VII

5.2.5. Sigurnosni zaporni ventili

Ureaji koji se ugrauju u sklopu gasnih instalacija radi zatvaranja protoka
gasa kada pritisak odstupi od zadate vrednosti podruja regulacije ventila.
Ponovo se mogu aktivirati samo runo. Standardom su propisana podruja
AG, aktiviranja protiv porasta pritiska i aktiviranja protiv smanjenja pritiska.
Podruja aktiviranja pri porastu pritiska:
AG 10 10% od podeenog pritiska,
AG 5 5% od podeenog pritiska,
AG 2.5 2.5% od podeenog pritiska,
AG 1 1% od podeenog pritiska.
Podruja aktiviranja protiv smanjenja pritiska:
AG 30 30% od podeenog pritiska,
AG 15 15% od podeenog pritiska,
AG 5 5% od podeenog pritiska.
Konstrukcija
Sigurnosno zaporni ventili su tako konstruisani da u sluaju pucanja
membrane aktiviraju pomoni ureaj i sigurnosno zaporni ventil pouzdano
zatvori protok gasa.

Slika 5.15. Shema delovanja sigurnosno zapornog ventila direktnog dejstva

Sigurnosno zaporni ventili mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Shema

delovanja i sastavni delovi ventila prikazani su na slici 5.16.

100

Slika 5.16. Shema delovanja lomnog ventila kod tenog naftnog gasa: 1. telo ventila,
2. izvrni organ, 3. sedite ventila, 4. opruga

Rukovanje
Rukovanje sa sigurnosno zapornim organom u procesu nadzora i kontrole
transporta gasa koje sprovode neposredni rukovaoci instalacija, svodi se na:
- pregled spoljnog stanja sigurnosno zapornog ventila i statusa
otvoren/zatvoren,
- kontrolu proputanja na spojevima,
- fiziko blokiranje zatvaranjem zapornog organa ispred i iza
regulacione linije,
- izvetavanjem nadlenog lica o stanju sigurnosno zapornog ventila
sa lica mesta,
- podnoenje pismenog izvetaja o sprovedenim postupcima na
sigurnosnom zapornom ventilu,
- voenje evidencije o stanju sigurnosno zapornog ventila.
Sigurnosno zaporni ventil treba da zatvori protok gasa kroz instalaciju kod
naih merno-regulacionih stanica kada pritisak poraste za 10% od pritiska
otvaranja sigurnosno odunog ventila (ispusni ventil sigurnosti). Ako je
pritisak otvaranja sigurnosno odunog ventila, na primer 1.5 bar, onda se
sigurnosno zaporni ventil naregulie tako da zatvara protok gasa kada iza
regulatora poraste pritisak iznad:
PSZC = PSOV + PSOV

AG10 = 1.5 + 1.5

0.1 = 1.65 bar

Provera se izvodi na taj nain to se vetaki povea izlazni pritisak iza

regulatora do vrednosti pritiska koji je potreban za aktiviranje sigurnosno
zapornog ventila, to u primeru iznosi 1.65 bar. Ako sigurnosno zaporni ventil
izvri (odradi) svoj zadatak, pri tom stanju naregulisanog pritiska se ponovi
njegova provera najmanje tri puta. Ako u svim sluajevima odradi, smatra
se da je sigurnosno zaporni ventil dobro uregulisan. Ako u jednom od tri
sluaja ne odradi, sigurnosno zaporni ventil podlee popravci.
101

Odravanje
Sigurnosno zaporni ventili (SZV) podleu preventivnom i korektivnom
odravanju. Preventivno odravanje sprovodi se kroz postupke nadzora i
kontrole i redovnim servisiranjem. Najei otkazi kod ovih ventila i
upravljakog mehanizma prouzrokovani su prisustvom neistoa u gasu.
Kvarovi zbog kojih se mora vriti direktno i korektivno odravanje su:
- proputanje gasa zbog naslaga neistoe na sedite ventila i na
kliznim povrinama,
- abrazija epa, sedita i prstenaste voice zatvaraa,
- oteenja osovine za blokiranje i deblokiranje usled rukovanja,
- deformacija ili pucanje membrane upravljakog organa,
- slabljenje ili pucanje opruge cilindrinog zatvaraa,
- pucanje klackalice usled naglog poveanja pritiska ili druge
mehanike sile,
- oteenje zaptivnih prstenova usled dotrajalosti i mehanike
neistoe.
Sanacija otkaza zbog naslaga neistoe na seditu i kliznim povrinama se vri
odstranjivanjem naslaga. Ostali kvarovi se iskljuivo otklanjaju zamenom.
5.2.6. Sigurnosno-oduni ventil (SOV)
To su ureaji kojima se procesni sistemi i instalacije koje rade pod pritiskom
obezbeuju od nekontrolisanog porasta pritiska (preko granice radnog
odnosno dozvoljenog pritiska).
Konstrukcija
Upotrebljavaju se uglavnom dva tipa konstrukcije SOV:
1. direktnog dejstva (opruni, membranski, sa tegom) i
2. indirektnog dejstva.

