Stacionarno Električno Polje I Jednosmerna Struja PDF

Univerzitet u Niu
Fakultet zatite na radu, Ni
Dejan M. Petkovi
Dejan D. Krsti
Vladimir B. Stankovi
Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi

Sveska II
STACIONARNO ELEKTRINO
POLJE I JEDNOSMERNA STRUJA
Ni, 2010. godine
Autori
Profesor dr Dejan M. Petkovi,
Dr Dejan D. Krsti, docent
Vladimir B. Stankovi, die
Medicinski konsultant
Dr Ljiljana urdilovi-Petkovi,
Naslov
Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi, Sveska II
STACIONARNO ELEKTRINO POLJE I JEDNOSMERNA STRUJA
Prvo izdanje, Ni, 2010.
Izdava
18000 Ni, arnojevia 10a
Za izdavaa
Dekan fakulteta, profesor dr Ljiljana ivkovi
Recenzenti
Profesor dr Predrag Dimitrijevi,
Prirodno-matematiki fakultet, Ni
Profesor dr Dragan Velikovi,
Odlukom Nauno-nastavnog vea Fakulteta zatite na radu u Niu,
kvalifikovano kao udbenik.
Tehnika obrada
Autori
Korice
Rodoljub Avramovi
tampa
Rolerprint, Ni
Tira
200 primeraka
ISBN 978-86-6093-014-1
Posveeno uspomeni na
Akademika prof. dr Branka Popovia
Sadraj
Predgovor
01 - Elektrina struja
02 - Razlika potencijala i pojam stacionarnosti
03 - Stacionarna elektrina struja
04 - Prosto strujno kolo
05 - Stacionarno elektrino polje
06 - Pokretljivost nosilaca naelektrisanja
07 - Jaina elektrine struje - 1
08 - Smer elektrine struje
10 - Gustina elektrine struje
11 - Jednaina kontinuiteta
12 - Jednaina kontinuiteta i merenje jaine struje
13 - Prvi Kirchoffov zakon
14 - Sloena elektrina kola
15 - Ohmov zakon
16 - Izraunavanje otpornosti
17 - Ekvivalentne otpornosti
18 Merenje otpornosti
19 - Jouleov zakon
20 - Temperaturna zavisnost otpornosti
21 - Snaga potroaa i izvora napajanja
22 - Elektromotorna sila
23 - Drugi Kirchoffov zakon
24 - Kondenzator u kolu jednosmerne struje - 1
26 - Realni i idealni generatori - 1
28 - Reavanje elektrinih kola
29 - Teorema superpozicije
30 - Thveneninova teorema
31 - Nortonova teorema
32 - Teorema kompenzacije
33 - Teorema reciprociteta
34 - Neposredna primena osnovnih zakona
35 - Metod konturnih struja
36 - Metod potencijala vorova
37 - Analogija statikog i stacionarnog elektrinog polja
38 - Elektroda sfernog oblika u homogenoj sredini

39 - Granini uslovi
40 -Teorema lika
41 - Uzemljiva oblika sfere
42 - Prelazna otpornost uzemljivaa i napon koraka
43 - Merenje otpornosti uzemljivaa
44 - O gustinama naelektrisanja
45 - Vreme relaksacije
46 Neki efekti jednosmerne struje na ljude
Literatura
Predgovor
Tekst pod nazivom Stacionarno elektrino polje i jednosmerna
struja je namenjen studentima Fakulteta zatite na radu u Niu i trebalo bi
da poslui za savladavanje gradiva iz predmeta koji se, kako po starom
tako i po novom nastavnom planu, izuavaju na ovom fakultetu. Dobrim
delom tekst moe da poslui i studentima drugih fakulteta. Tekst je
prilagoen savremenim metodama uenja. Izuavanje elektromagnetnih
zraenja podrazumeva neka prethodna znanja iz fizike, vie matematike i
elektrotehnike. I pored toga to se radi o izvodima sa predavanja u veini
sluajeva data su sva neophodna objanjenja.
Osnovna ideja prvopotpisanog autora je da kroz seriju Sveski iz
oblasti elektromagnetike prui kompletnu literaturu koja je potrebna
inenjeru koji se bavi ili e se baviti zatitom od uticaja elektromagnetnih
polja. Tako je u ovoj svesci osim teorijskih izlaganja prikazano mnotvo
rezultata iz prakse, metodi merenja, kao i osvrt na postojee standarde.
Tekst se moe nai i na adresi www.znrfak.ni.ac.rs
U Niu, na Vidovdan 2010. godine,
Autori
Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja
1 - Elektrina struja
Kad se dolo do saznanja o elektrinoj struji, provodna tela su nazvana
elektrodama (Grk: electron - ods - put kojim ide elektricitet). Farady je
pri prouavanju elektrolize (Grk: lsis - razlaganje, a ovde se radi o
razlaganju neke tenosti na sastojke pomou elektrine struje) dao
elektrodama nazive anoda (Grk: nods - put navie) i katoda (Grk:
kthods- put nanie). Tako je i ostalo, za svako provodno telo je usvojen
naziv elektroda; i tako je katoda negativno naelektrisana elektroda, a anoda
pozitivno naelektrisana elektroda.
Sve do pojave elektronske teorije, krajem IX veka, smatralo se da je
elektrina struja kretanje nestiljivg fluida koji tee kroz provodnike kao
nestiljiv tenost u cevima. Ovakvo shvatanje nije smetalo da budu
otkriveni kvantitativni odnosi izmeu elektrine struje i prateih pojava,
kao to su magnetno polje, termiki efekti, elektrolitike pojave i drugi
efekti. Upravo su Faradayevi eksperimeni sa elektrolizom naveli
Helmholtza da ukae na postojanje elementarnih nosilaca naelektrisanja.
Danas se pouzdano zna da su nosioci naelektrisanja elektroni i
naelektrisane estice materije ili joni (Grk: in - ono to ide, materijalni
deli kao nosilac naelektrisanja).
Elektrinu struju ini kretanje nosilaca naelektrisanja.
Za postojanje elektrine struje je potrebno da postoje:
slobodni nosioci naelektrisanja (elektroni i joni) i
izvori kretanja nosilaca naelektrisanja.
Elektronske struje nastaju u vrstim
provodnicima i u vakuumu. Jonske
struje su karakteristine za elektrolizu.
elektrina struja
elektronska
jonska
Bitna razlika izmeu ove dve vrste struja je to elektronske struje skoro
nita ne menjaju u sredini kroz koju protiu, dok kod jonskih struja dolazi
do vidljivog prenosa mase.
Kretanje naelektrisanih tela, gde je izvor kretanja sila neelektrinog
porekla ili kretanje nosilaca naelektrisanja zbog inercionih sila (na primer,
snop elektrona u vakuumskoj cevi), je konvekciona struja.
Kondukcione struje ili struje
provodnosti nastaju samo usled
dejstva elektrinog polja.
elektrina struja
kondukciona
konvekciona
(Lat: conductio - provoenje elektriciteta i toplote; convectio - strujanje).
10
2 - Razlika potencijala i pojam stacionarnosti

