III

, , 30.-31. 2014.

INDIKATORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA KOJI SE ODNOSE NA BRZINU

SPEED SAFETY PERFORMANCE INDICATORS
Nenad Markovi1, Emir Smailovi2 i Duko Pei3
Rezime: Brojna istraivanja pokazuju da oko 90% vozaa smatra da su njihove vozae sposobnosti iznad proseka, kao i
da imaju malu verovatnou da doive saobraajnu nezgodu ako upravljaju brzinom veom od dozvoljene. Meutim,
istraivanja koje se bave procenama uticaja brzine vozila na stanje bezbednosti saobraaja, pokazuju da poveanje
prosene brzine toka od 5%, uzrokuje poveanje od najmanje 10% povreda u saobraaju, kao i poveanje od 20% broja
saobraajnih nezgoda sa smrtnim posledicama. Brzina je prepoznata i kao jedan od kljunih indikatora stanja
bezbednosti saobraaja u Srbiji. U tom smislu tokom 2014. godine, u Srbiji je zapoet proces praenja i ocene stanja
bezbednosti saobraaja primenom indikatora bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu. U ovom radu su
predstavljeni najznaajniji indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu. Takoe, predstavljeni su
najznaajniji rezultati merenja indikatora bezbednosti saobraaja u Srbiji prema rangu saobraajnica (naselje, van
naselja i autoput), kao i prema kategorijama vozila (putniki automobil, teretno vozilo, autobus, mopedi i motocikli).
Kljune rei: indikator, brzina, ocena stanja, izvetavanje

1.

UVOD

Brzina kretanja uesnika u saobraaju predstavlja jedan od glavnih uzroka nastanka povreda u saobraajnim
nezgodama i zbog toga predstavlja jednu od kljunih oblasti u kojoj treba delovati u cilju poveanja nivoa
bezbednosti saobraaja. Elvik and Vaa, T (2004.) istiu da je vonja brzinom veom od dozvoljene jedan od
osnovnih faktora rizika u saobraaju, koji podjednako utie kako na broj saobraajnih nezgoda, tako i na
teinu povreda nastalih u tim saobraanim nezgodama. Nebezbedna brzina je po pravilu u direktnoj vezi sa
nepotovanjem ogranienja brzine, dok je neprilagoena brzina u vezi sa brzinom koja nije odgovarajua
trenutnim uslovima odvijanja saobraaja (vremenski uslovi, preglednost, uslovi saobraajnog toka i sl.).
Istraivanjem (Lipovac, 2008) je pokazano da se sa poveanjem brzine poveava rizik od nastanka
saobraajne nezgode, kao i posledica nastalih u saobraajnim nezgodama. Ako se posmatra uticaj
prekoraenja ogranienja brzine i prosene brzine kretanja vozila na nastanak saobraajnih nezgoda i na
rizik povreivanja, onda se prema istraivanjima (Taylor et al., 2000) moe zakljuiti da i prosena brzina i
prekoraenje ogranienja brzine imaju znaajan uticaj na izlazne rezultate, odnosno na broj i posledice
saobraajnih nezgoda. Pa tako, prema istraivanjima (Taylor et al., 2000; Elvik and Vaa; 2004, Lipovac, 2008
itd.), ako se smanji prosena brzina za 1%, tada e broj smrtno stradalih biti smanjen za 4%, a broj teko
povreenih za 3%, a ako se broj vozaa koji ne potuju ogranienje brzine duplira, rizik nastanka nezgode se
poveava za 10%. Slino tome Finch et al. (1994), na osnovu istraivanja u naselju i van naselja u Finskoj,
Nemakoj, vajcarskoj i Sjedinjenim Amerikim Dravama, zakljuuju da poveanje prosene brzine
saobraajnog toka za 1,6 km/h, dovodi do poveanja broja saobraajnih nezgoda za priblino 5%.
Imajuu i vidu navedena istraivanja i dobijene zakljuke moe se tvrditi da se najbolja zavisnost nastalih
posledica od brzine, odnosno ne potovanja ogranienja brzine, moe dobiti analizom saobraajnih
nezgoda. Kako je za analizu saobraajnih nezgoda neophodan protok odreenog vremena, to je
onemogueno preventivno delovanje na osnovu ovih analiza u kraem vremenskom periodu. Za
omoguavanje breg preventivnog delovanja na podizanje nivoa bezbedenosti saobraaja neophodno je
pratiti i analizirati brzine kretanja vozila, broj i stepen prekoraenja brzine, kako bi se ranije uoili problemi i
pravovremeno preventivno delovalo u cilju izbegavanja nastanka saobraajnih nezgoda. Indikatori
1

Saobraajni fakultet, Vojvode Stepe 305, 11000 Beograd, Srbija

Saobraajni fakultet, Vojvode Stepe 305, 11000 Beograd, Srbija
3 Saobraajni fakultet, Vojvode Stepe 305, 11000 Beograd, Srbija
2

57

III
, , 30.-31. 2014.

bezbednosti saobraaja koji se tiu brzine imaju, izmeu ostalog, zadatak da uoe eventualno postojanje
problema u ovom segmentu bezbednosti saobraaja pre nastanka saobraajne nezgode ili posledice
saobraajne nezgode.

2.

