BEZ ORANJA DO VEIH PRINOSA

http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/ratarstvo/bez-oranja-do-vecih-prinosa.html
Jovan Drobnjak, ratar iz Barande, vratio je prirodu u svoju batu i koristi nekoliko hiljada staru tehnologiju
prvog oraa na svetu, osavremenjenu novim saznanjima. Nije mu potrebna analiza zemljita, ne koristi
pesticide, ne strepi od vremenskih prilika, a ni raskvaena zemlja mu ne smeta, ne okopava, ne ore, niti rilja.
Od prvog oraa, koji je kamenom motikom obraivao zemlju, do savremenog ratara, opremljenog
najsavremenijim mainama, proteklo je vie hiljada godina. Pirodna zemljoradnja se oslanjala na prirodu, na
odravanje plodnosti zemlje. Ona ne trpi dubinsko prodiranje u zemlju i primenu pesticida. Takvom
iskonskom, a u isto vreme najmodernijom ekolokom zemljoradnjom, bavi se Jovan Drobnjak, mainski
tehniar u penziji. Na svom imanju u Barandi proizvodi povre i voe bez pesticida. Do starog znanja doao je
zahvaljujui supruzi Ruskinji Emi Ivancovoj, profesorki matematike u penziji, koja je tehnologiju obrade
zemljita efektivnim mikoorganizmima (EM) iz Rusije prenela u Srbiju.
U Rusiji je primenjuju 20 godina, a u Japanu 30 godina. Re je o preparatu Bajkal EM 1, koji nekoliko
puta ubrzava proces stvaranja humusa. Debljina humusnog sloja se poveava za dva do tri puta, a organski
otpad se pretara u EM kompost ve za dve do tri nedelje. Pomae poveanju prinosa povra za dva do pet
puta, itarica i krmnog bilja za 10 do 15 procenata, dok se kod cvea poveava broj peteljki sa pupoljcima i
veliina cvetova. Uklanja neprijatne mirise pri razlaganju organskog otpada u jamama, kao i u stajama. Koristi
se i u stoarstvu, naroito ivinarstvu i ribarstvu, jer kod ivotinja normalizuje mikrofloru creva, to dovodi do
bollje apsorpcije hrane.
BEZ KOROVA I ZNOJA
Na imanju Drobnjaka bili smo u prilici da vidimo kako nastaje kompost, kako izgleda onaj koji je sazreo, ali i
da probamo prirodne jagode bez tragova pesticida. Bile su vrste, sa veoma lepim prirodnim mirisom. Saznali
smo da se dopuna zemljita kompostom vri vraanjem onih delova biljaka koje ratar ne upotrebi za hranu. To
je najrentabilnija agrotehnika koja daje visoke prinose.
-Prirodnom zemljoradnjom bavim se dve godine, a konvencionalni poljoprivrednik bio
sam dvanaest godina. U prvoj godini pravio sam kompost, a plodovi su stigli u drugoj godini. Tako sam brzo
uoio razliku u ukusu mog povra i vos i onog proizvedenog konvencionalin putem. Imam batu od 10 ari za
potrebe svoje porodice. U prvoj godini primene nismo znali koliko e prinosi biti visoki, pa smo krompir
morali da delimo roacima i komijama. Prole godine smo zasejali dve leje krompira, 25 kvadratnih metara
zemljita, a proizveli smo 400 kilograma krompira, to je rekordan prinos imajui u vidu klasinu
poljoprivredu. Meni nije potrebna analiza zemljita, biljke su zdrave, nema bolesti. Krompir ne prskam protiv
zlatica, teram ih biljkom buhaem, koju sam posejao izmeu dve leje. Kad je poeo da cveta nismo nali
nijednu zlaticu. Krompir dodatno titimo pomenutim preparatom Bajkalom koji unitava mlade zlatice, koje
dobijaju crnu boju, a stare odlete pria nam Jovan o dvogodinjem iskustvu i radu na njivi bez znoja i
zamora.
Na domain nam je posvedoio da je penica prskana Bajkalom, koji moe da se koristi i u industrijskoj
proizvodnji, kvalitetnija od one proizvedene konvencionalnim putem. Ponosan je to je nastavio neto to je
zapoeo prvi ruski agronom Ivan Ovsenski jo 1890. godine. On je poeo sa plitkom obradom zemljita koja
se pokazala vrlo efikasna. Za vreme ruske revolucije ubijen je zbog toga to je vlast imala druge interese.
Drobnjak je neglasio da je tehnologija sa mikroorganizmima zasluga i Japanca Teruoa Higa, koji je prouavao
oko 3.000 razliitih mikroorganizama, dok nije izdvojio 80. Spojio je aerobne bakterije ( rastu u prisustvu
vazduha) i anaerobne (ive bez prisustva kiseonika) u jednoj boici. EM tehnologija koristi iskustva i drugih
ratara. Gladi ne bi bilo u svetu da ratari poznaju sistem obrade Dekoba Mitlajdera, naunika iz Amerike. On
je zakljuio da povre treba gajiti u lejama koje su razmaknute jedna od druge i da petolana porodica moe
da se prehrani obraujui pet ari na priodan nain.

-Mnogi ne znaju da 95 odsto hrane biljka uzima iz vazduha, a samo pet posto iz zemlje, a to su samo minerali,
kalijum, kalcijom i fosfor. Kad ima dovoljno mikroorganizama biljke mogu da se hrane mineralima. U
svakom zemljitu, kau ruski naunici, ima dovoljno minerala, samo je potrebna prirodna obrada kae
Drobnjak, koji je nedavno dobio sertifikat Poljoprivrednog fakuteta u Zemunu, koji potrvruje kvalitet
mikrobiolokog ubriva i odobrava promet. Izvetaj o izvrenom ispitivanju potpisali su dekan prof. dr Milica
Petrovi, prof dr Vera Raievi i docent dr Blao Lalevi.
SIMBIOZOM DO PRIRODNOG UKUSA
Pitali smo naeg ratara ta je sutina agrotehnike i efektivne zemljoradnje?
-Tle je povrinski pokriva zemlje simbioza zajedniki ivot biljaka i ivih organizama. Ono se sastoji od
ostataka biljaka, ivih organizama ( crva, glisti, gljivica, plesni, mikroba i bakterija), koji ive u povrinskom
sloju zemlje, zahvaljujui ostacima biljnog i ivotnjskog sveta. Na taj nain tle je ivo, stalno se obnavlja i
regenerie ivotnim procesima biljaka i ivotinja. Ako povrinski sloj zemlje ne sadri u sebi biljne i
ivotnjske ostatke onda se on ne moe zvati pogodnim tlom. To je samo zemljite koje se sastoji od raznih
minerala. Samo se zemljite obogaeno ostacima biljnog i ivotinjskog sveta, ivim organizmima i njihovim
izluevinama moe nazvati pogodno tle ili dobra zemlja. Biljke gajenje hemijom dobijaju samo kompleks
nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih ogranskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan
ukus, miris i vitaminski sastav, loe su za skladitenje i mogu biti opasne po ovekovo zdravlje objanjava
Drobnjak.
Ruski naunik Vasilij Vasiljevi Dokuajev, geolog, osniva savremene pedologije, tvrdio je da nema loe
zemlje, nego samo loih gazda. To znai da plodnost bilo kog zemljita zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda
obrauje zemlju.
Vera Ponti
Tekst objavljen u asopisu Poljoindustrija