Slika 5.17. Membranski SOV: 1. zaptivka, 2. membrana, 3. opruga, 4. zavrtanj za

oslanjanje opruge i podeavanje, 5. izvrni sklop, 6. kuite, 7. poklopac kuita, 8.
poklopac ventila, 9. sedite ventila

102

Slika 5.18. Opruni SOV: 1. telo, 2. klip, 3. zaptiva klipa, 4. opruga, 5. regulacioni
zavrtanj, 6. bregasta osovinica, 7. ruica, 8. ep, 9. cevni nastavak

Kod ventila sa direktnim dejstvom izvrni organ se pomera pod direktnim

dejstvom opruge ili tega, a kod ventila sa indirektnim za pomeranje izvrnog
organa koristi se pomona energija (npr. pneumatska).

Slika 5.19. SOV indirektnog dejstva: 1. komora A, 2. otvor za isputanje gasa S, 3.

dijafragma D1, 4. ventil V, 5. zavrtanj za regulaciju opruge R, 6. opruga M1, 7. sisak
za pranjenje (isputanje) gasa G, 8. izvrni organ O, 9. komora odunog ventila B,
10. membrana odunog ventila D, 11. opruga M

Rukovanje
Rukovanje se svodi na njegovo podeavanje. Sa ventilima sigurnosti se rukuje
paljivo. Kod ventila direktnog dejstva sa tegom podeavanje pritiska
aktiviranja (isputanja) vri se promenom teine tega ili duine poluge na
kojoj je teg, sve u zavisnosti od konstrukcije. Kod ventila sa oprugom
podeavanje se vri pritezanjem ili otputanjem zavrtnja za podeavanje.
Kod ventila indirektnog dejstva podeavanje se vri tako to se u ulaznom
delu odunog ventila instalira jedinica koja moe da proizvodi pritisak, pri
103

kome ventil isputa gas (regulator pritiska, komprimovani vazduh, cilindar i

sl.) i mera pritiska sa adekvatnom skalom.
Odravanje
SOV podlee preventivnom i korektivnom odravanju. Najea oteenja kod
ovih ventila su:
- oteenja sedita peurke zbog abrazije,
- gubitak krutosti opruge,
- pucanje ili deformacije membrane,
- zapeklost naleuih povrina zbog dugog neaktiviranja ili uticaja
padovima.
Najei otkazi i nain njihovog otklanjanja:
- ventil ne otvara na podeenoj vrednosti: proveriti oprugu i zapeklost
sedita, a kod ventila sa indirektnim dejstvom prohodnost impulsnog
voda, oprugu (11), membrane i zaptivnog prstena ispod opruge (6);
- rasteretni ventil kod ventila sa indirektnim dejstvom stalno proputa:
proveriti membranu, zaptivni prsten
ispod opruge (6) i sam
rasteretni ventil;
- ventil stalno isputa: izvriti defektau.
Servisiranje SOV-a se vri posle njegove demontae. Pre demontae se izvri
blokada i rastereenje linije ili mesta sa kojeg se vri demontaa,
odzraivanjem. Ventil se rasklopi na sastavne delove, izvri se odmaivanje i
pregled. Po otklanjanju nedostataka, ventil se ispituje na funkcionalnost i
nepropusnost. O ispitivanju i podeenosti pravi se zapisnik od strane
akreditovane laboratorije. Ventil sigurnosti se ispituje najmanje jednom u tri
godine i posle svake opravke.
5.2.7. Merai protoka
Na gasovodnom sistemu koriste se za merenje praktinih ili potronih koliina
gasa, takozvani gasomeri. Najee su u primeni:
- turbinski,
- rotacioni i
- gasomeri sa mehom.
5.2.7.1. Turbinski gasomeri
Za merenje veih koliina gasa sa pritiskom iznad 0.5 bar slue turbinska
merila protoka iji se kapacitet protoka kree od 50-25000 (radnih) m3/h.
Merenje protoka obavlja se tako to struja gasa pokree koaksijalno smeteno
turbinsko kolo.
Standardno merilo protoka gasa sa turbinom je merilo pogodno za sve
neagresivne gasove, kao to su prirodni gas, propan, butan, vazduh, etilen,
hidrogen i dr. Ovo merilo se iroko primenjuje kod industrijskih kapaciteta,
distributivnih stanica, glavnih snabdevakih stanica i drugih primopredajnih
mesta.
104

Konstrukcija
Osnovni
-

delovi meraa su:

kuite meraa,
protoni kanal,
turbinsko kolo,
protoni prsten,
sklop prenosnih zupanika,
magnetna spojnica,
broja.

Na merilima se postavljaju prikljuci za potrebe prenosa podataka na daljinu.

