Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

EGRecords 100
Gettin Paper
New Jersey Unsigned Artist I Been Gettin Paper

Najnoviji Istorija Rat1992 Sa1992 War1992 Najljepse Groblje VRS Sar. masakr Politika Region
Sokolac

Praistorija Srba
0.Praistorija Nalazite se na Istorija-ISLAMIZACIJA
1. Osam milenijuma Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Web slavicnet.com
2. Lepenski vir Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje
Pronadi
3. Srpsko poreklo
4. Luicki Srbi
5. Srpski jezik
6.Mitologija Slovena

Posle Isusa Hrista

1. Srbi do 6. v (4)
islamizacija - 69866 - 28.05.2012 : Ratko Obrenovic Detroit, USA -
2. Srbi do Kosova
5. Srpski simboli
6. Stari Sloveni
O poturcivanju naeg naroda uopte
7. Srednji vijek
8.Srbi Hrvati
U glavnome, na se narod deli u dve veroispovesti; u hricansku i muslimansku veroispovest. Ovi
Istorija Srba hricanske veroispovesti dele se, u glavnom, u dve crkve; a oni muslimanske dele se u nekoliko sekata.
2.Istorija Srba Sama pomisao na muslimane nae krvi zaustavlja nas najpre i najvie na Bosni i Hercegovini, racunajuci
3.Istorija Glasinca tu u iru Novopazarsku oblast. I to ima svoga razloga u pregnantnosti naih etnickih osobina u
4.Srbi u Evropi muslimana i u njihovoj kompaktnosti u ovim oblastima. Medutim, mi imamo svojih sunar o dnika
5.Crna Gora muslimanske veroispovesti i u drugim krajevima naih zemalja. Mislimo na one u Junoj Srbiji.
6.DNK

7.Milo Milojevic Istorijski, u naim se zemljama za Turke znalo jo u pocetku naega dravnoga ivota. - U junim
8.Psunjski Hrvati krajevima naih zemalja bilo je Turaka jo od IX v. Turci Vardarioti poznati su iz XI v. Ali za Turke
Tursko doba muslimane kod nas zna se tek od pojave Osmanskog carstva u naim zemljama, od polovine XIV v. na
1.Alahovi hriscani ovamo. Od toga se doba zna i za muslimane nae krvi. Jo prvo, ako i delimicno, zavojevanje naih
2.Balkanske poturice zemalja na jugu Turcima izazvalo je poremecaj i u veri i crkvi. Nasilno i dragovoljno, poceo je na svet
3. Islamizacija Srba jo onda prelaziti u islam. Od onoga to je bilo nasilno prelo i prevedeno u islam, propalo je sve, kako
4. Kosovska bitka za nau veru tako i za nau nacionalnu celinu . - Kao roblje, veliku vecinu, ako ne i sve od toga naega
5. Hajduci sveta, progutale su Mala Azija, Persija, Arabija pa i Afrika.
6. Rogatica

7. Srpske vojvode Poturcivanja naega sveta bilo je od pocetka dvojakog: nasilnog i dragovoljnog i, kao to ce se u daljim
8.Drugi pod Turcima redovima videti, vreno je u masama i pojedinacno. I ako nas ovde interesuju muslimani nae krvi u
1. svjetski rat Junoj Srbiji, koji su i do dananjega dana u islamskoj veri sacuvali nae nacionalne odlike: jezik, obicaje
0.Balkanski ratovi i dr. , najpre cemo ukratko izloiti kako je turcenje naega sveta vreno na silno i u masama.
1.Vojvode prvog rata
2.Dr Archibald Rajs Prema onome kako su Turci cinili docnije, i kroz sve vreme svoje vladavine, sa sigurnocu se moe
3.Prvi svjetski rat uzeti, da su oni jo od prvoga upada u nae zemlje, jo sa prvim ratom, poceli odvoditi na svet u roblje.
Kraljevina SHS A pozitivno se zna da su Turci odv eli u ropstvo dosta naih glavnih ljudi. Jo sa Kosova 1389. g. Samo

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Stvaranje Yu preseljavanje naega sveta iz Orida Skoplja i dr mesta u Carigrad u M. Aziju nije bilo nita drugo nego
2. svjetski rat odvodenje roblja. To je bilo ratno roblje, roblje po ratnoj sreci. Kao to su pojimali dobit u zemlji i
0.Jasenovac gradovima, tako su Turci pojimali i roblje u ljudima kao domacu stoku. A zna se da su Turci bili
1.Drugi svjetski rat nemilostivi u odvodenju roblja u ratu sa naim narodom i u svakom naem narodnom pokretu protiv njih.
2. Komunizam

3.Svjetski ratovi A kad se uzme da je na narod bio s Turcima u ovim odnosima od 1371. godine pa do ustanaka u
4.Miloevici umadiji u pocetku XIX, pa i kroz ceo XIX v, onda se moe uzeti da su Turci gotovo stalno i odvodili na
5.Knjiga o Savi svet u roblje. Odvodili su ga i dokle su ratovima zauzimali nae i susedne zemlje.
6.Savo Derikonja

7.Radomir Nekovic Pri svem tom godine 1659. , 1661. , 1690. i 1691. smatraju se kao najtee u ovom pogledu. I ako se sve
8.Radivoje Kosoric ne odnosi na na narod, samo posle Muhacke bitke (1526.) odveo je Sultan u ropstvo 200. 000 dua iz
9.Cetnicki pokret Ugarske i Slavonije, svakako oba pola i svih uzrasta. Iz pisanih izvora znamo da je svaki paa imao na
Kraljevina SHS stotine svojih robova dvoranika. Zabeleeno je, da je naa poturica, Hrvat Rustem paa, posle sebe god.
1516. , ostavio 1700 robova, Iskeder Celebija (turski Krez) imao je 6-7000, a Ibrahim paa 1700 robova.
Novija istorija
1. Kosovo 1999
Kad je sultan Mehmed II zauzeo, 1455. g. , Novo Brdo, vojnicima je dao 700 ena a 320 dece odveo je u

2. Kosovo danas
Malu Aziju u janicare. Spomenuli smo da se godine 1661. odlikuje velikim porobljenjem. Onda je mnogo

3.Novorusija
naega sveta odvedeno u roblje. Godine 1690. zabeleeno je takode veliko porobljenje i " rasejavanje"

4.Ukrajina
naega naroda. Nije bolje bilo ni 1691. g. Godine 1715. , na gradu Vrljinu udare Turci i "uhvacene pod
mac a ene i decu u ropstvo okrenue. U to vreme porobie Turci i Otok. " A godine 1717. u Novom
Istorija plemena
"suanja vec tko nije mario, mogao ufatiti".
1. Nai preci
2. Rodoslov
Mnogo je bilo naega naroda robljeno i odvedeno i za vreme Nemacko-turskoga rata 1737-1738.
3. Kadarici
4. Znanje
Roblje je odvodeno iz naih zemalja kad su Turci i sa susednim ili dalekim hricanskim dravama rat
5.Srbi u Madarskoj
ovali. Veliko su nae roblje odveli i za vreme rata s Rusijom 1771. Za vreme prvoga ustanka u umadiji,
odjednom samo dovedeno je bilo samo u grad Prizren 30 dua ena i dece. 15C Kao da se
porobljavanje naega naroda u masama zavrilo sa 1815. g. I te godine je bilo mnogo sveta zarobljeno,
ali je dosta i povraceno. 16C Osim robljenja u masama za vreme ratova i pohoda vojske, porobljavanje
je vreno i jedinacno. To su roblje zva li sunjim i otkupljivali su ga.

Jake je tragove u narodnoj dui ostavi lo ovoliko nemilostivo robljenje naega sveta. Ono je i u narodnim
pesmama tuno opevano i u mnogim narodnim tradicijama ivo ocuvano. Veliki je broj toga roblja. To je
bilo tuno roblje, teko roblje, pusto, sunje i plemenito roblje. To je roblje gonjeno u Jedrene i Carigrad i
ta su mesta bila glavni trgovi na kojima je sortirano i prodavano to nae roblje. Ako ne sve, 90% toga
roblja propalo je za nas time to se u tom dalekom svetu poturcilo. Mih. Konstantinovic veli, da se roblje
izmeavi se sa Turcima pokvarilo i prima "poganicku veru pa je jo i hvale i takvi bivaju mnogo gori
nego to su pravi poganici. " Vuk je zabeleio da je mnoga zarobljena Srpkinja dospela do velike
gospode, i to je istina, ali je bilo isto tako, i to mnogo vie, gde je mnoga velika naa i dr. gospoda
dospela do najnieg ropstva.

Javno roblje u Turskoj ukinuto je zakonima 1830-ih godina. Taj je zakon uveden u ivot 1846. g. pa
ponovo proiren 1856. g. I ako je roblje bilo zakonima ukinuto, njega je nestalo od kako su se Turci
izmeali sa drugim narodima i pod presijom drugih, kulturnih evropskih drava i naroda. Ima pisanih
podataka da i sami Turci nisu vie hteli roblje.

Drugi nacin turcenja naega sveta u masi vren je kupljenjem dece u janicare. To je tako zvani danak u
krvi. Ustanova janicarskih odreda postojala je u Turaka pre no to su i poceli nadirati u nae zemlje. Taj
red vojske ustanovio je jo sultan Orkan 1329. g. i iznosio je 10-12. 000 i to iz samih poturcenih i
zarobljenih hricana i iz izabrane dece. Broj se njihov pod Sulejmanom popeo na 20.000 dua. Ali su
zato za janicare u to doba birana najbolja hricanska deca. Njih su svake pete (cetvrte) godine kupili
narociti sultanski cinovnici, turnadibaije i jajanba ije. Najpre su uzimata deca stara od 6 do 10; po tom

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

od 10 do 16 godina. Ako je ko imao cetvoro i petero dece uzelo bi mu se jedno, ako je imao vie od
petero dece uzelo bi mu se dvoje. Fakat da je janicarski jezik bio na, srpsko-hrvatski jezik, kroz ceo XVI
i pocetkom XVII veka. Dokaz je da je do Bajazita II bilo dece najvie nae krvi. Ta su deca smatrana kao
izgubljena za svoju kucu i svoj rod. I ako se znalo da se niko iz Janicara ne vraca svojima, mnogi su
roditelji, u XV veku jo pri krtenju ucrtavali deci krst na celu, i to sokom nekakvoga bilja, da se nikako
nije mogao krst utrti. Zanimljive su pisane beleke i predanja kako su roditelji krili od komesara svoju
decu i kako su se hricani potkazivali komesarima koji su decu popisivali. Ova su deca odvodena u Malu
Aziju i tamo su bila razdeljivana medu stanovnike gradova i trgovce, dok se nauce turski. Upotrebljavana
su za svakakve rucne poslove. Kad deca ojacaju i dvor ih zahte, moraju se predati u Carigradu. Ako je,
medutim, koje dete umrlo ili se izgubilo, kucni stareina kome je dete bilo predato, mora odgovarati pred
sudom; kako se je izgubio. Ako se ne moe opravdati mora platiti izgubljeno dete. Odraslija deca i
mladici upotrebljavani su u dvoru, na brodovima, u vrtovima, konjunicama i drug d e gde su potrebna.
Mnogi uce zanate a ponajvie budu janicari, koji posle sa svojim roditeljima i prijateljima postupaju
tiranski.