Strujanje ili protok nestiljivog fluida izmeu spojenih sudova je savrena
analogija sa elektrinom strujom.
Protok tenosti izmeu spojenih sudova koji su
napunjeni do razliitih nivoa e se odvijati sve
dok nivoi tenosti u oba suda ne budu jednaki, tj.
dok potencijalne energije ne budu jednake.
Meutim, brzina strujanja tenosti se vremenom
smanjuje od poetne vrednosti do nule.
Oigledno da jednom napunjen jedan od spojenih sudova ne moe da odri
stalnu brzinu protoka tenosti u drugi sud.
Jo u antika vremena je bio konstruisan vodeni sat. Govornik je imao
pravo govora sve dok voda ne iscuri iz jedne pune posude u drugu. Otuda i
potiu termini vreme je iscurelo i vreme je isteklo. Meutim, smanjivanjem
nivoa vode u posudi iz koje voda istie vreme se za sluaoce produavalo,
a govornici bi ekali i poslednju kap da se prijemna posuda napuni.
Reenje je pronaeno tako to je posuda iz
koje voda istie (izvor) uvek puna do vrha.
To se obezbeivalo stalnim prilivom vode
u izvor, a viak vode bi odlazio sa strane.
Primajua posuda (ponor) se tako punila
konstantnom brzinom i svim govornicima
je bilo omogueno jednako vreme, a ne do
poslednje kapi. Tako je u vremenu ostvarena stalna razlika potencijalnih energija.
Da bi se ostvarila stalna brzina protoka
tenosti potrebno je iz prijemnog suda u
izvorni prepumpavati tenost kako bi
razlika u nivoima (potencijalnim energijama) u vremenu ostala konstantna. Tako
se obrazuje jedan zatvoreni sistem ili
zatvoreno kolo u kome postoji izvor pumpa.
Stacionarno strujanje (N.Lat: stationarius - nepokretan) je nepromenjivo u
vremenu i smeru proticanja i za to je neophodan izvor energije.
Stacionarne struje su jednosmerne.
U vremenu se ne menja brzina protoka.
11
3 - Stacionarna elektrina struja

Struja nastaje usled razlike u potencijalima tj. potencijalnim energijama.
Ako se izmeu elektroda kondenzatora unese provodno telo koje spaja
elektrode, pod dejstvom elektrinog polja doi e do prenosa naelektrisanja sa elektrode koja je na viem potencijalu do elektrode koja je na
niem potencijalu, tj. do uspostavljanja elektrine struje. Struja e proticati
sve dok potencijali elektroda ne budu izjednaeni, tj. sve do nestanka
elektrinog polja.
Jednom napunjen kondenzator ne moe da odri
stalnu struju, jer se potencijalna razlika stalno
smanjuje. Dielektrici su u veoj ili manjoj meri
provodni, pa se svaki kondenzator ispunjen, bar
delimino, dielektrikom pre ili kasnije potpuno
isprazni.
Za protok stacionarne elektrine struje je potrebno:
zatvoreno strujno kolo
izvor koji odrava stalnu potencijalnu razliku u kolu
U izvorima stalne potencijalne razlike tj. elektrinog
napona deluju sile neelektrinog porekla koje vre
razdvajanje pokretljivih nosilaca naelektrisanja i
potiskuju ih prema krajevima. Kao to pumpa u
zatvorenom kolu protoka tenost vri rad protiv sile
gravitacije, tako izvor napona u zatvorenom strujnom
kolu vri rad protiv sila elektrinog porekla.
Izvori stalnog napona su veinom elektrohemijski, fotoelektrini i
elektromehaniki. To su generatori (Lat: generator - roditelj, stvaratelj).
Teorijski, to su izvori elektromotorne sile (Eng: ElectroMotor Force)
Elektrina energija koju stvara generator u potpunosti se pretvara u neki
drugi vid energije. Zbog jednostavnosti u razmatranju, neka je jedini
potroa energije dielektrik koji je upravo veza izmeu elektroda
kondenzatora. Tada se jednostavnim simbolima moe predstaviti prosto
zatvoreno strujno kolo.
U narednim izlaganjima bie pokazano da kondenzator u kolu
jednosmerne struje zapravo predstavlja prekid i da struja protie kroz
kondenzator samo u prelaznom reimu, tj. samo dok se kondenzator puni
ili prazni.
12
4 - Prosto strujno kolo

