VASA KAZIMIROVI

NDH
U SVETLU NEMAKIH DOKUMENATA
I DNEVN1KA GLEZA FON HORSTENAU
1941 1944

NOVA KNJJGA NARODNA KNJIGA

BBOGRAD
1987.

'

'

:
OVAKNJIGA
je napisana na osnovu zapisa generala Gleza fon Horstenau i
drugih nemakih izvora o planovima i akcijama Treeg Rajha prema
Jugaslaviji i njenim narodima, a posebno o zbivanjima i linostima
v
u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj 1941--1944. godine.
Ona sadri veoma znaajna dokumenta koja su pisali nai neprijatelji o nama. Utoliko je sadraj ove knjige znaajniji. Iz nje se jasno
mogu sagledati mnoge namere i dejstva naih neprijatelja prema Narodnooslobodilakom pokretu i tenji naih naroda za ujedinjenjem
to je neprijatelje naroito uzbuivalo i podsticalo na razne forme
razbijanja NOB-a, u emu im je pomagalo i samovoljno ponaanje
nekih predstavnika NOB-a, kako e iz knjige vidi.
U funkciji opunomoenog nemakog generala u Zagrebu, kod vlade Nezavisne Drave Hrvatske u periodu 1941-1944. gedine, Glez
fon Horstenau je uestvovao u skoro svim planovima protiv NOB-a,
projektovao strateke planove za trajno rasparavanje Jugoslavije,
a naroito je radio na duhovnoj dezintegraciji izmeu hrvatskog i
srpskog naroda, od ijeg je zblienja strahovao jer bi to mogla biti
velika smetnja ostvarenju pre svega velikonemakih planova na
Balkanu.
Glez je primao partizanske oficire na pregovore oko razmene
zarobljenika sa znanjem Vrhovnog taba NOVJ, i u najveoj tajnosti neke partizanske rukovodioce to Vrhovni tab nije znao...
ta je on sa njima razgovarao, kakve je kombinacije imao, to ni sam
u svom dnevniku nije hteo da zabelei, ali su to zabeleili i pedantno snimili njegovi saradnici...
Glez je veliki majstor istorijske scene, toga vremena, na Balkanu, mada smisao i cilj te igre nije shvatao sve do pred kraj rata. To
je moda i razlog to se na kraju takve igre ubio ...

Ovde defiluju nemaki generali, feldmarali i politiari, ustaki

poglavnik A. Paveli i mjegovi saradnici, nadbiskup Stepinac i njegovi biskupi, voe HSS i maekovci, etnici, Milan Nedi i njegova
srpska straa, i mnogi drugi, svi u meusobnoj mrnji i svi ujedinjeni
u strahu od raanja nove jedinstvene Jugoslavije.
PISAC KNJIGE
Vasa Kazimirovi poznat je naoj javnosti kao izvanredan publicist i novinar u posleratnom periodu. Ova knjiga je rezultat
njegovog dugogodinjeg istraivanja po zapadnoevropskim arhivima i od nesumnjive je istorijske vanosti. Knjiga je zanimljivo
koncipirana, kao ugao nemakih vienja naih prilika i linosti u
njima. . .
POGOVOR
genearala Milana Baste, vojnog istoriara i publiciste, osvetljava
ne samo znaaj neprijateljskog svedoenja o nama, ve daje i ocenu
naih neprijatelja, njihovog faisoidnog karaktera, a posebno delovanja ratnog zloinca Gleza fon Horstenau i njegovih slubi na
podruju Jugoslavije ...
IZDAVA
se nada da e ovom knjigom pomoi savremenom jugoslovenskom itaocu da stene veoma vana i za lini stav neophodna saznanja, da se u ivotu i u svetu, kroz koji se putuje, ne izaberu
pogreni putokazi...
Glavni urednik
Slobodan Filimonovi

Glava prva STVARNOST I

ILUZIJE (UMESTO UVODA)

Ko se gosti kod pape, taj posle gozbe umire...
Ja sam, istina ista srca, na alost isuvie kusao
kod pape koji se zvao Adolf Hitler. Glez fon
Horstenau, Zagreb, 10. jul 1943.

1. Samoubistvo u logoru Langvaser

Na dvogodinjicu neuspelog atentata na kancelara Treeg rajha
Adolfa Hitlera,1 u noi izmeu 20. i 21. jula 1946. u logoru Meunarodnog vojnog suda Langvaser (Langwasser) kod Nirnberga 2, jedan zatoenik oduzeo je sebi ivot. Otrovom, koji je uprkos svim kontrolama
i pretresima uspeo da u majunoj kapsuli sauva u avu svog injela.
Pre nego to je sveunitavajui otrov, meutim, sasuo u sebe, on je,
kao neko ko kree na dugo eljeni put, pedantno spakovao sve svoje
line stvari, ukljuujui i etkicu za zube.
Taj zatvorenik imao je in nemakog peadijskog generala i bio je
Austrijanac kao i jedan drugi vieni stanovnik ovog logora, ge1
Atentat je izvren 20. jula 1944. Glez fon Horstenau je bio razoaran
veu da atentat nije uspeo. Kako navodi nemaki poslanik u Zagrebu,
Kae, Glez Horstenau mu je vest o neuspelom atentatu saoptio bezbojnim
tonom, bez ikakve primedbe i bez ikakvog znaka linog sauea (Zabeleka
Kaea od 21. jula 1944, PA/AA, NAK, Bd.10/6). Svom prijatelju, profesoru
Borodajkeviu, Glez je pak rekao da se dogodila strana nesrea, mislei
pri tom na to da atentat nije uspeo. (Izjava prof. Borodajkewycz-a od 14.
12. 1950, KAW, B67, Kkt nr. 112). U kojoj je meri, inae, Glez fon Horste
nau bio upuen u pripreme atentata, iz postojeih dokumenata se ne vidi.
Stoji samo jedno, da je on bio vrlo blizak i sa jednim od vodeih zaverenika u vojsci, efom Abvera u Beu, grofom Marogna-Redwitzem, streljanim posle 20. jula 1944 (Izjava Wilchelma Htll-a od 26. novembra 1985.
Privatni arhiv dr Petera Brouceka, Be).
2
Langvaser je bilo veliko naselje baraka. Pod Hitierom sluio je kao
konaite SS-jedinica koje su uestvovale na paradama o Danu nacionalistike partije u Nirnbergu.

neral Beme (Bhme) 3, vojni zapovednik u Srbiji 1941. godine, koji e

neto kasnije, skakanjem kroz prozor iz Palate pravde u Nirnbergu, takoe izvriti samoubistvo 4. Zvao se Edmund Glez fon Horstenau (Edmund Glaise von Horstenau). Imao je 64 godine. Kao i zemljak mu
Beme, i on je za vreme rata slubovao u Jugoslaviji. Pune tri i po
godine, od 14. aprila 1941. pa sve tamo do 7. septembra 1944. Sedite
mu je bilo u Zagrebu, a zvanina dunost vojni predstavnik Treeg
rajha u ustakoj dravi.
Pre nego to je dopremljen u logor Langvaser, 21. juna 1946. godine, naruenog zdravlja i istroene snage, i sav zarastao u dugu riu,
skoro crvenu bradu da bi od tuih oiju sakrio stalno trzanje miia
na licu, proao je itavo tuce drugih logora i vojnih zatvora.
Kako se vidi iz zabeleaka koje je pravio i u zatvoru, skoro do
svog poslednjeg asa, i koje su njegovi prijatelji izneli van bodljikavih ica u jednom ebetu, njegov put do logora Langvaser, put bez
povratka, poeo je u Salcburgu, Mocartovom gradu, 5. maja 1945.
godine.
Na dan 4. maja popodne, stoji u tim zabelekama, Mecger
(Metzger)5 i ja smo se nali na ulici... Primetili smo (odjednom)
duge auto-kolone. Bili su to Amerikanci! Zahvatilo nas je neprijatno oseanje... Okrenuli smo se smesta nalevo krug i
vratili kui... Uvee su se pojavila tri Amerikanca kojima
smo, ne opirui se, stavili na raspolaganje trpezariju u prizemlju...
U subotu, 5. maja, hteo sam da se ubijem. Vie nego jedanput
prineo sam otkoeni revolver svojim ustima. Ali falila mi je,
na alost, svakog puta potrebna hrabrost... U pola deset pre
podne krenuli smo Mecger i ja u svojim uniformama u dobro
nam poznatu Ridenburku kasarnu. Stotine, hiljade nemakih
zarobljenika, meu njima i teki invalidi, ispunjavali su
dvorite... Bilo je vie nego teko dopreti do nekog
amerikog oficira. Na kraju... nekakvim automobi-lom
prebacili su nas u hotel 'Bristol', gde nas je ljubazno pri -mio
jedan ameriki pukovnik i posle kratkog sasluanja poslao kui.
3
Bhme (Beme) Franz (18851947), austrougarski, a od 1938. nemaki
oficir. Vojni zapovednik i opunomoeni nemaki general u Srbiji od 19. 9. do 5.
12. 1941. Poslednja dunost vojni zapovednik Norveke (od 18. januara 1945. do
pada u zarobljenitvo). Odgovoran za masovne zloine redovnih nemakih trupa
nad civilnim stanovnitvom u Srbiji 1941. godine. Pred odiazak iz Beograda,
predsednik kvislinke vlade Milan Nedi poklonio mu je za uspomenu na delovanje u Srbiji- 200 serija potanskih maraka izdah u korist srpskih
ratnih zarobljenika u Nemakoj (Pismo Milana Nedia od 11. novembra
1941, fond Franz Bhme, KAW, B/556, broj 50).
4
Vie od 200 Austrijanaca imalo je ein generala u Hitlerovoj vojsci
i polieiji, a 600 ein pukovnika. Up. Radomir Lua, sterreich und die
grossdeutsche Idee, str. 263.
5
Metzger, Eduard, autant Gleza fon Horstenau, sin austrougarskog
fe'.dmarala Josepha M. Baron.

Pred ulazom u vrt nae kue zauzeo je mesto jedan straar....

Po podne, oko pet sati, doao je automobil po nas... Prebaeni smo u tab 3. amerike divizije, u Paru 6 ... i smeteni u
vilu koja je pripadala trgovcu Golhoferu. U zgradi nalik na
neki mali dvorac, bio je smeten i general Fer (Foertsch) 7 , koji
je upravo trebalo da za svoju armijsku grupu sklopi primirje.
Ovoj armijskoj grupi pripadao je i super-nacista general Ringel 8 . Mecger je s njim razgovarao 1. maja, pre nego to se
on povukao u brda. U kasarni Ridenburg (Riedenburg). On je
tada izjavio da e sa borbom nastaviti ...
Kad je Fer saznao da sam i ja tu, odmah me je pozvao sebi
na kafu ... On je bio pametna glava, ali od prvog dana Tre eg rajha vrlo zaplaen... Ta zaplaenost potrajala je do poslednjeg dana. Kad sam se pohvalno izrazio o Leperdingeru (Lepperdinger) i o spasenju Salcburga, Fer mi je rekao: 'Ja sam
mu zaista naredio da grad brani, ali danas sam mu ipak estitao to nije postupio po mom nareenju!' Takvi su bili nemaki
generali Hitlerovog vremena! U nedelju, 6. maja, preseljeni
smo u jednu vilu u blizini Arenbergovog dvorca (Ahrenberg).
Tu je Mecger stupio u kontakt sa nekakvim amerikim
kapetanom i upoznao ga sa naim tajnim vajcarskim vezama, sa
Leslijem9. Nasuprot mom skepticizmu, koji e se pokazati
opravdanim, Mecger je od toga mnogo oekivao... Gospoda
Amerikanci bili su uvek ljubazni, obeavali su sve, ali od svega
nije nikad nita bilo...
Sledea zarobljenika stanica Gleza fon Horstenau, posle Salcburga,
bio je Minhen, a posle Minhena Augsburg.
Logor u Augsburgu bio je ogroman. itavo jedno naselje (Brenkellersiedlung Berenkelersidlung) bilo je pretvoreno u zatvor na
koji je pazio itav jedan bataljon vojnika. Glez fon Horstenau je smeten u jednu kuu u ulici eve (Lerchenstrasse), broj 46, u sobu u prizemlju koja je nosila broj 413. Osim postelje bez arava i pokrivaa,
na raspolaganju su mu jo stajali samo sto presvuen linoleumom i
jedna skoro potpuno rasklimatana stolica ... Za utehu, meutim, iz.
sobe kroz veliki, tek zastakljeni prozor imao je Slobodan pogled,
pre svega na park koji je bukvalno vrveo od mladih, napadno lako
obuenih Nemica sa velikim torbama u rukama za namirnice koje
su oekivale da dobiju za svoju ljupkost od amerikih vojnika, crne
ili bele koe, to im je u tim danima opte gladi bilo sasvim svejedno.
6

Predgrade Salcburga.
Foertsch, Hermann, general, naelnik generaltaba Alexandra Lhra
i fon Weichsa. Poslednja dunost: komandant 1. nem- armije. Vojni pisac.
Posle II sv. rata aktivan u novoj nemakoj vojsci.
8
Ringel, Julius, austrougarski, a zatim nemaki oficir. General planinskih trupa. Za vreme rata komandant planinskog korpusa.
9
Leslie, Edge, saradnik amerike obavetajne slube u Bernu, zaduen
za Austriju. Nastupao pod imenom Edge Murray.
7

Reim u ovom logoru nije bio naroito strog. Bio je, bez daljeg,
mogu kontakt sa ostalim zatvorenicima, odnosno zarobljenicima, a i
etnje su bile dozvoljavane, i po dva puta na dan.
Jedan od najuglednijih zatvorenika, posebno nadziran, bio je
Herman Gering (Gring)10.
Mi se nikad nismo voleli, kae Glez fon Horstenau u svojim
zabelekama. Ali kad sam ga video... pozdravio sam ga poklonivi se i on mi je vie nego srdanim mahanjem ruku odgovorio na pozdrav ...
Osim sa Geringom, u logoru u Augsburgu Glez fon Horstenau se
sreo sa itavim nizom drugih veliina svojih poznanika, izmeu ostalog i sa maarskim samodrcem Mikloem Hortijem, s kojim je tokom
rata imao prilike da se vie puta vidi i iskreno izmenja misli o svetskoj situaciji 11. Sreo je i jednog Jugoslovena, koga je po uvenju znao
iz Zagreba.
Bio je to neki Buden ako mu je ime Glez fon Horstenau dobro
zapamtio, pdnosno zapisao.
On je pre dve godine priao Titu, veli Glez fon Horstenau
u svojim zabelekama za Budena, ili o kome je ve re. Po
svoj prilici, po mom odlasku iz Zagreba, kao ruski pijun on je
otpremljen u jedan koncentracioni logor u Nemakoj. Posle
osam meseci provedenih u logoru u Oberfalzu, od ega etiri
meseca u potpuno mranoj eliji, bio je nedavno osloboen od
Amerikanaca... U na logor je dopremljen zato to su neki
engleski obavetajni oficiri, koje je on zarobio kod Jajca u
vreme dok se nalazio na ustakoj strani, nestali bez traga i
glasa. On je izraziti rusofil i stalno vri propagandu u korist
Rusa. Inae je pun novosti, koje izgleda da su najveim delom
istinite...
Moju situaciju Buden je prvo ocenio kao vrlo teku, s obzirom
da su me hrvatski oficiri u svojim prijavama... strpali u isti
ko sa Kaeom (Kasche). 12 Kad je od mene saznao za pravo
stanje stvari, bio je upravo iznenaen, pa je odjednom u pogledu mene postao optimista. Ali ja nisam . ..
U Augsburgu, u junu 1945. godine, Glez fon Horstenau je prvi put
bio sasluan. Prema njegovoj oceni, meutim, to i nije bilo neko sasluanje u klasinom smislu rei, ve vie jedna vrsta razgovora.
Gring, Hermann, maral Treeg rajha, vrhovni komandant nemvazduhoplovstva. Ratni zloinac. Poinio samoubistvo 15. 10. 1946. u Nirnbergu.1
Glez fon Horstenau je godinama bio predsednik Nemako-maarskog
drutva.
Imao je vrlo jake veze u ovoj zemlji.
12
Kasche, Siegfried, SA-general (konjiki odred)- Poslanik Nemake u
NDH (19411945). Za vreme Hitlerovog obrauna sa voom SA Ernst
Rhmom (Rem), 1934, bio zatvoren od SS i za dlaku izbegao streljanje.
Kao ratni zloinac u Jugoslaviji osuen na smrt 1947.
10

10

Radilo se pre svega o mojoj aktivnosti u Hrvatskoj, ita se

u njegovim zabelekama. Prema svemu sudei, izgleda da su
akta operativnog odeljenja OKW prilikom evakuacije iz mesta
Liegnitz, gde se jedno vreme nalazio rajhsarhiv, pala u ruke
Amerikanaca. Inae me moj islednik, jedan simpatini ameriki rezervni porunik, ne bi mogao pozdraviti ovim reima:
'Znam, vi ste tamo morali da juriate na granitni zid!'
Manje povoljno sam, meutim, proao kad se povela re o
Austriji... Moj islednik je etiri godine pred anlus i prvih
nekoliko meseci posle njega proveo u Beu. On nije mogao dovoljno da se naudi radikalizmu Belija prema Jevrejima i bio
je, razumljivo, ogoren zbog tada poinjenih svireposti nad njima. Ja sam za njega napisao dva opirna teksta, jedan o Hrvatskoj, a jedan, znatno krai, ali zato dobar, o mojoj ulozi u
Austriji...
Razmiljajui o sebi, svom poloaju i onome to ga jo eka, Glez
fon Horstenau je u Augsburgu napisao i sledee redove:
Ja se uopte ne zavaravam... Situacija u kojoj se nalazim
zaista je grozna posle 63 godine jedan potpuno razoren
ivot! To me, prirodno, duboko potresa. Ali ponekad mi se ini
da se ovde uopte ne radi o meni, da je ovde u pitanju stradanje nekog sasvim mi nepoznatog oveka, za kojim ja samo
alim. Do ovog distanciranja od vlastite sudbine dolazi uvek
tada kada sa mislima stignem dotle da poverujem da sam dovoljno jak da ovu nesreu okonam pre vremena. To u ja,
po svoj prilici, morati i da uradim, ali lako to nee ipak biti...
Privremeno se teim time da treba da saekam da se uspostavi
veza sa domovinom i saznam kako tamo stvari stoje.
U Beu treba da je Kerner (Krner) 13 postao predsednik optine, a Franek 14 ef ruske vojne vlade. Kernera sam poslednji
put video u gradskoj eleznici. Na njemu su tada bili lako
uoljivi tragovi tek izdrane kazne zatvora... Franek je bio
etiri ili pet godina moj potinjeni u Ratnom arhivu. Dopisivali
smo se sve dok nije pao u zarobljenitvo. On je vrlo prilagodljiv ovek, ali ipak nikakav konjunkturni delija: 1918. bio je
socijal-demokratski oficir, onda se deklarisao kao pristalica stare Austrije, zatim je presaldumio i postao vatreni hrianski
socijalista. Na kraju se opredelio za nacionalsocijaliste. A sada...
Ako je sve tano to se uje, onda 'nova Evropa' Rusa izgleda
bolje nego amerika, koja stoji pod jakim, tako opakim jevrejKrner, Theodor, general. U aprilu 1945. od sovj. okupacionih vlasti
:naimenovan za predsednika beke optine. Predsednik Republike Austrije
19511957.
14
Franek, Friedrich, generaltabni oficir u austrougarskoj, general u
nemakoj vojsci. U sovj. zarobljenitvu prikljuio se antifaistikom komitetu austr. rataih zarobljenika.
15

11

skim uticajem ... To ak i mi ovde oseamo ...' 'Pobratimljenje' . . .

je naim straarima najstroe zabranjeno... Naa kolonija postaje sve
vie rusofilska i oekuje spasenje od Rusa ...-
U poteri za vestima, Glez fon Horstenau je u Augsburgu bio stalno u
pokretu i uputao se u razgovor sa svakim koga bi samo sreo. Uvee,
kad bi se obreo u svojoj sobi, pred kojom je po celu bogovetnu no
uao po jedan straar, on bi sve to je u toku dana uo podvrgavao
analizi i, posle izvrene selekcije, u svoje zabeleke je unosio iskljuivo
ono to mu se inilo da e jednog dana moi nekog da interesuje. Sa
vestima koje su se odnosile na Hrvatsku, i na ustae, meutim, postupao je drukije. Zbog neega, on je svaku vest koja se ticala NDH i ustaa unosio u svoje zabeleke, svejedno da li je ona bila vana ili ne
i da li je bila tana ili izmiljena. Jednom je, tako, zapisao da je
Luburi obeen (i dodao da je teta to to nije uinjeno ve pre etiri
godine),15 a jednom da Paveli, na alost, jo nije ulovljen, ali da je
zato njegova gospoa Mara traila od Amerikanaca da joj vrate rekvirirane automobile...
Poto je patio od nesanice, Glez fon Horstenau je stalno nastojao
da obezbedi kakvog sagovornika za no. Po pravilu to su bili ljudi od
kojih je neto mogao da sazna, koji su bili na takvom poloaju u Hitlerovom carstvu da su mogli da uju i vide i ono to je spadalo u
dornen najstroe uvanih. tajni.
Meu sagovornicima te vrste nalazili su se i lini Hitlerovi autanti,
SS-general aup (Schaupp) i admiral fon Putkamer (Puttkammer), 16 a
zatim uistinu izvanredno obaveteni funkcioner ministarstva spoljnih
poslova, poslanik mit (Schmidt).17
Mnoga obavetenja poslanika mita, Glez fon Horstenau je stavio
na hartiju, a naroito kazivanja o Ribentropu i Hitleru.
Razjaen izofrenijom, glasi zabeleka Gleza fon Horstenau o
kazivanju poslanika mita o Adolfu Hitleru, i to sigurno od
1943. godine, on je posle atentata, kada je doao u Berlin, bio
u tako alosnom stanju, da je bilo zabranjeno da iko iz ministarstva spoljnih poslova sme pogledati kroz prozor u vreme
kada se on nalazio u parku rajhskancelarije .,. Jedan pogrbljen ovek, kose sasvim posivele, upalih obraza, ruku koje su
drhtale pojava saaljenja dostojna.
Kad je Ruzvelt umro u prolee 1945, Ribentrop je pourio Hitleru da bi s njim razmotrio novonastalu situaciju. Ali s Hitlerom se tada nije uopte moglo razgovarati... On je neprestano
15
Luburi, Maks, terorista, jedan od najbliih saradnika Ante Pavelia.
Ratni zloinac. Ubijen u Spaniji 1969. godine.
44
Puttkammer, Carl von Jesko, adutant (pitanja mornarice) od 1935.
45
Schmidt, Paul Karl, ef informacionog i odeljenja za tampu u min.
spoljnih poslova. Poverljiva linost J. Ribentropa. Nije sigurno, meutim,
da se o njemu radi. Moda je u pitanju sei prevodilaca Paul Oto Smit
(Otto Schimdt), s kojim je Glez fon Horstenau takoe bio dobar prijatelj.

12

postavljao jedno te isto pitanje, da li se moda s njim eli

govoriti 'o trima muzama'. Tako je Ribentrop morao da se
vrati u svoje ministarstvo nesvrena posla ...
Od mita je Glez fon Horstenau saznao i to, da je Hitler, kad bi
dobio napad besa, kidao zavese i grizao tepih! Takoe je saznao za
mnoge proverene detalje koji su se ticali Hitlerovog seksualnog ivota:
da je u mladosti lako naginjao homoseksualizmu, a da je kasnije postao
(i ostao) sadist, sluei se uvek jednim i istim korbaem.
mit je ispriao isto tako da je on lino bio zaduen da za Hitlera
nabavlja iz Sjedinjenih Drava Amerike pornografske i tamo ilegalno
tampane asopise najodvratnijeg sadraja.
U julu 1945, godine, Glez fon Horstenau se morao oprostiti od
mnogih svojih prijatelja i sagovornika u Augsburgu. Predstojao mu
je novi put, ak u Francusku u logor Foursaville, na poluostrvu Contentin.
Ali u Francuskoj nije dugo ostao. Kad je stigla jesen, ona pozna,
strpan je, zajedno sa jo 330 drugih generala 300 nemakih i 30
maarskih u kompoziciju voza sastavljenu iz vagona za stoku i
pravac Nirnberg, zapravo veliki zatvor Meunarodnog vojnog suda u
Nirnbergu.
Posle putovanja koje je potrajalo devet dana i osam noi, uffloran,
izmuen i jedva se drei na nogama, kroio je u svoju eliju, malu
i tesnu kao kavez, iji je broj bio 377.
Bilo je to 1. novembra 1945. godine.
U tom asu on jo nije pouzdano znao da se nalazi na listi ratnih
zloinaca Austrije i Jugoslavije, na austrijskoj listi ak na prvom mestu.
Isto tako, njemu nije bilo poznato da je njegova domovina ve bila
preduzela energine korake da joj on bude izruen. Meutim, ako on
sve ovo i nije sasvim sigurno znao, to nikako ne znai da on tako neto
nije oekivao. Naprotiv. Sa tako im on je poeo da rauna jo 1943.
godine, kada je u nekoliko mahova, i u emisijama Radio-Londona i u
vestima Radio-Jugoslavije, meu imenima drugih ratnih zloinaca pomenuto i njegovo ime. Sklon brzom padanju u oajanje, on je upravo
10. jula 1943. godine, po povratku s puta u Solun, gde je posetio svog
prijatelja i stareinu general-pukovnika Aleksandra Lera (Lhr), 18 svojoj domaici u Zagrebu, Anici Valent, u koju je inae imao vie poverenja nego u bilo kojeg oficira svog taba, uputio sledee rei:
Zapamtite u vezi sa mnom ovu izreku iz srednjeg veka: 'Ko se gosti
kod pape, taj posle gozbe umire'. To e se dogoditi i sa mnom. Ja
sam, istina ista srca, na alost isuvie kusao kod pape koji se zvao
Adolf Hitler! ,
" Lhr, Alexander, komandant 4. nem. vazdune flte, koja je bez
objave rata bombardovala Beograd 6. aprila 1941. Vojni zapovednik Jugoistoka. Kao ratni zloinac, obeen u Beogradu 26. 2. 1947.
13

Na dan 1. septembra 1943. godine, pak, kad je primio telegrafsko

obavetenje da ga je Hitler unapredio u in peadijskog generala na
emu mu je tobo iskreno estitao i Ante Paveli, on je napisao ove redove:
emu to sve? To je bez ikakve svrhe za oveka u mojoj situaciji. Uza sve to u, kako pretpostavljam, morati posle rata
da u Austriji odgovaram za svoju politiku, dolo je i to da
me je Titov radio osudio na smrt, oevidno zbog glupe ucene
koja je bila raspisana i potpisana sa 'zapovednik nemakih
trupa', to se smatra da sam ja. 19
Dok je, 1943. godine, tako, smatrao da ga je Titov radio zamenio
sa generalom Litersom (Lters), tadanjim stvarnim zapovednikom nemakih trupa u NDH i potpisnikom ucene, u januaru 1944. bio je
ve naisto da to nije sluaj. (to se tie njegovog pominjanja kaoratnog zloinca u emisijama Radio-Londona, on je to tumaio malicioznou austrijskih emigrantskih krugova, koje je, nita manje negooni njega, mrzeo iz dna due. Da im ne bi ostao duan za napade
preko Radio-Londona, on je u novembru 1943. reagovao na
nain po mnogo emu tipian za njega. Sastavio je jedan otar lanak
protiv austrijske emigracije u Londonu i uputio ga u Be, radi tampanja u tamonjim novinama, ali bez njegovog potpisa. U tom lanku,.
koji je nosio naslov Jevrejsko patentovano austrijanstvo u Londonu,.
on se posebno osvrnuo na emisiju Radio-Londona posveenu osnivanju
Republike Austrije 12. novembra 1918, istiui da tog dana nije samo
osnovana mala republika, ve da je tbg istog dana ta ista republika
preko svojih predstavnika stavila svetu do znanja da je ona sastavni,
deo Republike Nemake, to je istorijski bilo tano.)20
U januaru 1944. godine, Glez fon Horstenau je u Zagrebu na papir
stavio i ovo:
Zabolelo me je to sam opet u emisiji Radio-Jugoslavije, u
vezi sa procesom nekom ustakom oficiru u Bugojnu... kome
je izreena smrtna kazna veanjem, zajedno sa... Bade-

" Tito je ucenjen na osnovu odluke OKW i Hiera. Nareenje za

raspisivanje ucene izdao je komandant nemakih trupa u NDH, general
Rudolf Lters. Glez fon Horstenau je ak bio protiv ucenjivanja Tita, a s
njim i nemaki poslanik u Zagrebu, Kae. Nasa vojska je putem plakata
otojavila da se za Tita raspisuje nagrada od 100 hiljada rnaraka, kae se
u teiegramu Kaea ministru spoljnih poslova od 22. jula 1943. Ovaj korak.
ce s* shvatiti kao znak nemake slabosti... PA./AA, St. Sekr. Kroatien,
:-d (Sveiar.j. grupa) 5. List 162.668.
* Pismo Gleza fon Horstenau dr Karlu Neuscheleru u Beu od 16. 11:>*; DO'.V Nr. 11276.
14

rom21 i... vrlo glupim Majsnerom (Meyszner), 22 igosan kao

ratni zloinac koji nee umai pravednoj kazni. S obzirom na
to ta sve oveku preti posle ovog stranog rata, ivot je
tako malo primamljiv, da i nije teta za njega... Ali, sve me
to ipak sekira, a i ceo Zagreb je zaprepaen. Jer, prvo, ja
sam kao opunomoeni general komandovao samo jedno sasvim
kratko vreme i nisam inae nikada imao ta da kaem u tom
pravcu. Drugo, ja sam bio meu svim nemakim funkcionerima
koji su doli u ovu zemlju, jedini koji se uporno trudio da
prema stanovnitvu odri ist asni tit nemake vojske i koji
je nastojao da se sa stanovnitvom, bez obzira na klasu, naciju,
politiku i versku pripadnost, postupa na pristojan i pravedan
nain. Zbog toga mogu da kaem, to se i vidi na mnogo tnesta
iz ovih listova, da sam svojim uticajem na nemaka nadletva,
pre svega u pogledu ustakih svinjarija, spasao ivot ne
hiljadama, ve desetinama hiljada ljudi. Pomenuu svoju
intervenciju u Slavoniji protiv Dida Kvater-nika,23 Tomia,24
Luburia u jesen 1942, koja je zaista... dovela do izvesne
prekretnice u sveunitavakoj ustakoj politici, a pomenuu i ono
ratno savetovanje u Beogradu od 30. decembra iste godine, na
kojem sam u poetku jedini ja ustao protiv plana da se cela
zona III pretvori u pustinju zajedno sa enama i decom ...
... Izgleda da u ja ipak ui u istoriju kao tragikomina
figura. Mene oekuju posle sloma nita manje nego dva sudska
procesa. O jednom, zbog mojih navodnih ratnih zloina, ve
sam rekao to je nuno. Ja bih, meutim, eleo da svi nemaki
ratni zloinci mogu da se pojave tako svetla obraza pred ne21Bader, Paul, artiljerijsiki general, vojni zapovednik Srfoije koji je sprovodio nacistiku politiku odmazde. Zauzeo se u februaru 1942. za sklapanje
sporazuma sa voom etnika u istonoj Bosni, majorem Dangiem. Horstenau
ga podrao, smatrajui da ne postoji druga mogunost za uspostavljanje mira u ovom delu zemlje.
22 Meyszner, August Edler von, andarmerijski oficir u Austro-Ugarskoj, Republici Austriji i Treem rajhu. ef celokupne policije u Srbiji od
1942. do 1944. Lino odgovoran za mnoge zloine u Srbiji. Zestoko mrzeo
Srbe u celini. Smenjen na intervenciju Hermana Nojbahera zbog neslaganja
oko vrenja odmazdi nad civilnim stanovnitvom. Kao ratni zloinac obeen
u Beogradu 1946.
23 Kvaternik, Eugen-Dido, sin Slavka Kvaternika, jedan od glavnib
planera i organizatora genocida nad Srbima M NDH. Umro u Argentini,
1962.
21 Tomi, Viktor, kondukter na eleznici, za vreme NDH ustaki
pukovnik. Rukovodio poznatom akcijom masovnog ubijanja Srba u Sremu, od 9. avgusta do 19. septembra 1942. Glez fon Horstenau je pismeno protestovao kod Pavelia protiv ovih zloina i traio da se Tomi, kao notorni
zlikovac, ukloni iz javnosti. Da zabauri celu stvar, Paveli je Tomia
poslao u Budimpetu, gde je ovaj iveo jedno vreme, uglavnom banei
po nonim iokalima. Up. Pismo Gleza fon Horstenau Anti Paveliu od
30. 9. 1942, BA/MAF, RH 31/111/14.

15.

pozvanim... sudijama kao ja, naravno samo ako bih ja dopustio da dotle doe. Drugi bi proces trebalo da bude odran
pred jednim austrijskim, kaimo bolje emigrantskim sudom, i
to zbog moje politike pre anlusa. Ako bi to zaista bio jedan
fer proces, ja bih mu se ak i obradovao i najira evropska
javnost imala bi iz mojih usta ta da uje. Ali bez obzira na
sve, teko da postoji neko ko je u toj meri Austrijanac kao ja,
ko Austriju tako voli i ko je posle anulsa koji se nije mogao izbei tako visoko drao zastavu najautentinijeg austrijanstva i toliko pomogao ugroenim Austrijancima...
Sve ove svoje misli, na neki nain, Glez fon Horstenau je ponovio
i na sasluanju u Nirnbergu, 5. novembra 1945. godine svom poslednjem sasluanju uopte. Da li zato to je predoseao da je to zaista
poslednje sasluanje, ili to mu se uinilo da nije delovao uverljivo
na svog islednika, on je etiri dana potom, 9. novembra 1945, sastavio
i jednu posebnu izjavu u kojoj je naroito mnogo panje posvetio svojoj aktivnosti u NDH.
U Hrvatskoj sam se od prvog asa, rekao je, izmeu ostalog, u izjavi o kojoj je re, zalagao za politiku pomirenja,
kao i nacionalne ravnopravnosti. Odluno sam se i povremeno
sa uspehom suprotstavljao ustakom teroru... Odravao sam
bliske veze sa opozicionom Seljakom strankom i njenim voama, a imao sam takoe, jedno due vreme, i neke veze sa
Titom, koje su oslabile tek u leto 1943. usled nesrenog spleta
okolnosti.24a
Moj odnos prema hrvatskoj crkvi imao je za posledicu i neke
note ministarstva spoljnih poslova Rajha, kojem su smetale
moje posete crkvi.
Moji izvetaji su tako jasni da jasniji ne mogu biti. Ja sam
otvoreno bio protiv politike Rajha, koju je posebno u inostranstvu diktirao lino Hitler.
... U septembru 1944. sam pao, i to posle jedne vrlo opasne
denuncijacije Pavelia i njegovih ustakih terorista, zbog navodne defetistike delatnosti...
Izjavu je zavrio sledeim reima:
Za mene je i to ne tek od 8. maja 1945. van svake diskusije da postoji neto tako kao kolektivna krivica nemakog
i austrijskog naroda. Osim ove kolektivne krivice, ja pripisujem sebi, meutim, i individualnu krivicu.. .-w25
24
a Ne radi se ni o kakvoj politici nacionalne ravnopravnosti, to bi za
naciste bio nonsens, nego o njegovom zalaganju za suzbijanje ustakog i
esesovskog genocida, koji je iao, po njemu, naruku irenju NOP-a. Njegovo dranje nekih veza sa Titom jedno due vreme, odnosio se iskljuivo na voenje pregovora o razmeni ratnih zarobljenika, koji su vodili
pojedini
predstavnici VS i GSH. (Napomena recenzenta M. Baste)
25
KAW, B/67, Nr. 91.
i

16

Posle ove izjave, na koju nije nikad dobio nikakav odgovor, usledilo je, 14. novembra 1945, suoenje sa bivim saveznim kancelarom
Austrije, Kurtom Sunigom, koji je duge godine proveo u koncentracionom logoru, a nakon toga pisanje novih dveju izjava. Jedna
se ticala dogaaja u martu 1938. godine, kada je Austrija prestala da
postoji kao samostalna zemlja, a druga njegovih linih odnosa sa
Sunigom kao efom vlade i istaknutim katolikom.
Kad je predao ove dve poslednje izjave, koje nikako nisu bez
znaaja za istoriju alpske drave, Glezu fon Horstenau je jo samo
preostalo da eka, da bi video ta e se zbiti. I da se nada.
U meuvremenu je dola i nova, 1946. godina. A s njom i prve
proverene vesti iz domovine. Jedna od tih vesti odnosila se na njego vog odlinog znanca i neke vrste prijatelja, poznatog socijaldemokratu
Karla Renera (Renner), s kojim je on 1918, u ime austrijskog cara,
vodio preliminarne razgovore o obrazovanju socijaldemokratske vlade.
Rener, koji se inae u dva maha javno deklarisao za pripajanje Austrije Nemakoj posle sloma austrougarskog carstva, 1918, i u vreme Hitlera, 1938. bio je, naime, uz podrku Sovjetskog Saveza,
postao predsednik nove samostalne austrijske drave, druge republike
po redu. Videi u tome dobar znak, i ubeen da ga Rener nee ostaviti
na cedilu, on mu je, s posebnom dozvolom amerikih vlasti, uputio
pismo, jednu vrstu estitke, ne zaboravljajui da pomene i poloaj u
kojem se lino nalazio. Ali, tek to je ovo pismo poslao pokajao se.
Grdno. A razlog je bio taj to je tog istog dana kada je pismo krenulo u Be, saznao od amerikog islednika da je vlada Austrije postavila zvanian zahtev da joj se on izrui. To ga je pogodilo silinom
munje, prosto paralisalo, da satima nije mogao ni re da progovori.
A kada se, duboko u noi, najzad pribrao, seo je za neravni stoi
i napisao Reneru jedno novo pismo.
Tek sam sada saznao da je Austrija postavila zahtev da joj budem izruen. Da sam to ranije znao, samo se po sebi razume da
ne bih bio toliko netaktian da vam uputim svoje najlepe elje
povodom vaeg dolaska na poloaj predsednika drave ... Uzgred
budi reeno, ja i moji prijatelji... miljenja smo, i to ne od
asa propasti (Rajha), da bi jedna javna rasprava o mojoj ulozi
u martu 1938, bila poeljna ... Ali... da budem baen u isti up
sa ubicima iz koncentracionih logora i slinom bagrom, to smatram za sramotu koju sam u stanju da podnesem samo zahvaljujui svojoj religioznosti. Vi, gospodine predsednie drave, koji
ste i sami jednom bili prvi zagovornik ideje takozvanog anlusa,
ega se ni danas uistinu ne morate stideti, sigurno ete me razumeti. to se tie mojih kritiara i sudija u domovini, njima se
ne ustruavam da kaem, da, uprkos grekama koje sam moda
poinio, ne dozvoljavam nikom da se smatra boljim Austrijancem nego to sam ja to oduvek bio.. .-x26
Ovo pismo dr Karlu Reneru, predsedniku Republike Austrije, Glez
fon Horstenau je napisao 27. januara 1946. godine, a samo devet dana
26

Istd izvor, Nr. 23.

17

potom 5. februara 1946. doneo je konanu odluku da se oprosti

od ivota. Da niko nad njim, meutim, ne bi mogao da trijumfuje,
da niko ne bi mogao da kae da se ubio iz ista kukaviluka i iz
straha od kazne, napisao je kao poruku i prijateljima i neprijateljima ove, jo u Augsburgu sastavljene reenice:
Ako se odluim da dobrovoljno umrem, onda u to uiniti
samo zato to sam isuvie umoran da bih mogao da skupim
doVijno hrabrosti za jedan novi ivot. Svojim 'politikim'
sudijama gledam pravo u oi...
Tog istog dana kada je odluio da uistinu i zauvek okrene lea dolini jada, da umre u tiini i tano u deset sati uvee, u vreme kada
je inae i obavezno odlazio na poinak on je sastavio testament i
za izvrioca svoje poslednje volje odredio advokata Stajnbauera (Steinbauer)27 iz Klagenfurta (Celovca). Testament se ticao njegove celokupne
imovine i, posebno, njegove pismene zaostavtine line korespondencije, raznih dokumenata koje je godinama prikupljao, memoara pisanih
i u samom zatvoru u Nirnbergu i dnevnika to ga je vodio od marta
1941. godine, delom redovno, a delom s pauzama ponekad dugim i po
mesec i dva dana, itd.
Na osnovu sauvanih dokumenata i izjava svedoka, a zatim na osnovu analize svega to je Glez fon Horstenau napisao u vreme kad je
reio da zavri sa ivotom, smelo bi se rei da je glavni razlog za
odluku o samoubistvu bilo saznanje da e biti predat Austriji, tamo
izveden na sud i osuen na najteu kaznu. (Do tog saznanja, i uverenja, on je, prema svemu sudei, doao na dan-dva pred 5. februar
1946. Tada je on, naime, iz novina koje su mu bile doturene, saznao
da je njegov prijatelj i kolega iz vlade Sajs-Inkvarta, ministar finansija dr Rudolf Neumayer, osuen u Beu, 1. februara 1946, za delo
veleizdaje i ratnog zloina, na kaznu doivotnog tekog zatvora, pootrenog zatvaranjem u mranu eliju svakog 13. marta u godini.)
Presudan uticaj na odluku Gleza fon Horstenau da izvri samoubistvo treba da je imala i jedna izjava amerikog vojnog svetenika,
franjevca Sikstusa O'Konora (Sixtus O'Connor).
Redovno odlazei na boju slubu koju je franjevac iz Amerike
celebrirao, Glez fon Horstenau se s njim zbliio i navikao se da ga
ceni i potuje (kao i svi drugi zatvorenici, uostalom). Ali, glavni razlog
potovanja i ljubavi prema franjevcu, i Gleza fon Horstenau a i ostalih
zatoenika, nije leao u njihovoj bogobojaljivosti, ve u celokupnom
ponaanju samog svetenika i nainu na koji je on obavljao svoj
posao. Radi navodnog ouvanja dostojanstva boje slube, on je iz
improvizovane bogomolje udaljavao sve straare, do zuba naoruane,
a onda bi, dok se trepne, smandrljao slubu, samo da bi sunji imali
dovoljno vremena da bez nadzora porazgovaraju i izmene novosti.
Ponekad, on je i sam saoptavao vesti za koje bi saznao, naroito one
koje su se odnosile na postavljene zahteve raznih drava za izruenje
pojedinaca iz njegove tako arolike pastve.
" Steinbauer, Gustav, bio je branilac ratnog zloinca Sajs-Inkvarta n
sudu u Nirnbergu. Objavio knjigu: Ich war Verteidiger in Nrnberg.
18

Jednog dana, meutim, toliko voljeni i oboavani franjevac neprijatno je iznenadio sve svoje veriiike; pa i Gleza fon Horstenau. Kad
je nadvoje-natroje otljao slubu, rekao je da se pribliio as rastanka,
da je dolo vreme da se vrati natrag u Sjedinjene Drave Amerike.
U tiini, koja je ;zatim nastala, on je odjednom dodao jasno i glasno,
da bi svi mogli da ga uju da e on ipak nastojati da svoj odlazak
odloi, budui da mora da tri katolika Kaltenbrunera, Sajs-Inkvarta
i Franka, otprati na drugi svet.
Glez fn Horstenau, a i svi drugi koji su to uli, bili su, kako glase
izjave oevidaca, vie nego zaprepaeni i to koliko zbog elje
O'Koriora, toliko, ak i u veoj meri, zbog injenice da u tom asu
proces glavnim ratnim zloincima nije bio uopte zavren.
Prema tvrenju Vilhelma Hetla (Wilchelm Httl),28 na ionako presenzibilnog i labilnog Gleza fon Horstenau, rei franjevca delovale su
upravo ubitano. Njega, od tog asa, niko vie nije mogao uveriti da
ga nee stii najcrnja sudbina, a jo manje odvratiti od smoubistva.
Ali, i uprkos svemu, Glez fon Horstenau nije ipak odmah digao
ruku na sebe. On je to stalno odlagao vie od pet meseci, ali ne
zato to mu je nedostajalo snage da posegne za dobro skrivenim
otrovom, ve to je Hetlu, na njegovo insistiranje, dao asmu oficirsku
re da se nee ubiti sve dotle dok ne zavri zapoete memoare o svom
ivotu i radu do 1924. godine, kao i neke druge rukopise o Zagrebu,
i tako dalje.
Mad e oseao oajno, jedva gledao, patio neprestano od jake
glavobolje i, uza sve to, jo muku muio s micinom, odhosno preponskim lezdama, on je sedao za pisau mainu koju mu je Hetl uspeo
da nabavi i tipkao tako rei bez greke, nikad nita ne ispravljajui
i oslanjajui se iskljuivo na svoju memoriju, frapirajue sveu i pouzdanu.
.
;
U aprilu 1946. godine bio je skoro gotov sa memoarima, i tada
je, 19. aprila, uputio pismo advokatu Stajnbaueru, u kojem je ob jasnio da se oprata od ivota zbog situacije u kojoj se nalazi u odnosu na voljenu austrijsku domovinu. Misao da zakoraim na njeno
tlo kao optueni, podvukao je u pismu, da budem osuen kao ratni
zloinac, za mene je nepodnoljiva.29
Na mesec dana pred smrt, 12. juna 1946. godine, bio je sproveden
u veliku dvoranu Meunarodnog vojnog suda, da bi na pretresu glavnim ratnim zlocincima dao iskaz kao svedok odbrane Sajs-Inkvarta.
Po povratku u eliju, vidno uzbuen, naroito zbog rei zastupnika
tube da je i on znatno doprineo porobljavanju Austrije, napisao je
jednu vrstu nove izjave koju je nazvao dopunom poslednje volje:
Sa svojih 65 godina rekao je u tom tekstu, ;ne oseam se
dovoljno jakim da bih mogao da podnesem sve ono to bi mi
jo moglo da zapreti... Zbog toga moram da odem. Sedam
Httl, Wilehelm, pripadnik Slube sigurnosti Rajha, lini prijatelj
Gleza fon Horstenau. Pod pseudonimom Walter Haagen, objavio vie knjiga, izmeu ostalog i knjigu ^Die geheime Front.
'a

29

2*

KAW, B/67, Nr. 28.

. .-

: ,
19

meseci provedenih u Nirnbergu, uprkos ponienju u moralnom

pogledu, koje me nije moglo slomiti, mogli su se fiziki, bez
daljeg, podneti. Zato molim one, koji e zbog mog odlaska
imati neprilika, da mi oproste... Da budem spaljen, ne bih
eleo, jer je to u suprotnosti sa katolikom disciplinom... Bog
e mi biti milostiv!30
Kad je, potom, 21. juna 1946, prebaen u logor Langvaser, u mislima on je ve bio sebe sahranio. Jedino to ga je jo dralo, bila je
radoznalost. Ona je kod njega bila skoro toliko snana kao i sam
nagon za ivotom, a u svakom sluaju snanija od volje za smru.
Moda i zbog toga, mnogi koji su dolazili s njim u dodir u logoru
Langvaser, nastojali su da ga ubede da e njegovo pitanje u najskorije
vreme i na najbolji nain po njega biti reeno, da e biti puten na
slobodu i bez suenja i da e ostati u Nemakoj.
Kad mu je u jednom asu reeno da se za njega zauzima itav
niz uglednih i uticajnih ljudi i da je vie nego sigurno da e njima
poi za rukom da kod Amerikanaca izdejstvuju da bude osloboen
ljage da je ratni zloinac, on je, uistinu osokoljen, odmah seo za sto
i napisao:
U to, da sam ratni zloinac, u to niko ne moe da poveruje. I
nadbiskup je u jednom pismu nekadanjem dravnom sekretaru Vatikana, kardinalu Maglionu, ukazao na ovu nepravdu,
a i u vajcarskoj su na delu razne snage, meu njima sigurno
i vajcarski konzul Kestli (Kstli) 31 i veliki, u Lozani prebivajui, vajar Metrovi, 32 da bi me oslobodili ove ljage...
Ova zabeleka Gleza fon Horstenau poivala je, dobrim delom, na
tanim obavetenjima. Salcburki nadbiskup, a na njega je Glez fon
Horstenau mislio, na primer, zaista je intervenisao kod dravnog sekretara Vatikana, Montinija 12. jula 1946. Molei Montinija da se zauzme kod Amerikanaca da se odloi izruenje Gleza fon Horstenau
Austriji, on je istakao da momentalno dranje jednog velikog dela
stanovnitva u Austriji ne doputa bespristrasnu i potpuno pravednu
M

Isti izvor, Nr. 25.

" Kstli, Friedrich, vajcarski konzul u Zagrebu za vreme NDH i navodno agent Intelidens Servisa. Bio u prijateljskim odnosima sa Glezom
fon Horstenau. Preko SD, odnosno Hetla, Glez fon Horstenau se bio angaovao na prebacivanju roditelja Kestlieve supruge iz Litvanije u Svajcarsku.
32
O vezama Metrovia sa Glezom fon Horstenau vidi i: I. Metrovi,
Uspomene, str. 319321 i 342. U novembru 1941, kada su ustae uhapsili
Metrovia, Glez fon Horstenau je telegrafisao u OKW da policijski reim
u NDH vie ne tedi ni Hrvate. Za samog M. je rekao da izgleda da je
imao nameru da. kao izraziti anglofil, kao i 1915, pobegne u London. Up.
BA/MAF, BH 31/III/9.
20

ocenu sluaja, a da su i sudovi jo u velikoj meri pod uticajem

komunista i drugih nehrianskih krugova.33
S obzirom da Glez fon Horstenau nije bio nepoznat Vatikanu, intervencija nadbiskupa Rorahera urodila je punim plodom. Izjavljujui
se spremnim da dobrom katoliku pomogne, dravni sekretar Svete
stolice zatraio je blie podatke o Glezu fon Horstenau gde se nalazi, u kom logoru, i koja je amerika ustanova nadlena za njega.
Pismo iz Vatikana krenulo je u Salcburg 16. avgusta 1946. Ali
kasno, prekasno. Jer, ve 21. jula 1946. godine, Glez fon Horstenau
je bio samo uspomena.
I
Njegovim prijateljima ostalo je jedino da nagaaju da li je on
no od 20. jula namerno izabrao za odlazak sa scene ivota, da bi time
manifestovao svoju solidarnost sa nemakim istomiljenicima zaverenicima koji su na taj dan izvrili atentat na Hitlera. Sa onima sa
kojima je kovao planove o novoj velikoj Nemakoj, u ijem bi okrilju
nala mesta i Austrija, sa svim svojim nekadanjim zemljama, i bila
jedna od ravnopravnih saveznih drava, a ne provincija sa odvratnim
imenom Ostmark, kao pod Hitlerom.
Kako svedoi nekadanji nacistiki ministar Luc verin fon Krosig
(Lutz Schwerin von Krosigk), Glez fon Horstenau je na nekoliko sati
pred smrt odrao predavanje grupi mladih esesovaca, kojih je u tom
asu bio pun logor Langvaser, o staroj austrougarskoj monarhiji i nje noj misiji u jugoistonoj Evropi. Kad je predavanje zavrio zaplakao
se. Plaui, potom, povukao se u svoje prebivalite.34
Da ga iv vie nikada ne napusti.
2. Aneo i ubre u svilenim arapama

Za samoubicom, koji je zahvaljujui amerikom franjevcu O'Konoru

sahranjen po svim propisima katolike crkve, onako sasvim iskreno i od
srca, da od toga dua zaboli, nikom nije oko zasuzilo.
Bila je to sudbina upornog i istrajnog samotnjaka, koji se iz straha od majke nikad nije enio i koji je, gonjen nezajaljivom radoznaiou, tako rado gazio u svaku vodu, istina pri tom strogo pazei, kako
to kae drevna germanska poslovica, da se kojim sluajem ne ukvasi!
Meutim, ako za njim niko nije odtugovao, to nikako ne znai
da je on bio odmah i zaboravljen. Ne, to se nije dogodilo. O njemu
se mnogo govorilo, prialo i prepriavalo onda kada ga je poravnjana humka bez belega zauvek progutala, a i potom. A i dan -danas se govori, i pie kad vie, kad manje. Pominje se s pijetetom i zluradou, s velikim potovanjem i najdubljim prezirom, s
mnogim ogradama, ali i bez njih. Slika se kao biser od oveka, kao
jagnje i aneo, kao iskreni patriota i neduni stradalnik rtva velike istorijske zablude da za Austriju postoji samo jedan put, put sa
Nemakom, ali i kao prodana dua, izdajnik svoje, austrijske domo33
KAW, B/67, Nr. 50.
14

Lutz Schwerin, Pers. Erinnerungen, neobjavljeni tekst, arhiv P.

Brouceka Be.
21

vine, okoreli; reaktionar, bedni sluga i potrkua haeista ubre u

svilenim arapama.1
Navodilo se, i navodi, da je bio manjkava karaktera, da je bio
tipian zihera koji je uvek nastojao da se obezbedi i sebi osigura
bar dve odstupnice pre nego to bi se odluio da ita preduzme, da je
zato to je, stalno i pre svega mislio samo na sebe, umeo da bude i
nepouzdan i, naposletku, da je zbog asti i slave, a i zadovoljenja linih
strasti i slabosti, bio spreman da udari i stranputicom, i da se onda
i posle svega kaje bez kraja i poetka.
Najnaklonjeniji mu, svi odreda, ukazivali su i ukazuju uvek po novo na njegov blistav um i britko pero, na njegov specifian austrijski arm, duhovitost uopte, i podvlae da je bio obljubljen u svim
sredinama u koje je zalazio, da je bio iva temperamenta i tipian
predstavnik kulturnih, simpatinih i obrazovanih austrijskih intelektualaca, koji su politiki stajali izmeu hrianskih socijalis,ta i nemakih nacionalista.2
Kao austrijski intelektualac te vrste, platforme dakle u svemu
konzervativne, on je takoe se uje i ita u ogledalu sveta
stalno traio lice stare Austrije, a posebno Franca Ferdinanda, koga
je, izmeu ostalbg, oboavao i zato to se ovaj najsvestranije zalagao
za jedinstvo prestola i oltara. I, kako je ve to bilo tipino za carske
oficire, i on se pribojavao i plaio moi i siline Rusije, divio nemakom
vojnom geniju i nemakoj vojnoj sili, a proklinjao je i prezirao
Italiju.3
U knjizi Aleksandra Spicmilera (Spitzmller),4 jednom: veoma zanimljivom kazivanju o vremenu nacizma i hitlerizma, veli se o Glezu
fon Horstenau:
Glez fon Horstenau je bio odista pronemaki i 'nacionalno'
orijentisan, ali je pri tom bez sumnje bio austrijski patriota,
to je dokazao celim svojim ivotom i radom... Naravno ne
moe se porei da je on greio. Sigurno da bi bilo bolje da
nikada nije uao u vladu uniga, to utoliko pre to je mogao
predvideti da e ga to uvui u nereive konflikte...
Nisu bez znaaja, bez obzira na njihovu potpunu prihvatljivost, a u
vezi sa dranjem Gleza fon Horstenau za vreme rata, u Zagrebu, i ove
picmilerove
1

Up, J. F. Bemard, Talleyrand, str. 7.

Velika strast mu je bila i automob. Ali da ga lino vozi to nije
nipoto hteo. Smatrao je da mesto za upravljaem degradira pravu linost.
Up. Siegfried Westphal, Deutcher Generalstab, Str. 92.
3
Up. F. Funder, .Als sterreich den Sturm bestand," str. 246247.
v
p. A. Spitzmlier. Und hat auch..., str. 253, 258, 402.
2

22

On je vrlo brzo uvideo svoju greku (to se stavio na stranu

Hitlera, pr. a.) i nije se uopte ustruavao u linim razgovorima, a ni na zvaninom mestu, da otro kritikuje nacistiki
reim. Ali on je, kao i mnogi drugi rodoljubi, ostao na svo joj dunosti da bi spreio da doe do jo gorih posledica i
u ubeenju da uprkos svemu tako moe jo najbolje posluiti svom narodu i svojoj domovini. Kad je on za vreme rata
bio predstavnik nemake vojske kod hrvatske profaistike
vlade, slao mi je iz Zagreba... pisma koja su sadravala tako
otre osude politikih metoda reima, da smo obojica mogli
doi u vrlo teku situaciju samo da su ona dopala u nepozvane
ruke...
Dopuni mozaika zvanog Glez fon Horstenau, dao je svoj
doprinos i Kurt Sunig, nekadanji savezni kancelar Austrije. U
izjavi koja se u ovoj knjizi prvi put uopte objavljuje, 5 on je za oveka
koga je na pritisak nacista morao da primi u svoju vladu, rekao, izmeu
ostalog, sledee:
Ministar Horstenau mi je ostao u seanju kao miran, uzdran ovek... kao estit karakter, koji je rado sluao, a vrlo
retko se otro izraavao. Konkretne razgovore vodio je rado
kao inteligentan intervjuer ne ustruavajuci se da iznese svoje
miljenje, ali nikad na uvredljiv nain... Njegov nain izraavanja potpuno se razlikovao od onog koji je bio u praksi
kod politikih krugova Rajha i kod austrijskih militantnih
nacionalsocijalistikih organizacija... Zato on od njih nije bio
ni prihvatan ...
Podvlaei da je Glez fon Horstenau, uprkos uniformi koju je vrlo
rado nosio, pre svega bio istoriar (da se tako oseao i da je oima
istoriara posmatrao svet i dogaaje oko sebe, nastojei da uvek doe
do vie miljenja o jednoj stvari), Sunig je jo rekao:
U sutini, Glez fon Horstenau i nije bio politiar. On se nikad
nije ni trudio da doe do nekog politikog poloaja... Politikom se on bavio uzgred, nikad direktno ne razvijajui neku
politiku aktivnost.6 Kao pripadnik kruga takozvanih nacionalkatolika... on nije imao nieg zajednikog sa rovarenjem militantnih organizacija u Austriji.
Za poznanike i prijatelje u Nemakoj, Glez fon Horstenau je bio
tipian Austrijanac, zapravo Austrijanac od glave do pete, kako se
to jednom izrazio i fon Hasel (Hassel), nekadanji nemaki poslanik
5
6

KAW, B/67, neregistrovano. Izjava je bez datuma.

U svojoj izjavi od 9. 11. 1945 (KAW, B/67, br. 91) i sam Glez fon
Horstenau navodi da se nije jagmio za poloajem u vladi. Ja zaista nisam
insistirao 1936. da postanem ministar. Ali kad sam to ve bio, potrudio
sam se da budem poten posrednik izmeu partija, a uinio sam i poneki
korak u pravcu ponovnog pretvaranja Austrije u pravnu dravu'...
23

u Beogradu i jedan od vodeih uesnika u zaveri protiv Hitlera jo od

1938. godine kada je prvi put, uzgred budi reeno, planirano ubistvo
tiranina. On je, po Haselu 7 , direktno padao u oi svojim ljubaznim
ophoenjem, sarkazmom punim otmenog humora i lakom samopersiflaom praenom prenaglaenom uzdranou, skoro servilnou. (Sam
Glez fon Horstenau, to se vidi i iz njegove korespondencije sa roe nom sestrom Adolfa Hitlera, Paulom Hitler, rado je za sebe govorio
da je ne samo izueni ve i fanatian Austrijanac, a time, automatski,
i veliki i dobar Nemac! Takvih misli i stavova, on se uistinu od srca
obradovao prvim velikim Hitlerovim uspesima i bio je spreman da
poveruje da e Trei rajh, u ta ga je i Hitler lino nastojao da ubedi
preuzeti i produiti misiju starog austrijskog carstva i ponovo prikupiti
zemlje izgubljene 1918. godine. Imajui to u vidu, on je Hitleru, za
vreme gala-ruka u uvenom hotelu Imperijal u Beu, u martu
1939. godine, posle pripajanja eke i Moravske Nemakoj, dobacio
da Austrijanaca sada ima opet dvadeset miliona i da je sledei
cilj Juni Tirol, pokrajina koje se Musolini ni za ivu glavu nije
hteo odrei. Kad ga je Hitler na to zabezeknuto pogledao, on je brzo
sve okrenuo na alu, to se Hitleru dopadalo, i nadovezao: Poto nas,
Austrijanaca opet ima dvadeset miliona, vie nema razloga da se bojimo Prusa!)8
U svom tajnom dnevniku, redovno pisanom do pred samo hapenje u julu 1944. godine, Hasel je za Gleza fon Horstenau, koga je,
inae, u svojoj zaverenikoj evidenciji vodio pod imenom Forster, naao posebno mnogo pohvalnih rei u maju 1941. godine. To je bilo u
vreme kada je Glez fon Horstenau ve bio poeo da se i uveliko i
nepovratno odmie od Hitlera i kada je otvoreno, u nameri da to
vie razoblii Hitlerovu politiku, i u svojim zvaninim izvetajima ustao
protiv ustakih zloina nad srpskim stanovnitvom.
Haze (general Oster, pr. autora), 9 kae Hasel u jednom pasusu
iz tog doba, pria mi o potovanja dostojnom mukom dranju Gleza fon Horstenau, koji je ,maralu' Kvaterniku najotrije
skrenuo panju na neuvena zlodela Hrvata (itaj ustaa, pr.
autora) prema 1,8 miliona Srba i, to jo vie znai, o tome
je podneo i zvanian izvetaj. On je rekao Kvaterniku, da je
on, na alost, ve mnogo ta doiveo u ovom prostoru, ali
nita to bi moglo da ga navede da ove zloine Hrvata podri...
Onako sama za sebe, ova Haselova ocena o Glezu fon Horstenau
.svakako da stoji. Ali injenica je da stoje i druge ocene, i one nega7

Up. Hasel, Vom anderen Deutschland, str. 27, 65, 106, 226.
' Izjava T. Borodajkewycz-a od 14. 12. 1950, KAW, B/67, Nr. 117.
' Oster, Hans, general-major, obeen od nacista 9. aprila 1945. Jedan
izmedu najaktivnijih i najnepokolebljivijih protivnika Hitlera u nemakoj
vojsci. Bio naelnik taba Abvera i desna ruka admirala Kanarisa. Iznad
svog pisaeg stola drao sledei uramljeni tekst: Orao ne lovi muice.
Mada je u pitanju latinska izreka, on je ispod teksta, iz potovanja prema
Crnoj ruci i Dragutinu DLmitrijeviu-Apisu, svojom rukom napisao da se
radi o srpskoj poslovici.
24

tivne. Prema tome, kad se sve sabere i proanalizira, i ono to je

H a s el r e ka o i ono t o s u s vi dr ugi r e kli o Gl e z u f on H or st e na u, i dobr o
i l o s e , pr oi z i l a z i d a s u s v i b e z o b z i r a n a t o i z k a k vi h j e p o b u d a k o
t a ka z a o n a n e ki n a i n u pr a v u, s va k i z a s v oj d e o, d a s u s vi s v o j om i s t i no m u s t va r i po g odi l i a ko ne ba u c e nt a r , a on o u pe r i f e r i j u
kruga. . .
Glez fon Horstenau je, naime, bio sve to zajedno to jeza
njega reeno. U njemu se bilo steklo od svega toga poneto, neeg vie a neeg manje i dobrog i zlog, i mudrog i lakoum nog, i prepredenog i lakovernog, i hrabrog i neodlunog. Bio je
on, s takvim svojim vrlinama i manama, s takvim svojim karakter nim osobinama, jedna skroz naskroz neobina, vrlo zagonetna, teko
proitljiva i do krajnosti sloena linost. Kakvog je on udnog soja
bio, vidi se i iz njegovog odnosa prema nacionalsocijalistikoj partiji i
njenim organizacijama. On je bio general, istina poasni, SA-trupa, ali
braon uniformu oblaio je samo kad je morao, kad drugog izlaza
nije imao. Za uniformu SS on je jo manje mario, mada je jednom i
nju imao na sebi, u asu ulaska Hitlera u Austriju. Uopte uzev, on
ni na SA ni na SS nije gledao lepim oima, naroito na SS smatraj u i da j e t o or ga ni z a c i j a ubi c a i z l ot v or a . K a o t o S S u c e l i ni ni j e
podnos i o, on ni ma l o dobr o nij e mi sli o ni o nj e noj oba ve t aj noj s l u bi,.
u kojoj je video opasnost za svakog iole slobodomisleeg, pa i za sebe
s a mog. Al i, ba u t oj or ga ni z a ci ji on e na i s voj e naj j a e i naj pouz danije zalee i s njom e saraivati i njene naloge izvravati, ak i u
momentu kada kazaljke na asovniku istorije budu pokazivale pet posle
d v a n a e s t . . . t o s e t i e s a m e na c i s t i ke p a r t i j e , N S D A P , k o d k o j e j e
uivao dobar glas neposre dno pred prevrat i posle njega, njen u znaku,
ka d mu j e dos t a vlj e na, ne s a mo da nij e ht e o da pr i ka i na s voj e gr udi r
ve ak ni da je pogle da. 1 0
Kako to istie njegov daleko najbolji poznavalac, dr Peter Broucek
(Brouce k), austrijski voj ni ist oriar i prir e iva za ta mpu nje govih
me m oa r a , G l e z f on H or s t e na u j e bi o i s voj e vr s t a n f e no m e n, ba r z a
a us t r i j s k e pr i l i k e . K a o m a l o k o m d r u g o m A us t r i j a n c u, nj e m u j e p o l o
za r ukom da od 1915. pa sve do 1944. godi ne s kor o be z pre sta nka bude
na visokom poloaju, da uestvuje u mnogim krupnim istorijskim do ga ajima, a k i da uti e na neke od njih. Nje gov poslednji vi soki pol o aj bio je poloaj ne ma kog opunomo e nog ge ner al a u Za gr e bu. D a s njega ode, primorao ga je, jednim vetim manevrom, Ante Paveli, s kojim je on, kao i sa nekim drugim ustakim funkcionerima, poeo vui
klipka joj u leto 1941. godine.
Po dubkom ube e nj u Gl ez a fon H orste nau, da ust ae nis u odma h f
im su ih Nemci i Italijani doveli na vlast, poeli sa unitavanjem srpskog
stanovnit va s reda, proglaavajui svakog Srbina za slobodnu divlja
kako se to on izrazio u jednom svom izvetaju OKW, u NDH nikad
ne bi dolo do tako masovnog i jakog oruano g otpora, do rata
iz me du ost a l og i r eli gi oz nog i bra t oubil a kog.
" Bio je Clan NSDAP od 1. 5. 1938. Vidi hapomenu br. 8.
25

Ustajui protiv ustakih zloina, u meri i na nain koji zaslu uju punu panju i stalno nastojei da nemako vostvo ubedi da
partizanski rat nije u prvom redu vojno, ve politiko pitanje, on se
sa retkom smelou za jednog nacistikog generala suprotstavljao i
naredenjima nemake vrhovne komande za otre represalije, u operacionim oblastima, i prema civilnom stanovnitvu za stavljanje pod
no sviju i svakog i bez ikakvih obzira prema deci i enama. 11
Naroito je bio protiv zahteva najvieg vojnog tela, analogno
elji Hitlera, da se vojnicima u borbi protiv bandi dozvoli da mogu
da rade to hoe i to im samo padne na um da veaju, sunovratce
da veaju, da raetvoruju bez milosti i pardona. 12
Na savetovanju nemakih komandanata u Beogradu, neposredno
pred poetak velike nemako-italijanske operacije Vajs (WEISS), kad
je saopteno lino Hitlerovo nareenje da u ustanikim oblastima mora
sve ivo biti pobijeno starci, ene i deca, on je skoio sa stolice
kao oparen i, pokazujui rukom na svoju uniformu, uzviknuo: To
ova bluza ne moe da podnese!
Kad ga je, jednog dana, komandant Srbije, general Beme, telefonom pozvao i zatraio od njega da za dvojicu nemakih vojnika
ubijenih u blizini Sarajeva, u odmah strelja 650 Srba, a ako ih nema
pri ruci, da e mu ih on poslati iz Nia, Glez fon Horstenau je to
glat odbio, upitavi da li bi mu moda moglo biti poslato 650
pariskih komunista radi streljanja na Miljacki, to bi svakako bilo
vie ik ...
Anti Paveliu se, opet, pred itavom njegovom svitom, otro protestujui protiv stalno trajueg genocida nad Srbima, obratio ovim
reima:
Kaite mi iskreno, poglavnie, imate li vi nameru da poubijate
ba sve pravoslavce?
Kad su bili krvoloci u pitanju, i oni koji su zloine izvravali i
oni koji su ih nareivali, on nije pravio razliku izmeu Nemaca i us taa, izmeu jednog Viktora Tomia kurvinog sina, i jednog Lotara
1
Re je o nareenju OKW od 16. 12. 1942, koje se najdirektnije ticalo
partizana u Jugoslaviji. Up. W. Maser, Tribunal, str. 175.
12
Up. Heiber, Lagebesprechungen, str. 68.
" Sluaj se dogodio poetkom decembra 1941. Beme je dva meseca pre
toga, 10. oktobra 1941, drei se uputstava OKW od 16. i 28. septembra
iste godine, izdao nareenje da se u Srbiji uhapse kao taoci svi komunisti,
svi graani sumnjivi da su komunisti, svi Jevreji, jedan odreeni broj nacionalistiki i demokratski nastrojenih stanovnika..., i da se u sluaju
da doe do pogibije nemakih vojnika, odnosno folksdojera, streljaju po
sledeeem kljuu: a) za jednog poginulog ili ubijenog nema'kog vojnika
ili folksdojera 100 zarobljenika ili talaca, b) za jednog ranjenog nemakog vojnika ili folksdojera 50 zarobljenika ili talaca. Up. D. G.
Erpenbeck. Deutsche Militrverwaltung und serbische Wiederstand, str. 125.

26

Rendulica14 (Lothar Rendulic) krvavog psa, komandanta 2. nemake

oklopne armije, koja je od leta 1943. arila i palila na tlu Jugoslavije.
I jedni i drugi bili su mu podjednako mrski. I protiv jednih i protiv
drugih preduzimao je razne mere, ali uglavnom s malo uspeha. Negde
u jesen 1943. godine on je, na primer, sainio poseban plan za uklanjanje kompletne grupe ustakih pukovnika, takozvanih rasova. Na osnovu tog plana, Sluba sigurnosti Rajha u Zagrebu, kojom je rukovodio njegov nekadanji sekretar u Beu, Ginter Herman (Guenther
Hermann), trebalo je da u najveoj tajnosti, jedne noi, munjevitim
prepadom pohapsi sve te ustake glaveine na elu sa Maksom Luburiem, strpa ih u jedan stoni vagon i pod jakom straom uputi u
Nemaku. to se taj plan izjalovio, to je mada nikad uistinu odbaen ostao nesproveden u delo, on nije mogao dovoljno da naali
do kraja svog ivota.
Takav kakav je bio, Glez fon Horstenau je bio uvek dobar za
jedno iznenaenje, sposoban da svojim odreenim postupkom ili reju
zapanji i svoje prijatelje i svoje neprijatelje. Kad su mu se 1917. godine,
kao dobrom i pobonom katoliku koji je retko koju misu proputao ak
i pod Hitlerom, obratili sa predlogom, inae od cara aminovanim, da
dozvoli da se u rovove poalju katoliki svetenici radi prekrtavanja
pravoslavnih vojnika on samo to se nije uhvatio akom za svoj
lic na pantalonama. (Direktni podnosilac predloga o kojem je re, bio
je kasnije poznati profesor teologije Vilhelm mit /Wilchelm Schmidt/,
koji je pod pseudonimom Austriakus Observator /Austriacus Observator/,
objavio upravo 1917. godine posebnu studiju o Germanima i Slovenima,
naroito se u njoj okomljujui na pravoslavne u Austro-Ugarskoj i
traei da se prema njima primene energine odbrambene i kontrolne
mere, kako bi se lojaini katoliki Juni Sloveni spreili da zajedno
s njima idu i s njima odravaju veze. 15 ) A kad su jednom, upravo
posle boje slube u salcburkoj katedrali, 1943. godine, neki prijatelji
s kojima se do as pre toga smerno krstio, zakukali to propadaju silni
manastiri u Austriji, on im je, umesto odgovora, citirao Hitlerove rei
da katoliki manastiri nisu nita drugo do buzerantski kupleraji!
Roeni cinik, s mnogo maski na licu i ko zna koliko dua u telu,
koje je negovao poput kaiperke, Glez fon Horstenau bio je obdaren
14
Rendulic, Lothar (18871971), po ocu poreklom iz Vojne granicse u
Hryatskoj. U Republid Austriji, posle 1918, imao in pukovnika i bio vojni
-atae u Parizu (19331935). Penzionisan zbog pripadnitva Hitlerovoj nacionalsocijalistikoj partiji. Po ulasku Hitlera u Austriju, 1938, aktiviran i ubrzo
unapreen u in general-majora. Od 15. aprila 1943- do 25- juna 1944. komandant 2. oklopne armije u Jugoslaviji. Poslednja funkcija (od 8. aprila
1945.) zapovednik armijske grupe Jug. Kao ratni zlolnac, osuen 19.
februara 1948. na 20 godina robije. Pomilovan i puten na slobodu 1951.
Dalje o njemu u tekstu knjige.
15
W. Schmidt (186ft1954) bio je dopisni lan Austrijske akadetnije
nauka i, izmeu ostalog, direktor Etnolokog muzeja u Vatikanu. Osnovna
teza u njegovoj knjizi, jedinoj knjizi koju je car Karlo 1 proitao u svom

27

mnogim blistavim talentima. I bio je veoma obrazovan. Pravi pravcati

erudita. Bio je generaltabni oficir, izvrstan istoriar dopisni lan
Austrijske akademije nauka, docent i honorarni profesor univerziteta.
vet diplomata, politiar, spretan novinar i britko publicistiko pero.
Bio je i obavetajac visokog nivoa, istina ne u korist svoje domovine, ve Nemake. Kao velikog majstora u ratu iza kulisa, cenio ga
je i uvaavao, i pozivao na konsultacije, i kralj pijuna prvog svetskog rata, toliko uveni nemaki pukovnik Nikolai,16
Kao i u prvom, tako i u drugom svetskom ratu Glez fon Horstenau je bio odlino informisan. Meu prijateljima, i uopte meu
ljudima s kojima je dolazio u dodir, on je vaio maltene za sveznajueg,
a u svakom sluaju za izvanredno obavetenu linost, za pravu pravcatu riznicu vesti svake vrste. Po tome ta je sve znao i s kakvim je
informacijama raspolagao, on je u drugom svetskom ratu svejedno
to se nalazio daleko od centra moi Hitlerove drave spadao meu
linosti najbolje upuene u sva zbivanja na frontu, u samom Rajhu i u
svetu. Njegovi direktni pretpostavljeni, jedan feldmaral fon Vajks 7
(von Weichs) ili pak general-pukovnik Ler, nisu mu u tom pogledu dosezali ni do pasa. tavie, oni su i sami kad se radilo o velikoj politici, o namerama i planovima sasvim gore na vrhu esto bili upueni
na njega i bili su mu veoma zahvalni za svaku doturenu vest, za svaki
dobijeni savet. To je naroito bio sluaj od kraja 1942. i s poetka 1943.
godine, kada je mnogim nemakim komandantima ve bilo puklo pred
oima i postalo jasno da Nemaka ne moe dobiti rat i da spas lei
jedino u sklapanju separatnog mira, bilo sa Sovjetskim Savezom, bilo
sa Anglo-Amerikancima. Kako se vidi i iz pisma 18 Leru od 2. marta
1943. godine, Glez fon Horstenau je meu prvima saznao za kontakte
izmeu predstavnika Nemake i Sovjetskog Saveza u tokholmu u
veds koj . S ve vest i , ka e Ul r i h f on Hasel na t u t emu u
svom tajnom dnevniku, kazuju da GORE u oajanju sve vie koketiraju sa separatnim mirom sa Rusima. Uistinu, to je za Hitlera jedino
reenje. Musolini i Japan odavno insistiraju na tome, Ribentrop se takoe hvata za ovaj konopac, a Hitler, koji je u poetku hteo Ukrajinu i time u osnovi uinio nemogunim da doe do jednog ruskog
reenja, treba sada da je ve omekao i da je zadovoljan i sa granicama iz 1914. godine. Ali jedna takva popustljivost morala bi da utie
ivotu, ali samo do devete strane (Glez fon Horstenau, Memoari, I deo, Str..
497) bila je da se svakom narodu u okviru Austro-Ugarske, u nekoj sferi.
dravnog ivota, da prilika da vlada nad nekim drugim narodom, kako bi
pri tom i sam, kao poseban narod, prestao da postoji.
16
Wather Nicolai (1873 nestao 1945. godine), ef nemake vojne
obavetajne slube 19121918. Autor vie knjiga na temu pijunae.
17
Weichs, Maximilian Lamoral (18811954), feldmaral, komamdant
2. nemake armije u napadu na Kraljevinu Jugoslaviju u aprilu 1941. Od
1943. godine vojni zapovednik Jugoistoka. Ostavio zanimljiv dnevnik, koji se
citira u ovoj knjizi.
18
BA/MAF, RH 31/111/12.
28

na Staljina da se ni u ta ne uputa, i to utoliko vie to ni on kao

ni iko drugi ne moe imati poverenja u Hitlera kao partnera.) 19
Uza sve drugo, Glez fon Horstenau je bio i izvanredan posmatra,
onaj koji precizno zapaa, sa nepogreivom sposobnou da u malome
otkrije veliko. Kao realizator planova i kombinacija, koje su kod njega
prosto izvirale kao iz nekog vrela, on je, meutim, najee zakazivao
i skoro redovno ostajao da na svojim mnogobrojnim idejama sedi kao
kvoka na bajatim jajima... Malo mu je od svega, kad se sve sabere,
polo za rukom. A to ga je, ambicioznog bez mere i kraja, bolelo vie
od svega.
Godine 1944, u oktobru mesecu, kada je ve uveliko poeo da svodi
.svoj ivotni bilans, zapisao je u svoj dnevnik:
Moj ivot je bogat u pogledu peripetija. Godine 1918. bio sam
upravo stigao dotle da budem naimenovan za efa austrijske
vojne kancelarije,20 kada je dolo do sloma. Za vreme mog
ministrovanja 1936/38, prorokovao mi je veliki broj ljudi da u
postati savezni kancelar. Na dan 12. februara 1938, tokom
pregovora u Berhtesgadenu21 (Berchtesgaden), naputen od obeju
strana pao sam i na moje mesto istina je ne alim to je
tako ispalo stupio je Sajs-Inkvart. U leto 1944. dolo je do
pravog juria na sva mogua centralna nadletva u Berlinu
u smislu zahteva da se poslanik Kae najuri, a da meni kao
opunomoenom generalu bude poverena i funkcija politikog
predstavnika. Nekoliko nedelja potom posle nesrenog 20.
jula bio sam likvidirani ovek, a ismejavani i ruglu izvrgavani Kae, koga su ak i sami Hrvati smatrali viestruko
za glavnog krivca njihove nacionalne nesree, izdigao se kao
feniks iz pepela. Da li to treba smatrati sreom ili nesreom,
potpuno je bespredmetno s obzirom na optu ratnu situaciju.
Mnogi upueni misle da ja treba da zahvalim Bogu to je do
toga dolo.
Kao malo ko, Glez fon Horstenau je umeo sa ljudima. Znao je
da ih osvaja, vezuje za sebe i, potom, podvrgne svom uticaju. (Za njega
su ljudi, inae, bili kao i slike, kako je to jednom rekao i admiral
Kanaris. Kad se slici prie blizu, moe se proitati potpis, ali da bi
" U tajnim kontaiktima izmeu Nemake i SSSR-a, vidnu ulogu igrao je
Edgar Klaus, koji je od 1935. iveo u Jugoslaviji i bio vlasnik jednog
rudnika, istovremeno radei, po nemakim podacima, za francusku i sovjetsku vojnu obavetajnu slubu. Up. B. Martin, Verhandlungen ber separate Friedensschlsse 19421943, Militrgeschichtliche Mitteilungen, 1976,
str. 95-^-113. Opirno o svemu: Peter Kleist, Zwischen Stalin und Hitler.
Pon Hassel, str. 235.
20
Umesto Gleza t Horstenau, ef carske vojne kancelarije postao je
njegov prijatelj Fedor Ulmanski, generaltabni pukovnik roen u Zagrebu
(1878), a umro u jednom selu kod Graca (1927).
21
Misli se na sastanak Hitlera i Suniga, na kojem je praktino zapeaena sudbina Austrije.
29

se ona shvatila, mora se izdaleka pogledati.) 22 Zbog toga to je bio tako umean u ophoenju sa svetom s kojim bi dosao u dodir, ali i zato
to je uvek i o svakom maltene aktuelnom pitanju bio najbolje
obaveten i, svakako, to je umeo da na atraktivan nain govori i o
najbizarnijim stvarima, on je bio rado vien u svakom drutvu. To
je bio sluaj u Dvojnoj monarhiji, gde su granice izmeu klasa bile
visoke kao Alpi, u prvoj austrijskoj republici, ali isto tako i u Treem
rajhu. Za vreme od nekih etrdeset godina, koliko se u svemu kretao
po parketu rezervisanom samo za elitu, on je saobraao sa carevima
i kraljevima, regentima i prinevima, grofovima i baronima, knezovima
i maralima, ministrima i predsednicima vlada, industrijalcima, bankarima od velikog uticaja i naunicima od imena. Meu onima koji su
ga rado viali u svojoj blizini nalazili su se i jedan Karlo I, poslednji
car Austrije, a i jedan Hitler, kancelar Treeg Rajha. Dok je car Karlo,
meutim, bio pre svega zainteresovan da sazna kakvu politiku istinu
da se informie i obavesti, dobije kakav savet, Hitlerovi motivi susreta
sa Glezom fon Horstenau bili su neto drukiji. Oni su delom bili i
distraktivni. (Prema jednoj izjavi Vilhelma Hetla, Hitler je Gleza fon
Horstenau pomalo prihvatao i kao jednu vrstu ereta. Svojim autantima on je pred njegov dolazak umeo da kae: Danas bih hteo da
provedem nekoliko prijatnih asova. Dolazi Glez. Pripremite dobru kaficu i dosta kolaa, on je veliki sladokusac!23). Naviknut inae da samog sebe slua, i da razgovore pretvara u monologe bez kraja i konca,
Hitler je bio spreman da iz usta Gleza fon Horstenau uje ne samo
dobar vic i otroumnu opasku, kakvu duhovitu alu, ve i takve stvari
koje bi mu po pravilu malo ko smeo i da pomene promaenost
pojedinih mera to su sa samog vrha nareivane, na primer.
Iz usta Gleza fon Horstenau Hitler je imao prilike da uje i mnogu
optubu na raun ustaa i njihovog voe Pavelia nepopravivog
laova, budaklijskog advokata, najlepeg tipa tekog zloinca, kako
ga je on sve nazivao.
Osim to ga je veoma rado sluao, i sa zadovoljstvom, kao kakvu
prijatnu lektiru, itao njegove pojedine zvanine izvetaje, Hitler je
Gleza fon Horstenau rado uzimao i u zatitu od onih koji su ga
stalno imali u viziru, koji su gledali da mu smrse konce. Od jednog
Ribentropa (Ribbentrop), za koga je on bio najobinija tra-baba i
okoreli kafanski politiar, 24 od jednog Geringa, koji ga je javno nazivao smenim vertepom, od poslanika Kaea, koji nije mogao da podnese njegovo austrijanstvo, da Italijane i ne pominjemo.
22
Canaris, Wilchelm, obeen 9. aprila 1945. p. Erich Kordt, Nicht
aus den Akten, str. 241. O Kanarisu, opirno i dokumentovano, piu i Jan
Colvin i Andre Brissaud (Vidi bibliografiju).
23
Izjava Peteru Brouceku, Be (oktobar 1979), priv. arhiv P. Brouceka.
24
Ribbentrop, Joachim, ratni zloinac, obeen u Nirnbergu 16. 10. 1946,
po zanimanju oficir. Posle I sv. rata trgovaki putnik. Ministar spoljnih
poslova Rajha od 1938. do 1945.

30

to mi se nita nije desilo, priznae Glez fon Horstenau i

sam, glavni razlog, bar kako ja mislim, lei u linom dranju
Hitlera prema meni... Ja sam praktikovao da sa njim govorim
drukije nego njegovi idolopoklonici. Namerno sam nastojao
da doem u situaciju da neto kaem i ponaajui se pomalo
kao enfant terrible 25 (anfan teribl) dozvoljavao sam sebi izreke i
ale, koje su se posle prepriavale u celoj Partiji.26
Jednom prilikom, kad je zajedno sa Antom Paveliem boravio u Hitlerovom glavnom stanu, a moda ba i zbog samog efa ustaa da bi
ovaj video kako je on blizak i mio Hitleru Glez fon Horstenau je
za vreme zakuske neoekivano ispalio itavu seriju uspelih tosova, na
to je Hitler prsnuo u gromoglasan smeh. Jedva se savladavi od
smeha, Hitler je posle svega, odjednom postavi sasvim drugi ovek,
dobacio svom predstavniku u Zagrebu: Va je maler to sam i ja
roen u Braunau, inae biste vi bili najuveniji stanovnik tog mesta!
Lako se poklonivi, Glez fon Horstenau je onako bez zaleta, povratnom
potom, na to rekao: Moj voo, to ipak nije sasvim tano. Vi sigurno
znate: pre nekoliko stotina godina bio je u Braunau predsednik optine
jedan ovek koji je imao toliko dugaku bradu da je nogama gazio po
njoj; on stoji izmeu nas!27
Mada mu je laskala Hitlerova naklonost, i bila mu dobrodola kao
oklopna zatita od minzdraka i trozubaca izmeu kojih se morao kre-^
tati, Glez fon Horstenau nije cenio vou Rajha, i to poev od 1938.
godine. Jedan od razloga bio je taj to Hitler nije nimalo drao do
svog austrijskog porekla i to je javno govorio, kad god bi mu se zato
ponudio dobar povod, da je ljubav prema zaviaju otrcani pojam*<.
Razmiljajui o tome zato se Hitler tako ponaa i zato daje
takve izjave, on je u avgustu 1942. godine doapnuo beloj hartiji sledee:
i
Ovaj... ovek je egzistencija bez korena. Njemu je sudbina
usktratila sreu da se oseti najue i na najneposredniji nain
povezan sa komadom voljene zemlje. Tu lei objanjenje za
njegove mnoge karakterne crte. Bez ljubavi prema zaviaju
nema ni ljubavi prema domovini, obino se kae, i to se potpuno potvruje u ovom sluaju...
Da voli, to ovaj ovek uopte ne ume. Za njega je i sopstveni
narod samo objekt, zato tu da bi se na njemu mogli iivljavati
njegov siloviti nagon za akcijom, njegov nemir, i tako dalje...
Averzija prema Hitleru zbog njegovog nemara prema austrijanstvu^.
uticala je u velikoj meri da se Glez fon Horstenau nae meu onim
Franc, re nestako, avolan, zadevalo. 24
KAW, B/67, BIT. 114.
a
Razgovor voen prilikom posete Hitleru 26. 4. 1943. Zabeleka od
maja 1943.
25

Nemcima koji su eleli da vou Rajha uklone s kormila drave, a koji

su inae pripadali konzervativnim i klerikalnim krugovima.
Sa antifaistikim grupama otpora u samoj Austriji, i grupama u
inostranstvu vajcarskoj, Engleskoj, Americi koje se do 1943.
uglavnom nisu izjanjavale za samostalnu Austriju, on tokom celog rata
nije imao nikakve veze. Naroito nije hteo ni da uje za grupe otpora
u inostranstvu, ukljuujui tu i Ota Habsburkog, koji se nadao da uz
pomo USA i Ruzvelta, kako emo jo videti, vaspostavi staro habsburko carstvo, ako nikako drukije, a ono u formi jedne federacije.
Pripadnici pokreta otpora u Nemakoj, s kojima je Glez fon Horstenau bio povezan, bili su, ini se vanim istai svi odreda konzervativci i ultrakonzervativci, klerikalci i ljuti antikomunisti, a inae, i
u svakom sluaju, i duom i telom za Nemaku od Severnog do Sredozemnog mora. Mnogi izmeu njih zasluili su zlatne mamuze svoje
klase jo 1919. godine, angaujui se najdirektnije u uguivanju oruanih pobuna nemakog proletarijata, pa ak i u ubistvu Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg) i Karla Libknehta (Liebknecht).28 Svi su, inae,
zauzimali visoke poloaje u Hitlerovoj hijerarhiji, bili neko i neto, pre
svega u administraciji i vojsci. Njihova glavna baza, a u isti mah i
zatitnica i odstupnica, bila je centrala nemake obavetajne vojne slube
u Berlinu, na ijem se elu nalazio istaknuti kontrarevolucionar iz 1919.
i 1920. godine, admiral Vilhelm Kanaris mali Grk, kako su ga jo
zvali.
Kao pristalica zapadne orijentacije, to jest obaveznog povezi vanja sa Engleskom, Glez fon Horstenau je bio najblii sa zaverenicima iz kruga poznatog pod imenom Mitvohgezeltaft (Mittwochgesellschaft) Johanesom Popicem (Johannes Popitz), 29 Ulrihom fon Haselom. general-pukovnikom Ludvikom fon Bekom,30 svojevremenim naelnikom generaltaba suvozemne vojske, koji je svoju ostavku, u avgustu 1938, obrazloio sledeim reima: Da bi na stav bio jasan
istoriarima u budunosti i da bi ugled Vrhovne. komande ostao ist,
elim... da dam u protokol, da sam se usprotivio da se saglasim sa
a
Luksemburg Roza, poljski socijalistiki teoretiar. Zajedno s Libknehtom bila jedan od osnivaa komunistike partije u Nemakoj (1918).
Up. A. Brissaud, n. d., str. 23.
29
Johannes Popitz (1884 obeen u Berlinu 2. iebruara 1945), pruski
ministar finansija, jedan od vodeih zaverenika protiv Hitlera. Desniar.
50
Beck Ludwig (18801944), general-pukovnik, naelnik generaltaba
nem. vojske (od 1. jula 1935. do 21. avgusta 1938). Pripadao najuem krugu
konzervativnih zaverenika protiv Hitlera. Bio predvien za efa nemake
drave po uklanjanju Hitlera. Posle neuspelog atentata na Hitlera, izvrio
samoubistvo. Beck je bio najtenje povezan sa admiralom Kanarisom i najupornije je nastojao da oficirski kor sauva od nacionalsocijalistikog uticaja. On je jo u jesen 1937. traio da se Hitler, pre nego to mu poe
za rukom da Nemaku uvue u rat, ukloni silom s vlasti. Up. n.d. A.
Brissaud str. 110, 111, i dalje. O Beku opirno i dokumentovano pie i Gert
Buchheit, Soldatentum und Rebellion.

32

bilo kakvom nacionalsocijalistikom avanturom. Jedna

konana nemaka pobede je nemoguna. Njihovi stavovi
bili su, uglavnom, i
njegovi stavovi. A oni su, u svim
svojim razmatranjima i planovima, polazili od toga da
bez jake i velike Nemake nema trajnog mira u Evropi,
niti pak efikasne odbrane od boljevizma. Trebalo je, po
njihovom miljenju, obavezno i po svaku cenu sruiti
Hitlera, a aranmanom sa zapadnim saveznicima osigurati
ponitenje svih odluka donesenih u Versaju31 i obezbediti da
u okviru Nemake ostanu Austrija i Sudetske oblasti, Dancig
i koridor, kao i neke druge zemlje. Sve u svemu , njihovi
planovi ili su u pravcu osiguranja velikog nemakog
prostora u ijem su se magnetnom polju neminovno
morali nalaziti Balkan, baltike drave, Finska i
Skandinavija. (Govorei o balkanskim naro-dima, iju je
budunost zamiljao u elastinom spoju sa posthitlerovskom
Nemakom,
organizovanom
na
hrianskim
principima, fon Hasel je jednom rekao: Ovi teko
napaeni narodi, morali bi se u celo-kupnom zapadnom telu
dobro oseati i biti sigurni da e njihov priv-redni i
socijalni razvitak u ovom sistemu biti najbolje obezbeen, a
samostalan ivot zagarantovan.-) Maltene isto ono emu
je i Hitler teio, samo drugim metodama i na drugi nain.
(S obzirom na sve okolnosti, a posebno na to ta je grupa
elela, i ta je planirala da ostvari, ispada da se ona
suprotstavljala Hitleru, koji je u njenim oi-ma uza sve
drugo bio i obian hazarder, ne zato to se nije slagala s
njegovim ciljevima, 32 ve to je bila uverena da e on
izgubiti rat i da e onda doi do prave katastrofe po
Nemaku, do formiranja dve Ne-make jedne bele i
jedne crvene, na ta je jo 1941. godine, pred napad
Hitlera na Sovjetski Savez, upozorio englesku vladu vo
opozicione grupe Krajsauer Krajs /Kreisauer Kreis/, grof
Moltke.) 33 Na molbu fon Hasela, s kojim se, kao i s
Popicom, ee sretao, obino prilikom putovanja na
referisanje u OKW, Glez fon Horstenau je u svom
nadletvu u Zagrebu praktino sklonio od oiju Gestapoa
poznatog nemakog monarhistu i izdavaa asopisa Beli
listovi, Karla fon Gutenberga 34 (Karl Ludwig von
Guttenberg).
3
1 Versaj (Versailles), mesto kraj Pariza u kojem je pohpisan mirovni
ugovor izmeu sila Antante i Nemake (28. 6. 1919).
32 Up. A. J. P. Taylor, The Origins of the Second World War, str. 323.
33 Kreisauer Kreis-, zaverenika grupa grofa Helmuta Moltkea, advokata, osnovana u leto 1940. Ime dobila po imanju KREISAU grofa Moltkea
u leziji, gde se redovno sastajala. Grupa se uglavnom bavila kulturnim,
privrednim i pravnim problemima s kojima bi se nova vlada, po obaranju
Hitlera, imala da suoi. Cilj kruga je bio: Izgradnja Nemake u hrianskom duhu i u duhu socijalne pravde i njeno ukljuenje u udruenu Evropu. lanovi grupe bili su pre svega aristokrati i pruski kolenovii. Sana
Moltke, kao ef grupe. naginjao je gledanju da zlo treba da protri celu
stazu, budui da bi unutranji nemiri mogli samo da zamrae probleme.
34 Gutteniberg, Karl Ludwig, baron, klerikalac (roen 1912 ubijen
od nacista 23. aprila 1945). Novinar i istoriar. Legitimista. Bio blizak saradnik general-majora Hansa Ostera. Prvobitno pripadao grupi otpora koju
je formirao Joseph Rmmer Beppo (naziv grupe: Solf-Kreis). U akcijama
pirotiv Hitlera saraivao i sa Fabianom von Schlabrendorffom (Slabrendorf).
Poznat i kao izdava asopisa Die weissen Bltter- (Beli listovi), kojeg
ocenjuju kao najvaniji duhovni organ i zborite hriansko-'konzervativnih
protivnika nacionalsocijalizma. Up. Karl Ludwig Freiherr von und zu
Guttenberg, Deutsche Tagesjpost, Nr. 50, od 28. aprila 1965, str. 8.

33

Dotle zvanino pripadnik Abvera, Gutenberg je stigao u Zagreb

za uskrs 1943. godine. Glez fon Horstenau mu je dodelio dunost zonderfirera, i udesio da on bude vezan direktno za njega.
Mada je bio u najtenjim vezama sa Haselom, ideoloki je Gutenberg stajao na poziciji grofa Moltkea i manje-vie pripadao niegovom
krugu. Ali, suprotno Moltkeu, ija je deviza bila da otadbinu treba
voleti i njen poraz eleti, on je smatrao da je dunost svakog Nemca
da sprei da doe do poraza Nemake u ratu, budui da bi jedan izgubljeni rat predstavljao za Nemaku potpuno unitenje.
Bio je i protiv toga da se Hitler ubije, ve samo da se srui s vlasti,
a onda izvede pred redovni sud.
Sa Glezom fon Horstenau se od prve odlino razumeo i otvorio mu
je i srce i duu.
Posle atentata na Hitlera u leto 1944. godine, kada su dopali
zatvora mnogi zaverenici iz konzervativnih krugova, u Zagreb je stiglo
nareenje iz Berlina da se i Gutenberg uhapsi. Nareenje je primio
ef Slube sigurnosti u Zagrebu, Herman, i o tome odmah ali samo
njega obavestio Gleza fon Horstenau, svog nekadanieg pretpostavljenog u Beu. A ovaj je, ne asei ni asa, pozvao sebi zonderfirera
Nemececka, koji je redovno odlazio na partizansku teritoriju u Pisarovini, i dobro se znao sa nekim lanovima Glavnog taba Hrvatske, i rekao mu: Prevedite odmah i kako znate Gutenberga na partizansku teritoriju!-35 Gutenberg, meutim, nije na to hteo da pristane.
Delom iz straha za svoju porodicu, a delom iz uverenja da bi bilo
nemoralno ne pogledati svojim neprijateljima u oi...
Kad je ve re o ljudima iz okoline fon Hasela, a s kojima je
u nekakvoj vezi stajao i Glez fon Horstenau, koji je, kako to Guten bergov sluaj pokazuje, umeo da bude i hrabar, ne bi se mogao, pa ni
smeo, ne pomenuti profesor univerziteta Albreht Haushofer (Albrecht
Haushof er).
Pre svega zbog njegovih pogleda na novi red u Evropi.
Velikonemac prvog reda i prve klase, Albert Haushofer je bio
sin oca nemake geopolitike, Karla Haushofera, osnivaa toliko
poznatog Geopolitikog instituta u Minhenu, gde se u stvari i rodila
teorija o nemakom ivotnom prostoru i gde su, poudno, pili svi
teoretiari nacionalsocijalizma, poev od Hesa36 pa do Rosenberga,37 ak i
sam Hitler. Kao i otac mu, i Albreht Haushofer je bio geopolitiar.
Za razliku od oca, meutim, iji su pogledi uglavnom bili upueni prema Dalekom Istoku, on je svu svoju panju usredsreivao na zemlje u
Srednjoj Evropi i na Jugoistoku, smatrajui da je to prostor u kojem
Nemaka mora sebi da obezbedi hegemonistiki poloaj.
Stalno se i sam bavei pitanjima i problemima Srednje Evrope i
Jugoistoka, Glez fon Horstenau se meu prvima u Austriji zainteresovao za gledanja koja je lansirao Geopolitiki institut u Minhenu.
35
Izjava Wilibalda Nemececka od 10. septembra 1961. Privatan arhiv
Petera Brouceka.
36
Hess Rudolf, do bekstva u Englesku u maju 1941. Hitlerov zamenik
i ef partijske kancelarije. U oktobru 1946. osuen na doivotnu robiju.
37
Rosenberg, Alfred, rajhslajter, ministar za okupirane oblasti na
Istoku, ratni zloinac.

34

Pred 1938. godinu on je ve bio stigao dotle da je ta shvatanja smatrao

genijalnim...
Seajui se toga, Kurt unig je u svojoj izjavi, koju smo ve pomenuli, rekao:
Glez fon Horstenau teko da je uopte bio Hitlerov ovek, ali
zato Haushoferov, ije je geopolitike poglede usvajao i pod
ijim je uticajem bio ... i ostao.
Glez fon Horstenau, koji je, kao to smo rekli, uvek bio dobar za
jedno iznenaenje, demantovao je, meutim, ovo Sunigovo tvrenje
i ne znajui za njega, naravno.
Piui svoja seanja iz 1936. godine, koji mesec pred pad u zarobljenitvo 1945, on je nastojao da se po svaku cenu distancira od Karla
Haushofera, koji se tada nalazio u najveoj nemilosti kod Hitlera, a
sin mu u zatvoru Gestapoa. 38 Ali i od Rudolfa Hesa, svojevremeno
Hitlerovog prvog zastupnika.
Evo tih redova koji se odnose kako na Hesa, tako i na Hausho fera
:39
Hes me je pustio da govorim 57 1/2 minuta, a sam se zadovoljio sa 2 1/2 minuta... On na mene nije ostavio ba nikakav
utisak.
Ko je posetio Hesa, naravno, taj je morao da poseti i generalmajora profesora Haushofera, nekadanjeg komandira baterije i
komandanta puka rezervnog oficira Hesa, i oveka koji je
kasnije, u vreme pua, sakrio Hesa na tavanu svoje kue.
Haushofer je bio prijatan Bavarac, ali se ni u jednu njegovu
re nije smelo verovati. Kao to je poznato, on je osniva
pseudo-nauke koja se zvala geopolitika. . . a na austrijskoj
Ratnoj koli imala manje pretenciozan naziv vojna geografija.
Haushoferov 'ivotni prostor' i oduevljenje za Japan... imali
su velikog uticaja na Hitlerovu politiku.
Haushoferova ena je bila punokrvna Jevrejka, prava dama
inae, koja je, uzgred budi reeno, od Hesa dobila diplomu
poasne arijevke ...
Jedna od najosporavanijih linosti u novijoj nemakoj istoriji, Karl
Haushofer je sa svojim teorijama skrenuo panju nacionalsocijalista na
sebe prvi put i u punoj meri 1924. godine. Tada je on objavio jednu
38
Karl Haushofer je preiveo rat, ali je zajedno sa enom izvrio
samoubistvo u martu 1946. godine, odmah posle prvih sasluanja pred Meunarodnim sudom u Nirnbergu. Optunica protiv njega nije podignuta,
kako se tvrdi, da se ne bi izazvao utisak da se krivini postupak vodi
protiv ideja i akademskog uenja (E. A. Walsh, Wahre anstatt falsche
GeopoUtik. str. 12). Albrecht Haushofer je ubijen od pripadnika SS, na dan-dva pred zavretak rata.
39
Glez fon Horstenau, Memoari, knjiga II, str. 137.
3

35

vrstu studije u kojoj je dao definiciju nacionalnog socijalizma, 40 istiui da je on temelj socijalne aristokratije, to jest vlade najboljih na
osnovi prirodne selekcije, a uz obezbeenje istih mogunosti i ansi.
(Zbog toga je on, izmeu ostalog, posle drugog svetskog rata proglaen
za sivu eminenciju nacionalsocijalizma, za prvog krivca to je reim
Adolfa Hitlera dobio nauno oruje za svoju bezobzirnu ekspanzionistiku politiku.)41
Zahvaljujui nacionalsocijalistima, Karl Haushofer je geopolitiku
u Nemakoj podigao do nesluenih visina, stalno podvlaei pri tom da
je ona nauka koja slui samo istom saznanju i da je njen primaran cilj
da obezbedi sredstva za politiko delovanje i da bude putokaz u politikom ivotu.42
Na izdanim jaslama nacionalsocijalizma, Karl Haushofer se rakoljio sve tamo do 1938. godine. A tada je, sasvim neoekivano, pao
u nemilost kod Hitlera. Razlog je bio njegovo saoptenje voi Rajha
da bi on mogao da izdejstvuje (kod Engleza, s kojima su i on i njegov
sin imali sjajne veze, naroito sa visokom aristokratijom) da se Nemakoj vrate sve kolonije, s tim to bi Nemaka morala, zauzvrat, da
se odrekne svojih aspiracija u Istonoj Evropi. (Na Istonu Evropu, Karl
Haushofer, kao i sin mu Albreht, kako e se jo videti, gledao je u
svemu oima Britanca Halforda Mackindesa da ona sila politiki
gospodari svetom kojoj pripada kontinentalno srce, to jest istonoevropsko-zapadnoazijski prostor kao veza izmeu kontinentalnih blokova Azije i Afrike i, dalje, da je Lstona Evropa baza za vojno-politiku
prevlast u svetu.)
Zaprepaen time to je uo, Hitler je pao u jarost, kako se skoro
redovno deavalo kada bi mu se neto reklo to nije eleo da uje ili
s ime se nije slagao, i reagovao je kao kakav podnarednik iz Pomeranije. Nogom je pokazao Karlu Haushoferu gde se vrata nalaze i vritei
izjurio ga iz kancelarije .. .43
Kad je otac pao, uzdrmale su se, to je za nacistiki sistem bilo
sasvim normalno, i pozicije njegovog sina.
Albreht Haushofer bio je tada na slubi u ministarstvu spoljnih
poslova. Kao ekspert, imao je funkciju specijalnog savetnika i u toj
funkciji uzeo je vidnog udela u radu konferencije Nemake, Italije,
Francuske i Engleske u Minhenu, u septembru 1938. godine.
Da nije bilo Rudolfa Hesa, koji je inae uvek nastojao da na neki
nain napakosti Ribentropu, vie je nego sigurno da bi tada i on
potonuo. Meutim, kad je Hesa nestalo sa scene, kad je kriom odleteo
u Englesku, zlo je stiglo brzinom orkana... Uhapen je, u trenu, ne
samo on, ve i otac mu, Karl Haushofer. Obojica su optueni da su
uestvovali u pripremi plana za Hesovo bekstvo, to je u stvari bilo
tano. (Tokom priprema za Hesovo bekstvo, Albreht Haushofer je
uputio i jedno pismo hercogu Hamiltonu, koje je ovaj dobio sa velikitn
zakanjenjem, poetkom 1941. godine, i to preko engleske obavetajne
Up. -Zeitschrift fr Geopolitik, broj 3, 1924. str. 127.
Up. Beitrge zur Kritik der geopolitischen Expansionstheorien, Lajpcig
1958, Str. 481543.
* Up. K. Kaushofer, Bausteine zur Geopolitik, Berlin 1928, Str. 27. 45
Up. Ursula Lack-Michel, Albrecht Haushofer, str. 914 i 3234.
40
41

36

slube, i samo u kopiji.) Ali sve se dobro svrilo. Prvo je, na sveopte
iznenaenje, iz zatvora puten otac, Karl Haushofer, a zatim i sin
sredinom jula 1941. Ko je odluio da tako bude, i to pri takvoj krivici, nije nikad razjanjeno. Ima indicija, meutim, da je to bilo delo
Hajnriha Himlera, a da je iza svega stajao Popic, jedna od vodeih
linosti u Haselovoj grupi otpora i prvi ovek iz kruga zaverenika s
kojim je svemoni SS-car, ve u to doba, bio uspostavio direktan
kontakt. :
Zauzevi se za Haushofera kod Himlera, ako je verzija koja kola
literaturom tana, Popic se u stvari zauzeo i za sebe samog, a i za
Hasela. Jer, Haushofer je upravo u prolee 1941. godine bio naao
put do Hasela i Popica, i po njihovom nalogu putovao je u aprilu iste
godine u Svajcarsku da bi profesora Karla Jakoba Burgharta (Carl Jakob Burghardt), vajcarskog komesara pri Drutvu naroda, upoznao sa
Haselovim predlozima za aranman izmeu zaverenika i Velike Britanije.44 (Osnovno u tim predlozima je bilo da Velika Britanija da granciju
da nee uspenu promenu reima u Nemakoj iskoristiti za svoje ratne
ciljeve, ve da e sa Nemakom, obnovljenom uz njenu pomo, stupiti
u pregovore o miru. Prevedeno na jednostavan i razumljiv jezik to je
znailo da je sprovoenje prevrata u Nemakoj, odnosno zbacivanje
Hitlera s vlasti, dolazilo u obzir samo u sluaju da Velika Britanija
prihvati da svemu prui svoju podrku.)
Poto po izlasku iz zatvora Albreht Haushofer vie nije mogao
putovati u inostranstvo, Haselu nije preostalo nita drugo do da ga
iskoristi za druge zadatke unutar grupe. Naloio mu je, zato, da se zajedno sa Popicem i grofom Sulenburgom (Fritz-Ditlof Schulenburg) angauje na izradi planova za upravnu reformu posle obaranja Hitlerovog reima, kao i projekata koji su se odnosili na stvaranje novog
poretka u Evropi, posebno u Srednjoj Evropi i na Jugoistoku.
Dokle je Haushofer stigao u ovom poslu ne zna se. Ali je
zato poznato da je on u jesen 1941. godine bio gotov sa jednom studijom koja se ticala novog reda u Evropi posle Hitlera. Ta studija je
bila, meutim, takva, da se on usudio da je u novembru 1941. preda
dravnom sekretaru u ministarstvu spoljnih poslova, Vajczekeru (Weizscker), sa eljom da se ona, ako je to moguno, urui Hitleru! 45
Polazei od toga da Nemaka u svakom sluaju mora imati vodeu
ulogu u Evropi (i da joj automatski moraju biti pripojeni Austrija,
Sudeti, Elzas i Lotringija), on je za osnovno smatrao povlaenje trajne i
nepromenljive granice izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza. To se
imalo postii obrazovanjem itavog niza autonomnih pufer-drava,
44
Up. Hasel, n.d. str. 137. Iz zabeleaka Gleza fon Horstenau, oktobar
1944. godine, vidi se jasno u kojoj je meri on bio povezan sa grupom
fon Hasela i, osim toga, u kojoj je meri bio upoznat sa aktivnou Albrehta
Haushofera. Citiramo dnevnik koji se odnosi na razgovor sa admiralom
Birknerom (Brkner), tada desnom rukom Kajtela, a inae monom figurom
u tabu Kanarisa dok je ovaj bio na elu Abvera: >...On uopte nije, na
primer, nita znao o akciji oca i sina Haushofer u vajcarskoj, u prolee
1941, a ovamo se sam spremao da se uskoro sastane sa profesorom Burkhartom (vajcarac s kojim je fon Hasel nastojao da postigne sporazum sa
Velikom
Britanijom).
a
Up. Lack-Michel, n.d. str. 119.

37

koje bi u maksimalnoj meri stajale pod nemakom kontrolom (granice

Sovjetskog Saveza trebalo je da budu potisnute unazad, do iza linije
Belo more i Njeko jezero preko Volhova, srednjoruske visije i okuke
Dona do ua Volge, pri emu je zapadno od nje bilo predvieno
formiranje od Moskve odvojenog pojasa koji bi se pruao od Bele
Rusije preko Ukrajine do Kavkaza i planinskog venca Indukua u Severnom Avganistanu). Ove tampon-drave Haushofer je, analogno svom
generalnom planu o podeli zemalja prema znaaju za Rajh, svrstao
u grupu zemalja koje stoje u savezu sa Nemakom i s kojima je trebalo da budu zakljueni dugoroni vojni i privredni ugovori. to se
tie zemalja na jugoistoku Evrope, s kojima se Haushofer mnogo bavio
(godine 1936. izradio je po nalogu Ribentropa posebnu studiju o politikim mogunostima na Jugoistoku, koja se uva u Kongresnoj biblioteci u Vaingtonu), one su takoe trebalo da budu dovedene u maksimalnu zavisnost od Nemake. Za Hrvatsku i Srbiju (s Jugoslavijom
kao dravom Haushofer nije uopte raunao), kao i za baltike drave,
a zatim Slovaku, bilo je rezervisano mesto u grupi -Rajhu okrenute
zemlje. Slovenija pak, kao i Poljska i Ceka, trebalo je da dobije
status nemakog protektorata bez vlastite spoljne, vojne i privredne
politike. (Preko zajednikog efa drave, one bi sa Rajhom, u stvari inile personalnu uniju).
Razvrstavajui zemlje u pojedine grupe, kako smo naveli, Haushofer
je u isti mah izvrio i razvrstavanje naroda i zemalja prema njihovoj
spremnosti da priznaju i prihvate nemako vostvo. Po njegovom miljenju, za nemaki red najpre bi se mogli zadobiti narodi koji su
bili ugroeni ili potlaeni i koji su bez imperijalne prolosti i imperijalnih ambicija. Sa najveim problemima, meutim, moralo bi se raunati, bez obzira na njihovo momentalno dranje prema Nemakoj,
sa narodima kod kojih postoji svest o vlastitoj misiji, odnosno kod
kojih je vladavina nad drugim narodima postala tradicija.
Polazei od svega ovoga, Haushofer je narode Evrope razvrstao u
etiri grupe. U prvoj grupi, uz Velikoruse, Poijake i Jevreje, nali su
se Srbi, kao narod koji sigurno dugo nee prihvatiti nemako vostvo.
U drugu grupu, Haushofer je svrstao narode koji se vrlo lako mogu
zadobiti za Nemaku Fince, Ukrajince, Slovake, Hrvate, Bugare, Rumune, Albance i Grke.
Smatrajui da Italija nikad vie ne bi smela da postane velika sila,
Haushofer se u svojoj studiji izjasnio za to da obala istonog Jadrana,
od Trsta do grkih ostrva, bude zauvek osloboena od nje. Cela obala
Jadrana, od Rijeke pa dalje, ukljuujui Boku kotorsku i sva ostrva,
trebalo je da bude predata Hrvatskoj. Istra je, pak, kao deo Slovenije,
trebalo da doe pod neposredno okrilje Rajha. Za Crnu Goru Haushofer je smatrao da bi bilo najbolje ako bi se ona pripojila Srbiji, s tim
to bi joj se obezbedila izvesna autonomija. Banat i Baka trebalo je
da budu pripojeni Maarskoj i da iskljuivo budu naseljeni Maarima,
za odtetu za oblasti u zapadnoj Maarskoj koje su bile predviene za
pripajanje Rajhu i naseljavanje Nemcima.
Na Balkanu, inae, po miljenju Haushofera, smela bi, do u daleku budunost, da budu favorizovana samo dva naroda Hrvati i
38

Bugari. Bugarska je, prema studiji, trebalo sa izuzetkom nekih manjih oblasti u Zapadnoj Trakiji i Makedoniji, koje bi imale da pripadnu
Grkoj da ostane u posedu svega onoga to je dobila ugovorima i
ueem u drugom svetskom ratu: Juna Dobruda, Zapadna Trakija
sa izlazom na Egejsko more, unutranja Makedonija, Pirot i tako dalje.
Prema Srbima, u celini, Haushofer je preporuivao opreznost, duboko
uveren da e Srbija, u najboljem sluaju, dugo vremena ostati arite
nemira. Tekoe pri tom, smatrao je on, lako bi mogle nastati i zbog
dinastikog pitanja, pa bi se zato moralo spreiti da Karaorevici
ponovo dou na presto.46
Stota iz ove studije, a naroito onaj deo koji se ticao Italije i
njenog proganjanja za sva vremena sa istone obale Jadrana, pasovalo je u koncept Gleza fon Horstenau, koji je upravo i zbog su protnih stavova Hitlera u odnosu na Italiju, negde u leto 1941. i zauzeo poziciju protiv nacistike politike na Jugoistoku uopte i u NDH
posebno. Drei se nekih, zapravo osnovnih postavki u njoj, i polazei
od fon Haselovih gledanja da u novom redu, posle Hitlera, narodima
Balkana, u naslonu na Nemaku i pod njenom zatitom, treba da budu
obezbeena sva prava i zagarantovana njihova osobenost, on je, ne
zaboravljajui ni u jednom asu na Austriju u novim uslovima, u
celini posmatrano, i delovao u NDH. Jedan od prvih saveznika, i
savetnika, bio mu je, pri tom, predstavnik Vatikana u Zagrebu, benediktanac uzepe Ramiro Marcone (Giuseppe Ramiro Marcone), koji je,
kako je sam Glez fon Horstenau rekao, bio mudar i pun razumevanja
za njegove politike ciljeve u NDH.47
Ako se ostavi po strani Italija, protiv koje je sve preduzimao to mu
je bilo samo moguno i u NDH i u najviim vrhovima Rajha, glavni
cilj u politici Gleza fon Horstenau u NDH bilo je svrgavanje ustaa s
vlasti i dovoenje na upravu zemlje Hrvatske seljake stranke, koja
mu je bila prihvatljiva i zato to je bila zapadno orijentisana- (i to
je mogla, kako je on to rekao general-pukovniku Leru, u sluaju sluaja, da izvrsno odigra ulogu mosta izmeu nemakih trupa na Jugoistoku i Anglo-Amerikanaca). Prvi predstavnici HSS s kojima je on
doao u dodir, bili su August Kouti i bivi ministar u Kraljevini Jugoslaviji Ivan Anders. Mada ni jednog ni drugog nije lino cenio
prvog zbog neodlunosti koja je na mahove dostizala i nivo kukaviluka,
a drugog zbog upadljive prepredenosti i ljigavosti on je sve inio
da ih ima uza se, pa makar i na kraju kanapa. Zauzimao se za njih i
kod ustakih vlasti, i izvlaio ih iz zatvora i 1941. i 1942. godine.
S Maekom Glez fon Horstenau nije nijednom doao u kontakt. On
to nije ni pokuao ak ni preko posrednika.
Vou Hrvatske seljake stranke, Vlatka Maeka, moe se proitati u zabelekama Gleza fon Horstenau, nisam lino upoznao, iako sam to arko eleo. To mi iz politikih razloga nije
bilo moguno. Ali sam ja zato, kao i Kae kojem je to bilo
44

Up. Lack-Michel, n.d. str. 382395.

Up. Zagreb, izgubljeni raj, KAW, B/67, br. 88. Marcone je od 11. 3.
1918. bio stareina manastira Monte Vergine kod Opatije.
47

39

nareeno odozgo, drao svoju ruku iznad njega. On bi bez nemake zatite bio sigurno likvidiran od ustaa...
Kad sam poetkom maja 1942. bio gost poglavnika na veeri
na Rebru, Slavko Kvaternik je i u prisustvu Kaea rekao Paveliu: 'Poglavnie, elja mi je da ti jednom makar za dva
dana napusti Hrvatsku; tada bih ja iskoristio tu zgodnu priliku
da streljam Maeka .. .-x48
Iz politikih razloga, koje nigde blie ne objanjava, Glez fon Horstenau u svojim kombinacijama, koje su se ticale dovoenja Hrvatske
seljake stranke na vlast u NDH, nije nikada ozbiljno raunao s Ma ekom lino. (To nisu, kako e se jo videti, raunali ni drugi predstavnici SD u Zagrebu, a zatim komandant Jugoistoka, general-pukovnik Ler.) Zbog ega, meutim, Maek u stvari tvrdi drukije, navo dei da je mogue da ga je Glez fon Horstenau eleo postaviti na
poloaj kakav je imao Nedi u Srbiji i da je takoer mogue da
su ga ustae uhapsile zato to su primile obavijest o fon Horstenauovim
namjerama49 nije jasno, ak ni logino.
Kako emo jo detaljno opisati, Glez fon Horstenau je, tamo kad
je Musolini oboren, najdirektnije zatraio od Pavelia lino, da, s obzirom da su nastupila ozbiljna vremena, smesta prepusti upravu zemIje predstavnicima Hrvatske seljake stranke. Maeka, pri tom, on nije
ak ni pomenuo ...
Rado vrei ulogu posrednika, po emu je bio poznat i u Austriji
do 1938. godine gde je nastojao da izmiri nacionalsocijaliste sa vladom
uniga, Glez fon Horstenau je dosta truda uloio u cilju da predstavnici
Hrvatske seljake stranke i neki pripadnici NOP-a Hrvatske nau zajedniki jezik, sporazumeju se u interesu Hrvatske i formiraju jedan
jak, isto hrvatski blk, sposoban da se suprotstavi etnikom pokretu
Drae Mihailovia, ali i narodnooslobodilakom pokretu na elu sa
Titom.
U vreme kada se zalagao za stvaranje isto hrvatskog bloka, Glez
fon Horstenau je, kako e se jo videti, uspostavio lini kontakt i sa
Andrijom Hebrangom.
ta je sve Glez fon Horstenau planirao u Zagrebu, ta je radio i ta
je nameravao da radi, s kirn se sve sretao i s kirn je nastojao da se
susretne, i kakav je uistinu on bio ovek, najbolje je bilo poznato njegovom najbliem prijatelju i autantu, Eduardu Mecgeru iz Badena
kraj Bea. Ali iz straha u kojem je godinama iveo, naroito u vreme
kada su sve mogue obavetajne slube nasrtale na njega da bi se doepale pismene zaostavtine Gleza fon Horstenau, zabeleaka i korespondencije, on je sve to je znao zadrao za sebe i potom poneo sobom
u grob. Ostala je sauvana, meutim, jedna njegova izjava, napisana za
Vatikan, kad je u Vatikanu bilo reeno da se kod Amerikanaca intervenie u korist Gleza fon Horstenau.
U toj izjavi,50 svakako napisanoj i tako da bi se Glez fon Horstenau
predstavio u to boljem svetlu, kae se, izmeu ostalog, sledee:
Isti izvor.
Up. Fikreta Jeli-Buti, HSS, str. 73.
KAW, B/67, br. 52.
40

Nacionalsocijalistika ideologija i nacionalsocijalistiki metod

bili su strani konzervativnim shvatanjima strogo katoliki vaspitanog Gleza fon Horstenau u tolikoj meri da se on vrlo brzo
opredelio za opoziciju... Kad je rat poeo, on je nastojao da.
se to pre i potpuno povue iz politikog ivota i skloni u voj sku, koja je, po svojoj tradiciji i vaspitanju, obeavala da bude
protivtea nacionalsocijalistikoj partiji orijentisanoj na to da
svuda uspostavi svoju potpunu vlast.
... Primljen u vojsku u inu general-majora 1939. godine, on
u okviru OKW nije imao nikakvu rukovodeu dunost. Bio je
referent za vojnika groblja.
Za vreme boravka u Berlinu uvrstilo se kod njega uverenje,
da put kojim je krenuo Trei rajh uprkos svim zavaravajuim uspesima u poetku neminovno vodi u propast. Tada
je on doao u kontakt sa linostima, koje su etiri godine
kasnije ule u istoriju kao ljudi 20. jula. Veliku zabrinutost
ovih linosti za sudbinu Nemake i Evrope i njihovu duboku
i na osnovu jasnih saznanja nastalu odvratnost prema vladajuem reimu, delio je i on u punoj meri. On je ovu vezu odravao sve do ... 20. jula 1944. godine, pri emu se mora smatrati za pravo udo da on, kao pripadnik ovog kruga, nije pao
kao rtva strane osvete koja je tada izvrena.
... Poloaj u Zagrebu prihvatio je rado, nadajui se da e mu
poi za rukom po strani od oficijelne nemake politike da
u ovom jugoistonom uglu Evrope... uspostavi stanje slino
onom koje je jednom bila stvorila austrougarska uprava.
Moje dosadanje izlaganje zasniva se na steenim utiscima
i razgovorima koje sam vodio sa Glezon fon Horstenau u vremenu od 1936. do 1941. godine, kada slubeno nisam bio u njegovoj blizini. U junu 1942, meutim, dodeljen sam njegovom
tabu i kao autant pripadao sam njegovim bliim saradnicima, naroito na politikom polju, tako da mogu da izreknem
sud na osnovu neposrednog i linog iskustva.
Tenja Gleza fon Horstenau bila je da u hrvatskoj vienacionalnoj dravi nacionalnom dravom se nije mogla nazvati
ta meavina Hrvata, Srba i Muslimana ostvari onaj stepen
pravne jednakosti pred zakonom, koji je preduslov za ivot
razliitih naroda na istom prostoru. On se bacio na izvrenje
zadataka kao stari Austrijanac, a nikako kao opunomoenik
Rajha, i od prvog do poslednjeg dana svog boravka u Hrvat
skoj nastojao je da prema svima grupama otpora, koje su se
brzo formirale, nastupa samo humano i uz potovanje principa
meunarodnog prava.
Tome to je on teio brzo se javio otpor: sa strane ne makih slubi, koje su htele da svoje recepte o postupku prema stranim narodima u okupiranim oblastima... primene i
u Hrvatskoj, a i sa hrvatske strane, od ljudi koji su zahvalju41.

jui Nemakoj doli na vlast i kojima dobro naroda i inte resi zemlje nisu mnogo znaili... Nalazei se izmeu ovih
dveju, dopunjavajuih sila, koje su zajedno svesno ile na
izazivanje graanskog rata, Glez fon Horstenau je pokuavao,
sa mnogo umenosti i uz visoko oseanje odgovornosti da
dobro forsira, a ravo suzbija. Ali kako je pravo odluke po
principijelnim politikim pitanjima imalo ministarstvo spoljnih
poslova, a po vojnim OKW, odnosno komandujui generali,
on je u Hrvatskoj mogao da bude samo opominja i upozorava. Pa ipak, iako je to tako bilo, on je uspevao da poneto
postigne... Njegova je zasluga to su stotine i stotine pravoslavnih graana spaseni od krvavih mera ustaa...
. . . Ja se usuujem da pozovem generala Velebita 5 1 iz
taba marala Tita, da posvedoi da su namere Gleza fon Horstenau bile besprekorne i da on ni kad je protivnik bio u pitanju nije naputao liniju riterstva i humanosti.
Mi smo 1943. godine sa Velebitom vodili mnoge ozbiljne razgovore...
Razvoj celokupne ratne situacije, poev od kraja 1942. godine, doneo je sa sobom, da je Glez fon Horstenau sa odanim
mu hrvatskim prijateljima pretresao pitanje mera koje bi tre balo preduzeti radi zatite zemlje i njenih stanovnika u trenutku nemakog sloma, koji je, po njegovom miljenju, bio
neizbean. Samo ko je iveo u Treem rajhu moe da proceni
kakvoj se linoj opasnosti izlagao onaj ko se uputao u takva
razmatranja...
... U jesen 1944. Glez fon Horstenau je smenjen sa svoje
dunosti u Zagrebu i dodeljen OKW, sa zadatkom da pismeno
obradi iskustva koja je stekao kao opunomoeni general u NDH.
U ovo vreme njemu je uspelo da preko posrednika stupi u vezu
sa predstavnicima SAD u vajcarskoj. Oni su ga pozvali da
doe na rzgovor u vajcarsku, ali zbog pootrenih mera na
granici to je otpalo ...
Slika o Glezu fon Horstenau ne bi bila potpuna ako se ne bi reklo
da je on sve bio pre nego vojnik i da je samo jednom u ivotu, i to vrlo
kratko vreme, bio komandant jedne vee vojne formacije. To je bilo
51
Velefoit, Vladimir, u V vodio pravne poslove, zatim oficir za vezu
sa inostranim vojnim misijama pri Vrhovnom tabu NOVJ, ef misije NOVJ
kod britanske Vrhovne komande zamenik ministra spoljni h poslova u vladi Tito-ubai, ambasador FNRJ u Velikoj Britaniji. Uesnik u pregovorima voenim izmeu Vrhovnog taba NOVJ i Nemaca 1943. godine. Srbin
iz Hrvatske. Otac, deda i pradeda mu bili austrougarski oficiri. Otac Du an, general-major, od jula 1914. zamenik komandanta zagrebake vojne
oblasti, bio pod istragom 1915. godine, koja se zavrila oduzimanjem ina
(zbog masovnog oslobaanja obveznika vojne, odn. ratne slube). Kako je
to ostavio zabeleeno njegov autant, Hubka, krivini postupak je obustavljen
iz formalnih i politikih razloga. Autor Seanja, vrlo zanimljive knjige
o dogaajima iz II svetskog rata, pre svega u kojima je lino uestvovao.

42

u Jugoslaviji, u januaru 1943, za vreme operacije Vajs-, ali ne po svojoj, ve po tuoj volji volji general-pukovnika Lera.
Dok je Liters imao da komanduje na glavnom bojitu, kae
Glez fon Horstenau u dnevniku, juno od Save, meni je predata komanda na prostoru izmeu Save i Dunava, u pet stotina kilometara dugoj 'panonskoj Hrvatskoj', to je znailo da
sam ja imao da osiguram i elezniku prugu ZagrebBeograd.
Ja sam tamo postao 'vojskovoa' protiv svoje volje, istina sa
jednom vrlo skromnom silom. Njeno jezgro predstavljala je 167.
nemaka rezervna divizija pod komandom mog starog prijatelja i saradnika 52 iz Ratnog arhiva u Beu, generala Braunera, i 1. hrvatska planinska divizija. Sve drugo je bio baibozuk,
jaine dveju slabih divizija ...
3. Memoari i pria o njima

Testament koji je Glez fon Horstenau stastavio u Nirnbergu, u

zatvoru Meunarodnog vojnog suda, potpisali su, kao svedoci-overai,
Vilhelm Hetl i poznati pripadnik Slube sigurnosti Rajha i jedan od
glavnih saradnika Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich), 1 Alfred
Naujoks (Naujocks),2 u svoje vreme, kao i Hetl uostalom, najdirektnije
angaovan u aferi falsifikovanja dokumenata protiv sovjetskih marala
Tuhaevskog3 i drugih.
Dok se sa Naujoksom jedva i znao, sa Hetlom je, kako smo ve
rekli, Glez fon Horstenau bio i stari i dobri prijatelj. Njihovo prija teljstvo poelo je jo pre ulaska Hitlera u Austriju. Hetl je bio ilegalni
nacista i jo tada radio obavetajno za nadlene SS-slube u Berlinu.
Po pripajanju Austrije Treem rajhu, Hetl je postao referent u
Slubi sigurnosti u Beu, ali je zbog intervencije u korist jednog prija52
Divizija koju Glez fon Honstenau pominje, bila je poetkom 1943.
stacionirana u Zagrebu i okolini. Njeni pripadnici bili su uglavnom Aus trijanci iz Gornje Austrije (Line) i folksdojeri iz Elzasa. Pred operaeiju
Vajs-, kako to navodi u svojim zabelekaraa Glez fon Horstenau, trebalo je
da bude streljano 150 Elzaana zbog masovnog slanja defetistikih pisama u
domovinu. Komandant Brauner, koji je inae ceo sluaj sa Elzaanima
zatakao, pokazao se kao surov komandant, naroito u nemakoj operaciji
protiv NOVJ Kugelblic (Kugelblitz). On ima, kae Glez fon Horstenau za njega, -lepih nekoliko stotina ljudskih ivota na svojoj savesti. Neka
nas Bog sauva od ovakvih Austrijanaca.. .*<.
1
Reinhard Heydrich (1904 ubijen u Pragu 4. juna 1942) bio je ef
SD od 19311934. Od 1934. do 1939. ef policije sigurnosti i ef SD. Od
1939. do smrti, ef RSHA. U septembru 1941. postao i protektor eke i Moravske. Bio je monik od koga su zazirale i same nacionalsocijalistike
voe.
2
Naujocks, Alfred, SS-pukovnik, bio je jedan od najbliih saradnika
Rajnharda Hajdriha, prvog efa RSHA (od oktobra 1939. do maja 1942).
Uestvovao je, izmeu ostalog, u vie ubistava nacistikih protivnika. Hitler
ga je lino odlikovao Gvozdenim krstom prve klase posle kidnapovanja
engleskih obavetajnih oficira u Holandiji (9. novembra 1939). Uestvovao
i u falsifikovanju engleskih novanica. Pobegao iz amerikog zatvora i godinama mu se nije bilo ulo u trag.
5
Na osnovu isfabrikovanih dokaza, Tuhaevski je 11. juna 1937. osuen
na smrt i odmah pogubljen.

43

telja Gleza fon Horstenau, profesora Borodajkevica, zapao u tekoe,.

pa je neko vreme, kao obian borac, po kazni sluio u jednoj SS-jedinici, izmeu ostalog i u Srbiji. Zahvaljujui Kaltenbruneru (Kaltenbrunner),4 meutim, kao i jo nekim drugim uticajnim funkcionerima u SS,
Selenbergu (Schellenberg), 5 izmeu ostalog, rehabilitovan je ubrzo i
vraen na svoju dunost u SD, ali u centralu u Berlin, u Glavnu upravu
sigurnosti Rajha (RSHA).6 Postao je ak ef odeljenja za zemlje Jugoistoka.
Osim to su bili prijatelji, Glez fon Horstenau i Vilhelm Hetl bili
su skoro u svemu istomiljenici. (Razlikovali su se samo u tome to
Hetl, nasuprot Glezu fon Horstenau, nikad nije hteo da kae ni jednu
jedinu runu re na raun Hitlera lino.) Obojica su se oseali velikim
Austrijancima i protivnicima Prusa. Pred kraj rata zajedno su se povezali sa amerikom obavetajnom slubom u vajcarskoj i zajedno pokuali da obrazuju, oekujui ameriku podrku, posebnu vladu u zapadnom delu Austrije ...
Na monom i uticajnom poloaju, Hetl je Glezu fon Horstenau bio
velika potpora i zatita kroz sve godine nacistikog reima. Zatita je
bila naroito dragocena odmah posle pripajanja Austrije Nemakoj, u
vreme kada je plavi Mojsije-,7 kako je glasio Hajdrihov nadimak, kao
ef celokupne Slube sigurnosti Rajha, priredio pravu hajku na sve i
svakog u Austriji, pa i na one koji su inae bili zasluni za njeno prikljuenje Nemakoj. (Nepoverljivi Hajdrih nije mnogo drao do velikonemakih oseanja austrijskih nacionalsocijalista, ak ni pripadnika SS,
Odmah posle takozvanog anlusa, on je naredio da se, za svaki sluaj,
totalno nadziru i jedan Kaltenbruner i jedan Sajs-Inkvart, ljudi koji
su sve uinili da Hitler to pre dohukta u alpsku republiku.)
Seajui se tih prvih dana posle anlusa, kada su dostavljai
imali najpuniju sezonu i serijski podnosili prijave protiv svakog i sviju,
pa i protiv njega, 8 Glez fon Horstenau kae:
Ja sam... sve do Hajdrihove smrti praen na svakom koraku.
Sluba sigurnosti (u Beu, pr. a.) traila je od 'gaulajtunga'
u Beu i od SA-grupe Dunav (kao ministar postao sam poasni
SA-voa, a da pri tom nisam dobio neku funkciju niti sam pak
* Kaltenbrunner, Ernst (1903 obeen u Nirnbergu 16. 10. 1946), advokat po zanimanju. SS-obergrupenfirer. Vrhovni ef RSHA od 29. 1. 1943.
Poreklom iz Gornje Austrije.
5
Schellenberg, Walter, SS-general-lajtnant, 19391942 zamenik efa VI
uprave za pijunau u inostranstvu Slube sigurnosti Rajha. Potom ef, do
1944. Objavio posle II sv. rata (1950. je puten iz zatvora) zanimljive memoare, koji se esto citiraju u svetskoj literaturi. Podravalac Vilhelma Hetla.
6
RSHA je osnovana nareenjem A. Hitlera od 27. 9. 1938. Ona je bila
vrhunsko telo triju organizacija: kriminalne policije, tajne policije (Gestapoa)
i Slube sigurnosti (SD).
7
Up. Shlomo Aronson, R. Heydrich, str. 27 i 72.
* Odmah posle prikljuenja Austrije Treem rajhu, Gestapo je uhapsio
skoro 20 hiljada lica. Prvi transport zatvorenika krenuo je u KZ Dachau
ve 1. aprila 1938. Up. n.d. R. Lua, str. 245. Takoe i K. R. Stadler,
Austria, str. 157.
44

obavljao kakvu komandnu dunost') moje iskljuenje. Svuda

se ukazivalo na to da sam ja bio dugogodinji lan Hriansko-socijalne partije... to mi se nije nita ozbiljnije desilo, imam
da zahvalim, ne naposletku, ilegalnim vezama sa prijateljima
iz Slube sigurnosti.. .<
U Nirnbergu, prijateljstvo izmeu Gleza fon Horstenau i Hetla je
jo i produbljeno. Okretan i snalaljiv, mlad i u punom zdravlju, a
dobro stojei kod Amerikanaca kojima je stalno imao da poneto vano
kae i dojavi to se ticalo Treeg rajha i, naroito, Jugoistoka Jugoslavije i Maarske, pre svega, Hetl je neprestano inio neke usluge
svom starom prijatelju. Uspevao je da sredi ak i nemogue: na primer, da mu obezbedi pisau mainu, kako bi mogao da zavri memoare,
ali i da napie itav niz lanaka. Naravno, Glez fon Horstenau mu je
za sve bio vrlo, vrlo zahvalan. I nije ni udo, kad se sve to ima u vidu,
to se Hetl u testamentu pojavljuje, zajedno sa Eduardom Mecgerom,
kao naslednik pismene zaostavtine Gleza fon Horstenau.
Po poslednjoj volji Gleza fon Horstenau, Hetlu su pripali memoari
koji se odnose na vreme do 1936. godine i koji su delom pisani u zatvoru u Nirnbergu, a zatim sve zabeleke i radovi nastali u Augsburgu
i drugim logorima, pa i u Langvaseru. Sav taj silan, delimino i rukom
pisani materijal, Hetl je mesecima i mesecima skrivao u prljavom
rublju i jednom ebetu i na kraju ga, kad je puten na slobodu, provercovao kraj amerikih straa i preneo svojoj kui, u Bad Aussee n
Gornjoj Austriji.
Navodno, materijal je godinama leao zakopan u vrtu Hetlove kue.
Neke dvadeset i tri godine posle smrti Gleza fon Horstenau, 1969..
.godine, Hetl je jedan deo zaostavtine otkopao iz zemlje- i predao
.Ratnom arhivu u Beu. Ostatak, sve drugo, zadrao je kod sebe, u svom
skrovitu, jo punih 14 godina sve tamo do 1983. a tada ga je
takoe predao Ratnom arhivu u Beu.
Sa glavnim i najglavnijim delom pismene zaostavtine Gleza fon
Horstenau, koji je pripao Eduardu Mecgeru, sluaj je bio sasvim druk'iji.
Taj deo memoari od 1936. do 1941. godine, dnevnik-zabeleke od
aprila 1941. do aprila 1945, zatim razni krai napisi i seanja, uglavnom
iz Zagreba, znatna lina korespondencija, izvesni izvetaji Slube sigurnosti i Abvera, dokumenta, itd. nalazili su se na uvanju kod salcburkog nadbiskupa Andreasa Rorahera, u njegovoj rezidenciji. Tamo
su oni bili deponovani neposredno pred kraj rata, poslednjih dana ap rila 1945. To je uinio lino Mecger, po nalogu Gleza fon Horstenau.
Po putanju iz amerikog zarobljenitva, poslednje sedmice u decembru, 1946. godine, Mecger je, na osnovu testamenta, podigao
' Poasni SA ili SS-rang bio je uistinu samo poasni. Ponekad su svi
rangovi dodeljivani i grupno, na primer slubenicima jedne ustanove ili
aninistarstva. Tako se Ribentrop dogovorio sa Himlerom, u vreme najvee
meusobne ljubavi, 1938, da svi slubenici ministarstva spoljnih poslova
budu globalno* primljeni u SS i ve prema svojim funkcijama dobiju
;poasne
SS-inove.
10
KAW, B/67, Nr. 112, fol. 111.
45

naslee i kriom preneo u hotel Zidban (Sdbahn) na Semeringu, koji je pripadao njemu i njegovoj supruzi. Tu ga je dobro sakrio,
ne upuujui u tajnu nikog, ak ni svoju enu.
Jedno vreme, neke etiri godine, kako je sam ispriao pred svoju
smrt, on nije ak ni samom sebi smeo da prizna da je sakrio zaostavtinu Gleza fon Horstenau. Iz straha za vlastiti ivot... Tada su, po
njegovim reima, a naroito 1947. godine i potom, u vreme poznatih
zategnutih odnosa na relaciji MoskvaBeograd, na njega nasrtali svi
mogui i nemogui ljudi interesujui se za zaostavtinu Gleza fon
Horstenau. Bili su to, po njegovom miljenju, predstavnici obavetajnih
slubi i sa Istoka i sa Zapada...
Godine 1950, meutim, Mecger je prekinuo svoje utanje i priznao
da se u njegovom posedu nalaze hartije Gleza fon Horstenau. Na to ga
je, vrlo veto, ali i nekorektno kako to potvruje i Vilhelm Hetl
naveo nekadanji direktor Ratnog arhiva u Beu, vojni istoriar Rudolf Kizling (Kiszling).
Roen u Banatu, u nekadanjem Velikom Bakereku, Kizling je
pod Hitlerom imao in generala i uz saglasnost najviih instanci Rajha
bavio se nekakvim studijama u vezi sa Hrvatskom. Putovao je za vreme
rata i u Zagreb i bio je tom prilikom primljen i od Pavelia lino.
Vo ustaa je ak, u njegovu ast, priredio i svean ruak .. . u
Kad su Amerikanci stigli u Be, Kizling se, po mnogo emu sudei
na osnovu preporuke Vilhelma Hetla, obreo u njihovom krugu i postao
saradnik odreene ustanove koja se uglavnom bavila problemima Jugoslavije.
Bio je prihvaen kao ekspert za Hrvatsku.
U vreme kad je Mecger, zbog zaostavtine Gleza fon Horstenau drhtao od svega i svaeg, i ceptao od straha od sviju i svakog, Kizling je
dobio nalog od svojih pretpostavljenih amerikih prijatelja da napie
jednu obavetajno-politiku studiju o Hrvatskoj. U toj studiji, uza
sve drugo, trebalo je da bude obraeno i vreme rata, a posebno i detaljno situacija u vezi sa ustakim pokretom i Hrvatskom seljakom
strankom. (Preraena, i to u vrlo znatnoj meri, i potpuno prilagoena
za najiru javnost, ova studija je zatim, 1956. godine, kao knjiga odtampana u Gracu o troku amerike obavetajne slube, kako je to
sam Kizling priznao pred svoju smrt. Knjiga je, uprkos istorijskoj
fasadi, ispala jedno izrazito nepouzdano i skroz naskroz tendenciozno
napisano delo, koje sa serioznim naunim radom jedva i da ima neke
ozbiljnije veze.)12
Za posao koji je trebalo da obavi, Kizlingu u prvi mah nisu sta jali na raspolaganju bogznakakvi izvori na raspolaganju, posebno za
vreme postojanja NDH. Samo na izjave ustake emigracije, rasprene
irom sveta, a s kojom je relativno brzo uspostavio kontakt, on se nije
mogao osloniti. Bilo mu je, stoga, vie nego potrebno da se dokopa
" Kizling se prilikom sastanka sa Paveliem dogovorio da objavi jednu
knjigu o ustakoj dravi, s tim to bi finansiranje preuzela na sebe vlada
NDH.12
Knjiga o kojoj je re objavljena je pod naslovom Die Kroaten
i uglavnom je bila dobro prihvaena od reakcionarnih krugova, neprijateljski
nastrojenih prema Jugoslaviji.
46

pismene zaostavtine Gleza fon Horstenau, a u prvom redu njegovihi

zabeleki koje su se odnosile na prilike u NDH i ustaki pokret.
Informisan od Hetla da je Mecger naslednik jednog dela zaostavtine Gleza fon Horstenau, i da on sigurno zna gde se ta zaostavtina
nalazi,13 Kizling je Mecgeru, s kojim se inae dobro znao, otvoreno
rekao ta eli istina napominjui da bi on, zbog nekih tekstova na
kojima radi, a koji se tiu Gleza fon Horstenau, eleo samo da dobije
uvid u jedan deo zaostavtine, onaj koji se tie godina rata, zapisa iz.
Zagreba u stvari.
Mecger mu je uinio po volji. Ali kad je Kizling dobio rukopis
u ruke, on je odjednom hteo i da ga ponese sa sobom. Mecger se tome
energino usprotivio, pa je dolo ne samo do otrih i najotrijih rei,
ve skoro i do fizikog obrauna. Epilog svega je bio da je dravna mainerija stavljena u pokret...
Pre nego to je dotle stiglo, meutim, Kizling je nainio jednu
svojevrsnu pogodbu sa Dravnim arhivom u Beu, zapravo sa njegovim
tadanjim generalnim direktorom Gebhardom Ratom (Gebhard Rath).
On, Kizling, rei e gde se nalaze spisi Gleza fon Horstenau, a Dravni
arniv, K.au in dobije, omoguie mu uvid u deo koji se tie NDH i
osim svega dati mu dozvolu da taj deo, kao materijal, moe koristiti za
svoje studije o Hrvatskoj.14
Pod pritiskom vlasti i sile zakona (kao ratnom zloincu sva imovina Gleza fon Horstenau bila je konfiskovana u korist drave), Mecger je morao da dravnoj tajnoj policiji preda svoje blago. Ali, lukav
kakav je bio, on je ispraznio samo jedno skrovite i predao jedino one
materijale koje je svojevremeno pokazao Kizlingu, a koji je ovaj bio i
naveo u svojoj prijavi dravnim organima. Drugi, isto tako vaan deo
razna dokumenta, pisma, i tota drugo to Glez fon Horstenau nije
smeo poveriti stranicama svog dnevnika, ostalo je kod Mecgera. Kako
je on izjavio koji mesec pred svoju smrt u Badenu, u jarosti, a i da
bi se osvetio Kizlingu za njegovu nekorektnost sa izuzetkom pisama
nekih vladara Glezu fon Horstenau, 15 on je navodno spalio sav taj
silan i dragoceni materijal. ta je sve i kakav vredan fond vatra pro
gutala, potvruje sledea, sluajno sauvana zabeleka o saoptenjima
koja je Glez fon Horstenau primio iz Zagreba 22. januara 1945. godine:
Iz Zagreba se javlja: 2 visoka slubenika spoljnih poslova
uhapena zbog prodaje diplomatskih pasoa. Hrvatska crkva
primila dopis od pape, u kojem se istie da je podravanje Nemaca manji greh od pruanja podrke Titovom pokretu. Od
svetenika je zatraeno da u ovom smislu deluju. Nad
biskup Stepinac, koji je jo u prvom svetskom ratu bio blizak
U testamentu od 5. 2. 1946. nije reeno gde se sve nalazi pismena
zaostavtina, izmeu ostalog i zbirka fotografija iz NDH. Napomenuto je
samo da se za adrese (mesta gde se zaostavtina nalazi) treba obratiti izvesnoj gospoici Svoboda u Salcburgu, u ulici Dreifaltigkeitsgasse, stara
zgrada
Borromaeum-a.
4
1
Up. Peter Broucek, uvodna re u memoarima Gleza fon Horstenau,
II knjiga,
str. 4447.
15
Izmeu ostalog, radi se tu o nekim vrlo interesantnim pismima biveg bugarskog kralja Ferdinanda.
u

47

Srbima (Solun-legija), sad se ponovo izjanjava za jednu hrvatsko-srpsku politiku. Paveli izgleda da se nosi milju da
Hrvatsku proglasi za republiku. Vo hrvatskih studenata
Kara Marko (raniji ustaa) zaloio se na jednom skupu za ulazak u vladu Maekove partije i garantovao da bi se u tom sluaju Kouti16 odmah vratio natrag, a sa njim i najvei deo
partizana. Paveli je na to naredio da se Kara uhapsi, ali je
pre nekoliko dana na intervenciju dr Bua17 svoje nareenje
povukao. Direktor dravnog imanja Boiakovina kod Zagreba, Kolar Slavko, jedan poznati komunista, pobegao je u partizane, ali je pre nekoliko dana prilikom jedne akcije ienja
uhvaen i predat prekom sudu. Kod Kolara je naena propusnica u kojoj nemaki poslanik Kae zahteva od svih vlasti
da se Kolaru omogui slobodno kretanje i da mu se prui svaka
potrebna pomo. Bilo je i pre ovoga poznato da je Kolar bio
intimni prijatelj nemakog poslanika Kaea i da je poslanik
esto odlazio kod Kolara u lov. Takoe je neprijatno palo u
oi da je direktor Kolar sa dravnog imanja snabdevao Kaea
ivotnim namirnicama, u kojima se inae oskudeva i kojima
bi imanje trebalo da snabdeva bolnice. Ovaj e sluaj opet
posluiti za propagandnu hajku protiv Nemaca .. .18
Prema nekim indicijama moglo bi se zakljuiti da su se u spisima
koje je Mecger spalio ako je uopte sve i spalio! lako mogli
nalaziti i lini dnevnici (originali ili bar prepisi) Randolfa erila
(Churchill), sina Vinstona Cerila, i Vladimira Nazora, a pre svega ovog
poslednjeg. Na tu mogunost, na neki nain, upuuje i pismo nemakog
poslanika u Zagrebu, Kaea, Glezu fon Horstenau, od 8. juna 1944.
.godine:
Meni je javljeno, da je tokom akcije protiv Titovog glavnog
taba zaplenjen dnevnik Randolfa erila. Ministar Rajha19 eli
da mu se on dostavi na najbri moguni nain. Ja vas molim
da se postarate za hitnu dostavu kod komande kod koje se
dnevnik nalazi u ovom asu, i to preko mene ili pak preko
Vrhovne komande.
U povodu ovoga molim vas da mi Nazorov dnevnik, koji se,
kako sam to razabrao iz nedavnog razgovora sa vama, nalazi
kod vas, stavite na raspolaganje radi uvida i ocene. 20
Da je Mecger unitio neke spise, general Kizling to nikad nije saznao. U stvari, on je bio zadovoljan i prezadovoljan onim to je dobio i
" Kouti, August, ing., blizak saradnik Vlatka Maeka, potpredsednik
Hrvatske seljake stranke.
17
Bu, Stjepan, visoki ustaki funkcioner, koji se po nekim pitanjima
nije slagao sa Paveliem. Posle II sv. rata, kao emigrant, objavio u Minhenu,
1957. godine Znaajke i sudbina Duanovog carstva (Merkmale und Schick
sal des Kaiserreichs Dusan).
18
Ova sluajno sauvana zabeleka nosi broj 30/45. Pristigla je Glezu
ton Horstenau 11. 2. 1945. KAW, B/67, Br. 100.
" Misli se na Ribentropa, ministra spoljnih poslova.
20
PA/AA, NAK, Bd. 5, list H 301.555.
48

nadao se da e zabeleke Gleza fon Horstenau iz Zagreba moi svestrano

da iskoristi. Meutim, dogodilo se drukije. Njemu je doputeno da se
upozna samo sa odreenim stranicama, ali pod uslovom da ni njih ne
sme objaviti u celini, ve samo u deliminim, kraim citatima (to je
lako uoljivo ve i pri prelistavanju njegove knjige o kojoj smo ve
govorili).
Posle toga, skoro na voleban nain, i memoari od 1936. do
1941. godine, i dnevnik-zabeleke od aprila 1941. pa do aprila 1945,
kao i neki drugi spisi, koji su bili oduzeti od Mecgera, odjednom su
nestali bez traga i glasa. Ni sam Kizling, koji je tim i te kako bio iznenaen, nije znao ta se u stvari zbilo. U jednom asu on je bio ubeen
da su oni sklonjeni, u prvom redu deo koji se ticao aktivnosti Gleza
fon Horstenau u NDH, po nareenju austrijske vlade, da ne bi, kako
je on to izjavio i Iliji Jukiu,21 dopali u ruke jugoslovenske obavetajne
slube ...
Prema proverenim injenicama, sa celim tim delom pismene zaostavtine Gleza fon Horstenau desilo se sledee: Ondanji generalni
direktor Dravnog arhiva u Beu, Gebhard Rat, pre nego to je materijal uopte i evidentiran, sve je preneo u svoju porodinu kuu, s namerom da ga na miru prostudira i potom objavi pod svoj im imenom.
Jedan manji deo, onaj koji ga nije zanimao, za koji se inae interesovala
sama vlada deo koji se ticao Jugoslavije predao je na uvid i uvanje kabinetu saveznog kancelara Austrije.
Nekih 11 godina zatim, o materijalima se nita nije moglo saznati.
Niko nije znao da kae ni gde su oni ni ta se s njima u stvari dogodilo.
Tek kad je Gebhard Rat umro, iznenada i neoekivano, tek onda
su spisi ponovo izbili na svetlo dana i ponovo vraeni u Dravni
arhiv. Prvo materijali koji su se nalazili kod Rata, a potom i ostali.
U meuvremenu, a radi svake sigurnosti, cela zaostavtina Gleza
fon Horstenau proglaena je za vru arhivski materijal i nije se
smela, do daljeg, nikom davati na uvid.
Godine 1978., kada se itava guva, do koje je bilo dolo, oko zaostavtine Gleza fon Horstenau smirila, na zauzimanje Komisije za
noviju istoriju Austrije pala je odluka da se ona objavi. Za prireivaa
za tampu odreen je vii savetnik Ratnog arhiva u Beu, dr Peter
Broucek. Pod naslovom Ein General im Zwielicht, godine 1980. objavljena je prva knjiga memoara Gleza fon Horstenau, carsko-kraljevskog
generaltabnog oficira i istoriara, kako stoji u podnaslovu, a druga
1983. Dok je u prvoj knjizi obuhvaen period do 1936. godine, u drugoj
su nali mesta zapisi koji se tiu vremena od 1936. do u prolee 1941.
godine. Trea knjiga bi trebalo tek da bude objavljena, po svoj prilici
negde u 1987. godini. Ona e sadrati zabeleke koje se odnose na period april 1941 april 1945. godine, uglavnom nastale za vreme bavljenja
Gleza fon Horstenau u Zagrebu, i kao dodatak neke spise nastale u zarobljenitvu, odnosno zatvoru.
21
Ilija Juki (18961977), zamenik mihistra spoljnih poslova Kraljevine
Jugoslavije u doba namesnitva kneza Pavla Karaorevia. Objavio vie
knjiga posle II svetskog rata.
.