Slika 5.20. Turbinski gasomer: 1. usmeriva protoka, 2. protoni kanal, 3. lopatice

turbinskog kola, 4. protoni prsten, 5. sklop zupanika, 6. magnetna spojnica, 7. brojilo

Slika 5.21. Turbinski mera gasa proizvoaa ''Daniel''

105

Rukovanje
Po montai gasomera, isti se uvodi u autonomni rad laganim uputanjem
gasa, odnosno punjenjem instalacije gasom. Pri uputanju je vano da se to
ne radi naglo zbog dinamikih udara na osetljivo turbinsko kolo. Tog principa
se treba pridravati u toku eksploatacije. Tekue rukovanje odnosi se na
periodino oitavanje stanja brojaa i praenja ispravnosti rada.
Odravanje
Najei otkazi kod ovakvog meraa proizilaze zbog prisustva vrstih i tenih
estica u gasu, pojave dinamikih udara i vibracija. Ti otkazi su:
- lom ili deformacija lopatica,
- oteenje drugih rotacionih delova,
- poremeaj i na mernom i prenosnom mehanizmu,
- oteenje leita osovine turbinskog kola.
Merai podleu preventivnom i korektivnom odravanju kroz preduzimanje
odgovarajuih mera i aktivnosti.
U struji gasa ne sme biti praina, tenosti ili stranih tela koji mogu izazvati
tetu na turbinskom merilu ili tetu u mehanizmu. U sluajevima kada gasni
tok nije ist, preporuuje se montiranje gasnog filtera ispred merila.
Podmazivanje turbinskih merila je od izuzetne vanosti za tanost rada
mernog ureaja kao celine. Poto u gasu ima neistoa, a kako su rotirajui
elementi uleiteni sa kuglinim leajevima veoma visoke klase tanosti
izrade, ta neistoa moe da oteti leajeve i samim tim umanji tanost rada
merila. Zato je potrebno vriti povremeno, plansko podmazivanje leajeva.
Merilo protoka podlee kontroli svake pete godine u akreditivanoj laboratoriji.
Kako se od merila protoka gasa sa turbinom zahteva izuzetna tanost,
potrebno ih je, periodino i kad na to ukau rezultati praenja, badariti i
njihove greke tom prilikom svesti u dozvoljene granice. Cilj ispitivanja
gasomera jeste pronalaenje relativnih greki ispitivanog gasomera, pri
specifinim protocima vazduha, odnosno gasa.
5.2.7.2. Rotacioni gasomeri
Merila sa rotacionim elementima za merenje su: sa rotacionim klipovima,
mokri gasomeri i gasomeri sa osmiastim rotorom (slika 5.22).
Konstrukcija
Rotacioni gasomer sa osmiastim rotorima je zapreminski gasomer koji preko
brojila registruje protonu koliinu gasa u zapreminskim jedinicama pri
pogonskim uslovima.
Protok gasa kroz roto mera se meri u segmentima koje zahvataju klipovi
odnosno lopatice roto kola. Pokretanje roto kola sa lopaticama obavlja struja
gasa. Zazor izmeu klipova odnosno lopatica i kuita je zanemarljiv u odnosu
106

na protok. Obrtanje roto kola se prenosi mehaniki, ili na neki drugi nain, na
registrator koji pokazuje proteklu zapreminu.
Na slici 5.22 pojedine pozicije imaju sledea znaenja:
1. Gornji klip se okree u pravcu kazaljke na satu, gas ulazi u prostor izmeu
klipova i tela meraa.
2. Kada gornji klip doe u horizontalni poloaj, fiksni segment gasa je
momentalno zahvaen i izmeren.
3. Nastavljanjem kretanja klipa segment gasa se oslobaa i odlazi u pravcu
izlaza meraa.
4. U isto vreme donji klip se okree u suprotnom smeru od kazaljke na satu i
meri iste koliine.

Slika 5.22. Roto merai sa dva klipa i merai sa roto kolom

Svaki put kada se zavri jedan obrtaj klipova etiri jednaka segmenta se istisnu.
Oni se sabiraju i preko prenosnog mehanizma se iskazuju na registratoru. Roto
merai se proizvode sa veoma malim zazorima izmeu klipova, lopatica roto kola
i kuita meraa. Oni se karakteriu velikom tanou merenja, relativno malim
padom pritiska (kod proticanja gasa kroz njih) kao i dosta irokim podrujem
merenja. Ovaj tip meraa daje veoma malu razliku u tanosti merenja meraa
na poetku rada i posle upotrebe od nekoliko godina.

Slika 5.23. Shema osmiastog rotacionog meraa: 1. telo meraa, 2. brojilo, 3. podeoni
krug, 4. osmiasti klip, 5. kalibrisani prostor

Rukovanje
Rad meraa je autonomni i u procesnom smislu sa njim se ne rukuje, sem pri
montai, demontai i prenosu, naroito kada treba da slui kao etalonski na
terenu (prenosivi). Pri prvom montiranju meraa mora se rezervoar za ulje
napuniti dok se ulje ne pojavi na staklu za kontrolu nivoa.
107