LITERARNI PREGLED

Retting and Cheung (2008) su istraivali uticaj ogranienja brzine na brzinu kretanja vozila, detaljnije
analizirajui indikatore bezbednosti saobraaja povezane sa brzinom kretanja, i to: srednju vrednost brzine
kretanja vozila, standardno odstupanje i procenat vozaa koji prekorauju brzinu. Istraivanje je sprovedeno
na tri deonice van naselja. U Teksasu, 1999. godine, po prvi put je brzina kretanja putnikih automobila van
naselja ograniena do 120 km/h. Tokom 2006. godine, Komisija koja se bavi transportom u Teksasu je
donela odluku da je na tri deonice puteva van naselja, ogranienje brzine kretanja vozila do 130 km/h. U
istom periodu, doneta je odluka i da je ogranienje brzine za teretna vozila do 120 km/h. Prema rezultatima
istraivanja Retting and Cheung (2008) koje je sprovedeno u maju 2006. godine, pre i nakon promene
ogranienja brzine (sa do120 km/h, na do 130 km/h), srednja vrednost brzine kretanja putnikih vozila je
bila 71 km/h, standardno odstupanje brzine putnikih automobila 10 km/h, procenat vozaa koji
prekorauju brzinu kretanja vozila u uslovima kada je dozvoljena brzina bila do 120 km/h, je 22%, dok u
uslovima kada je ogranienje brzine do 130 km/h, 4% vozaa putnikih automobila su upravljali vozilom
brzinom veom od dozvoljene. U istom istraivanju Retting and Cheung (2008), navode da prosena brzina
tekih teretnih vozila iznosi 68 km/h, standardno odstupanje brzine 3,8 km/h, a procenat vozaa teretnih
vozila koji prekorauju brzinu je 23%.
Sliogeris (1992) je u Melburnu sproveo istraivanje o uticaju ogranienja brzine na broj saobraajnih
nezgoda. Naime, 1987. godine, na vangradskim putevima u Melburnu, poveano je ogranienje brzine sa
100 km/h na 110 km/h, a zatim je 1989. godine vraeno na 100 km/h. U zakljuku istraivanja Sliogeris
(1992), navodi da se broj saobraajnih nezgoda po preenom kilometru poveao za 24,6% u periodu kada je
vailo ogranienje brzine do 110 km/h, dok se nakon tog perioda broj nezgoda smanjio za 19,3%. Tokom 90ih godina, Finch et al. (1991) su takoe istraivali, odnos prosene brzine saobraajnog toka i rizik od
povreda. U svom istraivanju Finch et al. (1991) zakljuuju, da na svakih 1 km/h promene prosene brzine,
rizik od nezgode se menja za oko 3%. Rezultati novijih istraivanja pokazuju sline rezultate. Slino
istraivanje sproveli su Andresson and Nilsson (1997), u kom su doli do zakljuka da, za date kategorije
puteva, stopa povreda u nezgodama se menja sa kvadratom promene srednje brzine. Prema Andresson and
Nilsson (1997), ako se prosena brzina povea za 5 km/h, broj nezgoda sa lakim telesnim povredama se
poveava za 10%, a nezgoda sa poginulim za 25%. Prema istom istraivanju, ukoliko se prosena brzina
saobraajnog toka povea za 10 km/h, poveanje broja nezgoda sa poginulim je od 25% do 50 %.
Kloeden et al. (1997) u svom istraivanju navode da brzina saobraajnog toka zavisi od karakteristika puta,
karakteristika vozila i vozaa, protoka vozila. Npr. znaajne promene brzine su u saobraajnom toku u kome
uestvuju teka teretna vozila i brzi automobili, ili stariji sporiji vozai i mlai vozai koji voze bre. Takoe,
slino tome u uslovima velikog protoka (blizu nivoa zasienja), koji proizvodi usporavanje kretanja, dolazi i
do promene brzine. Autori naglaavaju znaaj smanjenja brzine, kako bi se smanjio rizik od saobraajne
nezgode. U zakljuku Kloeden et al. (1997), navode da se nezgode ee dogaaju na putevima sa estim
promenama ogranienja brzine. Woolley J. (2005) smatra da je ogranienje brzine do 50 km/h u junoj
Australiji dovelo do 20% manje nezgoda. Navedena procena je izvrena prema podacima iz godine pre i
nakon primene ogranienje brzine u naselju do 50 km/h. Nakon smanjenja ogranienja brzine do 50 km/h,
uoen je i pad prosene brzine saobraajnog toka za 2,2 km/h. Zanimljiv zakljuak Woolley (2005) navodi da
je navedena mera smanjenja brzine kretanja vozila na 50 km/h u naselju dovela do smanjenja prosene
brzine na magistralnim saobraajnicama van naselja za 0,7 km/h. Fildes et al. (1991) u svom istraivanju
istiu povezanost brzine kretanja vozila i nastanka saobraajne nezgode, navodei da vozai koji upravljaju
vozilom brzinom manjom od prosene, imaju manje uee u saobraajnim nezgodama.
Istraivanje NHTSA je pokazalo da su saobraajne nezgode u kojima je bar jedan voza prekoraio
ogranienje brzine, ili nije vozio bezbednom brzinom za postojee uslove, kotale 40,4 milijardi dolara 2000.
godine, to predstavlja 20% ukupnih ekonomskih trokova za saobraajne nezgode u SAD-u. Prema proceni
istog istraivanja, oko 32% saobraajnih nezgoda sa poginulim licima se dogodi usled prekoraenja brzine.
Rosen and Sander (2009) istraivali su zavisnost smrtnog stradanja peaka i brzine kretanja vozila u trenutku
sudara pri punom eonom sudaru. U zakljuku Rosen and Sander (2009) navode da je rizik smrtnog

58

III
, , 30.-31. 2014.