49

4. Sluga dvaju gospodara

Po precima Francuz, iz Provanse (to je dokumentima morao da dokazuje, da kojim sluajem ne bi jo, naroito zbog nimalo nemakog imena Glez, 1 ispalo da je Jevrejin), Edmund fon Horsten au potie iz oficirske porodice. Od sablje i epoleta iveli su mu i pradeda, i deda, a i
otac. On, meutim, prvobitno nije oseao nikakve ljubavi prema ovom,
nekad za mlade ljude inae vrlo privlanom pozivu. Njegov san je bio
d a b ud e s v e te n i k. I o n b i to p o st ao , va n s u mn j e, sa mo d a nij e
bilo majke ...
Mlada udovica (ostala je ve u osmoj godini braka bez supruga),
jedna rezolutna i vrlo ambiciozna ena, htela je po svaku cenu da joj
sin bude oficir. Preko njega ona je elela, kako se govorilo, da ostvari
ono to joj s muem nije polo za rukom da jednom i ona bude
pukovnica, prva dama u garnizonu. I tako, zbog majke, i pod njenitn
uticajem, uticajem koji skoro da nije znao za granice, Glez fon Hor stenau se opredeljuje za slubu i karijeru pod habzburkim orlom. (Taj
majin utieaj, njeno tutorstvo, trajali su sve dok je stara dama ivela.
Ona je do svog poslednjeg asa bdela nad svakim korakom svog sina,
a nar o ito j e p az ila na t o d a j o j si n a ne p r eo t m e ne ka d r u ga e na.
Ja nikad nisam mogla ni pomisliti, kae veita verenica Gleza fon
Horstenau, Beate VirtPetrini /Beate WirthPetrini/, da se jedan mukarac... moe u tolikoj meri staviti pod nadzor svoje majke. Iz jedne
meavine straha i besa o n je esto pred svojo m majko m drhtao kao
prut.. .) 2
Godine 1903. Glez fon Horstenau je zavrio Terezijansku vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu 3 (Wiener Neustadt) i kao potporunik
upuen u 4. puk. tirolskih lovaca u Insbruk. Tu vrlo brzo stupa u krug
velikoaustrijski nastrojenih oficira i novinara, koji su u Francu Ferdinandu 4 videli obnovitelja Dunavske monarhije. Oduevljen prestolonaslednikovim idejama, on ne samo da ih bezrezervno usvaja, ve ih i javno
propagira. 5
1
Glaise, franc. re, ILOVAA. Na krtenju dobio ime: Edmund
Wilchelm Hugo.
2
Lina izjava Beate Petrini Peteru Brouceku od 5. 4. 1979, Be. Priv.
arhiv P. Brouceka.
3
Pripadao je 151. klasi ove kole.
4
Ubijen u Sarajevu, 1914. godine.
5
Ferdinandove ideje ticale su se i trijalistikog ureenja Dvojne mo
narhije. Ferdinandov lini poverenik u Hrvatskoj bio je Josip Frank. Kako
Glez fon Horstenau navodi u uvodu za svoja seanja iz NDH (tekst napisan
u logoru u Augsburgu, KAW, B/67. Br. 87), Ferdinand i njegov krug bili
su u biti federalisti-. Oni su u rekonstrukciji carstva u federalistikom pravcu videli jedinu mogunost za njegov opstanak. Kako tu rekonstrukciju
sprovesti, -u kom obimu i kada, meutim, to niko nije znao tano da kae.
Ferdinand je inae, po Glezu fon Horstenau, lino bio za maksimalno pribliavanje Rusiji. Samo na taj nain, mislio je on, mogao se neutralisati
slavenski iredentizam koji je opasno pretio Austro-Ugarskoj. Godine 1912/13,
posle balkanskih ratova, kod Ferdinanda je nastupilo hlaenje prema trijalizmu. Razlog: velika zabrinutost zbog sve vee popularnosti Srbije i njenog
sve veeg ugleda kod Junih Slovena...

50

Posle neke etiri godine provedene u trupi, stupa u Ratnu kolu u

Beu, odakle se po pravilu stizalo u generaltab, carsku vojnu kancelariju i uopte na najvie poloaje u austrougarskoj vojsci i dravi. Komandant kole, u koju su uistinu stizali samo najbolji mladi oficiri
(posle dva poloena prijemna ispita) bio je tada Pavle Puhalo6, plemeniti
od Brloga kod Otoca, a kolege mnogi Srbi i Hrvati, meu njima i
potonji predsednik maarske vlade Dimitrije Stojakovi, koji e posle
1918. godine prei u katoliku veru i promeniti svoje srpsko ime u madarsko, i od Dimitrija postati Deme (Dm), a od Stojakovia Stojai7
(Sztojay).
Zavrivi i Ratnu kolu sa odlinim uspehom, Glez fon Horstenau je
kao brigadni generaltabni oficir slubovao u raznim komandama, jedno
vreme proveo je i na frontu u Rusiji, a 8. jula 1915. obreo se na
vrlo visokoj, zapravo najvioj osmatranici u Vrhovnoj komandi
austrougarske vojske, zapravo u njenom operativnom odeljenju, i to u
svojstvu politikog referenta za tampu. U njegove dunosti, izmeu ostalog, spadalo je voenje ratnog dnevnika Vrhovne komande i, posebno,
svakodnevno sastavljanje specijalnih ratnih izvetaja za cara. Kasnije,
tamo od prolea 1917. godine, kada su proSirene kompetencije Kriegspressequartier-a8 (Ratnog taba tampe), on je dobio nove dunosti a
uetvovao je i u raznim specijalnim akcijama, kao to je bilo organizovanje antisrpske propagande. (Prema podacima koje iznosi Hildegund
Smelcer9 /Schmlzer/, u tu svrhu troena su vrlo velika sredstva, a jedan
od stalnih metoda bilo je plasiranje tempiranih lanaka u vajcarsku
tampu, odakle su onda oni preuzimani i kao tekstovi iz neutralne
zemlje pretampavani u austrougarskim listovima, a naroito mnogo u
cetinjskim novinama koje su izlazile na dva jezika. Meu vrlo dobro
plaenim autorima tih antisrpskih lanaka, objavljivanih u najuglednijim
listovima Syajcarske, poev od lista Noe cirher Cajtung /Neue
Zrcher Zeitung/, pa do dnevnika Bazler nahrihten /Die Basler Nachrichten/ nalazile su se i neke vrlo poznate linosti iz Crne Gore
Marko ukanovi, bivi ministar unutranjih poslova Crne Gore, Jovan Plamenac, mitropolit Mitrofan i maral dvora kralja Nikole, Ramadanovi. itav ovaj posao, inae, u Svajcarskoj je organizovao austrougarski vojni atae u Bernu, iji su dounici bili i neki Srbi.
6
Puhalo, Pavle (18561926), sin Mihaila Puhala, graniarskog oficira,
od 1908. pripadnika madarskog plemstva. Feldmaral.
7
Stojai Deme je roden u Vrcu, 5. 1. 1883, a obeen u BudimpeSti
22. 8. 1946. U prvom svetskom ratu bio ef austrougarske obaveStajne slube
za Balkan. Godine 1919. nalazi se u redovima madarskih kontrarevolucionara. Jedno vreme, po dolasku Hortija na vlast, ef maarske obavetajne
slube. Bio je vojni atae i poslanik Maarske u Nemakoj. Od 22. 3. 1944.
predsednik madarske vlade.
* Kriegspressequartier osnovan je 28. jula 1914. u Befcu, o danu objave rata Dvojne monarhije Srbiji. IT pocetku, pododeljenje pri Vrhovnoj
komandi austrougarske vojske.
' O delatnosti Krigspresekvartira vrk> op&imo i dokumentovano pie
u svojoj doktorskoj disertaciji Hildegund Schmlzer (Vidi: Izvori i literatura).

51

Godine 1917, u decembru, kao ekspert za vojna pitanja pri austrougarskoj delegaciji, 10 Glez fon Horstenau uestvuje u pregovorima u
Brest Litovsku,11 a od maja 1918. jedan je od najaktivnijih saradnika u
novoformiranoj slubi za suzbijanje neprijateljske propagande u samoj
austrougarskoj vojsci Fajndpropaganda Abvertele (Feindpropaganda Abwehrstelle), zapravo njen rukovodilac. Glavni cilj ove
slube, uproeno reeno, bio je da se vojska sauva od razornih ideja
i da se uvrsti u uverenju da se nijedna nacija ne moe tako dobro
oseati niti raunati sa sigurnom budunou ni u jednoj drugoj dravi
sem u Austro-Ugarskoj. Stubovi ove slube bili su obavetajni oficiri,
a saradnici pre svega poznavaoci istorije i prilika meu slovenskim
nacijama, naroito junoslovenskim.
Za svoj rad u Vrhovnoj komandi austrougarske vojske, Glez fon
Horstenau je dobio mnoge pohvale, i to kako od feldmarala Konrada
fon Hecendorfa (Conrad von Htzendorf), tako i od drugih najviih linosti u vojsci i na carskom dvoru. Visoko ga ocenjujui kao izvanredno
sposobnog oficira, irokih pogleda i fundiranog znanja, Hecendorf je, na
primer, posebno isticao umenost Gleza fon Horstenau u sastavljanju
ratnih izvetaja za javnost, u kojima je valjalo tota tako zamagliti
da neprijatelj ne bi mogao dobiti uvid u pravo stanje stvari, a isto
tako i izvetaja za cara, u kojima se opet nita nije smelo kriti, ali
ni sve ba rei.12
Mada je rad Gleza fon Horstenau bio tako blistavo ocenjen, on
nije bio bez senke. Zapravo, on je imao i jednu drugu stranu medalje.
Ta druga strana medalje nije uopte bila svetla i ona se ticala jedne
njegove posebne delatnosti, daleko od svaijih oiju i uiju, a zbog koje
je trebalo, kako e to posle prvog svetskog rata izjaviti naslednik Hecendorfa, general-pukovnik Are (Arz), da bude predat prekom ratnom
sudu.13
U pitanju je bila, jednostavno reeno, pijunaa u korist Nemake.
Kako je to podvukao pomenuti general Are, Glez fon Horstenau je
bukvalno sve to bi doznao, saoptavao Nemcima.14 Sta ga je navelo
da bezrezervno slui Nemcima, ini se da nije teko odgonetnuti. U pitanju su shvatanja, ali i line ambieije. On je, i kao politiar i kao
vojnik, sav bio proet velikonemakim idejama i smatrao je za dunost
da radi ne samo na to tenjem savezu izmeu Austro-Ugarske i Nemake, ve i na njihovom sjedinjenju. Kad je, suoen sa oevidnim
slabostima Dvojne monarhije, pre mnogih drugih doao do zakljuka da
ona nepovratno hrli u bezdan katastrofe, on je i iz linih razloga, svoje
karijere radi, sve stavio na nemaku kartu. Hteo je, na taj nain, da
se na vreme obezbedi, osigura sve uslove za svoje dalje napredovanje,
10
Sef austrougarske vojne delegacije bio je Maksimilijan ieri (Maximilian Csicserics), pl. Baanj (Arad 1865 Zagreb 1948). U Zagreb doao
1941, na poziv Slavka Kvaternika.
" Pregovori zapoeli 14. 12. 1917. Sef sovjetske delegacije bio Lav
Trocki, koji je jedno vreme, pred 1. sv. rat, iveo u Beu.
12
Conrad von Htzendorf, Aus meiner Dienstzeit, knjiga IV, str. 246.
a
Arz. Arthur von Straussenburg (18571935), od 1. 3. 1917. naelnik
k.u.k. generaltaba. General-pukovnik. Autor vie vojno-istorijskih dela.
14
Up. Peter Broucek, uvodna re u prvoj knjizi memoara Gleza fon
Horstenau (General im Zwielicht), str. 32.

52

bude jednostavno neko u asu kad se nemaka zastava zalepra na

dvorcu Habzburga u Beu ...
S obzirom na injenicu da su se svi mogui izvetaji sticali u Vrhovnoj komandi, isto vojni, ali i politiki, da su u Vrhovnoj komandi
pretresane i najtajnije dravne tajne, i, na kraju, da je stalno bio u
najuem kontaktu sa carevim linim autantima, Glez fon Horstenau
je zaista imao ta da prenese Nemcima. Zahvaljujui njegovim informacijama, nemako vrhovno vojno vostvo, pa i sam car Vilhelm (Wilchelm), saznavali su sve najvanije o Dvojnoj monarhiji, doznavali blagovremeno ne samo za sve znaajnije odluke ve i za namere, i to
kako dvora i vlade, tako i same austrougarske Vrhovne komande.
Preko Gleza fon Horstenau Nemaka je saznala i za nameru Austro-Ugarske da iskoi iz saveza centralnih sila i sa dravama Antante
sklopi separatan mir.15 Posledica toga bila je da je Nemaka, na vreme
alarmirana, jo odlunije stegla svoja kleta oko vrata Dvojne monarhije. Drei se u svemu tanih informacija, dobijenih od Gleza fon
Horstenau, ali i njegovih preporuka u pogledu zahteva koje treba postaviti austrijskom caru Karlu, general Kramom, 16 predstavnik Nemake
pri austrougarskoj Vrhovnoj komandi, mogao je u linom razgovoru sa
svojim carem Vilhelmom da predloi i sledee: da car Karlo mora
zatraiti prijem kod cara Vilhelma, da tom prilikom mora obeati i u
prisustvu ministra spoljnih poslova pismeno se obavezati da nee ni
sa jednom silom uspostaviti nikakav kontakt bez znanja nemakog cara
i, na kraju, da se car Karlo mora izjasniti spremnim da sa Nemakom
zakljui jedriu vrlo usku vojnu konvenciju.17
Uz pomenutog generala Kramona, glavni prihvatilac informacija
Gleza fon Horstenau bio je major Paul Flek (Paul Fleck), nemaki
obavetajni oficir delegiran pri austrougarskoj Vrhovnoj komandi. I
Kramon i Flek su to posle drugog svetskog rata otvoreno izneli, ali
u smislu odavanja priznanja Glezu fon Horstenau za njegov ispravan
stav prema optenemakoj stvari.
Kako se to vidi iz bogate literature o prvom svetskom ratu, a i
brojnih dokumenata, Nemaka je na Austro-Ugarsku, uprkos savezni15
Sixtus afera. Sdxtus (princ Burbon od Parme), bio je brat aiustrijske carice. Preneo predlog cara Karla Francuskoj za zakljuenje separatnog
mira. Po tvrenju i nekih austrijskih autora novijeg vremena, proces Dragutinu Dimitrijeviu-Apisu i drugim pripadnicima Crne ruke u Solunu
treba da je bio u vezi sa ovom akcijom austrijskog cara. Friedrich Wrthle
(Die Spur fhrt nach Belgrad, str. 277) ak eli da u Solunskom procesu
vidi ispunjenje austrougarskog ultimatuma od 23. jula 1914! Osim sa
Francuskom, Austro-Ugarska je izmeu 15. i 20. decembra 1917. vodila i sa
Engleskom tajne pregovore o zakljuenju separatnog mira. Verovatno da
je engleski premijer Lojd Dord (Lloyd George) u vezi sa tim izjavio,
5. 1. 1918, da Engleska nema nameru da razbije Austro-Ugarsku.
" Craxnon, August (18611940), od 27. 1. 1915. do kraja prvog svetskog
rata opunomoeni nemacki general pri Vrhovnoj komandi austrougarske
vojske.
17
Dogodilo se onaJco kako je general Kramon i predloio. Car
Karlo se 12. maja 1918. pojavio kao pogruenik pred nemakim carem
i pristao na sve Sto je od njega zahtevano. Praktino to je bila totalna
kapitulacija Austro-Ugarske pred Nemafikom, kraj njene samostalne i vojne
i spoljne politike. Up. Peter Broucek, Die deutschen Bemhungen um
eine Militrkonvention mit sterreich-Ungarn 19151918, str. 31.

53

tvu, ne samo gledala sa podozrenjem, ve je nastojala da je potpuno

stavi pod svoju kontrolu i komandu, tavie da je prikljui sebi, utopi
je u sebe, upravo kao to je to bio sluaj sa Bavarskom.
Jedan izmeu onih Austrijanaca koji su prvi prokljuvili ta Nemaka u stvari eli, bio je Konrad fon Hecendorf. U memorandumu
pripremljenom za cara Franca Jozefa (Franz Josef), koji zbog iznenadne
careve smrti nije potpuno zavrio, on je ukazao na tendenciju Nemake
da u svim oblastima preuzme vodstvo u svoje ruke i zatim na injenicu da Nemaka potpomae separatizam nemakih radikalnih elemenata u Austriji i nacionalistikih krugova u Maarskoj.
U poetku relativno uvijeno, ispod ita, Nemci su, to je rat vie
odmicao, a austrougarske armije sve ee trpele poraze, bili sve nasrtljiviji i sve bezobzirniji u svojim zahtevima. Kad je na presto Austro-Ugarske doao novi car, Karlo I,18 1916, vojni predstavnik Nemake,
general Kramon, ve je u prvoj kurtoaznoj audijenciji postavio pitanje
sklapanja vojne konvencije izmeu Monarhije i Nemake i, u vezi sa
tim, naveo Bavarsku za primer u takvoj formi i na takav nain, da je
novi car shvatio da nemaki Rajh hoe da od Austrije napravi saveznu
dravu kakva je Bavarska.19
Za pritisak na Austro-Ugarsku i njeno potpuno potinjavanje Nemakoj naroito su se zalagale pruske vojskovoe, general Ludendorf i
feldmaral Hindenburg. Vie nego alergian na Austro-Ugarsku, general
Ludendorf20 je, na primer, za vreme pregovora u Brest-Litovsku, iznerviran dranjem austrougarskog ministra spoljnih poslova Cernina (Szernin), uputio generalu Kramonu sledei telegram: To je nevidena svinjarija kako se Austrijanci ponaaju u Brestu. Objavite rat Austriji!-
Feldmaral Hindenburg je, opet, smatrao da bi Austro-Ugarsku trebalo
okupirati. Ako oni prave opoziciju, uzviknuo je on 5. februara 1918,
nae e trupe jednostavno ui u Austriju I21
U Ludendorfovo i Hindenburgovo neprijateljsko dranje prema Austro-Ugarskoj, Glez fon Horstenau imao je prilika da se i lino uveri, da
to uje iz njihovih usta. To je bilo u leto 1917. godine, kada su ga
oni pozvali u svoj Stab, da bi mu odali priznanje za njegovo veliko
angaovanje za optenemaku stvar. (Tom prilikom Glezu fon Horstenau
lino je Hindenburg okaio o grudi najvie nemako odlikovanje koje
se moglo dati jednom stranom dravljaninu Gvozdeni krst prve klase. A na sveanom doruku, prireenom u njegovu ast, Glez fon
Horstenau dobio je poasno mesto izmeu dvojice prvih vojnika Nemake.)
O svom razgovoru sa Ludendorfom i Hindenburgom u nemakoj
Vrhovnoj komandi, Glez fon Horstenau je upoznao austrijskog cara,
Karla I, ali ne na svoju inicijativu, ve na lini carev zahtev.
18

Karlo I (Erchercog Karl Franz Joseph, sinovac Franca Ferdinanda)

stupio na presto po smrti Franc-Josefa I (21. 11. 1916).
" O ovoj temi opirno pie Karl Weckmann, prijatelj Gleza fon Horstenau, lini referent za tampu austrijskog cara, u: Deutschland als Verbndeter
(Vidi: Izvori i literatura).
M
Ludendorf nije nikad gajio neke naroite simpatije .prema Austriji.
Nije iskljueno da je on ve i zbog toga mrzeo Hitlera, koji je bio roeni
Austrijanac.
O Ludendorfu vidi kod: H. Frentz, Der unbenkannte Ludendorf.
21
Up. Richard Khlmann, Erinnerungen, str. 265.
54

Ja sam mu ispriao, kae Glez fon Horstenau u svojim memoarima,22 razumljivo dozirano, sve to sam doiveo, a detaljnije
sam ga informisao o razgovoru sa Ludendorfom, 'tim odvratnim Prusom', kako je car imao obiaj da za njega kae...
i

Smatrajui da Austro-Ugarska moe mnogo da uini za Evropu, pa

i samu Nemaku ako se ne pretvori u 'satrapa' Hoencolerna (Hohenzollern), car Karlo je tada rekao Glezu fon Horstenau:

Evropski problem je do daljeg nemako-francuski. Ako ne budemo obeleeni kao nemaki poslunici, mi emo upravo na ovom
polju moi mnogo da uinimo. Mi nismo kod Francuza nepopularni i moda bismo kod njih mogli da nastupimo kao posrednici...
O samom pitanju mira, kako navodi Glez fon Horstenau, car je govorio upadljivo otvoreno, a da pri tom uopte nije dodirnuo konkretne
dogadaje iza kulisa:
Meni ne pada ni na pamet da izdam Nemaku. Ali egzistencija
Monarhije zahteva da mi jo u ovoj godini doemo do mira.
Da, jo u ovoj godini! Bez rtava na strani i jednog i drugog
saveznika nee ii. Nemci su irokogrudi kada se radi o naem
depu. Svakog asa nam se kae da bi trebalo da mi predamo
Juni Tirol, dalmatinska ostrva i bog zna ta jo. Ali kada ja
samo i pomenem Elzas i Lotringiju, onda se oni naljute.-
Uvek ljubazan i u istoj meri povran, car Karlo je, prema Glezu
fon Horstenau, bio nenadmaiv u postavljanju naivnih pitanja. Tako
me je, po mom povratku sa pregovora u Brest Litovsku pitao-, kae
Horstenau, ta ja mislim da li e se i u Austriji pojaviti boljevici!
Ali ako je i umeo da postavi naivna pitanja, car je umeo i da precizno razlui dobar odgovor od ravog... Negde poetkom septembra
1918. Horstenau se kod cara, u dvorcu u Badenu, pojavio u pratnji svog
prijatelja Milana Ulmanskog,23 tadanjeg naelnika taba 42. hrvatske
domobranske divizije, a kasnijeg, u Kraljevini Jugoslaviji, ministra uma
i ruda u vladi Nikole Uzunovia. Razlog je bio stanje u Hrvatskoj i
stav Hrvata prema Dvojnoj monarhiji posebno u vezi sa Krfskom deklaracijom, potpisanom od Nikole Paia i Ante Trumbia 20. jula 1917.
godine.
Prema onome to je Ulmanski rekao caru, u Hrvatskoj, za razliku
od Ceke, jo nisu bile potonule sve carske lade... Postojala su, na22
121. Up. Memoari Gleza fon Horstenau (Ein General im Zwielicht),
knjiga I, str. 459.
23
Ulmanski, Milan (Zagreb 1880 Beograd 1955) generaltabni pukovnik austrougarske vojske. Po linoj elji kralja Aleksandra I (Karaorevia) postao ministar uma i ruda. Godine 1941, 16. septembra, obratio
se pismom opunomoeeniku memakog Crvenog krsta u Beogradu, Franz
Wicku, skreui mu panju na ustaki genocid nad Srbima i molei ga za
intervendju (KAW, B/556, Handakten Serbien, nenumerisani akt).

55

vodno, i u tom sasvim kasnom asu, jaka raspoloenja da Hrvatska, uz

dobijanje odreenih prava, ostane u sklopu Dvojne monarhije. Takva
raspoloenja treba da su bila prisutna ne samo u velikohrvatskim krugovima tradicionalno orijentisanim prema Habzburzima (Sarkoti,24
Frank,25 koji su bili spremni da se zadovolje i jednim subdualistikim
reenjem26), ve i drugim. Da, rekao je car, samo kad ne bi bilo ovih
Madara! Smem li ja i poslednju na izgled vru bazu u Monarhiji,
valadajui sloj u Maarskoj, jednostavno ignorisati? Na primedbu
Horstenaua, da je sporazum u dvanaestom asu sa Jugoslovenima u
Hrvatskoj egzistencijalno pitanje i same Maarske, car je nemono
odgovorio: Vi ste stoprocentno u pravu, ali objasnite vi to jednom
Vekerleu (Weckerle) ili jednom Tisi (Tisza)!
Posle ovog razgovora, car je pozvao Tisu i ovaj je, odmah nekako
zatim, krenuo na svoju turneju po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. On
je bio jo tvrdoglaviji nego Vekerle, kae Horstenau u svojim memoarima, i uputio je jugoslovenskim predstavnicima, Srbima i Hrvatima, kad su se oni kod njega javili u Zagrebu i Sarajevu, tako nemogue rei, da je time automatski sve bilo pokopano. U Sarajevu je rekao: 'Mi emo moda podlei, ali mi smo Jos uvek toliko jaki da vas pre
toga moemo samleti 27). Ministar spoljnih poslova Burijan zauzeo je,
iako je krov ve goreo, u svemu isti stav kao i njegov zemijaK Vekerle. On se nadao da e Jugoslovene moi da zadovolji sa par malih
ustupaka... Time je misija Milana Ulmanskog i moja, uprkos Jos
jednom razgovoru sa erchercogom Maksom28, bila zavrena.
U vezi sa Hrvatskom i Hrvatima 1918. godine, Horstenau je u
svojim zabelekama smatrao vanim da pomene i sledeu nepoznatu
pojedinost, koja navodi na mnoge zakljuke:
Prevrat u Jugoslaviji imao je jo jednu tajnu, koja verovatno
nikad nee biti rasvetljena. Voe Hrvatske stranke prava i dva
hrvatska generala, njari29 i Mihaljevic 30, koji treba da su se
24 Sarkoti, Stefan, pl. od Lovena (18581939), general-pukovnik austrougarske vojske, zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine. Centralna figura
antisrpske i antijugoslovenske grupe medu tzv. Austro-Hrvatima u Beu
posle I sv. rata. Veliki podravalac ustaa i Pavelia lino. Na njegovom
pogrebu u Beu, Glez fon Horstenau odrao veliki govor.
25 Ivo Frank, umro 1940. u Zagrebu, sin Josipa Franka. Emigrirao
iz Hrvatske po propasti Austro-Ugarske 1918.
26 Sufodualistdko reenje formiranje jednog jedinstvenog upravnog
tela od Hrvatske, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, a pod okriljem maarske
krune.
27 Up. B. Krizman, Politika tumeja Stefana Tise u jesen 1918, Donau
raum, godina 13, 1968, str. 223224. Dalje: Stefan Sarkoti, Meine Erinne
rungen, u Staatswehr (u nastavcima, od 7. 1. 1919 do 19. 3. 1920), kao
i Aus meinem Kriegstagebuch, u Staatswehr (u nastavcima, od 6. 8. do
22. 10. 1922).
" Maximilian (18951952).
29 Snjari, Luka (18511930), komandant andarmerijsfcog korpusa u
Bosni i Hercegovini (1909), vojni komandant Zagreba (od 18. 10. 1918).
30 Mihaljevic, Mihailo (1864?), komandant honvedske davolje divizije
(191*7), koflBndant vojske u Hrvatskoj (kratko vreme, neposredno po zavretku I sv. rata).

56

i kasnije pokazali kao pravi pravcati crno-utci, bili su neposredno pred 28. oktobar 1918. primljeni u tajnu audijenciju kod
cara...
Mada Horstenau ne kae nita blie o ovoj tajnoj audijenciji, vie je
nego sigurno da je ona imala izraziti politiki karakter. Car Karlo je,
naime, jo tada vrsto verovao da e, na ovaj ili onaj nain, Austro-Ugarska uprkos svemu opstati, a u svojim planovima i kombinacijama
vie je nego sigurno da je kalkulisao i sa odanim mu krugovima u
Hrvatskoj, pre svega onima koji e upravo 28. oktobra 1918. u Saboru
zauzeti stav da se bez diranja u krunska prava stvore iroki preduvjeti za rad Narodnog vea.31 Pada u oi, sa svim ovim u vezi, da je
car primio delegate iz Hrvatske neposredno po svom povratku iz Segedina, gde je prisustvovao osveenju univerziteta i gde mu je, posle
ovacija, izgleda prvi put palo na um da se proglasi samo za kralja
Maarske.
Iako prema caru Karlu nije lino gajio neke naroite simpatije,
Horstenau mu je bio na usluzi sve do 11. novembra 1918, kad je ovaj
konano napustio prekrasni dvorac u Senbrunu, da se u njega vie
nikad ne vrati. Aranirao je, kako smo ve pomenuli, i sastanak izmedu
cara i jednog od giavnih voda Socijaldemokratske partije, dr Karla
Renera, a u cilju obrazovanja socijaldemokratske vlade, koja je trebalo
da spase Monarhiju ...

5. Velikonemaki san

Mada je Habsburka monarhija, objektivno gledajui, predstavljala

prepreku ostvarenju velikonemake ideje, njena propast je ipak okirala
Gleza fon Horstenau. Ni on, a ni njegovi brojni prijatelji iz redova
austrijske elite, posebne one intelektualne, koja je sebe smatrala ne
samo za nosioca jedne vie kulture, ve i za bastion Nemstva na kapiji
Jugoistoka, nisu mogli da shvate da je drava od 52 miliona 1 mogla
tako Iako da spadne samo na nekih 6 miliona stanovnika. 2 Taj ok,
meutim, nije dugo trajao. Cim je u privremenom parlamentu usvojen
zakonski predlog o proglaenju Austrije za republiku u sastavU Republike Nemake3, to je po mnogima predstavljalo realizaciju enji demokratskih i liberalnih Nemaca u Austriji jo od 1848*, Glez fon Horstenau je doao sebi, kako se to kae. Pun poleta i incijative, pun
Up. Ferdo Culinovi<5, Jugoslavija izmeu dva rata, str. 68.
Popis iz 1910. godine.
2
Ukupan broj stanovnika iznosio je prema popisu iz 1934. godine
6.760.234.
1
Autor provizornog ustava u kojem je stajalo da je Nemaka Austrija
deo Nemake Republike, bio je socijaldemokrata dr Karl Rener. Godine
1938, kako to lznosi Radomir Lua u svojoj knjizi Osterreich und die
grossdeutche Idee, str- 21, austrijski socijaldemokrati videli su u anlustt
sredstvo za jaanje vlastite pozicije (!)
4
E. Kordt, Nicht aus den Akten, str. 186.
31

57

ideja i kombinacija u emu e do kraja svog ivota biti pravi gavan

baca se u inae letarginu politiku arenu. Kako se njegov veliki
prijatelj, nemaki general Kramon, jo uvek nalazio u Beu, on se,
razumljivo, prvo s njim povezuje. Kao zvaninog predstavnika Nemake, svestrano ga informie o strujanjima u Austriji, ali ga i savetuje
u pogledu svega to je ovaj preduzimao, odnosno nameravao da
preduzme, pomae mu svuda i na svakom mestu, pa i u sklapanju
aranmana, krajem 1918. godine, o nameri spajanja- nemake i tek
u stadijumu formiranja vojne obavetajne slube Republike Austrije 5,
iji e periskopi godinama pre svega biti upravljeni na Jugoslaviju i
ehoslovaku.
U isti mah dok tako tesno sarauje sa generalom Kramonom, Glez
fon Horstenau hvata veze sa novim ljudima od uticaja u vladi,
parlamentu, svuda. Probijajui se u sve mogue sredine, s pozivom
i bez poziva, on postaje lan Fridjungovog drutva6, a ulazi i u upravni
odbor vrlo ucajnog Udruenja katolikih plemia Austrije. Kao intelektualac orijentisan prema Nemakoj, on biva prihvaen i od Nemakog
kluba, strogo zatvorenog udruenja beke visoke gospode, u kojem se
vie nego oseao i dah jednog Georga Ritera fon Senerera (Georg Ritter
von Schnerer), neumornog propagatora velikonemake misli i organizatora antijevrejskog pokreta. Ulazi (po elji nemakog poslanika fon
Papena)7 i u upravu u Nemakoj osnovanog Saveza katolikih nemakih
krstova i orlova, organizacije iza koje je stajao nacionalsocijalistiki pokret, a iji je cilj bio politiko jaanje ideje o Rajhu. Dri govore i
predavanja u duhu ovog udruenja, a i pie za njegov organ, asopis
Germania-.
Jedno vreme angaovao se i u direktnoj politikoj borbi.
Ja sam oduvek bio veoma zainteresovan za politiku i kao
istoriar i jo pre 1914. pripadao sam perifernom krugu saradnika Franca Ferdinanda, napisae on 9. novembra 1945.
godine, govorei o svojoj politikoj aktivnosti izmeu 1918. i
1938. godine. Bio sam izraziti federalist i to sam i ostao.
Ovom mom opredeljenju, koje je nalo mesta u mojim brojnim
napisima i ugledu koji sam uivao u nacionalnim krugovima, u
Austriji i van nje, imam da zahvalim za nesreni zadatak od
11. jula 1936. Ja sam vaio u uem krugu svojih zemljaka za
nacionalistu... Zato me jo Sunig ve u jesen 1934. prvi put
pozvao da mu pomognem pri umirenju zemlje na nacionalnoj
strani. Tada sam postao dravni savetnik .. .-8
5
Haas, Karl, Zur Wehrpolitik der sterreichischen Sozialdemokratie
in der Ersten Republik, u: sterreich 19271938, knjiga I, str. 7584.
6
Friedjung, Heinrich, novinar i istoriar. Na osnovu falsifikovanih
dokumenata, koje mu je dostavilo austrougarsko ministarstvo spoljnih po .slova, optuio Kraljevinu Srbiju da je podstreka zaverenikih planova protiv
Dvojne monarhije (1909).
7
Papen, Franz (18791969), oficir, politiar, diplomata. Do 1932. vo
desnog monarhistikog krila. Poslanik Nemake u Austriji i Turskoj.
8
KAW, B/67, Br. 91.

58

Ve negde u decembru 1918. godine, Glez fon Horstenau pristupa,

zajedno sa svojim prijateljem, istoriarem Hansom Ibersbergerom (Hans
Uebersberger),9 tek osnovanoj Nacionalno-demokratskoj partiji. Biva
izabran ak i za lana predsednitva. Meutim, kad je ova partija
doivela poptun poraz na izborima 1919, on joj bre-bolje okree lea
i pribliava se Hriansko-socijalnoj partiji, posle Socijaldemokratske
najjaoj stranci u zemlji (sa 69 mandata bila je samo sa 3 mandata
manje zastupljene u parlamentu od Socijal-demokratske partije). Uz
njenu pomo preuzima on u svoje ruke list Dancers Arme-cajtung
(Danzers Armee-Zeitung), inae poznat po najuvredljivijem pisanju o
Kraljevini Srbiji kroz godine i decenije. Time pojaava svoju poziciju
kod legitimista, katolika i drugih konzervativnih grupacija. Naroito
kod katolika. I to ima za rezultat da ga 1930. godine biraju za predsednika Udruenja katolikih akademiara, duhovnog centra katolikih
nacionalista. Pre toga, uz pomo istih katolikih krugova, a pre svega
uz podrku prelata Sajpela, efa Hriansko-socijalne partije, uspeva mu
da ostvari jedan svoj veliki, tada svakako najvei san: postao je, 1.
februara 1925, generalni direkter Ratnog arhiva (Kriegsarchiv) u Beu.
Istina, za to mu je trebalo skoro sedam godina, mnogo upornosti i
vetine u borbi sa konkurentima, pre svega sa bivim efom vojne
obavetajne slube Austro-Ugarske, Maksom Rongeom (Max Ronge),
ali isplatilo se. Poloaj je bio vrlo visok i vrlo ugledan, a to je
glavno stabilan. On mu je omoguavao da se i dalje bavi politikom,
ali i naukom.
Kao da tancuje, a ne da pie, Glez fon Horstenau objavljuje tih
godina raspravu za raspravom, knjigu za knjigom. Uzgred, a ve kao
ovek od imena, zavrava i fakultet.
S velikim ugledom vojnog istoriara restaurativnog katolicizma,10
angauje se i na istraivanjima kojima je cilj da se pre svega dokae
istorijska krivica Kraljevine Srbije za prvi svetski rat. On je neka
vrsta efa beke filijale berlinske organizacije nemakog majora Alfreda
fon Vegerera11 (Wegerer), osnivaa poznatih publikacija Die Kriegsschuldfrage i Berliner Monatshefte, koje su, kako se danas zna, bile
sto odsto finansirane od ministarstva spoljnih poslova Nemake. Saradnici su mu brojni naunici, politiari i oficiri Ludvig Bitner (Ludwig
Bittner), istoriar koji e 1945. zajedno sa enom ispiti otrov samo
da ne bi morao da vidi Ruse u Beu, ve pominjani Hans Ibersberger
-politizirajui istoriar i antisloven iz principa i najtipiniji
predstavnik antisrpskog pravca u austrijskoj istoriografiji, 12 zatim Frid' Uebersberger, Hans (18771962), profesor univerziteta u Beu i Berlinu. Posle II sv. rata nastavnik na Slobodnom ukrajinskom univerzitetu
u Minhenu.
10
Peter Broucek, u: sterreich in Geschichte und Literatur, 22. godite,
1978, str. 143.
1
Wegerer, Alfred (18801945), generaltabni major, osnivac Drutva
za istraivanje uzroka rata u Nemackoj.
12
O austrijskim politizirajuim istoriarima, Uebersbergeru i drugima, govori studija Gnther-a Ramhardter-a Geschichtswissenschaft und
Patriotismus (Vidi: Izvori i literatura).
59

rih Vizner 13 (Friedrich Wiesner), poznat ne samo kao istoriar ve i kao*

voa legitimistiko g pokreta u Austriji. Od Hrvata, glavni sarad nici
su mu bili praustaa general Sarkoti i ustaa Ivan Perevi 1 4 . A od
Srba dr Milo Bogievi, koji e pod nerasvetljenim okolnostima izgubiti ivot u Berlinu 1937. godine 15 .
Kako Glez fon Horstenau navodi u svojim memoarima, njegovoj
gr up i j e p o lo za r u ko m d a o t krij e mn o g e n ep o z n ate i nj e ni ce. a k
i da nepobitno utvrdi da su atentatori na Franca Ferdinanda, za vre me obuke u Beogradu, bili predstavljeni regentu Aleksandru!
Toliko isto vremena koliko je posveivao istoriji, publicistici i novinarstvu, Glez fon Horstenau je, kao generalni direktor Ratnog arhiva,
posveivao i politici, ak moda i vie. Naravno, politika koja ga jeprivlaila bila je visoka politika. Ona koja se vodila u salonima i
luksuznim i ekskluzivnim klubovima, daleko od ulice to je neprestanovrila .. .
Kad je ve re o Beu tog doba, glavi bez tela, kako se govorilo
posle prvog svetskog rata, ne bi se nikako mogla zaobii jedna veoma
zanimljiva okolnost: da je nekadanji carski grad, od 1918. pa nadalje,
godinama, bio stecite ogromnog broja stranaca, pre svega izbeglica iz
nekadanjih krunskih zemalja Dvojne monarhije, a protivnika novofor miranih drava. Uz druge, tu su bili i ustae Ivan Perevi, zet
jednog grofa, maarski dravljanin i penzioner Maarske, pa Gustav
Perec, bivi austrougarski oficir, i drugi. Horstenau se sa njima dobro
poznavao, bio stalno u vezi. Poseivao ih. U luksuzno nameteno m
stanu Perevia on se upoznao i sa Paveliem, kad je ovaj napustio
Jugoslaviju. Ustae su, kako se sada zna, imali u njega veliko poverenje,
a naroito Perevi i Sarkoti. To poverenje bilo je utoliko vee to
im je i on, uz druge linosti u Beu, obezbeivao naklonost austrijskih
policijskih vlasti. (Zahvaljujui dobrim vezama sa policijskim vlastima,
ustaama je, izmeu ostalog, uspelo da 12. marta 1931. godine eliminiu
trojicu agenata efa policije u Zagrebu, dr Janka Bedekovia Stjepana Tomljenovia, Branka Cvergera i Ljubomira Belaevia. Kako stoji
13
Wiesner, Friedrich (18711951), pravnik i sudija, ef odeljenja za
tampu austrougarskog ministarstva spoljnih poslova, opunomoeni ministar.
Po atentatu u Sarajevu, 1914, ispitivao u Sarajevu istrani materijal i javio
u Be, 13. 7. 1914, da nita ne ukazuje na odgovornost srpske vlade.
Kasnije, u okviru rada sa grupom Gleza fon Horstenau, zauzeo drukiji
stav. Up. Vladimir Dedijer, Sarajevo, knjiga II, str. 164 i 340.
14
Perevi, Ivan, pl. od Odavne (1881 obeen u Zagrebu 1947), austro
ugarski generaltabni pukovnik. Posle kratke slube u konjici Kraljevine
SHS, emigrirao u Be. Zbog atentata u Marseju, 1934. osuen na smrt u
cdsustvu, budui da austrijske vlasti nisu htele da ga isporue Francuskoj.
Jedan od glavnih predstavnika ustakog pokreta u Austriji. Sluio i kao
potansko sandue ustakog pokreta. Jedno vreme bio glavni blagajnik
ust. pokreta. Pre napada Nemake na Jugoslaviju, u aprilu 1941. godine,
pokuao da u Beu formira Hrvatsku legiju radi upada u Jugoslaviju,
ali u tome nije uspeo.
15
Bogievi, Milo (18761937) docent za meunarcdno pravo u Beo
gradu, diplomata, novinar i publicista. Istoriar. Izraziti germanofil. Radio
za austrougarsku obavetajnu slubu. U svetu najcitiraniji jugoslovenski
autor na teme iz I sv. rata. U Berlinu izgubio ivot pod vrlo misterioznim
okolnostima. Po nekim tvrdenjima, bio je ubijen od agenata Gestapoa, a po
nekima od strane jugoslovenskih policijskih agenata.

60

u sauvanim aktima beke polidje, hapenje Bedekovievih agenata

usledilo je na osnovu poverljive dostave, i kod njih su pronaeni
revolveri i fotografije Gustava Pereca.)14 Ali nisu samo ustae i drugi
belosvetski desniari nali utoite u Beu posle 1918. godine. Grad
uberta i Grilparcera bio je i steite mnogih pravih revolucionara,
pre svega onih sa Balkana. Tu su boravili i Dimitrov i Filip Filipovi,
jedan od osnivaa Komunistike partije Austrije, o kojem kao o
Bokoviu s velikim potovanjem i danas govore stari beki revolucionari. Pa Mujke, nemirni i preko svake mere zakopani Mustafa
Golubi, toliko krt na rei da se s njim nije uopte mogao voditi neki
razgovor. Prava pravcata sfinga, kako se sea dr Franc David17 iz Bea, Ali zato uvek u pokretu, u urbi i akciji, ovek od najveeg poverenja i
Filipa Filipovia i Kominterne. Onda, zatonici ideje o balkanskoj
federaciji Dimitri Vlahov18 i drugi. Veinom, oni su iveli kao ilegalci,
pod tuim imenima. I stalno bili na meti austrijske policije, ali i teroristareakcionara i plaenih ubica. (Upravo 11. decembra 1926. godine,
Makedonac Boris Praev je, po nalogu VMRO, pokuao da izvri
smrtnu presudu nad pripadnicima Makedonske federativne revolucionarne organizacije Dimitri Vlahovu, Slavu Ivanovu i dr Filipu
Atanasovu. Iz Sofije pristigli terorista ispalio je 12 hitaca iz revolvera,
ali su oni samo pogodili jednu Austrijanku stanodavku makedonskih
revolucionara.) Od Srba, panju tadanje beke javnosti naroito je
skrenuo na sebe jedan student medicine, sin gimnazijskog profesora
iz Poarevca, Andrija Biklovi, odnosno Piklovi, kako mu je prezime
pogreno zapisano u sudskim aktima. Roen 20. avgusta 1903, on je
uhvaen sa revolverom u ruci, odmah poto je ubio Nemca Georga
Semelmana (Semmelmann), policijskog agenta iz Berlina i, potom, do
aprila 1931, agenta sovjetske obavetajne slube na Balkanu. Na sudu,
Biklovi se nije kajao. Rekao je da je anarho-komunista i istakao da
za poinjeno delo nad jednim izdajnikom moe odgovarati samo pred
svojom revolucionarnom saveu i pred sudom svojih drugova revolucionara.19 Porota, sastavljena iz samih radnika, kao da ga je dobro
razumela: izjasnila se da optueni nije kriv i tako ga oslobodila svake
odgovornosti.
Sluaj Andrije Biklovia bio je uzvitlao veliku prainu u Beu,
posebno zbog oslobaajue presude. Ve pomenuti Maks Ronge, poslednji ef austrougarske obavetajne slube, napisae, povodom celog sluaja, sa suzama u oima, da je divni carski grad postao centar
meunarodne pijunae. 20 Sto se tie Gleza fon Horstenau, njega ni
ovaj, a ni drugi slini sluajevi nisu uopte zanimali. U vreme o kojem
je re, njegovu panju zaokupljalo je samo zbivanje u vrhovima, borba
meu strujama to su se otimale o vlast u situaciji koja je bila permanentno usijana do uarenja... Na mahove bilo mu je ak i svejedno
koja e desna grupacija uzeti kormilo drave u ruke, samo da jednom
61
17
18
19

Up. Gerhard Botz. Gewalt in der Politik, str. 461.

Intervju sa autorom ove knjige, 20. maj 1985.
Otac Gustava Vlahova, jugoslovenskog ambasadora u penziji.
Original optunice nalazi se u arhivi. Zemaljskog suda u Beu (Landesgerkht
fr: Strafsachen).
20
Ronge, Max, Spionage, str. 6.

61

zavlada mir na ulicama, da se austrijske mase umire. Ali mase se nisu

mogle dugo, godinama, umiriti. Nezadovoljne, gladne, one su poev
od kraja 1918. svaki as izlazile na bulevare da protestuju i demonstriraju, da trae hleba i svoja prava, da razbijaju, kao o prvom decembru 1921, sve izloge u Beu redom i pljakaju sve do ega bi doli
iz kafana, trgovina, hotela, banaka, ak i iz izlobenih salona!
Poseban peat haosu u Austriji toga doba davali su do zuba naoruani desniarski jurini odredi Hajmvera (Heimwehr), Hajmatuca
(Heimatschutz), monarhistike i legitimistike garde Ostara, nacionalsocijalistikih terorista, i tako dal je. Laki na orozu, oni e ukresati
vatru latentnog graanskog rata koji e u punoj meri buknuti 1928.
godine. . . O 15. julu 1927, u stvari uvodu u graanski rat, u Beu je
ubijeno 85, a ranjeno 1057 radnika. Godine 1934. na radnike stanove
vlada otvara vatru iz topova... U takvoj situaciji, koju nacionalsocijalisti nastoje da iskoriste za sebe, mnogi se pogledi upiru u Nemaku,
a mnogi u Italiju. Zapravo, veina Austrijanaca gleda u Nemaku i
oekuje spas od nje, samo od nje. Tome doprinosi i vrlo intenzivna
i jaka Propaganda dveju monih organizacija, osnovanih 1925. godine:
Austrijsko-nemakog saveza, na ijem elu stoji in. dr Herman Nojbaher 21 (Hermann Neubacher), prvi nacionalsocijalistiki predsednik beke optine, i Austrijsko-nemake radne zajednice. (Osnivanje
ovih dveju organizacija bio je prvi veliki i praktini dokaz da su najire mase stanovnitva saglasne sa idejom o sjedinjenju sa Nemakom.)
Italiji se, pak, pre svih okrenuo Dolfus, 22 koji je smatrao da Austrija,
kao drava katalizator hrianske kulture2* ima dva glavna
neprijatelja: u zemlji socijaldemokrate, a napolju nacionalsocijaliste. Dok je sa socijaldemokratima verovao da moe sam izai na kraj,
za odbranu od nemakih nacionalsocijalista bila mu je potrebna pomo
Musolinijeve Italije. Iz tih razloga on se i stavio u punoj meri pod
njenu zatitu. Posledica toga, uz ostalo, bio je pu nacionalsocijalista 25.
jula 1934, i ubistvo Dolfusa. Sem njega, u ovom puu, koji e nacionalsocijalisti okarakterisati kao vrhunac u istoriji borbe za anlus, izgubie ivot 107 pripadnika organa vlasti i 153 nacionalsocijalista, ukljuujui i one koji su obeeni posle uguenja pua.
2
1 Neubacher, Hermann, prvi nacionalsocijalistiki predsednik beke optine. Od jeseni 1943. specijalni izaslanik Nemake na Jugoistoku, sa glavnim
zadatkom da organizuje antikomunistiki blok nacionalnih snaga. Godine
1951. u Beogradu osuden na 20. godina robije, puten, meutim, na slobodu
ve u novembru 1952. Po putanju iz zatvora u Jugoslaviji stupio u slubu cara Etiopije, Haila Selasijav
22 Dollfuss, Engelbert (18921934), pripadnik Hriansko-socijalne partije, profaistiki kancelar Austrije. Prvu vladu obrazovao 20. 5. 1932.
Traio (i imao) oslonac kod Musolinija. Poznat po tome to je isprovocirao
gradanski rat (sa socijaldemokratima) i naredio da se u Beu na radnike
stanove otvori vatra iz topova. Ubijen 25. jula 1934, u puu koji su organizovali austrijski nacionalsocijalisti. Pripreme za Dolfusovo ubistvo poele
su jo u januaru 1934. Za njih je znao i Lothar Rendulic, tada austrijski
vojni atae u Parizu. On je to poverio maarskom vojnom ataeu u Parizu,
koji je o tome odmah obavestio honvedski generaltab u Budimpeti (24.
1. 1934). Up. Walter Kleindel, sterreich, str. 348.
23 Up. Heinrich Busshof, Das Dollfuss Regime in sterreich, str. 16,
17, 25 1 dalje.

62

Protivnik Italijana jo od Vila Gusti 24 (Villa Giusti), kada je 350

hiljada austrougarskih vojnika bez borbe palo u italijansko ropstvo,
Glez fon Horstenau se nikako nije slagao sa Dolfusovom politikom. Sa
zebnjom u srcu on je pratio ta Italija sve radi u Austriji. Zapanjen je
koliko novca i oruja ona alje u Austriju, pre svega militantnim organizacijama Hajmveru i Hajmaucu, koje su se, zahvaljujui upravoovoj pomoi, vrlo brzo razvile u tipian antimarksistiki pokret sa izrazitim faistikim tendencijama. Sa zaprepaenjem konstatuje da se
njena obavetajna mrea stalno iri, da je sve brojnija i sve agresivnija. Skoro svakodnevno se konsultujui sa vojnim ataeom Nemake
u Beu, generalom Volfgangom Mufom (Wolfgang Muff), naslednikom
generala Kramona, on ini ta moe na suzbijanju Italijana u njihovom radu iza kulisa i, u isti man, na jaanju nemake obavetajneslube u Austriji.
Kad je Italija, posle sastanka Musolinija sa Hitlerom u Veneciji,12. juna 1934, naglo digla ruke od Austrije, Glez fon Horstenau je
prvi put odahnuo posle toliko vremena i prvi put, jasno i glasno
i to u svojstvu predsednika Komiteta za spoljnu politiku Dravnog
saveta, dokle je tada bio ve stigao! postavio pitanje da li je nezavisnost Austrije neto pozitivno ili pak samo svrsishodno. U isti mah on
je osuo pravi rafal najbritkijih rei na raun sila Antante, optuujui
ih da su spreile -povratak olupine u domovinu, to jest prikljuenjeAustrije Nemakoj.
Mada je dobio mnogi aplauz za ovaj svoj istup, Glez fon Horstenau;
je morao da povue konsekvence. Zamerili su mu, ali vie zbog tona, i
sami prijatelji katoliki nacionalisti, ali i vlada. Smenjen je, tako.
rei preko noi, sa svog poloaja u Dravnom savetu i, kako se to u
Austriji odvajkada kae, neno poloen na sporedan kolosek, da tama
saeka neki drugi voz.
Godine 1936. taj neki drugi voz je ve bio tu. Dohuktao je iz.
Nemake. Na dan 11. jula, naime, vlade Treeg rajha i Austrije potpisale su takozvani Julski sporazum, uglavnom zaslugom poslanika fon
Papena, kojem je Glez fon Horstenau pruio mnogo dragoceno obavetenje, dao mnogi koristan savet. Sporazumom je vlada Rajha pri znala pun suverenitet Austrije, a osim toga potvrdila da je nacionalsocijalizam u samoj Austriji interna stvar Austrije. Direktna posledica.
sporazuma, meutim, bila je, da je vicekancelar Austrije, italo-faista
knez Ernst Ridiger Starhemberg (Ernst Rdiger Starhemberg), koji nije
hteo ni da uje za neki aranman s Hitlerom, morao da ode, a Glez.
fon Horstenau da ue u vladu. (Predlog za rokadu u ovom smislu potekao je od nemakog poslanika Papena, koji je inae u Glezu fon
Horstenau oduvek video -kooperativnog nacionalistu,25 istina kolikootroumnog, toliko i opasnog. Kancelar unig se s predlogom odmah
saglasio, ali nije mogao a da ne primeti da on do bro zna da Glez
14
U Villa Gusti kod Padove u Italiji, 3. 11. 1918, potpisano je primirjeizmeu Austro-Ugarske i sila Antante. Uprkos sporazumu, Italijani su odveli u zarobljenitvo 350 hiljada austrougarskih vojnika.
25
Izvetaj fon Papena od 13. 2. 1936, DZA, Sign. 09. 02., Band 2.

63-

fon Horstenau ve odavno nije za nemaku vladu nikakav neispisani

list.)26
Mada je novi poloaj na austrijskoj politikoj piramidi bio visok,
Glez fon Horstenau ipak nije doao u priliku da razvije neku veu
i znaajniju aktivnost, a na alost svojih velikih prijatelja u Nemakoj.
Razlog je bilo unigovo nepoverenje. (Kako to iznosi austrijski autor
Slag /Schlag/, Sunig apriori nije verovao nijednom nacionalisti, u koje
je spadao i Horstenau. U jednom trenutku on je ak i otvoreno zamerio
Horstenauu to odrava bliske veze sa nemakim vojnim ataeom Mufom, zakletim neprijateljem Austrije.-27) Smatrajui Gleza for Horstenau za politikog slabia, straljivca i sasvim pod uticajem Haushofera,
u Minhenu, unig ga je onemoguio da sam donosi politike odluke,
a iz opreznosti nije na sednicama vlade, kojima je prisustvovao i Horstenau, dozvoljavao da se uopte pokreu ozbiljnija politika pitanja.
Opreznost prema Horstenau ila je dotle da je feldmaral Alfred Jansa,
kad je Horstenau jednom izrazio elju da mu se dozvoli uvid u neka
akta. naredio nadlenom efu odeljenja da mu se bez prethodne dozvole
ne smeju davati nikakva obavetenja. 28
Pod ovim okolnostima, prirodno, Glezu fon Horstenau su kao ministru ruke bile potpuno vezane. On nije praktino nita mogao da
uini, ba nita. O nekom uticaju na resor vojske, na policiju, na
spoljnu politiku, emu su se i on i fon Papen nadali, da i ne govorimo.
Sunig je bio taj koji je svaki takav pokuaj spreavao jo u korenu.
(Za uniga, brzo je to postala javna tajna, Glez fon Horstenau bio
je samo saradnik po nudi, koji, ako ve nije mogao da bude od koristi vladi kao veza sa ilegalnim nacionalistima, u cilju njihovog
privlaenja na saradnju, odnosno njihovog neutralisanja on nikako
nije smeo ni da joj teti.)
Shvativi, posle izvesnog vremena, u kakvom se poloaju nalazi, da
opoziciji ne moe biti ni od kakve koristi, ali oevidno i iz straha da
mu njegov veliki proteer nemaka vlada ne prebaci da je
nedostojan njenog poverenja, Glez fon Horstenau je doneo odluku da
se povue. O tome je obavestio i svoju najdirektniju vezu sa Nemakom,
vojnog ataea Mufa. Ali odgovor je bio da on ostavku moe podneti
samo onda kada to Rajh od njega bude zatraio.. P
Naglaavajui da ga sabotiraju svi ministri, sa izuzetkom ministra
pravde, Glez fon Horstenau je rekao vojnom ataeu Nemake da osim
ostavke postoji Jos samo jedan put za reenje njegovog pitanja, a on
bi bio da ga vlada Rajha, najveim mogunim pritiskom, na Austriju,
naroito na privrednom planu, podri u njegovim naporima da ostvari
postavljene mu zadatke.30
26
Izvetaj fon Papena o razgovoru sa Sunigom 11. 6. 1936, DZA, Sign.
09, 02., Band 2.
27 Up. Gerald Schlag, Edmund Glaise von Horstenau, seminar rad. Institut
fr Zeitgeschichte der Universitt Wien, Be 1963.
23 Alfred Jansa (18841963), naelnik generaltaba austrijske vojske od
1. aprila 1936. do prikljuenja Austrije Treem rajhu. U svojim uspomenama
(KAW, B/655, broj 14, Deo X 57) ocenio je Gleza fon Horstenau, izmeu
ostalog, i kao izrazitog trebera.
2 ' Up. Memoari Gleza fon Horstenau, II knjiga, strana 35.
30 ADAP, Serija D/l, Nr. 166, str. 249.

64

S obzirom na sve okolnosti, nemaka vlada se odluila za ovo drugo,

i, 3. novembra, neposredno posle sporazuma MusoliniHitler o stvaranju Osovine BerlinRim od 25. oktobra 1936, Sunig je bio prinuden da ponovo jednom, po etvrti put za relativno kratko vreme, rekonstruie svoju vladu i Glezu fon Horstenau dodeli portfelj ministra
unutranjih poslova. Ali, dodeljujui Glezu fon Horstenau ovaj resor,
Sunig mu je opet veto vezao ruke, i to na taj nain to je iz njegove
nadlenosti izuzeo komandu policije. Na taj nain, Horstenau je i kao
ministar unutranjih poslova bio sveden na najobiniju fasadu. Drugim
reima, za Suniga, kao i za ostale lanove njegovog kabineta, nije se
ni posle svega u stvari nita promenilo: Horstenau je ostao ono to je
imao i da bude od prvog asa samo spona sa nacionalsocijalistima,
obino potansko sandue u koje je vlada ubacivala vesti koje je
htela da uputi na adresu opozicije, odnosno same nemake vlade.
Dovoljno inteligentan da prozre Sunigovu igru, Horstenau se, meutim, odluio da se u svemu pravi nevet. Nastavio je bez gundanja
da vri funkciju potanskog sandueta, ali, u isti mah, i intenzivnije
nego ikada pre, da prikuplja informacije za svoje nemake prijatelje.
Glez fon Horstenau je 19. aprila 1937. i Hitleru lino referisao
0 situaciji u Austriji. Tom prilikom on je voi Rajha rekao da Sunigova politika poiva na tri stuba: na katolicizmu, legitimizmu i jed
nom nacionalnom oseanju proetom romantizmom. Hitler se s tim sloio
1 van svog obiaja zadrao se sa svojim gostom vrlo dugo u razgovoru
i o drugim temama. To je dalo povoda mnogima da pomisle da je
Horstenau posebno dobro zapisan kod Hitlera i da se s njegovim daljim
napredovanjem moe raunati sa sigurnou. Nije iskljuivana ni mogunost da on postane kancelar Austrije. Meutim, stvari nisu uopte
tako stajale. Mada su cenili njegov angaman na strani Nemake, po
sebno na planu doturanja informacija, nacionalsocijalistike voe nisu
smatrale da je on onaj pravi ovek. On im se inio suvie mekim,
svilenim, ak zatezalom i oklevalom, a u svakom sluaju isuvie sklonim kompromisima... Iz tih razloga, a uprkos poastima kojima su
ga obasipale, nacionalsocij alistike voe, u prvom redu Gering, prele
su preko Horstenaua taman kao da i ne postoji i orijentisale se na
druge ljude, one koji su bezrezervno bili spre mni na brza i najradikalnija reenja. Na jednog Kaltenbrunera, od 1936. efa SS u Austriji,
jednog Sajs-Inkvarta, jednog Kajetana Milmana 31 (Mhlmann), uglednog istoriara umetnosti u Beu.
Horstenau, naravno, nije znao da je u stvari otpisan, sve do poetka 1938. godine. Tek 12. februara 1938, kad je dolo do poznatog
sastanka kancelara Suniga i Hitlera u Berhtesgadenu, na koji on uopte nije bio pozvan. ve Sajs-Inkvart, tek tada mu je sve postalo jasno.
Shvatio je, konano, ne samo da je odbaen, ve i da je izigran.
I bio je ogoren kao nikad u ivotu. ak je pokuao da odbije da ude
u vladu kao ministar bez portfelja. Ali to je bilo sve. Jednom Hitleru,
brzo mu je to postalo jasno, nije se smelo rei NE. Pognuo je, stoga,
glavu, i produio da ini ono to se od njega eli. U noi izmeu 9. i 10.
11
Kajetan Mhlmann, visoki funkcioner NSDAP i Slube sigurnosti,
lini savetnik Hermana Geringa za pitanja umetnosti, naroito
slikarstva i vajarstva.
5
65

marta 1938, pred poetak akcije Oto32, on se po nareenju Hitlera

pojavljuje u Berhtesgadenu, da bi iz njegovih ruku primio dva nacrta
za SajsInkvarta: tekst demisije, za sluaj da se unig odupre
zahtevima Hitlera, i tekst govora koji je Sajs-Inkvart imao da odri
na radiju. (Trei nacrt, koji je takoe primio u Berhtesgadenu, poticao
je od Geringa lino. Bio je to nacrt telegrama kojim je Sajs-Inkvart
imao da zamoli Hitelra da nemake trupe umariraju u Austriju...) Za
ovu ulogu pismonoe, koja mu je uistinu teko pala, ali i dranje
tokom rasprave sa Sunigom posle svega toga, bio je nagraen poloajem vicekancelara u vladi koja je obrazovana 11. marta 1938. na
elu sa Sajs-Inkvartom. To je bila poslednja austrijska vlada. Na svojoj prvoj i jedinoj sednici, 13. marta 1938, ona je usvojila zakon koji
je lino Hitler naredio da se na brzinu napravi u Lincu, a koji se ticao
prisajedinjenja Austrije Treem rajhu. Prvi potpis na tom dokumentu
bio je potpis Gleza fon Horstenau.
Ja sam ovaj zakon potpisao, rei e on mnogo godina kasnije, na sudu u Nirnbergu, kao svedok na procesu Sajs-Inkvartu, pod trostrukim utiskom: prvo, pod utiskom da je Austrija
sama u svetu, da za nju niko nije spreman ni prstom da mrdne,
drugo, ja ovde moram da kaem to je i tampa June Nemake
vie puta istakla, pod utiskom nevienih demonstracija na
ulicama moete to nazvati i masovnom psihozom ili kako
mu ve drago, tek ta masovna psihoza je bila tu, jedna neviena manifestacija, i tree, kad sam na Balhausplacu uzeo
zakon u ruke u njegovoj izradi ja nisam uestvovao nemaki tenkovi su ve bili tu. Hitlerova okupacija je bila svreni
ein. Za njega je sad vailo saviti ili slomiti. Cak i da je
Austrija htela neto da uini protiv, to joj nije bilo mo guno .. .33
Sem komunista i legitimista, za koje je anlus bio vie od familijarne nesree, ogromna veina Austrijanaca bila je oduevljena
obavljenim inom. Vladalo je opte uverenje da je ostvareno jedno veliko istorijsko delo. 34 Intelektualci, privrednici i drugi bili su ubeeni
da e Austrija, kao deo Rajha, sada doiveti pun procvat, da e postati
odskona daska za privredni i politiki prodor na Istoku i Jugoistoku,
centar razmene izmeu podunavskih zemalja i Rajha. Oekivali su
takoe da e oni lino, a i Austrijanci u celini, sa svojom poslovino
vetom diplomatijom i svojim tradicionalno jakim kontaktima, posebno
na Jugoistoku, preuzeti glavne uloge u planovima nacionalsocijalistikog
vostva za uspostavljanje nemake prevlasti u ovom delu Evrope. Me32
Konspirativni naziv plana za okupaeiju
M
Gustav
Steinbauer, Ich war Verteidiger
34

Austrije.
in Nrnberg, str. 202.
U kojoj meri je oduevljenje za prikljuenje Austrije Treem rajhu
bilo jako, potvrduju brojke sa glasanja 10. 4. 1938. Za anslus se izjasnilo
99,08 odsto stanovnika (Up. Radomir Lua, sterreich und die grossdeutsche
Idee, str. 55J. Zanimljivo je da su i voe soeijaldemokrata u izbeglitvu,
Otto Bauer i Friedrich Adler, na primer, smatrale da je anlus dobar, budui da se njime ubrzava optenemaka revolueija. Up. Otto Leichter,
Otto Bauer Tragdie oder Triumph, str. 146148.
66

utim, brzo su se, vrlo brzo, uverili suprotno... Spajanjem sa Rajhom, Austrija je ne samo izgubila svoje ime (dobila je naziv Ostmark
Istona Marka, pr. a.) ve je postala u nemakom ivotnom prostoru
samo granina zemlja, a Be pogranini grad. (Kako to navodi profesor Taras Borodajkevi, promena imena Austrije, kao i promena imena
njenih najveih pokrajina, Donje i Gomje Austrije, upravo je razjarila
Gleza fon Horstenau. Skoro da je zaplakao kada je cenzura, iz predavanja koje je bio pripremio za Radio-Be, izbrisala oba, autentina
naziva za pokrajine Donju i Gornju Austriju, i zamenila ih novim
Gornje i Donje Podunavlje.) O nekakvom procvatu ovog drevnog grada, perle, kako se to Hitler izrazio u svom govoru 9. aprila 1938.
godine, ni pomena o pomenu. O nekakvoj posebnoj misiji Austrije na
Jugoistoku, takoe nije bilo ni govora. Sve ono na ta se Hitler obavezao
jo 15. jula 1926. godine, sporazumom sa tadanjim efom austrijskih
nacionalsocijalista, Hermanom Renijem, 35 sve je to, u novonastaloj
situaciji, predstavljalo samo onomlanjski sneg. Hitler se ak nije ni
setio da se jednom vrsto obavezao da se anlus moe sprovesti samo
na osnovu tajnih optih izbora i da, kad do pripajanja Austrije Rajhu
doe, Nemci iz Nemake ne mogu zauzeti vodee poloaje ni u austrijskoj nacionalsocijalistikoj partiji, niti pak u dravnoj upravi i privredi.
Uza sve drugo to je ustrijance razoaralo, bila je tu i Hitlerova jaka
averzija prema rodnom kraju, a naroito prema Beu. (Sa izu-zetkom
injenice da se 22. maja 1939. godine, prilikom potpisivanja elinog
pakta u Beu, pojavio u tradicionalnoj austrougarskoj, beloj oficirskoj
bluzi, i da je iste godine, 27. avgusta, potpisao uredbu o nadoknadi
Austrijaneima uesnicima u okupaciji Bosne i Hercegovine i u
uguenju ustanka u Hercegovini i Krivoijama 1882, on niim nije
pokazao da imalo dri do Austrije i njenih tradicija.) Ta averzija skoro
da se graniila sa prezirom... Kako se misli, ona je u godinama posle
anlusa bila u stvari produkt njegove zebnje od austrijanstva, straha
da u Austriji ne doe do budenja i jaanja separatizma, u ta su ga
uveravali i Martin Borman, a i Himler, i da ona, tako, ne postane
opozicioni centar protiv Rajha.36 Iz tih razloga, svakako, on najbudnije
prati ta se sve zbiva u Austriji i zahteva da maltene za sve bude
pitan. Pod platom tobonje panje i brige za uu domovinu, on uestvuje ak i u izmeni naziva ulica u Beu, a osim toga nareuje da
bez njegove line saglasnosti niko ne moe dobiti vodei poloaj u
Bekoj dravnoj operi!
Hitler se na neki nain bojao, kae Horstenau u jednoj svojoj zabeleci od 1. novembra 1945. tajanstvenih snaga komada
zemlje koji se zvao Austrija. On se pourio da njene tragove
i upravnim putem ibrie, i to tako st je veinu austrijskih
saveznih pokrajina pretvorio u 'Reichsgaue' 37 za koje je Berlin
Reni (Reschny), e nacionalsocijalistike partije Austrije i vo SA
u Austriji, i Adolf Hitler sklopili su sporazum 15. 7. 1926. u opisanom
smislu.
Up. Franz Langoth, Kampf um sterreich, str. 307.
36
33

Radomir Lua, Osterreich und die grossdeutsche Idee, str. 89.

Gau- je stari germanski naziv za deo naroda nastanjen na odre denoj teritoriji.
37

67

bio direktno nadlean i na ije elo su doli provereni nacionalsocijalisti. Na osakaenom telu nesrene Austrije trebalo je
po prvi put da bude isprobana rajhsreforma .. .M
Poseban potez povukao je Hitler u odnosu na one Austrijance koji
su se najvie angaovali na prisajedinjenju Austrije Treem rajhu. Sve
do jednog, ne izuzimajui ni najprofiliranije politiare, on je po kratkom postupku uklonio iz Austrije, a na njihovo mesto doveo nacionalsocijaliste iz Nemake, kojima je zajedniko bilo da su na sve Austrijance gledali kao na manje vredne, duhovno i materijalno zaostale. 39
Mnogi su premeteni u Rajh, na esto beznaajne dunosti, a mnogi su,
kad je Hitler poeo da okupira jednu zemlju za drugom, upueni u
inostranstvo. Sajs-Inkvart je, na primer, stigao u Holandiju, Nojbaher
u Rumuniju, i tako redom. A oni mali, sitni i sitniji zaslunici, pre
svega iz Bea, oni su uglavnom stigli u Poljsku kao pripadnici SS-formacija, policije, andarmerije. Glez fon Horstenau je, i sam od anlusa
u poziciji ardaka ni na nebu ni na zemlji, relativno dobro proao.
Ostao je u funkciji ministra zemaljske vlade relativno dugo i primao
dobru platu mada nita nije radio niti je pak imao nekakvo zaduenje.
Kad se na to poalio ministru unutranjih poslova Rajha, ovaj mu je
odgovorio da se nita ne sekira, budui da kao okretan ovek i kao
posmatra moe mnogo da uradi.. -40
Ovaj odgovor nije uteio Gleza fon Horstenau. Naprotiv. On je
samo u jo veoj meri produbio njegovo razoaranje u nove vlastodrce.
To razoarenje bilo je toliko veliko da se on tada zapitao da li kao
poten ovek i pod ovim okolnostima sme da uopte nastavi da sarauje
sa nacistima. Ali, to treba obavezno naglasiti, ako je i bio razoaran
u nacionalsocijaliste, on ni u jednom asu nije ipak smatrao da je anlus
neka greka, da do njega nije smelo da doe. Greka je jedino bila
u tome, rekao je on u Berlinu, u jednoj prilici, tobo alei se, to je
Austrija pridodana Nemakoj, umesto da bude obratno. Time je on
u stvari hteo da kae da su metodi bili pogreni, a ne cilj. Do samog
anlusa, po njegovom ubeenju, i trebalo je i moralo da doe, ali ne
na gangsterski nain, ve na osnovu meunarodnog sporazuma, pri
emu je ouvanje austrijske posebnosti imalo da bude zagarantovano u
najveoj mogunoj meri.41
38
Radi se o napisu Hitlers grossdeutsche Politik, nastalom u logoru
u Augsburgu, KAW, B/67, bez broja
39
Up. Karl Renner, sterreich, str. 204205.
w
Hitlerov rajhskomesar za ponovno ujedinjenje Austrije sa Nemakim
rajhom, Jozef Birkel (Josef Brckel), iz pokrajine Pfalz u Nemakoj, od
30. 1. 1939. gaulajter Bea, pokuao je jo u maju 1939. da Gleza fon Horstenau odstrani iz zemaljske vlade. U tome je imao i podrku Geringa.
Ali Glez se pokazao kao tvrd orah. On ne samo to se nije dao na jeftin
nain potisnuti na mrtvi kolosek, nego je direktno i ustao protiv politike
koju je Birkel sprovodio. Otvoreno mu je rekao u lice da se Austrija osea
kao okupirana kolonija (Glez fon Horstenau, Memoari, II knjiga, str. 303).
Zahvaljujui intervencijama brojnih prijatelja na najviem mestu, izmeu
ostalog Sajs-Inkvarta i ministra unutranjih poslova Rajha, ostao je i dalje
u vladi, sve dok nije sredio pitanje svog prijema u OKW.
41
KAW, B/67, br. 91.

68

Glava druga SUDBONOSNI

PREOKRET
Ali ne moe se ni sumnjati u to, da je ve
donesena odluka o vojnom slamanju Jugoslavije. Generalstab, ree mi jedan moj odlino obaveteni prijatelj, veoma se raduje novom ratnom pohodu...
Glez fon Horstenau,
Berlin, 27. marta 1941.
Ako bi ljudi 'Crne ruke' zaposlili Hitlera vie
od mesec dana, u tom sluaju bi ceo rat na Istoku
potpuno otpao ...
Admiral Kanaris,
Berlin, 27. marta 1941.
1. 27. mart 1941. u Berlinu

Tri pune godine, od pripajanja Austrije Treem rajhu u martu 1938,

pa do Hitlerove odluke da napadne i razbije Kraljevinu Jugoslaviju u
martu 1941, Glez fon Horstenau je vodio manje-vie penzionerski ivot.
Davio se u monotoniji svakodnevnice, prvo u Beu, a zatim u Berlinu,
gde se od jeseni 1939. zvanino nalazio na dunosti u Vrhovnoj komandi nemake vojske, u svojstvu generala za specijalnu upotrebu. 1
O 27. martu 1941. godine, o danu buno najavljene zvanine posete
japanskog ministra spoljnih poslova Nemakoj, veliki pacirgenger, 2
kako je Glez fon Horstenau sam za sebe govorio, upravo se bio vratio
s jednog kraeg puta u Berlin. Grad je bio prezakien zastavama
japanskim, nacistikim, a tu i tamo zastavama Kraljevine Jugoslavije
istaknutim dva dana ranije, uoi 25. marta, u ast njenog pristupanja
Trojnom paktu. Novine su bile pune lanaka o Japanu, ali i o Jugoslaviji. U komentarima se, ironijom sudbine, kao novi saveznik Jugosla1
Jedno vreme Glez fon Horstenau je bio i referent za vojna groblja
pri OKW. Pod tim smokvinim listom, kako on sam kae putovao je i u
Sovjetski Savez, u Moskvu, 1940, godine. Up. Memoari Gleza fon Hor
stenau, knjiga II, str. 500512.
2
Spaziergnger, nem. re., eta.

69

vija slavila sve u esnaest, a sam dogadaj u dvorcu Belvedere u Beu,

gde je obavljena ceremonija sveanog potpisivanja ugovora, ocenjivao
se kao politiki Dnnkirchen Engleske.3
Piui o ovim danima, i posebno o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, Glez fon Horstenau je rekao:
Svetska istorija je napravila jedan silan horuk. Posle mnogih
napora, u proli utorak najzad je vlada Cvetkovia bila prinuena da zauzme mesto za baroknim stolom u Belvederu i tamo
uz ve uobiajeni ceremonijal potpie ugovor o pristupanju
Trojnom paktu. Ko je doiveo predistoriju i ko poznaje mrnju
Srba prema Nemcima, taj mora s nepoverenjem gledati na
potpisani ugovor. Jer, jedva da moe i biti sumnje u to da
e Srbi nastojati da sabotaama onemogue Paktom predvieni
ogranieni transport ratnog materijala itd, to e izazvati trzavice i na kraju dovesti do direktnog sukoba.. .4
Pesimizam Gleza fon Horstenau pokazao se opravdanim. Jo pre
nego to je bio estito i sroio gornje misli (i doitao novine od 27. marta 1941. ujutru, u kojima se jo slavilo pristupanje Jugoslavije Trojnom
paktu), tano u 9 asova i 30 minuta pre podne u Vrhovnu komandu
stigla je proverena vest o puu u Beogradu.5 Ona je predstavljala veliko iznenaenje, mada je nemaki poslanik u Beogradu, fon Heren,
uvee 26. marta hitnim telegramom javio da se pronose glasovi da
mlai oficiri pripremaju dravni udar.6 Glez fon Horstenau: Nenaviknuti na neposlunost, oficijelni krugovi bili su u prvom trenutku zaprepaeni i razgnevljeni.. .7
Za razliku od Vrhovne komande, i ministarstva spoljnih poslova
pre svega, u centrali Abvera vest o puu primljena je mirno, reklo
bi se sa zluradim zadovoljstvom. Admiral Kanaris je ceo sluaj, u razgovoru sa general-pukovnikom Bekom, koji se sluajno u to vreme kod
njega zadesio, prokomentarisao na sledei nain:
Zbog srpskog rata X-dan na Istoku morae biti odloen za nekoliko nedelja, u najmanju ruku do juna. Ako bi ljudi 'Crne
ruke' zaposlili Hitlera vie od mesec dana, u tom sluaju bi ceo
rat na Istoku potpuno otpao .. .8
3
Dnnkirchen Dunkerque (Denkerk), pristanite i tvrava na Kanalu. Aluzija na poraz i povlaenje engleskog ekspedicionog korpusa u ratu
Nemake protiv Francuske, 1940. godine. Up. Glez fon Horstenau, Memoari, knj. II, str. 686.
4
Isti izvor, str. 685686.
5
KTB, Bd. 1, Tl. B, 27. 3. 1941, str. 368'Weissbuch Nr. 7, Dok. 75, str. 124. Vidi i: Klaus Olshausen, Zwischenspiel, str. 51. Da se pronose glasovi da oficiri u Beogradu pripremaju
vojni pu, fon Heeren je javio Berlinu i neke pola godine pre toga (ADAP,
D, XI, Dok. 231).
7
Glez fon Horstenau, Memoari, II, str. 686.
' E. Kordt, n.d., str. 98.

70

Te opasnosti bio je svestan i sam Hitler. Pogoen veu o puu u

Beogradu, ee nego iko drugi u Nemakoj, on je, uza sve drugo,
smatrao da mu je time nanesena i lina uvreda. 9 Jer, upravo je on bio
taj koji se naroito angaovao na privlaenju Jugoslavije silama Osovine. Cvetkoviu i Cincar-Markoviu je on lino, ukazujui im na istorijsku ansu, ponudio Solun, na primer, a knezu Pavlu, na tajnom
sastanku na Berghofu, dao sveanu asnu re da se odrie jugoslovenskog uea u ratu. 10 Naravno, sve to on nije uinio iz nekog posebnog
altruizma, ve iz istog politikog rezona. (Treba, kad su u pitanju Hitlerovi politiki potezi, uvek imati u vid u da je on, uprko s to me to
su mu falile izvesne kategorije politikog razmiljanja, 11 bio ne samo
opak, ve i vrlo racionalan politiar. 12 Sav usredsreen na stalno proirenje nemake moi, on je smatrao da mu je za ostvarenje ciljeva u
tom pravcu mnogo korisnije da ima oko sebe drave-poslunice (satelite), nego da direktno pripaja nove teritorije Rajhu. Najbolji primer
za to bila je Slovaka, a kasnije i ustaka drava.)
Videi u p uu u B eo grad u i svoj lini politiki po raz, i ub e en
da je izigran, on je pao u nevienu jarost. I inae sklon da u jarosti
sasvim ispadne iz ravnotee, bude neuraunljiv u svojim reima i
odlukama, 13 napreac je, odmah po prijemu vesti o puu, i ne pomiljajui na to da saeka da sazna za stav nove vlade u Beogradu prema
Nemakoj, reio:
da se razrauna sa srpskom zaverenikom bagrom,
' Hitler je bio vrsto ubeen da bi pristupanjem Jugoslavije Trojnom
paktu prestala da postoji bilo kakva opasnost od neprijatnog iznenadenja
na Jugoistoku. Iz tih razloga, pre svega, on je uloio sav svoj autoritet
i svu svoju mo da do toga dode. U nunost prilaska Jugoslavije silama
Osovine on se svojski potrudio da ubedi i Musolinija i Cana. (Razgovor sa
anom imao je na tu temu 18. novembra 1940, a sa Musolinijem 20. istog
meseca.) Up. ADAP, D, XI, 2, Dok. 353, str. 535.
10
Predstavnicima Jugoslavije, predsedniku vlade Dragii Cvetkoviu i
ministru spoljnih poslova Cincar-Markoviu, Hitler je rekao da im se
nudi istorijska prilika da flbezbede Jugoslaviji siguran poloaj u budunosti. Mada je Jugoslavijr ponudio i izlaz "na Egejsiko miorii, pghnjgga,
nemako-italijinsgu^lSranciju za njene granice, on nije odmg|jr5hio. .pottJvaTT odgovor~Ukleva]Uci'"5~ie~decidirnoTz]iMr"o"HTirovim ponudama,
"CvetRvic je pkusao da Hitlera zagreje za svoj plan o stvaranju jednog
neutralnog bloka balkanskih drava^lpre svega Turske, Grke i Jugoslavije,
a u cilju spreavanja britanskog prodora. S tim u vezi Cvetkovi je ponudio da Jugoslavija posreduje u italijansko-grkom konfliktu (ADAP, D,
XII, dok. 47 i 48, str. 65 i 72, zatim 67, 71, 76, 77. Up. Olshausen, n.d., str.
34 i 35). Sto se tie tajnog razgovora Hitlera sa knezom Pavlom, voenog
4. marta 1941, o tome dosad nije nigde naen nikakav pismeni dokument
(ni u Politikom arhivu u Bonu, gde bi inae najpre morao biti). Sve to
se pouzdano zna o tom razgovoru zna se iz telegrama ministra spoljnih
poslova Ribentropa nemakom poslaniku u Beogradu (u telegramu je dat
rezime tog razgovora). Re je o telegramu Nr. 240 od 7. 3. 1941. ADAP, D,
XII, dok. 130, str. 190.
" Up. Hans Buchheim, Der Fhrer ins Nichts, str. 6.
12
Up. A.J.P. Taylor, The Origins of the Second World War, str. 225.
13
Za Hitlera je vojni pu u Beogradu znaio isto to' i objava rate
Nemakoj. Up. Ribbentrop, Zwischen London und Moskau, str. 225.
71

 da Jugoslaviju razbije kao dravu i zagnojeni ir na Baikanu

spri zauvek.14
Pri tom, on je raunao da e Hrvati, a pre svega Maek sa svojom
strankom, pozdraviti njegovu odluku o razbijanju Jugoslavije i da e
odbiti da se bore protiv nemakih trupa (Maekova izjava Mi smo
jugoslovenski sudetski Nemci, 15 esto je u to vreme citirana u Berlinu). Kao nagradu, on je ve tada bio odluio da Hrvatskoj obezbedi
autonomiju u okviru Hortijeve Madarske. (Kad su Maari, meutim,
to odbili, on je i dalje nastavio da insistira na tome, istina u modifici ranoj formi.16 Kasnije, on e se saglasiti i sa formiranjem posebne hrvatske
drave, ali e izraziti elju da do tog proglaenja doe pre poetka rata
sa Jugoslavijom. Zbog toga je i specijalni Ribentropov agent Vezenmajer /Wesenmayer/ otputovao u Zagreb, no on u svojoj misiji
nije uspeo uglavnom zbog kolebljivog dranja Maeka. Ustaka drava
je, na kraju, proglaena tek 10. aprila 1941, ali ne kratko vreme pred
ulazak nemakih trupa u Zagreb, kako je to Vezenmajer javio Berlinu i kako se to inae esto tvrdi, ve posle pojave nemakih tenkova
koji su stigli iz Maarske i bili, prema navodima ve pominjanog austrijskog vojnog istoriara Kizlinga, oduevljeno pozdravljeni od hrvatskog stanovnitva.)
S obzirom na to kako je Hitler reagovao na vest o dravnom udaru u Beogradu i s obzirom na izraze koje je pri tom upotrebio, formi ralo se miljenje da je pri svemu veliku, ak i odlunu ulogu igrala
njegova navodno iskonska mrnja prema Srbima. Ali za tako to nedostaju pouzdani dokazi. (Poznato je, inae, da su Hitlerove odluke
samo delom bile u skladu sa njegovim velikim politikim intencijama. Mnoge, ak i krupne odluke bile su rezultat njegovih reakcija
na korake njegovih protivnika. 17 ) Kako to tano zapaa Herman Nojbaher,18 Hitler je pripadao onim izumiruim Austrijancima koji su od
1914. nosili sobom antisrpski kompleks, videi u Srbima samo bombae, kraljoubice, atentatore, zaverenike, puiste i zapaljivae sveta
titule koje su Srbima date u najirim austro-maarskim krugovima ...
Posledica tog kompleksa bila je da je Hitler uistinu zazirao od Srba,
da ih je drao za opasnog protivnika. Ukazujui na to da su Srbi opasni,
da im se ne sme verovati, on je treba i to rei u isti mah isticao
da su oni -jedini pravostojei ljudi na Balkanu, da su oni jedini
dravotvorni elemenat na Balkanu. Kad mu je upravo pomenuti Nojbaher predloio (1944. godine), da se izvri temeljita revizija politike
prema Srbiji i da se formira jedna federacija u koju bi ule Srbija,
Crna Gora i Sandak (to je i sam inae smatrao za zanimljiv predlog), rekao je: -Mi ne smemo dopustiti nijednom narodu na Baikanu
da sa svojim oseanjem za politiku misiju postane premoan. A Srbi
su jedan takav narod. Oni su dokazali da imaju jaku dravotvornu
" ADAP, D, XII, 1, dok. 217, str. 308.
" Maekova izjava na kongresu HSS u Zagrebu, 15. 1. 1938.
6
1
Olshausen, n.d., str. 6667.
17
Up. Andreas Hillgruber, Hitlers Strategie, str. 238.
" Up. Hermann Naubacher, Sonderauftrag Sdost, str. 127.

72

snagu i da imaju dalekosene ciljeve koji doseu do Egeja... Ja imam

ozbiljne razloge da ovaj narod ne ohrabrujem u njegovim htenjima .. .1S'
Polazei od svega reenog, smelo bi se, posle svega, ustvrditi, da
je Hitler o 27. martu 1941. godine doneo odluke kakve je doneo
iz politikih razloga, pre svega, a nikako zbog toga to je iskonski
mrzeo Srbe. (Dokaz za ovo su i sami Maari. Hitler je njih uistinu
mrzeo. Moda i zbog loih uspomena na njih iz svojih siromakih,
bekih dana. Ali je iz politikih razloga neprestano nastojao da ih
ima na svojoj strani. 20) Iz politikih razloga, koji su kod njega uvek
bili jai od svega, on e da i to pomenemo na kraju i jednom
Milanu Nediu pruiti ruku. ak e se, u jesen 1944. godine, iz tih
istih politikih razloga pokazati spremnim i za aranman sa partizanima, o emu e jo biti rei.
Najkonkretnije govorei, pravi razlozi za Hitlerovu brzu (i prebrzu.
odluku o napadu na Kraljevinu Jugoslaviju, bili su sledei: ve isplanirani napad na Grku (plan -Marita) i, i to pre svega, napad na Sovjetski Savez plan Barbarosa. Drugim reima, za odluku da se Jugoslavija odmah napadne vaili su oni isti razlozi koji su vaili i za
toliko njegovo insistiranje da Jugoslavija to pre i po svaku cenu
pristupi Trojnom paktu.21 Prema reima koje je on uputio italijanskom
ministru spoljnih poslova, grofu Canu, 25. marta 1941, za napad na
Grku on se nije mogao reiti sve dok politika pozicija Jugoslavije nije
bila razjanjena. 22 Nareenje za napad na Sovjetski Savez, 23 opet, on se
zbog velikog rizika nije usuivao izdati sve dok nemake trupe ne
potisnu Engleze iz Grke i tako ih spree da na Balkanu obrazuju
" Isti izvor, str. 149. Vidi i: W. Warlimont, Im Hauptquartier, str. 499..
20

E; Kordt, Nicht aus den Akten, str. 135.

Da bi nagnala vladu Kraljevine Jugoslavije da to pre pristupi
Trojnom paktu, Nemaka se posluila i pritiscima i pretnjama koje su imalesve karakteristike ultimatuma. Uz druge dokumente, to potvruje i telegram,
br. 320 ministra spoljnih poslova Ribentropa nemakom poslaniku u Beogradu od 22. 3. 1941 (ADAP, D, XII, 1, dok. 192, str. 276). Up. Olshausen,.
n.d., str. 189. Ovaj telegram poslat je na zahtev Hitlera. Kako navodl Noj baher (Sonderauftrag, n.d., str. 130), Hitler je traio od Ribentropa da tako
rei o odreenom terminu realizuje pristup Jugoslavije Trojnom paktu,
a sve zbog planiranog napada na Grku.
22
Olshausen, n.d., str. 55. ADAP, D, XII, 1, dok. 208, str. 295 (Razgovor
s Canom).
23
Prvi razgovor o ratu sa SSSR voen je u nemakom generaltabu.
krajem jula 1940. Tada je izdato i nareenje da se u Istonoj Pruskoj*
sagrade za OKW i OKH komandna mesta sigurna u svakom pogledu. Samo
Uputstvo broj 21 za pripremu napada na Sovjetski Savez izdato je 18.
decembra 1940. Prvobitno, napad je bio predviden za 15. maj 1941. Prikupljanje snaga poelo je sredinom marta 1941. U vezi s tim, nemake trupeprele su Dunav (iz Rumunije) i ule u Bugarsku, dok su s Jugoslavijoim
zapoeli intenzivni pregovori za njen prilazak silama Osovine. Po miljenju
Hitlera, u situaciji u kakvoj se nalazila Nemaka 1940/41, postojale su samodve mogunosti: ili unitenje Sovjetskog Saveza i time stvaranje uslova za
potpunu pobedu ili pak, jednog dana, kapitulacija pred dugorono planirajuim... i na kraju trijumlujuim anglosaksonskim pomorskim silama..
(Razgovor ministra Ribentropa sa japanskim poslanikom u Berlinu 23. februara 1941, ADAP, D, Xu, 1, dok. 78, str. 123). Up. Olshausen, n.d.,
str. 55.
21

73

novi Solunski front24 sa bazama za vazdune napada na petrolejska

polja u Rumuniji.
Za munjeviti napad na Jugoslaviju, a u tom sklopu i za napad na
Grku i proterivanje Engleza sa Balkana, Hitler je imao i jedan pose ban, jak razlog: on je hteo da demonstrira udarnu snagu i brzinu
nemake vojske i time zastrai Tursku, kako bi je prola volja da
se eventualno ukljui u engleski front, ali i druge drave koje bi
mogle, kad pone nemako-sovjetski rat, pokuati da se odvoje od Nemake i ugroze je s lea.23
Prema tvrdenju feldmarala Kajtela, Hitler je rano ujutro (27. marta 1941), znatno pre nego Vrhovna komanda, primio vest o dravnom
udaru u Beogradu. 26 Njegove prve rei bile su da on preko toga ne
moe tek tako prei i da e razbiti Jugoslaviju bez obzira na to ta
mu nova vlada u Beogradu bude izjavila i kakva uveravanja dala.
(Jedna jugoslovenska izjava o lojalnosti bila bi samo taktiki manevar
da se dobije u vremenu, rekao je.) Dolazi u obzir, naglasio je on jo
Kajtelu, jedino momentani koncentrisani napad na Jugoslaviju sa se vera i istoka.
Kad je Kajtel primetio da se istoni termin (napad na Sovjetski
Savez) ne moe odgoditi budui da grupisanje snaga tee punom parom, da se u te snage ne sme dirati, da je Listova armija 27 preslaba za
napad na Jugoslaviju, a da se na Maare ne sme osloniti, Hitler je
kratko odgovorio da je zbog toga hitno pozvao da kod njega dou
" Hitler je bio uveren da su pu u Beogradu ako ne inscenirali a ono
sigurno i u odlunoj meri podrali Englezi i Amerikanci. U razgovoru
sa grofom Schulenburgom (ulenburg), nemakim ambasadorom u Moskvi, 28. aprila 1941, u Berlinu, Hitler je rekao da su, prema njegovom miljenju,
Englezi bili inicijatori prevrata u Jugoslaviji (Zabeleka ulenburga, ADAP,
D, XII, 2, dok. 423, str. 555). O Englezima i puu u Beogradu piu i Jacob
Hoptner, Yugoslavia in crisis, str. 241, a zatim Woodward Llewellyn (British
Foreign PolicyJ, knjiga I, str. 541 i dalje. Jugoslovenski autor Vladimir
Velebit, koji takoe pie o ovoj temi (Seanja, str. 34) negira (s pravom)
miljenje da je engleska sluba SOE bila inspirator pua u Beogradu i poziva se pri tom na pismo vazduhoplovnog generala Bore Mirkovia, glavnog
organizatora pua, od 4. avgusta 1942, upuenog britanskom ministru M. G.
Caseyju (Kejsi-u).
M Prema miljenju nekih nemakih istoriara, Andreasa Hillgrubera
(n.d. Strategie, str. 465) i drugih, ovo nije bio jedan od razloga, ve glavni
motiv Hitlerove brze odluke za munjeviti napad na Kraljevinu Jugoslaviju,
to se nikako ne bi moglo prihvatiti kao tano.
26
Kad je u Berlin tano stigla vest o dravnom udaru u Beogradu,
ne moe se sasvim tano utvrditi. Zna se, meutim, da je prvi telegram
o puu u Beogradu stigao u ministarstvo spoljnih poslova tek u 11.55 asova
pre podne (27. marta). Takoe se pouzdane zna da su Hitler i OKW bili
ranije, telefonom, obaveteni o dogaaju u Beogradu. OKW u 9.30 asova
pre podne, a Hitler neto ranije, po ambasadoru ulenburgu jo u ranim
jutarnjim asovima (Izjava ulenberga, ADAP, D, XII, 2, dok. 423, str. 556).
27 List, Wilchelm (18801971). feldmaral od 19. 7. 1940, u aprilu 1941,
u ratu protiv Jugoslavije, komandant 12. armije koja je bila prikupljena
u Bugarskoj. Vojni zapovednik Jugoistoka od 1. 7. 1941. do 15. 10. 1941.

74

Brauhi28 i Halder29 vrhovni zapovednik suvozemne vojske i naelnik

glavnog generaltaba.
Precizni kao sat, Brauhi i Halder su se pojavili pred Hitlerom
tano u nareeno vreme u 13. asova. Ja sam dobio obavetenje
da je u Jugoslaviji putem pua sruena vlada kneza Pavla i da je
kralj Petar uzeo dravne poslove u svoje ruke, rekao im je Hitler im
su se pojavili u njegovom kabinetu. To za nas znai da je Jugoslavija
uzela engleski kurs i da je na poloaj na Balkanu veoma ugroen.
"Zbog toga sam se odluio da sa zaverenikom klikom raistim i Jugoslaviju razbijem munjevitim napadom.30
Poto je objasnio kako on misli da bi to trebalo da se uradi
napadom iz Bugarske i Rumunije pravac Beograd, napadom iz Austrije
pravac Zagreb, Hitier je upitao Brauhia, svog mutavog generala,31
koliko mu vremena treba pa da krene protiv Jugoslavije i kako bi, po
njegovom miljenju, trebalo da se operacije vode. Postavljajui ova dva
pitanja on je dodao da za prvi momenat maarska teritorija ne dolazi
u obzir kao operaciona baza. Maarska e se, primetio je, u najboljem
sluaju angaovati sa slabim snagama na okupaciji nekadanjih maarskih oblasti.32 (Madari su, u poetku hteli da uestvuju u napadu na
Jugoslaviju sa jaim snagama, ali su posle samoubistva predsednika
vlade Telekija promenili odluku. Na kraju, 30. marta 1941. kad je feldmaral Paulus,33 tada general-lajtnant, doputovao u Budimpetu, oni su
pristali da u napad na Jugoslaviju bace etiri korpusa sa nekih 8 peaa Brauchitsch, Walther (18811948), zapovednik kopnene vojske od
februara 1938. do decembra 1941. Pred Meunarodnim sudom trebalo je da
odgovara zbog naredenja koja je izdavao, ali je 1948. postupak obustavljen.
TJmro skoro slep u jednom britanskom logoru.
29 Halder, Franz (18841972), general-pukovnik, naelnik generaltaba
nemake suvozemne vojske (od 1. 9. 1938. do 24. 9. 1942). Pripadnik potoeta otpora. Zbog neslaganja sa Hitlerom smenjen sa dunosti i upuen
m koncentracioni logor. Njegov dnevnik objavio H. A. Jakobsen (Vidi: Izvori
i literatura).
30 AD AP, D, XII, dok. 217, str. 307309. Up. Olshausen, n.d., str. 51.
31 Tako je Brauhia nazvao sam Hitler, onda kada je odluio da i komandu nad suvozemnom vojskom (OKH) uzme u svoje ruke (19. 12. 1941).
Up. P. Bor, Gesprche mit Haider, str. 76.
32 U pogledu uea Madarske u ratu protiv Jugoslavije, u Maarskoj je
postojalo vie miljenja- Horti, kao ef drave, treba da je imao jedno,
predsednik vlade drugo, a komanda vojske tree. Prema jednoj vesti
nemakog poslanika u Bukuretu, Hermana Nojbahera, poslatoj u Berlin
4. aprila 1941, za uee u ratu (na strani Nemake) protiv Jugoslavije
bezrezervno je bio honvedski generaltab. Vladini krugovi, aristokratija,
visoki jevrejski finansijski krugovi nisu hteli, pak, da propuste priliku
da dodu do novih teritorija. ali nisu bili ni za to da se zemlja uvue u rat
(Telegram Nojbahera br. 878, PA/AA, Bro St. S. Ungarn, Bd. 3, Akt. br.
53184). Prema ovom Nojbaherovom telegramu, koji se zasnivao na izvetaju
rumunskog poslanika u Budimpeti, Horti treba da je bio protiv uea
Maarske u ratu Jugoslavije, to, meutim, nije uopte tano. Up. Macartney,
A History of Modern Hungary, knjiga I, str. 475. O strujama u Madarskoj
u asu pred napad Nemake na Jugoslaviju postoji zabeleka i u KTB
(OKW), Bd. 1, deo B, zabeleka od 7. 4. 1941, str. 376.
33 Paulus, Friedrich (18901957), feldmaral, komandant 6. armije (pre-dao se Crvenoj armiji kod Staljingrada). Austrijanac. Do smrti iveo u DDR.

75

dijskih brigada i jedan brzi korpus za prodor praveem Osijek i Novi

Sad.)34
Umesto Brauhia, na Hitlerova pitanja odgovorio je Halder prijatelj Gleza fon Horstenau i jedan od kljunih predstavnika antihitlerovskog pokreta u nemakoj vojsci. (Vrlo zagonetna linost, vie nalik na
nekog pedantnog profesora nego na generaltabnog oficira, on je imao,
u najmanju ruku, udna shvatanja o tome kako i kad treba sruiti Hitlera. Poto se Nemaka ve nalazila u ratu, smatrao je on, taj
se rat obavezno mora dobiti. Zbog jednog Hitlera, isticao je uvek ponovo, nikako se ne bi smelo dopustiti da doe do poraza. A kad se
se osigura pobeda na bojnom polju, onda bi Hitler imao da bude sru en.. .)35 On je u glavi ve imao gotovu osnovu operacionog plana, budui da je usput, vozei se u rajshkancelariju, na osnovu karte razmotrio sve mogunosti napada na Jugoslaviju. 36 Njegov predlog je bio
da se iz Bugarske prodre u Makedoniju i Junu Srbiju, a iz tajerske
u Austriji u severni deo Jugoslavije, i da se kroz saradnju ovih dveju
nemakih grupa uniti jugoslovenska vojska, s ime se Hitler u potpunosti i bez primedbe sloio.37
to se tie termina samog poetka napada, Halder nije bio u mogunosti da odmah da obavezujui odgovor. Tek sutradan, 28. marta 1941,
on je javio rajhskancelariji da je za pripreme potrebno osam dana i
da se, otud, sa napadom ne bi moglo poeti pre petog, a eventualno i
7. aprila 1941. (Prvobitno, u asu kada je sastavljano Uputstvo 25,
bilo je zakljueno da napad na Jugoslaviju pone 1. aprila 1941, bombardovanjem Beograda, odnosno izmeu 8. i 15. aprila nastupanjem
suvozemnih trupa.)38
Posle sastanka sa Brauhiem i Halderom, Hitler je primio poslanike
Maarske i Bugarske. Cilj ovih razgovora, uprilienih navrat-nanos,
bio je da se ove dve zemlje zainteresuju za planirani napad na Jugoslaviju, u smislu da se i one angauju u operacijama, a uz izgled
da dobiju odreena teritorijalna zadovoljenja. (Hitler je na taj nain,
i u tom prvom asu, hteo da se obezbedi od svakog neprijatnog ri zika, budui da je uistinu smatrao da Kraljevina Jugoslavija raspolae
snanom i dobrom vojskom. Pri tom on je u stvari polazio od miljenja izreenih o visokoj vrednosti vojske Kraljevine Srbije u prvom
svetskom ratu, s kojom se, meutim, ni po obuenosti a ni po sprem34
Svi zahtevi koje je Paulus postavio bili su od Maara blagonaklono
prihvaeni (KTB, Bd. 2, zabeleka od 31. 3. 1941. Up. Olshausen, n.d., str.
68). Madarska je, osim svega, pristala da svoju vrhovnu komandu za vreme
operacija protiv Jugoslavije potcini OKH (O obavezi Maarske da uestvuje
u unitenju neprijatelja, u: ADAP, D, XII, 1, dok. 256, str. 363).
35
Up. H. Schall Riancour, Aufstand und Gehorsam, str. 96.
36
Halder, Kriegstagebuch, knjiga II, zabeleka od 27. 3. 1941, pr. 2.
37
Prihvatajui u svemu Halderov plan napada na Jugoslaviju, Hitler
je rekao da je odluio da se Jugoslaviji preko ministarstva spoljnih poslova
ne postavljaju nikakva pitanja. Isto tako se izjasnio protiv p ostavljanja bilo
kakvog ultimatuma (to je bio predloio nacelnik operativnog odeljenja
OKW, general-pukovnik Jodl). ADAP, D, XII, 1. dok. 217, str. 308. U duhu
Hitlerovih nareenja, nemakom poslanstvu u Beogradu je 2. aprila 1941.
dostavljeno uputstvo za pripremu za as izbijanja neprijateljstva sa Jugoslavijom (ADAP D. XII, 1, dok. 248, str. 356).
38
Up. Olshausen, n.d., str. 59.

76

nosti na rtve, vojska Kraljevine Jugoslavije nije uopte mogla meriti). Maarskog poslanika, Dimitrija Stojakovia (Dme-a), Hitler je
zamolio da odmah odleti u Budimpetu i Hortiju prenese sledeu poruku:
Nemaka e na svaki nain spreiti da se formira bilo kakva baza
za napad na Nemaku,
Nemaka ne misli da uopte ograniava Maarsku u ostvarenju njenih revizionistikih elja,
On, Hitler, smatra za taktiki ispravno da se Hrvatima da samo uprava,
Pod odreenim okolnostima bilo bi na mestu da Maarska preduzme
izvesne vojne mere.39
Bugarskom poslaniku Hitler je, pak, rekao da e se na Jugoslaviju
sruiti orkan takvom brzinom, da e gospoda i oslepiti i ogluveti,
a zatim kao glavno da je za njega makedonsko pitanje raieno. 40 (Uprkos velikom poklonu koji mu je stavljen u izgled, kralj
Boris je odgovorio da ne raspolae vojskom s kojom bi mogao da
napadne Jugoslaviju, a da bi na tursku granicu mogao da uputi samo
pet divizija i to tek 15. aprila 1941.) 41
Svog glavnog saveznika, Musolinija, Hitler je o svojoj odluci da
napadne Jugoslaviju, a istovremeno i Grku, obavestio pismom. Ono je
napisano 27. marta 1943, tokom noi, i u etiri sata ujutru, dakle 28.
marta, predato generalu Rintelenu da ga odnese u Rim i lino preda
Musoliniju. Uz pismo, Rintelenu je uruen i Predlog za usklaenje
nemakih i italijanskih operacija protiv Jugoslavije, u kojem su iznesene nemake namere i opisani zadaci italijanske vojske (bona zatita
nemakih snaga nadiruih iz pravca Graca putem napada po mogustvu
jakih italijanskih snaga na liniji SplitJajce; prelazak na odbranu na
grko-albanskom frontu i priprema jedne udarne grupe koja bi imala
da prui ruku nemakim jedinicama angaovanim kod Skoplja i juno
od njega; neutralisanje jugoslovenskih pomorskih snaga, itd). 42
Konstatujui da danas primljene vesti potvruju predstojeu promenu jugoslovenske politike, Hitler je u svom pismu Musoliniju
nasuprot optimistkim izjavama koje je dao maarskom i bugarskom
poslaniku ocenio situaciju tako tekom, da se, ako se ne eli dovesti
u opasnost celokupan nemako-italijanski poloaj, ne sme nainiti nijedna greka. Zahtevajui od Musolinija da zatvori najvanije prelaze
na albansko-jugoslovenskoj granici i najbre to moe povea broj jedinica u Albaniji, on je, na kraju pisma, rekao da je, uprkos svemu,
* Isti izvor, str. 53.
ADAP, D, XII, 1, dok. 216, str. 306.
41
Komandant nemakih trupa koje su iz Bugarske imale da napadnu
Jugoslaviju, List, javio je 31. marta 1941. u OKH, da Bugari iz straha od
Turske ne ele da aktivno uestvuju u napadu na Jugoslaviju. Halder,
KTB, Bd. II, zabeleSka od 31. 3. 1941.
42
O Predlogu za usklaivanje nemakih i italijanskih operacija protiv
Jugoslavije od 28. 3. 1941, u: BA/MAF, OKW/WF St/L IV, Chefsachen
25, III W 58, list 32f.
,
77

uveren u uspeh i da taj uspeh nee biti manji od norvekog od pre

jedne godine. 43 (Na ovaj nain, Hitler je opet jednom stavio pred
svren ein svog pi'ijatelja i saveznika, koji je i sam, godinu dana ra nije, u leto 1940, bio vrsto reio da napadne Kraljevinu Jugoslaviju..
Tada je Musolini bio skoncentrisao dve armije sa 37 divizija, a iza ovih
trupa, kao rezervu, jo jednu kompletnu armiju. Kako je napad, po
italijanskom ratnom planu, trebalo da usledi i sa teritorije Koruke i
tajerske u Austriji, italijanski generaltab je u junu 1940, prema navodima Rintelena,44 zatraio od Nemaca podatke o jugoslovenskim utvrenjima na nemakoj granici. Nemaka vrhovna komanda je to, meutim, odbila, izjavivi da firer eli mir na junim granicama-. Istovremeno, nemaka vrhovna komanda je upozorila Italiju da bi napad
na Jugoslaviju mogao dovesti do toga da se Engleska sa svojom vazdunom flotom uvrsti na jugoslovenskoj teritoriji. Posle toga, u septembru
1940, po drugi put od avgusta 1939, kada je Italija takode nameravala
da napadne Jugoslaviju u vreme Hitlerovog napada na Poljsku
Musolini je bio prinuen da povue svoje nareenje o pohodu i demobilie nekih 600 hiljada vojnika.)45
Hitlerovo pismo od 27. marta 1941. Musolini je primio ujutru 28.
marta, a ve sutradan, 29. marta u njegovom kabinetu se obreo
Ante Paveli, vo ustaa. (Bilo je to prvi put da Musolini primi Pavelia, koji je dotle proveo punih 12 godina u Italiji, as pod boljim r
a as pod loijim uslovima zavisno od odnosa izmeu Italije i Kraljevine Jugoslavije.) Pun zahvalnosti, Paveli je spremno potvrdio sve
ono na ta se bio ve obavezao grofu anu u januaru 1940, a to se
ticalo, izmeu ostalog, personalne unije i uopte obezbeenja Italiji
apsolutnog uticaja u Hrvatskoj.
U noi u kojoj je Hitler napisao pismo Musoliniju, u rajhskanceiariji sastao se veliki ratni savet. 46 Kako to navodi Glez fon Horstenau,
<s Hitlerov pesimizam, izraen u pismu Musoliniju, nije bio iskren. On
je bio sraunat. Time je Hitler hteo' da sprei Musolinija da eventualno ne
prebrza sa svojim merama. Ali taj strah je bio suvian. Zapleteni u grku
avanturu, Italijani nisu ak ni pomiljali na neku ofanzivu protiv Jugosla vije. tavie, Musolini se plaio da bi jugoslovenska vojska mogla ofanzivno
da nastupi protiv Italije. Iz tih razloga on je ak naredio da se evakuie
civilno stanovnitvo iz Rijeke (FiumeJ, Zadra, Skadra... Trupama u Albaniji, pak, izdao je kategorino nareenje- da izdre na svojim poloajima.
na jugoslovensko-albanskoj granici da poslednjeg oveka- (ADAP, D, XII,
2, dok. 289, str. 402). Up. Olshausen, n.d., str. 54.
* Up. ADAP, D, X, dok. 129, str. 126.
45 U svim tim svojim planovima u pogledu Jugoslavije, Italjja je raunala i sa ustaama. Up. ano, Dnevnik, zabeleka od 21. 1. 1940 (izdanje
na srpskohrvatskom).
46 U zabelekama nastalim u Zagrebu, u tekstu od 10. juna 1941, Glez
fon Horstenau je napisao u vezi sa 27. martom 1941. i ove radove: U vezi
sa prevratom u Beogradu valja mi neto naknadno uneti. Kako mi je La
mers pre nekoliko dana ispriao u Salcburgu, Rozenberg je u jednom memorandumu estoko napao ministarstvo spoljnih poslova, rekavi da je ono
upropastilo jugoslovensku stvar i pre svega Maeka dovela u gadan poloaj,.
u kojem se on i sada nalazi. S vie strana mi je, meutim, potvreno, da.
bi i Simovi, samo da je nekoliko dana ostavljen na miru, prihvatio Trojni
pakt in toto. Ali moenik u Berlinu nije hteo da eka... (Lamers La
mmers, Hans Heinrich, dravni sekretar i ef rajhskancelarije; Rozenberg-.
(Rosenberg) Alfred, v. napomenu 39, glava prva. Andeo...)

78

sednica Ratnog saveta poela je u tri asa ujutru (2728. marta 1941)_
Horstenau, u svojim memoarima:
Firer je besneo i pretio svakog sata ponovo da e Beograd;
izbrisati sa geografske karte. Poznata pria jo od Praga... U
neke se pojavio Ribentrop sa veu da je nova beogradska vlada
dala do znanja da bi ona da ostane pri Trojnom paktu. Na to
su se talasi u rajhskancelariji stiali. Ali ne moe se ni sumnjati u to da je ve donesena odluka o vojnom slamanju Jugoslavije. Generaltab, ree mi jedan moj odlino obaveteni
prijatelj, veoma se raduje novom ratnom pohodu. U izgledu
su, naime, posle zastraujue, upravo neizdrljive pauze od skoro tri etvrti godine, nove blistave pobede. Svakako da e pripreme potrajati jo jedno vreme i da e zbog njih morati da
se odloi za rano prolee planirani rat protiv Rusije. Ali to ne
zabrinjava merodavno mesto... Firer treba da je (inae) vrlo*
ljut to toliko ljudi zna za plan napada na Rusiju to kod
pokreta nekoliko miliona ratnika i nije nikakvo udo. Planovi
Firera u pogledu Rusije treba ovako da izgledaju: do 300 kilometara zapadno od Moskve i ukljuujui Batum-Baku direktna nemaka sfera; izmeu ove linije i Urala tri do etiri
protektoratske republike. Zauzee sibirske eleznice i uspostavljanje veze sa Japanom .. . n
Za Gleza fon Horstenau, kako je to iz njegovih zabeleaka lako
uoljivo, odluka o napadu na Jugoslaviju, i s tim u vezi odlaganje napada na Sovjetski Savez, bio je vrlo krupan istorijski dogaaj. On ga je
osetio kao sudbonosni preokret, iz koga se moe izroditi svata...
To je on, sasvim otvoreno, rekao i vojnom ataeu Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, pukovniku Vladimiru Vauhniku, s kojim se sreo upravo 28. marta 1941, kada je rat izmeu Nemake i Jugoslavije ve bio
gotova stvar.
Razgovor je potrajao satima, i ispao je, prema Glezu fon Horstenau,,
vrlo dramatian. Toliko razliito i protivreeno u jugoslovenskoj literaturi prikazani Vauhnik, otvorio je, u punom smislu te rei, i srce
i duu...
Vauhnik, kae Hortsenau, nije gledao na dogaaje u svojoj
domovini oima oficira i Jugoslovena, ve iskljuivo oima
biveg austrougarskog oficira i Slovenca koji iz dna due mrzi
Srbe ... Po njegovom miljenju, Jugoslavija nema nikakvog:
izgleda da se odupre Nemakoj. 'Za 14 dana, najkasnije za etiri nedelje, ona e biti poloena na plea'.. .48
Kao i Horstenau, i Vauhnik je zavrio vojnu akademiju u Bekom
Novom Mestu. Roen u Svetinju, u Kranjskoj, 24. jula 1896, on je kao
19-togodinji potporunik stupio u rat 25. avgusta 1915, a kao porunik
postao je 1. maja 1917. komandant jurinog bataljona 17. peadijskog
47

Up. Glez fon Horstenau, Memoari, 11 knj., str. *

Isti izvor, str. 687.

puka austrougarske vojske. Po zavretku rata i propasti Dvojne monarhije primljen je u vojsku Kraljevine Jugoslavije i nasuprot, naroito u inostranstvu, rairenom miljenju da su bivi austrougarski
oficiri bili po nareenju Beograda planski zapostavljani, da su im injene smetnje na svakom koraku, on je napravio lepu karijeru. Zavrio je generaltabnu kolu Kraljevine Jugoslavije, i 1938. godine, u novembru, postavljen je za vojnog ataea u Berlinu. Jedna od prvih
linosti s kojom je on u glavnom gradu Nemake stupio u blii kontakt bio je jedan stari poznanik i prijatelj Gleza fon Horstenau,
Valdemar-Vili Pabst (Waldemar-Willy Pabst), za koga ameriki pisac
Hoptner49, govorei o Vauhnikovoj aktivnosti u Berlinu, povrno i pogreno kae da je napustio vojnu karijeru da bi se pretvorio u poslovna oveka-<. Pabst je bio sve pre nego poslovan ovek, bez obzira na
to to je jedno vreme imao visoko dotiranu funkciju direktora odeljenja
za proizvodnju oruja u poznatoj fabrici Rheinmettal-Borsig. Vrlo opskurna osoba, on je pre svega bio opasan i spreman agent, i izraziti
i bezobzirni kontrarevolucionar. Zajedno sa admiralom Kanarisom, efom Abvera u vreme o kojem se govori, on je 1919. uestvovao u guenju revolucije u Berlinu. Bio je naelnik taba po zlu zapamene
gardijske konjike divizije. U svom tabu, u hotelu Eden, on je lino,
uvee 15. januara 1919. sasluavao voe ustanka Karla Libknehta i
Rozu Luksemburg, i potom ih uputio u zatvor Moabit, kuda, medutim,
Zivi nisu stigli... Istiui da je Pabst u ubistvu voa Spartakovaca
imao odluujueg udela, Glez fon Horstenau kae:
Po njegovom nareenju celu akciju je izvrio izvesni porunik Fogel (Vogel). Predsednik Ratnog suda, koji je po naredenju vlade formiran u gardijskoj diviziji (!) i koji je trebalo
da ispita krivicu Fogela i Jos 11 njegovih trabanata, bio je pomorski oficir, a sadanji ef Abvera pri OKW, Kanaris ... Posle
veanja od samo dva minuta, sud je saoptio presudu: Fogel je
zbog povrede pravila slube, kao komandant strae, osuen na
dve i po godine zatvora, dok su ostali optueni osloboeni
krivice u nedostatku dokaza. Fogel je nekoliko dana zatim
zamolio Pabsta da doe u zatvor Moabit, gde mu je rekao da
e sve izneti na videlo ako ne bude smesta puten na slobdu.
Na to je Pabst, hteo ne hteo, nabavio Fogelu lani paso i omoguio mu da pobegne preko granice.. .i50
Kako to Glez fon Horstenau iznosi, i to u svemu odgovara istini,
Pabst je imao kljunu ulogu i u poznatom Kapovom puu, sl iza koga
je stajao nemaki vojskovoa iz prvog svetskog rata, Ludendorf. (On
49
50
51

Up- Jakob Hoptner, n.d., str. 232.

Up. Glez fon Horstenau, Memoari, II knj., str. 654.
Radi se o puu koji je organizovao Wolf gang Kapp (Volfgang Kap),
visoki istono-pruski dravni funkcioner. Uz pomo generala Lttwitz-a
(Litvic), komandanta Rajhsvera (iji je glavni saradnik bio Pabst), on je
izvikao otadbinsku vladu, a legalnu vladu Scheidemann-a (Sajdeman)
proglasio za svrgnutu. U ovaj pu krajnje desnice bio je umean i Lu
dendorf. Kako to Glez fron Horstenau kae (Memoari, II knjiga, str. 655),
ovaj pu trebalo bi da se u stvari nazove Ludendorfovim puem.

80

je drao ne samo sve konce pua u svojim rukama, ve ga je i finansirao.) Kad je pu propao, Pabst je napustio Nemaku i kao major
Peter obreo se u Austriji, u Tirolu. Tu postaje ef taba kontrarevolucionarne vojne organizacije Hajmver i itovremeno radi za austrijsku
i nemaku vojnu obavetajnu slubu. Odrava direktne veze sa Musolinijem (od koga prima znatne sume novca), ali i sa jugoslovenskom
Orjunom52 (preko nje i sa generaltabom Kraljevine Jugoslavije, koji
se izjavio spremnim da mu za njegovu organizaciju stavi oruje na
raspolaganje).
Po povratku u Nemaku, posle nekih 11. godina odsustvovanja,
1932. dolazi u kontakt sa Hitlerom i dobija, od ovoga, ponudu da se
prihvati rukovoenja partijskom organizacijom. Meutim, posle tri dana
razmiljanja, on je ponudu odbio, opredelivi se za rad u industriji
naoruanja. Uoi samog poetka II svetskog rata preao je, na zauzimanje svog prijatelja generala Tomasa (Thomasa), u upravu za naoruanje i ratnu privredu pri OKW. Tom prilikom je i reaktiviran i dobio
je ein majora.
Kada je sve izgledalo da je u najboljem redu, Pabst je iznenada
i vie nego neoekivano dopao zatvora po prijavi admirala Kanarisa,
svog kontrarevolucionarnog saborca iz vremena posle prvog svetskog
rata. (U literaturi s mnogo simpatija opisani admiral, uglavnom zbog
svoje muenike smrti i otpora koji je pruao Hitleru, bio je u sutini
ovek bez mnogo skrupula. On je bio taj koji je, izmeu ostalog, predloio Gebelsu da se Jevreji prinude da nose ute trake i da budu smeteni u geto53.) U prijavi koju je lino potpisao i predao Rajnhardu Hajdrihu, on je, kako je to posle rata obznanio njegov islednik Sonderegger (Zondereker), izneo da Pabst ne prihvata nacionalsocijalizam i da na
osnovu svog poloaja u drutvu raspolae jakom obavetajnom mre om koja mu omogueuje da doe do obavetenja iz vojske, industrije
i privrede. Optuba je bila vrlo teka, ali je Pabst uspeo da je opovrgne, pa je ubrzo puten na slobodu, zajedno sa grupom oficira koji su s
njim bili zatvoreni54.
Preko Pabsta55, koji se inae odlikovao armantnou i galantnou, Vauhnik se upoznao i sa Glezom fon Horstenau. To poznanstvo se
brzo pretvorilo u jednu vrstu prijateljstva. Oni su se ee sastajali i
kao stare kolege iz austrougarske vojske otvoreno diskutovali o mno gim, a pre svega vojno-politikim pitanjima. Vauhnik je, to treba ista,
bio vrlo potkovan generaltabni oficir i, po miljenju vodeih ljudi u
centrali Abvera, najbolje obaveteni vojni atae u Berlinu. On treba
da je i za najtajniji raspis saznavao u roku od dva dana po njegovom
52
ORJUNA, organizacija jugoslovenskih nacionalista. Njoj je pripadao
i Dobrosav Jevevi, vo etnika u Dalmaciji tokom II sv. rata i glavna
veza Drae Mihailovia sa Italijanima, odnosno njihovom 2. armijom.
53
Glez fon Horstenau, Memoari, II knj., str. 656
44
Bartz, Karl, Die Tragdie der deutschen Abwehr, str. 216
55
Negde krajem 1943. godine, Pabst je uspeo da pobegne u vajcarsku, gde ga je tampa doekala na krv i no. Ostavio je za sobom dnevnik, koji jo nije dostupan javnosti.
8

81

sastavljanju.* Prema Valteru Selenbergu, koji e ga uhapsiti, a zatim

zavrbovati da radi za Slubu sigurnosti, prvo u Zagrebu uz podrku
Gleza fon Horstenau, a zatim u Italiji 57, Vauhnik je prvi put skrenuo
panju na sebe u prolee 1940. godine. Tada se u Glavnom uredu za
sigurnost Rajha (RSHA), zahvaljujui izvetaju jednog dounika u
ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, saznalo za jedan
njegov izvetaj Beogradu sa autenticnim podacima, dobijenim od Pabsta,
o proizvodnji bombarderskih i lovakih aviona u Nemakoj. Svoj poslednji izvetaj u Beograd on je poslao 2. aprila 1941, kako sam navodi,
odnosno 4. aprila kako to tvrdi Selenberg. Ovaj izvetaj ticao se napada Nemake na Jugoslaviju. Osim jaine vojnih grupacija, u izvetaju
je naveden i taan dan poetka operacija 6. april 1941. Podaci su,
kako je to utvreno jo 1944. godine, posle hapenja admirala Kanarisa i generala Ostera, poticali direktno iz centrale Abvera. Po Vauhnikovom tvrenju, ovo obavetenje on je dobio lino od Kanarisa, a preko jednog zajednikog prijatelja. I to je uglavnom tano. To potvruje, pre svega, lini Kanarisov dnevnik koji je pukim sluajem pronaen 1945. godine i koji je on vodio da bi se nemakom narodu i
svetu pokazala krivica onih to su u ovom vremenu rukovodili i upravljali sudbinom naroda.58 U dnevniku stoji da je Kanaris, uoi napada na Jugoslaviju, zajedno sa svojim poverljivim saradnikom Dohnanijem posetio dravnog sekretara Weizscker-a59 i da je tada dogovoreno da se o predstojeem napadu na Jugoslaviju obavesti njen vojni
atae. To je uinjeno 2. aprila 1941. uvee, telefonom, a da Vauhnik
nije ni znao ko ga u stvari obavetava. 60
Saoptavalac je bio, kako se to danas pouzdano zna, onda pukovnik, a kasniji general, Hans Oster, koji je bio jedan od najaktivnijih
zaverenika u krugu konzervativaca. Bivi konjiki oficir i zagrieni
monarhista, Oster se svrstao u red najnepomirljivijih Hitlerovih protivnika jo 1934. godine, posle noi dugih noeva, tokom koje je
rtvom pao njegov veliki prijatelj i prvi ef Abvera, Kurt von Bedow.
Hitlera je, pred oficirima u svom tabu nazivao posprdno EMILOM,
to e rei alabajzerom i guziarem, a za ceo nacionalsocijalistiki pokret imao je samo jedan izraz: ugavi olo. Sam Kanaris, koji je
u sebi sjedinjavao mudrost zmije i nevinost goluba61 (po tvrenju njegovih prijatelja), znao je za sve ta radi i govori Oster, odobravao je
to, podravao, ali se lino drao po strani, strogo pazei da se ni u
eemu ne eksponira. Opredeljujui se za ulogu tita, on je dozvolio da
56
Saoptenje Leopolda Brkner-a (Birknera) Glezu fon Horstenau (Glez
fon Horstenau, Memoari, knj. II, str. 690;. Birkner je u martu 1941. bio u
centrali Abvera nadlean i za vojne ataee akreditovane u Berlinu.
57
Walter Schellenberg (Selenberg), Memoiren, str. 168
58
Dnevnik admirala Kanarisa, kao i druga vana dokumenta (Plan
generala Ostera za izvrenje atentata na Hitlera, itd) pronadeni su 22. 9.
1944. u jednom elinom ormaru u centrali Abvera. Up. A. Brissaud,
n. d. str. 510.
59
Ernst von Weizscker (18821951), dravni sekretar u ministarstvu
spoljnih poslova Treeg rajha od 1938. do 1943, a potom, do kraja rata,
nemaki ambasador pri Vatikanu.
60
Up- Jakob Hoptner, n.d., str. 271272.
61
Up. Hill, Leonidas, Die Weizscker Papiere, str. 166

82

aparat Abvera, onaj koji je bio podreen Osteru, bude korien za

svrhe pokreta otpora, za njegovo organizovanje, jaanje i proirenje
novim ljudima.62
Osim to je odao dan i as napada na Kraljevinu Jugoslaviju, to
mu se i dan-danas zamera u Nemakoj i stavlja na teret kao ista
izdaja, Oster je, na primer, u aprilu 1940. javio kome treba, da se
Hitler sprema da napadne Norveku, a u maju iste godine da predstoji napad na Zapadu. I informacija o danu napada Nemake na Sovjetski Savez poticala je od njega... On se drao devize da cilj opravdava sredstvo i verovao je da e informisanjem zapadnih saveznika
doprineti brem porazu Nemake. Ja nisam izdajnik, rekao je on
u vezi sa tim, ja se smatram boljim Nemcem od svih onih koji tre
za Hitlerom. Moj plan je i moja obaveza da Nemaku, a time i ceo
svet, oslobodim od ove kuge.63
Uz centralu Abvera, a zatim najsveatranije i redovno tano informisanog Pabsta, Vladimir Vauhnik je imao jo nekoliko izvora obavetenja, istina ne od tako odlune vanosti, ali zato sasvim dobrih i korisnih. Veoma znaajan izvor informacija bile su mu i nemake novine, one sitnice i sporednosti u njima, koje same za sebe nita ne govore, ali koje u sklopu omoguuju da se doe do znaajnih zakljuaka.
Ali Pabst, koji je 1940. godine morao napustiti upravu za naoruanje
pri OKW po elji Hitlera, ak i vojsku, bio je i ostao glavni informator. On je pregrtima donosio vane vesti, pa i one najtajnije.
Ve 6. februara 1941. on je bio saznao za taan dan napada Nemake
na Sovjetski Savez ...
Kad se sreo sa Glezom fon Horstenau o 28. martu 1941, Vauhnik je
bio vrlo utuen i vrlo zabrinut. Odmah je, i nepitan, poeo da govori o
tek izvrenom puu u Beogradu.
Pu u Beogradu, zapisao64 je Glez fon Horstenau da mu je Vauhnik rekao, nije nita drugo do velikosrpski akt usmeren protiv
federalizma. On sam, kao Slovenac, teko da e u Berlinu ostati akreditovan due od osam dana, a verovatno da se nee uopte moi ni
vratiti u Jugoslaviju. On je pitanje Trojnog pakta od poetka pratio
sa velikom zabrinutou i bio je za to da Jugoslavija, to je bez daljeg
moglo da se ostvari, zauzme u odnosu na Nemaku striktnu neutralnost.
Sada, pak, Nemakoj ne preostaje nita drugo do da proklamuje razbijanje Jugoslavije. Najbolje bi bilo da se od Slovenije i Hrvatske formira 'slobodna' drava po ugledu na Slovaku, a to se tie Bugara,
oni bi na neki nain trebalo da dobiju zadovoljenje u Makedoniji. Srbija bi mogla da bude ostavljena neto veom nego to je bila 1913.
Samo se nikako ne bi smele stvari u Hrvatskoj time pokvariti to bi
se odmah i sa nesposobnim ljudima prilo obrazovanju jedne nacionalsocijalistike partije... Vauhnik (mi je) jo rekao da na razvoj situacije u Jugoslaviji nije u maloj meri imala udela politika taktika
nacionalsocijalistikog Rajha. Po svoj prilici, po savetu generalnog konzula Nojhauzena, u sve je, u odluujuoj meri, bio uklju'452 Up. A. Brissaud, n. d., str. 53
Up. Erich Kordt. n. d., str. 98
* Glez fon Horstenau, Memoari, II knj, str. 687689
8'

83

en jedan vrlo sumnjiv tip, 26-godinji Duan Gregori 65, koji je uspeo
da se od slovenakog komuniste progura do generalnog direktora srpskog 'Vremena' i da zadobije naklonost nadlenih berlinskih krugova ...
Vladimir Vauhnik je opirno govorio i o jugoslovenskoj vojsci.
Ta izlaganja, kae Horstenau, nisu, meutim, bila zaokruena. Hrvate i Slovence dri za nepouzdane... Mirnodopske
divizije imaju u svom sastavu najmanje 15 procenata Srba. Ratna popuna je teritorijalna ...
U vezi sa samim predstojeim ratnim operacijama Nemake protiv
Kraljevine Jugoslavije, Vauhnik je rekao da bi bilo bezuslovno potrebno da Nemaka po mogunosti brzo uputi nekoliko divizija u Albaniju ako ne eli da sebe na Baikanu dovede u veliku opasnost.
Ova izjava, ini se, zasluuje posebnu panju, ve i zato to je
ratnim planom Kraljevine Jugoslavije (R-41) upravo prema Albaniji
bilo predvideno ofanzivno nastupanje. Cetiri divizije i jedan odred trebalo je, u sadejstvu sa Grcima, da potuku italijanske snage i tako osiguraju povlaenje jugoslovenske vojske i preko Albanije, ka jugu, u
Grku, radi organizovanja jednog novog Solunskog fronta,66 od koga je
Hitler toliko strahovao i tada, ali i 1943. i 1944. godine.
Sa nemake take gledita, konstatovao je Horstenau, Vauhnik je ovde bio potpuno u pravu; jer ako bi uistinu dolo do
gustog i ako bi Srbi sauvali svoje nerve, onda bi oni mogli,
napadom s leda, sa nekoliko divizija da totalno razbucaju Italijane u Albaniji i na pleima ostatka njihovih dveju armija
sjedine se sa Grcima.67
O ovom svom razgovoru sa Vauhnikom, Glez fon Horstenau je obavestio nadlenog oficira u centrali Abvera, tadanjeg kapetana, a poznijeg vice-admirala Birknera (Brckner). On je to uinio, kako sara kae, da bi sebe pokrio, budui da mu je bilo poznato da je Vauhnik pod
prismotrom organa Slube sigurnosti. Ali dok je Birknera samo selektivno informisao, Hansu Osteru, s kojim se Video odmah posle toga,
preneo je razgovor s Vauhnikom u celini, ne izostavljajui ni jednu
jedinu pojedinost.
S razlogom.
2. Nemaki general u Zagrebu
Zaklj uivi, da je istorijska sudbina upravo odluila da
Hitler bude osvetniki ma stare carevine, Glez fon Horstenau se
posle razgovora sa Vladimirom Vauhnikom i Hansom Osterom iz cen65
Gregori Duan, novinar, autor knjige So endete Jugoslawien,
Lajpcig 1943. Veliki privrenik Treeg rajha. Po V. Terziu (Jugoslavija u
aprilskom ratu, str. 91), Gregori je bio dugogodinji nemaki agent.
66
Up. V. Terzi, Jugoslavija u aprilskom ratu, str. 317.
67
Glez fon Horstenau, Memoari, II knj. str. 688

84

trale Abvera upitao da li ne bi bilo moda uputno da jo jednom

skrene panju nadlenih na svoju egzistenciju.
Na nekakvoj politikoj poziciji, stoji u njegovim zabelekama koje se odnose na poslednje dane marta 1941. godine, ja
ni u kom sluaju ne insistiram. Naprotiv, moja je elja da
tokom celog rata zadrim vojniku odoru na sebi. Ali, s druge strane, ja ne mogu sebi da predstavim da se rat prenese na
staroaustrijske oblasti, a da ja na neki nain u svemu tome ne
uestvujem. Naravno ne kao Alba1, ve onaj koji miri i usklauje: ili kao ovek za vezu sa Maarima ili pak kao odgovorni za pacifikaciju Hrvatske. Ja sam jue ne ba bez
ustezanja o tome razgovarao sa Rajnekeom2 (Reinecke) a, danas u verovatno otii do feldmarala Kajtela. Da li je sve ovo
uopte dobro, ne znam, Moda bi bilo bolje da sam ostao miran ...
S feldmaralom Kajtelom, Hitlerovom devojkom za sve, Horstenau se sreo 1. aprila 1941. Razgovor se skoro iskljuivo ticao prilika u
Madarskoj i Hrvatskoj. Pri tom, Horstenau je uglavnom govorio, a
feldmaral sluao ... Izmeu ostalog, Horstenau je izneo kako on smatra da bi valjalo urediti jugoslovenski prostor, u ije su brzo osvajanje
bili svi ubedeni u Vrhovnoj komandi.3 Po njegovom miljenju bilo bi
najbolje ne donositi neku odluku napreac, ve sve ostaviti kako jeste,
s tim to bi se imale postaviti vojne uprave (u Zagrebu i Beogradu) koje
bi imale da sarauju sa samostalnim, u prvo vreme provizornim vladama u Srbiji i Hrvatskoj. (Ovim je u stvari Glez fon Horstenau predlagao samo ono za ta se zalagao i Herman Gering, koji je bio, inae,
meu nacistikim funkcionerima najvei zagovornik ouvanja Jugoslavije kao drave.)4
Mada je izlaganje Gleza fon Horstenau ostavilo na njega snaan
utisak, Kajtel nije nita odredeno rekao. To, uostalom, i nije bio njegov
stil. On uopte nije bio naviknut da odluuje, ve samo da vri ulogu
dobro uhodane transmisije izmedu onih koji su mu dolazili i Adolfa
Hitlera. Izuzetno, on ovog puta ak nije ni rekao da e sa svoje strane
uiniti sve to moe, tako da je Horstenau, odlazei, stekao utisak da
od svega, kao i toliko puta dotle, nee biti nita. Meutim, prevario se.
Ovog puta ispalo je sve drukije. Udica se zatresla...
Na dan 13. aprila 1941. godine, dok su se vojne operacije u Jugoslaviji bliile svom kraju mnogo bre nego to se to oekivalo i u
1
Alba, Ferdinand, hercog od Toleda, vrhovni kamandant trupa K arla
V u ratovima 154647. Zapamen pre svega po grozotama koje je poinio,
odnosno naredio u Holandiji, iji je bio guverner od 1567. do 1573.
2
Reinecke, Hermann, general-lajtnant, ef opte uprave u OKW, jedno vreme nadlean i za ratne zarobljenike. Poznat po upornom stavu da se
pripadnici Crvene armije ne mogu smatrati vojnicima, ve samo smrtnim
neprijateljima koje treba unititi. Admiral Kanaris ga je nazvao lakejem SS-a i Malim Kajtelom-.
3
Up. Glez fon Horstenau, Memoari, II knj. str. 693. Dalje: G. Schlag,
navedeni (neobjavljeni) seminarski rad.
4
Up. Hermann Neubacher, n. d., str. 130

85

samoj Vrhovnoj komandi nemake vojske, Glez fon Horstenau je u

Salcburgu, gde je proslavljao katoliki uskrs, telefonom dobio nareenje da se sutradan, 14. aprila, na uskrnji ponedeljak u 11 asova pre
podne, javi u Hitlerov glavni tab. Poto poruku nije lino primio, a
nije znao ni gde se tab nalazi, ni o emu se tano radi zeja dua se i u
njega bila uveliko tada uselila, kao i u veinu nemakih generala
pozvao je svog prijatelja Rajnekea da bi dobio potrebna obavetenja.
Odgovor prijatelja (kome e on tokom rata, iz Hrvatske, redovno slati
itave tovare jabuka naroito dobrih za probavu) glasio je da je sve
u puteru i da e sutradan sve blie saznati na fabrikom placu u
Bekom Novom Mestu.
Kako je Glez fon Horstenau i pretpostavljao, fabriki plac bila
je zgrada Vojne akademije, a domain u njoj vrhovni komandant
nemake suvozemne vojske fon Brauhi. Ali, on nije bio tu. Iz ostavIjene poruke, medutim, Horstenau je saznao kuda treba da se uputi.
Bila je to mala eleznika stanica Mnichkirchen u tajerskoj. Kad je
tamo stigao bio je na cilju. U Hitlerovom tabu. On se nalazio u
dvema eleznikim kompozicijama. Hitlerova lina kompozicija, specijalni voz Amerika (od 1. 2. 1943 Brandenburg), stajala je s jedne, a kompozicija Vrhovne komande Atlas, s druge strane tunela,
dovoljno dugakog da u sluaju vazdunog napada obe primi pod svoj
krov; snane lokomotive bile su stalno pod parom. Ispred oba voza
bila je postavljena neka vrsta podijuma od zeleno ofarbanih drvenih
dasaka. Za prelazak iz jednog voza u drugi, kroz tunel, koriena je
dresina. Kako je Glez fon Horstenau saznao, oba voza stigla su u Mnichkirchen 12. aprila u 7.20 asova ujutru. Novi, privremeni kvartir
dobio je ifrovani naziv Prolecni vihor. U njegovoj blizini, takode na
inama, nalazili su se tabovi Geringa i ministra policije i zapovednika
SS Hajnriha Himlera. Geringov specijalni voz Azija mirovao je u
jednom tunelu severno od mesta Friedberg, 15 kilometara juno od
Mnichkirchena, a Himlerov u Bruku tia Muri.
Prve rei koje ie Hitler uputio Glezu fon Horstenau, pre nego to
ga je ak i ponudio da sedne, bile su da on za njega ima jedan
izvanredno delikatan zadatak.
Posle ovih, uvodnih rei, Hitler se nasmeio krajem usana, dok su
mu toliko isticane zraee sivoplave oi, koje su inae igrale kao na
zejtinu, zasjaktale kao u kakvog maka. Lice mu je, u celini, ostalo,
meutim, bezizrazno i nije imalo nasuprot nekim tvrenjima u
sebi nieg ni demonskog ni davolskog.
Glez fon Horstenau u svom dnevniku o ovom susretu sa Hitlerom:
Trebalo je kao opunomoenik vojske kod nove hrvatske vlade
da smesta otputujem u Zagreb i tamo vidim kako stvari stoje.
Opta situacija za nastajuu hrvatsku dravu je, u odnosu na
potrebe osovinske politike, izvanredno teka. Firer ceni Hrvate
neuporedivo vie nego Italijane, i oni su u rasnom pogledu mnogo, mnogo vredniji od svojih zapadnih suseda. Ali, na drugoj
strani, postojao je od poetka osovinske politike aranman izmeu Nemake i Italije, da u nemaku interesnu sferu spadaju
86

samo Maarska i Rumunija, a sve drugo, to je juno od toga,

u italijansku. Posle svega to se desilo, to mu je (Hitleru, pr. a.)
kao oveku vrlo ao. Isto tako kao to mu je do u dubinu due
bilo ao to je morao po pojavi Engleza u Tesaliji da nastupi
protiv Grke; da nije do toga dolo, on bi ostavio Italijane da
sami posru orbu koju su samoinicijativno skuvali ne konsultujui se prethodno sa Nemakom. Grka mu je zaista ao, ponovio je Hitler sa tugom u oima. Sto se tie Hrvatske, problem
lei u tome da se ona kao drava po mogustvu to pre u toj
meri ubaci u sedlo, da bi se nemake trupe mogle iz nje povui. Meni e 2. armija uskoro biti potrebna na drugom mestu,
primetio je firer znaajno, pri emu nije bilo ni nuno da mi
objasni gde. To bi bio jedini politiki cilj Nemake u Hrvatskoj, a sve ostalo imala bi sama zemlja da uradi, naravno uz
uzimanje u obzir Italije i njenih aspiracija ...
Praktino to je znailo da je Hitlerov interes za Hrvatsku, u tom
asu, neposredno posle sloma Kraljevine Jugoslavije, bio relativno ogranien, a u svakom sluaju mnogo manji nego to je to mislio Glez
fon Horstanau, a pogotovo proglaiva ustake drave Slavko Kvaternik. (Precenjujui nemaki neposredan interes za Hrvatsku, Kvaternik je dan po proglaenju NDH, u telegramu zahvalnosti Hitleru, naroito istakao da e vojska, im bude spremna za akciju, u svako doba
uzeti uea na strani Nemake kako u operacijama na Baikanu, tako
i na drugim ratnim popritima5.) Ali taj interes nije bio ipak ni toliko
mali, da bi Hitler bio spreman da ceo prostor potpuno prepusti politikom i vojnom uticaju Italije. To potvruje i sama injenica da je on
pourio da pozove sebi Gleza fon Horstenau i uputi ga najhitnije u
Zagreb da bi pomogao Kvaterniku da se to pre formira policijska
vojska, ali i da bi neutralisao italijanski uticaj na tu vojsku. (Italijanski instruktori treba da budu drani po strani-, naglasio je Hitler Glezu fon Horstenau, to je za ui ovoga bila najlepa muzika.)
Otprilike posle pola sata neprestanog izlaganja, Hitler je izrazio
elju da sazna miljenje Gleza fon Horstenau o svemu. Ovaj je odgovorio da bi prema onome to on zna, njemu bilo najdrae ako bi se od
nove hrvatske drave nainila jedna druga Slovaka. Jer, hrvatski narod je svom svojom duom za Nemaku, dok je Italija strano omrznuta.
Kad je Horstenau, potom, zamolio Hitlera da ga upozna sa granicama koje treba da budu odredne Hrvatskoj, ovaj je odgovorio: Na severu linija Drava Dunav, budui da je on (Hitler) u ovoj oblasti
vratio Maarima njihove istorijske granice. Na istoku Hitler nije imao
nita protiv da se Hrvatska proiri do Drine. Na severozapadu je Juna Stajerska imala da se ponovo pripoji svojoj matinoj zemlji. Iz
Kranjske, podeljene izmeu Stajerske, Koruke i moda Italije, Hitler
je hteo da iseli Slovence. Da, >-j:c'-n komad zajednike granice sa Nemakom bio je predvien za Hrvatsku. Slo se tie juga, prema obali,
5
Up. Olshausen, n. d., str. 163. Dal je: Hory und Broszat, Der kroafische Ustascha-Staat, str. 5356

87

to pitanje ostaje otvoreno dok se ne vidi dokle dopiru teritorijalni zah tevi Italije.
Sa ovim Hitlerovim predstavama o granicama nove drave, Glez
fon Horstenau nije bio saglasan. Naroito nije bio saglasan sa granicama na Drini, a s obzirom -na srpsku veinu u Istonoj Bosni. Ali on
to nije otvoreno kazao. On je to vie samo napomenuo, -da ne bi Hrvate otetio. U pogledu Dalmacije, koja je unapred bila rezervisana
za Italijane, on je Hitleru rekao da mu se ini da je nemoguno opteretiti novu hrvatsku dravu jednom takvom hipotekom kao to je predaja
Dalmacije Italiji.
Moj predlog je bio, kae Glez fon Horstenau u svom dnevniku, da se Hrvatima prepusti obalni pojas koji je imala i Kraljevina Jugoslavija, sa izuzetkom Boke (firer je ovo ime stalno
izgovarao pogreno, stavljajui naglasak kod Cattaro na drugo
a, dok nije od mene nauio pravilan izgovor), s tim da se budua hrvatska drava ima orijentisati prema Italiji kao to je
to sluaj sa Slovakom prema Nemakoj ... Kad bih ja bio
Italijan, rekao sam dalje, na ta me je Hitler razdragano uhvatio za levu ruku, ja ne bih uopte iao na istonu obalu Jadrana, jer se tamo na dugu stazu nikako ne bih mogao da uvrstim. Ali ako ve gospoda Cazzolini6 nikako ne mogu da ukrote
svoj nagon za trijumfom, onda im eto srpsko-albanskog prostora, pa neka se tamo dilitaju koliko im je volja. Firer se oduevio ovom idejom, odmah je uzeo kartu u ruke i rekao da bi
se Italijanima mogla prepustiti Crna Gora sa Bokom kotorskom
kao Protektorat ili sizerenska drava. Osim toga, dobili bi i
tako i tako srpske oblasti severoistono od Albanije zajedno
sa Kosovom a povrh svega crevce u grkom delu Jadrana,
zatim Krf, Jonska ostrva i tako dalje. On me je upitao da li
u Crnoj Gori postoji separatistiki pokret, to sam potvrdio, ne
mogui da kaem neto blie o njegovoj snazi.
Na molbu Gleza fon Horstenau da se angauje kod Musolinija za
reenje pitanja u opisanom smislu, Hitler je odgovorio: Zadobiti Musolinija, to nije uopte lako. Italijani su veoma osetljivi i s njima se
mora paljivo postupati.
Citav ovaj razgovor, ne meajui se u nj, pratili su s velikom panjom feldmaral Kajtel i general-pukovnik Jodl, naelnik operativnog
odeljenja OKW. Klimajui glavom, oni su u nekoliko mahova pokazali
da se slau sa novopostavljenim predstavnikom vojske u Zagrebu. I
Hitler je bio zadovoljan izlaganjem Gleza fon Horstenau, jasno se videlo. Naroito mu se dopalo kada mu je on, na kraju razgovora, zauzimajui stav mirno, rekao: Onda, moj voo, ja u lavirati prema
datoj situaciji!
Iz Hitlerovog glavnog taba, jo istog dana, Glez fon Horstenau je
specijalnim avionom odleteo u Zagreb prvo na razgovor sa komandantom 2. armije, general-pukovnikom fon Vajksom. Sa ovim baro6

Pogrdan austrijski izraz za Italijane 88

nom, koji je kao komandant nirnberkog korpusa prvi uao u Austriju u

martu 1938, on se sreo u hotelu Esplanade u Zagrebu. U istom hotelu,
ali sutradan ujutro, u devet sati, sastao se sa specijalnim Ribentropovim
izaslanikom Vezenmajerom, efom pete kolone u Hrvatskoj, kako je nanapisao u svom dnevniku.
S Paveliem se sreo dva sata po susretu sa Vezenmajerom. U nekadanjoj banskoj palati. Taj prvi susret s voom ustaa ispao je srdaan. Pozdravili su se kao stari znanci, to su uistinu i bili, kako smo
ve rekli.
On je nosio, glase prve i poslednje pristojne rei Gleza fon.
Horstenau o Paveliu, braon uniformu, koja nije bila pogodna da simpatinim crtama ovog crnomanjastog oveka moje visine da neki naroiti marcijalni 7 izgled. Paveli je od
1929. iveo u Italiji kao Musolinijev penzioner, bio je uistinu
umean u kraljeubistvo, 8 a u Zagreb se preko Karlovca vratio u najveoj tiini...
Paveli se veoma trudio da armira Gleza fon Horstenau, da na
njega ostavi to bolji utisak, uostalom kao i na general-feldmarala
fon Vajksa. Ali dok mu je kod Gleza fon Horstenau, makar za kratko
vreme, to i polo za rukom, kod ovog drugog to nije bio sluaj.
Paveli, stoji u dnevniku fon Vajksa od tog dana, -jedna lukava, okretna ali neprozirna linost, sa neto tamnom prolou, prvo je istakao svoje prijateljstvo prema Nemakoj. On je naglasio da Hrvati
nisu Sloveni, ve Istoni Goti9 koji su pukim sluajem prihvatili jedan
slovenski jezik. Po svojoj spoljanjosti, naravno, poglavnik nije nimalo
liio na Gota.. . (Uopte uzev, feldmaral fon Vajks nije bio mnogo
oduevljen svim onim to je Video u Zagrebu. Nije mu se dopadalo ni
kako je nova drava poela svoj ivot... Raanje ove drave, zapisao je on u svoj dnevnik, ostavilo je najpre neto operetski utisak.
Kad sam stigao u Zagreb 13. aprila, pozdravio me je hrvatski general
Kvaternik, koji je... konstituisao 'Slobodnu Hrvatsku'. On je bio stari
k.u.k. pukovnik. . . i vrlo vet u baratanju reima. Politike ideje
su mu, istina, neto smuene... Umoran posle obilaska raznih jedinica, nadao sam se da u se moi malo odmoriti. Ali to mi nije bilo
sueno. Reeno mi je da e se, u ast proglaenja drave, u pozoritu
odrati sveana predstava... Parcifala, i da joj ja radi manifestacije
povezanosti Nemake sa Hrvatskom treba da prisustvujem. Kvaternik
je trebalo da doe po mene u hotel. Ali ja sam skoro dva sata morao
da ekam u hotelu, a publika u pozoritu. .. Kvaternik se nije pojavio. Negde van grada on je navodno zapao u nemaku marujuu
Ratniki, ratoboran
* Ubistvo Aleksandra I Karaorevia u Marseju, 1934.
' U to, da su Hrvati gotskog porekla, Paveli je Jos 1936. godine pokuao da ubedi visoke nacistike nemake funkcionere. Njegov ekspoze, koji
govori i o tome i koji je on sastavio 28. oktobra 1936, nalazi se u Politikom arhdvu u Bonu akta dr. sekretara, Jugoslavija, Knjiga 3, a tamo je
stigao poetkom aprila 1941, i to na inicijativu geopolitiara Albrehta
Haushofera. Up. Hory und Broszat, n. d., str. 28
7

89

kolonu i zbog toga bio zadran. Na kraju je pala odluka da se pone

bez njega, pa sam se odvezao u pozorite, gde sam bio pozdravljen od
neke gospode. za nae pojmove udno obuene. . . To je bila nova
vlada . .. U pauzi posle prvog ina, najzad se pojavio Kvaternik ... i
poto se okrepio na dobrom bifeu, rekao mi je da e sada prii dravnom aktu. Prisilio me je da stanem uz njega... a onda je uputio
publici zapaljive rei... Posle govora, intonirane su nacionalne himne:
dva puta nemaka, dva puta italijanska i jednom hrvatska. Na nas
Nemce delovala je ova priredba vie komino nego sveano... Sutradan se pojavio dr Ante Paveli. Stigao je iz Italije i s titulom poglavnika zauzeo poloaj efa drave. Takav izbor je izvren pod uticajem
nemakog ministarstva spoljnih poslova. Da li je bio srean, pokazae
se kasnije ...)
Sutradan, u podne, Glez fon Horstenau se Jos jednom sreo sa
Paveliem. A u meduvremenu stigao je da razgovara sa itavim nizom
novih veliina u Zagrebu, najdue sa Slavkom Kvaternikom. U stvari,
sa Kvaternikom je prvi put razgovarao pre nego to se i sreo sa
Paveliem. To je ispalo nekako nepredvideno, na samom ulazu u Banske dvore... S obzirom da su se poznavali jo iz carsko-kraljevske
vojske, iz vremena kada je Kvaternik bio krilni autant feldmarala
Borojevia10, Srbina iz Vojne granice u Hrvatskoj, pozdravili su se vrlo
srdano. Ali Kvaternik je bio u velikoj urbi. Tog dana, po podne,
bila je zakazana sahrana njegovog brata Petra11, ubijenog u Crikvenici, s
kojim je Horstenau svojevremeno bio vrlo blizak. (Petar je bio obavetajni oficir u austrougarskoj vojsci i pripadao je onoj grupi u centrali kontraobavetajne slube, koja se, na inicijativu Cvetaina Hranilovia 12 , zalagala za primenu najotrijih mera prema Srbima i od
koje je potekao predlog za formiranje koncentracionih logora za srpsko
stanovnitvo na teritoriji Monarhije Talhof kod Graca, Neider
Neusiedl am See, Mauthauzen, i tako dalje.) Izjavivi mu sauee,
Horstenau je obeao i sam doi na pogreb.
Neposredno pred prilazak kovegu, stoji u dnevniku Gleza
fon Horstenau, Slavko mi je saoptio da ga je ef drave
upravo naimenovao za prvog hrvatskog marala (vojskovodu, pr. a.). Mene je operetski maral ovim potpuno smutio, i
ja sam hteo da mu odmah udarim vrgu, ali sam se uzdrao
od toga dok sahrana ne proe...
10
Borojevi, Svetozar, od Bojne, feldmaral austrougarske vojske, najuspeniji komandant Austro-Ugarske u I sv. ratu. Umro i sahranjen u
Beu 1922. U austrijskoj i nemakoj literaturi obino se navodi da je
Hrvat,
1
Petar (Milutin) Kvaternik, ubijen u Crikvenici od odreda mornara,
kada je preko mesne radio-stanice pokuao da objavi proglaenje NDH.
12
Hranilovi, Cvetain (u austrijskim vojnim dokumentima: Szvietassin
Hranilovic-Oskar,), roden u Zagrebu 1867, umro u Beu 1933. General-major. Austrougarski vojni atae u Sofiji, Bukuretu, itd. Od 1. 8. 1914. ef
austrougarske vojne ohavetajne slube. Poznat po svojoj mrnji prema
Srbima i Kraljevini Srbiji.