Iz simbola za ravan kondenzator izvodi se simbol za
generator jednosmernog napona kojim treba da se
naglasi razlika izmeu katode i anode. Iz provodne
veze izmeu obloga kondenzatora sledi simbol za
potroa energije.
Prvi uoeni efekat elektrine struje je bio zagrevanje provodnika, pa je
ovaj termogeni potroa obeleen simbolom R (N.Lat: resistentia otpornost, odupiranje). U prosto elektrino kolo je dodat i prekida (kao
to je to ventil u sluaju cevovoda). Simboli za ematsko prikazivanje
elektrinih kola mogu biti i sloeniji, posebno kad su u elektrina kola
ukljueni razliiti generatori ili elementi koji imaju promenljivu otpornost.
Ovi simboli uvek prikazuju koncentrisane elektrine karateristike, kao to
su otpornost, kapacitivnost ili izvor napona. Meutim, svaki izvor
napajanja ima svoju unutranju otpornost. U nekim sluajevima unutranju
otpornost generatora je mogue zanemariti.
Takoe, iani provodnici koji strujno kolo ine
zatvorenim imaju svoju otpornost. Najee se
unutranja otpornost generatora posebno prikazuje, a
iani provodnici se smatraju idealnim ili se njihova
otpornost prikazuje koncentrisano tako da u
ematskom prikazu ostaju samo koncentrisane
otpornosti.
5 - Stacionarno elektrino polje

Elektrino polje koje je pokreta nosilaca naelektrisanja, takoe mora biti
stalno u vremenu i posledino razlika potencijala mora biti konstantna.
Prostor u kome se nosioci naelektrisanja kreu je stacionarno elektrino
polje.
Stacionarna naelektrisanja se razlikuju od statikih po tome to stalno
menjaju svoj poloaj u provodnoj sredini, ali im je u posmatranom delu
zapremine u svakom trenutku gustina ista. To znai da je elektrino polje
koje stvaraju stacionarna naelektrisanja isto kao i elektrino polje statikih
naelektrisanja koja su rasporeena na isti nain.
Meutim, izmeu elektrostatikog i stacionarnog elektrinog polja postoji
razlika. U jednom formiranom elektrostatikom polju se ne vri nikakav
rad. U stacionarnom elektrinom polju rad se vri stalno, a utoak energije
se nadoknauje generatorima (izvorima) stalne jednosmerne struje.
13
6 - Pokretljivost nosilaca naelektrisanja

Kretanje nosilaca naelektrisanja u strujnom polju je veoma sloeno.
Nosioci naelektrisanja joni (u elektrolitikim rastvorima) i elektroni (u
metalnim provodnicima) se sudaraju sa elementarnim esticama materije, a
i meusobno. U daljim izlaganjima bie rei samo o kondukcionoj struji i
to u provodnicima. Najbolji provodnici elektrine struje (i toplote) su
metali koji po pravilu imaju kristalnu strukturu. U metalima elektroni na
spoljanjim ljuskama su vrlo slabo vezani za matine atome i ve na
sobnim temperaturama se slobodno kreu kroz kristalnu reetku koja je
obrazovana od nepokretnih atomskih ostataka - jona.
U odsustvu stranog elektrinog polja, ovo
termiki izazvano kretanje elektrona je
haotino, poput kretanja molekula u nekom
rastvoru ili gasu.
Meutim, u malom elementu zapremine, dV , i u kratkom vremenskom
intervalu, dt , za mnotvo elektrona, dq , mogue je definisati makroskopsku srednju brzinu termikog kretanja, vT . Utvreno je da na sobnoj
temperaturi srednja brzina elektrona u metalima iznosi oko 100 km/s .
Kada u provodniku postoji strano elektrino

polje, haotinom kretanju elektrona se dodaje
jedno usmereno i progresivno kretanje.
Elektroni e i pored stalnih sudaranja sa jonima kristalne reetke ipak stii
do izvora polja, tj. do anode. Dakle, opti pravac struje elektrona je isti kao
i pravac stranog elektrinog polja, ali je smer suprotan.
Izmeu dva sudara elektron se, pod dejstvom stranog elektrinog polja,
kree ravnomerno ubrzano sa poetnom brzinom, v1 = v(t = 0) = 0 , da bi
pri sledeem sudaru imao brzinu v2 = v(t = ) .
Neka je srednje vreme izmeu dva sudara . Kako

je brzina usmerenog kretanja elektrona znatno manja
od brzine termikog kretanja srednje vreme izmeu
dva sudara je mogue odrediti kao = s / vT , gde je
s srednja vrednost preenog puta, a vT srednja
brzina termikog kretanja. Oigledno, ovo vreme
zavisi od materijala i temperature provodnika.
Srednja brzina je v = (v1 + v 2 ) / 2 i direktno je
srazmerna jaini stranog elektrinog polja, gde je
koeficijent srazmernosti u pokretljivost elektrona.
r
r
F = ma
r
r dv e r
= E
a=
dt m
v 2 = a dt =
0
e
E
m
r
r e r
v=
E = uE
2m
14