Odravanje
Merai podleu preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje
se sprovodi kroz stvaranje uslova za normalan rad meraa, kao to su otklanjanje
neistoa, spreavanje vibracija i stalno podmazivanje leajeva rotora.
Servisiranje gasomera vri se svake 3-5 godine u zavisnosti od veliine i
uslova rada.
Najei otkazi i nain otklanjanja:
- ometanje rada leajeva ili oteenje leajeva zbog prisustva
neistoa (redovna kontrola i zamena oteenih leajeva),
- pojava poveanog pada pritiska u merau ukazuje na oteenje
zaptivnog sloja izmeu rotora i komore gasomera (zamena
oteenih leajeva ili oteenog dela).
Ispitivanje i badarenje se vri posle svakog korektivnog odravanja.
5.2.7.3. Gasomeri sa mehom
Gasomeri sa mehovima spadaju u grupu zapreminskih merila protoka i
naroito se koriste u domainstvima i kod potroaa sa velikim oscilovanjem
potronje (merno podruje 1:160). Za pokretanje mehova i mehanizma koristi
se energija gasa.
Konstrukcija
Merila se
-

sastoje iz:
kuita,
mernog uloka sa polunim mehanizmom i
brojaa.

Merni uloak se sastoji od etiri komore koje se dobijaju pregraivanjem dva

ograniena prostora sa dve sintetike membrane i polunog mehanizma iznad
komora koji pretvara translatorno kretanje u kruno. Potpuni ciklus rada ovih
merila se odvija kroz etiri faze (slika 5.23):

1.Zadnja komora se prazni, zadnji meh

se puni, prednji meh je prazan i
prednja komora je upravo ispunjena

108

2. Zadnja komora je sada prazna,

zadnji meh je pun, prednji meh se
puni, prednja komora se prazni

3. Zadnja komora se puni, zadnji meh

se prazni, prednji meh je napunjen i
prednja komora je ispranjena

4. Zadnja komora je sada kompletno

puna, zadnji meh je prazan, prednji
meh se prazni i prednja komora se
puni

Slika 5.23. Odnos ventila i mehova u toku jednog kompletnog ciklusa rada meraa sa
mehovima

1. Dok se meh u zadnjoj komori puni (2) dotle se prazni zapremina zadnje
komore izvan meha (1). U prednjoj komori meh je prazan (3) a deo
zapremine izvan meha je upravo napunjen (4).
2. Zapremina izvan meha u zadnjoj komori je prazna (1), meh u zadnjoj
komori je pun (2). Meh u prednjoj komori (3) se puni a deo zapremine u
prednjoj komori izvan meha (4) se prazni.
3. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha se puni. Meh u zadnjoj komori
(2) se prazni. Meh u prednjoj komori (3) je napunjen a zapremina izvan
meha (4), u prednjoj komori, se ispraznila.
4. Zapremina u zadnjoj komori izvan meha je sasvim puna (1), a meh (2) u
zadnjoj komori, je prazan. U prednjoj komori zapremina izvan meha (4)
se puni, a meh (3) u prednjoj komori, se prazni.
Rukovanje
Rukovanje sa ovom vrstom gasomera vri se samo pri montai i demontai.
Mera se puta u rad paljivim otvaranjem cevnih zatvaraa ispred i iza
merila. Pri demontai naroito treba voditi rauna da se izvri premetanje
ulazno-izlaznih prikljuaka sa bakarnom pletenicom, kao i kod drugih
elemenata, zbog onemoguavanja pojave varnice i havarije izazvane statikim
elektrecitetom.
Odravanje
Najei
-

otkazi kod gasomera sa mehovima:

deformacija polunog mehanizma,
deformacija mehova i
zastoji na mehanizmu brojaa.

Odravanje se svodi na redovno praenje i kontrolu rada. Pri utvrivanju

netanosti merenja, obino se mera skida, zamenjuje drugim, a skinuti alje
109

na demontau i badarenje. Obavezno badarenje gasomera se vri svakih pet

godina i posle svakog preventivnog odravanja.
5.2.7.4. Ostali gasomeri
Primenjuju se u svetu:
- vrtlona merila i
- ultrazvuna merila.
Ultrazvuni merila predstavlja noviji tip meraa. On se sastoji od tri osnovna
dela: tela meraa, pretvaraa instaliranih unutar tela meraa i od elektronskog
modula. Ultrazvuni merai iskazuju zapreminu proteklog gasa na osnovu
merenja vremena prolaza zvunog talasa visoke frekvence kroz gas koji
protie.

Slika 5.24. ematski prikaz principa merenja ultrazvunog meraa gasa

Prednosti ultrazvunih meraa gasa su: ne zahteva se kalibracija protoka,

visoka tanost, veliki opseg, nema pada pritiska pri protoku gasa kroz mera,
nema pokretnih delova, nema odravanja, niski trokovi eksploatacije, niski
trokovi instaliranja.
Nedostaci ovog tipa meraa su: nije potpuno naao primenu u naoj industriji,
osetljiv je na buku koja se stvara u regulatorima.
5.2.8. Merno-regulacione stanice
Na slikama 5.25 i 5.26 prikazane su sheme merno-regulacionih stanica.

110

Slika 5.25. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice za prirodni gas

Na slici 5.25 je dat ematski prikaz jedne glavne merno-regulacione stanice.