30

Inae dobro raspoloenje Gleza fon Horstenau, na sahrani je, sem

Slavka Kvaternika, pokvario jo neko zagrebaki nadbiskup Aloj:zije Stepinac. On je lino inodejstvovao, ali Horstenau ga nije udostojio ni pogleda, a kamoli da mu je pruio ruku. Za njega je, tada jo,
Stepinae bio samo prekrilac zakletve poloene austrijskom caru, i
podli prebeg ...
. v.

Taj tip, kae Horstenau u svom' nevniku, prvo je bio

austrijski dobrovoljac, a onda je dezertirao i kao srpski oficir
uestvovao na Solunskom frontu, u borbi protiv svoje ranije
domovihe kojoj se bio zakleo na vernost. Posle toga je. . .
postao svetenik. Pri zakljuenju konkordata sa Kraljevinom
Jugoslavijom, onda 32-godinji Stepinac naimenovan je (za kompenzaciju) za zagrebakog mitropolita jedno od onih majstorluka koje Vatikan tu i tamo sebi oportunistiki dozvoliava...

Nakon sahrane, koja je po Glezu fon Horstenau bila prebuna,

Slavko Kvaternik je od svog nekadanjeg kolege imao prilike da uje
. ;sledee:
Meni je ovo trea revolucija u jednoj maloj dravi i ja sam
nauio da se takvi pokreti moraju sauvati od operetskog
prokletstva. Savetujem ti zato da se dogovori sa Vezenmajerom i da tvoje naimenovanje za marala zasad ne saoptava
javnosti...
Sutradan ujutru, suprotno drukijem obeanju Slavka Kvaternika,
"vest o tome da je nova drava dobila svog vojskovou objavljena
je u novinama, a pre toga preko radija. Naravno, -Glezu fon Horstenau
to uopte nije bilo pravo i on je Kvaterniku, kada ga je ovaj posetio
u hotelu Esplanade, oitao pravu pravcatu bukvicu koliko zbog
neodrane rei, toliko i zbog toga da bi se znalo ko je stariji, ija re
ima da se slua.
U prisustvu svog starog i dugogodinjeg prijatelja Iva Perevia,
koji je ve imao na ramenima generalske epolete i uprkos protestima
"Vezenmajera bio postavljen za efa Pavelieve vojne kancelarije, Horstenau je Kvaterniku ukazao i na izvanredno teak i u mnogo emu
nerazjanjen poloaj drave iji su poroaj omoguili nemaki bajo neti, kao i na nunost da se na sve pazi i u svemu bude krajnje
oprezan.
Posluno kao ai. Kvaternik je primio kritiku i, zatim, sveano
obeao da e se u svemu drati dogovora sa Glezom fon Horstenau.
I ne trepnuvi on je pristao i na predlog da se formiraju samo 24
bataljona vojske, i to iskljuivo pod nemakim, a nikako pod italijanskim nadzorom.
\
Poto je, tako, bio uspostavljen mir sa prvim ovekom nadlenim za
pitanja vojske u ustakoj dravi, Glez fon Horstenau je pun optimizma mogao da pouri na referat Hitleru, u voz Amerika u Stajerskoj.
..
>
91

Ja sam se izvinio, kae on u dnevniku, za tako brzu po

novnu pojavu, a onda i za to to e moj referat imati izrazito politiki karakter...
Drei se ranije sastavljenog podsetnika, Glez fon Horstenau je rekao da utisak koji je on stekao tokom poslednjih 48 sati u Zagrebu, u
svemu potvruje Hitlerova gledita iznesena tokom prvog razgovora
s njim, na drugi dan Uskrsa. Jednoglasno se zahteva, podvukao je
on, nemako vostvo, ak se ele i nemake uniforme, a i nemaki
Protektorat bi se prihvatio, samo ako se to eli. Naglaavajui da
Hrvati firera upravo mistino oboavaju-, to je Hitler osmehujui se
primio k znanju, Horstenau je dalje rekao da odgovorni u novoj dravi i ne misle da vode neku samostalnu spoljnu politiku, da privremeno nemaju ni ministarstva spoljnih poslova. Odbojnost prema Madarskoj je velika, a prema Italiji vlada velika mrnja, da se vie
ne kae.
Vrlo veto i oprezno baratajui svojom antiitalijanskom mreom,.
Glez fon Horstenau je u pogodnom trenutku pustio i jedan ballon
d'essai,13 kako se u dnevniku izrazio. Rekao je, pravei se potpuno
nevetim, da on ne zna da li Nemaka nije moda preuzela kakve
obaveze u odnosu na italijanske aspiracije na istonu obalu Jadranskog
mora. Ako bi to bio sluaj, onda.. . Svoju misao, meutim, on nije
stigao da do kraja izrazi. Hitler ga je prekinuo reima da konkretna
obeanja nisu uopte data, ali da postoji ve jednom pomenuta obave-za
da se juno od Drave apsolutno prvenstvo da italijanskim intere-sima.
Kad bi Italijani bili pametni, dodao je Hitler, onda bi oni prihvatili
politiku koju je on predloio, a koja bi za njih bila jedino na mestu!
Ali to je pre svega stvar koja se tie Italijana i Hrvata. Nemaka ima
juno od Drave samo isto privredne interese. On linO' ne eli ni u
najdubljem delu svoje due da bude namamljen na obale Jadrana. Kad
bi se dao odvui na Jadran, a zatim na Sredozemno more, tek tada bi
se naao u jednom lokalnom moru. Nadja se, me-dutim, mora
orijentisati na Severno more...
Potom se Hitler osvrnuo na Dalmaciju i rekao da on misli da
njeno preputanje Italiji ima i neeg dobrog i korisnog u sebi. Time
se stvara jedna stalna baza za sukobe izmedu Italijana i Hrvata, pri
emu Nemaka uvek moe zadrati za sebe ulogu arbitra. Sto se tie
opasnosti od oivljavanja jugoslovenskog pokreta, ona uopte nije velika ...
Kad je Glez fon Horstenau, posle toga, pomenuo da su Hrvati
namerni da se proglase za Germane, i ove svoje rei propratio smekom nevinog jagnjeceta, Hitler je ozbiljno primetio: Ima tu neeg.
istinitog. Rasne osnove Hrvata su drukije nego orijentalaca. I upravo
u tome on vidi garanciju za trajnu prqvaliju izmedu nacija koje su
se dosad nalazile u jednoj dravi...
Klimajui glavom, taman kao da se sa svim tim slae a to
uopte nije bio sluaj Glez fon Horstenau je Hitleru, na zajedljivo13
Ballon d'essai (balon d'ese) fr. re. Vazduna lopta za ispitivanje
pravca vetra.

92

-potcenjivaki nain, referisao o nadbiskupu Stepincu i njegovoj prolosti, kao i o njegovoj urbi da se to pre i to vie dodvori novim
vlastodrcima, o ekspresnom unapreenju Slavka Kvaternika za vojskovou, o naimenovanju komandanta mornarice koji nije imao ni
mora a ni brodova.. . Povodom Stepinca, Hitler je, stiskajui zube,
rekao: Kad bi to samo Borman 14 uo! A povodom Kvaternika i Jakina, tobonjeg komandanta mornarice, prsnuo je u gromoglasan
smeh ...
Poslednja ozbiljna tema, koja je dola na red posle opte veselosti,
ticala se postavljenja nemakog poslanika u ustakoj dravi. -Moj
voo, rekao je Glez fon Horstenau, Hrvatska je sada nezavisna
drava i postavlja se pitanje kad e tamo biti upuen poslanik. I ne
shvatajui pravi smisao ovog pitanja, Hitler je odgovorio: Da, to je
tano. Hevel 15 (Hewel), telefonirajte Ribentropu! Pre nego to je
Horstenau i stigao da kae da bi taj poslanik morao neto da zna o
Jugoslaviji i Baikanu, Hevel je kao iz puke odgovorio: Kae dolazi
na to mesto, a kao strunjaka dodeliemo mu starog austrijskog diplomatu dr fon Trol-Obergfela (Troll-Obergfell)...
Time je sve bilo reeno. Razoaran to je tako ispalo, i to izbor
nije pao na njega, ali niim to ne pokazujui, Horstenau je na rastanku
jetko rekao Hitleru Jos i ovo: Moj vodo, ja ve vidim kako Hrvatska
postaje komesarijat Rajha, to je u redu, budui da drukije nee
moi ni ii. Hitler na ovo nije nita primetio, ali je zato odjednom pomenuo Kraljevinu Jugoslaviju, naglaavajui da on i nije hteo da je
razori, ali da su ga Italijani na to primorali...
Bilans ove posete Hitleru, bio je za Gleza fon Horstenau, kako se
to vidi iz njegovih zabeleaka i komentara meu prijateljima, vie
nego negativan. Sve njegove iluzije Hitler je bio razbio svojim stavovima u pogledu buduih granica ustake drave i spremnou da manje-vie raskrmi stare carske zemlje za raun sumnjivog prijateljstva sa Musolinijem i Italijom.
U celini, moe se samo rei, zabeleie on jo tog dana u
svoj dnevnik, da se ovde, na ovom malom komadu zemlje
odigrava jedna besprimerna' istorijska~tragedija. Prvo je Nemaka poslala ovamo svoju petu kolonu pod komandom mog
prijatelja Vezenmajera, da bi revoluciji pomogla da stane na
noge. (Kako mi je jue rekao jedan hrvatski prijatelj, pozivajui se na zvanian akt, mala optina Samobor odluila
je da Vezenmajeru za njegove zasluge za oslobodenje Hrvata
pokloni nekakvo zemljite i o tome obavestila ministarstvo
unutranjih poslova ...) U tome se uspelo. Revolucija je sprovedena pod impulsom nemakih bajoneta. Hrvati su otresli s
vrata jednog omrznutog 'ugnjetaa' i puni nade uperT~svoje
poglede u sunanom pravcu najpotpunije nezavisnosti, koju__onr
oH 1102. nisu nikad posedovali. Tada se javio pobednik na
Bormanh, Martin, ef NSDAP-kancelarije, riajblii saradnik Hitlera
po partijsko:
liniji.
15
Hewel, Walter (Hevel Valter), stalni predstvnik Ribentropa ko
Hitlera. Uivao veliko Hitlerovo povernje. Uesnik u Hitlerovom puu 1923.
14

93

jugu, koji ne sarao da je vie omrznut od Srba, ve i duboko

prezren, da bi sirotim Hrvatima, najvernijim medu vernima
Habzburkom carstvu, nametnuo jedan novi, neuporedivo tei
jaram. I mi to mirno posmatramo ...
Prema miljenju Gleza fon Horstenau, zahvaljujui svemu reenom,.
pobeda nad Kraljevinom Jugoslavijom pretvorila se u stvari u veliki
nemaki politiki poraz. (Tako kako je on tada mislio, mislili su i mnogi
drugi, naroito u Austriji, ak i jedan Baldur fon Sirah /Schirach/,
svojevremeni vod Hitlerove omladine, a potom gaulajter Bea.)
Od upada Turaka u 14. i 15. veku, podvlai on u svom dnevniku, na Baikanu nikad nije bilo takvog haosa kao od Uskrsa
1941. Uza sve drugo, usled novog reda, izgubili smo za dugo
vreme jedan znaajan deo privrednih izvora koji su nam dosad
stajali na raspolaganju. A to se posebno razbijene Jugoslavije
tie, to se mora posle svega to se desilo rei, da je ona moda
bila jedina dobra tvorevina diktata iz predgraa Pariza. Istina je: Hrvati i Srbi su se guali estoko, ve kako je to
tipino za obraun meu braom. Ali je Maek ipak bio u
pravu to je sprovodio koalicionu politiku. Jedina mu je greka
bila to je uao u ratni kabinet Simovia ...
Osim to se nikako nije slagao sa favorizovanjem italijanske ekspanzije, Glez fon Horstenau nije smatrao za pametne ni neke druge
poteze nemakog vostva, a koji su se ticali jugoslovenskog prostora
severoistone Srbije i Banata, na primer. Shodno planovima, odjednom iznesenim na svetlo dana, trebalo je, tako, zbog rudnika
bakra u Boru, da ta itava oblast bude izdvojena iz Srbije i proglaena
za samostalnu politiko-administrativnu jedinicu pod zatitom Rajha.
(Nemci su, uzgred budi reeno, bili glavni vlasnici Bora16 jo od jeseni
1940. godine.) Po zamisli inenjera Nojbahera, najbolje od svega trebalo je da bude formiranje jedne posebne oblasti oko erdapa Oblast Gvozdenih vrata. U okviru tog plana, koji je naiao na upravo
izvanredno veliko dopadanje kod Hitlera, bila je predviena i izgradnja
jedne dinovske hidrocentrale na Dunavu, koja bi potpuno zadovoljavala
potrebe svih podunavskih i balkanskih zemalja u pogledu elektrine
energije za industriju i saobraaj 17.. . Ovi planovi, meutim, nisu bili
16
Ugovorom koji je predstavnik Treeg rajha, Nojhauzen potpisao sa
francuskim bankarima 6. novembra 1940. godine, veina akcija drutva
Compagnie Francaise des Mines de Bor (rudnik bakra u Boru) prela je
u nemako vlasnitvo (PA/AA, R 26/VI, Nr. 1350). Nojhauzen je, inae,
do 1944. godine, dok nije zbog nekih zloupotreba smenjen sa dunosti, bio
predstavnik Rajha za privredna pitanja u Beogradu. Veliki prijatelj i miljenik Hermana Geringa, on je ovome jednom nedeljno upuivao specijalni avion natovaren ivotnim namiricima iz Srbije i Banata. U Banatu
je podigao sebi veliko poljoprivredno dobro" Posle centrale na vodopadima Nijagare, ovo je trebalo da bude
najvei proizvoa elektrine energije na svetu (7 milijardi kilovata). Izjava
Hermana Nojbahera nemakom istoriaru Andreasu Hillgruberu, 12. 10.
1953.

94

jedini. Postojali su i drugi. Jedan izmeu njih odnosio se na Beograd.,

koji je imao da bude proglaen za nemaki grad, za tvravu Treeg
rajha. Ve sredinom aprila 1941. godine, predstavnici nemakog ministarstva spoljnih poslova, ministarstva unutranjih poslova i rajhskomesara za -uvrenje nemake narodnosti, izradili su poseban, strogo
tajni, ekspoze u tom smislu. U ovom ekspozeu (O poloaju i budunosti Nemstva u bivem jugoslovenskom prostoru), reeno je, izmedu
ostalog, da je preduslov za stabilnost nemake moi na Baikanu posedovanje u stratekom i privrednom pogledu neprocenjivo vanog
prostora oko Beograda i samog Beograda. Istorija ovog prostora i
ovog grada, posebno je naglaeno u ekspozeu, ue nas, da je njihovo
posedovanje od odlune vanosti po Nemaki rajh. Beograd u nemakim
rukama znai obezbeenje Rajha od prepada azijskih i slovenskih naroda. Uz isticanje da je Beograd (u rukama azijskih i slovenskih naroda) oduvek predstavljao opasno ugroavanje Rajha, u ekspozeu je
naroito ukazano, u vezi s tim, da je ve princ Ojgen (Eugen) uoio
koliku vanost ima Beograd i da je otud hteo da od njega napravi
habsburku carsku tvravu i naseli ga, kao i ceo prostor oko njega,
Nemcima. Kao razlog vie za pretvaranje Beograda u tvravu Rajha,18 u
ekspozeu je, jo, navedeno, da bi se na taj nain Srbi odbili od
Dunava i Beograda i spreili da, kao tako esto u istoriji, u Beogradu
zaponu nove zavere protiv reda na Baikanu, protiv sigurnosti Rajha
pa i cele Evrope ...
Kad su svi ovi silni planovi postali javna tajna, a posebno posle
nagodbe ministra Ribentropa i njegovog italijanskog kolege grofa Cana
u Beu, 2021. aprila 1941, o podeli jugoslovenskih teritorija, javila
se i Rumunija sa svojim planovima i zahtevima. Maral Antonesku,
koji je inae odbio da direktno uzme uea u ratu protiv Kraljevine
Jugoslavije,19 uputio je 23. aprila 1941. otar memorandum vladi Rajha
18
Up. Hans-Ulrich Wehler, Reichsfestung Belgrad, Vierteljahrshefte fr
Zeitgeschichte, Nr. 11, str. 7284 (1963. godite, Stuttgart).
19
Uoi samog napada Nemake na Kraljevinu Jugoslaviju, 5. aprila
1941. uvee, Herman Nojbaher (Up. Sonderauftrag, str. 126) dobio je nalog
iz Berlina da oficijelno obavesti rumunsku vladu da operacije protiv Jugo
slavije poinju 6. aprila 1941. ujutru. Auriranje plana za pohod na Jugosla
viju Halder je zavrio ve 29. marta 1941. Tog dana bila su zawsena i pismemena naredenja za akciju pojedinih komandanata, na primer komandanta 4.
vazdune flte, Aleksandra Lera. Jedino to tada ndje bio konano utvren,
taan datum napada. Ler je u svom Naredenju za vazduni rat protiv
Jugoslavije od tog datuma, kao moguni DORA-DAN naveo 5. april 1941.
(Up. KAW, B/521, last 789 i dal je). Maral Antonesku nije bio ni u najmanjoj
meri iznenaen saoptenjem. budui da su mu pripreme Nemake za rat protiv
Jugoslavije bile vie nego dobro poznate.lzjavio je da Rumunija nema nikakvih zahteva prema Jugoslaviji i da zato nee uzeti uea u ratu protiv nje.
Rumunija je, medutim, dozvolila da sa njenih aerodroma startuju nemaki
avioni, koji su bombardovali Beograd, kao i da sa njene teritorije krene
u napad na Jugoslaviju XXXXI nemaki armijski korpus. Zbog toga je
kraljevska jugoslovenska vlada u izbeglitv prekinula sa Rumunijom diplomatske odnose (poetkom maja 1941). Tek nakon toga, 7- maja 1941, Ru
munija je, kao poslednja meu svim zemljama vezanim za Hitlera, priznala takozvanu Nezavisnu Dravu Hrvatsku Up. A, Hillgruber, Hitler,.

95-

i Italije, energino traei da se Rumuniji dodeli jugoslovenski deo

Banata i da se formira slobodna Makedonija sa autonomnom upravom
oblasti naseljenim Rumunima u Timokoj i Vardarskoj dolini. Naiavi
na otpor kod Nemaca, ministar spoljnih poslova Rumanije, Mihaj Antonesku, pokuao je da neto od tih planova ostvari pogodbom sa Italijanima. Njegov predlog20 (Italiji) bio je, da se Rumuniji dozvoli obrazovanje koridora dolinom Timoka do nove granice Velike Albanije,
kako bi se postavila latinska barijera u bloku slovenskih naroda.
Direktno izvrgavajui ruglu sve ove planove, ali i druge za koje
je saznao da se Srem proglasi samostalnom folksdojerskom pokrajijinom, Glez fon Horstenau je napisao u svom dnevniku:
Kuda sve to treba da vodi, zna dragi Bog, a ak ni on vie.
Pri svemu tome, u prvom planu je vidljivo samo delo jednog
slona u porcelanskoj radnji... Novi red e tek kasnije biti
aktuelan...
Na apsurdost nemakih planova, a posebno u pogledu Srema, Glez
fon Horstenau e se u svom dnevniku osvrnuti jo mnogo puta, izmeu
ostalog i 1944. godine:
U prolee 1944, odjednom je brigadefirer Kamerhofer, opunomoenik rajhsfirera SS u Hrvatskoj, naredio bogatim nemakim zemljoposednicima u Slavoniji da napuste svoja imanja Jos
od vremena Marije Terezije, i da se nsele u Sremu, budui
da je Srem imao da bude deo, oko Beograda planirane
nemake tampon-drave i da po mogunosti bude naseljen
samo Nemcima. Zbog situacije sa ustanicima, mogli su, naravno, samo poneki u Srem domamljeni folksdojeri da se
nsele na nekadanjim srpskim imanjima, iji su vlasnici veinom bili ubijeni...
Svoje prijatelje iz kruga protivnika Adolfa Hitlera naelnika
memakog generaltaba Haldera, Hansa Ostera, Popica, Hasela i druge,
on je jo u maju 1941. detaljno obavestio o svemu ta se planira, i
ta se (naopako) radi na tlu Jugoslavije. Posebno, i opirno, ne izostavljajui nijednu re, on ih je obavestio i o onome to mu je Hitler rekao
tokom prva dva razgovora u aprilu 1941. Neto od toga zabeleio je i
Halder u svom dnevniku, 17. aprila 1941.:
Utisak koji je stekao Horstenau na osnovu razgovora sa Hitlerom, malo je ohrabrujui. Hitler se ne usuuje iz obzira
Knig Karol und Antonescu, str. 124, i dalje). Sto se tie srpskog Banata,
Antonesku je zauzeo stav da e ga rumunske trupe posesti samo u sluaju
da u njega uu maarske jedinice, na emu je insistirala maarska vlada.
Up. razgovor Antoneskua sa feldmaralom Brauhiem u Bukuretu, 3.
aprila201941, PA/AA, Bro St. S. Jugoslawien, Bd. 2, 152836.
Ovaj rumunski predlog nalazi se u PA/AA, Bro St. S., Rumnien,
Bd. 6, 149711. Mihaj Antonescu, profesor po zanimanju, bio je zamenik
predsednika rumunske vlade i ministar spoljnih poslova do avgusta 1944.
godine.

prema Musoliniju da ogranii Italijane u njihovim zahtevima.

Posledica e biti da se Srbi i Hrvati ponovo sjedine protiv
Nemaca. Glez je dobio nalog od Hitlera da nastavi sa (od
Vajksa) zapoetim formiranjem hrvatskih jedinica bataljonske
jaine, koje bi posluile za kasnije predvienu policijsku vojsku koja bi prvo imala 2 do 3 divizije, kasnije 6 divizija, i
koje bi Nemci imali pod svojom rukom. Italijanski instruk tori bi trebalo da budu odstranjeni.
Fon Hasel je, pak, u svom dnevniku, u zabelekama od maja 1941.
o razgovoru sa Glezom fon Horstenau zapisao sledee:
Vrlo uzbudljiv razgovor imao sam sa.. .21 Glezom fon Horstenau, koji je naimenovan za opunomoenog generala u Zagrebu. On je zabeleio dva razgovora sa Sikertsom (Hitlerom,
pr. a.) koji pokazuju jednu takvu duhovnu orijentaciju, da
se oveku die kosa na glavi. Pod firmom 'Izgradnja Evrope
na novim principima pravog reda i pravde', prvo e na Jugoistoku biti stvoren pravi haos. Prvo pravilo: Da se ne bi od bili, Italijani moraju dobiti sve to hoe, ak i kad to prelazi
svaku meru. (Nita ne kodi to e se oni kasnije sa Slovenima otro uhvatiti za kose.) Drugo pravilo: Srbi moraju biti
potpuno razbijeni. Jedino to je pametno, to je da on lino
nee na Sredozemlje. Hrvatima je nareeno da se sjedine sa
svojim smrtnim neprijateljima, Italijanima, koji su, naravno,
njihovog sadanjeg 'vou' Pavelia godinama izdravali. Ali,
poto Italijani zahtevaju manje-vie celu obalu, u svakom sluaju onu koja neto vredi, i preko toga jednu vrstu nadvladavine nad Hrvatima, sa sporazumom ide teko. Na kraju e
moda morati opet jednom da dode do nemake arbitrae, sa
onim istim uspehom kao izmeu Maarske i Rumunije. Crna
Gora e biti vaspostavljena, Albanija (-Italija) vrlo poveana, a
Bugarska e dobiti otprilike sanstefanske granice; Grka treba da postane italijanski depandans. A mi smo 25 godina
psovali zbog nepravde. i nerazumnosti ugovora zakljuenih u
pariskom predgrau! \JgfL)\-'} )
Maari takoe dobijaju vrlo ninogo, ali oni su bili dovoljno
pametni da se odreknu protektorata nad Hrvatima. Nova
nemaka granica treba kao i italijanska (Ljubljana) da bude
duboko u Sloveniji. Planirana su velika preseljenja ... /Glez
Horstenau/ naveo je itav niz karakteristinih ikertso-vih
izjava, na primer o Jevrejima u Hrvatskoj: Tamo su novi
vlastodrci hteli da progone samo novopridole Jevreje, ali on
je njima rekao da oni moraju da radikalno nastupe, jer se
novac nalazi kod Jevreja starosedelaca!
21
Nacistike voe, kao i svoje prijatelje iz kruga zaverenika, Ulrih
fon Hasel je po pravilu navodio pod posebnim, izmiljenim imenima. Tako
je Hitler dobio ime Schickerts (Sikerts). Hasel je inae bio dobar poznavalac Jugoslavije. Jedno vreme bio je i nemaki poslanik u Beogradu.
Dobro je stajao sa knezom Pavlom Karaoreviem.
7

97

Referiui svojim istomiljenicima i prijateljima iz kruga konzervativaca o svojim razgovorima sa Hitlerom, kao i o utiscima steenim u
Zagrebu, Glez fon Horstenau nije mogao da propusti a da ih ne obavesti i o tome kako su Italijani u svom nedeljnom filmskom pregledu
prikazali svoje osvojenje Splita, u koji su inae i uistinu umarirali
kao da ulaze u Napulj.
Oni su preobukli svoje vojnike u srpske uniforme i sa manevarskom municijom u svom oruju demonstrirali bitku na
ivot i smrt. U urnalu se ak moglo videti i kako pogoeni
padaju mrtvi na plonik... Hrvati su, naravno, videli ove pozorine scene i moe se misliti kako su kivni na njih. U pravu
je, nema sumnje, fon Papen, koji je 4. maia (1941, pr. a.)
rekao fireru da Italijani nee moi da sa svojih zastava speru
ljagu to se sabrala tokom ovog rata ni za sledeih sto go dina. Zivela politika Osovine!
Lino za Gleza fon Horstenau, Hitlerova popustljivost prema Italijanima i njihovim apetitima na tue teritorije, bila je prava katastrofa.
Kiptei od mrnje prema njima,22 on je od prvog asa svog dolaska u
Zagreb nastojao da im nakodi. (Kad su Italijani krajem aprila 1941.
stavili, na primer, na dnevni red pitanje ustolienja hercoga od Aoste
za kralja Hrvatske, to je izazvalo veliko uzbuenje meu nekim predstavnicima Nemake u Zagrebu, on se, da bi dosuo ulje na vatru
javio sa predlogom da se Zvonimirova kruna23 preda princu Filipu od
Hesena /Philipp von Hessen/, suprugu princeze Mafalde, jedne od kerki
italijanskog kralja.) I u slubenim i u privatnim razgovorima on je
stalno isticao da su Italijani sa svojom politikom jedno od glavnih
optereenja za ustaku dravu, da oni gledaju samo svoje interese i
da, koristei se prijateljstvom Musolinija sa Hitlerom, u stvari samo
siede stari Mare nostro kurs. Nastupajui i izraavajui se tako,
on je na sebe navukao mrnju Ribentropa (za koga je savez sa Italijom,
zbog Hitlera, bio svetinja nad svetinjama), a da i ne govorimo o Italijanima, koji su u njemu vrlo brzo otkrili svog najveeg protivnika u
NDH i gledali, otud, da ga uklone iz Zagreba. Samo u aprilu 1943.
oni su zbog njega uinili ni manje ni vie nego tri demara kod nemake vlade ... Prvi demar je usledio preko dravnog sekretara Bastianini-a (prilikom susreta sa Ribentropom 8. aprila 1943), drugi preko
direktora ministarstva spoljnih poslova Pietra Marchi-a, a trei preko
italijanskog poslanika u Berlinu. Lista italo-grehova Gleza fon Horstenaua bila je podugaka, a u njoj je nala mesta i optuba da je on,
prilikom razgovora sa svojim italijanskim kolegom u Zagrebu, izrazio
22 O italijanskoj vojsci Glez fon Hofstenau se i pre II sv. rata izraavao s velikim potcenjivanjem. Tako je u jednom svom govoru na radiju,
1933, nazvao italijanske vojnike razbojnicima, odnosno kokoarima, junacima iz ipraja. Zbog otrog protesta italijanske vlade, malo je nedostojalo pa da bude smenjen sa poloaja direktora Ratnog arhiva u Beu. Up.
Petar Broucek, Das Juliabkommen 1936, str. 126
23 Nemaki privredni krugovi (krupni industrijalci, pre svega, naroito
iz Austrije; zalagali su se u isto vreme da Gering bude proglaen za kra
lja Hrvatske.

98

elju da otputuje u Rim, da bi se tamo sastao sa generalom Ambroziom

u cilju dogovora za zbacivanje Musolinija s vlasti! 24
Pre nego to je dolo do ovih italijanskih intervencija, italijanska
Vrhovna komanda (Comando Supremo) je 21. marta 1943. dostavila
nadlenim italijanskim instancama jedan opiran izvetaj o Glezu fon
Horstenau (Linost i aktivnost generala Gleza fon Horstenau-). U tom
izvetaju se, izmedu ostalog, navodi da je on rekao efu italijanske
vojne misije u Zagrebu, da on, kao Austrijanac, ne razume Hitlerovu
odluku o preputanju Hrvatske Italiji i, osim toga, da on shvata da je
Hrvatima teko da idu sa Italijanima, s obzirom da su im oni otkinuli
jednu nogu Dalmaciju.
U zakljuku, a kao rezime svega, italijanska Vrhovna komanda je
istakla da se Glezu fon Horstenau takoe pripisuju:
veze sa Maekom,
otvoreno neprijateljstvo prema ustakom pokretu,
preterano hvaljenje habsburke monarhije 25 .
Kako se moe i pretpostaviti, Ribentrop je vrlo brzo reagovao. Na
aerodromu, o danu Pavelievog povratka u Zagreb (posle posete Hitleru 27. aprila 1943), on se zbog svega obratio Glezu fon Horstenau
upravo preteim tonom, posebno se estei zbog navodnog plana za
svrgnue Musolinija. Delom iznerviran zbog tona kojim mu se Ribentrop obratio, a delom zbog besmislene optube, Horstenau je otro odgovorio, tako otro da su svi zinuli od uda: Gospodine Rajhsministre,
ja ipak nisam takva budala da bih ba sa Ambroziom politiki radio
protiv Rajha!
Iznenaden, Ribentrop je ustuknuo. Poto mu je, oevidno, kroz glavu sinulo da bi mogla ipak biti u pitanju samo obina nametaljka,
j eft i na i ntr i ga , p o e mu j e ital ij a n s ka d ip lo ma tij a b ila p o z nat a , o n
je odjednom poeo i sam da grdi Ambrozia, do zvolivi sebi ak da
kae da je on najvea svinja medu Italijanima .
Na kraju, sasvim se savladavi, a valjda se setivi i simpatija koj e j e Hitler po kazivao pr ema Glez u fo n Ho rsten au, o n j e , nasto j ei
d a ce l u st v ar z ab a ur i, j et ko r e kao : Al i v i ne et e ip a k t vrd it i d a
kao Ostmerker volite Italijane!? Glez je odgovorio: Nita manje,
gospodine ministre, nego danas Berlinci!
O tome ta Italijani misle o njemu, i kakav mu kola spremaju,
Gleza fon Horstenau informisali su i neki ustaki funkcioneri, meu
njima i Paveliev predstavnik pri tabu generala Robotija 26 (Robotti),
Sini. Prema informaciji koju je Sini dostavio (preko Lorkovia),
Rob oti je gr dio Gleza fo n Horstenau na sva usta , a u j ed no m asu
treba da je rekao i sled ee: Za nas Italijane, sasvim j e svejed no da
li se Nemci ili Rusi nalaze na istonoj obali Jadrana . .. Casertano je
24 Ambrosio, Vittorio (18791958), u aprilu 1941. komandant 2. italijan
ske armije u ratu protiv Jugoslavije. Naelnik generaltaba i generalni
inspektor italijanske vojske (do 31. 7. 1944).
25 Gerd Fricke, Kroatien 19411945, str. 195
26 Robotti, Mario, general, od 31. 1. 1943. komandant italijanske 2. ar
mije

'*

99

sigurno mnogo greio, moda e i biti premeten, ali e pre toga

morati da ode Glez, a takoe i poslanik Kae.
Kad je od Lorkovia jo saznao da je Roboti izjavio pred Siniem27
da -poglavnik nita ne radi pre nego to dobije saglasnost i odobrenje
od generala Gleza i da zato NDH nema ta da oekuje od Italije,
Horstenau je reio da italijanskom glavnokomandujuem vrati milo
za drago. Prilika za to se ukazala 4. maja 1943, kada je Roboti doputovao u Zagreb, na sastanak sa Lerom. Uluivi zgodan momenat,
Horstenau je Italijanu uputio sledee rei:
Ekselencijo, kako ujem, mene u Vaem tabu smatraju za regenta
Hrvatske; ja sam uvreen.
Kako to mislite? upitao je italijanski general iznenaeno. Ja
Vas ne razumem .. .
Horstenau, posle male stnke:
Ja nisam u stvari uobraen to se tie moje dravnike vetine,
ali da me Vi tako malo cenite, to je ipak za aljenje!
Meni su takve izjave mog taba nepoznate odgovorio je Roboti.
Ali teta je to nisu istinite...
Ekselencijo na to je hitro uzvratio Horstenau nikada samo
meni samom, ve samo nama dvojici zajedno smela bi da pripadne
kruna Zvonimirova!
i

Ljutnja Italijana na Gleza fon Horstenau, bila je, realno ocenjujui,

u stvari ljutnja na Nemaku. Prema jednom Sinievom poverljivom
izvetaju Lorkoviu, o emu je Horstenau obavestio i OKW i Lera,
italijanska komanda u NDH -smatrala je da je hrvatska poiitika iskljuivo vezana za Nemaku, a da je jedna takva poiitika u suprotnosti
sa italijanskim interesima. I dalje: Ako Italijanima ne bi polo za
rukom da utiu da doe do promene hrvatske politike, onda bi bilo
njihovo pravo... da u zoni II sprovode politike i vojne mere bez
ikakvog obzira na svoje saveznike (Nemaku i NDH), onako kako to
eine Nemaka i NDH u severnom delu zemlje.

Glava trea

VREME TERORA I GENOCIDA

Ova stanita groze u Hrvatskoj, pod poglavniko m ko ga smo mi usto liili, vrhunac su ua sa...
Glez fon Horstenau,
Zagreb, septembar 1942.
Nemake trupe su ovlaene i obavezne da
primene svako sredstvo koje vodi uspehu, i to i pre ma enama i deci...
Feldmaral Kajtel Berlin,
decembar 1942.
1. Prvi talas pokora

Glez fon Horstenau je svega nekih pet-est dana bio jedini zvanini
predstavnik Treeg rajha u ustakoj dravi. Ve 20. aprila 1941, u
Zagreb je stigao Zigfrid Kae, da bi tako rei odmah, 21. aprila, predao
akreditive Anti Paveliu i poeo vriti svoju poslaniku dunost. (Glez
fon Horstenau, za koga se obino, i pogreno, tvrdi da je u Zagreb
doao po izriitoj Hitlerovoj elji, da je Hitler u stvari time hteo da
ga nagradi za njegove ranije zasluge, 1 tada jo nije imao zvanine
titule, ak mu ni Status nije bio sasvim jasan. Strahujui da ne bude
degradiran na nivo jednog vojnog ataea pri poslanstvu, on je energinointervenisao kod svojih prijatelja u Vrhovnoj komandi, pre svega
kod malog i velikog Kajtela Rajnekea i Kajtela. Rezultat je
bio da je dobio titulu Nemaki general u Zagrebu2 i da je kao
1
U prvom momentu, kad je feldmaral Kajtel predloio Hitleru da
Glez fon Horstenau bude upuen u Zagreb kao predstavnik OKW, ovaj
nije bio za to. To je Glezu fon Horstenau poverio general-pukovnik Jodl,
ef operativnog taba OKW. Hitler se, naime, plaio da bi Glez fon Hor
stenau
svojim austrijanstvom mogao negativno da utie na Hrvate.
2
Titulu Nemacki general u Zagrebu- Glez fon Horstenau je imao do
I. novembra 1942- Od tog dana njegova titula je glasila: -Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj. Bio je u rangu komandujueg generala i sa
ovlaenjima ravnim zapovedniku jednog vojnog okruga (BA/MAF, RH
31/III/7. Pismena informacija Gleza fod Horstenau poslaniku Kaeu od 4.
II. 1942).

101

predstavnik nemake vojske pri ustakoj vladi, bio podreen direktno

Vrhovnoj komandi).
Mada je general-pukovniku Jodlu rekao, kad je uo da e Kae
biti poslanik, da se nada da e ovaj uspeti da Hrvatsku nae na geografskoj karti, Horstenau je zatucanog Prusa srdano pozdravio i,
prema prvom utisku, njim bio vrlo zadovoljan, toliko zadovoljan da
se skoro pokajao zbog svojih rei...
Moram da priznam, zapisao je Horstenau u svoj dnevnik
20. aprila 1941. uvee, da je on ostavio na mene vrlo dobar
utisak.. . On je roden 1903. godine, u junu, kad je za mene
ve bila skrojena potporunika bluza sive boje kao tuka.
Ali on izgleda mnogo stariji nego to jeste. U ministarstvu
spoljnih poslova je tek nedelju dana. Propast nemakog carstva
1918. zatekla ga je u kadetskoj koli. Od tada je bio bez nekog
stvarnog zanimanja. Uskoro je stupio u redove SA i u njima
je dogurao do obergrupenfirera, a jedno vreme je obavljao i
dunost zamenika gaulajtera. U poslednje doba bavio se, uz
svoj redovan posao u SA u Hamburgu, pitanjima izgradnje
stambenih kolonija. Kad se javio Ribentropu za rad u diplomatiji, ovaj mu je nabrojao nekoliko odeljenja u kojima je trebalo
da provede nekih est nedelja da bi se uveo u posao. On nije,
meutim, izdrao ni est dana ...
U prijatnoj atmosferi Gradskog podruma u Zagrebu, u kojem su se
mogle videti skoro samo nemake i po koja uniforma viih ustakih
funkcionera, razgovor izmeu buduih velikih rivala i protivnika
otegao se do duboko u no. Horstenau, u dnevniku:
Firer me je pozdravio preko Kaea i poruio mi da e se
Nemaka distancirati od diplomatskih pregovora do kojih e
uskoro doi izmeu Italije i Hrvatske. Paveli e se, istina, jo
jednom sresti sa Ribijem3, a onda e odfurati u Rim, na pregovore, u kojima e kao predstavnik Nemake uestvovati
samo ambasador u Italiji. Nemaka e se na taj nain uiniti
slobodnom od svake odgovornosti za budue italijansko-hrvatske odnose. Ovo treba da bude orijentir i za nae dranje i
nastupanje u Zagrebu. Istina, Rajh eli da u tajnosti i u odreenoj meri odri svoj uticaj u Hrvatskoj...
Kao to je, posle ovog prvog, dueg razgovora u Gradskom podrumu
Glez fon Horstenau bio pun simpatija za Kaea, tako je Kae bio
pun simpatija za njega. Meutim, takvo stanje nee potrajati dugo.
Vrlo brzo oni e se sukobiti i stii dotle da e raditi
jedan protiv drugog. A pre svega zbog ustaa, zbog njihove politike,
zbog njihovih zloina nad srpskim narodom najgroznijimjnasovnim
uj>istviinaju_ svetskoj istoriji, kako je to rekao'Tiennan Nojbaher, od
3

102

Nadimak ministra Ribentropa

jpRpni 1943. godine glavna nemaka linost na celom Jugoistoku.

(Recept za pravoslavne ustakog voe i poglavnika Ante Pavelia
podsea na religiozne ratove najkrvavijih vremena, jo je Nojbaher
reKao. Treina mora biti prevedena u katoliku veru, treina proterana iz zemlje, treina mora umreti. Poslednja taka programa je
sprovedena... Kad vodee ustae tvrde da je zaklano miliqn pravpslavnih Srba, ukljuujui odojad, decu, ene_i starce,_pnda je to, po
"mom misljerij," "livlisv preterivanje. Na osnovu izvetaja koji su
Tneni prtsfigTi, brj zakTiiih je"ih6io"5T"cefvrti milioria".. .)4
Dok e Glez fon Horstenau protestovati protiv ustaa i zloina koje
su oni inili i poinili nad srpskim narodom, Kae e postupiti obratno.
On e bezrezervno stati uz ustae i javno e isticati da u njihovim postupcima prema Srbima vidi samo ventil revolucionarnog duha koji
zasluuje da bude pozdravljen-.5
Razliito gledajui na ustae, oni su razliito gledali i na sve drugo.
Dok je Horstenau bio sav okrenut prolosti i Dvojnu monarhiju smatrao za
uzor vienacionalne drave (iako je Monarhija pre svega pala zbog nesposobnosti da rei nacionalno pitanje), za Kaea je postojao samo nacionalsocijalizam. Polazei od toga da nacionalsocijalizam ima magnetsku snagu- i za Hrvate, on je najenerginije ustajao protiv isticanja austrougarskih
tradicija, to je Glez fon Horstenau inio maltene na svakom koraku i u
svakoj prilici, i to kako iz principijelnih, tako i iz aktuelnih politikih
razloga. Ta injenica, naglasio je Kae i u jednom posebnom pismu
upuenom Glezu fon Horstenau, zahteva da mi Hrvatima ne zapreavamo prelaz ka naoj strani, koji je ionako dovoljno teak, jo i
putem pogrenog isticanja tradicija koje mi, prirodno, moramo drukije
da vrednujemo nego to to Hrvati eine.. .6
Zestoko se odupirui ovim Kaeovim shvatanjima, a posebno se
okomljujui na tvrenje da bi isticanje staroaustrijskih tradicija moglo
da ima kobne posledice naroito u Bosni, navodnom sreu nove hrvatske drave, Horstenau je, takoe u pismenoj formi, kao prvo izneo da
je^Bosna nikako ne moe smatrati organskim delom nove drave.
U_pitanju je teritorijar podvukao je on, iji stanovnii nemaju nita
. suvilno za Veliku Hrvatsk. KoUokz^on je nveo, da su, suprotno
clananjem centralistikom kursu Zagreba, jo 1917TgodIriel)d 50 poslanlka samo^dvojica "glsal zaT 'Veliku Hrvatsk'^ dok su se svi ostali
izjasnili za autonomiju. vezfls tim ^n je^ jpj_.r_ekao. u svom pismu
da je iluorrir gvrTEi^oTTekoT'jedinstvenoj hrvatskoj naeiji na celoj
4

Up. Hermann Neubacher, Sonderauftrag, str. 18, 31.

Stalno istiui u svojim izvetajima visoke borbene kvalitete ustaa
i njihovu revolucionarnost, poslanik Kae je uvek ponovo ukazivao na
doprinos hrvatskog naroda u aprilskom ratu protiv Jugoslavije. -Zahvaljujui prijateljskom dranju hrvatskog naroda prema Nemakoj, kae Kae
u jednom svom tekstu upuenom Geringu i 29-torici drugih najviih funkcionera u Treem rajhu, -u jugoslovenskom ratu nemaika vojska je bila
poteena velikih gubitaka u ljudstvu i materijalu (PA/AA, NAK, Bd.
10a, 1. Ekspoze od 11. 6. 1942. i izvetaj od 19. 5. 1943).
' PA/AA, NAK, Pol. 5, H 301561, Pismo Glezu fon Horstenau od 8. 12.
1943.
5

103

teritoriji NDH, jer ona ne postoji. Toga je bio svestan i sam Ljedevit
Gaj, pa je Velikoj Hrvatskoj, o kojoj je sanjao, dao naziv Ilirija.. ?
Mnogo realniji i trezveniji, inae, nego to je bio Kae, kritiniji i u
svakom sluaju daleko bolji posmatra, Glez fon Horstenau je ve pred
kraj aprila 1941. doao do zakljuka da se stvari u NDH ne razvijaju
kako treba, da nered i bezakonje nezadrivo uzimaju maha, a da svemu tome umnogome doprinosi ne samo Hitlerova politika, ve i nemaka vojska koja se tu nalazila.
Nemaka vojska, zapisao je Horstenau u svoj dnevnik poetkom maja 1941, kao celina nikako da se navikne na injenicu da se nalazi u neutralnoj, prijateljskoj zemlji, koja bi
se bar po formi morala drukije tretirati nego Norveka, Belgija, Francuska i tako dalje, da se o Poljskoj i ne govori.
Komanda i delovi vojske rekviriraju serbez dalje, smatrajui
se za izvrioce najvie vlasti. Odvii ih od toga nije nimalo
lako. To naroito vai za inae vrlo prijatnog naelnika taba
feldmarala fon Vajksa, pukovnika fon Viclebena (Witzleben),
a jo vie za njegovog referenta ratnog plena. Hrvatima je
bio obean sav jugoslovenski plen koji bude pronaen u njihovoj zemlji, sa izuzetkom onih dobara koja bi hitno bila
potrebna nemakoj vojsci. Komanda 2. armije je, medutim, pokazala sklonost uprkos dobroudnosti fon Vajksa ne samo
da sav plen smatra za hitno potreban, ve i da konfiskuje sve
to se samo moe zamisliti... Naroito mnogo brana je odvukla vojska. Jadni Hrvati nisu u prvom svetskom ratu nikada
jeli tako rav hieb kao u drugom mesecu svog osloboenja...
U pogledu ustaa, pak, on je ve u ovo prvo vreme, kako se to
vidi ne samo iz njegovih linih zabeleaka, ve i iz zvaninih izvetaja
slatih Vrhovnoj komandi u Berlin, bio sasvim naisto i tano je znao
ta oni u stvari hoe, kuda smeraju i ta im je krajnji cilj. (Svoje
namere i ciljeve, uostalom, nisu krili ni sami ustaki vlastodrci, pogotovu u odnosu na Srbe. Zapravo, oni nisu ni u jednom momentu,
kad su doli na vlast, -ni pokuali da prikriju da oni ne nameravaju
da priznaju puna graanska prava srpsko-pravoslavnom stanovnitvu,
ve da su reeni i da ga znatno brojano smanje.8 Ve o danu obrazovanja prve ustake viade, 17. aprila 1941, objavljen je zakonski dekret -Za zatitu naroda i drave, ime je praktino, a zbog Srba, u
zemlji uvedeno vanredno stanje.9 U vezi sa ovim, formirani su izvan7

BA/MAF, 31/111/14. Pismo Gleza fon Horstenau Ksen, 11. 12. 1943.
' Up. Hory und Broszat, n. d. strana 96
' Ovaj zakonski dekret sadravao je u stvari samo jedan pasus i u
celini bio je vrlo uopten: -Ko povredi ast i ivotne interese hrvatskog naroda ili ko ih je povredio i ko svejedno na koji nain ugrozi posto104

redni narodni sudovi, a neto kasnije i preki sudovi, koji su izricali

samo smrtne kazne. Cak je zabranjena i irilica, koja se, iako tradicionalno srpsko pismo, nalazi u samim korenima hrvatske kulture.) 10
Smatrajui da je ustaki reim optereen -mnogim hipotekama, meu
kojima je srpsko pitanje dolazilo na prvo mesto, on je doao do
zakljuka i to miljenje nije nikad promenio da ustae ne samo
da ne predstavljaju stub drave, ve i da su grobari njene budunosti.
Cak i kad bi ih svi Hrvati podrali, to je bilo iskljueno, rezonovao
je on, bez pomoi Nemake i Italije oni ne bi imali nikakvu ansu da
opstanu, pre svega zbog srpske hipoteke.
Kad bi se nae trupe (sasvim) povukle, zapisao je Horstenau
u svo j d ne vnik 22. ap rila 194 1, o vd e b i sigurno do lo do
b o r b e s v i h p r o ti v s v ij u .. . Se lj a ka s tra n k a d r M ae ka, ko j i
je konfiniran na svom imanju, neuporedivo je jaa od ustakog
pokreta. U Bosni je zategnutost zbog jakog srpskog elementa
bez sumnje znatno vea nego u staroj Hrvatskoj . Svake noi
se ta mo p uca . I nai o fi ciri i vo j nici trp e zb o g to ga ; j ed no
selo j e mo r alo b iti p red ato p lamen u...
Da bi dobio potpuno jasnu predstavu o strukturi stanovnitva, posebno da bi tano saznao koliko ima Srba u ustakoj dravi, Horstenau
se obratio za informacije jednom penzionisanom austrougarskom oficiru, folksdojeru iz Zagreba, Arturu Hefneru (Haeffner), koji e se
ubrzo pokazati kao izvrstan obavetajac, jedan izmeu onih koji e
mu na tekuoj traci isporuivati autenti ne izvetaje o ustakim zlo delima nad srpskim stanovnitvom. 11
Prema Hefnerovom izvetaju od 23. aprila 1941. godine, procenat
Srba nije bio visok samo u Bosni, kako je to Horstenau oekivao, ve
i u drugim krajevima drave u nastajanju. Na celoj teritoriji NDH,
ukljuujui i Bosnu i Hercegovinu, Srba _je_bilo,_l. milion 847 hjada _
3 0 ,5 6 p d s to , a Hr v at a , u s ve mu , 3 mi l io na i 6 9 h ilj ad a 5 0 ,7 8
odsto. Muslimana je bilo ~717 hiljada 11,86 odsto, a svih ostalih,
"zjeclno sa foIksdojerima, 410 "hiljada 6,80 odsto. Ovi podaci, kako je to
"Hefner smatrao za potrebno da naglasi, poticali su od Hrvata, dr Zvonimira
Dugakog, i iskluivali su otud svaku pomisao da je udeo Hrvata u ukupnom
broju stanovnitva isuvie nisko naveden.
janje NDH ili dravni autoritet, smatrae se, pa i kad se radi samo o
deiu pokuaja, krivim za delo veleizdaje... bie kanjen smru (Prevod
s nemakog. Up. Hory und Broszat, n. d. str. 88)- Dekret je, sve u svemu,
bio gruba kopija starog austrougarskog zakona o prekim vojnim sudovima.
10
Upotreba irilice zabranjena je ve 25. aprila 1941. S tim u vezi,.
ustaka vlada je 28. aprila 1941. godine donela odluku o osnivanju posebnog dravnog ureda za hrvatski jezik, koji je imao zadatak da sastavi
indeks tipino srpskih rei i izraza radi njihovog izbacivanja iz upotrebe
i zamene -hrvatsko-nacionalnim izrazima. (Up. Hory und Broszat, n. d.,
str. 93).
1
Bivi austrougarski oficir, Hefner je posle 1918. godine, kao dravljanin ehoslovake. a potom Slovake, stalno iveo u Zagrebu. Svi njegovi
izvetaji upueni Glezu fon Horstenau (od aprila 1941. do septembra 1944)
nalaze se u BA/MAF, Kutija 146/170, br. 85445.
105

U injenici da >deo isto hrvatskog stanovnitva ima samo neznatan majoritet, Hefner je video pravi razlog zato ustae po svaku cenu
nastoje da Muslimane predstave kao Hrvate koji su preli u islam.
Da li to odgovara istorijskim injenicama ili ne, rekao je on u svom
izvetaju Glezu fon Horstenau, nije u ovom asu uopte od znaaja,
budui da su bosansko-hercegovaki Muslimani tokom vekova, a pod
uticajem u ovim ljudima duboko usaene muhamedanske religije, kao
i zbog znatne pomeanosti krvi sa maloazijskim elementima, postali
samostalna etnika grupa. Konstatujui ovo, Hefner je zakljuio, da
ne treba u to ni sumnjati da e Muslimani poi za Hrvatima, jer su
ovi na vlasti. Iz iste ljubavi, meutim, oni to nee uiniti i sigurno
je da e stalno nastojati da zatite svoje muslimanske, speeijalne interese. O nekoj asimilaciji Muslimana od strane Hrvata ne moe biti ni
rei, jer Musliman ostaje Musliman, i kao to nije bio Srbin kad se za
takvog izdavao, tako nee sada postati ni Hrvat.
Sa miljenjem Hefnera, posebno u pogledu Muslimana, Glez fon
Horstenau je bio u svemu saglasan. U tom smislu on je informisao i
Berlin, a i samog Hitlera. Zbog toga je ovaj s tolikom rezervom i primio Pavelievo izlaganje, u junu 1941, da su ne samo Muslimani, ve
i najvei deo Srba u Slavoniji, Sremu, Bosni i Hercegovini i drugim
krajevima hrvatske nacionalnosti. (Paveli je doslovno rekao da Muslimani predstavlaju najistiji deo hrvatskog naroda i da je u njima
nacionalna svest najsnanije sauvana, a to se tie pravoslavnih, da je
zabluda njih jednostavno ubrajati u Srbe, budui da se u veini radi o
Hrvatima koji su u prolosti preli u pravoslavnu veru.) u Uveren da
stvari stoje drukije nego to je to Paveli tvrdio, ali smatrajui da
Paveli ovakvim svojim gledanjem u stvari samo nastoji da nae motiv
za rehrvatizaeiju- nekatolikih delova zemlje,13 Hitler je izgovorio one
toliko puta citirane rei, da hrvatska drava, ako eli da potraje, bar
50 godina mora voditi jednu intolerantnu nacionalnu politiku. 14
S obzirom na ove Hitlerove rei, i injenicu da je upravo posle razgovora Pavelia sa Hitlerom, u junu i julu 1941, teror ustaa nad
srpskim stanovnitvom uzeo naroito velike razmere. postoji sklonost u
inostranstvu da se glavni uzrok rasplamsalog genoeida trai upravo u
svemu ovome, u uticaju Hitlera na Pavelia. Pre e biti, meutim, da se
Paveli, posle susreta sa Hitlerom, osetio samo autorizovanim za sprovoenje jedne drakonske hrvatizacione politike.15 (Isto tako su neodriva
miljenja, naroito u nemakoj literaturi, da uzrok pojaanom ustakom
teroru u leto 1941. lei u okolnosti da se upravo tada najvei deo nemakih
okupacionih trupa ve nalazio na Istonom frontu, odnosno na putu tamo,
i da su ustae bili glavna oruana sila u zemlji, pa da su mogli da rade ta
hoe. U najboljem sluaju, ako bi se i pretpostavilo da bi se nemake
trupe suprotstavile ustakom teroru, odsustvo nemakih trupa moglo bi
a

Up. Hory und Broszat, n. d., str.' 94 u

Isti izvor, ista strana M ADAP, D, XII,
2, dok. 603, Str. 815 15 Up. Hory und
Broszat, n. d., str. 97
106

se okarakterisati samo kao povoljnost vie za sprovoenje terora, a

nikako kao uzrok, ak ni sporedan.)16
Pravi i glavni uzrok genocida nad srpskim narodom u NDH, bar
danas je to sasvim jasno, lei u ve mnogo ranije utvrenoj ustakoj
politici, u samoj ustakoj ideologiji, u kojoj su, sem faistikih i nacionalistikih dodatnih elemenata, pre svega bila zastupljena frankovako-klerikalna gledanja. Stavovi jednog Josipa Franka, koji je u
hrvatske mase prvi uneo strah od Velike Srbije, jednog Josipa tadlera,
sarajevskog nadbiskupa iji je sav rad bio protivsrpski i iji su intelektualni aci bili i Ante Paveli, i Mile Budak, Artukovi, Viktor Guti i
drugi,17 kao i stavovi duhovnog oca ustatva, austrougarskog generala
Sarkotia, koji je nekih 27 godina pre Pavelia u Bosni i Hercegovini
zabranio irilino pismo.18
~
Piui o ustatvu i svojim utiscima o njemu iz svojih prvih dana
boravka u Zagrebu, ali i o svom razoarenju u ustaku dravu u celini,
Glez fon Horstenau kae:
Sav_ ispunjen austrijskom tradicijom, ali i sa uistinu austrijskom nadom, doao sam u Hrvatsku da pomognem da novonastala drava sa svoja tri naroda i svojim mnogobrojnim nacionalnim manjinama postane prava mnogonacionalna drava, u
kojoj je svaki pristojan graanin, bez obzira na veru ili narodnot, trebalo da se dobro osea. Da to zaista moe tako
biti, bila je moja druga velika zabluda sa kojom sam stupio na
tlo dragog, lepog grada na Savi. Jer, Paveli je u aprilu 1941.
"zakoraio na zavicajnu teritoriju sa sasvim drukijim namerama, da milion i 800 hiljada pravoslavaca... po svaku cenu
i istrebi maem i ognjem . ..
Sasvim u poetku, u prvih desetak dana svog boravka na uzavrelom tlu, Glez fon Horstenau je dogadaje za koje su mu javljali a koji
su se ticali zloina nad Srbima, uglavnom registrovao bez komentara i
zadovoljio se time da u prvi mah na njih samo uzgred skrene panju
pojedinim ustakim linostima u Zagrebu Slavku Kvaterniku i Ivu
Pereviu, na primer, a u Sarajevu nadbiskupu Sariu. 19 Cinei to, on
je u isti mah isticao da nova drava, ako se uopte eli da ona nadivi
nemaku i italijansku okupaciju, mora svakom svom stanovniku da
obezbedi pravnu sigurnost. Zato to neko nije katolike vere, ve pravoslavne, on ne bi smeo da bude proganjan i proglaavan za slobodnu
divlja, da bude smatran za osobu van zakona. Ali sve ove njegove rei
bile su govor u vetar! Slavko Kvaternik, jednostavno, nije mogao do16
OKH je u maju 1941. donela odluku da se nemake trupe u NDH
smeju upotrebiti (za uguenje nemira) samo na traenje politikih instanc'
u zemlji (Halder, KTB, Bd. II zabeleka od 21. 5. 1941).
17
Vasa Cubrovic, Istorija politike misli, str. 403
18
Kao zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine (posle Pooreka), Sarkoti je 1915. godine zabranio upotrebu irilice, izjavljujui da su Srbi
sa svojim pismom neprijateljsko telo Istoka u borbenoj zoni Zapada.
" Dr Ivan Sari (roden 1871. u Travniku, umro 16. 7. 1960 u Madridu),
postao je kanonik 1896, doktor bogoslovije 1898, a Vrhbosanski nadbiskup 2.
maja 1922.

107

voljno da se napreti Srbima i smatrao je da* je obaveza ne samo ustake,

ve i vlada Italije, Nemake i Madarske, da prema Srbima najotrije
postupaju, budui da su u pitanju nepopravivi ruioci mira i zakleti
neprijatelji zapadnog duha. Prilikom razgovora sa predstavnikom maarskog generaltaba, Kalmanom Kerijem, on je ovom otvoreno rekao
da saveznitvo Hrvatske i Maarske mora nai odraza i u politici prema
Srbima. Mi emo Srbe u Savu, uzviknuo je, a vi u Dunav!20
Kao i za Slavka Kvaternika, i za nadbiskupa aria obraun
sa Srbima bio je takoe neto to je samo po sebi razumljivo zapazio je Glez fon Horstenau kad ga je posetio u njegovoj rezidenciji u
Sarajevu. (Prvo habzburko rodno drvo u Bosni, kako se ariu
obratio lino austrijski car Franc Jozef, kad ga je 1901. naimenovao za
kanonika, bio je i 1914. antisrpski nastrojen. Blagosiljajui postrojene
vojnike, 31. jula, pred njihov odlazak iz Sarajeva u rat protiv Srbije,
on je tada, izmeu ostalog, rekao: Milost je, brao, Boija to ste
odabrani za borce i junake nae mile domovine. Milost je Boija to
vam je eto dano, da berete neuvele lovorike, kojima ete ovjenati
ponosno elo svojoj otadbini... Ja vas, dragi vojnici, meem pod
okrilje i pod monu zatitu nae drage Gospe, nae nebeske Majke i
zatitnice.. .) 21 Glez fon Horstenau, u svom dnevniku, u maju 1941.:
On (ari) govori vrlo dobro nemaki, uz to engleski, francuski, italijanski i tako dalje, ljubazan je gospodin, istina neto
sladunjavo-otuan, pri tom jedan radikalan Hrvat, koji je odobravajui klimao glavom dok je Kvaternik govorio o otrim
merama koje je nameravao da primeni prema Srbima, a mene
zaprepaeno pogledao kad sam primetio da Hrvatska mora
nastojati da postane pravna drava ...
Mada se nadbiskup pokazao kao dobar i usluan domain (na trpezi
su se nali i odresci tek zaklanog teleta-), Glez fon Horstenau se njim
nije mogao odueviti. Uopte uzev, ceo boravak u Sarajevu ispao je
u svemu drukije nego to je to on oekivao. Prvo, za njim i Kvaternikom niko se na ulici nije ni osvrnuo. Nijedna se ruka nije digla na
pozdrav. A drugo, ploa sa mesta odakle je Princip pucao na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, bila je uklonjena ...
Samo se po sebi razume, kae Glez fon Horstenau u svom
dnevniku, da sam se odmah, im je moja noga kroila na
tlo Sarajeva, uputio na most na Miljacki, na onaj ugao sa koga
su ispaljena dva retko precizna revolverska hica koji su izazvali
svetski rat i sve nesree to su potom zadesile oveanstvo.
Ploa sa reima divljenja za Principa je demontirana po nareenju firera i smetena u Zeughaus u Berlinu...
alei to ploa nije prenesena u Be, u Vojni muzej, a ne to je
demontirana, Horstenau je u njenom prenosu u Berlin video jedan
K
:l

108

Izjava Kalmana Kerija autoru ove knjige, 23. marta 1985. u Beu.
Milorad Ekmei, Ratni ciljevi Srbije 1914, str. 125

dokaz vie za Hitlerovo licemerstvo, budui da su i vrapci znali da

on nije imao neko visoko miljenje o Francu Ferdinandu, niti da je
uopte mnogo mario za Habsburgovce. Ferdinanda je on jo u svom
Mein Kampf-u optuivao da je hteo da slavizira Monarhiju, da je
posloveni, zapravo da od nje stvori jednu slovensku dravu u srcu
Evrope na strogo katolikim osnovama, e da bi je tako zatitio od
uticaja pravoslavne Rusije. Ferdinandovoj supruzi Sofiji, pak, prebacivao je antinemako dranje.. .
Ojaen, i uvreen, to je upravo Hitler osvetio Ferdinandovu
smrt, Glez fon Horstenau nije mogao a da ne zabelei da se sve to
dogodilo u vreme dok su Ferdinandovi sinovi, po Hitlerovom nareenju,
amili u koncentracionom logoru Mauthauzen. (U logor su strpani zato
to su bili navodno nepopravivi antinacisti i sadisti. Za hercoga Maksa
Hitler je rekao da je strasan sadista i da mu je najvee uivanje bilo
da prisustvuje muenju nacista u zatvoru beke policije.) 22
Na osnovu utisaka steenih u Sarajevu, tokom razgovora sa nadbiskupom ariem, ali i drugim linostima industrijalcem i bivim
austrougarskim generaltabnim oficirom Tomljenoviem,23 Glez fon Horstenau je zakljuio da iza reenosti da se sa Srbima, kao narodom,
jednom za svagda raisti, stoji i jaka i avolje veto potpirivana verska
netrpeljivost staro nastojanje katolike crkve da suzbije i uniti
izmatike. Kao to to istiu i brojni autori u inostranstvu, katoliki
svetenici su se u masi, naroito oni nii, a u prvom redu franjevci
(franciskanci), zatim aktivisti raznih katolikih organizacija, najotvorenije identificirali, od prvog asa, sa ustakim reimom. Usmeravani
od svojih stareina, svi oni nastojali su da u hrvatskom narodu
uvrste uverenje o vaskrsnuu svete Hrvatske, koja ima maem i
pokrtavanjem da iri slavu Boga i katolike hrvatske nacije.24 Jo u
doba Starevia nastala kovanica -Bog i Hrvati preudeena je u novi
poklik -Hristos i ustae. U crkveno-katolikim glasilima, namenjenim irokim i uglavnom polupismenim masama, a i sa predikaonica,
projecirana je slika jedne katolike boje drave, u kojoj su ustae
figurirali kao riterski red.25 Tako se u listu -Katoliki tjednik, koji je
izlazio u Sarajevu, pod neposrednim nadzorom nadbiskupa aria, u
broju od 11. maja 1941. kae:
Nad naom novom, mladom i slobodnom Hrvatskom ukazao se
na nebu znak kao slika devianske majke boje. Devica dolazi
u posetu Hrvatskoj. Ona eli da u svoju majinsku odeu uvije
mladu ponovo roenu Hrvatsku, upravo o hiljadugodinjem
jubileju katolicizma u Hrvatskoj. Ona se sputa ponovo na
22
Izjava ministra unutranjih poslova Treeg rajha, Wilchelm-a Frick-a,
Glezu fon Horstenau (Dnevnik Gleza fon Horstenau, maj 1941).
23
Tomljenovi, Karlo (Karl), za vreme prvog svetskog rata, od avgusta
do oktobra 1914, po nalogu austrougarske vrhovne komande radio na organizovanju ustanka u Severnoj Albaniji. Od 7. 2. 1916. u Evidencionom birou
austrougarskog generaltaba. Jedno vreme komandovao jednom jedinicom
albanskih dobrovoljaca.
M
Up. Hory und Broszat, n. d., str. 94 25
Isti izvor, ista strana

109

zastavu nae slobode, da bi na njoj zauzela svoje staro me sto... Hrvatska Gospoda i Marije iz drevnih vremena^ je vaskrsla.. .*
U atmosferi i na ovaj nain stvaranoj i u uslovima nastojanja ustakog reima da po svaku cenu stvori dravu sa homogenim hrvatsko-katolikim stanovnitvom, poelo je, ve u aprilu 1941. i prisilno prevoenje pravoslavnog stanovnitva u katoliku veru. (U tom cilju donesen
je i poseban zakon).27 O nastojanju ustakog reima da jedan deo pravoslavnih prevede u katoliku veru, ustaki ministar Puk28 je rekao sledee:
to se tie grko-orijentalnog stanovnitva na teritoriji Hrvatske, to je poznato da je ovo stanovnitvo Hrvatske nastalo tek
poto su Turci uspostavili svoju vlast. Jedan deo katolikog
stanovnitva je u 16. i 17. veku pod terorom grko-istonjakih
svetenika i uz podrku Turaka prekrten, to pre svega u jugoistonoj Hercegovini i u Istonoj Bosni, to potvruju i sami
srpski istoriari, kao i u drugim krajevima Bosne, Srema i
Slavonije. Iz tih razloga hrvatska vlada podrava povratak ovih
grko-istonjakih stanovnika religiji njihovih otaca, ime se
uspostavlja jedinstvo hrvatskog naroda u onim oblastima u kojima je silom bilo oslabljeno ...
Kad je poelo masovno prinudno pokrtavanje, sa saglasnou najviih katolikih instand u Hrvatskoj, a to je bilo, kao to smo rekli, ve
u prolee 1941, Glez fon Horstenau je konano i nepovratno shvatio da
je bio u zabludi, dolazei u Zagreb, da se konac, prekinut' 1918. godine,
moe sastaviti, a da ustae, ni u kom pogledu, nisu Hrvati koji uopte
neto dre do stare Austro-Ugarske. Njima je Austro-Ugarska bila potpuno tua, a to je Gleza fon Horstenau najvie pogodilo, oni su s krajnjim nipodatavanjem govorili o Vojnoj granici, po njemu najblistavijoj
tvorevini stare Monarhije, smatrajui da je ona bila najvea nesreapo
hrvatski narod.
Ustanovivi, pored ostalog, da ni mnogi bivi austrougarski oficiri
ne ele vie da uju za staru Monarhiju, da su se potpuno okrenuli
Paveliu i njegovim ustaama, i da ak i svojim bivim kolegama iz
k.u.k. vojske, Srbima, svojim nekadanjim pretpostavljenima, rade o
26
Ovaj tekst citira se esto u inostranoj literaturi. Up. Edmond
Paris, Genocide in Satellite Croatia, str. 48, Richard Pattee, Cardinal Stepinac, str. 111.
27
Zakon o prelazu iz jedne vere u drugu donesen je 3. maja 1941.
Njim je bilo predvieno da odobrenje za prelazak iz vere u veru daju nadlene mesne vlasti. Po posebnom uputstvu, odobrenja se nisu smela izda vati Srbima uiteljima, svetenicima, trgovcima, bogatim zanatlijama,
imunim seljacima i inteligenciji uopte. Up. Edmond Paris, n. d. str89. Opirno na ovu temu piu i Sima Simi (Prekrtavanje Srba), Leopold
Kobsa (Zbornik: Zagreb u NOB).
28
Puk, Mirko, govor u Saboru od 25. 2. 1942. Navedeni tekst je prevod
sa nemakog (PA/AA, Gesandschaft Zagreb, BD 67, list 134. Up. Hory und
Broszat, n. d., str. 95).

110

glavi, on je, duboko razoaran, zapisao tih dana u svoj dnevnik: Mi,
stari Austrijanci, imali smo o Hrvatima jednu pogrenu predstavu, sa
kjom sam i ja, ha alost, stigao u Zagreb...
2. Svedoci zla
Kad je Ante Paveli posetio Hitlera, i tom prilikom bio poduen
da bi -hrvatska drava morala 50 godina da sprovodi nacionalno intolerantnu politiku, bio je jun mesec, 6. jun 1941. godine. U tom asu
bile su ve na hiljade i hiljade Srba pobijene u NDH, po pravilu na
izrazito bestijalan nain. Do jednog od prvih masovnih pokolja treba
da je dolo ve 28. aprila, zapravo u noi izmeu 27. i 28. ovog meseca,
u okolini Bjelovara, gde je 8. aprila 1941. izbila pobuna hrvatskih vojnih obveznika 108. i 40. dopunski peadijski puk. Broj mrtvih Srba
180, a po nekim tvrdenjima 190.1
Po pravratku Pavelia iz posete Hitleru, zloini su uzeli upravo
neshvatljive razmere. Ubijale su ustae, ali ubijali su Srbe i pripadnici
Hrvatske seljake stranke, lanovi Maekove Zatite.
Jedan od prvih izvetaja o rasplamsavanju uasnog ustakog terora nad srpskim stanovnitvom-, koji je stigao u Berlin 2. jula 1941.
godine, bio je izvetaj predstavnika specijalne obavetajne slube nemakog ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu (koja je ubrzo potom
ukinuta). U tom izvetaju je podvueno da se Zagreb prema srpskom
problemu u Hrvatskoj postavlja potpuno negativno, da iroki krugovi smatraju da Srbima nema mesta u Hrvatskoj, a da meritorni
reprenzentanti reima gledaju na prisutnost Srba u Hrvatskoj kao na
problem koji spada u iskljuivu kompetenciju ustake policije i prekih
sudova.2
Kako su meritorni reprezentanti reima mislili da ree pitanje
Srba u Hrvatskoj, vidi se najbolje iz govora dvojice visokih ustakih
zvaninika, ministra Milovana ania3 i stoernika u Banjaluci dr Viktora Gutia.4 Prvi je, 2. maja 1941, izmeu ostalog izjavio: Nema metode koju mi, ustae, neemo primeniti da ovu zemlju nainimo stvarno
hrvatskom i oistimo je od Srba, koji nas ugroavaju stotinama godina
i koji e nas prvom prilikom opet hteti da ugroze. Drugi je, insistirajui da se Srbi ubijaju bez pardona i izuzetka, rekao: Unitavajte ih
gde god ih sretnete, a blagoslov poglavnika kao i moj su vam sigurni!
Prema izvetajima koje je Glez fon Horstenau poev od 23. aprila
1941. dobijao tako rei svakodnevno o teroru ustaa nad Srbima i liUp. Fikreta Jeli-Buti, HSS, str. 47
PA/AA,Bro St. S. Kroatien, Bd. 1, list 290
3
Up. Edmund Paris, n. d., str. 84. Zani je bio lan prve Pavelieve
vlade. 2ena mu je bila Jevrejka Alma Stoeger, to je nemaka obavetajna sluba u Zagrebu odmah utvrdila.
* Zbog sukoba sa nekim vienim Muslimanima, koji su dobro stajali
sa Paveliem, Gutd je povuen iz Banjaluke u Zagreb (nikako zbog zlo ina izvrenih nad srpskim stanovnitvom).
1
2

111

mostima 5 koje su ga nareivale i sprovodile, pomenuti Guti, inae

advokat po zanimanju, spadao je, zajedno sa svojim bratom Blaom, u
najopskurnije linosti Bosanske krajine. On je bio, kako se to u jednom izvetaju6 kae, glavni inicijator sistematski vrenih zloina nad
Srbima jo od sredine aprila 1941. godine. Korne od Srba nije uspelo
da se skloni u umu, ili da se prebaci preko granice, taj je bio bez
saaljenja zaklan. Pri tom nisu vrlo esto teena ni deca ni ene.
Praznodep do uspostavljanja ustakog reima, i uvek u sumnjivom
drutvu homoseksualaca, kako se kae u izvetaju Glezu fon Horstenau
koji citiramo, Guti se bukvalno preko noi zaimao. Toliko je napljakao novca od Srba i Jevreja samo od Srbina Babia, trgovca, i Jevrejina Isidora Saloma Serafia iznudio je u aprilu 1941. po milion dinara u gotovu da je mogao da pone da nastupa i kao darodavac.
Njegov prvi milodar bile su nove orgulje katolikoj crkvi u Sarajevu . . .
U oima poverenika Gleza fon Horstenau, ve pominjanog rezervnog
kapetana, folksdojera Hefnera, koji je imao striktno uputstvo da svoje informacije prvenstveno crpe od Hrvata kad je o zloinima nad
Srbima re Guti i ustae bili su glavni pokretai genocida u celoj
Bosanskoj krajini.
Poto je srpsko stanovnitvo, apsolutno najbrojnije, kae
Hefner u svom poverljivom izvetaju Glezu fon Horstenau od 7.
avgusta 1941. godine, izloeno nonim razbojnikim i delatskim prepadima ustaa, bilo iz svojih sela oterano u ume, gde
nema uslova da se due vremena odri, moralo je nuno doi
do otpora sili, koji se sada sa obrazloenjem da je u pitanju
tobo srpski ustanak nastoji da suzbije. Pritom se uopte ne
radi o borbama Srba protiv hrvatske drave, niti - su pak oni
neki etnici ili komunisti, ve jednostavno progonjeni ljudi koji,
doterani do oajanja, radije ele da umru sa orujem u ruci,
makar ono bilo samo komad drveta ili kamen, to je tokom
poslednjih borbi oko Krupe uistinu bio est sluaj, nego da se
daju iz noi u no klati kao stoka, ili pak da od gladi presvisnu
u umama. Srbi koji su pokuali da prodru prema Krupi i
koji su zauzeli borbeni poloaj pred Bihaem, imali su sasvim
Pojedini ustaki funkcioneri su se ak i javno hvalili svojim nedelima
prema Srbima, a naroito u prisustvu Nemaca. Takav je sluaj bio i sa
Zdenkom Blaekoviem, zapovednikom ustakog sveuilinog stoera i zapovednikom ustake muke mladei. O tome je visoki funkcioner nemake
:Slube rada (Reichsarbeitsdienst), Stckele Gustav, napisao u svojoj knjizi
Vom Ende zum Anfang- (str. 133), sledee redove: -Neki dr Blaekovi,
koji je bio vo muke ustake omladine, priao je za vreme jednog velikog
prijema, koji je priredio nemaki poslanik, da je on lino zarobljenim
Srbima palevima isterivao oi iz duplji, naglaavajui sa osmehom na usnama da to uopte nije teko uraditi. Kad je jedna prisutna dama, grozei
se svega toga, primetila da to to on pria nije istina, on se grohotom
nasmejao i zamolio je da mu uini ast i poseti ga, kako bi joj on mogao
pruiti dokaze; on je... sve oi nanizao na jednu oputu u formi ogrlice,
koju naravno moe nositi samo uz uniformu, a nikako uz smoking...
' Izvetaj kapetana Hefnera Glezu fon Horstenau od 14. juna 1941.
5

112

malo vatrenog oruja. Oni su se sluili bombama napravljenim

na primitivan nain od zaplenjenog eksploziva u rudniku
boksita na drumu Krupa-Petrovac. Veina je, meutim, bila
naoruana samo primitivnim orujem za borbu izbliza. Za
osvetu za ovaj od ustaa isprovocirani ustanak, u Krupi, od ijih
je 6 hiljada stanovnika na Srbe otpadalo 60 odsto, ostatak na
Muslimane i na koji deli procenta na Hrvate, bukvalno i bez
izuzetka poklano je sve srpsko muko stanovnitvo od 14 godina
pa nadalje. ak i ona 102 Srbina, koji su trebalo da budu
pardonirani, bili su na kraju ubijeni po nalogu ustaa iz Bihaa,
tako da u Krupi danas nema nijednog Srbina starijeg od 14
godina na ivotu, osim jednog jedinog, koji je zbog usluga to ih
je svojevremeno uinio tastu Ante Pavelia, uzet u zatitu od
nekih ustaa.
ene i decu Srba iz Krupe ustae su isterali iz njihovih kua
i saterali u jedan logor i sigurno je da e ih zadesiti ista
sudbina ako se ne desi neko udo, jer ni u mestima oko Krupe
nije poteen nijedan srpski ivot. Ustae su na bestijalan
nain ubijali ak i odojad. 7
Prema izvetaju oevidaca, Hrvata koji su oko 25. juna 1941. stigli
u Zagreb, u prostoru KrupaPrijedorBosanski Petrovac, kako je to
26. juna Hefner obavestio Gleza fon Horstenau, uglavnom su divljale
takozvane letee kolone ustaa, koje su pod izgovorom da iste teren
od etnika, poinile nad mirnim srpskim stanovnitvom ivotinjske grozote.8
Hefner, doslovno:
Pomonici ovih leteih kolona su mesne muslimanske ustae,
veinom kriminalne individue, to jest bivi osuenici iz robijanice u Zenici, koji su tamo bili zatoeni godinama zbog niskih
zloina. Ove nazovi ustae terorizuju celokupno stanovnitvo,
pljakaju, otimaju i primoravaju Srbe da im predaju novac
i ivotne namirnice. Ko ne preda koliko se od njega trai,
taj biva maltretiran i kao etnik predat leteim kolonama koje
takve nesrenike kamionom prebacuju do brda Risovac na drumu Bosanska Krupa Bosanski Petrovac, tamo mue, ubijaju
i bacaju u jamu duboku nekih 20 metara. U njoj treba da se
nalazi ve 200 leeva ...
7
Isti izvor, izvetaj od 7. avgusta 1941.
* Isti izvor, izvetaj od 25. juna 1941. Izvetavajui Gleza fon Horstenau o tim leteim ustakim kolonama. koje su u stvari bile naslednice
loglasnih uckora (specijalne austrougarske jedinice u Bosni za sprovodenje genocida nad Srbima posle 1914, Schutzkorps), kapetan Hefner kae:
Ustaki pokret je naao mnoge nove pristalice, budui da se pri prijemu u
ustae ne gleda na moralni lik ljudi. Usled toga se u ustakim redovima
vrlo brzo naao najgori olo... Svaki valjivac, ali i svaki kriminalac moe
u ovoj dravi da postane ustaa i da ima toliko oruja koliko to samo
hoe (Izvetaj Glezu fon Horstenau od 14. juna 1941). _

113

Komentariui informacije koje je dobio, Hefner, posle konstatacije

da su se Muslimani domogli i pokretne i nepokretne imovine Srba,
izvodi zakljuak da oni, kao opravdanje (za sve to su Srbima poinili)
ne mogu navesti ni to da su hteli da se osvete Srbima za politiko
ugnjetavanje. Kao izraziti oportunisti, Muslimani su uvek bili na strani
beogradskih vlada i umnogome su doprineli da je hrvatska opozicija
tako dugo mogla da bude suzbijana. Vo Muslimana dr Spaho bio je
u ovoj svojoj politici podravan od najmanje 90 odsto bosanskih Muslimana, to je uticalo na beogradske vlade da im, a na tetu bosanskih
Srba, daju mnoge povlastice.
Trpajui sve Muslimane u isti ko sa onima koji su se stavili pod
zastavu ustaa, Hefner je, inae navodei samo proverene podatke, ovaj
svoj izvetaj zakljuio reima, da bi Muslimani sigurno postupili na
isti nain sa Hrvatima kao to sada eine sa Srbima, naravno samo kad
bi mogli da dou do vlasti. Najvea je zabluda verovati da izmeu
Muslimana i Hrvata postoji neko oseanje zajednike nacionalne pripadnosti.
Pedantno beleei svako ubistvo za kje je saznao, i mogao pouzda-no
utvrdili da se zaista desilo, Hefner je saoptio Glezu fon Horstenau, da je
do poetka avgusta 1941. broj Srba koji su wpali kao rtve ivotinjskih
instinkata raspaljenih od ustakih voa, premaivao brojku od 200
hiljada... Samo na dan 29. jula 1941 naveo je on u svom izvetaju od
2. avgusta iste godine u vreme od 16 do 19 sati uvee, u optini
Krnjak ubijeno je 400 Srba. To su bili stanovnici sela Krnjak, Vojni,
Krstinjak i Tuilovi. -Mesto zloina nalazi se u optini Krnjak, ispod kue
broj 43, koja pripada Marku Ivanoviu, na rubu ume Lo-kunja, kae
on. Ljudi su navodno ubijeni zato to je veina izmeu njih u svoje
vreme pripadala Radikalnoj zajednici. Streljani su i svi pravoslavni
svetenici. Oni koje kurumi nisu odmah ubili, bili su do- . kusureni
udareima budaka. Od dvojice koji su uspeli da pobegnu sa gubilita
potkivaa Boia i Jova Kresojevia, dobijeni su ovi po-ndaci.9
Preko Hefnera, do ruku Gleza fon Horstenau dolo je, krajem juna
i poetkom jula 1941, nekoliko originalnih izvetaja koje su predstavnici
ustake polieije i vojske uputili svojim stareinama u Zagreb, a koji
su se ticali terora nad Srbima. Autor jednog od tih izvetaja bio je
polieijski slubenik Viktor Neveerel, a drugog, koji emo takoe
navesti, kapetan Toma A. Greta, komandir domobranske ete koja je
stigla u Drvar u noi izmeu 18. i 19. juna 1941.
Obavetavajui svoje pretpostavljene da je sa svojih deset policajaca
bez smetnji stigao u Drvar, Neveerel je istakao da nigde nije video
ni jednog jedinog etnika, ali da je zato saznao da u selu Suvaja, na
svim stranama, na putevima i ivicama, lee leevi seljaka, ena i dece,
koji su bili pobijeni iz puaka i revolvera, u svemu oko 200 stanovnika,
da je selo zapaljeno sa svih strana i da su sve to poinili ustae iz
' Izvetaj Hefnera Glezu fon Horstenau od 15. juna 1941.

114

raznih okolnih mesta... Podatke o ovome, rekao je Neveerel, dobio sam od gospodina Hena (u nemakom tekstu Hn, pr. a.) iz
Hrnjadia, koji je spreman da se na to zakune. Dalje sam saznao od
umarskog inenjera S. Gavrania, katolika iz Drvara, kako se ustaa
Kristijan Kelman hvalio da ume dobro da gaa i da je, da bi to dokazao, 1. jula u selu Suvaja, u 6 sati po podne, uzeo na nian svoje
puke jednu pastiricu koja je na udaljenosti od nekih 200 metara mirno
uvala svoje ovce, i sa nekoliko hitaca je na mestu ubio. Ovu izjavu
inenjer Gavrani je dao pod zakletvom pred parohom katolike crkve
u Drvaru, gospodinom Valdemarom Nestorom, gospodinom Sajdlom,
ugostiteljem iz Drvara, gospodinom kapetanom Gretom, gospodinom
potporunikom Grosom i pred potpisanim.
Izvetaj kapetana Tome A. Grete sadravao je opise zloina koje
su uglavnom poinili ustae iz Drvara, a po nareenju svog stareine
Sime Kuharskog. Na dan 15. juna 1941, navodi Greta izmeu ostalog,
po naredenju Kuharskog, u selu Hrnjadi, bez ikakvog razloga streljana
su tri lica. Istog dana spaljene su pravoslavne crkve u selima Bastasi i
Spasovci... Na dan 17. juna, u selu Trnji Brijeg, vei broj seljaka
sateran je u gomilu i njima je Kuharski naredio da dok izbroji do
deset svako od njih prizna gde je sakrio oruje, a ako tako ne postupe
da e na njih biti otvorena vatra i da e svi biti ubijeni. Kuharski se
potom udaljio, a ustae su izvrile nalog koji im je dat.. . 10
Svi ovi, kao i brojni drugi izvetaji koji su stizali Glezu fon Horstenau, i koji su odlagani u poseban, crveni dosije, potvrivali su
da je Hefner potpuno bio u pravu kada je napisao da ustakoj strahovladi nema kraja i da ona, hranjena i jakim kompleksom inferiornosti
ustakih voa i njihovih vernika prema brojnijim i u pogledu ivotne
snage nadmonijim Srbima, preti da celu zemlju pretvori u usijano
vulkansko grotlo koje se ne moe lako ugasiti. Ali Hefner, kako je
Glez fon Horstenau takoe zakljuio, nije bio u pravu samo u ovom
pogledu. On je bio u pravu i kada je tvrdio da u narodu sve vie sazreva uverenje da su za ustake zloine krivi Nemci, jer da ustae ne
bi uopte mogli da eine takva zlodela, i u takvoj meri, kada ne bi imali
punu podrku Nemaca.
Hrvatsko stanovnitvo, rekao je Hefner u svom izvetaju od
18. jula 1941, ne smatra vie da su nemake trupe prisutne
samo radi obezbeenja reda i sigurnosti ,ve da su one zato
tu da bi poduprle ustaki reim ... Takvo shvatanje ima svoje
korene u injenici da su ustae uspeli da ubede hrvatsko stanovnitvo da oni ne samo da rade u dogovoru sa nemakim
slubama, ve i po njihovom nalogu. ak i intelektualni krugovi, koji su godinama nacionalsocijalistiki orijentisani, veruju
u to, budui da sebi inae ne mogu da objasne potpuno pasivno
dranje Nemake... Za Nemce je u svakom sluaju alosno to
moraju da konstatuju, da je politika koju Rajh vodi prema ovoj
zemlji uinila da ni traga ne ostane od onog oduevljenog klicanja hrvatskog naroda s kojim je on poetkom aprila pozdra" Tekst je prevod sa nemakog.
8

115

vio dolazak nemake vojske, tako da danas ovde vlada duboko

nepoverenje prema Nemakoj, jer ona u ovoj zemlji podrava
jedan reim koji nema pravo na egzistenciju ni u moralnom ni
u politikom pogledu i koji se smatra za najveu nesreu koja
se mogla dogoditi hrvatskom narodu. Taj reim oslanja se jedino na priznanje sila Osovine, u narodu nema korena i odrava
se bajonetima pljakaa, koji o jednom danu poine vie zla
nego to je srpski reim poinio za vie od 20 godina.
Potpuno se slaui sa Hefnerom, Glez fon Horstenau mu je, prema
svemu sudei, i sugerisao kako da napie koji izvetaj, na ta da stavi
teite, a da bi se, potom, sastavljajui svoje izvetaje Berlinu, mogao,
ako zatreba pozvati na njih kao na osnovni izvor proverenih informacija. U prilog ovoj postavci, zasnovanoj na analizi kako Hefnerovih
"tako i izvetaja Gleza fon Horstenau, a zatim na analizi zabeleki u
dnevniku, govori okolnost da je Hefner u vie mahova, u svojim dostavama, govorio o pitanjima koja je i sam Horstenau pokretao ili pak
nameravao, iz ovih ili onih razloga, da pokrene, da stavi na dnevni
red. Takav je sluaj, na primer, bio sa izvetajem Hefnera od 14.
juna 1941, u kojem on, to se inae od njega nikako nije moglo oekivati, istie da se u Rajhu ne bi smeli dati zavaravati u pogledu
ozbiljnosti situacije u Hrvatskoj ocenama diplomatskih predstavnika
u Zagrebu, budui da oni uglavnom donose svoje zakljuke na osnovu
spoljanjih utisaka ...
Rezultat ove i ovakve -sinhronizacije, treba da je bio, upravo
u leto 1941. godine, da je i samo nemako poslanstvo u Zagrebu uputilo u Berlin nekoliko kritinijih izvetaja o situaciji u Hrvatskoj, ukazujui u prvom redu na teror ustaa nad srpskim stanovnitvom. 11
Srpsko pitanje se tokom poslednjih dana veoma zaotrilo,
kae se u izvetaju poslanstva od 10. jula 1941, a koji je potpisao otpravnik poslova, bivi austrijski diplomata Trol-Obergfel, koji je i sam stajao pod uticajem Gleza fon Horstenau.
Bezobzirnost sa kojom se vri iseljavanje kao i mnoge zle
propratne pojave, brojni drugi teroristiki postupci u provinciji... daju povoda ak i trezvenijim hrvatskim krugovima za
ozbiljnu zabrinutost. Razni prethodni sluajevi terorizma i delikti ustaa prema srpskom stanovnitvu u mnogim oblastima
zemlje, za koje je poslanstvo saznalo iz saoptenja vojnog zapovednika Srbije, iz izvetaja pojedinih jedinica Vermahta, od
konzulata u Sarajevu kao i od itavog niza drugih nadletava,
bili su povod da i gospodin poslanik i usmeno i pismeno
skrene panju kako maralu (Slavku Kvaterniku, pr. a.) tako
i ministru spoljnih poslova, na opasnost ovih pojava, a naroito
na nunost hjihovog suzbijanja zbog razumevanja nemake
vojske i hrvatskog naroda...
-' " vi izvetaji sastavljeni su i poslati u Berlin, mtinistarstvu spoljnih
poslova, u asu kada se poslanik Kae nalazio na putu. Pod Hrvatskom se
podrazumeva tzv. NDH.
.
;
i,
116

Do neke vrste intervencije poslanika Kaea, kako to Trol-Obergfel

istie, uistinu je tada dolo, i doi e jo jednom 1942. godine, na
zahtev Berlina, kad ustae budu zapoeli sa masovnim terorom u
Sremu, ali potom nikad vie. Potpuno se stavivi u slubu Pavelia,
on e za svaki ustaki postupak, za svaki zloin nai ne samo obrazloenje, ve i opravdanje, stalno i uvek ponovo podvlaei da su ustae
data veliina sa kojom se mora raunati i da je nepravedno na njih
svaljivati svu krivicu. Demantujui praktino samog sebe, svoju intervenciju u leto 1941, o emu govori otpravnik poslova Trol-Obergfel,
on e u jednoj analizi iz 1943. godine preumanjiti ustake zloine i
najotrije se suprotstaviti tvrenjima da su ustae do leta 1942. pobili
400 hiljada pravoslovnih. (Prema najnovijim, briljivim proraunima,
rei e on, do leta 1942. stradalo je u Hrvatskoj, tokom borbenih
operacija, 250 hiljada ljudi. Od toga su manje od polovine bili pravoslavni, a vei deo muslimanski i katoliki Hrvati. U poetku radikalno
ponaanje ustaa manje je inicirano odozgo, a vie je bilo rezultat raspoloenja samog stanovnitva. Bila je to posledica odnosa u Jugoslaviji
i pokuaja srpskih grupa da i po zavrenom ratu uvrste svoje pozicije. Humanost za ovo nije pogodno merilo. Da se provala bes stanovnitva nije, prvo u odbrani, a zatim prelazei u napad, sruila na
srpski element, moglo je doi do toga da se ona upravi protiv Italijana. Politike ocene dogadaja proizilaze iz toga .. .).12
Sto se tie Gleza fon Horstenau, u svom izvetaju od 10. juia
1941. godine, Trol-Obergfel pominje i njega i kae, da je Horstenau
posle razgovora s njim, odluio da o pitanju Srba razgovara prvo sa
vojskovoom-, a onda i sa... Paveliem. U prisustvu vojskovoe, rekao je Trol-Obergfel na kraju svog izvetaja, general Horstenau je
izrazio poglavniku svoju veliku zabrinutost zbog ustakih zloina, pri
emu je on svoje saoptenje potkrepio brojnim, najsveijim podacima.'3
Skoro u isti ak kad je Trol-Obergfel poslao svoj izvetaj ministarstvu spoljnih poslova, Glez fon Horstenau je oevidno po dogovoru uputio svoj izvetaj Vrhovnoj komandi nemake vojske u Berlinu, a u kopiji vojnom zapovedniku Jugoistoka, vojnom zapovedniku u Srbiji, centrali Abvera i po strogo privatnoj liniji svom prijatelju Hetlu u Slubi sigumosti Rajha. Tema je bila ista, kao i u izvetaju Trol-Obergfela ustaki teror nad Srbima i njegov demar
kod Ante Pavelia.
Kako od vojnog zapovednika Srbije, rekao je Glez fon Horstenau, tako i od okupacionih trupa u Hrvatskoj i njenih
pretpostavljenih slubi, ve odavno stiu mi otre albe zbog
zabrinjavajueg stanja u mnogim krajevima zemlje, do kojeg
je dolo usled nezakonitih postupaka legalnih i ilegalnih ustaa
(ustae su oruana vojska poglavnikove partije) koji ne tede
ni imovinu ni ivot. Da nae trupe moraju da budu nemi svedoci ovih zbivanja, ne odraava se povoljno na njihov inae
12
PA/AA, NAK, Pol. 5, br. 85448, Kaeovo pismo general-pukovniku
Lervi od 25. juna 1943.
13
PA/AA, Bro St. S. Kroatien, Bd. 1, list 307

117

veliki ugled... Poslanik Kae je ve vie puta naglaeno upozoravao hrvatsku vladu na ove alosne injenice. Napokon sam
se i ja jue osetio obaveznim da zbog poloaja i ugleda nemake
vojske napustim svoju uzdranost i najozbiljnije upozorim
prvo marala Kvaternika. On je, u pravom smislu te rei,
odahnuo kad je uo moju tubu, budui da i njega kao zapovednika hrvatske vojske teko pritiska ustako pitanje, ali me
je odmah zamolio da sa svojom optubom upoznam i poglavnika. Posle razgovora sa zastupnikom odsutnog poslanika g, TrolObergfelom, postupio sam kako je to od mene traeno. Tokom
razgovora koji je potrajao vie od jednog sata i kojem je
prisustvovao i maral Kvaternik, izrazio sam poglavniku, na
utiv ali jasan nain, svoju zabrinutost zbog ispada koje eine
ustae. Pri tom sam bio u mogunosti da svoje navode dokumentujem mnogim konkretnim podaeima iz najskorije prolosti. Poglavnik mi je, uopte uzev, dao za pravo. Pozivajui
se na to da su u pitanju pojave tipine za sve revolueije, on
je ukazao na svoj ukaz od 27. juna 1941, koji je sigurno dostojan hvale, ali koji je dosad imao samo deliminog dejstva.
Saglasili smo se da se ubudue, ozbiljniji sluajevi, na koje
mi budu skrenule panju slube Vermahta, podvrgnu detaljnoj
istrazi...
U ovom svom izvetaju, vrlo veto sainjenom i s oevidnom tendeneijom da sebe prikrije kao pravog inicijatora protesta protiv ustakih
zloina, on je dodirnuo i pitanje pasivnosti nemake vojske u odnosu
na ustake zloine nad Srbima.
Uvek ponovo mi se skree panja od strane vojske, a i od
samih hrvatskih krugova, da bi nemake okupacione trupe
trebalo najzad da direktno interveniu protiv ustakih nedela.
Nije iskljueno da bi jednom do toga moglo da doe. U sadanjoj situaeiji i s obzirom na snage koje stoje na raspolaganju,
ne bih mogao da postavim zahteve u tom praveu. Ako bi se i
izuzela injenica da je Hrvatska samostalna drava, i da ona
osim svega, spada u interesnu sferu Italije, okupacione trupe
(svega est bataljona peadije) isuvie su slabe da bi mogle
da u odgovarajuoj meri preduzmu policijsku kontrolu. Interveneija u pojedinim sluajevima, ad hoc, mogla bi da nemaku
vojsku jo u veoj meri nego dosad uini saodgovornom za
silan broj onih zloina koje ona nije mogla da sprei. Zato ja
mislim da nemake trupe, kao i dosad, ne bi trebalo da se
upliu u unutranje stvari zemlje, sem ako bi one bile moralno
ili fiziki ugroene ili pak ako bi dolo do ugroavanja javne
sigurnosti i reda u veem obimu. U ovom sluaju ja bih u
smislu datih mi slubenih uputstava blagovremeno postavio
odgovarajui zahtev. Ovo shvatanje nee me, naravno, spreiti
da celoj, vrlo opasnoj pojavi poklonim svoju jo veu panju.
118

Podvlaei, zatim, u svom izvetaju, da od ustakih zlodela nisu poteeni ni Hrvati, tako da je cela zemlja zahvaena oseanjem potpune
pravne nesigurnosti, on je rekao da naravno, zloini ustaa u naroito velikoj meri pogaaju Srbe, kojih u NDH ima blizu dva miliona,
a da se mere same ustake vlade u odnosu na srpski problem, svode
na proterivanje, unitavanje egzistencija, bacanje u zatvor i tome sli no. Ova sredstva, istakao je na kraju, mogu se moda primenjivati
prema jednom malom broju predvodnika, ali ona se prema treini naroda
u dravi moraju pre ili posle pokazati kao neefikasna. 14
Na temu besmislenosti progona Srba i tete koja iz toga pro izilazi za samu hrvatsku dravu, Horstenau je u mesecu u kojem je
poslao upravo integralno navedeni izvetaj, imao vie, kaimo privatnih,
razgovora sa vojskovoom Slavkom Kvaternikom. Do jednog od tih
razgovora dolo je 18. jula 1941. godine, uvee. Bio je to razgovor medu
starim kolegama, otvoren ukoliko je Kvaternik, u ta je Horstenau
ve odavno sumnjao, uopte mogao da bude takav. Kao petao na vetru,
on se stalno okretao na svojoj glatkoj osovini, a uza sve, on je bio
izvanredan glumac, to mu je oduvek pomagalo da u svoju mreu
lake hvata urane.15 (Nastojao je, kako e se kasnije jo videti, da
upravo kae ono to se od njega oekuje, to bi mu izgledalo da je
za njega u odreenom asu korisno. Tako je, mada optepoznat kao
nepomirljiv protivnik Srba, rekao Glezu fon Horstenau u januaru 1943,
kad je zajedno sa sinom ve bio smenjen sa svih dunosti kao
tetoinski faktor u vostvu unutranje politike i vojske16 da je
oduvek bio pravi prijatelj Srba i da je zbog toga uvek najotrije
osudivao preko svake mere tetni zloinaki kurs svog sina, koji inae,
po svom duhu i nije njegov sin, ve poglavnikov, po ijem je izriitom nareenju i izvrio sva bezumna nedela.)17
14
BA/MAP, Izvetaj Gleza fon Horstenau, upuen odeljenju AUSLAND
pri OKW, od 10. jula 1941, broj 178/41 (Deutscher General)
15
Izvetaj Hefnera Glezu fon Horstenau od 2. 12. 1942.
16
Rei koje je upotrebio Glez fon Horstenau u razgovoru sa Aleksandrom Lerom u Sofiji 17. septembra 1942 (BA/MAF, RH 31/111/12, br. 85443).
Tokom ovog razgovora, sem o ocu i sinu Kvaternik, bilo je jo, upravo
najvie, rei o progonima Srba u NDH, a zatim o kontaktima koji su upravo
neposredno pre toga bili uspostavljeni sa Vrhovnim tabom NOVJ. Jedno
razurrmo reenje srpskog problema je jedan od najpreih zadataka hrvatske
politike (politike u Hrvatskoj), istakao je Glez fon Horstenau. Od nastanka
Nezavisne Drave nastoji se da se ova tekoa tako rei to se doputa
da se Srbi ubijaju. Ovaj metod mora imati negativne posledice, jer se preko
dva miliona ljudi ne mogu umlatiti... O kontaktima sa Vrhovnim tabom
NOVJ, Glez fon Horstenau je rekao Leru, da je njemu. tokom pregovora o
razmeni zarobljenika, voenih kod Livna, predloeno (od strane partizana)
da uputi svog opunomoenika radi pregovora sa vodom partizana u Bosni,
koji je poznat pod pseudonimom Tito. Jedan takav kontakt ne bi, bez
sumnje, doveo do nekog sporazump. ali bi sigurno omoguio uvid u budue
namere partizana rekao je Horstenau Ltru.
17
BA'MAF, RH 31/111/10, Izvetaj Gleza fon Horstenau (za OKW) od
9. 8. 1941. Up. i: RH 31/111/12, pismo Gleza f. Horstenau Aleksandru
Leru od 13. 1. 1943.

119

U etiri oka, obavestio je Glez fon Horstenau svoje pretpostavljene o ovom razgovoru, ja sam okarakterisao hrvatsku revoluciju kao daleko najjeziviju i najkrvaviju medu svim
revolucijama koje sam od 1918. godine doiveo izbliza ili izdaleka u srednjeevropskom prostoru ... Okrutnost je sigurno tu
i tamo na mestu, ali ona se ne bi smela okrenuti protiv onih
koji nisu krivi. Ova opomena se tie Srba u Hrvatskoj, ali i
Hrvata, jer se ni meu njima niko vie ne osea sigurnim.
Cienje javnog ivota je svakako potrebno, ali ono bi se moralo odvijati prema nekim principima i ne bi smelo skoro
iskljuivo da slui zadovoljenju neljudskih instikata. Cisto
ljudski, maral se sloio sa mnom, ali je izrazio milje-nje da
su samo otre mere spasle Hrvatsku od srpske revolu-cije.
Odgovorio sam: Nadajmo se da e on ostati u pravu. Na alost,
ja moram skoro da se bojim suprotnog. Uzgred budi reeno,
divljanje prema domaim Srbima ne odobrava ni pre-tena
veina Hrvata.
Navodei, dalje, u svom izvetaju o razgovoru sa Slavkom Kvaternikom, da je ponovo pokretanje pitanja ustakih zloina nad srpskim
stanovnitvom bilo nuno sa vojne take gledita, budui da ono sve
vie preti da dovede do ubijanja ugleda nemake vojske, Glez fon
Horstenau je naglasio da se u poslednje vreme, ustake slube, kao
opravdanje za svoja nedela, pozivaju na navodna uputstva nemakih
institucija, pre svega vojske.
.(
Ja sam primetio Kvaterniku, kae Horstenau u vezi sa tim,
da bi se na kraju moglo desiti da nemaka nadletva budu
prinuena da se putem tampe obrate javnosti. On se na to
bez daljeg izjavio spremnim da i sam u tome sauestvuje. Ja
sam sebi zadrao pravo da se na to vratim.. ,18
Kako je Glez fon Horstenau bio obaveten, i tada, a pogotovu u
jesen 1941. godine, u italijanskoj okupacionoj zoni stvari su stajale
sasvim drukije. Italijanske vojne vlasti ne samo da su spreavale
ustae u injenju novih zloina, ve su i sprovodile energinu istragu
zbog ve poinjenih. Pronalaenjem i otkopavanjem leeva, javio je
on Vrhovnoj komandi 21. novembra 1941. godine, Italijani su stekli
simpatije ne samo srpskog ve i samog hrvatskog stanovnitva. Navodei to, izrazio je miljenje da u oblastima okupiranim od Italijana
esto vlada oseanje vee pravne sigurnosti nego to je to sluaj tamo
gde se nalaze Nemci. (Prema reima italijanskog generala Roate (Roatta),
koji je u januaru 1942. primio komandu nad 2. armijom, takvo italijansko dranje bilo je inspirisano isto humanim razlozima. Ustae
su poveli rat protiv Srba u ime hratske rase i katolike crkve, da
bi stvorile jedinstvenu i homogenu dravu, i Italijani su morali da
" BA/MAF, Izvetaj Gleza fon Horstenau (za OKW) od 19. 7. 1941,
Nr. 207/41
120

interveniu. Zahvaljujui tome spaseni su ivoti i imovina oko 600 hi

ljada Srba...) 19
Da li zbog Italijana, na koje je bio ljubomoran, ali i koje je mrzeo
svim svojim biem, ili iz isto line inicijative s obzirom da mu je
ustakih zloina uistinu ve bilo dosta, Glez fon Horstenau je u prolee
1942. godine, po prvi put, naredio da se razorua jedna eta ustaa koja
je, u okolini Sarajeva, bila pola u lov na pravoslavne.
-Na moju politiku odgovornost, kae on o tome u svom
dnevniku, ova gomila je uhapena, razoruana, kasernirana. Mi
som se (potom) obratili Vrhovnoj komandi s pitanjem da li
smemo da pohvatane tipove izvedemo pred nemaki ratni sud..
budui da ustaki sudovi sigurno nita nee preduzeti. Odgovor:
'S obzirom da su ustae dravotvorni pokret Hrvatske, firer
je odluio da ih mi moramo podravati i s tim u vezi da moramo primiti k znanju njihove prestupe; ceo sluaj se ima
predati u nadlenost hrvatske drave'.20
Vredan pomena je, pogotovu za ocenu dranja Gleza fon Horstenau
prema ustaama i njihovim zloinima, podatak, da je on, u leto 1941.
godine, predloio Italijanima uprkos svojoj averziji prema njima i
slabom raspoloenju da sa njima sarauje da zajedniki uine pritisak na Pavelia da prekine sa ubijanjem Srba. Ovi su to, meutinu
odbili, izgovarajui se da bi to moglo da se protumai kao meanje
u unutranje stvari NDH.21
Kad mu Italijani nisu hteli dati svoju podrku, Horstenau je odluio da sam, ali najumenije to moe, pokua neto da uini u cilju
spreavanja daljeg divljanja nad pravoslavnima. Zajedno sa Slavkom
Kvaternikom on je posetio Pavelia, ali Kvaternik ga je, uprkos,
drukijem obeanju, -ostavio na cedilu. Umesto da Gleza fon Horstenau podri, kako je bio sveano obeao, on je pred Paveliem udario
u tako radikalne tonove da su samo varnice sevale. Iznerviran, Glez.
fon Horstenau ga je prekinuo sledeim reima: Dragi Slavko, ja sam
srean da ti uopte i mene jo puta da ivim! Za razliku od SlavkaKvaternika, Paveli se, meutim, drao u aci. Glez fon Horstenau:
Poglavnik je potpuno prihvatio moje gledite da se ipak dve
treine Srba hrvatskog dravljanstva, zahvaljujui pripadnosti
staroj Austriji, delom i kroz stotine godina, u osnovi razlikuju
od Starosrba i da bi se otud morali zadobiti za hrvatsku drKad je Paveli, naoko se slaui sa Glezom fon Horstenau, primetioda bi se sigurno jedan milion Srba mogao pridobiti za novu dravu,
Horstenau mu je odvratio: Poglavnie, ja bih se i sa manjim brojem
" Up. Fricke, Gert, n. d., str. 42

Re je o jednoj eti ustaa koja se nalazila u sastavu Francetieve -legije.

21
Up. Fricke, Gert, n. d., str. 43
22
BA/MAF, teleks Gleza fon Horstenau od 12. 7. 1941, br. 192/41 (za.
OKW).
20

12L

zadovoljio, ali dozvolite mi pre svega da otvorim ovaj prozor, kako bi

se vae rei mogle uti do na Markov trg!23
Kako se ubrzo pokazalo, ovaj razgovor nije doveo ni do kakve
promene u pogledu tretmana Srba u NDH. Naprotiv. Teror ustaa nad
Srbima ak je i dobio na intenzitetu. (Upravo na dan 15. septembra
1941. godine, Glez fon Horstenau je primio obavetenje o jednom novom zloinu ustaa nad Srbima u okolini Sarajeva. Usred bela dana,
i kad je svud vladao najvei mir, ustae su bez ikakvog razloga, 60
pravoslavaca, meu njima i nekoliko ena sa decom, saterali u jednu
zgradu na nekom seljakom imanju, i ive ih spalili.24) On se nastavio
i tokom cele jeseni i zime 1941, a i 1942. godine pre svega tamo
gde jo nisu stigle da zaprate ustanike puke. Na dan 6. februara
1942, tako, ustaki bataljon pod komandom ustakog kapetana Zelia
priredio je pravu klanicu kod Banjaluke. Selo Drakulii je bilo opkoljeno sa svih strana i celokupno srpsko stanovnitvo bez obzira na
uzrast i pol ubijeno batinama, streljano ili zaklano. Isto se to dogodilo u selu Motika, na dan 7. februara 1942, gde je takoe masakrirano celokupno stanovnitvo, poev od dece u kolevci pa do staraca.
Na dan 9. februara 1942. godine, opet, u selu Sargovac takode je izvreno krvoprolie. Jedna svedokinja, katolkinja, kako se kae u izvetaju
koji se ovde citira, saoptava da je samo u koli ubijeno 53 kolske
dece. Svojim oima ona je videla kako su ustae nabili na bajonet
jedno jednogodinje dete i onda ispalili metak u njega... Ustaki potporunik Tatek se ,dan posle svega toga, hvalio u drutvu da je on
lino poslao na drugi svet 1500 Srba.
Izvetaj o ovim zloinima, koji je bio dostavljen i nemakom poslaniku, zavrava se sledeim reima: Kako se Jos javlja, o danu uoi
masakra, odran je sastanak u manastiru Petrievac kod Banjaluke,
na kojem su uestvovali dr Viktor Guti, bivi veliki upan, dr Stilinovi, predsednik suda u Banjaluci, vie katolikih svetenika, meu
kojima i izvesni svetenik Filipovie, 25 koji je potom prisustvovao i samom klanju.26
Prema sauvanim dokumentima moe se zakljuiti da je Glez fon
Horstenau nemakog poslanika u Zagrebu bio, u leto 1942. godine
formalno zatrpao izvetajima o ustakim zloinima nad Srbima. Naroito potresan bio je izvetaj o zloinima u takozvanom ustakom iseljenikom logoru kod Slavonske Poege.
Kod Slavonske Poege, kae se u tom izvetaju, nalazi se
jedan koncentracioni logor, koji nosi ime ustaki iseljeniki
logor. Upravnik ovog k. 1. je bivi katoliki svetenik, a sada
uveni ustaa Klaji... Na dan 27. avgusta u logor je dopremljeno 378 zarobljenih Srba iz Bosne i smeteno u jednu baraku. Za vreme transporta teko mueni, zarobljenici su bili
skroz krvavi. Od nekog, svedoku nepoznatog nadletva, dolo
je nareenje da dnevno mora biti ubijeno 20 zarobljenika...
;1 Isti izvor: teleks br. 297/41 od 23. 9. 1941. Dnevnik Gleza fon Horstenau, zabeleka u septembru 1941.
24 Isti izvor: teleks br. 285/41 od 15. 9. 1941 (za OKW).
25 Miroslav Majstorovi Filipovi.
* BA/MAF, RH 31/III/7

122

Ustae su svakog dana u barakama bezrazlono tukli Srbe kundacima svojih puaka. Svakog dana je izdvajano po 20 ljudi
i izvoeno u dvorite. Tamo su desetorica bivala odmah ubijena
batinama. Preostala destorica morala su da iskopaju rake, u
njih ubace leeve i onda se i sami u njih smeste, gde su potom bili streljani.
Tokom jednog uobiajenog muenja, pokuao je jedan zarobljenik da od svog muitelja otme puku. Kad je ovo dojavljeno komandantu logora Klajiu, on je naredio da se svi
logorai pobiju vatrom iz mitraljeza sa dum-dum mecima.
Citav sat je trajala paljba sa ulaza u barake. Izgled baraka
posle ovoga ne moe se opisati. Zidovi su bili krvlju popricani
i sa njih su visili komadi mesa i prosutih mozgova, dok su
podovi bili prekriveni unakaenim leevima. Barake su ostale
u ovom stanju puna dva dana, sve dok nije pristigao novi
transport zarobljenika, koji su ih onda oistili.. .-K26*1
Glez fon Horstenau dostavio je poslaniku Kaeu i izvetaj koji se
odnosi na masakr Srba u selu Kukujevci kod Lipika, u nedelju 11. oktobra 1942. U tom izvetaju se kae: 27
Selo je... imalo 2 hiljade stanovnika od ega su 90 odsto bili
Srbi. Ostatak od 10 odsto otpada na Hrvate i Gehe. Sada je
selo takorei opustelo, budui da su svi Srbi pobijeni ili otpremljeni u logor. Kue Srba su opljakane i opustoene. Prema izjavama hrvatskih stanovnika, ustae koje se jo uvek
nalaze u selu, razneli su sve to je iole bilo vredno. Stoka
Srba luta bez nadzora okolo, a ustae uzimaju kad im i koliko
treba.
Predsednik optine, koji je, istina, bio mrtav pijan, na pitanje
koliko je Srba ubijeno, rekao je 40 do 45 mukaraca, ena
i dece.
Masovna raka nalazi se oko 300 metara severno od seoske
crkve i zauzima prostor od blizu 120 kvadratnih metara. Ja
sam naredio da se na dva metra kopa i od zemlje oslobodi
po jedan le. Jedan le bilo je telo nekog mukarca i na njemu
sam, na levom delu potiljka, otkrio duboku, kao aka iroku
ranu, koja je mogla nastati samo snanim udarcem. Drugi le
je, po svoj prilici, bio enski. Poto je on leao duboko, zbog
kratkoe vremena nije sasvim otkopan i zbog toga se nisu
mogle ustanoviti rane.
Jedan pouzdani poverenik, koji inae nije mogao da tano
kae koliki je broj ubijenih, smatra da je broj koji je naveo
predsednik optine isuvie mali. Upitan za dranje Srba, on
je izjavio da su Srbi bili potpuno lojalni i mirni i da, uopte
**a Isti izvor. Izvetaj od 20. 9. 1942. Signatura: O. U. " Isti izvor. Izvetaj od
16. 10. 1942. Nalazi se i u: PA/AA, NAK, Pol. 5, bez broja
123

uzev, nisu dali povoda ni za kakve tube. To su jednoglasno

potvrdili i Hrvati iz mesta. U partizane treba da je tokom
vremena iz sela otilo oko 200 ljudi. Poslednje nedelje, po
svoj prilici, treba da su u partizane odbegli svi oni koji su se
mogli spasti od ustaa.
Genocid nad Srbima, planski i sistematski sprovoen u ustakoj dravi, nije mimoiao ni Srem. U leto 1942. godine, na osnovu u Zagrebu
izraenog plana, izvren je itav niz paualnih kaznenih i teroristikih
akcija prema srpskom stanovnitvu, i to u takvim razmerama i na
tako svirep nain, da je ak u ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu
dolo do prave uzbune (pa je lino ministar Ribentrop naredio nemakom poslaniku u Zagrebu, Kaeu, da intervenie kod Pavelia i
sprei dalje prolivanje krvi, to je ovaj odmah i uinio). Uzbunu je u
stvari izazvao jedan vrlo alarmirajui izvetaj nemakog poslanika u
Beogradu, Benclera, u kojem je, izmeu ostalog, reeno:
Od osnivanja (ustake) drave pa do danas, nisu prestali progoni Srba. U njima je, i pri opreznoj proceni, bez sumnje izgubilo ivote vie stotina hiljada ljudi. Pri tome su od neodgovornih slubi poinjena takva zverstva koja bi se mogla
oekivati samo od podivljalih boljevika .. .M
Prema navodima Gleza fon Horstenau, akcija ienja u Sremu
zapoela je uz saglasnost nemakog poslanika u Zagrebu, koji se pred
ministrom Ribentropom, kad je dolo do komplikacija, branio da o svemu nema ni pojma i da je sve poelo bez njegovog znanja kao i bez.
znanja ustake vlade. Horstenau, o itavom sluaju, u svom dnevniku:
Krajem avgusta (1942) organizovao je mladi Kvaternik pod
patronatom glupog Kaea jednu 'policijsku akciju' u Sremu, u
kojoj su Bog ih prokleo! uzele uea i slabije nemake
jedinice. Opunomoenik poglavnika bio je jedan izmeu njegovih najbliih pouzdanika, masovni ubica, pijandura i kurvin
sin Viktor Tomi; i ne znajui ko je on i ta je, ja sam
-8 Izvetaj od 16. 9. 1942. PA/AA, Bro St. S. Jugoslawien, Bd. 4. Prema
tvrenju inae vrlo tendencioznog i neobjektivnog nemakog istoriara Johann-a Wuscht-a (Die Ereignisse in Syrmien ..., str. 26), na odluku Ribentropa da intervenie zbog ubijanja Srba u Sremu (Tomieva akcija ienja) nije toliko uticao sam Benclerov izvetaj o zloinima, koliko njegovo
saoptenje da je Milan Nedi, predsednik srpske kvislinke vlade, u znak
protesta to su nemake vlasti dopustile te zloine, reio da podnese ostavku.
(Kako se iz vie dokumenata vidi, Nedi je uistinu u vie mahova pretio
ostavkom, ak je i podnosio, ali i uvek povlaio na insistdranje Nemaca)Na neki nain ovo potvruje i Ribentropov telegram Bencleru od 9. 10. 1942,
u kojem se ovom nalae da sopti Nediu da je na inicijativu vlade Rajha
iz Srema povuen hrvatski policijski specijalni opunomoenik Viktor Tomi
(PA/AA, Jugoslawien, Bd. 1). U Benclerovom izvetaju Ribentropu, naglaava
se da je ubijanje mnogih stotina Srba, u iju se nevinost uopte ne moe
posumnjati, usledilo samo zato da bi se dolo do njihovih imanja. U smisiu
kako je to uinio Bender, o zloinima ustaa u Sremu Berlin su obavestili
otpravnik poslova nemakog poslanstva u Zagrebu, Troll, kao i policijski
atae Helm (PA/AA, Bro St. S. Kroatien, Bd. 3, list 237).
124

prvi i poslednji put morao na tlu nemakog poslanstva da

mu pruim ruku. Akcija umirenja gospodina Tomia svela se
na neprekidne krvave, pijane i seks-orgije.. P
Kako je ustaki reim sprovodio genocid nad Srbima, s kakvom
bezobzirnou i okrutnou, Glez fon Horstenau je imao prilike da se
u to uveri i svojim oima. U Sisku i kod Jasenovca. O tome, kao i o
bestijalnim postupcima prema Srbima u Sremu i Bjelovaru, on opirno
pie u svom dnevniku, novembra 1942.:
Poto je Dido Kvaternik, patoloki sin patolokog marala
majka je (bila) kerka Joua Franka, polujevrejka, ali jedini estiti lan familije zajedno sa Tomiem, sadistikim
starateljem za linu sigurnost poglavnika, na najgrozniji nain
'napravio reda' u Sremu, upravo pred na let u Sovjetski Savez saznao sam da se takoe u Bjelovaru, nekadanjoj domovini varadinske 16. peadijske divizije, neto sprema. Dva
dana pred let, telefonirao sam o tome sa poglavnikom, koji
mi je na to rekao, da je on od velikog upana dobio obavetenje da je u Bjelovaru sve u najboljem mogunom redu.
Sa podsmehom na usnama to isto mi je rekao i mladi Kvaternik, na samom aerodromu. Naravno, sve je to bila ista la.
Jos nekoliko dana ranije, Kvaternik junior je poslao Tomia,
za iji se opoziv iz Srema angaovao ak i Kae, sa njegovim
oporom, da bi po mogustvu temeljito uvalio u nesreu jo jedan komad hrvatske zemlje.
Kad smo se vratili iz Rusije, ja sam, prirodno, odmah saznao
za bezmernu svinjariju koju je poinila ova banda zloinaca
i ubica. Ponovo sam se obratio poglavniku, a on mi je preko
Iva Perevia, ija je uloga iz dana u dan sve nemogunija,
pismeno odgovorio da su u Bjelovaru, na alost, bili prinueni da uhapse etvoricu komunista. U stvari bilo je u tom
asu najmanje est hiljada pet stotina nesrenika oba pola i
svih uzrasta baeno u zatvor ili odvedeno u jo grozniji logor
ili pak upueno na drugi svet. Jos uvek mi se jedno iks prodavalo za ipsilon, tako da mi je to na kraju bilo toliko glupo
da sam, u prisustvu poslanika Kaea i novog seia generaltaba Prpia, zatraio da se u Bjelovar uputi jedna meovita
nemako-hrvatska komisija... Slika, koja se ponudila ovoj
komisiji, bila je, najblae reeno jeziva. U samom gradu je
najmanje 6 hiljada ljudi palo u kande zloinaca da i ne
govorimo o Grubinom polju, zaviaju Petra Preradovia, koji
je i sam bio pravoslavac sve do svog stupanja u Vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu, i drugim naseljima. Svuda su
rtve bili svojom religijom i nacionalnom pripadnou obele29
Akcija ienja Viktora Tomia u Sremu, trajala je od 8. avgusta
do 6. septembra 1942. Ubijeno je oko 6 hiljada Srba, dok je vie od 10
hiljada ljudi bilo uhapeno. (Zloini okupatora i" njihovih pomagaca u Vojvodini 1941^-1944, Komisija za ratne zloeine.)
.

125

eni Srbi, iji su se oevi do u X-koleno borili pod carskim

zastavama. Tomi je zbog toga smenjen i Paveli je obeao
da e ga likvidirati. Kad sam, meutim, posle nekoliko dana,
zbog jednog drugog sluaja, iziao na teren, mogao sam da vidim na glavnoj eleznikoj stanici u Sisku kako se kreu bez
nekog reda, tamo i ovamo, teretni vagoni kroz ije su okovane
prozore provirivale danima nehranjene ene sa decom. Sve
rtve divnog ustakog reima.
... Jo se moj bes ne bee sasvim ni stiao zbog Bjelovara,
kad sam saznao da su ustaki zloinci iz logora Jasenovac (mesto strave) upali u tri sela na Savi, koja su pred kraj godine
(1941) prela u katoliku veru. Na moju telefonsku intervenciju poglavnik je obeao da e preduzeti odgovarajue mere.
Ali, samo dva dana potom, javio mi je moj hrvatski prijatelj
da je dolo do novog napada na ova nesrena sela. Reen na
sve ,pourio sam se do efa drave i izjavio mu da u lino
da posetim tako strano mi opisani logor u Sisku, a osim toga
i sela na Savi. Zahtevao sam da sa mnom pou i ustaki funkcioneri... Paveli mi je dodelio jednog dravnog sekretara
(ajia, pr. a.) i svog krilnog autanta ustau (Lisaka, pr. a.).
Osim mene i njih, na put su jo krenuli Mecger, garnizonski
tabski lekar i nekoliko slubenika nemakog ureda za rad
u Zagrebu ...
U Sisku sam doiveo ve opisanu scenu na eleznikoj stanici.
Lekara sam poslao da pogleda vagone izbliza. Sam nisam priao
nijednom vagonu ...
Posle svega smo se uputili u koncentracioni logor koji je bio
smeten u jednoj fabrici. Uasna slika. Malo mukaraca, mnogo
ena i dece slabo odevene, kojima je postelja bila hladni kamen. Goli kosturi... Komandant logora dripac. Ignorisao
sam ga. Svojoj ustakoj pratnji sam rekao: 'Kad ovek ovo
vidi, on moe samo da pljune... samo da pljune, moja gospodo!' I najstranije: u jednoj prostoriji, du zida, na retko
nabacanoj slami, svakako zbog moje 'inspekcije', oko pedesetoro
gole dece, delom ve mrtve, delom na izdisaju! Ne treba zaboraviti da su koncentracione logore pronali Britanci u Burskom ratu. Ali ova staniita groze u Hrvatskoj, pod poglavnikom koga smo mi ustoliili, vrhunac su uasa. Najgore, meutim, treba da je u Jasenovcu, u koji obian smrtnik ne sme
ni da priviri...
Preko tumaa ja sam razgovarao sa nekima od ovih sirotana,
pruio im ruku i mnogi od njih su, najverovatnije odmah pa
mojoj poseti, mogli da odu kui, gde su sigurno zatekli uniteno sve bez izuzetka. Cak i u Nemakoj zaposleni radnici nalazili su se u rukama ovih razbojnika. Za njih i lanove njihovih porodica naredio sam da se smesta puste na slobodu.
126

Iz Siska, Glez fon Horstenau se, kako to opisuje u svom dnevniku,odvezao u selo Crkveni Bok na Savi, kuda je, dan pre toga, poslao
jedno tenkovsko odeljenje, radi zatite metana od ustaa.
U nesreno selo, kae Horstenau, upalo je u dva maha po
pet stotine baraba... pod komandom dvojice ustakih porunika i ubili sve one do kojih su stigli, ene silovali i do smrti
kinjili, decu pobili. Ja sam video u Savi jedan enski le iskopanih oiju i sa komadom drveta uguranog u polni organ...
Sirotica najvie da je imala 20 godina kada je dopala aka
ovim nemanima. . . Na uglu jedne kue, gladne svinje kidale
su le nekog mukarca. Sve kue su bili popljakane...
Na kraju opisa onoga to je video u Crkvenom Boku, Horstenau je
rekao: Koliko smo mi dobrog mogli da uinimo ovoj zemlji, da nam
to nije bilo zabranjeno, da nismo samo posmatrali kako se neljudski
sadisti 'istutnjavaju'. 30 Tano je da sam ja uvek dizao svoj glas, ali
moja mo je bila mala. Ipak mi je polo za rukom da spreim poneko
zlo od inae toliko poinjenih zala...
Stoji, i dokumentima se potvruje, da je Glez fon Horstenau od Pavelia zahtevao da raspusti koncentracione logore i sve zatoenike uputi
u Rajh, na rad, budui da ne moe biti ni u ijem interesu da se
ljudi veno dre u zatvoru. Postavljajui ovaj zahtev (27. januara
1943), Glez fon Horstenau je takoe zatraio od Pavelia, da se u cilju
sasluanja i suoenja stvori mogunost da se lica zatvorena u koncentracionim logorima privremeno stave na raspolaganje nemakim policijskim organima.)31
Jos u novembru 1941. godine, meutim, kada je dobio pouzdano
obavetenje da su u Jasenovcu -mnoge hiljade graana osloboene Hrvatske nale svoj uasan kraj, Glez fon Horstenau je postavio zahtev
da se jedna nemaka komisija pusti u logor. Ali, kae on u svom dnevniku, samo da bi dobio u vremenu, Kvaternik-junior je sve odugovlaio nedeljama, a u tom razdoblju je, nedaleko od pravog logora, podigao
jedno Potemkinovo selo, odlino ureeno, istina za svega 1400 ljudi, u
koje je smestio iz okoline pozajmljene uhapenike izvanredno dobrog
izgleda. ak se i naivnom Kaeu uinio sumnjivim izvetaj o poseti
logoru. U pravi logor nije nikada kroila nijedna nemaka noga. Prodor u logor mogao je biti izvren samo uz pomo tenkova... Tamo
se, pod komandom naroito divljakog Luburia, jednog izmeu onih
studenata-danguba u emigraciji, formirala grupa od drugih hiljadu
ustaa, koja navodno nikom nije bila direktno podreena i koja je na
neuven nain terorisala itavu okolinu, organizujui krvave akcije kad
joj se to samo prohtelo.
M
Hierov izraz. On ga je upotrebio u razgovoru sa Aleksandrom Lerom (kad se Ler, u avgustu 1942, poalio zbog ustakih zloina nad Srbima), rekavi tada doslovno, kako to kae u svom dnevniku i Glez fon;
Horstenau, da bi -Hrvate trebalo pustiti da se istutnje.
31
Zabeleke Gleza fon Horstenau o razgovoru sa Paveliem 27. 1. 1943..
BA/MAF, RH/31/III/9

12T

O Crkvenom Boku, Glez fon Horstenau je u dnevniku zapisao i

:sledee redove:
Nije naodmet zapisati da su se pljakai i ubice nevinih u
selu Crkveni Bok, hteli da prikau kao nekakvi kulturtregeri.
Oni su iz logora Jasenovac doveli u selo nekih dvadesetak Hercegovaca, mukaraca i ena, izbeglica, i predstavili ih kao nove
doseljenike. Ja sam naredio da mi se oni pokau i pri tom sam
na njihovom desnom krilu otkrio etiri Jevrejina, koji su mi na
odlinom nemakom jeziku iskreno rekli da su iz Osijeka i da
u Jasenovcu obavljaju dunost koijaa ... Na to sam zapovedio
da se cela grupa vrati tamo odakle je i dola. Moji ustaki
pratioci gledali su u mene delom posramljeno, a delom drsko i
izjavili su na povratku mom estitom (autantu) Mecgeru, koji
je sedeo do njih, da su njihove metode prema pravoslavcima
jedino ispravne. Pri tom nisu propustili da naprave zlobne primedbe na raun nemake odgovornosti za sline sluajeve. Na
alost, takvih sluajeva je bezbrojno mnogo ...
Kako to pokazuje takozvana Siva knjiga, objavljena u Zagrebu u
leto 1942. godine i na nemakom jeziku,32 Pavelieva vlada pokuala je
da stvori utisak da za sve zloine koji su se desili od 15. aprila 1941.
pa nadalje glavna krivica pada na etnike i njihove voe. Nemake
slube, meutim, bile su drukijeg miljenja. Posebno Sluba sigurnosti
Rajha, koja je imala vrlo jaku obavetajnu mreu na celoj teritoriji
NDH. (Njeni saradnici dostavili su na stotine izvetaja o ustakim zloinima nad Srbima, ne patei pri tom od emocionalnog preterivanja.
Jedan od tih, do u detalje preciznih izvetaja, odnosi se na poznate tragine dogaaje u Glini, u leto 1941. godine, koji je esto citiran u
svetskoj literaturi.) To se najbolje vidt iz jednog referata sastavljenog
17. 2. 1942. specijalno za rajhsfirera Hajnriha Himlera, u kojem je,
izmeu ostalog, zauzet stav da su ustae glavni krivci to je partizanski
rat u NDH uzeo toliko maha i uspeo da uhvati jak koren u svim delovima zemlje.33
32 Siva knjiga, izdanje Pavelieve vlade u junu 1942. (na nemakom,
francuskom i hrvatskom jeziku) sastavljena je tako da bi se dokazalo da
sva krivica za dogaaje koji su se do tada zbili na teritoriji NDH (ubistva
Srba i izbijanje nemira), pada jedino i iskljuivo na Srbe i komuniste. Ako se
izuzme poslanik Kae, ova tvrenja nije prihvatio nijedan drugi predstavnik
Rajha u NDH. Ve pomenuti otpravnik poslova nemackog poslanstva u Zagre
bu, Trol-Obergfel (u aprilu 1941. nemaki konzul u Skoplju), u svom izvetaju
od 10. avgusta 1941. (PA/AA, Bro St. S. Kroatien, Bd. 2, list 24) istakao
je da x-nasuprot hrvatskim tvrenjima, da krivica za izbijanje nemira iskljuivo lei u srpskim uticajima, nemake vojne komande i trezveni hrvatski
krugovi su miljenja da je ustanak u biti nastao zbog razularenog, krvavog
ustakog postupanja. Vo NSDAP u NDH, Rudolf Epting, isto tako je
obavestio Berlin da su ustae glavni krivci to je do ustanka do'o i to se
on proirio. Sef sigurnosti Rajha za inostranstvo, Valter Selenberg, takode
je zauzeo stav da ustae snose glavnu krivicu za proirenje ustanka u
NDH. U tom smislu on je obavestio i Hajnriha Himlera (Up. Hory und
Broszat, n. d, str. 132).
33 Referat je sastavilo IV/D/4 odeljenje RSHA (Gestapo). PA/AA, Bro
RAM, Kroatien 1941/42, list 442449. Up. Hory und Broszat, n. d., Str. 120

128

Kao najglavniji uzrok rasplamsavanja aktivnosti bandi, podvlai se u tom referatu, moraju se oznaiti zloini koje su
ustaki odredi izvrili u hrvatskom prostoru nad pravoslavnim
stanovnitvom. Ustaki odredi svoja nedela nisu poinili na
bestijalan nain samo nad mukim i za vojsku sposobnim pravoslavcima, ve naroito i nad nemonim starcima, enama i
decom. Broj pravoslavaca koje su Hrvati (!) masakrirali i na
sadistiki nain kinjili do smrti, iznosi oko 300 hiljada. Zbog
ovih zloina mnogobrojni pravoslavci su prebegli preko granice u preostali deo Srbije i oni su svojim kazivanjima izazvali
veliko uzbuenje kod srpskog stanovnitva.
U referatu je dodinuto i pitanje prinudnog pokrtavanja Srba. Reeno je da ono takoe u znatnoj meri utie na zaotravanje situacije,
i to utoliko vie to se ono sprovodi uz primenu terora i proterivanja
iz zemlje. Sama katolika crkva, istaknuto je, forsirala je ustake zloine ve i tim to se u svojim akcijama pokrtavanja njima sluila.
U zakljuku, u referatu je reeno da se, s obzirom na sve okolnosti,
a posebno zbog novih ustakih zloina, moe preporuivati samo jedno
radikalna promena kursa prema ustakom reimu. Njemu ne bi
smela biti doputena neograniena sloboda dejstva, naroito u bosanskom ustanikom podruju, ve bi sva vlast imala da pree u ruke
nemake vojske.
U skoro istom smislu, ali neto kasnije ini se vanim pomenuti
na ovom mestu referisao je Hitleru i vojni zapovednik Jugoistoka,
general-pukovnik Ler. Navodei, kako emo jo videti, da su ustae od
sredine aprila 1941. pa do u jesen 1942. godine, prema vlastitim podacima, pobili oko 400 hiljada pravoslavaca, on je u tim zloinima video
takoe glavni uzrok jaanja partizanskog pokreta i, u isto vreme, i vie
nego jak razlog da Nemaka, u svom linom interesu, svoju ruku-zatitnicu skloni sa ustakog reima. (Ovako kako je Ler tada govorio
Hitleru, referisae u jesen 1943. i specijalni opunomoenik Rajha na
Jugoistoku, Nojbaher. Odgovor Hitlera, kad mu je Nojbaher ukazao
na uistinu uasne postupke ustaa, glasio je: Ja sam takoe poglavniku rekao da se jedna takva manjina ne moe jednostavno istrebiti.
Ona je prevelika.)34
Suoeno sa svim ovim, kao i drugim otrim kritikama ustakog reima, ali pre svega sa injenicom da se narodnooslobodilaki pokret
nezadrivo irio nemako vostvo je bilo prinueno da se najozbiljnije pozabavi situacijom u ustakoj dravi, pa i samim Paveliem i
njegovim ustaama. Pri tom, za reenje nastalih problema, nemakom
vostvu, inilo se, nudile su se samo dve mogunost i: da se Paveli
i ustae odbace kao vru krompir iz ruke i na vlast dovede neka
druga grupacija, pripadnici Maekove stranke, a eventualno i sam Maek, na primer, ili da se nastavi dalje sa Paveliem uz pojaanu nemaku kontrolu i eventualno uz stavljanje svih njegovih snaga pod
komandu nemake vojske i policije. Za ovo drugo reenje, od svih
odluujuih predstavnika Nemake na Jugoistoku, u principu se jedino
Herman Nojbaher, n. d., str. 128
129

zalagao poslanik u Zagrebu Zigfrid Kae. On je na kritike ustaa od

strane vojnih krugova vrlo otro reagovao, a u vezi sa ukazivanjem tih
krugova na ustake masovne zloine nad Srbima, on je ak sebi dozvolio da kae da ni nemaka vojska ne postupa uvek drukije. Kao
potvrdu za svoje tvrenje, koje je silno uzbudilo duhove u redovima
nemakih komandanata, on je naveo da je 800. eta puka Brandenburg,
prilikom jedne svoje akcije u Sremu, severozapadno od Rume, na dan
4. juna 1941. samovlasno streljala vei broj Srba. Kako je on doslovno
rekao, ovo streljanje se ni po emu nije razlikovalo od slinih ustakih
mera. (General Bader, pod ijom je komandom dejstvovao puk o kojem je re, shvatio je Kaeovu optubu kao grubu uvredu nemake
vojske. Streljanje 257 Srba, rekao je Bader u svom izjanjenju od
18. juna 1941, usledilo je zbog pretrpljenih gubitaka na ivici ume
severno od Grgurevaca, a naroito zbog pogibije dvojice feldvebela...
Ono se moe objasniti uzbuenjem koje je zahvatilo etu zbog gubitka
dvojice vrlo hrabrih voda.)35
Dok su se koplja oko Pavelia i njegovih ustaa tako lomila, vo
SS-a, rajhsfirer Hajnrih Himler, kovao je u isto vreme, ali u najveoj
tiini i tajnosti, svoje planove u vezi sa NDH i Paveliem. Kako emo
jo opirno o tome govoriti, ti planovi su se ticali etabliranja SS kao
najmonijeg faktora u NDH, izmeu ostalog putem formiranja posebnih
policijskih jedinica u svim oblastima i mestima, ukljuujui i vea sela,
i, na kraju, putem obrazovanja SS-divizija od bosanskih Muslimana,
koje su trebalo da budu udarna pesnica Rajha ne samo u NDH ve i na
celom Baikanu.