Najvanija kvantitativna veliina kojom se opisuje elektrina stuja je
jaina struje. Iz hidrodinamike je poznato da je jaina toka nestiljivog
fluida, u sluaju stacionarnog toka, jednaka odnosu koliine proteklog
fluida i vremena potrebnog za toj protok. Po analogiji jaina elektrine
struje je odnos protekle koliine naelektrisanja i vremena koje je potrebno
za taj protok.
U optem sluaju struja je promenljiva u vremenu pa se za
definiciju koristi diferencijalni kolinik. Za stacionarna polja
to nije neophodno. U elektrolitima struju ine i pozitivni i
negativni joni koji se kreu u suprotnim smerovima. Zbog
razliitog znaka jona jaine jonskih struja se sabiraju.
i (t ) =
I=
dq
dt
q
t
Jaina struje je skalarna veliina. Meutim kretanje

naelektrisanja ima svoj smer ime se definie i smer
struje. Jedinica za jainu struje je dobila naziv amper
sa oznakom A , u ast francuskog fiziara Ampera
(Andre - Mari Amper, 1775 - 1836).
[I ] =
C
=A
s
Instrumenti za merenje jaine struje dobili su naziv ampermetri, a

instrumenti koji mere veoma male vrednosti jaina struje su dobili naziv
galvanometri prema italijanskom fiziologu Galvaniju (Luigi Galvani,
1737-1798), iji su eksperimenti sa proputanjem slabih sruja kroz ablje
batake vrlo dobro poznati.
U oba sluaja za merenje se koriste efekti elektrine struje, a instrumenti

moraju biti tako konstruisani da u to manjoj meri poremete struje koje su
postojale pre njihovog prikljuivanja.
Merenje jaine elektrine struje i potencijala je uvek posredno.
Merenje se zasniva na nekom makroskopskom efektu kao to je mehaniki
ili hemijski.
15
8 - Smer elektrine struje

Znatno pre otkria elektrona dogovorom je usvojeno da je smer struje isti
kao i smer elektrinog polja ili kretanja pozitivnih jona. Ovakav dogovor
je usvojen, jer se prema teoriji elektrinog fluida smatralo da fluid uvek ide
sa mesta na viem potencijalu ka mestu koje je na niem potencijalu.
Smer struje je
suprotan smeru kretanja elektrona u metalnim provodnicima.
U sloenim elektrinim kolima smer struje najee nije mogue unapred
odrediti. Zbog toga se u nekim ili svim granama elektrinog kola smer
struje pretpostavlja i naziva se referentni smer. Nakon prorauna se
pokazuje da je jaina struje u nekim granama elektrinog kola negativna,
to znai da je smer struje suprotan od referentnog tj. pretpostavljenog.

Jaina struje od 1A se dobija kad kroz popreni presek provodnika u
svakoj sekundi protekne 1C 6.24196 1018 elektrona.
Kako je prebrojavanje elektrona (ili jona) praktino nemogue, za

definisanje i merenje jaine struje se koriste propratni efekti, pa je amper
bio definisan kao jaina stalne jednosmerne struje koja u vodenom
rastvoru srebronitrata ( AgNO3 ) u svakoj sekundi na katodi izdvoji masu
srebra od 1.118 10 3 g .
Danas se za definiciju ampera koristi magnetni (mehaniki) efekat
elektrine struje. U internacionalnom sistemu jedinica, SI, amper je etvrta
osnovna jedinica (kilogram, metar, sekund i amper) koja je definisana kao
osnovna, a u sutini je izvedena od drugih osnovnih jedinica. Jaina struje
je definisana pomou izvedene jedinice za silu ( N = kg m/s 2 ) i postaje
osnovna jedinica u SI.
Amper je ona jaina stacionarne elektrine struje, koja odravana u dva
paralelna provodnika beskonanih duina i zanemarljivo malih povrina
poprenih preseka, a koji se nalaze na rastojanju od 1 m u vakuumu, ini
da ovi provodnici dejstvuju jedan na drugog silom od 2 10 7 njutna po
jednom metru duine provodnika.
16
10 - Gustina elektrine struje

Jaina struje je direktno srazmerna broju nosilaca naelektrisanja. Neka je
zapreminska gustina elektrona u provodniku N ' (koncentracija). Pod
uticajem stranog elektrinog polja kroz popreni presek provodnika, ija je
povrina S , stalnom srednjom brzinom v u vremenu dt proe koliina
naelektrisanja dq , odakle se dobija izraz za jainu struje.
dq = N ' e S v dt I =
dq
= N 'e v S .
dt
Neka kroz bakarni provodnik poprenog preseka S = 1 mm 2 protie struja

od I = 1 A . Eksperimentalno je utvreno da je koncentracija slobodnih
elektrona u bakru N ' = 8.5 1019 mm 3 . Tako se dobija da je srednja
makroskopska brzina elektrona v = 7.35 10 5 m/s , to je znatno manje od
srednje brzine termikog kretanja, pa je zanemarivanje uinjeno pri
odreivanju srednjeg puta izmeu dva sudara sasvim opravdano.
Ako se jaina struje podeli povrinom poprenog
preseka dobija se nova veliina - gustina struje.
Jedinica za gustinu struje sledi iz definicije. Prilikom
definisanja jaine struje povrina poprenog preseka
provodnika je smatrana skalarnom veliinom.
Meutim, i povrina i brzina su vektorske veliine.
Algebarski znak jaine struje je zapravo znak skalarnog
proizvoda vektora gustine struje i vektora povrine.
Jednom usvojeni referentni smer struje odreuje smer
normale poprenog preseka i obrnuto, usvojeni smer
normale na povrinu poprenog preseka provodnika
odreuje referentni smer struje koji nije obavezno isti sa
smerom koji je dogovorom odreen.
J=
I
= N 'e v
S
[J ] =
A
m2
rr
I = N 'e v S
r I
r
J = r = N 'e v
S
r
r
J = v
rr
I=JS
U optem sluaju provodnik nije konstantnog poprenog preseka i gustina