I ova deca su deca sva propala za nas. I ako su mnoga od njih odrala vezu sa svojim hricanskim
roditeljima i srodnicima, nekolicina od njih, koji su dostigli u carstvu visoke poloaje, mnogo i ucinili za
svoj narod, velika vecina ih je na svagda propala za svoju naciju.

Medu tim niko danas ne moe imati pretenzije ni priblino tacno da odredi koliko je sve ovim nacinom
turcenja propalo naega naroda. Prema onome to smo do sad naveli, jedno je izvesno, a to je da je taj
broj vrlo veliki. Mi tu veliku dozu nae narodne krvi otpisujemo i traimo naknadu u naih sunarodnika
muslimanske veroispovesti koji su, i ako poturceni, nasilno i dragovoljno, ostali u svojoj otadbini i
sacuvali sve bitne odlike svoje narodnosti. Pored onih u Bosni i Hercegovini, to su nai poturcenjaci u
Junoj Srbiji.

islamizacija - 69868 - 28.05.2012 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - (3)

Kako je teklo poturcivanje (1)

Od svih pitanja u odnosu na nae poturcen jake o kojima ovde govorimo najtea su ona: kako su se oni
poturcili, na koji nacin, iz kojih uzroka, je li nasilno ili dragovoljno; je li odjednom ili postupno, i kad je to
bilo.

Ni jedno od ovih pitanja nije u nas za ove poturcenjake raspravljeno istorijski. - Po narodnim pesmama i
tradicijama, koje su ule u prve po vremenu pisanja nae istorije, odrava se uverenje, da je s malim
izuzetkom, turcenje i ovoga dela naega naroda vreno nasilno. - Samo se o Bosni i Hercegovini znalo,
da se vlastela sama po t urcila - dragovoljno. Ovo uverenje o turcenju naega naroda prenoeno je iz
istorije u istoriju sve od Jovana Rajica pa do dananjeg dana. I to ima svoga razloga.

O poturcivanju naih sunarodnika u Junoj Srbiji pisali su i strani pisci. I oni su pisa li nekriticki. Tako se
pisalo i pie i o poturcenjacima u Bugarskoj. Ima vie od 150 godina kako se po tradicijama i
mistificiranim podatcima odrava i u naoj i u bugarskoj istoriji zabluda, da je sultan Selim I (1512. 1520.
) pri kraju svoje vlade, naredio da se svi hricani u carevini prevedu u islam; ko nece, da se posece.
Jedni su pisali da su tu Selimovu naredbu ublaili veliki vezir Pirin paa i eik ul islam Demail, a
bugarski istoricar Pajsije u svoju Slavjano-blgarsku istoriju, tampanu 1762. g. , uneo je o ovome i svoj
podatak: da je sultan Selim I poslao u Macedoniju svoga velikog vezira sa 33. 000 vojnika i da je ovaj
"Nac ot Drama dae do Bosna vse poturcil, Espinu, Krupnik, Koceni, vsi togda isturcili". M. Drinov,

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

docniji bugarski istoricar, ublaava ovu Pajsiju beleku time to iznosi da je Selim I samo izjavio
miljenje: da bi za Tursku bilo vrlo korisno da svi hricani prime islam.

Poturcivanje ovoga dela naega naroda u masi nije pocelo pod Selimom I vec mnogo ranije. Zato se taj
akt vee za Selima I sad cemo videti. Mi imamo zapis, i to je jedini zapis koji govori o poturcivanju
naega naroda u masi u neratnom doba. Taj se zapis odnosi na poturcivanje naega sveta u Bosni i
Hercegovini, i glasi "i mnozi nikim e mucimi otstupie ot pravoslavia i pristae k vnjrnj
ih(Turaka)" Zapis je ovaj iz 1505. govori i govori o necemu to je ranije bilo. S druge strane znamo, da
se na svet u Bosni i Hercegovini u masama poturcio odmah po zauzecu onih naih zemalja Turcima i o
Bugarima, bug bojarima se zna da su se u masi poturcili odmah po zauzecu Bugarske, dosta pre Selima
I, da se oni u Cepinu poturcili u drugoj polovini XVII veka , mnogo vremena posle Selima I, i da je
turcenje, u grupama i pojedinacno, nasilno i drago voljno, pocelo najvie od pocetka 19. veka i oteglo se
sve do polovine 19. veka.

Da se sprovede tvrdenje da je ovaj deo naega i bugarskoga naroda poturcen silom najvie dravne
vlasti, zgodno su pozajmljene tradicije samoga turskoga naroda o sultanu Selimu I Sami su Turci Selima I
nazvali svirepim i krvavim, dali su mu, istina, i naziv javuz, to znaci blag, blagorodan, ali to je, tumaci
se, receno u ironiji i iz straha Skoro na pola veka posle Selima I, vladao je Selim II (1566 -1674) Mnogi
istoricari me aju ova dva Selima na tetu Selima I - I po naim zapisima, i po drugim pisanim
podatcima, stanje u naim zemljama je u ono doba bilo vrlo teko i to teko stanje vezano je u
tradicijama opet sve za sultana Selima I.

Sve to bilo je iz ovih razloga:

Zna se, da je Osmanova dinastija jo s pojavom Turaka u naim zemljama bila u dinastijskom ratu. Zna
se kako je sam Bajazit I doao na presto. Poznate su razmirice i ratovi izmedu sinova Bajazita I,
Sulejmana i Muse, poznata je borba oko prestola izmedu sinov a Meh meda II, Bajazita II i Dema 1480
ih godina. Pri kraju XV v vec se ispoljavaju u Turskoj i janicari u ulozi pretorijanaca i najamnika ovoga ili
onoga pretendenta prestola. Za samo Selimovo doba, Bajazitovi sinovi, namesnici raznih delova carevine
u Maloj Aziji, bune se i otimlju o carstvo Najenergicniji medu njima, Selim I, da ucini kraj tim dinastijskim
borbama, svrgao je, spomocu janicara, sa prestola i samoga svoga oca, i starijeg brata i dao da se,
izmedu ostalih, ubiju otac mu i majka mu, sv a njegova braca, i vecina bratanaca Otac Selimov morao je
otrov popiti. Bracu i bratance su pobili u Brusi na oci Selimove. Poto mu se ucinilo da je ucinio kraj
dinastijskoj borbi Selim je ucinio to treba, da i janicare obuzda i osigura sebi mir u zemlji. Od kako su
Turci preli u Evropu, Selim I je prvi njihov sultan, koji je obratio jacu panju stvarima na istoku. On je
definitivno osvojio Siriju, Palestinu, Egipat, Meku i Medinu. Razlog za to leao je za Selima I i u tome, to
su pretendenti prest ola sa svojim pristalicama odstupali na istok. Da te svoje suparnike onemoguci,
naredio je Selim da se u svoj carevini pobiju svi ijiti od 7 do 70 godina starosti. I poubijano je bilo njih 40
000.

Pomeane i preterane tradicije pripisuju Selimu I zlocinstva koja se ne mogu uzeti u obzir za ocenu
njegove licnosti i vlada vine. Po tim je predanjima Selim I najveci zlocinac. A po istorijskoj oceni, on je
bio "smesa visoke intelektualne kulture i svirepe divljacnosti - kao to se sretamo sa mnogim velikim
vladaocima". Istorijski se zna da je Selim I po osvojenju svetih gradova na istoku, Meke, Medine i
Damaska, sa svim vezao za Osmanovu dinastiju titulu i dunosti kalife, cuvara korana i islama. Pogreno
shvatanje i primenjivanje korana o irenju islama takode je uticalo, da hricani docnije onako shvate
vladavinu Selima I.

Koliko su te narodne tradicije o ovome nepouzdane i zavodljive, i koliko se sa podatcima koje smo naveli
kose, da se zaustavimo samo na onima koje govore o nasilnom p oturcivanju u masi naega svega u
Prizrenskoj oblasti. Po tim tradicijama, za vreme sultana Selima I vee se poturcivanje hricana u ovoj

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

oblasti pod Sinan paom I ovo je ime zgodno dolo u tradiciji Po tome to je Sinan paa naredio da se
spale moti Sv Save, i to je Sinan paa bio rodom iz Prizrenske oblasti, i to je Sinan paa po ruio
crkvu Sv Arhangela Mihaila i Gavrila kod Prizrena i nacinio damiju, nije cudo to je za to ime i pod
Selimom I vezano poturcivanje u Prizrenskoj oblasti Zna se da je bilo dva Sinan pae rodom iz
Prizrenske oblasti koji su kao decaci bili odvede ni u janicare pa tamo dostigli do visokih poloaja. Oni su
se sustigli u ivotu ali ni jedan od njih nije bio saradnik Sultana Selima I. Starijem Sinan pai bilo je tek
14 godin a kad je Selim I umro. O starijem Sinan pai, koji je bio veliki vezir, ima predanje da je kod
Beloga potoka u Prizrenskoj oblasti dao pogubiti 40000 hricana to nisu hteli da prime islam pa su
hricani od tada taj potok prozvali Crni potok.

Iako ne treba bukvalno shvatiti, ipak je i suvie preterano predanje da je na potoku bilo pogubljeno 40000
ljudi, i da su hricani u Prizrenskoj oblasti, delom isturceni delom pogubljeni, pa ipak onaj potok prozvali
crnim.

I sultan Selim pogubio u "Persiji", na potoku, 40000 jeretika i u isto doba Sinan paa pogubio opet na
potoku u Prizrenskoj oblasti 40000 drugih jeretika-hricana.

Kako se u narodnim predanjima lako operie brojevima jasno pokazuje i ovaj slucaj. Po narodnom
predanju Juruka, samo u okolini Sera, bilo je nekoliko stotina hiljada! Na Dospadu izmedu Balkana i
Nevrokopa, prikazuju da je pre 200 godina bilo samo Konjara na 70000 odaka-domova, medutim dva
ucena evropska putnika 17. veka i pocetka 18. veka po Turskoj, navode, i to jedan da je u ono doba
Turaka onuda bilo svega 1294 kuce, drugi da ih je bilo svega 1702 kuce. Dok se prema narodnim
tradicijama silom isturcilo mnogo naega sveta u Prizrenskoj oblasti, i dokle je njih 40000 pogubljeno na
jednom potoku to se nisu hteli poturciti, dotle iz pisanih podataka vidimo gde su u isto ono doba u
trpcu u ovoj istoj oblasti, godine 1577, odprilike u Sinan paino doba, hricani podigli iznova crkvu i
ivopisali je, gde su, na nekoliko godina posle ove, podigli hricani u istoj oblasti drugu crkvu, onu na
putu iz s trpca za s Gotovuu itd.