stradanja peaka dva puta vei ukoliko pri brzini vozila od 50 km/h, u odnosu na brzinu vozila od 40 km/h,
kao i da je etiri puta vei u odnosu na brzinu vozila od 30 km/h. U nastavku autori navode da je
verovatnoa smrtnog stradanja peaka 50%, ukoliko doe do saobraajne nezgode pri brzini vozila od 50
km/h do 80 km/h.
Pennay, D. (2005) istraivali su stavove o brzini kretanja u Viktoriji, u kome 31% ispitanika veruje da je
prekoraenje brzine u redu ukoliko se vozi bezbedno, a 79% veruje da su ogranienja brzine razumna, dok
81% smatra da bi verovatnoa da doe do nezgode bila vea da su njihove brzine bile za 10 km/h vee.
Zanimljivo je da prema istraivanju Pennay, D. (2005), postoji opta podrka u Viktoriji za ogranienje brzine
u naselju do 50 km/h. Prema istom istraivanju, 1995. godine 60% ispitanika Viktorije smatra da bi vozaima
trebalo da bude dozvoljeno da se kreu brzinom od 65 km/h ili ak i vie na putu sa ogranienjem do 60
km/h. U slinom istraivanju 2004. godine ''samo'' 49% ispitanika Viktorije je smatralo da vozaima treba da
bude dozvoljeno da se kreu brzinom od 65 km/h. Pennay, D. (2005) u svom dugogodinjem istraivanju
zakljuuje da generalno postoji svest o znaaju bezbednosti na putu i injenici da su brzine opasne, pri emu
naglaava rezultat istraivanja da 33% ispitanika u Viktoriji tvrdi da je njihova brzina smanjena u poslednje
dve godine (3% je izjavilo da je brzina poveana i 61% tvrdi da je brzina ostala ista). Prema slinom
istraivanju Aarts et al. (2006), vie od 80% vozaa u Evropi, smatra da je vea brzina, vrlo esto ili uvek
glavni uzrok saobraajnih nezgoda na putevima. Aarts et al. (2006) navode da na brzinu kretanja vozila utie
vie faktora, kao to su psihike karakteristike vozaa, vetine vozaa, karakteristika puta i putnog
okruenja, kao i karakteristika vozila.
Islam et al. (2014) istraivali su uticaj smanjenja dozvoljene brzine (sa 50 km/h na 40 km/h) na brzinu vozila
na ukupno 65 lokacija, tokom est meseci istraivanja u Edmontonu. Prostor istraivanja je prema
lokacijama i karakteristikama infrastrukture podeljen na tri celine: staro naselje (izgraeno 1950/1960
godina); naselje izgraeno po ortogonalnom sistemu; i novo naselje izgraeno 1970/1980 godina.
Istraivanje je obuhvatilo sledee indikatore bezbednosti saobraaja povezane sa brzinom: srednja vrednost
brzine u uslovima slobodnog saobraajnog toka (vreme sleenja izmeu vozila najmanje dve sekunde);
standardno odstupanje brzine; distribucija brzina pre i nakon promene ogranienja; procenat prekoraenja
50 km/h i 65 km/h; 85-percentil brzine kretanja vozila. Rezultati istraivanja Islam et al. (2014) pokazuju da
je prosena brzina pre promene ogranienja bila 50,49 km/h, pri emu je tri meseca nakon promene
ogranienja, prosena brzina toka smanjena za 3,86 km/h, a est meseci nakon promene ogranienja,
prosena brzina smanjena je za 4,88 km/h. Autori navode da ne postoji znaajna statistika razlika promene
prosene brzine pre i nakon promene ogranienja brzine, dok su znaajne statistike razlike standardnog
odstupanja pre i nakon promene ogranienja. Vee smanjenje brzine saobraajnog toka snimljeno je kod
tekih teretnih vozila, u poreenju sa lakim teretnim vozilima. U starom delu istraivanog naselja, procenat
vozaa koji prekorauju ogranienje brzine (50%), pre promene ogranienja iznosi 35,3%, tri meseca nakon
promene 26,5%, a est meseci nakon 25,5%. % vozaa koji prekorauju brzinu za vie od 15% u starom
naselju, tri meseca nakon promene ogranienja iznosi 4,3%, a est meseci nakon promene ogranienja
iznosi 4,2%. Tokom istraivanja (Islam et al., 2014) u starom delu naselja, 85-percentil pre promene
ogranienja iznosio je 58 km/h, a tri i est meseci nakon promene ogranienja iznosi 55 km/h. U naselju sa
ortogonalnom saobraajnom mreom, 85-percentil brzine toka pre promene ogranienja iznosio je 60
km/h, nakon promene 56 km/h (nezavisno od broja meseci nakon promene ogranienja). U novom naselju
u kome su vrena istraivanja, 85-percentil pre promene ogranienja brzine iznosio je 63 km/h, a nakon
promene ogranienja 58 km/h. Ukupno posmatrano za sva naselja, procenat prekoraenja brzine kretanja
vozila pre promene ogranienja iznosi 39%, dok nakon promene brzine, procenat prekoraenja iznosi 64%.
Procenat vozaa koji za 15% prekorauju brzinu pre promene ogranienja iznosi 6%, a est meseci nakon
promene znaajno vie 14%. U nastavku autori navode da postoji statistiki znaajna razlika prosene brzine
saobraajnog toka, nakon promene ogranienja brzine (Islam et al., 2014).

3.

PREDMET I METOD ISTRAIVANJA

U ovom radu predstavljeni su kljuni indikatori bezbednosti saobraaja povezani sa brzinom. Prema
projektu SAFETYNET, indikatori bezbednosti saobraaja povezani sa brzinom, koji su predloeni i usvojeni
su: srednja vrednost brzine, standardno odstupanje, 85-ti percentil brzine, procenat vozaa koji prekorauje
ogranienje brzine. U okviru projekta predloeno je da se indikatori koji se tiu brzine posmatraju odvojeno
za razliite kategorije saobraajnica (kategorizaciju treba sprovesti prema preporukama datim u okviru

59

III
, , 30.-31. 2014.

projekta), prema kategoriji vozila, periodima u toku dana, periodima u toku nedelje (npr. radni dani i
vikend).
Uvaavajui preporuke projekta SAFETYNET, a imajui u vidu nacionalne specifinosti u pogledu brzina, u
okviru projekta ''METODE PRAENjA INDIKATORA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA U SRBIJI I NjIHOV ZNAAJ ZA
STRATEKO UPRAVLjANjE BEZBEDNOU SAOBRAAJA'' izvren je odabir kljunih indikatora bezbednosti
saobraaja koji se odnose na brzinu, i to:
-

prosena brzina vozila,

85-ti percentil brzine,
standardno odstupanje brzine,
% prekoraenja ogranienja brzine,
% prekoraenja ogranienja brzine za vie od 10 km/h,
prosena brzina vozila koja su prekoraila ogranienje brzine.