struje du provodnika nije konstantna i pored toga to je jaina struje u
svakom poprenom preseku ista.
Zbog toga se gustina struje definie pomou
diferencijalnog kolinika. Iz te definicije se
uobiajeno izraunava jaina struje.
r dI
J= r
dS
I=
v r
J dS
17
11 - Jednaina kontinuiteta
Neka se u zapremini V koja je ograniena zatvorenom povrinom S nalazi neka koliina
proizvoljno rasporeenih naelektrisanja q .
q = dV
V
Ova koliina naelektrisanja moe da se izmeni samo ako kroz graninu

povrinu naelektrisanja pristiu u zapreminu ili je naputaju, obrazujui
pritom kondukcione ili konvekcione struje.
Poto izlazni fluks vektora gustine struje kroz
povrinu S predstavlja ukupnu struju, to je
prema definiciji jaine struje on jednak
negativnom prirataju koliine naelektrisanja u
vremenu.
Ako naelektrisanja naputaju zapreminu fluks
(skalarni proizvod) je pozitivan, a koliina
naelektrisanja se smanjuje.
r r
dq
J dS =
dt
r r
d
J
S dS = dt V dV
Obrnuto, ako naelektrisanja pristiu u zapreminu fluks je negativan, a

prirataj naelektrisanja je pozitivan.
r r
Kad operacije diferenciranja po vremenu i integraljenja po zapremini, kao nezavisne, zamene mesta
dobija se jednaina kontinuiteta naelektrisanja.
J dS = t dV
Kad se primeni teorema Gauss-Ostrogradskyog

sledi diferencijalni oblik jednaine kontinuiteta
naelektrisanja.
div J =
t
Poslednje dve jednaine su samo matematiki zapis zakona o konzervaciji

naelektrisanja.
Zbir svih naelektrisanja u kosmosu je nepromenljiv.
U stacionarnom strujnom polju raspored naelektrisanja mora da bude
stacionaran. To znai da na mesto naelektrisanja koja naputaju zapreminu
dolazi ista koliina novih naelektrisanja, i obrnuto naelektrisanja koja
pristiu u zapreminu potiskuju iz nje istu koliinu naelektrisanja.
Drugim reima, zapreminska gustina naelektrisanja
je u vremenu nepromenljiva i izvodi po vremenu su
jednaki nuli. Dakle, stacionarno strujno polje je
bezizvorno. Strujnice polja su zatvorene krive.
Naelektrisanja se kreu poput nestiljive tenosti.
r r
J dS = 0
r
div J = 0
18
12 - Jednaina kontinuiteta i merenje jaine struje

Primena jednaine kontinuiteta naelektrisanja u integralnom obliku na
jedan provodnik (strujnu tubu) u kome je uspostavljeno stacionarno polje
dovodi do sledeeg razmatranja. Formira se zatvorena povrina koja se
sastoji od povrina poprenih preseka, S1 i S 2 , koje su u optem sluaju
r
razliite, i povrine omotaa S om . Ukupni fluks vektora gustine struje J
kroz ovu povrinu je jednak zbiru flukseva kroz sve navedene delove
povrine.
r r
r r
J
d
S
=
J
dS +
S
S1
r r
r r
r r
r r
J
d
S
+
J
d
S
=
J
d
S
+
J
dS = 0
S om
S2
S1
S2
Fluks kroz povrinu omotaa je jednak nuli. Matematiki gledano, vektor

normale povrine omotaa i vektor gustine struje grade prav ugao, pa je
skalarni proizvod ova dva vektora jednak nuli. Meutim, fiziki smisao je
da naelektrisanja ne naputaju provodnik i gustina struje van provodnika je
jednaka nuli. Na povrinama poprenih preseka vektori normala povrina i
gustine struje su istog pravca. U odnosu na bilo koji usvojeni smer struje
skalarni proizvodi su suprotnih znakova, pa se ta dva sabirka anuliraju.
Odavde sledi da je ukupni fluks vektora jaine struje kroz ovakvu
zatvorenu povrinu jednak nuli.
r r
r r
Posledino, to znai da su jaine struja u
dva posmatrana preseka jednake bez obzira I1 = J dS = J dS = I 2
S1
S2
na povrine poprenih preseka.
U svakom poprenom preseku provodnika jaina struje je ista.

Ovo razmatranje upuuje na nain merenja
jaine elektrine struje. Granu elektrinog
kola treba prekinuti, a na mestima prekida
ubaciti ampermetar.
Merenje jaine struje prekidanjem strujnog

kola je samo od teorijskog znaaja. U
praksi se merenje jaine struje vri posredno, bez prekidanja elektrinog kola,
tako to se provodnik obuhvati instrumentom koji se naziva "strujna kleta".
19
13 - Prvi Kirchoffov zakon

Kada su struje kanalisane provodnicima posmatraju se vorovi u kojima se spajaju tri ili vie
provodnika. Formira se zamiljena zatvorena
povrina koja obuhvata posmatrani vor. Poto je
vektor gustine struje van provodnika jednak nuli,
ukupni izlazni fluks je jednak zbiru parcijalnih
flukseva kroz povrine poprenih preseka svih
provodnika.
r r
r r
r r
r r
J dS = J dS + J dS + J dS
S
S1
S2
S3
Pozitivne normale na povrinama poprenih

preseka su kolinearne sa spoljanjom normalom
zatvorene povrine i sa referentnim smerovima
struja koje sve utiu u vor. Tako se dobija
I1 + I 2 + I 3 = 0 ,
to je poznato kao prvi Kirchoffov zakon. Odavde
je jasno da bar jedna od struja koja utie u vor
ima stvarni smer suprotan od referentnog. Na
primer,
I 3 = I1 + I 2 .
Gustav Kirchoff,
1824-1887
U optem sluaju u jednom voru se sustie n provodnika.