Isto tako, dokle je, po narodnom predanju Sinan paa prisiljavao hricane u ovoj oblasti da prime islam,
dotle, opet, po pisanim podacima vidimo da je ba taj Sinan paa bio branilac hricana u toj oblasti i da
im je oprostio svoje pravo gospodarstva itd.

Nu da se vratimo predanjima o poturcivanju naega naroda za vlade Selima I. I ako je po pisanim

podatcima sasvim drukcije, za doba ovoga istoga sultana vee se i poturcivanje naega sveta u
Debarskoj oblasti. Po tom predanju debarski begovi kad se vec vie od pola hricana poturcilo, molili su
sultana da zastane s turcenjem poto nestaje raje koja bi zemlju obradivala itd. Medutim, ba ti debarski
begovi, kao poturcenjaci i begovi datiraju tek od kraja 17. i od pocetka 18. veka i ni cetvrtina od
poturcenjaka u Debarskoj oblasti nije se bavila niti se bavi obradivanjem zemlje. Sam Balkanski rat je
zatekao poturcenjaka jedva 1/5 od celokupnog stanovnitva u ovoj oblasti. I od svega je najinteresantnije
to to isti oni pisci, koji svoje zakljucke zasnivaju na ovim narodnim predanjima, na drugom mestu piu
da je poturcivanje hricana u ovoj oblasti pocelo tek s kraja 18. i produilo se do polovine 19. veka!

Sva predanja o nasilnom pot urcivanju naega naroda u masi nala su i suvie mesta u dui naega
naroda koji je inace sve vie osecao tegobu turskoga gospodarstva Teke, i sve tee prilike, koje su
nastale u carstvu od pocetka 17. veka, neprekidni turski ratovi sa hricanskim dravam a i narodima,
narodni ustanci i seobe itd. razvili su predanja o ovome i ovakvom poturcivanju do krajnjih granica. Naa
crkva, nai emigranti, knjievnici, uskoci, ratnici itd. ucinili su da se pojaca to uverenje, i da se i na strani
kristalie i utvrdi, da su vie turske dravne vlasti vrile pritisak nad hricanima u cilju poturcivanja.
Poznata je proklamacija, okrunica cara Petra I (1682-1700), svima glavarima balkanskog pravoslavnog
sveta, u kojoj se, izmedu ostaloga, veli: da su Turci "stado hristijsnskije razorjali i tolikije
hristijanskije provinciji v podanstvo nepravedno priveli jako i do nine tiranstvom i

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

mucenijem onih razorjajut i v poganskuju magometanskuju veru nasilno privodjat",

itd.

islamizacija - 69869 - 28.05.2012 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - (1)

Kako je teklo poturcivanje (2)

Mi imamo veliki broj zapisa i natpisa o doba pod Turcima. Imamo dosta beleaka i od evropskih kulturnih
putnika po naim zemljama pod Turcima. Medutim vecina tih beleaka ne samo to su vrlo protivurecne
izmedu sebe, vec su i netacne. Ni jedne ni druge ne opisuju stanje u celoj zemlji vec u pojedinim
stranama i u pojedinim mestima. Imamo zapisa, koji kroz sve doba pod Turcima belee: o "ljutom i
priskrbnom" vremenu, o ruenju crkva i stradanju hricana; "tuga od Turaka", "veliki zulumi od Sinan
pae Ratulovica" (1574. g. ) "zlo od islama", "zlo od Turaka"; "zaputenje mnogih crkava od Turaka";
spaljenje patrijarije, V. Decana, Studenice, Kruedola, Remete; "veliki pritisak turski; opustoenje,
beanija, strahota velika"; "teka i usilna vremena, ljuta vremena za hricane, tegoba rodu hrist i
janskom"; velika muka hricanima i t. d. , a, kao to smo vec spomenuli, imamo jedan jedini zapis o
poturcivanju naega naroda, - onoga u Bosni i Hercegovini, i to o dragovoljnom poturcivanju.

Ima li jo potrebe, danas, dokazivati da su preterani zapisi na pr. o spaljivanju man. Studenice, V.
Decana i Patrijarije i t. d. kad se s druge strane istorijski zna da toga nije bilo i kad ti spomenici i
dananji dan postoje.

Iz vrlo mnogih uzroka, niko od hricana nema osecanje niti razloga, da brani upravu ma koga doba
robovanja hricanskih naroda Turcima i bez obzira na onoliki pritisak i zulum, koji se sve vie osecao u
koliko se pobedeni balkanski hricani i njihovi jednoverni susedi poceli sve vie podizati. to se hricana
pravoslavne veroispovesti tice, za njih je, jedno doba, bilo najgore. To je doba kad se Rusija pojavila kao
sila koja je pocela Turskoj ulivati strah, pa sve do kraja toga v. dok nije Rusija dostigla, da ba od Turaka
izvojuje za pravoslavnu crkvu u Turskoj velike privilegije.

Ali ima ne to i dobroga to se mora i toj naopakoj turskoj sili i upravi priznati, a to je da je u verskom
samoopredeljenju svojih podanika bila vazda liberalna, i da visoka dravna uprava nije nikada nita
direktno cinila, da se njeni hricani poturce. Ako su se o d kraja XVI v. , od kad je Tursko carstvo pocelo
da posrce, pojavili u carstvu elementi koji su osecali i radili po onom Njegoevom:

"Zakon mu je to mu srce udi

to ne udi u koran ne pie"

i nasilno mnoge hricane pojedinacno primorali da prime islam, visoka dravna uprava se je vazda
pridravala odredbe korana: da se vera ne iri silom.

Po drugoj grupi starih srpskih zapisa i natpisa, po drugim pisanim podatcima koji su nam ostali od
evropskih putnika onoga vremena, i po predanjima samih poturcenjaka u Junoj Srbiji, dolazimo do
rezultata koji potvrduju nae gledite o toleranciji Turske uprave raznih vera u carevini. tavie i hricani
u Prizrenskoj oblasti imaju predanje da je sultan, 1665. g. , osudio na smrt Sinan pau to je razorio
crkvu Sv. Arhangela u Prizrenu - Nigde, ni u kojoj oblasti, nai poturcenjaci nemaju predanja o sebi da su
nasilno poturceni u masi. A i sama kriticka istorija uzima da se Turci nikad nisu starali da pokorene
narode denacionaliziraju. Predanje o nasilnom poturcivanju u masi ili pojedinacno nemaju nai
poturcenjaci ni u drugim naim zemljama. O onome kako je to vreno u Bosni i Hercegovini imamo

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

autenticnih pisanih podataka.

Zna se da, kad su Turci unitili Srbiju 1499. godine, da su unitili i srpsku crkvenu administraciju. Izmedu
ostaloga i zauzeti osvajanjem zemalja, oni su dugo bili indiferentni prema toj naoj administraciji. Ako i
nisu posle Arsenija II imenovali drugog srpskog patrijarha, drugoredni crkveni poglavari postojali su sa
celim svojim klirom i posle Arsenija II i sve do trece desetine XVI veka, do potcinjenja Pecske patrijarije
Oridskoj crkvi. Za to vreme, nae je svetenstvo pod Turcima, tavie, ucinilo i jedan korak napred, trglo
se iz ucmalosti, pribralo se i prionulo radu pisanje i prepisivanje knjiga nastavljeno je i po padu Srbije i
ustanovljeno je pet naih tamparija, mnoge su crkve opravljene, mnoge i iznova podignute i ivopisne,
dosta je stvari kupljeno, u mnogim mestima dosta i imanja kupljeno; ponegde i zvona nabavljena itd.

Kad je bila unitena Bugarska, svrgnut je bio i trnovski patrijarh Jevtimije i interniran u Filipopolj. Tamo je
patrijarh Jevtimije drao propovedi ne samo protivu jeretika vec i protivu islama, protivu turske dravne
vere, i dosta hricanskog sveta sacuvao od poturcenja.

Turci su zauzeli Bosnu 1463. godine. Dosta naega sveta dragovoljno je primilo islam, a stara
pravoslavna crkva u Sarajevu bila je iznova podignuta tek posle zauzeca Bosne Turcima.

Evropski putnik Kotorani Zeno, koji je, g. 1550, putovao po Bosni i Hercegovini, pie da je bio u crkvi Sv.
Save (man. Mileeva), u kojoj "rekoe, da je njegovo (Sv. Save) telo, da je crkva uredena po grckom, da
u njoj ima mnogo svetenickih odjejanja izvezena zlatom i srebrom". U manastiru ima 50 kaludera i
igumanu je potcinjeno dvadeset manastira u Hercegovini i Bosni itd.

Na tridesetak godina posle podvlacenja Pecske patrijarije Oridskoj crkvi obnovili su Turci godine 1557.
Pecsku patrijariju sa ekzekvaturom samostalnosti ravne onoj to ju je dobila Carigradska patrijarija i u
granicama, u koje su, kao nikada dotle ule, bez malo sve nae zemlje. Ma kako daje za to zasluga
ondanjeg velikog vezira, naeg poturcenjaka Mehmeda Sokolovica, u tajnosti i rodoljuba naeg ipak su
taj znacajan akt najvie turske uprave diktovali fino pojmljeni i do kraja sracunati duboki dravni interesi
Turskoga carstva i verska trpeljivost ondanjih visokih turskih upravnih krugova.

Ne samo u vremenu obnovljenja, vec je Pecska patrijarija uivala tursku trpeljivost sve do ukinuca 1766.
godine. Za vreme postojanja nae patrijarije pod Turcima vidimo gde se patrijarh, mnogi mitropoliti i
episkopi dre nelojalno prema carstvu Turskom, mnogi od njih traili su u stranih sila pomoc za
oslobodenje od Turaka, mnogi su agitovali protivu reda u dravi, ciji su bili velikodostojnici, tri patrijarha
su, u toku toga vremena, kompromitovali prema Turskoj upravi i iroke narodne mase i svoj patrijarijski
poziv u dva velika dogadaja, u toku dva rata, pa je Pecska patrijarija i dalje ostala i funkcionisala, dva
patrijarha su velike mase svoje pastve iseleli iz carevine u susedne zemlje i tamo ih stavili pod
neprijateljske zastave, pa je patrijarija i dalje trajala i uivala sve one prostrane pr i vilegije koje je dobila
kad je bila obnovljena, i postojala sve donde dok nisu drugi, opet vii turski dravni interesi nalagali da
se ukine, i podvlasti Carigradskoj patrijariji.

Pa i posle ukinuca Pecske patrijarije, turska dravna uprava ukazival a je svu zatitu i moralnu potporu
srpskoj crkvi i hijerarhiji, i kad god je mogla stavljala se u odbranu hricanske vere: gotovo uvek je
intervenisala protivu nasilnoga poturcivanja hricana ili ma koje vere, i kad god je mogla, odbijala je tu
navalu od nae crkve. Drugi su glavni uzroci koji su uticali da se na svet nasilno turci, u koliko se
nasilno i isturcio.