3. Nemaki generali i odmazde

Kad je re o teroru nad civilnim stanovnitvom u Jugoslaviji, a posebno nad srpskim, u nemakoj literaturi esto se moe naii na tvrenje
da nemaki vojni komandanti nisu bili uopte saglasni s nareenjima u
tom smislu, tavie da ih nisu ni dosledno sprovodili. U knjizi Johann-a
Wschta, na primer, doslovno se kae da nareenja o odmazdama nisu
nikad sprovoena u traenoj strogosti, da su nemaki komandanti
ak preterivali u svojim izvetajima o broju egzekutiranih samo da bi
u Berlinu izazvali utisak da su postupili po nareenju, a da je taktika komunista bila da provociraju nemake trupe da vre odmazde
(pro principu 'Sto gre, to bolje!').1 U knjizi Dixon-a i Heilbrunn 2 -a,
pak, navodi se u vezi sa tim, da je od 1500 nemakih generala, koliko
ih je ukupno bilo registrovano poetkom 1945. godine, samo 3 odsto
(45) osudeno zbog ratnih zloina.
Sami nemaki generali, koji su delovali u Jugoslaviji za vreme drugog svetskog rata, govore o odmazdama nad civilnim stanovnitvom,
koje su lino nareivali, na samokoristan nain i uglavnom zamaglju35
1
2

130

Up. Hory und Broszat, n. d., str. 131

Up. J. Wuscht, Jugoslawien und das Dritte Reich, str. 96
Up. Dixon und Heilbrunn, Partisanenkrieg, str. 5

jui pravu i vernu sliku o svemu. Tako general Herman Foertsch

(Fer) kae, da je -glavni uslov za izvrenje vojnih zadataka bilo obezbeenje reda i mira u okupiranim oblastima, i to... putem daleko senih obzira prema potrebama stanovnitva, u svakom sluaju ne
putem inrnje i osvete. Pretpostavljeni generala Fera, jedno vreme,
feldmaral fon Vajks, opet, kae: Pri mom preuzimanju komande
na Balkanu (u leto 1943), zatekao sam jedno firerovo nareenje, po
kojem je za svakog ubijenog Nemca bilo predvieno streljanje veeg
broja neprijatelja. U saglasnosti sa opunomoenikom Rajha, poslanikom
Nojbaherom, odbio sam da izvrim ovo nareenje ne samo iz ljudskih
razloga, ve i zato to bi se time izazvao bes naroda i pojaao odlazak
stanovnitva u partizane. Zbog toga sam uloio prigovor kod OKW,
a Nojbaher kod ministra spoljnih poslova. Rezultat toga je bilo uputstvo, da se kolektivne odmazde smeju izvravati samo uz saglasnost
opunomoenika ministra spoljnih poslova.3
Lini zapisi Gleza fon Horstenau (dnevnik i druge beleke), kao i
brojna druga nemaka dokumenta, osvetljavaju, meutim, pitanje odmazdi na drukiji nain i prikazuju najvie nemake komandante u
Jugoslaviji u jednoj drugoj boji, pa i samog feldmarala fon Vajksa (koji je ak 31. 12. 1943, kad je Hitler ve bio izdao nareenje da se zarobljeni partizani vie ne streljaju, nego da se tretiraju kao ratni zarobljenici u duhu meunarodnog prava, postavio zahtev, i zato dobio
odobrenje, da se svi zarobljeni u napadu na ostrvo Korulu 220
ljudi javno obese, odnosno streljaju u znak odmazde za trojicu poginulih oficira i 26 podoficira i vojnika).4
Za generala Fera, Glez fon Horstenau veli u svom dnevniku:
-Mada jedan od boljih i kulturnijih, on sve ini to se odozgo
od njega zahteva. Ne postoji nijedno takvo uasno nareenje
za prolivanje krvi, koje on znatno pootreno nije uputio na
dalje izvrenje. Da se takva nareenja, koja predviaju da se
bez potrebe ubijaju i ene i deca, a da se prestupi (nemakih
vojnika) do kojih doe tokom borbi sa partizanima ne smeju
kanjavati, bez daljeg ne mogu pootriti, jasno je samo po sebi.
Ali Feru to polazi za rukom, i dobri Ler, koga ja uvek ne
razumem, stavlja svoj potpis ispod svega. Ltters i Pfaffenrot5 su umereniji. Naravno, svima nama nedostaje u potpunosti
civilna kura, koja bi jedino bila ispravna u etikom pogledu. Mi emo zbog toga morati da snosimo posledice . . .
3
Dnevnici fon Vajksa, BA/MAF, N. 19/3. Treba istai, meutim. da
Nojbaher o svemu neto drukije govori nego fon Vajks, i tanije. Pre
svega, inicijativa za obustavljanje paualnih represalija potekla je od Nojbahera, a ne od fon Vajksa. Dalje, obustavljanje represalija ticalo se u
prvom redu etnika, budui da su oni Nojbaheru bili potrebni za formiranje antikomunistikog bloka, u duhu Hitlerove odluke od 29. 10. 1943,
kojorn je, izmeu ostalog, Nojbaheru bilo preputeno da sa vodama bandi
vodi pregovore, odobrava ih ili odbacuje. Up. Nojbaher, n. d., str.
122 i 124.
4
KTB/OKW, zabeleka od 31. 12. 1943.
5
Pfaffenroth, Werner, pukovnik, jedno vreme naelnik taba komandanta Jugoistoka, Aleksandra Lera.
9

131

U odnosu na feldmarala fon Vajksa, mogunosti generala Fera, da

se pokae veim papom i od samog pape, bile su ipak, ve i zbog
samog poloaja koji je zauzimao, manje, znatno manje. Fon Vajks je
imao mnogo vea ovlaenja, i on ih je, kako to nedvosmisleno pokazuju njegova nareenja, koristio u najveoj mogunoj meri. On je
bio taj, da to pre svega istaknemo, koji je jo u aprilu 1941. godine,
to i sam navodi u svom dnevniku, pri zakljuenju primirja sa opunomoenicima Vrhovne komande Kraljevine Jugoslavije, -stvorio pravnu
osnovu za suzbijanje ustanikog pokreta, bolje reeno za primenu terora nad civilnim stanovnitvom.
Sklonost balkanskih naroda da obrazuju bande, kae fon
Vajks u svom dnevniku, bila je od ranije poznata. Ja sam
hteo da stvorim pravnu osnovu kako bih mogao da takve
ustanike pokrete u odgovarajuoj meri suzbijam. Zbog toga
je u nacrt bio unesen pasus, da svako ko napusti svoju jedinicu
pre njenog razoruanja, moe biti kanjen smru. Markovi
(Cincar-Markovi) je stavio na njega primedbu da bi to moglo
da dovede do otrina budui da je jedan deo vojnika ve napustio svoje jedinice. Ja nisam mogao da se odreknem ovog
pasusa, pa sam ga izmenio u tom smislu da je od odreenog
vremena strogo kanjivo noenje jugoslovenske uniforme i posedovanje oruja .. . 6
Fon Vajksovo delo je i prva naredba na tlu Jugoslavije o primeni
najotrijih mera u cilju spreavanja formiranja bandi. 7 Ona je izdata
samo tri dana po stupanju na snagu ugovora o kapitulaciji, 21. aprila
1941. i po njenom slovu imali su da budu streljani svi srpski vojnici
koji se zateknu s orujem u ruci. Pri pojavi oruanih bandi u nekoj
oblasti, trebalo je da budu streljani i svi u blizini pronaeni za oruje
sposobni mukarci, ukoliko se ne bi moglo odmah i na licu mesta sa
sigurnou utvrditi da oni nisu stajali u vezi sa bandom. Svi streljani
u ovakvim sluajevima imali su biti obeeni i -njihovi leevi ostavljeni
da vise. U cilju predostronosti, nareenje je dalje predvialo hapenje talaca iz svih slojeva stanovnitva u mestima ugroenih podruja
i, u sluaju prepada na nemaku vojsku, njihovo streljanje i veanje . . .
Ove drakonske mere, fon Vajks je naredio samoinicijativno, bez
nekog posebnog uputstva OKW i OKH, kako to konstatuje (i istie) i
nemaki vojni istoriar Klaus Olshausen 8 . (Tek pet meseci kasnije, kad
je na tlu Srbije, pre svega, buknuo pravi rat, 16. septembra 1941. godine objavljeno je Hitlerovo nareenje o suzbijanju ustanikog pokreta.
To je takozvano uputstvo broj 31a, u kojem se general-feldmaralu
Listu, tadanjem galvnokomandujuem na Jugoistoku, nalae da, kao
prvo, u srpskom prostoru osigura saobracajnice i po nemaku ratnu
6
BA/MAF, dnevnici fon Vajksa (N/19/3) Up. Olshausen, n. d. str.
138139
7
Up. Olshausen, n. d., str. 115119
* Isti izvor, iste strane.

132

privredu vane objekte, a zatim, kao krajnji cilj, uz primenu najotrijih mera uspostavi red i mir. U pogledu NDH, gde su se tada takoe i
uveliko vodile borbe, u uputstvu je reeno da se na njenoj teritoriji,
do demarkacione linije, takoe moraju preduzeti potrebne mere, ali u
dogovoru sa hrvatskom vladom i preko nemakog generala u Zagrebu, Gleza fon Horstenau u stvari. Za jednog ubijenog Nemca, prema
tom uputstvu, odnosno nareenju OKW broj 888/41, bilo je predvieno
d a se strelja 100 , a za jed no g ranjeno g 50 Srb a. Po svoj prilici,
ovo naredenje se temeljilo ili je bilo s njim identino na optoj
zapovesti OKW od istog datuma /broj 002060/ o suzbijanju komunistikog ustanikog pokreta u okupiranim zemljama, koje je potpisao Kajtel i
kojim je bilo odreeno da se strelja 50 do 100 komunista za jednog
poginulog nemakog vojnika. Primeni ovog kljua i na teritoriji NDH,
Glez fon Horstenau se otro suprotstavio, 9 ukazujui da NDH nije okupirana zemlja kao to je to bila Srbija i, o sim toga, navodei da taj
klju nije u saglasnosti sa odredbama posebnog zakona ustake vlade,
koje su predvidale da se za svako ubijeno lice strelja 10 osoba iz
redova policijski identifikovanih vodeih komunista, i to u sluaju da
se u roku od deset da na ne pronau poinioci dela.) 1 0
I 1944. godine, 6. aprila, posle poznatog krvoprolia nemakih
tr up a u sel i ma ko d S i nj a i Sp li ta, i s klj u i vo na s t anj e n i m Hr va ti ma
(u martu 1944), fon Vajks je, u svojstvu komandanta Jugoistoka, izdao
jednu strogu naredbu o merama odmazde, 11 s ciljem, kako je reeno, brzo g i p ravino g kanj avanj a krivaca. (Pre to ga, ko mand ant opera done zone Jadransko primorje, izdao je naredenje za svoje podruje,
2 4 . feb r uar a 1 9 4 4 , u ko j e m j e i s ta kao d a j e u b o rb i sa b a nd a ma
sve doputeno i da se svaki uhvaeni partizan mora na licu mesta
streljati kao i svaki onaj ko partizane pomae.) Ta Nova naredba o
merama odmazde fon Vajksa predviala je, pre svega, kanjavanje
krivaca putem likvidacije u borbi .
Kad je ovo naredenje stiglo do ruku Gleza fon Horstenau, on nije
mogao dovoljno da se naudi dobrom Vajksu. Poto su inae dobro
stajali, i izmeu sebe otvoreno govorili (fon Vajks je ee kritikovao
Hitlerova nareenja, pre svega ona koja su se direktno odnosila na
voenje ratnih operacija), Glez fon Horstenau je, bez daljeg, smeo sebi
dopustiti da protestuje protiv ovog nareenja, rekavi ak da je ono
koliko nelogino, toliko i vrlo sumnjivo . U formi u kojoj mu je to
bilo najbolje moguno, on je, u pismu upuenom 10. maja 1944. naelniku taba fon Vajksa, izneo ta sve zamera naredenju koje je
' BA/MAF, RH 31/111/13. Pismena predstavka Gleza von Horstenau
od 16. 10. 1941, br. 340/41
10
Ovaj zakon je donesen samo dva dana po oruanom napadu (zagrebakih partizana) na trojicu nemakih vazduhoplovaca u Zagrebu (30. 9.
1941), a posle zahteva Gleza fon Horstenau ustakoj vladi da se sprovede
energina istraga i da se, ako bi posle deset dana ona ostala bez rezultata, strelja deset policiji poznatih komunista (po mogustvu intelektualaca)
za jednog ubijenog i deset daljih ukoliko bi i drugi vojnik (koji je bio
ranjen) morao umreti- (BA/MAF, RH 31/IH/10, Glez fon Horstenau, izvetaj OKW-u od 4- 10. 1941, br. 314/41).
1
Ova naredba se zasnivala na uputstvu OKW za suzbijanje bandi od
1. 4. 1944.

133

potpisao njegov prijatelj, toliko poboni fon Vajks, koji je svuda tamo
gde je boravio nareivao da se sagradi mala kapela i u Belom
dvoru u Beogradu, kad je u njemu rezidirao (kako se to vidi iz
dnevnika Gleza fon Horstenau).
U pismu u kojem je kritikovao naredenje fon Vajksa, Glez fon
Horstenau je, izmedu ostalog, rekao:
... Ako se u sluajevima do kojih doe izvan borbenih akcija direktni krivci mogu odmah uhvatiti, onda nije potrebno
primeniti mere odmazde. Tada bi trebalo da stupi u dejstvo
ratni sud, koji bi imao da se postara za pravino kanjavanje... Mere odmazde imale bi se primeniti samo onda kada
krivci nisu poznati, kada se na odgovornost moraju pozvati
sumnjivi, po ubeenju verovatno sauesnici ili slini. Glavni
cilj odmazde, dozvolite mi da kaem, ne bi otud smeo da
bude osveta, ma koliko da bi elja trupe za njom mogla da
bude shvaena, ve zastraivanje. O vrlo sumnjivoj koristi
(svih tih mera) dopustio sam sebi da otvoreno iznesem svoje
miljenje prilikom moje poslednje posete Beogradu. Ali ako se
odmazde ve moraju sprovoditi, onda likvidacija u borbi,
kao to to pokazuje primer Otoka, predstavlja za trupe, kakou
politikom tako i u disciplinskom pogledu, jedan vrlo problematican izlaz iz situacije, i to utoliko vie to se radi o
saveznikoj zemlji, ija je politika struktura tako komplikovana i u kojoj svaka druga ili trea porodica ima na naoj
strani jednog dobrovoljno prijavljenog ili mobilisanog borca.12
Ovo nije bio prvi put da se Glez fon Horstenau kritiki postavi
prema jednoj naredbi o merama odmazde, svejedno o kakvoj se to formi odmazde radilo likvidaciji u borbi ili streljanju posle zavrenih vojnih dejstava. On je to inio i ranije, pa i u decembru 1942.
godine, pred poetak operacije Vajs, kojom je nemako vostvo
planiralo da potpuno uniti partizane na teritoriji ustake drave. Stojei na stanovitu da je kod suzbijanja bandi ispravno ono to vodi
uspehu,13 Hitler je tada naredio da se u ustanikim oblastima strelja
celokupno stanovnitvo, ukljuujui i starce, i ene, i decu. To Hitlerovo nareenje saoptio je general Fer na konferenciji odranoj u
Beogradu, 30. decembra 1942, koju je bio sazvao ondanji vrhovni
vojni zapovednik Jugoistoka, Ler, a kojoj je prisustvovao i Glez fon
Horstenau. Razabravi da treba da budu streljani i ene i deca, on je,
kako smo ve to ranije pomenuli, kao oparen skoio sa svoje stolice
i uhvatvi obema akama gornji deo svoje uniforme, sav crven u licu
Pismo Gleza fon Horstenau naelniku taba fon Vajksa od 10. 5. 1944.
Up.
Hory und Broszat, n. d., str. 170.
13
Up. W. Warlimont, n. d., str. 298. (Konferencija 1. 12. 1942. u Vujoj
jami. Povlaujui Hitleru, i istiui da se slae da vojnici mogu da rade ta
hoe u borbi sa bandama, i da za svoje postupke ne mogu ni u kom sluaju
biti pozvani na odgovornost, naelnik operativnog taba Jodl je ipak primetio da bi u pogledu represalija posle borbe, u oblastima u kojima su se
bnde zadravale, ipak trebalo biti oprezan. Navodei da je i Himler tog
miljenja, on je rekao: Ja moram biti siguran da time ne poveam banditske oblasti i ne razjurim celokupno muko stanovnitvo...)
12

134

uzviknuo: To ova bluza, gospodo, ne moe podneti! Svi oni koji su

to uli Ler, general Liters, upravo unapreen u in peadijskog generala, Bader, i naelnici njegovih tabova, pogledali su ga iznenaeno
i zbunjeno u isti mah ...
Ler se pribrao prvi i pohitao mi u pomo, stoji u dnevniku
Gleza fon Horstenau, i to tako to je rekao da je on razumeo
da se osim ena i dece Jos i hrvatski slubenici i tako dalje
imaju izuzeti od unitenja. Ja sam na kraju predloio da se
uklone samo direktni krivei, kako se to fino kae, a svi
drugi mukarci, ene i deca, da se sprovedu u logore kako
bi se posle svega mogao odgovarajui broj uputiti na rad u
Nemaku...
Nareenje o kojem je re, bilo je u stvari posebno, novo uputstvo
OKW o primeni terora u cilju suzbijanja partizanskog pokreta, i to kako na Istoku, tako i na Baikanu. Povod ovom strogopoverljivom uputstvu14 (od 16. decembra 1942.) bila je u to vreme ve uveliko pripremana
operaeija Vajs.15 Posle konstataeije da neprijatelj baca u banditsku
borbu fanatine, u komunistikom duhu kolovane borce, koji se ne
ustruavaju od primene bilo kakvog nasilja, u uputstvu se kae da je
obraun sa bandama borba na ivot i smrt i da ona nema nieg zajednikog sa vitetvom, niti pak sa prineipima enevske konvencije. 16
Ako borba protiv bandi, naglaeno je u uputstvu, ne bude
vodena najbrutalnijim sredstvima, onda u dogledno vreme snage koje stoje na raspolaganju nee biti dovoljne da savladaju
ovu kugu. Trupe su otud ovlaene i obavezne da u ovoj borbi
bez ogranienja primene svako sredstvo koje vodi uspehu, i
14
Up. Khnrich, Partisanenkrieg in Europa, str. 526. Kad je re o ubijanju, Hitler je smatrao da samo narodi koji mogu da ubijaju imaju budunost. To su Japanci, Rusi i Nemci. Kod Nemaca pre svega pripadnici SS,
a ostalima su u tome usled religioznih obzira vezane ruke. Citirajui ove
Hitlerove rei, koje je lino uo iz njegovih usta, Glez fon Horstenau je
u svom dnevniku zapisao sledee: Presrean sam to moji hrvatski 'prijatelji' ne znaju za ovo; inae bi ubili jo vie ljudi nego to to inae eine-.
15
Operaeija Vajs (Weiss), u iji vei uspeh, kako je to zapisao
Glez fon Horstenau u svom dnevniku, niko pametan nije mogao da veruje,
pripremana je u najveoj tajnosti. Na konfereneiji u Beogradu, 30. 12. 1942.
(koju je sazvao ondanji vojni zapovednik Jugoistoka, Aleksandar Ler) po
sebno je naglaeno da o samoj operaeiji ne sme biti nita saopteno do 24
sata pre njenog poetka ni nemakom poslaniku u Zagrebu niti pak ustakoj vladi. Ne znajui da je takvo nareenje izdao lino Hitler, nemaki
poslanik u Zagrebu, Kae, napravio je veliko pitanje od toga, optuujui za
nekorektnost ne samo Gleza fon Horstenau, ve i samog Aleksandra Lera
(PA/AA, NAK, POL. 2, Izvetaj Kaea ambasadoru Ritter-u od 20. 1. 1943).
16
Zenevska konveneija o ratnim zarobljenieima iz 1929. godine tie se
tretmana ratnih zarobljenika, zatite i poboljanja poloaja ranjenih i bolesnih zarobljenika itd. Ona je u II sv. ratu bila obavezna za sve zaraene
drave, bez obzira da li su je drave o kojima je re potpisale ili ne (Haka
konveneija donesena je 18. 10. 1907).

135

to i prema enama i deci. Obziri, sasvim svejedno koje vrste,

zloini su prema nemakom narodu i vojnicima na frontu.. ,17
U uputstvu je posebno podvueno, da nijedan Nemac, angaovan na
suzbijanju bandi, ne moe zbog svojih postupaka u borbi protiv bandi
i njihovih pomagaa biti pozvan ni na disciplinsku ni na krivinu odgovornost.18
U dnevniku, Glez fon Horstenau je o celom sluaju u Beogradu
zabeleio jo i ovo:
Kad sam se vratio u Zagreb, ponovo sam se upustio u borbu
sa idejama o unitenju, pri emu su mi ak i Hrvati pruili
svoju pomo, i to na taj nain to su i oni sami uputili jedno
pismo u Berlin. Istina, poglavnik se iz straha od Hitlera brzo
povukao, a isto su uinili i njegovi saradnici, koji su se potajno
nadali da e pri svemu moi opet jednom da skrhaju vrat
nekolicini hiljada pravoslavaca ...
Ne odustajui od svog predloga da se stanovnitvo umesto na
gubilite uputi u logore, Glez fon Horstenau se obratio Leru jednim
dugim teleksom i jednim opirnim pismom. U teleksu je ukazao na
politike posledice uklanjanja stanovnika hrvatske krvi, ali je u isti
mah (iz straha da ne bude pozvan na odgovornost zbog veleizdajnike mekoe) naglasio da je on i sam za ubijanje, no samo u pravo
vreme... U pismu je, pak, podvukao, da bi bilo mnogo korisnije da
se partizani i njihovi saradnici odmah ne streljaju, ve da se od njih
stvori rezerva talaca u logorima.
I
Planovi unitenja, rekao je on dalje u svom pismu Leru,
zadaju mi, otvoreno govorei, mnogo brige. Ne iz humanih
razloga, mada, uopte uzev, krvoednost ne spada u moje istaknute osobine. Takvi razlozi moraju u naoj tekoj situaciji biti
odgurnuti u pozadinu, i to utoliko pre to ni partizani sa naim
vojnicima, kada ih se domognu, ne postupaju milostivo. Ali
stoji da ti planovi predstavljaju jedan teak politiki problem,
pri ijem reenju se vie moe upropastiti nego postii. Stvari
su jasne iskljuivo kod onih mukih osoba, koje svejedno
da li su naoruane ili ne ne mogu da dokau da su iz oblasti
u kojima se operacije vre. Takve osobe su u 99 odsto sluajeva partizani. Nasuprot tome je kod domaeg stanovnitva
izvanredno teko rei ko je kriv, a ko nije. Na jednoj strani,
17
Uprkos sasvim jasnom tekstu nareenja od 16. decembra 1942. godine, koje se tie primene bezobzirnog terora u cilju suzbijanja partizanskog
pokreta (Broj 1615/42), feldmaral Kajtel, koji je ovo nareenje potpisao po
nalogu Hitlera, na pitanje sovjetskog tuioca na suenju u Nirnbergu da li
on smatra da je to naredenje u pogledu preduzimanja mera i protiv
ena i dece u redu, odgovorio je da se nareenje odnosilo na
odstranjenje ena i dece iz operacionih oblasti, a nikako na njihovo ubijanje.
Up. Maser, Werner, n. d., str. 175.
" Potpun tekst naredenja objavljen je i u knjizi Partisanenkrieg in
Europa, Khnrich, n. d., str. 526

136

moe se svaki partizan putem prikrivanja svoje puke preobratiti u mirnog stanovnika. Na drugoj strani, u ovoj zemlji
skriveno i pronaeno oruje nije nikakav dokaz; u Hrvatskoj
su bili i jesu naoruani i oni koji nisu uopte protiv vlasti,
kojima je oruje potrebno radi vlastite zatite i koji su ga
ak sakrili od partizana. I na kraju se ne bi smelo zaboraviti
da partizanski rajh postoji ve mesecima i da su se mnogi
stanovnici, koji u dui nisu naklonjeni partizanima, hteli ne
hteli pomirili sa osvajaima i njihovom esto nimalo ravom
'administracijom'. Ja mislim pri tom na brata mog krojaa
koga je negde u potpunoj pustinji primoralo pola tuceta partizana da im kuva i koji bi prema naem programu imao da
bude streljan, budui da je 'sukrivac'.. .19
U svom odgovoru, upuenom Glezu fon Horstenau nedelju dana potom, Ler se uglavnom sloio sa izlaganjem svog prijatelja. On je u isti
mah istakao, da u celom planu za operaciju Vajs on vidi, pre svega,
eksperiment sa vie znakova pitanja, a zatim, da su i obim i tempo
operacija nareeni. Naglaavajui da je njemu -pruena mogunost
samo da ispuni dati mu okvir, on je rekao da i sam smatra da je
neophodno osigurati potreban broj talaca. -Molim te, kazao je jo,
da na to zgodnom prilikom skrene panju Litersu ili njegovom tabu.
Ja u takoe narediti da se to ubaci u moje uputstvo.
Na kraju ovog svog pisma, vrlo znaajnog za poimanje situacije u
nemakom vojnom vostvu uoi operacije Vajs, Ler je rekao sledee: Da i jedno sasvim radikalno vojno reenje ne vodi cilju, ako
mu politiko reenje odmah ne usledi ono bi po pravilu moralo da
prethodi vojnom o tome sam ponovo pisao feldmaralu Kajtelu.
Da li e to to vredeti?20
Prema zabelekama Gleza fon Horstenau, njegov predlog da se
stanovnitvo, umesto da se strelja uputi u logore, a odatle u Nemaku,
odnosno da se stvore rezerve talaca, prihvaen je i od generala
Litersa, koji je kao komandant nemakih trupa u NDH rukovodio<
glavnim delom operacija. (Nareujui uoi poetka operacije Vajs, da
se prema stanovnitvu, iju je naklonost Titovo vostvo uspelo da
zadobije, imaju primeniti rigorozne mere, Liters je uistinu postavio
zahtev da se muko stanovnitvo od 15 do 50 godina prikupi u sabirnim logorima. U isti mah, meutim, on je svojim potinjenim zapovedio, da partizane, i lica u koja se sumnja da su partizani, bez formalnog postupka odmah streljaju, odnosno obese.)21 Kako Glez fon
Horstenau kae, u poetku se raunalo sa nekih 15 do 20 hiljada
ljudi, ali sreom je dolo samo nekoliko stotina u pitanje, budui da
su partizani u povlaenju poveli sa sobom celokupno pravoslavno stanovnitvo sa celim porodicama i stokom. (Kad je operacija -Vajs-
bila zavrena, i glavnina narodnooslobodilake vojske napustila terito " BA/MAP, RH 31/111, 12, Pismo Gleza fon Horstenau Aleksandru
Leru 20od 4. 1. 1943.
Isti izvor, ista signatura, Lerovo pismo (rukom pisano) Glezu fon
Horstenau od 11. 1. 1943.
21
Up. Hory und Broszat, n. d., str. 140141

137

riju koju je due vremena drala pod svojom vlau i nadzorom, potegnuto je pitanje potpunog iseljenja stanovnitva iz osloboenih
oblasti. Za ovo se naroito bio zaloio nemaki poslanik u Zagrebu,
Kae. Ali, za razliku od drugih nemakih krugova koji su bili takoe
za preseljenje celokupnog stanovnitva, on je smatrao da za iseljenje
dolaze u obzir iskljuivo -pravoslavni Hrvati koji se deklariu kao
Srbi. Pri tom, on je isticao da preseljenje ne dolazi uopte u obzir
u okviru NDH, budui da bi Srbi i u novim prostorima izazivali nemire-. Po njegovom miljenju, to zasluuje da posebno bude podvueno, isto tako ne bi dolo u obzir ni upucivanje srpskog stanovnitva
u hrvatske koncentracione logore, jer se na taj nain ne bi mogla iskoristiti njihova radna snaga. Hrvati bi sigurno takve ljude pobili, to
bi bilo protivno svrsi iseljenja, jer se ne radi o aktivnim partizanima.
Kae je, otud, predloio da se srpsko stanovnitvo transportuje ili u
Rajh ili nekuda na Istok, s tim to bi mu se dozvolilo da sa sobom
ponese odeu, posteljinu, kuhinjske predmete... Poto se u veini
radi o seoskom stanovnitvu, kasnije bi dola u obzir njihova upotreba
kao poljoprivrednih radnika.
Na imanja prinudno iseljenih Srba, trebalo je, po Kaeu, da budu
naseljeni folksdojeri, a jednim delom i isti Hrvati22 ...
Protiv ovog predloga, koji je imao sve elemente zahteva, izjasnili
su se na Kaeovo ogromno iznenaenje kako ministar unutranjih
poslova Rajha, tako i ef policije i Slube sigurnosti. Ministar unutranjih poslova je izjavio da preseljenje u Rajh u pitanje dolazeeg kruga
osoba ne dolazi uopte u obzir, a isto tako ni u okupirane oblasti na
Istoku.23 ef policije i Slube sigurnosti Rajha, obrazlaui zato je
protiv preseljenja Srba, naveo je, izmedu ostalog, da se Hrvatima,
kojima je trebalo da bude preputeno iseljavanje, ne moe verovati.
Sto se tie samog preseljenja Srba u oblasti na Istoku, rekao je da
bi Srbi kao neprijateljski element jo i pojaali tamonju nesigurnost,
ve iz same injenice da kod njih kao Slovena postoji jaka naklonost
prema tamonjem stanovnitvu.24)
Oevidno naklonjen generalu Litersu, iji radijus razmiljanja izgleda da zaista nije prelazio granice pojma nareenjeizvrenje,
Glez fon Horstenau je, kao za malo kojeg drugog nemakog zapovednika na Jugoistoku, naao u svom dnevniku dosta lepih rei i opravdanja za njegove otre postupke, pa i gluposti.
On je lino, kae Horstenau za Litersa u zabeleci iz novembra 1943, bez sumnje poteno mislei ovek i saaljeva
mnoge ekscese do kojih dolazi kao i glupi stav nae mlade
gospode, ukljuujui tu i svog naelnika taba, koji nalaze
da je sve to divno i koji u pripadnicima drugih naroda vide
samo poluljude. On mi je izmeu ostalog, ispriao kako je
kod Splita streljano 308 Italijana, od kojih su trojica bili generali. On je uprkos svemu uspeo da se injenice o predaji
22
23
24

138

PA/AA, NAK, list H 312123

Isti izvor, list H 312119
Isti izvor, list H 312121

oruja partizanima ustanove putem sasluanja i protokoli raju... Tri stotine su ipak jedan lep poklon faistikoj italijanskoj republici. Od streljanih treba da se samo njih nekoliko muki dralo. Trebalo bi u vezi sa ovim pogledati i Hrva te i Srbe, ukljuujui i ene.
j

Mada ga je Glez fon Horstenau nastojao da prikae u to lepoj

svetlosti, Liters 25 ipak nije bio nikakav -med i mleko ovek. Umeo
je on da bude i te kako surov i nemilosrdan (to se vidi, izmeu
ostalog, i iz njegovog nareenja od 10. juna 1943. godine, da nijedan
za oruje sposoban mukarac ne sme iv napustiti obru). Ali po
bezobzirnosti i okrutnosti, naroito u pogledu primene mera odmazde,
on je ipak i mnogo zaostajao iza jednog Lotara Rendulica, komandanta 2. oklopne armije. Ovaj je u tome bio upravo nedostian...
Zbog toga ga je Glez fon Horstenau, u dnevniku a i u pismima, mnogo
puta nazvao krvavim, odnosno krvoednim psom. Duboko ubeden
da je on, uopte uzev vrlo opasan ovek koga se treba uvati, Glez
fon Horstenau je u tom smislu upozoravao i feldmarala fon Vajksa,
a i Hermana Nojbahera. To je on mogao da ini mime savesti, budui da se sa Rendulicom odlino poznavao jo iz vremena postojanja
prve austrijske republike, kad ga je ak i titio od progona...
Clan nacionalsocijalistike partije jo od 1932. godine, kada je
Hitlerova partija u Austriji bila u ilegalnosti, on je, kao aktivan oficir
austrijske vojske, obavetajno radio za Nemaku, dostavljajui redovno
informacije vojnom ataeu Nemake u Beu, generalu Mufu (Muff), s
kojim je, uzgred budi reeno, tesno saraivao kako smo ve pomenuli i sam Glez fon Horstenau.
Izvesno vreme Rendulic je proveo u Parizu, kao vojni atae Republike Austrije, ali je realtivno brzo, zbog otvorene propagande nacionalsocij alizma i rada u korist Nemake, opozvan sa ovog poloaja.
Bio je stavljen pod istragu, koja se uprkos njegovom poricanju i
davanju asne oficirske rei da sa nacionalsocijalistima nema uopte
nikakve veze (iako mu je prilikom pretresa stana pronaena kopija
pristupnice nacionalsocijalistikoj partiji) zavrila penzionisanjem,
1936. godine. Tada sam ja, kae Glez fon Horstenau u dnevniku,
kao ministar imao u njemu svoju najbolju muteriju...
Kad je Hitler uao u Austriju, 13. marta 1938, on je odmah reaktiviran tog istog dana i primljen u nemaku vojsku. Prva dunost naelnik taba tada u Beu obrazovanog XVII armijskog korpusa.
Osim visokog poloaja, Rendulic je po dolasku Nemaca u Austriju
dobio i novanu odtetu od tano 6.567.40 maraka za sve to je pretrpeo (i za sve gubitke koje je imao) u borbi za pobedu nacionalsocijalizma, kako se kae u obrazloenju reenja o isplati ove sume.
Prema nemakim podacima, general Liters je umro u Sovjetskom
Savezu, a prema tvrenju urice Labovia (List Pobjeda od 27. 11.
1984) on je u Sarajevu osuden na smrt i streljan 1946. godine. (Prema Labovievim navodima, Liters je sa suzama u oima sasluao izricanje
smrtne presude.)
25

139

Glezu fon Horstenau se on zbog dranja u tim danima formalno

smuio (naroito zbog prijava koje je podnosio protiv mnogih svojih
bivih kolega, austrijskih oficira). Ali, iako ga se grozio, Horstenau
ipak nije mogao a da u svom dnevniku ne istakne da je on bolje procenio stanje u francuskoj vojsci nego svi nemaki generali zajedno,
i da je on bio jedini koji je Hitleru rekao da e Francuzi pruiti slab
otpor, to se posle i pokazalo kao tano...
Kako Glez fon Horstenau navodi, sasvim ispravno uostalom, Rendulicovi preci poticali su iz Vojne granice u Hrvatskoj. Otac, Luka
Renduli*5, roden je u Popovom Selu i bio je austrougarski oficir (intendantski pukovnik). Svog porekla, meutim, Rendulic se skoro stideo.
U jednom pismu Glezu fon Horstenau, najotrije je protestovao protiv
izjave ustakog ministra dr Bulata da je on Hrvat.
Uistinu, pie Glez fon Horstenau u dnevniku, Rendulicov
otac je bio istokrvni Likota. Pa ipak, on je upotrebio itav
metar pantljike (za pisau mainu) da bi mi objasnio, da je
on skroz-naskroz nemake krvi... Trebalo je, po njegovoj
elji, da ja ovo pismo proitam poglavniku. Kopija pisma
otila je Leru, koji se na sve samo saaljivo nasmejao 2 *...
Nimalo ga ne tedei, Horstenau je za Rendulica rekao da je izraziti
tip teroriste, ovek koji u teroru vidi najefikasnije sredstvo za ostvarenje kako vojnih, tako i politikih ciljeva.
Kao naroito badareni nadonalsocijalista, podvlai Horstenau, on je naravno miljenja da se uspeh moe postii samo
terorom. Pri tom on uzima Srbiju za primer, gde Meyszner
(Majcner) dnevno strelja nekoliko stotina ljudi. Od ovakvog
gledanja ja sam se ogradio, naravno na nain koji nije doputao da se posumnja da sam nekakav mekuac.. .*?
U Zagrebu, u oktobru 1943. godine, Rendulic je uputio Glezu fon
Horstenau i sledee rei, koje ovaj nikad nije zaboravio: Ah, kad bih
imao dvadeset divizija, onda bih ja u ovoj zemlji pobio sve to bih
samo mogao28!
* Zbog toga to je poslanik Kae javno rekao da Rendulic mrzi
Hrvate zbog svog hrvatskog porekla, dolo je do itave afere. Uvreden,
Rendulic je tuio KaSea, all se Kaie, tokom isleenja celog sluaja, od tuenog pretvoiio u tuitelja. Izmeu ostatog, on je izneo da Rendulic odbija
svaki kontakt sa hrvatskom vladom-, da upotrebljava hrvatske trupe ne
vodei pri tom uopte rauna o hrvatskim dravnim interesima, da se
to je Kae posebno podvukao zauzima za srpske etnike, itd (PA/AA,
St. A Sekr. Kroatien. Bd. 5, list 162775. Vidi i izjanjenje Kaea sa pet
priloga:
PA/AA, NAK, Pol. 2.)
27
Dnevnik Gleza fon Horstenau, novembar 1943- Razgovor Gleza fon
Horstenau
sa Rendulicom u Vmjakoj Banji 15. 9. 1943.
s
U dnevniku Gleza fon Horstenau stoji (Jos) da je Rendulic tada,
vie za sehe, rekao i ovo: Mi smo teroristi, i ta se tu moe! A zatim je.
kao da je dotle razgovarao o najobinijoj stvari na svetu, pomenuo da ima
jedan dak kafe, koji je dobio iz Francuske i koji bi rado hteo da zameni
za neku vrednu stvar, neki skupoceni tepih ili slino.
140

Zbog svega ovoga, a i nekih drugih stavova, Horstenau je, kao i Ler
uostalom, smatrao da Austrija u Rendulicu nema dobrog predstavnika
na Jugoistoku, da je on jedan sasvim glupi klipan nezajaljivih ambicija. Uz sve druge rave osobine, Horstenau mu je prebacivao i da je
potpuno bez skrupula ...
Osobiti privrenik savremenog duha, pie Horstenau o Rendulicu, on je na teritoriji i Hrvatske kvotu talaca koji se imaju
streljati u sluaju pogibije jednog nemakog vojnika, poveao
na 50. To nareenje on je izdao u jesen 1943, upravo u vreme
kada je Hitler lino zapovedio da se zarobljeni partizani vie
ne streljaju kako se to dotle bez izuzetka inilo ve da
se prema njima ima postupati kao i sa ratnim zarobljenicima.
Kako se sa tim slae zapovest glupog Rendulica, to zna samo
dragi Bog! Ja u se u svakom sluaju potruditi da njegovu
svirepost ublaim .. .29
O Hitlerovom nareenju pred kraj 1943. godine, da se prestane sa
streljanjem zarobljenih partizana o emu je, u celini uzeto, pisano
vrlo malo, zapravo nimalo Glez fon Horstenau kae u svom dnevniku:
Uoi Nove godine, firer je narodima Balkana dao lep poklon.
U pitanju je novo uputstvo koje se tie odmazdi i koje se odlikuje velikom umerenou. Kad se samo setim naredenja za
ubijanje iz proteklog vremena! Na strano Bemeovo delo u
Mavi! Kako je samo Kunce (Kunze) u martu 1942.
odahnuo pred Kajtelom i Jodlom, kada je na pitanje da li su
valjano sprovedene rigorozne mere, mogao uz pomo jedne
tabele da dokae da je ipak ubijeno 21.523 lica!29a Kako je Fer
30. decembra iste godine, upravo stigavi iz firerovog glavnog
taba, zahtevao da se tokom predstojee akcije 'Vajs' cela
oblast pretvori u pustinju i da se pri tom ne tede ni ene ni
deca, i kako je tada samo moj istup spreio da do najgoreg
ne dode!
Novo firerovo uputstvo verovatno se ima pripisati Nojbaheru. Ako ovaj romantini ambicioznik i ne bi vie nita
postigao, sem ovoga, onda je ve i to dovoljno ... Ja se pitam, za-to
je tako dugo moralo da se eka na jedno ovakvo reenje kada se na
vrhu nalaze oficiri koji su odavno mogli da suzbiju Hitle-rovu
svirepost! Niko se, meutim, nije usuivao. Istina, to bi mo-da i
malo bilo od koristi kod timunga svemogueg, jer bi on u
29
Kao primer da od komandanta trupa zavisi da li e se i u kojem
obimu izvriti odmazde, Glez fon Horstenau je u dnevndku pomenuo i svoj
lini sluaj. Ta zabeleka u dnevniku glasi: Za vreme dok sam ja imao
komandu u mojim rukama, izmeu Save i Drave u prvoj polovini 1943
(operacija Vajs-, pr. a.), trebalo je da Hrvati na moj zahtev, po kljuu
jedan prema deset, streljaju najmanje hiljadu nesrenika. Hrvatska policija
nije to,
hvala Bogu, uinila. A ja sam se uvao da je na to podsem...
2
'a Valter Kunce proglasen je za ratnog zloinca.

141

ovom prusko-nemako-slovenskom narodu naao uvek dovoljno

pandura. U svakom sluaju ni Kajtel ni Jodl nisu dovoljno
mogli da se nazahtevaju 'tvrdoe' i 'okrutnosti'. I sad, kad iznenada to postaje drukije, sve je na alost kao i mnogo
ta drugo to se dogaa na ovom prostoru samo znak
slabosti to se poputa. Prekasno, prekasno!
Posle rata, odgovarajui pred Meunarodnim sudom u Nirnbergu,
svoja naredenja o odmazdama (suprotna i Hitlerovom uputstvu, kako
to Glez fon Horstenau iznosi) Rendulic je nastojao da prikae kao
apsolutnu nunost, kao jedinu mogunost da se nemaki vojnici zatite
od podmuklih napada.
Grozote koje su inili partizani su besprimerne, glasi jedno
od njegovih tvrenja. U mnogo sluajeva oni su muili, sakatili ili ubijali zarobljenike. Poto je ovo bio est sluaj, ne
moe se govoriti o izuzetnim pojavama, ve o uobiajenoj
praksi u duhu tradicije stare stoleima. Brojni izvetaji o ovim
zloinima, sa fotografijama koje ih ilustruju, upueni su Crvenom krstu u Zenevi.. .^30
Podvlaei da su represalije prema jednom delu stanovnitva spadale u najneprijatnije zadatke nemakih vojnika, Rendulic je Jos rekao
da nije bilo drugog naina da se sprei ili smanji podrka stanovnitva
partizanima, nego da se u skladu sa meunarodnim pravom prie
uzimanju talaca i njihovom ubijanju u sluaju da doe do pogibije
nemakih vojnika. Kako je on dalje objasnio, taoci su uzimani iz
redova stanovnika za koje je bilo dokazano da simpatiu partizane ili
na koje se s razlogom sumnjalo da su partizani.. .J1
Godinama pre nego to je Rendulic i doao u priliku da na ovaj
nain pravda zloine nad civilnim stanovnitvom, za koje je pre svega
on lino bio odgovoran, Glez fon Horstenau ga je jednim pismom upozorio na svu opakost masovne primene terora. To je bilo 15. novembra
1943. godine.
Mi se ovde u Hrvatskoj, stoji u sauvanom pismu Gleza
fon Horstenau, sve vie nalazimo pred alternativom da poloaj uvrstimo ili putem terora ili putem daljih politikih
30
U slavonskim umama Nemci su u prolee 1943. godine otkrili vie
unakaenih leeva svojih vojnika. Glez fon Horstenau je na to skrenuo
panju Vladimiru Velebitu, kad su vodili razgovore u Zagrebu (posle tzv.
martovskih pregovora u prolee 1943). Velebit je energino odbio da je to
delo partizana i obeao je lino celu stvar ispitati. Vravsi se iz Slavonije,
gde je boravio radi prenoenja direktive da se privremeno obustave napadi
na elezniku prugu ZagrebBeograd, saoptio je Glezu fon Horstenau da
je nepobitno utvreno da su leeve nemakih vojnika unakazile svinje koje
su prebivale u umama.
31
Istioui da je partizanski rat bio nezakoniti rat, Rendulic je na
sudu nastojao da dokae da su nemaki vojnici u stvari bili glavne rtve,
a ne stanovnitvo u operacionim oblastima Up. i L. Rendulic, Glasenbach,
str. 101.

142

pokuaja. Bezuslovno sprovoenje terora iskljuuje za dogledno

vreme ponovnu primenu politikih metoda, i to utoliko vie
to se sadanja opta ratna situacija u javnosti isto mehaniki
ocenjuje kao nepovoljna po nas... Sprovoenje terora, osim
toga, zahtevalo bi mnogo vee snage nego to su one koje
nam sada i koje e nam jo dugo vremena stajati na raspolaganju. . . Ti si mi u telefonskom razgovoru rekao da su
istoni metodi oni pravi. Meutim, protiv toga govori sve jae
bujanje partizanskog rata u do poetka godine sasvim mirnoj Ukrajini, kao i opti razvoj ratne situacije na Istoku.
Da je i sam firer, uostalom, u pogledu celog Balkana mnogo
vie nego ranije sklon politikim reenjima, potvruju misije
Nojbahera i tota drugo, a u odnosu na Hrvatsku najnovija
firerova zapovest koju su Nojbaher i Kae doneli iz firerovog glavnog taba pri emu je za mene pitanje za sebe da
li je reim poglavnika i ustaa onaj koji nam je potreban.
U svakom sluaju, ti sme da bude siguran da moji stavovi
ne proistiu iz brige za zagrebake 'trbuhe', ve iz uverenja
da mi upravo u petoj godina rata moramo sauvati ostatak
simpatija i respekta u hrvatskom narodu i da se moramo
potruditi da ljude izvuemo iz ume a ne da ih jo vie u
nju guramo.
Zavravajui svoje pismo Rendulicu, Glez fon Horstenau rekao je i
sledee, oevidno kao dokaz za ispravnost svog stava:
Zeleznike pruge u Slavoniji su od pre nekoliko sedmica garnirane obeenima. Broj atentata na eleznicu se (ipak) nije
smanjio. Uz to jo i diskrepancija: dok su justificirani oni koji
nisu uvek i neposredno uestvovali u diverzijama, dotle se
glavni krivci a to su ustanici koji se zateknu s orujem u
ruci prema firerovom nareenju imaju tretirati kao ratni
zarobljenici.. .32
Mada je Gleza fon Horstenau lino cenio, i rado bivao u njegovom
drutvu, Rendulic je malo drao do njegovog miljenja. Smatrao je
da on sam najbolje zna ta radi i ta treba da radi. (I nastavio je da
bude bezobziran svojim naredenjima, sve dok nije, sasvim iznenada,
24. juna 1944. godine, premeten u Laponiju, gde se pokazao isto tako
krvoednim kao i u Jugoslaviji. Cak je i pred sam zavretak rata,
krajem aprila 1945., u svom zaviaju, u Gornjoj Austriji, kao zapovednik armijske grupe Jug, ostavio krvav trag za sobom.) 33 Jedino to je
32 BA/MAF, RH 31*111/12. Pismo Gleza fon Horstenau Lotaru Rendu
licu od 15. 11. 1943.
33 Kao komandant armijske grupe Jug (na kraju rata Ostmark), Rendulic
je 15. aprila 1945. izdao nareenje da se svaki vojnik, koji se od tog dana
u podne zatekne van svoje jedinice, a nije ranjenik, strelja odmah i na
licu mesta. Specijalne jedinice, formirane po njegovom nareenju, u potrazi
za dezerterima ile su od kue do kue i vrile pretrese, a osim toga pretraivale su vrtove, polja, zavirivale u svaki dbun. Up. iManfred Rauchen
steiner, Krieg in sterreich, str. 98

143,

>od Gleza fon Horstenau prihvatio, bio je antiustaki stav. Smatrajui

da nema smisla saraivati sa reimom protiv kojeg je 95 odsto stanovnitva,34 on je odmah po svom dolasku za komandanta 2. oklopne
armije u Jugoslaviji, krajem avgusta 1943, zauzeo stav da ustae smesta
treba ukloniti s vlasti i njihovu vladu zameniti nemakom vojnom
upravom, istina uz optike obzire prema ustakoj dravi. Uveren
da mu na to daju pravo ovlaenja dobijena lino od Hitlera i, osim
svega, ubeen da to moe sprovesti bez nekih veih komplikacija, on
je svoje misli poverio nemakom poslaniku u Zagrebu, 19. avgusta
1943, to mu se teko osvetilo.35 Dolo je, naime, do itave uzbune na
relaciji Ministarstvo spoljnih poslova Vrhovna komanda i, na kraju,
bilans je bio da je itav plan okvalifikovan kao nastranost, 36 a on
sam strogo ukoren i opomenut da se vie ne mea u pitanja koja su
izvan domena vojnog komandovanja.
Iz dnevnika Gleza fon Horstenau, kao i drugih iskaza i dokumenata, vidi se da ni ostali nemaki generali, koji su komandovali na
teritoriji Jugoslavije, nisu imali mnogo obzira prema civilnom stanovnitvu, i to kako prema Srbima, tako ni prema Hrvatima. To naroito vai za zapovednike kozakih37, odnosno turkmensko-azerbedijan34
U optubi protiv Rendulica,nemaki poslanik u Zagrebu, Kae, naveo
je da mu je prilikom posete Rendulicovom tabu u Vrnjakoj Banji (5. oktobra 1943) ovaj rekao da -uistinu nema uopte nikakvog smisla saradivati
.sa vladom protiv koje je 95 odsto stanovnitva i ije samo postojanje...
nema nikakve svrhe- (Pri ovome, oevidno, Rendulic je mlslio na celokupno
stanovnitvo NDH, Srbe, Muslimane, Hrvate, itd.) PA/AA, NAK, Pol. 2.
Prilozi izjanjenju Kaea ministru spoljnih poslova od 31. 10. 1943.
35
Up. materijale u PA/AA, St. S. Kroatien, Bd. 6, br. 162771
36
Pismo ambasadora Ritera Kaeu od 21. 8. 1943, PA/AA, Bd. 5/br.
162775
37
Kozake jedinice, koje su dejstovale na teritoriji NDH, nanele su mno
go zla civilnom stanovnitvu, kako hrvatskom tako i srpskom. U svemu su u
pitanju tri divizije. Komandant prve divizije, obrazovane od Kozaka iz
Stavropolja i sa Kubana, bio je Helmuth Pannwitz; druge, formirane u samoj NDH, pukovnik Joachim von Schultz (ulc), a tree (u ijem su sastavu
bili i Kalmdci i Azerbedijanci), general-major Oskar von Niedermayer (Nidermajer), inae profesor univerziteta i odlian poznavalac turkestanskog i
azerbedijanskog jezika. Nidermajerova divizija bila je specijalno obuena
za borbu protiv partizana. Tukla se i u Italiji. Vrhovni komandant svih
kozakih jedinica u nemakoj vojsci (u funkciji generalnog inspektora) bio
je konjiki general Ernst August Kstring (Kestring), nemaki vojni atae u
Moskvi od 1935. do 1941, do napada Nemake na Sovjetski Savez. (Pre njega,
ef nemake vojne misije u Moskvi bio je ve pomenuti Nidermajer). Roden
i odrastao u Moskvi, Kestring je odlino poznavao prilike u SSSR-u. On je
pod svojom komandom imao ukupno 60 hiljada Kozaka. (Prema nemakim
podacima, preko 650 hiljada pripadnika raznih naroda SSSR-a nosilo je tokom II sv. rata vojniku ili policdjsku uniformu Treeg rajha. Up. H.
Heiber, Lagebesprechungen, str. 261.) Za albe na njih i njihove postupke
nije hteo ni da uje (ni u razgovoru sa Glezom fon Horstenau). Isti sluaj
bio je i sa Nidermajerom, koji je svoje turk -narode, kako to Horstenau
veli, pnikupio negde zmeu Volge i Dona. Bilo ih je u prvi mah, kae
Glez fon Horstenau u svom dnevniku, oko 40 hiljada, ali ih je on u logoru
Nojhamer u Sleskoj prosejao i sveo na 10 hiljada... Ti ljudi nemaju ni
kakve ideologije. Oni su najobiniji plaenici i jedino se zaklinju svom komandantu... Po pravilu, sela koja bi oni osvojili morala su im biti pre putena. Mukarce bi ubijali, ene silovali, svu imovinu bi oduzimali...
Navodei da mu se nadbiskup Stepinac poalio da su iz njegovog rodnog

144

skih i SS-divizija Panvica (Pannwitz), Nidermajera (Niedermeyer),

Stajnera (Steiner), Plepsa38 (Phleps). Kod mnogih od njih Glez fon
Horstenau je lino mnogo puta protestovao zbog nedela njihovih jedinica, a protiv nekih je, i to u vie mahova, podnosio prijave komandantu Jugoistoka, feldmaralu fon Vajksu. Zahtevajui, na primer, da
se kozaka divizija fon Panvica povue iz NDH, on je pisao fon Vajksu:
Sa postupcima Kozaka, koji su skloni alkoholu, pljaki i silovanju i koji slabo mare za ljudski ivot, osim za svoj vlastiti, ne bi se nita moglo uporediti u celokupnoj nemakoj ratnoj istoriji, sem moda u istoriji 30-godinjeg rata. ak ako
bi se od optubi sve moguno izbrisalo, broj prestupa je toliko
veliki, da se na istragu i kanjavanje kod mnogih jedinica ne
moe ni misliti...
Svi ti protesti, i line intervencije, meutim, nisu mnogo vredeli.
tavie, pojedini komandanti divizija ih nisu ak ni uzimali za ozbiljno.
Karakterstian primer za takvo dranje nemakih generala bio je fon
Panvic, komandant kozake divizije. Kad mu je Glez fon Horstenau
skrenuo panju na nedela njegovih vojnika, koji su esto za sobom
ostavljali pravu pusto, izmeu ostalog masovno se iivljavajui nad
enama, on je samo odmahnuo rukom i, istiui da su Kozaci u rasnom
pogledu izvrsni, rekao: Hrvatima nee nita tetiti da postanu malo
vie Nordijci putem ne ba popularnog, eljenog ili neeljenog silo vanja ...

sela Kraii kozaci odveli u nepoznatom pravcu 300 ljudi, Glez fon Horstenau
je tekst o Kozacima u svom dnevniku zavrio sledeim reima: -Duboko se
stidim i patim to je Nemaka tako nisko pala da ove horde poalje ovamo
kao svoje pomonike... O zloinima kozakih divizija u NDH: Up. BA/MAF,
RH/31/III/11, zatim W. Warlimont, n. d., str. 355. O formiranju divizija od
Georgijanaca, Tatara sa Volge, Turkestanaca, Jermena i drugih, vidi kod:
H. Heiber,
n. d., str. 73.
38
Steiner, Felix, SS-general, bio je komandant 5. tenkovske divizije
Viking a po dolasku u NDH komandant III. SS-tenkovskog korpusa
(Korpusu su pripadale 11. SS-tenkovska divizija Nordland, iji su pripadnici bili Danci i folksdojeri iz Jugoslavije i Rumunije, brigada Niederland /Holandija/ i neke druge jedinice.) O pripadnicima ovog korpusa,
Glez fon Horstenau kae u svom dnevniku: ->Oni su pljakali, krali i dizali
sve to bi im samo dolo do ruku... SS-general Pieps (Phleps) bio je komandant V. brdskog korpusa. Opirnije o njemu u tekstualnom delu knjige.
10

145

Glava etvrta NDH

PERMANENTNO RATITE
Moje ukazivanje na mogunost... da doe do
obustave borbe sa Titom, firer je pr imio znanju
sa primedbom da bismo u tom sluaju morali pustiti
Pavelia da padne...
Zigfrid Kae,
avgust 1944.
Kae hoe da Titove ljude podeli u dva tabora. Taman kao da oni samo ekaju na ovog magarca, pa da to urade ...
Glez fon Horstenau,
oktobar 1944.

1. Strah od novog Soiunskog fronta

Kad je poela bitka za Staljingrad, poslednjih dana avgusta 1942.
godine, Glez fon Horstenau je ve odavno bio uveren da je Nemaka izgubila rat. To potvruje i sledea zabeleka, sainjena 27. avgusta
1941, neposredno po povratku sa jednog referisanja u nemakoj Vrhovnoj komandi...
Jedan moj naroito dobro obaveteni prijatelj u Berlinu mi
je rekao: Mi smo ve rat izgubili. Ja, sa svoje strane i u ovom
asu, hteo bih to da formuliem tako, to bih da kaem da bi
nas jo samo udo moglo spasti. Rat u Rusiji je skopan sa
stranim gubicima. Broj mrtvih ve premauje brojku od 100
hiljada, ranjenih ima oko 400 hiljada, a zarobljenih nekoliko
stotina hiljada. O slanju kui 80 divizija, kako je to Hitler
obeao da e u zimu uiniti, ne moe biti ni govora. Onda, tt
uasni zloini i na jednoj i na drugoj strani. Kod nas se ue
masovnora klanju ne samo pripadnici SS-trupa. Na u gomile
saterane zarobljenike otvara se vatra iz 'majsera'... Jevreji
se ubijaju s reda. U jednom mestu je na stotine jevrejske
146

dece danima drano bez hrane i vode u nekoj prostoriji, a zatim pobijeno. (Obavetenje od jednog divizijskog generaltabnog oficira). Covek mora da se stidi to je Nemac...
Na zakljuak da je Trei rajh izgubio rat, gledajui na dugu stazu,
Gleza fon Horstenau je naveo i jedan strogo tajni ekspoze operativnog taba nemake Vrhovne komande i generaltaba suvozemne vojske,
koji je upravo poslednjih dana avgusta 1941. bio zavren, za vreme
njegovog boravka u OKW.1
Iz ekspozea, koji su sastavili nadleni pripadnici vojnog vodstva, a koji sam delom i sam imao prilike da proitam, vidi se
da je i s planom da se makar stigne na liniju VolgaMurmansk konano gotovo, kae Glez fon Horstenau u zabeleci
koju citiramo. Moralo bi se biti srean da se stigne do Rostova, Moskve i Petersburga. 2 Ova konstatacija je upravo u
vreme mog boravka u Berlinu bila utoliko traginija to je u
istom asu postalo poznato da su Britanci i Rusi (prvi u etiri
kolone) umarirali u Persiju ...
<
Ovde, na ovom mestu, Glez fon Horstenau je prekinuo svoje zabeleke i, sve tamo do avgusta 1942, nije napisao ni jednu jedinu re. A
tada je, marljivije nego ikad dotle, beleio sve to bi uo, Video i doiveo.
Za to je imao i jedan poseban razlog. Od leta, a pogotovu od rane
jeseni 1942. godine, NDH je postala tako rei svakodnevni predmet
razgovora u nemakoj Vrhovnoj komandi, a sa njom i celo Balkansko
poluostrvo.
Uzrok svemu ovome bio je snaan razvoj partizanskog pokreta
upravo na teritoriji NDH. Bande u duhu tradicija Balkanskog poluostrva, kako se due vremena govorilo za partizane u OKW, pokazale
su se, uprkos tekim gubicima tokom prvih est meseci 1942, a posle
probijanja u zapadnu Bosnu, i jaim i opasnijim nego to je to ikad
moglo i pomisliti nemako vojno vostvo. Partizanske snage su postale
oruana sila iji se uspesi nisu vie mogli bagatelisati, faktor koji je
najozbiljnije ugroavao nemake pozicije ne samo u Jugoslaviji ve i
na celom Baikanu. (U julu 1942. godine, 12. jula, NOVJ je osvojila
Prozor, a 6. avgusta palo je i Livno, tako vano za nemaku ratnu
industriju. Potom je zauzet i Biha, gde je 26. novembra odrano prvo
zasedanje AVNOJ-a. Sve u svemu, slobodna teritorija u zapadnoj
Bosni prostirala se krajem 1942, na nekih 150 kilometara od juga prema
severu. Broj brigada dostizao je brojku od 28 u Bosni i zapadnoj
Hrvatskoj. Sa partizanskim odredima i jedinicama u drugim krajevima zemlje, a naroito u Slavoniji, Sremu, Srbiji i Sloveniji, partizanske snage brojale su izmeu 130 i 150 hiljada boraca.)
Re je o ekspozeu operativnog odeljenja OKW od 27. 8. 1941. Up.:
ADAP, D. Bd. XIII, str. 423, dok. 267. Vidi i: Das deutsche Reich und der
2. Weltkrieg, Bd. 4, str. 507.
2
Leningrad
1

10*

147

Usled dejstava jedinica NOVJ tokom 1942. godine, cela teritorija

NDH bila je praktino pretvorena u jedno veliko permanentno ra tite i to je ostala sve do kraja rata. 3
Za razliku od drugih nemakih generala, a pre svega Hitlerovih
prvih pomonika, feldmarala Kajtela i general-pukovnika Jodla, koji
su u celini na partizanski rat dugo gledali na kao iskljuivo vojni
Problem, Glez fon Horstenau je od prvog asa zauzeo stav da partizanski rat ima izrazito politiki karakter. Samim tim, smatrao je or.
dalje, to je u pitanju rat koji ima politiku osnovu (i to je partizanima polo za rukom da narod osvoje za sebe, izmeu ostalog drei
se izvan verskog i bratoubilakog rata, i suzbijajui ga), o nekom njegovom brzom zavretku nije moglo biti ni rei, bez obzira na vojna
sredstva koja bi se upotrebila. Vojni uspesi se mogu postii, podvlaio
je on, ali suzbijanjem, potiskivanjem, ak i razbijanjem jezgra problem se ne reava, niti se moe reiti.
Iz svih nabrojanih razloga, Glez fon Horstenau se zalagao za primenu politikih sredstava na najirem planu (pri emu je u prvom
redu mislio na uklanjanje ustaa sa vlasti), ukazujui pri tom, i stalno,
na injenicu da partizanska vojska nije preputena sama sebi, da ona
nije izolovana, da se narodne mase prema njoj ne dre ni neutralno,
a kamoli odbojno, i, na kraju, da se partizani mogu silom unititi samo
ako se uniti ceo narod, to ipak nije moguno.
Stavove Gleza fon Horstenau, posebno u pogledu dranja naroda
prema partizanima, i to ne samo u krajevima preteno nastanjenim
Srbima, potvrivali su, uvek ponovo, izvetaji koji su stizali iz oblasti
u kojima su partizani bili uspostavili svoju vlast, a naroito od leta
1942. godine. (Tako< je, na primer, u jednom izvetaju od jula 1942.
reeno, da partizani nailaze na podrku i razumevanje najveeg dela
stanovnitva.) 4 Njih su potvrivali ak i zvanini referati predstavnika
SS. Ali njih su, na najefikasniji nain, potkrepljivali sami neuspesi
nemakih trupa stalno angaovanih u borbi protiv partizana...
Negde u duboku jesen 1942. godine, kada je sudbina nemakih trupa kod Staljingrada i u Staljingradu ve bila zapeaena, Hitler je,
stalno suoavan sa problemima u NDH, odluio da se lino i najsvestranije angauje na reenju pitanja partizanskog pokreta u Jugoslaviji, a pre svega u ustakoj dravi. Njegovo miljenje je, pri tom, bilo,
da su, upravo zbog snanog razvoja partizanskog pokreta, ne samo
3
Prema nemakim dokumenma (KTB, knjiga II, str. 139), ve u prolee 1942, veliki, zapravo najvei deo NDH bio je izvan uticaja ustake vlade.
Sem prostora severno od Save, gde se ustaka vlast bila koliko-toliko etablirala, sve ostale oblasti, a naroito juna i istona Bosna i Hercegovina,
nalazile su se pod kontrolom ili partizana ili etnika. Up. i: Hory und
Broszat, n. d., str. 122125; Fricke, G., n. d., str. 162. U celini uzeto, takav
silovit razvoj partizanskog rata potpuno je iznenadio Nemce. Sam Hitler
je u jesen 1943. izjavio da je partizanski rat u Jugoslaviji teko opteretio
nemako vostvo i skoro izazvao pravu katastrofu. Po miljenju nemakog
vojnog istoriara Olshauzena, partizanski rat u Jugoslaviji postavio je takve
zahteve nemakom vojnom i politikom vostvu, kojima su ona samo delimicno bila dorasla. Up. Olshausen, n. d. str. 233.
* Izvetaj Rudolfa Eptinga, voe NSDAP u NDH. Up. Hary und Broszat,
n. d., str. 129

148

NDH (do koje mu je uistinu bilo vrlo malo stalo), ve i cela Jugoslavija, a s njom i ceo Balkan, dobili kao bojite koliko veliki, toliko i
samostalan znaaj, 5 i da je otud ovladavanje tim celim prostorom,
kao sastavnim delom evropske tvrave, iz operativnih, vojno-politikih
i privrednih razloga, od odluujeeg znaaja za ceo rat. (Od ukupne
evropske proizvodnje, kako je general-pukovnik Jodl izjavio u vreme
koje opisujemo, na Baikanu se nalazilo 50 odsto mineralnih ulja, 100
odsto hromove rudae, 60 odsto boksita, 29 odsto antimona, 21 odsto
bakra, itd.)6
Na Hitlerovu odluku da unitenje partizanskog pokreta uzme u
svoje ruke, uticala je, najneposrednije, i sledea okolnost: strah od
invazije Anglo-Amerikanaca na Baikanu i, u vezi s tim, strah od
formiranja jednog novog Solunskog fronta. (Toga se on bio smrtno
uplaio i u martu 1941. godine, posle pua u Beogradu, i zbog toga je
toliko i insistirao da se Jugoslavija smesta napadne i, po svaku cenu,
prvo i pre svega, sprei spajanje jugoslovenskih trupa sa grkom vojskom. 7 Avet Solunskog fronta pritiskivala je Hitlera utoliko vie to
mu je bilo dobro poznato iz zaplenjenih francuskih akata da je i Francuska, u leto 1939, planirala njegovo ostvarenje, odnosno obrazovanje.
U tom smislu vodeni su tajni pregovori izmeu francuskog i jugoslovenskog generaltaba. Plan je predvidao da se formira posebna sredozemna armija Levante-Armee, odnosno Veganova armija, kakvo
je ime na kraju i dobila.) U razgovoru8 sa grofom Canom, italijanskim
ministrom spoljnih poslova, na dan 20. decembra 1942, on je upravo
na dramatian nain ukazao na opasnosti invazije na Baikanu. (Tom
prilikom, a oigledno s ciljem da Italijane to vie animira da se u
maksimalnoj meri angauju na unitenju partizana, i razoruanju etnika, Hitler je naglasio da Nemaka nema nikakvih posebnih interesa
u NDH i da je njemu sasvim svejedno ko je tamo na vlasti. Pavelia je on samo dvaput video i vodio s njim isto formalne razgovore. Inae, rekao je on jo, Paveliev reim mora ve zbog svog
samoodranja da kooperira sa Italijom i Nemakom9 .)
5
O tome koliku je vanost Hitler pridavao Baikanu, i koliko se plaio
da bi ga mogao izgubiti, vidi i kod: H. Heiber, Lagebesprechungen, str. 205,
231232.
' Predavanje general-pukovnika Jodla pred gaulajterima, 7. 11. 1943.
Up. KTB, 1112, str. 1612.
' Up. J. Ribentrop, Zwischen London und Moskau, str. 225. Ribentrop:
Da bi spreio da dode do formiranja jednog novog balkanskog fronta, koji
je u prvom svetskom ratu odigrao veliku ulogu, Hitler se odluio da okupira
kako Grku tako i Jugoslaviju i naredio je, 27. marta 1941, momentalne pripreme odgovarajuih vojnih mera ...
8
Up. KTB, knj. II, str. 11571158; ADAP, E, IV, str. 582585 (Razgovor HitlerCano).
5
Up. ADAP, E, IV, str. 584. Hitler je ovom prilikom rekao za Pavelia da se on u poreenju sa -rastuLm nacionalizmom junoslovenskih panslavista moe smatrati manjim zlom- U svemu, Hitler se o Paveliu izraavao tako, zato to je znao da su Italijani bili promenili dranje prema
voi ustaa. Musolini je upravo 23. oktobra 1942. rekao Geringu da Paveli nije jak i da on podsea na bolesnika koji nikako ne umire, mada
stalno stoji na ivici groba. Up. ADAP, E, IV, str. 173.

149

Ako bi na Jugoistoku, rekao je Hitler anu, dolo do iskrcavanja Anglosaksonaca uz pomo balkanskih nacionalista, onda
se situacija ne bi vie mogla srediti... Bilo bi ve dovoljno
da u jugoistoenom prostoru doe do nemira i sabotaa, pa da
poloaji na Kritu, Peloponezu i Dodekanezu budu opasno ugroeni... Pod ovim okolnostima bilo bi najbolje sada unititi
bnde, nego kasnije biti primoran organizovati velike akcije
protiv anglo-amerikih materijala i aerodroma, koje bi nacionalisti obezbedili Anglo-Amerikancima. To bi pretstavljalo katastrofu ije se posledice ne mogu ni zamisliti.. .10
Strah od invazije na Baikanu bio je kod Hitlera veliki i zato to je
on smatrao da je ovo poluostrvo vrlo teko braniti. -Neprijatelj koji
bi se s mora iskrcao, rekao je on predstavnicima bugarske vlade, mogao bi relativno lako i svuda da izbaci svoje tenkove i obrazuje
mostobrane. Na drugoj strani, prilino bi dugo potrajalo dok bi rezerve, drane na odreenim takama Balkana, bile prebaene na mesto
iskrcavanja.. .n
Po kazivanju generala Varlimonta,12 zamenika naelnika operativnog taba OKW, Hitler je bio i onaj koji je najdue verovao da e se
zapadni saveznici, u prvom redu Englezi, iskrcati na Baikanu. (To je
bilo njegovo upravo hiromatino uverenje tvrdi Dikin /Deakin/,
i on je u invaziji na Balkan hteo da vidi i lini Cerilov revan za
neuspeh iskrcavanja na Dardanelima 1915. godine.)13 U leto 1944. godine on je jo uvek govorio da bi englesko iskrcavanje na Baikanu,
odnosno u Istri, moglo da dovede do najteih posledica. Stalno (i tako
dugo) zaokupljen tim mislima, on se esto pitao zato Englezi oklevaju
sa svojim iskrcavanjem na Baikanu. Za njega je takvo dranje Engleza
bila velika zagonetka,14 neto to se uopte ne moe objasniti, sem, jo
je mislio, ako nisu tani glasovi da Staljin to ne dozvoljava... (to
se tie Gleza fon Horstenau, on je smatrao da bi iskrcavanje Anglo-Amerikanaca na Balkan, a naroito na Jadransku obalu, sigurno dovelo do potpune katastrofe. U razgovoru sa generalom Varlimontom on
je rekao da bi kod iskrcavanja samo 3 hiljade Engleza u Dalmaciji,
sve ivo prelo na njihovu stranu i da bi Nemci morali biti sreni da
hrvatski legionari ostave svoje /nemake, pr. a. /oficire u ivotu. Poto
mu se uinilo da Varlimont sumnja u njegove rei, on ga je zapitao:
A zar vi mislite da bi se Francuzi u sluaju invazije na njihovu
obalu tukli na nemakoj strani? Kad je Varlimont odgovorio da nije
ista stvar u pitanju, da su Francuzi bili neprijatelji, da su Nemci s
njima ratovali, a da su Hrvate Nemci oslobodili, Glez fon Horstenau je
10

Isti izvor
Up. ADAP, E, VII, str. 95, dok. 53
12
Up. W. Warlimont, n. d., str. 498499. Po navodima Varlimonta, Hit
ler je bio miljenja da bi jedan desant Engleza na Balkan mogao da
dovede do katastrofalnih posledica i da bi on (napad) bio opasniji po
Nemaku od problema Italije (str. 335)
15
Up. F. W. Deakin, The Brutal Friendship, str. 289 14 to Engleska nije
preduzela ofanzivu na Balkan, Nemci su ocenili kao njenu -najpogreniju
pogrenu odluku. Up. KTB, III/2, str. 1511
1

150

primetio: -Da, oslobodili, ali tako to smo srpsku vladavinu zamenili

italijanskom i to smo mirno gledali kako ustae eine svinjarije!)15
Zato to je bio vrsto ubeen u iskrcavanje Anglo-Amerikanaca
na Balkan, Hitler nikako nije bio spreman da poveruje u nekakav desant zapadnih saveznika u Francuskoj. S njim zajedno ni OKW.
Sumnjalo se u tu invaziju (u Francuskoj, pr. a.), kae Glez
fon Horstenau u svom dnevniku, na stranicama na kojima
govori o svom susretu sa Lerom 7. januara 1944. godine, i
smatralo se na najviem mestu da je itava galama koju su
pravili zapadni saveznici imenovanje komandanta, itd
samo obian manevar sraunat na to da se odvrati panja Nemake sa pravog cilja iskreavanja, Balkana, naime.
Po mom miljenju, Balkan je uistinu ono ratno poprite gde
pri neprijateljskoj nadmonosti u vazduhu... najpre moe pasti stvarna odluka o ratu. Kad bismo mi bili na mestu Anglosaksonaca, Rijeka i Trst bili bi ve odavno iza nas...
Sudei po nekim amerikim i engleskim svedoenjima, Hitlerov strah
od invazije Anglo-Amerikanaca na Balkan i nije bio ba sasvim neosnovan. Odreene namere u tom smislu, ak i planovi, postojali su
i kod Engleza i kod Amerikanaca. Veliki zagovornik invazije na Balkansko poluostrvo bio je i feldmaral Aleksander.
O planovima feldmarala Aleksandera, i uopte o planovima za iskrcavanje na obali Jadranskog mora, u Jugoslaviji zapravo, kae komandant amerike Pete armije, general Klark (Clre):16
... Aleksander je dolazio vie puta k meni i iznosio mi svoje
ideje u vezi sa projektom plana za prelaz preko Jadranskog
mora i prolaz kroz Jugoslaviju. Maral Tito je prilikom svoje
posete Aleksanderovom glavnom tabu predloio britanskom
generalu da mu na efikasan nain obezbeene take na obali
stavi na raspolaganje za iskrcavanje u Jugoslaviji. (Prema jugoslovenskim dokumentima, meutim, Tito je izriito bio protiv iskreavanja saveznika na Jadranskoj obali prim. aut.) Sigurno je da bi Titovi partizani bili izvanredna potpora naem
prodoru prema Beu. 'Razmotrimo moguenosti amfibijskog iskreavanja u Jugoslaviji', rekao mi je Aleksander jednom prilikom.
'Mi bismo mogli da se iskreamo na odreenim zatienim delovima obale, dok bi Peta armija mogla da prodre kroz Gornju
Italiju u Ljubljansku kotlinu'.
General Vilson bio je vrlo sklon ovom planu. I kralj ore je, kad je posetio moj glavni Stab, ukazao na preimuestva
koja bi nam doneo prodor iz Italije u Austriju.
ls
Glez fon Horstenau, dnevnik, januar 1944.
" Istaui da je bila i politika greka to se nije izvrilo iskrcavanje u
Jugoslaviji, Klark kae i ovo: -Kad imam u vidu dranje Tita u to vreme,
onda sam misljenja da je do njegovog prekida sa Staljinom i uvrenja naeg prijateljstva sa Jugoslavijom kroz zajednike vojne akeije moglo doi
mnogo ranije. Up. M. Clre, Calculated Risk, str. 431433

151

... Nije bilo nikakve sumnje u to da su Britanci imali

balkanske zemlje na umu, ali, bar koliko sam se ja u to mogao
uveriti, najvia mesta u Sjedinjenim Dravama Amerike nisu
bila za njih zainteresovana. Istina, bilo je optepoznato da se
predsednik Ruzvelt i sam nosio jedno vreme slinim mislima,
ali u tome nije imao podrku Hari Hopkinsa (Harry Hopkins) ..."
Prema navodima A. Armstrong, za invaziju na Balkan bio je i general Ira Eaker, komandant saveznikih vazduhoplovnih snaga u Sredozemlju, ali je njegov predlog odbio ve general Maral (Marshall) rekavi
mu da se vidi da je predugo bio sa Englezima. 18
Najuporniji i najvatreniji pristalica iskrcavanja na Baikanu, kako
je opte poznato, bio je i ostao predsednik britanske vlade, 19 Vinston
Ceril. On je to pitanje potezao mnogo puta, izmeu ostalog i u Kazablanci, u januaru 1943, u Vaingtonu maja 1943, kao i u Teheranu,
u novembru iste godine. Njegovi argumenti (u Teheranu) bili su, da bi
se 20 divizija u Sredozemlju, koje se zbog nedostatka brodskog prostora
ne mogu prebaciti na atlantsko ratite, mogle upotrebiti za desant u
Jugoslaviji, gde bi pomo partizanskih trupa marala Tita izvanredno
poveala udarnu snagu saveznikih divizija. To bi imalo za posledicu
momentalno rastereenje Crvene armije. Staljin se energino usprotivio
tom planu, jer bi to dovelo do odugovlaenja (odlaganja) akcije u
Francuskoj. Ruzvelt se stavio na Staljinovu stranu, videi kako je to
poverio svom sinu Elliot-u (Eliotu) i Hari Hopkinsu u Cerilovom
insistiranju na iskrcavanju na Balkan znak imperijalistikih ambicija
Engleza. (Ruzvelt je takoe rekao da on strahuje da je Ceril vie
zainteresovan da sauva ivotnu arteriju Imperije u istonom Sredozemlju i da u Jugoistonoj Evropi obrazuje posle rata britansku uticajnu
sferu nego da pobedi Nemce.)20
Kad je Hitler, krajem 1942. godine, uza sve drugo i zato to je
smatrao da je sama situacija takva da je u dogledno vreme moguan
napad na Krit, na nemaka i italijanska uporita u Egejskom moru i na
Balkanskom poluostrvu,21 doneo odluku o konanom unitenju partizana na teritoriji NDH pre svega, on je u isti mah bio reio i da
Hari Hopkins bio je poverljiva linost i savetnik predsednika SAD,
Ruzvelta. Vie od njega, meutim, protiv invazije preko Balkana bio je
glavni ameriki generaltab. Jo u martu 1942, ameriki ministar vojske
Stimson i naelnik generaltaba Maral zauzeli su stav da se Hitler potue
u Zapadnoj Evropi. A to se moglo postii, po njihovom miljenju, samo
invazijom iz Engleske. Ruzvelt je to prihvatio, i 8. aprila 1942. poslao je
Hopkinska i Marala u London, radi zadobijanja Cerila za11taj plan. Up.
eril, Drugi svetski rat, jug. izdanje, IV tom, str. 292 A. Armstrong,
Bedingungslose Kapitulation, str. 63 " Mada se saglasio sa amerikim
predlogom za invaziju iz Engleske (10. 4. 1942), Ceril se nikako nije hteo
odrei invazije na Balkan. On je smatrao da se preko Balkana najlake
stie u srce Evrope. Za Istru i Trst rekao je da su -pazuh Evrope.
Up. eril, II sv. rat, IV tom, str. 875676. Vidi i: S. Kosanovi,
Jugoslavija je bila, str. 131.
17

20
21

152

Isti izvor, str. 62

Up. W. Hubatsch, Hitlers Weisungen, str. 209

raisti sa drugim bandama, u prvom redu sa etnicima, 22 i to kako.

onim pod direktnom, tako i onim pod indirektnom komandom Drae
Mihailovia. (Nareenje za likvidaciju Drae Mihailovia, koji je 12.
januara 1942. naimenovan za ministra vojske vlade u egzilu i istovre meno za vrhovnog komandanta jugoslovenske vojske u otadbini, bilo
je izdato ve u drugoj polovini jula 1942. Nareenje je lino izdao
Hajnrih Himler.23 Sada se svim sredstvima, stoji u Himlerovom nareenju, -koja uopte stoje na raspolaganju, ima pronai prebivalite
taba gospodina Drae Mihailovia i on sa svojim tabom likvidirati.
Policija i SS to moraju po svaku cenu izvriti. Sva potrebna sredstva
za to, ukljuujui i novac, stavljaju se u neogranienom obimu na raspolaganje... Kako se iz odgovorajuih dokumenata vidi, na izvrenju
ovog Himlerovog nareenja naroito se angaovala Sluba sigumosti
Rajha /SD/, ona ista sluba kojoj e lino Draa Mihailovi, u martu
1945. godine, 24 predloiti da ga Nemaka podri u ostvarenju plana da
u Srbiji digne ustanak i, uza sve drugo, stavi mu na raspo laganje
jednu radio-stanicu u Austriji, radi voenja propagande protiv komu nista.)
Nije bez znaaja podatak, koji potie od Gleza fon Horstenau, da
Hitler lino dugo vremena nije mnogo znao ni o etnicima ni o parti zanima. Mada ih nije trpao u isti ko, on ih je, jo u jesen i zimu 1942,
uglavnom nazivao istim imenom ustanicima i zaverenicima, i smatrao
je da su svi oni i partizani i etnici na teritoriji NDH Srbi, koji
se bore za ostvarenje velikosrpskih ideja.
Naroito slabo Hitler je bio obaveten o etnicima pod okriljem
italijanske 2. armije. On je na njih gledao kao na obine policijske
trupe i nije ni slutio da izmeu njih i Drae Mihailovia postoji najtenja saradnja, a da je vojvoda Jevevi, nekadanji bosanski, a po22 Jos u jesen 1941. godine dolo je do direktnih pregovora izmeu
Drae Mihailovia i delegata vojnog zapovednika Srbije (Vidi: J. Marjanovi, D. M. izmeu Britanaca i Nemaca, str. 158167). Predlog D. M. za
saradnju Nemci nisu prihvatili, mada im je on, za dokaz svoje lojalnosti
i reenosti da se obrauna sa partizanima, na dan-dva pred pregovore predao,
u Slovcu kod Valjeva, 360 partizana i njihovih simpatizera, pohvatanih ug
lavnom na prevaru oko Mionice i Gornjeg Milanovca (Up. Vasa Kazimirovi,
Prodaja rodoljuba, Beograd, 1954). U januaru 1942. godine vodeni su pregovori izmedu nem. vojnog zapovednika Srbije, generala Badera, i voe etnika
D. M. u istonoj Bosni, majora Dangia. Dangi je tom prilikom izjavio da
e se tui na strani Nemaca ak i onda ako bi se Englezi iskrcali na
Balkansko poluostrvo. Za siporazum sa Dangiem izjasnio se i Glez fon Hor
stenau. Protiv sporazuma sa D. bio je poslanik Kae u Zagreb u (pitan je ion.
jer je i istona Bosna oficijemo pripadala NDHJ. Najenerginije je protiv
sporazuma bio naelnik taba vojnog zapovednika Srbije, pukovnik Pf ff enroth.
On je zastupao liniju najradikalnijih vojnih krugova, da su komunisti i
etnici za Nemaku isto neprijatelji koje treba unititi, a nikako s njima
praviti aranmane (Dangi je, posle svega, uhapen i uprkos trajku glau
upuen u Nemaku). Up. PA/AA, Biro St. S., Jugoslawien, Bd. 4; Hory
und Broszat, n. d., str. 126; PA/AA, Biro St. S., Kroatien, Bd. 3, list 89.
23 Nareenje Himlera Augustu Majsneru. Od 17. 7. 1942. Up. H. Heiber,
Briefe an Himmler.
24 Izvetej Slube sigumosti (VI/E/3) od 5. 3. 1945, iju je kopiju Vilhelm
Hetl dostavio Glezu fon Horstenau. KAW, B/67, broj 101.

153

tom jugoslovenski poslanik, u stvari oficir za vezu izmeu Drae Mihailovia i italijanske 2. armije, odnosno njenih komandanata Ambrozia, Roate, Robotia.
Kad sam 23. septembra 1942. godine, kae Glez fon Horstenau, fireru opisao ovu situaciju, on je, verovatno zato to je
to tada prvi put uo, bukvalno zinuo od uda. Od toga asa on
je zauzeo stav da jo pre kraja prolea svi ustanici u Hrvatskoj,
Srbiji i Crnoj Gori moraju biti razoruani, a takoe i italijanski
etnici...
U vezi sa italijanskim etnicima, odnosno etnicima koji su dejstvovali u okviru 2. italijanske armije, Ribentrop je grofu Canu, u
razgovoru voenom 19. decembra 1942,25 istiui da se Mihailovi mora
spreiti da se uz pomo Engleza uvrsti u NDH, rekao: Ko su u
stvari neprijatelji Italije na Balkanu? Srbi i Sloveni, to jest nacionalisti, s kojima se Roata26 upustio, a koji su opasniji od komunista...
Kad je ano, na to, primetio da Mihailovi ima 100 hiljada ljudi, Ribentrop je brzo odgovorio da bi Mihailovi, i kad bi imao samo 20
hiljada ljudi u ta on veruje pod svojom komandom, i tada, kao
prethodnica britanske invazije, bio izvanredno opasan.
Kako je Hitler zamiljao da svoju odluku o unitenju partizana i
svih bandi i ustanikih pokreta sprovede u delo, na koji nain i uz
primenu kakvih sredstava, zapravo, objasnio je feldmaral Kajtel, takoe u razgovoru sa grofom Canom (i maralom Kavalerom /Cavallero/)
19. decembra 1942.27
Doslovno citirajui Hitlerove rei, u emu je bio uveban do perfektnosti, on je rekao da srpski zaverenici moraju biti spreni i da
se pri tom ne sme uopte biti milosrdan. Svako selo, u kojem bi bili
pronadeni partizani, mora biti spaljeno... (Ler je, nekoliko dana ranije, prilikom posete Musoliniju, u svom izlaganju bio umereniji od
Kajtela, i, uglavnom, ograniio se na objanjenje samog plana predstojeih operacija protiv partizana, pri emu nije mogao da preuti da je
na teritoriji NDH dolo do formiranja jedne nove uprave sa svim elementima drave partizanske, i da su za sve to krivi pre svega
Paveli i ustae sa njihovom politikom fizikog istrebljenja Srba. Tada
ve uveliko nezadovoljan voom ustaa, Musolini se sloio s Lerom i na
svom grbavom nemakom jeziku rekao da je Paveli jedna veliki
magarac kada on mislila da moe ubiti sve Srbe.) 28
U okviru priprema za smirivanje Hrvatske, kako se jo Hitler
izraavao krajem 1942. godine, mislei pri tom na unitenje partizana i
razoruanje etnika, Hitler je reorganizovao komandu na celom Balkanu.
25
26

ADAP, E, IV, str. 558559

Roatta, Mario, priao je Badolju, ali je u decembru 1943. smenjen
sa poloaja naelnika ital. generaltaba, budui da ga je Jugoslavija optuila kao ratnog zloinca. Uhapen je i osuen na dugogodinju robiju 1945,
ali mu je uspelo da pobegne i prebaci se u Spaniju. Hitler je, uzgred budi
reeno, Roatu smatrao za dounika. Up. Heiber, n. d., str. 223.
27
ADAP, E, IV, str. 563
2t
Lerovo kazivanje Glezu fon Horstenau. BA/MAF, RH/31/III/9

154

General-pukovnik Ler, dotle komandant grupe armija E, postao je

vrhovni zapovednik Jugoistoka i time najvii komandant na celom
Baikanu. Glez fon Horstenau ostao je i dalje opunomoeni general
sa ovlaenjima komandanta vojnog okruga, ali je uz njega, NDH dobila jo jednog nemakog generala Rudolfa Litersa, kako smo ve
rekli, ija je zvanina titula bila: Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj. (Do toga, da u NDH dobije sedite jo jedan nemaki general,
ne izgleda da je dolo, kako to inae neki autori u Nemakoj misle,
zbog Pavelievog zahteva da nemake trupe u NDH ne budu pod komandom koja je u Beogradu, jer to jo uvek ini budnim jugoslovenska seanja, ve iz isto trenutnih nemakih vojnih potreba, budui
da se glavno teite partizanskog pokreta nalazilo u ovo vreme u oblastima koje su formalno pripadale ustakoj dravi.)
Prema slovu Hitlerovog uputstva broj 47, od 28. decembra29 1942,
cilj ove vojne reorganizacije na Jugoistoku bio je konano umirenje
pozadine (Jadranske obale) i unitenje ustanika i bandi svih vrsta koje
stoje u vezi sa italijanskom 2. armijom.

2. Neostvareni ciljevi

U najveoj tajnosti, posle svega, poele su pripreme za dotle najveu

vojnu operaciju nemakih snaga na tlu Jugoslavije od poeka gerilskog
rata u leto 1941. godine. (O pripremama nisu bili obaveteni ak ni
nemaki poslanik u Zagrebu, Kae, a ni ef ustake drave Ante Paveli. Kad se Kae, u svoje ime, a time i u ime Pavelia, koji se tada
lino nije usuivao da pusti glasa od sebe, poalio zbog toga, iz ministarstva spoljnih poslova mu je odgovoreno, 4. januara 1943, da nije
bilo i da nije moguno da on i hrvatska vlada budu obaveteni, ali
da e se odreena informacija ipak blagovremeno dostaviti hrvatskom
vojnom vodstvu.)1
Kad su konano pripreme bile zavrene, a posle dosta natezanja i
sa Italijanima, uoi samog poetka operacije protiv NOVJ, dolo je
i do izvesnih problema sa ustakom vladom. Ti problemi ticali su se
prenoenja celokupne vlasti u operacionim oblastima na nemake komandante, to je Paveli mada tome nije uopte prigovorio u razgovoru sa Hitlerom, u jesen 1942, kad mu je ovaj predoio tu mogunost2 protumaio kao stavljanje van snage suvereniteta NDH.
(Neposredan povod za ovu reakciju Pavelia, i njegovu albu Kaeu
i Kaeovu, dalje, predstavku nemakom ministarstvu spoljnih poslova bilo je udaljenje velikog upana u Sarajevu, 14. januara 1943,
sa njegove dunosti, odlukom nemakog vojnog zapovednika na ovoj
teritoriji.)3 Ali sve je brzo sreeno. Suoen sa tvrdokornou nemakog
vojnog vostva, i saznavi da iza svega stoji lino Hitler, Paveli se
29
Up. Hubatsch, Hitlers Weisungen, str.
1
ADAP/E/V/str.
19.
2

209210.

PA/AA, Ritter, Bd. 21, list 288 (Razgovor Hitlera s Paveliem 23/24.
septembra
1942).
3
AD AP/E/V/ str. 99.
155

bez daljih protesta pomirio s tim da stvarni suverenitet u mnogim oblastima Nezavisne Drave Hrvatske bude prenesen na nemake komandante.4 (Tako rei u istom cugu, on je neto kasnije, 3. februara 1943.
pristao i na to da se domobranske jedinice i formalno pripoje nemakoj
vojsci, pod nazivom hrvatskih legionarskih divizija, da se pojedine brigade direktno ugrade u nemake divizije i da sve ostale trupe
u nemakoj okupacionoj zoni dobiju nemaki komandni kadar.) 5
Tano po planu (koji nije izradio general-pukovnik Ler, tadanji
komandant Jugoistoka, kako se u jugoslovenskoj literaturi najee i
pogreno navodi), 20. januara 1943, poela je, pod konspirativnim
nazivom Vajs I (Weiss I), velika nemako-italijanska ofanziva na partizansku teritoriju na jugozapadu Hrvatske i u zapadnoj Bosni (gde je
Titovo vostvo nastojalo da, mudro se odriui svetsko-revolucionarnih
planova, objedini sve graane u borbi protiv etnika, ustaa i okupatora).6 Ona je potrajala do 15. februara 1943, ali nije donela one rezultate koje su oekivali nemako vojno i politiko najvie vostvo.
Deset dana potom, 25. februara 1943, ona je nastavljena kao operacija Vajs II. Sada je cilj bio da se NOVJ sa Vrhovnim tabom, koja
je uz velike rtve uspela da se probije na jug, konano i potpuno
uniti u kanjonima reka Rame i Neretve.
Da bi zadobio Musolinija za novu operaciju, Vajs II, Hitler mu
je 16. februara 1942. uputio hitno pismo, u kojem je istakao da je operacija Vajs I tobo uspeno zavrena.
Polo je za rukom da jedan veliki deo Titove organizacije
bude razbijen i da se bandama nanesu znatni ljudski i materijalni gubici, rekao je Hitler u svom pismu Musoliniju. Uasavajue je i upozoravajue saznanje, kazao je Hitler dalje,
u kojoj je meri organizacija ustanka bila stigla da se razvije... Krajnje je vreme da se ovaj pokret uniti, ako ne elimo da se izloimo opasnosti da u trenutku iskrcavanja Anglosaksonaca na Balkan budemo od njega s leda zadavljeni.. .7
Podvlaei da je u drugom delu operacije (Vajs II) obavezno potrebno uee jakih italijanskih snaga, Hitler je u pismu ukazao na
opasnost koju, uz komuniste, predstavljaju za Osovinu etnici Drae Mihailovia, i zatraio da se etnicima, odmah i kao prvo, obustavi isporuka oruja, opreme i hrane.
Ako nam ne uspe, naglasio je Hitler, da komuniste i etnike u istoj meri razoruamo i zemlju do kraja umirimo, onda
e u asu invazije izbiti nemiri, sve veze sa Peloponezom biti
4
5

244.
6

Up. Hory und Broszat, n. d., str. 141.

ADAP/E/V/, str. 171172; PA/AA, Biro St. S., Kroatien, Bd. 4, list

Citat prema Hory und Broszat, nd., str. 140141 (Zapovest generala
Litersa od 22. 12. 1942).
7
ADAP/E/V/, str. 227236.
156

odseene ili prekinute, ono malo nemakih divizija bie zauzeto

borbom sa komunistima i etnicima, a italijanske trupe nee
biti u stanju da zaustave invaziju na Peloponez ili Jadran...
Oevidno polazei od toga da samo pismo nee ipak moi da otkloni
sve nesporazume (i rei sve probleme koji su postojali) izmeu saveznika, naroito u vezi sa etnicima Drae Mihailovia, Hitler je odluio da
u Rim uputi, na dan uoi operacije Vajs II, 24. februara 1943, ministra spoljnih poslova Rajha, Ribentropa, i zamenika naelnika operativnog odeljenja OKW, generala Varlimonta.
Kao predstavnik OKW, general Varlimont je, 25. februara 1942, na
sastanku u italijanskoj Vrhovnoj komandi (Comando supremo), 8 kao
prvo izneo, da zajednike operacije (Vajs I) protiv Titove drave
nisu dovele do oekivanog uspeha, i to zato to su italijanske jedinice
do svojih ciljeva stigle kasno 9 i na taj nain omoguile ustanicima da
se izvuku iz operacionog prostora prema jugozapadu i jugoistoku. Kao
drugo, on je izneo da u upravo preduzetom nastavku operacije (Vajs
II), Titove snage moraju biti unitene u etvorouglu GlamoLivno
JajceBugojno, to jest u junoj Bosni i Hercegovini, i da to zahteva
sa nemakim komandama tano dogovoreni nastup italijanskih snaga
sa linije SinjKnin, da bi se spreilo jedno novo izvlaenje neprijatelja.
Kao tree, Varlimont je izneo da Titovi komunisti nisu jedini protivnici koji bi mogli ugroziti nemako-italijansku pozadinu u sluaju jedne
neprijateljske invazije. U istim oblastima angaovani, od Italije organizovani i naoruani etniki odredi, koji pod maskom antikomunistike
milicije u stvari predstavljaju trupe voe srpskih ustanika Drae Mihailovia, bez sumnje e se, u sluaju invazije, sjediniti sa komunistima
i neprijatelju omoguiti da obrazuje svoj mostobran. Njihovo razoruanje i rasputanje je od iste vanosti kao i unitenje komunista, s
ime su se Italijani ve jednom sloili, u decembru 1942. godine uveravao je Varlimont. Dalje je on, a na temu etnika, istakao da je
njihovo pitanje u meduvremenu postalo izvanredno aktuelno, budui
da e se nemake jedinice uskoro po prvi put sudariti s etnicima
upuenim iz Crne Gore u prostor Mostara. Naglasivi, na kraju, da
OKW nije u mogunosti da etnike ni privremeno tretira kao deo
saveznikih italijanskih snaga i da je, otud, reeno da oni budu napadnuti i razoruani, 10 Varlimont je zahtevao od Italijana: da etnike
povuku iz prostora Mostara, kako bi se izbegao njihov sudar sa
nemakim trupama,
8
KTB/III/ str. 212. Up. i: W. Warlimont, n. d., str. 331.
' Sa ovom konstatacijom V. Varlimonta, Musolini nije bio saglasan. U
pismu Hitleru od 9. marta 1943 (ADAP/E/V/ dok. br. 192) on je istakao da
su nemake trupe bile one koje svoje pokrete nisu izvrile na predvideni
nain i da su do ciljeva do kojih je trebalo da stignu 20. i 21. januara
1943, stigli tek izmeu 28. januara i 3. februara 1943.
10
Za dokaz ispravnosti nemakog stava prema etnicima uopte, i posebno za dokaz povezanosti etnika pod italijanskom komandom sa Draom
Mihailoviem, general Varlimont je predao Musoliniju (25. februara 1943)
pregled uhvaenih i deifrovanih radio-depea Drae Mihailovia, upuenih
njegovim komandantima u italijanskoj okupacionoj zoni NDH (KTB/III/
str. 172).

157

 da se etnici demobiliu i, ukoliko bi se oni tome usprotivili, da se

prestanu snabdevati hranom i municijom,
da se vojniki uniti ostatak jo dreeg etnikog jezgra. 11
Italijanski odgovor, na ove Varlimontove zahteve, dat drugog da na pregovora, 26. februara, bio je nategnut i zaokolian, sem po pitanju zahteva da se izbegne dodir nemakih trupa i etnika. Italijani
su smatrali da se to moe izbei samo tako ako bi se nemako-hrvatske
trupe, koje operiu u dolini Rame i Neretve, podredile italijanskom VI
armijskom korpusu i ako bi im se izdalo uputstvo da ne prelaze liniju
Prozor-dolina Rame-dolina Neretve prema jugu.
Obaveten od Varlimonta ta Italijani trae, "naelnik operativnog
odeljenja OKW, Jodl, naredio je da se Italijanima kratko i jasno kae
da to uopte ne dolazi u obzir i da nemake trupe ostaju pod komandom zapovednika Jugoistoka, general-pukovnika Lera. One imaju zadatak, zahtevao je Jodl da Varlimont jo prenese Italijanima, da savladaju
Titove bnde, da se u boksitnoj oblasti i Mostaru sjedine sa italijanskim
trupama, i da tamo ostanu dok etnici ne budu razoruani, mir povraen i na nalazitima boksita ne pone ponovo redovna eksploatacija.
Drei se dobijenog naredenja da gornje stavove zastupa po svaku
cenu, Varlimont je, kad je zajedno sa Ribentropom primljen od Duea,
26. februara po podne, to sve u lepoj formi izdeklamovao, i ovaj se,
na kraju krajeva, sloio s tim da se, po zavretku akcije protiv komunista, pone sa demobilizacijom etnika.
Kad je ta, najvea tekoa prebroena, i Varlimont telefonom to
javio feldmaralu Kajtelu, izdiktirani su mu glavni zadaci buduih
operacija:
Prvi zadatak unitenje komunista u prostoru severno od Ne
retve u zajednici sa Italijanima, a prema planu zapovednika Jugo
istoka,
Drugi zadatak umirenje oienih oblasti putem, ako treba, fiksiranja nove sigurnosne granice,
Trei zadatak razbijanje pokreta Drae Mihailovia i pojaanje
snaga na Egejskoj obali.12
Mada je, posle razgovora sa Musolinijem, sve izgledalo u najboljem redu, sutradan, 27. februara, dolo je ponovo do problema, ak i
do vrlo zategnute situacije. Predstavnici Comando supremo, ef generaltaba Castellano i general-pukovnik Ambrozio, odjednom su izjavili da oni ipak ne mogu u punoj meri uestvovati u akcijama sa
kojima se dan pre toga sloio Musolini. Sto se, pak, tie etnika
" U jeku pregovora Ribentropa i Varlimonta sa Musolinijem i italijanskim komandantima, 25. februara 1943. uvee, feldmaral Kajtel je telefonom
saoptio Varlimontu da su Italijani odbili da prue pomo nemakim trupama kod Mostara iz obzira prema etnicima, a da ovi prave veliku propagandu protiv Nemaca i Hrvata. Sve to Kajtel je okarakterisao kao neuvenost koja je ravna izdaji. Italijanski ef generaltaba je tvrenje Kajtela odbio kao neshvatljivo. Up. KTB/III/ str. 172.
u
Up. KTB/III/str. 172174.
158

rekli su za njihovo razoruanje njima nedostaju momentalno potrebne snage, a osim toga, oni su Italijanima bezuslovno potrebni zbog
borbe sa komunistima ..."
Kad je dotle dolo, Varlimontu je general-pukovnik Jodl naloio da
italijanskoj Vrhovnoj komandi saopti, da je lino Hitler naredio da
nemake trupe, pod nemakom komandom, nastave sa napadom na
boksitnu oblast sve dok sve bnde, svejedno da li se radi o komunisti ma ili etnicima, ne budu razbijene i sve dok ne bude izvreno spajanje nemakih i italijanskih trupa kod Mostara. Dal je, da je Hitler
zapovedio da se razbije i sam centar Mihailovievog pokreta, i to
ako u ovu svrhu ne budu stavljene italijanske trupe na raspolaganje
nemakim, a eventualno i hrvatskim i bugarskim snagama.
Upoznat od Varlimonta sa ovim Hitlerovim nareenjem, Musolini je, 28. februara, primorao svoje generale da pristanu na ono to se
od njih trai i pismeno potvrde da i oni smatraju da bi snage Mihailovia bile velika opasnost za Osovinu u sluaju da doe do anglo-amerikog iskrcavanja na Jadranskoj obali, i da, zbog toga, to je pre moguno, one moraju biti unitene zajednikim nemako-italijanskim naporima.14
Prema Varlimontovom kazivanju, Glez fon Horstenau je u svom
dnevniku o svemu tome zabeleio, izmeu ostalog, sledee:
On (Varlimont) je imao zadatak da za razoruanje etnika
obezbedi linu saglasnost Musolinija. Tokom razgovora sa
Dueom, kojem je prisustvovao i general Ambrozio, njemu je
to i uspelo. Ali kad je sutradan doao Ambroziu, da bi se s
njim dogovorio o pojedinostima, ovaj je izjavio da je on Duea sasvim drukije razumeo i da o razoruanju etnika ne
moe biti ni rei. Razoaran, Varlimont je ponovo otiao do
Duea. Ovaj je otkinuo list papira iz jednog bloka i na njemu
napisao izriito nareenje Ambroziu da i italijanski etnici
moraju biti razoruani. S tom ceduljom, Varlimont se uputio
Ambroziu. Vie nego iznenaden, Ambrozio je proitao Dueovo
nareenje, a onda, na zahtev Varlimonta, i sam, na komadu
druge hartije, napisao da se po izriitoj zapovesti Musolinija
ima da uradi to i to.
Kao to se iz svega vidi, general Ambrozio nije uopte bio za to da
se razoruaju etnici koji su dejstvovali pod komandom 2. italijanske
armije. Pred Musolinijem i Ribentropom, kad se o etnicima prvi put
povela re, on je Varlimontu rekao:
da su se etnici vrlo dobro tukli na strani Italijana i Nemaca tokom
prvog dela operacije Vajs (Vajs I) i da se, s tim u vezi, ne bi
smelo nikako zaboraviti da su oni pretrpeli velike gubitke,
13

Isti izvor.
" KTB/III/ str. 162, 168174.
159

- da je vrednost etnika i u totne to se oni bore na isti nain

kao i partizani,
" da bi za Nemaku i Italiju bilo opasno u isti mah krenuti u razraunavanje i sa etnicima i sa komunistima, budui da nemako-italijanske snage nisu dovoljno jake i da bi, stoga, bilo najbolje
iskoristiti etnike za suzbijanje komunista, ime bi se jednim udarcem postigla dva cilja.15
Povezujui sa pitanjem etnika pitanje anglo-amerike invazije na
Jadransku obalu (i dranje etnika prema njoj), Ambrozio je jo
izjavio, da moda i nije apsolutno nemoguno da doe do jedne takve
invazije, ali da bi to (s obzirom da je za transport jedne divizije pot rebno 35 brodova, koji bi morali prei kroz uski Otrantski kanal) bila
jedna vrlo opasna i komplikovana operacija. Na kraju, kad mu se
uinilo da argumenti koje je izneo nisu uinili nikakav utisak ni na
Ribentropa ni na Varlimonta, koji je tokom pregovora vodio glavnu re,
on je jo rekao da se njemu ini da teza o iskrcavanju na Jadranskoj
obali nema, uopte uzev, mnogo logike u sebi, budui da Englezi za
jednu invaziju imaju mnogo bolje mogunosti na nekom drugom mestu. (Otrozubi Ribentrop je na to odgovorio da on ne ulazi u to
da li je iskrcavanje preko Otranta moguno ili ne, ali da je on zato
siguran, da je potpuno nemoguno ostaviti iza lea nemakih trupa jake
snage partizana i etnika kada do invazije doe.)
Lino Musolini, bez obzira na to to je prihvatio nemake zahteve,
nije u stvari bio za razoruavanje etnika, pogotovu posle zavretka
prvog dela operacije Vajs. Moe se ak uzeti za stoprocentno tano,
da je on smatrao da etnici dobro dolaze Italijanima ali da bi oni
dobro doli i Nemcima, samo kad bi se oni nalazili pod njihovom, a
ne pod italijanskom komandom ... Sve ovo, na odreeni nain, potvruje
i njegovo pismo Hitleru od 9. marta 1943. godine. Obavetavajui svog
prijatelja i saveznika, da je generalima Robotiu i Biroliu (Pirzio Biroli) naredio da obustave dalje isporuke oruja etnicima i da priu
njihovom razoruavanju >*im partizani prestanu da budu opasan naoruani pokret, on je, u nekoj vrsti postskriptuma, i ne bez oitog
zadovoljstva, rekao da je upravo primio vest, da su nemake snage,
koje su u gornjem delu Neretve dole u dodir sa etnicima, sa istima
uspostavile kontakt radi zajednikih operacija i da treba da su im dale
puanu municiju i razne granate*.16
Svoje uistinu pravo miljenje o etnicima, Musolini je u jedan
mah saoptio i Ribentropu i Varlimontu, u razgovoru 27. februar
1943. po podne (posle Varlimontovih rei, da je sada po prvi put
moguno opkoliti celokupnu komunistiku vojsku. . . i, s obzirom da
ona nema kuda da se povue, unititi17). Naglaavajui da ni italijanska
a ni nemaka armija nisu u stanju da rasteraju gerilu, da su za to
potrebni borci koji su roeni u ustanikim oblastima i koji pripadaju
15
16
17

160

ADAP/E/V/Dok. br. 163.

Isti izvor, str. 376380, dok. 192.
Isti izvor, str. 286306, dok. 158.

istom plemenu kao i ustanici, on je rekao da osam hiljada etnika

znae za nemako-italijansku stvar vie nego 2 do 3 divizije. 18
Ba kako je Musolini mislio, i govorio, zbilo se: ni tokom drugog
dela operacije -Vajs (Vajs II-) partizani nisu bili uniteni, kao to je to
Varlimont tvrdio da e se sigurno dogoditi, a to se tie etnika, izmeu njih i Nemaca dolo je ne samo do dodira, ve i do kooperacije
u najpotpunijem smislu te rei.
Poto su, po tumaenju Nemaca, i za neuspeh operacije Vajs II bili
krivi Italijani,19 OKW je odluila da im se nita ne saoptava o novoj
operaciji (varc Schwarz), za koju su u meuvremenu poele
pripreme. tavie, OKW je izdala uputstvo da se u kontaktu sa italijanskim komandantima zauzme takvo dranje koje bi im dozvolilo da
zakljue da Nemaka ovu operaciju i ne misli sprovoditi. (Prema KTB,20
predlog i plan operacije Svarc Hitler je odobrio 31. marta 1943. godine. Za njega i OKW bilo je bitno, stoji u KTB, da posle razbijanja
Titove drave bude uniten Mihailoviev pokret, kako bi u sluaju
neprijateljskog iskrcavanja zalee bilo slobodno. Borba se imala voditi brzo i bezobzirno... S obzirom na tesne veze Mihailovia sa Italijanima, stoji dalje u KTB, firer polae veliku vanost na najstroije
prikrivanje kako same namere, tako i priprema. Komandant Jugo istoka treba da javi gde i kada su pripremni dogovori neizbeni, pri
emu pravo na dozvolu za njih zadrava za sebe OKW.)
Operacija Svarc,21 koju je 14. marta 1943. predloio general-pukovnik Ler, poela je 15. maja 1943. pohodom nemakih trupa na
Crnu Goru, u to vreme posednutu samo italijanskim trupama. Raunajui da e tokom ofanzive imati posla samo sa etnicima, Ler je predloio operativnom odeljenju OKW da se od etnika, 24 sata pre poetka operacije, zatrai do poloe oruje, kako bi se, neposredno posle
njihovog odbijanja da to uine, moglo da pone sa koncentrisanim
napadom na njih.22 Ali, ispalo je drukije. Sva njena silovita estina sruila se u stvari samo na partizane,23 koji su se u meuvremenu bili probili u Crnu Goru, potukavi pri tom vrlo jake etnike snage.
1
8 KTB/III, str. 172. Musolini je ovom prilikom otro osudio ustaku
politiku, naglaavajui da je ona rezultat zabluda, naroito to se tie unitenja srpske manjine... koja broji skoro 2 miliona ljudi i koja je u spornim
oblastima nastanjena ve vekovima. Dravni podsekretar Bastianini, koji je
uestvovao u ovom razgovoru, napomenuo je u jednom trenutku da ne postoji
opasnost od udruivanja etnika i partizana u asu eventualnog iskrcavanja
Engleza na Balkanu, budui da partizani, koji stoje pod uticajem Rusa,
nemaju sa pristalicama Mihailovia apsolutno nieg zajednikog. Partizani
smatraju Mihailovia za izdajnika. Pored ostalog, Bastianini je izrazio sumnju u mogunost da se partizani, kako je to Varlimont izneo, potpuno unite
jednom vojnom akcijom. Rat na srpsko-hrvatskom prostoru, podvukao je
on, sasvim je drukiji nego rat inae. . (Do 6. 2. 1943. Bastdanini /Giuse
ppe/ bio je guverner Dalmacije). Vidi i: ADAP/E/V7, str. 294295.
1
9 Osim Italijana, za neuspeh operacija Vajs Nemci su optuivali i
etnike. Vojni zapovednik Jugoistoka, Ler, u svom izvetaju o situaciji u
martu 1943. godine, rekao je da dosadanje borbe pokazuju da je Mihailovi
kao vojni komandant zatajio i da on snosi glavnu kriviou... za neuspehe.
Po miljenju generala Badera, opet, snage Drae Mihailovia nisu poloile
svoj prvi ozbiljni ispit (Up. J. Tomaevi, Cetnici u II sv. ratu, str. 227).
20 KTB/III/, str. 255.
21 U jug. literaturi V nepr. ofanziva
22 KTB/III/ str. 215216.

161

Borbe izmeu NOVJ i nemakih trupa potrajale su pune etiri

sedmice, uz velike gubitke na obe strane. Krajnji rezultat ispao je
opet jednom porazan po Nemce, budui da oni nisu uspeli ni ovog
puta da postignu svoj glavni cilj: da unite jezgro partizanske vojske i
njen vrhovni Stab.
Posle ove operacije, kod nemakih trupa, pa i samog komandnog
kadra, javila se zbog neostvarenog cilja, jaka demoralizacija. Bilo je
oevidno, pored ostalog, da je i nemaku vojsku, uz italijansku, zahvatio strah od partizana i njihovog naina borbe.. ?*
General Liters, koji je i u ofanzivi Svarc bio komandant svih
nemakih jedinica, istakao je u svom izvetaju:
da se tokom borbi pokazalo, da su komunistike snage, pod vrhovnom komandom Tita, vrsto organizovane, vrlo veto voene i da se
odlikuju upravo zadivljujuim borbenim moralom,
da je komunistima, ije je vostvo bilo izvanredno aktivno, uspelo
da kompenziraju nedostatak tekog oruja i da uz korienje magle,
mraka i kie dou u poziciju da vode borbu prsa u prsa, pri emu
su se pokazali kao fanatini... i ilavi borci. 25
U ofanzivi varc, koja je bila isto nemaka stvar, Glez fon
Horstenau bio je informisan do u najsitniji detalj. Njemu je bilo dobro
poznato i to da je Hitler zbog etnika naredio da se planovi o operaciji
maksimalno skriju od Italijana.
Upravo iz tih razloga (zbog etnika), kae on u svom dnevniku, firer je odluio da se Italijanima nita ne kae, ve da
se pohod i upad u Crnu Goru, koju su oni drali pod svojom okupacijom, izvri bez njihovog znanja. Ako bi se neke italijanske
jedinice, koje se na putu budu srele, izjasnile da ele da se prikljue, njima to ne bi imalo da bude zabranjeno. Ako bi se pak
neke trupe pobunile protiv razoruanja njihovih prijatelja, njima
se imalo proitati Dueovo nareenje i naglasili su Kajtel i
Jodl, puni ponosa u odreenom sluaju prema njima postupiti
kao prema 'izdajnicima'. Jedan naroito teak zadatak dopao je,
u vezi sa svim ovim, mom starom austrijskom kameradu
Plepsu, kao komandantu SS-divizije Princ Eugen, sastavljene
od banatskih Svaba. On je drao poloaj preko puta Mostara,
na zapadnoj obali Neretve, i trebalo je o jednom odredenom
danu u maju, da sa 'italijanskim' etnicima, koji su se nalazili u Mostaru, izazove sukob i razorua ih, ne hajui za italijanske proteste.
U kojoj je meri potovano Hitlerovo nareenje da se Italijanima o
ofanzivi Svarc nita ne govori unapred, vidi se iz zabeleke Gleza
fod Horstenau o razgovoru voenom u Zagrebu 4. maja 1943. izmedu
italijanskog generala Robotia, Lera i njega.
23
U borbi protiv NOVJ general Liters je upotrebio vrlo jake snage
(navodno 117 hiljada vojnika). Sama SS-divizija -Princ Ojgen izgleda da
je imala vie ljudi nego to su brojale glavne borbene snage partizanskog
jezgra sa Vrhovnim tabom NOVJ.
24
Up. Hory und Broszat, n. d., str. 149150.
25
Citat prema Hory und Broszat, str. 149150.

162

O pohodu na Crnu Goru Ler nije smeo ni da zucne jedna

uistinu neprijatna situacija. Sreom, ni Roboti nije govorio o
tome, pa je glavna panja posveena partizanima u ugroenoj
Lici i dugo se, u vezi sa tim, nagvadalo o stavljanju nemakih
pomonih trupa pod italijansku komandu .. .J6
Glez fon Horstenau je bio prisutan i na konferenciji u OKW kada je
razmatran plan operacije Svarc. On u tome kae:
Naroita uloga bila je predviena za Brandenburki puk. On
je imao da se jo pre poetka akcije, presvuen u srpske uniforme, uvue u obru i uhvati Drau Mihailovia... Koliko
ja znam, prvi put je 'Brandenburg' neto tako uradio u Holandiji, gde je, presvuen u holandske uniforme i sa muzikom
na elu, nastupio kao prethodnica naih trupa. Sa velikim zadovoljstvom priao mi je bivi austrijski general Bhme kako
su Brandenburani za vreme operacija u Grkoj, 1941, prerueni u srpske zarobljenike u bekstvu, ispred njegovih trupa bez
problema preli preko jednog vanog mosta i potom se predstavili kao pravi nemaki vojnici.. .<<"
Istiui da je plan operacije, bar naoko, bio izraen s mnogo vetine, tako da su feldmaral Kajtel i general-pukovnik Jodl, blistajui u
licu od zadovoljstva, bili potpuno ubeeni u njegovo uspeno ostvarenje,
Glez fon Horstenau dalje kae:
Ja sam se (meutim) tiho smejao u sebi i nisam uopte hteo
da se upliem u diskusiju... Uistinu, ja sam zbog mnogo ega
sumnjao u korisnost ove akcije. Meni je bilo jasno da e
Italijani nastojati da pre bure sklone svoje prijatelje. 28 Kako
e se, pak, na postupak odraziti na nae potovane saveznike,
to se unapred nije moglo rei. U svakom sluaju setio sam se
kako sam 1915/18 uvek govorio naoj nemakoj gospodi u
Vrhovnoj komandi austrougarske vojske: 'Vi poznajete samo
dva ekstremna sredstva u politici, bombe ili zagrljaje'. U ovoj
metodici mi sada nadmaujemo sami sebe.
26
Ve citirani austrijski vojni istoriar Kiszling navodi da se general
Liters dogovorio sa Italijanima- o sprovodenju operacije Svarc, to uopte
ne odgovara injenicama (Kiszling, Die Kroaten, str. 191).
27
Brandenburki puk, kao posebna jedinica, osnovan je 15. 10. 1939.
Zamiljen da bude jedna vrsta kune jedinice Abvera, zapravo njegovog
II odeljenja, iji su glavni zadaci bili organizovanje ustanaka i sabotaa u
inostranstvu i iza neprijateljskih linija. Pretvoren je u diviziju 1. aprila
1943. (pet pukova i jedno odeljenje obalskih lovaca. Up. KTB/III/, str. 15).
Kao puk, angaovan je u ratu prvi put u Poljskoj. Godine 1944. uao u sastav (kao divizija) tenkovskog korpusa Grossdeutschland.
M
Tako kako je to Glez fon Horstenau predoseao da e se dogoditi
i dogodilo se. Italijani su dobar deo etnika sklonili od Nemaca. A i sam
Draa Mihailovi, koga je nemaka ofanziva zatekla u Kolainu, upozoren od
Italijana uspeo je da se skloni. Kad je za to saznao, Hitler je, na redovnoj
dnevnoj konferenciji o situaciji na frontovima, rekao: Ja moram ipak uvek
da raunam sa ravim sluajem. Pogledajte samo ove dananje vesti...
Pircio Biroli, ili kako se ve taj tip zove, znao je dakle sasvim tano gde se

163

Znaajni su i ovi redovi iz dnevnika Gleza fon Horstenau, a koji

se odnose na operaciju Svarc:
ta e uraditi Mihailovi, bilo je... neizvesno. Uhvatiti ga,
bie teko i samim Brandenburanima. Ukoliko njegovim et nicima ne b i usp elo d a se izvuku iz naih aka, o nda b ismo
mi sa sreom mogli postii ono to se dosad nije moglo ostva riti, da se, naime, etnici i partizani, nacionalisti i komunisti,
nau u istom borbenom redu. Dosad su se, izmeu sebe, nepri jateljska braa tukla do poslednje kapi k rvi, i oni bi sa tim
sigur no nastavili...
Kao i Glez fon Horstenau, i nemaki poslanik u Zagrebu, Kae,
nije bio ubeen u korisnost operacije Svarc i to iz sledeih razloga:
a) to je sumnjao da e bilo koje italijanske jedinice, uprkos Musolinijevom obeanju, hteti da sa Nemcima zajedno uestvuju protiv etnika , b) to je Tito tada vod io borb u sa etnicima i to su se u toj
borbi obe strane znatno troile, i c) to je Tito, po Kaeu potuen
u operaciji 'Vajs', svoju spremnost -da obustavi borbu stavio Nemcima
do znanja na nain koji je ulivao poverenje i koji je otvorio mo gunost za iroku likvidaciju nemira.
Partizani nisu nikad traili obustavu rata nego samo primirje u vreme martovskih pregovora 1943. godine kada su pregovarali o razmeni
Mihailovi krije. Kad je Kajtel na to primetio da je on to znao ve mesecima, Hitler je dodao: Mi se stalno napreemo da tog idu (Drau Mihailovia, pr. a.) uhvatimo, jer on apsolutno stoji u slubi Antante, a taj
Biroli to zna.. i ne preduzima nita. (Konferenaija na dan 15. maja 1943Up. H. Heiber, Lagebesprechungen, str. 217). Kako se vidi iz ratnog dnevnika (KTB/III/, str. 491) Draa Mihailovi je dva dana pred poetak operacije -Svarc, 17. maja 1943, napustio Kolain i krenuo u Srbiju. Jedan
deo etnika Italijani su kamionima evakuisali iz Crne Gore (KTB/III/, str.
486). Ipak, izvestan broj etnika, pre svega crnogorskih, pao je u ruke Nemaca. Nemci su zarobili i jednog roaka italijanske kraljice, zbog ega je
dolo do vrlo zategnute situacije izmedu Pircia Birolia i nadlenog nemakog
komandanta. To je bio povod da se Hitler pismeno poali Musoliniju na
italijanske generale, navodei da oni idu naruku neprijatelju (Up. Heiber,
n. d., str. 217. Vidi i: Rintelen, Mussolini als Bundesgenosse, str. 202). Od
poznatijih etnikih voa, i to odmah, na samom poetku operacije -Svarc,
Nemcima je uspelo da zarobe samo Pavla uriia, koji se, dotle saraujui
sa Nemcima i Italijanima u borbi protiv partizana, izgleda nije uopte nadao
takvom kolau. Oteran je u zarobljenitvo u Poljsku, ali je sa nekoiiko
drugova uspeo da pobegne i peice vrati u Beograd, novemtora 1943. godine.
Tu je, meutim, ponovo uhapen. S obzirom da je i u oima Nemaca vaio
za veoma hrabrog oveka, to je iustinu i bio, ali i za osvedoenog antikomunistu, za njega se zauzeo Nojbaher lino i oslobodio ga zatvora. Kako
Nojbaher navodi u svojim uspomenama (n. d., str. 183), urii mu je, kad
su ga direktno iz zatvora doveli k njemu, rekao: Ako mene oslobadate,
onda vas molim da oslobodite i moje drugove, koji su se usudili da bee
sa mnom zajedno. Kad mu je ovoj prvoj elji udovoljeno, postavio je
zahtev da se oslobodi zarobljenitva i 600 etaika koji su bili pod njegovom
komandom, budui da -boljih boraca nema u Crnoj Gori. U uriiu i
njegovim etnicima, Nojbaher je dobio jako uporite u Crnoj Gori. Ali za
kratko. Ve u decemforu 1943., urii je pretrpeo vrlo teke gubitke u borbi
sa odlicno voenim partizanskim jedinicama pod komandom Peka Dapevia.
Prema Nojbaheru, ustae su uriia namamlld u iklopku i ivog spalili.

164

zarobljenika i o priznanju NOVJ statusa regularne vojske i na osnovu

toga primenu prema zarobljenicima Hake konvencije. Partizani su to
primirje iskoristili za proboj iz okruenja svojih grupa i ranjenika preko
Neretve i razbijanje etnikih snaga Drae Mihailovia. Iskrcavanjem
zapadnih saveznika na nau obalu, etnici postaju glavne unutranje
kontrarevolucionarne grupe i opasnost za ostvarenje oslobodilakih dljeva
naih naroda i prepreka u stvaranju nove Jugoslavije.
Po zavretku operacije varc, Kae je javio svomministarstvu
u Berlinu:
Prema saoptenju zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj,
etnicima je najveim delom jo pre poetka akcije uspelo da,
uz pomo Italijana, izbegnu nemaki udar. Time nije ostvaren
jedan od glavnih ciljeva operacije. Glavnu neprijateljsku masu
sainjavali su Titovi partizani, koji su se posle obeju operacija
'Vajs' probili u Crnu Goru i tamo sa uspehom vodili borbe sa
etnicima.. .-x29
Neuspeh operacije varc bio je vrlo gorka pilula za OKW i imao
je viestruke posledice. Hitler je, izmeu ostalog, smenio Lera sa
poloaja vrhovnog vojnog zapovednika Jugoistoka, i na njegovo mesto
postavio fon Vajksa (u ratu sa Jugoslavijom, u aprilu 1941, komandanta
2. armije), a bio je prinuen i da, na insistiranje OKW, koja je ukazivala da je Tito najopasniji protivnik Nemake i da odbrana obale
nee vie biti moguna ako se sledeih meseci ne uspe da se on odluno oslabi, 30 da svoju saglasnost i za primenu novog kursa prema
etnicima. (Svoje lino miljenje o etnicima, kao o nepopravivim zaverenicima, koje podravati znai isto to i negovati zmiju, 31 on u
stvari nikad nije promenio).
Na taj novi kurs prema etnicima on je ko nano pristao u jesen
1943. godine, kada je izdao poznato uputstvo 32 (29. oktobra 1943) za
jedinstveno voenje borbe protiv komunizma na Jugoistoku-, a neposredno posle Najbaherovog referata o porastu Titovog uticaja. 3 3
s
30
3
1

Izvetaj Kaea od 18. 6. 1943. Up. PA/AA/NAK, Akt br. 101.

KTB/III/2, str. 12521255.

Hitler u razgovoru s Paveliem, 23. 9. 1942. Naglaavajui da su etnici srpski patrioti koji na kraju krajeva zastupaju velikosrpska gledanja,
on je rekao da podravati ih znai isto to i gajiti zmiju, koja makoliko
sada bila mala, jednog dana moe ipak postati opasna-. Zabeleka Kaea,
PA/AA, NAK, Bd. 10 a/l. blie i u: KTB/II/, str. 3235.
52 KTB/III/ str. 1233.
33 Mada je uputstvo za jedinstveno voenje borbe protiv komunizma
na Jugoistoku potpisao 29. 10. 1943, odluku o tome Hitler je doneo mnogo
ranije 24. avgusta 1943 (tada je i Nojbaher naimenovan u stvari za specijalnog opunomonika ministarstva spoljnih poslova na Jugoistoku). Kako
Nojbaher navodi, plan koji je on nameravao da ostvari bio je uperen protiv
dalje egzistencije Pavelievog reima u NDH% i to nije ostalo nepoznato
zagrebakim vladinim krugovima-, pa je zato u tim krugovima bio
okarakterisan kao dravni neprijatelj broj l. Osnovne ideje Nojbahera bile
su (1 on ih je jo u oktobru saoptio Hitleru i Ribentropu) da se formira
jedna -velikosrpska federacija u ijem bi se sastavu, sem Srbije, nalazili
jo Crna Gora i Sandak. Predsednik federacije trebalo je da bude Milan
Nedi (Nojbaher, n. d., str. 155). >Od svega ovoga, kae Nojbaher, -ja sam

165

Bila je to u stvari odluka o stvaranju antikomunistikog bloka na

Baikanu.',
Direktno zaduen za stvaranje ovog bloka bio je Herman Nojbaher,
koji je odlino poznavao prilike na celom Jugistoku, a u oima Hitlera vaio ne samo za spremnog i okretnog oveka. ve i za ekselentnog, za najsposobnijeg austrijskog nacionalsocijalistu uopte.
Plavokos, profila umornog orla, Nojbaher je bio roeni svetski
ovek, kako se to kae, irokogrud, ali i neustraiv, vrlo odluan i,
kao pravo dete sree, tako rei naviknut na uspehe. Od drugih nacionalsocijalistikih veliina, i iz Austrije i iz Nemake, razlikovao se
uistinu sjajnim obrazovanjem, velikom naitanou i izvrsnim poznavanjem itavog niza oblasti, poev od privrede pa do knjievnosti. Posle
nacionalsocijalistikog pua u Beu, 1934. godine, i putanja iz zatvora
1936, on prelazi u Nemaku, gde u uvenom koncernu I. G. Farbenindustrie radi na izradi planova za privredno ukljuenje Balkana preko
Bea. Odatle, kad je Austrija pripojena Treem rajhu, katapultiran je
za barokni pisai sto predsednika optine u Beu. U tom svojstvu pozdravio je Hitlera sa balkona venice i od prve zadobio njegove
simpatije i poverenje. Zbog sumnjiavosti efa kancelarije NSDAP,
Bormana, meutim, on zato to je bio Austrijanac nije godinama
mogao da dobije mesto koje bi odgovaralo njegovim pravim sposobnostima. Borman ga je stalno gurao ustranu, pa i 1944, kada je trebalo da bude postavljen za ministra spoljnih poslova, umesto Ribentropa.. .M
Prema instrukcijama koje je dobio od Hitlera lino, primarni zadatak Nojbahera je bio, kad je kao specijalni opunomoenik krenuo
na Jugoistok, da, u prvom redu u Jugoslaviji, politiki organizuje nacionalne antikomunistike snage i njima politiki upravlja u borbi
protiv komunistikih bandi. Jedino on, i samo on, mogao je, uza sve
drugo, da sa vodama bandi vodi pregovore, odobrava ih i odbija.
Ovakvu punomo, i sa tolikim i iskljuivim pravima, nije dotle
na Jugoistoku dobio nijedan nemaki funkcioner, da vojne zapovednike,
pa i vrhovnog zapovednika Jugoistoka, i ne pominjemo. Tako kako
je bila sroena, Nojbaherova punomo je bila prva punomo te vrste
uopte. Ona mu je obezbeivala zeleno svetlo na svim poljima na
kojima je imao zadatak da deluje i, to treba naroito podvui, prakoekivao dalekoseno smirivanje u srpskom prostoru i stvaranje mogunosti
da sa preteno nacionalnim snagama potisnem Titove partizane iz Crne Gore
i na ovaj nain stvorim jedan antikomunistiki izolacioni blk koji bi sainjavali velikosrpska federacija i Albanija izmeu hrvatske i grke teritorije.
To je trebalo da bude debeli vor u rajsferlusu (Reisverschluss) s kojim
je strategija balkanskih partizana htela da rastoi prostor od Slovenije do
Peloponeza (Nojbaher, n. d., str. 157). Kako Nojbaher dalje kae, njegovi
predlozi, naroito o federaciji SrbijaCrna Gora, dopali su se i Hitleru.
On je naao da su zanimljivi, all je smatrao da Nemaka nikad ne sme
dopustiti da na Baikanu jedan narod sa oseanjem za politiku misiju postane
premoan. A Srbi su, glasilo je Hitlerovo miljenje, jedan takav narod.
Oni su pokazali da imaju veliku dravotvornu snagu... i ja imam ozbiljne
razloge da ovaj narod naroito ne ohrabrujem u njegovim stremljenjima
(Nojbaher, n. d., str. 160).
34
Up. Radomir Lua, sterreich und die grossdeutsche Idee, str. 268.
166

tino ga je stavljala i iznad svih najviih vojnifr i policijskih komandanata. (Vojni i policijski komandanti nisu smeli bez njegove saglas nosti, odnosno odobrenja da nareuju ak ni odmazde.) Punomo je
vaila i za NDH, ali uz izvesna ogranienja. Zbog naroitih okolnosti,
on je svoju antikomunistiku akciju u Hrvatskoj morao da sprovodi u saglasnost, i u kooperaciji, sa poslanikom Kaeom odgovornim za nemako-hrvatske odnose i unutranjo-politike prilike u NDH,
a po pitanjima koja su se ticala vojske u dogovoru sa Glezom fon
Horstenau.
Po dolasku u Beograd, koji je izabrao za svoje stalno i glavno sedite na Jugoistoku, Nojbaher je, prvo, uspostavio kontakt sa Milanom
Nediem, a zatim, u velikoj meri koristei se uslugama Milana Aimovia, sa itavim nizom lokalnih voa Drae Mihailovia. Iz ovih
kontakata (sa etnikim voama) proizili su ubrzo dogovori o nenapadanju i zajednikoj borbi protiv komunista sa Nikolom Kalabiem,35 Jevremom Simiem, Lukaeviem i drugima. (Akceptirajui dogovore Nojbahera sa etnikim voama, vojvodama, kako su oni sami
sebe jo nazivali, i u dogovoru s njim, fon Vajks je, u svojstvu vojnog
zapovednika Jugoistoka, izdao 22. novembra 1943. poznato uputstvo o
ogranienoj saradnji izmeu nemake vojske i etnika,36 i njim, praktino, stavio van snage dotle postojeu zabranu o saradnji sa etnikim
odredima i pojedinim bandama... Sklopljeni sporazumi, kao i samo
uputstvo fon Vajksa, bili su dobro primljeni u OKW, koja je za aranmane sa etnicima bila u to vreme veoma zainteresovana, izmeu ostalog
i zato to je etvrtog novembra 1943. godine, deifrovanjem radio-poruke
Vrhovnog taba NOVJ, saznala da je Tito naredio Glavnom tabu Hrvatske da uputi u Srbiju est divizija.. . 37
to se tie samog Drae Mihailovia, on se tih dana na izgled drao po strani. Cak je i svoje potinjene, koji su bili sklopili sporazum sa Nemcima, u jednom radiogramu (radio-depei) nazvao izdajnicima38. Medutim, to je bio samo taktiki potez stoji u jednoj
iiemakoj slubenoj beleci. (Iz sigurnog izvora se saznaje, kae se
u toj beleci, da je Mihailovi naredio svojim podreenim voama
da stupe u saradnju sa Nemcima; s obzirom na raspoloenje u narodu, on sam ne sme da se eksponira u ovom smislu.. .) x
35 Nikola Kalabi je sklopio ugovor s Nemcima upravo na godinjicu
streljanja svog oca takoe etnika, od strane Nemaca (u decembru 1942).
N. Kalabi je inae bio geometar po zanimanju i rezervni porunik. U oktobru 1942, Draa Mihailovi ga je postavio za komandanta gorske garde
kralja Petra. Na Ravnoj Gori, gde su bili doterani zarobljeni partizani i nji hovi simpatizeri (pre nego to e preko vojvode Skave, pukara iz Valjeva,
biti predati Nemcima) iao je od jednog do drugog zarobljenika i udarao ih
otrim korbaem po licu, nastojei da otkrije >*sefove. Po zavretku rata
uhvaen je od organa OZN-e. Saraivao je s njom u hvatanju Drae Mihailovia (Up. Ljubo Popovi, Velika igra sa Draom Mihailoviem, Beograd 1971).
36 Up. K. Hnilicka, Das Ende, n. d, str. 268269.
37 KTB/III/ str. 1260.
38 Telegram Nojbahera od 21. 3. 1944. PA/AA, Sonderbevollmchtigter
Sdost, Bd. 3.
39 KTB/III/ 2, str. 1304.

167

U sutini, Nojbaher je s Draom Mihailoviem preko posrednika

takoe odmah uspostavio kontakt po dolasku u Beograd, u jesen 1943.
godine. Ali neto zbog Milana Nedia, koji je u Drai Mihailoviu video svog -velikog konkurenta40, a neto i zbog izvesnih nemakih
visokih linosti, ministra spoljnih poslova Ribentropa, pre svega, kao i
zbog samog Drae Mihailovia, kontakti su ostali samo kontakti.
(Od pokuaja da se ostvari saradnja, as na inicijativu Drae Mihailovia,
a as na incijativu Nojbahera, nikad se nije dalje otilo. Kako se iz
nemakih dokumenata vidi, Nojbaher je naroito u leto 1944. godine
insistirao da se razjasni stav prema Drai Mihailoviu i, drugim reima, dopusti sklapanje aranmana s njim.41 U svom zauzimanju za postizanje sporazuma s Mihailoviem, Nojbaher je otiao tako daleko da
je bio spreman da lino garantuje i preuzme svu odgovornost za Drau Mihailovia, u smislu da on ne samo da nee napasti Nemce, ve da
e ak uiniti nekodljivim sve one elemente koji su nesigurni sa gledita Nemaca.)42
Glavna veza Nojbahera sa Draom Mihailoviem bio je kvisling
Milan Aimovi, Mihailoviev politiki opunomoenik u Beogradu. Zahvaljujui njemu, ali i deifrovanju svih poruka koje je glavni etniki
tab primao i odailjao preko radija, Nojbaher je bio izvrsno obaveten
ta se meu etnicima zbiva.
Od Aimovia, negde prvih dana januara 1944. godine, Nojbaher
je saznao da se Draa Mihailovi u okolini Uica sastao sa grupom engleskih oficira predvoenih jednim generalom (Armstrongom?!) a poto
vie od 30 dana izmeu etnikog taba i Engleza nije bilo nikakvog
kontakta. Prema informaciji koju je Nojbaher dobio od Aimovia,
Draa Mihailovi i njegov tab pokazali su se u razgovoru sa Englezima vrlo rezervisani, to se videlo i po tome da Engleze Srbi nisu ni
pozdravili, da su im odredili mesto za posebnim stolom i zahtevali da
se zapie svako pitanje i svaki odgovor. Englezi su, prema informaciji, postavili tri pitanja: a) da li Draa Mihailovi eli da ide sa
Engleskom i njoj se podredi, b) da li je spreman da se aktivira u
borbi protiv Nemaca i vri sabotae, c) da li je spreman da naredi
svojim potinjenima, koji se u interesu okupatora brinu za sigurnost
eleznikih linija, da se toga okanu. Poto je Draa Mihailovi na sva
tri pitanja negativno odgovorio, Englezi su izjavili da u tom sluaju
od engleske pomoi nee biti nita ...**
Izvetavajui ministra Ribentropa o ovome, Nojbaher je opet jednom pomenuo pitanje aranmana sa Draom Mihailoviem lino. Ali
* Nojbaher o tome kae: Nedi je moje kontakte sa glavnim tabom
Drae Mihailovia pratio sa ljubomorom i nepoverenjem. On se plaio da se
ml upotpunosti ne preorijentiemo na etnike, koji su bili njegovi neprijateljl (Nojbaher, n. d., str. 163). Kako Nojbaher inae navodi, Nedi i D.
Mihailovi su se jednom sreli, ali u mraku, da nijedan ne bi mogao da
kae da je drugog video (Nojbaher, n. d., str. 164).
41
ADAP/E/VIII/ str. 326327.
42

Isti izvor, str. 335337.

" Isti izvor, Str. 337.

168

odgovor je, kao i uvek dotle, bio NEIN. Jedino se mogu-, rekao
je Ribentrop u svom povratnom telegramu od 29. 1. 1944., utei
trpeti privremeni aranmani niih vojnih komandi sa Draom Mihailoviem, u cilju suzbijanja zajednikog neprijatelja Tita. On i njegovi
ljudi ostaju i dalje, na kraju krajeva, nai neprijatelji. Zato je sada,
kao i do sada, potrebno biti krajnje oprezan prema Drai Mihailoviu
i njegovim etnicima, a naroito se ne sme ni u jednom trenutku izgubiti iz vida da e pomo, koju mu mi sada direktno ili indirektno
pruamo radi voenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti
upotrebljena protiv nas.
Kraj ovog Ribentropovog telgrama je glasio:
Rat na Baikanu Nemaka je vodila zato da bi jednom zauvek unitila srpsko arite nemira... Mi nemamo, otud, nikakvog interesa da ponovo razbuktavamo velikosrpski duh .. .44
Uprkos ovom i ovakvom stavu Ribentropa, Nojbaher nije prestao
da odrava veze sa Draom Mihailoviem. Naprotiv. Te veze on je ak
i intenzivirao. Do prekida je dolo tek kad je kraj rata ve bio tu,
negde u prolee 1945. godine.
U vreme kada se Nojbaher najvie bio zauzeo za sklapanje aranmana s Draom Mihailoviem, vojni zapovednik Jugoistoka, fon Vajks,
doao je na ideju (po svoj prilici na sugestiju Milana Nedia, to nije
tano utvreno) da se kralj Petar Karaorevi, koji se tada nalazio u
Egiptu, na neki nain prebaci u Jugoslaviju. Do ostvarenja ovog plana,
meutim, nije dolo, izmeu ostalog i iz straha da bi se moglo desiti
da se i sam kralj Petar odmetne u umu i povue za sobom veliki
deo srpskog naroda.45
Kako to pokazuju zabeleke Gleza fon Horstenau, i on je bio
upuen u plan dovoenja kralja Petra u Srbiju. Ali on ga nije uzimao
ozbiljno. Smatrao ga je za produkt gluposti i, uz to, za dokaz vie da
se nemaka ratna kola nezadrivo survavaju u provaliju i da je nemako rukovodstvo bukvalno izgubilo svaki kompas.
U planu koji se ticao dovoenja kralja Petra u zemlju, kao i u
nekim drugim planovima i potezima lansiranju ideje o nunosti
spajanja Srbije sa Crnom Gorom, i tako dalje, Glez fon Horstenau je,
inae, video prste onih politikih, vojnih i posebno SS-krugova u Nemakoj i na Jugoistoku, koji su se uporno zalagali za favorizovanje
Nedieve Srbije na raun Pavelieve Hrvatske. (Tim krugovima, uz.
druge, pripadali su, svaki iz svojih razloga, komandant 2. oklopne
armije Lotar Rendulic i general-pukovnik Aleksandar Ler.) Zahvaljuljujui njima, jedno vreme, nemaka tampa, prema dobijenom uputstvu, nije smela uopte da upotrebljava re ustasa. U nekoliko listova, koji su ak bili konfiskovani, na ne ba prijateljski nain podgrejan je atentat u Marseju-, kako to Glez fon Horstenau kae, a u
44
45

ADAP/E/VII, str. 374375.

O dovoenju kralja Petra K. u Srbiju, najvie se diskutovalo u decembru 1943. Operaciono odeljenje OKW je prihvatilo predlog fon Vajksa u.
tom smislu, polazei od propagandnog efekta koji bi time bio izazvan. Noj
baher je bio protiv. Up. KTB/IV/1/ str. 638.

169'

jednom listu je ceo NOP prikazan kao ista hrvatska stvar. Kad je
objavljen ovaj lanak, u listu Berliner Brsenzeitung od 6. januara
1944. godine, nemaki poslanik u Zagrebu, Kae, najotrije je protestovao u Berlinu. U telegramu poslatom ministarstvu spoljnih poslova, 15.
Januara 1944,** osvrui se na lanak o kojem se govori, on je izmeu
ostalog rekao:
Sa izrazitom tendencijom, u napisu 'Kavga zbog Balkana',
partizanska organizacija pokuava se predstaviti kao hrvatska ... Autor veli doslovno: 'Skoro svi velikodostojnici su Hfvati, osim jednog Slovenca i jednog Srbina iz Hrvatske...'
U reenici pre toga se navodi da je lan izvrnog komiteta
Kosa Popovi. Ovaj se uistinu zove Kosta Popovi i on je
srpski knjievnik. Dalje se za Muslimana Filipovia kae da
je ustaki pukovnik. On nikad nije bio ustaa, ve domobran.
Za predsednika Ribara, za koga se kae da je slovenaki nacionalista, istie se da je bio hrvatski demokrata. Hrvatski, politiki potpuno beznaajni vajar Augustini, stavlja se u isti
red sa Jevrejinom Moom Pijade. Ova nastojanja da se partizani prikau kao Hrvati... ne samo da su istorijski neistiniti... ve su i politiki neodgovorni. Naa borba protiv boljevizma prikazuje se u lanku u svojevrsnoj svetlosti, s obzirom da se u njemu ne ukazuje na boljevike i Jevreje u
vostvu partizana, ve konstruie hrvatska krivica. Ja neu moi
ovde da nastupam kao odgovorni predstavnik rajhspolitike, ako
se u naoj tampi i dalje bude pisalo na tako neodgovoran nain
...
Prema Glezu fon Horstenau, sve je to (u vezi sa tampom), a u
prvom redu koketiranje vojnih krugova i Nojbahera sa Nediem i
Srbima, zadavalo velike brige meritornim vladinim krugovima u
Zagrebu, a naroito Paveliu, koji je smatrao da su Srbi uopte uzev
ne samo iskonski nego i najvei i najopasniji neprijatelji NDH. (Iz
tih razloga on je do poslednjeg asa svoje vladavine izdavao naredenja
za ubijanje Srba, ak i onih koji su se nalazili pod nemakom komandom odreene grupe etnika, pripadnike Ljotievog Zbora, i tako
dalje.)
Naroito je Beograd bio trn u oku Anti Paveliu i njegovim
ustaama.
Beograd je kolevka kako partizana, tako i etnika i nedievaca,
kae se u jednom ustakom letku iz 1944. godine, rasturanom upravo u
vreme kada je u mnogim oblastima dolo do tesne saradnje izmeu
etnika i Nemaca. Partizani i etnici su dve krvave kande jedne te
iste zveri, koja zariva svoje prljave ape u isto hrvatsko telo; i jedni
i drugi su maevi kue Karaorevia .. .47
w
47

170

Up. PA/AA/NAK, Pol. 5.

Prevod s nemakog, prema tekstu kod Hory und Broszat, n. d., str. 166.

O velikoj nervozi i strahu ustakog vostva zbog blagonaklonog

dranja pomenutih nemakih krugova prema Srbiji i Srbima, govori
i jedan izvetaj Abvera u Zagrebu od 3. aprila 1944. godine.
Stalno Sirene vesti o navodnim nemakim obeanjima Srbiji
da e joj se uskoro vratiti Crna Gora i Sandak... izazvale su
veliku uzbuenost. Ovde se ionako ne veruje tvrenjima iz
Beograda, da je Jugoslavija, kao tetna po srpski narod, tamo
zauvek sahranjena. Naprotiv, ovde vlada ubeenje da je svaki
Srbin, bio on partizan ili konzervativac, ili pripadnik nekog
drugog pravca, za jednu jugoslovensku dravu, po mogustvu
jo veu nego to je to ona bila pre razbijanja... Zbog toga se
ovde i ne eli da vidi nikakva bitna razlika izmeu Nedia i
Mihailovia. U podravanju etnika od strane Nemake, pri
istovremenom prelasku pravoslavnog elementa, pre svega oficira, iz redova partizana u redove etnika, koji se tede i vode
politiku na dugu stazu, uoena je opasnost od nastajanja
jedne nacionalno jedinstvene organizacije... iji je cilj stvaranje srpske rezervne armije koja bi jednog dana, efikasnije
ak i od partizana, mogla da utie na razvoj ratne situacije.. .48

3. Posle pada Musolinija

Stupanje u akciju Hermana Nojbahera, i u vezi s tim promena

kursa prema etnicima i pojaanje podrke Milanu Nediu, bili su, uza
sve ostalo, posledica pada Musolinija i, zatim, kapitulacije Italije.
Vest o padu Musolinija stigla je u Zagreb u nedelju, 25. jula 1943.
godine uvee, neposredno po povratku Gleza fon Horstenau iz taba
rajhsfirera Hajnriha Himlera (gde se, uz drugo, diskutovalo o stavIjanju Slavonije pod iskljuivu kompetenciju SS).
Poto sam ja to vee proveo sam u svom stanu, pie Horstenau u svom dnevniku, saznao sam za ovu znaajnu vest
tek u ponedeljak ujutru. Odmah sam pozvao Mecgera sebi, da
bismo pretresli novonastalu situaciju. Moja odluka je bila: da
od OKW zatraim tajnu punomo za nepredviene sluajeve
i zamolim da mi se dozvoli preuzimanje vojnog zapovednitva
kao i preduzimanje odgovarajuih mera u unutranjoj politici
zemlje (NDH, pr. a.). Ali odgovor je bio upravo blesav, da vie
nita ne kaem. Ministar spoljnih poslova nije delio moje miljenje i smatrao je da bi u sluaju da doe do novih' partizanskih pobuna (kao da stare jo uvek nisu tu) vojni zapovednik Jugoistoka imao da in oevidno kao i sve dosadanje,
uvek se vie iree pobune jednostavno suzbije silom oruja.
48

Up. K. Hnilicka, n. L, str. 283292.

171

I Ler je bio pogoen ovim stavom Ribentropa, koji mu je saoptio Kajtel... Diletantismus, kojim se upravlja svet, uistinu je
bezgranian I1
Polazei od toga da pad Musolinija, a samim tim i pad faizma,
predstavlja za Nemaku ne samo spoljno, ve takoe i unutranjo-politiko pitanje od prvorazrednog znaaja, Glez fon Horstenau je dalje rekao u svom dnevniku:

Nije Hitler sluajno 30. januara 1939. godine, u svom govoru

u Rajhstagu, ukazao na tesnu vezu izmeu pobede faizma i
nacionalsocijalizma ... Kada mu je pre nekoliko sedmica za vreme ruka pokazan neprijateljski letak koji je bio baen iz
aviona nad Rimom i u kojem se pre svega traila likvidacija
faizma, on je prsnuo u smeh: 'Na tako to nee Musolini nikada pristat' Misao da bi i sam Musolini mogao da bude
oboren, nije mu uopte padala na pamet. Zato je sada njemu
tako izvanredno teko i da se snae u novoj italijanskoj situaciji. Prema pouzdanim informacijama, treba da je prvo bilo
to je rekao po saznanju da je Due oboren, da on ima da
bude osloboen uz pomo padobranaca i ponovo doveden na
vlast.
Razna nareenja odaju nadu da e delovi italijanske vojske r
a u najmanju ruku mnoge crne koulje produiti da se sa
nama bore, ako bi Badoljo iskoio iz saveza. Nemake trupe
u Gornjoj Italiji treba da su dobile uputstvo da podravaju
faistike protiv-pokrete. U Zagrebu treba jedan faistiki emigrant da montira ilegalnu radio-stanicu. (Poslanik je u poetku
krio o kome se to radi. A ta misteriozna linost, kako sam
kasnije saznao, bio je niko drugi do Preciozi, nekadanji italijanski poslanik u Beu, koji je u oktobru 1933. zahtevao od
Dolfusa da ja zbog predavanja o bitci kod Izonca budem penzionisan u roku od osam asova. Zemlja je okrugla...)
Suprotno ovim nadama i pokuajima, pri emu je elja otac
svih misli, govori izvetaj Kanarisa koji je on podneo o svom
susretu sa italijanskim kolegom u Veneciji, samo nekoliko dana
po padu Musolinija. Prema referisanom, Kanaris je bio zapanjen kako su brzo nestali svi tragovi upravo sruenog reima.
Takoe i ja, kad sam ovih dana posetio Rea, 2 video sam na
zidu samo eksere i prazne ramove. Sie transit gloria mundi! U
Zagrebu je boravila jo od Oxilia jedna eta crnokouljaa. Ona
je i dalje marljivo pevala faistike pesme i klicala eviva
1
Kao vojni zapovednik Jugoistoka, Ler je Glezu fon Horstenau, prilikom susreta u Solunu (1011. jula 1943), a na vest da su se Anglo-Amerikanci isikreali na Sicdliji, dao puinomo da u NDH, u Sluaju -nude preduzme
sve to smatra da je potrebno. Ler je tada rekao da e, u sluaju da se Italijani odvoje od Nemaca, Jadranska obala biti posednuta od nemakih, odnosno
trupa pod njegovom komandom.
2
Giancarlo Re, ef italijanske vojne misije u Zagrebu.