Algebarski zbir jaina svih struja u voru elektrine mree je jednak nuli.
n
Ik = 0
k =1
14 Primer sloenog elektrinog kola

I 0 = I1 + I 3
I1 = I 2 + I 4
I 2 = I5
I 0 = I5 + I 4 + I3
20
15 - Ohmov zakon
r
r
Iz prethodno izvedenih izraza za gustinu struje i
J = v
srednju brzinu usmerenog kretanja elektrona, sledi
r
r e r
da je gustina struje direktno proporcionalna jaini
v=
E = uE
elektrinog polja. Koeficijent srazmernosti je
2m
specifina provodnost koja osim od materijala
N e2 s
= u =
(koncentracije slobodnih elektrona) zavisi jo samo
2m vT
od temperature (brzine termikog kretanja).
Tako se za gustinu struje dobija konaan izraz, koji
r
r
je zapravo Ohmov zakon u lokalnom ili diferenJ = E
cijalnom obliku.
U stacionarnom strujnom polju, u kome je struja kanalisana tankim i
homogenim provodnikom stalnog poprenog preseka, treba uoiti deo
provodnika ogranienog sa dva poprena preseka na rastojanju l izmeu
kojih postoji napon U . Tada je jaina struje u provodniku
S
I = J S = E S = U = GU ,
l
gde je koeficijent srazmernosti G elektrina provodnost. Reciprona
vrednost provodnosti je otpornost, R = 1 / G .
Tako se dobija Ohmov zakon u integralnom obliku i
jedinice za otpornost om i provodnost simens.
[R ] =
U
I
, G=
I
U
[U ] V
= =,
[I ] A
[G ] =
Georg Simon
Ohm, 1787-1854
R=
[I ] A
= = S.
[U ] V
Ranija jedinica za provodnost

je bila Mho (unazad itano
Ohm) i imala je oznaku .
Reciprona vrednost specifine provodnosti je

specifina otpornost sa oznakom, , ali ovaj
simbol ne treba meati sa zapreminskom gustinom
naelektrisanja. Iz definicije slede i jedinice za
specifinu provodnost i specifinu otpornost.
Ernst Werner von

Siemens, 1816-1892
[] = S/m
[] = 1 = m
R=
l
S
21
16 - Izraunavanje otpornosti
Integralni oblik Ohmovog zakona je rezultat eksperimentalnih istraivanja,
dok je diferencijalni oblik istog zakona izveden na osnovu teorijskih
istraivanja. Oba oblika su skladna kad se otpornost izraunava za tanak i
homogen provodnik konstantnog poprenog preseka. Meutim, u optem
sluaju specifina otpornost i popreni presek posmatranog dela
zapremine, kroz koji protiu stacionarne struje, mogu da budu promenljive
veliine.
U svakoj taki stacionarnog strujnog
polja vai Ohmov zakon,
r
r
E = J .
Izmeu bilo koja dva poprena preseka,
na rastojanju dl
postoji stalna
potencijalna razlika
r
r r
dl
dU = E dl = (l ) r I = I dR .
S (l )
U strujnoj tubi vektori normale poprenog preseka i
vektora tangente strujnice su kolinearni, odakle sledi
opta formula za izraunavanje otpornosti. U specijalnom sluaju, kad su specifina otpornost i popreni
presek stalne veliine, sledi ve izvedena formula.
Materijal
Bakar
Aluminijum
Konstantan
ista voda
Zemlja
na 20 o C
[ S/m ]
1/ o C
59.6 106
37.8 106
2 106
2 105
104 102
3.9 103
3.6 103
0.05 103
5.1 103
5.1 103
dl
S (l )
dR = (l )
2
R = (l )
1
R=
dl
S (l )
l
S
Zavisnost specifine
otpornosti od
temperature iskazuje
se pomou
temperaturnog
koeficijenta ,
(videti lekciju 20).
Primer
Potrebno je odrediti poluprenik provodnika nainjenog od aluminijuma
tako da ima istu otpornost kao i provodnik od bakra koji ima istu duinu.
R Al Al l / S Al
=
=1
RCu Cu l / S Cu
d Al = d Cu
Al
Cu
22
Primer - Linijski razdelnik napona - potenciometar

