili Šandora Jovanoviča, Dragu
Nikoliča i Cveju Martinovića, koji su tu izgoreli.
' TY 00
o

k Der P o lize iK
-;ebietsfiihrer Essegg Ä fo # ® j).U . , 1 ; . Juni I 944
vs „eh. — G e h s i m
B e tr ^ SührieaiaünahKGn für die ürmoriux^ des Vdt.lng..,ünsch in Vrdülk
1 . ) .vn den 00 iu.itra,;ten des Reichsführers*«',? für Kroatien, Assogg*
.
2 ) die Deutsche Volksgruppe» Stabsamt,

Als Sütoemÿh^mè für die Ermordung des d t. Ortsleit, er's Ing,.Rudolf

in Vrdnik, wurden am U .d .M . ln Vrdnik ö ffe n tlic h 10 ßanden-
vei-ur.clitx^et -h i%
u ptsachlich aus Vrdnik, erschossen«
Ich b itte dies >,ur Kenntnis zu nehuen./ .

.
ut.»*•!:*» Volksen: ppenführuft*
" , Krnnt. ‘r; i-'t-Lsnrat) Vr-ßr.»^ ideführer u. Generalmajor d. r'oii. e i .
j N, ____

l l _______
/,ur Kn. su f -------------
B?l. ■/. ii. A —

A k t od 13 jula 1944 kojim Kammerhofer izveštava Glavni štab folksdojčera za Hrvatsku u Osi­
jeku, da je za odmazdu radi ubistva Folksdojčera ing. R. Wünsch-a iz Vrdnika streljano deset
ljudi » sumnjivih« da pripadaju partizanima.
 00 '

KAMMERHOFER daje instrukcije za odmazdu. Za otmicu jednoga člana nemačke Volksgruppe

u Hrvatskoj imalo je pasti deset jugoslovenskih talaca a porodice za koje se sumnja da imaju
koga od svojih u partizanima da se deportiraju.
 26 jula, došli su Kam m erhoferovi policiski odredi u M ihaljevac, tu pobili 3
lica a spalili 10 kuća i veći broj guvana sa žitom.
26 jula, u pratnji tenkova blokirali su Prhovo, terali meštane u jedno vel
dvorište i tu posle svirepog zlostavljanja streljali M iljkovič Stevu, M iljkovič Đorđa,
Čojičić Branka, Ninkić Marka i Krunić Rajka. Iz sela su oterali 20 pari konja sa
v kolima natovarenim do vrha mašću, slaninom, šunkom, zaklanom živinom, svinjama,
odelima i platnom.
3 jula, nakrcani u dva kamiona sa dva minobacača, upali su u Nove Karlovce
i ulazeći pucali po ulicama. N ajveći deo stanovništva dao se u bekstvo ili se posa­
krivao. V ojnici su zašli po kućama i sve muško stanovništvo doterali u crkvenu
portu. Tu je započelo zlostavljanje, pa su sve po dva muškarca tukli, ne bi li, ako
znaju, pružili podatke o narodno-oslobodilačkom pokretu. V ojnici su tom prilikom
ubili dva mladića. U selu su pucali na Micu Radulovič, njenu majku i Danicu Ćirić, te
su dve poslednje usmrtili, a onda su zapalili kuću i guvno. Premlatili su još i Budimku
Čurčić, a 5 muškaraca pretukli. U polju, kamo je utekao jedan deo uplašenog sta­
novništva, ubili su Slavka Bajića, Branka Petroviča i jednog izbeglicu iz Bačke. Sve
pohapšene muškarce oterali su u Indiju, zlostavljajući ih na svirepi način. Tamo su
izdvojili 187 mlađih i sproveli ih u logor »Sajm ište«.
Koncem meseca jula, vraćajući se sa 10 tenkova i 100 kamiona, u jačini od 5000
ljudi, iz D onjeg Srema, doveli su u Gradovce 2 seljaka iz Karlovčića, 1 iz Oraga i 3
ribara iz Petrovca pa su seljake u polju zaklali a ostale streljali i leševe im spalili
zajedno sa kućom Save Bogdanoviča.
Tada su upali i u Grgeteg. Stanovništvo je, spazivši ih, izbeglo. Policisti su
opljačkali celo naselje, a zatim minirali i zapalili svih 75 kuća.
U isto vreme izvršili su blokadu sela Dobrinaca, tu pokupili veći broj ljudi,
sproveli 110 u Rumu. Odavde su već sutradan ponovo došli u selo i izm eđu vraćenih
ljudi izdvojili 29, pa ih streljali.

Daleko krupniji i strasniji je slučaj »Kornblume I— IV «. T o je bio naziv jedne

vojno-policiske operacije velikog stila, u četiri faze, preduzete od Kam m erhofer a u
jesen 1943 protiv snaga N arodno-oslobodilačke vojske na području Fruške G ore i
Bosuta u Sremu. Tom prilikom ubijeno je 736 ljudi, dobrim delom žena, dece i
staraca, koji nisu uspeli skloniti se ispred naleta pobesnelih Kammer hof er ovih raz­
bojnika. Oterano je u koncentracione logore 512 lica. Uhapšeno je i smešteno u
zatvore Gestapa 359 lica. O dvedeno na prinudan rad 17 lica. Zapaljena je p o je d i­
načno 151 kuća a totalno su zapaljena četiri cela sela. Uništene su dve crkve, jedan
manastir, zatim škole, opštinski i zadružni domovi te umetnička dela i kulturni spo­
menici od historiske vrednosti. O pljačkano je osam celih sela pored velikog broja
pojedinačnih pljački.
Ovi statistički podaci nisu dovoljno rečiti da bi prikazali okrutne m etode koje
je sprovodio Kctmmerhofer te nečovečnost i zverstvo kojima su njegovi do zuba
naoružani odredi udarali na goloruko neboraeko stanovništvo. Iznosi se stoga niz kon­
kretnih postupaka na samo jednom pravcu nastupanja Kammer hof erovih jedinica
u operaciji »Kornblum e I— IV «:
2 septembra blokirali su Kam m erhoferovi policiski odredi Brestač, pa pokup
sve stanovništvo, između koga su odmah izdvojili 8 muških i 2 žene. Ove su saslu-
šavali i tukli. Kratko vreme posle toga odvojili su 30 lica i sproveli ih preko Rume
u logor »Sajm ište«. 4 od njih umrli su u logoru, a 8 je obešeno radi »odm azde«,
2 septembra opkolili su Krčedin, uhapsili tamo 120 lica oba pola, te ih posle
strahovitog m učenja u školskoj zgradi oterali u logor »Sajmište«,
3 septembra odveli su na sličan način 17 ljudi iz Budžanovaca i sproveli ih
preko Rume za logor »Sajm ište«, Tu su ovi ljudi ili postreljani kao taoci ili su
pomrli u logoru.
17 septembra odveli su 14 ljudi iz Donjih Petrovaca, opet preko Rume, za
»Sajm ište«, a 23 septembra doveli su ove ljude i još 18 drugih zatočenika iz logora
na železničku prugu izm eđu Putinaca i Golubinaca pa obesili šestoro, a sve ostale
osim dvojice streljali.
19 septembra blokirali su Prnjavor— Beneševo, sve stanovništvo pokupili u
crkvenu portu, a onda prvo izdvojili u jednu grupu 27 žena i 5 muškaraca iz porodica
čiji neki članovi nisu u mestu pronađeni, a zatim 18 muškaraca u drugu grupu, te su
prvu grupu sproveli u logor »Sajm ište« gde je trojici muškaraca za uvek izgubljen
trag, a drugi su u logoru ostali 7 meseci, Stanovništvo sela, osim 18 lica druge grupe,
isterali su iz mesta, a onda su sve pokretnine po selu pokupili te jednovrem eno onih
18 iz druge grupe streljali i spalili do temelja prazne zgrade.
22 septembra došli su u Bukovac, pa su 23 lica što ljudi što žena, pohvatanih u
polju na radu, povezali oko slame, slamu zapalili i tako ognjem umorili. Oterali su
iza toga 36 muškaraca i 18 devojaka u logor »Sajm ište«.
22 septembra opkolili su Neradin i odavde odveli 37 muškaraca i 19 žena. 25
od ovih obešeno je kasnije, a skoro svi ostali sprovedeni su na rad ili u Nemačku ili u
rudnik u Trepči.
27 septembra krenuli su sa tenkovima i minobacačima prema Surduku. V eć na
putu ubili su tri ribara na Dunavu, U Surduku su pokupili celokupno stanovništvo
bez razlike na pol, pa ga divljački zlostavljali i mučili, tražeći da im dadu podatke
o licima koja sarađuju sa partizanima. Tom prilikom više policista, jedan za drugim,
silovali su 16-godišnju devojčicu M ilenu Dobrički a posle su je tukli po svem telu
bodljikavom žicom, pa potpuno bez svesti strpali u kamion i odveli u nepoznatom
pravcu, odakle se nikad nije vratila. Između pokupljenih ljudi prvo su izdvojili
dvojicu pa ih obesili, a onda 18 drugih, koje su streljali. Veliki deo pohapšenih lica
oterali su posle toga u koncentracione logore.
28 septembra pokupili su 26 muškaraca i žena u Krušedolu i sproveli ih u logor
»Sajm ište«. Četiri između njih obešeno je kasnije radi odmazde.
30 septembra upali su u Šimanovce i tu ubili Dušana Jovanoviča, oterali 30
muškaraca u logore i spalili 6 domova.
Istog dana, prolazeći kroz Nikince, poveli su sa sobom četiri meštana i sproveli
ih u Rumu, a odavde u logor »Sajm ište«. Od njih su dvojica umrla u logoru, a jedan
je nestao u Nemačkoj, kuda je upućen na prisilni rad.
5 oktobra blokirali su Kam m erhoferovi policajci selo Jarak i sve stanovništvo
doterali u crkvenu portu. Tu su izdvojili 6 mladića, pa ih obesili uz cestu o bagreme.
78, što muškaraca što žena, oterali su u Rumu. 61 lice između njih upućeno je u
logor »Sajm ište«, a 17 na prisilan rad u Nemačku; još su zapalili 6 kuća i pravo­
slavnu crkvu i opljačkali 161 domaćinstvo.
 10 oktobra pokupili su u Vitojevcim a 56 muškaraca i 25 žena, te su ih oterali
u Rumu. Posle 5 nedelja ova su lica sprovedena u logor »Sajm ište«. 17 od njih umrlo
je od pegavca, 22 muškarca izvedena su jednog dana na streljanje, a svi su ostali
oterani u Nemačku na prisilan rad. 8 žena i 3 muškarca nisu se odatle nikad vratili.
20 oktobra došli su u Rakovac, pa pošto su sve kuće u selu potpuno opljačkal
spalili su sve zgrade kao i manastir sa svim manastirskim zgradama, sa inventarom,
bibliotekom, riznicom i kulturnim spomenicima neprocenjive vrednosti.
27 oktobra doveli su u Grgurevac iz logora »Sajm ište« 60 Sremaca rodom
Bešenova, Culjma, Rivice, Jarka i Neradina, pa obesili 17, a ostale postreljali.
Istih dana doveli su u Kuzmin 80 zatočenika iz »Sajm išta« pa ih sve streljali
na pruzi 700 metara daleko od stanice.
Koncem oktobra opljačkali su selo Budžanovce i odavde izvukli 20 vagona
kukuruza i 200 m3 ogrevnog drveta.
1 novembra doveli su iz logora »Sajm ište« 16 ljudi iz Rakovca u atar ledinačke
opštine, 4 km daleko od Rakovca, i o stabla ih obesili.
10 novembra naterali su u Donjim Petrovcima 3 seljaka u jedno pronađeno
sklonište i zapalili slamom minu, koja ih je raznela.
6 novembra, pod izgovorom da kupe ljude za rad, skupili su u Martincima
meštana i jednog seljaka iz Grka, pa ih odveli na prugu i streljali na mestu zvanom
Petrovac.
U drugoj polovini meseca novembra krenuli su prema Grgurevcima. Sećajući se
strahovitog masovnog ubijanja o d 6 januara 1942, stanovništvo je listom napustilo
selo, a oni su tada ubili 2 starca koja su zatekli i opljačkali selo i spalili 95 kuća.
29 novembra upali su sa 53 tenka u Ležimir. Dolazeći, bombardovali su sel
a onda su skupili oko 150 lica u crkvenu portu. Tu su iznenada otvorili na njih vatru
iz mitraljeza, a kad su se ljudi bacili na zemlju, srušio se na njih minirani toranj.
Tom prilikom poginulo je 118 lica, među njima i veći broj dece. Opljačkali su iza
toga 120 domaćinstava i zapalili 30 kuća.
Novembra, neustanovljenog dana upali su sa 70 tenkova u selo Grabovo i tu
ubili 20 lica koja nisu uspela da pobe gnu, a zatim opljačkali selo i spalili ga.
Iz prednjih podataka proizlazi, da je operacija »Kornblume I— IV « trajala tri
meseca i da tako reći nije bilo dana bez zločina, bez najraznovrsnijih gnusnih zločina,
koji su pogađali isključivo nedužno civilno stanovništvo.
Kao primer Kam m erhof erovo g zločinačkog sistema navedena je ova operacija
zato što je sa njom on lično komandovao. »Taktika« u n joj primenjena, služila je za
uzor svima Gebietspolizeifuehrerima. Po ovom uzoru oni su proširili sistem na svoja
područja.

Slična ovoj bila je i druga operacija u k ojoj je Kam m erhofer takođe lično
komandovao pod nazivom »Falke« u području Bilo Gore.
Da bi potstreknuo svoje odrede, Kammerhofer je lično uvek išao napred, usred
pakla, koji se p o njegovom naređenju stvarao, kako to svedoči oficir iz njegovog
štaba SS-Sturmbannfuehrer Friedrich Herbst. T o isto potvrđuje i m otivacija visokog
odlikovanja, k oje je Pavelić udelio Kammerhoferu.
 A li vöjno-policiske operacije, kojima je Kam m erhofer komandovao lično ili
preko svojih Polizeigebietsfuehrera u svima oblastima hrvatskog prostora, bile su
samo karika u lancu uništavajućeg policiskog sistema. U rukama ovoga Austrijanca
bili su i drugi »Fuehrungsmittel«, bili su koncentracioni logori, zatvori Gestapoa i
ropski rad.

Skoro svi komandanti SS-policiskih pukova i samostalnih bataljona koji su

zajedno sa Kam m erhoferom sačinjavali ovaj krvavi istrebljivački instrumenat, bili su
Austrijanci. Ove podatke dao je Kam m erhofer pred istražiteljem Državne Kom isije:
Komandant Ordnungspolizei, u Hrvatskoj bio je generalmajor Jilsky. Šef
Fuehrungstaba bio je potpukovnik K o m a naslednik mu je bio potpukovnik W olter.
Komandanti pukova: potpukovnik Plenio, potpukovnik Huber, m ajor K egel, major
Petrasch, potpukovnik Zernaek, potpukovnik Nagel. Komandanti samostalnih policiskih
bataljona: m ajor Grylka, m ajor W olf, m ajor Laube, m ajor Sturman, kapetan Schiefer,
major Dietz.
A li to nisu svi. Istragom je utvrđeno do sada prisustvo još i sledečih Austri­
janaca na rukovodećim i odgovornim položajim a nemačke policije u H rvatskoj: Hans
Zach, SS-Hauptsturmfuehrer, pomoćnik komandanta III. E. K. u Osijeku, rodom iz
Beča, rukovodio je od jula do septembra 1944 akcijama »čišćenja« u okolini Osijeka,
kojom su prilikom opljačkana, razorena i popaljena sela: Trpinje, Ruma, Dopšin i
B ijelo Brdo, a civilno stanovništvo pobijeno ili internirano. Dr. Gottfried Huebner,
SS-Untersturmfuehrer, inspektor SD u Zagrebu, Schweiger, Obersturmbannfuehrer
kod nemačke policije u Zagrebu, Theo Denerlein, zapovednik SD u Varaždinu,
Kawalek, kapetan nemačke žandarmerije u Varaždinu, Franz Stangl, SS-Hauptsturm­
fuehrer und Leiter der Geheimfeldpolizei na Sušaku, Urban, oficir SD na Sušaku,
Gerhard Boerner, Obersturmfuehrer i šef otseka za Jevreje, Josef Barta, komandant
bataljona u Đurđevcu, Paul Landwehr, komandir čete u 14. pol. puku, rodom iz Beča.
Odgovoran je za pljačke, paleže i ubistva počinjena u selu Kamenici decembra 1943 i u
D onjoj Dubravi januara 1945. Paul Traub, potpukovnik i zapovednik SD na Rijeci,
Glueckenberg, zapovednik koncentracionog logora Jankomir kod Zagreba, Paul
Klem en, SS-Sturmscharfuehrer, pom oćnik šefa nemačke policije na Rijeci, Dr. Markus,
šef tajne policiske grupe »A n h of« sa sedištem na Rijeci.

Hoeherer SS- und Polizeifuehrer, Generalleutnant der Polizei

August Meyszner

Još jedan teški austriski ratni zločinac na vrhu nemačkog okupacionog aparata
u Jugoslaviji bio je August M eyszner, iz Graza, generallajtnant policije, Hoeherer
SS- und Polizeifuehrer in Serbien, zapovednik svih policiskih snaga u Srbiji od
februara 1942 do aprila 1944. On je dosledno i bezobzirno sprovodio sistem uništa­
vanja i istrebljivanja srpskog naroda.
Aktom BHV. Br. 17/42 od 13 februara 1942 M eyszner je obavestio kvislinga
Milana Nedića o opsegu svoje nadležnosti, kako sledi:
 »P o naređenju F u ehrera i V rh o v n o g kom an dan ta v o jsk e p reu zeo sam p o s lo v e višeg
S S -i p o licis k o g v o đ e na p od ru čju o p u n o m o će n o g gen erala za Srbiju. U tom svojstvu
m eni su p o d re đ e n i kom an dan t p o lic ije p u k ov n ik M a y .kom andant S S -p o licije i službe
b e z b e d n o s ti SS- viši v o d ja Dr. S ch a e fe r i v o đ a n em a čk e gru pe Dr. J a n k o sa svçjitn
službenim m estim a.«

Pored veoma brojnog kadra službe sigurnosti (Gestapoa) i službe poretka,

M eyszner je imao dakle na raspolaganju tri puka policije i jedan puk SS- policije,
te sve političke organizacije i poluvojničke form acije folksdojčera iz Banata k oji su
tamo, kao što je poznato, bili veoma brojni. A li ovo nije još sva brahijalna sila sa
kojom je M eyszner u Srbiji raspolagao. Pod njegovim neposrednim rukovodstvom
stajala je i kvislingovska Srpska državna straža tj. pojačana žandarmerija sa okruglo
16.000 ljudi te Specijalna policija, tj, politička policija izdajničke N edićeve vlade koja,
ako nije bila m nogobrojna, bila je sastavljena od rutiniranih agenata, ogrezlih u
gonjenju i uništavanju patriota.
Drastične su bile zapovesti, koje je Hitler lično izdao vojsci (general Boehme)
za pacifikaciju srpskoga prostora u septembru 1941. Sa rezultatima k oje je vojska
postigla Hitler očigledno nije bio zadovoljan, jer žarišta narodnog ustanka nisu bila
utrnuta. N adao se da će se to postići pojačanim policiskim aparatom i metodama
svojstvenim nacističkoj policiji pod komandom čoveka koji će po tradiciji svoje
austriske domovine umeti da pritegne »velikosrpske zaverenike« (Hitlerov izraz).
Slučaj M eysznerov potvrđuje još jedared konstataciju: kadgod su događaji u
okupiranoj Jugoslaviji privukli Hitlerovu pažnju i izazvali njegovu zabrinutost i
kadgod je on lično donosio rešenja o ljudima koje treba uputiti u Jugoslaviju, svaki
put je birao Austrijance. Iz prednjeg citata vidi se, da je M eyszn er došao u Srbiju
direktno od Hitlera sa njegovim usmenim preporukama i direktivama.

Kao što je sam rekao pred istražiteljem Državne Komisije, M eyszner je odmah
po dolasku pristupio tem eljitoj reorganizaciji, popuni i proširenju postojećeg nemačkog
policiskog aparata u Srbiji. Sredio je BdS (Zapovedništvo policije sigurnosti) i
osnovao brojne ekspoziture po unutrašnjosti Srbije. Rasporedio je BdO (Zapovedništvo
policije reda) na način da je ljudstvo policiskih pukova stacionirano po svim sreskim
i okružnim mestima u Srbiji. Zatim je u koordinaciji sa vojnim zapovednikom Srbije,
počeo sa zločinačkim poduhvatima najširih razmera, od stalnih upotreba kaznenih
ekspedicija, k oje su razarale naselja i Uništavale civilno stanovništvo, preko
streljanja talaca, hapšenja, zlostavljanja, do masovnog odvođenja ljudi, žena i dece u
koncentracione logore »B anjica« (Beograd), »Sajm ište« (Zemun), Ložnica, Šabac,
Niš, Zrenjanin (Veliki Bečkerek) i dr., koji su bili pravi logori smrti. Rezultat je bio
strahovit: p o zatvorima Gestapoa i Specijalne policije, po logorima širom Srbije i
Banata (koji je takođe spadao pod M eysznerovu jurisdikciju), na masovnim gubili-
štim ai terenskim kaznenim ekspedicijama uništeno je akcijom M eysznerovog policiskog
aparata, uz pom oć Wehrmachta i SS-trupa, preko 150.000 ljudi, žena i dece dok je
daljnjih 300.000 prošlo kroz logore i druga mučilišta.

Iz mase konkretnih zločina navodi se nekoliko slučajeva koji karakterišu

M eysznerovu zločinačku delatnost.
 P o š to su zapalili je d n o se lo u o k o lic i L e s k o v c a , au slriski A lp e n jä g e r i se slikaju.

O d r ed n e m a č k e v o js k e pali je d n o selo u M a čv i (u je s e n 1941). N a p red se vidi v o jn ik kako

b a k ljo m u ž iž e k rov .
N e m a č k i v o jn ic i s e z a d o v o ljn o slika ju uz s v o j e ž r tv e . N a fo to g r a fiji n a đ e n o j k o d je d n o g
n em a čk o g v o jn ik a , a k o ja p r ik a z u je d r v o sa telim a ob ešen ih , s to ji ov a originalna leg en d a :
» B a u m b lü te in S erb ien , Frühling 1941« ( D r v e ć e c v a te u S rbiji, p r o le ć e 1941).

Policiske jedinice (BdO) popalile su 20 avgusta 1943 selo Donja Bela Reka, a
stanovništvo u »slobodnom lovu« ubijale po kućama, ulicama i njivama, bez obzira
na pol i uzrast. Pobijeno je ukupno 47 lica, od kojih 15 žena i 12 dece.
Avgusta 1943, policiske jedinice su popalile čitavo selo Crnajku u srezu Donji
Milanovac, na licu mesta po kućama poubijale 40 lica, m eđu kojima znatan broj žena
i dece, a 60 lica odvele u zatvore i logore,
2 oktobra 1943, M eysznerove policiske jedinice popalile su 300 kuća u selima
Sevojno, G orjani i zaseocima K rčagovo i Katinac (užički okrug) i popljačkale svu
zatečenu stoku. Istovremeno je u selima Kremni i M očiocima popaljeno 10 kuća, a
uhapšeno 70 lica.
P o M eysznerovom naređenju streljano je 29 juna 1943 g. 575 lica od kojih 324
u Kruševcu, kao odmazda u relaciji 1 : 100 za smrt pripadnika nemačke policije,
ubijenih od strane nepoznatih.
Iz svedočanstva preživelih žrtava ovoga zločina vidi se lično učešće M eyszne-
rovo na terenu u zločinima njegova aparata:
»29 juna u 4 časa izjutra izv ed en i su iz ćelija za tv oren ici određeni- za streljanje
b e z od e la i o b u ć e , sam o u don jem ru blju i p ostrojen i 2 p o 2. B ilo ih je o k o 350 na
b roju . U to je stigao a u tom ob ilom u z a v o d za p o v e d n ik n em a čk e p o lic ije u Srbiji
M ey szn er koji je ob iša o p o s tro je n e za tv oren ik e, odm erivši ih p a ž ljiv o i p r e b a civ ši svojim
p otčin jen im , što su za streljanje od red ili »b o g a lje i m rcin e«, um esto zd ravih i mladih
ljudi. P o izv ršen oj sm otri, o tp o č e lo je streljanje p o g ru p a m a , . . U ku pn o je streljano
324 lica «.
 Tako je izgledala M eyszneroua praksa kaznenih ekspedicija protiv mirnog
srpskog seoskog stanovništva. Postupak u zatvoru Gestapoa je notoran. Gestapo u
Srbiji nije zaista nikakvu novu okrutnost izmislio, ali je broj ljudi koji su prošli kroz
ta mučila srazmerno veći no u ma k ojoj drugoj zemlji pod nemačkom okupacijom.
Težište M eysznerova sistema nije bilo u gonjenju pojedinaca, već u masovnom uni­
štavanju ljudi kroz koncentracione logore, koje smo gore imenovali.

Kratak opis režima u nekima od tih logora smrti pružiće sliku užasa, koje je
ovaj Austrijanac priredio srpskome narodu.
Koncentracioni logor »B anjica« u Beogradu služio je direktno Gestapou a
služio je ujedno i njegovoj filijali »Specijalnoj policiji«. Zbog toga je ova poslednja
imala tamo takođe svoga upravnika u osobi zloglasnog Svetozara Vujkovića, pored
nemačkog upravnika folksdojčera Kruegera.
 J avno v eša n je u K ra g u jev cu .

Svi oni k oji su prošli kroz »B anjicu« podneli su psihička i fizička mučenja.
Krueger i V ujković sa ključarima i ostalim osobljem do krvi su tukli zatočenike u
sobama, često im lomeći ruke i noge udaranjem tupim predmetima. Na osnovu jedne
lažne dostave da zatvorenici jedne sobe spremaju ubistvo ključara, osmorica zato­
čenika su bili streljani, a potom mrtvi obešeni, Svi zatočenici logora morali su da
prodefiluju pored njih. Obešeni su još pre streljanja bili krvavo pretučeni i toliko
unakaženi da se nisu mogli prepoznati. Krueger i Vujković sadistički su se zabavljali
tučom bez ikakvog povoda. Sledujući primeru i naređenju šefova, logorsko osoblje
utrkivalo se da prebija zatočenike i da ih muči. Krueger je tukao zatočenice po gru­
dima i kad bi se umorio, zavlačio im je pendrek u polni organ. Dok je jedna žrtva
tučena, ostale su imale da stoje »mirno«. A k o bi se neko premestio s noge na nogu
ili ako je na licu pokazao znake groze, tada bi taj bio smesta još strašnije premlaćen.
63 seljaka krvavo je prem laćeno samo zato što se nije moglo utvrditi ko je od njih u
prolazu kroz hodnik podigao komad proje, spremljen za živinu uprave logora. Osoblje
logora izm išljalo je sve nova i nova mučenja. Naređivali su zatočenicima u dvorištu
da legnu i ustaju, da se ležeći valjaju levo i desno, da idu »m ačjim hodom «, da skaču
»žablji skok«, da trče u krug dok su dresirani psi na njih puštani. One, k oji više ne
bi mogli da izdrže, krvnički su šibali korbačima. Za vreme velikih letnjih vrućina
danima je zatvarana voda i prozori. Naređivalo se da se noćne kante prospu nasred
sobe i onda su zatočenici morali rukama i delovima svoje odeće kupiti izmetine.
Gestapovac Kemifer, koji je jedno vreme vršio dužnost komandanta logora, nare­
đivao je, da ga zatočenici vuku u fijakeru tukući ih pri tom korbačem.
 Zatočenici su mučeni glađu. Oni su od iznurenosti padali u nesvest. Fizički naj­
zdraviji pretvarali su se u kratko vreme u žive leševe.
Takvim metodama uništene su mase zatočenika. Tačan broj nije ustanovljen.
Prema zaplenjenim logorskim knjigama broj ubijenih iznosi 3.000, a broj osoba koji
je prošao kroz logor 23.000. Međutim, prema stvarnim podacima utvrđeno je da se
broj ubijenih penje na preko 10-000, a broj onih koji su kroz »B anjicu« prošli na oko
50.000.