Spomenuli smo vec da su Turci, zailazeci u nae zemlje, vec imali hricana poturcenjaka. Odmah posle
Kosovske bitke, i ako ne poturcenu, na dvoru sultana Bajazita nalazimo nau princezu Milevu, cerku
kneza Lazara. Na cetrdeset i neto vie godina po tom, g. 1435. , na sultanskom dvoru, opet
nepoturcenu, nalazimo i drugu nau princezu, Maru, cerku despota orda Brankovica. Uz njih je na

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

dvoru sultanskom bilo dosta Srba, dvorana i dvorkinja, bilo je svetenika i kaludera i druge svite, sve
sinovi i kceri naega naroda i hricanske veroispovesti. Ako je beleka Petra Bragadina iz godine 1566.
tacna, prva zakonita ena sultana Sulejmana (1520.-1576.), majka njegova prvorodena sina Mustafe,
bila je iz Crne Gore, a druga ena Sulejmanova bila je Ruskinja. Poturcene ili ne, i ove su dve sultanije
imale jak uticaj na izmirenje dve vere u dravi.

Sa sve dubljim nailaenjem Turaka u nae zemlje, sve se vie utvrduje njihov uticaj i u jo
polusamostalnim naim zemljama. S rastenjem turskoga uticaja sve se vie javljaju i nai poturcenjaci.
Jo u toku XV v. nalazimo gde mnogi nai prvi ljudi, pojedinacno i dragovoljno, primaju islam i postaju
turski velikodostojnici. Godine 1479. , treci sin hercega Kosace, Stefan, prima islam i dobija paalik.
Ahmed paa Hercogolgu postaje i zet sultana Mehmeda II. Stefana je sam sultan ranije nudio da se
poturci, i jo onda mu nudio ruku svoje cerke, ali on nije hteo sve donde, dok mu se nije ukazala potreba
za sultanovom pomoci protivu brata Vlatka koji mu je sporio deo ocevine. Kao Stefan Hercogoglu,
poturcio se, godine 1485. , i Stania, najmladi sin Ivana Crnojevica i dobio ime Skenderbeg. Sa
Staniom se pot urcilo onda dosta prvih ljudi iz Crne Gore, koji su bili sa njim otili sultanu Bajazitu u
Carigrad. Zbog toga to je preao u islam, Stania je postao sultanski namesnik Crne Gore (1514. -1528.
g. ).

U istoj polovini XV v. nalazimo mnoge druge turske velikodostojnike nae krvi. To su bili Mahmud
Brankovic, Ali beg Vlahovic, Osman beg Vlahovic, Ali beg Pavlovic. Ba u krajevima o kojima se ovde
bavimo bilo je docnije dragovoljnih poturcenjaka paa: Sali paa u Prizrenu, Rustem paa u akovici,
Liman pa i u Peci, Jaar paa Malic u Pritini, Dinici u Gnjiljanu itd.

Kako su se u ovo doba dve vere lomile izmedu sebe, kako se vri kompromis u korist islama i kako se
taj proces razvijao u irim narodnim masama vidi se iz ovih pisanih podataka o Gornjem Podrinju. Isa
beg haski vojvoda. g. 1454. , ima brata Hercega i sinovca Petra; robinja Milica, g. 1477. , ima sina
Hamzu; Eleza, sluga Ajas paina. Jela, otkupljena iz ropstva 1485. g; Milivoj Muhacevic, g. 1489. , ima
sina Mustafu, a Mustafine su robinje: Cavka, Stana, Milica, Jelua i Radnja.

Ovih slucajeva nije bilo malo, i nisu bili verom podeljeni samo Andelici, Hercegovici, Vlahovici, Crnojevici,
Sokolovici itd. vec je uz njih pristao i veliki deo naroda: Dva se brata bore oko vjere, i oko njih hiljade
ratnika.

islamizacija - 69870 - 28.05.2012 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - (1)

Kako je teklo poturcivanje (3)

Ovih slucajeva nije bilo malo, i nisu bili verom podeljeni samo Andelici, Hercegovici, Vlahovici, Crnojevici,
Sokolovici i t. d. vec je uz njih pristao i veliki deo naroda: Dva se brata bore oko vjere, i oko njih hiljade
ratnika.

Vie nego ma u cemu drugom, verska trpeljivost viih turskih upravnih krugova vidi se i na dranju
samih novih muslimana, naih poturcenjaka. Kako su slobodni u pogledu vere bili ti nai prvi poturcenjaci
vidi se na mnogima njima. Sa m Stania - Skenderbeg bio je " cudna meavina srednjevekovnog
vladaoca i muhamedanskog velikaa ". On se cesto pozivao na svoje pretke; na pecat svoj stavljao je
dvoglavog belog orla; dve su mu sestre bile udate u Kotoru; glasonoe su mu bile delom hricani, ta
vie kaluderi, a delom muslimani - Mletackoj republici poslao je na poklon moti Sv. Stefana okovane u
srebro; pazio je nae pravoslavne manastire i manastiru Vranjini ponovo je potvrdio sve imanje koje je

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

dotle priteavao. Stania-Skenderbeg j e bio tako labav musliman da ima miljenja da ga je savest toliko
grizla to je ostavio pradedovsku veru, da se vratio u hricansku veru u kojoj je i umro kao monah
Maksim.

Isto takvo predanje zabeleeno je i o Stevanu Hercegovicu.

Takva je bila vecina ondanjih poturcenjaka. Mehmed Sokolovic je primao hricane svoje srodnike i nije
ih nagovarao da ostave svoju hricansku veru. Ne zna se tacno nije li, izmedu ostaloga, i poginuo, g.
1579. , to se dralo da se tajno molio Bogu na hricanski nacin. Da se ovako vladaju nai poturcenjaci
cinilo je i to to je u muslimanskoj veri razvijeno sektatvo, koje Muhameda dovodi u vezu sa Isusom
Hristom.

Kad su se ovako Turci drali prema onima koji su se dragovoljno poturcili, moe se sa sigurnocu
predstaviti da su jo liberalniji bili prema onima koji su od XVII v. na ovamo nasilno poturceni.

Nasilnog je turcenja bilo samo pojedinacno. Njega je bilo svuda gde sada ima naih poturcenjaka. Iako
se ne moe tvrditi da te vrste poturcivanja u neratnom doba nije bilo do XVII v. , sigurno se moe uzeti
da je pocelo od toga doba. I evropski putnici, Riko i mnogi drugi, kad tvrde da je nasilno turcenje pocelo
od XVII v. , od kako je Turska pocela da posrce, misli na ovu vrstu poturcivanja.

Pojedinacno nasilno poturcivanje naega sveta dralo je do naih dana, do konacnog oslobodenja
naega naroda od Turaka 1912. g. Prepuna je istorija naega naroda tim dogadajima, od kojih je velika
vecina bila i jezovita i krvlju zapecacena. rtva toga nasilnog pojedinacnog poturcivan j a bila su oba
pola i svi uzrasti, ali najvie enskinje: odrasle devojke i mlade ene.

islamizacija - 79555 - 15.11.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (0)

Skulptura u Prijepolju: Majka Ruica sa sinovima dve vere

D. GAGRICIC, 03. novembar 2012. godine

Neobicna skulptura isklesana u granitu - majka Ruica Pejovic, sa sinovima iz dve vere - Lukom i Alijom,
u tradicionalnim delovima nonje dva naroda - ajkaci i culafu, na trotoaru glavne prijepoljske ulice.

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Likovi sa fotografije stare 93 godine - skulptura "Zauvek braca"

Neobicna skulptura isklesana u granitu - majka Ruica Pejovic, sa sinovima iz dve vere - Lukom i Alijom,
u tradicionalnim delovima nonje dva naroda - ajkaci i culafu, na trotoaru glavne prijepoljske ulice, ispod
prozora Muzeja - ceka trajnu lokaciju.

Obojicu sinova Ruica je volela nepodeljenom majcinskom ljubavlju. I onda kada je Risto, jedan od
petorice sinova, pre vie od jednog veka, promenio veru i, primivi islam, dobio ime Alija Poturak.

Sudbine, usud vremena u Limskoj dolini i nadasve majcina ljubav, inspirisali su dvojicu Prijepoljaca u
Beogradu da zavicaju daruju skulpturu "Zauvek braca", kako su joj ucenici ovdanjih osnovnih i srednjih
kola ime dali na nagradnom konkursu.

Majku Ruicu sa sinovima Lukom i Alijom ovekovecio je 1919. godine, u selu Komarani, Andrija
Bogdanovic, prijepoljski advokat, jedan od 1.300 kaplara, ratnik sa Soluna. Sinovac autora fotografije,
Vlada Bogdanovic, beogradski biznismen, vlasnik preduzeca "Limes", pokrenuo je akciju izrade
skulpture. Likove majke Ruice sa sinovima Lukom i Alijom u granitu je dletom ovekovecio akademski
vajar i profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu Goran Cpajak.

Motiv je negde u svima nama, intimni - govori Bogdanovic za "Novosti". - Verujem da ovo delo pokrece
najlepe emocije. eleo sam da se sacuva jedno autenticno svedocanstvo, deo nae istorije. A potomci
tih ljudi lepo ive, saraduju, potuju se i posecuju se. Zovu se rodacima, uprkos svim nesrecama i
podelama.

Sadanja lokacija je, podseca Bogdanovic, privremena i ako grad pokae volju - spreman je da finansira
uredenje prostora, podizanje cesme... Pominje se lokacija ispred Gradske kafane u Valterovoj, te neke
druge. Dotle, Prijepoljci zastaju, zagledaju, citaju poruke: neki ono to osecaju, drugi to ele... Mnogi
kau i da je ba tu "legla", na pragu Muzeja, "na oku" svima.

ILA KOD OBA SINA

UCITELJ i sociolog Sreten Vukosavljevic (1881 - 1960), zapisao je u estoj knjizi nedavno objavljene

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

"Istorije seljackog drutva", razgovore sa babom Ruicom Pejovic. Ispricala mu, zabeleio je, da je Alija,
koji je, zbog nasilja, preao u islam jo kao dete - bio vrlo poboan. Ila je, pricala je, kod obojice sinova.