Preko glavne merno-regulacione stanice snabdevaju se pojedina distributivna
podruja ili vei potroai. U njima se redukuje pritisak, sa radnog pritiska u
magistralnom ili razvodnom gasovodu (30-112 bara) na distributivni pritisak (112 bara) i meri protok (ovo merenje slui za svrhe voenja procesa transporta i
distribucije, a moe i za svrhe primopredaje izmeu transportera i distributera
odnosno potroaa).

111

Slika 5.26. Shematski prikaz glavne merno-regulacione stanice industrijskog potroaa

Na slici 5.26 je dat ematski prikaz jedne merno-regulacione stanice

industrijskog potroaa. Ova stanica slui za snienje pritiska sa nivoa koji vlada
u distributivnim vodovima (3-12 bara) na pritisak koji propisi nalau za
bezbedno voenje gasa unutar kruga i hala potroaa. Ova stanica je obino i
merna tj. zvanino mesto merenja, za obraun primljenih koliina od
distributera.

112

Konstrukcija
Ukupnu opremu koju poseduje jedna merno-regulaciona stanica moemo
svrstati u sledee grupe:
-

oprema
oprema
oprema
oprema
oprema
oprema

za
za
za
za
za
za

preiavanje gasa,
zatvaranje i otvaranje vodova (cevni zatvarai),
redukciju i regulaciju pritiska i protoka,
merenje protoka i ostalih parametara,
zatitu od prekomernog pritiska (sigurnosna oprema),
zagrevanje gasa.

Rukovanje
Upravljanje radom stanice vri se daljinski i runo. Daljinsko upravljanje vri
se preko telemetrijskog centra i taj nain upravljanja je jako skup, tako da se
u naim uslovima (za sada) pribeglo jeftinijoj varijanti koja obuhvata samo
daljinsko nadziranje nad radom, dosad uglavnom na glavnim mernoregulacionim stanicama (GMRS).
Odravanje
Merno-regulaciona stanica ima status nadzemnog objekta na gasovodnom
sistemu i ograena je. Unutranjost ograde predstavlja zemljinu zonu i svi
radovi u njoj podleu zatiti od poara i eksplozije. Objekat MRS podlee
preventivnom i korektivnom odravanju. Preventivno odravanje obuhvata
kontrolu:
- opteg stanja,
- antikorozionu zatitu,
- statusa i funkcionalnosti cevi zatvaraa,
- oteenje zida cevi.
U naseljenim mestima ova kontrola se sprovodi nedeljno, a van naselja
dvonedeljno. Procedura sprovoenja kontrole opteg stanja obuhvata:
- drenau filtera i kondenz lonca,
- vizuelni pregled stanja ureaja i opreme,
- kontrolu ulazno-izlaznih parametara gasa i nosioca toplote,
- vizuelna provera rada kotla i sistema za zagrevanje,
- status ventilacionih otvora,
- kontrolu isticanja gasa runim detektorom ili sapunicom,
- vizuelna kontrola rada meraa, korektora, statusa slavina na
impulsnim vodovima korektora i plombe,
- kontrolu poloaja zapornih cevnih zatvaraa i stanje plombi na
obilaznom vodu merila gasa,
- kontrolu stanja termometra i manometra,
- kontrolu stanja sredstva protivpoarne zatite.
Korektivno mehaniko odravanje GMRS i MRS svodi se na korektovno
odravanje njihovih elemenata i oteenja cevi, na nain i po postupcima
predvienim kod tih elemenata. Generalni remont stanice vri se godinje
kao remont regulacione i sigurnosne opreme.
113

5.2.9. Cevovodi
Cevi, fitinzi, cevni zaporni zatvarai, blok stanice, kondenz posude, istaka
mesta za unutranje ienje i sekcijski cevni zatvarai integrisani ili povezani
u jednu meuzavisnu funkcionalnu celinu ine cevovod, u uem smislu
gasovod za transport i distribuciju gasa.
Principi rukovanja i odravanja cevovoda obuhvataju:
- putanje u rad,
- iskljuivanje iz rada,
- nadzor nad radom i stanjem cevovoda,
- stavljanje cevovoda van upotrebe.
Eksploatacija cevovoda i preventivno odravanje

Putanje u rad

Putanje u rad se vri po prijemu cevovoda. Poetna situacija je da su svi

zaporni organi i ureaji u zatvorenom poloaju. Putanje u rad otpoinje:
- laganim otvaranjem cevnih otvaraa po deonicama i odzraivanjem
deonice cevovoda na pripadajuem sekcijskom ili blok ventilu,
- laganim punjenjem gasovoda gasom i kontrolisanjem prisustva gasa
na odzrakama,
- praenje napunjenosti preko pritiska i manometara na nadzemnim
objektima ili prikljucima i dreniranje cevovoda i ureaja na njemu,
radi provere i isputanja eventualno zaostale neistoe i kondenzata.