Drugi logor »Sajm ište« u Zemunu (nekadanje beogradske izložbene zgrade)

osnovao je prvi šef Gestapoa u Beogradu Dr. Fuchs u jesen 1941. U taj logor sme-
štavani su samo Jevreji do proleća 1942. Posle likvidiranja Jevreja, pretvorio se u
opšti logor, gde su dovođene žrtve iz svih krajeva Jugoslavije, u prvom redu zaro-

U selu Z v izd a ru , 28 a v gu sta 1943, n em a čk i v o jn i c i ž iv e su spalili M irosla va K rn jića , n je g o v u ženu

i d v o je d ece.
P o s le m a sovn ih e k s e k u c ija ž r tv e k o j e jo š p o k a z u ju z n a k o v e ž iv o ta u b ija n e su p o je d in a čn o .
U k o n c en tr a cio n im lo gorim a držali su s e p o licis k i psi, n a ro čito treniran i za n a p a d a je na z a to č en ik e.
Slika iz log ora u Šapcu.
bljeni borci N arodno-oslobodilačke vojske, a i ljudi iz svih slojeva stanovništva,
prikupljeni prilikom kaznenih ekspedicija, »akcija čišćenja« i sličnih vojnih i policiskih
operacija. U logor su dovođeni i Grci i Albanci. Nesretni ljudi, ukoliko bi preživeli
logorske torture, bili su određeni za prinudan rad u Norvešku gdje ih je očekivala
takođe mučenička smrt.
Komandanti logora bili su Austrijanci Scherzinger i B ecker.
Sistematsko izgladnjavanje uništavalo je zatočenike. Po iskazu logorskog lekara,
samo o d iznurenosti i raznih bolesti umiralo je dnevno 200 i više ljudi. Za vreme
kratkog tzv. »Foersterovog gladnog perioda« umrlo je oko 11.000 ljudi. Tokom
meseca jula i avgusta 1942 umrlo je oko 5.500 zatočenika.
Teško mučenje, često primenjivano na »Sajmištu«, bilo je »valjanje«. Po
nekoliko hiljada ljudi moralo je da se ležeći na zemlji valja u pravilnim redovima.
T o je znalo trajati satima. Ovo dugotrajno valjanje izazivalo je vrtoglavicu, nesve-
sticu i povraćanje. Na mestu valjanja ostajali su starci, bolesni i iznemogli, koji su
dotučeni batinama.
Pred komandantom logora Beckerom batinjan je jedamput jedan zatočenik.
P osle 50 batina on se onesvestio. Tada ga je zloglasni član logorske uprave Sulzer
skinuo golog i nahuškao na njega pse, koji su ga rastrgli,
U logoru je praktikovano i grupno batinjanje zatočenika. Jednom prilikom
batinjana je grupa od 150 ljudi. Stavljeni su u jedan ograđeni prostor. M eđu njih su
ušli logorski policajci sa batinama, korbačima i pendrecima i počeli po njima najsvi­
repije udarati. Da bi se spasli, ljudi su pojurili na zidove ograde i tom prilikom su
porušili i betonske stubove. Ljudi su krvavili u tolikoj meri, da im je kroz odelo
liptala krv.
Prema jednodušnom svedočanstvu preživelih, veoma veliki broj logorskih zato­
čenika ubijen je batinom, a nije bilo ni jednog zatočenika koji nije bio po nekoliko
puta prebijen.
Streljanja na »Sajm ištu« vršena su u »ribarskom paviljonu«, a vešanja i
ubijanja na druge načine u »mađarskom paviljonu«, U pojedinim sobicama ovoga
paviljona visile su omče od žice kojima su vešani zatočenici. Pred »mađarskim pavi­
ljonom « bila je mrtvačnica, ispred koje je mnogo puta bilo naslagano čitavo brdo
leševa.

Logorska bolnica bila je smeštena u »Spasićevom paviljonu«. Kako je u logoru

vladao pegavac i dizenterija, to je bolnica bila prepuna bolesnika. U bolnicu su
donošeni premlaćeni ljudi sa gnojavim ranama i mesom u raspadanju. T o je izazivalo
strahovit zadah te je u i onako nečistoj bolnici bilo neizdržljivo. P o iskazima lekara,
i u bolnici su vršena ubijanja zatočenika. Za sve ubijene lekari su m orali napisati
diagnozu kao da su umrli od bolesti. U bolnicu su povremeno dolazili članovi logorske
uprave Melters, Sulzer i drugi, te su jednostavno iz nje odabirali iscrpljene i iznu­
rene zatočenike i odvodili ih u »mađarski paviljon« na »lečen je«. Svi su oni tamo
poubijani. Melters, jedan od logorskih dželata, stavljao je sublimat u kazane sa čajem
i na taj način otrovao je u logoru za kratko vreme 16,200 zatočenika, većinom
mladića iz Bosne i Like. Često su logorski dželati i žive bolesnike bacali u gomile
leševa.
 G ru p a z a to č en ik a u log o ru » S a jm ište« u Z em u n u .

Tokom 1943 pa sve do proterivanja okupatora, odvođene su grupe zatočenika

sa »Sajm išta« radi likvidiranja van logora. Odvođene su grupe od 10, 20, 30, 50,
150 do 200, pa i više. K adkad se događalo, da su po neke grupe bile već unapred
izdvojene radi streljanja i vešanja, pa su nedeljama držane odvojene u logoru,
znajući kakva ih sudbina čeka. Streljanja ovih žrtava većinom su vršena po sremskim
selima, Bežaniji, Jakovu, Grgurevcima i drugim. Jedan deo je povešan po stubovima
i drveću duž sremskih drumova i železničkih pruga.
Na »Sajmištu« postojao je i logor za žene. U njem u je bilo prosečno oko 1.000
žena. One su obično iz logora upućivane u Vernichtungslagere u Nemačkoj, ali su
pre toga imale da izdrže gotovo sve one muke koje su izdržali i njihovi drugovi u
muškom logoru. Slučajevi silovanja nisu bili retki. Zatočenice 'bile su izložene poni-
žavanju i uvredama.
K roz logor »Sajm ište« prošlo je, prema istrazi, između 93.000 do 100.000 ljudi.
Ogromna većina ovih zatvorenika bili su Srbi.
Nakon što su Jevreji likvidirani, leševi pomrlih i pobijenih na »Sajmištu«
odnošeni su na zemunsko Jevrejsko groblje i tu sahranjivani. Ekshumacijom leševa
ustanovila je specijalna anketna komisija da je na Jevrejskom groblju sahranjeno
6.500 leševa. Otvorene su 53 masovne grobnice. Na samim leševima ustanovljeno je
da su žrtve pobijene vatrenim oružjem ili raznim tupim oruđem. Mnogima su kosti
bile slom ljene, a mnogi su bili sa razmrskanom lobanjom. Od proleća 1943 leševi su
sahranjivani u tzv. »Belanovićevom Surduku« kod Bežanije. Anketna komisija je tu
pronašla i otvorila 70 masovnih grobnica. U ovim grobnicama sahranjeno je 3.600
leševa.
 Na »Sajm ištu« je izgubilo živote 17.000 Srbijanaca, preko 10.000 Ličana,
Banijaca, Kordunaša i Bosanaca i isto toliko Sremaca, što iznosi preko 47.000
utvrđenih žrtava, ne računajući Jevreje.
Na hiljade ljudi otprem ljeno je iz »Sajm išta« u logore u Norvešku ili u
Nemačku, od kojih se vrlo mali broj vratio.

Kroz logor u Šapcu je prošlo više od 25.000 zatočenika od kojih je oko 7.000
poubijano.
Kroz gestapovski logor u Ložnici prošlo je oko 3.000 ljudi od kojih je jedna
trećina streljana. Sva ova streljanja izvedena su po predlogu šefa Gestapoa u Ložnici
M axa Marquarta, a po odobrenju Meysznera.
U Nišu obrazovan je koncentracioni logor na »Crvenom Krstu« i to odmah
posle osnivanja ispostave Gestapoa u Nišu, čiji su šefovi naizmenično bili Engelmann,
Haller, Brandt i W ienecke. Austrijanac, M ajor der Schutzpolizei und Kommandant
der Polizei-Gebietskommandantur I — Niš W ehhofer upravljao je logorom. U tom
logoru streljani su svi zatvorenici kaznenog zavoda u Nišu, koji su bili osuđeni na
više od 5 godina lišenja slobode. Streljano je 584 osuđenika. U dva maha izvršena su
masovna streljanja po hiljadu Jevreja. Pored toga u desetak masovnih streljanja
lišeno je života preko 2.000 ljudi.

U nekim logorima upravljali su šefovi lokalnih Gestapoa. Tako je šef Gestapoa

u Zrenjaninu (Bečkereku) Austrijanac SS-Obersturmfuehrer Karl Pammer bio u isto
vreme i komandant logora. Između mera u ovom logoru najčešće su praktikovane :
šamaranje, uzajamno šamaranje žrtava, udaranje pesnicom u stomak i slabine, bati-
njanje žilom, batinjanje žrtve obešene o jednu šipku, batinjanje žilom po tabanima,
zatim »Fruehsport« tj. trčanje do iznemoglosti i valjanje po blatu, guranje velikog
kamena glavom po zem lji puzeći na kolenima, gonjenje žrtve da jede so, cigarete i
vaši, da pije slanu vodu, da liže sopstvenu krv, zatvaranje u bunkeru, m učenje žeđu
i glađu, stavljanje hrena na živu ranu, vešanje žrtve glavačke, udaranje glave u zid,
huškanje psa na žrtvu, skakanje na stomak žrtve, čupanje kose i brkova, stezanje
glave sa gvozdenim obručem, stezanje tela drvenom presom, zabadanje igle pod
nokat, čupanje nokata kleštima, probno vešanje i probno streljanje, stavljanje vrelih
jaja pod pazuh, seča kože na grudima, lom ljenje prstiju stavljanjem ruke između
vrata i ragastova, stezanje mošnica, silovanje, mučenje električnom strujom, stavlja­
nje tvrdih predmeta u polne organe žena, seča tabana žiletom, seča plikova tupim
makazama, prženje nosa, pečenje tabana na užarenoj peći, mučenje m odiskop-
injekcijama.
Ovakvim svirepim merama uništeno je u logoru u Zrenjaninu preko 2.000
banatskih građana.
U Banatu su uspostavljeni tzv. »radni logori« i »logori političkih krivaca«, koji
su pretvoreni u logore uništenja. Tako je u logoru na Ostrovačkoj A di kraj Ddbovca,
strahovitim terorom na seči drva uništena grupa od 801 osobe. T o su bili većinom
bosanski seljaci k oji su na sebi imali samo ostatke platnenog rublja. Dvanaestčasov-
nim radom, neprekidnim zlostavljanjem , ubijanjem iz zaJbave, postignuto je da je od
801 lica ostalo u životu samo 89. Na istoj A d i nalazili su se i razni logori političkih
krivaca i kažnjenika, koji su doživeli istu sudbinu, košeni malarijom, glađu, zlosta­
vljanjem i ubistvima. U taj broj logora spada i brestovački »radni logor«.

Odgovornost M eysznerova za okrutne zločine ne bi se ni u glavnim crtama

obuhvatila ako se ne citiraju i mere uništenja Jevreja.
Još u decem bru-1941 Gestapo je skupio sve Jevrejke sa decom u logoru na
»Sajmištu« u tzv. odeljen ju Dulag br. 182. Tu je bilo pritvoreno preko 8.000 žena i
dece. G lađu i smrzavanjem masovno su uništavane jevrejske žene i deca na »S a j­
mištu«. U logoru su imali da izdrže razna sadistička mučenja. Od početka 1942
preživele Jevrejke vukle su leševe umrlih žena i dece preko zaleđene Save na
beogradsku obalu gde su ih opštinski službenici primali, tovarili ih na kola i prenosili
na Jevrejsko groblje u Beogradu.
Jevrejske žene i deca u potpunosti su likvidirani po dolasku M eysznerovom u
Srbiju i to gušenjem gasom u specijalno izrađenom automobilu. M eyszn er je o tome
izjavio pred sudom:

»S ch a e fe r me je o b a v e s tio 1942 god in e da je na »Sajm ištu« jed n a kom an da sa

a u tom ob ilom za gušenje gasom . T aj auto u p otreb lja va n je od prilik e dva m eseca . Kad
su k o la otišla sa »S ajm išta«, J ev reja više n ije b ilo n a »Sajm ištu«, jer su na ovaj način
bili likvidirani. M islim da b roj likvidiranih gasom nije b io v e ć i od 2.000.«

Jevreji u Nišu likvidirani su u više mahova grupnim streljanjem, pošto su

prethodno pokupljeni i smešteni u logor »Crveni Krst«. Februara i jula 1942 izvršena
su dva velika masovna streljanja niških Jevreja na mestu zvanom »Bubanj«. Ukupno
je streljano preko 2.000 Jevreja. Ovim streljanjem rukovodio je Austrijanac W ehhofer.
Rezultat ovakvog zločinačkog uništavanja bio je da je od 39.000 Jevreja, koji
su bili nastanjeni na teritoriji Srbije i V ojvodine, uništeno 34.500.

P osle masovnih streljanja Gestapo je pokušavao da ukloni tragove zločina.

Leševi su posipani kiselinama koje brzo uništavaju tkivo, teren je zaravnjavan i zase-
javan travom i nikakav spoljni trag nije ostavljen po kome bi se m oglo poznati gde
se nalaze masovne grobnice.
Kada je krajem 1943 godine 'bilo jasno da Nemačka gubi rat i da će se u bliskoj
budućnosti otkriti strašni zločini, sprovedeno je od strane Gestapoa plansko uništa­
vanje tragova zločina i to putem spaljivanja leševa iz masovnih grobnica. Specijalne
komande potčinjene Gestapou iskopavale su i spaljivale leševe gotovo na svim mestima
gde su bila izvršena streljanja. R ad na spaljivanju počeo je krajem 1943 i nastavljen
je u toku 1944, U procesu pred Vojnim sudom M eyszner o ovome izjavljuje.

»T o k o m 1943 d ošla je jed n a specija ln a kom an da za spaljivanje leševa , k oja je

im ala zad ata k da spali le š e v e iz m asovnih grob n ica . T im e se p o k u š a lo da se u jeku
kam panje o k o K atina u klon e tra g ovi m asovn ih streljanja.«

Za nekoliko meseci spaljeno je samo na strelištu u Jajincima 68.000 leševa.

Slične ekipe spalile su leševe iz masovnih grobnica u Banatu, Nišu, Šapcu i drugim
mestima.
 M a s o v n o v e š a n je u B anatu 1941.

Jajinci kod Beograda su poseban argumenat u optužbi nemačke okupacije

uopšte, a M eysznera napose. Tu su streljane delim ično žrtve iz logora »B anjica«, ali
u još većoj meri su tu ubijani ljudi, žene, deca, koji su pokupljeni po srpskim selima
prilikom vojnih i policiskih operacija i dovedeni na Jajince da tu budu uništeni.
Napose, M eyszn er je odgovoran za jednu inicijativu, koja je narodu Jugosla­
vije donela neopisiva stradanja i žrtve. U početku ovoga izlaganja naveden je tekst
M eyszen erovog saopštenja Nediću, u kome, pored ostalog, saopštava da mu je po
izrečnom naređenju Hitlera potčinjen »vođa nemačke grupe Dr. Janko sa svima svojim
službenim mestima« t. j. čitava nemačka manjina u Banatu i Srbiji. Osim što je obilno
koristio nemačku manjinu za popunu Gestapoa i ostale policije, M eyszner je iz tog
istog elementa organizovao po zlu čuvenu 7 SS planinsku diviziju »Prinz Eugen«.
Kada je divizija bila formirana, obučena, opremljena, M eyszner je samodopadno
izvestio Himmlera, da je divizija »maršberajt«.
P očev od ovog M eysznerovog izveštaja pa sve do svršetka rata divizija »Prinz
Eugen« je upotrebljavana u raznim područjim a Jugoslavije, u najsvirepijim i naj­
strašnijim aktima preduzimanim prema planu sistematskog uništavanja naših naroda.
Organizovana i vaspitana pod rukovodstvom M eysznera, ona je i dalje u svom zloči­
načkom delovanju bila pod rukovodstvom Austrijanaca, koji su dobrim delom
sačinjavali njen komandni kadar. M eđu ovima do sada su identifikovani: general­
m ajor SS Otto Kumm, komandant divizije; SS-Sturmbannfuehrer Siebert, komandant
mesta u Drnišu; SS-Hauptsturmfuehrer Eggert Neumann; SS-Obersturmfuehrer von
Luetgendorf, rodom iz Beča; SS-Obersturmfuehrer Julius Bauer; SS-Obersturm-
fuehrer T ietze; SS-Untersturmfuehrer Neumann.
 Zločini divizije »Prinz Eugen« pretstavljaju posebno poglavlje u stradanjima
i patnjama naroda Jugoslavije. Ovde se ukazuje samo na već iznete primere zločina
u ovom saopštenju, koji svojom masovnošću i svirepošću izazivaju zgražanje, a koje
je počinila divizija »Prinz Eugen«, sama ili u zajednici sa drugim trupama, kao: zločin
u Krivoj Reci, M ačkovcu, Blaževu i dr. u predelu Kopaonika u jesen 1942; u p o­
glavlju o A lexandru Loehru govori se o zločinima počinjenim u Četvrtoj ofanzivi
(»W eis I i II«), u kojima je isto tako učestvovala ova divizija, zatim o zločinima u
Petoj ofanzivi (»Schw arz«), između kojih se naročito ističu opisani zločini u selu
Bukovcu i Ljeskovom D olu; o zločinima u Drvaru i okolini, k oji su opisani u poglavlju
o Lotharu Rendulitschu, učestvovale su i trupe ove divizije; u strašnom cetinskom
pokolju marta 1944, o kojem se govori u poglavlju o 118, lovačkoj diviziji, učestvo­
vao je i jedan bataljon »Prinz Eugen« divizije. Da bi se dobila pretstava, na k oji je
način ova dizivija obavljala istrebljivački zanat, iznosi se podrobnije slučaj sela

F o lk s d o jč e r i p o r e d s v o jih žrta va u Banatu,

P o s le je d n o g str elja n ja u J ajincim a k ra j B eograd a . U Jajincim a je za v r e m e rata p o g u b lje n o o k o
68.000 ljudi.

Krive Reke, M ačkovca i Blaževa, decembra 1942: Nemačka vojska pobila je celo­
kupno stanovništvo tih sela. Decu je ubijala u naručaju majki, ljude pekla na ražnju
i posle totalne pljačke svega što je vredno, pretvorila ta sela u pusta zgarišta posejana
masakriranim i ugljenisanim leševima. Neposredni naredbodavac ovoga zločina SS-
Sturmbannfuehrer i komandant I. bataljona 2. puka, Austrijanac m ajor Richard Ka-
aserer, dao je ovakav završni čin zločinu: naredio je da se poslednjih 45 živih sta-
novnika Krive Reke, koji su bili zatvoreni u seskoj crkvi, izvedu i strel jaju, a potom
da se leševi unesu u crkvu, koja je minirana, porušena i izgorela. Kaaserer je posle
unapređen za SS-Oberfuehrera policije i dodeljen je svome zemljaku Kammerhoferu
na službu, da bi u Hrvatskoj a zatim jedno vreme na Kosovu i M etohiji nastavio1 sa
zločinima.
Ma da sama funkcija M eysznerova ukazuje na prirodu i opseg njegove odgo­
vornosti, izneseni primeri dokazuju da je ovaj Austrijanac bio vanredno okrutan i
aktivan zločinac na delu istrebljenja naroda Jugoslavije.
Sastav Gestapoa na teritoriji M eysznerove jurisdikcije pripadao je samo
delimično Austrijancima. Glavni udeo- imali su jugoslovenski folksdojčeri, što treba
pripisati uglavnom poznavanju srpskog jezika i naših prilika, ali nije bez uticaja bio
svakako ni uvek živi osećaj afiniteta Nemaca iz okvira bivše Austro-Ugarske u
odnosu prema jugoslovenskim narodima. M eyszner je baš u folksdojčerim a našao
najspremnije pomagače.
Pored u tekstu već pomenutih a prema veoma nepotpunim podacima, ovi su
Austrijanci na odgovornijim mestima bili saučesnici M eysznerovi u rukovodstvu
nemačke policije u Beogradu: Rechseisen, SS-Sturmbannfuehrer, Leiter III. A b-
teilung, Sattler, SS-Sturmbannfuehrer, Leiter IV. Abteilung, M ueller, SS-Haupt-
sturmfuehrer, oficir za vezu izm eđu vojske i Gestapoa, docnije kod policiskog
generala Berendsa, zapovednika svih policiskih snaga u Srbiji, Karl H eller, SS-Haupt-
sturmfuehrer, Leiter I/II. Abteilung, Schinke, SS-Obersturmfuehrer, Huebner, SS-
Obersturmfuehrer, Scherzinger, SS-Untersturmfuehrer, Sehalhas, SS-Untersturm-
fuehrer, Schroeter, SS-Untersturmfuehrer, Franz Sadleder, SS-Uritersturmfuehrer,
A ndorer, SS-Untersturmfuehrer, Judenreferent.

Da bi se dobila još potpunija slika brojnosti M eysznerovih saučesnika Austri­

janaca, citiramo, na kraju, iskaz što ga je pred istražiteljem Drž. Kom isije dao
Austrijanac Otto W ehhofer, m ajor i Polizeigebietskommandant, a iz kojega se vidi
da je čitava nemačka policija u niškom okrugu bila u rukama Austrijanaca. On je
izjavio:

f
T ip a u strisk o g n a cističk o g oficira . S S -O b erfü h rer G en era lm a jo r O T T O K U M M , k om a n d a n t 7-SS
d iv iz ije P rin z E ugen.
 »S tig ao sam u Jugoslaviju 23 m arta 1943 k a o m ajor S ch u tzp olizei-a . P rija v io sam
se n ajpre u B eograd u, p a sam posla n za P olizeigeb ietsk om m a n d a n t-a u Nišu. M og u se
setiti da su u m oje vrem e m oji saradm ici b ili O'vi: M oj ađutant b io je F ranz T roester,
A u strijan a c ilz Š tajerske, aktivni O berleu tn an t k o ji je ž iv e o u B eču u X X . b ecirk u
D am m strasse. U m om štabu n alazio se žandarm eriski n atporu čn ik H im m elbauer,
A u strijan a c iz G orn je A u strje. U Z a ječa ru je b io m eni p o d re đ e n m a jor Pasquali
ro d o m iz G raza; znam da je on u p o s le d n je vrem e živ e o u Essenu u N em ačk oj. P olizei-
k reisstellen leiter u K ru šev cu b io je H auptm ann F eren z, n ek ad a p olicisk i čin ovn ik u
B eču . U L e s k o v c u b io je P olizeik reisstellen leiter k apetan Franz M u eller, ta k ođ er
čin o v n ik b e č k e p o lic ije « ,

R ichard K a a serer, S S -S tu rm b an n fu eh rer, k om a n d a n t b a ta ljon a » P r in z E u g en « d iv iz ije , d o c n ije

S S -O b erju eh rer n em a čk e p o l i c ije u H r v a ts k o j. V in o v n ik teških z lo č in a u K r i v o j R eci i na
K o s o v u . ( Z a r o b lje n o d stra n e b rita n sk e v o jn e sile u N o r v e š k o j, u u n iform i n ared nika sa falsifi-
k o v a n o m v o jn ič k o m b u k v ic o m na im e : R u d o lf K u rth , F e ld w eb el.)
KOMANDANTI VOJNO-UPRAVNIH NADLEŠTAVA I KOMANDANTI
FELDŽANDARMERIJE I FELDPOLICIJE BILI SU AUSTRIJANCI

Vojno-upravne vlasti tj. feldkomandanti, krajskomandanti i ortskomandanti

sa svojim organima takode su odgovorni za sprovođenje zločinačkih naređenja i
izvršenje ratnih zločina nad jugoslovenskim građanima i njihovom imovinom.
Feldkomandanture su u malome, a krajs- i ortskomandature u još manjem
obimu, imale istu onu vojno-upravnu nadležnost, koju je u punom opsegu imao za
celo područje Jugoslavije vojni zapovednik Jugoistoka.
Feldkomandanture, krajs- i ortskomandanture su, prema tome, na svome
području sprovodile sva ona opšta zločinačka naređenja o vršenju odmazdi, o
upućivanju kaznenih ekspedicija, streljanju talaca, spaljivanju naselja itd. O tome
svedoče i mnoga zvanična nemačka saopštenja o izvršenim represalijama, potpisana
od pojedinih feld-, krajs- i ortskomandanata. Oni su imali pod svojom komandom
feldžandarmeriju, feldpoliciju (G FP) i druge posadne jedinice, iz kojih su, pored
redovnih trupa, sastavljali kaznene ekspedicije.
O ovome glavnom zadatku feld- krajs- i ortskomandantura navodi se kao
dokaz odlomak iz već citiranog iskaza zapovednika svih policiskih snaga u Srbiji
M eyszn er a, koji kaže:

»O p šta u putstva za vršen je rep resalija izd a v a o je vojni z a p ov ed n ik S rb ije a za

poje d in a čn e rep resa lij« izd a v a le su n aređenja niže v o jn e k om a n d e: feldkom an dan tu ra
i krajskom andan tu ra . . . i . . p o o d ob ren ju o d o z g o , pristupale izvršenju . . . .«

Pored toga, felkdomandature i njima podređene niže vojno-upravne vlasti

imale su zadatak da sprovode sistematsku pljačku, putem rekvizicija, kontribucija,
novčanih kazni i si.
Sve ove vrste zločina izvršavale su ove komande u širokim razmerama,
svaka u svom području. Na čelu ovih vojno-upravnih vlasti kao i policiskih jedinica
u njihovom sastavu, bili su iz razloga »stručnosti« po pravilu Austrijanci, od kojih
se ovde navode oni koji su do sada identifikovani: generalmajor A dalbert Lontschar,
komandant feldkomandanture 599 u Beogradu, 1943/44 naredbodavac za izvršenje
ratnih zločina: ubistva talaca, paleža i uništenja naselja. Sprovodio poznato Hitle-
rovo naređenje za odm azdu nad Srbima u srazmeri 100 : 1. Oberst Andrian Freiherr
von Wehrburg, feldkomandant u Bjelovaru, odlikovan od Paveliča »u znak priznanja
za izvrsno vršenje službe kao feldkomandant u Bjelovaru i uspešno voćstvo četnih
tijela u bojrbama protiv pobunjenika.« U ovim poduhvatima vršena su masovna
streljanja zarobljenika i civilnih lica, hapšenja, zlostave i pljačke. Generalmajor
Siegfried Konradi, feldkomandant u Karlovcu, odlikovan je takođe od Paveliča »u
znak priznanja za izvrsno vršenje službe feldkomandanta u K arlovcu«, za koje
vreme su izvršeni zločini: ubijanja, paleži, pljačke u Topuskom 1944, u Plaškom
1943/44, bom bardovanje i uništenje naselja u Netretiću, kao i operacije na području
P laški— Carevo P o lje — Skradnik 1943/44 sa 262 žrtve. Oberstleutnant Dr. Klages,
ortskomandant u Splitu, odgovoran za hapšenja, namerno pustošenje i rušenje imo­
vine, kao i pljačku izvršenu prvom polovinom 1944. Oberstlajtnant Stammer, orts­
komandant u Hercegnovom, odgovoran za masovna hapšenja i sistematski teror
počinje 1944. Lajtnant Lang, ortskomandant u Vrbovskom, odgovoran za sistematsku
pljačku decembra 1944. Feldjustitzrat Geldermann, u ratnom sudu feldkomandanture
u Zagrebu, odgovoran za sudska umorstva. Fritz Bauer, Landrat u Celju, inače
Kreisleiter iz Graza, odgovoran za hapšenja, otpremanja u logore, zlostavu i pljačke
od 1941 do 1945. Martin Pillinger, zapovednik feldžandarm erije u Bužimu, odgovoran
za svirepa ubistva počinjena 16 avgusta 1941 u O stojič Selu (G ornji Žirovac). Josef
Hippel, zapovednik feldžandarmerije, pomoćnik komandanta SS-trupa, odgovoran za
bezbrojna ubistva, hapšenja, zlostave, internacije i dr. 1943/1945 na području Gajine,
Šumber, Labin, Sv. N edelja i dr. SS-Sturmscharfuehrer der Feldpolizei Paul Klemmen,
pomoćnik šefa SD na Rijeci, odlikovan od Pavelića zbog uspešne saradnje sa vojnim
vlastima i žandarm erijom »N D H «. U toku te »saradnje« naredio i izvršio niz
hapšenja, internacija i nezakonitih kontribucija na R ijeci i Sušaku. SS-Hauptsturm-
fuehrer der Feldpolizei Franz Stängel, Leiter der G FP na Sušaku, odgovoran za
zločine ubistva, pljačke i internacije, počinjene 1944 na Sušaku i u okolini. A dolf
K ostex, dželat, sa službom pri ortskomandanturi u Kotoru, odgovoran za vešanja i
streljanja mnogih žrtava, osuđenih od nemačkog ratnog suda, kao i za sistematski
teror nad civilnim stanovništvom.