Na pitanje kod koga vie voli da ivi, odgovorila je:

Vie kod ovoga balije, kod njega ene ne rade. Baba je ovo govorila aleci se, ali i sa pola zebnje jer
je "balija" pogrdan naziv za muslimane nae krvi - pie Vukosavljevic u "Pismima sa sela".

islamizacija - 80673 - 18.12.2012 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (4)

Srbi muslimani

Srbi muslimani su grupa naroda koji da jedva postoje danas. Vecina Srba muslimana, koji su se tako
izanjavali pre dolaska komunista na vlast,su danas pripadnici Bonjackog naroda, svojim dravama
smatraju Bosnu i Tursku a Srbiju mrze. Prvi dodir sa islamom Srbija je imala jo za vreme Svetog Save,
koji je islam nazivao hricanskom jeretickom crkvom. Hricanskim jereticima ih je smatrao i Jovan
Damaskin, iz razloga to su kao i hricani i muslimani verovali u jednog Boga, potovali Stari zavet
(Adama i Evu ), dok su Novi zavet potovali delimicno. Islam je poceo da se ubrzano iri Srpskom
dravom zajedno sa otomanskim osvajanjima u 14. i 15. veku. Jo za vreme vladavine cara Duana,
kada je naa drava bila na vrhuncu svoje moci, neki Srbi u dalekim krajevima, zajedno sa Bugarima i
Vizantijcima su prelazili u islam i samim tim uvodili islam u Evropu. Posle pada Srpske drave 1459
godine, na narod je bio izloen optoj torturi i islamizaciji, narocito maloletna deca, koja su silom
otimana roditeljima kako bi bila islamizirana i pretvorena u janicare - turske vojnike. Kako je Otomansko
carstvo bilo drava zasnovana na islamskoj veri, svako ko bi preao u islam bio bi po svemu izjednacen
sa Turcima i izbegao bi sve vrste turskog zuluma i nasilja, pa su mnogi prelazili u islam i dobrovoljno.
Mnogi od njih su, ne bi li se pokazali kao dobri Turci, prednjacili u nasilju nad svojim sunarodnicima
hricanske vere, i oni se nazivaju poturicama ("Poturica gori od Turcina").

Nakon povlacenja Otomanske imperije sa Balkana u 19. i pocetkom 20. veka, kod mnogih Srba
muslimana vraca se svest o svom nacionalnom poreklu. To je posebno bio slucaj u Bosni pod austro-
ugarskom okupacijom (1878-1918), gde su se muslimani izjanjavali kao Srbi i zajedno sa svojom
pravoslavnom bracom se suprotstavljali okupatoru. Kada je kraljevina Srbija 1912. otpocela Balkanski rat,
oslobadajuci Raku oblast, tamo je zatekla veliki broj Srba muslimana. Svi oni su oduevljeno primili
novu vlast i u svemu su izjednaceni sa pravoslavnim Srbima. O tome svedoci spomenik, koji se i danas
nalazi u Prijepolju, koji prestavlja majku sa dva sina dve veroispovesti. Kao to poslovica kae: "Brat je
mio, koje vere bio!". Na vest o Srpskom oslobadanju Kosova, jedan hoda u Viegradu, posle molitve sa
minareta je objavio: "Srpsko je bilo, i opet ce Srpsko biti!" misleci kako na Kosovo tako i na Bosnu, i
zbog toga je zavrio u austro-ugarskom zatvoru. Sve do zasedanja Avnoja 1943. godine, bosanski
muslimani su se izjanjavali ili kao Srbi ili kao Hrvati, a tek je tada osnovana vetacka "muslimanska"
(kasnije "bonjacka") nacija.

Neki od poznatih Srba muslimana su Mehmed Paa Sokolovic, roden kao Bajo koji je do 16 godine
sluio u manastiru Mileevo, dok ga Turci dankom u krvi nisu odveli i Istanbul. Mehmed je tamo sluio tri
turska sultana, ukljucujuci Sulejmana Velicanstvenog, cak je jedno vreme u jednom kratkom periodu i bio
prvi covek otomanske imperije. Zasluan je za podizanje mosta u Viegradu i za obnavljanje Pecke
patrijarije.

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Mahmud paa Abogovic (1420-Istanbul 1473) bio je turski dravnik, vojskovoda, pesnik, mecena i
veliki vezir.

Abogovic je prvi pesnik srpskog naroda, koji se javlja u istocnoj literaturi (pod pseudonimom Adni).
Rodom je bio iz Kruevca, gde su ga Turci kao decaka zarobili, i sa jo dvoje srpske dece odveli u
Drinopolje. Mladi Adni dobio je kao musliman ime Mahmud, a njegova dva druga, prvi Ajas, a drugi
Abdulkerim. Po zavretku kolovanja, uzeo ga je sultan na dvor, gde je drugovao sa tadanjim
prestolonaslednikom Mehmedom II, koji ga je, posle osvajanja Carigrada, imenovao za velikog vezira.
Abogovic je pisao na turskom i persijskom jeziku i iza sebe ostavio je zbirku pesama, pisama i jednu
naucnu raspravu. Umro je u tamnici Jedikule, gde su ga delati Mehmeda II, a po njegovom nalogu,
udavili.

U istocnoj literaturi ima mnogo poucnih i zabavnih, dela, posvecenih Mahmudu. Ceo ciklus panegirika
ispevan je u njegovu slavu, a niz legendi vezan je s njegovim imenom, Abogovic drugovi Ajas i
Abdulkerim, takode sinovi srpskog naroda, sacuvali su isto tako lepu uspomenu u turskoj literaturi, prvi
kao najvii sudija turske carevine i najbolji poznavalac erijatskog prava, a drugi kao ucitelj i tumac
arapskog jezika Mehmeda II.

Muhamed Mehmedbaic (1886-1943) - bio je srpski nacionalista, pripadnik revolucione organizacije

Mlada Bosna (zalagala se za integracije Bosne i Hercegovine u sastav jedinstvene srpske drave), koja
je 28. juna 1914. godine izvrila atentat na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Posle
atentata pobegao je u Crnu Goru, gde je sa srpskom vojskom 1917. ucestvovao u povlacenju preko
Albanije. Svih optubi lien je 1919. Posle toga vratio se u Sarajevo gde je mirno iveo sve do 1943.
godine, kada je preminuo posle mucenja ustaa. Njegovi potomci danas ive u Sarajevu i izjanjavaju se
kao Bonjaci.

Dr. Ibrahim Hadiomerovic (gradonacelnik Sarajeva od 1922. do 1927.)

Roden je 1886. godine u Sarajevu, gdje je zavrio Gimnaziju. Prekida studije na Pravnom fakultetu u
Zagrebu i zapoljava se kao cinovnik Sabora za Bosnu i Hercegovinu, gdje ostaje do pocetka Prvog
svjetskog rata. Mobilisan je u austrougarsku vojsku i upucen na ruski front, gdje je zarobljen. Pristupa
kao dobrovoljac srpskoj vojsci. Poslijeratne godine koristi da zavri studije i diplomira na Pravnom
fakultetu u Zagrebu. Radi kao sudija u Upravnom sudu u Sarajevu do 1922. godine, kada je postavljen
za gradonacelnika. Pet godina upravlja gradom, potom doktorira pravne nauke u Zagrebu i radnu karijeru
nastavlja kao podban Drinske banovine. Penzionisan je 1935. godine.

Mea Selimovic ( 1910 - 1982 ) je istaknuti poznati srpski pisac iz Bosne i Hercegovine, koji je
stvarao u drugoj polovini 20. veka. Najpoznatije delo mu je "Dervi i smrt".

Mnogo je bilo problema oko njegove nacionalnosti, ali pismo Mee Selimovica koje je objavio Dobrica
Cosic u svojoj knjizi " Prijatelji " na 188 strani:

"Poticem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok knjievno
stvaralatvo u Bosni i Hercegovini, kome takode pripadam, smatram samo zavicajnim knjievnim
centrom, a ne posebnom knjievnocu srpskohrvatskog knjievnog jezika. Jednako potujem svoje
poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve to je odredilo moju licnost i moj rad. Svaki pokuaj
da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog
Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i knjievnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovica,
Petra Kocica, Ive Andrica, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to,
uostalom, i clanovi uredivackog odbora edicije "Srpska knjievnost u sto knjiga", koji su takode clanovi
Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i knjievnosti: Mladen

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Leskovac, Duan Matic, Vojislav uric i Boko Petrovic. Nije zato slucajno to ovo pismo upucujem
Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izricitim zahtjevom da se ono smatra punovanim biografskim
podatkom."

Mnogi muslimani bili su u cetnickom odredu Drae Mihajlovica i sebe smatrali Srbima i Jugoslovenima
.Poznatiji cetnici islamske veroispovesti bili su :

Fehim Musakadic ,koji je pred smrt uzviknuo ''iveo kralj, iveo Draa, dole Tito''
Esad Vehabovic - traio je posle dolaska komunista na vlast da se okaci slika "besmrtnoga Drae
umesto Broza zlikovca".

Mustajbeg Hadihuseinovic cetnicki borac u Hercegovini

Mustafa Berberovic iz Blagaja - cetnicki dobrovoljac,u cetnike stupio sa 15 godina.

Navecu jo neke poznate cetnike islamske veroispovesti ( o kojima nemam puno podataka sem imena i
prezimena): Smajo Cemalovic iz Mostara, , Abid Prguda, Omer Kalajdic, Muhamed i Abid Mehmedbaic
iz Stolca, Mustafa Leko iz Blagaja, Demal Krlakovic - imam - mudris iz Konjica, hafiz i clan ulme
medlisa u Sarajevu Muhamed Pando, doktor Muhamed Begovic profesor univerziteta u Beogradu,
imam Abdulah Hodic iz Beograda i upravnik "Gajretovog" doma u Beogradu Mehmed Cemalovic.

Emir Kusturica roden 24. novembra 1954. godine u Sarajevu, je srpski reditelj poznat na citavoj
planeti. urdevdana 2005. Kusturica je krten u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao Nemanja Kusturica u
manastiru Savina, u blizini Herceg Novog.

"Moj otac je bio ateista i uvek se deklarisao kao Srbin. Dobro, moda smo mi bili Muslimani 250
godina, ali smo bili pravoslavci pre toga i duboko u sebi uvek bili Srbi, vera to ne moe promeniti. Mi
smo postali Muslimani samo da bi preiveli Turke."

Emir Kusturica je oenjen je Majom Kusturicom, sa kojom ima sina Stribora i kcerku Dunju.

Omer Paa Latas je ostao upamcen po svojoj izjavi "Srpstvo nisam nikad napustio, niti cu ga
napustiti do groba!"

Safet Isovic (1936 - 2007) bio je estradni umetnik, islamske verosipovesti koji se izjanjavao kao Srbin
islamske veroispovesti! Prisvajan je od strane Bonjaka, ali im je vie puta govorio da pripada Srpskom
narodu!

Humanista Izet Rastoder: "Naravno da sam Srbin" !

Izet Rastoder (34), clan nikickog kluba dobrovoljnih davalaca krvi, 12 puta spasavao necije ivote.
Ponosan to pripada narodu koji su proslavili Mea Selimovic i Emir Kusturica.

Guslar Mujo Omerovic - Srbin islamske veroispovesti

Guslar Mujo Femic - Srbin islamsve veroispovesti

Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahic - "Ja sam Srpski patriota "

Poruka svim Srbima islamske veroispovesti je da se vrate svojim korenima,neka ostanu u svojoj
sadanjoj veri,ali neka znaju koje je njihovo poreklo i neka se ne odricu SRPSTVA !