Na osnovu definisanih uslova projektnog zadatka, u Srbiji su tokom 2014. godine sprovedena terenska
istraivanje merenja brzina vozila. Istraivanja su sprovedena u svim policijskim upravama, na
saobraajnicama u naselju, van naselja i na autoputu. U devet policijskih uprava, sprovedeno je istraivanje
indikatora bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzine na autoputu (PU Subotica, PU Novi Sad, PU
Sremska Mitrovica, PU Beograd, PU Smederevo, PU Kragujevac, PU Jagodina, PU Ni, PU Leskovac), i na po
tri lokacije u naselju i van naselja. U ostalih 18 policijskih uprava, istraivanje indikatora brzine vozila, je
sprovedeno na po tri lokacije u naselju i van naselja. Ukupno, izvreno je istraivanje brzine vozila na 171
mernom mestu, od ega je devet lokacija bilo na autoputu, a po 81 merno mesto u naselju i van naselja. Na
identinim lokacijama vrena su istraivanja u dnevnim i nonim uslovima. U ovom radu su prezentovani
rezultati istraivanja brzine vozila u Srbiji, sprovedenog tokom prolea 2014. godine.
Merenje brzine vozila vreno je na lokacijama u naselju na kojima je brzina vozila bila ograniena do 50
km/h, pri emu su uslovi na mernim mestima bili takvi da omoguavaju kretanje vozila brzinom veom od
50 km/h. Na lokacijama van naselja, merenje brzine vozila je vreno na lokacijama na kojima je brzina vozila
ograniena do 80 km/h, pri emu su uslovi na mernim mestima bili takvi da omoguavaju kretanje vozila
brzinom veom od 80 km/h. Prema kategoriji, vozila su podeljena na putnike automobile i dostavna vozila
do 3,5t, teka teretna vozila preko 3,5t, autobuse, motocikle i mopede.
U ovom radu su predstavljeni najznaajniji rezultati istraivanja brzina vozila u Srbiji, posmatrano za sve
navedene indikatore povezane sa brzinom. Predstavljeni su indikatori bezbednosti saobraaja povezani sa
brzinom u naselju, van naselja, na autoputu, kao i prema kategoriji vozila (putniki automobil, teko teretno
vozilo, autobusi, motocikli i mopedi). U zavisnosti od vrednosti indikatora, definisane su klase svih
indikatora povezanih sa brzinom. Od indikatora bezbednosti saobraaja koji se tiu brzine, definisane su
klase indikatora za srednju vrednost brzine, standardno odstupanje, % vozaa koji prekorauju brzinu, %
vozaa koji prekorauju brzinu za vie od 10 km/h, 85-i percentil brzine kretanja vozila i prosena brzina
vozila koja su prekoraila ogranienje brzine. Svakoj klasi indikatora je dodeljena odreena boja, i to, zelena,
uta, narandasta, crvena i crna, posmatrano od najbolje do najloije vrednosti indikatora.
Klase za srednju vrednost brzine, standardno odstupanje, % vozaa koji prekorauju brzinu, % vozaa koji
prekorauju brzinu za vie od 10 km/h, 85-i percentil brzine kretanja vozila i prosenu brzinu vozila koja su
prekoraila ogranienje brzine su definisane iskustveno, a prema eljenom cilju i prema iskustvu
najrazvijenijih zemalja u svetu u pogledu stanja bezbednosti saobraaja (Tabela br. 3.1.).
U delu analize indikatora u vezi brzine, bie prikazan indikator srednja vrednost brzine vozila u
saobraajnom toku (u tabeli: IBS VB.), koristei sledee klase:
- Vrlo visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (DO OGRANIENE BRZINEIBS),
- Visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA<IBS OGRANIENA
BRZINA +1km/h),
- Srednja vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 1km/h <IBS
OGRANIENA BRZINA +2km/h),
- Niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 2km/h<IBS
OGRANIENA BRZINA +3km/h),
- Veoma niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 3km/h <IBS).

60

III
, , 30.-31. 2014.

Tabela 3.Definisanje boje indikatora u vezi brzine

kvalitativna veliina
vrednosti indikatora
bezbednosti saobraaja

kvantitativna veliina vrednosti indikatora

bezbednosti saobraaja
do ograniene brzine IBS VB.
0 % IBS SO. <5 %

vrlo visoka vrednost

indikatora bezbednosti
saobraaja

0% IBS %PREK. <5%

ograniena brzina +10km/h IBS %PREK.10km/h
do ograniene brzine IBS 85 PERCEN.
do ograniene brzine IBS BR.PERK.
ograniena brzina < IBS SVB. ograniena brzina
+1km/h
5 % IBS SO. <10 %
5% IBS %PREK. <10%

visoka vrednost indikatora

bezbednosti saobraaja

ograniena brzina +10km/h

< IBS %PREK.10km/h
ograniena brzina +10km/h +5%
ograniena brzina < IBS 85 PERCEN ograniena
brzina +1km/h
ograniena brzina < IBS BR. PREK. ograniena
brzina +1km/h
ograniena brzina +1km/h < IBS SVB
ograniena brzina +2km/h
10 % IBS SO. <15 %

srednja vrednost
indikatora bezbednosti
saobraaja

10% IBS %PREK. <15%

ograniena brzina +10km/h + 5%
< IBS %PREK.10km/h
ograniena brzina +10km/h +10%
ograniena brzina + 1km/h < IBS 85 PERCEN
ograniena brzina +2km/h
ograniena brzina + 1km/h < IBS BR. PREK.
ograniena brzina +2km/h
ograniena brzina + 2km/h < IBS SVB.
ograniena brzina +3km/h
15 % IBS SO.<20 %
15% IBS %PREK. <20%

niska vrednost indikatora

bezbednosti saobraaja

ograniena brzina +10km/h + 10%

< IBS %PREK.10km/h
ograniena brzina +10km/h +15%
ograniena brzina + 2km/h < IBS 85 PERCEN
ograniena brzina +3km/h
ograniena brzina + 2km/h < IBS BR. PREK.
ograniena brzina +3km/h
ograniena brzina +3km/h < IBS SVB.
20 % IBS SO.

veoma niska vrednost

indikatora bezbednosti
saobraaja

20% IBS %PREK.

ograniena brzina +10km/h +15%
< IBS %PREK.10km/h
ograniena brzina +3km/h IBS 85 PERCEN
ograniena brzina +3km/h < IBS BR. PREK.