172

 dueu, fireru, ak i Paveliu. Sada je u najveoj tajnosti

zamenjena jednom etom vojnika iz garnizona u Karlovcu...
Ubeen da je padom Musolinija konaan kraj i samog Hitlerovog
Rajha postao jo blii, Glez fon Horstenau je opet jednom otvorio sve
ventile svoje due i poverio hartiji i najskrivenije misli.
Sa izuzetkom od nekoliko nedelja posle rata sa Francuskom,
ja nisam nikad verovao u mogunost nemake pobede. Mada
poraz za mene, koji sam se 'gostio kod pape', znai i linu katastrofu, iz koje verovatno put vodi samo u dobrovoljan kraj,
ipak mi se ini da bi bilo protiv istorijske logike kad bi se
drukije desilo. Istina je da Ler misli... da bi Englezi u svakom sluaju poveli rat protiv Nemake i to zbog isuvie brzog
oporavka naeg naroda. Ali ja mislim da ipak nije nikad u
svetskoj istoriji jedan ovek navukao na sebe toliko tragine
krivice kao Adolf Hitler. On je rat svejedno da li bi do
njega dolo kasnije ili ne zapoeo u avgustu 1939, jedan
unapred izgubljeni i zato lakoumni rat. I da toga nije bio
svestan, on se odmah u poetku uhvatio na lepak neuporedivo
vetijeg Staljina... Sam Hitler je bio uveren da rat nee dugo
trajati. On nije bez razloga obeao vojnicima na zapadnim
:
utvrenjima, u jesen 1939, da e za Boi biti kod svojih kua.
Da se tako desilo, onda bi Staljin, a ne Hitler, izvukao
deblji kraj. Teko da bi Staljin tako lako mogao doi u priliku
da napadne Finsku, da baltike drave strpa u svoj dep, a da
Besarabiju i Bukovinu otrgne od Rumunije. Ali ne Staljin,
Hitler je bio onaj koji je bio preen. On nije bolje proao ni
sa savezima koje je sklopio. Kad je on posle pobede nad Francuskom bio na vrhuncu svoje slave, njegov 'elini partner'
nije mogao vie da izdri da gleda kako on bere lovoriku za
lovorikom. Italijanski napad na Francusku, ak i da je pamctnije bio izveden, onemoguio je aranman sa ovom dravom.
Od Cana provocirana grka avantura stavila nam je olovo na
noge... Zbog male borbenosti i slabe vojne snage Italijana,
morali smo u Severnu Afriku, na polaznu taku naih kasnijih
poraza. U medruvremenu je sukob sa Rusijom postao zaista
neizbean. Politika platforma, na kojoj se imala da vodi
ova borba, bila je neto najgluplje to se moe zamisliti. Umesto da probudimo sve za nas na neki nain korisne snage
autonomiste, crkvu, seljake, bacili smo se na 200 miliona ljudi
sa javno saoptenom namerom da od njih napravimo robove
Nemake! Ve u prvoj ratnoj zimi imali smo da snosimo posledice ove gluposti, i istina je: Japan je tada svojim raskidom sa
Amerikom izvukao jo jednom naa kola iz blata. Ali po koju
cenu! Zar prelazak kolonija, kojima su upravljali belci, u ruke
'majmuna sa drveta', kako Kinezi nazivaju Japance, nije bio
gubitak Zapada, one nove Evrope od koje smo mi toliko oekivali?!
173

Rat protiv boljevizma imao bi svakako svoj puni smisao, ali

da je front bio drukije ustrojen: Evropa i anglosaksonski svet
protiv Rusije i Japana! Meutim, ve i injenica da je Ribentrop, kao novi ambasador, pozdravio engleskog kralja sa Hajl
Hitler, znaila je poetak ludosti...
Uza sve reeno, dolazi bezgranino nerazumna politika koju mi
vodimo u okupiranim zemljama. Prvo se pokualo sa istrebljenjem Poljaka, a u najmanju ruku sa unitenjem njene inteligencije. Onda 'glajhaltovanje' u Norvekoj i Holandiji. Posle
toga snovi o formiranju jedne velike Burgundije na raun
Francuske i zloinake gluposti... u Lotringiji i Elzasu. Trpljenje i podravanje poglavnikovog reima u Hrvatskoj. Ludilo
'velikogermanskog Rajha' sa pozivom folksdojerima u celom
svetu da se nsele na Istoku... Reenje slovenakog pitanja^
ime se Himler toliko ponosi. Italijanska politika na Baikanu...
Svet lei u rukama budala.
U ovakvom raspoloenju i sa ovakvim mislima, Glez fon Horstenau
se, sutradan po padu Musolinija, zajedno sa poslanikom Kaeom, uputio
Anti Paveliu, da bi razmotrili novonastalu situaciju. Dok je Kae,
tokom razgovora, izrazio miljenje da ne moe biti ni govora o tome
da je Badoljo antifaista, Horstenau i Paveli su bili uvereni da e
maral presaldumiti i udariti na drugu stranu. 3 Po prvi put istog
miiljenja o jednom pitanju, Horstenau i Paveli su smatrali da bi, u
vezi sa dogaajima koji se mogu oekivati, bilo hitno potrebno preduzeti neto u pogledu Dalmacije.
Poglavniku i meni je od prve bilo jasno, kae Glez fon Horstenau u dnevniku, da trku za Jadransku obalu ne smeju
dobiti ni Anglosaksonci, ni partizani, ve i iskljuivo Nemci
i Hrvati. Da se to i onima gre objasni, preuzeo sam na se be ... Cak sam sroio i nekakvu proklamaciju .. .*
Jedan problem se, medutim, i ovog puta, ispreio izmeu Gleza
fon Horstenau i Pavelia. To je bilo pitanje mera koje je, s obzirom
na sve, trebalo preduzeti u samoj NDH. Po Glezu fon Horstenau, kao
prvo i najglavnije, kao imperativ trenutka zapravo, trebalo je rekonstruisati vladu .. .
3
Hitleru je, kako to tvrdi general Varlimont, od prve bilo jasno da mu
Badoljo nee ostati veran. Oni izjavljuju da e se boriti, ali to je izdaja,
bilo je prvo to je Hitler rekao na vest da je MusoMni bio prinuen dapodnese ostavku. U tome mi moramo biti sasvdm naisto. To je gola izdaja!
(Up. W. Warlimont, n. d., str. 358).
4
U toj proklamaciji preko radija, Glez fon Horstenau je, obraajui se
svim Hrvatima, izmeu ostalog rekao: Sa dubokim bolom ste vi i vaa
braa morali da trpite da u prvim godinama vae dravne samostalnosti budete odvojeni od mora, vaeg mora, ivotnog elementa vaih oeva i pradedova. Ali sada vas poziva nemaka vojska da, odazivajui se glasu domovine, zajedno s njom nastupite i vae zastave, zastavu Hrvatske, istaknete
ne samo u Senju i Dubrovniku, ve i u Zadru, ibeniku i Splitu, i tako oslobodite svoju brau od teko snoenog ropstva... (PA/AA/NAK, Bd. 5,
H 301.584).

174

Poglavnie, rekao je on, vremena su ozbiljna i vi morate

na to misliti da obrazujete jednu pristojnu vladu na irokoj
osnovi.. .-K5
Vie nego iznenaen predlogom s kojim je Horstenau odjednom,
skoro iznebuha, iziao na sredu, Paveli u prvi mah nije bio sposoban
ni re da kae. A kad se malo pribrao, postavi jo ljubiastiji 6 u licu
nego to je inae bio, on je promrmljao jedva ujno da on ne razume
ta mu se time u stvari hoe rei. Mislim, na to je Horstenau odgovorio, na jednu vladu Seljake stranke! Mada, tada, nije rekao ni da ni ne, Paveli je, uskoro posle ovog sastanka, preuzeo neke korake u tom pravcu, kao to je poznato. A preduzeo je i sam Glez fon
Horstenau, u kontaktu sa predstavnicima HSS u Zagrebu, Koutiem
i Andersom, pre svega. Meutim, sve se zavrilo na razgovorima, svakako i zato to je na formiranje jedne zajednike HSS-ustake vlade
svako gledao na svoj nain, i to, kao prvo, ni Paveli a ni HSS u tom
asu nisu na formiranje zajednike vlade uopte ozbiljno mislili. Paveli (zato) to u principu nije bio spreman da deli vlast ni s kim, a
HSS to je u novonastaloj situaciji videla siguran znak da njeno pravo
vreme tek dolazi, da se neopozivo pribliava kraj Nemake (u ta je
njene pripadnike stalno uveravao i Glez fon Horstenau) i da se zbog
svega toga posebno zbog oekivanog iskrcavanja Engleza i Amerikanaca na Jadranu nikako ne sme kompromitovati. Najvie to je
HSS bila voljna da uini bilo je da eventualno podri jednu vladu koja
bi bila iskljuivo sastavljena od takozvanih strunjaka, inovniku vladu, kako se to jo kae.
Jugoslovenski ministar na raspoloenju, Anders, kae Glezfon Horstenau u svom dnevniku, bio je kod mene poslednjeg
dana u mesecu (30. septembra 1943), da bi mi predao kopiju
teksta kojim HSS odbija da ue u vladu. Oni su se, meutim,
izjavili spremnim da podre jedan 'neutralni kabinet'. Mene
sve to nimalo ne udi. Kako bi neko i mogao da upravo sada:
stane na klizavu dasku!...
Sat pre toga su me ministar-predsednik Mandi i ministar
pravde Baien zamolili da doem do njih, da bi mi saoptili da
je dravna katastrofa na pragu. Pod pritiskom partizana, predsednici optina su ve poeli da daju otavke. Zagreb je potpuno
5
Smatrajui da je padom faizma u Italiji Paveliev poloaj u NDH
postao neodriv, Glez fon Horstenau je zatraio od naelnika taba vojnog
zapovednika Jugoistoka instrukcije u smislu da li da lino intervenie (u
duhu punomoja koje mu je svojevremeno dao LerJ ili da inicijativu pre pusti nemakim politikim instanoama. Ukazujui na hitnost donoenja odluke u smislu svog zahteva, Glez fon Horstenau je naveo da e i komunisti formirati svoju vladu. Up. KTB/III/2/str. 849. Zabeleka od 27. jula
1943.
6
Ljubiasta boja lica treba da je bila, kako je to Glezu fon Horstenau
saoptio zet Slavka Kvaternika, lekar dr Lutkinski, posledica uzimanja ne kih medikamenata (Po Lutkinskom, a kako to stoji u dnevniku Gl eza fon
Horstenau, Paveli je u mladosti bolovao od sifilisa)-

175.

odseen od sveta. Meso, jaja, masnoe dobijaju se teko i u

radnjama za diplomate. Mleka uopte netna. Ja sam posle
razgovora sa ministrima otiao do Kaea, koji se pokazao sasvim
mirnim i koji se kao i uvek zaloio za ustae, a ustao protiv
naih generala, smatrajui da je ienje te-rena oko
Bjelovara najglavniji eliksir za saniranje drave.
U pregovore sa predstavnicima Hrvatske seljake stranke, treba rei, Paveli se upustio u jednom posebnom psiholokom trenutku. On
se, naime, posle pada Musolinija veoma uplaio za svoj poloaj, a rei
koje mu je uputio Glez fon Horstenau bile su samo kap ulja na ve
razbuktalu vatru straha.
Kako se, sasvim tano, navodi u izvetaju Abvera u Zagrebu,7 koji
se odnosi na ovo vreme, upravo posle pada Musolinija, u NDH je itav
niz grupa, poev od takozvanih domaih ustaa krilo u ustakom
pokretu koje je bilo u stalnoj opoziciji prema ustaama-emigrantima
pa do starih pristalica Stranke prava, diglo glavu, zakljuivi da je
nastao pogodan trenutak za sprovoenje odreenih reformi u NDH
(svoenje funkcije Ante Pavelia na isto reprezentativnu ulogu, prenoenje njegovih ovlaenja na predsednika vlade, i tako dalje). Poto
su ove ideje naile na podrku i u ustakim krugovima u samoj vladi
^kod ministra spoljnih poslova Peria, ministra unutranjih poslova Lorkovia, dravnog sekretara Bulia, i drugih), Paveli je, prema navodima
Abvera, morao neto hitno da preduzme u pravcu uvrenja svojih
linih pozicija. Mogunosti, meutim, nije bilo mnogo. Zapravo, postojala je jedna jedina mogunost, a to je bila Nemaka. Valjalo je od
Nemake dobiti ponovo blagoslov kao vo drave i pokreta i onda,
ojaan nemakom blanko-punomoju, razbiti snage koje su se bile
ustremile na njega ili od kojih je zazirao, ukljuujui tu i pripadnike
Hrvatske seljake stranke. Iz tih razloga on je sve preduzeo da ga
Hitler to pre primi. Ali njegova elja nije bila odmah ispunjena. Morao je da prieka. U meduvremenu dok je ekao (i da bi to ekanje
skratio i to bolje se preporuio Hitieru) on je priao sprovoenju svoje
oprobane taktike da vor, koji inae nije mogao da presee, polako
razrei. Naglaavanjem zavisnosti NDH od Nemake i stalnim ponavljanjem da e NDH ii kroz vatru i vodu s njom, on je svojim linim
pristalicama oduzeo svaku mogunost da se od njega distanciraju...
Sto se tie pripadnika drugih lagera, koji su bi protiv njega, on ih je
sve uture jednostavno optuio da su anglofili, slobodni zidari (masoni) ili inae notomi neprijatelji Nemake.
Kad su, kae se dalje u izvetaju Abvera, propali pregovori izmeu
Lorkovia i Mandia sa predstavnicima Hrvatske seljake stranke, Paveli je najavom pootrenog ustakog kursa privukao blie sebi pristalice sklone skoku u stranu- i primorao ih da sprovoenjem neobino
rigoroznih mera, kao to je bilo veanje talaca zbog diverzije na munirijski depo u Sesvetama, preuzmu punu odgovornost za njegov reim.
U vreme kada se sve ovo deavalo, u Zagreb je, po nalogu Nojbahera, koji se, kako smo ve rekli, nije smeo direktno meati u politika
7

176

Iavetaj Abvera u Zagrebu, br. 186. Up. Hnilicka, n.d., str. 283284.

pitanja u NDH, a kome je i te kako bilo stalo do obaranja ustaa i

Pavelia s vlasti, doputovao bivi generalni konzul u Beogradu Robert
Kronholc i stupio u vezu sa Koutiem i drugim predstavnicima Hrvatske seljake stranke.8
Prilikom svoje... posete Zagrebu, kae Glez fon Horstenau
o tome u svom dnevniku, -pocetkom novembra, Kronholc je
pregovarao sa Koutiem. Ovaj mu je predao jedan spisak pogodnih linosti za sluaj pregrupisavanja u Zagrebu. Preko
Nojbahera, spisak je stigao do Vezenmajera u Budimpetu, koji
ga je promptno prosledio dalje ustakom poslaniku (u Maarskoj) Koaku, ovaj hrvatskoj vladi u Zagrebu, a ona Kaeu...
Neka, tako im i treba kada oni hoe da prave ozbiljnu politiku
sa jednim takvim subjektom kakav je Vezenmajer, hrvatski
'otac otadbine'...
Prema izvetaju Abvera u Zagrebu, Kronholc se nije, tada, zamerio
ustakom vostvu samo zbog ministarske liste, ve i zbog javno
izreenih potcenjivakih ocena o Paveliu.
Osim to se zamerio ustaama, Kronholc se zamerio i Hrvatskoj
seljakoj stranci, pre svega Koutiu, za koga se u Abverovom izvetaju kae da nije sastavio nikakvu ministarsku listu. 9
U meduvremenu, dok se i meu ustaama i meu pripadnicima HSS
govorilo posle sluaja sa Kronholcom, da sa Nemcima nema smisla
konspirirati zato to to niemu ne vodi i to oni ne umeju da uvaju
tajnu, Glez fon Horstenau je, 1. septembra 1943, bio hitno pozvan u
Hitlerov glavni Stab, gde se, u to doba, samo i iskljuivo govorilo o
Italiji, zapravo o tome hoe li ona, posle odlaska Musolinija, napustiti
savez sa Nemakom i prikljuiti se njenim protivnicima.
Lino Glez fon Horstenau je sa promenama u Italiji, i njenim prekidom saveznitva sa Nemakom, poeo da rauna jo krajem leta 1942.
godine. U to su ga uveravali i mnogi prijatelji i poznanici, koji su
dobro bili upueni u prilike na Cizmi. Profesor Volsecci mu je, na
primer, rekao poslednjih dana avgusta 1942, da za Italiju postoji jo
samo jedna mogunost brz izlazak iz rata. Jedna visoka nemaka
linost, ije ime Glez fon Horstenau ne navodi u svojim zabelekama,
rekla mu je opet da u Rimu Musolinija cene Jos samo kao pajaca, a
da je maral Badoljo, inae anglofil, simbol antifaistike opozicije, i
jedina nada armije. Negde u ovom smislu izraavao se i benediktinski
opat biskup Marcone, delegat Vatikana u Zagrebu. Italijani bi,
rekao je on Glezu fon Horstenau, radije danas nego sutra da napuste
savez sa Neniakom.
Kao i uvek dotle, kad bi dolazio u Hitlerov glavni Stab, Glez fon
Horstenau je i ovog puta imao prilike da se sretne sa mnogim visokim
komandantima i politiarima, a razume se i sa vodom Rajha.
8
O sluaju Kronholc-Kouti opirno pie B. Krizman, Ustae i Trei
rajh, knj. I, str. 272274.
9
Up. Hmlicka, n.d- str. 296.

Hitler je, stoji u dnevniku Gleza fon Horstenau, smatrao

da se Badoljo nee moi da odri. Kao prorok i osniva religije, on vidi u padu faizma samo delo nekolicine zlonamernika, meu kojima su se nali kraljevska familija i papa...
Prema Musoliniju gaji on i sada kao i pre veliko prijatelj stvo...
Na ruku, za vreme kojeg je Hitler i rekao sve ovo to smo upravo
citirali, osim Gleza fon Horstenau uzeo je uea jo i feldmaral Romel, u to vreme jedan od najpopularnijih najviih nemakih komandanata. (Po miljenju Gleza fon Horstenau, i bar kako to stoji u njegovim zabeleikama, Romel je bio -vrlo primitivan ovek, koji je sigurno dobar komandant korpusa na bojitu... ali sve drugo od onoga
to se nekad podrazumevalo pod jednim vojskovodom.) 10
Kao ni sam Glez fon Horstenau, ni Romel nije za vreme celog
ruka stigao mnogo da kae. Govorio je uglavnom Hitler, jedva i dirajui jelo koje mu je bilo servirano... Po Hitleru, kako je Horstenau
dalje rekao u svom dnevniku, Italija je poela da prestaje da bude
velika sila, da je, zapravo, sa njom, kao imperijom, zauvek gotovo.
Anglo-Amerikanci e Jug (nekadanju kraljevinu Napulj bez Sicilije)
prepustiti Savojskoj kui. Siciliju e, zajedno sa Korzikom i Sardinijom
pripojiti jednom ostrvskom savezu koji e im biti podreen i garantovati im njihovu prevlast na Sredozemnom moru. Crkvena drava e
u odnosu na nekad biti znaajno poveana i postati riznica Jevreja.
Tamo e se zlatni dolari slivati u talasima. Od severnog dela Italije
Britanci e formirati jednu nemonu demokratsku republiku.11
Po povratku iz Hitlerovog glavnog taba, i kad je kapitulacija
Italije postala injenica, Glez fon Horstenau je jedno vrlo, vrlo kratko
vreme poverovao da de u celoj Hrvatskoj, zbog svega, ali pre svega
zbog Jadrana, zavladati veliko oduevljenje.12 Meutim, prevario se u
svom iekivanju i grdno se pokajao to je prehitrio da preko radija
10
Iz dnevnika Gleza fon Horstenau se vidi da ni Ler nije imao visoko
miljenje o Romelu. Prema kazivanju generala Varlimonta Glezu fon Horste
nau, Musolini je posle operacija u Africi toliko zamrzeo Romela, da su se nemaki poslanik u Rimu i jo neko osetili obaveznim da o tome obaveste
Hitlera. Na to je Hitler odustao od namere da Romela predloi Musliniju za
zajednikog vrhovnog komandanta u Italiji i uputio ga u Solun. Meutim,
kad je trebalo da preuzme komandu nad trupama u Grkoj, a Ler da pree
u Beograd, pao je Musolini, pa je Romel odmah pozvan u Nemaku da bi
preuzeo zapovednitvo nad armijskom grupom B. Po misljenju generala Var
limonta, Romel je ve tada bio na kraju svojdh snaga. Up. W. Warlimont,
n.d., str.
329.
1
Kad je Italija kapitulirala, u Zagrebu su ustae i Nemci za tili as
raistili sa Italijanima, stoji u dnevniku Gleza fon Horstenau. Veina oficira
je odmah strpana u voz i upuena u Nemaku, u zarobljenitvo, dok su diplomatski slubenici stavljeni pod strau delom u samom poslanstvu, a
delom u svojim privatnim stanovima. Na alost, kae Glez fon Horstenau,
pratee okolnosti u pogledu stanova, automobila i druge imovine Italijana,
nisu bile ni malo lepe. Ustae i SS prosto su se takmicili u rekviriranju; ko
je u tom
bio bolji, teko je rei...
u
U izvetaju Gleza fon Horstenau od 2. 8. 1943. (KTB/III/2/ str. 890) kae se i to da je Paveliu rekao ital. poslanik (317, 1943. uvee) da Italija
ne samo da e napustiti Osovinu, ve da e na neki nain na drugoj strani
nastaviti rat protiv Nemake. Za samu situaciju na obali Jadrana, u izvetaju

178

obavesti celu hrvatsku javnost da Jadranska obala, ukljuujui Suak i Rijeku, najzad pripada hrvatskom narodu, njemu i nikom drugom. Umesto oduevljenja, on je sa lica ljudi u Zagrebu mogao da
proita samo ravnodunost, to ga je navelo da zakljui da je Nemaka
kod dobrih, ali sasvim nepouzdanih Hrvata, kao pobednica, totalno uprskala motku u ta jo samo Kae ne eli da veruje. 13
Ali nije se Glez fon Horstenau samo prevario u proceni raspolo-enja
stanovnitva, koje je trebalo da zavlada posle kapitulacije Ita-lije i
objave da se Jadranska obala vraa Hrvatskoj, ve i u pogledu svog
oekivanja da e se hrvatska zastava viti i na Suaku i na Ri-jeci (i
za to se Paveli posebnim telegramom zahvalio Hitleru).14 Na-preac, i
suprotno dotle drukijim tvrenjima, Hitler je naredio da se ova dva
grada, Suak i Rijeka, imaju rezervisati za Nemaku, zapravo za njenu
novu, na brzinu kreiranu administrativno-politiku jedinicu, ije je
sedite trebalo da bude u Ljubljani ili u gradu Miramare. No-voj
pokrajini, na ije je elo, po Hitlerovoj elji, doao gaulajter Ko -ruke,
Rainer, bilo je reeno da pripadne i Trst. (Kako je lino Hitler rekao
Glezu fon Horstenau, Trst i Rijeka trebalo je da vremenom posta-nu
najvee i najvanije trgovake luke Rajha u ovom delu Evrope, a
Boka kotorska najvea nemaka ratna luka na Sredozemlju). U Rajnerevo kraljevstvo, citiramo Gleza fon Horstenau dalje, bilo je predse navodi da ona nije nezabrinjavajua: a) oficiri 2. ital. armije treba da su
stupili u pregovore sa Titovim ljudima da bi im prepustili znaajna mesta
kao to su Split i druga, i time pripremiM jugoslovensku revolucionarnu vojsku za doek Britanaca, b) ital. 2. armija u celini treba da je rezignirana i
da pokazuje znake raspadanja.
1
3 U izvetaju koji je Glez fon Horstenau dostavio komandantu Jugoistoka, a ovaj dalje OKW (17. 7. 1943.) istie se da je u Zagrebu dolo do jedne
vrste panike (zbog iskrcavanja Anglo-Amerikanaca na Siciliji i akcije bandi
u okolini glavnog grada NDH). Javljajui da je ope miljenje da se ustaki
kurs u NDH mora napustiti, Glez fon Horstenau je napomenuo da kao platforma preostaju borba protiv komunizma i nada na zadobdjanje obale. Sa
hrvatskom vojskom-, naglasio je, ne moe se uopte ozbiljno raunati.
Up. KTB/III/2/ str. 800.
1
4 U vezi sa ovim telegramom (od 9. 9. 1943.), ministar Ribentrop je naloio Kaeu da usmeno saopti Paveliu, da se firer zahvaljuje na njemu i
da je sa zadovoljstvom primio znanju da je hrvatski narod reen da sve
uini za pobedu i da svoju sudbinu vezuje za sudbinu nemakog naroda.
to se tie oblasti, koje bi Paveli da dobije, kako se izrazio Ribentrop, (Ri
jeka, itd), Kae je trebalo da kae voi ustaa da su to ustanike oblasti u
kojima nemake trupe moraju da vode teke borbe. Usled svega toga, tre
balo je Kae dalje da kae Paveliu, Firer se mora iskljuivo koncentrisati
na uguenje nemira i spreavanje da dode do iskrcavanja Engleza i Amerikanaca. Sa dravno-pravnim pitanjima u ovim oblastima. firer se sada u vreme borbe ne moe baviti (Up. ADAP/E/VI/Dok. 339, sr. 575). Kad je Kse,
kao i mnogo puta dotle, intervenisao u korist ustaa i Pavelia, ijim predstavnicima nemake vlasti nisu dopustile ni da udu u Rijeku, a kamoli da u
njoj otvore svoja nadletva, na primer, Ribentrop ga je 23- septembra 1943.
upozorio da je njegova (Kaeova) dunost u NDH da zastupa interese Rajha
(a ne NDH) i da pri tom razmiljanja o tome da li je neto pravedno ili nije,
ne smeju da igraju nikakvu ulogu... Hrvatskoj vladi-, posebno je naglasio
Ribentrop nije ni u kom pogledu doputeno da nam postavlja odredene zahteve ili da nam stavlja do znanja svoje ak i opravdane elje. Situacija je
upravo takva da hrvatska vlada mora biti zadovoljna tim to bude dobila
zahvaljujui iskljuivo snazi nemakog oruja (ADAP/E/VI/, str. 579582)12

179

vieno da ue i Slovenija, zapravo onaj njen deo koji jo nije bio

progutan od austrijskih pokrajina Koruke i tajerske, a zatim Gorica, kao i cela Istra. Odluku. o svemu tome, to Horstenau nije znao,
Hitler je bio doneo znatno pre kapitulacije Italije, a u svakom sluaju
pre nego to ga je pozvao sebi na razgovor. Meutim, da mu neto o
tome kae, nije mu ni na pamet palo...
Prema onome to je Rajner rekao Glezu fon Horstenau, kada su
se sreli u Klagenfurtu (Celovcu), u novoj pokrajini politiki kurs je
imao da bude izrazito nemaki i u njoj je smelo da bude mesta samo
za postojanje jednog nacionalizma nemakog.15
Mada ga je, jo, Rajner nastojao da uveri da nova pokrajina ima
sjajne Perspektive za razvoj i da joj je osigurana blistava budunost,
Glez fon Horstenau to uopte nije ozbiljno primio znanju. Za njega je
sve to bilo manje-vie prazno bulanjenje, luk i voda, budui da je rat
bio -izgubljen i da Jos samo totalne budale pristaju da sarauju s
nama.
4. Kontakti Nemaca i NOVJ u jesen 1943.
U jesen 1943. godine, uza sve drugo to se zbilo i zbivalo na teri toriji koja je na papiru pripadala ustakoj dravi, dolo je i do vie
kontakata izmeu nemakih slubi i predstavnika Vrhovnog taba NOVJ,
odnosno Glavno g taba Hrvatske. 1 Glavni inicijator ovih ko ntakata,
sa nemake strane, bio je nemaki poslanik u Zagrebu, Zigfrid Kae.
Odmah po kapitulaciji Italije, 9. septembra 1943. godine, on je kod
ministra spoljnih poslova Rajha, Joahima Ribentropa, pokrenuo pitanje
obnove, odnosno uspostavljanja novih veza sa NOVJ. 2
15
Na rukovodee poloaje u novoformiranoj pokrajini, Rajner je, kako
je rekao Glezu fon Horstenau, bio postavio sve same Stare austrougarske
oficire i slubenike. U Sloveniji je njegov prvi ovek bio nekadanji austrougarski, a potom oficir Kraljevine Jugoslavije, Leo Rupnik, po Glezu fon
Horstenau jedan od vemih Hitlerovih sledbenika.
1
u literaturi obieno se imaju u vidu kontakti koji su uspostavljeni leta
1942. u Ldvnu, i u prolee 1943. u Gornjem Valkufu, Sarajevu 1 Zagrebu.
Prerna nemakim izvorima i literaturi, do kontakata izmedu NOVJ i
Nemaca dolazilo je i u drugn krajevima, izmeu ostalog i u Sloveniji. Upravo pred stupanje u vezu predstavnika Vrhovnog taba NOVJ sa Nemcima u
martu 1943. godine, o emu se najvie i pisalo u stranoj literaturi, predstavnik ekspoziture Abvera u Klagenfurtu (Celovcu) treba da se sastao sa predstavnikom Glavnog taiba Slovenije. Kako to tvrde zapadnonemaki Istoriari
Paul Leverkin (Leverkuehn Der geheime Nachrichtendienst der deutschen
Wehrmacht im Kriege) i Verner Brokdorf (Brockdorf Geheimkomandos
des 2. Weltkrieges), inicijativa za ovaj sastanak protekla je od ekspoziture
Abvera. Na taj korak oma treba da se odluila posle saznanja da se Tito od
kraja 1942. godine poeo oseati naputenim od Rusa. Po navodima Leverkina,
ve pri prvom susretu predstavnika Abvera (profesora Burgera) sa slovenakim partizanima, njemu je reeno da bi Tito pod odreenim okolnostima bio
spreman da obustavi borbu protiv Nemaca. Kontakti su, meutim, odmah
posle toga prekinuti. Ekspozitura Abvera u Klagenfurtu dobila j e, naime,
naredenje da ih prekine, s obzirom da e Tito u najskorije vreme biti i
tako i itako likvidiran (Vreme operacije Vajs II).
2
Pun tekst ove Kaeove poruke u: PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd. 5,
list 162824. Takoe i u: ADAP/E/VI/ str. 511.

180

S obzirom na sadanju situaciju, rekao je Kae u svojoj

poruci Ribentropu, molim da se preispita stav prema Titovim
partizanima... Hrvati e u svojim proglasima zagarantovati
amnestiju svima onima koji su iz nacionalnih razloga... protiv Italijana otili u ume. Naa e vojska i sama ovako postupiti. Osim toga bilo bi potrebno da se, uz najirokogrudije
tumaenje pojma iz nacionalnih razloga, ovako uradi i u
Sloveniji i Crnoj Gori. Ukoliko bi i preko svega toga bilo moguno da se s Titom stupi u kontakt, ja bih bio za to da se
iskoristi svaka ansa koja bi mogla da dovede do obustave
borbe koju on vodi protiv nas.
U vezi sa etnicima, Kae je poruio Ribentropu, da e Hrvati
takoe postupiti irokogrudo, pri emu se manji incidenti ne bi mogli
iskljuiti. S obzirom na poznati nain delovanja Mihailovia i neprijateljsku taktiku, rekao je on dalje, smatram da je nuna najvea
opreznost. Prema hrvatskim obavetenjima, treba da se u Ljubljani
nalazi etniki voa iz Hercegovine, Jevevi. On je u poslednje vreme
pokuao da uspostavi kontakt sa nama i Hrvatima. Mislim da bi se on
mogao pridobiti. U nejasnim sluajevima miljenja sam da bi etnike
trebalo razoruati.
Zalaui se za stupanje u pregovore sa partizanima, Kae je bio
ubeden da se, upravo u uslovima nestanka Italije kao okupacione sile
u NDH, ti pregovori mogu uspeno zavriti i dovesti do obustave neprijateljstva. Ali, valja istai, to nije bio jedini cilj koji je on hteo da
ostvari. Njegova je namera bila da, kada jednom dode do obustave
neprijateljstva, razori politiku i moralnu bazu partizana putem izdvajanja partizana-Hrvata iz optejugoslovenskog partizanskog pokreta
i njihovog sjedinjenja sa ustaama.
Koliko je Don Kihot nemake diplomatije kako su Kaea zbog
njegove politike kratkovidosti i nerealne procene prilika nazvali nemaki istoriari bio uistinu uveren u sprovodivost svojih planova i
realnost svojih zamisli, potvruje i injenica da je on jo i u leto
1944. godine smatrao da postoji mogunost za sklapanje aranmana sa
partizanima u ve opisanom smislu, posebno sporazuma sa partizanima-Hrvatima. To je on rekao i samom Hitleru, kada ga je ovaj primio
na razgovor u julu 1944. godine, mada mu je bilo dobro poznato da je
upravo Hitler bio onaj koji je u martu 1943. godine, kad mu je pomenuta mogunost sklapanja primirja sa partizanima, razgovor o tom pitanju presekao, rekavi da se sa buntovnicima ne pregovara. da se oni
streljaju.3
3
Uglavnom se misli, i navodi, da je Hitler izgovorio ove rei povodom
toliko poznatog telegrama Kaea ministru spoljnih poslova Ribentropu od 17.
marta 1943 da postoji mogunost da Tito obustavi borbu protiv Nemake,
Italije i Hrvatske i povude se u Sandak, da bi se tamo obraunao sa etnicima, itd (PA/AA/Biro St. Sekr. Kroatien, Br. 4, list 316). To, medutim,
nije uopte tano. Ove rei Hitler je izgovorio nekollko dana ranije, kad mu
je javljeno da su predstavnici Vrhovnog taba NOVJ stigli u Gornji Vakuf
(11. marta 1943) i da su podneli odreene predloge za zakljuenje primirja,
izmeu ostalog na bazi priznavanja NOVJ za zaraenu stranu, itd. Hitlera je o

181

Moja ukazivanja na mogunost koja je postojala 1943. godine,

da doe do obustave borbe sa Titom, stoji u Kaeovom izvetaju ministru spoljnih poslova Ribentropu o ovom razgovoru sa
Hitlerom, firer je primio znanju sa primedbom da bismo, u
tom sluaju, morali pustiti Pavelia da padne. Ja sam na to
objasnio, da to ne bi bilo nuno, budui da ne bi bilo ni
potrebno s Titom sklapati neke dalekosene dravno-politike
sporazume.
Protiv mog stava, da bi i danas postojale takve mogunosti,
mada manje nego 1943. godine, i da ih ja ne bih ostavio neiskorienim, Hitler nije imao nita protiv.. .4
ovome obavestio ministar spoljnih poslova Ribentrop. A do toga je dolo na
sleei nain: Saznavi, 11. marta 1943. predvee, od svog autanta majora
Mecgera, da je delegacija NOVJ stigla u Gornji Vakuf sa namerom da po vede pregovore i o drugim pitanjima a ne samo o razmeni zarobljenika (ma jora Strekera i drugih Nemaca), Glez fon Hor stenau je, ne usuujui se da
sam odlui o zapoinjanju pregovora sa predstavnicima NOVJ na bazi njihove
ponude (pogotovu to je general Liters odmah izjavio da u to ne eli da se
uputa, budui da se radi o politikim pitanjima) pozvao telefonom svog
prijatelja u RSHA, Vilhelma Hetla. Saoptio mu je tekst zapisnika koji su u
Gornjem Vakufu potpisali Koa Popovi (pod punim imenom), Milovan ilas
i Vladimir Velebit (obojica pod lanim imenima) i zamolio da na najviem
mestu pokua da vidi ta se u svemu moe uiniti. Hetl je o svemu informisao Valtera elenberga, nadlenog u RSHA za celokupnu obavetajnu slubu u inostranstvu, a on Ribentropa. Ovaj je celu stvar izneo pred Hitlera,
koji je reagovao kako smo rekli da se sa buntovnicima ne pregovara, da
se oni streljaju... Posledica ovakvog Hitlerovog stava bila je da sa predstavnicima Vrhovnog taba NOVJ, ni u Gornjem Vakufu, ni u Sarajevu, a
ni u Zagrebu, pregovori na bazi njihovih elja nisu u stvari ni povedeni (sa
izuzetkom pitanja razmene zarobljenika). Sve se svelo na razgovore pripadnika taba Gleza fon Horstenau i slubenika nemakog poslanika sa ilasom
i Velebitom (Popovi se, jo iz Gornjeg Vakufa, oevidno zakljuivi da Nemci sa pregovorima oteu, vratio u svoju jedinicu, u Prvu proletersfeu dlviziju),
pri emu su Nemci nastojali, postavljanjem mnogih pitanja, da dou do to
vie informacija o NOVJ. U razgovorima, i u Sarajevu i u Zagrebu, uestvovao je i inenjer Ot, koji je, kako Milovan ilas navodi (Der Krieg der
Partisanen, str. 324), u jednom asu rekao, da je Hitler ludak. O razgovorima u Zagrebu, u upravo pomenutoj knjizi, strana 325., ilas kae: Ako
se dobro seam, ukupno su odrana dva sastanka. Pod rukovodstvom jednog
pukovnika... plave kose, koji je vie liio na diplomatu nego na oficira,
Nemci su vodili razgovore... na niskom nivou; mi to nismo oekivali; u
mojim oima bio je na taj nain smanjen znaaj pregovora... Lino Glez
fon Horstenau nije bio uopte zadovoljan to je tako ispalo, a ni Kae. Prvi
put na jednoj liniji oni su pokuali da do pregovora ipak doe. Kae se angaovao za to kod Ribentropa, a Glez fon Horstenau kod svojih pretpostavljenih u OKW. Da bi imao neto u rukama, neku vrstu dokaza da partizani ozbiljno misle sa svojim predlozima, on je preporuio Velebitu, kad
je s njim razgovarao, da partizani obustave napade na prugu ZagrebBeograd (pre svega u Slavoniji), to je bilo ubrzo, za jedno kratko vreme, i uinjeno, all to do pregovora ipak nije dovelo (niti do obustavljanja napada
nemaekih trupa na jedinice NOVJ, o emu je, u vezi sa obustavom sabotaa
na pruzi, bilo rei).
4
Izvetaj Kaea ministru Ribentropu od 14. 8. 1944 (PA/AA/NAK, Bd.
2, H. 301430). Vrredan je pomena podatak, da je i sam Ribentrop, u vreme
kad je Kae pokrenuo pitanje aranmana sa partizanima pred Hitlerom, u
julu 1944. godine, pitao Nojbahera da 11 takva mogunost zaista postoji. Verujete li vi, glasilo je Ribentropovo pitanje Nojbaheru, da se s Titom moe
pregovarati? Kad je dobio negativan odgovor, Ribentrop je postavio drugo

182

Kako se da zakljuiti na osnovu jedne zabeleke Gleza fon Horstenau, Kae se upravo posle ovog razgovora sa Hitlerom maksimalno
zaloio za ostvarenje svojih planova, koji su se u stvari svodili na razbijanje narodnooslobodilakog pokreta. (Ko mu je bio partner na partizanskoj strani, ne govori ni Glez fon Horstenau, niti pak iko drugi,
ak ni sveznajui kapetan Hefner, koji je jedino znao da dojavi, da se
meu visokim ustakim funkcionerima naveliko govori da je ve uspostavijena veza sa partizanskim vostvom u cilju sklapanja sporazuma
za sluaj da se Nemci povuku sa Balkana i iz Hrvatske.)5 Ta beleka,
zapravo njen najkarakteristiniji deo, glasi:
Kae vodi visoku politiku, i on hoe, kao to je to i ranije
pokuavao, da Titove ljude podeli u dva tabora. Taman kao
da oni samo ekaju na ovog magarca, pa da to urade...
Prema dokumentima koja potiu iz Kaeove line arhive, on je,
neka dva meseca po svom zahtevu da se preispita stav prema Titovim
partizanima, krajem novembra 1943. godine, neposredno pred zasedanje
AVNOJ-a u Jajcu, bio u Zagrebu domain Marijana Stilinovia, koji
je doputovao u svojstvu predstavnika Vrhovnog taba NOVJ, i s njim,
preko inenjera Ota, vodio pregovore o itavom nizu pitanja. (Jednom,
u nedelju 27. novembra 1943. po podne, sreo se i lino sa Titovim
komesarom, kako je on titulisao Marijana Stilinovia u svojim izvetajima. To se vidi iz jedne beleke koja nosi njegov paraf, a iji sadraj
glasi: U nedelju, 27. novembra po podne, posetio me je direktor Ot u
pratnji Z(unjarevia). Tokom razgovora, koji je u poetku teko tekao
zbog zatvorenosti 2., dodirnuto je pitanje opte situacije ovde i pri tom
ukazano da ovdanje prilike nisu odluujue za ishod rata. Za ishod
rata nije uopte bitno da li e dve ili vie divizija stupiti u akciju.
Otud se nastojanje, da se ublai nain na koji se rat ovde vodi, naroito u odnosu na nevina civilna lica, moe samo razumeti; razmena
zarobljenika bila bi samo prvi korak u tom pogledu... I ustae su bile
pomenute. 2. je odjednom oiveo i ukazao na zloine koje su ustae
poinili odmah po proglaenju NDH, naglaavajui da oni nisu bili niim izazvani, ve da su bili diktirani tenjom da se istrebi srpski narod
u dravi.)6
Mada su pregovori voeni preko Ota, Kae je sve konce, jasno se
vidi iz njegovih zabeleki, drao u svojim rukama. Ponekad, i po tri
puta dnevno, sastojao se on sa Otom, da bi od njega saznao ta predstavnik Vrhovnog taba NOVJ kae, dao uputstva kakav odgovor da
da na pojedina pitanja, koja pitanja treba sam da postavi i na ta,
u datim okolnostima i datoj prilici, treba da obrati najveu panju.
(Iako agent Abvera, Ot je u ovo vreme, praktino, iskljuivo stajao Kaeu na raspolaganju i bio je obavezan da u svemu izvrava njegova
nareenja i dri se u svemu od njega primljenih uputstava. Oficipitanje: Smatrate li vi da je on pravi komunista? Nojbaher je odgovorio:
Za jednog stoprocentnog iz perfektne moskovske kole! (Nojbaher, n. d-,
str. 177).
5
Izvetaj kapetana Hefnera Glezu fon Horstenau (BA/MAF, RH/31/III/
A3).
6
Zabeleka poslanika Kaea od navedenog datuma, PA/AA/NAK, Bd.

183

jelno, meutim, Ot je dodeljen Kaeu tek 12. jula 1944. godine, kako
to potvrduje i jedno pismo naelnika obavetajne slube vojnog zapo vednika Jugoistoka, pukovnika fon Harlinga.) 7
Ovakav nain voenja pregovora, u biti ne ba najpodesniji, bio je
uslo vljen Kaeo vim str aho m d a bi, ako b i se saznalo da je direktno
seo za pregovaraki sto sa predstavnicima NOVJ ne obezbedivi prethodno dozvolu za to, mogao imati tekoa sa svojim ministarstvom,
zapravo sa Ribentropom lino.
U vreme najznaajnijeg kontakta izmeu Nemaca i partizana uopte, u martu 1943. godine, kada se takoe bio veoma zauzeo za pregovore sa predstavnicima Vrhovnog taba NOVJ (i pri tom preoptimistiki
i nerealno procenio spremnost partizana da zaista obustave borbu s
Nemcima) on je bio otro ukoren i, osim to mu je zabranjen svaki dodir s partizanima, malo je falilo pa da bude smenjen sa svog poloaja. 8 (Naroito je razljutio svog ministra, Joahima Ribentropa, kada
7
Pismo Harlinga Kaeu, PA/AA/NAK/Pol. 5, last 438219. Vrlo spreman
agent, inenjer Ot je uinio velike usluge Abveru, ali i drugim nemakim
slubama koje su dejstvovale na teritoriji NDH. Jedino je stajao lose sa
Gestapoom, i bio mu zbog neega sumnjiv (moda to je i sam kako bi
sc na osnovu bliskosti sa Glezom fon Horstenau smelo zakljuiti-pripadao
ili makar simpatisao sa krugovima u Abveru koji su bili protiv Hitlera). O
tome da je Gestapo imao neto protiv Ota govori i Vilhelm Hetl u pismu
Peteru Brouceku u Beu od 26. novembra 1985 (Priv. arhiv P. Brouceka). U
vezi sa Otom, koji je praktino organizovao prvu veu razmenu zarobljenika
na teritoriji NDH u leto 1942. godine, treba reci da je on prvi doneo autentine vesti ne samo o jezgru NOVJ u ranu jesen 1942, ve i o Titu lino.
Meu mnogim detaljima koje je ispriao Glezu fon Horstenau (BA/MAF, RH/
/31/III/8) bio je i taj, da mu je komandant jednog partizanskog bataljona rekao da je on, taj komandant, jedini preiveli od celog bataljona kojeg su etnici napali kod Stoca. Kod ovog bataljona, prema kazivanju Ota, nalazilo se
39 nemakih vojnika (vazduhoplovaca). Svi ti Nemci, zajedno sa zarobljenim i
ranjenim partizanima, bili su streljani i baeni u jednu jamu. U vezi sa itavim sluajem, Ot je jo naveo (citiramo beleku o ovom njegovom kazivanju od 26. septembra 1942, a iz ve navedenog akta u BA/MAF) da se partizanski voa izjasnio spremnim da sve to ponovi pred nemakim vlastima
i potpie, a zatim da ga je isti partizanski komandant pitao da li mu je
poznato da su etnici u Ljubukom, dok su ih Italijani kamionima prebacivali na front, uzvikivali: Dole Paveli, dole Hitler, iveo kralj Petar, iveo
Musolini !
' Sto se u martu 1943. godine poslanik Kae u tolikoj meri angaovao za
pregovore sa predstavnicima Vrhovnog taba NOVJ, a uprkos optoj oceni da
je i samo tretiranje itave stvari vrlo kakljivo, ima vie razloga. Ako se
izuzme injenica da je na njega u tom pravcu u znaajnoj meri uticao Glez
fon Horstenau, on je na svemu insistirao zato: a) to je bio uistinu uveren u
spremnost Vrhovnog taba NOVJ da trajno (a ne privremeno) obustavi borbu
i povue se u Sandak, i b) to je u vezi s tim oekivao znatno poboljanje
poloaja ustakog reima, a i svoga lino. Kao to e kasnije jo biti rei,
upravo je u ovo vreme vojni zapovednik Jugoistoka, general-pukovnik Ler,
postavio energian zahtev da se Paveli i ustae odstrane s vlasti, a on, Kae,
smeni s poloaja poslanika u Zagrebu i uputi na neku drugu dunost. Dokumenta koja se tiu angaovanja Kaea oko pregovora sa predstavnicima NOVJ
1943, nalaze se u Politikom arhivu u Bonu. Jednim delom, i ne uvek potpuno, ona su objavljena u inostranstvu Jos 1965. godine (u knjizi Horya Broszata o ustakoj dravi, na primer) a u Jugoslaviji, 1980 takoe jednim delom,
u knjizi dr Bogdana Krizmana Paveli izmeu Hitlera i Musolinija. O
susretu delegata Vrhovnog taba NOVJ sa Nemcima u Zagrebu, opirno go-

184

mu je, posle izreene zabrane da ni po koju cenu ne stupa u vezu sa

partizanima, poslao telegram, 31. marta 1943, u kojem je istakao da se
u Rajhu pitanje partizana ne shvata kako treba, da je potpuno iskljueno da se partizani mogu unititi do poslednjeg oveka vojnim i policijskim merama i da se, otud, ne bi smela tek tako odbacivati mogunost za politiko reenje partizanskog pitanja, pogotovu to postoji
dovoljno dokaza da se u Titova obeanja moe imati puna vera). 9
Jedini koji je tada u celom ministarstvu spoljnih poslova stao uz njega,
i, potom, podrao ga u njegovim shvatanjima, bio je Werner fon Hentig. U aprilu 1943. godine, kada je doputovao u Zagreb u zvaninoj
pratnji jerusalimskog velikog muftije El Huseina, Hentig je, kako to
kae u svojim memoarima, u kancelariji Kaea do u detalj pregledao
specijalni dosije u kojem su bile odloene sve informacije o Titu i partizanima. Te informacije bile su takve, da je on doao do zakljuka
da je poloaj Nemake na celokupnoj nekadanjoj austrijskoj teritoriji
vrlo rav, da se ni mnogo veim rtvama ne mogu postii nikakvi
uspesi i da bi, zbog svega toga, bilo najbolje da se s Titom postigne
sporazum, umesto da se on neuspeno suzbija. Hentig je ovaj svoj stav
u odnosu na nunost kontakata sa partizanima i pismeno obrazloio, pa
i potpisao .. .10
O toku i sadraju razgovora izmeu Hansa Ota i Marijana Stilinovia, koji se, kao i pri svojim ranijim dolascima u Zagreb, predstavio
kao Sreko Sunjarevi (u spisima Kaea Zunjarevi), Kae je ostavio
poduu i vrlo zanimljivu zabeleku, 11 vrednu, s jedne strane, zbog toga
to izvanredno dobro ilustruje njegova jednostrana i puna zabluda
gledanja na partizanski pokret, a s druge strane, to pokazuje kako su
u stvari bile slabe pozicije Nemake u to doba u NDH.
Gospodin Oto mi je, kae Kae u zabeleci o kojoj je re,
referisao 26. i 27. novembra 1943. godine, o svojim poslednjim razgovorima sa Titovim komesarem Zunjareviem. Ovaj
je ponovo pokrenuo pitanje sklapanja primirja ... Ot se sa
2unjareviem dogovorio da se sredinom decembra ponovo
sretnu u Titovom glavnom tabu radi daljih pregovora o
razmeni zarobljenika. Van sumnje je da su partizani za ovaj
odlazak Ota u njihov Stab zainteresovani i iz drugih razloga.
Te razloge trebalo bi traiti u njihovoj tenji da na neki navori Mio Lekovi (Martovski pregovori 1943, Beograd 1985, izdanje Narodne fcnjige). Lekovi navodi i Titove rei iz vremena kad su voeni razgovori
sa Nemcima, da se tu nije radilo -ni o kakvom primirju, nego samo o obustavljanju napada na jednog neprijatelja dok se obraunamo sa drugirn (str. 213).
9
PA/AA, Biro St. Sekr., Kroatien, Bd. 4, list 361. Up. i: Hory und
Broszat, n. d., str. 144145.
10
Up. W. Hentig, Mein Leben, str. 357.
1
PA/AA/NAK, Bd. 10a/l. Tekst ove Kaeove zabeleke o pregovorima
sa Stilinoviem (Zunjareviem) objavljen je i u ADAP/E/VII, str. 209, ali ne
u potpunosti. Stota je izostavljeno, izmedu ostalog postignuti sporazum o
otkupu konja za nemaku vojsku na teritoriji ugroenoj od partizana, raz
govori o izvozu drveta, itd.
185-

in doe do uspostavljanja mira. Za ovaj odlazak u Titov Stab

je sam preporuio Otu da, kao i prilikom njegovih ranijih dlazaka, nikoga ne vodi sa sobom. Svaki pratilac, koji je prtizanima nepoznat, morao bi da izazove sumnju kod partizana
i to bi moglo da se tetno odrazi na otvorenost razgovora. Ot
mi je ispriao, da su se prilikom njegovih poslednjih odlazaka do partizanskih predstraa u Pisarovini, u njegovoj pratnji, presvueni u uniforme Vermahta, nalazili SS-voa, oberturmbanfirer Herman, haupturmfirer Lange i oberturmfirer
Meissner. Oni su se upustili u razgovor sa stareinama partizanskog bataljona na predstrai, ak su napravili i nekoliko
snimaka. Neki znaajniji uvid u partizanske redove oni, naravno, nisu mogli dobiti. Partizani su se... prema njima odnosili s velikim nepoverenjem i preduzeli su sve mere predostronosti, tako da oni nisu mogli nita da saznaju...
Prema zabeleci Kaea, Ot i Stilinovi su pregovarali u Zagrebu
t o sledeim temama:
o otkupu 9 do 10 hiljada konja za potrebe nemake vojske na
teritoriji ugroenoj od partizana,
o izvozu ve poseenog drvetu i spremnog za eksport,
o otpremi hlora iz Elektro-Bosne za nemaku farmaceutsku industriju.
Stilinovi je, kako Kae kae, dao prineipijelnu saglasnost za otkup
&onja za nana&u vojsku, tavie obeao je trtieati i na seljake u
tom smislu, ali da je postavio uslov da dve, do dve i po hiljade
konja bude njemu predato za potrebe partizana. I za izvoz drveta,
Jkoje je preduzee Slavex nameravalo da uputi dalje u vajcarsku, Stilinovi (treba da) je dao svoju saglasnost, dok je dozvolu za transport
hlora uslovio odobrenjem Vrhovnog taba NOVJ.
U svojoj zabeleci Kae navodi i neke informaeije koje su se ticale engleske vojne misije pri Vrhovnom tabu NOVJ, kao i same reorganizaeije partizanske vojske.
Sada se, prema Otovom kazivanju, u Titovom glavnom tabu
nalaze sledei engleski oficiri: major Johns,12 Kanadanin, kapetan Evans, kapetan Hinter... Major Forester treba da se sada
nalazi u Sloveniji. Major Johns treba da je odleteo u Stab
generala Ajzenhauera (Eisenhower), da bi, po nalogu Tita, od
ovog bezuslovno zahtevao da se invazija na istonoj obali Jadrana ne sprovodi bez prethodne Titove saglasnosti. Tito lino
treba da je i sada, kao i ranije, protiv iskreavanja.
Titovi partizani su sada organizovani u pet armijskih korpusa. Plan o tome dobie se, po svoj prilici, sredinom de12
Re je o britanskom majoru koji se padobranom spustio kod Zvornika 17. aprila 1943.