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Istovremeno poruka Srbima pravoslavcima da ne umanjuju nacionalni korpus Srpskog naroda

ogranicavajuci Srpsku naciju na pripadnike pravoslavne religije.

islamizacija - 84559 - 23.04.2013 : Mihailo Danilovic Majur, abac - (3)

Ko nas to rasrbljuje (1.deo)

Pie: Ilija Petrovic

"Oni" to ne mogu bez "naih"

Dogadaj koji je odlucujuce uticao na odnos "intelektualne elite" u Srba prema srpskom kulturnom i
istorijskom nasledu, srpskim predanjima i srpskom zavetanju, bio je Berlinski kongres 1878. godine.
Tada, da bi Srbiji bila priznata (dodeljena) samostalnost, kljucni zahtev zapadnih evropskih sila bio je da
se srpski narod odrekne svoje nacionalne istorije i prihvati "naucna" pravila uspostavljena u berlinsko-
beckoj istorijskoj koli, zvanoj i nordijska, pravila kojima su i do tada "uvodeni u red" Srbi kolovani u
rimokatolickim zemljama.

A da bi preuzete (nametnute) obaveze mogle biti ispunjene do kraja, na tom "novom talasu trezvenosti i
politike realizma" morali su se naci ne ba brojni tadanji srpski intelektualci. Njihovi predvodnici i
najznacajniji zatocnici te nove "naucne" logike bili su Stojan Novakovic (1842-1915), istoricar, filolog,
knjievnik, politicar, profesor Velike kole, u tri navrata ministar prosvete, po jednom ministar unutranjih
i spoljanjih dela, clan Dravnog saveta, dva puta predsednik vlade, poslanik na strani, predsednik
Srpske kraljevske akademije (1906-1915), i Ilarion Ruvarac (u svetu Jovan, 1832-1905), istoricar, po
obrazovanju pravnik i bogoslov, profesor i rektor karlovacke bogoslovije, arhimandrit manastira Grgeteg.

O njihovom delovanju u istorijskoj nauci medu Srbima potpisnik ovih redova pisao je u tekstu Srpska
istorija po meri srpskih neprijatelja, objavljenom na Vaseljenskoj, u tri dela, 16, 18. i 25. februara 2013.
godine.

Odgovore na mnoge nedoumice koje su mogle ostati iza Stojana Novakovica i Ilariona Ruvarca,
povremeno su, u vidu domaceg zadatka, davali neki od istaknutijih naucnika iz srpskog roda. Naredni
redovi bice preputeni jednom geografu i jednom lingvisti, strucnjacima ciji bi ocekivani (i dobijeni a
iskonstruisani!) "naucni" rezultati dali ovoj problematici sva obeleja takozvane interdisciplinarnosti.

Jovan Cvijic (1865-1927)

Prvi od probranih jeste Jovan Cvijic, geograf, profesor Velike kole u Beogradu, u dva navrata rektor
beogradskog Univerziteta, od 1895. clan Srpske kraljevske akademije a od 1921. godine do kraja ivota
njen predsednik, koji je svoje veliko naukovanje zapoceo radom Antropogeografski problemi Balkanskog
Poluostrva u sopstvenoj naucnoj seriji Naselja i poreklo stanovnitva (pocev od 1902). Prema tumacenju
njegovih nastavljaca, "narocito mu je znacajan rad Nekoliko promatranja o etnografiji makedonskih
Slovena, u kome iznosi shvatanje da su makedonski Sloveni posebna etnicka grupa, to pokazuje i na
svojoj etnografskoj karti Balkanskog poluostrva. To je shvatanje prihvaceno u naucnom svetu, ali je
nailo na ilav otpor svih balkanskih ovinisticki nastrojenih krugova"
(Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 3 Crn-, 175).

Mada autor ove odrednice, akademik Petar Jovanovic (1893-1957), precutkuje da pod "svim balkanskim

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

ovinisticki nastrojenim krugovima" podrazumeva pre svih Srbe, on ne moe a da ne prizna da je

"neumornim radom, irokim interesovanjem i postignutim znacajnim rezultatima Cvijic stekao ugled
naucnika svetskog glasa i najboljeg poznavaoca Balkanskog poluostrva, to ucinjeni previdi ne
umanjuju" (Isto, 176 - Kurzivom istakao IP). Iz ovog Jovanovicevog moda neoprezno izrecenog
miljenja moralo bi se zakljuciti da je takvih previda bilo u dovoljnoj meri da se bar u izvesnoj meri
dovedu u sumnju i objektivnost i naucnost Cvijiceva. Ali, neka.

Cvijicev nordijsko-geografski doprinos srpskoj istorijskoj "nauci" poceo je da se medu Srbima ozbiljnije
oseca na samo koju godinu po okoncanju Velikog rata, u vreme kad je bio predsednik Srpske kraljevske
akademije. On je, naime, svoja saznanja o antropogeografskim i etnografskim osobinama Balkanskog
poluostrva poceo da predstavlja Francuzima, na Sorboni (po imenu srpske boginje Serbone, ali to
Francuzi moda i ne znaju!), jo dok je rat trajao. Ne moe se tom njegovom postupku odreci smisao,
utoliko pre to se tada nije ni mogao naslutiti ratni rasplet, i to je njegov, Cvijicev, naucni pristup temi
mogao Evropi objasniti znacaj tamonjih geopolitickih promena, pocev od trenutka kad je na srpskom
etnickom tlu, po volji Austrougarske, stvorena samostalna drava Arbanija.

On, naravno, u tim svojim predavanjima nije pominjao arbanaku pobunu na Kosovu i Metohiji s jeseni
1913. godine, moda zbog toga da se time ne bi remetili neki njegovi trenutni pogledi na srpske politicke
i vojne neprilike. O nekim od tih neprilika u meduvremenu je (1914) Dimitrije Tucovic, voda srpskih
socijalista, pisao u studiji Srbija i Arbanija, "vie iz prakticnih potreba nego iz teoriskoga interesa", mada
se docnije pokazalo da je teorijski "pristup temi" bio preovladujuci i, prema tome, sa dalekosenim
posledicama: taj Tucovicev spis predstavlja teorijsku osnovu za sve ono to je narednih decenija vodilo, i
danas vodi, politiku arbanakog terora nad srpskim narodom.

Van svake sumnje, prakticne potrebe nastale su posle kongresa Socijalisticke internacionale u Bazelu,
kada je balkanskim socijalistima naloeno da, "nasuprot razobrucanom ovinizmu", proklamuju "bratstvo
svih balkanskih naroda, racunajuci tu Albance, Turke i Rumune". Rumuni tada nisu bili interesantni
socijalistima; Turci su upravo bili potisnuti sa najveceg dela Balkanskog poluostrva i nije ih u takvim
uslovima bilo zgodno braniti; Internacionalin domaci zadatak odnosio se iskljucivo na tek stvorenu
Arbaniju, poto su, kako Tucovic tvrdi, "zavojevackom politikom srpske vlade prema arbanaskom narodu
stvoreni na zapadnoj granici Srbije takvi odnosi da se u skoroj buducnosti mir i redovno stanje teko
mogu ocekivati" (Dimitrije Tucovic, Izabrani spisi II, Beograd 1950, 56).

Tucovic ne govori da su pobede Srbije i Crne Gore u balkanskim ratovima osujetile planove "o stvaranju
jedne arbanake drave izvan uega arbanakoga etnickoga prostora", niti pominje da su Srbi tada
"povratili svoje istorijsko tlo na kome se nalaze najveci i najznacajniji istorijski i versko-kulturni spomenici
za koje je vezano najslavnije doba srpske istorije. Srbi nisu bili protiv stvaranja jedne arbanake drave u
prirodnim etnickim granicama njihovim, ali su bili reeni da zatite svoje nacionalne interese, koje su
ugroavale arbanake pretenzije, koje su bile pomagane od Austro-Ugarske i Italije" (oko Slijepcevic,
Srpsko-arbanaki odnosi kroz vekove sa posebnim osvrtom na novije vreme, Himelstir/Nemacka 1983,
247-248).

Nije Tucovic pominjao ni da Srbija i Crna Gora "nisu mogle rtvovati svoje istorijsko tlo, da bi Austro-
Ugarska i Italija mogle stvoriti svoju Veliku Arbaniju. One su (Srbija i Crna Gora - IP), kao pobednice,
traile i istorijske i strategijske granice i ukidanje granica izmedu sebe". Iznoseci takve zahteve pred
Londonsku konferenciju, Srbi su istakli da se ne protive organizovanju Arbanije kao autonomne zemlje,
iako su pobede srpske vojske i fakticko osvajanje arbanake teritorije davale legitimnu osnovu" da
posednutu zemlju zadre za sebe. Takav stav Srbi su naslonili cak i na svoje "osvajacko pravo", buduci
da su svojeveremno i Turci doli do Srpske Zemlje osvajanjem.

Medutim, oni su, smatrajuci da na prvom mestu moraju stajati "istorijski, etnicki i kulturni razlozi", dali i

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

svoje dodatne argumente: "Vecina u tim krajevima danas jesu Arnauti; ali od polovine 14. veka pa do
kraja 16. veka bila je ta zemlja tako cista srpska i kultivisana, da su Srbi namestili svoju Patrijariju u
Peci... Blizu Peci nalazi se srpski manastir Decani, najznamenitiji spomenik srpske arhitekure i srpske
pobonosti iz XIV veka. Prosto se ne moe zamisliti da bi sedite srpske Patrijarije i da bi se
velicanstveni Decani podizali u jednome kraju, u kome ne bi srpski narod bio u vecini. Onaj kraj u kome
su Pec, akovica i Decani, to je najsvetija zemlja za srpski narod medu svim njegovim zemljama. Ne
moe se zamisliti nikakva crnogorska ili srbijanska vlada, koja bi bila u stanju da tu zemlju ustupi bilo
Arnautima, bilo ma kome drugome; najmanje bi to danas bilo moguce, poto je srbijanska i crnogorska
vojska u krvavoj borbi otela od Turaka i Arnauta tu svoju zemlju- Ali i tu kao i u ostalim srpskim
zemljama severno od Ohrida i u okolini Belog i ujedinjenog Drima Arnauti su skoranja kolonizacija,
upravo invazija" (Isto, 255-256).

Cvijiceva logika bila je u skladu sa Tucovicevom, ali i sa nosocima nordijske "naucne" misli, tako da je
svojim francuskim sluaocima mogao saoptiti i sledece:

"Poznato je da su Arbanasi potomci starih Ilira, donekle poromanjeni za vreme rimske vladavine, zatim
izmeani sa Slovenima, narocito u toku Srednjega Veka... U toku Srednjeg Veka poslovenjena su
romanizovana ilirska plemena dinarske sisteme osim onih u Prokletijama i dalje na Jugu u Arbaniji.
Izgleda da se tamo povukao i jedan deo ilirskog stanovnitva iz centralnih i severnih delova Poluostrva.
Ali u ovoj zemlji kao i u Epiru, krajem X, pocetkom XI veka i docnije, doline i ravnice su bile naseljene
Slovenima, a Arbanasi i Aromuni su stanovali po pobrdima i u planinama.