POLITIČKU LINIJU I KOORDINACIJU NEMAČKIH OKUPACIONIH

FAKTORA U JUGOSLAVIJI SPROVODILI SU AUSTRIJANCI
Dr. Ing. Hermann Neubacher, izve uredni opunomoćenik Ministarstva
inostranih poslova za Jugoistok.
Pored vojnih, upravnih i policiskih organa u okupiranim zemljama Jugoistoka,
vlada Reicha imala je i svoje naročite diplomatske i političke eksponente, koji su
služili kao savetodavni organi i k oji su vojnim i policiskim zapovednicima prenosili
opšte direktive nemačke zvanične politike po svima pitanjima koja su se postavljala
u tim zemljama. I za ovakve, veoma značajne i osetljive funkcije birani su Austri­
janci iz istih razloga »stručnosti«. Avgusta 1943, Hitler je postavio na položaj
izvanrednog opunomoćenika za spoljne poove na Jugoistoku (Sonderbevollmaechtig-
ter des Auswaertigen Amtes fuer Suedosten) Austrijanca Dr. Ing. Hermanna Neuba-
chera, bivšeg pretsednika bečke opštine, k oji je već ranije dolazio u Jugoslaviju. On
je najpre sa uspehom obavio važne političko-finansiske m isije u Rumuniji i Grčkoj,
pa je zatim postavljen na ovaj položaj u Beogradu.
N jegov zadatak bio je, kao što je navedeno, »savetodavne« prirode tj. imao
je za dužnost koordinirati politiku raznih nemačkih službenih mesta na Jugoistoku,
zatim vrhovnim nemačkim vojnim, policiskim, upravnim i privrednim organima
prenositi opšte političke direktive vlade Reicha prema pojedinim okupiranim zem­
ljam a i njihovom stanovništvu. Sve mere i odredbe opšte prirode, koje su donešene u
Berlinu putem trojstva: voćstva N SD AP, vlade Reicha i O K W (nemačke vrhovne
kom ande), a k oje su kao što znamo sadržavale nebrojena naređenja i uputstva
zločinačke prirode, imao je za dužnost izvanredni opunomoćenik Neubacher da
prenese od nemačkog ministarstva spoljnih poslova i da ih, pošto ih razradi, pređa
na izvršenje u vidu naredaba ili saveta vojnom zapovedniku u Srbiji, u Grčkoj,
feldkomandantu Crne Gore itd.
 On je kao najviši diplom atsko-politički pretstavnik imao da se stara da se sve
te opšte direktive pravilno sprovedu kao i da koordinira sve konkretne mere koje
su se na pojedinim područjim a i od raznih okupacionih vlasti preduzimale. U tu
svrhu imao je izvanredna ovlašćenja, kako to i njegova titula kazuje. Sam Neubacher
ovako definiše svoju funkciju u iskazu datom pred Državnom Komisijom 2 jula 1946:

»U v e z i sa sjedinjenjem vojn ih fu n k cija u J u g oistočn om p rostoru , b io sam

p osta vljen avgusta 1943 u cilju k o o rd in a cije s p o ljn o -p o litičk ih prilika u J u g oistočn om
p rostoru (k om and no p o d ru č je »H eeresgru p p e F « gen eralfeldm aršala V o n W eich sa , sa
izu zetk om H rvatske, da kle za Srbiju, Crnu G oru , A lb a n iju i G rčku) . . .«

Kakva je bila politika nemačkog ministarstva spoljnih poslova, čiji je opu­

nomoćenik bio Neubacher, vidi se n ajbolje iz iskaza samoga šefa Gestapoa Dr. Fuchsa,
na saslušanju pred istražiteljem Državne Kom isije od 8 septembra 1946:

» . . . U sva k om p og led u zv a a ičn a p olitik a N em ačk e prem a Srbilji nije se slagala

sa m ojim nazorim a. Ja sam p o toj stvari čin io p r e d lo g e , ali oni nisu u sv ojen i jer su bili
suprotni on oj liniji k oju je b ilo od re d ilo m inistarstvo spoljnih p o s lo v a , a ta je linija
bila n eprijateljska prem a Srbiji i Srbim a.«

Na osnovu ovoga, m ože se zamisliti u k ojoj je meri ta politika nemačkog mini­

starstva spoljnih poslova, čiji je Neubacher bio nosilac u Srbiji, bila neprijateljska,
bolje reći zločinačka, kada je i jedan gestapovski šef nalazio da je preoštra.
Pored instrukcija k oje je davao nemačkom vojnom zapovedniku i drugim
okupatorskim organima, Neubacher se starao da se preduzete mere sprovode i od
strane N edićeve kvislinške vlade. Stoga je prema potrebi men jao i dovodio na vlast
pojedine ministre, pa je sledstveno odgovoran i za zločine počinjene od te vlade i
njenog aparata. U tome smislu, međutim, on je smatrao za pouzdanije, da samog
Nediča odvede direktno Hitleru. Stoga je uskoro po dolasku u Beograd, novembra
1943, pripremio ovu posetu i zajedno sa Kronholzem pratio Nediča u Fiihrerov glavni
stan. Tamo je, kako sam izjavlju je u navedenom iskazu, prisustvovao razgovorima,
posebno razgovorima Nedić-Ribbentropp.
K ako su konkretno izgledali ovi razgovori i kako je sam Hitler formulisao
svoju politiku zločina, koju je i Ribbentropp imao da sprovodi preko Neubacher a u
Srbiji, utvrđuje se iz iskaza samog Milana Nedića od 9 januara 1946:

»P o š to me je R ib b en trop p saslušao i p r ib e le ž io m oje za h teve, on je o ovom e

referisa o H itleru, k o ji m e je prim io . . . T om p rilik om v ik a o je na m ene, tv r d e ć i da
o d re d b e 100 za 1ne treba ukinuti, v e ć da treb a p o v e ć a ti na 1 prem a 1000. N a veo je
i to, da ak o Srbi p rod u ž e sa svojim b u n tov n ičk im m etodam a, da je sprem an da uništi
čita v n arod . . . «

N eubacher je dakle bio na Jugoistoku arbiter i kao takav davao ton politič­
kom kursu na Jugoistoku. Šta je sve obuhvatao taj politički kurs jasno je iz napred
izloženih shvatanja Hitlerovih o odmazdama kojima se imao uništiti srpski narod.
Sa takvim instrukcijama Hitler je i poslao Neubachera u ovu misiju, rekavši
mu na odlasku, kao A ustrijanac Austrijancu, izrično:

»K a d tam o d o le stignete, pom islite na to da k o ra ča te stopam a naših ota ca .«

G ovoreći mu o politici stare Austrije u ovome prostoru, Hitler je dodao:

»M i n e će m o biti kadri dati ništa b o lje !«

 Neubacher svakako nije zaboravio na upute Hitlerove u svojoj praksi u Srbiji.
U tome smislu Neubacher je, kako izja vlju je savetnik nemačkog poslanstva Dr. Gerth
F eine (saslušanje od 27 juna 1946), imao »da koodinira delatnost na Jugoistoku«,
koja se, prema istom svedoku, sastojala u sledečem :

»1) da sa vetu jem o V o jn o g z a p ov ed n ik a p o predm etim a spoljne p o litik e . . .

2) k a o p retsta vn ištvo M in istarstva spoljnih p o s lo v a im ali smo du žn ost, da oba-

v ešta v a m o o v o m inistarstvo d irek tn o o situaciji, jer se m inistarstvo nije h telo oslanjati,
sam o na v ojn e iz v e šta je . . . «

Iz više izvora, dokumenata i svedočkih izjava, poznato je da su se konkretne

mere u duhu opšte politike Fuehrerove i Auswaertiges Amta donosile u štabu vojnog
zapovedništva Srbije odnosno Jugoistoka i to na osnovu savetovanja o čemu je već
spomenuti šef Gestapoa u Beogradu Dr. Fuchs izjavio:

»S a kazn enim ek sp ed icija m a nisam im ao direk tn og posla . N a ređen e su od vojn og

za p ov ed n ik a , isto ta k o i p r o v e d e n e . P re th o d ile su k o n fe re n cije na k ojim a sam i ja
k a d k a d a b i o . . . Sa lo g o ro m na Sajm ištu nisam im ao v eze. O snivanje tog a lo g o ra i
getiziran je J ev reja n aređ en o je iz B erlin a p r e k o V o jn o g za p ov ed n ik a . . .«

I zapovednik svih nemačkih policiskih snaga u Srbiji August M eyszner potvr­

đuje ove činjenice:

»O p šta u putstva za vršen je rep resa lija izd a va o je vojn i z a p ov ed n ik Sribije, a za

p oje d in a čn e rep resa lije izd a v a le su n aređen ja niže v ojn e k om a n d e: F eldkom an dantura
i krajskom andan tu ra, ali su u vek tražile od o b re n je za izv ršen je preduzetiih m e r a . . .
R ela cija 100 S rb a z a jed n og u bijen og N em ca i 50 za jed n og ra n jen og v e ć je bila
od ređ en a . . . K o je od re d io tu relaciju . . . mislim da je to n aređen je d o š lo sa najvišeg
m esta . . . «

Time se vraćamo na one opšte direktive sa najvišeg mesta, tj. od Hitlera, koje
potvrđuje takođe svedok Dr. Feine u već citiranom iskazu:

» . . . Inače m ogu izja viti da je H itler za srpski n a ro d im a o izrazitu m r ž n ju . ..

prim eću jem , da je o d n os 100:1 o d ređ en d irek tn o od Fuehrera . . .«

U jednom aktu Hitlerovog vojnog ureda (Wehrmachtsfuehrungsstab (Qu 2 —

Sued/Suedost — No. 063/44 geh. od 18. II. 1944) daju se uputstva za nove vrste
odm azde, gde je nedvojbeno potvrđeno da su odm azde tj. ubijanja nedužnih ljudi i
uništavanje narodne imovine, spadali u nadležnost Neubachera. U uvodnom delu
uputstva kaže se:

» U ob la sti v iš e g za p ov ed n ik a za J u g oistok preduzim an je m era odm a zde u ređen o

je n a jed n oob ra z a n n ačin na o sn ov u n a r e d b e V išeg za p ov ed n ik a za J u g oistok a u sp ora ­
zumu sa p osla n ik om N eu b a ch erom (vidi p riloge). D osled n o, V iše za p ov ed n ištv o za
J u g oistok pozn a je sam o o v e m ere od m a zd e:

1) Streljanja od n osn o vešanja,

2) U ništavanje naselja.

3) K on trib u cije, prisilno stra žarčen je i haps.

 f 0*1 ko.-ïiîüp rt. y
~-------- /> .
f /p'

1
Ty^t / 2 (iid /3 1 1 d o 8 t) j *^0 2 ^1 9 ^
M r. 06 3/44 g e h . / ^ T *'!<■ // ^ / // . . v
;*m
t /y7 A* >#
# ^
\V
3:IhnemaesMtkiD** gegen Terror-Anschläge.
» ; i. i »• '
y%
\\- y. fT / • .;. ,.• V o r t r a g s n o t Î 1. Äa4 3 (-^)

. vv ,Vi ' V - J 4^*

Aus den '2®ge»m*ldun£«D der k i l . Befh.über die in ­

nere Sicherheit dar besetzten Gebiete f ä l l t die Klnaeitig
keit ln dar Wahl von Sühneaaaanahaen filr erfo lg te Terror-
anaohlJtge auf. 1b Bereich de» Ob.SUdoet la t durch Be -
feh l dea Ob.SUdoet vom 22.12.43 la Einvernehmen a lt den
1/ . L / / * ' 'j17
' Oeaandten Neubaoher die Verhängung von SUhneon. eanahmen
" V " einheltliofc g eregelt. (Siehe Anlage) i l ernaoh kennt der
a '. -_ Ob.SUdoet « la SUhneoaaan&hsen nur«
41 V. -v « 1 ' Sraohleeeen beaw. Irh&agen,
>/</ 2) Verniohtuag von WohnatÄtten,
, i .1 3) Geldbuaaen, Strafwaohen und Haft.
' -
d e Meldungen aua dea Bereich dea Ob.aeet und de*
. Ć. Ob.SC&weat ergeben, t e l dort ia weaentHohen auch nur
Aß v /. ¥v •'
; J '•. *- - ■ ’ •
/ / dieae SUhneaaaanahaen angewandt warden. Sasu kosat dort
nooh d ie Sohlieeaung der Oaetatfttten oder frü h a eltig e
(t iPr .y,
.s \ ( : Foliaelatuaden.
ttl V/ v1« aohaint notwendig, Übprprilfeu, ob dl» älhne-
a :. iBBCsnatanan niafct nooh wirkaa«*3r at^gaataitei »erden
fe&aaSE.

P rva stran ica u pu tstva H itle r o v o g v o jn o g štaba od 18. II. 1944. B r. 066144 o vrstam a rep resalija.
Iz njih se vid i da j e u J u goslaviji, u sp ora zu m u s p osla n ik om D r. N E U B A C H E R O M , od m azd a,
u p ravilu , b ila: str e lja n je , v e š a n je , p a le ž n aselja, n o v ča n a kazna i z a tv o r.

Bivši austriski generalni konzul u Beogradu

Robert Kronholz

Drugi, veoma uticajni Austrijanac u nemačkom političkom aparatu u Srbiji,

iako ne sa zvaničnim obeležjem kao Neubacher, bio je Robert Kronholz, direktor
transportnog preduzeća »Schenker & C o.«. On je proboravio punih 20 godina u Jugo­
slaviji, Kronholz je znatno pre anšlusa bio austriski generalni konzul u Beogradu, ne
napuštajući ipak voćstvo beogradske filijale »Schenkera«,
 Skoro sva austrc-nemačka krupna privredna preduzeća bila su u isto vreme
i važni obaveštajni izvor i to u dvostrukom smislu. Prvo, ona su se bavila tzv,
industriskom špijunažom. Drugo, sva ta preduzeća slala su i poveri jive političke i
vojničke izveštaje.
M edu ovakvim preduzećima, šaržiranim dvostrukom obaveštajnom službom,
isticalo se transportno društvo »Schenker & Co.«, koje je u tu svrhu imalo svoje
filijale i čitavu mrežu tajnih agenata i kanala po celoj jugoistočnoj Evropi, čak do
Carigrada. Tu obaveštajnu mrežu organizovala je sama Nacionalsocijalistička stranka
i preko n je prikupljala sve podatke k oji su joj bili potrebni kako za pripremu agre­
sije, tako i za docnije sprovođenje okupacije.
R azum ljivo je, da je K ronholz učinio nacistima ogromne usluge na polju pri­
prema agresije protiv Jugoslavije. Zbog toga je za vreme okupacije postao tako
značajan činilac u okupatorovom političkom aparatu u Srbiji.
Savetnik nemačkog poslanstva u Beogradu, pre i za vreme rata, već citirani
Dr. Gerhard Feine, na zapisniku od 29 juna 1946 izjavio je:

»R o b e rta K ron h olza sam p ozn a v a o. O n je ranije b io austriski generalni kon zul
i mi sm o s njim postu p ali k a o sa k oleg om . N jeg ov uticaj n ak on ok u p a cije je porasa o.
S njim se d og o v a ra o i vojn i za p ov ed n ik ; d ola z io je če s to u p osla n stv o i b io dolbar
prijatelj sa p osla n ik om B en zlerom . K od stvaranja N e d iće v e v la d e sva k a k o su i njega
pitali i on je na to im ao izv esn og upliva. K ron h olz je m eđu ostalim im ao funkciju, da
p o n alogu v ojn o g za p ov ed n ik a p ren osi N ed iču izv esn e p rim ed b e ili za m erk e . . . «

General Milan Nedić, na saslušanju od 9 januara 1946 izjavio je, da mu je

poznato da je Dimitrije L jotić održavao »poslovne« veze sa Kronholzem . Kronholza
je Nedić upoznao pre nego što je postao pretsednik vlade, a doveo mu ga je šef
Gestapoa Dr. Kraus. Tom prilikom Kronholz je insistirao i govorio mu, da je on
najpogodnija ličnost za ponuđeni mu položaj pretsednika kvislinške vlade.
Još bolje osvetljava ulogu Kronholza šef »srpske« policije Dragi Jovanovič,
poznat po svojim vezama sa nemačkom policijom još od pre rata, kada je kao šef
beogradske policije održavao kontakt sa policiskim atašeom nemačkog poslanstva
Hansom Helmom. Na zapisniku od 8 januara 1946 on je izjavio sledeće:

». . . Naim e, N ed ič je p o litičk i b io v ez a n sa L jotićem i n jegovim p o k r e to m »Z b o r«

.još iz vrem en a k ada je b io n ačeln ik gla vn og gen eralštaba i m inistar vojn i. A L jotić
i n je g o v p o k re t » Z b o r « bili su p ov eza n i sa n acion al-sociljalističkom N em ačkom p re k o
partiske s p o ljn o -p o litičk e službe, k oja je, m im o drugih kanala, im ala i svoj službeni
kanal p r e k o » S ch e n k e r« a d., tran sportnog društva, k om e je u B eog ra d u stajao na čelu
b iv ši austrijski gen eralni k on zul K ron h olz . . ,
. . . K a k o je N ed ić b io kandidat n em a čk og M inistarstva spoljnih p o s lo v a , n esu m ­
n jivo je da je ova k a nd idatura došla i p r e k o K ron h olza . O v o se p otv rđ u je i tim e, što
je za sve vrem e N e d ić e v e v la d a v in e K ron h olz, koji- zna i srpski, b io jedan o d n jegovih
glavnih savetnika, N e d iče v isk lju čivi tum ač prilikom ra zg ovora sa N em cim a i n jeg ov
tum ač prilikom N edilćeve p o s e te k o d H itlera . . .«

Bivši nemački poslanik u Beogradu N eubacher svedoči takođe (16 januara

1947} da mu je Kronholz (a donekle i drugi Austrijanac Schmaus) bio posrednik u
službenom saobraćaju sa Nedičem.

Aktivnost Kronholza nije se prostirala samo na podru čje okupirane Srbije,

nego i na područje ustaške »Nezavisne Države Hrvatske«, gde je »Schenker & Co.«
takođe imao svoje filijale. Paveličev ministar Dr. Vladimir Košak, u svojoj izjavi od
8 januara 1947, posvedočio je da je K ronholz često dolazio u Zagreb i da je voleo
»mešetariti u političkom pogledu.«
U čemu se sastojalo to »m ešetarenje« vidi se takođe iz saslušanja već spome­
nutog šefa »srpske« policije Dragog Jovanoviča, koji detaljno rasvetljava ulogu koju
je u »Nezavisnoj Državi H rvatskoj« imao politički pandan Kronholzov Dr. Veesen-
mayer, bivši direktor »Schenkera« iz Berlina, inače SS-Standartenfuehrer. K ao što je
Kronholz u Beogradu doveo takoreći na vlast svoga prijatelja Nedića, tako je Dr.
Veesenmayer u Zagrebu uzeo neposrednog učešća u davanju saglasnosti nemačkog
Auswaertiges Amta na postavljenje Paveliča za »poglavnika«. I docnije, svoju poli­
tičku misiju izražavao je Dr. Veesenmayer u sporazumu sa Kronholzem dolazeći i u
Beograd na sastanke s Kronholzem i Nedičem.
Pored ove aktivnosti, naročitu vrstu delatnosti Roberta Kronholza, kao
direktora »Schenkera« u Beogradu, pretstavlja privredno poslovanje njegovo, mo­
nopol transporta svih onih ruda, industriskih i poljoprivrednih proizvoda, koji su se
danonoćno odvlačili iz okupirane Srbije, da bi pojačali nemački ratni napor. Tu je
»Schenker« bio usko povezan, u kreditnom pogledu, sa drugom jednom moćnom
austriskom privrednom ustanovom, sa »W ienerbankvereinom«, na čelu sa bečlijom
Josefom Johamom i dr. vodećim austriskim finansijerima, koji su putem »W iener-
bankvereina« ostvarili čitavu mrežu banaka, industriskih i poljoprivrednih preduzeća,
pomoću k oje su sproveli sistematsku eksploataciju naših privrednih izvora.
Prema do sada prikupljenim a nepotpunim podacima, saradnici i saučesnici Dr.
Neubachera i Kronholza bili su brojni drugi Austrijanci diplomatski činovnici, i to u
nemačkom poslanstvu u Beogradu: Dr. Kernbacher, viši funkcioner poslanstva tokom
1942/1943; Dr. Fenninger, trgovinski ataše poslanstva.

U nemačkom poslanstvu u Zagrebu bili su: Herbert von Troll, zamenik posla­
nika, Prema iskazu Pavelićevog ministra Vladimira Košaka, Troll je bio neprijateljski
raspoložen prema Hrvatima; Karl Hudeszek, šef ekonomskog otseka; Zeileissen, radio
u političkom odeljen ju poslanstva u godinama 1944/1945; Dr. Theodor Blahut, od
1941/1943 rukovodilac kulturno-političkog odelenja; Dr. Tertsch, referent za štampu;
I. Rhenberger, tajnik poslanstva, a kasnije u generalnom konzulatu u Zagrebu sve do
1945 šef otseka za pasoše; Zuegler, tajnik konzulata i upravitelj kancelarije; Badl,
personalni referent u poslanstvu; Dr. Robert Katschinka, bio je na radu u poslan­
stvu u 1941 pa sve do aprila 1944 kao zamenik rukovodioca kulturno-političkog
odeljenja. U tom svojstvu aktivno je sarađivao u ustaškoj propagandi? kako u samoj
Hrvatskoj tako i izvan nje, i prisustvovao je mnogim vojnim akcijama; Dr. Krenner,
bio je na radu u političkom odeljen ju poslanstva 1941/1945; Kohler, bio je zamenik
referenta za štampu sve do 1944; Egon Hruschka, bio je dodeljen poslanstvu kao
referent za nacionalna pitanja 1941/1943; Kolak, činovnik poslanstva; Kaltenbrunner,
činovnik poslanstva; Nave, 1943/1945 bio je konzul u Vinkovcima; Gustav Stoe-
ckelle, bio je od 1942 d o 1945 član Reichsarbeitsdiensta kod poslanstva u Zagrebu;
Dr. Heinrich Einspinner, iz Graza, bio je nadstojnik Nemačkog znanstvenog instituta
u Zagrebu i referent za socijalna pitanja poslanstva, a ujedno honorarni službenik
u ustaškom Ministarstvu zdravstva i kooperacije, gde je radio na m obilizaciji radne
snage za nemačku ratnu industriju.
 NEMAČKI OKUPACIONI APARAT NA JUGOSLOVENSKOJ
TERITORIJI DONJE ŠTAJERSKE, KORUŠKE 1 KRANJSKE BIO JE SKORO
ČITAV (90%) IZ AUSTRIJE

Nasilna germanizacija jugoslovenskog tla

Kada su vojne operacije u aprilu 1941 završene, bar kako je to okupatorima

izgledalo, definitivno, Nemci su se bacili svim silama na ponem čavanje jugosloven­
skih oblasti D on je Štajerske, Koruške i Kranjske, ne birajući pri tome sredstava.
Ono što se po njihovom m išljenju nije moglo ni na koji način uspešno germanizovati,
imalo je da bude uništeno ili deportirano.
Tada su tek u punoj meri došle do izražaja sve one pripreme, koje su tako
istrajno i sistematski vršene u A ustriji za zaposedanje i potpuno uključivanje ovih
oblasti u austriske istoimene župe (Gau), za »pročišćavanje« slovenačkog življa,
njegovog jezika, kulture, za privredno iskorišćavanje, jednom reči za istrebljenje
toga naroda.
Dok su Austrijanci kao okupatori u ostalim jugoslovenskim zemljama zadržali
za sebe uglavnom rukovodeće položaje, deleći ostala mesta u vojnom, policiskom i
upravnom aparatu sa Nemcima iz Reicha i sa fojlksdojčerim a (kao i sa kvislinzima),
dotle je taj aparat u slovenačkim oblastima bio skoro isključivo u rukama Austri­
janaca (9 0 % ). Te pokrajine smatrane su za sastavni deo Reicha i nameravalo se
da se i form alno anektiraju. Zato je u njima odmah nakon okupacije uvedena
unapred pripremljena nacistička uprava, sa zadatkom što brže germanizacije. Ovaj
program je okupator javno objavio i do kraja ga u potpunosti izvodio.
Poslove šefa civilne uprave u okupiranoj D onjoj Štajerskoj nekoliko dana
nakon vojničkoj zaposedanja, 14 aprila 1941, preuzeo je već spomenuti Austrijanac
rodom iz Salzburga, dotadašnji državni namesnik i gaula j ter u Grazu Dr, Siegfried
Uiberreither. U vezi sa tom funkcijom data su mu specijalna ovlašćenja. Uiberreither
je bio direktno podređen Fuehreru. O d Fuehrera je primio i naređenje, da mu
»učini D onju Štajersku nemačkom«. Prema tome, on je imao položaj viši od položaja
teritorijalnog ministra, sa punom nadležnošću centralne instance za sve grane uprave,
izuzev željeznice i poštu.
Uiberreither je saopštio svoj radni program u govoru održanom prilikom p re ­
uzimanja vlasti u Mariboru, gde je između ostaloga izjavio:

»da ć e D onju Štajersku ta k o stegnuti, da u n joj b u d e m esta sam o za N em ce i

on e Štajerce, ikoji su se godinam a, d ecenijam a i stoljećim a v ern o i drugarski b o rili ram e
uz ram e sa nemačkdm sunarodniicim a. S ve drugo m ora se iseliti. N aglasio je, da ć e u toj
pokrajini, u k o jo j je gran ica n aredb om F u ehrera n a n ovo povučem a, b iti samo još ljudi
k o ji se s lo b o d n o i sa ra d o š ću op red elju ju za F u ehrera, i da će h lad n ok rvn o p red u zeti
sve m ere k o je su p o tre b n e , da u tom ra zv oju n eb i m ogle nastupiti re cid iv e .«

Iz Graza je doveo ceo štab činovništva. Dr. M üller Scholtes, koga je državni
ministar za unutrašnje poslove Dr. Frick imenovao kao činovnika za vezu sa štabom
Uiberreithera, izveštava dana 30 maja 1941, da taj radni štab šefa civilne uprave,
naročito uži štab, koji je sastavljen skoro isključivo iz Austrijanaca, izvršuje zadatke
kao stvar svoga srca.
 Istoga dana, 14 aprila 1941, imenovao je Fuehrer dotadašnjeg v. d. gaulajtera
za Korušku Franza K utscher u za šefa civilne uprave u okupiranoj Koruškoj i
Kranjskoj. I Kutschera je bio Austrijanac, rodom iz Koruške. I za njega je važio
nalog Fuehrerov da se i ova pokrajina učini nemačkom. Kutschera je naglasio da
su njegovi saradnici isključivo pripadnici nadleštava u Koruškoj župi. Kada je umesto
K utschere decembra 1941 imenovan za gaulajtera i državnog namesnika, a ujedno i
za šefa civilne uprave u Koruškoj i K ranjskoj, Austrijanac Friedrich Rainer, ministar
unutrašnjih poslova Reicha Frick, u govoru koji je prilikom predaje poslova održao u
Celovcu 16 decembra 1941, ponovio je taj zadatak sa sledečim recima:

»V a š glavni za d ata k n eka bud e, da n ovu pok rajin u Južnu K oru šk u p rip ojite d o
kraja i n ap ra vite o d nje d rag ocen , jed n a k o vred an d eo va še ota d žb in e . . . N akon sp a ­
janja n eka b u d e vaš zadatak, da n astavite građ enje na v e ć p o s to je ćim tem eljim a, da
p ro d u b ite on o što je d o danas v e ć postign u to. J er b e z ostva ren ja od b ra m b en og nasipa
n em a čk ih ljudi u to j pok rajin i i b e z p o litič k o g istican ja tih n em ačkih ljudi m ora se pre
ili k a sn ije srušit svaka ta k o lepa zgrada . . ,«

Tako vidimo da je okupator smatrao D onju Štajersku kao i okupiranu K o ­

rušku i Kranjsku za sastavni deo nemačkog narodnog i državnog tela i da je glavni
i najteži problem bio — kako sam navodi — »raščišćavanje od tuđinskih slovenskih
elemenata«, k oje ni na kakav način nije uspeo ponemčiti. C eo sticaj ratnih zločina
izvršenih za vreme okupacije u D on joj Štajerskoj, Koruškoj i Kranjskoj ima svoj
izvor u tom zločinačkom pokušaju nasilnog odnarodnjavanja. Ovaj germanizatorski
program okupator je bez prikrivanja tačno i jasno objavio i za celo vreme okupacije
konsekventno izvodio.