186

cembra. Peti korpus pod komandom Dapevia sastavljen je iz

nekadanje Pete i Osme crnogorske brigade i treba da broji
12 hiljada ljudi. Treba da je dobio od italijanske mornarice
kompletnu opremu za 3 hiljade ljudi.
Zabeleka koja se ovde citira sadri i uputstva koja je Kae dao
Otu za voenje razgovora sa Marijanom Stilinoviem. Tu se kae:
da on, Ot, moe uvek ponovo da naglaava da Nemaka nema
nikakvih namera da anektira hrvatske, srpske, crnogorske ili
albanske oblasti,
da nemake trupe moraju da budu prisutne u pomenutim oblastima zbog pretee anglo-amerike invazije, s jedne strane, kao
i zbog samih partizana, s druge strane,
da Nemaka ne moe sebi dozvoliti da oblasti o kojima se govori budu, zbog uplitanja stranih sila, baza za njeno ugroavanje i uznemiravanje,
da o nekom znaajnijem slabljenju snaga na Istonom frontu
zbog angaovanja nemakih trupa u Jugoslaviji ne moe biti
ni rei, ve i zato to su u pitanju brojano slabe jedinice.
Poslanik Kae je posebno naloio inenjeru Otu da Marijanu Stilinoviu skrene panju na sledee:
da je potrebno da Tito samo obustavi borbu protiv Rajha i
protiv sada postojeeg reda, pa da u zemlji zavlada mir,
da Titovim ljudima treba rei, ako pokrenu pitanje federativnog
redenja Jugoslavije, da je to stvar mirovnog ugovora i, sem
toga, da bi oni morali imati pred oima da je jugoslovenski
primer ve jednom poltazao da se razliiti narodi ovog prostora
teik mogu odrati u jednoj (zajednikoj) dravv
~~~
da je Rajh vodio rauna o stremljenjima pojedinih naroda i da
je (zato) svakom od njih priznao pravo na vlastitu dravu,
da, na kraju, nita ne stoji na putu to bi spreavalo da se Titove pristalice ukljue u ovaj red i pozitivnim radom angauju
na ostvarenju bolje budunosti.
Kse je jo zahtevao od Ota da prenese Marijanu Stilinoviu, odnosno partizanskim vodama, da upravo partizani snose glavnu krivicu
za propadanje i bedu naroda. Kao primer za tu svoju tvrdnju, on je
naveo sluaj sa izgradnjom puta od nemake granice preko Varadina
do Sesveta. Nemaka je, rekao je on, za izgradnju ovog puta angaovala svoje inenjere, maine, radnike i novac, i zavrila skoro 75
odsto posla. On, Kae, bio je spreman da odobri da rukovodstvo gradnje sklopi sporazum sa lokalnom partizanskom grupom u cilju potpunog
zavretka druma. Do razgovora u tom smislu je i dolo, i partizani su
dali odreena uveravanja, ali ih nisu odrali. Naprotiv: bnde su unitile skupe maine i spreile zavretak radova, tavie one su svojim
prepadima ugrozile Nemce koji su na putu radili, a jednog rukovodioca
su ubili. Takvi primeri, nalagao je Kae svom povereniku da naglasi
prilikom svojih razgovora sa Stilinoviem i drugim Titovim ljudima,
187

napadno pokazuju koliko Nemci mogu malo da poklone vere izjavama

partizana.

Poslednje to je Kae u svom uputstvu, koje je trebalo, po njegovom miljenju, da kod partizana probudi nadu da oni mogu ostvariti
svoje ciljeve na jeftiniji nain nego to je voenje rata, rekao Otu,
bilo je: Ako razumne glave iz Titove okoline uistinu ele da narodima koriste, one bi hitno morale da promene svoje dranje pre nego
to bi se i poveli ozbiljni pregovori.
U isti mah, dok je Ot, po citiranim uputstvima vodio razgovore
sa Marijanom Stilinoviem (ako se, kao izvanredno inteligentan i obrazovan, a nadasve spreman obavetajni oficir, slova tih uputstava uopte
i drao), Kae je, a da Ot o tome nije imao ni pojma, u najveoj
tajnosti bio angaovan na ostvarenju jednog specijalnog plana. Taj plan
se ticao zarobljavanja Josipa Broza Tita. Citiraemo poverljivi izvetaj
iz kojeg se to vidi, a koji je on uputio ministru spoljnih poslova Rajha,
Ribentropu, 10. decembra 1943. godine.13
... Meni dobro poznati porunik Bckl 14 (Bekl), kae Kae
u tom izvetaju Ribentropu, koji je jedno vreme u inu majora
bio aktivan u Hrvatskoj i koji je i pre kao i danas bio od
mene naroito podravan, prekomandovan je ovamo iz divizije -Brandenburg- zajedno sa jednom etom Hrvata, stavlje-nom
mu na raspolaganje od poglavnika radi specijalne obuke za
borbu protiv partizana. Ovi Hrvati su zasad pripadnici nemake vojske.
Bekl ima nalog da zarobi Tita. Ne obavetavajui Lorkovia o
ovome (da Bekl ima nalog da zarobi Tita), ja sam kod njega^
izdejstvovao da Bekl, radi obuke za borbu protiv partizana,
formira posebnu jedinicu u okviru hrvatske andarmerije...
To e biti Beklu vrlo vredna dopuna u ljudima potrebnim mu
za izvrenje njegovog zadatka ...
Ja sam Bekla povezao sa ovekom koji mi obezbeuje vezu
sa Titovim glavnim tabom, gospodinom Otom, ali ne upoznavajui ovoga sa Beklovim zadatkom. Poto e on sredinom ovog
meseca (decembra 1943) po svoj prilici biti u mogunosti da
poseti Titov glavni Stab, smela bi se od toga oekivati znatna
pomo Beklu za izvrenje postavljenog mu zadatka. Sam Ot
mora i dal je da ostane u ulozi posrednika za razmenu zarobljenika u oima svojih poznanika u Titovom glavnom tabu.
Prema dnevniku Gleza fon Horstenau, u izvrenju ovog plana bilo
je predvieno da uestvuje, kao desna ruka Bekla, i poznati ustaa
11
PA/AA/NAK/Bd. 2, 552/43.
14

Bekl (Bckl) Fric (Fritz), Austrijanac (rodom iz austrijske Koruke),

dobar poznavalac srpskohrvatskog jezika, specijalista za diverzije, pripadao
dugo Abveru II (odeljenje za sabotae i dr. u inostranstvu). O njemu pie i
S. Oi, Neostvareni planovi, str. 210, 213 i dalje.
188

Maks Luburi, to bi dozvoljavalo da se zakljui da je itav plan bio

u stvari zajedniko delo poslanika Kaea i Ante Pavelia. (Kae mi
je ispriao u poverenju, kae Horstenau o tome, da masovni zloinac
Luburi radi zajedno sa Beklom na uklanjanju Tita lino. Neka im se
Bog smiluje, ali to im sigurno nee poi za rukom.) Od celog plana,
meutim, nije bilo nita. Sve je iznenada palo u vodu, a zbog Bekla,
koji je svog komandanta, Pfuhlsteina, zapovednika divizije Brandenburg, optuio za defetistike izjave u Banjaluci i, zbog klevete, uhapen i izveden na sud.
Nezavisno od Kaea, u novembru i decembru 1943. godine, i Glez
fon Horstenau je vodio pregovore sa predstavnicima Vrhovnog taba
NOVJ. Ti pregovori su se ticali zakljuenja posebnog sporazuma o
stalnoj razmeni zarobljenika, ali, to je bilo najglavnije, i o statusu
zarobljenika, koji su, kako su to zahtevali predstavnici NOVJ, a za ta
je, bez daljeg, bio i Glez fon Horstenau lino, trebalo da budu tretirani
u duhu meunarodnih propisa o ratnim zarobljenicima. (Inicijativa da
se pregovori povedu u ovom smislu potekla je od vrhovnog taba NOVJ.
Jo u julu 1943. godine Glezu fon Horstenau je dostavljena pismena ponuda u ovom pravcu.)15 Konano, u decembru 1943. godine, sporazum
je bio postignut i trebalo je, kako se vidi i iz jednog akta ministarstva
oruanih snaga NDH16 od 28. decembra 1943, jo samo da bude potpisan, da bi se mogao sprovoditi. (Prema postignutom dogovoru, trebalo
je u stvari da budu sklopljena dva pismena sporazuma: jedan izmeu
NOVJ i Gleza fon Horstenau kao predstavnika nemake vojne sile u
NDH, a jedan izmeu NOVJ i ministarstva oruanih snaga NDH.) Do
potpisivanja sporazuma, meutim, nije uopte dolo, i to uglavnom
zato to su pretpostavljeni Gleza fon Horstenau u prvom redu tadanji vojni zapovednik Jugoistoka, feldmaral fon Vajks koji inae
nisu imali nita protiv razmena zarobljenika kao takvih, zauzeli stav
da bi potpisivanjem sporazuma NOVJ bila i de jure priznata za zaraenu stranu u duhu medunarodnog prava. (Na ovu opasnost upozorio je Herman Nojbaher, zaduen za organizovanje borbe protiv komunizma na Jugoistoku, Jos 19. novembra 1943. godine, kada je prvi
put saznao da se Glez fon Horstenau nosi milju da jedan takav sporazum zakljui sa Vrhovnim tabom NOVJ.) Ali, ako sporazum i nije
verificiran on nije de facto ni odbaen. to je tako ispalo, zasluga
pripada Glezu fon Horstenau... Da bi sauvao svoj obraz i prema
partizanima i prema predstavnicima domobrana, kojih se sporazum
takoe ticao, kao to smo rekli, da bi odrao zadatu re, do ega mu
je oduvek bilo mnogo stalo, on je izveo itav jedan manevar. Pozivajui se na odluku Hitlera da se zarobljeni partizani vie ne streljaju
(koja kao posebno nareenje nije nigde objavljena, ali o kojoj je Glez
fon Horstenau bio informisan), a i na nareenje samog fon Vajksa
(koji je ovaj izdao na insistiranje Nojbahera) od 23. decembra 1943.
godine o vrenju odmazdi po kojem vie nije bilo obavezno vriti
odmazde za poginule Nemce, pogotovu ne po kljuu 100, odnosno 50
15
16

Up. S. Odi, n. d. str. 191.

Isto delo, str. 193.
189

lica za jednog poginulog, odnosno ranjenog Nemca17 * on je fon Vajksa s

kojim se jo moglo razumno razgovarati, ubedio u korisnost sklopIjenog sporazuma sa NOVJ po samu nemaku vojnu silu. Fon Vajks
je na to, i sam miljenja kako se to iz njegovog dnevnika vidi
da partizani nisu nikakve bnde, ve vojska po svim propisima, dao
uputstvo svom efu obavetajne slube, fon Harlingu, da obavesti stareine svih jedinica da se prema zarobljenim partizanima odnose u
duhu postignutog dogovora. Posle svega toga, a bez udaranja na velika
zvona, sporazum o zarobljenicima sa NOVJ poeo se sprovoditi u punom smislu te rei taman kao da je bio i potpisan. Razmene zarobljenika poele su se vriti redovno, i uvek u Pisarovini, kako je bilo
dogovoreno. Za razmene, kod Nemaca, bio je nadlean pripadnik taba
Gleza fon Horstenau, zonderfirer inenjer Vilibald Nemeek (Willibald
Nemecek), koji je dotle obavljao dunost tumaa i referenta za tampu.
Nemeek je bio neka vrsta Zagrepanina. (Roen je u Zagrebu
1906.) U glavnom gradu Hrvateke, gde mu je majka radila kao knjigovoa u nekoj firmi, iveo je, posle kolovanja u Beu, do 1939. godine, kada je pozvan u vojsku, u Rajh. Nakon obuke u Osnabrck-u,
prekomandovan je u prevodilaku etu, a odatle je, na kraju, stigao u Stab Gleza fon Horstenau u Zagrebu.
Posle inenjera Ota, kae Nemeek u izjavi od 10. septembra
1981. godine, datoj referentu za specijalne fondove u Ratnom
arhivu u Beu.18 ja sam bio odreen da sa belom zastavom
odlazim na partizansku teritoriju i tamo pregovaram... Saobraao sam sa Marijanom Stilinoviem, dr Josipom Brniem,
Borisom Bakraom, efom OZN-e i kasnijim ministrom graevina.
Razmena zarobljenika vrena je u Pisarovini, na partizanskoj
teritoriji. Odlazio sam do Stencina, gde je u stvari razmena i
obavljana. Jednog dana pregovori, onda razmena spiskova, dogovor, pa traenje ljudi (esto i u ustakim logorima). Sve
je bilo skopano s velikim tekoama.
Glez fon Horstenau je intervenisao sa znanjem OKW, ali je odgovomost padala na njega.
Pre svega zamenjivani su nemaki piloti, koji su se prinudno
morali spustiti. Razmena je vrena 1:1, do 1945. godine. Otprilike po 2 hiljade ljudi s obe strane je razmenjeno. Ustae nisu
razmenjivane, malo i domobrani. SS-pripadnici su likvidirani...
Iznosei da je izmeu Gleza fon Horstenau i poslanika Kaea
stalno dolazilo do borbe zbog ustakih zloina i opisujui da je, odlazei na partizansku teritoriju, bio dvaput ranjen (jednom kad je
naiao na minu, a drugi put kad su slovenaki partizani kod Rakovog
17

Up. Nojbaher. n. d., str. 140.

Peter Broucek (prireiva za tampu memoara Gleza fon Horstenau^
190

potoka grekom napali grupu koju je predvodio i u kojoj se nalazio>

i Boris Bakra, koji mu je tada mnogo pomogao Nemeek je u
svojoj izjavi rekao jo i ovo:
Tu i tamo, sa mnom su u Zagreb ili prerueni partizanski.
rukovodioci, jer se neki zarobljenici, iz straha da ne budu likvidirani, nisu hteli deklarisati kao partizani...
S obzirom da je razmena zarobljenika negde od poetka 1944. godine bila stvar Glavnog taba Hrvatske, a ne vie Vrhovnog taba
NOVJ, Glez fon Horstenau je, kako to izjavljuje i Nemeek, doao u
kontakt sa vie visokih predstavnika hrvatskih partizana. Te kontakte,
meutim, nije obezbeivao Nemeek, ve inenjer Ot, koji je, mada
sa razmenama zarobljenika nije vie imao nita, ee odlazio u Pisarovinu i, kako to Nemeek izriito kae, vodio nasamo posebne razgovore sa partizanskim rukovodiocima, a neke od njih odvodio i Glezu
fon Horstenau u Zagreb ...
Meu partizanskim rukovodiocima, s kojima je inenjer Ot vodio
odvojeno razgovore, nasamo i u etiri oka, nalazio se, prema Nemeekovom tvrenju, i Andrija Hebrang, prva linost u tadanjem tabu
Hrvatske. (Da li je Ot te razgovore vodio po nalogu Kaea, u ijoj se
slubi u stvari nalazio, ili po elji Gleza fon Horstenau o tome Nemeek nita ne kae. Vrlo je lako moguno, meutim, da je Ot to inio
po nalogu obojice. Ako bi to bilo tano, onda bi to bio jedan sasvim
nov momenat u inae ne ba sasvim jasnom sluaju Andrije Hebranga
i, tavie, klju za potpuno razumevanje rei Gleza fon Horstenau, da
Kae... hoe da Titove ljude podeli u dva tabora). Da je Hebrang,
kad sa Otom, a kad sam odlazio u Zagreb na razgovore sa Glezom fon
Horstenau, odnosno sa obavetajnim oficirom njegovog taba, nekadanjim bankarskim slubenikom fon Potom (Pott) bilo je poznato Jos dvojici bliskih saradnika Gleza fon Horstenau kako se vidi iz njihovih
izjava datih u Beu autantu majoru Mecgeru i raunovoi Engelbertu
Tojfelhartu19 (Teufelhardt), od 1943. godine zaduenom za odravanje kontakta izmeu Gleza fon Horstenau i nadbiskupa Stepinca, odnosno njegovog sekretara Jaskovia. Prema Mecgerovim reima, Hebrang je dobio odi
fon Pota specijalnu legitimaciju za ulazak u Zagreb i slobodno kretanje
po njemu (navodno na ime Ivana Juriia), a fon Pot, opet, od Hebranga,
nekakvu trouglastu propusnicu za odlazak na partizansku teritoriju.. .
Sta je bio predmet razgovora koje su vodili Hebrang i Glez fon
Horstenau, odnosno Hebrang i fon Pot, pomenuti saradnici Gleza fon
Horstenau ne znaju, jer nisu tim razgovorima prisustvovali. Moglo.
bi se pretpostaviti, meutim, i to sa prilinom sigurnou, da su se ti
razgovori ticali pregovora sa predstavnicima Hrvatske seljake stranke,
a moda i sa Lorkoviem, o objedinjavanju snaga za sluaj povlaenja
19
KAW/B-67, bez broja. Tojfelhart, pravnik inae, doslovno kae, da je
ministar Herban(g) pregovarao (verhandelte) sa Glezom...

191

memake vojske iz NDH, odnosno iskrcavanja Anglo-Amerikanaca na

obalu Jadrana.
Sam Glez fon Horstenau o tome nigde nita ne pie. 20 On ak nigde, u
svojim silnim belekama ukljuujui i one koje su nastale u zarobljenitu, odnosno u zatvoru u Augsburgu i Nirnbergu i ne pominje
Andriju Hebranga (niti ijednog drugog predstavnika partizana s kojim
se sreo, ak ni Marijana Stilinovia, kome je kako se pouzdano
zna lino predao propusnicu za slobodno kretanje Zagrebom). Zato
teko je rei. Moguno je da je on tako postupio iz uroene mu opreznosti, a moda iz straha s obzirom da je u to vreme bio pod
izvesnom prismotrom Abvera, onih ljudi koji su u ovoj organizaciji
i)ili verni Hitleru, a i pod lupom Pavelia i Kaea. (Kako se vidi iz
njegovog dnevnika, Abver je, upravo tada, bio veoma zabavljen
njegovom linom sekretaricom, za koju su se bili proneli glasovi da
preko ljubavnika, jednog domobranskog oficira, odrava tajne veze sa
partizanima i prenosi im vesti i obavetenja za koje bi saznala od
Gleza fon Horstenau...) Nije nimalo iskljueno, meutim, da on nije
ostavio nita zabeleeno zbog samog Hebranga, da mu, kojim sluajem,
ne bi nakodio. U prilog ove eventualnosti govori sluaj Vladimira Velebita, s kojim je on imao prilike (u martu, odnosno aprilu 1943) da
se ne samo sretne, ve i da vodi due razgovore ( u prisustvu uglavnom
svog adutanta, majora Mecgera). Mada je dobro znao i ko je Velebit,
i ta je, i kako mu glasi pravo ime, on ga u dnevniku, u reenicama
koje su mu se oevidno >K)tele, pominje samo uzgred i pod lanim imenom imenom Petrovia ...
Sa izvesnom nelagodnou, kae Glez fon Horstenau u zabeleci o Velebitu, sainjenoj pred sam poetak nemake operacije 'varc1, mislim na naeg 'prijatelja' Petrovia, iz taba
partizanskog vode Tita, koji se pojavio kod nas zbog pregovora
o razmeni zarobljenika kao i zbog slavonskih partizana. Bio
je to jedan 35-godinji ovek, u civilu, advokat u Zagrebu,
koji je (Zagreb) napustio zato to mu je pretila opasnost da
bude uhapen od ustaa i otiao da podeli neizvesnu sudbinu
partizana. On je bio pravoslavac, govorio je dobro austro-nemaki i, kako se ispostavilo, bio je sin, unuk i praunuk austrijskih oficira. Svojih prvih petnaest godina na zemlji proveo
je u Beu. Mecgeru i meni poverio je svoje pravo ime. U naoj
feldkomandanturi imao je obezbeen dobar smetaj i hranu i
20
Susreti i kontakti Gleza fon Horstenau sa Andrijom Hebrangom, za
koga nemaki autor Franc Borkenau tvrdi da je hteo natrag prema politici
Kominterne iz 1924. godine, kada je Zinovjev podravao hrvatski separatizam, tumae se u jugoslovenskoj literaturi i tampi na razne naine. Navodi se, na primer, da je Glez fon Horstenau imao velike planove sa Hebrangom, posebno u vezi sa stvaranjem -nekakve svojevrsne katolike federacije, a zatim da je bio upuen u Hebrangovu obavezu datu ustasama. Poto se, za upravo pomenuta tvrenja, odnosno navode, uopte ne ukazuje na
izvore, odnosno odgovarajua dokementa, teko je o njima uopte neto
ozbiljnije rei.

192

bilo mu je potpuno slobodno da poseuje svoje roditelje ( . . . )

Da ne ulazim u d etalje, iz svega o vo ga mo gla se nap raviti
neka po litika, s kojo m je izuzetno i Kae b io saglasan. Ali,
ta se uopte moe uraditi kad se svako u sve mea...
5. Himler i SS na sceni NDH

Godina 1943. bila je i godina u kojoj se, u NDH, osetila svom svojom teinom ruka rajhsfirera SS Hajnriha Himlera. U nameri da od
ustake drave stvori iskljuivu interesnu sferu SS, u kojoj Paveli,
ije su svrgavanje s vlasti najenerginije zahtevali vojni krugovi, uopte ne bi imao ta da kae, ali ni ministar spoljnih poslova Rajha, on
je predloio da se u oblastima oslobodenim od partizana tokom operacije -Vajs instalira nemaka policija, odnosno andarmerija 1
budui da u zemlji praktino nema policije, a da ustae predstavijaju razbojniku bandu2 . Sa ovim svojim predlogom on je bez problema proao kod Hitlera, i ovaj je, 10. marta 1943. godine, izdao uputstvo za konano umirenje oblasti oslobodenih od komunista, u kojem
je istaknuto: da oblasti osloboene od partizana ostaju do daljeg
nemako operaciono podruje i da, u cilju njihovog konanog osiguranja i umirenja, rajhsfirer SS (ima da) angauje policiju pod komandom svog specijalnog opunomoenika3.
Skoro u isti as kada je Hitler potpisao ovo uputstvo, Himler je za
svog specijalnog opunomoenika u NDH odredio SS-brigadefirera
Konstantina Kamerhofera. On je bio Austrijanac, poreklom iz austrijske
Stajerske, u svoje vreme istaknuti vo -Hajmatuca- u svom zaviaju.
U septembru 1931. godine angaovao se u puu protiv legalne austrijske vlade i uestvovao je u pukaranju sa radnicima-socijaldemokratima, kojom prilikom su dva radnika ubijena. Kao nacionalsocijalista,
godine 1934, kada je ubijen kancelar Austrije Engelbert Dolfus, takoe
se naao u redovima pobunjenika. Po uguenju pobune, potraio je spas
u bekstvu u Jugoslaviju ...
Ve krajem marta 1943. Kamerhofer je sa svojom pratnjom stigao
u Zagreb. Bio je snabdeven svim mogunim ovlaenjima i drao se
kao pravi mali kralj. Ono to ga je kod pojedinih ustakih funkcionera
inilo naroito atraktivnim i privlanim bio je novac. On je, u bukvalnom smislu te rei, bio pun novca i imao je naredenje da ga ne
tedi, ve da ga bez mnogo ustezanja koristi za podmiivanje uticajnih
ustaa. (Meni je iz sasvim pouzdanog izvora poznato, stoji u izvetaju
poslanika Kaea u vezi sa tim, da je rajhsfirer SS dao nalog grupenfireru Kamerhoferu da uz pomo novca zadobije vie ustake voe.
U tu svrhu treba da su mu stavljena na raspolaganje dva niliona ma 1
Prema zabeleci generala Varlimonta od 4. marta 1943 (LA/MAF, RW,
4/V, 668), Himler je -uskoio sa svojim predlogom u momentu kada je bio
zauzet stav u OKW da se radi unutranjeg jaanja hrvatske drave i umirnija oblasti u kojima su voene borbe, odozdo izgradi nemaka vojna uprava.
2
Himler u razgovoru sa Kajtelom, BA/MAF, RW, 4/V, 668.
' ADAP/E/V/ str. 385, dok. 194.
13

193

raka... Navodei da su ustaki funkcioneri i tako odani Rajhu, i da

bi oni i bez novca inili ono to eine, Kae je jo rekao da je oigledno
da Himler nastoji da ustae vee za SS, to nikako nije u skladu sa
optenemakom politikom4.)
Kako je ustakoj vladi bilo saopteno, andarmerija koju je Kamerhofer imao da formira, trebalo je samo da bude produna ruka nemakih okupacionih trupa, to uopte nije bilo tano. Ona je, prema
Himlerovoj zamisli, i Hitlerovom odobrenju, imala da postane, vremenom, jedina merodavna egzekutivna vlast u NDH.
Paveli je odmah osetio ta se iza svega toga krije. Njemu to nije
bilo uopte pravo i razgovor koji su s njim, tim povodom, vodili Glez
fon Horstenau i Kamerhofer ispao je vrlo teak. Oajan, i to ne samo
na izgled, on je u jednom asu otvoreno rekao da u uspostavljanju
nemake andarmerije u NDH vidi okrnjenje jednog od osnovnih suverenih prava svoje drave. (To je, u formi zabeleke koju je predao
dravnom sekretaru u ministarstvu spoljnih poslova fon Vajczekeru
(Weizscker) 12. aprila 1943., izjavio i Mile Budak, u to vreme poslanik
NDH u Berlinu. Stavljanje hrvatske andarmerije pod nemacku, reeno je u beleci ak ako se to i najelastinije shvati, nije spojivo sa
dravnim suverenitetom i moralo bi ve i iz ovog razloga da dovede
hrvatsku vladu u najteu krizu; jedno takvo podredivanje bilo bi dobrodolo neprijateljskoj propagandi, koja bi u tome, na jednoj strani,
videla kraj hrvatske nezavisnosti, a na drugoj strani bi za sve mere
to se preduzimaju za odranje javnog reda i sigurnosti... uinila
odgovornim nemaki Rajh; jedno takvo podredivanje moralo bi na
kraju imati teke spoljnopolitike posledice po Hrvatsku..., budui da
bi to Italija protumaila kao odricanje od hrvatskog suvereniteta, to
bi ponovo dovelo u pitanje granice izmedu Hrvatske i Italije5-.) Ali, u
makazama u kojima se nalazio, on je posle svega -legao na rudu. Pristao je na sve to se od njega zahtevalo i, 24. aprila 1943, stavio je
potpis ispod protokola6 kojim je bilo i formalno potvreno osnivanje
nemake andarmerije u NDH. ak je bez primedbe prihvatio i tekst
zakletve, koju su budui pripadnici andarmerije imali da poloe
prvo Adolfu Hitleru, pa tek onda njemu ...
Prema planu izraenom u Himlerovom glavnom tabu, polieijske
trupe koje je Kamerhofer imao da obrazuje trebalo je da obuhvate 2Q
hiljada ljudi, od ega 14 do 15 hiljada Hrvata, a 4 do 5 hiljada folksdojera i 2 hiljade Nemaca iz Rajha.
Za svoje sedite Kamerhofer je izabrao Osijek, sredite folksdojeera, koji su u celini bili stavljeni pod njegovu nadlenost i komandu.
Tamo ga je, odmah po ustolienju, posetio i Glez fon Horstenau.
Mecger i ja odleteli smo tamo... i obili jednu kasarnu. Tamo su stajali, na jednoj strani, tek zavrbovani Hrvati, prljavi,
4
5

PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd. 4, Br. 162669.

ADAP/E/V/, Str. 576578.
* BA/MAF, RW/4/V/668.
194

u ritama, izgladneli. Meu njima se nalazio i jedan domobranski kaplar u punoj uniformi, ali bez obue. Cipele su mu, pre
nego to je krenuo iz svoje jedinice, za svaku sigurnost oduzeli, da ih kojim sluajem ne bi prodao na putu u svoju novu
komandu. Na svoj zajedljivi humoristiki nain, Mecger mi je
doapnuo: 'Svi ovi ovde bie kroz est nedelja oi zakona!'
Na drugoj strani bili su postrojeni Hrvati koji su upravo navukli na sebe nove, plave nemake policijske uniforme, i nisu
ostavljali los utisak. Ali kad smo se sa njima upustili u razgovor, saznali smo za neuvene ljudske drame do kakvih nije
dolo ni u jednom ratu kao u ovom, zahvaljujui zloinakoj
fantaziji nekolicine herostrata. Da li je ikada i jedna nacija
tako uasno i pre svega tako glupo postupila kao nacija Getea i Betovena ...
Kamerhofer je, kako je to Glez fon Horstenau podvukao, u svoju
policiju primao bukvalno svakog. Njemu je bilo vano da to pre
dostigne propisani broj, a to se tie kvaliteta ljudstva to mu
je bila poslednja briga.
Prvobitno, Kamerhofer je imao da obezbedi policijsku posadu za pet
policijskih oblasti: 1. oblast sa gradovima Osijek Vukovar Nova
Gradika Brod; 2. oblast Sarajevo Tuzla Travnik Mostar
Dubrovnik Omi; 3. oblast Banjaluka Jajce Petrinja; 4.
oblast Knin Biha Gospi Senj; 5. oblast Zagreb Karlovac
Ogulin Varadin Bjelovar.
Himler je, prema ovome, u stvari obezbedio uslove da preko Kamerhofera uzme celokupnu policijsku mreu u NDH pod svoje
i, u krajnjem bilansu, od ustake drave napravi karikaturu, svede je
na ragu, na kojoj se vie uopte ne moe jahati, kako se to izrazio
Glez fon Horstenau.
Pre nego to je, meutim, Kamerhofera i uputio u Zagreb, Himler
se, u cilju ostvarenja svojih planova za stavljanje NDH pod protektorat SS, postarao da se SS-divizija Princ Ojgen7 prebaci na teritoriju
7
SS-divizija Princ Ojgen (Prinz Eugen), 7. SS-divizija, formirana je
u februaru 1942. Ljudstvo Svabe iz Banata, a vostvo folksdojeri iz
Erdelja. Prvi komandant je bio Artur Pieps, kolega Gleza fon Horstenau sa
generaltabne kole u Beu. Vaio za sposobnog organizatora i vojnog pedagoga. Sin lekara, on je bio oficir po pozivu. U prvom svetskom ratu, kao
oficir u 32. diviziji, uestvovao u ratu protiv Kraljevine Srbije (do pred poetak rata slubovao u Osijeku i Sarajevu). Kao komandant nacionalne (bele)
garde, uestvovao u uguenju revolucije (Bele Kuna) u Madarskoj. Od 1918.
do 1941. bio rumunski oficir, komandant 1. rumunske planinske brigade, a
od tada pripadnik SS. U septembru 1944, kad je avionom prebaen iz Budimpete u Erdelj, izgubio mu se svaki trag.

195

ustake drave. To mu je bilo vano iz vie neposrednih razloga, a

izmedu ostalog i zato da bi uz njenu pomo mogao da formira jednu
diviziju od Muslimana iz Bosne i potpunije privede SS-u folksdojere
iz Bosne i drugih krajeva NDH. 8 (Na folksdojere u Bosni i Hrvatskoj,
glavna uprava SS bacila je oko jo u aprilu 1941, odmah po proglaenju ustake drave. Ve 18. aprila 1941. stigla je u Zagreb specijalna
regrutna komisija SS, pod komandom turbanfirera Hansa Hausera,
i uz formalnu saglasnost Slavka Kvaternika poela sa radom. Ali svi
potrebni uslovi za masovno ukljuivanje folksdojera iz NDH u SS-jedinice, stvoreni su tek u leto 1942. godine, posle usaglaavanja sta vova Glavne uprave SS i ministarstva spoljnih poslova Rajha, koje je
imalo i funkciju pokrovitelja ustake drave. Krajem novembra 1942,
regrutovanje folksdojera u NDH bilo je zavreno. Od nekih 28 hiljada
regruta, 6529 je izdvojeno za SS oruane trupe i odmah upueno u
Rajh. Jedan deo je uvrten u policijske jedinice, a jedan deo upotrebljen kao straa u koncentracionim logorima 9.)
Sto se tie formiranja SS-divizije od Muslimana iz Bosne, ne moe
se tano utvrditi ija je to ideja bila. Neki misle da je to bila lino
Himlerova ideja, a neki da je sve poteklo od jerusalimskog muftije El
Huseinija. U svakom sluaju Himler je tu ideju pripisao sebi, a samo
obrazovanje divizije obrazloio je i sledeim argumentima: a) da muslimanstvo u celini gaji velike simpatije za nacionalsocijalizam, b) da
je kod svih Muslimana u NDH razvijena posebna svest o bosansko-hercegovakoj naroitosti, i c) da su tradicije bosansko-hercegovakih
pukova u Austro-Ugarskoj jo uvek prisutne u seanjima Muslimana.10
Himlerov prvi saradnik, Gottlob Berger, koji je oevidno bio
svestan da se time naputa princip rasne istote u SS, ovako je
objasnio odluku svog stareine: Formiranjem jedne muslimanske SS-divizije po prvi put se uspostavlja veza izmeu Islama i nacionalsocijalizma na otvorenoj, potenoj bazi, budui da e ona biti upravljana u krvnom i rasnom pogledu sa Severa, a u ideoloko-duhovnom
sa Istoka.11 Stvaranjem muslimanske SS-divizije, Himler je hteo, pored
ostalog, da stvori jako SS-uporite u Bosni, kako bi jednom kasnije
ovde obrazovao novu vojnu granicu, zapravo SS-vojnu granicu.12
I Po Hitlerovom naredenju, u SS-diviziju Princ Ojgen ukljueni su i
folksdojeri iz NDH svi koji su se nalazili u hrvatskoj vojnici, kao i
p ri p a d n i c i fo l k s d o j e r s k e v o j n e o r g a n i z a c i j e E S ( E i n s a t z s t a f fe l ), k o j a j e p ri
osnivanju (u julu 1941) formalno bila u okviru ustake vojnice.
9 Up. Holm Sundhaussen, Zur Geschichte der Waffen SS in Kroatien,
str. 188.
10
P ri l i k o m o s n i v a n j a , S S - m u s l i ma n s k a d i v i z i j a d o b i l a j e z v a n i a n n a z i v
1 3 . SS d o b ro v o l j a k a b c s a n s k o - h e r c e g o v a k a p l a n i n s k a d i v i z i j a ( h rv a t s k a ), a
od maja 1944. zvala se, po linom Himlerovom naredenju, SS-divizija Han
dzar-. (Prema tvrenju O. Kuma, SS-muslimanska divizija zvala se: do jula
1 9 4 3 . H r v a t s k a S S - d o b r o v o l j a k a d i v i z i j a - , o d j u l a d o o k t o b ra 1 9 4 3 .
Hrvatska SS-dobrovoljaka planinska divizija, a od tada do maja 1944.
1 3 - SS- d ob ro vo lja ka p la ni n s ka di vi zij a . Pot o m: 1 3. pl ani n sk a SS- d i vi zij a
'Handar').
II Raspis SS-glavnog taba (SSHA) od 19. 5. 1943. Ba/MAF, NS/19/279.
1 2 Up. Hory und Broszat, n. d., str. 157.

196

Od znaaja je injenica da je konana odluka o formiranju divizije od Muslimana iz Bosne donesena u prvoj polovini februara 1943.
godine. (Konanu odluku doneo je Hitler lino. Kako je ministar Ribentrop telegrafski saoptio poslaniku Kaeu, 13. februara 1943., Hitler
je reio da se hrvatskoj vladi stavi do znanja da ona treba da se
saglasi da SS-divizija Princ Ojgen moe, od Hrvata sposobnih za
vojsku, da putem slobodnog vrbovanja obrazuje jednu novu diviziju.)
To je bilo u vreme kada je Hitler nepovratno napustio svoj stari
stav, da broj oruanih jedinica SS (Waffen SS) mora biti strogo ogranien. (Seajui se Rhm-a, a i zato to uistinu nikad nije potpuno
verovao Himleru, Hitler dugo nije dozvoljavao da snage SS iznose
vie od 10 odsto od ukupnih vojnih snaga Nemake13.) Na Hitlerovu
odluku u tom smislu smatra se da je u velikoj meri uticao i stav zapadnih saveznika da se s Nemakom moe zakljuiti mir samo na bazi
njene bezuslovne kapitulacije. Ali najglavniji razlog izgleda ipak da su
bili veliki i nenadoknadivi gubici Nemake u ljudstvu, posebno kod oruanih jedinica SS. Ti gubici (kod SS) na Istonom frontu, naroito u
zimu 1941/42, bili su izvanredno visoki, toliko visoki da je od obezbeenja popune zavisio ak i sam dalji opstanak pojedinih divizija. Kako
se iz dokumenata vidi, tokom 1943. formirano je 8 novih SS-divizija,
od kojih su etiri imale u svom sastavu ljudstvo skoro iskljuivo iz
Istone Evrope. U svemu, do pred kraj rata, formirano je 35 SS-divizija, pri emu je najvei deo ljudstva otpadao na strance Norveane,
Dance, Holanane, Francuze, Belgijance, a zatim na Ukrajince i druge.
(Navodno, ideja da se SS-divizije formiraju od stranaca treba da se
rodila jo 1940. godine, a njen otac treba da je bio Gottlob Berger.)
Zajedniko svim ovim divizijama, sastavljenim od stranaca, bilo je,
kako tvrde svi dobri poznavaoci istorije SS, da su se njeni pripadnici
tukli kao pravi fanatici, do poslednjeg metka. Delimino, to je bilo
uslovljeno i samim njihovim poloajem: dok je nemaki vojnik, ako
se preda, mogao da rauna da e dospeti u zarobljeniki logor, stranacpripadnik SS mogao je da oekuje samo jedno da bude streljan
zbog kolaboracije.
Za masovno regrutovanje stranaca za oruane postrojbe SS u 1943.
godini, Himler je imao i svoje posebne, line razloge. On je upravo u
ovoj godini nastojao da do maksimuma ojaa svoje pozicije i de facto
postane najjai ovek u Rajhu, jai od svih svojih protivnika Geringa, na primer, a zatim Gebelsa, kome se u to vreme, kako ga je
obavestio Berger, ve nije vie mnogo verovalo. (Stara elja u stvari,
budui da mu je samom bilo jasno da je njegova mo bila samo
mo u senci Hitlerovih nareenja, sila samo na prema dole, a bez
u
Ernst Rem (Rhm), vod SA, ubijen od Hitlera 1934. U vreme kad je
Rem ubijen, bio je uhapen i nemaki poslanik u Zagrebu, Kae, i jedva je
ostao iv. Izmeu ostalog i zato, Himler ga nije podnosio. Kad je Kae zauzeo odbojan stav prema nekim Himlerovim merama u NDH, ovaj ga je, pred
Glezom fon Horstenau, nazvao neprijateljem Rajha i viui kao sumanut,
rekao da e ga prvom prilikom srediti. Za Hitlera su, do 1943., SS-trupe
bile, inae, samo policijska vojska, odgovorna za suzbijanje neprijatelja
unutar celokupnog prostora koji Nemaka dri pod sobom, a Vermaht zato
tu, da osigurava isti prostor prema spolja. Up. G. Reitlinger, SS, str. 199.

197

efekta kada je bio u p itanj u isti nivo.) J ai ak i od Hitlera, koji ga

je (svog Ignacija Lojalu 14 ) tretirao kao poslunog, ali priglupog momka,
neto kao lakeja vie klase, nikad ga uistinu ne ubrajajui u svoj najui krug. Predestinirani izvrilac nareenja, Himler je i zato nastojao da
b ud e j a i i o d sa mo g H i tler a to s e up ra vo 1 9 4 3 . go d i n e b io o d l u io da mu okrene leda (delom zbog alarmantnih informacija o Hitler o vo m zd r avlj u, a d elo m zb o g razvo j a ratne situacij e ) : 1 5 Ve u
maju 1943, on je, kako to navodi i fon Hasel u svom tajnom dnevniku,
poslao u vajcarsku jednog svog poverenika, nekog Danfelda, pripadnika Slube sigurnosti, da uspostavi kontakt sa poznatim vajcarskim
d ip lo mato m Car l J . B urckhard to m ( Karl B urkh art ) i o tvo reno mu
saopti da u krugu oko Himlera vlada zabrinutost i da se trai neki
izlaz i d a, na kraj u, postavi p itanje d a li bi Engleska odista htela
da sklopi mir sa njim, Himlerom, umesto sa Hitlerom.
U kojoj meri je tada, u leto 1943. godine, kod Himlera 16 bilo prisutno shvatanje o ozbiljnosti situacije i nunosti da se Hitler ialtuje,
kako se to izrazio berlinski advokat Langbehn 17 u izjavi Haselu, potvrduje i njegov razgovor sa jednim od vodeih zaverenika protiv
Hitler a u Nema ko j , ve p o minj ani m d r J o hano m P o p ico m. ( Do
razgovora sa Popicom d olo je 26. avgusta 1943, u doba kada je
Himlerova vlast, spolja gledajui, bila najvea, ali i kada je on bio najnezadovoljniji mnogim Hitlerovim odlukama, izmeu ostalog i odlukama
u p o gled u NDH i ustaa, o koj ima se o n o d uvek izj anj avao s p re 14
Loyola, Ignaz von (Inijo Lopez de Recalde), osniva jezuitskog reda i
njegov prvi general (14921556).
15
U to vreme nezadrivo su se irili glasovi da je Hitler teko bolestan.
Oni su doprli i do Gleza fon Horstenau. Jedan uveni psihijatar, kae on u
dnevniku, ustanovio je pouzdano da je u pitanju paranoja. Kod kue sam
otvorio leksikon. Sve se slae. To je uasno. Istina tei me primedba u leksikonu, da se od paranoika, u ludnicama nalazi samo jedan odsto. Mi smo,
dakle, svi paranoid ... U najmanju ruku mnogi, mnogi ispod i iznad nas ...
Prema onome to je izneo Trever-Roper (Hitlers letzte Tage, Zrich 1946, str.
62), na osnovu miljenja uglednih lekara, Hitler je bio nervno bolestan (otud
drhtanje ruke i noge) i patio je od Perkinsonove bolesti (Paralysisagitans), a
ne od progresivne paralize sifilistinog porekla. O Hitlerovoj bolesti up. jo
i: G. Reitlinger, SS, str. 401, H. Heiber, Lagebesprechungen, str. 609.
" Sudei na osnovu tajnog dnevnika fon Hasela (n. d., str. 178) Himler
treba da se ve 1941. poeo nositi milju da se odvoji od Hitlera, i to pre
svega zato to mu se tada uinilo da bi mu moglo poi za rukom da ceo
germanski zapad, ukljuujui i Englesku, ujedini u velikoj borbi nordijske
plemenite rase protiv slovenskih podljudi, upravo onako kako je ,i sam Hitler
propovedao u 'Mein Kampf-u', Himlerovoj bibliji. To je, izgleda, bilo dolo i
do uiju grofa ana, Musolinijevog zeta i ministra inostranih poslova Italije,
koji u svom dnevniku veli: Sam Himler, koji je ranije bio ekstremista i
kcji... sada osea puls zemlje, eli jedan kompromisan mir (ano, Dnevnik, izdanje na nemakom, Bern 1946 str. 455).
17
Advokat Karl Langben (Carl Langbehn), bio je kuni prijatelj Himlera, ali je pripadao i krugu konzervativnih zaverenika protiv Hitlera.
Po Himlerovom nalogu, i on je putovao u vajcarsku i vedsku da bi
u tim zemljama pronaao posrednika za uspostavljanje veze sa Engles kom. Kao pripadnik opozicije, meutim, on je ova putovanja iskoristio i da
obavi odreene poslove za nju. Da li zato to je Himler za to saznao, ili iz
nekih drugih razloga, Langben je zatvoren po njegovom nalogu i na kraju
streljan.

198

zirom i krajnjim nipodatavanjem.) Bez ikakvih ograda i ustruavanja,

Popic je rekao Himleru da se rat ne moe dobiti i da otud postoje
samo dve mogunosti: da se on izgubi ili da se postigne remi. Iz tih
razloga, naglasio je Popic, potrebno je da na elo drave doe poznata
linost koja ima ime i kimu, koja je hrabra i koja bi mogla da
predstavlja Nemaku u pregovorima sa zapadnim saveznicima koji u
boljevizmu sve vie vide veliku opasnost...
Na Himlerovo direktno pitanje, da li bi, po miljenju vajcarskog
diplomate Burkharta, s kojim se i Popic neposredno pre toga sreo u
Svajcarskoj, Amerika i Engleska bile spremne da sa Nemakom zakljue separatan mir, Popic je rekao da je on to isto pitanje i sam postavio
u Svajcarskoj, i da je dobio sledei odgovor: Sa Hitlerom nikad, jer
se on ne dri zakljuenih ugovora, ali bi zato kao partner mogao Himler
doi u obzir.18
U vreme kad je vodio ovaj razgovor sa Popicom, Himler se mnogo
bavio Jugoslavijom, a naroito su ga zanimale Bosna i Hercegovina, od
kojih je on, kako smo ve jednom rekli, nameravao da stvori SS-vojnu
granicu. (U tu SS-vojnu granicu nije trebalo da ude samo Bosna i
Hercegovina, ve i jedan veliki deo Hrvatske, a osim toga jo i najvei deo Srema. Da bi na vreme obezbedio Rajhu verno stanovnitvo
za ovu planiranu SS-vojnu granicu, on je naredio da se prikupljaju
deca, i muka i enska, koja su ostala bez jednog ili oba roditelja, i
upuuju u Nemaku radi stvaranja jedne vrste janiara i buduih
vojnika i vojnikih ena stare vojne granice Rajha. 19) Na neku posebnu autonomiju Bosne i Hercegovine pod vlau Muslimana, emu su
teili odreeni muslimanski krugovi (Hafid Muhamed Panda iz Sarajeva, vodei lan najvie bosansko-muslimanske crkvene uprave, na
primer) on, meutim, nije uopte mislio. Obeanja koja su u tom
smislu davali pojedini SS-komandanti, kao oberturmfirer fon Krempler, a da bi to uspenije obavili svoje akcije vrbovanja Muslimana
za SS-diviziju, nisu uistinu imali nikakve veze sa Himlerom. Njegova
lina obeanja bila su vrlo uzdrana, izmeu ostalog i zbog Ribentropa,
a preko njega i zbog Hitlera. (U svim sluajevima koji su se ticali
zemalja van same Nemake, Hitler se po pravilu stavljao na stranu
Ribentropa.) Nareujui SS-grupenfireru Plepsu da pone sa vrbovanjem Muslimana, Himler je naglasio da se Muslimanima moe vrsto
obeati samo to, da e oni u okviru... divizije dobiti stara prava koja
" Up. G. Reitlinger, SS, n. d., str. 292. Kako isti autor navodi (str. 294),
Himler je posle 20. jula 1944, kad je dolo do masovnog hapenja po neuspelorn atentatu na Hitlera, bio onaj koji je dao nalog da se i Popic uhapsi. U
iednom govoru gaulajterima, 3. avgusta 1944. pred monim Bormanom i opasnim Gebelsom, Himler je po svoj prilici iz straha da mu se neto ne bi
prebacilo izneo kako je dolo do njegovog povezivanja s Popicom, ta mu
je ovaj sve predloio i kako ga je on, samo da bi ga iskusao, pustio slobodno
da govori...
19
O prikupljanju dece radi stvaranja jedne vrste janiara govore i
dva Himlerova pisma iz 1944. godine, jedno upueno Arturu Plepsu (20. 5.
1944), a drugo Gotlobu Bergeru (Gottlob), efu SS-glavnog taba (14. jula
1944)- O prikupljanju dece trebalo je da se brinu komandanti SS-divizija.
Oni su bili obavezni da jednom meseno podnose izvetaj o prikupljenom
broju dece lino Himleru (Up. H. Heiber, Briefe an... Himmler, n.d.).

199

su imali u austro-ugarskoj vojsci: slobodno obavljanje religioznih obreda, noenje fesa .. .20
Sve zajedno, a kako to istie i Glez fon Horstenau u svojim zabelekama, Himler se bio vie nego upalio za muslimansku diviziju,
oekujui od nje, na jugoslovenskom prostoru, maltene prava uda.
Pritom, on nije hteo, naroito u poetku, ni da uje da u diviziju bude
ukljuen iko drugi sem Muslimana. U kojoj je meri on tome pridavao
vanost, potvruje i njegovo pismo Plepsu od 15. juna 1943, u kojem
je osuo estoku vatru na SS^standardefirera Obwurzer-a zato to se
on u svojoj propagandi za muslimansku SS-diviziju pre svega obratio
Hrvatima.21
Po Himlerovom miljenju, izreenom mnogo puta i u mnogim prilikama, Muslimani iz Bosne bili su -izvanredan vojniki materijal.
Kao pripadnici islama, takoe je on esto govorio, oni su se odazvali
pozivu svog verskog vostva i iz mrnje prema zajednikom jevrej-skoenglesko-boljevistikom neprijatelju i iz oduevljenja i odanosti... prili
su Hitleru.
O Muslimanima iz Bosne, islamu uopte, a s tim u vezi o formiranju muslimanske SS-divizije, Himler je u vie navrata govorio i sa
Glezom fon Horstenau, specijalno ga pozivajui iz Zagreba u svoj glavni Stab. Horstenau, u svojim memoarima:
Izgleda da je on-, napisao je Horstenau posle svog prvog razgovora sa Himlerom o Muslimanima u Bosni, u prolee 1943,
negde video neku sliku na kojoj je prikazan stroj Bonjaka
kako marira u dvor na strau, verujui pri tom da su svi
vojnici sa fesom na glavi bili Muslimani... Ja sam uspeo samo
da ukaem na to da se mora imati obzira prema religiji, na
ta je on uzvratio: 'Sa najveim zadovoljstvom'. On mrzi samo.
hrianstvo, a to se tie islama, on mu je vrlo simpatian.
(I Hitler se u istom smislu, uskoro potom, izrazio u razgovoru
sa Lerom. Osmehujui se, primetio je da mu se islam toliko
dopada da bi ga on rado proglasio za SS-religiju. Jedan je
nalik na drugog.)22
20

/81549.

Himlerovo nareenje od 13. 2. 1943. Pers. Stab RFSS, BA/MAF/515/

21 O vrbovanju za Hamdar-diviziju opirno piu i Hory i Broszat, n.d.

str. 156157.
22 Up. pismo Gleza fon Horstenau A. Leru od 2. 3. 1943. (BA/MAF, EH/
/31/III/12). U dnevniku, Glez fon Horstenau kae da je Hitler oboavao islam,
toliko, koliko je mrzeo hrianstvo. Glez fon Horstenau navodi da mu je general Varlimont, jednom prilikom dok su etali Ba-arijom u Sarajevu, re
kao da se Hitler najozbiljnije nosi milju da posle rata ukine hriansku religiju. (Ono to je mogao Kemal-Ataturk, moi u i ja, rekao je Hitler).
Ovo Varlimontovo kazivanje potvrdio je Glezu fon Horstenau i general mun
(Schmundt), Hitlerov ef-autant. O Hitlerovoj velikoj simpatiji za islam govori i Nojbaher (n.d., str. 33). Po Nojbaheru, Hitler je rekao, istiui da je
Islam -muka religija-, da bi Nemci u istariji mnogo dalje doterali da su
postali muslimani... Iz simpatija prema islamu, navodi Jos Nojbaher, Hitler
je u svakom sluaju bio za jednu pozitivnu muslimansku politiku na BaJkanu i time je krenuo stopama Balhausplaca (trga u Beu na kojem se na-

200

Mada je Propaganda meu Muslimanima u Bosni za stupanje u SSdiviziju bila veoma jaka, i podravana od verskih organizacija, oe-kivani
rezultat nije ipak brzo postignut. Od 20 do 25 hiljada dobro-voljaca, s
koliko se raunalo da e se odmah, jo u prvom talasu, sa-kupiti, do
leta 1943. godine jedva da je bila zavrbovana i polovina od tog broja.
Ali krajem godine, uz primenu odreenih mera pritiska, izme u
ostalog i na ustake vlasti koje su esto o metale vrbovanje, broj
regruta ve je premaivao cifru od 20 hiljada. 23 Dobar deo prijav-ljenih,
naroito u prvom talasu, poticao je iz redova takozvane musli-manske
milicije, iji je stareina bio major Hadi-Efendi, koga su predstavnici
nemake vojske u NDH posprdljivo nazivali razbojnikim kapetanom. 24
Meu prijavljenim dobrovoljcima dosta je bilo i onih Muslimana koji su,
pod vostvom ustaa, kako to navodi i nemaki autor Reitlinger, 25 u
jakoj meri bili ogrezli u krv, uestvujui 1941. i 1942. godine u
pokoljima srpskog stanovnitva u NDH.
^Vrbovanje dobrovoljaca, kae Glez fon Horstenau u svom
dnevniku, pretvorilo se u farsu. U istonoj Bosni je jedan SSpotporunik iz Banata, evnuhovskog tipa, razvio zelenu zas-tavu
proroka. I veliki muftija iz Jerusalima, odavno na uz-dama
SS, doao je u Sarajevo u pratnji Mile Budaka, da bi se zaloio
za SS-diviziju. U Zagrebu je udario u propagandne bubnjeve
lino SS-standardefirer fon Obvurcer, predodreden da bude
komandant divizije. Upravo iz same telesn e garde poglavnika
dezertiralo je jedno tuce poslunih ustaa, da bi se jo iste
veeri, podrugljivo se smejui, pojavili u 'ganc' no vim SS unifo r mama p red svojim b ivim stareinama. U Bosni su
zavrbovai Obvurcera proglasili autonomiju slinu nekadanjoj
austrijskoj, a o kojoj su Bonjaci jo uvek sanjali. Pred
hrvatskim kasarnama vrebali su SS -agenti, da bi lovili Hrvate.
Ustaka vlada je pred Himlero m, koji se lino na nekoliko
sati pojavio u Zagrebu (5. maja), udarila peto m o p et u, i to
ko l i ko j e to s a mo b o lj e mo g la. D ar - ma r, ko j i j e - sada nastao
u celom vojnom programu OKW, nije nikoga uzbuivao...
Firer je naroito lakom na nove Musli-Germane.. Iza toga se
krije velika ideja, lupetala je Himlerova propagan -da. I na
Istoku bi trebalo da se pod crnom SS -zastavo m oku-pe svi
'turski narodi', emu bi se veliki muftija sigurno ob -radovao. U
Berlinu se voama i imamima ve dre ideoloka predavanja. Da
ovek zavriti iz sveg glasa ...
laze sedite vlade i razna ministarstva) ija je politika u okupiranoj Bosni i
Hercegovini (do 1918) bila diktirana preteranim obzirima prema oseanjima.
islamskog sveta ...
23
Up. H. Sundhaussen, n. d., str. 193. U stvari, broj Muslimana koji su
se 1943. nali pod nemakom komandom (u SS diviziji i policiji Kamerhofera) bio je znatno vei. Na taj zakljuak navodi i podatak da su 1. 9. 1943.
zatraena finansijska sredstva u visini od 16 milijardi maraka za pokrie
trokova izdravanja 70 hiljada dobrovoljaca u celoj NDH, od ega je na Muslimane otpadalo 46 hiljada (!).
* Up. Hory und Broszat, n. d., str. 157.
s
Reitlinger, G. SS, n. d., str. 199.
201L

Jerusalimski veliki muftija, El Huseini, koji se toliko lino zaloio za formiranje SS-divizije od Muslimana iz Bosne, bio je, kako je
to pomenuo i Glez fon Horstenau, i sam pripadnik SS-reda. Himler
mu je ak dodelio ein SS-grupenfirera, a i Ribentrop ga je kovao u
zvezde, smatrajui ga za neogranienog zastupnika arapskih naroda.
U stvari, a kad se sve ima u vidu, veliki muftija je bio opasan vindler, sa itavim katalogom neostvarenih planova. Sa poloaja verskog poglavice palestinskih Arapa, on je 1937. svrgnut od strane
britanske mandatorske vlade. Emigrirao je, odmah zatim, a u maju
1941. godine uestvovao je u pronemakom prevratu u Iraku. U Nemakoj, kuda se uputio potom, bio je doekan rairenih ruku. Zbog
antijevrejskog i antiengleskog stava, naroito je odmah prirastao za
sree Rosenbergu, u spoljnopolitikom odeljenju NSDAP.
Prema tvrdenju Gotloba Bergera, veliki muftija je bio veoma zasluan za formiranje SS-divizije od Muslimana iz Bosne. On je, stigavi u Bosnu, bio, po Bergeru, svuda odlino primljen i zahvaljujui
samo njemu mnogi su se Muslimani, odmah i na licu mesta, prijavili
u SS-diviziju.
Poseta velikog muftije, kae Berger o tome u svom izvetaju Hajnrihu Himleru, ovde je u svakom, pa i politikom
pogledu, delovala izvanredno dobro i pozitivno... Pokazalo
se ponovo da veliki muftija raspolae perfektno funkcioniuim
obavetajnim aparatom i da u celom muslimanskom svetu
uiva veliki ugled .. .26
Kako je to i Glez fon Horstenau zapazio, zbog svega opisanog dolo je i do dezertiranja Muslimana iz redova domobrana i ustaa i
njihovog prijavljivanja u SS-diviziju, koju su neke muslimanske voe nastojale da predstave kao buduu istu i veliku muslimansku
vojsku. To je, kako se moe samo i pretpostaviti, izazvalo itavu uzbunu u ustakim vrhovima. Zabrinuti zbog osipanja svojih vojnih formaeija, oni su, meutim, jo vie bili zabrinuti zbog glasova da e,
po obrazovanju divizije, doi do izdvajanja Bosne iz okvira NDH u
posebnu autonomnu oblast.
Dobro upuen u stavove i raspoloenja ustake vlade u vezi sa
muslimanskom divizijom, Glez fon Horstenau je, jo krajem februara
1943. godine, neposredno po poseti SS-generala Plepsa Paveliu, javio
svom prijatelju Leru, tada zapovedniku Jugoistoka, sledee:
24
Izvetaj od 19. 4. 1943. (BA/MAF, Pens- stab RFSS, br- 328, list 650998).
Mada ratni zloinac, po onome ta je sve radio i uradio, i uinio da se uradi,
El Huseini je zdravo i veselo, to se veli, preiveo rat pa i vreme posle
rata. Negde u maju 1945. uspelo mu je da se dokopa Svajcarske, a zatim
Francuske, i da se onda, odatle, u maju 1946, prebaci u Egipat, gde je uivao
b lagonaklonu zatitu Nasera (u ijoj se telesnoj gardi nalazio i izvestan broj
pripadnika SS-muslimanske divizije -Handar). Od 1959. do smrti, 1974. iveo je u Libanu. Svoju saradnju sa Hitlerom, on je pred smrt objasnio sledeim reima: Neprijatelj tvog neprijatelja je tvoj prijatelj.

202

Hrvatska vlada u principu pozdravlja formiranje jedne SS-divizije u smislu ve donesene firerove odluke, ali u pojedinostima ima odreene politike sumnje. Ona strahuje, pre
svega, od italijanskih retorzionih mera, kao, na primer, ugraivanje etnikih odreda u faistike milicijske divizije, jaanje etnika uopte i, u vezi s tim, od novih napada etnika
na hrvatska naselja... Unutranjo-politiki, ona u posebnom
isticanju muslimanskog elementa vidi jedan opasan korak usmeren protiv (od nje pogreno postavljenog) principa o jedinstvenoj hrvatskoj dravi u nacionalnom pogledu. Vlada bi
radije da sama stavi na raspolaganje potrebnih 20 hiljada ljudi
za SS-diviziju, i to uglavnom iz redova ustakih dobrovoljaca;
njoj se ini, da bi jedno takvo reenje bilo i sa aspekta njenog
suverenititeta najpre prihvatljivo.
U daljem tekstu svog pisma Leru, Glez fon Horstenau je izneo da
je vice-predsednik Kulenovi, koji u vladi vai za oficijelnog predstavnika Muslimana, izrazio jaku sumnju u uspeh vrbovanja dobrovoljaca
medu svojim jednovernicima. Po Kulenovievim reima, godine 1941.
prijavilo bi se ne 20, ve 100 hiljada ljudi. Sada se meutim, moe
raunati samo sa jednim skromnim delom od tog broja.27
U izvetaju Himleru,28 osim onog to je saoptio Leru, Glez fon
Horstenau je jo rekao da unutranjo-politike sumnje Hrvata u pogledu nae namere da sami izvrimo vrbovanje i da se pri tom koncentriemo na bosanske Muslimane, nisu odrive, budui da se Muslimani... oseaju kao posebna narodna zajednica i da se kao takvi
mogu iskoristiti u vojnom pogledu pri emu se ne bi smelo izgubiti
iz vida da su oni dosad umeli da u velikoj meri izbegnu svoju obavezu
da slue u vojsci hrvatske drave.
to se tie elje koju je izrazila ustaka vlada, da se u naziv
divizije ugradi i re ustaa, Glez fon Horstenau je javio Himleru
da on ilno tako to ne smatra svrsishodnim.
Mada se, na kraju krajeva, ustaka vlada bila saglasila sa svim
nemakim stavovima, njeni organi pokuali su da spree prijavljivanje u SS-diviziju, izmeu ostalog i putem prisilne mobilizacije u ustake jedinice svih onih za koje bi se saznalo da nameravaju da se prijave ili koji su se ve bili prijavili (u SS-diviziju). Kad je to postalo
poznato i Himleru, on je vrlo estoko reagovao. Svom policijskom opunomoeniku u NDH, Kamerhoferu, on je 1. jula 1943. godine naredio da
sa svojim policijskim snagama tome stane na put i da proveri u svim
kasarnama i zatvorima, a i u logorima Jasenovac i Nova Gradika,
da li se tamo nalaze lica koja su se prijavila za SS-diviziju ili koja su
htela da se prijave za nju. Ja raspolaem obavetenjima, naglasio je
Himler, da su mladi ljudi prebaeni u koncentracione logore samo
zbog toga to su se nama prijavili.. .<29
27
28
29

BA/MAF/RH 31/III/11.
Isti izvor, isti akt, list 4.
Up. Hory und Broszat, n. d., str. 157. Ovde treba rei (to navodi u
j knjizi Jugoslawien und das Dritte Reich, i Johan Vit (Wuescht)
da su u ovo vreme ustae, prerueni u etnike, izvrili u Bosni vie napada
203

Lino Himleru, u vezi sa dranjem ustakih vlasti prema Muslimanima koji su se prijavili u SS-diviziju, poalio se i neki Sahibbegovi, jedan izmeu onih, kako je sam rekao, koji su se prvi stavili
SS na raspolaganje. Zvanina Hrvatska, rekao je on,30 radi ovog puta
ruku pod ruku sa englesko-boljevikom propagandom, moda i nesvesno, samo da bi spreila formiranje divizije. Nastupilo se sa parolama da Nemaka formira diviziju u ovom momentu zato to je tobo
pretrpela poraze na svim frontovima i to joj je potrebna hrana za
topove. Stanovnitvo je obmanjivano da se SS-dobrovoljci nee vie
nikad vratiti u svoj zaviaj i da e svoj ivot ostaviti u irokim prostranstvima Rusije ili, u najboljem sluaju, u Francuskoj. Oni koji
su se prijavili u SS-oruane snage ikaniraju se na sve mogune naine
i optuuju se za delo veleizdaje. U Sarajevu se, na primer, otilo tako
daleko da su enama SS-dobrovoljaca u eleznikoj zadruzi odbili da
izdaju namirnice na bonove i uputili ih da se sa njima obrate Nemcima...
Sahibbegovi se Himleru poalio i na postupke policijskih jedinica
Konstantina Kamerhofera prema Muslimanima, to se, prema njemu,
takoe, negativno odrazilo na prijavljivanje u SS-diviziju. U srezovima Rogatica, Cajnie, Stolac i Konjic, ove jedinice su tokom akcija
'ienja' streljale ne samo mukarce Muslimane, ve i ene i decu.
Istina, ef policije za ovu oblast se pismeno izvinio zbog toga i obeao
da do toga nee vie doi, ali oiljak je ostao i njega e moi samo
vreme da zalei...
U svom pismu Himleru, Sahibbegovi je, u vezi sa ponaanjem
Kamerhoferove policije, izneo i to, da su njeni pripadnici u Travniku
upali u moeju za vreme molitve i sve vernike sposobne za vojsku
pokuali primorati da se prijave za SS-diviziju.
Koliko je, uistinu, Muslimana, na nain kako je to uraeno u
Travniku, prisilno dakle, prikljueno SS-diviziji, ne moe se, naravno,
ustanoviti. Ali i da su i na taj nain obezbeivani dobrovoljci, van
svake je sumnje. (To je raeno ne samo 1943. godine, ve i 1944, kada
je divizija ve bila formirana i kada je stigla na teritoriju NDH, krajem meseca februara 1944. Dogaalo se da su u pojedinim selima
svi mlai muki stanovnici jednostavno mobilisani, bez mnogo pitanja
i rasprave.) Svi dobrovoljci, i oni koji su to zaista bili, kao i oni koji
su to postali pod prinudom, upueni su prvo u Zetnun, a odatle
poev od avgusta 1943. godine u razna manja mesta na jugu Francuske, radi obuke.31 Mada su u to vreme takozvane -probe hrabrosti
na muslimanska sela, da bi na taj nain, kako se tvrdi, odvratili Muslimane
od pnijavljivanja u SS-diviziju. Prema Vitu, jedan tafcav napad na muslimanske kue na Palama kod Sarajeva, izvrila je 23. eta 22. ustakog bataljona,30 jedne noi u julu 1943.
BA/Koblenz, Himmler-Akten. Izvetaj-pismo od 25. 9. 1943. Up. i: K.
Hnilicka, Ende auf dem Balkan, n. d., str. 273.
31
U vezi sa vrbovanjem za SS-muslimansku diviziju, kae Glez fon Horstenau u jednom pismu (Leru?): Sasvim malo spremnosti pokazuju zasad
Hrvati da zasite apetite SS-formacija. Muslimani nazvani 'Musli-Germani'
odlaze samo kap po kap u Junu Franeusku, gde treba da bude formi
rana hrvatska dobrovoljaka SS-divizija... Up. Hory und Broszat, n. d.
str. 158204

(stavljanje aktivirane bombe na lem vojnika dok on mora da stoji

u stavu mirno, na primer) 32 bile izbaene iz programa obuke SS-jedinica, obuka Muslimana iz Bosne u Francuskoj bila je ipak vrlo
teka, bezobzirna i surova, zapravo, i uz besprimerno potcenjivanje i
omalovaavanje linosti. Ljudi su ikanirani do bezumlja, pri emu se
to ikaniranje nije ograniavalo samo na kasarnu i poligon, ve se prenosilo i na ulicu. Kad god bi se desilo da neki vojnik u gradu ne bi
pozdravio svog pretpostavljenog u svemu kako je bilo propisano, na
primer, on je, sa svim drugim nesrenicima koji bi se zatekli u blizini,
pred licem sveta primoravan da za kaznu lee i ustaje, 33 puzi po kaldrmi, uei skakue s jednog kraja ulice na drugi sve uz gromoglasno urlanje stareina, Nemaca iz Rajha ili folksdojera. Usled svega
toga, u pionirskom bataljonu divizije, koji je bio smeten u mestu
Vilfran de Ruer (Villefranche de Ruergue), u septembru 1943. godine dolo je do otvorene pobune... I o tome dobro informisani Glez
fon Horstenau, napisao je u svom dnevniku:
Danas, 26. oktobra (1943) posetio me je jedan folksdojer,
hauptturmfirer, kapetan Romberg iz bosansko-hercegovake
divizije, kako se ona sada zove. S njim je bio i njegov otac, stari
oficir, roden u Forarlbergu (Vorarlberg),34 koji je... oenivi se
Hrvaticom, zauvek ostao u Hrvatskoj. Mladi Romberg slui u
diviziji Himlerovih Muslimana od njenog formiranja. Ali ne
kazuje nita lepo... Osim to se od dobrovoljaca zahtevaju
uasni napori, koji im nedovoljno hranjenima i ideoloki
nezainteresovanima... teko padaju, s njima se i u nacionalnom pogledu postupa vrlo blesavo. Niko se ne trudi da naui
<
njihov jezik. Ali zato se ne samo popreko gleda kada folksdoj erske stareine, koji znaju hrvatski, sa ljudima govore njihovim maternjim jezikom, ve se ukoravaju kad izmeu sebe
hrvatski govore! I sama hrana, zbog tekoa oko dotura u junu Francusku, nije onakva kakva bi trebalo da bude. Zbog
svega toga se u poetku dobar 'timung' pretvorio u svoju
suprotnost, emu je navodno doprinela i 'subverzivna' aktivnost
neprijateljskih padobranaca. Dezertiranja je bilo mnogo i muslimanski dezerteri nalazili su utoite u manastirima, 'kod popova', kao sluea braa u mantijama. . . Na kraju je ak
dolo do unapred predskazane pobune. Bilo ih je sigurno vie
od stotine koji su se latili da uklone petoricu omrznutih oficira, trojicu iz Rajha i dvojicu folksdojera. Jedan imam je to
pokuao da sprei. On je ubio jednog od predvodnika i onda
odrao propoved. U meduvremenu se u sobu, u kojoj su oficiri
bili zatvoreni, uvukao jedan fenrih, za koga se tvrdi da je Hrvat, ali koji je uistinu bio eist Musliman, i jednog za drugim
ubio. Sve ivo se onda dalo u bekstvo, ali je veina pohvatana
i po kratkom postupku streljana ...
32
33
34

G. Reitlinger, SS, n. d., str. 84.

Prema kazivanju vie stanovnika Vilfrana autoru ove knjige.
Pokrajina u Austriji, na granici prema Svajcarskoj i Nemakoj.

205

Kako je autoru ove knjige izjavilo vie stanovnika Vilfran de

Ruera, koji su bili svedoci revolta, i inae lino imali dodira sa nekim
od pobunjenika, organizatori pobune bili su prisilno mobilisani Hrvati,
poznavaoci kolskog francuskog. Oni su, navodno, imali vezu sa
francuskim pokretom otpora i u dogovoru sa njim likvidirali su u
hotelu Central oficire iz taba svog, pionirskog bataljona. Posle
toga, a u oekivanju da se pojave pripadnici francuskog pokreta otpora, kao i engleski padobranci, oni su sa veim delom bataljona zaposeli glavnije tacke u gradu i jedno vreme, u punom smislu te rei,
drali Vilfran de Ruer u svojim rukama. Medutim, umesto pripadnika francuskog pokreta otpora i engleskih padobranaca, pojavili su se
drugi bataljoni divizije, i na mostu, u centru grada, dolo je do kratke, ali estoke borbe. Pod vatrom, izvestan broj pobunjenika se povukao iz varoi, dok su svi ostali pripadnici pionirskog bataljona, i
oni koji nisu uopte uestvovali u pobuni, a takvih je bilo dosta, poh/atani i razoruani. Po nekom kljuu (svaki deseti, izgleda) izvestan
broj je odmah izdvojen za streljanje. Izdvojeni su svueni do u gae i
koulje, oduzeta im je obua, pa su tako, goli i bosi, jezivo batinani.
Na kraju, izubijani i izmrcvareni, krvavi, izlomljenih rebara i udova,
proterani su kroz grad do jedne poljane i tu streljani. Pre proterivanja
kroz grad, svima su bile na glavu navuene jutane vree.. . 35
S obzirom da je ova pobuna bila relativno malih razmera, da njeni
izazivai nisu bili Muslimani, a da su se, potom, ve u prvim borbama
pripadnici divizije pokazali dostojni poverenja koje je u njih ulagano, vodstvo SS je zakljuilo da je eksperiment uspeo (to je, uz.
drugo, imalo za posledicu donoenje odluke u leto 1944, da se pristupi formiranju jo jedne muslimanske divizije divizije Kama).
Sam Himler, kad je u novembru 1943. godine izvrio njenu inspekciju
u leziji, gde je divizija bila upuena na zavrnu obuku, bio je vrlo
zadovoljan. Njegovo zadovoljstvo bilo je utoliko vee to je on sada
imao jedan instrument vie u svojim rukama i to je verovao da e,
prebacivanjem divizije na teritoriju NDH, moi u jo veoj meri da
uvrsti poziciju SS, posebno u Bosni i Hercegovini. (Neposredno pred
stupanje na tlo Bosne, u februaru 1944. godine, po naredenju komandanta divizije Saubercvajga, svakom pripadniku divizije, kao neka
vrsta amajlije, uruena je fotografija Adolfa Hitlera. Divizija se, prema
izvetaju Saubercvajga, ve u prvim borbama protiv partizana vrlo
dobro pokazala36 i zahvaljujui njoj osloboena je od Titovih partizana polovina prostora izmeu Save, Drine, Spree i reke Bosne.37)
35 Hrvatski slikar Krsto Hegedui, kad je za vreme boravka u Parizu
saznao za ovaj dogadaj, napravio je vie skica (scene ubijanja), a kasnije, u
Zagrebu, sliku koja se nalazi u Galeriji moderne umetnosti u Beogradu.
36 SS-divizija Handar je uglavnom vodila borbe sa NOVJ do septembra 1944. Posle toga je operisala protiv nadiruih jedinica Crvene armije u
prostoru Blatnog jezera u Madarskoj. Kapitulirala je u Austriji, u Korukoj,
sevemo od mesta St- Vajt (Veit) an der Glan, predavi se Englezima. Komandanti divizije bili su: SS-standartefirer Obvurcer (Obwurzer), zatim SS-brigadefirer Saubercvajg (Sauberzweig)i i na kraju D. Hampel.
37 Hory und Broszat, n. d., str. 160.

206

Osim to su od muslimanske divizije oekivali isto vojne uspehe.

Himler i vostvo SS su se nadali da e ve i sama njena pojava
u Bosni uticati da se bar desetak hiljada Muslimana koji su se
nalazili medu partizanima, vrati svojim kuama. Sasvim uvereno u to,
vostvo SS je organizovalo veoma jaku propagandu, obeavajui svima
onima koji se odvoje od partizana ne samo svaki oprotaj, ve i mnoge
povlastice i materijalne nagrade. (U propagandne svrhe naroito su
korieni sluajevi onih Muslimana koji su se odvojili od partizana i
prikljuili diviziji. Tako je prelazak diviziji nekog Haiida Komia.
prema nemakim navodima komandanta jedne partizanske brigade,
udaren na sva zvona.)38
U smislu Himlerovih planova, teritorija koju je divizija drala
pod svojom kontrolom od aprila 1944. godine, bila je praktino izdvojena iz sastava NDH. Tu organi Pavelievog reima nisu imali ni
ta da kau, ni ta da trae. Sva vlast je bila u rukama komandanta
divizije. Prema onome to je Vladimir Koak, ustaki poslanik u Ber!inu, rekao 30. juna 1944. godine dravnom podsekretaru u nemakom
ministarstvu spoljnih poslova, Henkeu (Hencke), po naredenju komandanta SS-muslimanske divizije Handar, u kojoj su se tada nalazili samo Muslimani (Hrvati su bili izdvojeni i dodeljeni SS-poljskoj
andarmeriji) hrvatskim vlastima nije bilo doputeno; a) da regrutuju ljudstvo za hrvatsku vojsku, b) da preduzimaju bilo kakve oruane akcije protiv bandi, c) da formiraju bilo kakve hrvatske odrede,
d) da organizuju otkup il izvoz namirnica, e) da organizuju bilo kakav
politiki rad. Kako je dalje rekao Koak (ne alei se, to je posebno
naglasio, ve samo konstatujui injenice da bi se zajedniki nala mogunost za popravljanje situacije koja je izvanredno teka za hrvatsku
vladu), SS-muslimanska divizija ide ak tako daleko da imenuje i
predsednike optina koji su obavezni da polau SS-zakletvu. U slubenim prostorijama divizije svuda se mogu videti slike jerusalimskog
muftije El Huseina, ali nigde slika hrvatskog efa drave, to ovoga
bolno pogaa ...
S posebno velikom zabrinutou Koak je ukazao na otvorenu propagandu koju SS-muslimanska divizija vri za autonomiju Bosne i
Hercegovine, a uz pomo odreenih muslimanskih krugova iz redova
gradske inteligencije, poznatih po svojim centrifugalnim tendencijama^
ali i kao dubiozni balkanski elementi koji su jednom za ovo, a jednom za ono.
Vrlo oprezni Koak, koji je nemakog dravnog podsekretara posebno molio da itav razgovor smatra za privatnu razmenu miljenja,
rekao je na kraju, da takvim nastupom SS-muslimanska divizija Handzar osetno ugroava (i slabi) autoritet hrvatske drave, ija je
vlada svesna da Hrvatska za svoju nezavisnost ima da zahvali Nemakoj. Za Rajh, dodao je jo Koak, bila bi Hrvatska mnogo korisnija kad bi autoritet njene vlade bio jai i kad se ne bi podravale
separatistike tendencije.39
Prethodna napomena (Isti izvor, ista strana) '
ADAP/E/VIII/str. 162164.
207

Nezarezivanje ustake vlade od strane SS-muslimanske divizije

Handar, ali i drugih SS-divizija, bilo je, meutim, najmanje zlo.
Mnogo vee zlo bilo je divljanje SS-jedinica, koje su se esto ponaale
kao najgore i najkrvolonije razbojnike bnde.
Kako se to moe proitati u zabelekama Gleza fon Horstenau,
SS-trupe u NDH, naroito u 1944. godini, u celini uzev ostavljale su
svuda za sobom tragove neovetva i pustoi. Njihovi pripadnici bili
su podjednako okrutni i bezobzirni prema zarobljenim partizanima,
kao i civilnom stanovnitvu. (Pokrie i podrku u tom pogledu davao
im je lino SS-general Pieps, koji je uvek ponovo podvlaio da Balkanac ne podnosi nenu ruku i da on mora da oseti kamdiju. 40
Prema Glezu fon Horstenau, Plepsov princip je bio, da, kad negde doe
do neke sabotae, odmah, i ne asei ni asa, u najbliem mestu poubija sve ivo... da bi na taj nain poduio stanovnitvo kako da se
ponaa prema saboterima i kako bi ga naveo da i samo uestvuje u
suzbijanju sabotaa putem samozatite, blagovremenog podnoenja prijave, i tako dalje.)
U surovosti, do bezonosti, skoro da su se takmiili pripadnici
muslimanske SS-divizije Handar, i folksdojeri iz divizije Princ
Ojgen. Prema navodima nemakih istoriara, pripadnici muslimanske SSdivizije su partizanima, kojih bi se doepali, golim noem ak vadili
i srce iz grudi... (Za to je znao i Hitler. Herman Fegelajn 41 /Fegelein/,
Himlerov oficir za vezu u Hitlerovom glavnom tabu, saop-tio mu je to
6. aprila 1944. godine. Po Fegelajnovim reima, jedan pripadnik
Hadar divizije, ranjen u desnu ruku, levom je rukom iz-vadio 17torici zarobljenih, ranjenih partizana srce iz grudi. Hitlerov odgovor na
to bio je kratak, i glasio je: Vrlo vano!)42 Pripadnici SS-divizije Princ Ojgen, pak, koristili su, kad su ubijali, ne samo kurum i no,
ve i sekiru .. ,43
U martu 1944. godine, pripadnici SS-divizije Princ Ojgen, u selima oko Sinja i Splita, tako, poklali su vie stotina mukaraca, ena i
dece. U selu Otok, na primer, saterali su ene i decu u kue i ubijali ih u grupama od 5 do 15 osoba... Samo u jednoj kui, posle
krvoprolia, naeno je 45 leeva spaljenih ena i dece... Pronadena
je i jedna kolevka u kojoj je lealo dvogodinje dete prostreljene
glave. U jednom drugom selu ubijeno je 150 lica i onda spaljeno .. .**
40
41

Up. H. Sundhaussen, Zur Geschichte SS, n. d., str. 194.

Fegelajn (Fegelein), Hermann, generallajtnant Waffen-SS, paenog
Adolfa Hitlera (bio oenjen sestrom Eve Braun, s kojom se Hitler venao
pred samoubistvo). Poverljiva linost Hajnriha Himlera. Na dan pre nego
to e izvriti samoubistvo, Hitler je naredio da se Fegelajn strelja.
42
Up. H. Heiber, Hitlers Lagebesprechungen, n. d., str. 560.
43 Up. Stein, George, The Waffen SS, Hitlers Elite Guard at War 1939
1945, Njujork 1966, str. 246. Cini se vanim istai, da su pojeddni Visoki funkcioneri SS, kao SS-general-pukovnik Paul Hauser (Hausser), pred Meunarodnim sudom u Nirnbergu pokuali da zloine SS-divizije Princ Ojgen objasne time, da su njeni pripadnici bili folksdojeri iz Jugoslavdje^ gde_su_ratovi vodeni oduvek na brutalan nain.
'
~
' u up. SunOhaen, n. d. sta*. 195. O ovim zloinima nad hrvatekim stanovndtvom govori i Vladimir Dedijer (Novi prilozi za biografiju J. B. Tita,
str. 1228/9).

1208

Ne negirajui uopte ove zloine, komandant divizije Princ Oj gen (u vreme kada su zloini izvreni), Otto Kumm,45 pokuao je posle
rata da dokae da se oni, uprkos svemu, ne bi nikako mogli pravno
da stave na njen teret.
Poto je u ovom prostoru, kae Kum, jednog dana u jednom
selu unitena do poslednjeg oveka intendantska kolona, armijska rezerva dobila je nareenje da ovo selo (Otok, SO
Sin) sravni sa zemljom. Pri tom su ubijeni svi stanovnici. U
tome je uzeo uea i jedan bataljon divizije Princ Ojgen.
Protiv svih stareina koji su u ovome uestvovali poveden je
postupak pred ratnim sudom i niko od njih nije proglaen
krivim. Divizija se u tom asu nalazila u prostoru Sarajeva i
nije imala nikakvog uticaja na dogaaj... Autoru, koji je
tada bio komandant divizije, ovaj sluaj je (inae) poznat samo
po kazivanju. Zvanino on o tome nije nikad bio obaveten. Pa
ipak, ovaj se sluaj i dan-danas stavlja na teret diviziji Princ
Ojgen; takoe se do danas nije nala nijedna jedinica koja je
u tome uzela uea i koja bi bila spremna da odgovornost
preuzme na sebe .. .**
O dogaajima u Otoku i drugim selima kod Sinja, pie i Glez fon
Horstenau u svom dnevniku. (On je na dan 1. maja 1944. doleteo u tab
SS-generala Plepsa, u tom asu komandanta V SS-korpusa, da bi se na
licu mesta uverio ta je istina a ta legenda. tab se nalazio u Sirokom Brijegu, kuda je Pieps dovukao iz hotela Neretva u Mostaru sve
to nije bilo prikovano i ak preko toga.)
... Otok i tri druga sela kod Sinja, iskljuivo nastanjena katolicima, kae Horstenau, unitena su krajem marta od jednog odeljenja 7. SS-divizije, koja svojim imenom kalja ime
Princ Ojgena. U prvi mah je reeno da je stradalo nekoliko
stotina staraca, ena i dece. Tada su se Hrvati javili sa tvrenjem da je stradalo tri do etiri hiljade i svoje navode potkrepili su delom groznim fotografijama i spiskovima ubijenih. Nemaki svedoci (Requart i Katschinka),47 koji su se sluajno
45 Oto Kum (Otto Kumm) bio je naelnik taba V SS-korpusa (koman
dant A. Pieps), a potom, 1944, komandant divizije Princ Ojgen-. Kad su
Amerikanci odluili da ga izrue Jugoslaviji, on je, saznavi za to, preskoio
zid i pobegao iz logora Dahau (posle ega mu se dugo nije ulo u trag).
46 Up. O. Kumm, Vorwrts Prinz Eugen, str. 111.
47 Requard Willim-Willy (Rekard Vilim Vili) bio je SA-pukovnik,
autant i poverljivo lice nemakog poslanika u Zagrebu, Kaea (uestvovao u
razgovorima sa ilasom i Velebitom u martu 1943. u Zagrebu). Robert Kainka (Katschinka) bio je zamenik ataea za kulturna pitanja pri poslanstvu u
Zagrebu i tajni savetnik ustakog dravnog sekretara za promibu (propagandu), Milkovia (posle rata ef jedne agenture za tampu u Beu). On
je, kako je to izjavio Peteru Brouceku (Priv. arhiv P. Brouceka) pruio neke
podatke Vilhelmu Hetlu kada je ovaj pisao knjigu Die geheime Front
(knjig koja se u celini ne moe prihvatiti kao ozbiljno istorijsko tivo). Prema njegovom seanju, u Zagrebu se tokom rata govorilo (meu Nemcima):
Steta to je nemaki opunomoeni general politiar, a nemaki poslanik
vojnik.
14

209

zadesili u Dalmaciji, i na feldkomandant u Splitu, pukovnik

Mosdorff, potvrdili su ovo. Kainka je bio kod mene i ispriao
mi da su esesovci najmanje 20 asova proveli na miru u ovim
selima, jedui i pijui (gde inae nisu imali ta da trae, budui da su ova sela spadala pod nadlenost susednog korpusa),
da bi iznenada, u noi, saterali sirote ljude u kue i pobili
ih kurumima i ognjem ...
U poetku Pieps je tvrdio da se radi o merama tokom borbe, ali je to stanovite napustio kada je video da je dokazni
materijal vie nego nesumnjiv. Da bi nam bar koliko toliko
pomogli da se izvuemo iz sosa, Hrvati (ustae, pr. a.) su hteli
da oficijelno za ovo optue etnike i od njih pogreno informisane SS-oficire...
Kad sam se sastao sa Plepsom, 1. maja, on je bio svestan
tekih politikih posledica itavog sluaja. Rendulic, koji je kao
divlji momak bio u poetku sklon da prihvati tezu o borbenim merama, morao je hteo ne hteo da naredi istragu.
Radi svog linog pokria on je izdao nekoliko nareenja u
kojima je zahtevao od trupa uzdranost, a od komandanata
odgovarajuu kontrolu... Ceo sluaj je, bez sumnje, jedna
neviena sramota za koju je kriva SS-divizija. Da je ona za
tako to sposobna, potvruje mi i Litersovo kazivanje u leto
1943. godine. Prilikom pokreta preko Bihaa, sreo je on jedne
veeri kod SS-divizije (Princ Ojgen) nekoliko stotina Hrvata
koji su bili mobilisani za opravku druma. Ujutru, kad ih vie
nije video, reeno mu je da nisu znali ta sa njima da rade
i da su ih zbog toga streljali. To je taj krni duh u kojem su
ovi ljudi odgojeni... Kako je, meutim, dolo do sluaja u
Otoku, to je tajna, mislim na motive...
U vezi sa motivima, Glez fon Horstenau je pokuao da sazna od
Plepsa da li se moda u njegovom korpusu ne nalaze Srbi iz Banata,
kako su mu inae u Zagrebu tvrdili visoki ustaki funkcioneri, a osim
toga da li meu banatskim vabama ima i pravoslavaca, na ta mu je
takoe skrenuta panja. Istiui da mu je Pieps odgovorio negativno
i na jedno i na drugo pitanje, on je, valjda naknadno se setivi, u
svom dnevniku naveo, da mu je ve pomenuti Kainka jo rekao, da
je masakr delo folksdojera, koji su na taj nain hteli da se osvete
zato to su svoja imanja u srednjoj Slavoniji morali da prepuste Hrvatima, a sami da se presele u Srem.. .*
" Mada je van svake sumnje da je pokolj u selima kod Sinja, odnosn
Splita iskljuivo delo pripadnika SS-divizije Princ Ojgen, pojedini zapadnonemaki istoriari, drei se ustake note, navode da je to delo etnika.
U tom smislu pise i ve citirani H. Sundhausen (iji su neki radovi objavIjeni i u Vojnoistorijskom glasniku u Jugoslaviji.) On kae i (Zur Geschichte
der Waffen-SS, str. 195, n. d.) da su zloini o kojima je re poinjeni delom
od cetnika, koji su se borili pod komandom divizije Princ Ojgen, a delom
od samh pripadnika divizije. S obzirom na svedoenje Gleza fon Horstenau,
iji nevnik Sundhausen nije imao u rukama, a i neka druga dokumenta,
njegovo tvrdenje se ne moe prihvatiti kao ispravno. Vrlo je zanimljivo kako
210

Kako se iz dokumenata vidi, dogaajima u Otoku i drugim selima49

bio je prinuden da se pozabavi ak i Berlin, zapravo lino ministar
spoljnih poslova Rajha, Ribentrop. Povod nisu bili, meutim, sami dogaaji i prolivena krv nedunih ljudi, ena i dece, ve jedna nota
predstavnika NDH u Berlinu50 o svemu tome (po svoj prilici sastavljena
sa znanjem i blagoslovom poslanika Kaea, koji je, kao izraziti protivnik SS-kursa u NDH, 21. aprila 1944, u stanu Lorkovia pokuao da
se s predstavnicima ustake vlade, ne konsultujui svoje stareine, nagodi u pogledu odtete za rtve i unitenu imovinu.)51 U toj noti reeno
je, izmedu ostalog, da su etnici, presvueni u nemake uniforme, a uz
uee pripadnika SS-divizije Princ Ojgen, u okolini Sinja kao i u
okolini Splita (Poljica) pobili 400 Hrvata, ena i dece. . . i da. zbog
toga, vlada NDH smatra za umesno da zahteva momentalno pokretanje
postupka protiv komandanata i pripadnika nemake vojske, koji su
zloin naredili, odnosno istom prisustvovali, kao i izruenje svih etnika ...
Dotle uvek sklon da podri zahteve ustake vlade, ovog puta,
kada je saznao za ovu notu, Ribentrop je, kako se tvrdi, prosto hteo
da iskoi iz vlastite koe. Ocenivi notu kao ist bezobrazluk ustakog
ministra spoljnih poslova, on je naloio Kaeu da odmah stupi u vezu
sa predsednikom vlade NDH (nikako sa ministrom spoljnih poslova) i,
usmeno mu, ali u svemu dosledno, saopti sledee: a) da je nota vraena
otpravniku poslova NDH-poslanstva u Berlinu, s primedbom da vlada
Rajha ne moe notu uopte da primi k znanju, da vlada Rajha zabranjuje da joj se vlada NDH ikada vie obraa ovim tonom i da zahteva
da vlada NDH ubudue nastoji da svoja saoptenja vladi Rajha stilizuje tako kako to zahteva poloaj NDH prema Rajhu, b) da je vlada
Rajha, u pogledu tvrenja vlade NDH o dogadajima kod Sinja i Splita
i podignutim optubama protiv nemake vojske, a s obzirom da se
ovde radi o prikazu na osnovu jednostranih hrvatskih izvetaja, naredila istragu da bi se ustanovilo ta se uistinu zbilo.
je Kae protumaio zloine kod Sinja. U izjanjenju ministru Ribentropu (u
vezi sa optubom komandanta 2. oklopne armije Lotara Rendulica), on je
rekao, navodei da su rtve bile ene i deca hrvatskih vojnika u nemakoj
i hrvatskoj vojsci, da se pokolj moe objasniti samo bezuslovnim odbojnim
dranjem nemakih komandi prema Hrvatima (Up. PA/AA. Bd. 2).
49
Piui o pokolju kod Sinja, Glez fon Horstenau je pomenuo i zloine
SS-jedinica iz sastava SS-korpusa pod komandom SS-generala Stajnera poinjene kod Krapine, 29. 10. 1943. Tom prilikom su, po Glezu fon Horstenau,
spaljena etiri hrvatska sela. Naredenje da se to uradi izdao je komandant
puka turmfirer Fiztum (Fitzthum), Austrijanac poreklom50
ADAP/E/VII/str. 650, dok. 347.
51
U vezi sa dogadajima kod Sinja, Kae se etiri puta sastao sa ustakim ministrom spoljnih poslova Periem. Jednom od ovih sastanaka, 19. ap
rila 1944. prisustvovao je i Glez fon Horstenau. O ovim sastancima postoji
zabeleka Kaea od 12. maja 1944 (PA/AA/NAK/, Pol. 2).

211

U vezi sa zahtevom ustake vlade da se odmah kazne pripadnici

nemake vojske, i to na mestu gde su zloini poinjeni, Ribentrop je
naredio Kaeu da saopti Mandiu, predsedniku ustake vlade, da
vlada Rajha mora principijelno da odbije da primi bilo kakav... zahtev od hrvatske drave, budui da -ona za svoju egzistenciju ima
iskljuivo da zahvali nemakoj vojsci i prolivenoj krvi nemakog
naroda.52
Nareujui Kaeu, da u reenom smislu, i sa svom energijom,
upozna predsednika ustake vlade Mandia (vou dravne omladine, kako je ovog, tada sedamdeset petogodinjaka nazivao autant
Gleza fon Horstenau, Mecger) sa stavom vlade Rajha,53 Ribentrop nije
propustio priliku da i njemu samom oita lekciju zbog -preoptimistikog izvetavanja o ustakoj dravi. On je to, u posebnom pismu,
uinio na izrazito otar nain i, tavie, postavio je pitanje dalje svrsishodnosti njegovog opstanka u Zagrebu .. .M
Glez fon Horstenau u svom dnevniku:
U meuvremenu sam se raspitao kod Lorkovia kako je dolo
do slanja note. Peri nije bio njen sastavlja. On je samo odaslao materijal sa hrvatskim zahtevima. Sam tekst note sastavio
je otpravnik poslova u Berlinu, jedan bivi sreski sudija, i to
bez znanja vlade, pri emu je on na neumean nain govorio
u njeno ime.
Zaokolino nastupajui ja sam pokuao kod OKW da miniram
nameru Ribentropa, predlaui da Peri ostane na svom poloaju dok sluaj Otok ne bude okonan. OKW naravno nije
znala nita o Perievoj krizi... Kako mi je bilo javljeno, i
Kajtel i Nojbaher, a takoe i ambasador Ritter, Ribentropov
52

ADAP/E/VII/str. 651.
U besu zbog ustake note u vezi sa dogadajima kod Sinja, Ribentrop
je najneerginije zahtevao da se Peri bezuslovno smeni sa poloaja ministra
spoljnih poslova. Nekih deset dana po postavljenom zahtevu. Paveli je to
i uinio 28. aprila 1944. Resor ministra spoljnih poslova preuzeo je Mladen
Lorkovi.
M Poloaj poslanika Kaea zatresao se naroito ozbiljno nekoliko meseci
posle dogadaja kod Sinja, u jesen 1944. godine. To se vidi i iz Ribentropovog
telegrama od 30. oktobra 1944 (PA/AA/Ritter, 22, list 51). Ovog puta je Kae
navukao na sebe Hitlerovu srdbu. Povod je bilo njegovo izvetavanje o stanju u NDH. Van diskusije je, rekao je Hitler Ribentropu, to je i bio razlog za telegram koji smo pomenuli, da bi poslanik Kae, da mi nismo prisutni u Hrvatskoj, ve odavno napustio zemlju i da bi taino vladao ne poglavnik, ve Tito... Za Kaeovo tvrenje da bi situacija u NDH bila bolja
samo kad bi se vie pitali Hrvati, Hitler je rekao, tom istom prilikom, da
je to fantazija!
53

212

ovek za vezu sa OKW, bili su mog miljenja. Meutim, to

nita nije vredelo... Kae je u Sarajevu predao nau notu ministrupredsedniku Mandiu, to jest on ju je proitao, posle ega je
poglavnik telefonom naredio da se Peri smeni, a da ministar
unutranjih dela preuzme ministarstvo spoljnih pos-lova.
Za sagledavanje situacije na relaciji BerlinZagreb u ovom vremenu, i posebno odnosa SS-vostva prema ustakom reimu, pa i Paveliu lino, vrlo je karakteristian jedan izvetaj koji je sauvan u
linoj arhivi rajhsfirera Hajnriha Himlera, a koji se tie stanja i pri lika u NDH i mera to ih je trebalo sprovesti u cilju uspostavljanja
reda i mira. Izvetaj je sastavljen 16. marta 1944. godine, a njegov
autor je bio SS-brigadefirer Ernst Fick. (Izvetaj je sastavljen, kako_ se
iz samog dokumenta vidi, na osnovu usmenog referata SS-standartenfirera Bayera (Bajera), zaduenog za ideoloko vaspitanje pripadnika SS-divizije Princ Ojgen i Handar.)
Konstatujui da su ustae na balkanski nain zaklale izmeu 600
i 700 hiljada Srba i drugih lica antiustaki raspoloenih, da su nedisciplinovani i delom nepouzdani, SS-brigadni general je naglasio da
uopte uzev, u NDH vlada rasulo i da se neka jasna politika linija
ne moe razaznati. Nemiri se sve vie ire i doseu ve do Ljubljane i
maarske granice. Dr Ante Paveli je u pogledu prostranstva svoje
vlasti jo samo predsednik optine u Zagrebu, ali bez predgraa.
Da bi se svemu (reenom) stalo na put, u zemlji zaveo red i obezbedila pozadina nemakih trupa za sluaj da doe do iskrcavanja
Engleza i Amerikanaca, SS-general je, kao prvo i najglavnije, predloio Himleru da se sa teritorije NDH izvue celokupno muko stanovnitvo od 12 do 70 godina, i s njim postupi na sledei nain:
od ustaa bi jedna treina bila ukljuena u SS-jedinice, dok
bi dve preostale treine bile razoruane i upuene na rad u
Nemaku;
domobrani bi u celini imali da budu razoruani i upueni na rad
u Nemaku. Pojedincima koji to ele, ali najvie 10 odsto, dozvolilo bi se da stupe u sastav SS;
etnicima koji se nalaze na teritoriji NDH (Srbi hrvatski
dravljani) dala bi se mogunost da se dobrovoljno prijave u
SS. Oni koji to ne bi uinili bili bi upueni na rad u Rajh.
to se tie ostalog mukog stanovnitva ono bi, bez mnogo formalnosti, bilo upueno na rad u Nemaku. Ko bi to pokuao da izbegne, bio
bi kao partizan stavljen uza zid.
213

Predlaui ove mere, kao hitne i jedino svrsishodne cilju, SS-general

nije zaboravio ni Pavelia, a ni nemako poslanstvo u Zagrebu na elu
sa Zigfridom Kaeom. Zajedno sa celom svojom vladom, poglavnik je
trebalo da bude takoe prebaen u Nemaku, radi posmatranja i prevaspitanja, a s njim i kompletno nemako poslanstvo u Zagrebu.. . 5S

Glava peta S

PAVELIEM I PROTIV NJEGA

Ja sam Paveliu ee morao da
prebacim da me lae, na ta se on zaklinj ao d a to vie nee i niti, ali sa mo. . . da bi mi pola minuta potom
servirao novu la.. .*>
Glez fon Honstenau u razgovoru sa Hitlerom, u septembru 1943.
1. Obraun na vrhu ustake drave

Svojom stalnom, otrom, ali i konkretnom kritikom ustakog reima, Glez fon Horstenau je, u to neraa sumnje, odluno uticao na zauzimanje negativnog stava nekih najviih nemakih vojnih linosti prema
ustakoj vladi, pa i Paveliu lino. Sa svojom kritikom ustakog reima, uz istovremeno ukazivanje na neodrive prilike u NDH, on je
poeo jo u leto 1941. godine i s tim nije prestao sve do svog odlaska
iz Zagreba u jesen 1944.
Situacija u Hrvatskoj, kae Horstenau u svom izvetaju
Vrhovnoj komandi nemake vojske od 13. septembra 1941. godine,1 ula je u jednu prilino kritinu fazu. Dve treine zemlje nalaze se u rukama Italijana i ustanika, a samo treina
stvarno u rukama vlade... Stimung kod Hrvata mogao bi
se pre svega ovako opisati: ozbiljne sumnje u ivotnu sposobnost drave... i otud ravnodunost prema njoj, razoarenje
uprkos nesmanjenoj naklonosti u Nemaku zbog njenog
dranja, od koje se inae sve oekivalo...
Naglaavajui u ovom svom izvetaju da se sve vie bude uspomene na prijatno vreme doivljeno u Jugoslaviji i da se u vezi s tim
' BA/MAF, DG, 283.041.

215

ponovo javljaju stare jugoslovenske elje, Horstenau kae da se to

primeuje i na samom frontu graanskog rata, koji potresa zemlju iz
temelja.
Vojnici ga mnogostruko shvataju kao bratoubilaki rat, oficiri sumnjaju u smisao i uspeh svojih zadataka, kao i u ispravnost puta svojih naredbodavaca. Ja to svakodnevno sluam
od svojih najboljih starih drugova, koji mi s tugom iskazuju
ta im na srcu lei... Izvan vladinih krugova se stalno istie
da bi pre svega trebalo da se sredi situacija na politikom
polju i to putem vaspostavljanja zakonitosti i prava, a u
prvom redu putem razumnog reenja srpskog pitanja izjednaenjem Srba sa Hrvatima pred zakonom, popravkom
uinjenog u najveoj mogunoj meri i otklanjanjem svake samovolje...
Ukazujui na to da je veliko pitanje da li bi ustaka vlada uopte
mogla da to sprovede u delo zbog malog poverenja koje uiva posle
svega to se desilo, Horstenau je izrazio miljenje da bi se moda
moglo pokuati sa proirenjem vladine baze uz makar deliminu
smenu straie-.
U okviru svojih predloga za mere u opisanom smislu, i njihovog
znaaja za ostvarenje ratnih ciljeva Nemake, on je dalje rekao:
Mi stojimo pred injenicom, da je momentalno ceo Balkan,
od Rijeke pa do granica Makedonije, a time jedan znatan deo
puta za Solun i istoni deo Sredozemnog mora, ugroen od
pokreta koji se svakodnevno iri i koji je podravan od Londona i Moskve. Ako smo jo do pre nekoliko nedelja mogli
da verujemo da su u pitanju akcije pojedinih bandi, sada je
jedinstvo u idejnom i tehnikom rukovoenju vie nego oeigledno. S obzirom da se ustanak stalno iri, retke nemake
posadne trupe iz dana u dan sve tee izlaze na kraj sa protivnikom koji je u mnogom pogledu jedva shvatljiv, smeo i preduzimljiv.
Pre svih drugih predstavnika Nemake na Jugoistoku, a kako se
to jasno vidi iz njegovih izvetaja i dnevnika, Glez fon Horstenau je
doao do zakljuka da je genocid ustaa nad Srbima jedan od glavnih
razloga to je ustanak buknuo takvom estinom da je najozbiljnije
ugrozio i nemaka uporita i samu ustaku dravu. Podvlaei da su
i svi ozbiljni Hrvati njegovog miljenja-, on je, opisujui situaciju
u nekim krajevima, naveo da su se Srbi, branei svoj goli ivot, uputali
u borbu sa ustaama takorei goloruki. Od est ustanika, kae on
u jednom svom telegramu, samo je jedan imao puku. Svi drugi bili su
naoruani sekirama, kosama i slinim.2
2

216

Izvetaj od 9. 8. 1941, br. 243. BA/MAF, DG.

Optuujui ustae da su oni glavni vinovnici svih zala i istiui daje protiv ustaa svaki onaj Hrvat koji nije ustaa, Glez fon Horstenau se
u leto 1941. bio naroito okomio na Eugena Dida Kvaternika, najomrznutijeg oveka kod svih ljudi u zemlji bez obzira na poloaj i nacionalnost, koji se ponekad pretvara u pravog sadistu i ije bi uklanjanje
sa poloaja dravnog sekretara za javnu sigurnost bilo pravo spasenje
za celu zemlju3. O njemu, Didu, ali i njegovom ocu Slavku, kao i o
stricu, velikom upanu u Bihau, on je imao sijaset podataka, vie nego
i jedna druga nemaka sluba u NDH. Ti podaci poticali su od tajnih
agenata koji su radili za njegovu ustanovu, ali i od samih graana to
su mu se svakodnevno obraali s molbama da im pomogne u ovoj ili
onoj stvari.
U pismu koje mu je predao jedan Zagrepanin 14. septembra 1942. godine 4 , kae se, tako, za Slavka Kvaternika da je on
nasledno optereeni fantast, koji ak pretenduje na hrvatski presto,
da je italijanskog porekla i da su mu se preci prezivali QUADRONI.
Zatim, da su mu majka i ena Jevrejke, a sin Eugen-Dido izraziti
sadista, koji je mnoga zla poinio i mnoge porodice hrvatske inteligencije sasvim unitio. Za mlaeg Slavkovog brata, autor pisma je,
pak, izneo, da je on u Bihau poinio takvo neljudstvo kakvo bi samo
sotoni moglo da padne na um... On je, naime, zapovedio u jednoj
optini kod Bihaa, da |se srpsko stanovnitvo iskupi u pravoslavnoj
crkvi. Kad su ljudi sa svojim svetenikom tamo stigli, on je prvo primorao svetenika da se pomokri na oltar, a onda je ostalima naredio
da se postroje deset po deset, ali jedan iza drugog, pa je na to svojim
ustaama dao znak da opale po jedanput, da bi konstatovao da li se
jednim metkom svih deset ljudi u jednom redu tako mogu ubiti...
Tako, kako je ovaj gradanin Zagreba, koji pismo nije potpisao ali
je Glezu fon Horstenau rekao i ko je, i ta je, i gde stanuje, pa ga ak
pozvao i u goste , govorio o klanu Kvaternik, tako je on pisao i o
Paveliu: Ve njegov dolazak u Zagreb, po magli i noi, dao je naslutiti da on iste savesti ne stupa na tlo domovine .. . Sada se on boji
i sopstvene senke, jer zna da ga svi estiti Hrvati ne samo mrze, ve i
preziru. Zato se on okruio svojim ustaama, jednom moralno propalom bandom danguba i najgorih razbojnika, koji su u celoj zemlji poinili uasne zloine, ubijajui prvo i pljakajui bespomono grko-istono stanovnitvo, ne gledajui na to da li je u pitanju ena, dete
ili starac ...
Nasuprot Glezu fon Horstenau, koji posebno mladog Kvaternika
nije mogao da svari od prvog asa, poslanik Kae je i o ocu i o sinu
imao, i u leto 1941. a i negde do leta 1942. godine, vrlo visoko milje nje, smatrajui ih za stubove ustakog reima i za one Hrvate iji
je rad samo koristio Nemakoj. U svom specijalnom izvetaju mini stru spoljnih poslova Ribentropu, od 21. januara 1942,5 Kae je, hvalei
i Slavka i Eugena Kvaternika, opisao njihove zasluge za Nemaku za
vreme operacija protiv Jugoslavije u aprilu 1941. godine, a zatim izneo
3
4
5

BA/MAF, RH/31/III/12.
BA/MAF. RH 31/111/12, broj 20.
PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd. 2, A 31/42.
217

da mu je Slavko Kvaternik rekao da je Hrvatska beskrajno zahvalna

fireru za skoranje akcije nemakih trupa u istonoj Bosni, ime je
Hrvatska u stvari ponovo osnovana. Citirajui, zatim, Slavka Kvaternika, da se samo otrim merama moe slomiti srpski element, koji
e zbog svog karaktera i svoje prirode uvek biti razoran i opasan,
poslanik je u svom izvetaju Ribentropu rekao jo i sledee:
Maral i njegov sin, dravni sekretar i direktor javne sigurnosti, tokom poslednjih nedelja znaajno su ojaali svoj poloaj.
Naroito sin skree veu panju na sebe policijskim merama koje
daju utisak samovolje. On uiva naroito poverenje poglavnika
i izgleda da uvek dejstvuje u saglasnosti s njim. Mere koje on
preduzima izazivaju brojne albe, naroito zbog primene brutalnih policijskih metoda. Meutim, iako su stavljene im primedbe opravdane, mora se u ovom asu konstatovati da je
(Kvaternik-junior) s uspehom radio na suzbijanju komunizma^..
Meu ministrima postoji izvesna uzdranost i bojazan u cmosu
na oba Kvaternika. Pokazana zabrinutost zbog njihovog planskog nastojanja da uspostave porodinu_vlast nije liena svake
osnove. Ali, to se tie samih Kemakih politikih interesa, dosad se ovakav razvoj stvari nije na njih negativno odrazio..
Pri ovom svom stavu prema Slavku i Eugenu Kvaterniku, poslanik Kse, medutim, nije, kao to smo ve napomenuli, uvek ostao. Pod
uticajem Pavelia, s kojim je upravo 1942. godine postao debeli prijatelj, on e zaboraviti na sve to je rekao u izvetaju koji smo delom
doslovno naveli i ispiliti se u njihovog velikog i nepomirljivog protivnika...
U stvari, a kad se svi konci poveu kako valja, poslanik Kae je
ustao protiv Slavka i Eugena Kvaternika u asu kada je to uinio i
sam Ante Paveli. To je bilo u vreme vrlo estokih kritika ustakog
reima od strane nemakih vojnih krugova, pre svega, i kad su zahtevi tih
istih krugova za promenom kursa nemake politike u NDH postali toliko
glasni da se vie nisu uopte mogli preuti. (Pavelia su, pri svemu tom,
naroito zabrinjavali glasovi da Hanjrih Himler ima posebne^ planove u
pogledu reenja nastalih problema u NDH, i, osim toga, da u Nemakoj
postoji struja koja se zalae da Herman Gering postane kralj NDH. Dok
su glasovi u vezi sa Himlerom bili u osnovi tani, glasovi o nekakvom
dolasku Geringa na presto NDH bili su manje-vie arijska prepriavanja,
nastala ne u Berlinu, ve u Zagrebu. Glez fon Horstenau, kad mu je reeno
da bi Geringa trebalo proglasiti za kralja NDH, zauzeo je stav da bi o
svemu valjalo na mini razmisliti, a zatim je, ne trpei Geringa, predloio
da bi bilo najbolje, ako je ve neki kralj potreban, da se kruna ponudi
princu Filipu od Hesena, suprugu prin-ceze Mafalde, jedne od keri
italijanskog kralja.)
Smrtno uplaen da bi mogao da bude svrgnut sa vrha priramide,
Paveli se, u situaciji u kojoj se naao, odluio za smenu strae, kako
se to Glaz fon Horstenau izrazio, na vrhu svoje drave. Reio je, najJednostavnije reeno, da se oslobodi onih svojih saradnika koji bi ga.
218

u sluaju da s Nemcima doe do najgoreg, mogli najvie ugroziti, a na

koje se inae stalno ukazivalo u vezi sa genocidom nad Srbima i rasplamsavanjem ustanka kao posledicom toga. To su bili njegov prvi
zamenik, vojskovoda Slavko Kvaternik, i njegov sin Eugen, zvani
Dido. Njihovim odstranjenjem, on je, prema svemu sudei, raunao da
ce moi da ojaa ne samo svoju poziciju kod Nemaca, ve i svoj poloaj u samoj zemlji, budui da su oba Kvaternika bili mnogima, a naroito visokim domobranskim oficirima 6 , veliki trn u oku. Poseban
razlog koji ga je gonio u pravcu te odluke bila su stalna upozorenja
njegovih najbliih saradnika Penikara, Mije Bzika, Servacija i drugih, da bi oba Kvaternika trebalo neprestano drati na oku, jer oni
izgleda da nastoje da svu vlast uzmu u svoje ruke. Ako se svemu
reenom jo doda i injenica da se Paveli u stvari bojao i Slavka i
Eugena, onda je sve, za itav sluaj, potpuno jasno. (Slavka Kvaternika se Paveli plaio pre svega zbog njegovih odlinih veza sa uticajnim i najuticajnijim linostima u Nemakoj, pa i u Italiji, a Eugena
zbog njegove bezobzirnosti i privrenosti ocu, kao i moi koju je on
bio izgradio u okviru policije.)
Kad je Paveli tano doneo svoju odluku da se oprosti od dvojice
Kvaternika ne moe se precizno utvrditi. U svakom sluaju, to je
moralo biti negde u. prvoj polovini 1942. godine, a ni u kom sluaju,
kako se esto navodi, posle njegove posete Hitleru u septembru iste
godine. Pri polasku na put, u Hitlerov glavni Stab, sudbina obojice
Kvaternika ve je bila konano i nepovratno odluena ... To potvrduju
zapisi Gleza fon Horstenau, zatim njegovi zvanini izvetaji OKW, kao
i jedno pismo poslanika Kaea od 10. septembra 1942. godine. (U ovom
pismu, upuenom ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, Kae je
izneo da ga je Lorkovi upravo obavestio da je poglavnik reio da
vojskovou i njegovog sina ukloni sa njihovih poloaja, budui da
i jedan i drugi sve vie i vie predstavljaju opasnost po dravu.. .) 7
Pre nego to je ita konkretno preduzeo u pravcu ostvarenja svoje
odluke, Paveli je smatrao da mu valja sondirati teren u samoj Nemakoj na neki nain kompromitovati Slavka Kvaternika u samom
vrhu Nemake, kod uticajnih i monih linosti koje bi se mogle zauzeti za njega, pa ga ak, u odsudnom asu, pretpostaviti i njemu samom.
Tih linosti u Nemakoj, znao je Paveli dobro, bilo je vie i u njihovim
oima Kvaternik je vaio kao izrazito nemaki ovek, dok je Pave6
Slavko Kvaternik je favorizovao bive austrougarske oficire, ali je uviao da su oni prestari, da nisu vie telesno sasvim u redu i da, pored ostalog, nisu upueni u modernu vojnu nauku. Sto se tie nasleda od nekadanje jugoslovenske vojske, ono je, po njemu, bilo potpuno bezvredno.
Kako je rekao Kaeu, on nije u njemu pronaao ni jednog jedinog sposobnog
podoficira, a sami oficiri su bili koruptni, bez inicijative i nedovoljno obueni (Izvetaj Kaea, PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd. 2, A 31/42, list 2). Tako
kako je Sl. Kvaternik slabo cenio oficire bive jugosl. vojske, tako su malo
cenili i oni njega. Prema navodima Vladimira Vauhnika, biveg jug. vojnog
ataea u Berlinu, koji je po nalogu Slube sigurnosti Rajha (SD) doao u
Zagreb i jedno vreme radio u generaltabu domobrana, mnogi su bivi jugosl.
oficiri sabotirali naredenja. (VI. Vauhnik, Memoiren, str. 204224).
' PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd. 2/288/41.

219

lia bio glas da je on, bez obzira to to nije pokazivao, i srcem i duom
uz Italijane. Najmoniji, meu linostima koje su stajale uz Slavka
Kvaternika, bili su rajhsmaral Gering, rajhsfirer SS Hajnrih Himler
i feldmaral Kajtel. Najopasniji je bio Himler, ve i zato to on Pavelia nije podnosio i to nije krio svoje miljenje da bi najbolje
bilo kada bi Paveli bio uklonjen. (Ako va gospodin otac i vi
elite da imate istu situaciju sa Italijanima, tvrdi Dido Kvaternik
da mu je Himler lino rekao, i spreite njihovo dalje napredovanje
i premo, pobrinite se za Pavelievu sigurnost u nekakvom dvorcu
blizu Zagreba, gde e biti pod vaom straom .. .)8
Svoj plan za kompromitovanje Slavka Kvaternika u nemakom
vrhu, Paveli je sproveo uz pomo poslanika Kaea, koga je u meduvremenu ve bio, izmeu ostalog i bogatim poklonima, potpuno vezao
za sebe. (Pri tom je bilo glavno da se sprei da Slavko Kvaternik doe
u vezu sa Hajnrihom Himlerom, a na emu se on bio angaovao uz
pomo Frica Vestena, industrijalca iz Celja, koji je inae bio saradnik
Slube sigurnosti i dobro stajao i sa Glezom fon Horstenau.) Desetog
septembra 1942, Kae se, ispunjavajui Pavelievu elju, obratio svom
velikom prijatelju i glavnom podravaocu u ministarstvu spoljnih poslova Rajha, dravnom podsekretaru Martinu Luteru, koji je takode
bio pripadnik SA i kao i Kae imao ein brigadenfirera. Mada oficijelno
samo podsekretar, Luter je tada bio veoma uticajna i mona linost
u Berlinu. Kao ef nemakog odeljenja, on je bio toliko moan da je
sebi mogao da dozvoli da od svog nadletva napravi neku vrstu glavne filijale ministarstva spoljnih poslova i da ga smesti u posebnu zgradu
u ulici Rauchstrasse. Uivajui neogranieno poverenje ministra Ribentropa, on je bio upuen i u njegove mnoge tajne, izmeu ostalog i finansijske. Smatralo se, ak i otvoreno govorilo u kuloarima, da on
Ribentropa ima u aci i da bi mu u svakom asu mogao da smrsi konce... To utoliko vie to je nekadanji prevoznik nametaja, pediter,
imao izvanredno jake veze sa glavnim slubama SS, a pre svega sa
Ajhmanom 9 i Valterom elenbergom. Veza sa Ajhmanom nastala je
iz saradnje po pitanju deportaeije Jrevreja sa teritorije satelitskih
drava u gasne komore u Poljskoj (i iz NDH, na emu se svestrano
bio angaovao i sam Kae), a veza sa Selenbergom ticala se, u prvom
redu, plana RSHA da se Ribentrop ukloni sa svog poloaja i da SS
kompletno uzme u svoje ruke ministarstvo spoljnih poslova ...
U svom vrlo opirnom pismu Luteru 10 , Kae je, kao prvo, izneo
da maral Kvaternik, kao ministar rata, tokom jedne i po godine svog
rada nije ispunio oekivanja sa kojima se raunalo i da oficirski korr
inae izloen pijuniranju na svakom koraku, u njega uopte nema
poverenja... Istiui, zatim, da se i sam poglavnik tokom poslednjih
meseci u svojoj dui otuio od Slavka Kvaternika, Kae je rekao:
8
KAW/B-800, br. 170.
' Vilhelm Hetl je izjavio amerikim istranim organima, da mu je sam
Adolf Ajhman (Eichmann) poverio, tokom jednog razgovora u Budimpeti,
23. avgusta 1944, da na svojoj savesti ima 6 miliona Jevreja!
10
PA/AA/NAK, Pol. 2, pismo od 10. februara 1942.

220

Poglavnik mi je nedavno kazao da maral isuvie pije i da ak

i njemu dolazi u zagrejanom stanju... Maral sada ostavlja
utisak jednog vrlo nervoznog, ponekad sasvim smetenog oveka. To stanje ne mogu da prikriju ni njegova inae izvanredna
umenost u nastupanju i naglaena ljubaznost. Mi imamo vie
nego jedan razlog da sumnjamo u njegovu pouzdanost... On je
odgovoran za preterano otru politiku prema pravoslavcima i
Srbima. Njegov sin u istoj meri.
Sledei deo pisma bio je upravo takav da nije ostavljao ni najmanje
sumnje u pogledu cilja koji je Kae eleo da postigne, a do kojeg je
Paveliu, najozbiljnije zabrinutog za svoj lini poloaj, toliko bilo stalo.
Kod ovakvog stanja stvari, citiramo dalje Kaeovo pismo
Luteru, vrlo je zabrinjavajue da se nemake linosti, neupoznate sa ovdanjim prilikama, daju uplivisati od marala...
Maral svakako nastoji da bude u vezi po mogustvu sa mnogim merodavnim linostima Rajha. Kad bi se moglo i prihvatiti da on to ini u interesu svoje zemlje, i tada se ne bi smelo izgubiti iz vida da maral nije neupuen u nesaglasnosti
koje ponekad dolaze do izraaja u pogledima naih vodeih
linosti. Poto se on kao bivi austrijski oficir vrlo drugarski
ponaa, i poto on ima i linih veza koje su dublje od tog
drugarstva, ini mi se da pojedini visoki dostojanstvenici ne
pokazuju prema njemu uvek onu uzdranost koja bi bila na
mestu s obzirom da se radi o jednoj vodeoj stranoj osobi.
Utoliko mi se vie ini neophodnim da nemake linosti koje
dolaze u pitanje, budu u odgovarajuoj formi obavetene i
upoznate sa datim okolnostima. Ove linosti su, pre svega,
maral Rajha (Gering, pr. a.), general-feldmaral Kajtel i rajhsfirer Himler.
. . . Ja ne verujem da je rajhsfirer dao maralu povoda da
veruje u nekakav sastanak s njim. Ali, kod raznih slubi
rajhsfirera postoje linosti koje se angauju u tom pravcu u
nadi da e za to dobiti neko priznanje. S obzirom da maral
i njegov sin imaju itav niz veza u slubama SS, mora se raunati sa odgovarajuim inicijativama tih slubi. Poto je u
vie mahova ustanovljeno da se ove slube u saobraaju sa
odgovarajuim hrvatskim, naroito slubama hrvatske polici je, ne dre slubenih puteva, bila bi na mestu naroita opreznost prema obojici Kvaternika. Ukazujem na to da sam ja ve
jednom morao da referiem, da su pripadnici ranije Beissner-ove slube izjavili da je Slavko Kvaternik ovek koji e doi
na elo Hrvatske i da ga SS forsira...
Zasluuju pomena, u vezi sa ovim, mnoge vesti lansirane u
poslednje vreme o ukljuivanju rajhsfirera SS u pitanja Hrvatske i eliminisanja ministarstva spoljnih poslova i poslanstva.
Ovakve vesti su delom Sirene i od strane pripadnika ustake
policije.
221

Naglasavaju da on, s obzirom na situaciju koja vlada u Zagrebu i

u celoj zemlji, nikako nije saglasan sa podravanjem ni jednog a ni
drugog Kvaternika, Kae je jo rekao:
Otac ima ve pomenute line i strune slabosti; sin je slian ocu i eli da dravom, u onom delu u kojem ona nije
pala pod uticaj etnika i partizana, zavlada uz pomo predimenzioniranog policijskog aparata i primenu bezobzirnih policijskih mera. Politiki efekti ove aktivnosti su dosad nali
pozitivnog odraza u pojedinim mesnim uspesima, ali oni nisu
mogli da spree stalno opadanje poverenja irokih masa stanovnitva u vladu, emu je upravo uzrok policijska svevlast.
Da li se mladi Kvaternik o merama koje preduzima dogovara
sa nemakim policijskim ustanovama, nije mi poznato. Da on
odrava vezu sa viim SS i policijskim voom u Beogradu,
grupenfirerom Meyssnerom, kao i sa odgovarajuim instancama u Rajhu, to je injenica...
Sa vladavinom obojice Kvaternika ne bi se mogao zadobiti
hrvatski narod. Pouzdani saradnici (Nemake) oni nee biti
jo dugo. Njihova priroda sklona intrigama nije od koristi ni
za sam Rajh niti pak za odnos Rajha i Italije.
ta je sve Luter preduzeo u vezi sa Kaeovim pismom, iz dokumenta se ne vidi. Ali da je neto preduzeo van svake je sumnje.
Meutim, treba imati u vidu da je on ba u asu kada je dobio Kaeovo pismo, bio do gue u poslu, radei na kompletiranju optuujueg
materijala protiv ministra Ribentropa lino... Mada intiman sa ministrom spoljnih poslova Rajha jo od 1932. godine, kada mu je uinia
prvu veliku uslugu davi mu nizak partijski broj11, on mu je upravo u
jesen 1942. godine udario no u lea, pretvorivi se, tako, od najblieg
prijatelja u najogorenijeg neprijatelja. Razlozi za taj obrt bili su delom privatni, a delom slubeni. Ali, bez obzira na razloge, Luterovo
razbuktalo neprijateljstvo prema Ribentropu nije znalo za granicc
U dogovoru sa elenbergom, koji je i sam imao Ribentropa na nianu,
Luter je sastavio memorandum za Himlera i priloio mu sva akta
do kojih je samo mogao da doe12. Izmeu ostalog, on je svog efa i
nekada nerazdvojnog prijatelja optuzio za proneveru, rekavi jo da je
on umno poremeen. S obzirom da ni Himler nije mogao Ribentropa
da smisli, i da je tokom celog rata nastojao da uzurpira funkcije ministra spoljnih poslova, Luter je bio vie nego siguran u uspeh svoje
akcije. Ta sigurnost ila je dotle da je on ak i javno poeo priati
da je podigao optunicu protiv svog efa... Meutim, kad je ve
Himler bio doneo odluku da krene protiv Ribentropa, odjednom se dogodilo neto neoekivano: umesto Ribentropa, s one strane brave naao
se Luter zajedno s veim brojem visokih slubenika ministarstva spoljnih poslova. Prema dnevniku fon Hasela, na ovaj neoekivani korak
Himler se odluio ne zato to je hteo da potedi Ribentropa, ve zato
1
12

222

Up. Gerald Reitlinger, SS, n. d., str. 232234.

Up. W. Schellenberg, Memoiren, str. 277, 366368.

to je oekivao da e sasluavanjem uhapenih moi da doe do jo

vie kompromitujueg materijala protiv njega. Prema drugim tvrenjima, itav sluaj je imao drukiju pozadinu. Navodno, Himleru je u poslednjem trenutku njegov najblii saradnik, Karl Wolf, skrenuo panju
da je Luter defraudant, a ne Ribentrop to nije bilo netano pa
je Himler, inae veliki istunac kada se radilo o novcu, obustavio sve,
a Lutera dao smesta uhapsiti.. .13 Memorandum, sa svim optunim
materijalima, dostavljen je Ribentropu. Prezahvalan, ali i smrtno uplaen, ovaj je odmah odjurio Hitleru i zatraio zatitu od klevete. Hitler
je na to odluio da Luter bude obeen. Meutim, Ribentrop je, ko zna
zato, izdejstvovao da se to ne uradi, ve da se Luter, prevaspitanja
radi, poalje u politiki bunker koncentracionog logora u Sachsenhausenu (Saksenhauzenu).14
Ima, meutim, dokumenata na osnovu kojih bi se moglo zakljuiti da je odstranjenje Lutera imalo i druge razloge. Ti drugi razlozi
treba da su se nalazili u neprijateljskom dranju nekih visokih SS-funkcionera prema Luteru, a zbog podravanja Kaea u njegovom
nastojanju da sprei regrutaciju folksdojera u NDH za oruane formacije SS. Na Lutera (i Kaea) naroito treba da je bio kivan naelnik
glavnog taba SS, grupenfirer Berger. On je ak Kaea optuio da
sabotira Hitlerova nareenja i da se time u stvari sveti za Removu
aferu od 30. juna 1934, dok je za Lutera rekao da bi ve bilo krajnje
vreme da se privikne na to da jedan SS-grupenfirer nije nikakva
mala virla s kojom se svako moe poigrati kako hoe 15 . (Fon Hasel
je, meutim, smatrao da Gestapo i nije bio u stvari zainteresovan za
Lutera lino i da ga je uhapsio samo zato da bi doao do to vie
materijala protiv Ribentropa16.)
Tako se, u svemu, zavrila afera sa Luterom i tako je, na kraju
krajeva, Kae ostao bez svoje najvee podrke u Berlinu, zapravo u
ministarstvu spoljnih poslova.
Mada je znao kakav je Luter ovek, Glez fon Horstenau ga je ipak
alio, ali najvie zbog toga to je u njemu izgubio dobrog informanta o
Ribentropu i akcijama koje je on preduzimao, odnosno planirao da
preduzme posebno u odnosu na NDH.
O samom Kaeovom pismu Luteru, Glez fon Horstenau nije nita
znao. Ali to mu nije bilo ni potrebno, budui da je o planovima Pa13
Prema G. Reitlinger-u, n. d., str. 26, Himler je bio krtica preko svake mere. Vrlo je lse plaao svoje saradnike, a ni sebi nije dozvoljavao visoka primanja. Defraudante je mrzeo dz dna due i plaio ih se kao kuge.
14
Ovaj koncentracioni logor bio je najmanje poznat po ubijanju zato enika (u njemu su bili zatvoreni i mnogi prominentni politiari, Kurt Sunig,
kancelar Austrije, na primer). Politicki bunker bio je najfavorizovanije
odeljenje, sa relativno dobrim uslovima za zatvorenike. Luterova briga u lo goru je bila u poetku da se stara za lekovito bilje, koje je tamo negovano
po Himlerovom nareenju. Patei od melanholije, Luter je u dva maha pokuavao da izvri samoubistvo. Prema iskazu njegove ene, on je kraj rata
doekao u jednoj bolnici i umro od slabosti srca. Iz jednog Himlerovog pisma
naelniku glavnog taba SS, Bergeru, od 5. juna 1944, vidi se da je lino
Hitler, ko zna zbog ega, naredio da se Luter smesti u posebnu kuu na
ivici koncentracionog logora i da mu se dozvoli da tamo dovede i svoju enu.
15
Up. H. Sundhaussen, Zur Geschichte, n. d., str. 190.
16
Von Hassel, n. d., str. 261.

223:

velia sa Kvaternikom znao tako rei sve, i to iz prve ruke (ak i o

nameri Pavelia da smeni neke najvie ustake funkcionere, to se,
meutim, pokazalo da je obian poglavnikov trik).
Samu odluku Pavelia da se otrese i Slavka i Eugena Kvaterni ka,
Glez fon Horstenau je pokuao da objasni na dva naina: prvo, da je
Paveli shvatio bezumnost svoje politike unitavanja pravoslavaca i,
dr ugo, da je r eio d a sa o vo m politiko m prestane do bolj ih vre 4
:mena-.17
-"
'
Jo pre polaska na put u posetu fireru, 18 kae Glez fon Horstenau u svom dnevniku, poglavnik mi je saoptio da je njegova namera da se rastane od obojice Kvaternika. to se tie
sina, ja sam mu i sam to najtoplije preporuio, a to se tie
oca, ja se nisam uopte usprotivio, ve i zato to se on po kazao kao najgori upropastitelj vojske. U vezi sa ovom celom
stvar i... P aveli me j e j ed no m, vero vat no na m erno , d a b i
valjda sebi obezbedio alibi, doveo u veliku nepriliku. Ja sam
bio doao k njemu zajedno sa maralom Kvaternikom, koji o
o n o m e t o m u s e s p r e m a l o n i j e t a d a i m a o n i p o j ma . P r e d
sam o dlazak, izj avio je Paveli da b i o n hteo d a mi p o stavi
j o samo tr i mala p itanj a. Na prvo p itanj e ta ne maka
vo j na ko ma n d a mi sl i o u st a a ma o d go vo rio sa m o na ko
kako se o ustaama uistinu mislilo. Tada me je on iznenadio
svojim drugim pitanjem: ta misli nemaka vojna komanda o
mlad o m Kvaterniku? Otac nije b io nita manj e zb unjen od
mene i o n je p o kuao da se sp ase primed bo m da nemaka
vojska ne voli naroito Didove policijske metode. Tre e pitanje je bio clou 1 9 . ta misli nemaka vojna komanda o samo m mar a l u? J a sa m o d b io d a na to o d go vo r i m , n a vo d e i
da i pohvala predstavlja sud o neijoj vrednosti, a da ja sebi
ne mo gu d a do p ustim d a d ajem o cenu o jed noj tako zaslu noj linosti. Kasnije, Paveli mi je rekao da je on ova nezgodna pitanja postavio kako bi oba Kvaternika pripremio za
njiho v p ad. Jed na uistinu neob ina meto da, koja, me utim,
bar na staro g Kvaternika nije uopte delo vala.
Na kraju je stari prvi doao na red, ali na nain svojstven
ustakom reimu. Kad je jednog dana otputovao u neku slovaku banju, on je meni i poslaniku (Kaeu) nastojao da to
predstavi tako kao da mu je vie nego neophodno potreban
odmor. I u javnosti je stvoren ovakav utisak, a tome je doprinela i okolnost da je poglavnik lino, provizorno preuzeo rukovodstvo ministarstvom odbrane i da je na mesto generala
Vladimira Lakse naimenovao generala Prpia za naelnika
generaltaba.
Nastavak i zavretak tragikomedije opisan je u mojim izvetajima pretpostavljenim slubama. Naposletku, a posle dra17

BA/MAF, DG, Izv. Gleza fon Horstenau, 13. 12. 1942, Br. 0227. "
U pitanju je poseta od 23/24. septembra 1942. " Franc, re: klinac,
ekser, glavna taka, glavno.
224

matinog povratka kui za Boi 1942, maral se izrazio zadovoljnim sa mesenom neto-gaom od pet hiljada maraka,
automobilom, daljim pravom korienja svoje lepe vile na
Tukancu, autantom i posilnim. ,Tresla se gora', kako sam
napisao OKW, 'rodio se za Hrvatsku ne ba tako jeftin mi'
Slavko Kvaternik se nagodio s Paveliem upravo tako kako to navodi Glez fon Horstenau. Sporazumu je, meutim, prethodio itav manevarski rat, koji oevidno nije bio nita drugo do tvrenje pazara,
bar sa strane Kvaternika, inae dobro zbrinutog u Slovako j. Glez
fon Horstenau kae u svom dnevniku o svemu tome:
Posle razliitih glasova koji su poeli ve odavno da krue,
sada vie nema sumnje da e se vojskovoa ipak i uprkos
svemu vratiti natrag. Na vie pisama, upuenih poglavniku,
ovaj mu je pred kraj sedmice odgovorio da bi trebalo da produi svoj boravak u Slovakoj. U svom odgovoru, koliko sveanom toliko i nespretnom prema poglavnikovim reima
Kvaternik je izjavio da on ovog puta nee moi da izvri
nareenje SVOGA KAO BOGA CENJENOG EFA DRZAVE;
da je neposredan povratak u zemlju, gde ga oekuju hitni
zadaci, kako u njegovom linom, tako i u interesu poglavnika
i Hrvatske. Neka mu se, zato, odmah poalju salonska kola i
neka mu se u Zagrebu organizuje doek kakav mu dolikuje.
Poglavnik mu je odmah poslao specijalni vagon, a s njim i
efa svoje kancelarije, Ivu Perevia (uzgred budi reeno jednog od malog broja vojskovoinih pristalica u vodeoj garnituri), kako bi ga ovaj obavestio o pravom stanju stvari. Poglavnik je preko Perevia stavio Kvaterniku do znanja da se
jedan od njih mora ukloniti; on, poglavnik, to nee biti (poglavnik mi je to lino saoptio).20
Tek posle ove vie nego jasne Pavelieve poruke, Kvaternik je poloio oruje. On je to uinio, kako to Glez fon Horstenau kae, uprkos
okolnosti da mu je neposredno pre toga Herman Gering uputio pismo u
kojem mu je dao punu satisfakciju za sve no to je on dotle bio
uradio.
Sporazum je konano postignut 29. decembra 1942. godine, u Pavelievoj kancelariji. U stvari, Kvaternik je predao jedno pismo Paveliu
u kojem su bili navedeni njegovi uslovi povlaenja iz vlade i sa poloaja ministra rata. Ti uslovi bili su: dalje noenje titule vojskovoe (na
raspoloenju, odnosno u mirovini) uz odgovarajua novana primanja,
pravo na korienje vile u kojoj je ve stanovao, i tako dalje. Poseban
zahtev ticao se odlaska u Nemaku, odnosno Austriju (u okolinu Salcburga ili Bea), i to zajedno sa mlaom kerkom i zetom, lekarem dr
Lutkinskim. Paveli je rado na sve pristao, pa i na Kvaternikov odlazak
u Nemaku. Ali tome se usprotivio poslanik Kae. On se, naime, plaio
da bi u Nemakoj moglo doi do neeljenih kontakata Slavka KvaterVidi napomenu br. 17.

225

nika sa nemakim uticajnim linostima protivnicima ustakog reima.

Paveli ga je, meutim, brzo umirio, rekavi mu da se ne treba niega
bojati, pa je on jo istog dana za Slavka Kvaternika i njegovu pratnju
zatraio potrebne ulazne vize od ministarstva spoljnih poslova u Ber linu.21 to se tie Eugena Dida Kvaternika, koji je praktino ostao bez
ikakve funkcije, njega Paveli nije hteo odmah da udalji od sebe. Glez
fon Horstenau:
*
Mnogo je tee bilo ukloniti mladog Kvaternika. Ni samom
poglavniku, koji ga je othranio na svojoj sisi, nije bilo lako
da se od njega rastavi. ak i posle zvaninog uklanjanja s
vlasti, on je igrao due vremena znaajnu ulogu iza kulisa,
mada je ef drave, na svoj uobiajeni ,iskreni' nain, to
preda mnom poricao. Tek je jedna konspiracija, izgleda, dovela
do stvarnog razlaza. Paveli je pozvao sebi najmerodavnije
ustae, svoju linu teroristiku grupu, i ona je, navodno, u
njegovom prisustvu upozorila mladog Kvaternika da se ni u
ta ne uputa, jer bi ga to moglo stajati ivota.22
Kad se, posle svega, konano rastao i od mladog Kvaternika, Paveli je naredio Mili Budaku, tada poslaniku NDH u Berlinu, da nadlene nemake krugove upozna sa sluajem i jednog i drugog Kvaternika i ubedi ih da sve to predstavlja samo lekoviti akt stabilizacije,
a nikako neki obraun na vrhu ustake drave.
Hrvatski poslanik mi je danas, kae se u zabeleci dravnog podsekretara u ministarstvu spoljnih poslova Rajha, Woermann-a, od 18.
oktobra 1942, dao sledee objanjenje za izvrene promene u hrvatskoj
vladi: politiki znaaj ima samo uklanjanje obojice Kvaternika. Vojskovoda Kvaternik, morao je to Budak da kae uprkos dugogodinjem
prijateljstvu sa njim, potpuno je zakazao. On je naroito u hrvatskoj
vojsci, i na najvie poloaje, doveo i forsirao potpuno nesposobne linosti... Poglavnik je jo krajem godine bio svestan nunosti smenjivanja vojskovode, ali je tek sada doneo konanu odluku.
Dravnog sekretara i efa policije, Eugena Kvaternika, upoznao je
on, Budak, tokom dugogodinjeg prijateljstva za vreme zajednike internacije na Liparskim ostrvima, kao oveka dobrog kao dua. U poslednjoj godini, meutim, on je postao neto sasvim suprotno. On je poinio takve surovosti koje se jednostavno ne bi mogle okarakterisati kao
normalne. Njegovo odstranjenje je blagoslov za zemlju.23
Potuen, ali nagraen onako kako je to eleo, Slavko Kvaternik
se ipak i u svemu nije potpuno povukao sa scene. U potaji, on je
pokuao da stvori uslove za svoj povratak na kormilo ustake drave,
2
1

162.245.

PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd. 2, Telegram Kaea od 31. 12. 1942, list

22 O konspiraciji koju Glez fon Horstenau pominje, postoji vie verzija. Po jednoj od njih, Dido Kvaternik je pokuao da uceni Pavelia (Up.
Mate Rajkovi, Vjesnik, 20. 2. 1971). Vidi i: B. Krizman, n. d. o. Paveliu,
slr. 439441.
23 PA/AA,, St. Sekr. Kroatien, Bd. 4, list 66.

226

0 emu svedoi i jedan njegov memorandum na nemakom jeziku, po

svoj prilici iz 1943. godine, posle kapitulacije Italije, koji ne izgleda
da je uopte dosad negde eitiran.24 U ovom memorandumu, koji je
uza sve drugo i prava optunica Pavelievog reima, istie se, u prvom
redu, da u Hrvatskoj baza politike do kraja rata mora biti ta, da se sve
snage mobiliu za konanu pobedu. Da bi se to postiglo, nuna bi bila
intervencija Rajha u pravcu uspostavljanja potpunog suvereniteta hrvatskog naroda. Jer, hrvatski narod je teko razoaran u italijansku
razbojniku politiku i politiku njenih hrvatskih satrapa, koji, meutim,
1 posle otpada Italije, zbog nepoznavanja stvarnih prilika, uivaju nemaku podrku. Po miljenju Slavka Kvaternika, iznesenom u memo
randumu, vie je nego jasno da dananji reim, ija su glavna obeleja veleizdaja, ubistva i pljake, nikada ne bi mogao da ostvari
konsolidaciju stanja u zemlji. To bi mogao da postigne samo jedan
drugi reim, onaj koji bi uivao najvee moguno poverenje firera,
vlade Rajha i nemake vojske, sa ljudima spremnim da pod svim
uslovima i do poslednjeg asa istraju na strani Rajha, a koji u isti mah
uivaju poverenje vlastitog naroda.
Put i nain za osiguranje nemako-hrvatskog saveznitva i u dalekoj budunosti, bili bi, po slovu memoranduma Slavka Kvaternika,
sledei:
>
uverljivo instruisanje naroda da Nemaka nije ni najmanje kriva za nastupele unutranjo-politike tekoe, ve da je ona uvek
teila uspostavljanju mira u zemlji, ali da je u tome bila stalno spreavana od strane sadanjeg reima, koji je putem raznih
podmetanja, lanim izvetajima nadlenih slubi i podmuklim
torpedovanjem svih akcija, nastojao da rairi mrnju prema
Nemakoj;
uspostavljanje mira u zemlji putem formiranja jednog jedinstvenog fronta u koji bi bili ukljueni i Srbi na hrvatskoj teritoriji, s tim to bi oni morali dobiti sva prava, ali i primiti
sve obaveze prema dravi. Za tretman Srba bila bi merodavna
nemaka uputstva, kako bi on bio u skladu sa stavovima Nemake o postupku prema Srbima uopte;
uspostavljanje pune zakonitosti, garantovanje sigurnosti ivota
i imovine, a u vezi s tim reorganizacija andarmerije i policije
i njihovo stavljanje pod jedinstvenu komandu;
potpuno ukidanje metoda vladavine sadanjeg reima, koji se
sastoje u denunciranju, intrigiranju, ucenjivanju, proteiranju
i korupciji, prebijanju i ubijanju. Ovakve metode, koje se mo gu okarakterisati kao boljeviko-anarhistike, ne moe da podnese nijedan narod na svetu. Prava je tragedija da se u zloj
nameri za ove metode okrivljuje Nemaka.
24
Kad je napisan ovaj memorandum, na kojem nema datuma ne
zna se tano. Ima miljenja da je napisan ak i krajem 1944, odnosno prvih
dana 1945. Prepis u: KAW/B/67, br. 101.
15

227

U memorandumu se, zatim, govori o nunosti reorganizacije vojske, angaovanju nemakih oficira da bi se vojnici vaspitali u prijateljskom duhu prema Nemakoj, a zatim o obaveznom ukljuivanju
Seljake stranke u dravnu upravu. Sto se tie samih ustaa, u memorandumu se kae da ustaki pokret u nacionalsocijalistikom smislu
uopte ne postoji, da se, u celini uzev, ceo pokret svodi na nekoliko
funkcionera grupisanih oko efa drave, koji nemaju nikakvog ugleda
i koji su, tavie, prezreni od naroda zbog korupcije i svojih drugih
nedela. itav ustaki vrh, podvlai se u memorandumu, sastoji se od
50 do 60 ljudi, patologa i razbojnika, kao to su Luburi, Maji, Penikar, Hereni, Kirin, Jozo Rukavina, Tomi, Hotko, Mokov, Servaci,
Lisak, Branko Rukavina, Koak Ltd., koji se obavezno moraju odstraniti
iz dravnog vostva.
Prema svemu sudei, ovaj memorandum, bez obzira na tanost mnogih konstatacija, Glez fon Horstenau nije uzeo za ozbiljno, ve i zbog
same linosti Slavka Kvaternika, u iju iskrenost on uopte nije verovao. Kako se vidi iz njegovog dnevnika, on se sa Kvaternikom, od
asa njegovog odlaska iz NDH pa sve do pred kraj rata, nije uopte
video, niti ijednu re s njim progovorio. Prvi put po odlasku Slavka
Kvaternika u progonstvo, i poslednji put uopte, oni su se sreli o
novoj, 1945. godini na Semeringu, poznatom letovalitu kraj Bea. I
to sasvim sluajno. Horstenau je bio doao na izlet, a Slavko Kvaternik
je bio tu, u neku ruku, ve kod kue. Okruen brojnim lanovima
svoje porodice, on je imao na raspolaganju vie apartmana u hotelu
Panhans, i iveo upravo kao pravi lord. Jedino to ga je uznemiravalo, bila je okolnost da se u istom hotelu nalazila i sugruganjegovog
smrtnog neprijatelja, Ante Pavelia. Ona je stigla iznenada, zajedno sa
suprugom nemakog poslanika u Zagrebu, Zigfrida Kaea. Sa velikom
pratnjom, u kojoj se nalazio i ceremonijalmajster Krizomali. Kako
je Slavko Kvaternik rekao Glezu fon Horstenau, Pavelieva supruga
je doputovala sa itavim konvojem putnikih i teretnih automobila,
teko natovarenim uglavnom okovanim sanducima, u kojima se sigurno nije nalazila suva slanina.
Kvaternik i Pavelieva supruga nisu se ni pozdravili, a kamoli da
su se upustili u razgovor.25
Prema Glezu fon Horstenau, koji se inae ni sam nije pozdravio sa
enom Ante Pavelia, Slavko Kvaternik je bio ljubazan do servilnosti.
To, meutim, nije moglo da utie na Horstenaua da on promeni jednom
formirano negativno miljenje o Slavku Kvaterniku kao oveku i politiaru...
... Poricanje svega to je on zgreio tokom godine i po dana
svoje aktivnosti u Hrvatskoj, zapisao je Glez fon Horstenau
u svoj dnevnik prvih dana januara 1945. godine, poricanje, uz
neprestano davanje asne rei prosto je neshvatljivo. Da
nije bilo zlog poglavnika, on bi... sve u dlaku isto uradio
25
Mara Paveli se (moda i zbog Sl. Kvaternika i njegove familije) ubrzo preselila sa svojom pratnjom, kojoj se pridruio i agent ekspoziture Abvera u Beu, ve pominjani Klobucari, u jedan dvorac u blizini hotela.

228

to sam ja predlagao. Sa masakrima Srba, za koje je jo samo

njegov sin krivlji od njega, on nikad nije bio saglasan. On je
u njima video najveu nesreu. Nas dvojica smo inae, svaki
po 50 odsto, krivi za greku to nismo u dovoljnoj meri uskladili svoj rad... Za Seljaku stranku i njene voe ne moe
da nae dovoljno toplih rei, mada je u prisustvu Varlimonta,
u maju 1942, rekao da mu je arka elja da Maeka . . . da
streljati.
Tako kako je govorio otac, tako se, otprilike, izjanjavao i sin,
Dido Kvaternik, s kojim je Horstenau na Semeringu takode vodio duni
razgovor. I njega je Paveli bio prinudio da ini sve ono to je inio.
Sto je smenjen u jesen 1942. godine, jedan od glavnih razloga bio je
Maks Luburi. On je zahtevao od Pavelia da se Luburi smesta ukloni.
ali ovaj to nije hteo da uini ni za ivu glavu...
Na pitanje Gleza fon Horstenau, upueno i ocu i sinu Kvaternik,
kako da se shvati da je Paveli svoju enu i obe kerke poslao upravo
u Austriju, dobio je ovaj odgovor:
da je bekstvo supruge i kerki, mada je za ovaj sluaj ve sve
odranije bilo pripremljeno, rezultat iznenadne panike,
da se, meutim, iza toga krije i Pavelieva -caka-. Saljui
porodicu u Nemaku, on je hteo da Nemcima da zalogu da on
ostaje s njima do poslednjeg asa, dok se ustvari, na drugoj
strani, spremao da uhvati vezu sa Anglo-Amerikancima. Na
dan 28. novembra 1944. godine, on treba da je zamolio predstavnika Vatikana u Zagrebu, Markonea, da preko Rima poradi
da Anglo-Amerikanci interveniu u Hrvatskoj.. P6
2. Aleksandar Ler i ustae -u/

Odlaskom Slavka i Eugena-Dide Kvaternika, dvojice naroito istaknutih aktera antisrpskog kursa u NDH, poela je, u osnovi, da se
nepopravljivo lomi celina ustakog pokreta, dok je sama, permanentna
kriza ustakog reima vie nego oigledna posebno od asa rasplamsavanja ustanka u leto 1941. dobila nove impulse. Ocenjujui novonastalu situaciju vrlo pesimistiki, Glez fon Horstenau je smatrao
da se, uprkos angaovanju novih linosti, u NDH ne mogu oekivati
neke promene na bolje.
Ovo miljenje Gleza fon Horstenau je u visokim vojnim krugovima Rajha medu prvima prihvatio vojni zapovednik Jugoistoka, gene-ralpukovnik Aleksandar-Saa Ler, koji je i inae stanjem u NDH bio
nezadovoljan. Kako se vidi iz njegove korespondencije sa D. J.
Diakovom1 (Diakow), Ler je bio ne samo nezadovoljan ustakom draDnevnik Gleza fon Horstenau, zabeleka iz januara 1945.
Diakov (Diakow) je bio k. u. k. oficir, a za vreme II sv. rata ef ratnonaunog odeljenja nemakog vazduhoplovstva, ekspozitura u Beu. Autor je
knjige o Leru (vidi pregled literature) i zauzeo se mnogo za nje-govu
rehabilitaciju.
24
1

229

vom i njenom neorganski nastalom vladom koja je potpuno zakazala,

ve i njenom vojskom, pre svega njenom malom borbenou, za ta
je, po njegovom miljenju, bio kriv Maek sa svojom, iz opozicionih
razloga prema Srbima, voenom antimilitaristikom politikomla SetonVotson je tvrdio, stoji u jednom Lerovom pismu D. J. Diakovu, 2 da je teite junoslovenskog pitanja kod Hrvata. Na alost,
moglo bi se sada rei, jer tamo stvari sada izgledaju najgore... Bio
sam zaprepaen kad sam video u kojoj su se meri Hrvati promenili
na svoju tetu od 1918. godine pa naovamo, ak i u isto vojnikom
pogledu. Sluajevi izrazitog kukaviluka kompletnih jedinica ukljuujui oficire ranije nezamislivo na dnevnom su redu. Onda, slabosti prirodne za mladu dravu: nedostatak iskustva od gre pa nadole, greke starih inovnikih kategorija, korupcija, opta nepouzdanost i nedostatak discipline, i tako dalje. Nasuprot tome je Srbija
sada... zemlja za primer. Diakov, koji je Leru bio i savetodavac
po mnogim pitanjima i koji se upravo bio vratio u Be iz Zagreba,
odgovorio je na citirano pismo ovako:
Ja sam za vreme svog petodnevnog boravka u Zagrebu, gde
sam drao maksimalno otvorene oi i ui, doao do istog
zakljuka. Samo nikako mi nije moglo da ue u glavu kako
su to sve one sjajne, tradicionalne vojnike osobine, nastale
tokom borbi kroz stotine godina, mogle da ieznu za svega
nekoliko meseci, od aprila 1941. naovamo... Srbi, sami jedan jirabar narod, za vreme svoje 20-godinje vladavine, sigurno da nisu nita preduzeli da bi unitili vojniki duh. Hrvatski
narod je staroj carevini dao veliki broj izvrsnih generala i
oficira. Hrvatski pukovi tukli su se izvanredno hrabro na
svim bojitima Evrope. Vojna granica, koja i dan-danas slui
za primer i koja je uivala priznanje i prijatelja i neprijatelja (Napoleon) bila je u celini stvar hrvatskog naroda. 3 Da
ove vojnike osobine jo ive u hrvatskom narodu, to potvruje ilava borba bandi, koju one, mada bez izgleda na uspeh,
neustraivo vode. Izgleda, prema tome, da postoje neki drugi
razlozi to stare vojnike vrline ne dolaze do izraaja. Njih
Ktraiti bila bi obaveza istoriara i politiara...
Kad se srpska drava od 1918, pod nemakim udarcima raspala 1941. godine samo za nekoliko dana, hrvatski narod se u
celini neoekivano naao u poloaju od najveeg, sudbonos-nog
znaaja. Samo jedna grupa najui krug oko dr Ante Pavelia
bila je pripravna za ovaj preokret. I tako je hrvatski narod
preko noi, a da ga niko nita nije ni pitao, dobio /
*a Lerovo tvrenje da je Maek vodio -antimiliitaristiku politiku demantuje injenica da je Maek u Kraljevini Jugoslaviji bio fonnirao vrlo jaku
partijsfteu vojsfcu zasttu u jafini od oko 200 hiljada ljudi, koja je razoruaia nmoge jedinice jiigoslovenske vojske u aprllskom ratu 1941. a zatim
se najveim
delom prikljuila ustaama (Pr. Milana Baste)
2
Pismo
od 5. 9.1942. KAW, B/521, br. 52 (1492).
3
Netana konstatacija, budui da se u Vojnoj granici naJazio i veliki
broj Srba. Up. Istorija Jugoslavije (Ivan Boi, S. irkovi, M. Ekmei, V.
Dedijer), Beograd 1973, Str. 184185.
230

vladu koja je jedan itav ljudski vek provela daleko od domovine, u Italiji, i od nje, smrtnog neprijatelja svakog slovenskog plemena, bila izdravana...
S tim u vezi na mestu je pitanje, da li sadanja vlada ima
svoje korene u hrvatskom narodu. Izvesni znaci upuuju na
suprotan zakljuak, i to: a) dranje voe seljaka, Maeka, koji
treba da je u kritinim danima 1941. godine izjavio da ako
Srbija propadne, neka propadne i Hrvatska. Maek i njegove... pristalice dre se daleko od vlade; b) celu zemlju su
zahvatili nemiri. Kad sam poslednjih dana avgusta 1942. boravio u Zagrebu, bnde su bile udaljene od granice glavnog
grada nekih 15 do 20 kilometara, Maral Kvaternik je tokom
razgovora za vreme banketa (23. avgusta 1942) rekao da se
ak i sinovi najbogatijih seljaka nalaze meu komunistima.
Znai li to da su svi ustanici koraunisti?; c) Omladina izgleda
da se dri po strani. Od 1918. naovamo izrasla je jedna nova
generacija, koja bez ikakve veze sa starom Austrijom upire
pogled u pravcu Beograda... Kako bi se inae moglo objasniti
da jedan deo omladine na pozive da se javi u hrvatsku vojsku, odgovara dezertiranjem? Samo iz jednog zagrebakog puka
treba da je dezertiralo 70 odsto obveznika. U izgradnji drave
omladina uopte ne uzima uea... U ministarstvima i na
ulici video sam samo prestarele oficire.
Ja sam se dugo borio sa sobom pre nego to sam se odluio
da napiem ove redove, jer nisam eleo da tetim vladi, koja
sigurno nastoji da hrvatskom narodu obezbedi najbolje uslove
ivota. Ali, postavlja se pitanje da li to ona zaista i moe. Najplodnije oblasti, obala, a s njom i trgovina, sve je to od Hrva ta oduzeto. Opta nada Hrvata, da postanu nemaki protektorat, nije se ispunila. A iz italijanske ruke jedan pravi Hrvat
ne eli nita da primi.. . 4
Kad mu je Diakov uputio ovo pismo, Aleksandar Ler jedva da
je bio estito i zagrejao svoju stolicu kao vrhovni zapovednik Jugoistoka sa seditem u Solunu. Kako se to vidi i iz zabeleaka Gleza fon
Horstenau, on je na ovu dunost doao sasvim neoekivano 1. avgusta 1942. godine. Prvobitno je za tu funkciju bio predviden ten kovski general Kuntze, a zatim Witzleben, do zime 1941. zapovednik
Francuske. Tek kad su propale kombinacije i sa j ednim i sa drugim,
u OKW su doli na Lera. General Varlimont, zamenik general-pukovnika Jodla, odmah je, im je pomenuto Lerovo ime, pozvao Gleza
fon Horstenau, da bi o njemu neto blie saznao a i uo ta on misli
o celoj kombinaciji. Odgovor je u svemu bio pozitivan, ali uz ogranienje da Ler nije dovoljno reprezentativan, s obzirom na mali rast
i izrazito sitne lisije oi. Sam Ler, kad je odluka konano pala,
nije bio nimalo srean zbog toga. Bio je ak i utuen, smatrajui da
mu je nanesena nepravda, a samo zato da bi se Geringovom ljubimcu,
Volframu Rihthofenu (Wolfram Richthofen) napravilo mesto na po loaju sa koga se brzo moe stei in feldmarala... Postao sam nas* KAW, B/521, br. 52, Mst 1494.
231

lednik Lista5 na poloaju vojnog zapovednika Jugoistoka, rekao je on u

pismu Diakovu, uprkos injenici da sam od 1913. godine bez prekida,
u dobrim i loim vremenima, poteno sluio vazduhoplovstvu ... Primoran sam da se sada odreknem... svega to je moj ivot skoro u potpunosti ispunjavalo... Mene su zasuli pohvalama, a reeno mi je,
pored ostalog, da ovu dunost... niko nije u stanju da obavlja osim
poznavaoca Jugoistoka, a taj sam eto ja. Ali ja ovo ipak smatram za
pogreb prve klase .. .6
Glez fon Horstenau, bar kako se ita u njegovom dnevniku, bio je,
na kraju krajeva, ipak vrlo zadovoljan to jedan Austrijanac dolazi
na poloaj vojnog zapovednika Jugoistoka.
Kao i Glez fon Horstenau, i Ler je bio velikonemakih gledanja. I
antikomunista non plus ultra. Upravo iz straha od boljevike opasnosti, on je smatrao ,po nekim znacima jo od kraja 1942. godine,
da bi Nemaka morala da nae zajedniki jezik sa Anglo-Amerikancima, da sa njima, dok je jo vremena, zakljui separatan mir.
Po ocu Nemac sa Rajne, Ler je roden u Rumunrji, u Turn Severinu, 1885. godine, i po majinoj elji krten fonegovan u pravoslavnoj veri. Vladao je dobro ruskim, ali i srpskohrvatskim, rumunskim i maarskim jezikom. Peadijsku kaetsku kolu zavrio je u Temivaru, a
vojnu akademiju u Bekom Novom Mestu. Srbiju i Srbe poznavao je
relativno dobro. Iz mladosti, kroz druenje sa Srbima, a potom kao
oficir u krajevima u kojima je preovladavao srpski ivalj, u Viegradu,
na primer, gde je bio stacioniran 85. peadijski puk austrougarske
vojske. Kao komandant bataljona, uestvovao je u ratu protiv Kraljevine Srbije, od 1914. do 1915, i bio je ranjen etiri puta. Vrlo ambiciozan, a sa smislom za tehniku, on je kao 48-godinjak zavrio pilotsku kolu. General vazduhoplovstva postao je 1934. godine, u Republici Austriji. U tom svojstvu, negde u 1936. godini, on je uzdu
i popreko proputovao itav niz zemalja Poljsku, Maarsku, Jugoslaviju, Rumuniju, Bugarsku. Puni ponosa pokazali su mu autoriteti
ovih zemalja svoje aerodrome i dopustili mu da se upozna sa njihovim
vazdunim snagama, kae se u jednom lanku o ovom Lerovom putu
pu zemljama Jugoistoka. Vrativi se natrag iz 'prijateljske posete', sastavio je opiran izvetaj o svemu, ali ne za austrijsku vladu, ve za
Hitlera.. .-K7
List, Vilhelm (Wilchelm), generalfeldmaral, postavljen je za zapovednika Jugoistoka odlukom Hitlera od 9. juna 1941. Up.: Olhausen, n. d.,
str. 144.
* Pismo od 8. jula 1942, KAW, B/521, 1. 1484.
7
Up. Vili Friauer (Willy Frischauer), list Illustrated (engleske vojne
novine, broj od 31. 7. 1943). Friauer kae u tom lanku za Lera da se on od
srca, a naravno i za lepu svotu novca prikljuio Hitleru i da je jo 1938.
postao vodei vojni kvisling i nacistiki pijun na Baikanu. Istiui da je
Ler bio pritvoran, lukav i brutalan iza maske tipine austrijske ovijalnos, da je bio namazan svim mastima, Friauer je citirao jedno Lerovo
nareenje koje se tie Srba, a u kojem se od podreenih trai da se u od5

232

Kad je Austrija pripojena Treem rajhu, Ler je, zbog ve ranije

steenih zasluga kod nacionalsocijalista, postavljen za komandanta 4.
vazdune flte sa seditem u Beu. U tom svojstvu uestvovao je u
ratu protiv Poljske i bombama iz aviona svoje flte zasuo Varavu . . .
Kako je on to izneo u pismu Diakovu u decembru 1943. godine, 8 kad
su Nemci u punoj meri osetili i sami strahote vazdunih napada i to
nazvali terorizmom, u prvom momentu za bombardovanje Varave
treba da je bio samo Herman Gering. On je hteo da se rat sa Poljskom
pone bombardovanjem Varave, ali je firer tada zabranio da se iz
vazduha tuku naselja, i to vrlo kategorino. Zbog toga je prvih dana
rata dolazilo do tekoa... zbog trupa koje su se povlaile kroz gradove... Rihthofen je est puta morao najbriljivije da rediguje jedan
svoj izvetaj koji se odnosio na Vilnu, da mu se ne bi prebacilo
da se ogreio o firerovu zapovest. Situacija sve do poetka rata sa
Engleskom bila je ta, da je Gering bio za bezobzirno bombardovanje
stanovnitva, dok je firer hteo da se vazduni rat ogranii na vojne
cijeve, ukljuujui objekte vane za ratnu privredu, kao i saobraajne
linije. Kad je. . . jedna poljska armija poela pruati otpor u Varavi
Varava je bila istina stara, ali jo uvek upotrebljiva tvrava, sa
utvrdenim pojasom koji je naim trupama nedovoljno opremljenim
tekom artiljerijom zadao dosta muke i kad je to politiki postalo
vrlo neprijatno (da -blickrig kao ono 1870. ne zavri u pesku), firer
je prvo naredio da se povedu pregovori o predaji Poljaka, onda da se
postavi Ultimatum, a na kraju da se tvrava napadne svim sredstvima koja su stajala na raspolaganju... De facto je bomba jedne tuke9 odmah u poetku vazdunog napada pogodila glavni ventil gradskog vodovoda. Grad je ostao bez vode za pie i gaenje poara, to
je uglavnom i dovelo do obustave otpora... Rajhsmaral je uvek tvrdio
da je nae vazduhoplovstvo u stanju da neprijateljsku teritoriju odluno tue, a svoju da sigurno brani. Pod ovim okolnostima poeli su
nai napadi na London, to vie nema nieg zajednikog sa Varavom,
ali zato sa ratom na Jugoistoku, odnosno sa Beogradom.
Kad je re o bombardovanju Beograda, 6. aprila 1941, koje on
svrstava, kako se to iz pisma vidi ako se samo pravilno protumai
u klasu vazdunog terora, to su u stvari bili i napadi na engleske
gradove, Ler je bio ne samo izvrilac nareenja o vazdunom napadu,
ve i planer tog napada.
Kao to je poznato, u Beogradu je uglavnom stradalo civilno stanovnitvo, u velikom broju i na pijacama, budui da je napad izvren
iznenada i bez objave rata. Pa ipak, i uprkos nepobitnim injenicama
da je bombardovanje Beograda bilo brutalan teror, uvek ponovo se
javljaju glasovi, naroito u Austriji i Nemakoj, da Ler za sve to ne
snosi nikakvu krivicu, tavie, da je on, -mek po prirodi, upravo
potedeo mnoge ivote, budui da je Hitlerovo nareenje (da Beograd
nosu prema Srbima, koji su zakleti neprijatelji Nemaca, i koji zasluuju da
umru od gladi, ne daju zavesti lanim sentimentalnou, ve da im treba
oduzeti poslednji komad hleba i poslednju jabuku.
' KAW, B/521, br. 52, L 1503.
' Nemaki avion za obruavanje.
233

bude sravnjen sa zemljom) sproveo tako da se bombardovanje ograniilo samo na najvanije ratne ciljeve.
Bombardovanje Beograda, odnosno pripremu za bombardovanje, Ler ovako opisuje, u pismu Diakovu od 8. decembra 1942. godine:
Pre nego to je poeo planirani rat protiv Grke, iskoila je
Jugoslavija iz zakljuenog pakta, pa je morala biti savladana
improvizovanim vojnim pohodom. Osim mog ve u Bugarsku
prebaenog VIII korpusa, dodeljene su mi jake borbene formacije u prostoru Bekog Novog Mesta i Bea, onda jedna
jaka grupa sastavljena iz tuka, bombardera i lovaca u
prostoru Arada u Rumuniji i na kraju zdruena grupa tuka
i lovaca u Gracu. Na dan 6. aprila grupe iz Bea i Arada sruile su se na Beograd, dok su ostali delovi moje 4. vazdune
flte, ve prema svom radijusu, napali ciljeve u provincijL
Poto su ciljevi u Beogradu bili vrlo briljivo odabrani samo odreeni, ivotno vani objekti i piloti izvrili bombardovanje strogo se drei dobijenih nareenja, Jugoslavijom
se ve od 6. aprila od osam asova ujutru nije moglo upravljati. Ministarstvo rata i generaltab bili su u plamenu, radio
i telefon iskljueni iz upotrebe. Odmah izvreni pokuaj da
se iskupe lanovi vlade nije uspeo. Ni sam kralj, sa nekolicinom ministara koji su beali zajedno s njim, nije mogao da
uzme uzde u ruke.. .<10
Sa ovim pismom ne slae se u svemu, ak ni u biti, nareenje koje
Je Ler izdao 31. marta 1941. godine za vazdune operacije protiv Kra. ljevine Jugoslavije.11
Iz naredenja se pre svega vidi sledee:
da su se od razaranja jedino i iskljuivo smela izuzeti industrijska preduzea kao i objekti vani za snabdevanje nemake vojske po njenom ulasku u zemlju,
da prilikom velikih napada na Beograd jedino nije smeo biti
bombardovan Zemun, na zapadnoj obali Save, budui da je
stanovnitvo u veini nemako;
da se bombardovanje Beograda imalo izvriti razornim i zapaljivim bombama u odnosu 75:25 odsto, a u gusto naseljenim
delovima grada 40:60 odsto, kako bi se izazvali veliki poari
koji bi za planirane none napade olakali utvrivanje ciljeva.
Ovako planirani napad na Beograd morao je, prirodno, imati za
posledicu veliki broj rtava meu civilnim stanovnitvom. (Samo u
prvom naletu u Beogradu je stradalo skoro pet puta vie ljudi nego u
Beu tokom12 celog rata!) Zestina s kojom je Beograd bombardovan,
treba da je ak i jednom admiralu Kanarisu, kad je stigao u Beograd
15. aprila 1941, naterala jezu uz kimu.
10
1
a

KAW, B/521, Br. 52, list 15041509.

KAW, B/521, br. 18.
Tokom celog rata (51 vazduni napad), u Beu je broj mrtvih iznosio 8769 llca. Up. Johann Ulrich, Der Luftkrieg ber sterreich, str. 19, 64.

Poto su svi mostovi na Savi i Dunavu bili dignuti u vazduh,

stoji napisano u Ratnom dnevniku Abvera, takozvanom Lahouzenovom 13 dnevniku, morali smo se za prebacivanje u grad
i prenos prtljaga posluiti fizeler-storhom14... Tamo su se
videle, naroito u centru grada, teke tete izazvane bombardovanjem na Cvetnu nedelju (pola est ujutru). Grad je bez
vode, svetlosti, struje i gasa. Ocenjuje se da broj mrtvih iznosi
preko 7 hiljada. Sladunjavi miris leeva to se iri po celom
gradu, izgleda da to potvruje.15
Prema autoru Colvinu,16 koji inae tvrdi da mu je poslednji poljski
poslanik u Berlinu, Jozef Lipski, pruio uverenja da je Kanaris dao
nalog da se jugoslovenska vlada upozori na predstojei vazduni napad na Beograd i da je posle toga usledilo njegovo proglaenje (3.
aprila 1941) za otvoreni grad, Kanaris je posle svega to je video u
Beogradu, rekao svom autantu Lahouzenu: Ja to ne mogu da gledam oima, sutra putujemo!
General-feldmaral fon Vajks, 1941. komandant 2. armije, u svom
linom dnevniku opisao je Beograd posle bombardovanja ovim reima:
... Prva je bomba pala na nemako poslanstvo, koje je bilo
potpuno razoreno. Slube su preseljene u nekadanju ehoslovaku ambasadu. Jedno krilo kraljevskog gradskog dvorca bilo
je razrueno. Kao simbol budueg razvoja leala je u utu
kraljevska kruna, koja je dotle krasila dvor. Masa bombi pala
je u vladin kvart i razruila ministarstva... Jo prisutna
gospoda nemakog poslanstva su saoptila da je stanovnitvo
imalo znatne gubitke zbog toga to su mnogi ljudi, nesvesni
opasnosti, velikim delom istrali na ulicu .. .17
Nekako u isto vreme kada i fon Vajks, i Ler je stigao u Beograd,
u aprilu 1941. Kako se oseao u gradu iji je grobar bio on o tome
nigde nita ne kae, ak ni u pismima Diakovu. Ali da ga je brzo
napustio poznato je. I da je, potom, izbegavao da u njemu boravi,
i to je tano.
Sedite Aleksandra Lera, dok je bio vojni zapovednik Jugoistoka,
a i potom, kada je imao samo vrhovnu komandu nad armijskom grupom E sve tamo do asa povlaenja bio je Solun. Tu je on imao
svoju rezidenciju i tu je uglavnom primao svoje goste, pa i Gleza
for Horstenau,
Kako se vidi iz dnevnika Gleza fon Horstenau, on i Ler su se sre tali vrlo esto, u Solunu ali i u drugim gradovima na Baikanu. Do
13
Lahousen, Erwin od Vivremont-a, brigadni general, ef II odeljenja
u centrali
Abvera, roen u Beu.
14
Roda, mali i vrlo pokretan avion, velikih manevarskih sposobnosti.
u
Up. Klaus Benzing, Der Admiral, str. 7616
Up- Colvin, Jan, Admiral Canaris, str. 173174.
17
Dnevnik fon Vajksa, BA Koblenz, citat prema K. Hnilicka, Das Ende,
n. d., str. 36.

235

jednog od prvih susreta dolo je u noi izmeu 16. i 17. septembra

1942. godine u Sofiji, u hotelu Bulgarie. To je bilo u trenutku
kada je Ler bio reio, prvi put i sasvim odluno (dobrim delom i pod
uticajem Gleza fon Horstenau) da raisti sa ustaama i Paveliem,
zakljuivi da su oni sa svojom politikom genocida prema Srbima glavni
krivci za sve probleme nastale u NDH, a u prvom redu za sve vie
irei se ustanak.
to je sastanak odran u noi, i tako rei napreac, razlog je bio
Adolf Hitler. Ler je, naime, iznenada dobio obavetenje da treba da se
17. septembra 1942. pojavi pred Hitlerom i referie mu o stanju u
ustakoj dravi, kao i o merama koje bi trebalo, po njegovom miljenjur
preduzeti u cilju reavanja nastalih problema.
Razgovor izmeu Lera i Gleza fon Horstenau trajao je do same
zore, to je ovom drugom, naviknutom da tano u deset sati uvee
ve bude u postelji, vrlo teko palo. Tokom dugog razgovora dodirnute
su mnoge teme, pa i pitanje partizana i uspostavljanja trajnijeg kontakta sa njima, a u cilju dobijanja pouzdane slike o njihovoj snazi
i organizaciji, kao i ustanovljenju uslova pod kojima bi se moglo postii
da oni prekinu sa svojm borbom. Dosta je rei bilo i o Slavku i Eugenu
Kvaterniku, ije je uklanjanje u tom asu bilo upravo najaktuelnije,
a s ime Hitler Jos nije bio upoznat. Po znaaju tema idui, prva i
osnovna taka razgovora bilo je pitanje Srba u NDH.
Razumno reenje srpskog problema, rekao je Glez fon Horstenau, predstavlja jedan od najhitnijih zadataka hrvatske
politike. Otkako je stvorena Nezavisna Drava, pokuava se
ova tekoa savladati na taj nain to se doputa da se Srbi
ubijaju. Takav metod mora dovesti do neeljenih posledica, jer
se, s jedne strane, ne moe pobiti preko 2 miliona ljudi, a s
druge, primoravaju se svi oni iji su ivoti ugroeni u ovoj
zemlji da se brane i prilaze neprijatelju.18
Imajui u vidu da se u opisanom tunom i opasnom pravcu ve
tako daleko stiglo da se i nemaka vojska smatra upletena u vrtlog
progona Srba-, Glez fon Horstenau je sugerisao Leru da bi se
moralo napustiti pogreno shvatanje da je Hrvatska jednonacionalna
drava i da bi se na politikom planu moralo stalno imati u vidu da
u zemlji ive razne nacije, da one hoe u njoj da ive i da e i u budunosti morati da ive.
Glez fon Horstenau je, u vezi sa merama koje je predlagao (izmeu ostalog obezbeenje vee kontrole nemakih slubi nad vojskom
u ustakoj dravi, kao i ispravka demarkacione linije utvrene izmeu
Nemake i Italije u NDH), savetovao Leru da se sa njihovim sprovodenjem pone odmah i bez odlaganja. U protivnom, naglasio je on, moglo
bi se raunati samo sa jo veim tekoama, kojima bi se onda moda
moglo doskoiti jo jedino na taj nain to bi se ustaka drava pretvorila u jednu vrstu vojnog guvernemana, kao to je to uraeno u Poljskoj.
" BA/MAP, RH 31/111/12. 236

Mada su pretresli sva pitanja u vezi sa NDH, o kojima je Ler

mislio da referie Hitleru, Glez fon Horstenau je, po povratku u Zagreb, 18. septembra 1942, smatrao za potrebno da Lern poalje hitan
telegram u OKW i u njemu precizira svoje u Sofiji ve iznesene stavove.19
Prema onome to je Glez fon Horstenau u telegramu rekao, Rajh bi
morao, ako se u NDH eli postii neki uspeh, da izvri pritisak na
hrvatsku vladu, da ona;
1. obustavi nerazuman teror nad Srbima, koji samo i bez prestanka
hrani ustanak,
'
""""
JTcfa potpuno obustavi ustako divljanje i uopte ukroti ustae
vojnicu i partiju,
3. da u dravi i partiji sprovede ienje i odstrani sve linosti
koje su se kompromitovale po takama 1. i 2. ili koje su umeane u
sluajeve korupcije.
Molei da se predlozi koje je izneo ne shvate kao izraz deplasirane sentimentalnosti, koja bi na kraju krajeva na ovoj evropskoj
vetrometini bila na mestu, Glez fon Horstenau je u telegramu podvukao da su njegovi pogledi rezultat poznavanja prilika, ljudi i politikih
snaga koje u ovom prostoru deluju.
Da li iz taktikih razloga, ili to je uistinu u to verovao, on je
svoju telegrafsku poruku zavrio reima da njegovo miljenje deli
veina hrvatskog naroda, ali i stare ustae, kao Begi, Senzon i drugi.
Kako se vidi i iz Ratnog dnevnika OKW, Ler je Hitleru i prisutnim
generalima (Jodlu i njegovom zameniku Varlimontu) stanje u ustakoj
dravi prikazao zapravo u najcrnim bojama. Rekao je, izmedu ostalog,
da se hrvatske trupe raspadaju, da se vostvo hrvatske vojske opire
zajednikim akcijama sa nemakom vojskom, da se sama ustaka
vlada nalazi pred rasulom. S tim u vezi on je, dalje, istakao da bi
bilo nuno da se najhitnije preispita celokupan stav prema ustaama i
Paveliu, a posebno u odnosu na injenicu da je doskora zanemarivani
partizanski pokret toliko postao jak, da je stvorio itavo carstvo u
kojem ak i pota redovno funkcionie...
Prema tekstu koji je Glez fon Horstenau ostavio za sobom, Hitler
je, na sve ovo to je Ler rekao, samo odmahnuo rukom. Osvrui se
na ustake zloine, o kojima je Ler takoe opirno govorio, Hitler
je primetio da mu je Paveliev reim odan i da on nema razloga da
svojim ne ba mnogobrojnim prijateljima bude na smetnji. Dobri Hrvati, zavrio je on, neka se samo istutnjaju to se odnosilo na ubijanje
Srba... U istom tom trenutku, kae Glez fon Horstenau potom, u
ministarstvu~poljnih poslova vladala je velika zabrinutost zbog krize
Neiceve vlade, koja je izbila i zbog krvavog ustakog reima. Ali ba
briga velike duhove za srpskejjrohleme s J3e_i s one strane Drine...
IstutnjatflFe, to je glavni princip nae politike prema narodima...
" Telegram Gleza fon Horstenau br. 275/42, BA/MAF, RH 31/III/3
237

Mada se razgovor sa Hitlerom zavrio tako kako je to opisao Glez

fon Horstenau, Ler je ipak bio sklon da poveruje da e doi do ozbiljnijih mera u NDH. U tom smislu, a po povratku u Solun, on je obavestio i Gleza fon Horstenau, rekavi mu da firer naginje otrom reenju. Ali ovaj je bio pesimista. I to s pravom, kako se ubrzo ispostavilo.
U kojoj meri, i u emu sve, videlo se, u potpunosti, prilikom Pavelieve,
druge po redu, posete Hitleru, 24. septembra 1942. u njegovom tabu
u Vinici.
Kod prvih firerovih rei, stoji u dnevniku Gleza fon Horstenau o ovoj poseti, spopalo me je... oseanje da bi se razgovor mogao pretvoriti u jedan 12. februar 20 ... Hitler je govorio o nunosti jaanja poglavnikove pozicije, pri emu je,
obraajui se Paveliu, re VASE izgovorio u dosta jakom komandnom tonu, i naglasio da bi on najradije da povue sve
svoje trupe, budui da on za Hrvatsku nije ni najmanje politiki zainteresovan. Posle toga je preao na ustanak u Hrvatskoj i stanje u hrvatskoj vojsci, pri emu je pokazao upadljivonepoznavanje stvarnog stanja. On je govorio o ustaama (kao
o dobrovoljakoj formaciji) i uzgred o domobranima koje je
on smatrao za jednu vrstu poslednje odbrane... Ja sam se na
to, i neupitan, usudio da uzmem re i zamolim za doputenje
da objasnim neke pojmove. Adolf Hitler je ne nemilostivo
primio k znanju nekoliko mojih ispravki i, sa zahvalnou
prihvatajui moju primedbu koja se odnosila na nedostatke
hrvatskog vojnog vostva, podvukao vanost mladog oficirskog
kora u modernom ratu... Na kraju krajeva, dobio je i poglavnik priliku da opie situaciju u pogledu ustanka. On je bio
upadljivo nesiguran, muio se da nade prave izraze... Istona
Bosna, Zapadna Bosna, Srem, Slavonija... sve smireno,
samo juno od demarkacione linije izgleda vrlo ravo. Ovom
konstatacijom je lukavko dobio bitku. Svi su se sada ustremili
na italijansko pitanje i na uistinu udnu politiku Roatte. Za
mene je to, naravno, bilo vie nego kao porueno. Izvukao
sam iz svojih spisa kartu koja je poticala Jos od Lombardi-a sa
ucrtanim poloajima italijanske 2. armije. Firer me je na to
zapitao za jainu italijanskih trupa. Ja sam primetio da sam
'solidno mome' i da u zato rei da se na hrvatskom prostoru
nalazi oko 100 bataljona, ali da je u stvari od sto devedeset
osam, koliko se tamo nalazilo jo u prolee, ostalo sto dvadeset. Kae mi je sekundirao, pa je Hitler razrogaio oi. Jedna
re je tada povukla drugu i Hitler je naposletku rekao da e
on ovo pitanje pretresti sa Musolinijem prilikom njihovog sledeeg susreta. Onda je postavio zahtev da mu se obezbede
konkretni podaci, na to je Kajtel odmah rekao da e to uiniti
general Glez. Ribentrop se tada umeao i kazao i poslanik
20
Ovde Glez fon Horstenau misli na 12. 2. 1938, kada je Hitler, tokom
razgovora sa kancelarom Austrije, Kurtom unigom, rekao: Ovde se nee
pregovarati (ve prihvatiti ono to se trai).

238

Kae, s ime se Kajtel sloio, dobroduno dodavi da ja treba

da se pobrinem za vojni, a Kae za politiki deo ekspozea.
Vojni deo, naravno uz Lerovu saradnju. Sto Ribentrop dotle
nije uopte nita rekao u diskusiji, a ni posle toga, razlog je
leao kako je on to kasnije frkui priznao u njegovoj
tobonjoj nepripremljenosti.
Ovo je on izjavio iz straha da bi mu firer mogao zameriti to
nije ni usta otvorio ... Ovo drutvo je zaista uasno!
... Upuujui mi skoro pretei pogled, Hitler je dobacio da
mu mi moramo isporuiti apsolutno pouzdan materijal.
Tokom razgovora dodirnuto je i pitanje 20 hiljada etnika,
koje bi Roata, kako sam izneo, najradije da izvede iz Hercegovine i kao svoje saveznike upotrebi ih u borbi protiv partizana.
kod Livna. Poglavnik se na to pourio da doda, da Roata ak
namerava da ove svoje prijatelje ostavi u garnizonima III zone,
u neposrednoj blizini demarkacione linije.
I na zatitu Jevreja od strane Italijana je u odgovarajuoj meri ukazano, pri emu je poglavnik pun ponosa rekao da je jevrejsko pitanje reeno svuda tamo gde ustake vlasti mogu da
dejstvuju. Kad je jo u vezi sa ovim... pomenuo Vatikan, i
Hitler na to, krugu oko sebe, uputio koliko negodujui, toliko i
trijumfujui pogled, tada je hrvatski ef drave ve bio dobio
bitku u potpunosti. Uzalud sam se ja trudio da Lera izvuem
na scenu... kako bi i on mogao da kae svoje miljenje. Ali
on je to uinio tek posle svega...
Na putu prema okruglom stolu za kafu, primetio sam Kajtelu,.
da je kruei breg porodio jednog miia. Da bih na kraju ja
mogao da ispadnem taj mii, tada mi to nije palo ni na pamet:- Uistinu poglavnik je, pri emu je mislio na mene, zamolioda se za Hrvatsku odredi poseban nemaki zapovednik. Komandovanje iz Beograda inilo mu se ravnim ponovnom priznanju jugoslovenske drave. Hitler je na to odmah rekao:
'Vi .ste potpuno u jpravu, mi ne smemo da izazcnzemo utisak
da dravu koju smo razorili elimo ponovo da usposta^jmo.. .'21
U vezi sa Hitlerovom spremnou da NDH dobije posebnog nemakog zapovednika, Kae je, voen nekom svojom raunicom, kasnije, sasvim neoekivano, predloio da taj komandant bude Glez fon Horstenau. General Glez bi, naglasio je Kae, bio zaj to naroito pogodan, jer
on uiva kod Hrvata ono poverenje koje mu obezbeuje dalekosean uticaj na hrvatsku vojsku.22
O tome da on bude naimenovan za vojnog zapovednika NDH, Glez
fon Horstenau kae u dnevniku, u zabeleci iz novembra 1942., koja
nosi naslov Na nizbrdici:
21
U literaturi, stranoj i jugoslovenskoj, ovaj razgovor izmeu Hitlera
i Pavelia citira se prema zvaninom zapisniku Paula Schmidt-a (mita),
efa prevodilaca,
koji je, meutim, dosta friziran.
22

PA/AA/NAK, Pol. 2., Kae Ribentropu, 1. 10. 1942.

239?

Ja sam ipak imao dobar nos. Svi su mi rekli, kad sam se sa

poglavnikom vratio iz Rusije, da u postati vojni zapovednik
Hrvatske. General-major Fer, naelnik Lerovog taba, ve mi je
poslao nacrt slubenih uputstava, koji su mi, uzgred budi reeno,
pokazali da nemaki generaltab kod kreiranja ovak-vih stvari
nema ba mnogo klikera...
O nacrtu koji mu je Fer dostavio 25. avgusta 1942. Glez fon Hor-stenau
je trebalo da najbre to moe da svoje miljenje..
Prema slovu nacrta, 23 nemaki vojni zapovednik u NDH, sa sedi-tem u
Zagrebu, bio je, nezavisno od funkcije vojnog ataea, podreen vojnom
zapovedniku Jugoistoka, koji je ostao i dalje odgovoran za umirenje od
Nemaca okupiranog dela NDH. Njemu su pak, kao zapovedniku, imali da
budu podreene, a) sve nemake trupe i sve ne-make slube koje se
nalaze u NDH radi umirenja hrvatskih oblasti pod nemakom
okupacijom, b) sve hrvatske jedinice na teritoriji za-uzetoj od Nemake.
U propisanom, odnosno oekivanom roku, Glez fon Horstenau je
dostavio svoje primedbe na Ferov nacrt uputstava za rad vojnog zapovednika u NDH i, izmeu ostalog, rekao:
... Molim da mi se dopusti da na osnovu svojih saznanja
ukaem na to, da bez izgradnje jednog odgovarajueg politi-kog
fundamenta i bez obezbeenja nae kontrole nad njegovim daljim
postojanjem, sva reenja koja sadri... uputstvo mogu imati samo
problematinu vrednost. To konkretno vai za si-tuaciju u kojoj se
ne moe ostvariti ravnopravan poloaj gra-dana pted zakonom bez
obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost...
Ve kako mu je bilo naloeno, Glez fon Horstenau je sa nacrtom
uputstva koji mu je Fer bio poslao, upoznao Pavelia i s njim u
principu postigao sporazum.
Ali, kae Glez fon Horstenau u dnevniku, ja sam pritom bio
ipak tako oprezan, da sam stalno izjavljivao da uopte nije sigurno da
e vojni zapovednik, u ije sam ime govorio, biti moja malenkost.
Uistinu, itava se stvar otegla u toliko sum-njivoj meri, da sam
hteo ve da telefonom pozovem Lera, kad su jednog dana, negde
oko podne, doli k meni moj naelnik taba, baron Funck, i Pot, 24
i javili mi da su saznali od ma-jora Berner-a iz biroa generala
Varlimonta, da u Hrvatsku treba da doe jo jedan general i bude
postavljen za vojnog za-povednika svih trupa.
f BA/MAF, RH 31/111/11.
Pott (Pot) Eugen von, roden 1893, austrougarski oficir, posle 1918.
bankarski slubenik u Zagrebu (Filijala beke banke Creditanstalt). Sin austrougarskog feldmarala Emila v. Pott. U tabu Gleza fon Horstenau od 1941.
godine. Godine 1949 (17. 9.) pod razliito tumaenim okolnostima, stigao u
Jugoslaviju, gde je umro.
2t

240

Iste veeri telefonom sam pozvao naklonjenog mi Varlimonta, i

on mi je sve to potvrdio, rekavi da je do toga dolo na inicijativu firera... Razumljivo je da me je to malo oneraspoloilo. Ja sam tada rekao Varlimontu, i to potom pismeno potvrdio, preko teleksa, da bih ja to bez daljeg prihvatio, samo
da se pre toga nije sa svih strana objavilo da ja dolazim na
tu dunost. Uostalom, ja moram iz tehnikih razloga da dam
savet da se i moj dosadanji posao prenese u ruke novog oveka. Neka on to prenese Hitleru i neka ga zamoli u moje ime
da me poalje kui... Varlimont mi je na to skrenuo panju
da se okanem takvih misli, s obzirom da se firer najpohvalnije
izrazio o mom radu i da me je ak nazvao svojim nezamenljivim predstavnikom Rajha u Hrvatskoj. Ja sam ove rei
hvale ravnoduno primio znanju... i odmah sam zatim, sa
svojim prijateljima Potom i Mecgerom, legao na posao da bih
za Varlimonta izradio koliko-toliko odgovarajui nacrt slubenog uputstva za novodolazeeg .. .^
i

Nacrt, koji je Glez fon Horstenau zatim dostavio Varlimontu,

predviao je, uz tota drugo, da se on, Glez fon Horstenau, sa 1.
novembrom 1942. godine, imenuje za nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj u rangu komandujueg generala, sa zadacima i ovlaenjima zapovednika vojnog okruga, to je uistinu, kako
je to Glez fon Horstenau zapisao u dnevniku, bilo ravno jednom
biskupu partibus infidelium ...
Na dunost zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj doao je
genral Rudolf Liters, dotle komandant 223. peadijske divizije. Po
rangu, on je bio stariji od Gleza fon Horstenau (Glez fon Horstenau je, ba kako je i predloio Varlimontu, sa 1. novembrom 1942.
postavljen za nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj,26 na
emu mu je, od sveg srca estitao i Ante Paveli!) 27
Uistinu razoaran to se sve tako desilo, Glez fon Horstenau je
tih dana zapisao u svoj dnevnik:
Kad pomislim na to da sam u novembru 1939. godine uao u
vojsku kao inspektor vojnikih groblja, ipak bih na izvestan
nain morao da budem zadovoljan tim da sada smem na svom
automobilu da istaknem diagonalnu zastavicu komandujueg
generala... Bilo je to nesvakidanje napredovanje, ali jo vie
jedno jedinstveno cik-cak kretanje u mojoj karijeri.
Kad sam bio na prvom vojnom pregledu pre 40 godina, nije
mi ni na pamet palo tako to. Moj ideal je oduvek bio da
svoj ivot zavrim kao direktor Ratnog arhiva... Uprkos sve25
U teleksu Varlimontu (sa naznakom samo za linu informaciju),
od 16. 10. 1942 (BA/MAF, RH 31/111/12), Glez fon Horstenau je zahtevao da
on bude po stvarnim pitanjima, a pre svega optiki iznad novog zapo
vednika u NDH ili da bude posle tako raznovrsnog rada poslat kui.
26
BA/MAF, RH 31/III/7.
27
Pismo Pavelia Glezu fon Horstenau od 4. 11. 1942, BA/MAF, RH
31/HI/14.

16

241

mu, meutim, mene je stalno kopkalo tokom ovih nedelja, da

saznam neto blie o razlozima promene odluke u firerovom
tabu... Cinilo mi se sasvim shvatljivim to se tako privlano
komandno mesto nije htelo da poveri oveku, koji je bio:
a) Austrijanac, i b) civil vie od 20 godina...
Analizirajui razloge zbog kojih je bio odbaen kao vojni zapovednik, Glez fon Horstenau je doao i na to da bi sve to moglo
biti i Ribentropovo maslo. 28 Zar mi nije Ler, kae on u dnevniku,
u izvanredno finm i ljubaznom pismu, kojim me je i sam obavestio
o promeni odluke, odmah u uvodu rekao da je Ribentrop hteo kod
Hitlera da izdejstvuje da pitanje mog naimenovanja bude uslovljeno
Musolinijevim pristankom. To bi bilo po trei put da Due pokosi
moju malenkost. Jednom se to dogodilo 11. jula 1936, pre mog ulaska
u Sunigov kabinet, a jednom neto ranije, u oktobru/novembru
1933...
U razgovoru krajem oktobra 1942. godine, u Solunu, Ler je, meutim, obavestio Gleza fon Horstenau da pretpostavke u vezi sa Ribentropom nisu ispale tane, i da je podela funkcija izvrena zaista po
Hitlerovoj elji. Prema Lerovim reima, Hitler je, odluivi se da Litersa postavi za zapovednika nemakih trupa u NDH, rekao da on
ne eli da se Glez satre usled partizanskog rata. 29
Da li za utehu, ili to je tako zaista mislio, Ler je Glezu fon
Horstenau jo rekao da e on u Zagrebu ostati sve do kraja rata.
U meuvremenu, bio je gotov i ekspoze koji je Hitler naruio od
Gleza fon Horstenau, Lera i Kaea, i on je ispao, zahvaljujui pre
svega Kaeu, u krajnjem bilansu povoljan i po ustae i po samog dr
Antu Pavelia.30
Ustae su, reeno je u najglavnijem, politikom delu ekspozea, koji je lino sastavio Kae, dravotvorni pokret... U njihovo pozitivno dranje prema zajednikim ratnim ciljevima ne
moe se uopte sumnjati. Oni su, meutim, ispunjeni slepim
nagonom za unitenje svih stvarnih i potencijalnih dravnih
neprijatelja, osobito Srba, poinili zlodela koja su ... u najteem vidu ugrozila razvitak drave i poverenje naroda prema
vladi...
28
U stvari, ambasador Ritter (Riter) je bio taj koji je postavio pitanje
pogodnosti Gleza fon Horstenau za polaaj prvog nemakog oveka u NDH.
To je on uinio u razgovoru sa feldmaralom Kajtelom, 10. oktobra 1942.
(Up. PA/AA, St. Sekr. Kroatien, Bd 1). Izrazio je bojazan da bi stavljanje
hrvatskih trupa pod komandu Gleza fon Horstenau moglo izazvati komplikacije na spoljnopolitikom planu (zbog optepoznate nepopularnosti Gleza
fcn Horstenau kod Italijana). Kajtel se s tim sloio.
29
Puna istina je sledea: Kad je Kajtel upoznao Hitlera sa Lerovim
predlogom da Glez fon Horstenau bude postavljen za vojnog zapovednika u
NDH, ovaj je kratko rekao da za tu funkciju mora biti naen jedan drugi
general. Up. PA/AA, NAK, Pol. 2. Kaeovo pismo Riteru od 16. 10. 1942.
30
PA/AA, Botschafter Ritter, Bd. 21, list 262.

242

Posle ove konstatacije, usledio je zakljuak, da bi, uprkos svemu

reenom, ustae trebalo da i dal je ostanu prvi faktor u dravi, budui da bi svaka druga vlada mogla da radi samo loije, a nikako
bolje, i da bi, osim toga, promene u sistemu vladavine same po sebi
mogle doneti dodatne rizike ...
U osnovnom, Hitler se sloio sa podnesenim mu ekspozeom, koji
mu je predao Ribentrop, videi u njemu i potvrdu za ispravnost svojih linih shvatanja, izmeu ostalog i u tom pogledu:
da ustae treba ostaviti na vlasti, ali uz jau kontrolu nad
njima,
da i domobranske, kao i ustake jedinice, u cilju jaanja njihove borbene sposobnosti, u maksimalnoj meri treba staviti
pod nemaku komandu.
Na ovaj nain, pitanje i Pavelia i ustaa bilo je skinuto s dnevnog reda. Ali, kako se ubrzo pokazalo, samo za jedno, i to kratko
vreme. Uskoro, kad je bio zavren prvi deo dugo pripremane operacije Vajs, pitanje ustaa i Pavelia ponovo je aktuelizirano i ponovo se o njemu, po drugi put, moralo raspravljati na najviem vrhu
Treeg rajha. (Nepun mesec dana po Hitelrovoj jasnoj odluci da se
nastavi saradnja sa Paveliem, meutim, Glez fon Horstenau je na
konferenciji koju je bio sazvao Ler 31. oktobra 1942. u Beogradu,
taman kao da Hitlerova odluka nije ni postojala, vrlo energino usstao protiv Pavelia i ustaa. Istiui da poglavnik vie nije gospodar
situacije i da je prema Nemcima neiskren, on je naglasio da se u
pogledu mera koje ustae primenjuju, teko moe oekivati neko poboljanje, budui da niko, oevidno, nema hrabrosti da im stane na
put u zlom raenju... General Bader, u tom asu jo vojni zapovednik u Srbiji, podrao je Gleza fon Horstenau, i to na taj nain
to je rekao, da se situacija u NDH ne moe srediti samo vojnim
merama, ve da je nuna promena kursa vlade, pri emu pre svega
moraju biti instalirani pristojna uprava i andarmerija. Sa svim reenim bio je saglasan i Ler, ali je on diskusiju presekao, rekavi da je
na savetovanju u OKW Hitler izrazio miljenje da on na neko udaljavanje poglavnika, privremeno Jos ne misli.)31
Inicijator ponovnog stavljanja pitanja Pavelia i ustaa na dnevni red, posle operacije Vajs I, bio je opet Aleksandar Ler. Uz
oiglednu asistenciju Gleza fon Horstenau (to ovaj to nikada nije
hteo da prizna), on je 27. februara 1943. godine sastavio jedan skoro
ultimativan memorandum za Hitlera lino, o Nunim politikim,
upravnim i privrednim reformama u Hrvatskoj posle sprovedenih
vojnih operacija, i predao ga feldmaralu Kajtelu prilikom svog boravka u OKW, 3. marta 1943. godine.32
U memorandumu on je kategoriki zahtevao ne samo da se Paveli i ustae svrgnu s vlasti i zamene jednom drugom politikom
grupacijom, ve i da se sam poslanik Kae, koji kao ideolog ne
3
1
32

BA/MAF, RH 31/III/9.
ADAP/E/VI, str. 3236. Tekst Lerovog memoranduma prvi put je
o bj a v lj e n 1 96 5 . g o d i n e u k n ji z i H o ry - a i B ro s z a t - a , n. d ., s t r. 1 4 6 1 4 7 .
16

243

vidi stvarnost, bezuslovno ukloni iz Zagreba i uputi na neku drugu

dunost.
Za operativni Stab OKW, pre svega generala Varlimonta, Jodlovog
zamenika, ovaj Lerov memorandum i nije bio neko iznenaenje. On
je i pre toga tano znao ta Ler misli i ta mu sve smeta u Pavelievoj dravi. . . I to zahvaljujui, u prvom redu, Glezu fon Horstenau.
Glez fon Horstenau je, naime, 15. februara 1943. po Varlimontovoj elji, u jednom privatnom pismu opisao situaciju u NDH i tom
prilkom se dotakao i Lerovih briga.33
Prvo to je Glez fon Horstenau rekao u pismu, bilo je, da bi njemu bilo beskrajno milije da se vrh jo pre godinu dana poeo
ozbiljno baviti Hrvatskom. Tada je naa srazmerno skromna intervencija, rekao je on, mogla dovesti do znaajnih uspeha. Mi smo tada jo uivali ugled i poverenje u neogranienom obimu i bilo je dovoljno da se namrtimo pa da postignemo ta hoemo. Naravno, ja
time ne elim da kaem da smo mi tada ovde mogli da stvorimo blagosloveno ostrvo. Za takvo to nisu postojali ni moralni, a ni materijalni uslovi, i to kako zbog teko optereujue italijanske hipoteke
i nepotpunog oduzimanja oruja posle pohoda na Kraljevinu Jugoslaviju, tako i zbog peripetija nastalih poetkom rata protiv Rusije...
Naglaavajui da je i sama predaja drave jednoj emigrantskoj
kliki bila sumnjiv eksperiment (ve prema staroj istini da se emigrantska politika skoro uvek okree protiv domovine), ali da je uprkos tome, toj send, ipak moglo tota da se preduzme u pravcu
popravljanja situacije, Glez fon Horstenau je rekao da su danas za
takvo to mogunosti mnogo manje. Jer, dogaaji u Africi, a u jo
veoj meri poslednje bitke u Rusiji, izazvali su kod dobronamernih
Hrvata sumnju i utuenost...
Glez fon Horstenau je zatim rekao:
Kada general-pukovnik Ler, u prvom redu, insistira na likvidaciji
ustakog brljanja, onda on time sigurno stavlja ruku na zagnojenu
ranu hrvatskog dravnog tela. Od poetka slabo fundirani ustaki reim, sa svojom ludakom politkom" gehocid]~i*]syojiin zloinima, post je simFol ove'nakaradne" drave ... meuvremenu je totalitarna
partija izgubila tlo p63 nogama kod svih naroda i veroispovesti, a
ominozno U, sa teroristikom bombom izmeu nogu, deluje i dalje
kao ... strailo ...
Izlaganje o ustakom reimu, Glez fon Horstenau je u pismu Varlimontu zavrio reima da su ustae rashodovani klavir iz koga se
... teko vie mogu izvui... uopte jasni tonovi. Njegovo uklanjanje, meutim, zahtevalo bi da se nae zamena, da se pronae jedan
novi politiki nosa. Taj nosa, sudei prema uarenoj situaciji a bez
izbacivanja u prvi plan, ve pretrapaciranog Maeka mogao bi
da bude samo seljaki pokret. Ali je pitanje rekao je Glez fon
Horstenau da li bi se meritorni predstavnici ovog pokreta, s obzirom na poodmaklo vreme, uopte mogli pridobiti za saradnju. Uvrenje naeg fronta na Istoku bilo bi i zbog toga vie nego poeljno. ..
33

244

BA/MAF, RH 31/111/12.

Toei svom prijatelju Varlimontu isto vino, Glez fon Horste nau je otvoreno rekao, da bi se u sluaju izloenog politikog pregrupisavanja moralo s tim raunati da poglavnik bude izgubljen na
putu, ali da to i ne bi bila nikakva teta, jer ta nam uostalom
koristi njegovo tobonje prijateljstvo kada nam ono svuda u zemlji
donosi mnogo vie mrnje.. nego naklonosti.
Prema zabelekama Gleza fon Horstenau, a kako se to vidi i iz
odgovarajuih nemakih dokumenata, neposredan povod da Ler sastavi svoj memorandum, bio je zahtev ustake vlade da joj se oblasti
koje su partizani napustili tokom operacije Vajs I, probijajui obru i povlaei se prema Neretvi, ponovo predaju na upravu. On je
odsudno bio protiv toga, smatrajui da sva vlast u tom prostoru treba da ostane u rukama zapovednika nemakih trupa u NDH, gene rala Litersa, odnosno njemu podreenih komandanata divizija.
Obrazlaui zato je neophodno potrebno da vlast u osloboenim
krajevima ostane u rukama nemakih komandanata, Ler je naveo (u
svom memorandumu) da je politika situacija u NDH takva, da Hrvati(!) trenutno nisu sposobni da sami vladaju, da su vlada i uprava,
usled svoje nesposobnosti i ustakog kursa, izgubili, ne samo kod
pravoslavaca ve i kod vlastitog hrvatskog stanovnitva svaki ugled. Vojska je, rekao je on dalje, izgubila svaki znaaj, budui da drava nije uspela ni u priblino potrebnoj meri da snabde oficire, podoficire i vojnike novcem, hranom i opremom. Policija, oko 5 hiljada
policajaca i 10 hiljada andarma, spreena je od ustake nadzorne
slube i ustake milicije (vojnice, pr. a.). da obavlja svoj stvarni posao. Ona je silom postala posmatra ustakog terora nad pravoslavnim
stanovnitvom, od kojeg treba da je, prema ustakim podacima, ubijeno oko 400 hiljada. Zaplaena, ravo glaena i politiki nepouzdana,
ona se vie ne moe smatrati pouzdanim instrumentom drave. Zelezniari, njih oko 40 hiljada, masovno su u opoziciji prema vladi, zbog
vete komunistike propagande i naroito zbog ravog snabdevanja...
Seljaci,' oko 80 odsto stanovnitva, glavne su rtve ustake privredne
politike. Oni su usled toga izgubili svaku veru u sadanju vladu. Seljaci katolici (oko 50 odsto u celoj zemlji i oko 70 odsto u Hrvatskoj posednutoj od Nemaca) bili su ranije masovno pristalice Maeka.
Oni su danas kao jedan ovek protiv vlade i dre se pasivno ili iz
straha prelaze jednim delom na stranu komunista. Pravoslavni seljaci
(oko 30 odsto u celoj dravi i oko 15 odsto u Hrvatskoj posednutoj
od Nemaca) u istonoj Bosni i u Hercegovini, pristalice su Mihailovia, u srednjoj i zapadnoj Bosni delom su pristalice komunista, a
delom borbenih pravoslavnih grupa koje ne pripadaju Mihailoviu.
U ostalim delovima zemlje, usled ustakog terora, oni su se skoro svi
prikljuili komunistima... Muslimani (oko 20 odsto u celoj dravi i
oko 15 odsto u nemakoj okupacionoj zoni Hrvatske) su pod velikim
uticajem mera koje preduzima Turska, inae su oportunisti, neprijatelji Mihailovia i Srba, i delom su kod komunista.
Ler je zatim_jstakao, da razlogj)rUaenja_seljaka komunistima,
uprKos njihoyojjnenaklOTgenqstr komuiSzmu, JeL .yrlo_vetoj propagan3f^Itovih_ partizana, koji ne ustaju protiv crkava^jve se trude
245

da sve religije i stanovnitvo ujedine u borbi protiv vlade i Osovine,

i koji po selima pljakaju samo optinske kse i bogate seljake, a
inae sve u gotovu plaaju. . .
Zahtevajui, na kraju, da se u prvom redu odmah i odluno prekine sa omrznutim ustakim reimom, ija je stvarna vlast ograniena na prostor izmeu zidova glavnog grada budui da se samo
tako moe sprovesti uspena mobilizacija domaih snaga za Rajh i
odbranu od partizana, Ler je traio:
da se odstrani Paveli,
obrazujeJedna nova vlada od Maekovih pristalica i strunjaka,
da se Glez fon Horstenau postavi za specijalnog opunomoenika Rajha i zapovednika nemakih trupa, sa posebnim upravnim
vojnim tabom kao organom izvrne vlasti,
da se organizuje efikasna Propaganda protiv Titovih partizana
i^Jrestane_ sa__dosadanjqm antisrpskorn^propagandom,
da se raspusti ustaki pokret, a inovnitvo oisti od nepouzdanih i koruptivnih elemenata.
Posebno i izriito, Ler je zahtevao da poslanik Kae, kako smo ve
napomenuli, bude uklonjen sa svog poloaja. Taj zahtev bio je svojevrstan presedan, s obzirom da se radilo o funkcioneru direktno vezanom za ministra spoljnih poslova Rajha. Ali je, kad je o Leru re,
bio lako razumljiv.34 On Kaea nije mogao da podnese zbog njegovih
linih, pruskih osobina, a jo vie zbog njegovog bezgraninog zauzimanja za ustae, to je dolo do izraaja i prilikom sastavljanja ekspozea za Hitlera u septembru 1942. godine. Ler je formulacijama Kaea, u politikom delu ekspozea, bio u tolikoj meri nezadovoljan, da
se ak nosio milju da ga uopte ne preda Kajtelu, radi daljeg prosleenja Hitleru. Drao ga je due vremena kod sebe i tek na viekratno insistiranje Kaea odluio se da stavi na njega potpis i uputi
ga u OKW.
... Posle rasprave oko ekspozea za firera, kae Kae u svom
izvetaju ministarstvu spoljnih poslova o razilaenju sa Lerom,
promenilo se dranje vojnog zapovednika Jugoistoka prema
mom poslanstvu. Umesto najsvestranijeg obavetavanja, dolo
Na neraspoloenje Lera prema Kaeu uticala je i jedna Kaeova
dostava protiv njegovog prijatelja Diakova. Kae je optuio Diakova (kod
Lera, a i dalje), kao i nekadanjeg komandanta autrougarskog vazduhoplovstva, generala zelca, Srbina iz Hrvatske (za koga se Horstenau stalno zauzimao kod ustaa poev od polovine aprila 1941) zbog defetistikih izjava
na jednom sastanku bivih k. u. k. oflcira u Zagrebu (Up. PA/AA, NAK,
Pol. 5, prijava od 3. septembra 1942.). U toj prijavi se, izmeu ostalog, kae
da je pukovnik Diakov, u razgovorima koje je vodio sa hrvatskim linostima prikazao poloaj Rajha kao vrlo teak, a politiku koju ovde vode
^vanine instance Rajha ocenio kao pogrenu. Zakljuujui svoju prijavu,
Kae je rekao da je sve to tetno po Rajh i traio je od Lera da Diakova
pozove na odgovornost.
34

246

je do najstroijeg uvanja tajni; umesto mog sauestvovanja

u pregovorima sa hrvatskom vladom, dolo je do mog iskljuenja iz tih pregovora .. .*5
Prema Kaeu, jedan od uzroka njegovog neslaganja sa Lerom
treba da su bili i etnici Drae Mihailovia, odnosno Lerova orijentacija da se oni angauju za borbu protiv partizana na strani nemakih trupa, kakav je ve bio sluaj kod italijanske 2. armije. Istiui,
u svom izvetaju ministarstvu spoljnih poslova, da su nemaki vojni
krugovi u Beogradu i godinu dana ranije bili raspoloeni da naine
odreeni aranman sa etnikim voom Dangiem i postave ga za
vojnog zapovednika u istonoj Bosni, Kae je pokuao da Lerove kombinacije sa etnicima predstavi kao kratkovidu avanturu, s obzirom
da vojni uspesi, koji bi kroz tu saradnju bili ostvareni, ne bi ni u
kom. sluaju mogli da budu toliko veliki da bi mogli da nadmae kasniju politiku tetu.
Na veliku Lerovu alost, njegov memorandum, od kojeg je on toliko oekivao, nije uopte stigao do Hitlera. Za to je bio kriv feldmaral Kajtel. On ga je zadrao u svom pisaem stolu. Razlog to je on
tako postupio nije bilo njegovo neslaganje s tim to je Ler izneo, a
ponajmanje otra kritika ustaa i Pavelia, za koga je inae Hitler,
u septembru 1942, rekao Leru da na njegovo odstranjenje privremeno ne misli, ve u meuvremenu postignuti dogovor izmedu Hitlera i Himlera, o nainu kako da se konano uspostavi mir u oblastima osloboenim od komunista. Upuen u taj dogovor, Kajtel je Lerov
memorandum, umesto Hitleru, predao Hajnrihu Himleru, to se vidi
i iz njegovog pisma od 15. marta 1943., upuenog rajhsfireru SS:
Vrhovni zapovednik Jugoistoka predao mi je memorandum
prilikom posete WEHRWOLFU, na dan 3. marta. Kad ga je
pisao, on nije znao za zadatak koji je firer dao vama, rajhsfireru. Zbog toga nisam memorandum ni podneo fireru na uvid.
Kako se, medutim, navodi general-pukovnika Lera u mnogim
takama poklapaju sa zakljucima do kojih smo mi doli tokom
vodenog razgovora, mislim da e ovaj memorandum, koji molim da mi se vrati, biti za vas zanimljiv. 36
Himler je s velikom panjom proitao Lerov memorandum i potpuno se saglasio s veinom argumenata iznesenim u njemu. (Prema
nekim nemakim autorima, argumenti koje je Ler naveo u svom
memorandumu treba da su nali odraza u Hitlerovom uputstvu od
10. marta 1943. za konano uspostavljanje mira u oblastima osloboenim od komunista, koje je u stvari i praktino bilo nareenje za
instalaciju SS kao organa vlasti u Pavelievoj dravi.37
Kaeov izvetaj od 20. 1. 1943. PA/AA, St. Sekr. Ritter, Pol. 8, br. 1.
Up. W. Maser, Nrnberg, str. 308. Kajtel je u ovom pismu posebno
naglasio da prema Hitlerovoj elji Himlerov zadatak u Hrvatsfcoj treba
da bude maskiran, pre svega prema hrvatskim i italijanskim slubama, kao
deo vojnih
mera za uspostavljanje mira u operacionim oblastima.
37
ADAP/E/V, dok. 194, str. 385386.
35
35

247

Kako se vidi iz dnevnika Gleza fon Horstenau, osim Himlera, Lerov memorandum dobio je na itanje i ministar Ribentrop. 38 On je
sadrajem memoranduma bio vie nego iznenaen i, prema svemu
sudei, posumnjao je da je to delo Gleza fon Horstenau, koji je up ravo u to vreme, to Ribentropu nije bilo nepoznato, govorio da ministra spoljnih poslova Rajha niko vie ne uzima ozbiljno, ak ni
Hitler, budui da je on jedna notorna glupandera, sujetni zvekan,
sav usredsreen na svoj lini presti i optike uspehe.. Smatrajui
uza sve drugo, da se vojni krugovi u celini, a Ler i Glez fon Horstenau posebno, isuvie paaju u stvari za koje nisu uopte kompetentni, Ribentrop je reio da stvar istera na istac, naroito zbog Lerovog traenja da se poslanik Kae smeni sa svog poloaja. >^'
Na Ribentropov zahtev, Kae je 19. maja 1943. godine poslao u
Berlin vrlo iscrpan izvetaj, moglo bi se rei izjanjenje o Lerovom memorandumu. Pre toga, 4. marta, on je to nije bez znaaja
za ceo sluaj telegrafisao svom ministru, da u onim oblastima u
kojima nema ni italijanskih ni nemakih trupa, vladaju najmirnije i
najsreenije prilike i da je naroito za aljenje da kod veine nadletava nemake vojske postoji upravo mrnja prema ustaama.) 39
Ono je bilo, s jedne strane, skroz naskroz sastavljeno pozitivno po ustae i Pavelia, a s druge strane predstavljalo je na odreeni nain
optubu ne samo Lera, ve i Gleza fon Horstenau.. .*^
Osporavajui sve to je navedeno u memorandumu, I to taku po
taku, on je rekao, na primer, da broj ubijenih Srba 1941/42. ne
iznosi 400 hiljada, kako je to naveo Ler, ve mnogo manje, a da je
samo ubijanje Srba bilo rezultat eksplozije u stanovnitvu, jedna
vrsta osvete za tlaanje Hrvata u vreme srpske vladavine u Kraljevini Jugoslaviji. Sto se tie policije, on je izneo da je ona dobro
radila protiv komunista, a da je zagrebaka sluba sigurnosti upravo besprekorna...
Posebno naglaavajui da se medu partizanima ne nalazi ni 50
hiljada Hrvata, Kae je o ustaama, kao -najboljim Hrvatima-, rekao da su oni jedna revolucionarna snaga s kojom se ne bi trebalo igrati, budui da bi lako moglo doi do posledica koje se ne
mogu ni sagledati.
U vezi sa ustaama, Kae je pomenuo i Gleza fon Horstenau,
istakavi da je on iz ljudskih i drugih razloga protivnik ustaa,
a zatim je podvukao: Ocena ovdanjih prilika, sa stanovita humanosti, je politiki nesvrsishodna. Na sve se mora gledati hladno i s
poznavanjem stvari i na osnovu toga izricati sud... Naroito je politiki nedopustiv svaki stav koji se zauzima na osnovu oseanja,
31
Dok je Ribentrop dobio na uvid pun tekst memoranduma, njegov prvi
saradnik u resoru za NDH, ambasador Riter, dobio je od operativnog odeljenja OKW, 20. 4. 1943. skraenu verziju, zapravo samo jedan deo memoranduma, u kojem su nedostajali glavni zahtevi i predlozi zapovednika Jugoistoka, izmedu ostalog i to da se Kae smeni sa svog poloaja. ADAP/E/VI,
str. 3236.
39
40

248

AD AP/E/V, dok. 175, str. 338341.

PA/AA, NAK, Pol. 2, odgovor Kaea od 19. 5. 1943.

pogotovu kad su u pitanju takozvani zloini ustaa. Oni su veinom

preuveliani....
Odbaeujui Lerove zahteve da se ustae uklone, Kae je rekao
da stalno izraavanje sumnje i nepoverenja u njih u stvari znai
unitenje njihovog morala, koji nam je potreban pri njihovoj upotrebi na naoj strani. (Da bi pokazao od kolike je vanosti ustaka
drava za Nemaku, Kae je naveo da se od 6,3 miliona stanovnika
NDH od ega treba odbiti 1,8 miliona pravoslavaca koji ne dolaze u obzir za aktivnu saradnju, i 600 hiljada Hrvata u Primorju
u samom Rajhu na radu nalazi 130 hiljada, a u sastavu nemake
vojske i policije 90.700).
Zavravajui svoje izjanjenje, Kae je preporuio da se sugestije Lera i Gleza fon Horstenau odbace kao nepogodne za nemaku
politiku.
Posle toga, a kad je glavna bura oko memoranduma ve bila
prola, Kae je Leru uputio jedno dugo pismo, koje je u stvari bilo
lini odgovor na iznesene optube protiv njega. U tom pismu naroito mnogo prostora posveeno je ustaama, odnosno kritikama ustaa.41
Nemake kritike, rekao je Kae u svom pismu Leru, uglavnom se odnose na nekontrolisana nasilja iz 1941/42. godine. Ona
se ne mogu porei, kao ni odgovornost vodeih hrvatskih linosti za njih. Meutim, isto tako se ne moe porei da se revolucionarna zbivanja ne mogu odvijati u mirnoj gradanskoj formi... Takvim zbivanjima prikljuuju se lina i kriminalna dela, za ije je savladivanje potrebno jedno izvesno vreme. To ne
uviati znai zatvoriti oi pred politikom stvarnou . .. Cinjenica je da se vlada trudila da sprei izgrede i da ih je ona sputala u toj meri i za tako (kratko) vreme, da joj treba odati
priznanje. Politika ustaka organizacija je danas snaga koja
zbog svog politikog stava.. . moe nama biti od velike pomoi, pod uslovom da joj mi kao saveznici priemo sa poverenjem i predusretljivou ...
Navodei, dalje, u pismu Leru, podatke kojima je on raspolagao
o broju ubijenih 1941/42. godine, Kae je rekao da je do izgreda,
u sluajevima koje je on ispitao, dolo usled nasilja pojedinih pravoslavaca ili pripadnika jugoslovenske vojske.42 Sto se tie samih ustaa, njihov odgovor je bio u svakom sluaju vrlo radikalan. Ali,
dodao je on, ja smem da primetim da ni mi pri suzbijanju bandi ne
poznajemo nikakve druge principe . ..
41
PA/AA/NAK, Pol. 5, pismo od 25. 6. 1943.
* 2 Ne samo to je pokuao da svu krivicu za poinjene zloine svali
na pravoslavne i pripadnike bive kraljevsko-jugoslovenske vojske, Kae je
u pismu Leru od 25. 6. 1943. nastojao i da broj rtava, pre svega kod Srba,
preumanji. Po njemu, u est istonobosanskih srezova, naroito pogoenih
nemirima 1941/42, broj rtava iznosio je: 24000 Hrvata, 19800 Muslimana,
19300 pravoslavnih Srba. U etiri sreza u srednjoj Bosni, pak, ivote je izgubilo, po njemu, 6 hiljada Hrvata, 11 hiljada Muslimana i 18 hiljada Srba.

249

Odgovor Lera, koji je u tom asu ve bio fiksiran za smenjivanje sa poloaja vrhovnog vojnog zapovednika Jugoistoka, bio je
uzdran, i kratak, i uglavnom se svodio na konstataciju da prijateljska drava NDH u stalno rastuoj meri usisava nemake trupe, da
se njenoj vojsci u sve veem obimu mora isporuivati ne samo oruje, ve i hrana i da ni rtvovana nemaka krv nije mogla da zaustavi sve vee pogoranje situacije.43
3. Taktika modert ranog nemira
Borba ZA i PROTIV Pavelia u najviim nemakim krugovima,
kako je to lako uoljivo iz sauvanih dokumenata, nije prestala ni
posle Lerovog meraoranduma. Ona je nastavila da traje, ali se u
jednom trenutku, u aprilu 1943. sasvim stiala. Smatrajui da je za
Nemaku najvanije da SS uzme egzekutivnu vlast u NDH u svoje
ruke, Hitler je bio taj koji je presekao sve diskusije o Paveliu, i
ustaama, rekavi da ga zasad ne treba dirati i da, u interesu predstojeih mera, treba saradnju s njim ne samo produiti, ve i intenzivirati.
Svoj kurs srdanosti prema Paveliu, Hitler je u punoj meri
demonstrirao 27. aprila 1943. godine, kada je ovaj sa svojom pratnjom stigao u Salcburg, u dvorac Kiessheim (Kleshajm) da bi mu,
kao verni satrap poljubio papuu, kako je to Glez fon Horstenau
zapisao u svom dnevniku. Formalno se topei od ljubaznosti, Hitler je
odmah posle pozdrava rekao voi ustaa (na veliko iznenaenje i Lera
i Horstenaua, koji u Hitlerovu najnoviju odluku da se nastavi
saradnja sa Paveliem nisu bili u tom asu jo upueni) da ga je on
pozvao u goste ne da bi s njim raspravljao o nekim problemima izmeu Nemake i NDH, kojih nema, budui da saradnja izvrsno funkcionie, ve iz istog prijateljstva, da bi se lino s njim video. Zatim
je, lako se ne odvajajui od rei, i to nekoliko puta, istakao da Nemaka... ima samo jednu elju: da vidi Hrvatsku umirenu, iz nje
povue svoje trupe, osigura isporuke boksita i zatiti saobraajne
veze.
Prezadovoljan svim tim to je uo, a i samim dranjem Hitlera
prema njemu, Paveli je, kao prvo, referisao o situaciji u NDH, istiui da je otpor veine partizana, Titovih bandi, slomljen i da po-stoje jo samo pojedinana arita nemira, koja se moraju likvidirati kombinovanim polici j sko-voj nim metodama. Prema njegovom
miljenju.to je imalo da se izvede putem angaovanja manjih, pokretnih jedinica, na to je Hitler primetio da bi moda bilo najbolje
u tu svrhu formirati leteu andarmeriju, to jest jednu brigadu
padobranaca koja bi u roku od dva sata mogla da stupi u borbu sa
partizanima gde god se oni pojave.
Paveli se dotakao i Srba, rekavi da nema ni govora o nekom
njihovom planskom osudivanju. Do osudivanja je dolo, naglasio
43
Lerovo pismo od 5. jula 1943. Kopiju pisma Ler je istog dana dostavio Glezu fon Horstenau (BA/MAF, RH 31/III/7).

:250

je on, samo zbog toga to Hrvati ne mogu da dopuste da oruane

bnde na njihovoj teritoriji slave kralja Petra i sva naredenja primaju od Drae Mihailovia. Dalje govorei na tu temu, on je rekao
da se takve grupe prikazuju kao prijatelji nemakih trupa, da nastoje da nemakim trupama budu na usluzi, a kad se one udalje
da se ponovo laaju oruja radi borbe sa Hrvatima.
Dobro shvativi ta je Paveli hteo da kae, Hitler je primetio
da je njemu potpuno jasno da su Srbi ruioci mira i da se Nemaka
u ndavnoj prolosti mogla i sama u to uveriti. Rajh je Jugoslovenima, povienim glasom rekao je Hitler, izvanredno mnogo iziao u
susret. On je ak tako daleko otiao da je bio spreman da im, u
sluaju likvidacije Grke, ponudi izlaz na Egejsko more. Ali sve to
nije bilo dovoljno i uprkos tako povoljnim privrednim vezama, koje
je Jugoslavija do rata imala"sa Nemakom, dolo je u Beogradu, posle sastanka u Beu, do ustanka protiv Nemake. U pitanju je stara
pesma: Isto onako kao to je nekad carska rublja izazivala nemire
u Beogradu, tako su to kasnije inili sovjetska rublja, engleska funta
i francuski franak. Ranije su beogradske intrige bile uperene protiv
Dunavske monarhije, kasnije protiv Rajha ...
Na upadicu Pavelia da je Beograd protiv svega to nije panslavistiko, Hitler je odgovorio da bi Beograd najintrignatnije nastupio i
protiv samog panslavizma, samo kad bi jednom mogao da pobedi, jer
Srbi su opozicionari iz navike i veni zaverenici. 1
Za sve vreme ovog dela razgovora izmeu Hitlera i Pavelia,
Glez fon Horstenau je utao, nastojei da zapamti svaku re i jednog
i drugog. Ali kad je vo ustaa rekao da je i sam iznenaen to
eleznice jo uvek tako dobro funkcioniu, uprkos velikom broju
poginulih elezniara, i da se o nekim veim sabotaama uopte ne
moe govoriti, on je iskoio iz svoje ljuture i direktno se okomio
na Pavelieva tvrenja.
Uopte uzev, Glez fon Horstenau je malo bio zadovoljan itavim
tokom razgovora. U beleci o njemu, koja se u poneemu i bitno razlikuje od zvaninog zapisnika koji je sastavio ef prevodilaca mit,
iji smo tekst upravo citirali, on kae:
Hitler je Pavelia zapljusnuo ljubaznou, ak je naao i
opravdanje za izvesne prestupe do kojih moe doi u revolucijama, na neki nain dao je ustaama svoj blagoslov i kao
pomahnitao psovao je Srbe, tako da sam se ja uplaio da bi
poglavnik to mogao da shvati kao ohrabrenje za nove ma sakre pravoslavaca ...
Sve u svemu, dogodilo se sasvim suprotno onome to je Ler
odluno zahtevao u svom memorandumu, iji je autor bio mladi obavetajni oficir Behle, i ja u svojim izvetajima, koji su
bili mnogo politiki realniji. ta se u stvari zbilo? Ja sam to
unapred pretpostavio i uskoro sam za to dobio i potvrdu.
Prilikom razgovora Hitler-Due, ovaj je poslednji, istina na inADAP/E/V, Str. 710, dok. 347.

251

sistiranje svog novog, anglofilski nastrojenog dravnog sekretara Bastianini-a, ranijeg prefekta Dalmacije, koji je mrzeo
Hrvate vie nego iko drugi, zahtevao i dobio saglasn ost da
se cela Hrvatska ponovo izliferuje Italiji (moda kao nadoknada za Libiju). Ambasador Riter, rekao mi je uvee: 'Firer
bi najradije da celu Hrvatsku potpuno zaborav'
Pod ovim uslovima, poglavnik je mogao da laui i zvezde
skida s neba i svoju Hrvatsku predstavlja kao pravi raj, a
da mu niko uopte i nita ne protivurei. Samo kad je pomenuo svoje divne elezniare, nisam mogao da se uzdrim a
da ne kaem koliko mi briga zadaje pruga ZagrebZemun.
Pri tom sam, kao uzgred napomenuo: ni sa streljanjem talaca
se ne postie nita, jer se redovno streljaju oni koji nisu
krivi, a to ima samo za posledicu da se broj ustanika poveava pridolaskom roaka ubijenih.
Po zavrenom slubenom delu razgovora, na terasi dvorca Kleshajm, Glez fon Horstenau je imao prilike da sa Kajtelom u etiri oka
izmenja misli o NDH i Paveliu. Kajtel se pokazao, pri tom, kao
optimista, a Glez fon Horstenau kao pesimista.
Kajtel je bio veoma zadovoljan, kae Glez fon Horstenau
u svojim zabelekama, to je prijem Pavelia protekao u srdanoj atmosferi, to su ustae, posle svega, ostavljene na vlasti i s pravom pune akcije...
Ne delei uopte Kajtelovo miljenje, Glez fon Horstenau je rekao, da je odluka da se ustae ostave na vlasti teka nesrea po
Hrvatsku. Ali, ovaj je na to samo zavrteo glavom, to je Horstenaua
konano uverilo da feldmaral vidi stvari onako kako eli da ih vidi. Potpuna pacifikacija NDH bila je za njega samo pitanje od ne koliko nedelja!
Suprotno Kajtelovom uverenju, od pacifikacije NDH toko m samo nekoliko nedelja nije bilo nita. Kao ni operacije Vajs I i Vajs
II, tako ni operacija Svarc nije dovela do oekivanog uspeha.
Jezgro NOVJ nije bilo uniteno, a rat s partizanima, u celini gledano, ak je i dobio na intenzitetu. Prema miljenju operativnog odeljenja OKW, pre svega general-pukovnika Jodla i generala Varlimonta, za sve to bili su krivi Paveli i ustae, a s njima zajedno i
hrvatska vojska koja se sve vie raspada. Ako se neto eli postii u NDH, smatrali su oni, bilo bi potrebno, i to odmah, ukloniti
ustaku vladu, a u hrvatsku vojsku, odozgo nadole, ugraditi nemake
oficire.
Na ovaj nain, a samo etiri meseca po Hitlerovoj odluci u aprilu
1943. godine da se sa hrvatskom vladom nastavi saradnja, pita nje ustaa i Pavelia ponovo je postalo predmet diskusije u nemakom vrhu.
U noi izmeu 30. i 31. avgusta 1943, u Hitlerovom glavnom tabu
odrana je posebna konferencija o stanju u NDH i o merama koje
252

bi valjalo preduzeti da se to zabrinjavajue stanje popravi. Na ovoj

konferenciji, sazvanoj navrat-nanos, uzeli su uea, sem Hitlera, ministar spoljnih poslova Joahim Ribentrop, poslanik Kae, a zatim generali Jodl i Varlimont, kao i feldmaral Kajtel. 2
Kako je konferencija bila poela, izgledalo je da je i ustaama i
Paveliu otkucalo posmrtno zvono. Hitler je, naime, otvorivi veanje,
pre nego to je dao re poslaniku Kaeu, ovog zapitao da li je on,
zbog nereda u NDH, iz Zagreba doputovao avionom. Time je on, kao
i primedbom da e on Kaea izvui iz NDH specijalnim helikopterom
ako banditizam nastavi dalje da se iri, u stvari hteo da kae, kako
je sam Kae to zakljuio, da on ne veruje u neku brzu likvidaciju
banditskog udovita.
Kao to se samo moglo i oekivati, poslanik Kae, koji je inae
prvi dobio re, nastojao je da situaciju u NDH prikae drukije nego
to su to Hitleru bili predstavili njegovi generali. Ne poriui da
nemiri traju, on je, kao dokaz da se situacija stalno popravlja, iz neo da proizvodnja stalno raste, izmeu ostalog i boksita, a da trajkova uopte nema. Za samu ustaku vladu, ije je smenjivanje znao
da vojska trai, on je priznao da ona pati od raznih nedostataka i
greaka i da u irokim masama stanovnitva nema odgovarajuu
podrku, ali da za nju ne postoji ni izdaleka bolja zamena. Spekulacije sa Maekom, podvukao je on, sasvim su deplasirane, budui
da je on jo 1941. godine pokazao da njegova gledanja nisu u skladu
sa nemakim. Iz svih tih razloga, rekao je on na kraju svog izlaganja, valjalo bi ustakoj vladi pokloniti poverenje i podrati je u
njenim naporima da uvrsti svoj poloaj i unapredi stanje u zemlji.
Diskusija, do koje je potom dolo, pretvorila se, tako rei odmah, u duel izmeu poslanika Kaea, s jedne, i Jodla i Varlimonta
s druge strane.
Jodl je, otro ustajui protiv ustaa i Pavelia, izmeu ostalog
rekao, da vlada u NDH ima jo jedino nekog uticaja u Zagrebu, da
drava u celini propada i da o nekakvoj dravnoj upravi ne moe
uopte biti rei.
Potpuno na liniji svog efa, general-pukovnika Jodla, general Varlimont je takoe osuo estoku vatru na ustae uopte i Pavelia posebno. Navodei mnoge konkretne primere ustake zlovlade,
od leta 1941. godine pa nadalje, on je izrazio miljenje, da mu se
ini da je dalji opstanak ustaa na vlasti postao nemogu. Uporan
kakav je bio, i sav odan ustakoj stvari, Kae je pokuao da ospori
sva tvrenja svojih duelanata, izmeu ostalog i na taj nain to
je izneo mnoge optube protiv vojske, zapravo njenih najviih predstavnika u NDH i na Jugoistoku, poev od Lera pa do generala
Litersa, zapovednika nemakih trupa u NDH. Okrivljujui ih i za
neuspehe u operacijama Vajs I, Vajs II i Svarc, on je izneo
da je, usled ovih neuspeha, poljuljano poverenje Hrvata u nemaku
vojnu silu, a da je, na drugoj strani, porastao ugled ustanika, naroito Titovih partizana. -Tito je danas jai nego ikad ranije, rekao je Kae, istiui posebno da je porastu Titovog ugleda u oima
2

ADAP/E/VI, str. 503507.

253

ma lo g o ve ka d o p r i n elo i r asp i si v a nj e uce n e z a nj e g a u iz no s u o d

100 hiljada zlatnih maraka. (Iznosei to, on nije pomenuo, da su se,
kao od go vor na o vu ucenu, u NDH pojavili partizanski p lakati na
ko j ima j e staj alo, d a e svaki o naj ko P avelia p red a p artizanima
ivo g ili mrtvog, dobiti nagradu od 50 kuna, d ve odnosno tri nema ke okupacione marke, kako je to zabeleio Herman Nojbaher.) 3 Podvlaei da voj ni kr ugo vi ne po znaju mentalitet partizana ( kad misle da bi oni svog vodu izdali za novac ), Kae je ponovo pokrenuo
p ita nj e s vr s is ho d no s ti p rego vo ra s T i to m . S ti m u ve zi, o n j e
na g la sio d a b i t i p re go v o ri , d a s u s vo j e vre me n o p o v ed e n i i o ko n ani, d o neli mno ge iz va nred ne ko risti p o Nema ku, to Hitler nij e
b i o s p r e ma n d a p r i h v a t i k a o t a n o , a l i t o n i j e p o k u a o n i o s p o riti. Negde oko ponoi, kad se diskusija ve poela razvodnjavati,
Hitler je Kaeu p o stavio d va p itanj a : 1 . d a li on s matra d a se Hr vatska uistinu raspada, i 2. da li bi Hrvati, kad dode do mira, bili
spr emni d a se kao auto no mna savezna d rava pripoje T reem raj hu,
sa zajednikom vojskom, sp oljnom politikom i zajednikim finan sij ama , no vcem i d rugira. Od go vor Kaea je glasio da o n ne smatra
da se NDH raspada, a to se tie pripajanja Rajhu, da bi Hrvati
na sve p r istali to se o d nj ih trai, mad a b i b ilo naj b o lj e d a Hrvat s ka o sta n e i d a lj e ne za vi s n a d ra va uz n aj te n j u sar ad nj u sa Raj hom u pogledu vojske, privrede, kulture i spoljne politike. 4
P o sle to ga , Hitler j e sao p tio svo j u od luku, ko j oj se vie nij e
moglo prigovoriti:
- uvoenje ne ma ke vojne uprave u ND H ne dolazi uopte
u obzir,
Raj h na s ta vlj a d a sar a uj e s a P a ve li e m i nj e go vo m v lad o m
i z a s a d n e d o l a z i u o b z i r n i k a k v o a n g a o v a n j e u k o r i s t Ma e k a
ili neke druge grupe 5 .
3
4

Up. Nojbaher, n. d., str. 179.

Kae je 31. avgusta 1943, kad je sastanak kod Hitlera bio zavren
(i pala odluka o nastavku saradnje sa Paveliem i ustaama) imao dug razgovor sa general-pukovnikom Jodlom, naelnikom operativnog odeljenja
OKW. Glavna tema razgovora bile su ustae. Ukazujui na vrednosti ustake milicije (vojnice), ijih se pet brigada poslednjih msseci naroito
istaklo, Kae je predloio da se od ustaa formira jedna prvoklasna divizija i da joj se obezbedi ista podrka kao i lovakim brigadama. Posebna tema razgovora bilo je obrazovanje takozvanih Streifkorps, specijalnih jedinica za borbu protiv bandi (Up. PA/AA, St. Sekr. Kroatien,
Bd. 5, 162737/793. Zabeleka Kaea od 1. 9. 1943).
5
U te druge grupe ubrajani su i pripadnici nacionalsocijalistike
stranke Hrvatske. Pripadnici ove stranke planirali su takode da svrgnu Pa velia s vlasti, a uz pomo Himlera i Geringa. Prema izvetajima nemakog
vazduhoplovnog ataea u Zagrebu, pukovnika Krajta (Creydt), na obaranju
Pavelia bio se angaovao i vazduhoplovni atae NDH u Berlinu, Marijan
Dolanski. Dolanski je otputovao pre nekoliko dana odavde u Berlin, kae
Krajt u izvetaju od 5. decembra 1942 (PA/AA, NAK, Pol. 2. E 464.622),
zajedno sa vazduhoplovnim oficirom angaovanim od Abvera... Dolanski
mu je pokazao jean politiki memorandum koji on lino namerava da pre
da rajhsmaralu Geringu i Himleru, i koji tretira politiku situaciju u Hrvatskoj sa ciljem da se obori sadanja i obrazuje nova vlada uz pomo Nemake... Dolanski je, dalje ispriao da je on u poverenju pitao Krena da
li e on sa svojim vazduhoplovstvom uestvovati u svemu kada stvar kre254

Mada je bio svestan toga da je Hitlerova odluka, bar do daljeg,.

neprikosnovena, Glez fon Horstenau je ipak, kad ga je Hitler primio nekoliko dana potom, 5. septembra 1943. godine, pokuao da je
poljulja na zaokolian nain. U nastojanju da Hitleru otvori oi
kako treba u pogledu situacije u NDH, a u prvom redu u pogledu
ustaa i Pavelia, on je rekao:
Moj voo, Hrvati su primitivan narod... Njima nije dato da
dublje poniru u stvari kao nama Nemcima, i otud oni ocenjuju situaciju ne prema njenoj biti, ve prema njenim spoljanjim obelejima. Oni su usled velikih, sa uspehom prebroenih, tekoa na jugu i istoku, postali vrlo zamiljeni, a to
se odraava i na oficire ...
Ne moe se porei da se sa ustaama i Paveliem mora raunati, ali se ne sme pasti u greku da se ustaki pokret uporeuje sa nacionalsocijalizmom i SS ...
Kad se Hitler, posle ovih rei, s razumevanjem nasmeio, Glez
fon Horstenau se ohrabrio i rekao, da se otud, za ime boje, ne bi
smeo ,stub hrvatske drave' sa nemake strane previe gurati na
svetlost rampe, jer bi se inae moglo dogoditi da hrvatski vojnici
ponu prebegavati neprijatelju ne vie u jaini eta i baterija, ve u
jaini bataljona i pukova...
Nastojei da to bolje iskoristi priliku koja mu se pruila, i
Hitlerovu spremnost da ga slua, Glez fon Horstenau je od ustakog
pokreta preao na samu Pavelievu linost. Rekao je, izmeu ostalog, da je ef ustake drave bio budaklijski advokat, a postao budaklijski revolucionar- i da je on uz Nemaku samo zato to ne
moe ni na jednu drugu stranu. A zatim: Ja sam mu ve ee
morao prebaciti da me lae, na to se on zaklinjao da to vie nee
initi, ali samo... da bi mi pola minuta potom servirao novu la.
Na kraju, zavravajui svoje izlaganje o ustaama, Glez fon
Horstenau je jo rekao da ustaki kurs reprezentuje, u stvari, samo
pet-est takozvanih pukovnika i nekoliko drugih terorista, koji svi
ne. Kren je bezuslovno i ouevljeno dao svoju saglasnost... U memorandumu o kojem je re, a koji je bio napisan 29. novembra 1942, i iji naslov glasi Vlada u Hrvatskoj-, istaknuto je da je ustaka vlada dovela
zemlju na rub propasti, ali da se neto drugo nije moglo ni oekivati kada
se imaju u vidu rasne, politike i moralne osobine ove klike. Navodei da
se Paveli okruio marionetama iz redova klerikalaca, klerofaista, Jevreja
i slobodnih zidara, autori memoranduma su predlagali da se ustaka vlada^
smeni i na upravu dovedu novi -bolji elementi (PA/AA/NAK, Pol. 2. E.
464. 619/20). Iza svega ovoga, kako tvrdi Kae, nalazila se grupa Stjepana
Bua. Ja sam-, kae Kae u izvetaju od 11. 12. 1942, sa Buom razgovarao... Sasvim jasno stavio sam mu do znanja da velikim ciljevima moraju biti podreeni svi drugi interesi. On se sa ovim sloio, ali je primetio^
da on od svog principijelnog stava prema italijanskim aspiracijama na hrvatske zemlje... ne moe odustati. Pitanje plana o prevratu nije u razgovoru direktno dodirnuto. Prema Kaeu, Bu je jo rekao da je u aprilu
1941. hrvatskom narodu od strane Italije, istorijskog hrvatskog neprijatelja,
nametnuta vlada koja nije nikad predstavljala pravu Hrvatsku...
255-

zajedno zasluuju da budu stavljeni uza zid i da bi se on radovao

kad bi to mogao da uradi.. . 6
Potvrujui klimanjem glave, da se slae sa svim onim to je
Glez fon Horstenau rekao, Hitler je, posle svega, primetio: Znate,
meni i nije naroito stalo do toga da u Hrvatskoj bude uspostavljen
stvarni red. Nama treba uvek da bude obezbeena mogunost da
se umeamo, da zahtevamo uporita i tome slino... Kao iz puke,
Glez fon Horstenau je na to odgovorio: Vi stojite, moj fireru, znai
na stanovitu blaenopoiveg predsednika Tafea (Taaffe) 7, koji je smatrao da se nacionalnosti moraju stalno drati u moderiranom nemiru? Zbunjen, Hitler je za asak oklevao sa odgovorom, moda se
i ne dosetivi ko je bio Tafe, a onda je promrmljao da postoje
stvari koje se ne poturaju svakom pod nos.
S obzirom na oekivano otpadanje Italije, tokom razgovora bilo
je dodirnuto i pitanje Jadranske obale.
Ja sam, kae Horsteneu u dnevniku, ukazao na potrebu
da se u sluaju potpunog otpadanja Italije, Hrvatima prui prilika da odmah prekorae granicu. On je odgovorio da
e se za to pobrinuti ministarstvo spoljnih poslova. Slovencima u
italijanskom podruju Hitler je stavio u iz-gled autonomiju.
Kad sam izrazio sumnju u to, zbog dotada-njeg tretmana
Slovenaca, on je rekao: ,Sa nekoliko stotina hiljada mi emo
ve izii na kraj. Mi imamo u pogledu iseljavanja dovoljno
iskustva'.
Crnu Goru je takoe hteo da uini autonomnom. Ja sam
se s tim sloio. . . i ukazao na prednosti razdvajanja od
Srbije u momentalnoj situaciji. (U meuvremenu se poelo
misliti o tome da se Crna Gora pripoji Srbiji u cilju oja anja Nedieve pozicije.) Boku kotorsku bi on hteo da pretvori u nemaku ratnu luku, naravno sa Lovenom! I Albanija je trebalo da dobije autonomiju. U Banatu i Bakoj, koje
su nemake zemlje, neto bi se moralo uraditi. Takoe bi
rudnici u Boru morali na neki nain da budu osigurani za
Nemaku...
U vezi sa Hitlerovom izjavom, da njemu i nije toliko stalo do
toga da u Hrvatskoj bude uspostavljen stvarni red, Glez fon Horstenau je, kako navodi u dnevniku, naputajui Vrhovnu komandu
rekao general-pukovniku Jodlu:
' Glez f. Horstenau je takode Hitleru rekao da ustae nisu vie uopte
jedinstveni, da meu njima postoji itava gomila opozicionara. Tako je
pre nekoliko dana, a poto se posle atentata na Prpia nije nekoliko noi
usuivao da spava kod kue, ustaki vii komandant Cu uz nau pomo
pobegao od svojih vlastitih ljudi roacima u Koruku (Oton Cu je bio
generaltabni oficir, u ustakoj komandi zaduen za organizaciona pitanja.
Jedno7 vreme bio je i naelnik taba tkzv. ustake vojnice).
Taaffe, Eduard, dugogodinji predsednik austrougareke vlade (na poloaj
predsednika doao 1867).
256

Mene su oamutila iznesena naela. Moramo li mi zaista da

veno ratujemo? Ne bi se nikako smelo zaboraviti da je nesrea nae generacije pre trideset godina poela upravo u
ovom oku sveta, u kojem bi firer tako rado da neguje nemire!
Nepuna dva dana posle susreta Gleza fon Horstenau sa Hitlerom, 7. septembra 1943. godine, izdato je nareenje, u smislu Hitlerove odluke od 31. avgusta, da se sa ustakom vladom nastavlja
saradnja, s obzirom na celokupnu situaciju i naroito na prilike na
Jugoistoku. (S tim u vezi, ministarstvo spoljnih poslova Rajha obavestilo je Kaea, da je firer odluio da ne sme uslediti smanjenje
suvereniteta poglavnika i da se odbija zahtev za prenoenje izvrne
vlasti u NDH na komandanta 2. oklopne armije, Lotara Rendulica.) 8
Samo nareenje o kojem je re, ticalo se u stvari jaanja hrvatske vojne snage, i imalo je takav naslov. U njemu je vie nego jasno istaknuto da je Nemaka u poveanoj meri upuena na saradnju sa hrvatskom dravom, a zatim je reeno da je politika osnova
za jaanje hrvatske vojne snage priznanje Hrvatske kao samostalne
drave pod vostvom poglavnika, sa sopstvenom, hrvatskom upravom, dakle to je posebno naglaeno bez nemake vojne uprave.9
Glez fon Horstenau je, u skladu sa ovim nareenjem, dobio zadatak da odluno utie na izgradnju, obuku i snabdevanje hrvatske
vojske. On se tog zadatka odmah i prihvatio, bar kako je to javio
svojim pretpostavljenima, ali se ve krajem istog meseca,10 30. septembra 1943. poalio da on pri izvravanju dobijenog zadatka nailazi
na velike tekoe i da, uprkos svim njegovim naporima, borbena
vrednost hrvatske vojske opada iz dana u dan. Istiui to, on je rekao, da nije nikakva retkost da se u borbu poslate jedinice predaju
neprijatelju bez ikakvog otpora, i, dalje, u vezi s tim, da se stalno
poveava broj oficira i vojnika koji prebegavaju partizanima. Poslednjih dana, naveo je, dezertirali su iz jedne brigade komandir baterije topova i tri kapetana. U jednoj drugoj jedinici dolo je do otvorene pobune i fizikog napada vojnika na pretpostavljenog im oficira ... XJkazujuci, zatim, da rad nemakih instruktora u hrvatskim
jedinicama oteava i pasivno dranje hrvatskih oficira, koji ak i otvoreno odbijaju nemaku pomo, Glez fon Horstenau je podvukao da
razlozi za sve to lee u sledeem: a) vojnik je ravo obuen, opremljen i hranjen, b) briga za podreenog je nepoznat pojam, c) za sve
se okrivljuje drava koju niko ne prihvata...
Pre nego to je stavio potpis ispod ovog izvetajaalbe, on
je dodao tekstu i ove reenice, kao zakljuak: Mere za ojaanje hrvatske vojske mogu biti sprovedene sa izgledom na uspeh samo u sluaju obezbeenja odgovarajuih politikih uslova. A za to je potrebna
dravna uprava koja uiva poverenje veine stanovnitva.
' Up: ADAP/E/VI, dok. 312, str. 535
Up. KTB/III/2/, str. 14561459.
Up. KTB/III/2/, str. 11541172.

9
10
17

257

Pravilno protumaeno, Glez fon Horstenau je ovim u stvari rekao

da je Hitlerovo nareenje od 7. septembra 1943. ista iluzija, da je
nerealno, i da se u NDH ne moe nita postii sve dok se Paveli i
ustae budu nalazili na vlasti.
Ovako, kako je Glez fon Horstenau uistinu mislio, tako je njegov
izvetaj protolkovalo i operativno odeljenje OKW. I ono je, sledei
svoje planove i kalkulacije, pocetkom oktobra 1943. godine reilo da
ponovo stavi pitanje NDH, Pavelia i ustaa na dnevni red. Meutim,
da ne bi nastupilo samo, operativno odeljenje se, iz isto taktikih
razloga, odluilo posluiti ministrom spoljnih poslova Ribentropom,
kao jednom vrstom maica. Njemu je, 3. oktobra 1943, kako se to vidi
iz zabeleke u Ratnom dnevniku od tog datuma, dostavljen prepis
izvetaja Gleza fon Horstenau, sa primedbom u dodatku da sada obala mora biti jae posednuta na tetu unutranjosti zemlje, a da to
opet zahteva da se u Hrvatskoj stvore takvi politiki preduslovi koji
bi hrvatskoj vladi obezbedili poverenje stanovnitva.
U meuvremenu, dok je Ribentrop trljao glavu sa dostavljenim
mu izvetajem, na teritoriji NDH dolo je do novih, velikih inicijativa
narodnooslobodilacke vojske, ija je udarna snaga porasla i razoruavanjem jednog dela italijanskih trupa. Jedinice NOVJ, na zaprepaenje nemakih slubi, poele su bukvalno iskrsavati svuda u NDH,
pojavljivati se i pred samim Zagrebom, ugroavajui tako najdirektnije
i samo snabdevanje grada. Jedno vreme, ita se u dnevniku Gleza
fon Horstenau, nije mogao ak ni diplomatski kor da bude snabdeven hranom u dovoljnoj meri.
Suoeno sa ovakvim, usled partizanskih inicijativa, neodrivim
prilikama, operativno odeljenje OKW je, i ne saekavi odgovor ministra Ribentropa, zakljuilo da je kucnuo poslednji as za neku ozbiljniju akciju u NDH. Ta akcija, s obzirom da je Hrvatska postala
neprijateljska zemlja, mogla je biti, zakljueno je dalje u operativnom odeljenju OKW, samo jedna uvoenje vanrednog stanja i
prelazak celokupne vlasti, ukljuujui i izvrnu, u ruke nemakih vojnih komandanata.
O ovoj svojoj odluci, operativno odeljenje OKW je obavestilo Gleza fon Horstenau specijalnim telegramom od 22. oktobra 1943. Kako
je u telegramu naglaeno, zamiljene mere trebalo je da dovedu do
uspostave sreenih prilika i da osiguraju ubrzanu izgradnju hrvatske
vojne sile.11
Moda zato to nije bilo zadovoljno reagovanjem ministra spoljnih poslova, Ribentropa, na dostavljeni mu izvetaj Gleza fon Horstenau (i vlastiti dodatni komentar), operativno odeljenje je ceo svoj
plan proglasilo za strogu tajnu, to je znailo da se o njemu nije
smelo nita saoptiti nijednoj instituciji u Rajhu, pa ni ministarstvu
spoljnih poslova. (Za svaki sluaj, a s tim u vezi, Glezu fon Horstenau je posebno naglaeno da o svemu ne sme ni re rei nemakom poslaniku u Zagrebu, Kaeu.)
" Telegram OKW Glezu fon Horstenau od 22. 10. 1943, BA/MAF, RH
31/III/4.
258

S obzirom da se ilo na temeljitu izmenu stanja u NDH, operativno odeljenje je, pre nego to je svoj plan konano preciziralo,
zatrailo od Gleza fon Horstenau i od novopostavljnog vojnog zapovednika Jugoistoka, feldmarala fon Vajksa, da oni, svako za sebe,
predloe mere koje bi, uopte uzeto, trebalo preduzeti u NDH, a u
cilju ostvarenja ve reenih ciljeva. (Glez fon Hostenau je, uza sve
drugo, dobio i zadatak da se u svom predlogu posebno pozabavi pitanjem odraza planiranih mera na unutranjo-politiku situaciju u
NDH.)
Mada to u stvari nije smeo, Glez fon Horstenau je odmah, im
je primio teleks operativnog odeljenja OKW, telefonom pozvao naelnika taba feldmarala fon Vajksa, Fera, da bi uskladili stavove.
On mi je, kae Glez fon Horstenau u svom dnevniku, saoptio osnovne elemente svog cik-cak otrog predloga... Ja, Mecger, Kramsal i Selhov... izradili smo tada jedan lep plan sa
obezvlaenim poglavnikom, odnosno upuenim na odmor, jednim ,neutralnim' kabinetom kako su to savetovali predstavnici Seijacke stranke i jednim nemakim generalom koji bi
kao opunomoenik Rajha imao da se stara o svim politikim,
privrednim i vojnopolitikim pitanjima...
Svoje predloge, Glez fon Horstenau je teleksom dostavio operavnom odeljenju OKW 26. oktobra 1943. 12
Istiui, ve u prvoj reenici, da je oficijelno proglaenje vanrednog stanja na teritoriji cele NDH teko spojivo sa postojeim
sistemom vladavine i da bi se sadanja vlada tome najenerginije
suprotstavila, on je rekao da bi Rajh, u takvoj situaciji, samo pre uzeo na sebe odgovornost i na unutranjo-politikom planu i da bi
bio prinuen, bar u poetku, da bez hrvatske praktine pomoi i
pod najteim mogunim uslovima uvede nemaku vojnu upravu sa
jakim angamanom trupa i posebno jakim administrativnim apara tom. Nasuprot tome, predlae se, rekao je Glez fon Horstenau, da
se radi umirenja zemlje i povraaja poverenja hrvatskog naroda, istovremeno preduzmu politike i vojne mere.
Plan Gleza fon Horstenau, koji se ticao politikih mera, predvidao je:
NDH ostaje i dalje (formalno) samostalna drava, ali se stavlja pod nemako tutorstvo... pri emu bi to tutorstvo trebalo
da se odvija po principu po mogustvu ne vladati, ve
kontrolisati;
Poglavnik ili ostaje da bude reprezentativni ef drave bez
uticaja na vladin rad, ili odlazi spoljnopolitiki moda manje zgodno, ali zato sa unutranjo-politike take gledita neuporedivo bolje tobo zbog bolesti, na odmor u Nemaku,
s tim to e ga zamenjivati namesnitvo (regentski savet);
Jedan nemaki general, kao opunomoenik Rajha za Hrvat-,
sku, kojem se imaju podrediti sve nemake, a zatim sve
12

BA/MAF/, RH 31/III/4, teleks 0539.

259

politike, policijske i civilne vlasti, preuzima kontrolu nad

radom hrvatske vlade. On reprezentuje jedinstvenu volju Rajha prema hrvatskoj dravi i hrvatskom narodu i osim svega
je teritorijalni vojni zapovednik u NDH;
Sadanja hrvatska vlada demisionira. Sef drave, odnosno re gentski savet postavlja novu, od opunomoenika Rajha prezentovanu vladu, po mogunosti sstavljenu na irokoj osnovi;
Odlukom hrvatske vlade, izvrna vlast se prenosi na opunomoenika Rajha, koji je moe dalje preneti na komandujue
generale;
Zakonodavstvo ostaje u rukama hrvatske vlade, ali zakonski
propisi mogu biti objavljeni i stupiti na snagu samo ako ih
potpie i opunomoenik Rajha;
Ustaki pokret se odvaja od drave i (polako) gui. Zakon o
ustaama se ukida. Ustaki funkcioneri u upravnim slubama
ostaju do daljeg na svojoj dunosti i ukoliko su neprihvatljivi bie postepeno zamenjeni;
Pravosue ostaje hrvatsko i ono e biti maksimalno kontrolisano od strane nemakog opunomoenika za pravosue, kako bi se graanima obezbedio makar minimum line pravne
sigurnosti;
Hrvatska policija i andarmerija stavljaju se pod kotnandu nemakog policijskog opunomoenika.

Na vojnom planu, Glez fon Horstenau je smatrao da je nuno (i

to pre nego to se i pristupi sprovodenju mera na politikom planu),
da se u NDH upute tri isto nemake, disciplinovane i za dejstvo
potpuno spremne divizije.
Vojno vostvo, naglasio je on, zatim, u svom opirnom i protiv
ustaa uperenom predlogu, trebalo bi, u saradnji sa opunomoenikom
Rajha, da u najkraem roku sprovede sistematsko ienje pojedinih
delova zemlje, pri emu bi nemake trupe obavezno morale da nastupaju disciplinovano, uz izbegavanje primene teroristikih metoda.
Sto se tie ustake vojnice, ukljuujui tu i telesnu gardu poglavnika, ona bi imala da ue u sastav redovne vojske (domobrana)
pod nemakom komandom.
Kad je s itavim poslom bio gotov, i na isto prepisanu vari jantu predloga poslao teleksom u Berlin, Glez fon Horstenau se zapitao, kako se to vidi iz dnevnika, da li je to to je uradio bio samo
jalov trud ili e moda ipak od svega biti neto.
Ako bi ovo poslednje bio sluaj, napisao je, onda sam ja po
svoj prilici potpisao svoju smrtnu presudu... Jer, vrlo je lako
moguno da, ako seme urodi plodom, neko drugi doe ovamo.
Naravno, ja bih bio smrtno ucveljen ako bi morao da napustim dragi mi Zagreb, a ko zna moda bi to bio i prst sudbine. Baron Gutenberg, poverenik G., kako ga Mecger naziva,
samo vrti glavom i misli da bi to bilo strano ...
26C

Predlog feldmarala fon Vajksa o NDH, koji je stigao u operativno odeljenje OKW ve 24. oktobra 1943, dosta se, uprkos optikoj slinosti, razlikovao od predloga Gleza fon Horstenau. U celini, i u biti, meutim, njegov predlog je, kao i predlog Gleza fon
Horstenau, iao za tim da dezavuie Hitlerovo naredenje od 7. septembra 1943, koje se zasnivalo na nerealnim procenama Kaea i bilo
diktirano praznim eljama.
Osnovna miao u predlogu fon Vajksa bila je, da je proglaenje vanrednog stanja jedina mogunost, ali u isti mah i ultima
ratio. Do ubedenja da je situacija u ustakoj dravi takva da tu
vie ne pomae homeopat, ve samo hirurg, on je doao i na bazi
linih utisaka koje je stekao za vreme svog puta po NDH prvih da na oktobra 1943. U kojoj su meri ti utisci bili loi, svedoe i zabeleke u linom dnevniku, koji je on redovno vodio, sluei se Stenograf ijom. Citiramo:13
4. oktobar (1943). Banja Luka. Hrvatski bataljoni (ostavljaju) nezamislivo lo utisak. Uasna odea, poderana oprema za egzercir, inae nita. Vojnici ne ulivaju poverenje...
Vie robijai nego vojnici. Ni govora o nekoj planskoj obuci... Od ove vojske nee nikad biti nita. 14. oktobar.
Konferencija u Zagrebu sa generalom Glezom,14 predsednikom
Mandiem, ministrom rata Navratilom i po-glavnikom. Utisak:
u dravi vlada potpun dar-mar. Poglavnik
BA/MAF, zaostavtina fon Vajksa, dnevnik, 19/3 (prepis).
Kad je fon Vajks stigao u Zagreb, Glez fon Horstenau se upravo bio
vratio s puta u Maarsku (gde se udom nije mogao da naudi da je
Hitler poklonio Hortiju, za njegov 75. rodendan, jednu stabilnu jahtu u
kojoj nije nedostajala ak ni slika majke boije). U dnevniku, oktobar 1943,
Glez fon Horstenau kae: Dva dana po mom povratku iz Budimpete,
stigli su u Zagreb feldmaral fon Vajks, Nojbaher, Vezenmajer, Hetl, Kronholc (Vezenmajer je uvek ponovo upuivan u NDH, kad bi kugellageri
zaribali. On je bio poslat u Zagreb i Beograd i u prolee 1942, kada
politiko vostvo Rajha, iznenaeno razmahom ustanikog pokreta, nije
znalo ni ta e ni kud e. Mada je u svom izvetaju, po povratku s puta,
branio ustae i ustaku vladu, on nije mogao a da ne ukae na to da bi
Hrvati trebalo da pokuaju da ublae svoj odnos prema srpskom stanovnitvu, pr. a.). Feldmaral je prvog dana imao dui sastanak sa mnom...
a uvee je bio sa Kaeom, SS-generalom Stajnerom (Steiner), Nojbaherom
kod mene u gostima (u svemu 11-toro gospode, ne raunajui mene). Serviran je karfiol, topla unka, torta ... Nojbaher je briljirao i sve stavio pod
svoju kapu. On je bio Optimist kao i uvek... Vrlo naglaeno je govorio o
austrijanstvu..., a u vezi sa jugoslovenskim problemom rekao je da bi
srpske elje morale u najveoj mogunoj meri da budu ispunjene, na ta
je Stajner, koji se veoma zanima za politiku, naroito ukazao na nunost
preputanja Bosne Srbiji, kao i Srema. jedno ponovno budenje Jugoslavije
ne dolazi u obzir... Sutradan, fon VajkT i ja bilT~s7no^dpoglavriTka na
doruku. Vajks, koji je Pavelia poslednji put posetio u Zagrebu u aprilu
1941. (to jest Paveli je njega posetio), skrenuo mi je panju na dvorski
ceremonijal koji je uveo budaklijski advokat. Na doruak je doao i Noj
baher, mada se tokom noi tome opirao. Pre jela on je sa Kaeom otiao
da pozdravi Pavelia... Izrazio mu je svoje aljenje to su partizani dobili
od Italijana toliko tekog oruja, na ta je Kae primetio da je to dobro
za NDH, jer snaga partizana lei u njihovoj pokretljivosti, a ona e sada,
zbog posedovanja tekog oruja, morati da opadne.
13
14

261

ne uiva nikakav autoritet. Raspad vojske se nastavlja. Dezertiranja su na dnevnom redu, to ne moe da zataka ni
dobar izgled telesne garde. Ministri su zabrinuti zbog usta nike situacije i mole za nemaku pomo, za to, meutim,
nigde nema dovoljno snage. Izraene su mnoge elje koje ne
mogu biti ispunjene. Stanje u zemlji je beznadeno i to kako
u politikom tako i u privrednom i vojnom pogledu. Do promena bi moglo doi samo jednom potpuno novom politikom.
Kako je fon Vajks gledao na NDH, i ceo Balkan, vidi se i iz
njegovog izvetaja OKW za oktobar 1943. godine.
Podvlaei, u izvetaju, da se situacija na celom Baikanu zaotrila, da se vie ne radi o banditskom udovitu, ve o tome da se
neprijatelj uvrstio na poluostrvu, on je na NDH ukazao kao na naroito veliki problem. Istakao je pri tom, da u ustakoj dravi postoje etiri oblasti: a) oblast okupirana od Nemaca, b) oblast dostupna hrvatskoj dravnoj vlasti, u biti samo grad Zagreb, c) srp_ske
autonomne oblasti (oblasti koje su se_same^ uinile samostalnim i koje, ve prema prilikama, izlaze u susret Nemcima ili ne), d) Titova
5W5ST7 lednTivjetska drava~~sa~dobrom civilhom upravom i sredenom vojnom organizacijom (oko 100 hiljada ljudi).
U bilansu, ocenio je situaciju u NDH fon Vajks, nacionalne snage su u opadanju, a komunistike u porastu. Najopasniji protivnik je
Tito. Ukoliko nam tokom sledeih meseci ne poe za rukom da on
odluno bude oslabljen... odbrana obale postae nemoguna. Radi
se o formiranju ili spreavanju formiranja boljevikog borbenog prostora na Jugoistoku, na granicama Rajha. Opasnost se moe otkloniti
samo kombinacijom vojnih i politikih sredstava. Jedno novo dravno
telo mora biti stvoreno. Ono bi moglo biti obrazovano u okviru nemakog kontrolnog sistema. Preduslov je razbijanje Titovih snaga i
stalna okupacija cele zemlje nemakim trupama... Hrvatska vojska
se raspada sve vie i vie.. .15
Prema navodima ve pominjanog i inae trudoljubivog nemakog
vojnog istoriara G. Frikea (Fricke), sumnje Gleza fon Horstenau u
pogledu odstranjenja hrvatskog dravnog vodstva, treba da su bile
razlog da OKW ne prihvati ni njegove, a ni predloge fon Vajksa. 16
To, medutim, ne odgovara u svemu nepobitno utvrenim injenicama... Stvari su imale drukiji tok, a samu odluku o svemu doneo
je Hitler, i to posle konferencije odrane 29. oktobra 1943. godine,
kada je potpisivanjem nareenja o jedinstvenom rukovodenju borbe
protiv komunizma, u stvari mislio da time skida s dnevnog reda i
problem ustaa i NDH.
Ovoj konferenciji prisustvovali su ministar spoljnih poslova Ribentrop, zatim Herman Nojbaher, koga je Glez fon Horstenau jednom
prilikom nazvao specijalistom za rat iza kulisa na Jugoistoku, svojevremeni specijalni agent Ribentropa u Zagrebu u aprilu 1941. godine, Vezenmajer, i niko od vojnih lica sa Jugoistoka.
15
16

262

Up. KTB/II1/2/ str. 12521253.

Up. G. Fricke, Kroatien, n. d., str. 147.

Iscrpno informisan o zabrinjavajuem stanju u NDH (i predlozima Gleza fon Horstenau i fon Vajksa) Hitler je, jo na poetku konferencije, dao prisutnima do znanja da je on vrlo skeptian u pogledu
sposobnosti kako ustake drave, tako i njene vojske. Da bi podvukao svoje neraspoloenje zbog toga, on svojim gostima nije dopustio
ni da sednu .. ,17
Kako je to zabeleio i poslanik Kae u svojoj promemoriji18, upadljiva je bila velika rezervisanost, zapravo skepsa firera prema Hrvat skoj. (Mada mu nije bilo nita poznato o predlozima fon Vajksa i
Gleza fon Horstenau, pristiglim u operativno odeljenje OKW 24, odnosno 26. oktobra, dakle tri, to jest pet dana pre ove konferencije,
Kae je ipak skeptian stav Hitlera prema NDH prvi put sasvim
jasno izraen doveo u vezu sa negativnim izvetajima OKW i vostva SS.) Kae, dalje,u svojoj zabeleci: Za hrvatske trupe firer je
... rekao da one protiv Engleza ne bi nita vredele, odnosno da bi imale sasvim beznaajnu borbenu vrednost. Ustaku vojnicu ocenio je neto bolje, ali je izrazio izvesnu sumnju u njenu pouzdanost, budui
da je ona zastupnik izrazitih nacionalistikih hrvatskih tendencija.
I prema Kaeu, iju zabeleku citiramo, bolje rei prepriavamo,
Hitler je odbio da prihvati da su Hrvati sposobni da upravljaju dravom, naglaavajui u vezi s tim, da oni bez nemake pomoi nee nikad moi da uvedu red u svojoj zemlji. Zbog takvog stanja
stvari, jednog dana, primetio je Hitler, morae ipak doi do tenjeg naslona Hrvatske na Rajh. Mi bismo morali tada, rekao je
jo, da u roku od est meseci svim sredstvima uvedemo red...
Nasuprot praksi da se ni u kom sluaju i ni po kojem pitanju
ne suprotstavlja Hitleru, Ribentrop je, posle Hitlerove tirade, vrlo otvoreno ustao u odbranu ustake vlade, ustake vojske i ustakog pokreta u celini. Onda je pak rekao da bi to (tenji naslon na Rajh)
bilo i danas neophodno, ak ako bi i sumnje koje je firer izrekao
poivale na injenicama s im se, prema Kaeu, vo Rajha odmah
sloio.
Procenivi da se raspoloenje, posle svega, okrenulo u korist ustaa, Nojbaher se nadovezao na Hitlerovo miljenje o potrebi prisajedinjenja NDH Rajhu, i rekao da su Hrvati oduvek bili ponosni na
svoje pripadnitvo Rajhu 19 i da oni upravo eznu za tim da postanu graani Rajha.
Na kraju konferencije, promenjena (i bolja) raspoloenja, Hitler je potpisao ve pomenuto nareenje o jedinstvenom rukovodenju borbe protiv komunizma na Jugoistoku, u kojem je dosta rei
posveeno i^ustakoj dravi, iju su vladu (taka 9. nareenja) bili
obavezni da podravaju i Glez fon Horstenau i Kae.20 Praktino,
" Tako je Hitler inio uvek kad bi bio besan ili kad je nekom hteo
da oita vakelu. Tako je postupio i sa rumunskim maralom Antoneskuom, 10. 1. 1943, koji je bio prinuen da stojei slua Hitlera puna tri
i po sata! Up. ADAP/E/V/, str. 84.
" Up. ADAP/E/VII, str. 180181.
" Nojbaher je ovde mislio na Austro-Ugarsku.
20
Up. ADAP/E/E/VII, str. 132133.
263

to je znailo Jovo, nanovo u pogledu ustaa. U takvoj, uistinu neoekivanoj situaciji, operativnom odeljenju OKW nije preostalo nita
drugo do da baci koplje u trnje, i da pouri da zaboravi na svoje
planove i namere za uvoenje vanrednog stanja u NDH i zbacivanja
Pavelia s vlasti. Ve 30. oktobra, sutradan ujutru po zavretku konferencije kod Hitlera, na adresu fon Vajksa i Gleza fon Horstenau
otilo je teleksom sledee saoptenjei^
Svaki pokuaj u pravcu poboljanja nezadovoljavajuih prilika
u NDH politikim sredstvima, putem manje-vie radikalnog odstranjenja hrvatskog dravnog vostva, predstavljalo bi eksperiment, ije se posledice po narod i vojsku u NDH ne bi mogle
sa sigurnou predvideti... Problemi s kojima bi se u tom slu
aju imala da ponese nemaka vojska, ne bi se mogli reiti sa
snagama koje stoje na raspolaganju... Zbog svega toga mora
se, bar za najskorije vreme, ostati pri dosadanjem politikom
pravcu prema Hrvatima .. .-x21
Glez fon Horstenau, koga je, uzgred reeno, Ribentrop otro napao
na konferenciji sa Hltlerom (29. oktobra 1943), rekavi da njegovo
neprijateljstvo prema ustaama predstavlja optereenje za nemaku
politiku22, i nije tako tragino primio saoptenje operacionog odeljenja OKW o nastavku saradnje s Paveliem i ustaama. U dnevniku,
u novembru 1943, on je, uvi od Kaea kako je konferencija protekla, napisao sledee:
Onako kao mi je to Kae ispriao, cela stvar je ispala tragikomina. Istina, Kae je doneo sobom, na papiru, crno na belo
da su sveti Paveli i svete ustae potvrene od najvieg mesta.
Ali Kae je imao oseanje da se kui vratio... samo sa Pirovom pobedom. 'Moj je poloaj vrlo rav' poalio se on. Firer
je, istina, potpisao eljeni protokol, ali sa primedbom da on
ima utisak da e sve to na kraju ispasti jedno veliko tandara-bro...
Da je jo jednom doneseno takvo reenje, treba u prvom redu
zahvaliti temperamentu Nojbahera, koji mnogo vie obeava
nego to je u stanju da uradi. Zatim njegovom gospodaru i
majstoru Ribentropu, za koga je poglavnikova ustaka Hrvatska tako rei poslednji ostatak jedne nekad ponosne gradevine. U svakoj drugoj dravi bio bi jedan ministar spoljnih poslova sa takvim neuspesima najuren. Prvo engleska politika, pa
ubedenje da Egleska nee stupiti u rat, onda 'elini pakt' sa
Italijom (kako je ve i sam po sebi glup ovaj izraz), ruska politika, i tako dalje ...
21

Up. KTB/III/2, str. 1234.

Hitler je Ribentropovu optubu protiv Gleza fon Horstenau mirno

primio, rekavi da -je to razumljivo, s obzirom da se radi o jednom bivem
austrijskom oficiru. Hitler je dalje rekao da e on jo o tome s Glezom
fon Horstenau razgovarati. (Up. ADAP/E/VII, str. 181).
22

264

4. Hitlerova kolebanja i strahovanja

Upravo onako kako je to Hitler i rekao 29. oktobra 1943. godine

(kada je odluio da se saradnja s Paveliem i ustaama ipak nastavi).
da se boji da sve opet jednom ne ispadne -jedno veliko tandara-bro,
tako se i dogodilo. Sve je, u NDH, ostalo po starom, ak postalo jo