Za vlade Anujske dinastije (1250-1350) u primorskim nizijama i oko Drima imalo je jo slovenskog
stanovnitva, koje su (po Jireceku) pojacali srpski doseljenici za vreme srpske vladavine, narocito u XIV
veku. Jo i danas se i usred Arbanije nailazi na ostatke ovog poarbanaenog stanovnitva. Po tradiciji
plemena severne Arbanije, oni su meovitog, arbanako-srpskog porekla. Smatraju sebe za srodnike
crnogorskih plemena. Poznato je da je arbanaki junak, Skenderbeg, arbanako-srpskog porekla. Juni
Sloveni su asimilovali veliki broj Ilira, od Dunava do june Makedonije; oni su, medutim, poarbanaeni u
Arbaniji, narocito u tursko doba" (J. Cvijic, Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje : Osnove
antropogeografije, Beograd 1922, 255-256).

Kad vec bez ikakvog obrazloenja kae da je "poznato da su Arbanasi potomci starih Ilira", da su Sloveni
uspeli da poslovene romanizovana ilirska plemena po dinarskoj oblasti ali ne i u Arbaniji, da se "tamo", u
dananju Arbaniju, izgleda povukao i jedan deo ilirskog stanovnitva (neposlovenjenog!) iz centralnih i
severnih delova Poluostrva", te da je, opet poznato, arbanaki junak Skenderbeg arbanako-srpskog
porekla, onda je sve to bliskije tracu nego nauci. Sve to je od nekoga cuo ili naucio, prima zdravo za
gotovo, ali samo po uslovom da u toj prici nema izvornih Srba, Srba od iskona! Pri tome, on bez ikakvog
komentara ostavlja sopstveno saoptenje da se "danas i usred Arbanije nailazi na ostatke...
poarbanaenog stanovnitva". Iako je konstatovao da su pomenuti poarbanaeni Srbi predstavljali
ostatke "slovenskog stanovnitva, koje su... pojacali srpski doseljenici za vreme srpske vladavine,
narocito u XIV veku", propustio je da objasni iz kog je vremena to slovensko stanovnitvo "zaostalo".

Ali zato, ako nema Srba, ima preslovenskog stanovnitva u pojedinim dinarskim oblastima i njihovog
uticaja na navodno zateceni svet. Tu se, kae, "vrlo dugo odralo romanizovano stanovnitvo, Mavro-
Vlasi, pravi Vlasi, pored Srba koji su nazvani Vlasima, zatim razlicita srpska plemena koja su proizala iz
asimilacije Srba i romanizovanog stanovnitva: Cici, Macure, Mataruge- Nesumnjivo su Srbi primili od
starosedelaca poneki oblik i nacin stocarskog ivota (ime katun), zatim poneto u kuci i od nonje, ali to
je vrlo teko dokazati (kurziv - IP).

Jo su prvi promatraci obratili panju na slicnost izmedu rimske toge i crnogorske struke i drali da su
srpska plemena primila struku od romanizovanog stanovnitva... Dalje je zakljucivano da je i kabanica

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

crnogorskih i visokih hercegovackih oblasti ilirskoga porekla. Medutim je to odeca skoro svih pastira na
Balkanskom Poluostrvu (bugar-kabanica narodnih pesama) i mnogih izvan Poluostrva" (Isto, 158-159).
Svih plemena, dakle, jer sva ona pripadaju srpskom rodu, ali to Cvijic ne ume da iskae, iako govori o
preslovenskom stanovnitvu u dinarskom podrucju. A u to stanovnitvo spadaju "Srbi koji su nazvani
Vlasima, zatim razlicita srpska plemena koja su proizala iz asimilacije Srba i romanizovanog
stanovnitva" i, narocito, plemena koja su imala struku slicnu rimskoj togi, mnogo starijoj od
Porfirogenitovih Slovena!

Na mnogim mestima, u mnogim svojim stavovima, Jovan Cvijic se predstavlja kao covek bez premnogo
naucnickih skrupula, odnosno kao pisac koji ne zna ta da ucini sa svojim prethodnim saznanjima. Tako,
na primer, on konstatuje da "suprotno Grcima, i ako zauzimaju epirsko-arbanako primorje jo od
najstarijih vremena, Arbanasi se skoro nisu koristili morem. Sami nisu odravali obalsku plovidbu du
svojih obala, ni prekomorsku sa zemljama koje su s druge strane mora" (Isto, 254), ali ne kae ta bi to
njegovo "otkrice" moralo znaciti. Zadrimo li se caskom na njegovom proizvoljnom zakljucku o boravku
navodnih predaka dananjih Arbanasa "jo od najstarijih vremena" na obalama Jadranskog i Jonskog
mora, moramo odmah zapaziti da u arbanakom jeziku nema ni traga od terminologije vezane za bilo
kakvo pomorsko zanimanje, cak ni za ribolov; Arbanasi ne znaju ni za veslo, vec su naziv za tu "spravu"
(lopata) preuzeli od Srba.

Ako vec Arbanasi nisu voleli vodu, Cvijic ce priznati da je "zona mediteranske klime i vegetacije dosta
iroka na celom arbanakom primorju, a ipak je kod Arbanasa slabo razvijen mediteranski nacin ivota i
zanimanja. Mahom su se povukli s primorja, koje je u ostalom na velikim prostorijama vrlo mocvarno, i
ive po okolnim breuljcima, po planinama i unutranjim dolinama; bave se poglavito o stocarstvu, i u
manjoj meri zemljoradnji. Primorje, koje im pripada, u stvari je dakle malo njihovo, i oni naseljavaju
poglavito planinska pobrda, vence i doline pindske sisteme i june strane i doline Prokletija... Jo u
pocetku turske vladavine vecina Arbanasa je primila Islam; oni su bili potpora turskom reimu i
najsvirepiji ugnjetaci" (Isto, 254-255).

Ova poslednja polurecenica lep je i razloan (ali zato i redak) Cvijicev napor da svojim citaocima objasni
na koji su se nacin Arbanasi teritorijalno irili i kako su asimilovali srpski ivalj:

"Nacin je ovaj: Najpre se jave arnautske cete, koje odvode decu i ljude i ucenjuju ih; stanovnitvo se
(srpsko - IP) prestane baviti stocarstvom, prestane obradivati i njive, koje su udaljene od sela, jer ne
sme. Pecalba mu postane glavna zarada; sve odraslije mukinje ide u pecalbu i mnogi ostanu u
oblastima zarade. U ovako oslabljenim i zastraenim selima nasele se najpre po 2-3 arbanake
porodice. Ti Arbanasi odravaju ivu vezu sa svojim srodnicima u matici i sa celim fisom (plemenom -
IP), koji ih, ako ustreba, pomae; tako Arbanasi postepeno rasteraju slovenske seljake iz sela" (Isto,
178).

Nastavljajuci zapocetu pricu o "potpori" i "najsvirepijem ugnjetavanju", Cvijic, kao da je to stav kome nije
potreban dokaz, naucnicki sasvim nesuvislo, saoptava "poznatost" da su Arbanasi "potomci starih Ilira,
donekle poromanjeni za vreme rimske vladavine, zatim izmeani sa Slovenima, narocito u toku
Srednjega Veka" (Isto, 255), to ce reci da su Porfirogenitovi Sloveni uzeli Ilire "pod svoje" pre no to su
oni uspeli da postanu "preci Arbanasa"!

Posle navodnog dolaska Slovena u 6. i 7. veku, Arbanasi su se, kae, "povukli u planine i na arbanako
primorje (kako tamo, kad nas je neto ranije uveravao da su se "mahom povukli s primorja", poto nisu
voleli mediteranski nacin ivota - IP), narocito juno od Skadra; tu su ostali izolovani i nisu davali znaka
narodnoga i dravnoga ivota. U ovo su doba samo mestimicno prelazili dolinu Crnoga Drima na Istoku,
moda jedva gde i severnu granicu Epira na Jugu. I u ovako ogranicenu etnografsku Arbaniju naselili su
se mnogi srpski doseljenici (narocito u severnoj i srednjoj Arbaniji) za vreme duge srpske vladavine. U

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Zadrimu i Zabojani kod Skadra prevladivalo je srpsko stanovnitvo; tako je Skadar mogao biti prestonica
Zete. Ali za vreme Turaka Arbanasi su se naprasno rairili. Ovde cu pomenuti glavne uzroke te pojave.
Na prvom mestu se kod balkanskih naroda ovo zapaa; u doba kada su van kulturnih uticaja i kada su
ostavljeni sami sebi oni postaju plodniji; takav je slucaj bio sa Arbanasima, koji su vie vekova ostali bez
veza sa spoljnim svetom. (A veze sa srpskim plemenima u toj i takvoj Cvijicevoj Arbaniji; a veze sa
turskom vlacu, kojoj su se pribliili primajuci islam? - IP).

Osim toga, cim su Turci zavladali, vecina je Arbanasa primila Islam i (verna svom moralnom nacelu "da
se daju onome ko ih vie placa" - Bruno Barili, Srpski ratovi, Novi Sad 1996, 107) postala odana turskoj
upravi. Kao takvi, dobili su potpunu slobodu i postali gospodari. Uz ove dolaze jo i ekonomski uzroci:
njihova zemlja, izvan glavnih komunikacija i u tursko vreme zaputena, nije im pruala dovoljno
sredstava za ivot. Okrenuli su se na Istok i poceli naseljavati plodne kotline. A pod uticajem prevlasti
Arbanasa, Srbi u Arbaniji su bili islamizirani i poarbanaeni, izuzev jednog dela onih u oblasti Golog Brda
na levoj obali Crnog Drima, i onih koji su prebegli u unutranjost Poluostrva" (J. Cvijic, Navedeno delo,
176).

Da se ne bi olako shvatilo kako Srbi nisu pruali otpor arbanakom nadiranju i da je taj prodor u Srpsku
Zemlju tekao lako, prenecemo ovde i rezultate jednog istraivanja koje se odnosi na oblast Gornje
Morave i Izmornika. Postoji, naime, predanje da su Arbanasi prilikom svog prvog doseljavanja zatekli u
tom kraju slobodne i hrabre Srbe, cak i srpske hajduke, harambae i barjaktare, koji su im sprecavali
naseljavanje, ali je sve to, bez nepostojanja bratstvenickog i plemenskog zajednitva, bilo nedovoljno i
bezizgledno. O tome su pisali Rista T. Nikolic (irenje Arnauta u srpske zemlje, Beograd 2003) i
Atanasije Uroevic (Kosovo, Pritina 1990; Gornja Morava i Izmornik, Naselja i poreklo stanovnitva
knjiga 28, Beograd 1935).