61

boja

III
, , 30.-31. 2014.

U delu analize indikatora u vezi brzine, bie prikazan indikator standardno odstupanje brzine vozila (u tabeli:
IBS SO), koristei sledee klase:
-

Vrlo visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (0 %IBS<5 %)

Visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (5 %IBS<10 %)
Srednja vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (10 %IBS<15%)
Niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (15 %IBS<20%)
Veoma niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (20 %IBS).

U delu analize indikatora u vezi brzine, bie prikazan indikator % vozaa koji prekorauju brzinu vozila (u
tabeli: IBS % PREK.), koristei sledee klase:
-

Vrlo visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (0%IBS<5%)

Visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (5%IBS<10%)
Srednja vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (10%IBS<15%)
Niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (15%IBS<20%)
Veoma niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (20%IBS).

U delu analize indikatora u vezi brzine, bie prikazan indikator % vozaa koji prekorauju brzinu kretanja
vozila za vie od 10 km/h (u tabeli: % PREK.10km/h), koristei sledee klase:
- Vrlo visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA +10km/hIBS),
- Visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA +10km/h<IBS
OGRANIENA BRZINA +10km/h + 5%),
- Srednja vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA +10km/h+5% <IBS
OGRANIENA BRZINA +10km/h + 10%),
- Niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA +10km/h+10% <IBS
OGRANIENA BRZINA +10km/h + 15%)
- Veoma niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA +10km/h+15%
<IBS).
U delu analize indikatora u vezi brzine, bie prikazan indikator 85-og percentila brzine kretanja vozila u
saobraajnom toku (u tabeli: IBS 85 PERCEN.), koristei sledee klase:
- Vrlo visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (DO OGRANIENE BRZINEIBS),
- Visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA<IBS OGRANIENA
BRZINA +1km/h),
- Srednja vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 1km/h <IBS
OGRANIENA BRZINA +2km/h),
- Niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 2km/h <IBS
OGRANIENA BRZINA +3km/h),
- Veoma niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 3km/h IBS).
U delu analize indikatora u vezi brzine, bie prikazan indikator prosena brzina vozila koja su prekoraila
ogranienu brzinu (u tabeli: IBS BR. PREK.), koristei sledee klase:
- Vrlo visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (DO OGRANIENE BRZINEIBS),
- Visoka vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA<IBS OGRANIENA
BRZINA +1km/h),
- Srednja vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 1km/h <IBS
OGRANIENA BRZINA +2km/h),
- Niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA 2km/h <IBS OGRANIENA
BRZINA +3km/h),
- Veoma niska vrednost indikatora bezbednosti saobraaja (OGRANIENA BRZINA + 3km/h <IBS).

4.

REZULTATI ISTRAIVANJA

U sprovedenom istraivanju ukupno je izmerena brzina 94.166 svih vozila na svim saobraajnicama, i u svim
uslovima merenja. Od tog broja 44.278 merenja brzina je bilo u naselju, 42.978 van naselja i 6.910 na

62

III
, , 30.-31. 2014.

autoputu. Posmatrano prema kategoriji vozila, 65.185 izmerenih brzina pripadaju putnikim automobilima,
10.105 tekim teretnim vozilima, 6.798 autobusima, 6.544 motociklima i 5.534 mopedima. Vei broj
merenja brzina (50.691) je sproveden u dnevnim uslovima, u odnosu na 43.475 none uslove.
Prosena brzina putnikih automobila u Srbiji u dnevnim uslovima, u naselju iznosi 54,2 km/h, van naselja
79,3 km/h, a na autoputu 119,5 km/h. Posmatrano za brzinu vozila u nonim uslovima, rezultati istraivanja
pokazuju da nema znaajnih razlika (vidi Tabelu br. 4.1.).
85-percentil brzine putnikih automobila u dnevnim uslovima, u naselju iznosi 65 km/h, van naselja 93
km/h, i na autoputu 137 km/h. U nonim uslovima, neznatno je vea vrednost 85-percentila brzine
putnikih automobila na svakoj saobraajnici. Oekivano, najvee standardno odstupanje brzine kretanja
vozila je na autoputu, zatim van naselja i u naselju.
Na osnovu rezultata sprovedenog istraivanja, moe se zakljuiti da u Srbiji, u dnevnim uslovima 64,1%
vozaa putnikih automobila upravlja vozilom brzinom veom od ogranienja za naselje, 42,3% brzinom
veom od ogranienja za van naselja i 47,2% brzinom veom od ogranienja na autoputu, a to je znaajno
vei procenat nepotovanja ogranienja brzine u odnosu na istraivanje Retting and Cheung (2008)
sprovedeno u Teksasu, u kome 22% vozaa putnikih automobila upravlja vozilom brzinom iznad
ogranienja. Zanimljivo je da rezultati istraivanja pokazuju da je % prekoraenja ogranienja brzine vozaa
putnikih automobila u noim uslovima u Srbiji, manji u odnosu na dnevne uslove. Ako se analizira indikator
% prekoraenja ogranienja za vie od 10 km/h, moe se zakljuiti da su najvea prekoraenja u Srbiji
najee na autoputu (25,4%), zatim u naselju (24,3%) i najmanje van naselja (17,6) za dnevne uslove, pri
emu je slina raspodela i u nonim uslovima.
Prosena brzina putnikih automobila koji su prekoraili brzinu vea je na sve tri kategorije saobraajnica u
nonim uslovima, pri emu na autoputu iznosi 136,7 km/h, van naselja 93,5 km/h, a u naselju 61,1 km/h.
Tabela 4. Indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu putnikih automobila i dostavnih vozila
do 3,5t, u Srbiji