Otpornik je nainjen od otporne trake duine L , stalne irine b i debljine
c koja linearno raste od vrednosti c = c0 do vrednosti c = nc0 . Potrebno je
odrediti zavisnost otpornosti od poloaja klizaa x , 0 x L . Promena
debljine otporne trake se dobija kao jednaina prave kroz dve take, pa je
povrina poprenog preseka,
bc
bc
S ( x) = bc( x) = 0 (L + (n 1) x ) = 0 f ( x),
n = 1,2,..
L
L
Otpornost izmeu klizaa i poetka trake je
R0 x ( x) =
L
bc0
R
x
dx
= 0 ln1 + ( n 1)
f ( x) n 1
L
Otpornost izmeu klizaa i kraja trake je
dx
R
n
= 0 ln
.
bc0 x f ( x) n 1 1 + ( n 1) x
L
Ukupna otpornost je
ln n
Ru = R0 x + RxL = R0
.
n 1
RxL ( x) =
U specijanom sluaju, n = 1 , nema promene

u povrini poprenog preseka pa je i otpornost linearna funkcija poloaja klizaa. Do
ovih rezultata se dolazi neposredno iz
poetnih izraza za povrinu poprenog preseka i bez potrebe za integraljenjem ili
posredno iz konanih izraza za otpornosti
kad je potrebno potraiti granine vrednosti
tih izraza.
U optem sluaju povrina
poprenog preseka se
menja po linearnom zakonu, a otpornost izmeu
poetne i klizne take se
menja po logaritamskom
zakonu. Takav rezultat zapravo savreno odgovara
ljudskim ulima i zato ima
veliku primenu u audio i
video ureajima.
R0 x ( x) =
x
bc0
= R0
x
L
x
RxL ( x) = R0 1
L
Ru = R0 lim
n 1
ln n
= R0
n 1
23
Primer - Obrtni razdelnik napona - potenciometar

Kad se otporna traka, irine b , iz prethodnog
primera, savije u kruni luk srednjeg
poluprenika a dobija se obrtni potenciometar.
U ovom sluaju kliza se okree oko ose od
poetne vrednosti = 0 do krajnje vrednosti
= 2 0 , a debljina trake, c , se dobija kao
jednaina prave kroz dve take,
c() c0 =
nc0 c0
( 0 ) .
2 20
Povrina poprenog preseka je funkcija ugaone

koordinate S () = b c() ,
2 (n + 1)0 + (n 1)
S0
=
S () = b c0
f () .
2 2 0
2 2 0
Dalje, otpornosti izmeu poetka otpornika i klizaa, odnosno klizaa i

kraja otpornika su
R1 () =
dl
d
d
a
R
f ()
= ( 2 2 0 )
= R0
= 0 ln
S (l )
S0
f ()
f () n 1 f (0 )
i
20
R2 () = R0
d
R
f ( 2 0 )
.
= 0 ln
f () n 1
f ()
Pri niskim nivoima nadraaja (na primer, jaina zvuka ili osvetljenost)
male promene otpornosti treba da proizvedu takve promene jaine struje
(napona) koje proizvode osetne promene nadraaja. Obrnuto, to je vii
nivo nadraaja ula su sve manje osetljiva na promene, a velike promene
otpornosti treba da daju male promene u jaini struje ili napona.
Ukupna otpornost potenciometra je
R1 + R2 =
R0
f ( 2 0 )
.
ln
n 1
f ( 0 )
24
17 - Ekvivalentne otpornosti
Redna ili serijska veza. Kroz N
razliitih otpornika koji su vezani na
red protie struja iste jaine. Prema
Ohmovom zakonu to je isto kao i da je
u elektrinom kolu vezan samo jedan
otpornik ija je otpornost jednaka
zbiru svih redno vezanih otpornika.
Re =
Rk
k =1
Izmeu prikljuaka svakog od otpornika napon je raliit, a rauna se po

Ohmovom zakonu. Redna veza otpornika je razdelnik napona.
Paralelna veza. Kroz N razliitih otpornika koji su vezani paralelno
protiu razliite jaine struja, ali je na krajevima svih otpornika napon isti.
Paralelna veza otpornika je razdelnik struja. Prema prvom Kirchoffovom
zakonu, ukupna jaina struje je jednaka zbiru jaina svih struja koje
protiu kroz paralelno spojene otpornike.
I=
k =1
Ik = U
Rk = Re
k =1
Tako se dolazi do izraza za ekvivalentnu otpornost

N paralelno vezanih otpornika. Jaina struje kroz
svaki od otpornika rauna se po Ohmovom zakonu.
Ekvivalentna otpornost paralelno vezanih otpornika
je uvek manja od najvee prikljuene otpornosti.
N
1
1
=
Re k =1 Rk
Ekvivalentna otpornost dva jednaka paralelno vezana otpornika je jednaka

polovini otpornosti jednog od njih.
Veze u zvezdu i trougao. esto je neophodno deo elektrine mree
pretvoriti iz oblika zvezde u trougao i obrnuto. Neka su temene take
zvezde i trougla oznaene redom sa A , B i C , i neka u te vorove utiu
struje I A , I B i I c , respektivno.
Da bi zvezda i
trougao u otpornom
smislu bili jednaki
neophodno je da
naponi izmeu vorova budu jednaki.
Neka su u zvezdu
vezani otpornici
R A , RB i RC .
25
Na primer, prema referentnim smerovima i Ohmovom zakonu napon

izmeu taaka A i B je
U AB = R A I A R B I B ,
i mora biti jednak naponu izmeu istih taaka u trouglu. Neka u trougaonoj
vezi kroz otpornike R AB , RBC i RCA protiu struje jaina I AB , I BC i
I CA , respektivno.
Poto u konturi koja spaja vorove nema izvora napona, zbir svih napona
mora biti jednak nuli, ili
R AB I AB + RBC I BC + RCA I CA = 0 .
Prema usvojenim referentnim smerovima i prvom Kirchoffovom zakonu je
I BC = I B + I AB , I CA = I A + I AB
Zamenom ovih vrednosti u prethodnu jednainu odreuje se jaina struje
kroz otpornik R AB , a samim tim i napon izmeu taaka A i B ,
U AB =
R AB RCA
R AB RBC
IA
IB
R AB + RBC + RCA
R AB + RBC + RCA
Izjednaavanjem izraza za napone u zvezdi i trouglu slede veze za dve