i gre... O nekom uvoenju reda, umirenju zemlje i razbijanju partizanskog pokreta, jaanju vojske Nemakoj toliko potrebne u tom
asu ni pomena o pomenu.1 Pa ipak, iako je to tako bilo, predsednik
ustake vlade, Mandi,2 zajedno s ministrom spoljnih poslova Periem,
pokuao je da Hitlera, prilikom posete 1. marta 1944. godine, uveri u
supromo... On je izneo da se -u poslednje vreme situacija popravlja,
a da su partizani skoro u rasulu. Kad je sumnjiavi Hitler na to
postavio pitanje da li uistinu stvari ba tako stoje, Mandi i Peri,
skoro u jedan glas, odgovorili su da je to potpuno tano, navodei da
je i brojno, ali i psiholoki, snaga partizana znaajno oslabila. Peri
je jo dodao, da je jedan deo partizana, i to komunistiko jezgro iz
gradova, u borbama sa nemakim trupama jako decimiran, dok je
drugi deo intelektualci iz Dalmacije i silom regrutovano seljatvo
razoaran u partizane. 3
Mada je bio sklon da veruje u ono to eli, i da vesti koje su
odgovarale njegovim eljama prima kao novo za gotovo, Hitler nije,
kako se to ubrzo pokazalo, bio spreman da poveruje ni Mandiu a ni
Periu. I to iz vie razloga, a pre svega zato to je upravo u to vreme
formalno bio bombardovan izvetajima vojnih i SS-komandanata, u
kojima je situacija u NDH prikazivana na sasvim drukiji nain.
Negativni i vrlo zabrinjavajui izvetaji o situaciji u NDH poeli su skoro svakodnevno da stiu u OKW negde krajem 1943. godine.
Jedan od najcrnjih izvetaja bio je izvetaj Gleza fon Horstenau od
31. decembra 1943.4 Upozoravajui na opasnost produenja kursa sa1

Kakva je situacija bila u NDH tih dana, vidi se i iz dnevnika fon

Vajksa. U zabeleci od 1. novembra 1943. godine, on kae da nemo hrvatske drave postaje sve vea opasnost i da se u sluaju neprijateljskog iskrcavanja u Dalmaciji (i Albaniji) moe raunati sa optim komunistikim.
ustankom. Naglaavajui da -ozbiljna situacija u pogledu bandi zahteva
jednu sasvim drukiju procenu stanja, on je rekao da se banditizam tako
razvio, da se o bandama vie ne moe ni govoriti. Pod Titom, kazao je jo,
nastala je jedna jaka boljevika armija koja je vrsto voena, koja stoji
pod rukovodstvom Moskve i koja stalno poveava svoju mo i sve vie po
staje ozbiljna opasnost. Nju potpomae Engleska u znatnoj meri... Njegov
(Titov, pr. a.) sadanji cilj je da prodre u Srbiju i pritom najpre potue nacionalne snage Drae Mihailovia.
2
Mandi, Nikola, advokat, za vreme prvog svetskog rata (1914) vicepredsednik,Bosanskog sabora, a od 19151917. zamenik zemaljskog poglavara Bosne dercegovine. U Austro-Ugarskoj je vaio kao -tipian primer
poslovnog politiara-. Za predsedm'ka ustake vlade Paveli ga je imenovao
2. septembra 1943. Kako je to Glez fon Horstenau javio svojim staresinama,
Mandi je bio veran savetnik generala Sarkotica, ali on teko da moe
ispuniti oekivanja hrvatskog naroda. Ni sam poglavnik, rekao je jo Glezfon Horstenau, ne izgleda da uzima naroito ozbiljno ovo naimenovanje
(Up. B/MAF, 31/111/11, izvetaj od 2. 9. 1943).
3
ADAP/E/VII, str. 472477. Up. takoe i: BA/MAF/RH 31/III/7.
4
Up. ADAP, E, VII, str. 298305. Akt u: PA/AA/NAK, Bd. 10a, 1.

radnje sa Paveliem, Glez fon Horstenau je istakao da poglavnik i njegov krug misle samo na sebe, da bi oni da ostanu na vlasti poto-poto
i da se primeuje da oni ale to su se u boljim vremenima dali
navesti da napuste teroristike metode.
Posebno podvlaei da postoje znaci da su Paveli i ustae spremni da
ponovo ponu sa masovnim terorom, Glez fon Horstenau je rekao, da
pri svemu tom igra izvesnu ulogu zabrinutost zbog nemake poli-tike
prema Srbima i naa saradnja sa pojedinim etnikim odredima.
Zvonei na uzbunu, Glez fon Horstenau je Jos rekao da bi za ne-make
ratne operacije i poloaj nemakih vojnika, oivljavanje usta-kog
terora bilo vie nego nepodnoljivo.
Osvrui se na probleme s kojima je nemaka vojska bila suoena
u NDH, Glez fon Horstenau je kao problem broj 1 naveo ustaniki
pokret i s tim u vezi podvukao da su njegovi uzroci mnogostrani.
Prvi i glavni uzrok bio je unapred na neuspeh osueni pokuaj Pavelieve vlade da se pravoslavno stanovnitvo fiziki istrebi... Time je
Pavelieva vlada ne samo odgurnula od sebe skoro treinu stanovni.tva u dravi, ve je u velikoj meri izgubila svoju bazu i kod ostalih
delova naroda.
Navodei, zatim, da su i nacionalno-hrvatski krugovi (pri emu je
pre svega mislio na Hrvatsku seljaku stranku, pr. a.) viestruko skloni
da za ustake zloine uine odgovornim tako rei samo i iskljuivo
graanski rat, koji je izbio uskoro po osnivanju drave i koji se upravo u protekloj godini (1943., pr. a.), uprkos nemakim akcijama umirenja sprovedenim uz mnoge rtve, jo vie rasplamsao, Glez fon Horstenau je rekao da su takva shvatanja bez sumnje pogrena. Izostanak
jedne opte akcije oduzimanja oruja po zavretku munjevitog rata sa
Kraljevinom Jugoslavijom, latentna unutranjo-politika zategnutost...
rat sa Rusijom, sve pre nego prijateljski odnos Italijana u NDH prema
Osovini, a kasnije... i opta ratna situacija, imali su odluujui udeo
na sve jae pranjenje... U poetku, nosioci ustanka bili su skoro
iskljuivo pravoslavci. Pripadnici hrvatske nacionalnosti, rekao je Glez
fon Horstenau dalje, delom ve od samog poetka ustanka, a u sve
veoj meri kasnije, kad su se i Hrvati prikljuili ustanku, shvatili su
borbu protiv partizana kao bratoubilaki rat.
Pominjui da u onim delovima oficirskog kora, koji je zavrio
jugoslovenske kole, krue pored ostalog, tu i tamo, jo uvek jugoslovenske parole, Glez fon Horstenau je zakljuio da se pri svemu
to se poslednjih godina zbilo, radi, isto toliko koliko i u vreme ratova
s Turcima, o biolokoj supstanci tri ili etiri miliona Hrvata, koji se
kao i pre 400 godina mogu spasti samo naslonom na Nemaku. Ali,
dodao je on, to se ne moe kako treba objasniti ni masama hrvatskog
naroda, ni hrvatskim vojnicima ...
Glez fon Horstenau se posebno, i iscrpno, u svom izvetaju pozabavio pitanjem ugleda Nemake i nemake vojske u NDH. Kostatujui
da je ugled stradao tolerisanjem neljudskih grdoba ustake politike,
on je rekao da sada, uza sve, a kao posledica nemakih poraza od
1942, vlada opte uverenje da mi rat vie ne moemo dobiti-. Ruenju
moralnog ugleda Nemake, rekao je jo Glez fon Horstenau da mu je
266

dunost da kae, -doprineli su i sami nemaki vojnici svojom nesposobnou da se savladaju, odnosno svojim ponaanjem koje nije bilo prilagoeno naroitim okolnostima, a zatim represalije na -nepogodnim objektima u zemlji koja 250 hiljada svojih sinova nastoji da stavi u
slubu zajednikog voenja rata.
Glez je potom rekao:
Da je to to je pobedom Titovog pokreta nad Draom Mihailoviem u lageru naih neprijatelja pobedila boljevika Rusija, s mnogo
man je interesovanja je primljeno u hrvatskoj javnosti nego to se to
moe i misliti. Veta Titova kamuflaa ostavlja, na primer, na mnoge
bive jugoslovenske oficire ak i pozitivan utisak... Da, na kraju
krajeva, Anglo-Amerikanci nee ostaviti Hrvate na cedilu, to se moe
uti ak i iz usta efa drave, mada on u svakoj prilici energino istie
da on nikad nee odigrati ulogu jednog Badolja (to mu lino sigurno
nikad nee biti ni ponudeno). Upuivanje pogleda prema Engleskoj
nije strano ni hrvatskim oficirima i moe se protumaiti nastojanjem
da oni na taj nain ele da se osiguraju za budunost... ta bi se dogodilo kad bi se neprijatelj sa strane iskrcao (i uvrstio) u Hrvatskoj,!
ne moe se tano prorei. Ako bi se sudilo na osnovu primera iz Ita lije... onda bi ustae bili oni koji bi ponajmanje mogli da raunaju
sa milou. Na drugoj strani, borbenost nacionalnih hrvatskih trupa
(domobrana, pr. a.), pa i legionara, bila bi stavljena na jednu teku
probu...
Sve u svemu, miljenje Gleza fon Horstenau je bilo, prema izvetaju o 31. decembra 1943. godine, da u politikoj sferi, u politikim
nedostacima lee pravi uzroci zato se od tradicionalno izvrsnog
vojnikog materijala ne moe stvoriti upotrebljiv ratni instrument.
A to je znailo, drugim reima, da se, ako se neto eli postii na
planu jaanja vojne sile u NDH, prvo mora stvoriti jedna nova politika baza, bez ustaa, dakle.
Sa ovim stavovima Gleza fon Horstenau bilo je potpuno saglasno
operativno odeljenje OKW, ali ne i ministarstvo spoljnih poslova. Smatrajui da stvari u NDH uopte tako ne stoje, ministarstvo spoljnih
poslova, Ribentrop zapravo, postaralo se da poslanik Kae demantuje
tvrenje Gleza fon Horstenau, to je ovaj i uinio 14. januara 1944. godine.5
U svom kontra-izvetaju, u stvari, Kae se, meutim, nije samo
suprotstavio tvrenjima Gleza fon Horstenau, ve se i okomio na vojne
krugove u celini navodei da su oni u NDH mnogo puta na svoju
ruku preduzeli politike akcije, koje su imale negativne posledice. Ti
pogreni politiki potezi vojnih krugova, bili su, naglasio je on, izmeu
ostalog nain na koji je vreno vrbovanje za muslimansku SS-diviziju,
zatim nastojanje general-pukovnika Lera da -ukine hrvatska suverena
prava, onda dranje generala Rendulica prema Hrvatskoj i, na kraju,
stav nemakog opunomoenog generala (Gleza fon Horstenau, pr. a.).
Naroito se obarajui na konstatacije Gleza fon Horstenau o usta-ama i
ustakoj vladi, u prvom redu u_jezi_sa_genocidom nad Srbima, Kae je
rekao da su -prie o ustakom teroru politiki nepodnoljive.
5

Izjanjenje Kaea od 14. 1. 1944. PA/AA/NAK, Pol. 5.

267

Pa je naveo, prvo, da su prikazi dogaaja iz 1941. godine preko svake

mere izvitopereni i preterani, drugo, da irei ih mi sami idemo naruku neprijateljskoj propagandi koja o svemu govori na isti nain<v
tree, da mi ne moemo oekivati da e oni kojima mi neprestano
stavljamo do znanja koliko ih preziremo, stalno ostati na naoj strani.
O ustaama kao borcima, Kae je rekao da su oni upravo dragoceni, da je njihov ideal borba za hrvatsku dravu i hrvatsku slobodu i da e oni, ako se samo o tome vodi rauna, i dalje, i uvek,
biti na strani Nemake.
Kad je dodirnuo pitanje vojske, Kae je naglasio, da je jaanje
hrvatske vojne sile (i njenog potpunog iskorienja za nemake
svrhe), moguno ostvariti samo putem uvrenja hrvatskog poverenja.
u Rajh. Ali to zahteva, rekao je on, jednu jasnu i od svih nemakih
instand u NDH konsekventno sprpvoenu politiku, prema kojoj se
bez prigovora i pogovora moraju ravnati i vojne slube. Drugim reima, i uproeno govorei, Kae je zantevao da se predstavnici nemake
vojske u NDH u punoj meri obaveu da podravaju njegove politike
koncepcije, imajui pri tom u vidu da Hrvatska nudi Nemakoj one
snage koje predstavljaju jedinu protivteu jugoslovenskom ujedinjenju.*
Postavljajui se ovako u odbrani ustatva i ustakog kursa, Ka&
je, kako je to uoio i general Varlimont, pruio dokaz vie da je potpuno slep za pravo stanje stvari, da, prosto reeno, fantazira. Ali,,
on toga, oevidno, nije bio svestan ili je, pak, to inio zato to je morao,
zbog Pavelia s kojim je bio reen, kako je govorio, da istraje do kraja.
U svojoj orijentciji na konsekventno podravanje ustakog reima,,
Kae se nije ustruavao, ni u vreme o kojem je re s poetka 1944.
godine da nemakom politikom vostvu, pa i samom : Hitleru, servira vesti o stalnom poboljanju situacije u NDH, mada su ve i vrapcL
znali da je bio obratan sluaj. U poslednjih sedam dana, javio je
on tako 29. februara 1944. lino Ribentropu, da bi to ovaj dalje preneoHitleru, jedva da je i bilo prebegavanja pripadnika hrvatske\ vojske
partizanima. Nasuprot tome, raste broj bandita koji prelaze na nau i
hrvatsku stranu .. .7
Kako se pokazalo, Hitler nije poverovao u ova Kaeova, uistinu
proizvoljna tvrenja. On je u njih u punoj meri posumnjao zapravoposle posete Nikole Mandia, ustakog predsednika vlade, koji je,
slino Kaeu, govorio o partizanima. I, kad mu je postalo sasvim jasnoda u svim tim lepo namalanim izvetajima neto ne tima, on je,,
onako kako je to redovno inio, odjednom i, reklo bi se, iznebuha reioda celo hrvatsko pitanje podvrgne jednoj temeljnoj analizi. 8 U tom
cilju on je zakazao specijalnu konferenciju u svom tabu. Ona je odrana 9. marta 1944. godine, a na njoj su uzeli uea Joahim Ribentrop, poslanik Kae i general Varlimont, prisutni graani,. kao i na
svim drugim konferencijama, bili su feldmaral Kajtel i general-pukovnik Jodl.9
* UD. G. Fricke, n.d. str. 158.
1
7

ADAP/EWII, str. 450461.

Up. G. Fricke, n.d., str. 159.

' O ovoj konferenciji postoji zabeleka Kaea: PA/AA/NAK, Bd. 10a,
Up. i: ADAP, E, VII, str. 588591.
268

Van obiaja i stalne prakse, Hitler je u svojoj uvodnoj rei bio vrlo kratak i saet. Rekao je, kao prvo, da on ne moe da prihvati
optimistiki prikaz predsednika ustake vlade Mandia o razvoju situacije u NDH, budui da vojni izvetaji govore suprotno. Svakog dana .. . on saznaje iz njih u kojoj meri se iri aktivnost bandi i koliko
je ona jaka ...
Ovim je Hitler, sasvim jasno i u punoj meri dao prisutnima do
znanja, da on situaciju Hrvatske ocenjuje ne kao dotle, u smislu
Kaeovih i stavova ministarstva spoljnih poslova, ve sa pozicija koje
je zauzimalo operativno odeljenje OKW i, posebno, Glez fon Horstenau.
Da bi to, valjda, to vie podvukao, on je prvo dao re generalu Varlimontu, a ne Ribentropu, odnosno Kaeu.
Doveden, na ovaj nain, u vrlo povoljan startni poloaj, general
Varlimont, koji se takvom Hitlerovom gestu nije uopte nadao, odmah
je, bez ikakvog uvoda i zaokolienja, osuo na ustaku vladu najeu
paljbu, vojnikim jezikom reeno. Istakao je da hrvatska vlada nema
nikakvog autoriteta i da u zemlji vlada totalan haos. Uprava je potpuno
nesposobna, a privreda u potpunom raspadanju. to se tie vojske, ona
je nepouzdana i prelazi na stranu partizana .. . 10
U celini uzev, bio je to sto odsto negativan sud o N DH i njenoj vladi, izreen tako rei u jednom dahu i u nameri da se Hitler
ubedi da bi jedino pravo reenje hrvatskog pitanja bilo zavoenje
vojne uprave.
Referiui tako kako je referisao, general Varlimont nita nije
ostavio nepotkrepljeno dokazima. Njih je on za svaku svoju re imao
dosta, a dobio ih je, pre svega, od rukovodioca Abvera u Zagrebu,
zatim od nemakog pomorskog taba u glavnom gradu NDH i, naravno,
od svog prijatelja Gleza fon Horstenau.
Sa Glezom fon Horstenau imao je, izvesno vreme pre toga, i jedan
'dug, vrlo dug razgovor o NDH i o nunosti uvoenja vojne uprave.
Ovaj razgovor voen je u Zagrebu, 17. januara 1944. godine, kada je
.general Verlimont putovao u Sofiju.
Preko Minhena, kae Glez fon Horstenau o susretu sa zamenikom efa operativnog odeljenja OKW, Varlimont je neoekivano stigao ovamo. Samo mene radi. On putuje u Sofiju,
po rnolbi bugarskog ministra vojske... Stanuje u mojoj vili
... Mi smo dugo razgovarali u etiri oka. Prvo o Baikanu...
On gleda na razvoj bugarsko-turskih odnosa s velikom zabrinutou. Sa iskrcavanjem zapadnih saveznika u Dalmaciji on
zasad ne rauna. Navodi i neke ubedljive razloge za to. Meni
to moe biti pravo. Ali zato on stalno ponavlja da se i poslednji nemaki bataljon, koji nije neophodno potreban, mora
izvui iz hrvatskog prostora ...
Navoei razne sluajeve prelaska hrvatske vojske na stranu neprijatelja, general Varlimont je izneo da je iz 2. hrvatske lovake brigade, prdlikom transporta u Nemaku, nestalo bez traga i glasa 800 ljudi.
10

269

Stigli smo da razgovaramo i o ratnim operacijama Rendulica

i zajedniki smo zakljuili da on ne ostvaruje eljeni cilj, ali
zato satire vojsku.
Varlimontovo miljenje je da se Hrvati moraju zadobiti za
ozbiljnije vojno sadejstvo. Ja nisam propustio u vezi s tim
da ga uputim u stvarne prilike, ponavljajui vie puta da je
moguno da mi ostanemo gospodari situacije, ali samo za nevolju i dok ne doe do iskrcavanja neprijatelja. Nekoliko
hiljada Anglo-Amerikanaca u Dalmaciji, meutim, sve bi potreslo iz temelja... On to nije rado hteo da primi znanju, pa
sam mu to i neposredno pred odlazak morao da uturim u
ui...
Na rastanku, 11 Glez fon Horstenau je rekao Varlimontu jo i sledee: Ja sam celu no o svemu razmiljao to smo pretresli i . . . ako
se ve ustruavamo zbog mogune brze krize na Baikanu da u ovom
asu u Hrvatskoj pokuamo sa jednim znaajnijim politikim eksperimentom, onda bi se makar moralo sve uiniti da se sprei da ustaki
teror ponovo premai sve granice. Kad bi se, rekao je on dalje, umesto Ribentropa na krmilu nalazio moj prijatelj Neurath, 12 ja bih vam,
uprkos svojoj skromnosti, predloio da budem, to je i Hitler u vie
mahova ocenio kao poeljno, imenovan za poslanika, uz ostanak na
svojoj vojnoj dunosti. Tada bih ja doao u mogunost da poglavniku
stanem na ulj...
Kad je, potom, Horstenau rekao da bi zadatak iole pametne nemake politike morao da bude uspostavljanje atmosfere veeg poverenja, kako bi se narod pribliio dravi i kako bi se olakao povratak
kuama viestruko ratom iscrpljenih partizana, Varlimont je upitao
da li bi se moda moglo, u etiri oka, saoptiti komandantima trupa
da na svom terenu postupaju prema ustaama i drugima u duhu tih
misli. To bi bilo vrlo lepo, odgovorio je Glez fon Horstenau, ali ve
kod treeg pokuaja za to bi saznala hrvatska vlada, koja bi odmah
pozvala u pomo Kaea, na to bi se ovaj obratio Ribentropu, i na
kraju mi bismo se nali tamo gde se i sada nalazimo.
O drugim temama, o kojima je razgovarao sa Varlimontom, Glez
fon Horstenau kae u svom dnevniku:
U pitanjima koja su se ticala rata uopte, Verlimontova teza
je bila tipina za sve one koji nisu dovoljno jaki da bi smeli
da pogledaju u lice teke situacije: 'Mi emo pobediti, jer mi
moramo pobediti!' Analogno tome, on ne smatra da je poloaj
11
Mada to nije bilo plandrano, Varlimont se za vreme svog boravka
u Zagrebu sreo i sa Paveliem. Vo ustaa ga je, naime, im je saznao za
njegov dolazak, pozvao na sveanu veeru. Podmukao arijentalac, rekao je
Varlimont za Pavelia Glezu fon Horstenau posle veere. (Dnevnik Gleza fon
Horstenau,
Januar 1944.)
a
Neurath, Konnstantin, od 1932. do 1938. ministar spoljnih poslova
Nemake. Od 1939. rajhsinspektor za Ceku i Morarsku. Godine 1943. dao
ostavku na svoj poloaj. U Nirnbergu, 1946. osuen na 15 godina robije.
Puten na slobodu 1954.
"^

270

u Rusiji tako rav kao to izgleda. Na neki nain on se

tei time da smo se mi nalazili i u teoj situaciji i da smo se^
izvukli, pa emo to i sada. . . Ja sam tada preao na pitanje
takozvane strategije prestia, na koju su diktatori prinueni..
On se sa mnom sloio, i rekao da su komandanti trupa uvek
ponovo zahtevali da im se dozvoli povlaenje, ali da je Hitler
bio protiv.
Prema zabelekama u dnevniku, Glez fon Horstenau je Varlimonta direktno zapitao i kako Hitler podnosi poraze, da li mu polazi
za rukom da uspeno igra ulogu velikog glumca, to u stvari jeste, i
u svojoj najblioj okolini, i na kraju kako se moe objasniti da
Hitler usred najveih tekoa misli na osvajanje novih i svih mogunih zemalja, kao na primer na aneksiju Venecije i Lombardije. Pone kad se primeuje da ga more brige, glasio je Varlimontov odgovor.
On ravo spava i odlazi u postelju Jos kasnije nego obino, ali zato
ostaje u njoj due... Inae on vrsto veruje u svoju intuiciju, koja mu
kae da e uspeti da prebrodi sve tekoe, i osim toga u udo to
ranije nije bio sluaj. Kajtel nije doskora znao za ovu promenu i kad
mu je Hitler nedavno proitao neto iz jednog pisma o udu koje se
imalo dogoditi, on je, smatrajui da e pogoditi Hitlerove misli, vrlo
rezolutno odbacio svaku mogunost da uda postoje. I opekao se...
Kao to smo ve napomenuli, general Varlimont je, kad je 9. marta
referisao o stanju u NDH, raspolagao ne samo podacima dobijenim
od Gleza fon Horstenau i tokom upravo opisanog susreta u Zagrebu,
ve i informacijama to su se u Vrhovnoj komandi stekle iz drugih
izvora iz tabova nemakih vojnih zapovednika i SS-komandanata.
od Abvera i drugih nemakih slubi. Ceo materijal bio je veoma obiman i uglavnom se sastojao iz optubi ustakog reima, koji nastoji
da pootri mere prema pravoslavcima, potpuno zaboravljajui na kako
slabim nogama stoji dravna graevina. U izvetaju komandanta XV
armijskog korpusa se, tako, istie, da se ustae mnje orijentiu na
aktivno suzbijanje komunista, a vie na borbu protiv pravoslavnog
dela stanovnitva. 13 U raportu komandanta LXIX rezervnog korpusa
od 12. januara 1944, podvlai se opet, da uspesi koj'e nemaka vojska
postigne bivaju po njenom povlaenju brzo proeerani od hrvatskih
vojnih i civilnih vlasti. Sa hrvatske strane se ne ini nita da se
ovi uspesi iskoriste za obnovu i za sticanje poverenja putem pravednog odnosa prema svim krugovima stanovnitva, bili oni Hrvati ili
Srbi. Naprotiv, situacija koja nastaje povlaenjem nemake vojske koristi se za sprovodenje vlastitih poslova.14
U izvetaju efa nemakog pomorskog taba u Zagrebu, admirala
Levia (Lwisch), od 7. februara 1944. godine, kae se pak, da konsolidacija i normalizacija ustake drave, iji se autoritet praktino primeuje samo u Zagrebu, ne belee nikakav napredak. O nekoj pristojnoj'
upravi u zemlji, sredenoj privredi i finansijama ... ne moe biti ni go13
14

Up. G. Fricke, n.d., str. 161.

Isti izvor, ista strana.
271.

^vora. Sadanja vlada, koja se oslanja na ustaki pokret, nije u stanju

da popravi ovo stanje ...
Sada kao i pre, istaknuto je zatim u izvetaju admirala Levia,
stvarni gospodar u zemlji je Tito, ije snage i uticaj, uprkos znaajnim gubiciraa u ljudstvu i privremenom naputanju veih prostora
tokom zimskih operacija vojnog zapovednika Jugoistoka, nisu odluno
oslabljeni. To dolazi otud to vojne formacije Tita (koje nisu nikakve
bnde) dobrovoljno potpomau najiri slojevi stanovnitva ...
Navodei da je narod protivnik ustake vlade i da je pojam partizana u NDH u najveoj meri ravan pojmu protivnika reima, admiral
Levi je pokuao da blie osvetli pitanje opteg raspoloenja u zemlji
prema Nemcima i Nemakoj, pa je rekao u svom izvetaju:
Ulazak nemakih trupa 1941. godine u Hrvatsku narod je
pozdravio maui zastavama sa kukastim krstom. Prema pouzdanim procenama, Nemaku je onda simpatisalo 95 odsto
stanovnitva. Danas jedva i 10 odsto. Do preokreta je dolo
iz dva glavna razloga: a) zbog politikih koncesija koje je
Nemaka iz politikih razloga uinila Dueu (Italija je smrtni
neprijatelj Hrvatske), b) zbog pomoi koju je Nemaka pruila
ustakoj politikoj liniji i poglavniku.
U svom izvetaju, admiral Levi je rekao i ovo:
Svejedno kojoj drutvenoj grupi pripadao, Hrvat_je_j)o prirodi politickj. prgko svake__mere_jiepouzdan. Jednu pravu politik^liniju^on_ne_oznaje. On je uvek orijentisan na negativnu kritiku, nije naisto s tim ta u stvari hoe ijvpdi po
tradiciji oportunistiku politiku. Anglofilstvo je u mnogim krugovima oduvek prisutno i ono povoljno utie na veoma raireno
shvatanje da se spas u ovom ratu moe oekivati sanio od
Engleza ...

Kao to je i sve drugo negativno ocenio, admiral Levi je dao

lou ocenu i hrvatskoj vojsci. Naglaavajui da ona ne predstavlja
nikakav faktor (domobran je nauio u svom zaviaju da se ne isplati
boriti se za vlast poglavnika-), on je na kraju izvetaja rekao da se,
u sluaju neprijateljskog velikog iskrcavanja, mora raunati sa njenim
raspadom.. .15
Vrlo negativno o ustaama (i domobranima), a s mnogo respekta
o NOVJ, govorili su izvetaji SS-komandanata. O nekakvom partizanskom ratu u smislu postojeih shvatanja, ne moe se uopte vie
govoriti, stoji u izvetaju SS-generala Kamerhofera. Rat koji se ovde
vodi je borba protiv regularne neprijateljske milicije, koja je uniformisana i dobro naoruana. I samo vostvo se nalazi u rukama strunjaka.16
51
16

Up. Hnilicka K., n.d., str. 276278.

Izvetaj SS-generala Kamerhofera za deoembar 1943. (up: g. Fricke,
n.d., str. 162). I izvetaji drugih SS-komandanata bili su u istom stilu i
ne samo tada ve i kroz celu 1944. godinu. Primer: izvetaj SS-generala

212

Gde Tito napada, Hrvati se predaju, rekao je u svom izvetaju

komandant XV planinsEo'g korpusa, general Leyser. Hrvatske jedinice su izvori Titovog snabdevanja orujem, municijom i odeom. Dokaz: gubici u oruju i injenica da razoruani i bez svoje odee opljakani
Hrvati dolaze natrag kao pokajnici, da bi ve pri sledeoj prilici odigrali ponovo svoju snabdevaku ulogu.17
Mada je, kao to se vidi, imao im da potkrepi opravdanost svojih
zahteva da se u NDH uvede nemaka vojna uprava (a ustae s Paveliem smene s vlasti), general Varlimont ipak nije mogao da pokrene
Hitlera da donese odluku u tom smislu. Ponovo jednom, i uprkos svim
dokazima koji su mu predoeni, on je na Varlimontovo uistinu
veliko iznenaenje reio da s Paveliem i ustaama ne prekida,
odnosno, kako je to podvueno u specijalnom saoptenju OKW Glezu
fon Horstenau od 19. marta 1944. godine, da osnove saradnje sa
hrvatskom vojskom i dravnom upravom ostaju nepromenjene.18 Tres-la
se gora, kako je to Glez fon Horstenau imao obiaj esto da kae,
rodio se mii ...
Kae je, posle svega toga, mogao da bude zadovoljan i da nastavi
sa svojim ustakim kursom i svojim nerealnim izvetavanjem o situaciji u NDH, terajui vodu, s manjim ili veim ogradama, prvo i pre
svega na Pavelievu vodenicu. Medutim, zbog toga je, a kada se tome
ponajmanje nadao, dobio po glavi od ministra Ribentropa, zapravo
od Hitlera. Kako, i tano zbog ega, vidi se iz telegrama koji mu je
Ribentrop uputio 13. aprila 1944. godine:19
r

... Va pregled situacije u hrvatskom prostoru, kae se u

Ribentropovom telegramu, bio je povod da sa firerom Jos
jednom pretresem kako dosadanji razvoj tako i vau aktivnost u Hrvatskoj. . . i da ga na kraju zapitam ta ima da
prigovori vaem dranju. Firer se na to u tom smislu izrazio
da vas on ne krivi za ove ili one neprijatne pojave u Hrvatskoj, a ponajmanje za nezadovoljavajui razvoj hrvatske vojske. Ali on mora zato da vam zameri na nainu vaeg izvePlepsa od 10. jula 1944. U svim oblastima koje dre partizani, kae Pieps,
uveden je red, uspostavljen je elezniki saobraaj, regulisano pitanje ishrane, uspostavljena je stroga uprava, pota, telefon i telegraf funkcioniu, kole su otvorene, pristupo se obnovi razorenih naselja i obradi zaputenih polja... Ideoloki je mnogo uraeno, pozorite, pevaka drutva i bioskop rade.
Krae, pljake, nezakonite rekvizicije i pijanenje kanjavaju se smru. Zar
je onda udno to mase stanovnitva, ukljuujui i jedan deo inteligencije,
daju preimutvo komunistikom reimu Tita, koji je nacionalno obojen.-
17
U izvetaju o napadu partizana na Banjaluku krajem 1943. godine,
obavetajni oficir (Ic) nemake komande u ovom gradu, rekao je da su se
domobranske jedinice borile na poznati nain samo dotle dok se neprijatelj
nije probio u njihovu zgradu. Tada su se predali ili napustili svoj poloaj.
Posle napada utvreno je da broj 'nestalih' iznosi 700, meu kojima i 11 oficira. Oko 340 se u meuvremenu vratilo natrag, od toga 129 u civilnom odelu, 90 sa orujem. (up. g. Fricke, n.d., str. 152)
" ADAP/E, VII, str. 519.
19
PA/AA, NAK, Bd 10a, 1. Up. ADAP, E, VII, str. 625626.
">

273

tavanja.20 Iz vaih izvetaja je bez daljeg uoljivo, da vi na

tamonje prilike i dogaaje gledate previe oima Hrvata i
da ste vi oigledno skloni da to smatrate istinitim i ispravnim
to vam se kae sa hrvatske strane. U vezi sa ovim, firer je
naveo itav niz pojedinih podataka... koji su netani. Tako,
na primer, nije tano da su borbe muslimanske SS-divizije
bile neuspene; naprotiv, upravo se ova divizija izvanredno i
uspeno tukla. Isto tako i vae drugo tvrenje, da je ofanzivna aktivnost bandi u poslednje vreme slaba, demantuje injenice da se i sada... vre teke sabotae. Ni vae saoptenje, da je od januara (1944) do danas prebeglo 15 hiljada bandita na nau stranu, nije u skladu sa istinom. 21
Ovim je, u stvari, ceo sluaj sa Kaeom bio reen, i stavljen ad
acta. Sto se tie Kaeovih velikih prijatelja, Pavelia i ustaa, i u
pogledu njih je, posle svega, jedno due vreme vladalo zatije. Ono je
potrajalo negde do jula 1944. godine, kada se ponovo digla bura zbog
nepromenjenog haotinog stanja u NDH.
Prouzrokova nove bure bio je vojni zapovednik Jugoistoka, feldmaral fon Vajks, koji, izgleda, nikako nije mogao da zaboravi da ga
je Hitler, odluivi se za nastavak saradnje sa ustaama u oktobru
1943, u stvari dezavuisao bez obzira i pardona. Gledajui na NDH pre
svega oima komandanta zaduenog za odbranu celog prostora na
Jugoistoku, zainteresovanog da tamo mobilie to vie vojnika za svoje
potrebe, a pun averzije prema ustakom reimu, on se obratio operativnom odeljenju OKW jednom vrstom otrog memoranduma. 22 NajI
energinije to je samo mogao, on je, istiui da je stanje u NDH
nepromenjeno haotino, postavio zahtev da se odmah i neodlono hrvatska vojska reformie i u svemu angauje samo i iskljuivo za nemake ciljeve, bez ikakvih obzira na ustaku vladu. Svoj zahtev fon
Vajks je obrazloio i time, da je ustaka partija izgubila mo i ugled,
da su trupe u raspadanju, kao i vlada koja je prilino spala na nivo
beznaajnosti-K i da se, u celini uzev, vlada i ustae kao njen organ,
usled svega toga, moraju jo u veoj meri nego dosad smatrati nepouzdanim u pogledu svog dranja.
Moda i zbog atentata na Hitlera, izvrenog 20. jula 1944. godine,
memorandum vojnog zapovednika Jugoistoka nije ispao obian udarac prakljae po vodi... Tako re u hodu, a uz najpuniju Hitlerovu
saglasnost, donesena je odluka da se po njemu postupi, ali da se to,
s obzirom na optu situaciju na frontovima i, posebno, na Jugoistoku,
ne uradi ultimativnim nareenjem hrvatskoj vladi, ve putem auto" Krajem 1943. godine, 21. decembra, ravnl sekretar u nemakom ministarstvu spoljnih poslova, baron Gustav Steengracht (Stengraht), skrenuo
je panju Kaeu, istina prijateljski, na nain njegovog izvetavanja, navodei da je na njega i sam ministar Ribentrop stavio -potcenjivake primedbe (Up PA/AA, NAK, Pol. 2).
21 Naroito otre primedbe Hitler je stavio na Kaeovo izvetavanje 29.
septembra 1944. Up. ADAP, E/VIII, str. 517.
22 Izvetaj od 13. i 23- jula 1944. Up. G. Fricke, n.d., str. 164; KTB/
/IV/1, str. 745.

274

ritativnog voenja razgovora sa njom. 23 Kako je, ve i zbog linih veza sa Paveliem, za voenje razgovora u reenom smislu dolazio u
obzir samo poslanik Kae, njemu je, po dogovoru predstavnika OKW i
ministarstva spoljnih poslova, i dodeljen ovaj zadatak.
Disciplinovan, Kae se ove misije prihvatio, mada s njom nikakc
nije bio saglasan.
Zammljivo je da sa zahtevima fon Vajksa nije bio saglasan ni
Glez fon Horstenau. Iz nekih samo njemu poznatih razloga, a moda i
zbog u to doba ve skrojenih planova za akciju u zajednici sa ustakim
ministrima Vokiem i Lorkoviem, on je prema celom projektu OKW
i HitleraV u stvari zauzeo negativan stav.
U pismu fon Vajksu od 27. jula 1944. godine, 24 rekao je da su i
sami Nemci krivi za probleme koji su nastali u NDH i kao dokaz za
svoje tvrenje naveo: a) sluaj sa istonom Bosnom, u kojoj su SS-komande praktino bile suspendirale hrvatsku dravu, b) problem etnika koji dopadalo nam se to ili ne predstavlja jedno od
goruih pitanja hrvatske politike i c) situaciju u vezi sa Rijekom i
Zadrom.
Hrvati, naroito je naglasio Glez fon Horstenau u pismu
fon Vajksu, ne mogu da shvate nae dranje u pogledu ovih
gradova. S jedne strane, njima je u jesen 1943. vie nego jasno
obeano da e ni pripasti Hrvatskoj, a na drugoj strani, iz
ljubavi prema vaskrslom neofaizmu, rajhspolitika je smatrala
da (neofaiste), ne bi smela da potpuno razoara u pogledu
njihovih nada na ove oblasti. Cak i za ovu duplu igru, uslovljenu politikom situacijom, Hrvati su, zahvaljujui intervenciji
ovdanjih nemakih slubi, pokazali ipak razumevanje. Ali da
njima, na primer u Suaku, u isto hrvatskom gradu, koji je
i Rapalskim ugovorom bio priznat kao deo Jugoslavije, nemaki
zapovednik operacione zone Jadranska obala ne dozvoli da
formiraju svoju, hrvatsku mesnu komandu, prelazi, po mom
miljenju sve granice... onoga to se sme oekivati od najotrcanijeg 'saveznika', koga nastojimo da zadrimo uz nau
motku.
Hrvati bi sve ovo, van diskusije, lake podneli, kad bi oni,
kao 1941/42, u nama jo videli sigurnog pobednika i time novog gospodara Evrope. Ali to u ovoj sadanjoj situaciji nije
vie sluaj...
Postavljajui se tako, Glez fon Horstenau je predloio da se jo
jednom pokuaju preispitati nemako-hrvatski odnosi i to na jednom
dvonedeljnom savetovanju svih instand u Zagrebu. To, meutim, nije
bilo prihvaeno. Od toga nije ispalo nita, kao, uostalom, ni od realizovanja samih fon Vajksovih zahteva... Razlog je bio neoekivani prelazak Rumunije na stranu neprijatelja Nemake. U toj i takvoj novonastaloj situaciji, korenitoj u stvari promeni u stratekom pogledu, na
23

ADAP/E/VII, str. 314; KTB/IV/1/, str. 745747. "

Up. BA/MAF, RH 31/111/12.
18

275

NDH, koja je odjednom postala kljuna taka na nemakom frontu

na Jugoistoku, moralo se, hoe-nee, i u operacionom odelj^nju OKW
prestati gledati kao na crmi ovcu. Ustaka drava, takva kakva je
bila, to jest ono to je Jos od nje bilo tu, morala se prihvatiti ve
same Nemake radi.
Promeni stava nemakog vostva prema NDH mnogo je doprineo
i sam Ante Paveli. Na vest o prelasku Rumunije u tabor saveznika,
on je Nemcima, naime, vie nego jasno stavio do znanja da za njega
postoje samo dve mogunosti: da pusti da ga proguta komunistiki
talas, ili da istraje uz Nemaku, pa ta bude, bude.
Rezultat svega bio je da je Hitler, dan po razgovoru sa Paveliem
18 septembra 1944 godine,25 izdao uputstvo (preko OKW) koje se ticalo
saradnje sa hrvatskom vojskom i vladom i u kojem je, izmeu ostalog, istaknuto da ustae predstavljaju politiku osnovu hrvatske drave a time i hrvatske vojske, i da se sve nemake vojne instance
imaju preorijentisati i beskompromisno i bez rezerve prilagoditi ustakom kursu i podravati ga.
U uputstvu je dodirnuto i pitanje etnika. Reeno je da se saradnja s njima mora prekinuti, all -sistematski i postepeno. To je usledilo
na poseban zahtev Pavelia, koji je Hitleru izjavio da su etnici za
njega -psiholoko-politiki problem i da bi firer trebalo da da uputstvo svojim vojnim komandama da ih ne podravaju ni u kom pogledu,
da ih po mogustvu razoruavaju, a da ni u kom sluaju ne spreavaju Hrvate da oni to ine.26
Ovim je, prakti&io, toliko dugo vodena borba vojnih krugova protiv Pavelia i ustaa, bila okonana. Pbednik je, ako se o tako emu
moe uopte i govoriti, bio vo ustaa, a glavni trijumfator poslanik Zigfrid Kae. Glavni poraeni, pak, bio je Glez fon Horstenau, bar
kako je, u tom asu, on mislio...

25
26

KTB/IV/1. str. 703.

AD AP/E/VIII, str. 461; KTB/IV/1, str. 752-

Glava esta KRAJ

VRZINOG KOLA
Ako budete i morali da odete iz
Zagreba, budite sreni to neete morati da doivite sramotnu propast te
triave drave ...
Kajtel Glezu fon Horstenau,
Berlin, septembar 1944.

1. Prijateljstvo po nudi
Vrlo komunikativan po prirodi, a manira koji su imponovali gra danskom i malogradanskom Zagrebu. Glez fon Horstenau je po dolasku
u NDH vrlo brzo sklopio mnoga poznanstva, pa i prijateljstva, u prvom
redu sa ljudima iz takozvanih boljih drutvenih krugova trgovcima,
industrijalcima, bankarima, umetnicima. Lista njegovih poznanika i
prijatelja bila je ve 1942. godine vrlo impozantna, i na njoj nije falio
ni jedan Lovro Matai, kome je, kako je on to zabeleio u svom oprotajnom rukopisu o Zagrebu 1 naroito zadovoljstvo priinjavalo da se
i po Beu producira u uniformi ustakog pukovnika. Na njoj se nalazio
i nadbiskup StepinacJkojem, inae, odmah po svom dolasku u Zagreb,
on nije hteo ni ruku^da prui...
Prijateljstvo po nudi, kako bi se mogla nazvati veza izmedu
Gleza fon Horstenau i nadbiskupa Stepinca, treba da je poelo u leto
1 9 42 . g o d in e, u v r e m e k a da je H o r s t e na u ve b io n a r at n o j n o zi sa Paveliem i kada je, uveren da e Nemaka sigurno izgubiti
rat, poeo hvatati kontakt sa svima onima koji bi rau jednog dana
mogli zatrebati ili preko kojih bi mogao da ostvari neki od sijaset
planova to su mu se stalno vrzmali po glavi. Do zblienja je dolo
posredstvom Ervajna Lobkovica (Erwein Lobkowitz), sina princa Zden ka Lobkovica, nekadanjeg austrougarskog feldmarala i dugogodinjeg
komornika cara Franca Jozefa (i general-adutanta cara Karla I). Er1

Glez fon Horstenau, Zagreb izgutoljeni raj, KAW/B-87, br. 88.

277

vajn je bio roden u Pragu i kraj prvog svetskog rata doekao je u inu
porunika konjikog eskadrona carsko-kraljevske telesne garde. Do propasti Cehoslovake bio je njen dravljanin, a od 1940 dravljanin
Kraljevine Jugoslavije. Oenjen Antoanetom od Elca (ELTZ), iz poznate
grofovske familije Elc u Vukovaru, on je tamo iveo godinama, obavljajui dunost upravnika imanja koje je pripadalo bratu njegove supruge. Sa Glezom fon Horstenau poznavao se jo iz vremena prvog
svetskog rata. U Zagrebu se to poznanstvo ubrzo pretvorilo u pravo
prijateljstvo. Kad bismo se sreli, kae Glez fon Horstenau u svojim
zapisima, on hrvatski Geh a ja Austrijanac u nemakoj generalskoj
iiniformi, tada je Austrija slavila svoje trijumfe u isti man, ali, i katolika liturgija, jer je papski komornik Lobkovic bio izvanredan posnavalac ove oblasti, tako da ponekad ni Stepinac nije bio u stanju da
mu odgovori na postavljena pitanja .. .2
Kao papski (tajni) komornik, kako je Glez fon Horstenau tano
naveo, Ervajn Lobkovic je bio u Rimu zaista neko i neto. Njemu su
vrata, i to ne samo zbog zvanja koje je imao, tamo uvek bila otvorena.
On je mogao, bez nekih veih tekoca, da u svako doba dopre i do
pape... Godine 1941, kada je Paveli iz petnih ila bio zapeo da Vatikan i zvanino prizna NDH, on je te svoje mogunosti i iskoristio
u korist efa ustake drave. Zahvaljujui njemu, Pavelieve elje
Vatikan je delimino ispunio i ako ne i de jure, a ono de facto priznao
NDH i u Zagreb, u avgustu 1941, uputio svog specijalnog izaslanika,
opata Marconea, da bi tamo uvao verske interese jednog plemenitog
naroda.3
Manje iz zahvalnosti, a vie zato to drugog izlaza nije imao, Paveli je u jesen 1942. Lobkovica uputio u Rim, da bi tamo, kao njegov
opunomoenik odravao veze sa Svetom stolicom.
Pre nego to je krenuo u Rim, na dunost koja mu uopte nije bila
neprijatna, Lobkovic je Gleza fon Horstenau i Alojzija Stepinca doveo,
kako bi se to reklo, u jednu ravan izmirio ih je i spojio, da kao dobri
katolici ne bi bili dva sveta.
Kao prijatelji, Lobkovic i Glez fon Horstenau su, to treba podvui,
najotvorenije izmeu sebe govorili o svim pitanjima, izmeu ostalog
i o ansama Nemake da izgubi rat.
Krajem septembra 1943. godine, kad se Lobkovic iz Rima vratio
u Zagreb, on je meu prvima posetio Gleza fon HorstenauM^
On mi je ispriao tota zanimljivo to se dogodilo poslednjih
nedelja u Italiji, kae Glez fon Horstenau u zabeleci od 29.
septembra 1943. godine. Naroito je vredno panje njegovo
miljenje o faizmu i Musolinijevoj vladi u egzilu. On ne dri
i
nita ni do jednog ni do drugog. Italija je presrena to se
otresla faizma. Istina, jo ima mladih ljudi koji neto oseaju za njega, i oni su bili ti koji su o danu zauzimanja Rima
krstarili ulicama u nemakim kamionima i pucali iz puaka.
2
3

278

Glez Ion Horstenau, Memoari, II knj. str. 383.

Up. B. Krtaman, Paveli, str. 141.

Nekih ozbiljnijih pristalica faizam nema. Jos preostalim faistima kod inteligencije i u oficirskom koru Musolini je zadao
jak udarac svojom republikanskom linijom. Mnogo su svemu
doprineli sluajevi korupcije i slino. Protiv Musolinija naroito mnogo se koristi njegova ljubavna afera sa sestrama Petai (Petacci), koje smo mi, uzgred budi reeno, da bi cela familija bila na okupu, takoe prebacili u Nemaku. Musolini je
obe sestre prosto zatrpao dragocenostima ... U vili na Monte ...
dao je sagraditi fantastino mramorno kupatilo, i tako dalje.
U otroj suprotnosti sa ovim galantnim avanturama stoje, da
i to bude navedeno, fotografije na kojima se vidi Musolini
posle oslobodenja i njegove posete fireru... On lii, kako je
to duhovito primetio Mecger, sa svojim zgnjeenim eirom
pre na nekog vercera nego na jednog diktatora...
Odnos nemakih okupatorskih trupa u Rimu prema Vatikanu,
prema reima princa Lobkovica upravo je besprekoran, to je
u punoj meri istakao i papa tokom Lobkoviceve oprotajne

audijencije koja je potrajala tri etvrt sata.

. . . Na trgu sv. Petra stoje nemake strae, ali nijedan vojnik
ne sme da pree belu liniju. Sam Vatikan je sproveo vrlo
stroge mere u crkvi sv. Petra, da bi dezertere drao to dalje.
JTrojici nemakih dezertera, dvojici Austrijanaca i jednom PoIjaku, ipak je upelo da se sklone na teritoriju Vatikana, i to
zasada neka je dosta.
U politici Vatikana dominira zabrinutost zbog mogunosti da
boljevizam nadvlada. Usled toga papa jo vie naginje Nemakoj, na emu i Vajczeker (Weizscker) marljivo radi. Uspomene Pija XII iz vremena kada je bio nuncijus ine sve
ostalo; on ih smatra za najlepe u svom ivotu. Samo, od jednog se plai, da bi ga pri povlaenju Nemaca SS-trupe mogle
odvui sa sobom. Ova opasnost se ne bi mogla sasvim negirati.
Kardinali su veim delom, a na njihovom elu kardinal-dravni sekretar Maglione, anglofili...
Kako se vidi iz dnevnika Gleza fon Horstenau, veze izmedu njega
i Stepinca bile su, od 1942. godine pa nadalje, prilino intenzivne. Oni
su se sretali, vodili razgovore, ali i dopisivali, naroito od jeseni 1943.
godine, i to preko kurira koji su u isti man bili i jedna vrsta oficira
za vezu. (Stepinev ovek bio je, kako smo ve pomenuli, sekretar
Jaskovi, a Gleza fon Horstenau kaplar Toj felshart.) Ali pravi prijatelji, uprkos svemu, oni nisu nikad postali, to se vidi i iz toga da
Horstenau nije nikad proputao da zabelei negativna miljenja o Stepeincu, svejedno od koga su ta miljenja poticala. (Jezuita Miler /Mller/-, kae, tako, Glez fon Horstenau u jednoj zabeleci, koji me je
ovih dana posetio, sloio se sa mnom da nadbiskup nije neki naroiti
lumen; on se takoe nalazi pod uticajem jedne nesrene okoline. Je^_
zuiti su, istina, prema njemu neprijateljski raspoloeni.)
279

Stepinac se stalno obraao Glezu von Horstenau s nekim molbama,

predlozima i idejama, od kojih su neke bile ak i apsurdne. Izmeu
ostalog, a zajedno sa predstavnikom Vatikana u Zagrebu, opatom
Marconeom, Stepinac je traio od Gleza fon Horstenau da on poradi da
nemaka Vrhovna komanda, a radi zatite od saveznikih napada iz vazduha, proglasi Kaptol (deo grada izmeu katedrale i nadbiskupske palate u Zagrebu) jednom vrstom neutralizovanog Vatikana...
Kad su bile molbe u pitanju, Stepinac se Glezu Horstenau obraao i nou, a i nedeljom, u ranim jutarnjim asovima, obino izmeu
est i sedam asova... Navodei u svom dnevniku s kakvim mu se
sve molbama Stepinac obraao, Glez fon Horstenau na jednom mestu
kae: Njegova ekselencija mi javlja da je saznala sa pouzdanog mesta
da u novom manastiru milosrdnih sestara u Savskoj ulici, rekviriranom
za bolnike svrhe, treba da bude smeteno leilite za vojnike zaraene
polnim bolestima. To bi za katoliku javnost Zagreba bila jedna takva
provokacija da bi se ugled nemake vojske u Hrvatskoj mogao srozati
na nulu ...
Osim to ga je smatrao relativno ogranienim, Glez fon Horstenau
je bio miljenja da je Stepinac nedovoljno sposoban da u pravom asu
povue pravi potez i da, nastojei da se na vie strana osigura, sam
sebe dovodi u bezizlazne situacije.
Nedavno, kae Glez fon Horstenau u jednoj zabeleci iz oktobra 1943. godine, -ef ustake propagande zatraio je od
njega (Stepinca, pr. a.) da svetenicima stavi do znanja da bi
trebalo da u svojim propovedima govore protiv komunizma.
On je to odbio. Crkva je bez sumnje oduvek bila protiv komunizma, ali ko u Hrvatskoj govori protiv komunizma, taj- govori
protiv partizana i mea se time u unutranjopolitiki konflikt.
Naravno da bi svetenici govorili protiv komunizma samo kad
time ne bi prekrili preutni sporazum koji je hrvatska crkva
sklopila sa partizanima: Ne diraj ti mene, pa neu ni ja tebe!
To je razumljivo s obzirom na nemogunost... da se zemlji
obezbedi zatita od ustanika. Posmatrano iz druge Perspektive,
partizani su oficijelno priznata saveznika vojska naih neprijatelja i na neki nain nadbiskup je svojim dranjem zauzeo
poloaj na njihovoj strani .. .**
Navodei to, a bez daljeg komentara, Glez fon Horstenau je u svom
dnevniku rekao da se ovih dana zbio interesantan intermeco u vezi
sa nadbiskupom Stepincem. Taj intenneco ticao se jednog nadbiskupovog govora, do kojeg je dolo posle ubistva njegovog brata u
rodnom mu selu Krai, a zatim zloina SS-jedinica u jednom selu u
Zumberku, kojom prilikom su delatima predati- jedan katoliki svetenik i tuce estitih Hrvata... Ovaj govor Stepinac je odrao na trgu
pred katedralom, 31. oktobra 1943.
j
j
|

3a
Recenzent ove knjige, M. Basta, u vezi sa tim kae: Horstenau se
ovde, u svojoj oceni o preutnom sporazumu crkve sa pairtizanima, sasvim
prebacdo, jer je poznata antiikomunistika i ustaSka opredeljemost Stepinca i
gotovo celokupnog vrha katolike crkve. Jedanaestog novembra 1946. A. Stepinac je kao ratni zloinac osuen na 16 godina zatvora.

280

Na poetku svog govora, stoji u zabeleci Gleza fon Horstenau, Stepinac je naglasio da je crkva uvek i na svakom mestu
istupala protiv komunizma i boljevizma, i da e to initi i
ubudue. Ali onda je odmah poeo da svoj ma okree prema drugoj strani, i to tako to je najpre kao izvinjenje istakao da su usled neverovatnih zloina mnogi ustanici bili primorani da odu u umu. Vrhunac njegovih rei nedvosmisleno
se odnosio na nas Nemce, to se najbolje videlo kad je, dotiui se odmazdi, podvukao, da nije u redu da se za jednog ubijenog vojnika, makar on bio i pripadnik 'Herrenrasse', strelja
50 nedunih, ili pod sumnjom da su krivi, pripadnika jednog
'nieg' naroda. (Nareenje za ovo je delo aavog Rendulica!)
U nastavku svog govora on se okrenuo protiv rasizma, pri emu je naroito podvukao da Crnci i Indijanci nisu nita manje
vredni od arijevaca. Na kraju je bombardovanje nemakih gradova oznaio kao boji sud nad narodom ija je dua izgubila
milost...
Nedelju dana potom, predsednik vlade Mandi pozvao je sebi
nadbiskupa, da bi mu u prisustvu Lorkovia skrenuo panju
na nezgodnost njegovog istupa.. . Moda bi se moglo i razumeti to se crkveni knez ljuti na pripadnike nemake vojske,
ali on ne bi smeo pritom nijednog sluaoca da ostavi u sumnji
u pogledu lagera, u kojem se on sam nalazi... U poetku je
nadbiskup reagovao vrlo plahovito i kao opravdanje za ono to
je rekao pozvao se izmeu ostalog na rei 'jednog visokog nemakog oficira', koji mu je govorio o 'podivljaloj soldatesci'.
On nije imenovao ovog vieg oficira... koji se zvao Glez. To
je, naravno, i Lorkoviu bilo poznato... Od strane nadbiskupa
to nije bilo sasvim u redu to me je tako jasno 'uzeo u usta'.
Ali bilo kako bilo: ja to ne mogu da poreknem. Na kraju
je Stepinac izjavio da e pri svojoj sledeoj 'enuncijaciji' istupiti sasvim jasno za Hrvatsku i njenu borbu za egzistenciju. 4
... itava stvar imala je i svoju posle-igru. Novi ministar prosvete Makanec, inae prakticirajui katolik, napao je nadbiskupa
u 'Hrvatskom narodu' i na kraju lanka ga direktno nazvao
glupakom.
Zaista, zagrebaki nadbiskup se izmanevrisao u jedan nepovoljan poloaj. Pri tom on je i inae neoprezan. Tako treba
da je italijanske oficire, koji su imali biti oterani u nemako
zarobljenitvo, dao sakriti u jednom manastiru . . . Ja sam mu
poruio da se ne uputa u takve eksperimente. Bilo bi veoma
alosno kad bi on prodrljivom Gestapou dao priliku da stupi
u dejstvo . . .4a
Osim sa nadbiskupom Stepincem, i drugim linostima iz katolikih
krugova u Zagrebu, Glez fon Horstenau je imao ive kontakte i sa
4
Up. Iskaz in. Mariia u istrazi pred jug. vlastima, B. Krizman, Ustae i Trei
rajh, knj. prva, str. 359.
4a
B. Krizman navodi da je Stepinac samo tada, jedanput u toku rata, 31.
oktobra 1943, govorio protiv zloina ustaa i Nemaca, i to povodom ubistva
njegovog brata i 12 seljaka i jednog popa u jednom selu u 2umberku.
281

-masonima, odnosno slobodnim zidarima, to je nekim autorima dalo

povoda da potpuno pogreno zakljue da je i on sam pripadao tom
Tedu.s
U jedan nimalo neinteresantan, istina (horribile dictu)6 pravoslavno-slobodnozidarski krug, uveo me je dr Grai, poreklom
Dubrovaanin, direktor hotela 'Esplanade', kae Glez fon Horstenau. On je bio, kad smo Massenbach i ja stigli u Zagreb,
veren sa jednom vrlo ljupkom Belijkom, koju je on ubrzo
i oenio (prvi mu joj je bio umro, a od drugog se rastala).
Porodica Grai je pripadala dubrovakom plemstvu ... Preko
njega uao sam i u dubrovaki milje, iji je najprominentniji
lan bio potonji ministar spoljnih poslova dr Peri... Prvobitno italofil, on je po osnivanju NDH postavljen za poslanika
u Rimu. Uskoro je, meutim, i uprkos svom prijateljstvu sa
Pietro Marchi-em, prvim dravnim sekretarom u rimskom ministarstvu spoljnih poslova, preao u protivniki lager. On me
je redovno poseivao, kad god bi doao u Zagreb, i uvek je
imao neto znaajno da mi saopti. Da sam ja u Rimu vaio za
'bete noire'7 , to mi je on uvek ponovo potvrivao. Razgovori
koje smo on i ja tada vodili, nisu sigurno bili najistiji za
berlinske pojmove.. .-x8
Kako to Glez fon Horstenau dalje opirno opisuje on je skoro od
prvog asa svog boravka u Zagrebu bio redovan gost dr Joze Podujea,
pravnog zastupnika velikog anglofilskog dubrovakog brodovlasnika
Banaka.
Poduje je, moe se proitati u rukopisu o Zagrebu, prireivao u svom stanu u Gornjem gradu vrlo zanimljive prijeme... U prvom svetskom ratu, kao austrijski rezervni oficir
(96. peadijski puk, kojem je pripadao i Stepinac), on se u
ratnom zarobljenitvu prikljuio jugoslovenskom pokretu i ostao
mu veran i u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, zbog ega je jednom na tri meseca morao otii u zatvor u Novoj Gradikoj;
samo se po sebi razume da je to bio as za moju intervenciju.
Neposredno pre toga pozvao me je Poduje u goste, zajedno
sa dr Mauraniem, sinom uvenog bana, i penzionisanim andarmerijskim generalom konte Tartaljom. Vladalo je jedno
skroz opoziciono raspoloenje prema poglavniku i njegovom
reimu. Sledeeg dana ujutru pronaen je Maurani, jedan
fini i umetnosti naklonjeni ovek, obeen u svojoj spavaoj
sobi...-
Veze Gleza fon Hrstenau sa pripadnicima Seijacke stranke bile su
takoe vrlo jake. One su uspostavljene uglavnom u jesen 1941. godine.
Jedan od prvih pripadnika ove stranke kojem je on prijateljski stegao
5
6
7
1

282

Up. Zoran Nenezi, Masoni u Jugoslaviji, str. 497.

Lat.: strano je i rei (spomenuti)
Franc: ovek ili stvar koja se najvie mrzi
Navedeni izvor (nap. broj 1).

ruku, bio je inenjer August Kouti, za koga on u svojim zapisima

inae kae da se ne bi mogao smatrati nekim naroito inicijativnim
politiarem. U poetku svog poznanstva sa Glezom fon Horstenau,
Kouti se nije hteo eksponirati ni u jednom pravcu. To isto vai
i za njegovog intimusa, nekadanjeg ministra Andersa, koji je bio premazan svim mastima. Naravno da su se svi oni predstavljali kao prijatelji Nemaca... Tek kad je dolo do intimnog poznanstva pokazali
su svoje pravo lice, koje je skroz-naskroz bilo anglofilsko... Kad
je Kouti uhapen, ja sam se zauzeo za njega. On je puten na slobodu, ali je tada postao jo straljiviji...
Prema tekstu zabeleaka Gleza fon Horstenau, vodei pripadnici
Seijacke stranke bili su na odreeni nain jugoslavisti. Samo, kad
bi bili upitani za granice Hrvatske prema Srbiji, udarila bi im vatra
u lice. Oni nisu hteli da se odreknu ni stope od istorijskih zemalja
i to kako u Bosni, tako i u Sremu... Pri tom, obe ove oblasti su se
s obzirom na veinu stanovnitva, imale smatrati srpskim. U ovom
ljubavi dostojnom narodu sve je upravo protivreno i podeljeno. Treba
videti samo ta sam ja napisao na drugom mestu o Metroviu, koji
je u godinama 1914. do 1918. pripadao jugoslovenskoj emigraciji u Rimu
i Londonu i koji mi je ipak izjavio 1942. godine, da je nezamislivo
da Hrvati i Srbi ive na istom prostoru!
Zahvaljujui svim ovim, ali i drugim vezama, posebno sa nekim visokim ustakim funkcionerima, kao to emo jo videti, Glez fon
Horstenau je bio odlino obaveten o unutranjoj situaciji u NDH, pa
i o samom Paveliu, za koga e on, 1942. godine, pokazujui na jednu
njegovu fotografiju rei poslaniku Kaeu: Pogledajte dobro ovog tipa!
Oiajte ga do glave i obucite ga u robijako odelo, i vi ete pred sobom imati najlepi primerak tekog zloinca! Ta silna obavetenja
bila su mu vie nego dobrodola i ona su, uz informacije iz drugih
izvora, odigrala krupnu ulogu u njegovom zauzimanju stava protiv
Pavelia i ustaa. Kako se to jasno vidi iz njegovih slubenih izvetaja, da dnevnik i ne pominjemo, on je protiv Pavelia i ustaa poeo otvoreno istupati tamo negde u ranu jesen 1941. godine, ukazujui da u NDH vlada situacija koja nimalo ne daje
nade za budunost. To njegovo miljenje bilo je brzo prihvaeno od
operativnog odeljenja OKW, pa je ono, to dosad nismo pomenuli, 16.
decembra 1941. godine donelo odluku da se nemake trupe povuku
iz NDH i da se cela takozvana nemaka zona preda Italijanima na
upravu... Ova odluka donesena je napreac i predstavljala je veliko
iznenaenje ak i za samog Gleza fon Horstenau. Na ustaku vladu,
pak, ona je delovala kao grom iz vedra neba. Slavko Kvaternik i domobranski general Laksa bili su, kada su to uli iz usta Gleza fon
Horstenau, 20. decembra 1941. godine, upravo fassunglos.9 Uistinu
zaprepaen, Kvaternik je, prema belekama Gleza fon Horstenau, izjavio da to predstavlja politiku i privrednu katastrofu za NDH i da e
on, tog istog dana kada do toga bude dolo, dati ostavku na svoj poloaj
i kao obian borac, s pukom u ruci, otii na front. Na kraju svoje
duge tirade, Kvaternik je rekao i to, to je Horstenau naroito dobro
zapamtio, da bi Nemaka, ako sprovede to je naumila, izgubila mnogo
Nem.: van sebe.
283

i zauvek na svom ugledu... Predlog Kvaternika, naposletku bio je, da

se zadri demarkaciona linija i da se ostavi 718. nemaka divizija u
NDH, a zauzvrat on je bio spreman da se obavee da legionarski puk
na Istonom frontu povea na jednu diviziju.10 (Ukupno, kad je ustaka
vlada objavila proglas za borbu protiv boljevizma, za uee u ratu
protiv SSSR dobrovoljno se javilo hiljadu vazduhoplovaca, pet hiljada
peadinaca i nekoliko stotina mornara. Posle obuke u Delershajmu (Dllersheim/, od peadinaca je formiran 369. peadijski puk /komandant
Ivan Markulj/ koji je 21. avgusta 1941. krenuo na Istoni front i kod
Staljingrada bio potpuno uniten.) 11
Voljom Hitlera, ova odluka nije sprovedena u delo. Od nje se
odustalo upravo u asu kada je Glez fon Horstenau saznao od nemakog predstavnika u Rimu, Rintelena, da se u italijanskoj vrhovnoj ko mandi ve diskutuje o zameni nemakih trupa italijanskim. Ustakom
vostvu, kad je saznalo ta je Hitler reio, bukvalno je pao kamen sa
srca. Ono je u tome, kako je Glez fon Horstenau telegrafski obavestia
OKW, videlo spasenje dravne hrvatske misli (ali i vlastitih poloaja)
i zahvalilo fireru najtoplije.12
Kad se sve okolnosti uzmu u obzir, strah ustakog vostva, pa i samog Pavelia, da bi im ilim ispod nogu mogao biti istrgnut ako bi italijanske trupe okupirale celu NDH, nije uopte bio neosnovan. (Italijani su, uistinu, u to vreme ve bili prestali da u Paveliu vide svog
oveka.) To potvruje, na sasvim odreen nain, svojim kazivanjem
i bivi jugoslovenski vojni atae u Berlinu, Vladimir Vauhnik, koji se
tada nalazio u Zagrebu, na radu u generaltabu domobrana, a po direktnom nalogu efa inostrane obavetajne slube u RSHA, Valtera
Selenberga. Italijani su... u meuvremenu doli do zakljuka, kae
Vauhnik, da Ante Paveli, koga su oni nametnuli Hrvatima za efa
drave, ipak nije onaj pravi ovek s kojim bi oni mogli da NDH zadre
u svojim rukama. Dolo se (s tim u vezi) na ideju da se Paveli i njegova vlada na neki nain zamene jednom novom vladom iz kruga dr
Maeka i sastavljenom od Hrvata i Srba, ali poto bi prethodno cela
zemlja bila okupirana od Italijana.. . 13
Prema Vauhnikovom tvrenju, koji je u Zagrebu bio uspostavio.
tesne veze sa pomonikom efa italijanske vojne misije, pukovnikom
Lombardijem, pa i samim efom misije generalom Oxilia, Italijani su
ve tada raunali s tim da e Italija pre ili posle prei na stranu sa10
Izvetaj Gleza fon Horstenau od 22. i 24. decembra 1941, BA/MAF/RH
31/111/10.
" Up. P. Gasztony, Hitlers fremde Heere, str. 132, 177, 271, 353. Sa dobrovoljcima iz NDH sreo se i Glez fon Horstenau, kad je s Paveliem, u septembru 1942, posetio tab feldmarala Paulusa, nekih 60 kilometara udaljenog od fronta (tadanjeg) prema Staljingradu. U svemu, na vienje s
Paveliem, bilo je dolo nekih 25 oficira i vojnika. On im je odrao kratak
govor i podelio odlikovanja. Odavde su Glez fon Horstenau i Paveli odleteli na Azovsko more, gde su se nalazili mornari-dobrovoljci, angaovani na
ienjai mina. U mestiu Mariopol dolo je do susreta Pavelia s mornarima
i grupom pilota-dobrovoljaca na elu sa pukovnikom Franjom Dalom. Paveli je opet odrao govor, koji, kako je to zabeleio Glez fon Horstenau u
svom dnevniku, nije ostavio neki jai utisak. Neki stvarni kontakt, uprkos
lepim reima, on nije mogao da uspostavi...
1
2
Izvetaj Gleza f. Horstenau od 31. 12. 1941. BA/MAF, BH 31/III/11.
3
1
Up. VI. Vauhnik, Memorien, nem. izdanje, str. 204224.

284

veznika. (Nezavisno od toga i da li je ovo ba tano, treba rei da je

general Oxilia inio sve to je mogao protiv ustakog, zapravo tadanjeg Pavelievog kursa naslona na Nemaku. To je on, u formi u kojoj
mu je to bilo moguno, rekao i u govoru grupi domobranskih oficira,
26. septembra 1941, pred njihov polazak u Torino, na Ratnu kolu. Podvlaei, u tom govoru da su Hrvati odvajkada povezani sa Italijanima
i da su oni u stvari italijanskog porekla, a da je nemaki uticaj,
ranije iz Bea a sada iz Berlina, nasilan, on je rekao da je samo Italija
za jednu nezavisnu Hrvatsku. Na kraju svog govora, on je Jos rekao
da Nemci nikada ne mogu biti u toj meri iskreni prijatelji Hrvata kao
Italijani. Treba samo otvoriti oei pa videti kako Nemci eksploatiu
Hrvate, koji sada nemaju ni masti, ni mesa, ni brana.. .) 14 Iz tih
razloga, kae Vauhnik, od njega su general Oxilia15 i pukovnik Lombardi traili da im on predloi uticajne i pouzdane ljude iz politikih
i vojnih krugova, s kojima bi se oni potom i sami povezali.
Sada mi je ve bilo sasvim jasno, kae Vauhnik u svojim
memoarima, zato su Italijani okupirali preko 100 kilometara
iroku obalsku zonu i zato su upravo u ovim kritinim danima
nastojali da jednu dalju zonu, koja bi imala da dosegne do
pred Zagreb, Topusko, Jajce i Fou..., uz pomo novih divizija stave pod svoju kontrolu. Od ove nove 'sigurnosne linije' bio bi tada Jos samo jedan korak do Zagreba, Banjaluke i Sarajeva i ila-kucavica slabe hrvatske drave bila bi u
italijanskim rukama, a bez opasnosti da bi Pavelieve trupe
mogle pruiti otpor. To bi bio ujedno i kraj njegovog reima
i Italijani bi doli u priliku da postave vladu po svojoj volji.
Nimalo rav plan za tako slaboudarne italijanske jedinice!16
Sprovodei u delo dogovor sa predstavnicima italijanske vojne misije u Zagrebu, Vauhnik se upoznao sa -mladim sekretarom Hrvatske
seljake stranke, dr H. i odmah ga je uputio u italijanske planove.
Prema Vauhniku, uskoro potom je uspostavljena veza izmedu mladog
eksponenta HSS i italijanske vojne misije. Za saradnju sa Italijanima
zadobijeni su i najbolji hrvatski oficiri, koji su se otvoreno izjanjavali protiv Pavelia i sada je sve zavisilo od Seijacke stranke i Italijana da se nae razumno i ispravno reenje koje bi omoguilo da
jednog dana italijanske trupe jednostavno umariraju u Zagreb, posle
ega bi upravu u toliko namuenoj zemlji imala da preuzme ve
pripremljena i proverena, izmirena koalicija. (Ovi kontakti italijanske
vojne misije i HSS, prema svemu sudei, nisu promakli ustakim vlastima i lako je moguno da su oni bili neposredan povod kako to
14
Zabeleka sainjena u nadletvu Gleza fon Horstenau, 2. 10. 1941.
BA/MAF, RH 31/111/10.
13
Kako Glez fon Horstenau navodi u izvetaju od 20. 7. 1942, Oxilia je
smatrao da su Hrvati masovno prihvatili jugoslovenstvo 19141918. samo
da Jadranska obala posle propasti Austro-Ugarske ne bi pripala Italiji.
Up. BA/MAF/RH 31/111/10.
16
Up. V. Vauhnik, n.d., str. 214.

285

tvrdi i saradnik Gleza fon Horstenau, Funk /Funck/ hapenju Maeka u jesen 1941. godine.)17
Tih dana, kada se ovim poslom bavio, Vauhnik je imao i jedan
dui razgovor sa Glezom fon Horstenau, i uo iz njegovih usta o ustaama samo najgore. Posledica ustake strahovlade, rekao je Glez
fon Horstenau tom prilikom, bila je da sam bio prinuen da zatraim da se u nemaku okupacionu zonu upute jo tri nemake divizije
da bi se tako zatitile glavne saobraajnice i po ratnu privredu vana
preduzea, umesto da NDH, kako je bilo predvieno, stavi na raspolaganje nekoliko divizija za Istoni front.
Ja sam tada oprezno primetio, kae Vauhnik o razgovoru
sa Glezom fon Horstenau u svojim memoarima, da se takvo
stanje moe izmeniti samo radikalnim zahvatom i da bi se to
moda moglo najpre postii putem potpune okupacije koju bi
izvrile ili nemake ili italijanske trupe. Ovim sam ja, naime,
hteo da saznam kakav bi on stav zauzeo prema italijanskoj
okupaciji, ali sam stekao utisak da takvo to ne bi uopte
izazvalo neke Probleme i da bi se, kako je to on rekao, i firer
brzo pomirio sa jednom 'fait accompli' samo da bi sauvao
Musolinijevo prijateljstvo i na kraju zbog injenice to Hrvatska spada u italijansku interesnu sferu. Sam Trei rajh, pak,
ne bi nikad uinio jedan takav korak, ve i zbog svog prestia
i da se ne bi pred celim svetom uinio smenim da jednu svoju
tvorevinu uniti ve posle est meseci. Na kraju mi je ve
sasvim razoarani general rekao: 'Treba dalje oljariti kako se
samo moe, i pustiti da narod, kad mu se to dopada, nastavi
da krvari. Jednom e to uzajamno unitavanje ipak samo po
sebi morati da prestane.. .'18
Posle ovog razgovora sa Glezom fon Horstenau, Vauhnik se sreo
sa mladim sekretarom HSS, ije ime nije naveo, i ovaj mu je, kako
to on tvrdi, saoptio da kod meritornih politikih linosti postoje velike sumnje u svrsishodnost jedne tenje saradnje sa Italijanima na
tetu Nemaca, a naroito u pogledu svrgavanja ustakog reima. Postoje, treba da je Vauhniku jo reeno, jake struje u HSS koje pretpostavljaju ustaki reim jednoj koaliciji izmeu Hrvata i Srba, budui
da je ustaki reim, koji istina, ima mnogo nedostataka, ipak isto
hrvatski i nezavisan... Saradnja sa Italijanima imala bi za posledicu
potpuni gubitak suvereniteta.. .-n19
2. Kombinacije sa seljakom strankom

Meu aktima Hajnriha Himlera u Saveznom arhivu u Koblencu,

u Zapadnoj Nemakoj, nalazi se i jedan letak rasturan u NDH
krajem 1942, odnosno poetkom 1943. godine. Taj letak, vrlo zanimljiv
" Izvetaj autanta Gleza fon Horstenau, Funka (Funck) od 18. 10. 1942.
BA/MAF, DG, 342/41, list 210. " Up. Vauhnik, n.d., str. 215. " Isti izvor, str. 222.
286

po mnogo emu, nosi naslov: Istina o vojno-politikoj situaciji u svetu

i stav nae drave prema njoj, i potvruje, uz tota drugo, i neke
navode Vladimire Vauhnika, ali jo vie da su neki pripadnici vodstva
Seijacke stranke, bili tada uistinu spremni da se prihvate uprave u NDH,.
naravno uz saglasnost i podrku Nemake. 1
Uz isticanje da do formiranja hrvatske drave nikad ne bi doloda je hrvatski narod hteo da se bori pod komandom srpskih oficira
protiv nemake vojske, u letku se, kao prvo, konstatuje da je cela
hrvatska nacija sa najveom radou prihvatila svoju nezavisnu dravu
i sa neopisivim oduevljenjem i s punom nadom u lepu budunost
primila proklamaciju o ustakom pokretu i osnovama ustatva. Meutim, narod se potpuno odbio od sadanjeg reima i ustakog pokreta, za to su iskljuivo krivi predstavnici reima i ustakog pokreta.Kao drugo, u letku se ukazuje na to da je zemlja u plamenu i ruevinama, u graanskom ratu ije su rtve mnogi sinovi hrvatskog.
naroda, a zatim postavlja pitanje kako je do svega toga dolo, ko je
kriv to su komunistike bnde u takvoj meri narasle i to su se
mogle organizovati po svim vojnikim pravilima. Onda se kae:
Osnovni uzrok ovog zla lei u 'mudrom' i 'promiljenom'
nastojanju da se srpsko pitanje rei klanjem. Kako to zami
ljaju zagovornici klanja, nije jasno. Moda su oni oekivali
da e 1,8 miliona Srba kao ovce ekati dok ne dou na red.
Vrlo je udno i to, da su oni tome pristupili u asu kada hrvatska vlast jo uopte nije bila formirana, kad jo nije bilovojske, oruja, policije. Ovaj narod je, naravno, masovno
pobegao u umu i poeo da prua otpor. Ovu pogodnu situaciju iskoristili su na vet nain organizovani komunisti, kojihje dovoljno bilo u Jugoslaviji, i njihovoj propagandl uspela
je da formira pravu partizansku vojsku. Da se postupilo pametno i mudro, mogao se ovaj srpski seljaki narod zadobiti
i njegovi pripadnici bili bi lojalni graani. Inteligencija, voe
i megalomani mogli su biti proterani i u tiini, kulturnim
sredstvima, onemogueni.
Sledea konstatacija u letku je glasila, da u Evropi uskoro predstoji iskrcavanje anglo-amerikih trupa, izmeu ostalog i na Balkanskom poluostrvu, da je ta mogunost iskrcavanja na Baikanu ne samo
velika, ve i lako sprovodljiva s obzirom na eprijateljsko dranje
velikog dela stanovnitva prema Osovini, kao i na postojanje naoruanih ustanika. Posledica toga mogla bi da bude da nemake trupe
napuste Balkansko poluostrvo, a time i nau dravu ... To bi bio jedan
od najodlunijih i najsudbonosnijih trenutaka za nas Hrvate i za nau
dravu ... Od nae snalaljivosti, spremnosti i mudrosti u ovom ...
momentu zavisi ne samo opstanak nae drave, ve i samog hrvatskog'
1
Nepotpun tekst ovog letka objavio je Ljubo Boban, JAZU, Zagreb
1980., Zbornik zavoda za povijesne znanosti, Volumen 10, Iz britanske politike prema Hrvatskoj seljakoj stranci, str. 1011. Tekst koji se u ovoj knjizi objavljuje prevod je sa nemakog.

naroda. Zbog toga je naa sveta dunost... da se mi koliko je samo

moguno pripremimo za ovaj as ...-
Uz napomenu da se na tlu bive Jugoslavije nalazi jo uvek
velika koliina skrivenog oruja i da postoje dobro naoruane i dobro
organizovane nstanike bnde, partizani i etnici (da su -etnici mirni i da sarauju sa Nemcima kako bi svoje oruje zadrali), a i
da Srbija raspolae nekom oruanpm snagom, u letku je postavljeno
sledee pitanje: Cemu se mi moemo nadati kad nemaka vojska
napusti nau teritoriju? Pa je dat ovaj odgovor: Prvo bi dolo do
strahovite osvete i_do_nastojanja Srba da zauzmu celu teritoriju bive
Jugoslavije. To bi moglo da bude ^
Upuivanja padobranaca, a i eventualno~p~utem iskreavanja~saveznikih
trup U"~mnjem obTmu~T77<< !*> obzirom na to to je imalo da se desi,
*u letku je istaknuto da je danas prva patriotska dunost svih vodeih
ljudi u dravi da svim sredstvima porade na okupljanju celog hrvatskog naroda u jedan vrst savez. Pre svega, reeno je dalje, dravno
kormilo moraju preuzeti takvi ljudi koji uivaju puno poverenje hrvatskog naroda. Na vane dravne poloaje moraju biti pozvani ozbiljni,
pristojni, moralni i sposobni ljudi. Ustaki pokret mora biti rasputen,
jer je on crvena marama za hrvatski narod i mogao bi nas glave stajati, a mi smemo initi samo ono to odgovara narodu i njegovim
interesima... To se sve odnosi, reeno je zatim, i na one ljude
izvan reima, a naroito na predstavnike Seljake stranke, budui da
su oni u prvoj linlji pozvani da u dlju spasenja naroda preuzmu poslove u svoje ruke.
Na kraju letka, u kojem se dosta govori i o domobranima, kao
i o nunosti rasformiranja ustake vojnice i njenog ukljuivanja u domobrane (ono to je stalno traio i Glez fon Horstenau, pr. a.), kae
jse jo i sledee:,
Mi smo priznati kao slobodna drava, a uz to kao saveznik
Osovine. Do sada smo se borili, a i u budunosti emo to
initi ako budg_nft.trebno/ to nam iskreno priznaju i nai saveznici... Onaj kojiima asti i morala, taj ispunjava svoje
vojnike obaveze do kraja, ali samo sa pukom o naem ramenu i sa naim sinovima u naoj vojsci, sa naom kapom na
glavi. Neko e rei: 'U dobrovoljaku SS-diviziju javio se jedan ogroman broj ljudi'. Ali mora se videti ko se javio, i zato.
Dobrovoljcd su jedno, a regularna vojska neto drugo. Ona je
najizrazitiji dokaz dravne samostalnosti.
U vreme kada je ovaj letak rasturan u ustakoj dravi, a
naroito posle zavrenog prvog dela operacije Vajs, Glez fon Horstenau je vodio vrlo intenzivne razgovore sa Koutiem, Andersom i
nekim drugim istaknutim predstavnicima HSS o njihovom ueu u
jednoj novoj vladi u NDH. Na osnovu ovih razgovora, koji su, kako
se to vidi iz pisama 2 Vilhelma Hetla Glezu fon Horstenau, voeni u
stvari na inicijativu Glavne uprave sigurnosti Rajha (RSHA), i Ler je
2

Pismo V. Hetla od 3. raaja 1943, BA/MAF, RW 4/V/668.

traio u svom memorandumu, o emu je ve bilo rei, da se ustae

svrgnu s vlasti a na njihovo mesto dovedu Maekove pristalice i sposobni strunjaci. U isto vreme kada je Glez fon Horstenau vodio razgovore sa predstavnicima HSS, to je inio, ali nezavisno od njega,
i jedan agent Slube sigurnosti Rajha (SD) u Zagrebu, izvesni Heinrich
Schlie (lie), i to takoe po direktnom nalogu RSHA, odnosno Vilhelma
Hetla.3 S kime je on sve tano razgovarao, odnosno pregovarao iz
dokumenata se to jasno ne vidi. Poznato je jedino kako je ta vlada
trebalo da izgleda... Prema pismu koje je lie, po nalogu Hetla, dostavio Glezu fon Horstenau (16. marta 1943), predsednik vlade trebalo
je da bude dr Vlatko Maek, ministar spoljnih poslova in. August
Kouti, ministar finansija dr Kraja (HSS), ministar unutranjih poslova dr Artukovi (ustaa), ministar rata general Kren (ustaa), ministar poljoprivrede Kreimir Devi (HSS), ministar prayde dr Mirko
Kouti (ustaa), ministar trgovine Cvjetko Hadija (HSS), ministar
propagande dr Vlatko Radi (sin Stjepana Radia), ministar zdravlja
dr Berkovi (ustaa), ministar kulture prof. Cajkovac (HSS), ministar
pota dr Stjepan Bu (frankovac u HSS), ministar saobraaja Slavko
Govedi (nacionalsocijalista), ministar javnih radova in. Ivo Buli
(ustaa), ministar uma i ruda dr Rosandi (ustaa).
U ulazak u vladu samog Maeka, Slie nije bio ubeen, to je i rekao u pismu Glezu fon Horstenau. Ali zato je vrsto verovao da bi
ulazak u vladu njegovih bliskih saradnika imao za posledicu stvaranje
jedne sasvim druge situacije u zemlji i, pre svega, povratak velikog
broja seljaka iz ume, koji su se samo iz straha za goli ivot prikljuili
partizanima. U principu, i Glez fon Horstenau je bio tog miljenja.
Meutim, druge nemake slube u Zagrebu, naroito Abver, mislile su
drukije. Kao to je smatrao da je otar ustaki kurs jo vie uvrstio
narod u reenosti da prui otpor, i da su ustae, kad se sve uzme u
obzir, nepovratno izgubile igru, Abver je bio ubeen da se ni sa
Hrvatskom seljakom strankom ne moe nita ozbiljnije uraditi. Razgovori koje sam u poslednje vreme imao sa Koutiem, kae rukovodilac ekspoziture Abvera u Zagrebu, jasno pokazuju da se od ove
stranke ne moe nita oekivati. Ovaj jadni narod nema pristojno
politiko vostvo. Ljudi HSS, lukavi i taktiari kao i drugi, ne bi bili
ni za dlaku bolji (od ustaa, pr. a.)... Ali, pre svega, njihov pravac
bi se teko mogao uklopiti u nemaki koncept, jer to to oni hoe
nije nita drugo do elja da se drava neutralizuje, to jest da ona
izie iz rata. Oni su za jednu takozvanu neutralnu inovniku vladu
i istovremeno za proglaenje zemlje za okupiranu, kao to je to bila
Srbija, da bi na taj nain skinuli sa sebe svaku odgovornost i tek
unda stupili u politiku arenu kada im se bude uinilo da e okupacija
prestati bilo povlaenjem Nemaca, bilo stranim oslobodenjem. Ovo je
3
Slie je imao stalno sedite u Zagrebu, u Niklicevoj ulici broj 10. Bio
je stari saradnik Hetla i ratnog zloinca Ajhmana. U Hamburgu je svojevremeno imao putniku agenciju i preko nje je za novac prebaeivao imune
Jevreje u inostranstvo (u saradnji sa Ajhmanom). Pismo Sliea Glezu fon
Horstenau, sa predlogom liste ministara (od 16. marta 1943). nalazi se uBA/MAP, RW 4/V668.
19

289

utopija ubeenih padfista i demokrata, koji nisu spremni da prime na

sebe bilo kakav teret saodgovornosti.. .*
Miljenje Gleza fon Horstenau o mogunostima saradnje sa Hrvatskom seljakom strankom, u julu 1944. godine, bilo je, pak, bar kako
je on to javio nemakoj vrhovnoj komandi, sledee:h
Sa saradnjom ranije Seljake stranke ne moe se raunati
pre temeljne promene opte ratne situacije. Mada Tito, njihove
voe, koji nisu napustili svoje domove, vrsto dri pod svojom
rukom, ipak se oni nadaju da e anglosaksonske sile u poslednjem momentu okrenuti krmu i na taj nain osloboditi
put njihovoj partiji. Svakako da se bez razloga ne hvalie
Krnjevi (njihov partijski drug u emigraciji, koji se dri po
strani od svih momentalnih konstelacij) naklonou Cerila
prema njemu ..
Zagrebaki vladini krugovi ponaaju se poslednjih nedelja naglaeno milostivo prema bivim voama Hryatske seljake
stranke. Ne fale ak ni platonski dodiri. U krugoyima ume renih ustakih voa delimino se priznaje da bi stari Maek jo
uvek mogao da postane faktor hrvatske politike...?
Prema onome to se iz zabeleaka Gleza fon Horstenau iz tog vremena.moe zakljuiti, Maek treba da je bio ak i siguran da dolaze
njegovih pet. minuta-. A za tih svojih pet minuta, on je, kako se
to opet vidi iz tekstova Gleza ion Horstenaujmao, prema svemu sudei, u lajbeku gotove i koncepcije i planov*.
Upravo tokom razgovora sa Lerom koji smo pomenuli (u Sofiji,
jo u septembru 1942. godine), Glez fon Horstenau je izneo da ga je
poverljiva linost Maeka, koja se trenutno nalazi u Beogradu, upoznala sa njegovim politikim planovima za trenutak zavretka rata,
a u sluaju da se postavi pitanje obnavljania Jugoslavije. Maekov
granitni stav je bio, kako je Glez fon Horstenau rekao Leru, da se u
svim kombinacijama sa Jugoslavijom mora raunati sa Nezavisnom
Dravom HrvatkTT njenom vojskom. Kod sloma ustake vlade, hrvatska vojska je imala da zauzme poloaje na granici prema Srbiji. Tek
posle toga bi dolo u obzir da se sa Srbima povedu pregovori o uslovima za eventualni ulazak_ Hrvatske u jednu dravnu zajednicu. Baza
za sve pregovore moralo bi biti stanje iz jeseni 1918. godine. Sto se
tie teritorija koje Srbi u velikom obimu zahtevaju za sebe, dolazi u
obzir vraanje samo nekoliko srezova!6
Otprilike ovako kao i Maek, mislili su uglavnom i visoki domobranski oficiri, oni koji su bili bliski HSS, a meu njima, moda i na
4
1944

Up. K. Hnilicka, n.d., str. 285292. Izvetaj Abvera br. 186 od 3. 4.

"

'

Izves^aj Gleza f<Mi Horstenau od 18. 7, 1944. BA/MAF, RH 19/XI/36.

' BA/MAF/ BH 31/111/12. br. 23. od 22. 9. 1942. Nekako u ovo yreme,
tQ nikako nije bez znaaja, Kouti je od Gleza fon Horstenau zatraio dozvolu da moe uapostaviti direktan kontakt s Italijanima, s ime se ovaj
ne samo sloio, ve mu to i savetovao da uradi.
290

prvom mestu, pukovnik Ivan Babi,7 o kojem se u dnevniku Gleza fon

Horstenau mogu proitati i ovi redovi:
Bio je to jedan od najboljih, ali i najispravnijih oficira hrvatske vojske. On je bio blizak Seljakoj stranci i... bio je adutant Slavka Kvaternika za vreme njegovog puta na Istoni
front i borio se kasnije u legiji protiv Rusije. Po povratku, angaovao se mnogo u politici. On je naglaavao da je dobar
Hrvat (moda je to zaista), ali istovremeno nije krio da je
smrtni neprijatelj ustakog reima; da li je jugoslovenski nastrojen, ne zna se... Vrlo rano je, svakako ne bez razloga,
poeo da pati od politike manije gonjenja. On je ee molio
da bude prebaen u Nemaku, onda je opet svoju molbu povlaio; spavao je svake noi na drugom mestu i izjavljivao
da e zbog svog fizikog spasa morati potpuno da iezne...
Kako je-Glez fon Horstneau lino ustanovio na osnovu belenice
koja je pronaena kod jednog od napadaa na efa domobranskog
generaltaba Prpia, Babi se uistinu nalazio na ustakoj crnoj listi.
(Prema dnevniku Gleza fon Horstenau, na Prpia je izvren atentat
u poznu jesen 1943. godine, kad se uvee vraao kui sa svoje dunosti. Na njega su se bacile dve individue... Inae ne ba neustraivi
Prpi pruio je otpor, na ta su napadai pokuali da pobegnu, ali su
bili uhvaeni. Oni su pripadali jednoj trojci, iji je ef bez sumnje bio
ustaki 'pukovnik' Hereni. Njegov auto je vien u blizini, a on sam
doao je u policiju odmah poto su napadai bili uhapeni, da bi sa
njima nasamo razgovarao. Uprkos mojim upozorenjima, proces je ispao
farsa. Mada sam ja to zahtevao, Hereni nije uopte sasluan. Jedan
od napadaa osuen je kao nepunoletan na osam godina robije, dok
drugi, koji je bio ranjen i zbog primarnog sifilisa trpeo strane bolove,
nije uopte izveden na sud... Meni je sa naroite strane doturena
belenica naena kod jednog od napadaa, koju smo mi tokom noi
fotografisali, budui da je ona sledeeg dana, kao corpus delicti, po
nareenju poglavnika morala biti unitena. U njoj nije bogznata stajalo, osim proskripcione liste na ijem su se poetku nalazila imena
Prpia i Babia.)
Babi i Glez fon Horstenau, po optem miljenju, bili su vrlo bliski.
Oni su se vrlo esto sastajali i otvoreno razgovarali o mnogim pita njima. Jo u julu 1942. godine, Glez fon Horstenau je rekao Babiu,
7
Babi je naroito otvoreno razgovarao sa Glezom fon Horstenau po
povratku sa Istonog fronta, gde se borio protiv Crvene armije. On je zavrio Viu vojnu akademiju u Beogradu i, osim toga, kao dravni pitomac
Kraljevine Jugoslavije pohaao je Ratnu kolu u Francuskoj. Kad je proglaena ustaka drava, postao je ef kancelarije Slavka Kvaternika, a potom
oficir za vezu, u funkciji efa taba, izmeu ministarstva vojske (domobranstva) i nadletva Gleza fon Horstenau. S obzirom na veze koje je imao
jo pre aprila 1941. s banom Subaiem i Maekom, vaio je kao ovek HSS.
U dogovoru sa vostvom HSS imao je kontakte s partizanima u leto i jesen
1943. Da li je to bilo i sa znanjem Gleza fon Horstenau, ne moze.se pouzdano rei, jer nema dokumenata koji o tome govore, ali je to vrlo lako moguno.

.:-.....

291

kako to ovaj navodi u svom pismu austrijskom istoriaru Rudolfu

Kizlingu, da sudbina samostalne hrvatske drave ne moe biti vie
odluena u Berlinu, ve u Londonu i Vaingtonu, i da bi otud Hrvati
morali uspostaviti vezu sa Londonom. Ako to ne mogu da uine politiari, onda, i obavezno, oficiri.. .8 Sam Babi, opet, a kako to navodi
Glez fon Horstenau, rekao mu je, posle obilaska jedne domobranske
jedinice koja se nalazila na obuci u mestu Stockerau u Donjoj Austriji,
sledeee: Ja dobro poznajem svoje zemljake i znam kako bije njihovo
srce. Sve ovo to snio danas videli nije nita drugo do fasada... Nemaka treba da preuzme sve u svoje ruke i dovede Maeka na vlast!
Kad je Babi prebegao u Italiju, 9. januara 1944. godine, Glez fon
Horstenau je odmah otiao do Pavelia i pokrenuo pitanje odgovornosti ustaa za to bekstvo, a posebno pukovnika Mraka koji je
odbeglom stavio avion na raspolaganje.
Na dan 14. januara (1944) imao sam dui razgovor sa poglavnikom. Pozdravio sam ga tako to sam rekao da sam doao
zato da bi on mogao da vidi kako ja zbog Babievog sluaja
stojim pred njim kao potuena vojska. Ali da elim da vidim
i njega, budui da je pukovnik Mrak, koji je Babiu stavio
avion na raspolaganje i sada sedi u zatvoru, jedan pra-ustaa.
Poglavnik je za ovo poslednje rekao da ne odgovara istini,
a zatim je dodao da on namerava da izvestan broj oficira iz
ministarstva vojske, koje on naziva crnim kabinetom, poalje
u penziju. Ja sam na to primetio da ne zahtevam nita drugo
do da se sve to pre zavri kako uznemirenje ne bi dugo
potrajalo. U sebi sam se pitao ta e jo na kraju biti sa ovim
domobranima.. .-<
*
Prema engleskim izvorima,9 Babi treba da je stigao u Italiju sa
znanjem Gleza fon Horstenau i, tavie, da je sa sobom doneo jednu
njegovu tajnu poruku. Ali sam Babi to negira. U pismu austrijskom
vojnom istoriaru Kizlingu od 18. decembra 1961. godine, upuenom
iz June Amerike (iz mesta Toremolinos Torremolinos), on o svom
odlasku Englezima izmeu ostalog kae:
Godine 1943. uspelo je izvesnim ljudima iz Seijacke stranke
da uspostave vezu sa Londonom. Oni su od Londona traili
dozvolu da mogu poslati jednog ili vie domobranskih oficira
radi dogovora o kooperaciji domobrana i saveznika uz saglasnost hrvatskih politiara. Mi smo mislili da moemo obezbediti pomo saveznika za suzbijanje Titove premoi... pa sam
ja izabran od jednog ireg kruga domobranskih oficira da vodim razgovore sa saveznicima. Meutim, moja misija nije
donela nikakve rezultate. Nismo naili ni na kakvo razumevanje...
' KAW/B-800, br. 168.
' Izvetaj engleskog ambasadora Stevenson-a od 20. 2. 1944. Up. Lj. Boban, Iz brltanske politike, n. rad., str. 7778.
292

'.

Posle razgovora koji su potrajali dva i po meseca, lino sam

stavljen pred alternativu: da se prikljuim Titu ili Mihailoviu
ili pak da stupim u englesku propagandu slubu. Poto sam
odbio sve ove predloge, konfinirali su me...
O samom Glezu fon Horstenau, Babi je Englezima, kako tvrdi,
rekao samo toliko da mu je poznato da je predstavnik nemake vojske u Zagrebu, antinacista i veliki protivnik ustaa.
3. Isforsirani sukob s Paveliem
Po bekstvu pukovnika Babia u Italiju, u Bari, gde je stigao 9.
januara 1944. godine i prvo sasluan od Amerikanaca,1 ionako prometno predsoblje kancelarije Gleza fon Horstenau pretvorilo se maltene u
pravu ekaonicu neke srednje-velike eleznike stanice. Stalno su dolazili i posetioci iz redova zagrebakog graanstva, uglavnom, a ako ne
i iskljuivo, protivnici ustakog reima.
Meni dolaze i svi hrvatski politiari, kae Glez fon Horstenau u svojim zabelekama, a ponovo se intenzivira u jednom asu prekinuti saobraaj sa Koutiem... Naravno da
vie niko ne veruje u nau pobedu to je najglavniji razlog
sveukupnog neprijateljstva prema nama. Pacovi se ve spremaju, koliko to samo mogu, da napuste tonui brod.. .
Meu brojnim posetiocima Gleza fon Horstenau nalazio se, i to kao
ei gost, profesor sudske medicine u Zagrebu, Mirosavljevi, nekadanji vojni lekar u austrougarskoj armiji. (On je raspolagao i nekim
apsolutno autentinim dokazima o pukovniku Redlu, koji je pijunirao
za carsku Rusiju i koji je, kako se sada zna, predao Rusima i plan
nastupa austrougarske vojske protiv Kraljevine Srbije, 1914. godine.)
Mirosavljevi je uvek bio pun novosti i iz visokih, pa i najviih ustakih krugova. (Upravo kada je Babi pobegao, on je ispriao Glezu fon
Horstenau kako je ustaa Leonides Grivii zdipio dve milijarde ku~
na, a da je profesor Vrani, direktor sanatorijuma na Pantovaku
koji je do rata sluio ustaama kao vano skrovite, neoekivano pao
u nemilost i optuen da je korupciona, mason i komunista.) Izmeu
ostalog, on je Glezu fon Horstenau saoptio ko je i kako poinio poznati zloin u Sestinama, pred Boi 1943. godine.
1
Pre Babia, a takode u januaru 1944. godine, sa Amerikancima (i En
glezima) stupio je u vezu u ime Hrvatske seljake stranke izvesni Zenon
Adami, Slovenac, potpredsednlk Slovenake radniko-seljake stranke za
Hrvatsku. Na osnovu njegovog izlaganja, Englezi su zakljuili da je prog
ram HSS za kraj rata, kad je re o Srbiji i Hrvatskoj, da se izmedu Srbije
i Hrvatske uspostave konane granice ne na Drini, ve du Bosne_i Neretjve, s^Jjm to bi Hrvatskoj trebalq da"j?ripadnu jo 1 Baka_i~SSem7 Prema
programu HSS,~9alje7~a ^kalco" su ga Englezi sisfemtiarrir'na^osnpyu"Kd"mKgyog izlaganja, *predvtaal~~5e i yojnigka okiipaija Jugoslavije
bilo od
"jnritanaca bilo od AmeriKanaca u fcajanju^od~TO gdTna;: p. Lj. Boban,
rrrraaT, str. 6566.
~^ ---------------

293

Tamo je, kae Glez fon Horstenauo tme, ef poglavnikove

telesne garde, ustaki major Brin, u tri sata ujutro otkrio
etvoricu navodnih komunista i ubio ih.LPoglvnik, kome sam
se ja obratio za objanjenje o celom slcaju, dvaput mi je
(umesto odgovora) ponudio prie o Indijancima... Cetvorica
su streljani zato to su sirotog Kirina pokuali namamiti u
partizansku zasedu. Uistinu, ti... ljudi bili su odvedeni u umu, tamo vezani za stabla drvea, najpre ranjeni u noge, i tek
nekoliko sati potom ubijeni. Jedan izmedu ubijenih bio je saradnik dravnog sekretara za javne radove Bulia, koji je na
grob poslao venac i zbog toga, mada poznat ko naroito veliki nemaki prijateljj otputen iz dravne slube. Profesoru
Mirosavljeviu je uvee posle ubistva dstavljen jedan od etiri lea, koji je bio od batina potpuno plav i pun krvavih
msnica...
Osim to je za skoro svako ubistvo za koje je doznao da se dogodilo, traio objanjenje od Pavelia, uvek pod platom zabrinutosti
da se krivica za to ne bi svalila na nemaku vojsku, Glez fon Horstenau se u nekoliko mahov i javrio ogradio od zloina koje su ponili ustae. Tako je postupio posle eksplozije municijskog depoa u
_Sesvetama, kada su ustae javno obesile esnaet hrvatskih intelektualaca. U tu svrhu on se posluio novinama koje su u Zagrebu izlazile
na nemakom jeziku. 2 Sastavio je (i objavio) informaciju u kojoj je
izneo, kako kae, da sa tom odmazdom nemaka vojna sila nema nita.
Ustakom vostvu to nije bilo pravo, ali su nemake slube zato bile
vrlo zadovoljne.
Po miljenju dr Prbst-a, kae Glez fon Horstenau u vezi
sa svim tim u svom dnevniku, ponovno rasplamsavanje ustakog terora trebalo je da se u najveoj meri pripie utiaju
poznatog makedonskog teroriste profesora Vane Mihailova,
kojim su se poglavnik i njegova klika posluili jo pri izvrenju kraljoubistva u Marseju... Mihailov, jedan isto tako
visokoobrazovani koliko i bezobzirni Bugarin, koji je terorizam popeo nastepen nauke, stanuje u jednoj vili na Tukancu (dakle mom susedstvu), vozi se okolo jednim lepim dravnim automobilom i pripada, a da se to ne pokazuje,
najintimnijem krugu poglavnika. On se, istina, zasad nalazi u
Berlinu, budui da se u Nemakoj kombinira sa teroristikom
akcijom iza leda neprijatelja za sluaj da doe do njegovog
prodora na Balkan...
Glavni nosioci, i sprovodioci, terora, bili su takozvani rasovi, ustaki pukovnici VjekoslavMaks Luburi, Ivan Kirin, Viktor Tomi,
Erih Lisak, Vilko Penikar, JosipJoso Rukavina, Ivo Hereni, Vjekoslav ServaciBegp, RafaelRafo Boban. (O njima je Glez fon Horstenau imao poseban dosije, sadraja takvog da se oveku digne kosa
2
Re je o listu Neue Oa^dnang (-Novi red), <ji je glavni urednik bio
dr Probst.

294

na glavi.) Cvrsto povezani izmedu sebe, oni su imali njveci uticaj

na Pavelia i predstavljali su najmoniju grupu u zemlji, meu ustakim vlastodrcima. (Druge dve grupe, po Glezu fon Horstenau, koje su
jo neto znaile u NDH, bile su grupa starih i grupa mladih politiara. Grupa starih politiara sastojala se, pre svega, iz onih ministara koji su doli na visoke poloaje jo u aprilu 1941. godine i u meduvremenu bili smenjeni, i koji su se dobrim delom oseali obaveznim
prema Italiji. Grupa mladih politiara bila je najmalobrojnija. Ona
je, kao i njen prvi ovek Lorkovi, bila na strani Nemake i, delom i zbog toga, nalazila se na stalnoj meti kako starih politiara,
tako i samih rasova, odnosno terorista, kako je Glez fon Horstenau
nazivao ustake pukovnike.) Za najopasnijeg, a u svakom sluaju najkrvolonijeg pukovnika, smatran je Maks Luburi, koji se javno
hvalio da su ustae pobili vie Srba _nego Turci za pet vekova. Na
drugom mestu, po svom zlu glasu, dolazio je Ivo Hereni, koji je Jos
kao srednjokolac ubio jednog policijskog agenta i prebegao u Italiju,
gde ga je Paveli prigrlio i poklonio mu svoje puno poverenje. Na
treem, Viktor Tomi. Protiv njih trojice, u prvom redu, Glez fon
Horstenau je esto protestovao i podnosio prijave, uvek naglaavajui,
otvoreno ti bez rezerve, da se radi o ljudima bez ikakvih skrupula i
sposobnih da i iz istog mira nasrnu na svaiji ivot. Paveli je, kako
to Glez fon jlorstenau navodi, sve te prijave primao znanju, ponekad
se, naoko, s ^ijimaTi sam saglasva, ali je u celini odbijao da prihvati
da se, kad su rasovi u pitanju, radi o opasnoj i po dravu tetnoj
kamarili.
Prema zabelekama Gleza fon Horstenau, negde u oktobru 1943.
godine, Hereni i Tomi su pokuali ak da ubiju i samog Lorkovia,
koji je tada bio u velikoj milosti kod Pavelia i, u dogovoru s njim,
VOdio najitenzivnije razgovore sa predstavnikom Seijacke stranke, Augustom Koutiem.
Poetkom oktobra, pie Glez fon Horstenau, odjednom se
proneo glas da je ozloglaeni terorista Tomi uhapen i da e,
po svoj prilici, biti osuen na smrt. Kad sam upitao Lorkovia ta je na stvari, on mi je odgovorio zaokolino da se radi
o zaveri. Uistinu je Tomi bio pripremio atentat na Lorkovia.
Trojka koja je trebalo da ga sredi pred njegovim biroom,
ve je bila raspodelila svoje uloge. Ali na kraju se odustalo
od izvrenja. Tomi je tvrdio da se on tokom jedne besane
noi predomislio. Hereni je izjavio da je njegova zasluga to
atentatori nisu bili poslati u akciju. Posle svega Tomi nije
bio obeen, ve je zajedno sa Hereniem napustio Hrvatsku,
da bi se u hotelu Ritz u Budimpeti odao jednom ne ba
mirnom, ali utoliko prijatnijem ivotu. Sada, za Boi, oba su
se heroja vratili kui. Tomi zato to mu je madarska vlada
uskratila gostoprimstvo, a Hereni, kako izgleda, dobrovoljno.-
Sto se tie Maksa Luburia, o njemu je Glez fon Horstenau mislio
najgore i najcrnje, i, moda ga se i lino plaei, nastojao ; je da. ga
295

skine sa scene. U tom pravcu on je preduzeo mnoge korake, ali su svi

oni ostali jalovi. Istina, kad god bi on poveo kakvu akciju protiv Luburia, ovaj bi se odjednom nekud izgubio, taman kao da je u zemlju
propao, a onda bi se iznenada ponovo pojavio i nastavio po starom.
Koliko god da je bio kivan na kamarilu ustakih pukovnika, Glez
fon Horstenau je jo vie, mnogo puta vie, zapravo, bio ogoren na
Pavelia, smatrajui da je on glavni krivac za sve i da je u svemu
demon nad demonima. U jesen 1942. godine, on mu je, u lice, rekao
sledee:
Ja znam, vi mislite da Nemci u Poljskoj i Rusiji takode ne
rade drukije. Vi ste moda u pravu, a moda i ne, ali o nekom poreenju ne moe biti ni u kom sluaju ni rei. Jer,
mi smo doli u ove zemlje kao osvajai, kao neprijatelji, a vi
ste doli u ovu nesrenu zemlju tobo kao otac domovine!
Sa miljenjem Gleza fon Horstenau o Paveliu, kao glavnom kriveu za sve hrvatske nesree, slagali su se, kako se to iz njegovih
zabeleaka vidi, i neki ustaki funkcioneri, meu njima i dr Vladimir Koak.
Predstava koju je Koak imao o Paveliu u svemu se slae
sa mojom-K, napisao je Horstenau posle razgovora sa Koakom
u Budimpeti, 8. oktobra 1943, gde se ovaj nalazio na dunosti poslanika NDH. -Laljivost i podmuklost su, uz nedostatak svake konstruktivne snage, glavne osobine ovog od nas
postavljenog efa drave ...
Niko ga od nas nije poznavao, uvek ponovo kuka Koak...
koji smatra iskljuenim da bi moglo doi ak i do delimine
promene u Hrvatskoj, sem da Paveli bude potpuno pritisnut
uza zid ... ili, jo bolje, stavljen uza zid ...
Sta o njemu Glez fon Horstenau misli, znao je i Paveli. (On je bio
obaveten i o tome da Horstenau pria unaokolo da je vajar Augustini rekao, kada je zavrio Pavelievu bistu, da on jo nikada nije
modelirao jedan takav zloinaki tip.) 3 Ali je utao i strpljivo ekao,
kako se to kae, svojih pet minuta. Stavie, u oekivanju tih svojih
pet minuta, on je prema Glezu fon Horstenau bio vrlo paljiv, uvek
za njega tu, a kad god mu se ukazala zgodna prilika, nastojao je
da mu togod vredno pokkmi.
On mi je, kae Glez fon Horstenau o tome, dodeljivao odlikovanja, poklanjao mi zlatne medalje, inio mi razne poklone
i bio tako prijatan i predusretljiv u ponaanju, da smo Mecger i ja esto govorili izmeu sebe da se... sa pametnim gangsterom ipak lake izlazi na kraj nego sa glupim.
' August Augustini, lan JAZU. Godine 1943. prebacio se na oslobodenu taritoriju. U Jajcu, na zasedanju AVNOJ-a, izabran za njegovog potpredsednika.
296

IL_

U avgustu 1944. godine, medutim, Adam, odnosno Lino, kako sePaveli sve nazivao u svom ivotu, ispostavio je svoj raun Glezu forv
Horstenau, i to sa duplom kamatom.
Pavod je bila poznata afera VokiLorkovi.
Mladi ljudi, i Voki i Lorkovi pripadali su grupi onih ustakih
funkcionera koji su bili orijentisani prema Nemakoj i koji su bili
podravani od nemakih slubi. Glez fon Horstenau je dobro stajao i
sa jednim i sa drugim, a naroito sa Lorkoviem, s kojim se vrlo esto
sastajao i od kraja 1943. godine, a naroito u prolee 1944. godine,
vodio sasvim otvorene razgovore o ratnoj situaciji i, posebno, o mogunostima iskrcavanja Anglo-Amerikanaca na Balkanskom poluostrvu.
Lorkovi je toliko bio povezan sa Glezom fon Horstenau, da ga je,
kako to ovaj na vie mesta istie, lino obavetavao o svim vanim
odlukama ustake vlade. On mu je, tako, sredinom januara 1944.
godine prvi javio da je Paveli odluio da smeni sa poloaja ministra
vojske Miroslava Navratila, a na njegovo mesto dovede Vokia. Tada
jo slabo poznat sa Antom Vokiem, Glez fon Horstenau je bio okiran
dobijenim obavetenjem. Ali ne toliko zbog samog Vokia, koliko zbog
Pavelia... Naime, on je u toj odluci video jedan dokaz vie da je
vo ustaa reio da sasvim oslabi domobrane i na njihovu tetu ojaa
pozicije ustakih vojnih formacija, takozvane vojnice. (Tog miljenja bioje i vojni zapovednik Jugoistoka, fon Vajks, to potvruje i sledea zabeleka u njegovom linom dnevniku: U Hrvatskoj ostvarena pobeda
ustakog sistema smenjivanjem ministra vojske... Situacija u Hrvatskoj zabrinjava otud sve vie: zapostavljanje armije, forsiranje ustaa.)4
Smenjivanje Navratila Glez fon Horstenau je shvatio i kao nekorektnost Pavelia prema njemu lino. Jer, upravo je on bio taj koji
je Navratila predloio za ministra vojske. (Kao vazduhoplovni general, Navratil je dotle bio vojni atae u Bukuretu. Vaio je za velikog
protivnika Slavka Kvaternika, a to se Glezu fon Horstenau naroito
dopadalo, on nije bio za to da u NDH postoje dve vojske ustae i
domobrani. Smatrao je da se ustake formacije moraju ukljuiti u
domobranske jedinice.) Poseban razlog to je Glez fon Horstenau tako<
estoko reagovao na vest da je Paveli odluio da Navratila smeni,
bila je okolnost to se on zaloio da Hitler, u novembru 1943. godine
primi Navratila u specijalnu i vanplansku posetu. (Do ovog prijema.
nije dolo, meutim, samo njegovom zaslugom, vee zahvaljujui i injenici, to nije znao, da je Hitler upravo tada ve bio vrsto reio da
se nastavi saradnja sa ustaama i Paveliem./ Tek kad je stigao u
Hitlerov glavni stan, to mu je saoptio feldmaral Kajtel, i to na nain
koji ga je duboko kosnuo. Kad su se pozdravili, naime, i Glez fon
Horstenau zamolio za dgzvolu da referie ukratko o situaciii u NDH,.,
Kajtel mu je grubo odvratio: emu imamo nas dvojica jo da
razgovaramo? Za poglavnikov ustaki kurs su svi osim vas lino,.
takoe i vojska!) O samom prijemu Navratila kod Hitlera, stoji u;
dnevniku Gleza fon Horstenau:
4

p. Fon Vajks, daevnik, BA/MAF, 19/3.

297:

Hitler je bio vrlo ozbiljan, na neki nain zamiljen. U prvom

momentu je reeno da nas prima samo na petnaest minuta,
ali je od toga ispao sat... Navratil se pokazao vrlo snalaljivim. Dobar poznavalac ne samo Mein Kampf-a, ve i
Mythos-a, on je veto preneo razgovor na pitanja ideologije,
ukazujui na znaaj zadobijanja hrvatskih vojnika u ideolokom smislu i na nunost da se njemu, kao ministru, omogui
da sa trupama bude vie u kontaktu nego to je to dotle bio
sluaj. Dobro tempirani govor Navratila napravio je na Hitlera sjajan utisak ...
Osim Hitlera, Navratila je primio i Himler, koji je upravo tada celu NDH bio proglasio za banditsku oblast. Inicijativa za prijem potekla je od samog Himlera. On je toliko bio zainteresovan za razgovor sa Navratilom, da je, to inae nije esto inio, naredio da se
u njegovu ast priredi i ruak. Na tom ruku uzeo je uea i BahZelevski (Erich BachZelewski) SS-obergrupenfirer i general policije, glavni ef upravo formirane SS- komande za suzbijanje ustanikih bandi u svim zemljama pod nemakom okupacijom. Na iznenadenje Gleza fon Horstenau, a naroito Navratila, prve rei koje je Himler izgovorio, glasile su: Bila je teka politika greka to se mislilo da se
dva miliona pravoslavaca tek tako mogu unititi! Posle toga, bez
imalo predaha, on je preao na opirno izlaganje o vanosti odabiranja ljudstva za SS, a u vezi s tim dotakao se i bosanskih Muslimana,
pa i same muhamedanske religije, ukazujui na njen herojski karakter... Tek nakon ruka, u uem krugu, Himler se upustio u razgovor
<o samoj situaciji u NDH.
Navratil, lukavi Geh, kae Horstenau u svom dnevniku,
odmah je udario u ideoloke talambase, predstavljajui se
tako kao hiljaduprocentni nacista. Neto naroito, ipak, nije u
svemu reeno, bar dok sam ja bio prisutan razgovoru. Ja sam
morao ostaviti Navratila samog nekih sat i po budui da sam
imao zakazan sastanak sa Jodlom. Himler me je otpratio napolje. Ja sam mu rekao da je on jedini u najvioj sferi koji
poznaje uistinu Hrvatsku... Zatim sam mu ispriao, to sam
upravo bio saznao od Navratila o njegovom poslednjem razgovoru sa Paveliem. Ovaj je prilino otvoreno izrazio miljenje da Hrvatska u Moskvi 5 nije preputena Rusiji i da je zato
nuno orijentisati se prema Engleskoj. Himler je odgovorio
da ga to ne iznenauje, i upitao me je da li se makar Navratilu moe verovati, Ja sam potvrdio, mada u to nisam bio
sasvim siguran. All kome sejdana uopste moe__i verovati? ...
Sam Navratil je u svom linom i svakog dana voenom dnevniku,
fcoji Je centrala Abvera bila snimila i odmah prevela na nemaki,
o audijenciji kod Hitlera napisao sledee:
5
Misli se na konferenciju ministara spoljnih poslova u Moskvi (10. oktobar 2. novembar 1943).

298

Posle mog uvodnog izlaganja da je Italija uglavnotn kriva

za sadanju teku situaciju u prostoru Hrvatske..., firer je
primetio da je on 1941. godine bio protiv toga da se Hrvatska
prepusti italijanskom ivotnom prostoru. On je rekao: 'Apsurd
je da jedan nacionalni reim na svom poetku prepusti drugoj dravi deo svoje zemlje i svog naroda...'
Firer je izjavio da je Rajh imao veoma veliku robnujrazmenu
sa bivom Jugoslavyom i da je zbog toga kod njega postojao
gpsoIuTian~jnter.es da. ona postoji kao drava^ zbog ega je i
pakt potpisan.
Firer je pokazao veliku zabrinutost zbog saobraajnih veza sa
Grkom, koje vode preko Hrvatske. On je naroito naglasio da
su sve nemake trupe, koje momentalno brane prostor Balkana,
upuene na ove saobraajne linije. Iste moraju zbog toga po
svaku cenu biti slobodne. 'Partizansko pitanje' i 'partizanski
Problem' su u svakom sluaju ozbiljni i zabrinjavajui. Za jednu akciju u prostoru Sarajeva, koja se sada priprema, moraju
biti dopremljene snage iz Crne Gore, Grke i Albanije ...
Firer je posle svega rekao, da je on Video Titovu fotografiju
u novinama... i da misli da je to 'jedna izvanredna glava'. U
svom prostoru dri Tito, u'svakom sluaju, inicijativu u svojoj
ruci.. .*
Po povratku iz posete Hitleru, a pod uticajem u meduvremenu
primljenih izvetaja o Navratilu, kao' i na osribvu svojih linih zapaanja za vreme zajednikog putovanja, Glez fon Horstenau je zakljuio,
zajedno sa svojim adutantom Megcerom, da je s nacionalsocijalistikom
ideologijom dobro upoznati ustaki ministar ipak samo obian Vokurka.7 U tom smislu on je uputio i nekoliko izvetaja u OKW... Ali,
to uopte nije uticalo na tamo ve formirani dobar stav prema Navratilu, koji se zasnivao na miljenju centrale Abvera od 26. novembra
1943. godine.8
Tipian vojnik, vrlo naitan, glasilo je miljenje Abvera o
Navratilu. -Sav usredsreden na nacionalne hrvatske zadatke u
okviru Evrope pod vodstvom Rajha..., naglasio je vie puta
od kolike je vanosti za njega da bude podran od Rajha, da
bi imao 'beton pod nogama'. Izvanredno informisan o unutranjoj situaciji u svojoj zemlji i na Baikanu. Njegovo je sasvim
jasno opredeljenje da saraduje sa Nemakom...
Mada je, nasuprot OKW, zauzeo potcetijivaki stav prema Navratilu, Glez fon Horstenau je, kad je Paveli reio da ga smeni sa poloaja ministra vojske, najenerginije ustao u njegovu odbranu.
6

BA/MAF, RH 31/III/9.
Podrugljiv, posprdan naziv za Gehe.
' BA/MAF, RH 31/III/4.
7

299

O reenosti da Navratila smeni, Paveli je pismeno obavestio Gleza

fon Horstenau 22. januara 1944. godine. Sef ustake drave je u pismu
rekao da on i njegovi ministri vie nisu u mogunosti da sarauju sa
ministrom Navratilom, budui da je on svojeglav, bez takta u postu panju sa ljudima, naduven, da ne uspeva ni u emu, da zapostavlja
ustaku voj nicu, izb egava d a ide na fro nt i o kruuj e se u ministar stvu pre svega jednom jugoslovenski orijentisanom klikom na tetu
pouzdanih oficira.
Vie zato to nije ponosio Pavelia, i to je uvek gledao da mu
na neki nain zamuti aj, ako ne neto vie, a manje zato to mu je
bilo stalo da Navratil ostane na svom poloaju, Glez fon Horstenau je,
ustavi protiv Pavelieve odluke, kao glavno izneo da je Navratil osvedoeni prijatelj Nemake. A takvo to nije bez znaaja kad se radi
0 vlad i na ijoj sed nici je nedavno jed an ministar izj avio d a sa lj u
dima koji su tokom jedne godine beali 800 kilometara, ne treba tako
vie oprezno govoriti __ .
U prvom asu i poslanik Kae je bio protiv smenjivanja Navratila
sa poloaja ministra vojske. I to pre svega, a ako ne i iskljuivo zato,
to je smatrao da je nezgodno da o vek koji je upravo bio primljen
od Hitlera, i od njega bio odlikovan 'Nemakim orkwn', bude odmah
potom poseen. Meutim, pod pritiskom Pavelia lino, poslanik Kae
je ubrzo promenio svoje miljenje. On je otiao do Gleza fon Horstenau
1 pokuao da ga ubedi da je smenjivanje Navratila i postavljanje Vokia za mi nistr a vo j ske , ip ak j ed no d ob ro reenj e, kako p o samu nj e go v u mi s ij u, t a ko i p o n e ma k u vo j s k u. Ho rs te n au j e n a to p la n uo ,
p a je ak izjavio da o n, kad ve Paveli radi ta ho e, ne vid i druge
do da u znak pro testa momentalno nap usti NDH. S o bziro m da je to
bila opasna p retnja, i da je do nje dolo u ne ba zgodnom mo mentu,
Kae je uinio sve da Horstenaua umiri. Ali ovaj je ostao pri svom ...
S ve s no j e, ka ko to k ae u s vo m d n e v ni k u, ter ao ma k na ko na c, na roito se pri tom okomljujui na Pavelia.
Za vreme ovo g razgovora Kaea i Gleza fon Horstenau, u nad letvu poslednjeg, telefonom se javio Paveli. Horstenau je na to razj ar e n o d o v i k n u o s v o m a u t a n t u , k a d j e u o k o g a t r a i : P r e k i n i
vezu, ja s tim ovekom nemam vie ta da razgovaram! Ovaj je postup io p o nar e enj u, ali j e po sle neki h p o la min uta d o ao natrag i
rekao: Poglavnik opet moli da doete na telefon! Tek tada je Glez
fon Horstenau ustao i u pravo m smislu te rei obasuo efa ustake
drave bujicom ne ba biranih re...
Ko zna dokle bi Glez fon Horstenau u ovome terao, da se, posle
svega, nije javio general Varlimont, da bi mu saoptio da je Hitlerova
elja da se stvari prepuste svom toku, drugim reima da se od Navratila dignu r uke ( mad a je o n za firera iskren nemaki p rijatelj i jedan dobar ovek-).
Poto je sada sve i konano bilo jasno da jasnije ne moe biti,
Glezu fon Horstenau je preostalo samo jedno: da popusti, povue po~
tez pomirenja i nekako izgladi incident sa Paveliem. Ali kad je poeo
traiti najbolji nain da to uradi, ponovo se javio general Varlimont.
Ovo g puta o n je rekao da govori direktno u ime svog efa, naelnika
300

operativnog odeljenja, general-pukovnika Jodla... Suprotno prethodnom uputstvu da Navratila prepusti njegovoj sudbini, sada je traeno od Gleza fon Horstenau da se lino i energino angauje kod
Pavelia u korist Navratila. Tendencija mora biti, poruivao je jo
Jodl, da se Navratil dri. Poto je pitanje politiko, incijativu treba
prepustiti poslaniku. Poeljno je angaovanje istog u smislu postizanja
sporazuma.9
Nova poruka. kako se to vidi iz njegovog dnevnika, iznenadila
je Gleza fon Horstenau u najveoj meri, naroito zbog datog objanjenja da je izbor ministra vojske i vrhovnog komandanta u saveznikoj dravi usred rata politiko pitanje.
Citav sluaj oko Navratila se zatim veoma iskomplikovao, tako da
je Glez fon Horstenau posle novih telefonskih razgovora sa generalom
Varlimontom, zakljuio da su -gre-, kod Hitlera i Himlera, izgleda
otpisali Hrvatsku u sadanjoj formi. U svom dnevniku, u januaru
1944. godine, on o ovoj novonastaloj situaciji pie:
Jos 4. septembra prole godine, Hitler mi je kazao: 'Meni se
uopte ne dopada da dole kod vas vlada potpun mir; ja moram imati mogunosti da se angaujem'. Kad je sredinom
oktobra Nojbaher bio kod mene, on mi je rekao: 'Bosna, naravno, pripada Srbiji, a Hrvatska se... prikljuuje Rajhu kao
vojna granica'. Ribentrop je opet uoi Boia nabacio Kaeu da
bi on trebalo da izvidi da li bi se Hrvati mogli pokrenuti
da se na neki nain stave pod neposrednu zatitu Rajha...
Ova neobina stremljenja bila su na nemakoj strani poduprta
jakom prosrpskom propratnom muzikom. Nedi i njegova politika oevidno uivaju sve veu simpatiju i sve veu podrku
kako Nojbahera, tako i Berlina. Rav odnos saveznika prema
Drai Mihailoviu, nudi povod za nove nade... I nemaka publicistika stavljena je u slubu ove politike. Clanci u listu 'Vlkischer Beobachter' i 'Das Reich', koji potiu iz specijalnog izvora, obeleavaju Titov pokret kao tako rei isto hrvatsku
stvar...
Najzad, 29. januara 1944. godine, pala je konana odluka u pogledu
Navratila. Podravan od Kaea (a ovaj od Ribentropa), Paveli je,
uprkos svemu, smenio Navratila i na njegovo mesto doveo Vokia. S
time se odjednom, ali u svakom sluaju bre nego to je to Glez fon
Horstenau oekivao, sloila i OKW. ... Kad Navratil i poglavnik ve
ne mogu nikako saraivati, glasila je telefonska poruka OKW, onda
se mora uzeti ovek koji garantuje dobru saradnju sa nemakom vojskom... Da li je u pitanju civil ili vojno lice, nije bitno...
Utuen to se sve tako svrilo, to su Paveli i Kae ispali pobednici i u odnosu prema njemu, Glez fon Horstenau se, u isti mah, po
prvi put i sa svom ozbiljnou, zabrinuo i za svoj lini poloaj u NDH.
' Tel .poruka OKW od 24- 1. 1944, zabeleka autanta Gleza fon Horstenau, Mecgera. BA/MAF, RH 31/III/4.
301

On je u svemu tome yideo poetak jednog novog, opasnog stanja po

sebe. Jednom pobednik, Paveli se vie nee zaustaviti, rezonovao je
on. On e ii dalje, sve dok ne oceni da je doao momenat da mu otpozadi udari ne samo kalpi, ve da mu zada i smrtni udarac..
Kako je on naveo u dnevniku, Paveli treba da je u ovom smislu ve6
bio tada neto rekao u krugu svojih najbliih saradnika. Jer, od tog,
asa su se, u poetku istina samo tu i tamo, mogli uti glasovi.
da je Horstenau -svrio svoje kod poglavnika i da e uskoro napustiti.
Hrvatsku.

4. Planovi o dunavskoj federaciji

Znajui dobro na emu je, Glez fon Horstenau je svoje dranjepodesio datim okolnostima. Nastavio je da se prema Paveliu i predstavnicima ustake vlade ponaa naoko tako, taman kao da nita nije
ni bilo, a u isti mah je produbljivao svoje veze sa ljudima za koje je
verovao da su protiv ustaa i s kojima je pravio razne . kombinacije,.
izmeu ostalog i za trenutak povlaenja nemake vojske iz NDH, odnosno za momenat ikrcavanja Anglo-Amerikanaca na Jadranskoj obalL
Na neki nain zbliio se i sa Vokiem, koga je vrk brzo svrstaou red boljih ustaa i na osnovu dobijenih izvetaja zakljuio da
on nije blizak ni sa teroristima ni sa poglavhikom-, da je veoma
naklonjen Nemcima... to je narcito dokazao dok je komandovao
ustakim jedinicama protiv partizana i dok je bio ef eleznica u Bosni,1
. :
Prema tvrdenju jednog intimnog prijatelja Gleza fon Horstenau,.
Gustava Stckele-a,2 Horstenau i Voki su se bili jedan drugom u toj,
meri pribliili, da bi se moglo rei da su se nalazili pod jednim pokrivaem. Oni su bili eak dotle stigli da treba da su zajedno radili na
pripremama specijalnog plana za sluaj iskrcavanja zapadnih saveznika
n Jadransku obalu. (U vezi sa Vokiem, Abver je saznao da je pod
njegovim predsednitvom, 5. i 6. jula 1944. godine, u Sarajevu odranovie tajnih sastanaka visokih ustakih funkcionera i vojnih lica, medu
kojima su se nalazili i generali Begi i Cani. Na tim sastancima navodno je razmatrano pitanje napada na nemake trupe u asu njihovog.
povlaenja iz NDH. Kako se vidi i iz nekih tajnih dostava Gleza fon;
Horstenau, ovi sastanei odrani su upravo u vreme kada se u ustakim.
krugovima naveliko kalkulisalo sa iskrcavanjem Anglo-Amerikanaca na
Jadranskoj obali. Ustae su u tom, ma koliko to izgledalo paradoksalno,.
videli svoju veliku, moda i najveu ansu da opstanu i preive. Ubeeni da e ih Anglo-Amerikanci prihvatiti kao nacionalne snage i
protivteu Titovom pokretu, oni su do potrebne legitimacije- nameravali da dou menjanjem fronta u pogodnom trenutku3 .) Stckele,,
u vezi sa tim, navodi da mu je Horstenau izjavio sledee:

302

1
2

BA/MAF, RH 31/III/4.
August Stckele, autr knjige Vom Ende zuiii Anfang, Wien 1949-

BA/MAF, RH 31/111/13.

. : : - : .

.-....-

Ja sam znao da Voki pripada grupi politiara koji su hteli

da uz pomo Anglo-Amerikanaca sauvaju -nezavisnost Hrvatske i uine sve da se rat to pre zavri... U tom cilju planirane su pripreme za iskrcavanje engleskih trupa. Ja sam bio
spreman da sve ovo podrim i da nemake trupe prema tom
planu disponiram... Na alost, mi nismo znali za dogovor izmedu saveznika, da je Balkan sa izuzetkom Grke preputen
ruskom uticaju i, da je otud iskljuena anglo-amerika invazija. Voki je prebrzo pristupio izvrenju plana i u to je
uputio neke svoje prijatelje, verujui da se na njih moe osloniti. Ali oni su ga izdali... Ja sam imao sree. Na nemakoj;
strani nije se saznalo za moje uee u ovom planu ..."
Vrlo je zanimljiva i u svakom sluaju vredna panje injenica, da
je poslanik Kae, upravo sve do leta 1944. godine, bio u stalnoj i tesnoj
vezi sa Vokiem i Lorkoviem, a naroito sa ovim poslednjim. Veza sa
Lorkoviem imala je ak sva obeleja debelog i prisnog prijateljstva,3 pri emu treba da su veliku ulogu igrali i dragoceni pokloni
koje je poslanik Kae primao od ustakog ministra. (Prema navodima
upravo citiranog Stckelea, Lorkovi je svakog meseca, a uz saglasnost
i odobrenje Ante Pavelia, dve hiljade vajcarskih franaka doznaivao
na jedan tajni konto poslanika Kaea u Cirihu.)
Koliko je to prijateljstvo bilo jako, vidi se i iz toga, da je Kae,
kada je u aprilu 1943. godine Lorkovi smenjen sa dunosti ministra spoljnih poslova navodno na insistiranje Italijana, bio sve svoje poluge pokrenuo da bi ga zatitio, navodei da se radi o oveku naroito naklonjenom
Nemakoj. (U pismenoj intervenciji kod ministra Ribentropa, on je
ak otiao tako daleko da je rekao da se ve i sa gledita interesa
ratnih ciljeva Italije i Nemake smenjivanje ustakog ministra spoljnih poslova mora smatrati za nepoeljno.) 6
to se tie odnosa izmeu Gleza fon Horstenau i Lorkovia, oni
su bili u leto 1944. godine dostigli visoki stepen medusobnog poverenja.
Njihovi razgovori bili su otvorena razmena misli o svim pitanjima, pa
i o pitanjima koja su se ticala preduzimanja mera da Hrvatska ne
bi potpala pod Ruse i da bi sauvala svoju dravnu samostalnost.
Na osnovu svega ovoga, smelo bi se zakljuiti da je Lorkovi bar
neto poverio Glezu fon Horstenau o vezama koje je bio uspostavio
na Zapadu, kao to je to uinio u razgovoru sa svojim prijateljem Lujom ToniSorinom, posle II svetskog rata ministrom spoljnih poslova
Austrije, a o emu ovaj kae u svojim memoarima:
U prolee 1944. godine ukazala mi se prilika da na krae
vreme doem u Zagreb. Posetio sam tada meni od ranije poznatog ondanjeg hrvatskog ministra spoljnih poslova. dr Mladena Lorkovia, koji mi je tokom razgovora otkrio svoje planove. On je preko Svajcarske i Italije uspostavio vezu sa
Up. A. Stckele, n.d., str. 189.
PA/AA, NAK, Pol. 2, br. 134.
' ADAP/E/V/, str. 687690.
4
5

30$

britanskom i amerikom vladom, kako bi za sluaj promene

u Hrvatskoj obezbedio njihovu podrku. Zajedno sa Ilijom Jukiem, a oevidno uz jaku pomo drugih krugova, izmedu ostalog i hrvatske vojske, on je hteo da likvidira Nemcima naklonjeno krilo u ustakom pokretu, dok samog Pavelia nije
mislio da smeni sa poloaja efa drave, ve samo da ga potisne
u pozadinu... Hrvatska bi se, posle svega, proglasila za neutralnu i napustila bi Osovinu. Lorkovi, koji je bio vrlo pametan ovek, bio je naravno svestan toga da bi to dovelo do
potpunog preuzimanja vlasti od strane nemake vojske. Ali za
njega je bila vana budunost: Hrvatska bi tada imala ansu
da se nae na strani saveznika, kao i Badoljijeva vlada u Italiji, da spase svoju samostalnost i da postane partner u jednoj
dunavskoj federaciji kojoj bi pripadale Austrija, Cehoslovaka,
Maarska, Slovenija i Hrvatska. 7j
U vreme kada je Mladen Lorkovi sve ovo ispriao Toniu (ako
:mu je ba sve tako i ispriao!) Zagrebom su se bili proneli glasovi
da se hrvatski emigranti u Zapadnoj Evropi spremaju da obrazuju
vladu na elu sa vajarom Ivanom Metroviem, a uz pomo i podrku
poznatog engleskog publiciste i istoriara Seton Watson-a.8 Kako je
*Gleza fon Horstenau obavestio njegov toliko aktivni obavetajac, kapetan Hefner, a na osnovu razgovora sa Metrovievim bratom Petrom,
vajar Metrovi treba da je stvarno pregovarao sa Englezima na bazi
hrvatske dravne samostalnosti budui da je doao do uverenja da
srpski narod u Londonu, gde se danas silom prilika plee po Staljinovoj muzici, zbog svoje preteno nacionalne orijentacije i (usled toga)
neprihvatanja Tita, ne uiva vie nikakav politiki kredit.
Prema jednom drugom saoptenju Hefnera Glezu fon Horstenau,
i u samom Zagrebu dolo je do uspostavljanja veze izmeu engleskih
agenata i pojedinih ustakih funkcionera. Dojavljujui to, Hefner je
istakao da Englezi smatraju da bi i ustae mogli posluiti kao koristan
Instrument.
S obzirom na sve okolnosti, skoro da je sigurno da je Lorkovi
svoje veze sa Zapadom uspostavio negde u juluavgustu 1943. godine, u vreme kada je meu najviim ustakim arama zbog dogadaja u Italiji bila zavladala prava panika. 9 (Izjanjavajui se povodom jednog tajnog izvetaja, direktno dostavljenog Berlinu, da je izUp. Lujo Toni-Sorin, Erfllte Trume, str. 9799.
Setan-Watson, Robert William (18791951) engl. publicista i istoriar,
autor vie knjiga o Jugoslaviji. Njegov sin, Hugh, bio pripadnik britanske
obavetajne slube SOE za vreme drugog svetskog rata, prvo u Carigradu,
-a zatim u Kairu. Po svoj prilici da se ovde o njemu radi. On je imao veze
sa predstavnicima
Hrvatske seljake stranke Jos pre rata.
9
Prema informaciji koju je Glez fon Horstenau (zajedno sa poslanikom
Kaeom) primio od voe NSDAP u NDH, Emptinga, Paveli je tih dana, polovinorn avgusta 1943, zatraio od konzula Argentine vizu za sebe i svoju
porodicu, a zatim za Mladena Lorkovia, Jozu Rukavinu, Viktore Tomia i
ustakog pukovnika Herenia. Akt se nalazi u BA/MAF, Vojni zapovednik
Jugoistoka, lina akta Gleza fon Horstenau 19421944. Fotokopiju je objavio
i G. Fricke, n.d., str. 185186.
7
8

-304

meu ustakih vlasti i Londona dolo do uspostavljanja veze, Glez fn

Horstenau je rekao 10 tada da takvo to nije uopte iskljueno, ali da
nekih dokaza o vezi vladinih krugova sa Englezima zasad nema. Jedna
takva veza ja, meutim, moguna s obzirom na cik-cak politiku koju
vode svi lanovi hrvatske vlade.) Po miljenju nemakog autora
Fricke-a, Lorkovi je vezu sa Zapadom uspostavio preko Svajcarske,
a uz pomo ustakog sekretara Lamersa, koji je tamo slubeno otputovao pa ostao, ve kako se to kae u izvetaju ekspoziture Abvera u
Zagrebu iz prvih dana septembra 1943. godine.
Uprkos svim iznesenim podacima, ini se da se Lorkovieve veze
sa predstavnicima zapadnih saveznika ipak ne bi smela precenjivati,
zapravo vrednovati kao apsolutno seriozne, ve i zato to one, prema
svemu sudei, nisu ile dalje od presoblja isturenih odeljenja obave tajnih slubi Engleske i Sjedinjenih Drava Amerike u Svajcarskoj.
Sto se pak tie planova o ukljuenju hrvatske u jednu dunavsku federaciju, koju bi sainjavale jo i Austrija, ehoslovaka, Maarska i
Slovenija, o emu treba da je Lorkovi govorio i Toniu, treba rei
da se tu pre svega radi samo i iskljuivo o kombinacijama, kojima se,
inae, kao jednom od mogunosti, bavilo i rukovodstvo Hrvatske seljake stranke. (Neki jugoslovenski autori dovode i Gleza fon Horstenau u vezu sa planovima o stvaranju jedne dunavske federacije u
koju je trebalo da uu Hrvatska i Maarska, a kasnije, eventualno,
ukoliko bi bilo uslova za to, i Srbija i Bugarska, nadalje Rumunija,
Ceka, Slovaka, pa ak i neki delovi Nemake, to jest Bavarska, Baden i Virtemberg. Ova federacija je trebalo, navodno, da bude pod
pokroviteljstvom Engleske, koja bi svoje interese obezbedila preko
biveg engleskog kralja, vojvode od Vindzora, koji bi trebalo da doe
na elo ove dravne tvorevine.. .-)IOa U stvari, kad je o kombinacijama o obrazovanju dunavske federacije re, valja istai da je tokom
drugog svetskog rata, ak i posle njega, planirano maltene itavo tuce
dunavskih federacija-.11 Planeri su bili skoro iskljuivo politiki emigranti u Engleskoj i Sjedinjenim Dravama Amerike, i to oni koji su
pripadali konzervativnim i desniarskim krugovima i koje je vreme
bilo pregazilo jo dok su se nalazili u svojim zemljama. Jedan od prvih
planova potekao je od grupc maarskih emigranata Itvana Barankovics-a, Georga fon BakaBesenjija (BakchBessenyei) i Karola
Barte (Bartha). U dunavsku federaciju, kako su to oni mislili, trebalo
je, najpre, da uii MadarsEa, Austrija, Ceka i Moravska, Slovaka,
Karpatska Ukrajina, Erdelj, Rumunija, Hrvatska i Slavonija. Srbiji,
Crnoj Gori i Eosni i Hercegovini trebalo je da bude ostavljeno na
10
Izvetaj Gleza fon Horstenau od 27. 7. 1944. BA/MAF, RH 31/111/14, U
vezi sa kontaktima pojedinih ustakih funkcionera sa predstavnicima engleske
obavetajne slube, ve pominjani Vilhelm Hetl izjavljuje (pismo dr Peteru
Brouceku od 26. 11. 1985) da postoje svi uslovi da se pretpostavi da je sa
Englezima imao odreene veze i sam Paveli. Na to, misli Hetl, upuuje i
injenica da je Paveli, po zavretku rata, skoro godinu dana proveo u
jednom dvorcu u Korukoj (?!), u engleskoj okupacionoj zoni, a, odatle bez
tekoa otputovao u Rim, pa dalje u Junu; Ameriku.
10
a S. Odi, Neostvareni. planovi, l?r-.259s
; :
" Up. Joachim Khl, Fderationsplne, str. 118125.
.
- :
20

305:

volju da joj se kasnije prikljue. Maarska je, u itavoj kombinaciji,

trebalo da bude centralna drava. Osim ovog, maarski (monarhistiki)
krugovi lansirali su i plan o obrazovanju Unije zemalja krune Svetqg
Stefana, sa Maarskom, Slovakom, Karpatskom Ukrajinom, Erdeljom
i Hrvatskom kao saveznim dravama.
U pogledu planova o dunavskoj federaciji bili su veoma aktivni i
Slovaci. I oni su kreirali rise planova, izmeu ostalog plan o jednoj
Uoj dunavskoj federaciji i plan o Karpatsko-Jadranskoj federaciji.
U uu dunavsku federaciju trebalo je da uu Slovaka, Maarska i
Hrvatska, a moda i Austrija i Erdelj, a u Karpatsko-Jadransku federaciju Slovaka, Austrija, Sudetska oblast, Maarska, Slovenija
i Hrvatska.
Od Austrijanaca, kako se sa sigurnou moe rei, potekao je, tokom drugog svetskog rata, samo jedan plan o dunavskoj federaciji,
a njegov tvorac bio je Oto fon Habsburg, sin poslednjeg austrijskog
cara Karla I, koji je imao veze i sa nekim izrazito desniarskim krugovima u Hrvatskoj, na primer sa dr Stjepanom Buom, zagovornikom
nacionalsocijalistikog kursa u NDH.
Koliko su svi planovi koje smo pomenuli, a koji se odnose na
stvaranje dunavske, odnosno dunavskih federacija, bili samo pusti i
snovi i, narodski reeno, mlaenje prazne slame, naroito od jeseni 1943,
najbolje se vidi iz dranja engleske vlade prema Austriji i predlozima
u vezi sa njom za vreme posle rata i sloma Hitlerove Nemake.
Prema britanskim izvorima, engleska vlada je jo u avgustu 1941.
godine poela da razmatra pitanje Austrije.12 Po nalogu engleskog ministarstva spoljnih poslova, sainjena je posebna studija u kojoj je
istaknuto da postoje etiri mogunosti za reenje pitanja Austrije: prvo,
da Austrija bude nezavisna, kao to je bila i od 1918. pa do 1938;
drugo, da ostane u okviru Nemake; tree, da bude uKIjuena u jednu
podunavsku federaciju, i etvrto, da bude razdeljena, pri emu bi
NeniacTEJT odnosno Svajcarskoj, pripao zapadni deo zemlje, a istoni
buduoj dunavskoj federaciji.13
Najvie pristalica imala je varijanta da se Austrija prikljui dunavskoj federaciji, odnosno konfederaciji, i to kako iz istorijskih, tako
i privrednih razloga. U federaciju, odnosno konfederaciju o kojoj je
re, imale su, prema toj studiji, da budu upresovane- jo i Poljska,
Cehoslovaka, Maarska, Jugoslavija i Rumunlj]
Posle ove, prve studije, odbaene uglavnom zbog Sovjetskog Saveza za koji se pretpostavljalo da na odreene interese u ovom prostoru, izradena je druga studija, koja je sadrala samo jedan predlog:
obrazovanje jedne dravne zajednice u koju bi osim Austrije ule jo
i Italija i Madarska. Kad je, meutim, dolo do sloma faistikog reima u Italiji, preovladalo je miljenje (u britanskom ministarstvu spoljnih poslova) da Austriju ipak treba obnoviti kao samostalnu dravu, na
emu je, inae, i naroito, insistirao Sovjetski Savez. U tom smislu,
englesko ministarstvo spoljnih poslova izradilo je poseban nacrt de a

Up. Stanley, G. Great Britain a. t Austrian Question, str. 82123. u

Autor studije bio je L. R. G. D. Laffan (Foreign Research and Press
Service).
306

klaracije (22. jula 1943) i dostavilo ga Vaingtonu, gde se inae nije

verovalo u ivotnu sposobnost Austrije kao samostalne drave. U nacrtu se isticalo da se pripajanje Austrije Treem rajhu ima smatrati
nitavnim i da se Austrija uspostavlja kao samostalna i nezavisna
drava.14 (Jedini koji se tome ozbiljnije suprotstavio, bio je predsednik
vlade Junoafrike Unije, feldmaral Jan Smats /Smuts/. On je bio
ak protiv toga da se u tom asu pitanje Austrije uopte uzima u razmatranje, a naroito se nije slagao s tim da Austrija bude bolje tretirana nego Nemaka. Njegov predlog je bio da se Austrija pripoji
jednoj posebnoj junonemakoj dravi, koju je tek valjalo osnovati.)
To je, potom, i usvojeno na konferenciji ministara spoljnih poslova u
Moskvi, u oktobru 1943, i objavljeno u kominikeu od 1. novembra iste
godine. Kako se vidi iz nemakih dokumenata, za vostvo Rajha je to
bio veliki ok. U specijalnom, strogo poverljivom raspisu ministarstva
spoljnih poslova, u vezi sa tim, reeno je da formulacije u kominikeu
o vaspostavljanju Austrije (kao samostalne drave) pokazuju neprikrivenu nameru triju sila da razore velikonemaki Rajh, ija je izgradnja
poela upravo pripajanjem Austrije. I dalje: da saglasnost triju sila
o vaspostavljanju Austrije treba tako shvatiti da se time elelo spreiti
da kako Sovjetski Savez, tako i Anglo-Amerikanci sklope separatan
mir sa Nemakom. Potpisnik raspisa, fon Tippeiskirch (Tipelskirh),
posebno je, na kraju, istakao da se iza svega krije oita namera da se
austrijski narod uzbuni i iskoristi kao peta kolona, a da se Nemaka
obmane u pogledu planova za iskrcavanje na Baikanu. Kako je Tipelskirh zakljuio, vie je nego sigurno da se Anglo-Amerikanci nee
iskrcati u Dalmaciji, ve u Istri, a kako bi to pre prodrli u Austriju.. .15
U vezi sa Austrijom i planovima za stvaranje federacije, odnosno
konfederacije u kojoj bi i ona nala mesta, ini se vanim istai, da
su se svim tim Sjedinjene Amerike Drave mnogo manje bavile nego
Velika Britanija, uprkos injenici da se predsednik SAD Ruzvelt, jedno
14
Ovim je u stvari Cerilu za srce toliko prirasla ideja o formiranju
jedne dunavske federacije, odnosno konfederacije, bila naputena. (Ja sam
veoma zainteresovan za Austriju, dugo je govorio eril, i nadam se da
Be moe postati prestonica jedne velike dunavske konfederacije. Up. Ceril, II svetski rat, tom V, str. 845, izdanje na srpskohrvatskom.) Treba rei,
meutim, da je eril, i posle svega, pitanje jedne federacije pokrenuo i u
Teheranu, 28. novembra 1943. Ali sada je njegov predlog bio da se ta federacija obrazuje od junonemakih drava, moda sa Austrijom i Madarskom (Up. A. Armstrong, n.d., str. 81). Inae , Ceril je, smatrajui da je
unitenje Austro-Ugarske bila tragina greka, pledirao takoe jedno vreme za formiranje ne jedne, ve vie konfederacija u jugoistonoj Evropi
dunavske, balkanske, i tako dalje. Kad je o planovima za stvaranje fe
deracije na Jugoistoku re, treba istai da su oni, svi manje-vie bili usmereni protiv Jugoslavije. Pomenuemo jedan plan, s ovim u vezi, a koji se ne
tie Cerila, ve jednog Slovenca, profesora Lamberta Erliha (Ehrlich). Ovaj
plan je, pre svega, bio uperen protiv Jugoslavije (Rec je o takozvanoj Jadransko-Egejskoj federaciji). Jugoslavija je, po ovom planu, imala da izgubi
Crnu Goru, Kosovo-polje, severnu Makedoniju. Kosovo je imalo da pripadne
Albaniji. Tekst ovog plana objavljen je u listu SlveTTSka rava, u Torontu, 20. 11. 1954 (kao zaostavtina L. Erliha). Up. J. Khl, n.d., str.
124, 147.
15
PA/AA, Nachlass Renthe Fink, Bd. 12.

20

307

izvesno vreme, za to pitanje veoma interesovao, pre svega zahvalju jui Otu fon Habsburgu, koji je kod njega imao tako rei otvorena
vrata. (Vredno je pomena, medutim, da je 17. oktobra 1943. godine,
pred poetak konferencije ministara spoljnih poslova u Moskvi, Alen
Dals (Allen Dulles), ef amerike obavetajne slube u Svajcarskoj
dobio nalog da od prominentnih Austrijanaca / vajcarskoj/ sazna
kako oni zamiljaju budunost Austrije da li kao deo demokratske
Nemake /za ta su se inae zalagali Dalsovi saradnici Nemd, kao
Gero fon Sulce Gevernic/ ili pak kao deo jedne dunavske federacije.
Prema autentinim izvetajima, svi anketirani Austrijanci, od prvog
do poslednjeg, izjasnili su se protiv ostajanja Austrije u sastavu Nemake, ali isto tako i protiv njenog ulaska u dunavsku federaciju. Svi
su bili za samostalnu austrijsku dravu kakva je ona bila do 1938.
godine, ve TcaKTse neto ranije bila izjasnila i grupa austrijskih socijaldemokrata na elu sa Brunom Krajskim.) 16
Prvi put su Ruzvelt i Oto fon Habsburg diskutovali o stvaranju
jedne dunavske federacije (i o nunosti revizije ugovora sklopljenih
u Versaju posle prvog svetskog rata) u prolee 1940. godine.
Prema navodima Emilia Vasari-a (u stvari Emila Conke /Csonke/),17 ve
tokom ovog prvog razgovora pokazalo se da predsednik SAD od-lino
poznaje prilike u podunavskoj Evropi, a naroito u Madarskoj i
Jugoslaviji. Bio je, navodno, upuen dobro i u prilike u Hrvatskoj i
dosta treba da je znao o separatistikim stremljenjima u njoj. Isti-ui
da bi Hrvatima... moralo biti zagarantovano pravo na samoopredeljenje, Ruzvelt je tada rekao, da po njegovom miljenju na
Hrvatskoj seljakoj partiji lei da deluje u tom pravcu kako bi u Jugoslaviji zavladao demokratski duh. (Neke tri godine kasnije, u Kvebeku /Quebeck/, 11. septembra 1943. a upravo u vezi sa Hrvatima, Ruzvelt
je rekao bivoj austrijskoj carici Ziti, majci Ota Habsburga, .da bi
ba_,jgre|ka^oJbn_Qxiti, Jugoslaviju ou istoj fpjini_u_kakvox ie ona po-stojala
od 1918. do 1941. Ouvanje prema Zapadu orijentisane kulture
HrvataT^Slovenaca i Dalmatinaca, postao bi u ovom sluaju j/gno nereSeni problem. On, Ruzvelt, je zato za jednu sanjostalnu^ Hrvatsku.
I3osni i Herce^vini_moralo_bi se omoguiti dtTsame izaberu kome
e se pripojiti srpskoj ili hrvatskoj dravi. Ceril bi, jo je rekao
^~Ruvelrdir Jugoslavi]u~restaurira u granicama od 1941. godine, ali on,
Ruzvelt,\misli_da_je to pogreno . \ .)18
Kad^je Oto fon Habsburg, pmikom razgovora u prolee 1940. godine, pomenuo Ruzveltu da bi posle Hitlerovog poraza bilo najbolje da
se u dunavskom basenu formira jedna demokratska federacija, ovaj
je odgovorio da je on lino spreman da takvo to podri, ali da bez
saglasnosti Senata on ne moe preduzeti nikakve korake u tom pravcu.
(Sama ideja Ota fon Habsburga nije se mnogo razlikovala od plana
koji je imao njegov otac, car Karlo I, 1917. godine, za stvaranje
jedne federacije u koju su, uz Austriju i Maarsku, trebalo da uu
" Up. Goldner, Fr. Die sterr. Emigration, str. 96. Up. i: H. Maimann,
n.d., str.
82, 96, 104.
17
Vasari, E., Otto Habsburg, str. 239. "
Vasari, E., n.d., str. 280.
308

sve balkanske zemlje sa izuzetkom Bugarske.) Prema tadanjem Ruzveltovom miljenju, jedna dunavska federacija morala bi da obezbedi
punu zatitu narodima iz ove oblasti i to kako od pangermanske,
tako i ruske nadmoi. (U svemu, Ruzvelt je, kako je to rekao i ekscarici Ziti, 11. septembra 1943, bio za to da dunavska federacija
obuhvati zemlje koje su
nekad
pripadale Austro-Ugarskoj
monarhiji.)
Vrlo veto povezujui pitanje Austrije sa pitanjem formiranja dunavske federacije, Oto Habsburg se pred kraj 1941. godine najaktivnije
zauzeo u SAD za obrazovanje jedne austrijske vlade 19 u emigraciji.
O tome je razgovarao i sa Ruzveltom, ali ovaj to nije bio spreman da
odmah dopusti iz straha da bi to moglo naii na negativan eho kod
Sovjetskog Saveza, Cehoslovake i drugih slovenskih drava. Zapravo,
Ruzvelt je smatrao da bi prethodno valjalo izvriti odreene pripreme... U okviru tih priprema njemu se inilo da bi bilo najbolje kada
bi se, kao prvo, formirala jedna austrijska vojna jedinica koja bi stupila
u borbu na strani saveznika. Prema navodima biografa Ota Habsburga,
ovaj je bio iznenaden Ruzveltovim predlogom i rekao je da on lino
ne dri mnogo do obrazovanja jedne austrijske vojne jedinice niti pak
od nje mnogo oekuje. Ruzvelt je, meutim, ostao pri svom, istiui
da protiv jednog austrijskog bataljona (u sastavu amerike vojske) ne
bi mogli biti ni ehoslovaci, ni Jugosloveni, a ni Rusi.
Osamnaestog novembra 1942. godine, posle vie razgovora sa Summer Welles-om i ministrom odbrane Stimson-om, zvanino je objavljeno formiranje austrijskog (takoe i norvekog i grkog) bataljona u
okviru amerike armije.
Kako je to rekao jedan od voda austrijske socijaldemokratske emigracije u SAD, Julius Doj (Deutsch), ova odluka bila je u stvari
jedna vrsta priznavanja Ota fon Habsburga za legalnog predstavnika
Austrije u SAD, s ime se malo ko mogao sloiti.20
Pod uticajem austrijskih socijaldemokrata, ali i drugih emigrantskih krugova, uskoro je i protiv Habsburga, ali i protiv odluke o formiranju bataljona, pokrenuta estoka kampanja, pre svega preko tampe. (U ovoj kampanji uestvovali su i Jugosloveni, na elu sa Savom
Kosanoviem.)21 Mada je cela kampanja imala izrazito politiki karakter,
u njoj su uzeli uea i mnogi ameriki novinari iji predmet interesovanja i pisanja nisu inae bile politike teme uopte, kao, na primer,
mnogo i rado itana irom Amerike kraljica tra-kolumni, uvena Elza
Maksvel (Maxwell). Po mnogim miljenjima, pa i miljenju samog Ota
Habsburga, ona treba da je najvie doprinela da odluka u pogledu
formiranja austrijskog bataljona bude kompromitovana u javnosti.
" Protiv nastojanja Ota Habsburga da uz pomo SAD obrazuje austrijsku vladu u emigraciji, naroito je bio ministar spoljnih poslova SAD, Cordell Hll (Kordel Hai). On je i lino Otu fon Habsburgu rekao da saveznici imaju lse iskustvo sa ve postojecim ernigrantskim vladma i da njegovo ministarstvo ne bi htelo da sebi zada jednu novu brigu. Up. Vasari, n.d., str. 272.
'*21 Up. Julius Deutsch, Ein weiter Weg, str. 361.
Up. ,Sava Kosanovi. JugoslavijajeJba-o&udena-jia-smrt, str. 165
168. 1751777"

; ; : . : . - . .

'

309

Konano, u leto 1943. godine, prvi je od svega digao ruke Ruzvelt,

kako to tvrdi i Emilio Vasari, na koga je u tom pravcu mnogo uticala
i njegova supruga Eleonora zbog linih antipatija pfema Otu fon Habsburgu.22
Propast akcije oko formiranja austrijskog bataljona nije, meutim,
spreila Ota fon Habsburga da nastavi sa svojom aktivnou u pravcu
stvaranja dunavske federacije. On je produio da se na tome angauje
sve do pred kraj 1944. godine, ak i onda kada je, na primer, engleska
vlada na insistiranje Idna (Eden), koji navodno nije mogao nikog
da podnese iji je maternji jezik bio nemaki obavestila maarsku
vladu da britanska politika ne podrava nikakvo habsburko reenje
u Austriji i Maarskoj.23
Treba istai, kad je re o aktivnosti Ota fon Habsburga tokom 2.
svetskog rata, da je u centru sveukupne njegove aktivnosti bila Maarska, da su svi njegovi planovi poinjali i zavravali se sa Maarskom.
On je odravao stalnu vezu sa maarskom vladom, nastojei, u dogovoru sa Ruzveltom, da je ubedi u nunost naputanja saveza sa Nemakom, kao preduslovu za njen ulazak u dunavsku federaciju.
Polovinom novembra 1943. godine, kada su odluke Moskovske konferencije ve bile poznate, on je, uprkos svemu, javio maarskoj vladi
da ideja o dunavskoj federaciji nailazi na simpatije kod politikih
krugova Amerike, da on lino smatra da Austrija i Maarska treba
da budu njeno jezgro, a to se tie Jugoslavije za koju su se tada
Maari naroito ivo interesovali, izmeu ostalog i iz straha zbog masovnih zloina izvrenih nad srpskim narodom u Bakoj, naroito u
Sajkakoj i u Novom Sadu tokom 1941. i poetkom 1942. godine da
bi Englezi hteli da se ona uspostavi sa granicama iz 1941, dok Amerikanci i Rusi ne bi imali nita protiv samostalnosti Hrvata i Slove naca. (Posle ovog pisma, poslatog u Budimpetu preko Lisabona 19.
novembra 1943, predsednik maarske vlade Kalaj /Kallay/ dostavio
je maarskom poslaniku u Lisabonu, Vodianeru /Wodianer/, 28. novembra 1943, ovlaenje za Ota fon Habsburga, da moe nastupiti kao
ef maarske drave u asu kada Horti bude abdicirao ili kada bude
odstranjen sa svog poloaja.)24
U septembru 1944. godine, tokom druge konferencije u Kvebeku
predsednika SAD i predsednika vlade Velike Britanije, Oto fon Habsburg je, valjda poslednji put, doao u priliku da o dunavskoj federaciji
razgovara kako sa Ruzveltom tako i sa Cerilom.
Sa Ruzveltom se Oto fon Habsburg sreo 15. septembra 1944. negde
po podne i vodio razgovor itav sat i po, jedno vreme i u prisustvu
amerikog ministra finansija, Morgenthau-a, koji je upravo tada nastojao da Ruzvelta pridobije za svoj plan po kome je Nemaka po zavretku rata trebalo da bude pretvorena u agrarnu zemlju. Ali o dunavskoj federaciji, odnosno konfederaciji jedva da je bilo i rei. Ruzvelt je uglavnom govorio o Jugoslaviji i o podeli Austrije u dve zone
a
23

Up. Vasari, n.d., str. 304.

Up- John A. Lukacs, The Great Povers And Eastern Europe, New York
1953, str. 803.
24
Up. C. A, Macartney, October Fifteenth, Edinburg, 1957, str. 192.

310

 rusku i angloameriku. Za Jugoslaviju, Ruzvelt je rekao da je velika

greka to je ona preputena Titu. Napominjui da Jugoslavija, na
zalst^ne spada u njegov dornen, Ruzvelt je Jos rekao da je i greka
Tf je Drai Mihailoviu, tom izvrsnom vojniku, obustavljena pomo.25
Susret sa Cerilom, 18. septembra 1944. godine, nije mnogo bolje
protekao. Kao ni Ruzvelt, ni eril nije tako rei uzeo dunavsku federaclju u usta. Umesto o njoj, britanski premijer, koji je za sebe rado
govorio da je strasni monarhista, upustio se u razmatranje jednog
drugog, idealnog reenja stvaranja federacije izmeu Austrije,
Bavarske i Madarske, istina pod uslovom da se s tim saglasi Sovjetski Savez.
Kako to navodi Oto fon Habsburg u jednoj svojoj zabeleci o
ovom razgovoru sa britanskim premijerom, Ceril je bio i za to da
Austrija i Bavarska, bez Maarske, obrazuju jednu junonemaku dravu. Problem je, medutim, bio opet Sovjetski Savez, kome takva ideja
nije uopte bila simpatina.
Zbog Maarske pre svega, a i zbog svojih planova kojih se nikako
nije mogao odrei, Oto fon Habsburg je hteo da od erila sazna ta
e u stvari na kraju krajeva biti sa Jugoslavijom. Odgovor je bio vrlo
kratak da e Jugoslavija biti samostalna drava i da nee postati
boljevika. Ne oekujui to, Oto fon Habsburg je upitao: Uprkos
Titu? Na to je Ceril rekao: Upravo zbog njega! Posle male stnke,
i ne vadei cigaru iz usta, on je dodao: Ja verujem Titu! Kad je,
zatim, Oto fon Habsburg primetio da je on time iznenaden, ali da
Ceril ima sigurno bolje informacije, stigao je odgovor: Da! 26
Za aktivnost Ota fon Habsburga znao je, naravno, i Glez fon
Horstenau, ali on nije uopte drao mnogo do nje, kao to, uostalom,
nije mnogo drao ni do samo carskog sina.
Isto tako, Glez fon Horstenau nije mnogo drao ni do drugih
planova koji su u inostranstvu kovani u vezi sa Austrijom. Posebno
je bio skeptian prema planovima koji su se ticali vaspostavljanja
Austrije kao samostalne drave. Mada izueni Austrijanac, on ni u
jednom asu nije bio spreman da poveruje u sposobnost Austrije da
opstane kao nezavisna drava. Kad je Idn, u avgustu 1942. godine, izjavio u engleskom parlamentu da engleska vlada ne priznaje takozvani anlus Austrije i da ona smatra Austriju zemljom kojoj e
pobeda saveznika doneti slobodu,27 on je zapisao u svoj dnevnik:
Ponovno uspostavljanje male Austrije bila bi vrlo problematina stvar, bilo usred autarktnih drava ili pak kao najmanja i ratom ipak optereena celina u okviru jedne dunavske
federacije, o kojoj poneki sanjaju. Zloini, kao oni iz 1918.
godine, mogu se lako poiniti, ali se ne mogu lako popraviti.
Kako mi je samo ono rekao pukovnik Cunninghams 1919: 'Jedna skupocena vaza, kakva je bila stara Austrija, brzo se moe
razbiti; ali komadie ponovo sastaviti, to bi ve bilo arobnjatvo ...'
B
Up. Vasari, n.d., str. 293.
M
IFZ Wien, MFA 47 (Arhiv
17

Ota fon Habsburga).

Up. St. Verosta, Die internationale Stellung sterreichs, str. 47.

311

Ovakvih shvatanja, Glez Ion Horstena je vrlo lose primio saoptenje Moskovske konferencije od 1. novembra 1943, o uspostavljanju
Austrije. Za. njega su i odluka o uspostavljanju Austrije kao i sama
konferaicija, bi jedan od .najveih istorijskih blefova.
Ko zna za bedu male Austrije 19181938. i ko se sea kakvu
su znaajnu, da ne kaem odlunu ulogu igrale nepodnoljivo
rave privredne prilike, kae Horstena u svom dnevniku,
taj je morao oekivati da e sjle obeati osim 'osloboenja'
lj
jedan veliki i dugoroan zajam ili pak njeno uvecanje na raun Bavarske i slino ...
Tako tumaeei zakljuke Moskovske konferencije u pogledu Austrije, pn se u svom dnevniku zapitao ta e biti sa Hrvatskom:
Prema svem sdeci, na e biti izliferovana boljevicima.
Neto blie moi e se saznati tokom sledeih nedelja, i to
kak iz tretman Tita i Mihailovia, tako i iz eventualnog
iskrcvanj... Razvoj situacije morao bi se u svakom sluaju
ikoristiti za unutranju politiku u Hrvatskoj...
U ovj poslednjoj reenici (da bi se razvoj situacije morao u svakomsluaju iskoristiti za unutranju politiku u Hrvatskoj), kad se
ona prottnci kako valja, ini se da bi se mogao nai odgovor na mnoga pitaftja vezaiia za ponaanje I aktivnost Gleza fon Horstena krajem 1943. i s prleca i u let 1944. godine, a posebno na pitanje njegovih odnos a ustakim ministrima Vokiem i Lorkoviem, pa i Andrijom Hebrangom.
5. Neoefeivani udarac
N ozbiljnost veza Gleza fon Horstena sa Vokiem, a naroito sa
Lorkbviem, upuuje, izmeu ostalog, njegovo ivo interesovarije i
kd'je ve bio napustio Zagreb z tok istrage nad njima i uopte za
njihovu sudbinu.
Izvetaje o toku istrage, ak i direktne prepise protokola o sasluanju, Glez fn Horstena je dobijao od nekadanjeg frankovca i ustae Bene Klobuaria, referenta za Hrvatsku u bekoj ekspozituri
Abver.1;

:....r

,-.

-..,

, ' Klobuari, Beno, do 1918. godine policijski komesar u Zagrebu, a

potom, uz generala Sarkotia, jedna od vodeih linosti hrvatske emigracije
u Beu: KLOBURASITS, odnosno KLOBUSARICS, kako mu se ime sve ne
belei u slubiim aktima i austrijskoj i maarskoj literaturi, aktivno je
uestvovao u pokuaju vraanja na presto Maarske austrijskog cara Karla, f. .Sa jednim novinrom trebalo je u januaru 1920. godine, kriom, da
a^tiariobilom prebci cara Karl iz Svajcarske u Madarsku, all je pri tom
uhapen od beke policije, za koju je kasnije i sam radio. F proglaenju
ustake drave, u aprilu 1941, nlje otiao u NDH, ve je ostao u Beu i radio
za ekspozituru Abvera, kao referent za NDH.. Na svojbj vezi draoje vie
agenta u Zagrebu, meu kojima su se nalazili i neki itaknuti ustaki lunkcionert. Eosle drugog; svetskog rata bio je u slubi policije u Beu.
312

U izvetaju od 15. januara 1945. godine, Klobuari je obavestio

Gleza fon Horstenau, da se, prema miljenju njegovog oveka u Zagrebu, koji ima uvid u sva istrana akta i u celokupan rad komisije^
a na osnovu naina kako se postupak vodi, moe zakljuiti da se u celom sluaju radi o tome da se razbije podozrenje Nemake u ustako
dravno rukovodstvo i u isti mah da se ono (dravno rukovodstvo)
oslobodi dvojice nepoeljnih.2
U komisiji koja je vodila istragu, kako je Klobuari javio, nalazili su se Ico Kirin, u to vreme ef policije, njegov zamenik Karlo Vagner, zatim Vjekoslav Pavel, ef direkcije za javnu sigurnost. Kao naroito poverljivi ljudi Pavelia, komisiji su bili pridodati Maks Luburi
i Jakob Dal.
Do 15. januara, kada je Klobuari napisao svoj izvetaj, bili su
sasluani dr Ivanko Farolfi, novinar i intimus Augusta Koutia, Pavao Prebendarn, dr Ivan Pernar, Torbar, David Sini i Jos od Katolike akcije, gde su tampani letci svi pripadnici Seijacke stranke.
Optueni su, inae, jo bili Stjepan Dami, ef obavetajnog odeljenja,
Hinko Volf, novinar, dr Ivo Krbek i njegov sekretar Boo First. Iz
vojnih krugova pod istragom su se nalazili major Medved, generali
Luli i Drakovi. I ministar bez portfei ja, Savo Besarovi, treba da
se nalazio pod istragom.
Po reima Klobuaria, uhapeni Sini izjavio je na sasluanju
da su za celu akciju Lorkovi-Voki znali kako bivi poslanik dr Benzon i bivi ministar Peri, tako i Nikola Ruinovi i poslanik dr Koak.
tavie, Sini treba da je rekao, da on dri iskljuenim da nadlena
mesta u vladi nisu bila obavetena o akciji. Jer, kako bi se inae moglo
dogoditi da tajno naredenje o stavljanju vojske i svih organa vlasti
pod nemaku komandu u sluaju alarma, bude povueno dan po otkrivanju komplota-.3
Kako proizilazi iz linih zabeleaka Gleza fon Horstenau, sluaj
Voki-Lorkovi, pa i njegov lini sluaj, stajali su u odreenoj vezi sa
20. julom 1944. godine, kada je izvren neuspeli atentat na Hitlera.
Pri tom, i u odlunoj meri, u sve treba da je bio umean i poslanik
Kae, iji je poloaj upravo sve do tada visio o koncu i na ije je
mesto, izmeu ostalog i po elji Hitlera, trebalo da doe Glez fon
Horstenau.
Samo je po sebi jasno, kae Horstenau u svom dnevniku,
da ova tragedija nije uinila samo najdublji utisak na hrvat2
Zakljuak se temelji, prema svemu sudei, i na injenici da je ustako
vostvo saznalo da je nemaka obavetajna sluba, uz tota drugo, ustanovila da su vodei ustaki funkcioneri, 15. maja 1944. u Sarajevu, imali tajni sastanak sa vienim predstavnicima Muslimana i da s tom prikom
istakli da je dalja saradnja sa Nemcima postala nemoguna, da je ishod
rata vie nego neizvestan i da bi, s obzirom na ono to e doi, bilo dobro
ve sada se Nemcima suprotstaviti (Up. J. Wuescht, n.d Str. 176).
3
U Klobuarievom izvetaju Glezu fon Horstenau reeno je i to, da
se iz protkola o sasluanjima vidi da je sin ranijeg vajarskog konzula u
Zagrebu posredovao pri uspostavljanju veze izmeu Vokia i Lorkovia i saveznika na Zapadu.

313

skog diktatora u depu na prsluku... Jer, ako je takvo to

bilo moguno na zelenom drvetu nemake totalitarne drave,
zato da to ne bi bilo moguno na emernoj grani njegove
line diktature. Osim toga, odmazda koja je vrena u Nemakoj i te kako je draila. Posle Musolinijevog monstr-procesa
anu i de Buonou, a zatim Hitlerovog otrog obrauna sa
maralima i general-pukovnicima, mali nije smeo a da se ne
oglasi. U isto vreme uoio je Paveli svojom... vlastitom pronicljivou da je konano prolo vreme straha od nemakih
generala i da je svrsishodno da se on preorijentie na drugu
farbu, kod koje je mogao oekivati da e naii na vee razumevanje...
O meni su se odmah poele iriti glasine, da sam i ja navodno
umean u dogaaj od 20. jula 1944. Glasine su naroito mnogo
dobile hrane zahvaljujui injenici to sam krajem jula, poetkom avgusta morao da otputujem, pa su svuda raznesene
vesti da se vie neu ni vratiti.
Ali ja sam se vratio. Nekoliko dana potom stigao je u Zagreb SSobergrupenfirer Berger, ef Glavne uprave SS, jedan od
naroito poverljivih ljudi rajhsfirera (Hajnriha Himlera, pr. a.).
On je na eleznikoj stanici doekan kao kakav kralj, tako
da sam ja napravio vic da sam se stalno osvrtao da bih video
da li se odnekud nee izneti Zvonimirova kruna na purpurnom jastuku ...
Berger je bio smeten na Tukancu, u zatvorenoj zoni, u neposrednoj blizini poglavnika... Poslanik Koak, istina, tvrdi
mi da su Berger i Paveli razgovarali u etiri oka najvie tri
etvrti sata.
Drugog dana trebalo je da mi Berger doe u oficijelnu posetu.
Ali ja sam ga uzalud ekao. On nije doao. Paveli ne samo
da ga je dugo zadrao kod sebe, ve ga je peice otpratio do
Vokia...
Na ruku u nemakom poslanstvu Kae se tada jo nalazio
u Berlinu otvoreno sam Bergeru prebacio to me nije posetio, na ta se on odmah izvinio, ali to je propustio da uradi
to nije nadoknadio. Inae, on je bio suta ljubaznost, to
mu je i u prirodi lealo. Vrlo mnogo je priao za vreme ruka
o obeenima i o onima koji e to tek biti, pri emu je pokretima ruku pokazao dve radnje: vezivanje rtve i stavljanje
konopca oko vrata.
Vano je zapisati da je iznenada, za nedelju 6. avgusta 1944.
godine, pre podne, zakazan sastanak u Novim dvorima izmeu
Pavelia, Bergera, Lorkovia i Vokia... dok sam ja trebalo
da dodem samo na ruak. Ja sam naravno izjavio da u doi
ili i na sednicu i na ruak ili da neu uopte doi. Posle toga
314

sam bio pozvan i na sastanak, na kojem je sve bilo kao u

puteru, ali ni pomena o nekim odlukama. Pa ipak ja ne smatram za iskljueno da je tada ve bila pripremljena oma za
mene... Na osnovu nekih Bergerovih primedbi mogao sam
naknadno da zakljuim da je poglavnik sklopio primirje sa
SS i da mu je izliferovao... svoju dravu. Istina, poglavnik
mi je rekao nekoliko dana potom, da Bergerova poseta nije
donela nita. Ja u to ne verujem. On se spasao sa svojim
reimom. Ali za koliko dug, u ovom momentu zna samo dragi
Bog.
Ako se ima u vidu da je najstariji SS-zapovednik u NDH, SS-general Pieps, upravo neposredno pred dolazak SS-generala Bergera
u Zagreb, traio da se smesta uvede vojna uprava na celoj teritoriji
ustake drave, 4 onda smisao rei Gleza fon Horstenau, da se Paveli
spasao sa svojim reimom, postaje potpuno jasan.
U svakom sluaju, Paveli se posle posete Bergera osetio i jaim
i samopouzdanijim i prvo to je uradio bilo je da krene u obraun
sa svima onima koji su mu na neki nain bili na smetnji, koji bi mu
u budunosti mogli zasmetati ili od kojih bi mu inae mogla zapretiti
kakva opasnost.
Kako se ubrzo pokazalo, prvi na redu bili su ministri Voki i Lorkovi, a s njima zajedno i on Glez fon Horstenau.
Pavelieva lavina krenula je 22. avgusta 1944. godine.
Dan pre toga, kae Glez fon Horstenau, Paveli je u razgovoru sa Kaeom izneo da sam se ja tokom poslednjih nedelja pred Lorkoviem defetistiki izraavao i da sam na taj
nain i na njega i na Vokia negativno uticao, tako da on
zbog toga mora obojicu odstraniti sa njihovih poloaja. Koliko glupi toliko i zli Kae reagovao je tada na nemoguc"nin: on je zatraio da mu se pismeno saopti' optuba koja se
podie protiv jednog nemakog generala! To Te odmah i uinjeno. Pri tom je poglavnik navodno zamolio da o svemu
bude obaveten i Hitler. Umesto da me odmah obavesti o optubama podignutim protiv mene, Kae je primljeno napismeno
stavio u dep, oprostio se od mene najsrdanije i otputovao u
Berlin da bi Ribentropu podneo prijavu protiv moje linosti.
Samo se po sebi razume da je prethodno poslat pismeni izvetaj odgovarajue duine ...
Onako kako to Glez fon Horstenau opisuje, tako se uglavnom
i dogodilo. Odmah posle razgovora sa Paveliem, 21. avgusta 1944. godine u 17.45 sati po podne, kojom prilikom mu je ovaj saoptio svoja
senzacionalna otkria u vezi sa Vokiem, Lorkoviem i Glezom fon
Horstenau, Kae je telegrafiao u Berlin i zatraio da mu se hitn
omogui da lino referie Hitleru. Sutradan, 22. avgusta, za vreme
4

Up. Sundhaussen, H. n.d., str. 194. Fleps Artur, komandant 7. SS divizije Princ Ojgem i townamdant 5. SS armjj&kog korpusa.
315

veere kod Pavelia, Kae je obaveten od deurnog slubenika u poslanstvu, da je stigla poruka da ga Ribentrop oekuje u svom ratnont
stanu Vestfalen.
Pre nego to je krenuo na put, 23. avgusta, Kae se u 12.30 asova
sastao sa Paveliem, da bi celu stvar jo jednom sa njim pretresao
u detalje. Tom prilikom je izrazio miljenje da bi bilo dobro kad bi
mogao Hitleru da predoi i neki pismeni dokument o svemu, jednu
vrstu potvrde o optubama protiv Gleza fon Horstenau. Poglavnilc
je na to, kako to kae sam Kae, skicirao jedno pismo. On je zamolio da ovo pismo nikako ne doe do ruku ljudi u 0KW, jer se boji
da bi to moglo da ima nezgodne posledice... za njega lino i njegovu
zemlju.5
U pismu o kojem je re, a koje je bilo antidatirano i nosilo datum.
od 22. avgusta 1944, Paveli je rekao:
Iz izlaganja ministra unutranjih poslova dr Lorkovia, sa znao sam da je ovaj poslednjih nedelja vodio intimne razgovore sa generalom Glezom, tokom kojih se general Glez krajnje
negativno izjasnio o ratnoj situaciji, i ak pitao ministra Lorkovia, kako e se Hrvatska orijentisati u njoj, Izmeu ostalog,
general Glez je ministru Lorkoviu izriito rekao da je_rat
izgubljen, da za jednu celu armiju u Francuskoj hema vie
spasa~l da za nju nema zamene zbog nedostatka ljudskog,
materijala.
.
.
Poto mu je odgovoreno da smo mi od naeg poslanika dobill
jedan optimistiki izvetaj, on je i dalje (nastavio) da tvrdi
da on ipak ne veruje u pobedu.
Ja vam moram, ekselencijo, ovo da javim, s obzirom da samt
primetio da su ove izjave krajnje negativno uticale na neke
moje ministre, i ja u biti prinuen da protiv njih preduzmem odgovarajue mere. 6
Sa Pavelievim pismom u depu (koje je Paveli na isto prepisa i
poslao mu ga istog dana), Kae je otputovao u Berlin, a odatle u
Ribentropov ratni stan-. Tamo, meutim, nije ilo sve kao po loju r a
u svakom sluaju ne onako kako je to on oekivao. Prvi koji se o
svemu skeptiki izrazio bio je ambasador Ritter, po organizacionoj
strukturi prvi pretpostavljeni Kaea. Njegova osnovna primedba je bila
da je Kae obavezno trebalo da prethodno uje ta Glez fon Horstenau
misli o iznesenim optubama. Sam Ribentrop je takoe na ceo sluaj
gledao s puno rezerve. On je izrazio sumnju da se moda radi o nekakvoj poglavnikovoj linoj politikoj igri, za koga je on inae u
da je izvrio grdne finansijske transakcije i velike sume novea pre-\
neo na sigurna mesto. Nastojei da svog efa uveri u suprotno, Kaej
je naveo da je poglavniku istina jo odavno poznato da se Glez fon
5
6

31

PA/AA/, NAK, Bd. W6.

Isti izvor, listH 302. 134/136.

Horstenau o njemu izraava s krajnjim potcenjivanjem, ali da je pravi

razlog njegove intervencije upravo onaj koji on navodi u svom pismu
koje je on doneo sa sobom. . .
Kad je Ribentrop, potom, proitao Pavelievo svojeruno pismo,
on je rekao da e ga smesta predoiti fireru. Ali, on to ipak nije ui-nio... Rekao je, kad je po drugi put primio Kaea (26. avgusta 1944),
da on to ne bi mogao da uini sve dok Kae ne bude o svemu razgovarao sa Glezom fon Horstenau. Zbog toga je, kako Kae veli, dolo
do otrih reei izmedu njega i Ribentropa, koji se u jednom trenutku
toliko raestio da mu je doviknuo da on nije taj koji treba da se brine
za politiku Rajha, ve da je to iskljuivo njegova i Hitlerova stvar.
On, Kae, ima samo da izvrava odgovarajua nareenja. A zatim, da
je Hrvatska u odnosu na visoku politiku, jedna sasvim beznaajna
veliina ...
~
Skoro postien, Kae je morao popustiti. Promrmljao je da e se
vratiti natrag, u Zagreb, uti miljenje Gleza fon Horstenau, i onda
poslati izvetaj o svemu.
Za vreme Kaeove odsutnosti, kazuje Glez fon Horstenau,
imao sam mnogo ta da lino sredim s Paveliem. Koliko
se seam, jednom me je on sam pozvao sebi. On se pokazao
tako nesvakidanje ljubaznim i poverljivim prema meni, da
sam ja mogao sve drugo pre da pretpostavim samo ne ve
gotovu injenicu o mukom udarcu noa, koji mi je on zadao
uz pomo svog prijatelja Kaea.
Na dan 27. avgusta saznao sam da je poglavnik zamolio Kaea, koji se jo tada nalazio u Berlinu, da on doputuje u Zagreb ne 30, kako je bilo isplanirano, ve 29. Meni je to palo
u oi, pa sam prilikom svoje poslednje posete upitao Pavelia
zato on toliko ezne za Kaeom. On mi je odgovorio da je to
zbog Koaka, koji se nalazi u Zagrebu; ovaj mora 29. uvee da
se vrati u Berlin i on, Paveli, dri za potrebno da se oni
sastanu kod njega u Zagrebu. Uistinu, Paveli je hteo da
Koaka, koji je bio najintimniji Lorkoviev prijatelj, zadri
u Zagrebu. Ali to bi za Kaea... bilo ipak previe: trei njegov
najintimniji prijatelj veleizdajnik i izdajnik nemake stvari.
On je isposlovao da se Koak, a da mu ni dlaka s glave ne
usfali, mogao vratiti natrag u Berlin.
U ponedeljak, 28. avgusta, bio sam sa Mecgerom, po poslednji
put tokom tri i po godine, kod hrvatskog efa drave u njegovim slubenim odajama na Tukancu. Po poslednji put vozio
sam se dobro poznatom ulicom, koja je inae vodila prema
mom prebivalitu. Ja jo nisam slutio ta me oekuje...
Na dan 29. avgusta vratio se Kae iz Berlina. Prema meni se
pravio nekako mrtav-hladan. Kod poglavnika je proveo i pre
i posle podne, a onda je telefonski ugovorio susret sa mnom
za 31. avgust, u dvanaest sati u podne.-
317

Kako Kae iznosi u svojoj zabeleci od 1. septembra 1944, on je

odmah po povratku iz Berlina, 29. avgusta, posetio Pavelia, koji mu
je neposredno posle pozdrava tutnuo u ruke obiman pismeni materijal u vezi sa Vokiem i Lorkoviem. Proitao mu je i na etiri stranice
svojeruno pismo ustae Ante titia, visokog funkcionera u Generalnoj direkciji za rad i javnu sigurnost. titi je saoptio, kae Kae,
da ga j e 24. avgu st a Lor ko vi pozvao u svoj st an , gde s u...
se nalazili jo Lorkovieva ena i generalni direktor Juri. Tokom razgovora Lorkovi je vodio glavnu re. Polazei od pretpostavke
da e Nemaka izgubiti rat, on se pozabavio pitanjem ta Hrvatskamoe da uini za zatitu svog razvoja u budunosti. S tim u vezi dodirnuo
je pitanje uspostavljanja kontakta sa neprijateljem. U odnosu na poglavnika treba da je Lorkovi, prema ovom pismu, rekao da bi poglavnik mogao da otputuje u Nemaku i tanio saeka konaan razvoj
stvari.
O Vokiu, kome je Paveli o svom roendanu, 13. jula 1944. dodelio ein krilnika, titi je u svom pismu izneo da je od njega uo,
kad ga je posetio 25. avgusta 1944. godine, da e on ustaku vojnicu
prevesti u domobranske formaeije, kako bi za kraj rata obezbedio
jaku hrvatsku vojsku, budui da neprijatelj nee biti spreman da prizna partijsku vojsku.
Prema Kaeu, poglavnik mu je, posle svega, izjavio da su mu oba
ministra, Voki i Lorkovi, uinili odreene predloge za uspostavljanje kontakta sa anglofilskim bivim pripadnicima Seijacke stranke, ali
da se on protiv njih nije izjasnio samo zato da bi mogao stei sliku
o praveu razmiljanja svojih ministara i merama koje su ve bile
preduzete. Njemu je sada sasvim jasno, medutim, da on mora intervenisati, da bi zaustavio dalju akeiju i prikupio sve snage za zajedniku
borbu sa Nemakom.
Na dan 30. avgusta, u 17 sati, ponovo su se sreli Paveli i Kae.
(U meuvremenu je nemaka Sluba sigurnosti /SD/-, na molbu Pavelia, preduzela itav niz mera da bi se sumnjivima onemoguilo da
odu u inostranstvo. Nemaka granica bila je zatvorena za sve putnike
iz NDH, naroito za one koji su imali vizu za Svajcarsku.) Poglavnik
je odmah rekao da namerava da za devet sati uvee zakae sednicu
vlade i posle nje saopti izmene u ministarstvima. Obojici ministara
moglo bi se u najgorem sluaju desiti da budu internirani, po svoj
prilici na Sljeme. Ukupno, rekao je Paveli, treba da bude uhapeno nekih 60 lica, onih koja su orijentisana prema Anglo-Amerikaneima ili koja su zbog svoje aktivnosti optuena. On je naveo i neka
imena, pre svega Pernara, Torbara i Farolfia, za koga je naglasio da
je glavni agent u engleskom interesu, a i imena nekih vojnih lica
generala Nikolia, pukovnika Jandraia, generala Maria, pukovnika
Blakovia.
U vreme dok su Kae i Paveli vodili ovaj razgovor, Glez fon
Horstenau se nalazio u poseti kod Lorkovia. On o tome kae u svom
dnevniku:
Tridesetog sam jo jednom bio sa Mecgerom kod Lorkovia.
U sedam sati uvee on mi je rekao da sada mora otii do
318

poglavnika, da bi ga zadrao od prenagljenih koraka prema

Maeku i Seljakoj stranci. U isti mah je primetio da me
jedna visoka ara u poslanstvu optuuje zbog defetistikih
izjava i stavova. Mecger i ja smo pri odlasku pretpostavili da
je moda fon Subert (Schubert), prvi savetnik poslanstva, neto glupo izbrbljao ...
Sutradan u est sati ujutru, telefonirao mi je oberturmfirer
Herman, ef SD u Zagrebu. Tokom noi su uklonjeni sa svojih poloaja Voki i Lorkovi, i uhapeni. Ja sam bio, kako
se moe misliti, tim... pogoen. U osam sati ujutru ponovo
je zazvonio telefon u mom stanu... 'Ovde Lorkovi!' Ja, iznenaeno: 'Sta, zar vi niste uhapeni?' Odgovor: 'Privremeno
jo ne, mogu potpuno slobodno da se kreem'. Na njegovo
pitanje da li bih ga mogao posetiti i hou li mu doi u goste,
0 emu smo se ranije bili dogovorili, rekao sam da bih ja da
izbegnem sve to bi moglo da lii na neku demonstraciju
1 da iz tih razloga ne mogu doi. Ali e za to doi Mecger.
(Lorkovi se pre nekoliko meseci razveo od svoje prve ene,
jedne Nemice, koja je bila 12 godina starija od njega i koja
ga je pomagala dok se nalazio u emigraciji. On je ve godinama odravao intimne odnose sa jednom drugom enom
navodno Jevrejkom koja je ve dvaput bila udavana i koja
je takode bila znatno starija ...)
Oko deset sati pre podne Mecger je otiao do stana svrgnutog ministra, i konstatovao da se ovaj nalazi pod jakom
straom. Bilo mu je, medutim, bez daljeg, dozvoljeno da ue
unutra. Lorkovi je ispriao do u detalje kako je pao...
Poglavnik je iznenada, sasvim ljubiast u licu, hrupio u sednicu vlade. Nekoliko minuta je morao da saeka dok stigne
Voki, koji je zakasnio zbog lepe baronice Vranicani. Posle
toga je izjavio da ima nekoliko ministara koji sasvim ne
odobravaju vladin kurs i koji bi rado da udare nekim drugim
putem. Kako je to u izvanredno napetoj situaciji besciljno,
on je primoran da ove ministre, Vokia i Lorkovia, razrei
njihovih dunosti. itava stvar se odigrala u prijateljskoj atmosferi. Paveli je Jos rekao smenjenim ministrima da se on
nada da se time nee poremetiti lini odnosi. U isto vreme
on je morao da primi znanju da je veina kabineta protiv
primene otrih mera prema pripadnicima Seijacke stranke...
Po smenjivanju obojice ministara, saopteno je da je... Li
sak naimenovan za efa slube sigurnosti, a Kirin za upravnika policije u Zagrebu. Isto tako je reeno da predstoji naimenovanje ustakog pukovnika Herenia za vrhovnog komandanta ustake vojnice, a ustakog pukovnika Sertia za
naelnika generaltaba ...
31k

Dalji tok dogaaja, Glez fon Horstenau opisuje na sledei nain:

U sredu, 31. avgusta u podne, dolo je do prvog razgovorasa
Kaeom. On je samo uzgred dodirnuo izvrene promene u vladi
i odmah je preao na sr stvari. Predao mi je... jednu linu
zabeleku o optubama koje je poglavnik podigao protiv mene
u vezi sa mojim razgovorima sa Lorkoviem. Pojedine tacke
Kaeove zabeleke potpuno su se slagale sa sadrajem poglavnikovog pisma to ga je Kae bio isprovocirao, samo je falio
poslednji pasus koji govori o tome da sam ja na oba ministra
negativno uticao tako da se s njima nije moglo vie raditi.
Moda se Kae ipak enirao da i to ponovi... Za samo poglavnikovo pismo takoe dokaz Kaeove podmuklosti saznao sam tek u glavnom stanu.

Ja sam negirao poglavnikove optube, koje su se sto odsto

temeljile na razgovorima u etiri oka, ali sam primetio da
sam sigurno govorio o temi koja interesuje sve Hrvate, naime
ta e se dogoditi sa zemljom u sluaju da je mi napustimo.
Gsim toga dao sam razaznati da se sa jednim odraslim ovekom ne moe tako blesavo govoriti, kako to on, Kae, rado
ini...
Sledeeg dana, kad sam ponovo doao, izjavio sam poslaniku
da celu stvar ne bih mogao vie s njim da pretresam, ve da
to moram raistiti slubenim putem. Istovremeno sam mu
zamerio, kao i dan ranije, na njegovom udnovatom dranju
prema meni... 'Priznajem', rekao je on na to, 'da sam ovde
pogreio'. Ja sam mu tada skrenuo panju da je meni, posle
takvog poglavnikovog nedolinog ponaanja, boravak u Zagrebu postao nemogu ...
Pre nego to je sve ovo rekao Kaeu (1. septembra 1944), Glez
fon Horstenau je teleksom obavestio vrhovnog zapovednika Jugoistoka,
fon Vajksa, kao i Lera, da je izmeu njega i poglavnika (na alost
ne i bez krivice poslanika), nastao izgleda nepremostiv jaz, tako
da mu je postalo nemoguno da zastupa interese vojske bilo lino,
bilo preko poslanika. Istiui to, on je molio da mu se omogui da
lino podnese izvetaj efu OKW.7
U meuvremenu, kae Glez fon Horstenau u svom dnevniku,
bile su izvrene promene u vojsci, pri emu se uglavnom
radilo o tome da, kao prvo, Hereni doe do asti i poloaja
i, kao drugo, da se u ministarstvu vojske nemaki uticaj svede na najmanju meru. Ja sam zaboravio pri svemu ovom da
zabeleim, da je na mesto Lorkovia doao dotadanji ef saniteta dr Frkovi, jedan naroito radikalni Lianin, a na mesto Vokia... admiral Nikola Stajnfl, sigurno pouzdan ovek,
koji, meutim, pojma nema o suvozemnoj vojsci. Sve u sve' BA/MAF, RH 31/HI/ll.

320

mu, poglavnik je hteo da sa svojom klikom ubudue bude

'meu svojima', i jedino jo u kontaktu sa Kaeom, koji mu
je jeo iz ruke ...
*
Posle razgovora sa Glezom fon Horstenau, i njegove izjave da
mu vie nije moguno da ostane u Zagrebu, i da e zbog svega
otputovati u Vrhovnu komandu, poslanik Kae je uputio sledei telegram ministru Ribentropu:8
General Glez je bio kod mene, budui da putuje u Vrhovnu
komandu. Izjavio je da se on sigurno nee vratiti natrag. Za
prvo vreme zastupae ga general Juppe. U pogledu podignutih
optubi protiv njega, rekao je da poglavnik eli da ga ukloni
na nepoten nain. Ovaj trenutak je izabrao zato da bi izbegao
meanje nemakih vojnih krugova u postavljanje novih ljudi
na via komandna mesta u hrvatskoj vojsci. Glez je utoliko
nezadovoljniji to smatra da je poslednjih meseci'naroito mnogo
uinio... za hrvatske trupe. Ve i zbog toga on je oekivao
da e mu se poglavnik, kad su iznesene optube protiv njega,
obratiti, a u cilju rasvetljavanja istih po kratkom postupku...
On je Lorkovia okarakterisao kao inteligentnog oveka, s kojim je on poslednjih meseci dobro saraivao i zbog toga s
njim otvoreno razgovorao. Sa Vokiem je takoe sve bolje
saradivao... Sadanji razvoj stvari on ocenjuje delom pozitivno, naroito to se tie linosti novog ministra vojske Stajnfla, a isto tako i novog efa policije Lisaka. Na drugoj strani
on se pribojava da bi moglo doi do povratka onog stanja
divljih ustakih orgija do kakvog je dolo 1941. u nekim
oblastima Hrvatske ;..
Moj lini referent, standardefirer Requard, vodio je pre nekoliko dana razgovor sa Lorkoviem i ovaj je tom prilikom
porekao da je imao bilo kakve planove u vezi sa neprijateljem
ili da je na njima radio. On porie takoe da se general Glez
u razgovoru s njim tako negativno izrazio o ratnoj situaciji,
kako to tvrdi poglavnik. Sam poglavnik, s kojim sam danas
govorio, smatra sadanje stanje stvari vrlo nepogodnim za meusobne odnose. Njemu je jasno da je general Glez u najveoj
meri protiv njega i insistira na brzom raiavanju celog
sluaja...
Istog dana kada je poslao ovaj telegram u Berlin, Kae se sastao sa Paveliem. Ovaj mu je, kako se to vidi iz Kaeove beleke
od 5. septembra 1944, proitao Lorkovievo, na deset stranica napisano pismo, u kojem se on ali na postupak prema njemu i Vokiu,
ukazujui na to da su Kvaternik, Budak i drugi bili tretirani s mnogo
vie obzira. Izraavajui svoje miljenje da e Hrvatska, bilo kako da
se rat zavri, postati poprite stranog osvetnikog pohoda, Lorkovi
1

PA/AA, NAK, Bd. 10/6.

321

je rekao, jo, da se on boji da ne bude uklonjen od mranih elemenata u asu kada bude, kako se namerava, odstranjen iz poglavnikove
telesne garde... Paveli je, kako to Kae iznosi, na to primetio, da se
samo po sebi razume da o nekom uklanjanju ne moe biti ni rei,
ve da e Voki i Lorkovi biti izvedeni pred sud telesne garde i iz
nje odstranjeni. U produetku on je naglasio, da je na osnovu studije
svih materijala morao da zakljui da je postojao plan za pu protiv
njega, a da je puu imalo da pod nekim izgovorom prethodi prebacivanje telesne garde u Srem ...
Sto se tie Gleza fon Horstenau, Paveli je rekao Kaeu, da se
on sigurno na njega ljuti, pa bi da zamoli da se Glezu fon Horstenau nita ne dogodi...
Kao to je i bio rekao Kaeu, Glez fon Horstenau je 7. septembra
1944. dostojanstveno, glave juzdignute ali srca ucveljena-, napustio
Zagreb i uputio se u 'OKW, na raport felmaralu Kajtelu. (U meuvremenu, 6. septembra 1944. godine, u zgradi taba Pavelieve telesne garde, odrano je suenje Vokiu i Lorkoviu. Kako se to
moe proitati u telegramu Valtera alenberga, tadanjeg efa VI uprave RSHA, upuenog 6. septembra 1944. u 22 uvee, ministru spoljnih
poslova Ribentropu, u njegovu pokretnu rezidenciju specijalni voz
Westfalen pretres je bio zatvoren za javnost, a najvie optubi
izneseno je protiv Lorkovia, kod koga je pronaen i spisak lanova
pripremane vlade sa Maekom na elu. Prvi utisak u javnosti, da su
Voki i Lorkovi rtve nemakih zahteva stoji jo u pomenutom
telegramu nestao je. Sada vlada opte miljenje da su oni izdajnici).9
Pre nego to je otputovao, on je po kuriru dostavio Kaeu kratko pismo
u kojem je ukazao na opasnost od (ponovnog) oivljavanja najlepeg
ustakog terora, za ta ionako ve postoje znaci: atentat na Prpia,
bekstvo pukovnika ua od vlastitih ljudi... opozicija naih najboljih
ljudi, poveana mrnja ustaa ak i .na kamarilu pukovnika, itd.
Istiui to on je podvukao da bi podravanje poglavhika u ovom njegovom kursu bilo isto to i dosipanje ulja na vatru. 10 O razgovoru
sa Kajtelom, 10. septembra 1944. godine, Glez fon Horstenau kae
u svom dnevniku:
Kajtel je bio vrlo ljubazan, ali je odmah rekao: 'Oh, pa to
je jedan eminentan politiki sluaj!' i uzeo je, analogno omiljenoj praksi pruskih generala od Moltkea pa nadalje, da svoje ruke pere u nevinosti. . . Ja sam rekao da postoje samo
dve mogunosti za reenje itavog sluaja: ili da ja ostanem
u Zagrebu, u kom sluaju bi firer trebalo da diplomatskim putem obavesti Pavelia da ja uivam njegovo puno poverenje,
ili pak da budem rtvovan, u kom sluaju bi se valjalo postarati za moj dostojanstven odlazak. Kajtel se s tim sloio,
i tada, a i prilikom sledee audijencije. Ribentrop je, pak,
izriito izjavio da se ministarstvo spoljnih poslova ne eli da
mea u celu stvar, budui da se ona tie samo OKW.
' ADAP/E/VIII/ str. 433. 10
PA/AA/ NAK, Bd. 10/6.
322

Po savetu Kajtela, u ijem je vozu (Braunschweig) bio smeten,

Glez fon Horstenau je 12. septembra posetio Himlera i tom prilikom
mu predao pozamaan dosije o svom sluaju i o poglavniku uopte.
Svojim specijalnim vozom, kae Glez fon Horstenau o susretu sa Himlerom, on je upravo bio stigao sa zapadnog fronta, kojim je opet sa seditem u Koblencu komandovao feldmaral fon Rundstedt. Kluge, njegov prethodnik, zavrio je
na zagonetan nain. Na putu u firerov glavni stan treba da
su njegova salonska kola otkopana i on ubijen u jednoj umi... Mada je Rundstedt bio tu, Himler je ipak dobio sva
ovlaenja radi zaustavljanja povlaeih se kolona kod
Aachen-a i u Pfalz-u. On je, ispriao mi je, ak i komandante
armija poslao na front zapretivi im da e im 'zavrnuti iju'.
Osim toga on mi je ispriao kako zamilja da e se rat zavriti. Godine 1945. bi trebalo, zahvaljujui glupoj politici
Anglosaksonaca, da u Evropi sa izuzetkom Nemake, naravno doe do graanskog rata, za ije e suzbijanje biti
nuno potrebna naa pomo. 'Ta da emo mi, dragi Glez
u godinama 1946. i 1947. moi opet uzeti sve to nam je
potrebno'.
U vezi sa Vokiem i Lorkoviem, u dnevniku Gleza fon Horstenau
nalaze se zabeleeni jo i ovi redovi:
Poslednjih dana mog boravka u Zagrebu poele su novine da
piu o misterioznim izdajnicima u vlastitom lageru, a da imena nisu pri tom pomenuta. Naravno da se tu mislilo na Vokia
i Lorkovia. Jednog jutra mi je telefonom javio nepoznati glas
da bi moj teko ugroeni prijatelj na severu (radilo se o Lorkoviu) eleo neto da mi saopti. Odmah potom pojavio se
Tito fon Cii (Chyczi), Lorkoviev 22-godinji pastorak, da bi
mi, po Lorkovievom nalogu, javio, da on i Voki nisu nita
uinili a da o tome nisu prethodno obavestili Pavelia. U biti,
radilo se o izvesnim kontaktima sa pripadnicima Seijacke stranke. Paveli je priznao Kaeu da su mu oba ministra zaista
'sve' rekli, ali da ih je on pustio da govore samo zato da bi
saznao ta oni stvarno smeraju... Tito fon Cii, kad je hteo
da se vrati svom ouhu, nije puten u kuu. Dan potom, javio
je hrvatski radio da je sud Pavelieve telesne garde iskljuio
iz garde i 'prognao' krilnika Vokia i ustakog majora Lorkovia (obojica su nosili ove inove kratko vreme). Zato, ponovo
nije reeno. U jednom svom govoru, meutim, poglavnik je
dao naslutiti o emu se radi. On je, izmedu ostalog, za Vokia
rekao da je on jo u februaru (1944) hteo da raspusti ustaku
vojnicu. Voki je tada URBI ET ORBI 11 izjavio da on eli
da stvori jedinstvenu armiju, to je kod nas nailo na opte
odobravanje.
11

kome.
21*

Lat.: gradu (Rirn) i celom svetu; razglasiti celom svetu, svima i sva323

Prema dr Prbst-u, treba da su dvojica osuenih rekli poglavniku otprilike sledee: Ako bi se Nemaka povukla iz Hrvatske,
onda ustaka vlada vie ne bi mogla da opstane, budui da
ona ni prema kome ne bi bila sposobna za akciju. Njoj bi
preostalo samo jedno, da se u Nemakoj aktivira kao protivlada. Ali, da se u Hrvatskoj ne bi sve prepustilo haosu,
trebalo bi prethodno predati vlast Seljakoj stranci, pri emu
bi bilo nuno da se ostavi jedna koliko-toliko upotrebljiva
brahijalna sila. Poglavnik je za sve ovo pokazao izvesno ra zumevanje...
/
Pri susretu na Semeringu, o Novoj, 1945. godini, Slavko Kvaternik
je rekao Glezu fon Horstenau o sluaju Voki-Lorkovi da sve govori u prilog tome da je Paveli isprva prihvatio njihove ideje, ali
kada je saznao da su preko dounika za celu stvar saznale slube
Rajha, otresao se svojih sauesnika na tipino orijentalski nain i uz
veliku larmu, samo da bi se spasao od Nemaca.
Bilo kako bilo, tek Paveliu je uspelo da sprovede to je hteo,
da se, izmedu ostalog, otrese i Gleza fon Horstenau, i to jednom za
svagda.
Konana odluka o Glezu fon Horstenau pala je 26. septembra
1944. godine. To je bilo nedelju i neto dana po isforsiranoj poseti
Pavelia Hitleru. (Kako je Glezu fon Horstenau telefonom javio politiki referent Kajtela, admiral Brkner, svojevremeni saradnik admirala
Kanarisa, Paveli u razgovoru sa Hitlerom nije uopte pokrenuo pitanje
njegovih defetistikih izjava. On je jedino ukazao na nunost otrog
kursa u Hrvatskoj i, u vezi s tim, da bi se Glez fon Horstenau, koji
je pristalica blagog kursa, u novim prilikama teko mogao snai!)
Feldmaral fon Vajks je, postupajui po dobijenom nareenju OKW,
tog dana obavestio nadlene instance na Jugoistoku, pa i u Zagrebu,
da je peadijski general Glez fon Horstenau... smenjen sa svog poloaja u NDH, prekomandovan u firerovu rezervu i naimenovan, istovremeno, za opunomoenika za pisanje vojne istorije na Jugoistoku.
Kad je tako sve bilo zavreno, Glez fon Horstenau je, kao poslednje to je jo mogao da uini, zamolio svog autanta Mecgera da
zlatnu kolajnu, koju mu je Paveli poklonio 14. aprila 1944. godine,
preda nadbiskupu Stepincu, s tim da je on proda i novac (navodno
850 hiljada kuna) upotrebi za dobrotvorne svrhe, za pomo Zagrepanima koji su zapali u bedu.
Izgubivi, tako, bitku, ali sauvavi obraz, kako se izrazio, Glez
fon Horstenau je uskoro dobio punu satisfakciju, od Hitlera lino.
To je bilo u novembru 1944. godine (posle Kajtelove izjave da on treba
da bude srean to nee morati, odlazei iz Zagreba, da doivi sramotnu propast triave drave). Za steene zasluge, Hitler ga je, naime,
odlikovao riterskim krstom sa maevima. Odlikovanje mu je predao
Kajtel, rekavi pri tom, da se on nada da je time ieznuo neprijatan
paukus koji je Glez fon Horstenau moda jo oseeao zbog naputanja
Zagreba. Odgovorio sam na to JAWOHL, kae Glez fon Horstenau, ali to nije bila istina. Ja nisam mogao da prebolim da se Kae
)
324

uprkos pokazanoj zlonamernosti ne samo prema meni ve i prema

nemakoj vojsci, jo uvek dole nalazi i ak izigrava velikog oveka
i pobednika.
Po povratku iz Berlina, sa riterskim krstom o vratu, on je lino
sastavio vest za beke novine o primljenom odlikovanju. U toj vesti,
na kojoj je dugo laborirao, on je naglasak stavio na to da mu je
odlikovanje dodeljeno za zasluge koje je stekao kao predstavnik nemake vojske u NDH. Te je on uinio zato to je hteo, kako kae
u svom dnevniku, da pred javnou skine sa sebe odgovornost za
izvesne gluposti nemakih komandanata u NDH.
6. U potrazi za kotvom spasenja

Po naputanju Zagreba, Glez fon Horstenau je jedno vreme proveo

u Beu. Tu se odmah prikljuio jednoj maloj, ali zato vrlo aktivnoj
grupi, sastavljenoj od samih proverenih i bliskih prijatelja, koja je,
u nastojanju da Austriji obezbedi to snoljivije uslove mira, uspostavila kontakt sa amerikom obavetajnom slubom u Svajcarskoj i
snabdevala je svim moguim informacijama, pre svega vojnim i politikim.
U prvom asu, kada je Glez fon Horstenau stigao u Be, i onako
utuen i slomljen ostavio utisak oveka koji vie nije sposoban ni za
kakvu akciju, prijatelji iz grupe o kojoj je re predloili su mu da
ga prebace u Svajcarsku, gde bi bio zatien od svake opasnosti, ali
gde bi, zahvaljujui svom imenu Amerikancima dobro poznatom
i svojim vezama, mogao tota da sredi i za samu grupu.
Moji prijatelji-, zapisao je Glez fon Horstenau 22. septembra
1944. u svoj dnevnik, predlau mi da beim, eventualno ak
u Svajcarsku. Protiv poslednjeg predloga govori, uz drugo i
optuba da sam ratni zloinac... Bilo bi lako moguno da me
vajcarci izrue. Da se sakrijem negde u vlastitoj zemlji, za to
sam, ak kad bih znao i gde, isuvie star...
Ako izuzmemo Vilhelma Hetla, glavni lan grupe koja je prihvatila Gleza fon Horstenau, i svesrdno se brinula o njemu u Beu, bio
je veleindustrijalac Fric Vesten (Fritz Westen), koji je posedovao i neke
fabrike u Celju, u Sloveniji. On je, uostalom kao i svi drugi koji su
grupi pripadali, godinama saraivao sa Slubom sigurnosti Rajha. (Po
linom kazivanju Vilhelma Hetla, SD je imala tri vrste saradnika:
profesionalni stalni saradnici, poasni saradnici i saradnici-poverenici. Posebnu, etvrtu grupu SD-saradnika sainjavale su uglavnom
poznate linosti iz javnog ivota profesori univerziteta, novinari,
advokati, glumci, itd., koji su saradnike prve kategorije SD upoznavale
i uopte dovodile u vezu sa interesantnim osobama, sa onima za koje
se pretpostavljalo da bi mogle da budu vaan izvor informacija.) Najvie je posla imao sa Vilhelmom Hetlom, s kojim je, kao i Glez fon
Horstenau, bio lini prijatelj i ije je veliko poverenje uivao.
325

Po nalogu Hetla, Vesten je krajem 1944. godine putovao u vajcarsku, da bi se tamo sastao sa predstavnicima amerike obavetajne
slube.
Ovaj put u vajcarsku, kako se to vidi i iz zabeleaka Gleza fon
Horstenau, Vesten je preduzeo ne samo bez znanja Ernsta Kaltenbrunera, koji je tada (zapravo od januara 1943) bio glavni ef RSHA, ve
i uprkos njegovoj zabrani. (Mada je bio dobro upuen u to da je
Vesten saradnik SD i da je uvek -s voljom i kako treba obavljao
postavljene mu zadatke, Kaltebruner nije imao u njega puno poverenje, izmeu ostalog i zato to se njegov stric, August Vesten 1, kao
emigrant ve odavno nalazio u vajcarskoj i bio optepoznat kao
nepomirljiv protivnik nacista.) Vesten je otputovao u Cirih sa dokumentima koja mu je Hetl obezbedio preko guvernemana u Poljskoj
i tamo se povezao sa jednim od glavnih saradnika Alena Dalsa, poznatim bekim advokatom Kurtom Grimom (Kurt Grimm), emigrantom
jo od 1938. godine (preko koga je, uzgred budi reeno, engleska obavetajna sluba saznala za dan napada^ na KYattuvinn .Tri'grusTaviju, u
aprilu 1941). Zajedno sa Grimom, zatim, Vesten je otputovao u Bern
i lino Alenu Dalsu predao vei transport informacija koje su poticale i od Gleza fon Horstenau i njegovog autanta Mecgera.
U dogovoru sa Dalsom, Vesten je sredio i pitanje dolaska Hetla
u Svajcarsku.
Kad se vratio natrag, Vesten je Glezu fon Horstenau opirno referisao o svojoj misiji, a rekao mu je, takoe, da je u Engleskoj zauzet
stav da Hrvatska i Slovenija spadaju u britansku interesenu sferu.
U februaru 1945. godine Vesten je ponovo putovao u Svajcarsku.
U isto vreme kad je Fric Vesten krenuo na ovaj drugi put, u voz
za Cirih seo je i poznati poljski aristokrata, grof Alfred Potocki, ali
ne po nalogu Hetla, ve Himlera i Kaltenbrunera. Njegova misija, kako
to kae Hetl, bila je mnogo oficijelnija 2 nego Vestenova, ali ona
nije bila nikakva tajna ni za Vestena, a ni za Hetla i Gleza fon
Horstenau.
Potocki je pristao da se u celoj stvari angauje, moe se
proitati u zabelekama Gleza fon Horstenau, -ali pod uslovom da se mi saglasimo sa vaspostavljanjem Poljske. On je
morao da ostavi svoju staru majku u zalog, 3 mada je dao asnu re jednog k.u.k. oficira da e se vratiti natrag... Dozvoljeno mu je da ponese jednog Tintoreta, nakit, i tota drugo.
Tajni protektori akcije bili bi eventualno skloni da rtvuju
i Partiju, ali pod uslovom da SS budu sauvane kao policija.
1
August Vesten (Westen) je emigrirao u Svajcarsku jo 1941. godine.
Protivnik nacista, on je otro i javno osudivao mere koje su oni preduzimali
u Jugoslaviji, naroito prema stanovnitvu u Slovertdji. Fon Hasel navodi u
svom dnevniku da mu je Vesten ipriao uasne \stvari iz dela Slovenije
koji je2 pripojen Nernakoj-.
Up. Izjava V. Hetla, sterr. Institut fr Zeitgeschichte, Dosije Hetl,
PS 1899,
str. 3.
3
Da grof Potocki ostavi u zalog majku, bila je Himleroya elja, bolje
rei njegovo nareenje. Meutim, Hetl je prebacio u Lihtentajn ne samo
grofa Potockog ve i njegovu majku. Izjava Hetla, napomena br. 2.

326

Osnovna ideja: Nemaka zakljuuje mir sa Zapadom i preuzima na sebe da Evrogu^sauvaod Rusa... Citava istorija sadri
jo razne, piklmTnlfdetaljeT koji, bar privremeno, ne treba da
budu povereni hartiji. Pesimizam, zbog ega se"T5icnT gradani
T
sluaju~~dosee do najviih vrhova...
Svoju nadu da e njegovi predlozi, sa kojima je grof Potocki imao
da upozna zapadne saveznike, biti prihvaeni, JHimler je zasnivao na
uverenju da e izmeu Anglo-Amerikanaca i Svjeta obavezno morati
"doci do suEoBT^TJ tomT slcaju, mIiIIo"]e~Himler,noji se u poslednjim
Ttmma Kjha pKazao i kao pravi fantast i kao nepopraviv Utopist,
zapadni saveznici bili bi primorani da ga prihvate kao jedinog pogodnog pregovaraa, budui da su on i SS predstavljali nezamenljiv
faktor reda u srednjeevropskom prostoru. Polazei od toga, a kako
to tvrdi i lini autant velikog admirala Dnitz-a (Denica), Ldde (Lide),
on se nosio milju da Hitlera silom makne s njegovog poloaja.. .5
Dobro upuen u sve kalkulacije u vezi sa neizbenim sukobom
zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza, Glez fon Horstenau je, upravo
u vreme kada se o tome najvie govorilo meu SS-arama, zapisao
u svoj dnevnik:
Sigurno je da u ovoj alijansi sve ne tima... ali se nadati
nekom sukobu pri tolikoj zavisnosti Engleske i Amerike od
Rusije zbog Dalekog istoka, bila bi samoobmana, u koju se
ne bi smelo upasti, ma koliko to na izgled bilo prijatno...
Dok su se, tako, zavaravali da e se zapadni saveznici sukobiti sa
Sovjetskim Savezom, a oni se time spasti, prvi ljudi SS su se vrlo
intenzivno, na drugoj strani, i u isti mah, bavili planovima za konano preuredenje Jugoistoka. Za te planove Glez fon Horstenau je saznao lino od Kaltenbrunera, 8. januara 1945. godine u Beu.. .6
Ono to mi je on ispriao, zabeleio je Glez fon Horstenau,
bilo je u tom asu tako groteskno, da sam ja jedva mogao
da poverujem svojim uima... Moda ja ve znam (rekao je
Kaltenbruner, pr. a.) da firer ima nameru da se potpuno odrekne svega osvojenog na Istoku i da sve drave formirane
u bivim austrijskim oblastima, stavi pod upravu Rajha...
spoji ih u jednu celinu... Da takvi planovi postoje, za mene
nije bilo nita novo. Ali ja se takoe seam kako je Hitler 17.
marta 1939, po okupaciji Praga a u vezi sa Slovakom, rekao
4
5

Up. A. Armstrong, n.d., str. 116.

Hitler je jo stigao, tako rei u poslednjem asu, da Himlera smeni ne
samo6 sa poloaja rajshfirera SS, ve i da ga iskljui iz nacistike partije.
U vreme kada je ovaj razgovor voden, u jednom privatnom stanu u
Beu, u ulici Gushaustrase (Gusshausstrasse), bar na papiru, Kaltenbruner
je bio jedna od najmonijih linosti Treeg rajha. Pod njegovom komandom
nalazila se i celokupna policija za javnu sigurnost. Glez fon Horstenau kae
za njega: Kako je on uspeo da postane naslednik Hajdriha, to je za mene
zagonetka. Jos ve je rebus za mene dinamika koju je on od tada uspeo da
razvije na politikom polju, pa i u spoljnoj politici-.
327

Ribentropu: 'Ja vie o ovoj misiji na Jugoistoku ne elim

nita da znam'. I kako se on za vreme mog zagrebakog vremena uvek ponovo alio da Italijani nee i ne mogu da preuzmu Balkan, za koji on najradije ne bi vie nita hteo ni da
uje. I kako sam ja jednom primetio: 'Moj voo, vi se sa ovim
problemima morate ipak suocit'
Objanjavajui blie ono to mi je saoptio, Kaltenbruner je
primetio da se radi ni manje ni vie nego o spajanju oba
nekadanja carstva.
. . . J a sam rekao: "To je vrlo lepo, ali ja te neto moram
upitati zbog ega e me ti moda poslati u koncentracioni
logor. Zato mi to nismo uradili odmah posle Minhena, kad
nam je Istok kao zrelo voe ve leao u krilu, zato smo pojeli
sav izmet jednog stranog rata?!'
_,
Pod 'zrelim voem' ja nisam, naravno, mislio da smo mi trebali da od drava na Jugoistoku napravimo gaue; ali prilika
da ove oblasti privuemo sebi prvo u privrednom, a zatim
postepeno i u politikom pogledu, zaista je postojala posle
grandiozne 'pobede' u Minhenu. Ja se jo uvek seam kako
sam sa svojim vedskim prijateljem Bk-om o tome razgovarao za vreme jedne vonje na Kahlenberg i kako smo obojica
izrazili sumnju da bi Hitler mogao na miran i uzdran nain
da mudro rei celu stvar. Book mi je tada rekao: 'Znate,
moralo bi se u stvari poeleti i nemakom narodu i celom
svetu da dragi Bog uzme sada sebi Hitlera'. Posle mojih rei,
Kaltenbrunerovo lice je dobilo zbunjen izgled...
Pojedinano gledano, trebalo je, naravno, da Hrvatska i Slovaka postanu na neki nain savezne drave, pri emu je svima bilo jasno da se Hrvatska mora bez Pavelia ponovo organizovati. Ja sam se s tim slagao, samo sam smatrao da se
poglavnik ima to je moguno pre izvui iz zemlje, dok je
Kaltenbruner hteo da ga tamo ostavi...
U zabeleci o ovom razgovoru sa Kaltenbrunerom i planovima o
spajanju zemalja oba carstva, vilhelmovske Nemake i Austro-Ugarske, Glez Horstenau je izneo da je Maarska, po reima Kaltenbrunera,
trebalo da bude, kao prvo, posednuta od jedne armije nemakih i u
Nemakoj izdresiranih maarskih policajaca, a zatim se imao sprovesti
prelaz celokupne maarske privrede u ruke Nemaca. S tim u vezi
predvialo se i naseljavanje Nemaca. Ja sam povodom toga, kae
Glez fon Horstenau, dozvolio sebi da Kaltenbrunera podsetim na
Srbiju, Erdelj i Rumuniju... Srbija i Rumunija imale su da budu
dovedene u zavisan odnos prema Nemakoj, a to se tie Erdelj a, veliki
dravni planer se nije izjasnio. Na moje pitanje da li Hitler u sluaju
uspeha protiv Rusije, bez kojeg se ovi planovi ne bi mogli ostvariti,
misli na prisvajanja na Istoku, Kaltenbruner je odluno rekao: Ne!
A ta je sa 'Mein Kamp-om'?
328

Komentariui, zatim, sve ono to je uo iz Kaltenbrunerovih usta,.

a to je u stvari ve bilo aminovano od Hitlera, Glez fon Horstenau
je napisao:
U globalu uzeto, ja bih mogao da objasnim dalekosenu
promenu u Hitlerovom gledanju na srednjeevropsko pitanje.
Otkako su Rusi stigli do Budimpete i Blatnog jezera, on je,
nema sumnje, shvatio kakav je znaaj imala stara Austrija,
naime Dunavska monarhija, ak i u doba svoje crvotoivosti,
kao bona zatita Nemake. I to predstavlja takoe jedno veliko odstupanje od 'Mein Kampf-a', u kojem je on samo ponovio svoju mladalaku tenju da habsburko carstvo bude
razbijeno! Istorija je esto neprijatna uiteljica, i njen glas
se ili ne registruje ili stie kasno. Ovog puta, bojim se, vai
ovo drugo. Jer, Kaltenbruner mi nijednom rei nije odao kako
da mi povratimo nau polaznu vojnu poziciju, nunu za ostvarenje ovih neuvenih planova (koju smo mi, bez sumnje, imali
1938. a i tokom rata); povratiti u vreme kada vlada u svemu
najvea oskudica, svuda kuda se pogled samo baci. Isto tako,
meni je iz izlaganja Kaltenbrunera ponovo postalo jasno da
nacionalsocij alizam, taj ekstremni prusizam, i SS-duh, ba nikada nisu bili sposobni da ree sa uspehom ak ni najjednostavnije politiko pitanje. I tree, posle svih gluposti i zlodela
koje je Trei rajh poinio u dobrim i ravim vremenima od
1938. pa nadalje, sada je vie nego jasno da se nama u sledeim stoleima niko vie nee poveriti, osim moda pod policijskim pritiskom, koji, meutim, a bez obzira na izvanredno
efikasnu i veto sagraenu mainu SS, ima svoje granice; ovaj
rezultat bio bi sam po sebi razumljiv ak i u sluaju da mi
to pokuamo novim sredstvima i novim ljudima ovog puta
bi SS bio sam na sebe upuen. Ljudi su ve izbran i: Srbija
Behrendt, Hrvatska alkoholu naklonjeni moj naslednik
\
Pritzmann, Maarska Winkelmann, Slovaka... Ova bi
gospoda trebalo da obnove Rajh princa Eugena naravno,
za hiljadu godina!
O novim reenjima, o kojima je razgovarao sa Kaltenbrunerom,
Glez fon Horstenau je diskutovao i sa Hermanom Nojbaherom, takoe
u Beu, i takoe poetkom 1945. godine. Nojbaher je u njih bio dobro
upuen, slagao se s njima, ali je stajao na stanovitu da u novouspostavljenom redu Srbija obavezno_mora ostati samostalna, s tim to bi
joj se pridodali Sremi I lgTocHiTiBosna. ^To je, rekao je Nojbaher, uvideo
ak i sam Paveli i za dokaz svoje""dobre volje ponudio mu je odmah, im se o tome povela re, pet srezova! to se tie Hrvatske,
Nojbaher je smatrao da bi od svega bilo najbolje kada bi se od nje
formirala jedna vrsta nove vojne granice ...
Sudei prema Nojbaherovim zabelekama, Hitler je o jednom sasvim novom redu na Jugoistoku, o kojem je Kaltenbruner govorio
Glezu fon Horstenau, negde na osnovama habsburkog carstva, poeo
razmiljati u jesen 1943. a vrlo intenzivno 1944. godine. Upravo u
329

'oktobru 1943, kada je oficijelno naimenovao Nojbahera za -specijalnog

opunomoenika ministarstva spoljnih poslova na Jugoistoku, Hitler
mu je rekao:
Kada budete izvravali ovaj nalog, mislite na to da ste Austrijanac!... Ukoliko vie razmiljam o politici bekih careva,
utoliko vie moram da im se divim. Habsburzi su sa svojom politikom bili potpuno u pravu: samo tako oni su mogli
izii na kraj sa nemakim knezovima!
Kako je Nojbaheru u vie navrata izjavio, u okviru svojih novih
planova na Jugoistoku, Hitler uopte nije raunao sa ustaama. Negde
u aprilu 1944. godine, kad se opet jednom postavilo pitanje dalje saradnje sa ustaama, Hitler je rekao Nojbaheru: Ja u sa tim reimom
raistiti, ali ne sada!
;
Mada je bio uveren da su svi planovi o kojima su mu govorili
Nojbaher i Kaltenbruner najobinije kule u vazduhu, Glez fon Hor
stenau se nije usuivao da ih nazove pravim imenom. Ono to je uistinu mislio, zadrao je za sebe, ve i po savetu svog prijatelja Vilhelma
Hetla.
\
Mora se istai da je Glez fon Horstenau rado primao savete od
svog znatno mladeg, ali zato potpuno odanog prijatelja. Oni su se,
naime, znali godinama i nisu imali tajni jedan pred drugim, mada
se Hetl ee morao ljutiti na Gleza fon Horstenau zbog njegove nedovoljne opreznosti kada su bile u pitanju izjave o Hitleru i drugim
visokim nacistima, a ovaj, opet, na njega zbog toga to je Hitlera skoro do poslednjeg asa smatrao za NOLI ME TANGERE. Obojica durch
und durch7 Austrijanci, oni su Jos 1943. godine nepovratno doli do
zakljuka, da bi za Nemaku bilo najbolje da se od Istoka okrene
Jugoistoku i, u vezi s tim, to pre upusti u pregovore sa Sovjetskim
Savezom, ali samo da bi se zastraili Englezi i naveli da zaokrenu.
Zbog svojih veza sa Amerikancima, Hetl je 1945. godine naroito
veliku panju poklanjao Jugoslaviji. Njegovi ljudi bili su veoma aktivni
i u to poslednje ratno prolee. Cak je bila obrazovana i posebna grupa
za podzemnu aktivnost u tada ve potpuno osloboenoj Srbiji. Oficir
za vezu sa ovom grupom, kako se to vidi i iz izvetaja koji je Hetl
dostavio Glezu fon Horstenau u martu 1945., imao je krajem februara
1945. vie razgovora i sa Draom Mihailoviem. 8
U okviru priprema za jednu akciju u srpskom prostoru,
citiramo pomenuti dokument, imao je oficir za vezu sa ovom,
za ovu svrhu formiranom grupom, prilike da razgovora sa
Draom Mihailoviem. Razgovori su voeni u upadljivo prijateljskoj atmosferi. DM je naao da je plan grupe koristan
i po njegove ciljeve borbu protiv komunizma pa je obeao svaku moguu pomo.
Prilkom ovih razgovora rekao je DM da on, paralelno sa poveanim aktiviranjem svojih snaga u srpskom prostoru, radi
Nem. re: skroz naskroz. 1
KAW, B-67, br. 101.
7

330

na reorganizaciji jedinica koje je sakupio u zapadnoj Bosni,

s ciljem da u pogodnom momentu, uz istovremeno podizanje
ustanka, izvri napad na Srbiju. Pri tom on smatra za svrsishodno (i otud predlae) da koordinira svoje akcije sa oekivanim prodorom nemake vojske na Balkan, i to tako to bi
prostor Srbije (u izvetaju se kae Stare Srbije, kako je to bilo
uobiajeno kod Nemaca da govore za teritoriju pod komandom
vojnog zapovednika Srbije, pr. a.), bez Vojvodine i june
Srbije, morao iskljuivo da bude preputen njegovim jedinicama.
DM je miljenja da se situacija u pogledu mogunosti za saradnju utoliko bitno izmenila, to sada, kada je Rajh prestao
da bude okupator, borba protiv komunizma lei u zajednikom
ihteresT~rr~se~izjsii]'ava za saradnju protiv komunizma
ukolik se radi o srpskom prostoru. On je sve Engleze i sve
(svoje) voe koji simpatiu sa Englezima udaljio iz taba i pozdravio bi dolazak u svoj Stab jednog nemakog oficira za vezu.
U cilju uspene propagande protiv zajednikog neprijatelja, on
predlae instaliranje jedne tajne radio-stanice, budui da je
utvrdio da emisije Nedieve radio-stanice nemaju nikakvog
odjeka meu srpskim stanovnitvom... Ta radio-stanica, kako
on misli, morala bi da radi konspirativno, otprilike kao u
svoje vreme radio-stanica 'Slobodna Jugoslavija'. Preko svojih
komandi koje su ostale u Srbiji (i s kojima on odrava radio-vezu) on ima mogunosti da dobija aktuelan materijal i da
na najbri nain reaguje na dogaaje, i to tako to se ne bi
pravila Propaganda ni za njega ni za Nedia, ve to bi se
iskljuivo agitovalo protiv komunizma.
U vezi sa ovim stavovima DM i njegovim predlozima, a na
osnovu ovdanjeg poznavanja DM-problema kao i na osnovu
u ovom pravcu dosad napravljenih iskustava, moe se zakljuiti sledee:
1. Usled stalno sve nepovoljnije situacije po njega u jugoslovenskom prostoru, DM je primoran da trai naslon na tako dugo javno napadanog nemakog okupatora. U pogledu
njegove opte nenaklonosti prema Rajhu, nije se u biti nita
izmenilo; njegovo momentalno dranje rezultat je istog
oportunizma. Njegov glavni neprijatelj je komunizam, koji
on, ve kao ztcenik nacinlne ieje, ~mora uvek suzbijati.
U ovom cilju DM e prihvatiti svaki aranman koji mu se
ponudi; pri tom se sa sigurnou moe rei, da bi DM bila
prijatnija aktivna pomo od strane zapadnih sila nego parcijalna koalicija sa Rajhom, u koju je on prinuen da ue.
U situaciji u kojoj se silom prilika nalazi DM e biti sve
dok sovjetski uticaj u ovom prostoru bude jai od uticaja
zapadnih sila. Sa promenom stava se mora raunati da e
doi onda kada zapadne sile u ovom prostoru ponovo za331

dobiju tlo pod nogama. Kad se sve reeno ima u vidu,

mogao bi se sa dosta sigurnosti izvui zakljuak, da je namera DM iskrena, ukoliko se ona tie zajednike borbe
protiv komunizma. Tvrenje DM da je on sve Engleze kao
i sa njima simpatizirajue svoje voe udaljio iz taba, bez
sumnje ne odgovara injenicama. Tako treba da su od nedavno u njegovom tabu i ameriki oficiri za vezu.
2. Na osnovu opisanih razgovora vie je nego jasno da DM
pri svakoj prilid koja mu se ponudi trai pomo u oruju,
municiji i drugoj opremi, sve u nadi da e mu jednom
poi za rukom da nae 'icu' uspeha. Korist za nemaku
stranu lei u tome, to bi se na ovaj nain stvorila izvesna
mogunost kontrole i najzad dobio uvid u glavni Stab DM.
3. Po proceni odavde, ideja DM u pogledu instaliranja jedne
radio-stanice zasluuje panju. Na nain koji je predloio
DM, morao bi se izazvati utisak da se radi o ilegalnoj stanici na teritoriji Srbije. To bi donelo tu korist to bi se,
na jednoj strani, moglo uticati intenzivno na srpsko stanovnitvo (suprotno bezuspenoj propagandi Nedieve radio-stanice), a na drugoj, unositi nemir kod sadanjih vlastodraca u Srbiji.
Glavna snaga Vilhelma Hetla leala je u naklonosti Kaltenbrunera prema njemu. Oni su se znali godinama i esto su se sretali van
slube, da bi ispili mnogu au kakvog austrijskog vina, to je hladnom SS-glaveini bila valjda jedina razonoda i kojom prilikom bi on
lako dreio ne samo svoj jezik, ve bio spreman i da se saglasi sa ponekim predlogom za koji inae nije hteo ni da uje.
Osnovno, meutim, to je spajalo okretnog i otroumnog Hetla sa
Kaltenbrunerom, bila je zajednika i uistinu svojevrsna privrenost
Austriji.
Zbog austrijanstva, protiv kojeg je naroito bio Himler (on je
stalno upozoravao na opasnost od austrijskog klikatva i austrijske
klike, ve kako je to inio i Hajndrih), i jedan i drugi, i Hetl i Kaltenbruner, a uprkos velikim zaslugama za nacionalsocijalizam, imali
su dosta tekoa od 1938. godine pa nadalje do 1943. godine u
stvari. (Kao ni Glez fon Horstenau, pa ni jedan Sajs-Inkvart, ni Kaltenbruner, a pogotovu Hetl, nisu nikad bili za utapanje Austrije u
Trei rajh u onoj formi u kojoj se to dogodilo, ve uz puno potovanje austrijskih osobenosti.) Dok je Hetl, u jednom asu, zbog svog
prenaglaenog austrijanstva i tipino austrijskog naina intervenisanja-*
za neke linosti, po miljenju SD-ljudi iz Rajha u Beu nedovoljno
odane nacionalsocijalizmu, odstranjen iz SD i kao obian borac upuen u jednu SS-jedinicu koja je bila stacionirana u Srbiji, dotle je Kaltenbruner proveo na ledu due vremena, istina uz visoka primanja
i uz sve asti. Po nalogu Rajnharda Hajdriha, odmah posle pripajanja
Austrije Treem rajhu, on je ak bio stavljen i pod neupadljivu policijsku prismotru ...
Prema iskazu Vilhelma Hetla pred amerikim istranim organima,
to se Kaltenbruner ve tada nije povukao, to je sve to trpeo, treba
332

da su postojala dva razloga. Prvi razlog bila je njegova urodena neodlunost, a drugi njegova bezgranina ambicija, udnja da doe
do to vee asti i to vieg poloaja. Za njegove ambi cije, taman
kao i za ambicije Gleza fon Horstenau, a i drugih podravalaca nacionalizma u Austriji, Austrija je bila isuvie mala. Rajh je, naprotiv,
bio ono pravo. Samo se u Rajhu i sa Rajhom moglo stii do zvezda.
(Kako tvrdi Hetl, san Kaltenbrunera je bio da postane ministar spoljnih poslova Treeg rajha.)
Za vreme dok se nalazio -na ledu, Kaltenbruner je nastojao da
dokae da je on ne samo bezgranino odan nacionalsocijalizmu, ve i da
raspolae sposobnostima koje bi mu mogle biti od velike koristi. U
tiini, a uz linu saglasnost Himlera, on se pred sam drugi svetski
rat bacio na organizovanje jedne vrste privatne obavetajne mree na
Jugoistoku, pre svega u Jugoslaviji i Rumuniji. Koliko je ta mrea
vredela, i ta je donela ne zna se tano, ali se Himler veoma radovao to ona postoji, budui da je on na taj nain dobijao informacije
nezavisno od postojeih slubenih kanala.
Priznanja za rad na organizovanju ove specijalne obavetajne mree, ali i pokazano strpljenje, veliki intrigant i -pomalo aavi Austrijanac, lica unakaenog oiljkom i uima kao u zloinca,9 dobio je tek
1943. godine. Himler ga je tada, 3. februara 1943, imenovao za naslednika u Pragu ubijenog Hajnriha Hajdriha.
Kako smo ve pomenuli, Kaltenbruner se tek 1945. godine odluio
da stupi u pregovore sa Anglo-Amerikancima. (Po nekim drugim tvrdenjima, medutim on je o tome poeo da razmilja odmah posle pada
Staljingrada. Ve tada on treba da je doao do ubeenja da je rat
izgubljen za Nemaku i da e, u pogodnom asu, zahvaljujui jakim SSvojnim snagama, moi na ravnoj nozi da pregovara kako sa Sovjetskim Savezom, tako i sa zapadnim saveznicima.) Stavie, on je tada
pristao i da lino otputuje u Svajcarsku, da bi se tamo sastao sa predstavnicima SAD, a u vezi sa dogovorom, izmeu ostalog, o kapitulaciji
u stvari nepostojee alpske tvrave .. .10
9
10

Up. G. Reitlinger, SS, n.d., str. 236237.

Alpska tvrdava je trebalo da obuhvati austrijsku pokrajinu Forarlberg
(Vorarlberg), du granice prema Svajcarskoj, najvei deo Tirola, Koruke,
Salcburga, Gornje Austrije i Stajerske, ukljuujui brdske masive Bavarske
i severne Italije. Ovde je nemaka vojska trebalo tobo da bije poslednju,
odsudnu bitku. Za zapadne saveznike to je znailo produenje rata i nove,
velike rtve. Alen Dals je bio vrsto ubeden u postojanje alpske tvrave i
ostao je to skoro do u sam kraj rata. Kako se ispostavilo, medutim, alpska
tvrava je bila nemaki propagandni blef, izmedu ostalog sraunat na to da
se lake doe do aranmana sa Anglo-Amerikancima. Sam Hitler je tek krajem 1944. godine, kada je bilo vie nego kasno, naredio izgradnju alpske
tvrdave. Prema Vilhelmu Hetlu, pravi otac alpske tvrdave bio je gaulajter
Tirola, Hofer. Lukavi Tirolac je blagovremeno zakljuio kako stoji sa ratom, to jest da se on nee dobro zavriti po Nemaku, pa je pokuao preko
Bormana, kasnije preko Hitlera, da ostvari svoje planove. Osnovno u tim
planovima je bilo, da on, sedei iza zidina tvrave, stupi u pregovore sa
Anglo-Amerikancima i postavi im pitanje koju su cenu spremni da plate pa
da se otpor obustavi. Kako Hetl misli, Hof er je sve ovo radio u dogovoru
sa Gebelsom, koji je snabdeo tampu u neutralnim zemljama materijalima
o alpskoj tvravi koja je bila obina fikcija.
333

Poglavlje za sebe, u vezi sa dranjem Kaltenbrunera pred kraj

rata, predstavlja njegov pokuaj da, zajedno sa Hetlom i Glezom fon
Horstenau, obrazuje jednu vladu u Austriji, koja je trebalo da bude
u stvari kontra-vlada vladi dr Renera, formiranoj od Sovjeta u Beu
1945. godine. Ovaj korak Kaltenbruner je uinio na sugestiju industrijskih krugova, koji su strahovali da bi Sovjeti mogli da kompletnu instriju Austrije demontiraju i prebace na svoju teritoriju.
Uloga Gleza fon Horstenau u svemu tome, da se stvori vlada u
zapadnom delu Austrije, koja bi delovala uz podrku Anglo-Amerikanaca, bila je da se povee sa odreenim linostima spremnim da u
celoj akciji uestvuju, pa i uu u vladu. Prema sauvanim podacima,
jedna od prvih linosti s kojom je on trebalo da stupi u kontakt, bioje gradonaelnik Linca, Franc Langot (Langoth).
U Kaltenbrunerovu vladu, radi Amerikanaca, pre svega, bilo je
predvideno da uu i predstavnici najjaih politikih partija Austrije
do 1938. godine, lanovi Hriansko-socijalne i Socijaldemokratske stranke. U prvom redu se mislilo na nekadanjeg predsednika optine u
Beu, Karl Sajca (Seitz), a zatim na njegovog naslednika Riharda Smica
(Richar Schmitz). Poto su se ova dvojica nalazila u koncentracionom
logoru, Kaltenbruner je naredio da se oni odmah puste na slobodu.
Iz logora je, meutim, puten samo Sajc, budui da je Smic u meduvremenu bio ubijen, odnosno umro. Tada je pala odluka da se u vladu
ugradi jedan drugi zatoenik, inae istaknuti pripadnik Hriansko-socijalne partije, Leopold Figl, koji je upravo u to vreme bio i sam
prebaen u eliju iz koje se odlazilo samo u smrt...
Sve ovo to smo ovde izneli, potvruje i Vilhelm Hetl, ali uz ogradu da se ipak tu nije radilo o isto Kaltenbrunerovoj vladi. Istiui
da su prie o Kaltenbrunerovoj vladi puka fantazija, on kae:
Prilikom mojih pregovora u Svajcarskoj, angloamerike linosti su pokazale veliku zabrinutost zbog razvoja situacije u
Beu, to jest da bi austrijska vladatada Jos samo u pripremi
mogla da potpuno potpadne pod sovjetski uticaj. Ja sam
se toga takode bojao, pa sam predloio da se u Salcburgu
instalira jedna vrsta protiv-vlade pod englesko-amerikim protektoratom, pri emu sam pre svega mislio na dr Geissnera
(Gajsner) kao efa vlade. Kao posrednik, po mogustvu u rangu ministra, trebalo je da fungira general Glez fon Horstenau ... sa zadatkom da uspostavi kontakt sa vodeim ljudima
nemake vojske, u prvom redu sa general-feldmaralom Keserlingom (Kesserling), vrhovnim zapovednikom na celom junom prostoru. Kao drugi posrednik bio je predviden Kaltenbruner, koji je kao opunomoenik Himlera za jug, jedini ima
mogunost da izdaje nareenja gaulajterima rajhskomesarima za odbranu ...
Da bih uopte zadobio Kaltenbrunera za ovaj plan, ja sam
mu rekao da bi on mogao ponovo postati dravni sekretar
za sigurnost, kao u vreme vlade Sajs-Inkvarta. Uprkos tome
334

to je on ocenjivao situaciju potpuno nerealno, on nikada

nije bar ne meni pomenuo ni kao plan a ni kao ideju,
da bi on hteo da bude predsednik vlade. Stavie, njemu je
bilo jasno da se u svemu radi o jednom privremenom reenju,.
pri emu je on ak i shvatao da bi svojim angaovanjem na
uvoenju demokratskog sistema, mogao samo da zaslui da
bude pomilovan.
Kaltenbruner je tada sve svoje nade polagao u Glajsnera
(Gleissner) s kojim je lino dobro stajao i kome je on za
vreme Treeg rajha vie puta pomogao.
U ove pregovore (oko sastava vlade) bio je ukljuen i dr Milman (Mhlmann), koji je na moju molbu trebalo da iskoristi
svoje veze sa socijaldemokratima, dok je Glez fon Horstenau
hteo da uspostavi veze sa linostima stare Hriansko-socijalne
partije.
Mada su dogaaji na bojnom polju prvih majskih dana sve
ove planove rasprili, kasnije se ipak pokazalo da su ozbiljne
engleske i amerike linosti mislile i na neto drugo, a ne
samo na ovo!11
Kako je posle rata utvreno, I Dals i ljudi oko njega u Bernu
eleli su pre svega jedno: da amerike trupe to pre i to dublje uu
u Austriju, po mogustvu bez borbe. To je direktno reeno i Hetlu,
i on je to dalje preneo Glezu fon Horstenau, pa je ovaj otiao do feldmarala Keselringa, iji se tab nalazio u Bavarskoj, u mestu Knigsee,
da bi ga nagovorio da u interesu Austrije obustavi neprijateljstva
prema Anglo-Amerikancima.
U svojoj misiji Glez fon Horstenau je uspeo. Feldmaral Keselring
je pristao da obustavi neprijateljstva, ali pod uslovom da sve to
bude legalno, kako mu je ve Glez fon Horstenau i bio obeao.
U ovu misiju Gleza fon Horstenau bio je upuen i Alen Dals. On
je, kako se to danas zna, kao i njegov najui tab, bio inae dobro
informisan o Glezu fon Horstenau, naroito o njegovoj aktivnosti u
NDH, i smatrao je da je u pitanju ovek kome se sme poklonitipoverenje. Imajui svakako u vidu da Glez fon Horstenau nije ni kakva nepoznanica za Dalsa, da njegovo ime neto znai, Hetl je,
kad je prvi put doputovao u Svajcarsku, rekao da dolazi po njegovom
nalogu i sa njegovim znanjem ...
U svemu, Hetl je neka tri puta boravio u Svajcarskoj. Prvi put
poetkom marta 1945. godine. Prelaz preko nemako-vajcarske granice
obezbedio je ve pominjani industrijalac Vesten, kao i kontakt sa amerikom obavetajnom slubom u Bernu. O ovom putu, kako to Hetl
izriito tvrdi, Kaltenbruner nije znao nita. Drugi put je, medutim,
on otputovao u vajcarsku, u aprilu 1945, sa znanjem Kaltenbrunera,
11

Izjava V. Hetla od 26. 11. 1985 (priv. arhiv P. Brouceka).

335-

koji je tek tada (prema Hetlu) i u punoj meri shvatio situaciju i izra zio se spremnim da i sam u svemu uestvuje.
Mada je predstavnicima amerike obavetajne slube imao i ta
da kae i ta da preda, Hetl nije bio prihvaen s punim poverenjem,
pogotovu prilikom svog prvog dolaska u Svajcarsku. On se ak nije
sastao ni sa Dalsom. Njegov partner u pregovorima bio je jedan Dalsov
saradnik, odlian poznavalac prilika u Austriji, Edge Leslie, koji je
nastupao i pod imenom Edge Murray. Kako je Lesli ve pri prvom
susretu rekao, prenosei Dalsovu poruku, Hetl je prvo morao da dokae koje snage stoje iza njega. Kad je to njemu uspelo, posebno
putanjera iz koncentracionog logora biveg predsednika beke optine
Sajca, situacija se neto popravila, ali ne u dovoljnoj meri. Nepoverenje
nije sasvim nestalo ak ni onda kada je Hetl, prema dogovoru sa Leslijem, uspostavio specijalnu radio-vezu sa Dalsovim tabom u Bernu,
a preko vajcarskog generaltaba. Tek kada su uli u Austriju, Amerikanci su promenili dranje prema Hetlu i dopustili mu da uz njihovu
pomo iz svoje tajne ispostave u mestu Steyrling odrava redovnu
radio-vezu12 sa svojim agentima na Baikanu, koje su kasnije potpuno
preuzeli...
U meuvremenu, a pre svega u pogledu Kaltenbrunera, Amerikanci
su Hetlu natoili isto vino. To je bilo negde prvih dana maja 1945,
onda u stvari kada im je konano postalo jasno da alpska tvrdava
uopte ne postoji. Ne tajei nita, on je to dalje preneo Kaltenbruneru,
a ovaj je, mrtav-hladan, odgovorio da mu u tom sluaju ne preostaje
nita drugo do da se povue u brda 13 i odatle pokua da preuzme u
svoje ruke ilegalnu nacionalsocijalistiku opoziciju ...
Negde i na neki nain, u okvir svih opisanih pokuaja da se sa
Amerikancima nae zajedniki jezik, a u cilju ouvanja Austrije od
sovjetske okupacije, pre svega (Hetl je navodno Amerikancima predao
i dokaze o neiskrenom dranju Sovjeta) spada i aktivnost generalpukovnika Lera u vreme pred slom Nemake.
Nasavsi se u bezizlaznom poloaju sa svojom armijskom grupom E, s
kojom se poeo povlaiti iz Grke prvih dana septembra 1944, on se 5. maja
1945. obratio s molbom Hitlerovom nasledniku, admiralu Denicu (Dnitz),
da mu se dozvoli da sa engleskim feldmaralom Alexanderom (Aleksander)
stupi u pregovore radi zakljuenja separatnog mira. Istiui da je -slom
velikonemakog Rajha nemoguno zaustaviti, a da se formiranje austrijske drave od strane neprijatelja ne moe spreiti, on je u poruci
Denicu posebno naglasio da ima nameru da se suprotstavi etabliranju
boljevizma u Austriji i to na taj nain to misli da svoju armijsku
12
Ova radio-veza je prekinuta, kako Hetl tvrdi, zato to su se navodno
Amerikanci uiplaili da bi zbog toga mogla da bude minirana komferencija u Potsdamu (Izjava V. Hetla, izvor kao u napomeni br. 10).
13
Kreui u brda, odakle su ga, kao to je poznato, Amerikanci vrlo
brzo izvukli, Kaltenbruner se postarao da se po zlu uveni Ajhman udalji iz
njegove blizine. Nareujui da ovaj smesta napusti Alt-Aussee, on je rekao
Hetlu: Jos bi nam samo trebalo da on ovde ostane!

336

grupu stavi na raspolaganje feldmaralu Aleksandru radi odravanja

reda.
Prema miljenju austrijskog istoriara Rauchensteiner-a (Rauhenstajnera), Lerov telegram Denicu trebalo bi shvatiti tako, da je on hteo da
dobije zeleno svetlo za sporazum sa Englezima ne zbog toga to je
uistinu mislio da bi mogao spreiti boljevizaciju Austrije, ve to
je u aranmanu sa Englezima video jedinu i poslednju mogunost da
se izvlae iz Jugoslavije.133
Svoju nadu da e se sa Englezima moi sporazumeti (i pokrenuti
ih, uz drugo, da brzo i to pre okupiraju Trst, Koruku i Stajersku
u Austriji), Ler je zasnivao ne samo na opte ireem miljenju da
predstoji rat izmeu Anglo-Amerikanaca i Sovjeta, ve i na jednom
specijalnom izvetaju nemake vojne obavetajne slube, u kojem je
izmeu ostalog reeno :14
Od Engleza naoruane bnde, kojima delom komanduju sami
Englezi, ire usmenu propagandu meu pripadnicima nemakih
dobrovoljakih jedinica to su u Sloveniji angaovane protiv
bandi, nagovarajui ih pri tom da predu na njihovu stranu.
Obrazloenje: Englezi e se i sami uskoro boriti protiv Sovjetskog Saveza, i to sa veim uspehom nego Rajh.
Za pregovore sa Englezima, Ler je odredio generala Felma, koji
se ve jednom, u oktobru 1944. godine, u pregovorima sa Englezima
po pitanju predaje Atine, pokazao vrlo umenim. Njega su Englezi
lepo primili, ali od aranmana, u smislu Lerovih elja, nije bilo nita.
Ler je na to, 6. maja 1945. godine, otputovao u Grac, da bi se tamo
sastao sa feldmaralom Keselringom i s njim razmotrio celu situaciju.
Medutim, Keselring je bio vrlo zakopan i sve to je u stvari rekao,
bilo je, da Nemaka kapitulira i da otud upotreba oruja ima da prestane 9. maja 1945.
To je Leru i njegovim planovima bio poslednji udarac, zapravo
pretposlednji, budui da je poslednji usledio u Jugoslaviji, gde je bio
prinuden da kapitulira.
U vezi sa Lerom, ini se vanim istai jo jednu, malo poznatu
okolnost. On je osim sa Englezima pokuao da ostvari aranman i sa
Amerikancima, i to preko Svajcarske. Njegov predstavnik je stigao
u Bern i povezao se sa u meuvremenu osnovanim austrijskim komitetom POEN, za koji se znalo da najtenje sarauje sa amerikom
obavetajnom slubom. 15 Ali, od svega nije bilo nita, izmeu ostalog
i zato to su Dals i njegovi saradnici posumnjali da se iza svega toga
krije neka finta nemake obavetajne slube. 16
"a Povlaei se iz Grke, Ler je u Jugoslaviji, u estokiin borbama sa
NOVJ, pretnpeo teke gubitke. Izguibio je oko 100 hiljada vojnilka, gotovo svo
teko naaruanje i motorizaciju. Na kraju, bio je prinuen da se preda sa
skoro svom svojom preostalom vojskom.
14
BA/MAF, Fremde Heere, br. 2166/45. Up. i: K. Hnilicka, n.d., str.
141142.
5
1
POEN Provizorni austrdjski nacionalni komitet.
ls
Vezu sa Englezima, Ler treba da je pokuao da ostvari i preko Drae
Mihailovia. Up. S. Odi, Neostvareni planovi, n.d., str. 260.
22

337

Prema pismenoj izjavi pripadnika austrijske grupe otpora u vajcmrskoj, Karla Haniga (Hannig) iz mesta Kinaht (Knacht), od 24. aprila
1966. godine, oficir koga je Ler tajno bio poslao u Bern, nastupio je
pod imenom dr Karla Milera (Mller). Njegov ilegalan prelazak u
Svajcarsku organizovao je ve pominjani teolog Vilhelm mit (Schmidt),
koji je svojevremeno, u prvom svetskom rala, hteo da uz pomo Gleza
fon Horstenau organizuje u rovovima prevoenje pravoslavnih vojnika
austrougarske vojske u katoliku veru. Kako to Hanig tvrdi, svi su
uslovi bili tu da Lerov izaslanik uspe u svojoj misiji u Bernu, ali
on treba da je bio isuvie slabo legitimisan...

338

POGOVOR
Predstavnik njemake Vrhovne komande (OKW) pri ustakoj vladi,
general Edmund Glez fon Horstenau, Austrijanac iz Braunau na Inu,
bio je jedna od najobavjetenijih linostj_na balkanskom prostoru. On je
imao veliki uticaj na mnoge istaknute politiare i generale, pa donekle
i na samog Hitlera. Za vrijeme svog bavljenja u Pavelievoj NDH, on se
vie bavi politikim i obavjetajnim pitanjima nego isto vojnim poslovima, iako je bio u prilici da uestvuje, predlae odluuje o mnogim
vojnim operacijama protiv NOV i POJ kao i drugim potezima okupatorskih vlasti i ustake NDH.
Citajui, u ovoj knjizi Vase Kazimirovia, dijelove dnevnika generala
fon Horstenau, pred nama defiluju manje poznati dogaaji i linosti.
Otkrivaju se zakulisne borbe kako u NDH, tako i u vrhovima Treeg
Rajha, u njemakoj Vrhovnoj komandi, u rukovodeoj garnituri Gestapoa i Abvera, u spoljnim poslovima itd. Sve to, zaista, nee biti interesantno samo za ljubitelje takve vrste literature, nego i za historiare
koji se bave 2. svjetskim ratom, bez obzira na nivo uvjerljivosti i autentinosti svjedoenja Horstenaua. Jer, odmah je uoljivo da je rije o
svjedoenju otroumnog posmatraa i aktera dogaaja, iji su pogledi
na stanje, pojave i ljude vizirani iz ugla zvariTcng predstavnika Hitlera
i njemakih nacistikih interesa. Zato je Kazimiroviev izbor tekstova,
odnosno iscrpan kritiki prikaz tih pogleda utoliko interesantniji to je
on uloio dosta napora da nam ih prikae sluei se Bekim ratnim
arhivom i drugim arhivima, te mnogim objavljenim djelima historiara,
politiara, publicista, sociologa i arhivara.
Kazimirovieva namjera oigledno nije bila da iznese kompletan
dnevnik generala Gleza. Cini nam se da je predstavio najveim dijelom
tekstove koji se odnose na Jugoslaviju odnosno na NDH. Zato smo u
situaciji da vie itamo Kazimirovieva objanjenja nego same zapise
austrijskog generala. Ali, mora se priznati da je i taj dio teksta, iako
preteno inostrane provenijencije, dokumentovan i interesantan, da dopunjuje i objanjava mnoge dogaaje i linosti o kojima znamo malo ili
nita. Kazimirovi je, tumaei Glezove zapise, analizirao i zvanine izvjetaje opunomoenog generala u Zagrebu upuene Vrhovnoj komandi
Vermahta. Pri tome se sluio i Glezovim napisima i korespondencijom sa
raznim linostima, prijateljima i ustanovama, izvjetajima i prepiskom
sa njemakim poslanikom u NDH, SA-generalom Zigfridom Kaeom; izvjetajima raznih slubi, Gestapoa, Abvera, spoljnih poslova i SS, kao i
22

339

raznim napisima i knjigama koje su se bavile Jugoslavijom i NDH; zatim

materijalima iz zaostavtine, rukopisima i zabiljekama vodeih komandanata i generale na tlu Jugoslavije Aleksandra Lera, feldmarala
Vajksa i drugih linosti. Zahvaljujui takvom istoriografskom pristupu
Kazimirovi je ostvario jedan mozaik dogaaja i atmosfere vremena u
kojem se to odvijalo.
Prije nego to ita dalje kaemo, moramo istai da je interesovanje
za kazivanja ovog austrougarskog plemia i Hitlerovog generala utoliko
vee jer je rije o oovjeku koji je imao reputaciju jednog od najveih
austrijskih vojnih historiara, ije je ime*5^II~pznT;T varFTTjegove
emlje. TSJe je^ o intelekftialcu visokog ranga, otrog uma, kritikog
duha i sa^nazngmjnoi opservcijeT rezonovanjaj_sintetizovanja stanja
T retcija. Po nazorima konzervaKvac, klerikalac, osvjeoeni ntlkomuTrtstanrnac'ista~Horstenau~je jedan~o~ pfvilTzgvfc Hitiera FliitleTiznfiTTi'ruslffji, ministar, a potonr~i /vicekarieelF ""vtdr~agtrifskog
lcoTsboracioniste Sa]s-lhkvarta^l93. godine.
~" Horstenau~je~aosta objektivno uoavao injenice i donosio ocjene;
bio je i toliko samostalna linost da se usuivao da esto i samom Hitleru
iznosi istine o neuspjesima i pogrenim vojnim i politikim koracima, kao
rijetko koji funkcioner Treeg Rajha. Ali, dakako, mnoge njegove ocjene
determinisali su dati uslovi nastali okupacijom, kao i njegova nacionalistika svijest i nacistika doktrina.
Treba podvui injenicu, da je general Glez fon Horstenau, kao
osvjedoeni nacista i opunomoeni predstavnik njemake Vrhovne komande u NDH, radio na stvaranju i uvrenju NDH i ustako-domobranske vojske..NDH je predstavljala ugaoni kamen u Hitlerovoj politici razbijanjaAjjugoslavije, rasplamsavanja bratoubilakog rata i genocida u pokuaju razjedinjavanja jugoslovenskih naroda. Medutim, kako
se optenarodni oruani ustanak sve vie irio i uzimao maha, i dobijao
sve organizovanije forme, kod Horstenaua je sazrijevala ideja da su upravo
masovni ustaki zloini, koji su, po njemu, prevrili svaku razumnu
mjeru osnovni uzrok takvom razvoju dogadaja, odnosno glavni
krivac za izazivanje ustanka. To je Horstenaua nagnalo da najprije trai
da se ustaka politika promijeni, odnosno ublai, da se na podruju NDH
unese vie nacionalne i rasne tolerancije i tako smiri i osujeti dalje rasplamsavanje ustanka, tj. da se ostvari kakva-takva pacifikacija na novootvorenom jugoslovenskom ratitu. Meutim, njegovi prijedlozi naili
su na tvrd zid Pavelievog ustakog vrha, nacistikog poslanika Kaea
i rukovodee garniture Gestapoa, policije i SS jedinica.
Po rezonovanju Horstenaua, umjesto to manjeg prolijevanja njemake krvi, umjesto mobilizacije kvislinkih jedinica koje bi ne samo
drale u rukama situaciju na balkanskom prostoru nego bi bile i upuivane na Istoni front i druge uarene take Hitler je prinuden da
u Jugoslaviju alje sve brojnije njemake divizije. Sto se oslobodilaki
rat i dalje kontinuirano razvijao a okupatorske i kvislinke snage trpjele sve ve udarce i ustae i SS jedinice i dalje ostajale tvrdokorno
na liniji masovne odmazde i pokolja naroda kod generala Gleza je
sazrijevalo shvatanje da Pavelievu ustaku garnituru treba ukloniti
sa vlasti i dovesti drugu, po mogunosti HSS (Hrvatska seljaka stranka),
340

u nadi da bi oni drugim metodama vladanja mogli, ako ne uguiti

ustanak a ono ga barem svesti u snoljivije okvire.
Narodnooslobodilaku borbu nacistioki general nije razumijevao niti
je mogao shvatiti (ili to nije htio!), da je otpoinjanje NOB rezultat korienja povoljnih objektivnih faktora nametnutih uslovima okupacije,
odnosno da je NOB podstaknuta angaovanjem glavnih faistikih snaga
u borbama sa snagama antihitlerovske koalicije, i da je subjektivna
politika snaga KPJ, kao jedina organizovana jugoslovenska partija
bila organizaciono i politiki sposobna da stane na elo borbe i dovede
je do pobjede. Neprijatelju je bilo teko da shvati da je oruani ustanak
otpoeo i tamo gdje nije bilo ustakog i u prvi mah veeg okupatorskog
terora (Crna Gora, Srbija). Genocidna politika bila je samo dodatni
faktor koji je izazvao ire i esto spontano uee naroda u oslobodilakoj borbi i njegovu veu odlunost da se u toj borbi izdri do kraja.
General Glez je sve upornije imajui svakako na umu jaanje
njemakih interesa traio smjenjivanje Pavelia i njegove koljake
klike. Sto je vrijeme odmicalo Glez je sve vie iznosio pune podatke o
monstruoznim zloinima i odmazdama ustaa i esesovaca, kao i podatke
o odnosima i neprestanim sukobima unutar njihovih redova. NDH je
bila drava nezapamenog terora i genocida, to je bila njena osnovna
karakteristika. O tome je Glez pisao u mnogim svojim izvjetajima i
jasno iznosio mnoge tane podatke.
Na alost, neki nai historiari, koji pabire ne uvijek relevantne
dokumente, piu debele knjige o NDH ne bavei se na pravi nain
istraivanjem ratnih zloina ustaa, etnika, redovnih njemakih trupa,
esesovaca i Kozaka, pri tome zanemarujui sutinu tog faistikog, teroristikog reima. Oni ak iznose da je u najstranijem logoru smrti
Jasenovcu stradalo samo nekoliko desetina hiljada ljudi, iako postoje
mnogobojniji zvanini podaci da je tamo izgubilo ivot nekoliko stotina
hiljada Srba, Hrvata, Roma, Muslimana i drugih. Svjesno se umanjuju
ratni zloini kvislinga i ak predlae podizanje zajednikih spomenika
izdajnicima i palim borcima za slobodu!
Sve se to uklapa u kampanju poslijeratne revizije historije 2. svjetskog rata na Zapadu, naroito kod Zapadnih Nijemaca, koji sve vie
ublaavaju i pravdaju genocidnu politiku nacional-socijalista i bacaju
krivicu za Hitlerovu politiku na druge, posebno na komuniste, socijal-demokrate i Jevreje. Ve se i u tampi pojavljuju pojedini napisi u kojima se Gering slavi kao nacionalni heroj jer njega kao ratnog zlo inca nije osudio njemaki narod nego pobjednici!
Horstenau je uporno predlagao da se vlast u endehaziji preda Maeku ili nekom mlaem funkcioneru iz redova HSS. U dnevniku on govori o svom sve veem neslaganju sa njemakim poslanikom Kaeom,
koji je Pavelia i njegovu politiku bezrezervno podravao do kraja rata.
On pie i o Italijanima, etnicima, o odnosima u njemakim jedinicama
u Jugoslaviji, o zlodjelima SS jedinica, i istie pokuaj stvaranja SS
vojne granice i formiranja njemakog protektorata u NDH i dr.
U svim njegovim istupanjima i ocjenama koje je zapisivao u povremeno voenom dnevniku i kao pogled na minulo vrijeme iznio u
zatvoru pisanim memoarima, osjea se dranje i stav jednog oficira
341

Habsburke monarhije, koji je u poetku uivao u tome to je Njemaka,

nastavljajui austrijsku tradiciju, ponovo superiorno prisutna na Baikanu. Ali je zato nesrean to se to prisustvo, po njemu, kompromituje
groznim zloinima ustaa i esesovaca i kapitalni grekama koje, opet
po njemu, Austrija ne bi nikad poinila. On se trudi, koliko je to u
njegovoj moi, da te greke- ispravi ili da barem ublai teke posledice, kako on misli, koje se najznaajnije ogledaju u rasplamsavanju
oslobodilakog rata naroda Jugoslavije. Uostalom, svi njegovi prijedlozi
za smjenjivanje Ante Pavelia i njegove ustake kamarile i dovoenje
na vlast HSS imali su jedini motiv da se NOP Jugoslavije ako ne uniti
onda barem znatno oslabi i tako ojaaju poljuljane nacistike pozicije.
Bio je potpuno antijugoslovenski nastrojen i radio je svim silama sve
do svoga smjenjivanja, kad je i vrapcima bilo jasno da Hitler gubi rat,
protiv stvaranja nove Jugoslavije. Zajedno sa generalom Lerom i
drugim austrijskim generalima, radio je i na izvlaenju Austrije iz
gvo^denog Hitlerovog zagrljaja. Uzgred samo napominjemo da je ipak
najvei broj austrijskih vojnika bio u njemakim divizijama (704. 714.
717 i 718.) u Jugoslaviji. Neke od njih su imale 80 odsto austrijskog
vojnikog, oficirskog i podoficirskog kadra; vrile su ratne zloine,
na primjer, na Kozari, u IV i V ofanzivi i na drugim mjestima i prilikama. Austrija je imala oko 200 generala i oko 600 pukovnika u Hitlerovoj vojsci, kako to Vasa Kazimirovi tano navodi. Pored kljunih
i visokih komandnih funkcija, mnogi austrijski oficiri bili su rukovodei i u komandnom kadru SS, u Gestapou, Abveru i drugim specijalnim njemakim jedinicama u Jugoslaviji.
Aktivnost ovog austrijskog generala bila je djelatnost jednog osvjedoenog velikonjemakog nacionaliste, antikomuniste, naciste i antijugoslavena, _ali kome se jigak mora priznati pamet i obrazovanje, to
ba nije bila velika odlika najveeg broja nacistikih funkcionera i
generala. Glez je esto bio prinuen da oda priznanje uspjesima NOB.
itajui njegove zapise u prilici smo da dosta toga saznamo o dogadajima koji su se odvijali iza kulisa, unutar samog neprijateljskog fronta, o kojima smo mi, s druge ratujue strane, tada vrlo malo znali.
Na kraju ovog kratkog pregleda djelovanja Gleza fon Horstenau
u NDH, neophodno je neto rei i o njegovom odnosu prema Alojziju
Stepincu, zagrebakom nadbiskupu u vrijeme NDH.
Edmund Glez fon Horstenau bio je prononsirani katolik i kleri kaiac. On tvrdi da Stepinca nije volio zbog toga to je ovaj dezertirao
iz austrougarske vojske i preao na_jjaanu_srpske na Solunskom fron_tuu On je spreman da zamuri I ne vidi dobro profalistiku ulogu
nadbiskupa Alojzija Stepinca i vrhova katolikog klera u NDH. Na
jednom mjestu istie da je Stepinac bio, navodno, u nekakvom dogovoru sa partizanima pa ne vri propovjed protiv komunista jer partizani
dozvoljavaju slobodno vrenje vjerskih obreda na svojoj teritoriji. Ovdje
neemo ulaziti u mahinacije zvaninog Vatikana i vrhova katolike crkve, koji su vrili razne manipulacije i pravili antijugoslovenske kombinacije o spasavanju NDH u okvirima nekakvih katolikih konfederacija, kada su shvatili da Hitler gubi vlast. Tano je samo to da je
Stepinac jednom istupio protiv ustaa i okupatora, kada su mu ovi ubili
342

brata, a ubrzo potom esesovci ubili 12 seljaka i jednog popa u jednom

selu u Zumberku. Tada je pred zagrebakom katedralom odrao govor
(31. X 1943) protiv bezrazlonih odmazdi.
Meutim, tano je i to da je Stepinac bio veliki pristalica ustaa, da
je zastupao Pavelia i njegov reim pred papom i pripremao njegove
posjete Vatikanu, kao i posjete drugih ustakih zloinaca; da je bio
predsjednik odbora za nasilno prekrtavanje pravoslavaca; da je bio
glavni vikar Pavelievih oruanih snaga; da je svoje sveenike i kriare
maksimalno orijentisao prema ustatvu; da je znao i nije nita poduzimao protiv svetenika monstruoznih koljaa u Jasenovcu i drugim
logorima; da je pripremao i podravao kriare i ustae-odmetnike i podstrekivao ih na teror odmah po oslobodenju zemlje; da je skrivao
ustake teroriste i ustako zlato i arhivu u Kaptolu; da je pisao poslanice protiv nove Jugoslavije, itd i najzad, da je za ratne zloince,
osuen na 16 godina zatvora.
U ovoj knjizi Vasa Kazimirovi se preteno sluio dokumentacijom
inostrane provenijencije. To samo po sebi ne bi bila greka da je vie
koriena i jugoslovenska historijska dokumentacija, da su u tekstu jo
vie zastupljeni i ti pogledi na odreene dogaaje i linosti o kojima se
govori u njemakim dokumentima i u Glezovim zapisima. Autor nije
dovoljno koristio jugoslovenska kapitalna djela: 174 knjige Zbornika
dokumenata NOR-a, Sabrana djela Josipa Broza Tita, dokumenta Komisije za ratne zloine, mnogobrojne zbornike i monografije na temu
NOB koji su izali u SFRJ.
Autor je, takoe, mogao u svoj im komentarima dati, bez stete za
cjelinu teksta, i neke paralelne podatke o narodnooslobodilakom ratu
i revoluciji. Dozirana geneza razvitka NOB na podruju NDH odnosno
Jugoslavije, blistavi uspjesi NOV i POJ, kao i porazi nacifaista na Istonom frontu i u Africi, stvarali su i produbljivali sve veu krizu i
sukobe, demoralizaciju i cijepanje u neprijateljskim redovima. Takav
razvoj dogaaja nagnao je okupatorske inioce pa i samog Horstenaua
da grevito trae izlaze iz orsokaka u koji su svojom agresivnom
politikom i okupacijom bili dovedeni.
U NDH se nisu odvijale samo aktivnosti okupatora i raznih kvislinga, niti inili samo ratni zloini i vrile razne nacistiks mahinacije,
nego se vodio i optenarodni antifaistiki rat i kontinuirana revolucija
koja je u posljednjoj fazi rata dostigla svoj vrhunac. Nedovoljnim inkorporiranjem dimenzije NOB nije iskoriena mogunost da ova knjiga
dobije jo veu vrijednost.
Pored izvjesnih ogranienosti i omeenih okvira u kojima je zamiljeno stvaranje ove knjige, smatram da je dobro to e ona biti u nas
tampana, bez obzira koliko je Horstenau bio protivrjena linost i to
se sa njim ne moemo a i ne moramo u mnogo emu do kraja sloiti.
Treba imati takoe na umu da je Horstenau dio vojih memoara pisao
u zatvoru, u kojem se nalazio optuen za ratne zloine od strane Jugoslavije i Austrije (prije suenja izvrio je samoubistvo). Sigurno da je
u svoj im zatvorskim- memoarima iznosio mnoge stavove i podatke koji
njegovu ulogu umnogome prikazuju u ljepem svijetlu nego to je ona,
bila u stvarnosti. Ali e zato mnogi dijelovi memoara i posebno obja343

njenja autora Kazimirovia uz njih, ipak proiriti mnoga saznanja o

2. svjetskom ratu na jugoslovenskom prostoru. Autor je svojim kritikim
komentarima, uprkos svim naznaenim nedostacima, uinio te memoare
prihvatljivim.
~~~
Milan Basta