P rip adn ici n em a čke m a n jin e u M a rib oru p r e u z e li su v la st i v rše p o licisk u slu žb u do ulaska
n em a čk ih trupa.
 Svoj zadatak u pogledu germanizacije u D onjoj Štajerskoj objasnio je
U iberreither podrobno docnije u listu »M arburger Zeitung« od 10 aprila 1943, gde
kaže, da je pre dve godine p o Fuehrerovom nalogu preuzeo izvršnu vlast u D onjoj
Štajerskoj, sa zadatkom da iz te »pranemačke zem lje« ukloni sve tragove »tuđinske
vlasti«, D alje je izjavio, da je njegov zadatak da narod ove pokrajine dovede
»natrag u nemačko narodno telo« i da će taj zadatak izvršiti.
Na zemljištu Slovenije bilo je 1941 nastanjeno 1,237.846 stanovnika. O d toga
broja otpalo je na teritoriju D onje Štajerske otprilike 625.000 stanovnika, od kojih
je po zvaničnom jugoslavenskom popisu iz godine 1931 bilo 606.000 Slovenaca,
3.200 Srba i Hrvata, 8.200 Nemaca i 4,700 pripadnika drugih nacija. Procentualno
su Nemci u D on joj Štajerskoj bili zastupljeni samo sa 1,2%. P o nemačkim
podacima, živelo je tada u D onjoj Štajerskoj otprilike 35.000 Nemaca, tj. 5.7%,
Okupator i sam priznaje, da je 1941 jedva 1 % školske dece razumevao nemački
Zaposednute pokrajine Koruške i Kranjske brojale su 1941, po nemačkim podacima,
preko 200.000 stanovnika. Ovde je bio narodnosni srazmer za okupatora još nepo-
voljniji, jer tamo nije bilo ni pola procenta Nemaca. Da se izvede postavljeni plan,
bilo je potrebno germanizirati 800.000 osoba. Toga posla m oralo se latiti sa beskraj­
nom bezobzirnošću.
Kakvim načelima se pri tome rukovodilo, pokazuje nam sledeća izjava
Uiberreither ovog zamenika Dr. Mueller-Hacciusa, na sednici radnog štaba 7 de­
cembra 1942:

»O sta je sam o jed n o jasno trezven o saznanje, a to je g v oz d en a čvrstina i n em ilo­

srdna o sv eta .«

U okviru prinudnih mera za odnarođavanje stanovništva Kranjske i Koruške

doneo je gaulajter »Uredbu o ponemčavanju slovenačkih imena i o nemačkom načinu
pisanja i izgovaranja slovenačkih prezimena u okupiranoj oblasti« koja je objavljena
u »Verordnungs- und Amtsblattu fuer Kaernten«.
U poredo sa ovim merama preduzete su i sve ostale prinudne mere u svrhu
što brže germanizacije. One su bile poverene naročitom partisko-političkom aparatu.
Odmah nakon preuzimanja civilne uprave, okupator je imenovao za svaki srez u
D on joj Štajerskoj, Koruškoj i Kranjskoj po jednog političkog poverenika. Obzirom
na isključivo političke zadaće k oje su imali ovi politički poverenici, na ova mesta
su imenovani samo u stranci (N SD A P) školovane pristalice, k o je su se već u svome
radu istakle. Ovi politički poverenici bili su isključivo Austrijanci. Politički pove­
renici imali su po naređenju šefova civilne uprave na svome području naredbodavnu
i izvršnu vlast. Bili su odgovorni za održavanje reda i zato su bili ovlašćeni da u
slučaju opasnosti preduzimaju sve policiske mere. Nadalje, bili su ovlašćeni
imenovati pretsednike opština. I opštinske činovnike u D onjoj Štajerskoj, na broju
od preko 200, m orao je U iberreither zbog nedostatka domaćih ljudi pozvati iz
G ornje Štajerske.
Politički poverenici su najaktivnije sudelovali kod priprema za iseljavanje, kod
sastavljanja spiskova zaplenjene imovine »neprijatelja nemačke države«.
Početkom 1942 primili su politički poverenici službeni naziv »pokrajinskih
savetnika« (Landrat), ali je njihova kompetencija ostala ista.
 Njima je povereno i staranje o nasilnom germanizovanju. A k o je okupator
hteo da postigne potpuni uspeh sa svojom politikom germanizacije, morao je
naravno otstraniti sve slovenačke javne i privatne knjižnice, uopšte svu slovenačku
literaturu. Zbog toga su politički poverenici preko pretsednika opština i žandarme-
riskih stanica naredili zaplenu celokupne slovenačke literature. Ceni se, da je samo
u D onjoj Štajerskoj uništeno 1,200,000 a u G orenjskoj više od 1,000,000 slovenačkih
knjiga. Pored toga, zatvorene su sve slovenačke škole, a slovenački učitelji j
nastavnici bili su proterani.
Pored isključive upotrebe nemačkog jezika p o nadleštvima i u javnom saobra­
ćaju, okupator je pokušao svim sretstvima da zabrani uopšte svaku, pa i privatnu
upotrebu slovenačkog jezika. Upotreba slovenačkog jezika kvalifikovana je kao
sabotaža. Odmah po zaposedanju, tadašnji policiski opunomoćenik u Mariboru
Dr. Pfrim er izdao je naređenje, da se do 14 aprila 1941 u 8 časova ujutru m oraju
pod pretnjom kazne otstraniti svi slovenački natpisi na trgovinama. Sličnu okružnicu
izdao je svim pretsednicima opština politički poverenik za okrug M aribor-okolina.
Sva imena mesta bila su germanizovana. Isto tako bilo je određeno kako se imaju
pisati slovenačka imena i prezimena. U crkvi je bila dozvoljena, sem latinskog,
upotreba samo nemačkog jezika.
Ko- nije hteo ili mogao naučiti nemački jezik, bio je otpušten iz službe i
izložen šikanama.
U pogledu zatvaranja slovenačkih škola i proterivanja učitelja, izdata su
pismena uputstva. Tako se u raspisu voćstva štajerskog »Heimatbunda« — vaspitnog
odeljk a OZ, od 22 juna 1941 između ostalog naređuje:

»U D on joj Š tajerskoj m ogu p o s to ja ti sam o n em a čk e škole. S va ki k om p rom is u

to m p o g le d u ima se od b a citi i sva k o raspravljan je o m anjinskim školam a ili d v ojezičn osti
n astave ima se o b u s t a v iti, . .'<

U drugom dokumentu, izveštaju već pomenutog Dr. M iiller-Scholtesa, upu­

ćenom ministru unutrašnjih poslova Reicha iz Maribora 30 maja 1941, sa oznakom
»službena veza ministra Reicha sa unutrašnjošću br. 7/41«, navodi se sledeće:

U oblasti D on je Štajerske p o s to ja le su d o preuzim anja u prave o d strane šefa

civ iln e u prave sam o š k o le sa slov en a čk im nastavnim jezik om . O ve su šk ole preu zete,
ali je nastava u njim a p rivrem en o obustavljan a, d o k nisu stigli n em a čk i u čitelji iz
Štajerske, Sa ovim a je odm ah u ved en a n astava na n em a čk om jeziku . . . «

Za ostvarenje praktičnih mera u sprovođenju sistematskog odnarođavanja

okupator se, pored političkih poverenika, poslužio kao oruđem i folksdojčerskim
organizacijama, tzv. »Heimat- und Volksbundima«, čiji smo rad na pripremama za
agresiju, dirigovanim iz Graza, napred već izložili.
Kada je okupator odašiljanjem skoro celokupne slovenačke inteligencije u
koncentracione logore odnosno deportovanjem, a zatim uporedo zatvaranjem škola,
zabranom slovenačkog jezika i uopšte sprečavanjem svake javne i kulturne mani­
festacije, smatrao da je stvorio potrebne preduslove za germanizaciju, onda je
pristupio praktičnom sprovođenju prinudnih mera odnarođavanja na širokoj osnovi.
Glavni zadatak u ovom poslu primili su pomenuti »Heimat- und Volksbund« i to
u D onjoj Štajerskoj »Steierischer Heimatsbund«, osnovan 10 maja 1941 kao jedina
politička organizacija u D on joj Štajerskoj, a u Kranjskoj i Koruškoj »Kaerntner
8
In tern ira n i slo v e n a č k i s v e š te n ic i u M a rib oru . P o d iz g o v o r o m ju ta r n je g im n a stik e s v e š te n ic i se
s v a k o d n e v n o p o d v rg a v a ju te š k o j f iz i č k o j tortu ri i p o n iž en ju .

D r. S ieg fried U ib erreith er, š e f civ iln e u p ra v e »a n ek tir a n e « D o n je Š ta jersk e, u ra zg o v o ru sa Franz

S tein d lom , p r e ts e d n ik o m »H eim a tb u n d a «.
 Volksbund«, na istoj osnovi. »Steierischer Heimatbund« ustanovio je Dr. Uiber-
reither te je poverio voćstvo Austrijancu, gaura tu Franzu Steindlu.

»S te ierisch er H eim atbu nd je organ izacija u k o jo j ć e biti upisani D on je-Š ta jerci

i sunarodnjaci, k o ji su u D on joj Š tajerskoj zv a n ičn o zap oslen i. Ćlan m ože p o s ta ti sam o
onaj k oji isk ren o priznaje F u eh rera i R eich .

S te ie risch er H eim atbund je organ izacija sa za d atk om da ljude du ševn o, du h ovn o

i p o litičk i v o d i i da ih načini svesnim državljanim a R e ich a i pu nop ravn im čla n ovim a
n em ačk e n arod n e zajedn ice.

S te ie risch er H eim atbu nd sagrađena je na p rin cip u v o ćs tv a i osnovnih n ačela

N SD A P .

S teirisch er H eim atbu nd je jed ina p o litičk a organ izacija u D on joj Štajerskoj, čiji
opstanak je vrem en sk i ogran ičen. N a k on lik v id a cije n astaće iz nje N S D A P sa svim
odeljen jim a i p rik lju čen im savezim a.«

U okviru ove organizacije postojao je tzv. »Voćstveni ured II« k oji je vodio
celokupnu propagandu u svrhu odnarođavanja putem prinudnih kurseva, prinudnih
sastanaka, štampe i brošura. Tako je ovaj ured organizovao niz prinudnih nemačkih
kurseva kako za omladinu tako i za odrasle. V eć do sredine avgusta 1941 bilo je u
D onjoj Štajerskoj 816 jezičnih tečajeva, k oje je pod presijom m oralo posećivati
33.000 lica. Međutim, d o 15 marta 1942 broj ovakvih obaveznih jezičnih kurseva
samo u D onjoj Štajerskoj povećao se na 3.030, a broj obaveznih slušalaca na
123.058. Od ovoga je bilo 454 specijalna omladinska kursa sa 18.211 prinudnih
učesnika.

Naročite mere bile su preduzete da se prikupi i dovede što veći broj

učitelja za nemačke škole, U tu svrhu nastava je bila obustavljena, kako je to Dr,
M iiller-Scholtes izvestio ministra Reicha Fricka. Međutim, uskoro je iz Austrije
dovedeno 1.235 nastavnika većinom iz područja G ornje Štajerske, k oji su se na
Uiberreitherov poziv stavili na raspoloženje za ponemčavanje. N jihovo prebacivanje
provedeno je u okviru mera iseljavanja Slovenaca i dovođenja na njihovo mesto
Nemaca iz Austrije.

O sprovođenju prinudnih mera germanizacije preko štajerskog »Heimat-

bunda« na čelu sa Franzom Steindlom, postoje m nogobrojni dokazi, od kojih ćemo
navesti samo još jedan, tj. raspis krajsfirera štajerskog »Heimatbunđa« za okrug
Ptuj od 30 aprila 1942, upućen svima firerima mesnih organizacija »Heimatbunđa«
u kome se naređuje

» . . . da se n e o d lo ž n o u k lon e svi slovenaički natpisi, table, plakati ltd., k a o i da se

sm esta u k lon e s lo v e n a čk i natpisi sa svih ikon a, k a p e lica i crk a va b e z izu zetk a .«

Najzad, u istom raspisu, pod tač. 3), stavlja se u dužnost svima službenicima
da pod ličnom odgovornošću što pre nauče »da govore i pišu nemački«.
Isto takvu ulogu oruđa za «provođen je prinudnog odnarođavanja odigrala je
u Kranjskoj i Koruškoj od K utschere ustanovljena organizacija »Kaerntner V olks­
bund«. Njeni ciljevi i zadaci bili su istovetni kao i štajerskog »Heimatbunđa, a i
m etodi rada kojim a se služila, V oćstvo »Kaerntner Volksbunda« poverio je
Kutschera W ilhelm u Schicku, U pogledu njenog delovanja navešćemo samo izvesne
karakteristične pasuse iz članka R, W , M oschnera u listu »Donauzeitung« od 16
m aja 1942, pod naslovom »Koruška je uvećana« (»Kaernten ist groesser gew orden«):
 ». . . N ajjužnija žu p a V e lik e N em a čk e p ostigla je sa G orn jom K ranjskom jed n o
sjajno u p otp u n jen je . . .
. . . T a k o se d o n em a čk og za p osed a n ja ljudstvo o v e zem lje p o sv o jo j p o litičk oj
svesti .oseća lo sk o ro 95°/» S loven cim a , d ok se samo 5%> sm atralo N em cim a . . ,
. . . S ra m ežljivo su se osm eh ivala p la v o k o sa i p la v o o k a d eca, ka da su im se
p osta vila pitanja n a n em a čk om i n ijedn a n em a čk a re č nlije prelazila p r e k o njihovih
usana . . .
. . . Odm ah o d p o č e tk a oživljen i »K a e m tn e r V olk sb u n d « nije im ao sam o zadatak
u v ođ en ja p on em ča v a n ja (W ie d erverd eu tsch u n gsp rozess) . . . Tim e je stv oren o p o litičk o
v o ć s tv o , a oružje za to p o s to ji, da b i se ispunila za p o v e d Fuehrera.,; da o v a zem lja opet
p osta n e n em a čk om . . .«

M asovna deportacija slovenskog stanovništva

D aljnju fazu u ostvarivanju opšteg plana nasilne germanizacije okupiranih

delova Slovenije pretstavlja čišćenje novo zadobijenog zemljišta od »tuđih« elem e­
nata tj. od dom orodaca, Slovenaca.Nacisti su smatrali da je preduslov uspešne
germanizacije Slovenije, masovna deportacija inteligencije i elemenata socijalno i
nacionalno najsvesnijih, dok se ostatak ima ekonomski razbiti pa potom nasilno
germanizovati ili uništiti. Pored toga, plan je obuhvatio i potpuno čišćenje od
Slovenaca čitavih delova Slovenije, kao što je to slučaj sa zonom A (Brežice), i
naseljavanje sa nemačkim kolonistima iz K očevja, Besarabije i drugih krajeva.
Ovakav opšti plan čišćenja Slovenije od Slovenaca i nasilne germanizacije
preostalog dela, sastavljen je u Austriji još prilikom priprema agresije, kako je to
već prethodno izloženo.
Nemački institut za Jugoistok u Grazu, jula 1940, štampajući knjigu Dr,
Hermanna Iblera »Južna granica Reicha u Štajerskoj«, prihvatio je i razradio
Hitlerovu direktivu o nasilnoj germanizaciji Slovenije, koju je ovaj izneo u govoru
25 februara 1940 održanom u Muenchenu. Poverljiva lica graničnog ureda (Gau-
grenzlandamt) u Grazu, članovi SD u D onjoj Štajerskoj uz pom oć petokolonaša iz
Slovenije, prikupljali su podatke i sastavljali listu »Slovenaca koje treba iseliti«,
kako je to potvrdio Dr. Uiberreither na sednici šefova okupiranih pokrajina 10
avgusta 1942.
Plan m asovne deportacije Slovenaca, još u pripremama agresije izgrađen i
formulisan, ostvarivao se odmah p o okupaciji dosledno i rigorozno, a pod nepo­
srednim rukovodstvom gaulajtera Dr, Uiberreithera i Kutschere.
Na nekoliko dana po okupaciji već su stvoreni štabovi za raseljavanje
(Umsiedlungsstab) u M ariboru i na Bledu pod rukovodstvom Austrijanaca Haupt-
sturmfuehrera Humitscha i Dr, Glasera. 22 aprila 1941 obnarodovana je naredba
o »učvršćivanju nemštva« i osnovan ured komesara za učvršćivanje nemačke
narodnosti (»Dienststelle des Beauftragten Reichskommissars fuer die Festigung des
deutschen Volkstums in M arburg«) sa sedištem u M ariboru a zatim i na Bledu, sa
ciljem konfiskacije imovine proskribovanih Slovenaca tj. onih koji se im aju depor-
tovati iz Slovenije.
Odmah po okupaciji pristupilo se hapšenju i sprovođenju u sabirne logore
u Mariboru, Celju, Šmartnu kod Slovengradca, Begunju, Št. Vidu, Borlu, Rajhen-
burgu, Ptuju, Slovenskim Konjicama, kao i u zatvore u Celovcu i Grazu, svih
Slovenaca koji treba da se deportuju. U isto vreme konferisalo se o praktičnom
izvođenju plana deportacije.
V eć 6 m aja 1941 održana je konferencija u Grazu, na k ojoj je Dr.
Uiberreither izložio opšti plan deportacije 260.000 Slovenaca u Srbiju.
Franz Neuhausen, biv. generalni opunomoćenik za privredu u Srbiji, u ^
iskazu pred istražiteljem Državne Kom isije od 27 januara 1947 potvrđuje, da je
Dr. Uiberreither na konferenciji u Grazu, 6 maja 1941, insistirao da se ostane kod
cifre 260.000.
Da se htelo preći na izvršenje odluke konferencije u Grazu, jasno se vidi
iz akta Feldkom ande 610 u Smederevu od 15 m aja 1941 (general von Schichting),
kojim se komesarskom banu Stefanoviču saopštava odluka o preseljenju 260.000
Slovenaca u Srbiju i istovremeno mu se naređuje da podnese izveštaj o m ogućno­
stima da primi toliki broj lica.
Šef nemačke Vrhovne komande Keitel poverljivim dopisom naredio* je šefu
vojnih transporata pri V ojnom zapovedništvu Srbije, da na osnovu sastanka u
Grazu od 6 maja 1941, stavi na raspoloženje prazne vozove za deportaciju Slove­
naca u Srbiju.
Potom, pošto su održani sastanci u Beogradu 21 i 25 maja 1941, između
pretstavnika okupacione vlasti u Srbiji, na kojim a je raspravljeno o odluci konfe­
rencije u Grazu, održana je 4 juna 1941 konferencija u Zagrebu po istom pitanju,
na k ojoj je do detalja proučen opsežni plan deportacije Slovenaca u Sr'biju
i Hrvatsku. Ta konferencija dobila je autorizaciju od Hitlera, njegovim telegramom
br. 344 od 25 m aja 1941 i od nemačkog Ministarstva spoljnih poslova telegramom
br. 389 od 31 maja 1941.
I na toj konferenciji, čiji zapisnik poseduje Državna Komisija, pored Nemaca
iz Reicha i ustaša, dominirali su A ustrijanci: Gaulajter Dr. Uiberreither, nemački
opunomoćeni general u Hrvatskoj Glaise Horstenau, zamenik nemačkog poslanika
u NDH von Troll, Krenrier, Dr. Helmuth Carstanjen iz civilne uprave D onje Štajer­
ske, Humitsch, šef štaba za preseljavanje u Mariboru.
Zagrebačka konferencija odlučila je: deportaciju Slovenaca u Srbiju i
Hrvatsku a Srba iz Hrvatske u Srbiju ima se izvršiti u tri talasa. Prvi talas do
10 jula 1941 obuhvatio bi 5.000 Slovenaca »politički opterećenih« intelektualaca iz
župe Štajerske u Srbiju, osim katoličkih sveštenika koji bi bili prebačeni u
Hrvatsku. U zamenu za ove, Hrvatska ima pravo da prebaci isti broj pravoslavnih
sveštenika iz Hrvatske u Srbiju, zajedn o sa članovima porodica, no s tim da broj
članova porodica bude uračunat u kvotu Srba k oji će biti prebačeni iz Hrvatske u
Srbiju tokom drugog talasa.
Drugi talas obuhvatiće ok o 25.000 Slovenaca, k oji su se navodno uselili u
D onju Štajersku posle 1914. P reseljenje njihovo biće izvršeno u vremenu od 10
jula 1941 do 30 avgusta 1941, i to u Hrvatsku. U isto vreme biće iz Hrvatske
prebačen u Srbiju isti broj Srba.
Treći talas obuhvatiće oko 65.000 Slovenaca većinom seljaka iz graničnih
krajeva D onje Štajerske i oko 80.000 Slovenaca-seljaka iz pograničnih krajeva
Gorenjske, i trajaće od 15 septembra do 31 oktobra 1941. Svi ovi Slovenci biće
prebačeni u Hrvatsku, osim politički opterećenih intelektualaca koji će biti preba­
čeni u Srbiju. I ovde se izuzimaju katolički sveštenici koji će biti prebačeni u
 J /
Feldkommandantur 610
MilittLnrerwaltungsgruppe Smederevo, den 15.5.1941

f. •
'An d é n '■
■»\ > k o sm ie & a ri8 C h e n Banus \
H e rrn Dr. S te fa n e v ia ,

S me d e r • v o

B gtr.s Ansiedlung von Slowenen.

Im a ltserb isch en Gebiet sind etwa 250.000 Slowenen
anzuaiedeln, Fiir den Bereich der Peldîtoamandantur 610
i s t dieeas das Gebiet sü d lich der Donau bia sum Bestrk
K ragujevac. loh b it t e m ir, über die Ansiadlungsaöglich-
k eiten der Slowenen b is spätestens 18. d.M ., voraittags
1 0,oo Uhr su b e rich te n .
Der B ericht hat namentlich zu enthalten*
a) d ie mcglioä^~&Bsahl der Anzu s i edalnd«j|,
b) die an terbrln gu n esabglich k eiten ,
(la g e r , Truppenübungsplätze, grösser* Gebäude,
Binquarti*rang usw.)
c ) S rn ä h ru n gaaöglich ieit«,

Für den ütaldkoximandaateni

/K w . .
OberkriagsVerwaltuirgsrat.

„y ić'* s
^ 7<\ ? ars* *+■<sf>-
r -é to '
^£c? 4P **•>r~*_-r st e* ĆF^

ser ' .-f y r

^/snr
ć>.

U prvim nedeljama rata, feldkomandant u Smederevu, saopštava banu-komesaru bivše Dunavske

banovine, da če se na teritoriji Srbije naseliti oko 260.000 deportiranih Slovenaca. Traži hitan izve-
štaj o mogućnostima za smeštaj ovih ljudi.
 H ' < ¥ -* 1 K o v cc p
V e r b i n d ': . '. « j f f i z i e r d o s T r a n s p o r t c h e f s A gra m , 9 .7 .4 1 . - ^
* b e im D e u -tic h e a G e n e r a l Agram
( T . O .A ç r a m ) ____—----- — --------- j »
I N r. 1 - i ^ g /M

B e t r . t A b t r a n s o o r t v o n S lo w e n e n a u s U n t e r a t e ie r m a r k ( 2 . W e l l e ) u .
-....... — A b t r a n s p o r t -ron S e r b è n a u s K r o a t i e n .

B e zu g ! T .O .A g r a m I N r . 1 1 1 1 /4 1 v. 4 .7 .4 1 .

A n V e r t e i l e r .

A u f G rund e i n e r a r / f l . ? - ) b e l T .O .A g ra m s t a t t ? o l''U .c .e n p n
w e ite re n B esp rech u n g (T o ïlr îo h r a r ; O b e r s '; .T e n d r - .s i 'i ,Z a g r o s ;
t l n t e r s - 'a ir K f ü h r e r O r’j a n t k e , A g r-u a; Hnu t a tu r m A ilu -e r D r . S e i d e l ,
M a r b u r g ; Mal o r F e r r a n t . V n rbu rv ) w urde fo l.- .o n d e

F e ? t l e g u n g

getroffen
A. A b t r a n s p o r t v q o ^ S low eig j U n t e r g t e le r m a r k n a c h K r o a t i e n .

D i* T r a n s p o r t e b e g i n n e n am 11.7. tä g lic h v o n M a rb u rg , und

a n a c h lie s e e n d etw a a b 2 7 . ? . tä g lic h v o n R e ic h e n b u r ;., s t e t s
a i t Z i e l S l a v o n s k a —P o z e g a . D ie G e s a o t r a h l d e r a t o u t r a n « p o r ­
t i e r e n d e n S lo w e n e n w i r d s i c h a u f etw a 10-20.000 i 'e '. i o : * n }
b e la u fe n . _
S S .H a u p t s t u r m fu h r e r D r. S e id e l, M a r b u r g , g i b t T .C .
A g r a a s p ä t e s t e n » 3 T age v o r h e r b e k a n n t , v o n w e lc h e m T a g e
an d ie T ra n e p o r t e a b R e i c h e n b u r g b e g in n e n s o l l e n .

D ar fü r d ie s e T ra n sp o rte f e s t g e l e g t e F a h r p la n i s t
fo lg e n d e r i

M a rb u rg a b 1 5 ,3 2 an
Z a p r e s ic I \hl
i âb
an 1 5 .» 3
T h esen
ab 1 5 , Z a g r e b -S ü d
e n 2-.. 10
an 1 6 . 1 0
&T:>775
P ra g erh of al lG ,fT e .i_ ••.00
N ov a K a p e la
a o~ T / - 3
C illi m . 1 7 .5 9
ab 1 8 ,0 0 Pletornlca fi-i >.10
an 1 8 .^ 1
kF~
S te in b r u c k
ab "W ,Ö 7 SI. - P o ž e g a U11 ■o,:,i

R e ic h e n bü rg
1Ç

Das j S i s e n b a h n l e s r a t t e r i a l f ü r d i e s e Zü^.e - a -s tœ a ls
a a 1 1 . 7 . f r ü h i n M a rb u rg - s te llt d i e KBD W ien und zw a r l n
i f o l g e n d e r Z u s a m m e n s t e llu n g : 1 PH, 1 AB, 9 C un d t> G ( a l l e s
y p T- 7Aiip»« 3» » P .- W e c h s e l d e r l o k c n o t l v e n u n d d e s Z u g b e g l e i t p e r »
s « a i s ‘ f i n d e t i n A g ra a * S ü d s t a t t .

/ - 2-

Plan za tr a n sp o rto v a n je je d n o g »ta la sa « S lo v en a ca iz D o n j e Š ta jersk e u H rv a tsk u i p a r tije od

o k o 25.000 Srba iz H r v a ts k e u Srbiju. P rog ra m j e izra d jen 9. V U . 1941 u u red u n em a čk o g O p u ­
n o m o ć e n o g gen era la H orsten a u a u Z a g reb u .
 %, A b t r a n s p o r t vofo S e r b e a au a K r o a t i e n n a c h S e r b i a a .

Die Verteilung djftrtnaKeaamt 25.000 Serbea auf die kroatischen

L a g er 1 s t su n e n d g ü lt ig fo lg e n d e :

1. Caprag 8.000 ('*'<■'tv )

2. S la v o n s k ft-P o s e g a 10.000 ' 'i-
3. Bjelovar - 7.000 (*•'''*>
( ' • 35.000
P e r A b t r a n s p o r t t ,e g i n ü t a n ^ j j ^ j ^ m i t t ä g l i c h ^OO P a r aorm n und
t w a r in» r e g e lf f l ä s e i ^ e n W e c h s e l t ä g l i c h aus e in e n d e r 3 L ager in
oben genan nt e r R e ih e n fo lg e .
S i e i n P r a g » kom menden F a h r p lä n e s i n d f o l g e n d e :

Fl * n I P 1 a a II P l a n III

Oapr«s ** 1Q«22 S l.-P o ž e g a ab 1 1 ,1 0 B je lo v a r ab 6,33

P le te m ic a an 1 1 .5 7 an
K r iž e v c i
*"»** SN t$ Ö.05
Hora Eap«l*> «n 13.18 N o v a K a j e l a - a n 1 2 . SO
Batrin* ab 15,21 B a tr in a ab l î , î f ß-«0 s«10
8 1 * v » Brod an 1 4 , 0 8 - S la v . B rod an 1 4 , 0 8
NovsXa
S l a v .B r o d an 1 4 .