Rukovanje cevovodima u radu

Rukovanje cevovodima u toku rada (transporta) svodi se na manipulaciju sa

cevnim zatvaraima, po statusu ukljuen-iskljuen odnosno deonica je
ukljuena ili iskljuena. Iskljuivanje iz rada, odnosno obustavljanje
transporta moe se vriti samo u okvirima zakonske regulative, ime se eli
zatita zainteresovanih strana.

Nadzor nad radom i stanjem cevovoda

Pregledi cevovoda u funkciji kontrole rada i preventivnog odravanja, mogu da

se vre na sledei nain:
- pregled iz vazduha,
- pregled peakim obilaskom,
- pregled obilaskom sa vozilom.
Pregledom se nadzire i kontrolie:
- promena vegetacije na trasi zbog isputanja gasa i prirodnog rasta,
- uoavanje graevinskih i poljoprivrednih aktivnosti,
- utvrivanje isputanja gasa,
- uoavanje promene na delovima: cevovoda, oznaka statusa sa blok
ventila, istakih mesta i
- posuda za skupljanje kondenzata.

114

Promena vegetacije iznad i u zoni gasovoda pojavljuje se na mestima

isputanja gasa. Gas sui prekrivni sloj zemlje i stvara nepodobne uslove za
razvoj biljke koja menja boju i sui se.
Na trasi cevovoda kontrolie se prirodni rast i razvoj vegetacije jer rastinje sa
dubokim i jakim korenom i ilama moe oteteti ne samo izolaciju nego i
gasovod.
Promene na cevovodu i delovima cevovoda uoavaju se i kontrolom isputanja
gasa koji se vri:
- kontrolom vegetacije,
- prenosnim detektorima gasa,
- sapunicom na nadzemnim delovima cevovoda,
- kontrolom atmosfere u zatienim cevima kod prolaza,
- kontrolom atmosfere gasnim detektorom u buotinama napravljenim
ipkom u zemlji iznad gasovoda,
- kontrolom pada pritiska na deonicama koje se mogu privremeno
izolovati i blindirati,
- vizuelno iznad cevovoda koji prolazi ispod vode.
Kontrola statusa i spoljnog stanja ureaja i cevovoda obavlja se vizuelno i
manuelno i utvruju se nedostaci, kao to su:
- oteenje antikorozione zatite,
- oteenja cevovoda, ulubljenja, ogrebotone i sl.,
- funkcionalno stanje cevnih zatvaraa i mogua oteenja,
proputanja, oteenje mehanizma i indikatora poloaja i
- funkcionalnost oteenja na istakim i blok stanicama i drugim
ureajima.
Pranjenje i ienje cevovoda
Tokom eksploatacije cevovoda, isti se prazne, pri emu se isti unutranja
povrina od naslaga na zidovima i sadraja kondenzata i vode. Isputanje
gasa, gasnog kondenzata i vode moe se vriti samo na mestima izgraenim
za tu svrhu preko cevnih zatvaraa. To isputanje se moe vriti na:
- manometarskim slavinama,
- vodi za dreniranje filtera,
- istake kutije i kondenz lonca,
- ispusnom vodu SOV i
- ispusnim vodovima kod sekcijskih i blok ventila.
Ispust taloga kondenzata nije dozvoljen u otvoreni prostor i on se isputa u za
to predviene zatvorene prostore ili pokretne cisterne. Pri pranjenju
kondenzata uzimaju se uzorci radi utvrivanja porekla uzroka nastanka
tetnog kondenzata. Isputanje kondenzata se vri periodino, a gasa i
kondenzata pri korektivnom odravanju cevovoda i ureaja.
ienje
-

gasovoda vri se periodino i pri:

izgradnji novih gasovoda,
isterivanju vode zaostale pri ispitivanju gasovoda na vrstou,
pojavi tene faze u gasovodu zbog nedovoljne pripreme gasa u
degazolinaama i
115

odstranjivanju drugih sadraja u cevovodu.

ienje gasovoda vri se na osnovu detaljnog uputstva za svaki konkretan

sluaj. ienje gasovoda zahteva solidnu pripremu i koordinaciju svih
subjekata u lancu, operater-korisnik-javne regionalne slube.
Praktino ienje otpoinje i vri se sa otpremne istake stanice na sledei
pojednostavljeni nain:
-

na istakoj odailjakoj stanici pri transportu gasa otvorena je samo

kuglasta slavina (pozicija 4 na slici 5.27), dok su sve ostale
zatvorene, kao i zatvara kutije;
proveri se stanje prisutnosti gasa u istakoj kutiji postavljenjem
manometra na slavinu za kontrolu pritiska, lagano se otvori slavina i
konstatuje se pritisak;
otvori se odzrani vod kutije preko slavine na tom vodu i rastereti se
kutija od pritiska;
po rastereenju kutije, zatvori se odzrani vod i proveri da li pritisak
raste u kutiji, odnosno da li slavine pozicija 3 i slavina na prikljuku
6 i rasteretne male slavine na kutiji dobro dre;
otvori se ponovo odzraka na kutiji i tek po rastereenju pritiska sme
se otvoriti poklopac kracerske kutije sa velikim oprezom, preko
osiguraa i mehanizma za otvaranje;
u kutiju se postavi odgovarajui ista (kracer) i pomonim alatom
se gurne napred mimo prikljuka 6 i prve rasteretne slavine;
zatvori se poklopac kutije i proveri stanje osiguraa;
preko malih slavina na kutiji za manipulaciju, uvodi se gas iza
kracera, otvaranjem dve krajnje slavinice;
na taj nain se kracer pomeri do slavine 3 i izjednae pritisci ispred i
iza njega;
zatvore se male slavine na bajpasu kutije, lagano otvori slavina 3 i
slavina na prikljuku pozicija 6, a zatvori slavina 4;