Prosena brzina vozila (km/h)

54,2

dan
van
naselja
79,3

119,5

54,7

no
van
naselja
79,6

85-ti percentil brzine (km/h)

Standardno odstupanje brzine
(km/h)
% prekoraenja ogranienja brzine
% prekoraenja ogranienja brzine
za vie od 10 km/h
Prosena brzina vozila koja su
prekoraila ogranienje brzine
(km/h)

65

93

137

66

95

139

10,6

14,6

18,2

11,3

15,6

20,3

64,1

42,3

47,2

62,5

42,3

44,1

24,3

17,6

25,4

26,2

19,4

26,2

60,3

92,2

134,3

61,1

93,5

136,7

naselje

autoput

naselje

autoput
118,8

Analiza brzine kretanja tekih teretnih vozila u Srbiji, pokazuje da znaajno vei % vozaa tekih teretnih
vozila potuju ogranienja brzine u odnosu na vozae putnikih automobila. Oekivano, procenti
prekoraenja, prosene brzine i ostali indikatori povezani sa brzinom tekih teretnih vozila znaajno su
manji u odnosu na putnike automobile (vidi Tabelu br. 4.2). Prosena brzina tekih teretnih vozila u
dnevnih uslovima u naselju iznosi 47,9 km/h, van naselja 67,4 km/h i 84 km/h na autoputu. Sline prosene
brzine kretanja tekih teretnih vozila snimljene su i u nonim uslovima prema kategoriji saobraajnice. 85percentil brzine kretanja tekih teretnih vozila neznatno je vei u nonim uslovima (u odnosu na dnevne) i
iznosi, u naselju 57 km/h, van naselja 78 km/h, na autoputu 90 km/h. Rezultati istraivanja pokazuju da je
standardno odstupanje brzine tekih teretnih vozila priblino identino na sve tri kategorije saobraajnice u
dnevnim uslovima i iznosi oko 10 km/h. Neto vee razlike standardnog odstupanja uoene su u naselju i na
autoputu u nonim uslovima (Tabela br. 4.2).
U dnevnim i nonim uslovima, procenat prekoraenja ogranienja brzina najvee je van naselja i iznosi
respektivno 38% i 39,1%, zatim u naselju, respektivno 36,8% i 36,3% i najmanje na autoputu 11,9% u
dnevnim uslovima, odnosno 12,7% u nonim uslovima. Van naselja, u dnevnim i nonim uslovima priblino

63

III
, , 30.-31. 2014.

10% vozaa tekih teretnih vozila upravlja vozilom brzinom iznad ogranienja za vie od 10 km/h, zatim u
naselju priblino 8% i na autoputu oko 4% (vidi Tabelu br. 4.2). U Tabeli 2 je prikazana i prosena brzina
tekih teretnih vozila prema kategoriji saobraajnice i uslovima merenja.
Tabela 5.Indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu tekih teretnih vozila preko 7,5t, u Srbiji

Prosena brzina vozila (km/h)

47,9

dan
van naselja
>70
67,4

48,3

no
van naselja
>70
67,6

85-ti percentil brzine (km/h)

Standardno odstupanje brzine
(km/h)
% prekoraenja ogranienja
brzine
% prekoraenja ogranienja
brzine za vie od 10 km/h
Prosena brzina vozila koja su
prekoraila ogranienje brzine
(km/h)

56

77

89

57

78

90,0

9,1

10,1

9,3

8,5

10,8

8,9

36,8

38

11,9

36,3

39,1

12,7

8,3

9,3

4,4

7,4

10,5

3,9

56,9

77,3

100,5

57

78,1

98,2

naselje

Autoput
>90
84

naselje

Autoput
>90
83,4

Rezultati istraivanja brzine kretanja autobusa u Srbiji pokazuju da su vrednosti indikatora povezanih sa
brzinom vee u nonim uslovima u odnosu na dnevne uslove na svakoj kategoriji saobraajnice. U Srbiji,
prosena brzina autobusa tokom dana u naselju iznosi 48,8 km/h, van naselja 71,4 km/h, a na autoputu 95,2
km/h, dok u noim uslovima, prosena brzina autobusa u naselju iznosi 49,5 km/h, van naselja 72,6 km/h i
na autoputu 97 km/h.
85-percentil brzine kretanja autobusa u Srbiji, posmatrano prema kategoriji saobraajnice vei je na svakoj
saobraajnici od ogranienja. Tako, u dnevnim uslovima u naselju, 85-percentil iznosi 57 km/h, van naselja
83 km/h, a na autoputu 103 km/h. U noim uslovima u naselju, 85-percentil brzine iznosi 58 km/h, van
naselja 85 km/h, i na autoputu 105 km/h.
Procenat prekoraenja ogranienja brzine vozaa autobusa tokom dana i noi, najvee je u naselju i iznosi
respektivno 40% i 42,9%, zatim van naselja 25,4% i 28,4%. Znaajan procenat vozaa autobusa (30,2%) na
autoputu u nonim uslovima upravlja vozilom brzinom veom od ogranienja za kategoriju vozila, odnosno
u dnevnim uslovima 23,6%. Navedeni i svi ostali indikatori brzine bezbednosti saobraaja povezani sa
brzinom autobusa su prikazani u Tabeli br.4.3.
Tabela 6. Indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu autobusa, u Srbiji
dan

no

naselje

van naselja

Prosena brzina vozila (km/h)

48,8

71,4

Autoput
>100
95,2

85-ti percentil brzine (km/h)