SKRAENICE

Auswrtiges Amt (Ministarstvo spoljnih poslova)

Vojna obavetajna sluba nemake vojske
Akten zur deutschen auswrtigen Politik (Akta nemake
spoljne politike)
BAK
Bundesarchiv Koblenz (Savezni arhiv u Koblencu, SRN)
BA/MAF
Budesarchiv Mllitrarchiv in Freiburg (Savezni arhiv
Vojni arhiv u Frajburgu, SR Nemaka)
BSTS
Bro Staatssekretrs (Biro dravnog sekretara)
DISS.
Disertacija
DW
Dokumentationsarchiv des sterreichischen Wiederstandes
in Wien (Dokumentacioni arhiv austrijskog pokreta otpora
u Beu)
DZA
Deutsches Zentralarchiv in Potsdam (Nemaki centralni
arhiv u Potsdamu)
HHSTA
sterreichisches Staatsarchiv, odeljenje Haus, Hof und
Staatsarchiv (Austrijski dravni arhiv)
IfZG
Institut fr Zeitgeschichte Wien (Institut za savremenu is toriju u Beu)
KAW
sterreichisches Staatsarchiv, odeljenje Kriegsarchiv (Austrijski dravni arhiv, Ratni arhiv)
KTB
Kriegstagebuch OKW (Ratni dnevnik Vrhovne komande
nemake vojske)
KZ
Koncentracioni logor
MSTA
Mitteilungen des sterreichischen Staatarchiv (Saoptenja
Dravnog arhiva Austrije)
NAK
Nachlass Kasche (Ostavtina poslanika Kaea u Zagrebu)
NAGH
Nachlass Glaise von Horstenau (Ostavtina Gleza fon Horstenau)
NDH
Nezavisna Drava Hrvatska
n.d.
Navedeno delo
NPA
Neues politisches Archiv /sterreichisches Staatsarchiv/ Novi politiki arhiv (Austrijski dravni arhiv)
NSDAP
Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija
OKH
Vrhovna komanda nemake suvozemne vojske
OKW
Vrhovna komanda nemake oruane sile
OSS
Office of Strategie Services (U-prava za strateke slube u
AD u II sv. ratu posebna amerika obavetajna sluba;
PA/AA
Politisches Archiv im Auswrtigen Amt Bonn (Politiki arhiv u uredu za spoljne poslove u Bonu) PA/AA/NAK
Politiki arhiv u uredu za spoljne poslove u Bonu, ostavtina Kaea
RAM
Ministar spoljnih poslova (Nemake)
RFSS
Reichsfhrer SS (rajhsfirer SS)
Pr. St. RFSS Personalni taib rajhsfirera SS
RSHA
Reichssicherheitshauptamt (Glavna uprava bezbednosti Rajha)
SA
Sturmabteilungen (Jurini odredi)
SD
Sicherhedtsdienst (Sluba sigurnosti Rajha)
SS
Schutzstaffel (Zatitni, speeijalni oruani odredi nemake
nacionalsocijalistike partije)
SOE
Special Operations Executive (Uprava za specijalne operaeije u Velikoj Britaniji u drugom sv. ratu)
VMRO
Unutranja makedonska revolucionarna organizaeija
Up.
Uporedi

AA
ABWEHR
ADAP