Slika 5.27. Odailjaka istaka stanica

116

kracer se potiskuje napred; na pokazivau prolaska kracera pozicija

5, konstatuje se prolaenje kracera;
regulie se proticanje gasa preko slavina na prikljuku 6, tako da
brzina kracera bude 2-5 m/s;
manipulacija prijema kracera u prijemnoj stanici je slina, samo to
se odvijaju u obrnutom redosledu u odnosnu na odailjanje, a sve
prema konkretnom uputstvu za svaku instalaciju.

Slika 5.28. Kracer greba i inspekcijski kracer

U toku ienja vodi se rauna o statusima zapornih organa na blok ventilima,

blagovremenom dreniranju kondenzata iz skupljaa i na prijemno istakoj
stanici. Manipulacijom sa gasom, na otpremnoj stanici i odailjanju kracera,
sve se vraa u prvobitini status. Osetljivost sistema kracovanja je naroito
zbog toga to se izvodi u pogonskim uslovima, a da se komfor krajnjih
korisnika ne poremeti. O kracovanju se obavetavaju krajnji korisnici zbog
pripravnosti za eventualni nenamerni zastoj u isporuci.
O ienju se pravi izvetaj u kojem se naroito daju podaci o:
- brzini kretanja istaa, stvarnoj i raunskoj,
- sadraju kondenzata i neistoa,
- stanju oteenosti istaa,
- sastavu uzetog kondenzata (ako je uzorkovan).

Stavljanje cevovoda van upotrebe

Moe se vriti na odreeno vreme i na trajni period. Postupak stavljanja van

upotrebe na odreeno vreme i zbog opravdanih razloga vri se sniavanjem
pritiska i potronje gasa iz njega na pouzdanu vrednost i pouzdanom
blokadom ulazno-izlazno cevnih zatvaraa.
Stavljanje gasovoda van upotrebe vri se zbog:
- prestanka potrebe za transportom (preseljenje potroaa),
- dotrajalosti,
- zbog opasnosti ua gasovod ili okolinu ili
- trajne zabrane korienja od strane nadlenog organa.
117

Postupak
-

se sprovodi na sledei nain:

predmetni gasovod se blokira prateim cevnim zatvaraima,
predmetni gasovod se rastereti pritiska, oslobodi od gasa,
izvri se njegovo ispiranje i odstranjivanje mogunosti da se u njemu
stvori eksplozivna smea,
krajevi gasovoda se bezbedno blindiraju, a ahtovi zatrpaju.

O gasovodu stavljenom van upotrebe vodi se evidencija i u katastru

podzemnih instalacija.
Korektivno odravanje cevovoda
Obuhvata rekonstrukciju i sanaciju cevi i drugih integrisanih delova cevovoda.

Otklanjanje oteenja cevovoda

Oteeni delovi se skoro po pravilu zamenjuju novim, kada se za to stvore

uslovi (ili odmah po pravu preeg). Do stvaranja takvih uslova, naroito kod
perforacija, primenjuju se tehnike mere sanacije, kao to su razni epovi i
obujmice, a u poslednje vreme i plastini materijali u obliku vieslojnih
obujmica.

Slika 5.29. Primer obujmica pri sanaciji cevi

Najei otkazi cevovoda

Proistiu iz spoljne degradacije pri graevinskim aktivnostima u okruenju i

korozionog dejstva. Najee se oteuje mehanika izolacija te se na tom
mestu ubrzava proces korozije i nastaju perforacije.
Pucanje gasovoda i integrisanih elemenata se ree deava i one su posledica,
pre svega, skrivenih greaka ili neispravne montae.
Kada se deo cevovoda iz bilo kojih razloga menja ili izmeta, novi deo
cevovoda treba da bude od cevi ili delova cevi istog ili boljeg kvaliteta i iste ili
vee debljine zida. Isto vai i kada se mehaniko ili koroziono oteenje ili
proputanje perforacija sanira isecanjem oteenog cilindrinog dela cevi i
zamenjuje novim zdravim komadom.
118