Pa cemo iz tih radova saznati da su "do dolaska Turaka na Balkan Arbanasi bili Hricani obe crkve, a
bilo ih je koji su se teturali izmedu obe crkve", da je "za neke arbanake rodove prelaz u islam bio je
samo prividan. Oni su u stvari bili dvoverci, kriptokatolici: tajni katolici u prividnom islamu", te da nam
"istorija nam daje mnogobrojne primere u kojima su Arbanasi podlegli materijalnim interesima. Oni su
svoje oruje okretali isto tako brzo protivu Srba, kao to su posle toga za dobru nagradu okretali se i
protivu Sultana. Mi smatramo Arbanase kao vrlo verolomne i podmitljive. Oni se uznose njihovim (svojim
- IP) divljatvom u borbi, brzim odlucivanjem i lukavstvom, poslunost prema njihovim (svojim - IP)
stareinama samo je uslovna".

islamizacija - 85019 - 13.05.2013 : Vogocanin Pravi Vogoca - (0)

Hricani naputaju evropsku BiH zbog islamizacije

13 May 2013. Americki analiticar: Hricani naputaju "evropsku BiH" zbog islamizacije

Hricani su danas u svetu izloeni najteim represalijama i raznim napadima muslimana, ali se ipak
veoma retko o tome izvetava, istice americki analiticar Don Hinderejker na internet stranici "Power
line"On navodi da je pisac Rejmond Ibrahim u svojoj novoj knjizi "Ponovo raspeti - izlaganje novog
islamskog rata protiv hricana" pokuao da skrene panju sveta na katastrofu, koja je zadesila hricane
u zemljama sa vecinskim muslimanskim stanovnitvom
Autor knjige istice da hricani naputaju cak i "evropsku BiH usled sve vece diskriminacije i islamizacije".

Ibrahim je podsetio da je americka komisija za medunarodne verske slobode nedavno saoptila da je

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

egzodus hricana iz regiona Bliskog istoka bez presedana i da je iz godine u godinu sve veci, te
upozorio da bi se uskoro moglo dogoditi da hricani u potpunosti nestanu iz Iraka, Avganistana i Egipta.

Prema navodima u knjizi, primetno je da "muslimanski rat protiv hricanstva nije ogranicen samo na
arapske drave ili Bliski istok vec i u Africi i evropskim dravama.

Nakon islamskog puca u Maliju, iz te zemlje pobeglo je do 200. 000 hricana a zabeleeni su razni
zlocini.

"Moda ce na nekoj od narednih konferencija za novinare americkog predsednika Baraka Obame neki
novinar da upita da li je zabrinut zbog muslimanskih represalija nad hricanima i da li politika njegove
administracije doprinosi tome", zakljucuje Hinderejker.

Izvor: PRESS

islamizacija - 85819 - 09.07.2013 : Aleksandar Randjelovic - (2)

Pjesme Srba islamske vjeroispovjesti

Srpski jezik

SRPSKI jezik, rajski jezik, -

ne to njime zbori raja,
vec zato, to u sebi
sve miline zvuka spaja.

SRPSKI jezik, rajski jezik, -

zna kako s' u dui hori,
kad nam majka, kad nam sestra,
kad nam ljuba njime zbori.

SRPSKI jezik, rajski jezik, -

zna kako nas on potresa,
kad nam guslar njime pjeva,
te nas die u nebesa.

SRPSKI jezik, rajski jezik, -

rane vida, l'jeci bole,
znas kako namdusi prija,
kad nas starci njim sokole.

SRPSKI jezik, rajski jezik, -

zna kako s' u dui hori,
kad nam majka, kad nam sestra.
kad nam ljuba njime zbori.

SRPSKI jezik, rajski jezik, -

za ti velim, to da krijem,

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

svaki onaj Bogu gr'jei

ko ga zove zemaljskijem.

Pesmu napisao ALIVERIC TUZLAK 1898. g. kada je Austrougarska htela da se ime SRBSKOG jezika
naziva "zemaljskim"

"IZRODIMA"

Na svetinje svoje, na cast praotaca,

izlili ste otrov svoje mrnje crne,
i paklenom svi se predali demonu,
da sa prave staze - na krivu vas vrne.

Potomci ste kobni Brankovica Vuka,

narodna vas kletva do vjecnosti prati,
u knjigu ce zizni vae kobno ime,
zabiljeit' crnim domovina mati.

Rodoljublja cuvstvo zamire u vama,

za svoj narod dragi srca vam se mare,
jer s' osmijehom podlim motrite, gdje duman
blatnjom rukom svojom svetinje vam tare.

Pesmu napisao MUSA-CAZIM CATIC 1900. g.

"SRPSKI PONOS"

Ja sam SRBIN, SRPSKO d'jete,

SRPSKA mi je savjest cista,
Junackih mi djeda slava
ko sunace arko blista.

Ja sam SRBIN - tim imenom

vjecno cu se ponositi,
spas srpskoga slavna roda,
Na srdacu svom nositi.

Od mog roda, to junaka

Pr'jetilo je groma sili,
I SRPSKO su ime macem
Na kamenju biljeili.

Pred udarcem njihovijem

Tresle su se velje gore,
stupali su vazda smjelo
Po mejdanu da se bore.

Kamo, kamo Duan silni?

Kamo paa Sokolija?

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

To su dicni sinci SRPSTVA,

ko zvjezda im slava sija!

Ja sam SRBIN - gusle imam,

Uz njih tio popijevam
i ljubavlju prema SRPSTVU
svoje pjesme zagrijevam.

Slavim Marka i Miloa,

Slavim hrabrog erzeleza,
Imam njinu uspomenu
Britki hander otra reza.

Pa nek mi se duman javi,

Nek na bojno polje dode,
Mene hitac ne prima se,
Ne moe me rezat gvode.

Markova je ova ruka

Topuzinom znade biti,
Hamajlija Alijina,
od otra me gvoda titi.

Ja sam SRBIN-SRPSKO dijete,

za SRPSTVO mi dua gori
Robovacu SRPSKOM rodu,
Dok me crna smrt ne smori.

Pesmu napisao MUSA-CAZIM CATIC 1899. G.

"OH, TA LJUBIM TE..."

...Tako mi pravde
Vinjega boga
Tako mi srpskog
Imena moga...
Protiv islama,
to nita nije, Sin otadbinu,
Ljubiti smije.

Ovaj stih je napisao AVDO KARABRGOVIC

islamizacija - 86951 - 10.10.2013 : NLO Gojino Brdo - (2)

Kako je izmiljeno bonjatvo

Berlinski Kongres 1878. godine mjenja granice na Balkanu. Austro-Ugarska dobija Bosnu i Hercegovinu

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

(BiH). Prave se planovi za stvaranje "bosanske nacije".

Nastojalo se da u tu novu naciju udu narodi sve tri vjere u BiH. Srbi u BiH bili su vec nacionalno svjesni.
Rimokatolici u BiH nisu imali razvijenu nacionalnu svijest, pa su se identifikovali po svojoj vjeri.
Bonjatvo je stoga bilo upuceno uglavnom na muslimane.

Ako je okupator ocekivao uspjeh morao se osloniti na domace ljude. Saradnik je pronaden u liku
Mehmed-bega Kapetanovica - Ljubuaka (1839-1902). Obostrani interes za stvaranje "bosanske nacije"
usaglasio je djelovanje okupatora i Kapetanovica. Okupatoru je bio potreban lojalan domaci faktor.
Mehmed-beg Kapetanovic i muslimanska aristokratija, nastojali su ocuvati svoje privilegije. "Bosanska
nacija" smatrana je idealnim orudem za ostvarenje njihovih zamisli.

Mehmed-beg Kapetanovic 1891. godine pokrece list "Bonjak". Tu ce on propagirati "bosansku naciju".
Njega finansira okupaciona vlast. "Bonjak" ce iz godine u godinu dobijati visoke subvencije. Kao urednik
"Bonjaka", Kapetanovic je mjesecno dobijao 166 forinti. Godine 1893. nagraden je i poloajem
gradonacelnika Sarajeva.

Kapetanovic je u "Bonjaku" krenuo sa estokom propagandom. Cesto se prelazilo preko istorijskih

cinjenica. Svoju agresivnost Kapetanovic je izrazio kroz stihove: "Od Trebinja do brodskijeh vrata, Nije
bilo Srba ni Hrvata". Njegov pokrovitelj, Benjamin Kalaj, u svojoj "Istoriji Srba" pisao je da skoro u cijeloj
BiH ive uglavnom Srbi. Iz ovoga se vidi sva konfuznost i izvjetacenost ideje o "bosanskoj naciji", kao i
cinjenica da je Kalaj zabranio sopstvenu knjigu za upotrebu u BiH.

"Vele hricani da su Srbi, a vele katolici da su Hrvati; ali nita zato... to ce samo vrijeme izbrisati", bile su
rijece Kapetanovica. Ipak, nije se dosljedno drao toga, da su svi u BiH jednaki Bonjaci. Forsirao je
uzvienost muslimana kao starih bosansko-hercegovackih velikaa. "Bonjak" je 1892. godine pisao:

"U ovoj zemlji je od davnina bio gospodujuci element muhamedanski, element s kojim se mora i danas
u prvom redu racunati". U prvom redu se, dakle, isticu "prava" muslimanske aristokratije.

Nema jednakosti izmedu "gospodujuceg elementa" i njihovih "sluga i kmetova". Ovo je jo 1839. -1840.
zapazio Matija Mauranic, brat Ivana Mauranica, tokom svog putovanja po BiH.

On kae: "U Bosni se Krstjani (pravoslavci i rimokatolici - B. R. ) nesmiu zvati Bonjaci; kad se rece
Bonjaci; onda Muhamedovci samo sebe razumiu, a Krstjani su samo raja Bonjacka, a drugcje Vlasi".
Ovdje vidimo vjersku i staleku podjelu. Bonjaci su muslimanski gospodari. Krstjani ili Vlasi su
hricanska potcinjena raja.

Svaki musliman koji se izjanjavao kao Srbin ili Hrvat, bio je napadan u Kapetanovicevom "Bonjaku".
Vjera je isticana kao granica izmedu Bonjaka (Muhamedanaca) i ostalih. Tako je neki musliman iz
Prijedora, poto se izjasnio kao "Srbin Muhamedanske vjere", bio estoko kritikovan.

Okrivljen je bio, da je "iz koristoljublja, iz niska licna interesa zalutao u onaj tabor koji nam je od uvijek
bio neprijateljski". Ovako je gradena "bosanska nacija". Svi muslimani u BiH, htjeli ne htjeli, morali su se
izjasniti kao Bonjaci.

Smrt Mehmed-bega Kapetanovica 1902. prekinula je njegov rad na stvaranju "bosanske nacije". Rad na
propagiranju "bosanske nacije" je nastavljen, ali smanjenom estinom. Pocetkom Prvog svjetskog rata,
poceo je i kraj nove nacije.

Duh pokretaca "Bonjaka" ostao je da ceka neke nove vjetrove, pa se tako nekadanja ulica Mladena

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]

Islamizacija Srba, Srbi u Turskom dobu, poturcavanje, poturice

Stojanovica u Sarajevu, danas zove upravo Mehmed-bega Kapetanovica Ljubuaka.

Idi na stranu - |1|2|

Copyiright 1999 - 2016 SlavicNet.com Home Privacy Policy Ant

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_islamizacija_forum.html[2/18/2017 8:00:39 PM]