G a æ in s a m e F o r t a e r w f c g d e r P lä n e I - III i

S ls/ Brod ab 1 4 ,2 0
a - i J ^ . r>2
V in k o v c i

Seal i.n an

Z u g g a r n itu r r t n « t e i l t d i e K roatJ.scfa o S t a a t s e ^ a e n b P h n und

« w a r j 2 BC ( ja e i n e r a a A n fa n g ur.d am S c h lu 3 r\ez Ziiee), 1 4 C ,
6 G und. 1 PW,
D ie tiv ,e r g ä b e a n 3 t u r n t s ß n f ü h r ° r D i.W e ia -ja r .n , ■ .. n ü ,
f i n d e t l n S e a l i n s t a t t . wo f ü r d e r W e it e r t r a n s p o -. :-m js e in
• e r b i a c h e r Zug b e r e i t s t e h e n m i s s .

V >m u
H a u p ta u m
Hrvatsku, Isti broj Srba, dakle ok o 145,000 ljudi biće preseljen iz Hrvatske u
Srbiju. Pored toga b ro ja Srba biće trećim talasam prebačeno iz Hrvatske u Srbiju i
oko 30.000 Srba koji nemaju prava zavičajnosti u Hrvatskoj,
Prilikom utanačenja tehničkih pojedinosti odlučeno je da početak prvog talasa
bude na dan 7 juna 1941, da se između prvog i drugog talasa ubaci još 4.000
slovenskih intelektualaca iz Koruške u Srbiju i da se tokom drugog i trećeg talasa
prebace u Srbiju Srbi iz Bosne i Srema.
Dr, Uiberreither sastavio je i predložio Himmleru način k oji je bio mero-
đavan za odabiranje lica, predloženih za iseljenje. P o tim uputstvima bilo je u
D onjoj Štajerskoj naređeno da se postupa po sledečim principima: 1, odmah iseliti
celokupnu slovenačku inteligenciju; 2, odmah iseliti sve Slovence sa njihovim
familijama, koji su se naselili navodno posle 1914. K od tih za iseljenje određenih
lica treba još ustanoviti, da li se m eđu njima nalaze rasno naročito dragoceni
elementi, koje ne treba prepustiti tuđem narodu; 3. iseliti stanovnike savskog pojasa;
4. treba iseliti i stanovnike tzv. pojasa pored Sutle; 5. treba iseliti stanovnike sela
u celoj D onjoj Štajerskoj, koji naročito poseduju znake tuđe krvi; 6. ostalo stanov­
ništvo ostaje jasada u pokrajini.
Lica koja potpadaju pod tačke 1.— 5. biće iseljena u pretežnoj većini 9 0 % ili
više. Lica koja potpadaju pod tač. 6. mogu oko 9 0 % do 9 5 % ostati.
K ako se vidi iz tačke 6. uputstava, nameravao je okupator pustiti ostalo slove-
načko stanovništvo na miru privremeno, t. j. do završetka rata. Himmler je naime
odlučio, da do kraja rata u okupiranoj Koruškoj i Kranjskoj (Gorenjska) ne treba
još sasvim naseliti nemačke seljake, jer je Fuehrer odredio da se sa nameravanim
naseljavanjem novo pridobijenih pokrajina sa Nemcima sačeka do svršetka rata.
Zbog izmenjene vojničke situacije na Istočnom frontu i zbog sve jačeg otpora
narodno-oslobodilačkog pokreta u okupiranoj Sloveniji, prvobitni plan za iseljavanje
nije m ogao biti u potpunosti realizovan, Pa ipak su Štabovi za iseljavanje u D onjoj
Štajerskoj, kao i u G oren jskoj, po gore navedenim uputstvima iselili sredinom 1941
i nadalje iz D onje Štajerske 4.470 lica, iz Gorenjske 2.250 lica u Srbiju, a 10.200
lica u Hrvatsku. P o izjavam a okupatora doseljeno je iz Reicha u. Hrvatsku najmanje
17.000 lica »dobrovoljn o«,
U vezi sa iseljavanjem bila je i konfiskacija celokupne imovine sem 50 kg
prtljaga i 500 dinara gotovog novca p o osobi. Deportirana lica su se u pojedinim
slučajevima nalazila i p o više meseci u raznim logorima gde su bila izložena poni­
ženjima i zlostavljanjim a. Te psihičke i fizičke muke bile su tako neizdržljive, da su
mnogi zatvorenici radije izvršili samoubistvo, nego da ih dalje podnose. (Prema
podacim a k oje je skupila jedna Anketna komisija, samo imovina zaplenjena iselje­
nim Slovencima u Srbiju, pretstavljala je po valuti dana 6 aprila 1941, vrednosti od
1,029,298.116 dinara).
Naročita sudbina zadesila je Posavlje, t. j. Štajersko-kranjsko-hrvatsku p o­
graničnu oblast pored Save, Sutle i Krke. I taj deo je okupator prvobitno nameravao
iseliti u Hrvatsku. A li d o toga nije došlo, već je veći deo stanovnika, t, j. okruglo
34.000 lica od celokupnog broja od 53,000 stanovnika, bio iseljen u Reich, poglavito
u Šleziju, i to većinom u logore. Na njihovo mesto su bili naseljeni, po nalogu
Fuehrera, Nemci iz K očevja, iz Besarabije, Dobrudže, Bukovine i Tirola, ukupno
16.000 lica.
rv:'.',,-. V .'

j Bti. koMislt» ra tim.

i okup. 1 p-xmg
KONZULAT l,* V J ?# # ?
N E Z A V IS N E O R Ž A V E H R V A T S K E * " ,v *
K o n s u la t 9 ya E( fin « 22.9,1344.
DES UNABHÄNGIGEN STAATES KROATIEN
GRAZ
Broj* t H o /4 4
Predate t, « Slovenci u varaždinsko»
pograniSnoa podruäju -
p r e s e lje n j« .

aiSISSABSSTO VâHJSEIH poslova.

Odsjeka za n je * » 6ke zem lje.
a g r e b

Ot o k konsulatu ö s * t je i s v i e s t i t i , da ce je
ovamo o b ra tio narodno p o l i t i č k i i z v j e s t i t e l j kod glavara
gradjanske uprav« sa B. Štajerska s molbom, da fee ovaj
konzulat zauzme, kako b i S lo v e n ci, k o ji su b i l i l s a e l je a i
i s D. Š ta jersk e, a n asta n lli~ su se sada u nepoareS n oj b li~
rinir-hrvatsko njemačke g ran ice u o k o li c i varaSdima, -arae«»-
l i l i u unutrajgnjos.tJi[g«.Tiaae Bržave Hrva.ake. j e r navoda»-
"održava ju n e d o s v o l jene v e ze , i sastanke te na ta j naSla
padaju njemačkim vlastim a u o ö i . u p rilo g u se d o s ta v lj«
popis i s a e l jen ih Slovenaca, k o ji ae nalaze aa podrugju
oko TaraSdiaa, d o sta v ljen evaaa od glavarstva gradjaaske
uprave za D olnja Štajersku.
M oli se za d a l jn j i postupak, te obaviest o
stanoviStu m inistarstva vanjskih poslova u tost predmetu*

Z« Doa - epreanil
Konzuli
(Dr. îomo ïa r a to )
Č e tir i (4 ) p r ilo g a .

MF.'/.

P r i r '■
»'Inn I If 1

% vA - A .....

N e m c i z a h tev a m o d » n eza v isn e d rža v e H r v a ts k e « da s e S lo v en ci k o ji su nasilno d e p o r to v a n i iz

sv o g a z a v iča ja i n a seljen i u H r v a ts k o j, u k lo n e iz pog ra n ičn ih p o d ru čja i s m este d u b lje u unu­
tra šn jo st H rv a tsk e.
 N adalje bili su u Reich iseljeni i naseljeni uglavnom u okolini Stuttgarta
»za germanizaciju sposobni Slovenci«. T o su bili Slovenci prvobitno određeni za
iseljenje, a po temeljitom pregledu pronađeni za sposobne po rasnom i krvnom sa­
stavu, za germanizaciju.

Prisilna mobilizacija jugoslovenskih građana u Hitlerovsku vojsku i

radnu službu

Iako nije došlo do formalne aneksije Donje Štajerske, Koruške i Kranjske

Reichu, okupator je, protivno međunarodnom pravu, doneo uredbu preko Ministar­
skog saveta za odbranu Reicha, o regulisanju državljanstva u »oslobođenim «
područjim a D onje Štajerske, Koruške i Kranjske od dana 14 oktobra 1941, koja
je bila objavljena marta 1942. Po toj uredbi postali su sa 14 aprilom 1942 bivši
jugoslovenski državljani ili lica bez državljanstva koja su bila nemačke narodnosti,
državljani Reicha. Bivši jugoslovenski državljani ili lica bez državljanstva nemačke
krvi, ukoliko su bili priznati kao stanovnici »oslobođenog« zemljišta verni otadžbini,
postali su državljani Reicha do opoziva. Svi ostali postali su »štićenici« Reicha.
Ovo protivpravno uređenje državljanstva imalo je za posledicu uvođenje vojničke
dužnosti, kao i radne dužnosti za stanovnike.
Iz ovakvog načina »uređenja« pitanja državljanstva, proizišli su i drugi zlo­
čini sa ovim u vezi.
Austriski gaula jteri Dr. Uiberreither i Kutscher a odnosno Dr. Rainer doneli
su čitav niz »zakonskih« odredaba, kojima su na zaposednuta područja D onje Šta­
jerske, Koruške i Kranjske, kao na delove »proširenih« austriskih župa (Gaue),
proširili ono hitlerovsko vojn o zakonodavstvo, koje je u njima važilo.
T o je Dr. Uiberreither sproveo za područje D onje Štajerske svojom uredbom,
objavljenom u »Verordnungs- und A m tsblatt«-u br, 75 o d 30 marta 1942. N jom je za
sve stanovnike ovoga područja uvedena važnost nemačkih vojnih zakona, s tim da
početak i način regrutovanja stanovnika odredi šef civilne uprave.
Istu takvu uredbu, sa istim posledicama, doneo je i šef civilne uprave u
Koruškoj i Kranjskoj Dr. Rainer, u »Verordnungs- und Amtsblatt des Chefs der
Zivilverwaltung in Kärnten«, od 20 jula 1942 (Ausgabe A ). Njom je i u ove oblasti
uvedena važnost nemačkog vojnog zakonodavstva, sa svima ostalim posledicama
prinudnog regrutovanja.
P ored toga, Dr. Uiberreither je doneo i uredbu od 24 marta 1942 kojom je
ustanovio izvanrednu obaveznu službu domobrana u D onjoj Štajerskoj, koja je takođe
objavljena u pomenutom »Verordnungs- und Amtsblatt des Chefs der Zivilverwaltung
in der Steiermark« br. 75 od 30 marta 1942, Ovom uredbom zavedena je obavezna
vojno-policiska služba za muškarce između 17 i 25 godina starosti. Kao što su
protivpravno, nezakonito, povredom odredaba Haške konvencije ove uredbe donete,
tako su one protivpravno, dakle zločinački, i sprovođene u delo. U prisilnom
mobilisanju u neprijateljsku vojsku stanovništva slovenačkih zemalja, au stro-
nemački okupatori služili su se svima sretstvima a najčešće policijom , feldžandarme-
rijom i si. Tako se u raspisu okružne žandarmerije u Celju Tgb No. 3629 od 21
oktobra 1942,-upućenom svima žanđarmeriskim ispostavama u okrugu Celje, naređuje
 regrutovanje godišta 1900 i starijih kako za policisku pom oćnu službu (HiPo) tako
i za policisku rezervu, i to na osnovu uredbe od 15 jula 1938, koja je važila u
Reichu.
28 oktobra 1942 izdao je landrat za okrug C elje nacrt za organizovanje tzv.
»samozaštitnih odreda« (Selbstschutz), koji bi imali specijalnu funkciju pomoćnih
policiskih trupa, naročito u mestima udaljenim i otsečenim od komunikacija. Ova
služba obuhvatala je sve muškarce od 18-—55 godina u takvim mestima, kao i 1 km
udaljenosti od istih. Ovaj plan dostavljen je aktom okružne žandarmerije u Celju
Tgb No. 3842 od 3 novembra 1942 svima žandarmeriskim ispostavama u okrugu
Celje.
U mariborskom okrugu propisao je landrat, raspisom LR. No. 043/40— 43 od
5 avgusta 1943, regrutovanje godišta 1913 i starijih počev od 1 oktobra 1943 tobož
na dobrovoljnoj osnovi, dok se tzv. »nemački državljani« godišta 1894— 1926 imaju
obavezno regrutovati, ukoliko već nisu u Wehrmachtu, U istom smislu izdao je
landrat u M ariboru raspis LR. RV. No, 043/31-44 od 1 septembra 1944 o naknadnom
regrutovanju nepristupelih iz godišta 1911, 1912 i 1913, kao i onih iz 1884— 1893
god., sve uporedo sa mobilisanjem odnosnih godišta u samom Reichu. Po naredbi
žandarmeriske kapetanije u C elju Tgb. No. 1889/44 od 28 septembra 1944 o regruto­
vanju godišta 1928, navodi se da je regrutovanje i ovoga godišta usledilo na osnovu
predloga šefa civilne uprave u D onjoj Štajerskoj, sa kojim se složio ministar unu­
trašnjih poslova Reicha. U istoj naredbi izdaje se uputstvo za nasilno privođenje
svih onih koji se ne odazovu pozivu, pošto se «veliki deo pozvanih na regrutaciju nije
odazvao«. U raspisu landrata u Mariboru LR. LV. No. 043/31-44 od 27 oktobra 1944
obuhvaćena su m obilizacijom godišta 1908, 1909, 1910 i 1928.
Najzad, raspisom istog landrata od 14 marta 1945 pod LR. LV. No. 043/31-45
predviđeno je m obilisanje m ladeži u »Volkssturm « (što je takođe sprovedeno i u
Koruškoj i K ranjskoj), u kome se cilju traže od pretsednika opštine liste godišta
1928, 1929, 1930, 1931 i 1935 (i ženskih), Međutim, pored mobilisanja u redovnu
nemačku vojsku, vršena su prisilna mobilisanja i za SS-trupe, što se vidi naročito
iz akta komandira SiPo i SD u R adovljici B, No. 987/43 III A 4/ od 17 februara
1943, u kome se navodi da uvršćivanje u SS-odrede treba da bude »zbilja dobro­
voljn o«, ali se priznaje da je pretežni deo istih ustvari prisilno mobilisan.
Pored osnovnih zakonskih propisa kojima je na protivpravan način, kršenjem
odredaba Haške konvencije, uredio državljanski status stanovnika jugoslovenskih
oblasti, Dr. Uiberreither je, takođe protivpravno, doneo i druge osnovne zakonske
propise u pogledu uprave i upravne vlasti u tim pokrajinama. Tako je doneo uredbu,
objavljenu u »Verordnungs- und Amtsblattu« za Donju Štajersku br. 1 od 15 aprila
1941, kojom je na ovo podru čje prošireno naredbodavstvo vlade Reicha i svi odnosni
zakonski propisi.
Osnovne protivpravne zakonske propise u pogledu prinudne radne službe
doneli su Dr. U iberreither i drugi šefovi civilne uprave istovremeno sa uvođenjem
nemačkog vojn og zakonodavstva, kao i sa uvođenjem važnosti nemačkih zakonskih
propisa upravne prirode. Na osnovu ovih osnovnih »zakonskih« pravila sledovala
su, uporedo sa saopštenjima i pozivima za prinudnu m obilizaciju, i saopštenja o
pozivanju na radnu službu. Tako je Dr. U iberreither u »Verordnungs- und A m ts­
blattu« br. 75 od 30 marta 1942 objavio saopštenje k oje se odnosilo na obaveznu
radnu službu godišta 1923 i 1924.
\4.r . ':,Tätx derSicttiipfai y te O
n
Z * f' •'t :elrten Gebieten f<ârnt«na und Krain»
OL>,-Au 6en 3tell8 R a d m a n n a d o r f
Badmamx d o rt, i n 1?« 2«*JJ
. lUr.B « ^ 9 8 ? / « / i
! *11 A 4 A L
-4 ^ a

ÂM d l« 1
3D -H e b e a a t e lle
ä a u jo a r k t l

B S T a « A usw irkungen d e r » la a ie h o n g van O b e ru ra ln e rn s a Velur» t»ad i r -

b e it s d ie n s t
y « r i . » ebne
W e vfcekenat, h a b e n 3 oboe die Biaberufangea r a t U S la O b é r ­
erais daeu g efü h rt, d s a n e i n e nicht unerhébl 1 «ho Anr»hl roa rtigmlllntl
aioh der Klnzlehuag durch yimhX s u des "a n i lt t a tu e n t z i e h e s t tmt—
ruohte.ßleca Tntaache a l l e i n » e h o n e r h e llt die g erlai* ÖMWl»W illig ­
keit der Oberkralner,naoh der *o r l el h u r e der S t e a t s b t t r g e m e t a J T k e a r
W i d e r r u f euoh' Pflichten zu til«'raohmen.ale aie jeder U e u £ a ê J t e etsete
rlhrend dea a-riege« zu trezen u a t.Dagegen e r i t r l f f e a e « f t a a f t e t a M a ( w l e
Auealodlun. der ^ a i a l l i e o a n g e h e r l g a n dieser **eerteure us*» W r t « l
aie bekasnt v o r a u s g e s e t z t , Ke J « t a b e r n u n r s e h r A u f g a b e d e « 0 . ASe
A u -r s i r ^ a a g e o b e i d e r m e s s e d e r j b e r J t r a l n e r J s e v ö lk e r u a g m « f »
und a u f m u s e i g e n ,d i e s o w o h l d t * S l n b e r u f u n g e n e l s a u e k 4 1 « A O e s i e * »
l a n g e n d e r F a m i li e n a n g e h ö r i g e m m it » l o h b r i n g e n .
JMioh d en b i j h e r e e t r o f j n - i e n ' e a t a t e l l a n g e a i » t a b e r d l a A b -
s e l g u a g v o r e i n e r ju r i z i e M i a g - n f e A r b e i t e d i e a a t b e i » e l t e n a i a li« e e
4 g r o a f a n l n d i e A n * s t und d a r w * r * l l l e v o r n n e r r i n g e r u f n a g n r
f l B a f f e » - § 3 . T o n d e o b i s h e r s u r 3 f t ~ K ia b e r u r a a g n k a i n u r e i n g a a s g e »
■ V ia g e r e i l a l s i i r i X l a i s jrx c t a j L i l t # o a n g e s a a g n w e r d e n , v3J>read d e r
■ p b e m e t e a d e P r o z e n t r a t s d a r i n e i n e n /.« a c g e r b l l o l r t , g e g e n den e r
^ e i e h t a it a l l e n m t t o l a a u f l e h .i x t .A u s z a h l r e i c h e n Ä u s s e r u n g e n i l M
g e s o h l o o e c n , d s sa u t t e r d e n / u r i g e « , s u r W e f f e n - a s « I n g e r u c k t e a
O b e r k r a l a a r n d i e T e n d e n z b e e t e i j t ,d a r t > h “ r i e f e und y u n d p r o p a g s a â e l à r e
s l a b » r a r a n g a n « I r n i t L i n t e r s e i i l i e h e n e ' / src i w i l 11 g e tu o e l d u n gea k i l
s t e l l e n und no p a e s i v e n V l d e r s t a a d su o r g a n i s i e r e n . JKe w u rd e M b e l » p l «
v e l a e n ao h h i e r g e n e l d e t , d a e e «un d e c e l r . s e l n e n A r b e l t a d l e n » t l a g e r a j ~ ~
r»ie a u o h aun d en “ n ^ e r a C e r a s i_e A l t r e l o h iraraer w i e d e r ur i e f e t o b
U n g e z o g e n on m o b i l e r g e l a n g t e n , 1 e d e n e n d i e v o r s t e h e n d g e s e h l l -
d e r t e a î 'e n d e n z e n g « c 7 d e u t k l o h m u t a g e t r H t > a uAd w o r in s o g a r WBiaK
n u n g en an d i e n o o n n l o h t - e l n g e r e g e a e a A n g e h ö r i g e n e r t e i l t w O rê a a i -
Lta d i e S t i c h h a l t i g k e i t d i e s e r A n g a b e n z a U b e r p r t t f e n ,w erd e n d ie
V e b e o a t e l l e n e r a u o h t , n n a h a i S g ll o h k e l t r r l e f f e v o n K l a g e z o g e a e ztt
e r f a a a e a u rd n a o h h i e r z u r ^ e a n t n l a zu g e b e n .
W ie w * l t a r h i » b e r l a h t e « " 'W u r d e , s o l l e n z s h l r e l o h a A n g e h ö r i g e
T o n J f l n / r e s o g a n e n a u e îi b e r e i t « tja d i e e i n z e l n e n S t a n d o r t e d e r
T r u p p e n t e i l e g e f a h r e n s e i n u n d a i o h m i t I h r e n '- e u t e n l n * e r b i & 4 t t a c
g e ; n t z t h a b e n . Z u r Ä r r o r e o h u n g d e r d a d u r c h h e r r o r g e r u f e n e n A u s w ir*
k u n .-e r . w i r d e r a u o h t , s o w e i t e i n « 9 g l l o h ftu o h m i t d l e a e n K r e i s e s
Vr.r 1 . j d ut «iifx u n e h m e n und r l e l n v o r s l o h t l g e r fo rm O b e r d i e
vorh orra c p>'o 3tliTC Tung l n d i r L a d e r n u r.d - b o l d e n A n f f e h f l r l g e a a tte a w »
f r a '» n . '

II
T• - > I' -
v ., jt , aü-aaterotumtrahrer
-104 J

K o m a n d ir G esia p o a u R a d o v ljic i p r iz n a je da se sa m o n a jm a n ji d e o S loven a ca k o ji su pristupili

W a ffen -S S -u d oista m o ž e sm atra ti d o b r o v o ljc im a .
 , , }2 t e f 0 44b

Wahrkreietcomma.ndc» XVIII 0 Salzburg, den 12. Hnvember 1942

' Àa. 1g i 15,22....... ~T6’/IT

B etr. Durchführung der Musterung von W ehrpflichtigen

Geb. Jahrj;. 1923 und 1924 in den besetzten ße'
Kärntens und Kxains.

I. A llg e m e in e s.

1 .) D i e a r f a s e u n g d a r Geb,J a h r g . 1 923 und 1924 in <hnT"b*»«tBt«ß G*-

ÏÏTëten B a r n t e n s und K r a i n s i s t f ü r die Zait vem 12.-31,10.42
a n g e o r d n e t und im V e r o r d n u n g s b l a t t und Amtsblatt des Chefs <J*r
Z i v i l v e r w a l t u n g i n d e n b e s e t z t e n Gebieten Kärntens und Krains
A u s g a b e B, S t ü c k 21 vo m 2 4 . 1 0 . 1 9 4 2 bekanntgegeben worden.
Die V e r o r d n u n g e n l i b e r die Einführung des WeJnrreohtes uad des
A r b e i t s d l e n s t r e c h t e s i n d e n besetzten Gebieten Kärntens und
I K r a i n a i s t im V e r o r d n u n g a - u nd n h « f dar ■ z i « i l *
v e r - w a l t u n g i n d e n b e s e t z t e n Gebieten Kärntens und iCraine a u s - -
g ä b e A, Etile k 16 vom 2 0 .J u li 1942, Z i f f e r 8 6 und 8? v e rla u t-
bart.
’ E t w a b e n ö t i g t e Abdrucke dieser Verordnunga- und Amtsblätter
s i n d beim C h e f d e r Z i v i l v e r w a l t u n g in d e n besetzten Gebieten
K ä r n t e n s u n d K r a i n s a n s u f ordern,

2 .) \ Mit der Du r e n f L J i Aar Musterung der in d e n besetzten Gebie-

! t e n KärnTRSSundKraine f i l r d e n " Wehrdienst u n d RAD Erfassten
w i r d d i e ' . Y e h r e r s a t z i n s p e i f t l n g ftrflif- beauftragt.
Für die D u r e h f l t t — ; ’ ey Musterung g elten !
D i e B e s t i m m u n g e n der H.D v . 31/15 (V/ehrmachtersatzbestimmungen
bei b e s ö n d e r e n E i n s a t z ) v o m 1 1 . 12.1941«

30 Pe r s o n e n k r e l e s s in d 'z u m u stern :
P ie n e t p fl lo h t lg a n der
Z i f f e r 1 » ) e r f a s s t worden a n aj /
anderer Geb.Jahrg., soweit
sind- and

4«) B egin n und

D ie M u steru n g f i n d e t in der Z e it vom 1 5 . 1 1 . — 2 0 .1 2 ,1 9 4 2 sta tt,

5 .) M u steru n g sp lan t
V orla g e der M u steru n gsp län e in e in fa ch e r Form zum 1 4 . 1 1 . 1 9 4 2 .

6. ) ' Muat - i r u n g G s t a ’ - e i
D i e A u f s t e l l u n g v : . i 3 M u s t e r u n g a s t ä b e n fü r WBK.Krainburg und
1 M u s t e r u n ^ s s t a b f ü r V/BK. KI t ( f ü r d a s zuwachegebiet Mi eso»
t a l ) i s t g e n e h m i g t and h a t d u r c h d i e W . E . I . G r a z zu .erfolgen.Das
d e r W. E. I . G r a z f ü r :.'.us t e j u n g e n g e n e h m i g t e l i b a r p l a n a t i s s i g e per­
s o n a l w i r d f Ir d i e t ^ i e r d e r M u s t e r u n g e n i n d e n besetzten
Gebieten
- 2 -

D v e in stru k cije za prisilnu m o b iliz a ciju ju g o slo v e n sk ih g radjana za n em a čk u v o jsk u .

Zahl: Lh-HV 04?/3^- 44 M crb u rn (D ra u ), don 2 7 . l o . l 9 4 4 »

B e t r i f f t : E r fa s s u n g der G o b u rts jn h rr & n ca

1 9 o 6 ( IÇ 09 , I 9I 0 und 1 9 2 8 .

Bezug: MucteiniRf;eplon.
Anlinct 1

an d ie

Hcrron BUrßerraciotcr doB Landkreise« Karburn{Drnu) I

zu
Ira Hcohhcnfie/meiner Vcrfü/;Unc von 2 . Cktobor-1944 und
28, September 1944, Zohl LR-RV 045/3":- 44 Ccba ich Ihnen ln
dar A11I C'c don c n tc iltiü c n lucterunnsplan fUr dio TorfctJiK)leh­
net er. J h rc ö n f.e b e k n n n t.
Un a c fo r tlr e bczx?. zeit,"erechte V-rntHndinunc dor Dlon#t-
p fllc h tli'c r., sonic auf pUnktlishca Erscheinen zur Muatarunß
TSaöhc Ich Sic persön lich verantwortliche.