57,0

83,0

Standardno odstupanje brzine

(km/h)

7,9

% prekoraenja ogranienja brzine

% prekoraenja ogranienja brzine
za vie od 10 km/h
Prosena brzina vozila koja su
prekoraila ogranienje brzine
(km/h)

naselje

van naselja

49,5

72,6

Autoput
>100
97,0

103,0

58,0

85,0

105,0

12,2

8,5

9,1

12,5

8,9

40,0

25,4

23,6

42,9

28,4

30,2

6,7

4,2

2,0

10,4

5,9

4,7

56,2

86,0

104,7

57,5

86,8

106,1

Rezultati istraivanja pokazuju da su najvea prekoraenja brzine uoena kod vozaa motocikala. Prema
kategoriji saobraajnice, najvea prekoraenja snimljena su u naselju 70% u dnevnim i nonim uslovima, van
naselja 61,1% u dnevnim i 72,6% u nonim, i na autoputu 44,7% u dnevnim i 32,7% u nonim uslovima.
Prosena brzina motocikala u Srbiji, u naselju iznosi 59,3 km/h tokom dana i 60,7 km/h tokom noi. Van

64

III
, , 30.-31. 2014.

naselja, prosena brzina motocikala tokom dana iznosi 85,2 km/h, a u nonim uslovima 89,8 km/h.
Zanimljivo je da je na autoputu tokom dana prosena brzina motocikala 117,9 km/h, dok je u nonim
uslovima manja 110,3 km/h.
Tabela 7.Indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu motocikala, u Srbiji
dan

no

naselje

van naselja

autoput

naselje

van naselja

autoput

Prosena brzina vozila (km/h)

59,3

85,2

117,9

60,7

89,8

110,3

85-ti percentil brzine (km/h)

75,0

105,0

138,0

78,0

108,0

132,0

Standardno odstupanje brzine

(km/h)

16,3

19,7

22,1

17,3

18,7

20,8

70,0

61,1

44,7

70,1

72,6

32,7

40,5

35,6

24,4

45,0

44,0

15,6

66,4

96,7

135,9

68,2

97,8

132,4

% prekoraenja ogranienja brzine

% prekoraenja ogranienja brzine
za vie od 10 km/h
Prosena brzina vozila koja su
prekoraila ogranienje brzine
(km/h)

Indikatori ''% prekoraenja za vie od 10 km/h i prosena brzina vozila koja su prekoraila'' motocikala
ukazuju na ekstremno visoke vrednosti brzine motocikala u Srbiji. U naselju 40,% motociklista tokom dana i
45% u nonim uslovima se kreu brzinom veom od 60 km/h, to ukazuje da veliinu problema brzine
motocikala u Srbiji. Slino tome, prosena brzina motociklista koji su prekoraili brzinu van naselja iznosi
oko 97 km/h, dok je na autoputu 130 km/h. Navedeni i ostali indikatori brzine kretanja motocikala prikazani
su u Tabeli br.4.4.
Indikatori povezani sa brzinom kretanja mopeda u Srbiji se ne razlikuju znaajnije u dnevnim i nonim
uslovima. Prosena brzina mopeda u naselju iznosi 41,8 km/h, a van naselja 43,3 km/h. 85-percentil brzine u
naselju i van naselja iznosi respektivno 52 km/h, 51 km/h, dok standardno odstupanje iznosi respektivno
11,2 km/h i 9,2 km/h. Tokom dana 19,1% vozaa mopeda prekoraili su brzinu, dok van naselja nisu
snimljeni mopedisti koji su prekoraili brzinu. Rezultati istraivanja pokazuju da u nonim uslovima 19,5%
mopedista u naselju i 1% van naselja upravljaju mopedom iznad dozvoljene brzine. U Tabeli 5 su prikazani
indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu mopeda u Srbiji.
Tabela 8.Indikatori bezbednosti saobraaja koji se odnose na brzinu mopeda, u Srbiji
dan

5.

no

naselje

van naselja

naselje

van naselja

Prosena brzina vozila (km/h)

41,8

43,3

41,6

44,3

85-ti percentil brzine (km/h)

52,0

51,0

52,0

52,0

Standardno odstupanje brzine (km/h)

11,2

9,2

11,9

9,4

% prekoraenja ogranienja brzine

% prekoraenja ogranienja brzine za vie od
10 km/h
Prosena brzina vozila koja su prekoraila
ogranienje brzine (km/h)

19,1

0,0

19,5

1,0

6,3

0,0

6,0

0,0

58,2

0,0

58,6

84,8

DISKUSIJA REZULTATA I ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Na osnovu analize rezultata istraivanja brzine kretanja putnikih automobila u Srbiji, moe se zakljuiti da u
naselju postoji najvei broj vozaa putnikih automobila, prekrioca, pri emu je broj ekstremnih
prekoraenja najmanji. Sprovedene analize pokazuju da na autoputu i van naselja opada ukupan broj
prekrioca, ali raste broj prekrioca za vie 10 km/h. Takvi rezultati se eventualno mogu objasniti time da na
autoputu i van naselja ee postoje uslovi za postizanje brzina znaajno veih u odnosu na ogranienu
brzinu.

65

III
, , 30.-31. 2014.