Najmanja duina novog cilindrinog dela cevi treba da bude 1.5 D ali ne manja
od 1 m. Rastojanje obodnog zavara od sledeeg najblieg obodnog zavara na
cevovodu treba da bude najmanje 1.5 D ali ne manje od 1 m. Zamenjeni deo
cevovoda treba da se ispita na vrstou i nepropustljivost. Ispitivanje se vri
na pritiscima zahtevanim za novi cevovod postavljen u istoj lokaciji. Ispitivanje
se vri na ispitnim sekcijama nakon postavljanja, a pre spajanja na matini
cevovod. Ispitivanje prelaza vri se pre postavljanja i po postavljanju.
5.2.10. Kompresori i kompresorske stanice
Kompresorske stanice predstavljaju najsloenije objekte funkcije transporta i
odravanja, u kojima pored kompresora, postoje skoro svi tipovi gasnih
ureaja, opreme i instalacije. Kompresorske stanice su objekti sa stalnom
ljudskom posadom i sa stalnom telekomunikacionom vezom. U novije vreme,
kompresorske stanice se mogu definisati kao sistemi sa daljinskim nadzorom,
odnosno upravljanje i nadzor se moe obavljati iz upravljako-kontrolnog
centra. U sluaju opasnosti, kompresorska stanica mora imati sistem za
zastavljanje rada stanice, a koja mora ispuniti sledee uslove (u naem sluaju
ovo vai za stanice koje imaju veu snagu od 735 kW):
- da zatvori dovod gasa u stanicu i odvod gasa iz stanice i da ispusti
gas iz sistema stanice kroz ispusnu cev;
- da zaustavi rad kompresora i gasnih instalacija i da prekine dovod
elektrine struje u kompresorsku stanicu, osim za elektrina kola
koja slue za osvetljenje u sluaju opasnosti i elektrina kola ije
delovanje moe smanjiti mogunost oteenja postrojenja;
- da se ureajima za zaustavljanje rada, zatvaranje gasa i iskljuenje
elektrine energije rukuje sa najmanje dva mesta, od kojih jedno
mora biti izvan poarne zone.
Kompresor mora biti zatien od odreenih preoptereenja, kao to su:
- prevelika brzina,
- prejake vibracije,
- habanje i oteenje usled pregrevanja ulja, niskog pritiska ulja,
pregrevanja rashladnog sredstva ili pada njegovog pritiska.
Na transportnom sistemu za gas, najee se nalaze:
- centrifugalni kompresori i
- klipni kompresori.

Slika 5.30. Funkcionalne sheme centrifugalnog i klipnog kompresora

119

Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama

Rukovanje kompresorima i kompresorskim stanicama poverava se kvalifikovanim specijalistima, a rukovanje kompresorima vri se prema uputstvima
proizvoaa, dok se rukovanje instalacijom kompresorske stanice vri prema
uputstvu izvoaa radova (montae).
U savremenim kompresorskim stanicama upravljanje i rukovanje je automatizovano u onoj meri koju doputaju uslovi rada.
Na primeru klipnog kompresora sa gasnim motorom informativno e se pokazati princip rukovanja.
Pre poetka direktnog rukovanja sa kompresorom, njegovim prvim ili procesnim putanjem u rad, potrebno je prekontrolisati stanje na glavnim i
pomonim sistemima:
- glavni gasni sistem,
- pomoni gasni sistem,
- recirkulacioni sistem,
- ispusno-oduni sistem, tako da oni budu spremni za rad i sa
predvienim parametrima.

Slika 5.31. Izgled i podsklopovi klipnog kompresora i gasnog motora:

1. bregasta osovina, 2. voica ukrsne glave, 3. ventil kompresora, 4. sedite ventila sa ostalim
ureajima, 5. cilindar kompresora, 6. plutajui zaptiva, 7. brisa za ulje, 8. ukrsna glava,
9. postolje, 10. revizioni otvor, 11. zupasti prenosnik za pokretanje motora, 12. kuite motora,
13. O zaptivke, 14. cilindar za hlaenje, 15. klip motora, 16. klipni prstenovi, 17. cevni dovod
goriva, 18. ventil za ubrizgavanje goriva, 19. ventil motora, 20. zbirni dovod vazduha,
21. poklopac glave motora, 22. izduvni gasovi kolektor

Pri prvom putanju u rad novog motora ili posle generalnog remonta, mora se
na njemu proveriti:
- stanje filtera za vazduh,
120

stanje filtera za podmazivanje,

podmazati voice usmenih i popisnih ventila,
proveriti i napuniti sistem za podmazivanje,
proveriti ili dopuniti sistem vode za hlaenje,
aktivirati diferencijalne manometre na gasnim kolektorima,
runo pokrenuti motor da bi se uverili da on moe nesmetano raditi,
proveriti sve prikljuke za gorivi gas, ulje, vodu i sl. i po potrebi
pritegnuti, a cevni zatvarai moraju biti u radnom poloaju, sem za
gas,
postaviti prekida za paljenje u poloaj otvoren (ON) dok se cevni
zatvara za gorivi gas i dalje dri u poloaju zatvoreno (OFF).

Sada je motor spreman za putanje u rad i moe se startovati na sledei

nain:
- komande motora pripremiti za start, a na slavini za regulaciju
pogonskog gasa podii polugu u poziciju start;
- otvoriti slavinu za dovod vazduha, a ruicu slavine za dovod gasa.

121