Der k, Landrot;
Dr Enn^lhnrt »
Bcclaubifct:
"htu fä i/

<•r i.
-,i;, *r : -. 1 ^ 7 , /
 Svrha pozivanja obveznika radne službe bila je, prema uputstvima koje je
dao tzv. rasno-politički referent pri šefu civilne uprave vođi logora u Strnišču, da
se u potpunosti iskoristi radna snaga obveznika za nemački ratni napor i da se
ograniči njihovo biološko razmnožavanje. Obveznici su kasnije zaposleni u naročitim
logorima iz kojih su se zatim razvili logori za ropski rad. Postupak uprave i stra-
žarskog osoblja u tim logorima, k oje je bilo sastavljeno isključivo od Austrijanaca,
nije se mnogo razlikovao od poznatog postupka u zloglasnim koncentracionim logo­
rima Nemačke. Broj obveznika iz redova tzv. »štićenika« Reicha iznašao je samo u
D on joj Štajerskoj krajem 1942 više od 80.000 osoba.
Više od 10.000 muškaraca i žena sa okupiranog područja Štajerske i Gorenjske
m oralo je raditi u raznim fabrikama, kod kuće i u Reichu. Tamo su, iskorišćavani do
kraja, pri nedovoljnoj ishrani, propadali i bili izloženi šikaniranju majstora i vođa
radnih logora. Umirali su zbog iznemoglosti, kao i usled bombardovanja fabrika u
kojima su radili. Broj osoba koje su bile na prinudnom radu iz ovih jugoslovenskih
oblasti iznosio je skoro 70.000.
U izvršenju zločina prinudne upotrebe civilnog stanovništva na radovima koji
su u vezi sa vojnim operacijam a učestvovali su takođe i funkcioneri štajerskog
»Heimatbunda«, jer se pod njihovim nadzorom i voćstvom vršilo građenje utvrđenja
u D onjoj Štajerskoj i G orenjskoj, a docnije i u operativnoj zoni »Jadransko prim orje«.
Ljubljana je smatrana kao Feststelle i kao takva utvrđivana prinudnim radom civil­
nog stanovništva.
I u pitanju sudstva okupator je, uzurpacijom suverenih prava, zaveo nemačke
zakonske propise; idući ovim putem dalje, on je ustanovio izvanredne krivične
sudove ili je predao sudske funkcije policiskoj vlasti. V eć 19 m aja 1941 preuredio je
Dr. Uiberreither celokupno krivično i civilno sudstvo, tako da je krivično sudstvo u
D on joj Štajerskoj oduzeo iz kompetencije političkih poverenika i poverio pojedinim
ispostavama službe bezbednosti (Aussenstelle der SD). U naredbi od 11 avgusta 1942
Dr. Uiberreither je odredio da u D onjoj Štajerskoj važi kazneno pravo k oje usta­
novljava šef civilne uprave. D o aprila 1943, kada je tek krivično sudovanje bilo
vraćeno u nadležnost sudova, Gestapo je od početka, bez ikakvog ograničenja, po
vlastitom nahođenju sudio žrtvama k oje su mu bile izručene na milost i nemilost.
Sredinom juna 1941 imenovao je Dr, U iberreither za svoga ovlašćenika u sudskoj
struci A ustrijanca Dr. Gerharda Amlachera, sudiju i docenta iz Graca. Imenovani
je raznim naredbama uredio nadležnost i postupak civilnih i krivičnih sudova u
D on joj Štajerskoj.
Kako u D on joj Štajerskoj tako je bio potpuno samovoljan i postupak pred
izvanrednim sudom (Sondergericht), koji j e 29 jula 1941 ustanovio šef civilne
uprave u okupiranoj Koruškoj i Kranjskoj, Kutschera, za suđenje političkih krivica.
Šta je bilo dovoljn o za smrtnu presudu žrtvi izlazi jasno iz izjave Dr. Rainera, koju
je dao 18 decembra 1941 u K ranju:

»K o pripada bandam a, k o p om a že b a n d e spada p o d n em a čk i za k on i osu đ en je

na smrt . . . K o napusti svoj rad, sabotira izgradnju, taj spada u istu vrstu k a o banditi
i time p o d le ž i za kon u .«

Nakon kapitulacije Italije 8 septembra 1943, Nemačka je zaposela i ostali deo

Slovenije. N aredbom Fuehrera od 10 septembra 1943 postavljen je dotadanji
gaulajter i šef civilne uprave u okupiranoj Koruškoj i Kranjskoj Austrijanac Dr.
Rainer i za Vrhovnog komesara u operativnoj zoni »Jadransko prim orje«, k ojoj je
bila podređena tzv. Ljubljanska pokrajina, U tom svojstvu je Dr, Rainer izdao, 20
septembra 1943, naredbu o upravljanju Ljubljanskom pokrajinom. Na osnovu ove
naredbe imenovan je 21 septembra 1943 za šefa pokrajinske uprave u Ljubljani
dotadašnji pretsednik ljubljanske opštine Leon Rupnik, bivši austro-ugarski oficir.
Pored toga, 6 decembra 1943 Dr. Rainer je ustanovio slovenačko domobranstvo, koje
je u taktičkom i operativnom pogledu bilo podređeno štabu višeg SS i policiskog vođe
vojnog okruga X V III, sa sedištem u Salzburgu, kojem u je na čelu stajao u to vreme
napred pomenuti A ustrijanac generaloberst Franz Boehme.
Za područje Kvarnerske pokrajine (R ijeka), sa posebnim tzv. komesarstvom
Sušak— Krk, Dr. Rainer, kao vrhovni komesar, postavio je za savetnika okupacione
uprave Austrijanca iz Koruške Dr. Karla Paehnecka, sa činom krajslajtera.

Pored ovih i dr. zakonodavnih i upravnih akata, Dr. Rainer je takođe uredio
i pitanje sudstva na već poznati način, kako je to učinio u Koruškoj i Kranjskoj.
Uredbom od 19 oktobra 1943 on je regulisao pravosuđe u operativnoj zoni
»Jadransko prim orje«. Čl. 4 ove uredbe, pored ostalih u osnovu protivpravnih pro­
pisa, ustanovljen je pri Vrhovnom komesaru zone tz v . »Izvanredni sud za javnu
sigurnost«. Karakteristične odlike postupka kod ovoga suda bile su: što je krivični
postupak pokretao i zastupao tužbu nadležni viši SS vođa policije, što izvanredni sud
nije bio vezan propisima redovnog krivičnog postupka i što je donosio odluke bez
pravnog leka. Pretsednika i članove ovoga suda imenovao je Vrhovni komesar.
Kako je sudio ovaj sud m ože se zamisliti ,kada se zna da mu je pretsednik
bio jedan SS-Standartenfuehrer, dok je tužilac, u ime višeg vođe SS Austrijanca
generallajtnanta Globotschnigga, bio SS Hauptsturmfuehrer Heinrich Schlünzen,
zloglasni šef SD na Rijeci. Između ostalih zločinačkih presuda, koje je doneo ovaj
sud, navodim o sledeće:

29 jula 1944 osu đ en o je 16 rod olju b a (2 žen e), o d kojih 11 (jedanaest) na smrt.
4 avgusta 1944 osuđeni su na smrt, a 5 avgusta streljani, R a n d ić Emil, šo fe r, i
P rosp ero Josip, tok a r, ob a sa R ijek e.
Istoga dana osuđ ena je i druga grupa o d 5 lica o d k ojih , na smrt: J u retić M ilutin,
m esar iz M a rtin ova , i Ban J osip, stolar iz M rkop lja .
9 i 10 m arta 1945 osu đ en o je 15 lica, od kojih 13 njih na smrt, sa ob ra zložen jem
da su »9 m arta 1945, u v eče, na Sušaku p u ca li iz za sed e na dva p o licis k a čin ovn ik a —
H rvata« (dakle, na 2 ustaška organa).

N ebrojeni su zločini k oje je počinio okupator na osnovu protivpravno donetih

propisa u D onjoj Štajerskoj i Koruškoj. Nesme ostati bez spomena m asovno ubijanje
duševno bolesnih i staraca iz D onje Štajerske. Odmah po okupaciji, naročita komisija,
čiji su članovi bili A ustrijanci — lekar duševne bolnice u Feldhofu kod Graza Dr.
Oskar Begusch, lekar istog zavoda Dr. Serger i bolničarka istog zavoda Helena
Linhard — pregledala je duševno bolesne i starce po zavodima u D onjoj Štajerskoj.
Odabrane žrtve, na broju 583, bile su autobusom odvedene do Špilja, a odatle vozom
u duševnu bolnicu u Hartheimu kod Linza. Za vreme od 20 juna do 2 jula 1941 dobili
su srodnici svih tih žrtava jednako glaseča obaveštenja, da su njihovi rođaci u
Hartheimu umrli. U tvrđeno je da su tela žrtava spaljena u krematorijumu u Nieder -
hardtu kod Linza.
 Ubijanje talaca, palež i uništavanje naselja, streljanje talaca i
ubijanje civilnog stanovništva u m asam a, ubijanje zarobljenika i
ranjenika

Austriske gaulajtere Dr. Uiberreithera, Kutschern i Dr. Rainera te visoke

fumkcionere okupatorske uprave, karakteriše zajednička smišljenost i sistematičnost
u planskom uništavanju slovenačkog stanovništva, ne izuzimajući ni starce, ni žene,
ni decu.
Dr. Uiberreither je na svome području putem uredaba i zakona pokušavao dati
»legalni« vid vršenju zločina. U zaplenjenim zabeleškama o konferencijam a Uiber­
reithera sa članovima njegovog štaba 1941/1943 (Stabsbesprechungen) nalazi se
dokumentacija masovnog uništavanja civilnog stanovništva. Umesto hiljade mrtvih,
izmučenih i osakaćenih neka nam svedoče nekoliko takvih zabeležaka:
12, XI, 1941 — »kao mera odm azde za poslednje događaje ponovno je stre­
ljano 30 lica«.
5, I. 1942 — »Na dan 27. XII. 1941 kao odgovor na jedan prepad, streljano
je 40 lica«.
29. VI, 1942 — »U ovom izveštajnom periodu bilo je u okrugu Celje 105 stre­
ljan ja i 362 hapšenja«.
13. VII, 1942 — »Na dan 30 juna 1942 streljano je u Celju 67 lica, među
kojima 6 žena, a na dan 7, VII. 1942 streljano je u Celju 37 lica p o naročitom p o ­
stupku . . . U poslednjih 14 dana uhapšeno je okruglo 400 lica , . . M ože se računati
s tim, da će polovina uhapšenih, dakle okruglo 200 lica, biti učinjena neškodljivim
putem streljanja ili stavljanjem u koncentracioni logor«.
21. XII. 1942 — »O d početka delatnosti bandi, jula 1941 streljano je 164
bandita na terenu od strane policije i 1043 p o naročitom postupku«.
Još u septembru 1941, odmah iza rasplamsavanja narodno-oslobodilačkog
pokreta, Kutschera je izdao proglas, kojim je najavio i pokušao da opravda nove p ro­
gone još svirepije o d tadanjih. U ovom proglasu između ostalog stoji:

»S to g a sam prin u đen prim en iti n a j o š t r i j e m e r e , k o je ć e c e l o k u p n o m

s t a n o v n i š t v u naneti n e izreciv u n ev olju i k o je će p o g o d iti n evin e . . .«

Na osnovu plakata k oje su Austro-N em ci prilikom streljanja objavljivali i

spiskova matičnog ureda ustanovljeno je, da je za vreme okupacije u Sloveniji stre­
ljano više od 3000 talaca, m eđu njima i veći broj žena.
Nečovečni postupak Gestapoa sa zatvorenicima dovoljno je poznat, te zbog
toga nije potrebno posebno o tome dokazivati. Kulminaciju pretstavlja ipak zvanični
formular, koji dozvoljava m učenje prilikom saslušavanja, a koji je pronađen u bivšim
prostorijam a Gestapoa u Mariboru. T o je formular za »pooštreno sasluša vanje«
(Verschärfte Vernehmung). Na jednoj strani ovog formulara policiski organ predlaže
»pooštreno« saslušavanje za izvesno lice, a na drugoj strani nadležni SS-oficir o d o­
brava saslušanje. Odgovor na pitanje kakva je bila priroda ovog »pooštrenog saslu­
šavanja« nalazi se u sledećoj rečenici formulara:

» P o o š tre n o saslušavanje im a se sa stoja ti u ......... o izv ršen om p o d n e ti izveštaj.

P otreb n o je (ili nije p o tre b n o ) prisu stvo lek a ra .«
 li
RAZGLAS

'S I S O^
O cCM
i CO'
CO
c -5 .H
>3
e
«s
?5
« 5 .E,
CQ^
tq*--SO
"^c3o 5> o
c
■a
3
o
O
r ^

è?
0^
c tuio
4:
Js, »-
E o.
4
a
§-S O
S? ^
«M *Q•* Q>

>*i-.5
«>0 ~ ,oE
E
N d)
c oC
>N

° . S -3
^ S2
as Jr
M’S &«
n zj O c
OS 8
<o . ^
KUNDMACHUNG

h 3 «)

■s- * -i Jii !' î

i*| it I
> ^
£

?o E -~CO
S- Q>
>ts
®c

! m rli
i iii i i H l î m j l
p i| H ;1 U
■«S20-2§■
i i l l5f° i>-5
f i i i i M i" 2< <1 l l1U t j l p U i
•~ ._ ™

u
Iß}j
V " 5 Ï .. . -e- W* <v* i . b-
u c '­
en §.2
f t . âzf< 0Sî5 2.-o
fC» S' o*&îîmi—ï W*>. -* S Q . co
p ~ -H h S î J Î ' -S —>
Q> ^ 3 O
>C0O co^ C
CO
c t o “2
!C Ok
nb-2.^
ig 2C

ji

n i , P\ri
 K'\v;iftnete kom m unistische B an de, d ie . sich in
P olicija je p rijela .o b o ro ž e n o kom unistično drhai, ki se
den* W äldern d e s K re ise s K rainburg herumtrieb,, w urde
je klatila v gozdovih o k raja krainburg.
v o n Polizeikriiften g estellt
D er A ufforderung; die . W affen niederzulegen, setzte,, P rotivila s e je pozivu položiti orožje. U p or je nil

sie W iderstand entgegen. D er W iderstand w urde sofort tak o j strt, in drhal u n ičen a

gebrochen und die B an d e vernichtet. . ,

Pri tem je bilo 8 upornikov

Hiebei wurden 8 Aufrührer
ubitih.
getötet.
Tako bo v bodoče kaznovan vsak
So wird in Zukunft jede Auflehnung
upor.
bestraft.
E n ak o se kaznuje oni, ki d a je upornikom p o tu h a
D ie gleiche Strafe trifft, den, der Aufrührern Vor­ torej p o seb n o tudi oni, ki jim d a stan ovanje, živež in
sc h u b leistet, a lso in sb eson d ere auch Unterkunft, N ahrung obleko, ki jim posred u je poročila ali ki so mu znani u k r e p i.
und K leidung bietet, Nachrichten vermittelt, od er von M a ss- in nameni upornikov, ne da bi jih naznanil policijskim
' nahmen pdiT Absichten -von. Aufrührern Kenntnis hat, oblastem .
ohne d iese dert . Polizeistellen bekanntzugeben.

V e ld e s, d n e 5. a v g u s ta 1941.
V e ld e s, d e n 5. A u g u st 1941

i N a č e ln ik civiln e u p rsv e
D e r C h e f d e r Zivilverw altung

Kutschera Kutschera

N a č e ln ik civ iln e u p ra v e za G c r e n js k u i K oru šk u , K U T S C H E R A , o b ja v lju je da j e u b ije n o 8 » p o b u ­

n jen ik a «, pa d o d a je da ć e se isto d o g o d iti s v a k o m e k o ji pru ži b ilo k o ju p o m o ć , šta v iše i onim a
k o ji vlastim a n e bi p r ija v ili n a m je re b u n tov n ik a .
 &

Cb
-t N
sL-a
~ 3

CvJ ÜJ
'S*
N em ački okupatori streljaju u S loveniji. Školsku decu su prisilili da gledaju smrtnu muku sv o jih
ro d itelja .
Z v e r s k o u b ija n je u S lo v en iji. D v o ji c i z a ro b ljen ih pa rtizan a k id aju g la v e sek iro m . N a s m eja n a lica
na o v im d o k u m e n tim a d iv lja štv a n em a čk o g o k v p a to ra su p o tv rd a za o p tu ž b u š to j e sadrži o v o
s a o p šten je.
 Pozivanje lekara ne ostavlja nikakve sumnje, da se saslušanje sastojalo u
fizičkom mučenju, a činjenica da je za ovakav postupak štampan i formular, jasno
govori o sistematskoj upotrebi ovog zločinačkog postupka. U stanovljeno je, da je
bilo u zatvorima Gestapoa u Sloveniji mučeno više od 30.000 lica.
K ako je Gestapo odlučivao’ o tome, ko će od talaca biti streljan, tako
je odlučivao i o tome, ko će biti odaslan u koncentracione logore. Pri tome nisu bili
kažnjeni samo »krivci«, već je bilo određeno odašiljanje svih potpuno nevinih članova
familije dotične žrtve u koncentracione logore. U koncentracione logore i ostale
kaznene radne logore u Nemačkoj G estapo je odaslao više od 20.000 osoba.
Radi ilustracije učešća Austrijanaca u nacističkom istrebljivačkom aparatu u
Sloveniji citira se nekoliko najvažnijih austriskih imena članova Gestapoa u Mariboru:
A rn d orf er, SS-Obersturmfuehrer u službi komandanta SiPo i SD; A lois Farn-
leitner, vođa IV odeljka i SS-Obersturmfuehrer pri komandi SiPo i SD 1943; Alois
Fasching, vodeći član IV ,A odeljka kod komandanta SiPo i SD; Leo Fritschenschla-
ger, referent kod kaznenog odeljka komandanta SiPo i SD; Fritsch, SS-Hauptsturm-
fuehrer, komandant logora Flossenberg; Roman Gartner, referent II odeljka koman­
danta SiPo i SD; SS-Obersturmfuehrer; Gerhartz, SS-Hauptsturmfuehrer i sudija
pri komandi SiPo i SD ; Johann HeindI, referent pri odeljku IV .A komandanta SiPo
i SD; Hans Hold, zamenik šefa Gestapoa u Ptuju; Josef Jamnigg, referent pri kazne­
nom odeljku komande SiPo i SD; Dr. Bruno Karnitschnigg, referent pri kaznenoj
komandi SiPo i SD; Dr. Kerschbaumer, referent pri kaznenom odeljku SiPo i SD;
Franz Prantner, referent odeljka IV .A pri komandi SiPo i SD; Anton Schabatka,
referent pri odeljku II komande SiPo i SD; Dr. W alter Schmauzer, sudija kaznenog
odeljka komande SiPo i SD; Hans Schuster, referent odeljka IV A za ubijanje
komunista pri komandi SiPo i SD ; Dr. Seidl, SS-Obersturmfuehrer u službi koman­
danta SiPo i SD; Dr. Karl Skloitsch, sekretar političkog komesara za Marenberg i
kasniji vođa SS u M arenbergu; Dr. Oskar W arsberg; Sepp Zangl, referent odeljka
IV A pri komandi SiPo i SD.
M eđu ostalim bio je komandant policije i službe bezbednosti u zaposednutoj
pokrajini Koruške i Kranjske (Gorenjska) od juna m eseca 1943 do kraja 1944 SS-
Obersturmbannfuehrer A lois P ersterer, rodom iz Salzburga. Njegov brutalni postupak,
k oji je bio već poznat kada je bio šef Gestapoa na Krimu, naročito osvetljavaju ova
dva slučaja:

U n o ći o d 19— 20 septem bra 1944 je »L eh rreg im en t B ran den bu rg«, k o ji je b io

sm ešten na B led u i n je g o v o j okolin i, o p k o lio p o n a r e d b i im en ov a n og selo Srednje
R a d o v n e k o d M ojstran e. S elo je b ilo p otp u n o m irno. U njem u se n ije n alazio ni jedan
partizan i s v i selja ci su b ili na spavanju. V e ć u zoru n em ački1 v o jn ici sa bacačim a,
strojnicam a i drugim oružjem p o č e li su gadjati selo. N eke su se k u će u sled toga
odm ah zap alile. Odm ah zatim v o jn ici su upali u selo sa ručnim bom bam a, zapalili sve
osta le k u će i p ou b jia li red om b e z ik a k v og p o v o d a seljake. N eke su pri tom e b a cili
u zapaljene k u će gde su živi izg oreli. Za n e k o lik o sati b ilo je uništeno c e lo selo
do p osle d n jeg oibora, gde su b ili pou bijan i svi sta n ovn ici od o d o jče ta d o staraca.
U selu M ošnju u G o ren jsk oj ž iv e o je b esa ra bsk i n aseljenik W arm uth, k o ji je
vršio službu denuncijanta. K rajem m jeseca marta 1944 im enovan i je u ok olin i sela
p a o u b o rb i sa partizanim a. N akon održane se d n ice izd ao je P ersterer n aređenje,
da se isprazni c e lo selo. D ana 24 marta od n osn o dana 4 aprila 1944 b ilo je celok u p n o
sta n ovn ištvo sela oteran o u lo g o r G oriča n e, a od a tle dep ortiran u ra zn e lo g o re u N e­
m ačku, U z ism ejavanje, u d a rce n ogam a i ku ndacim a n em a čk e p o licije , m orali su seljaci
rano ujutru za vrem e od 20 d o 30 minuta isprazniti selo. C elok u p n a im ovin a sta­
n ovn ik a b ila je zaplenjena, a s elo delim ičn o p op a lje n o .
 / ' r '^ n .

■ ä&K, :
' M» i1, ji
Der Höhere jV-Und P o liz e ifü h ro r
im Wehrkreis XVIII V«OA»e, < W 37 . 7 . 0 5 #
• B e fe h ls s te lle Veldes -

■An den
Befehlshaber der Ordnungspn^izel
B e fe h ls s te lle Veldes ., .
■. -«Ü t J. Ivf
V e l d e s .
1 '
■o P -- v r r r r iîë ïT y
t i 3
V :< C .
- c i >j
e_i.
•13
in den
■’ ( :
, •3
Befehlshaber der S ic h a r h -it s p * liz e i und des SD
r>
<• V e l d e n , . v' ’
f S l
Ù- i i
' ^rF-ïïbT èTT ^
I >1 CO o
■ 1 • rt ■ • ►=**?
1
1
c/> ri •
t - ' H * rn' >-**:
Boi der Verbrennung der D örfer wird immer M ch rticht mit der
■O Ö
•■•' * genügenden Aufmerksamkeit vtrgegangen. Bei den le tzte n Malen
c ca
’ ■♦
P ' 5 . •*f ■ ^ *
i s t es vorgek*mmen, d«B u .a . n ich t nur Vieh, sondern auch
»Ö .
Maschinen, Dreschmaschinen, Häckselmaschinen, P flü g e, £ggan,
neue Jijöbel, öa sogar gerade vom Feld ge ernte tos Heu und Ge­
tre id e u s w . ein fach verbrannt werden i s t .
Ich b eföh le iah er, daß b ei der Notwendigkeit des ibbrennens
ein ze ln e r Häuser n&ch folgenden R ich tlin ie n verfahren Wird«
1 .) : r’chdeTT. S ch u tzp olizei iind S ic h e r h e itp o liz e i ih re Aufs t e l «
lur«. v ollzogen haben,, wird die Bevölkerung aus den Häusern
g e h o .t. J » nach Größe des Dorfes sind e in ig e Männer zurüpk-
. ;;uh">iten, während der. ändere T e il ^ t r a n s p o r t ie r t w ird.
2 .) :,i.;.t den zu r ick g e la ssenen Märinqrn rfird das gesamte Vieh,
G etreide, .brauchbare Mobsl, Aasche, Maachinar. usw. s ic h e r -
ß e s t e ll t und vor. dem Verbrennen (geschützt. »
Die Lebensmittel werden a l le in einen besonderen Hause
' u f b e w a h i - t u n d w e r d e n , n a c h d e m a lle s andere sichergp s t e l l t
1 s t , d a n n aruch a b t r š n s p o r t i e r t .
5. ) Ich dulde, es auf kein«rP F >ilr'^ hr und werde den verant*oi’t~
lic h > r S in satzfah rer b estra fen ,' wenn mir noch eine. Meldung
çemacht w ird ,w o derart ;Volksvermögen sin n iss den »lärmen
überleben ir d , W o , wir mit jedem Pfund Getreide, sparen
müssen, : žut auch sin n lo s * Wäsche stücke: zu veibrennen,
wenn der anderen S e ile wir Wtllsanmlungen und son stige
. : Sar.-r.lug^en durchführen,
4 . ) IrU behalte, mir ab he j te d ie Verfügung über die Lenrjns-
m ittel n«>cü einen:-derartiger: Einsatz je w e ils , pui-sïnlich
vo^iwid •',et ,mir ’ich derax;tig en Aktionen eine L iste v o r-
zùlè^en, ? ub der- e r s ic h t lic h i s t :
a> \vslchds Vieh uni w ie v ie l sic h e rg e s te llt; i s t ,
b ) welches G etreide und w ie v ie l s ic h e r g e s t e llt i s t ,

G en era l R O E S E N E R d a je in stru k cije da se p rep a lje n ja sela im a o p lja č k a ti sva stok a , hrana,
o d eća , p o ljo p r iv r e d n e m ašine itd.
 O

'a 6 *

c ) v a lch a F u + tera& ttel s lc fe e r g ^ F t a llt o in d ,

d) v, filch e Lebensm ittel s l c h ji ^ e s t e l l t sin d (A r t und Jtenga,),
e ) llcu o K iira t^ und s o n s t i g e s i c h e r g e s t e l l t e S&ch-žr..

: .â .ii.d .A , g êz. R ö c e n e r
! •■ / A • M - Crupi>enführ^r
und ivwï.er«ll»ut»ant dor P o lir-jl

/ - e f o h ls h »b î r d e r O r d i r u n g s p o liz e i
A 1 ;> e n 1 '* n d
- B e f e h l s s t e l l e V e ld e s - Voided, den 28. J u li 19^2.
la

K’
/ ' i dietam 3 .f& h l ordne ic h «tot . *
if" d iese -^Ktior.en s ie h e rh e it3 p o l\ za iiich u r Art cind
und somit uxii.^r VerantaBertm^g das Beiaklshabers der
S ic h e r h e it s p o liz e i und. das SD. durçbgfai'Uhrt warden,
a: j Auf;-oho der oin geseta ten Kräfte der Ordiaua^spolizei:
"»■. ) Umštellurit; uud -Vbriegalung-der von der .Sicherte i t s -
p o liü e i angegebenen D örfer bzw.. Objokto,
2 , ) V orläu fig e Fastnanae säm tlicher Peraanen und tJifeiK*™
an d ie 3ioher)\^itsiM iii*ei, V« : — .
* i>f ) ■'hei-gMxig » I l e r o ;winwerta, Vorräte u w . <5«mriB o .a .
er» Befehl iii-i über ■'’Vie d ie ß ic h e r h a its p c lia e i,
e «à
4 .) - irr.jfü ‘;ru.^ 'e x- jžr.tkutitn b z x . jjv'ijcuierung der vor .
0 -=
w □ 1 *SJV
der Sif’i.--| Aeii3paV^«-~i--^«g.-^i g^reonen,
W— E 5 5. j" --bbrur.nari der von/ S ic h e r h e its p o liz e i be zeichneten .
c 'S lä s O o je k te .
q , in -j;
3 v
C . CJ '■»V \
O CI A'
Ich v e rb ie te h ie ra i t nochnals e in d r in g lich das a l g a '-
. händit>: Ki +ir-^aen vor. Lebenfe!Cir toll* oz’-v. deron Verwartun.5
.1 (sifjha ^ iii'.ü des o . a .B efeh ls ) / ”A

e j ^ i I
vj
'o -
,.o &
■' X Ver t e i l e r : * G m e r a la a jo r und V ki eh lsh n * .>1
5 * Î6 u er‘> i, "Ta, V.1.), je 1 .** 3 Übertrag j ?.7,
P*l.Gcb.«i:ii;.K^t.18' 20 Schw .Kp .Alpenland »P ol. -
P*l.Ke:t.19 r.Ufcl.f. SperriJ). ,StabL.kp. jo 2 - o
I I I . /1 U.JCII./2- 25 W à-Kp.61 U .161- * 2 - A
I ./i o l .A u .I I . /P e l.5 Befehlsst.A!«rburg ?
;); 5 - 10' Kdr.d,Gand.Bef.Veldes
P »1 .S V ietreifen ^ b t. 3 f . a l l e Gend.Poefcen ?C
Res.Fol.Kp.rtieabaden,W ien, Kdr.d.Gand,Marburg f -
Salzburg 'j e 2 « G a lle Gend.Po8ten 150
Gend. Re s . Kp. ( mot „ ] Alpan- i t • ’ 3öö
land 1,2 u .5 js» 2 » __6 ■1 c ? -
' f iT-kfiT>-i—r»JS*-' tdfc

/
 Samo za vreme službovanja P ersterera bilo je u Koruškoj i Kranjskoj
(Gorenjska) streljano 300 talaca, Za vreme okupacije nalazilo se u zatvorima u
Begunju više od 12.000 stanovnika iz Koruške i Kranjske.
M nogobrojni internirci, naročito jevrejskog porekla, bačeni su baš u austriske
koncentracione logore. M ase građana i seljaka oba pola bile su odvedene u koncen­
tracione logore Kattau i Baden kod Beča.
U ovim logorima radili su internirci na teškim prinudnim radovima k oji su ih,
uz slabu ishranu i odevanje, iscrpljivali u tolikoj meri, da su morali puziti do mesta
rada, pošto se niko nije smeo javiti kao bolestan, da ne bi bio odmah spaljen u
krematorijumu.
U zlostavljanju zatočenika na sve m oguće sadističke načine osobito se istakao
Austrijanac Ferdinand Habenoel, iz Badena.
Kaznene ekspedicije primenjivale su se kao redovno sredstvo okupatorove
vladavine i u Sloveniji. U koordinovanom radu civilne uprave, policije, vojske i
organizacije »Steierischer Heimatbund« •kombinovane su kaznene ekspedicije i upo­
trebljavane u akcijama »čišćen ja« k oje su se sastojale u razaranju i uništavanju
naselja, klanju i ubijanju muškog stanovništva, odvođenju žena i dece u koncentra­
cione logore i tem eljitoj pljački čitavoga naselja.
Prilikom ovih akcija »čišćenja« visoki funkcioneri davali su uputstva za
vršenje zločina svake vrste. SS-general Roesener u svojoj naredbi od 27 jula 1942
doslovno kaže:

»1. P ri pa ljen ju sela ne p ostu p a se d o v o ljn o p a ž ljiv o . . . U zim ajući u ob zir veličinu
sela treb a zadržati n e k o lik o m uškaraca a osta le tran sport ova ti u lagere.
2. U z p o m o ć ljudi k o ji su osta v ljen i u selu ima se o d v esti na sigurno m esto
sva stoka, sve žito, u p otreb ljiv i nam eštaj, rublje, gosp od a rsk e m ašine itd., i spasiti od
paleža. Ž ivežn e nam irn ice se im aju poh ra n iti u za seb n oj k u ći i onda o d v esti zajedn o
sa svim a ostalim stvarim a . .«

Znači, po ovoj naredbi, prilikom uništenja čitavih naselja treba ostaviti neko­
liko ljudi u selu da Nemcima pomognu isprazniti svaku kuću, svaku štalu i svaki
hambar, i da im sve to još i pomognu odvesti pošto čitavo naselje bude spaljeno.
Šef ordnungspolicije Alpenlanda sa štabom na Bledu u svome cirkularu od 28
jula 1942 potčinjenim organima izlaže u pet tačaka njihove dužnosti prilikom paljenja
sela. U tačci 4. ovog cirkulara govori se o zadatku ekzekucije odnosno evakuacije lica
koja bi prethodno označila SD kao one koji treba da budu streljani odnosno evaku-
isani, dok se u tačci 5. navode zgrade i postrojenja koja treba da budu spaljena, pa
se tako kaže:

». . , 4. S p rov ođ en je ek zek u cije o d n osn o eva k u acije n ad licim a ozn ačenim -od SD -a,
. . . 5, Sp aljivan je ob jek a ta ozn a čen ih od strane SD -a«.