Od broja vozaa putnikih automobila koji su prekoraili brzinu u naselju, oko 40% su se kretali brzinom do
60 km/h. Ostalih oko 20% vozaa putnikih automobila koji u naselju proseno upravljaju vozilom brzinom
veom od 60 km/h ine izuzetno rizinu grupu i pretnju za sistem bezbednosti saobraaja. Prosena brzina
prekrioca i 85-percentil brzine pokazuju da na autoputu u Srbiji postoji znaajan broj vozaa koji upravljaju
putnikim automobilom ekstremno velikim brzinama. Slino tome, van naselja oko 25% vozaa putnikih
automobila u Srbiji upravlja vozilom brzinom veom od 90 km/h.
Ako se posmatra brzina kretanja tekih teretnih vozila, moe se zakljuiti da u naselju i van naselja postoje
znaajno vei problemi nepotovanja ogranienja u odnosu na autoput, a to odgovara tehnikim
karakteristika tekih teretnih vozila. Priblino oko 10% vozaa tekih teretnih vozila van naselja upravlja
vozilom brzinom veom od dozvoljene i oni predstavljaju najznaajniji problem kada se posmatraju teka
teretna vozila i njihova brzina. U naselju priblino oko 8% vozaa tekih teretnih vozila upravlja vozilom
brzinom veom od 60 km/h, to takoe predstavlja znaajnu ''pretnju'' za sistem bezbednosti saobraaja.
Kada su upitanju vozai autobusa, najvea prekoraenja snimljena su u naselju, gde oko 40% vozaa
autobusa upravlja vozilom brzinom veom od 50 km/h. Neto znaajni problem nepotovanja brzine vozaa
autobusa uoen je u naselju u nonim uslovima kada oko 10% vozaa prekrioca, upravlja vozilom za 10
7 km/h iznad
km/h veom od ogranienja. Ostali vozai autobusa-prekrioci se kreu brzinama do
ogranienja.
Analizom rezultata istraivanja moe se zakljuiti da najvea prekoraenja i najvee izmerene brzine ine
vozai motocikala i oni predstavljaju najriziniju grupu vozaa u Srbiji, ako se posmatra brzina kretanja.
Naime, proseno u Srbiji 70% vozaa motocikala prekorauje ogranienu brzinu, od ega ak 40% u naselju i
45% van naselja to ini za vie od 10 km/h. Veliinu problema prekoraenja ograniene brzine motociklista
potkrepljuje i injenica da je 85-percentil brzine motocikala u naselju ak 75 km/h, a van naselja 105 km/h u
dnevnim uslovima, odnosno 78 km/h i 108 km/h u nonim uslovima respektivno. Navedeni podaci ukazuju
da potrebu hitnog reagovanja i preduzimanja neophodnih mera koje e biti usmerene ka motociklistima.

6. LITERATURA
[1].

Aarts, L. & van Schagen, I. (2006) Driving speed and the risk of road crashes: a review. Accident Analysis and
Prevention, 38, 215-224

[2]. Andresson, G., and Nilsson, G. (1997). Speed Management in Sweden: Speed, Speed Limits and Safety. Swedish
National Road and Transport Research Institute, Septembar 1997.
[3]. Elvik, R. and Vaa, T. (2004). The Handbook of road safety measures. Oxford, United Kingdom, Elsevier.
[4]. Fildes, B.N., Rumbold, G., and Leening, A. (1991). Speed behaviour and drivers attitude to speeding. Monash
University Accident Research Centre, Report 16. Prepared for VicRoads, Hawthorn, Victoria.
[5]. Finch, D., Kompfner, P., Lockwood, C., Maycock, G. (1994). Speed, speed limits and accidents. In: Project Report 58,
Transportation Research Laboratory, Wokingham, England
[6]. Finch, D.J., Kompfner, P., Lockwood, C.R, and Maycock, G. (1991). Speed, speed limits and accidents. Transport
Research Laboratory, Project Report 58. Berkshire.
[7]. http://www.nhtsa.gov/ poseeno dana: 08.09.2014. godine
[8]. Islam, T., El-Basyouny, K., Ibrahim, E. S. (2014). The impact of lowered residential speed limits on vehicle speed
behavior. Safety Science 62, 483-494.
[9]. Kloeden, C.N., McLean, A.J., Moore, V.M., and Ponte, G. (1997). Travelling and Speed the Risk of Crash
Involvement. NHNRC Road Accident Research Unit, University of Adelaide.
[10]. Pennay, D. (2005). Community attitudes to road safety: Australian Transport Safety Bureau (ATSB) Report CR224.
Retrieved from: http://www.atsb.gov.au/publications/2005/pdf/CR224_Comm_Att.pdf
[11]. Retting, R. and Cheung, I. (2008) Traffic speeds associated with implementation of 80 mph speed limits on West
Texas rural interstates, Journal of Safety Research 39, pp. 529-534
[12]. Rosen, E., Sander, U. (2009). Pedestrian fatality risk as a function of car impact speed. Accident Analysis and
Prevention 41, 536-542
[13]. Sliogeris, J. (1992). 110-kilometre per hour speed limit: Evaluation of road safety effects, Melbourne

66

III
, , 30.-31. 2014.
[14]. Taylor M.C. et al. (2000). The effects of drivers` speed on the frequency of road accidents. Crowthorne, Berkshire,
UK TRL Report No. 421, Transport Research Laboratory (TRL).
[15]. Woolley J. (2005). Recent Advantages of Lower Speed Limits in Australia, Journal of the Eastern Asia Society for
Transportation Studies, Vol. 6,pp. 3562-3573,2005.
[16]. Anti, B., Vujani, M., Pei, D., Nei, M., Pei, S. D., Markovi, N., Smailovi, E., Rosi, M., Miljkovi, M., Cerovi,
M., Vujani M. M. (2014). Projekat '' Istraivanje indikatora performansi bezbednosti saobraaja u Srbiji za 2014.
godinu, prvi presek stanja rezultati prolenog istraivanja'', Univerzitet u Beogradu Saobraajni fakultet,
Beograd
[17]. Vujani, M., Pei, D., Anti, B., Nei, M., Pei, S. D., Markovi, N., Smailovi, E., Rosi, M., Miljkovi, M., Cerovi,
M., Boovi, M., Vujani M. M. (2013). Projekat ''Metode praenja indikatora bezbednosti saobraaja u Srbiji i
njihov znaaj za strateko upravljanje bezbednou saobraaja'', Univerzitet u Beogradu Saobraajni fakultet,
Beograd
[18]. Lipovac, K. (2008). Bezbednost saobraaja. Slubeni list, Beograd.

67