Ovakva naređenja, navedena primera radi, sprovedena su u delo sa nečuvenom

bezo-bzimošću i brutalnošću.
Početkom januara 1942 razrušeno je i spaljeno d o poslednje zgrade lepo i
veliko slovenačko selo Dražgoše. U originalnom nemačkom dokumentu (Odluci, koju
je na molbu za odštetu G abrijela Kalčića doneo landrat iz Kranja pod datumom 10
marta 1943) a sa potpisom Austrijanca1 Regierungsrata Michelsa između ostalog
čitamo :
 »(Podaci p o p redm etu u vezi § 2 F O : V e lik a a k cija p o licije i W eh rm a ch ta p ro tiv
naselja D ra žgoše (spaljivanja čita v og m esta) u ob la sti opštine S elca . . . «

Pošto su popaljena slovenačka sela u G orenjskoj i to: Zlatopolje, Mala Lašnja,

Brezovica, Trnovice, Oberše, okupator je izdao plakat u kome se između ostalog
kaže:

»P o u k a je bila n em ogu ća stan ovnicim a Z latn og P olja. Lašje, B re z o v ice , Černauča

i O b erše . . . V ojsk a R eich a je o v e z lo č in c e p ra v ed n o kaznila. N jihovi d om ovi su p o p a ­
ljeni, oni sami k a o i n jih ov e p o r o d ic e uhapšeni su.«

U početku meseca jula 1942 okupatorove snage spalile su sela Gradiše i

Koreno u G orenjskoj. Zatim je 8 jula 1942 izdat plakat u kome se između ostalog
kaže :
»U tv rd ilo se da se v e ć i d e o m uškog sta n ovn ištva opština G radiše i K oren o, srez
Kranj, p rid ru žio banditim a . . . O ba m esta su stoga spaljena, m uško stan ovn ištvo iznad
18 godina p ostrelja n o, a osta lo sta n ovn ištvo is e lje n o «.

20 jula 1942 Nemci su uništili sela Hrastnik, Kokra i Zavodnja u Gorenjskoj.

Istog dana izdali su plakat k oji veli:

»20 jula 1942 su n aselje H rastnik i jednim d elom naselja K ok ra i Z avodn ja , ra zo ­

rena i sravnjena sa zem ljom , svi odrasli m uški sta n ovn ici p ob ijen i a ostalo sta n ov­
n ištvo is e lje n o «.

Pomahnitalim hitlerovcima bio je najom iljeniji način uništavanja slovenačkog

naroda bacanjem živih ljudi, žena i dece u vatru zapaljenih domova. T o su oni činili
svuda po Sloveniji i u Slovenačkom Prim orju.
19 maja 1944 opkoljen o je selo Tominje, skupljeni svi muškarci i zatvoreni u
senaru, koja je potom zapaljena i na nju se pucalo puškomitraljezima. Dvojicu ljudi
k oji nisu mogli hodati pobili su pijucima, a tri žene k oje su htele da pomognu tim
mučenicima, bacili su m eđu ostale u vatru. Na taj način našla su groznu smrt 34 lica.
Zatim su krvnici produžili put u Zalesje, odakle su stanovnici iz straha od iste
sudbine pobegli, ali su uhvatili dva starca, ubili ih i bacili u vatru kuća k oje su
zapalili. Jednu ženu u bekstvu streljali su, pa su je zatim zaklali. Tako su našla smrt
još 7 lica.
Potom su pošli u Podbeže, čitavo selo zapalili a 40 muškaraca pobili i bacili u
vatru. Produžujući put, ista kaznena ekspedicija zapalila je sela Pregare, H uje i
Gaberk i pobila sve zatečeno stanovništvo.
Austrijanac, SS Hoeherer Polizeifuehrer u Trstu, Franz Globotschnigg dao je
direktive za izvršenje prednjih zločina.
Približnu sliku okupatovore vladavine u Sloveniji, koja je kao što je napred
navedeno bila 9 0 % u rukama Austrijanaca, dobijam o iz jugoslovenskog dela optužnice
u nirnberškom procesu protiv glavnih nemačkih zločinaca:

»P rem a dosadašn jim rezultatim a istrage ok u p a tor je od slo v e n a čk o g n aroda

p o d n em a čk om ok u p a cijom k o ji b r o ji o k o 700.000 lica p ou b ija o 11.495, uhapsio i z lo ­
stavljao 54.616, a 21.069 in tern irao. O d in tern iraca velik i broj izg u b io je u k o n ce n ­
tracionim logorim a sv o je ž iv o te . U isto d o b a b io je streljan ili veša n 2.721 talac,
m eđu k ojim a i žen e. Osim tog a b ilo je dep ortira n o 80.000 lica za Srbiju, H rvatsku
ili R e ich .«
 Sistem uništavanja primenjen je i na zarobljene vojnike Sovjetske A rm ije i
britanske vojnike.
Tako je prema dosada provedenoj istrazi utvrđeno, da je samo u logoru za
ratne zarobljenike Sovjetske A rm ije u Mariboru, zbog nedovoljne ishrane i nehuma­
nog postupka umrlo oko 3000 zarobljenika.
Isto tako istragom je utvrđeno da je 70 zarobljenika, Britanaca, bilo u logoru
Št. II j (M aribor), koji su upotrebi jeni za gradnju puta Maribor— Št. Ilj. Oni su pored
svakovrsnog zlostavljanja bili i ubijani. U tvrđeno je da je 18 februara 1944 stre­
ljan W illiam Griffen, a 17 aprila 1944 Eric Black.
Straža ovog logora bila je sastavljena većinom iz Austrijanaca. Poznato je
ime Austrijanca podoficira Kappnera, rodom iz Beča.

UČEŠĆE AUSTRISKOG FINANSISKO-PRIVREDNOG APARATA U PRI­

PREMI AGRESIJE I U EKONOMSKOJ PLJAČKI ZA VREME OKUPACIJE

P osle prvog svetskog rata Austrija je i nadalje koristila svojq ekonomske

pozicije, stvorene pod Austro-Ugarskom u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i drugim jugo-
slovenskim zemljama, da bi za vreme drugog svetskog rata postala glavni, rukovodni
faktor u vršenju pljačke nad narodima Jugoslavije.

Privredna eksploatacija koju je austriski okupacioni aparat sproveo

u Sloveniji
U delu Slovenije, administrativno uključenom u austriske župe (Gau) Štajer­
sku i Kranjsku, nije ni bilo potrebno okupatorima zavoditi i organizovati posebni
sistem austriskih privrednih preduzeća, koji bi na sebe uzeli ulogu akumulatora
i korisnika lavovskog dela nemačke pljačke u Jugoslaviji, kako je to bilo potrebno
učiniti u »Nezavisnoj Državi H rvatskoj«, a naročito u okupiranoj Srbiji, kao što ćemo
dalje videti. Ovo stoga, što je kako smo već utvrdili, skoro celokupan okupatorski
vojni i upravni aparat u Sloveniji bio u rukama Austrijanaca, te su oni i tu zloči­
načku funkciju ekonomske pljačke primili na sebe i u korist svoje uže, austriske
interesne zajednice vršili.
U Sloveniji su austriski okupator odmah preduzeli radikalne mere na
privredno-fmansiskom polju, da bi postigli što veću efikasnost u eksploatisanju
narodne privrede. Oni su raspustili sve novčane zavode, koji su bili u slovenačkom
posedu, kao i seoske štedionice. Likvidaciju štedionica izvršavali su »Landwirtschaft­
liche Kreditgenossenschaften«. Samo u Donjoj Štajerskoj likvidirano je 15 banaka i
282 zadružne, akcionarske i privatne štedionice. Likvidacija je izvršena na taj način
što su novac i poslovne knjige preneti u Austriju, u Beč, a novac i rezerve pretvo­
rene u papire, k oji su danas bez ikakve vrednosti.
Naročito poglavlje privredne pljačke obuhvata razbojničko gazdovanje u
rudnicima »Trboveljske prem ogokopne družbe«. Tu se išlo samo zatim, da se dobije
što više uglja, usled čega je nastala ogromna šteta nestručnim iskopavanjem i zane-
marenjem pripremnih radnji. Odnesen je sav materijal, nafta, drvo, ulje i dr., oduzeta
sva gotovina i nem ilosrdno posečene rudničke šume, tako da se celokupna šteta
uopšte ne m ože proceniti. Za vreme okupacije bilo je u rudnicima »Trboveljske pre-
mogokopne družbe« iskopano uglja, koji je okupator odneo, u sledečim količinama:

U T r b o v lju ....................................................................... 3,042.294 ton e

U Z ag orju ....................................................................... 1,311.545 „
U R e i c h e a i b u r g u ....................................................... 790.149 „
U L a s k o m ...................................................................... 140.000 „
U H r a s t n i k u ............................................................... 928.330 ,.

U kupno . 6,212.328 tona

Isto tako je bio uništen i rudnik Kočevje, koji je bio zaposeđnut od Italijana,
ali je uništen do kraja u vremenu kada su Nemci zaposeli tu teritoriju po kapitula­
ciji Italije.
Rudnici i metalurgiska preduzeća pretrpila su uopšte najveću štetu od svih
objekata, koje su eksploatisali austriski okupatori. Pomenuti rudnici u sklopu »T rbo­
veljske promogokopne družbe« oštećeni su u tolikoj meri poplavljivan jem i de-
limičnim spaljivanjem, da su po oslobođenju bili neupotrebljivi, utoliko pre što je
sav inventar i uređaj bio opljačkan.
I ostale industrije, kao hemiska, papirna, industrija koža i industrija za
veštačko gnojivo pretrpele su ogromnu štetu iz istih razloga tj. kako zbog zaplene
i pljačke zaliha, tako i zbog odnetih mašina i uređaja.
Posebnu štetu pretrpela je slovenačka privreda usled prekomerne seče šuma
koja je uzela razmere pravog pustošenja, tako da je samo u D onjoj Štajerskoj tim
putem naneta šteta od preko 10,000.000 dinara.
Veliku štetu naneli su okupatori slovenačkoj privredi nezakonitim uvođenjem
nemačkog poreskog sistema, na osnovu protivpravno uvedenog zakonodavstva, važe­
ćeg u Reichu.
Pljačku velikih razmera pretstavljala je zaplena celokupnog nepokretnog i
pokretnog imetka tzv. »neprijatelja naroda i države«. Pljačka ove vrste »ozakonjena«
je tj. izvršena na osnovu naredbe Uib er r either ove za D onju Štajersku, koji je
izvršenje te pljačke poverio »Uredu za utvrđivanje nemštva« u Mariboru. Voda toga
ureda bio je do 1 septembra 1944 Austrijanac Seftschnigg iz Graza, a od toga
datuma pa do oslobođenja Leonhard, takođe iz Graza. Na području Koruške i
Kranjske ta pljačka je sprovedena na osnovu naredbe šefa civilne uprave Kutschere
od 24 aprila 1941, D aljom svojom naredbom od 8 juna 1942 ovlastio je Kutschera
opunomoćenika državnog komesara za utvrđivanje nemštva u Koruškoj i Kranjskoj,
da preduzme sve mere potrebne za izvršenje toga zadatka. Pojedinim ekspoziturama
»Ureda za utvrđivanje nemštva«, kao na pr. u Mariboru i na Bledu bio je poveren
zadatak zaplene i oduzimanja imovine pojedinaca i pravnih lica kao i jugoslovenske
države. Zaplena i- upotreba imovine raspuštenih društava, organizacija i »zveza«
bila je poverena naročitim komesarima za ta društva. V ođa takvog ureda za Donju
Štajersku bio je za sve vreme okupacije Max Hruby, iz Graza, dok je vođa odgo­
varajućeg ureda za Korušku i Kranjsku bio prvobitno, do 20 jula 1943, Wilhelm
Schich, a od toga datuma pa nadalje Gustav Strutz, oba Austrijanci.
Pored toga, »U red za utvrđivanje nemštva« izvršio je zaplenu imetka deporti­
ranih lica. odbeglih, streljanih i lica poslatih u koncentracione logore, Prema
nepotpunim podacima sačinjenim o d strane samih okupatora, bila su u D onjoj
Štajerskoj samo do 1943 zaplenjena 1.862 poljoprivredna imanja, sa ukupnom
površinom od preko 23.000 hektara. U M ariboru je zaplenjeno 339 zgrada, a u Donjoj
Štajerskoj 110 industriskih i preko 700 trgovačkih i zanatskih preduzeća. Državna
komisija poseduje mnoštvo dokumenata, iz kojih se utvrđuje da je na osnovu pome-
nutih naredbi vršena konfiskacija imovine ne samo takvih lica koja su proglašena
za »neprijatelje naroda i države«, već i njihovih porodica.
A k o svemu ovome dodam o još i ogromnu štetu koju je slovenački narod
pretrpeo usled nezakonitih rekvizicija i ordinarne pljačke prilikom racija, hapšenja
i deportacije, dalje štetu nastalu paležom i rušenjem kuća, škola i kulturnih zgrada
prilikom raznih akcija čišćenja i sličnih operacija, onda će se dobiti tek približna
slika o veličini ukupne štete koju je okupacioni aparat, skoro isključivo sastavljen
od Austrijanaca, pričinio imovini slovenačkog naroda.

Uloga austriskih preduzeća u ekonomskoj pripremi agresije i u

eksploataciji privrednih izvora za vreme okupacije u Hrvatskoj.

U Hrvatskoj su Austrijanci stvaranjem akcionarskih društava i privrednih

preduzeća, zavisnih od pojedinih koncerna, ili prosto u vidu filijale, već davno pre
početka agresije pripremili teren za docnije puno iskorišćavanje svih privrednih
izvora. No ne samo da su još pre agresije spremali centre za akumulisanje ratne
pljačke, nego su eksponenti austriske privrede u svim privrednim granama u
Hrvatskoj vršili i obaveštajnu službu u korist agresora potpom ažući na taj način
vidno pripreme svih vrsta za izvršenje agresije, kako na ekonomskom tako i na
vojničkom i političkom polju.
Prema dosadašnjim, nepotpunim podacima utvrđeno je, da su od velikih
industriskih preduzeća na području Hrvatske 72 bila austriskog porekla tj. ili su
imala svoje centrale u Beču i drugim mestima A ustrije ili su bila osnovana u marionet­
skoj »Nezavisnoj Državi H rvatskoj«, ali sa austriskim kapitalom, direktorima,
članovima uprave i si. Državna komisija poseduje spisak imena svih lica iz tih
mnogobrojnih preduzeća, koja su po agresiji dominirala privrednim aparatom u
»Nezavisnoj Državi H rvatskoj«,
Primera radi navodimo samo nekoliko takvih preduzeća koja su vodili
Austrijanci:
»L a e n d e r b a n k «, W ien , A . G., u sk o p ov eza n a sa Z em aljskom b a n k o đ. d,
Z ag reb ; čla n u pravn og o d b o ra Franz G o l d , iz B eča.
» K e m i č k a i n d u s t r i j a « d. d., Z a g re b ; glavnii vlasnik I,ng. W ilh elm A b e l ,
čla n ovi u prave Ing. A d o lf K o e r b i t z , iz V oitsb erg a i W ilh elm K u e n z e 1, iz B eča .
»Adriabauxit« p o s lo v n i d irek tor O skar G e b h a r d t .
»D a 1 m a t i a b a u x i t«, austriski n acista i p e tok olon a š.
» R u d a r « d. d., Z a g reb ; čla n ovi u p ra v e: R oritz K r e n t s c h k e r i Dr. W a lter
A d e , ob a iz B eča.
»S e o n a«, u g ljen ok op n o d. d.. Z a g re b ; vlasnik K arl D r u s c h k o v d t s c h ,iz
( G raza.
» S r e t n o « , ru da rsk o d. d., S a ra jev o; p retsed n ik Ing. Hans K a r 1 o n, austriski
državljan in k oji je 20 god . ž iv e o u Bosni, in a č e nacista.
»Gebrueder Boehler i & « d. d., Z a g reb ; p retsed n ik društva Ing. R ich a rd
K r o e n.
 » H r v a t s k e k o v i n s k e t v o r n i c e « d. d., Z a g reb ; za p ro izv o d n ju aviona
i avionskih d e lo v a ; čla n ovi u p ra ve: d irek tor R u d o lf S t e i n i n g e r i d irek tor Ernst
G o e t z , ob a iz W ien er-N eu sta d ta ,
» N o v i k r o m a r « d. d. za trgovin u željezn om ro b o m ,Z a g reb ; čla n o v i d irek cije
Dr. W ilh elm B o e s s 1 e r, Ing. K arl H a r t u n g i Bruno U r b a n , svi iz B eča.
»J. B. U l r i c h « d. d. Z ag reb , za p ro izv o d n ju olov a , lima, ce v i i sl. G lavni
d irek tor Dr. S iegfried U l r i c h .
»S t y r i a - č e 1 i k «, filijala »S teierisch e G u sssta h lw erk e« A . G. W ie n ; u čijoj
su upravi b ili sami A u strija n ci i t o : direkt-or L e o p o ld G e b a u e r, W ien , č la n o v i u pra ve;
dipl. Ing. J o s e f N e j e d 1 i, W ien er-N eu sta d t, Hans S v o b o d a , W ien , A n to n P 1 o c h,
W ien , a d irek tor same filijale u Z ag reb u : K arl Z i g r o s s e r .
» B e h r i n g « , z a v o d d. d., Z agreb, pripa da k on ce rn u »I. G. F arben in d u strie« A . G .;
d irek tor W a lte r J u n g .
» P e r u n « d. d. Z agreb, u k on cern u »D in a m y t-N ob el« A . G. W ien , i »I. G.
F arben in d u strie« A . G. F ran kfurt; član u prave Franz B a u e r , iz B e ča , in a če direk tor
» D in a m y t-N ob el« A . G.

O ulozi ovih preduzeća ne samo u organizovanoj ekonomskoj pljački jugoslo­

vanskih naroda, posebno hrvatskog, već i u aktivnom pripremanju agresije kako
putem finansisko-privrednog zavladavanja na tome području tako i putem tzv. indu-
striske sabotaže, navešćemo kao dokaz odlomak iz izjave Dragana Tomljenovića.
Imenovani Tom ljenović bio je jedan od glavnih pretstavnika koncerna »I. G. Farben-
industrie« A . G. i najbolji je poznavalac poslovanja austriskih firmi i njihovog
kapitala u našoj zem lji. On o tome u svome saslušanju od 15— 16 januara 1947
kaže:

», . . m ože se r e ći da su sk oro sva privredn a p r e d u z e ća A u strije, o s o b ito u ra z­

d ob lju od m arta 1938 pa sve d o aprila 1941 n ajin ten zivn ije radila na vla stitoj izgradnji
i p ov eća n ju , u sm erenoj jed in o u cilju proširen ja rata u E vrop i i priprem an ju rata na
Jugoistok u, te da su austriski v la sn ici ili suvlasnici p o d u z e ć a na p o d ru č ju ranije J u g o ­
slavije radili p o direktivam a priprem ljen im iz B erlin a . . .
Iz svih čin jen ica i d og ađ a ja k oji su usledili u ra zd ob lju o d 1938 p a sve do
p roteriva n ja ok u p a tora 1945 iz naših krajeva m ože se, sa velik om sigu rnošću zaključiti,
da su razn i organi pojedin ih industrija iz N em ačk e i A u strije v e ć pre prik lju čk a
A u strije T r e će m R eich u , pa n ak on p rik lju čk a A u strije, te sv e do napada ina Jugoslaviju
vršili špijunažu u korist N em ačk e i to industrijsku, p o litičk u i v o jn ičk u š p iju n a žu . . ,
Pri orga n iza ciji zastu pstva u in ozem stvu , n e m a čk e firm e, isto sličn o i austriske
zaposlu ju p on a jp rv o N em ce, a sam o a k o drugog izlaza nem a onda te k uzim aju ljude
iz d otičn e zem lje. P ojedin a zastu pstva, k a o i sva lic a k o ja su radila o s o b ito na poslu
k o d m ušterija, b ila su ob a vezn a da o sva k oj izv ršen oj p o s e ti p o d n esu cen trali u F ran k­
furtu opšira n izv ešta j o svem u što b i k o d m u šterije n ašli i in ače vid eli. T ražilo se,, da se
sva k o p o d u z e ć e p rik aže u n je g o v o m stvarnom stanju, p ola žu ći o s o b itu va žn ost na
iscrp n o p rik aziva n je celok u p n og teh n ičk og uređaja, sv a k og stroja i si., dakle prava
i n d u s t r i s k a š p i j u n a ž a . Tim e su N em ci b ili u tan čin e u pu ćen i sva k ovrem en o
u industriski p o te n c ija l Ju g osla v ije. P o r e d tog a , tra že n o je da se o svim a p o litičk im
događajim a na isti n ačin izv e šću je , a tražili su se detaljn i p o d a ci o uređajim a vojn ičk ih
tv orn ica, k a o K am nik, O b iliće v o , R am jak k o d K ru šev ca , V r e o c i i dr. . . . I. G. sa sv o je
strane sva k og m eseca p od n ela b i p o s e b a n izvešta j n ad ležn im m inistarstvim a u R eich u .
N apom injem da mi je proku rista I. G. Fanben u F ran kfurtu, R ich a rd S ch latter, u raz-
• d ob iju 1925 d o 1941, u više navrata spom en u o da izv ešta ji I. G . F arben k o je ona
r e d o v n o šalje cen tra ln oj m em aćkoj vla d i u Berlinu, a k o ji su sastavljeni na tem elju
izv ešta ja prim ljenih o d vlastitih zastu pstava iz svih k ra je v a sveta,, ra n ije stižu i pružaju
R e ich u d ra g o ce n ije in form a cije n e g o li što stignu izv ešta ji k o je vla d a prim a p re k o
M inistarstva van jskih p o s lo v a i n jegovih organa.«

Utvrđeno je da su se, između ostalih, sledeći Austrijanci istakli u špijunaži

ove vrste tj. u pripremi agresije: K arlo May, iz Beča, prokurista firme »A nilo-
kemika« d. d. Zagreb; Ing. Robert Herburger, zavičajan u Grazu, takođe zaposlen
kod »Anilokem ike« ; Ing. Eugen Schneider, iz Graza, takođe kod iste firme, povezan
sa I, G. Farben, saradnik zloglasnog Heinz Otto Gerlacha u širenju nacizma; Karlo
Scheich, sa službom u »Juganilu« k. d. u Beogradu 20 god.; Drago Spe glitsch,
austriski državljanin iz Celja, služio 12 godina kod » Juganila« u Beogradu, u sastavu
I. G. Farben; za vreme okupacije služio godinu dana u SS-diviziji »Prinz Eugen«;
W illy von Seiller, iz Beča, činovnik firme »Anilokem ika« d d. Zagreb; Ing. Robert
Mctder, za vreme okupacije šef tvornice vodonika u Rušama, kod M aribora;
A dalbert Niemczanowski, prokurista kod iste firme; Braća G lobotzky, inženjeri
fabrike vodonika u Rušama; Ing. Otmar Siglhuber, zavičajan u Grazu, član firme
»Bosansko d. d. za elektriku«; Ing. Karl Platzer iz Salzburga, takođe član gornjih
dveju firmi; Dr. Loschnigg, član firme » Jugefa-Bayer-Pharma« k, d. Zagreb; Ernst
Hengelhaupt, iz Linza, član uprave »P ira« d. d. Zagreb; Josef Steyskal, poslovođa
firme »Pira« d. d. Zagreb; u najužoj vezi sa poznatim nacistom Rudolfom Emptin-
gom; Dr. Ernst H ackhofer, iz Beča, direktor »Donau-Chem ie« A . G. Wien, inače
šef pogona fabrike vodonika u Rušama.

Mreža austrisldh preduzeća povezanih sa »Wienerbankvereinom«

— akumulatorom sveukupne pljačke nacista osobito u Srbiji.

Pre Prvog svetskog rata bečka banka »W ienerbankverein«, preko svoje filijale
u Zagrebu, pridržavala je pom oću tobožnjih lokalnih banaka (Zemaljska banka za
Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu itd.) čitavu mrežu finansiskih pozicija sa kojih je
manje više obezbeđivala sebi monopol u jugoslovanskim zemljama. Tzv. Privilego-
vana zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu, osnovana 1895, kojom je upravljao
>;W ienerbankverein«, uspela je još pre 1918 da potčini sve ostale novčane zavode
na toj teritoriji i to putem stvaranja finansiskih sindikata akcionara Srba, Hrvata i
Muslimana, koji su se obavezali, da za određen broj godina neće otuđivati akcije.
Na taj način habsburška Austrija osiguravala je sebi monopol privrednih izvora
anektiranog područja Bosne i Hercegovine. Isti sistem primenjen je docnije, 1928,
kada je takođe na toj osnovi doneta odluka o neotuđivanju akcija za 5 godina.
Istu takvu ulogu imala je i zagrebačka filijala »Wienerbankvereina«, koja se i
zvanično nazivala »Crcatische Filiale des W ienerbankvereins«. I ona je uspela da
izvrši m onopolizaciju kreditnih zavoda i na taj način obezbedi sebi eksploataciju
ovoga područja.
Posle Prvog svetskog rata bio je položaj »W ienerbankvereina« nešto polju ­
ljan, ali uskoro, već od 1920, a pogotovu od 1923, Austrija uspeva da i u Jugoslaviji
kao celini zadrži u bankarstvu i industriji, pozicije, koje je njen kapital imao pre
rata. Beč, upravo »W ienerbankverein«, proširio je svoju finansisko-trgovinsku vezu
i na ostale teritorije novostvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca. On je postao u
stvari posrednik izm eđu Jugoslavije s jedne strane, i s druge strane Engleske i
Amerike, naročito po liniji tekstila i kolonijala. Austrija je od Saveznika uživala
dugoročne kredite, k oje je zajedno sa svojim kapitalom pružala jugoslovenskim
trgovcima u vidu kratkoročnih kredita za kupovinu mašina, drugih instalacija,
investicija i ostalih transakcija. Pom oć Engleske i Amerike A ustrija je naročito
koristila da svoje pozicije u Jugoslaviji učvrsti i proširi. Tako je 1920 »W iener-
bankverein« u Beču stavio jugoslovenskom Ministarstvu finansija na raspoloženje
veće svote kruna i dolara, uz tu kom penzaciju da je sa njene filijale u Zagrebu skinut
sekvestar i čak data dozvola za otvaranje nove filijale u Beogradu. U Beogradu je
nova filijala otpočela sa radom već 1921 i to za područje Srbije i V ojvodine, sa
glavnim zadatkom da finansira uvoznu i izvoznu trgovinu između ovih područja i
Austrije, Čehoslovačke i M ađarske, gde je »W ienerbankverein« imao razgranatu
mrežu svojih filijala.
Zbog prvih potresa ekonomske krize na pom olu i unutrašnjih prilika u Jugo­
slaviji, juna 1927, »W ienerbankverein« je svoje filijale u Jugoslaviji kamuflirao pod
nazivom »O pšte jugoslovansko bankarsko društvo u Beogradu— Zagrebu« sa kapitalom
od 100,000,000,— dinara koji se m ože povećati i na 500,000,000,— din. Ovo tobože
samostalno društvo preuzelo je od 1 aprila 1928 poslovanje filijale » W ienerbank-
vereina« u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Novom Sadu, kao i »Zem aljske banke za
Bosnu i Hercegovinu« u Sarajevu, banke »Stara Srbija« u Skoplju itd. Prilikom
osnivanja 1928 »O pšteg jugosl. bank, društva Zgb-B gd« raspored akcija bio je
sledeći :
A u strisk i k a pita l: C red ita n sta lt-B a n k v erein , W ie n . . . . 49,9%>
B elgisk i „ S o c ié té gen era le de B e lgiq u e . . . . . 38,8%>
Češki „ Češka »U n ion « banka, Prag ................................ 4 %>
Švajcarski „ B a n q u e C om m ercia le de B âle . . . . •. 5 %>
J u g oslov en sk i „ razni d om a ći a i k c i o n a r i .........................................1,9%

(O pask a: češk a »U n ion « banka, Prag, b ila je kom trolisana o d »C red ita n sta lta « u B eču)

Koristeći sada povlastice dom aće banke, k oje su joj pozitivni zakonski propisi
davali, ovako kamufliran »W ienerbankverein« povezao je i sve ostale zavode u
mestima gde nije imao svojih filijala i počeo naglo da prodire u sve grane privrede,
raspolažući velikim novčanim sredstvima. Lični sastav upravnog i nadzornog odbora
u to doba ukazuje takođe na činjenicu da austriski kapitalisti igraju dominantnu
ulogu u ovom zavodu, k oju će nastaviti i za vreme okupacije, Na čelu zavoda stoji,
tada kao i za vreme okupacije, krupan austriski finansijer Dr. Josef Joham, a pored
njega kao članovi upravnog odbora: Dr, Ludwig Fritscher, Oskar Polak, Georg
T erigier, Boehm -Baw erck i dr. istaknuti austrisTci finansijeri i bankari. Naročitu
ulogu imao je specijalni delegat »W ienerbankvereina« Josef Wirth, koji je vršio
nadzor nad poslovanjem filijala u našoj zemlji. Međutim, jednu od vodećih uloga
u čitavom ovom aparatu držao je tzv, administrativni direktor Ludwig Sehn,
postavljen od »Creditanstalta« u Beču, kao njegov glavni pretstavnik, koji je imao
da izvrši reorganizaciju banke čim bude nastupila okupacija. On je u početku iste
bio formalno podređen glavnom direktoru Georgu Saalu, Nemcu iz Reicha, ali austri-
skom pitomcu, čoveku koji je godinama radio u Beču, pa 1936 prešao u Jugoslaviju,
da bi 1938 stupio u »O pšte jugoslovensko bankarsko društvo«, gde je docnije postao
eksponent nemačkog kapitala pretstavljenog u »Deutsche Bank«, Međutim je kasnije
Sehn izjednačen u rangu sa Saalom, pa ga je čak i prevazišao u odlučivanju u
poslovima, zahvaljujući svojim vezama sa Neuhausenom.
»W ienerbankverein« u Beču stopio se 1933 sa »Oesterreichische Creditanstalt«
u jednu banku, i to u nizu mera za sanaciju krahiranog »Creditanstalta«. Te ope­
racije izvršio je već spomenuti Dr. Ing. Hermann Neubacher, kao finansiski stručnjak.
Nije slučajno, što je baš on, kao finansiski stručnjak k oji je već pokazaoi sposobnosti
na tome polju, odabran i za izvanrednog opunomoćenika za poslove Auswaertiges
Am ta na Jugoistoku, dok su njegove kolege iz »Creditanstalt-Bankvereina« Dr.
Joham, Ludwig Sehn, B oehm -Baw erck i dr. ispunjavali svoj maroderski zadatak na
finansiskom polju.
Tako reorganizovana banka »Creditanstalt - Bankverein« u Beču, vodila je
»O pšte jugoslovensko bankarsko društvo« tako, da je 1939 potpuno istisnula Belgi­
jance i druge, a umesto njih uvela sa manjim procentima nemačke banke, U drugoj
polovini 1940, prilikom reorganizacije »Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva«
utvrđuje se da je podela akcija sledeča:

C red ita n sta lt-B a n k verein , W ien , ............................................... kom . 265.020 (53,004°/o)
S laveks d, d, ............................................... ....... 500 ( 0,1 %)
N ek retnin a d. d. .............................................................................. 850 ( 0,17 °/o)
M autner d. d ................................................. ....... 1.150 ( 0,23 %>)
[k od o v a 3 za g reb a čk a p r e d u z e ća isk lju čiv i je akcdonar
»B a n k o v n o društvo za H rvatsku « d. d., Z ag reb , čiji je
n a jv e ći a k cion ar C red ita n sta lt-B a n k v erein , B eč)
Češka U n ion banka, P r a g ............................... ....... 20.580 ( 4,116 °/o)
D eu tsch « B ank, B e r l i n ....................................... ....... 64.322 (12,8644%)
D resd en er Bank, B erlin 64.322 (12,8644°/o)
K eich screditge& ellsch aft, B e r l i n ....................................... ....... , 32.161 ( 6,4332°/o)
K om erzb a n k . B erlin . ....................................... ....... 32.161 ( 6,4322% )
B asler H an delsban k, B a sel . . . . . . . . . 15.999 ( 3,1998% )
Z em aljska b a n k a za B osn u i H ercegovin u , S a ra jev o 1.500 ( 0,3 %)
R azn i priva tn i ju g osloven sk i a k cion a ri , . . ' . 1.435 ( 0,287 % )

Iz gornje tabele je jasno, da je austriski kapital uspeo da istisne zapadne

kapitaliste i uključi nemačke banke u uvozno-izvoznu trgovinu Jugoslavije, ostajući
uvek rukovodeća sila. Iz toga se vidi, da je Beč opravdao očekivanje Trećega Reicha
i ispunio svoju ulogu u ekonomskom eksploatisanju i političkom potčinjavanju jugo­
slovenskih zemalja. Prema tome jasno je, da je Austrija preko svojih finansiskih
organa pripremila na ekonomskom polju agresiju i okupaciju Jugoslavije. Ona se
javlja pre svega na finansiskom polju u svojoj staroj, vekovnoj ulozi porobljivača
jugoslovenskih naroda, javlja se kao nemačka udarna pesnica protivu Jugoslavije.
Tek za vreme okupacije potpuno se razotkrio smisao i ogromni opseg rada
»W ienerbankverein«-a. Tada je, skinuvši dotadašnji lažni naziv jugoslovenskog
društva, »W ienerbankverein« otvoreno postao glavno oruđe nemačke ratne pljačke u
Jugoslaviji i glavni korisnik ove pljačke. Ova austriska banka dobila je finansiski
m onopol za sva poslovanja u Srbiji i Hrvatskoj. Ona dobija velika novčana sredstva
iz same pljačk e izvršene nad Jevrejima i dr. građanima Jugoslavije: prisvaja
jevrejske uloge iz sviju banaka; svi iznosi unovčene jevrejske imovine imali su se
deponovati kod ovoga zavoda. Firme k oje su potpale pod komesarstvo m orale su
otvoriti svoje račune kod »Bankarskog društva« a. d, u Beogradu, pa su to čak
m orale učiniti i same nemačke firme. Na taj način stvoren je »Bankarskom društvu«
izuzetan položaj, koji mu je om ogućio da celokupno ovo poslovanje u Srbiji, pa i u
Hrvatskoj monopoliše.
Banke u Srbiji (Narodna banka, Hipotekarna banka itd.) dolaze takođe pod
stvarnu upravu o^e bečke banke. Da bi moglo što nesmetanije da eksploatiše sve
grane naše privrede, »Bankarsko društvo« a. d, uživa još i tu povlasticu, da davanje
kredita u »privredne« svrhe od strane ove ustanove ne podleži odobrenju naročitog
nemačkog komesara za sve privatne banke.
 Kreditiranje koje je vršilo »Bankarsko društvo« nije podležalo odobrenju od
strane ureda Generalnog opunomoćenika za privredu u Srbiji (Generalbevollmaech-
tigte fuer die W irtschaft) , koje je inače za sve banke bilo obavezno u pogledu kredita
većih od 20.000 din., iz čega se može zaključiti da je ovaj kreditni zavod sa svojom
poslovnom i finansiskom mrežom, u koju je bio obuhvatio* veliki deo naše privrede,
ustvari bio iznad svake kontrole i odlučujući činilac na finansiskom polju.
Austriski kapital je, dakle, zaobišao čak i kontrolu nemačkih okupacionih
vlasti u pljački koju je sprovodio za vreme rata u zemljama Jugoslavije. A on je
imao pod sobom sva privredna preduzeća od »B ora« i »T repče« d o »Ikarusa« itd.
Da bi se videlo kako je izgledalo poslovanje ove ustanove na teritoriji Pavelićeve
NDH, daćemo sledeči pregled akcionara tzv. »Bankovnog društva za Hrvatsku«
d. d., koje je sa kapitalom od 125,000.000 kuna 1942 preuzelo poslovanje ranije za­
grebačke filijale »O pšteg jugoslovenskog bankarskog društva«:

R a s p o re d a k cija b io je s le d e ći:
C red ita n sta lt-B a n k verein , B eč. u če stv u je sa 54,2°/o
Češka U nion b anka „ 10 %
3 berlin ske b a n k e „ 32 %>

Kada se ima u vidu činjenica da je češka »Union« banka bila kontrolisana od

strane »Creditanstalta« u Beču, to znači da je stvarni procenat celokupnog broja
akcija k oje je držalo »Creditanstalt-Bankverein« u Beču, iznosio 64,2% kao i da se
tokom okupacije taj procenat mogao samo još povećati.
Iz izveštaja biv. »Hrvatske državne banke« u likvidaciji, podnetog Ministar­
stvu finansija NR Hrvatske, od 17 m aja 1945, o poslovanju ove banke, daje se
sledeći pregled učešća stranog kapitala u deoničkoj glavnici ovoga zavoda po
zemljama:
Aust r i j a
G redita n sta lt-B a n k verein , B e č ............................................... ;kom. 67.740 akcija (54,2°/o)
Ferdinand Preindl, austriski d r ž a v l j a n i n ............................... ............ 10 „ ( — )

U kupni u d e o austriskih akcionara • II 67.750 II (54,2%)

Čehoslovačka
Češka U nion banka, P r a g ....................................................... kom. 12.500 akcija (10% )

N em ač ka
D eutsche Bank, Berlin ....................................................... kom. 18.750 •akcija (15% )
C om m erzbank, B e r l i n ............................................................... 18.750 •1 (70% )
R eich scred itg esell. A . G. B e r l i n ....................................... 12,500 11 (10% )

U kupni u deo n em ačkih ak cion ara . 43.750 11 (35% )

Jugoslavija
Zem aljska b ank a za B osnu i H ercegovin u , S arajevo » »1 1.000 (8,8% )

U kupno . . kom. 125.000 ak cija (100°/o)

1941 preuzelo je »Bankarsko društvo« d, d. u Zagrebu celokupno poslovanje

» Jugoslovenske udružene banke« d, d. u Zagrebu, »Kreditnog zavoda za trgovinu i
industriju« u Ljubljani i sve poslove filijale »Praške kreditne banke« u Beogradu.
Tako je Austrija preko »Wienerbankvereina« vršila koncentraciju, stavljajući je u
službu nemačkog ratnog napora, pri čemu je ona bila prvi i glavni korisnik te finan-
siskim putem počinjene pljačke u okupiranoj Jugoslaviji.
Koliki je efekat Austrija kao deo> Trećega Reicha za sebe izvukla iz ove
pljačke ne m ože se sasvim tačno odrediti, ali da je to vrlo» veliki deo vidi se iz
toga, kako je u samom sastavu kapitala »Bankarskog društva« a. d. u Beogradu, i
u odnosu prema samim nemačkim bankama k oje su u sastavu učestvovale »Creditan-
stalt-Bankverein« iz Beča zauzeo* vodeći položaj. Bečki »CA.-B ankverein« je samo u
Srbiji od okupacije do 1943 prigrabio 68,39°/o akcija prema 5 3 % na početku okupa­
cije. Državna Komisija ima dokumenata o sukobu izm eđu bečkog »C A . Bankverein«-a
i pretstavnika nemačkog kapitala, ali svi ti sukobi rešeni su na taj način što je Beč sve
više učvršćivao i proširivao pozicije svoga kapitala. Ovo se jasno čita iz tabele podele
akcija »Bankarskog društva« a. d. u Beogradu s kraja 1943, nakon što je po naredbi
okupatorskih vlasti beogradsko »Bankarsko društvo« likvidiralo Zadružnu gospodar­
sku banku d. d. u Beogradu:

C red itan stalt-B an kverein , B eč kom . 330.492 ( 68,390/ 0)

D eu tsch e Bank, Berlin 64.322 (13,31°/o)
R eich s cred it gesell., B erlin . 32.161 ( 6,35°/»)
C om erzb a n k , B erlin 32.161 ( 6,35°/»)
B öh m isch e U n ion Bank, Prag 20.580 ( 4,26°/o)

V eć u prvoj ratnoj godini 1941 ukupan iznos bilansa »Bankarskog društva«

a. d. u Beogradu pokazuje povećanje od Din 207,909.000 na Din 972,679.000 ili za
oko 370% .
Međutim, kakav je raspored akcija bio na kraju poslovanja »Bankarskog
društva«, u 1944, vidi se iz sledećeg spiska deponovanih akcija, priprem ljenog za
16 zbor akcionara 15 jula 1944 u Beogradu,

D ep on en t: B roj a k cija: B roj glaso

C red ita n sta lt-B a n k verein , W i e n ............................... . . 265.020 88.340

C red ita n sta lt-B a n k verein . W i e n ............................... . . 64.322 21.440
J osef W irth , W i e n ....................................................... . . 100 33
V i'ce-P räsiden t J osef Joham , W ie n . . . . . . 100 33
C om m erz-B a n k A . G., B e r l i n ............................... . . 32.061 10.687
. . 100 33
R e ich scred itg esell., B e r l i n ............................................... . . 32.061 10.687
A u gust R o h d e w a ld , B e r l i n ............................................... . . 100 33
D eu tsch e Bank, B e r l i n ............................................... . . 64.222 21.407
. . 100 33
B öm ische U n ion Bank, P r a g ....................................... . . 20.580 6.860
Zem aljska baraka za B osnu i H ercegovin u . . 1.600 530
200
N ekretnina d. d., Z a g r e b ............................................... . . 850 283
Kurt A sb o th , P r a g ....................................... ....... . . 100 33
Em il M u eller Dr., Z ü r i c h ....................................... . . 100 33
J o v a n D. K rsm a n ović, B e o g r a d ............................... . . 100 33
Vasa J o v a n o v ič, B e o g r a d ............................................... . . 100 33
D ragan T o m ljen ov ić, B e o g r a d ....................................... . . 100 33
T anasije Z d ra v k o v ić , B e o g ra d . . . . . . . 100 33
Lu dw ig Sehn. B e č ....................................................... . . 100 33
Razni ostali privatn i ak cion ari . . . . . . . . 550 178

U k u pn o 483.166 161.041
 U pogledu obe citirane tabele, sa rasporedom akcija, treba uzeti u obzir, da
se broj akcija »Creditanstalt-Bankverein«-a uvećava akcijama k oje pripadaju češkim
i dr. domaćim bankama, kontrolisanim od strane ovoga bečkog zavoda.
Na taj način »Bankarsko društvo« je, koristeći ratne uslove i grubu okupator­
sku pljačku, moglo- da potčini sebi kao dužnike gotovo- sva privredna preduzeća u
našoj zemlji, kao na p r .: Bosansko d. d. za elektrinu, Jajce, Cerealeksport d. d.,
Beograd; Donaucereal a. d., Beograd; Fabrika kanapa i užari je d, d., O džaci; Ikarus
a. d., Zemun; Industrisko trgovačko a. d., Juganil a. d., Beograd; Juta i konoplja
a. d., Beograd; Omnipromet a. d., Beograd; Rudna Glava a. d .; Sartid a. d., B eo­
grad; Schenker i &, Beograd; Srpsko Siemens a, d., Beograd; Vidakovič Miloš
Beograd, Vistad a. d., Beograd, Dinamit-Nobel a. d., A . D. za hotelsku industriju
Beograd, Antim on a. d., Beograd, Borski rudnici, Beograd, Centrala za šećer, B eo­
grad, Industrija vunenih tkanina, Leskovac, Jugoistočno rudarsko azbestno a. d.,
Jugomontan a. d., Prometna štedionica, Srbohrana, Beograd, Trepča a. d., Beograd,
U ljorod a. d., Beograd, Agrarkom erc Beograd, Banatska uljarica, Pančevo, Cereal-
frucht a. d., Beograd, Beometal, Beograd, Jasenica a. d., Beograd, Jugopamuk a. d.,
Karlovac, Brodarsko Labud a. d., K lefisch o. j ., Jagodina itd. itd.
P ored ove mreže akcionarskih društava i preduzeća u okupiranoj Srbiji, isto
takvu mrežu razvila je sestrinska novčana ustanova austriskih okupatorskih struč­
njaka na teritoriji NDH sa svojim »Bankovnim društvom za Hrvatsku« a. d.
Iz pregleda svih ovih navedenih spiskova akcionarskih društava i preduzeća,
kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj, bilo onih pod direktnom okupatorskom upravom —
preko postavljenog komesara, bilo- onih nazovi domaćih preduzeća, obrazovanih od
kvislinga na ekonomskom polju, žednih profita p o svaku cenu, pada u oči da je
članstvo upravnih i nadzornih odbora bilo nesumnjivo pretežno sastavljeno od austri­
skih bankara i finansijera. T o pokazuje već i površna, letimična analiza sastava
ovih zavoda i preduzeća. Takva su bila najvećim delom sva m nogobrojna preduzeća
po celoj Hrvatskoj, Bosni, Srbiji i drugim okupiranim ju-goslovenskim zemljama. U ko­
liko je u njima bilo nekakvih »dom aćih« pretstavnika, — pa bilo to pre rata, u fazi
pripreme okupacije i ekonomskog porobljavanja, ili za vreme same okupacije, — te
ličnosti su bile samo radi kamuflaže pravog karaktera preduzeća, tj. — da upotrebimo
baš okupatorski termin — »Strohmänner«. Takvi su ljudi bili napr. Dragan Tom lje-
nović, član upravnog odbora mnogih društava po Hrvatskoj i Srbiji, braća Savčić,
Ivan Maršalek, Drušković itd.
K oliko je »Bankarsko društvo« a. d. u Beogradu koncentrisalo u svojim
rukama, koristilo i stavilo u službu ratnoj privredi proizvodnih snaga Jugoslavije,
najbolje se vidi iz salda njegovog kreditiranja u 1942. U ovoj godini vidimo da je
procenat njegovih kreditiranja bio za rudarske i topioničke industrije 45,06%>, a
sredstava za ishranu 36,23% , dakle 91°/o od svih odobrenih kredita išlo je na pre­
duzeća koja su isključivo služila ratnom naporu Nemačke i kao takva, pored ostalog,
dobijala naročiti ratni ekstraprofit kojim se sve dublje učvršćivala u privredi Jugo­
slavije, A kolika je pljačka izvršena od strane ovog glavnog austriskog finansisko-g
organa samo na teritoriji Srbije, pokazuju cifre k oje se odnose na kredite stavljene
u pokret za1tobožnji otkup žita i drugih namirnica. Pri tome treba imati na umu da je
otkup izvršen po prinudnim cenama k oje Su bile daleko ispod tržišnih cena. Bank­
verein u Beogradu, čiji je kapital iznosio 100,000.000 din. i koji je tokom okupacije
pružio raznim svojim »firm am a« preko Din, 2,724,000,000 kredita, dao je od ovoga
samo svojim otkupnim firmama za izvoz poljoprivrednih proizvoda preko dinara
1,027.000.000, A tekući računi samo deset izvozničkih firmi poljoprivrednih proiz­
voda za vreme okupacije na dugovnoj strani iznose oko 6,860,000,000 din.
Na ovom mestu, moramo se upustiti u malo podrobnije objašnjenje kreditnog
sistema koji je na okupiranoj teritoriji Jugoslavije zavelo »Bankarsko društvo«, Taj
sistem se odlikovao politikom kreditiranja na hohštaplerskoj bazi tzv. Raubwirtschaf ta,
bez ikakve stvarne podloge, Voćstvo Bankvereina, često bez ikakvih obaveznih
formalnosti, kao što je sazivanje sednica odbora ili skupštine, odobravalo je ogromne,
milijonske svote kredita društvima, preduzećima i fabrikama, k oje su bile od preva-
shodnog značaja za ratni napor Nemačke. Ti odobreni krediti prevazilazili su daleko,
po 10— 20 puta, stvarni kreditni kapacitet ovoga zavoda, i za njih nije bilo nikakve
podloge. A li, to ništa nije smetalo ovim bankarskim banditima, jer se tu radilo samo
o mehanizmu kojim će se vršiti što efikasnija eksploatacija. Prema nalozima koji su
dolazili iz ureda Generalnog opunomoćenika za privredu u Srbiji, osnivana su
pom oću kredita Bankvereina m nogobrojna društva i preduzeća, koja su nicala kao
pečurke i koja su bez stvarnog početnog kapitala, već sa fiktivnim kreditnim p od lo­
gama kod »Bankarskog društva« započinjala svoje »finansiske« i »privredne«
operacije, na osnovu kojih su sticala i te kako stvarne koristi i dobitke, iscrpljujući
privrede izvore naših naroda do krajnjih granica. Samo ovaj kratak pregled kredi­
tiranja u ratnim godinama pokazaće pravu ulogu »Bankarskog društva«:

Krediti odobreni 1940 94,831.000

1941 338,349.525
1942 1,442.958.000
1943 662,825.287,08
1944 339,970.000

Takva preduzeća, prvenstveno rudarska, te trgovina poljoprivrednim proizvo­

dima i dr., izvlačila su iz tih operacija ne samo proizvode direktno za Reich i
njegovu ratnu mašinu, već ogromne profite. Tako su, prema direktivama i nalozima
Generalnog opunomoćenika za privredu, naročito forsirani krediti za eksploatisanje
borskih rudnika, k oji jedno vreme, skoro bez ikakva pokrića, iznose oko 700,000.000.
Slično je postupano i u pogledu rudnika »T re p ča mines limited«, k oje je akcionarsko
društvo m oralo da se kreditira, jer je svoje proizvode važne za nemačko vođenje
rata, kao što je olovni koncentrat, m oralo da prodaje po neverovatno niskim cenama
kojima se nisu m ogli pokriti ni režiski troškovi oko mizernih radničkih nadnica.
Međutim, i tu su okupatori doskočili pa su za posao u ovim rudnicima upotrebljavali
radnike dovedene na prinudan rad, ili kažnjenike iz koncentracionih logora, ili Je-
vreje i si.
Na taj način, postaje jasno da je ustvari »Bankarsko društvo« povezivanjem
i podvrgavanjem pod svoju kontrolu banaka, akcionarskih društava i raznih industri-
skih, poljoprivrednih i dr. preduzeća, ostvario jedan moćan aparat kojim se okupator,
preko Generalnog opunomoćenika za privredu kao administrativnog organa, služio
da postigne što potpuniju i racionalniju pljačku svih naših ekonomskih izvora. Ta
pljačka, tako uvijena u formu administracije, odbora, činovnika i ostalih rekvizita,
daleko je prevazilazila onu ordinarnu pljačku koja je na terenu vršena u kaznenim
ekspedicijama. Time je B eč učinio sve da pom ogne Hitlerovu Nemačku u porobljenju
Jugoslavije i izvuče za sebe lavovski deo, da se p o mogućstvu sam Beč finansiski
uvreži u jugoslavenskoj privredi i njom e sasvim ovlada, te tako oživi i ostvari histo-
risku misiju Habsburške Austrije.

Državna komisija za utvrđivanje zločina

okupatora i njihovih pomagača

Saopštenje Broj 98
Pov. Br. 3055/47
B e o g r a d , 15. februara 1947

Sekretar Pretsednik
Državne komisije Državne komisije
Dr. Ivan G r g i ć, s. r. Dr. Dušan N e d e l j k o v i ć, s. r.
advokat profesor univerziteta
 SADRŽAJ:

Strana
UVOD ..................................................................................................................................................................................... 5

P R V I D EO

UDEO AU STRIJE I A U S T R IJ A N A C A U PRIPREMI AG RESIJE PROTIVU JUG O SLAVIJE

Razdoblje od svršetka Prvog svetskog rata do Anschlussa.

U senžerm en skoj A u striji gajio se revizion iza m i p rip rem a o se revanš p r o tiv Ju g osla v ije 9

A u strisk i savezni k a n celari Dr. Ignaz S eip el i Johann S ch o b e r bili su p o k r o v ite lji ustaške
za v e re p ro tiv u m ira i opstan ka J u g o s l a v i j e ..................................................................................... 10

Razdoblje od anšlusa do a g r e s i j e ................................................................................................................................. 13

D R U G ID E O

PRETEŽNO UČEŠĆE A U S T R IJ A N A C A U N EM AČKIM O RUŽAN IM S N A G A M A , U N EM AČKO M

O KU P AC IO N O M A P A R A T U I U R A TN IM ZLOČINIMA PROTIVU N A R O D A JUG O SLAVIJE

Najveći deo Nemačkih oružanih snaga u ratnim operacijama protiv Jugoslavije sačinjavali su
Austrijanci, a pretežni deo višeg i nižeg komandovanja bio je u njihovim rukama . . . 23

Austrijanci generaloberst Alexandar Loehr, generaloberst Dr. Lothar Rendulitsch, generaloberst

Maximilian De Angelis i general pešadije Franz Boehme kao viši i najviši komandanti ne­
mačke okupacione vojske naređivali su raznovrsne ratne zločine protiv neboračkog sta­
novništva i protiv boraca Narodno-oslobodilačke v o j s k e ............................................................. 27

Divizije sastavljene od Austrijanaca ili pod komandom austriskih oficira i podoficira izvršile
su bezbrojne ratne zločine i okrutnosti nad jugoslovenskim n a r o d im a ................................. 46

Austrijanci su pripremali vraćanje nekadašnjeg austriskog poseda na jugoslovenskim zemljama

u slučaju nemačke pobede. — Organizatori i komandanti Hitlerovske zločinačke policije
bili su Austrijanci.

N em ačk i o p u n om oćen i general u H rvatsk oj Edm und G la is e -H o r s t e n a u ................................. 63

O pu n om oćen ik R eich sfü h rera SS- za H rvatsku SS G ru ppen fü h rer und G eneralleutnant d er
P olizei K onstantin K a m m e r h o f e r .......................................................................................................... 74

H oeh erer SS- und P olizeifüh rer, G eneralleutnant der P o lize i A ugust M ey szn er . . . . 85

K om andanti vojn o-u p ra vn ih nadleštava i kom andanti feldžan darm erije i fe ld p o licije
bili su A u s t r i j a n c i ............................................................. ..... .................................................................. .......... 103
K
II 32 D
940.540.56(436:497.1)

020161272