ekvivalentne otpornosti. Trea ekvivalentna otpornost se dobija ako se isti
postupak primeni na neka druga dva vora. Inverzne formule za transformaciju otpornike zvezde u trougao se elementarnim postupkom dobijaju
iz prethodno izvedenih.
Zvezda iz trougla
Trougao iz zvezde
RA =
R AB RCA
R AB + RBC + RCA
R AB = R A + RB +
R A RB
RC
RB =
R AB RBC
R AB + R BC + RCA
RBC = RB + RC +
RB RC
RA
RC =
RCA RBC
R AB + R BC + RCA
RCA = RC + R A +
RC R A
RB
U posebnom sluaju kad su sve U posebnom sluaju kad su sve

otpornosti u trouglu jednake
otpornosti u zvezdi jednake
R AB = RBC = RCA = R
R A = RB = RC = R
R A = RB = RC = R / 3
RAB = RBC = RCA = 3R
Meovite veze otpornika se reavaju uzastopnim primenama izvedenih

formula sve dok se meovita veza ne svede na jednu ekvivalentnu
otpornost.
26
Primer - Beskonana otpornika kaskada

Ekvivalentna otpornost otpornike kaskade, u kojoj su sve otpornosti iste, i
koja se sastoji od dve jednake elije se
dobija tako to se sa primenom formula
krene od kraja kaskade. Tako se dobija da
je ekvivalentna otpornost
5
R2 e = R .
3
Na isti nain, za kaskadu od tri, etiri i pet elija se dobija
R3e =
13
R = 1.61538 ,
8
R4e =
34
R = 1.61904
21
R5e =
89
R = 1.61818 .
55
Poveavanjem broja elija proruun ekvivalentne otpornosti postaje sve

obimniji. Zato, u nekim sluajevima prorauna elektrinih kola, treba
primeniti i neka druga znanja. Na ovom primeru treba uoiti da su
ekvivalentne otpornosti kolinici dva susedna lana Fibonaccijevog niza
(Leonardo Pisano, 1175-1240 ?, poznat kao sin Bonaijev - filius Bonacci
- Fibonacci), u kome se svaki naredni lan dobija kao zbir prethodna dva,
1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, ... Tako je mogue odrediti ekvivalentnu
otpornost za bilo koji broj elija (ak i beskonaan) u otpornikoj kaskadi.
Oigledno je da, za veliki (beskonani) broj elija koje su vezane u
otporniku kaskadu, jedna elija vie ili manje nee bitno promeniti
ekvivalentnu otpornost.
To znai da je ekvivalentu otpornost cele kaskade
mogue zameniti paralelnom vezom jedne elije i
ekvivalentnom otpornou ostatka kasade koja ja ista
kao i za celu kaskadu. Pozitivno reenje dobijene
kvadratne jednaine dovodi do konanog rezultata za
ekvivalentnu otpornost beskonane otpornike
kaskade.
Re = R
Re =
R + 2 Re
R + Re
1+ 5
R
2
Koeficijent u izrazu za ekvivalentnu otpornost beskonane otpornike

kaskade, Re = R , je Fi, poznati zlatni broj = 1.61803398 .
27
Primer Zlatni broj

Potrebno je odrediti vrednost otpornosti
Rx tako da ekvivalentna otpornost bude
jednaka ba otpornosti Rx .
Re = R +
R Rx
R(R + Rx ) + R Rx
=
R + Rx
R + Rx
Iz uslova da je Re = Rx sledi kvadratna jednaina ije je pozitivno reenje
Rx =
R+R 5
1+ 5
ili Rx = R , gde je =
.
2
2
Na isti nain se reava problem

odreivanja nepoznate kapacitivnosti C x
koja treba da bude jednaka ekvivalentnoj
kapacitivnosti, Ce = C x .
C x = ( 1) C
Primer Jednake ekvivalentne otpornosti
Za dva prikazana elektrina kola treba odrediti vezu izmeu otpornosti
tako da im ekvivalentne otpornosti budu jednake.
2
R1
5
3
R1 = R2
5
2
Re 2 = R2
3
Re1 =
Primer Poveanje mernog opsega ampermetra

Najvea jaina struje koju moe da izmeri ampermetar unutranje
otpornosti Ra je I a . Kolika je otpornost Rd koja se paralelno vezuje
ampermetru da bi merni opseg bio n puta vei?
Ia + Id = n Ia ,
I d = (n 1) I a ,
I d Rd = I a Ra ,
Rd = Ra /(n 1) .
28
18 - Merenje otpornosti
Otpornost se meri posredno merenjem napona na krajevima otpornika i
struje koja protie kroz otpornik. Time se unosi sistemska greka zbog
postojanja unutranjih otpornosti ampermetra i voltmetra. Najee su oba
instrumenta spojena u jedan koji se zove se ommetar. Pomou
promenljivog otpornika R p podeava se maksimalni otklon ampermetra
(kratak spoj izmeu prikljuaka, Rx = 0 ) a zatim se skala ampermetra
linearno badari.
Za merenja otpornosti koriste se i elektrini

mostovi od kojih je najjednostavniji
Wheatstone (Charles Wheatstone, 18021875) most. Meutim, ovaj most nije
pronaao Wheatstone ve Samuel Hunter
(Samuel Hunter Christie, 1784-1865).
Naalost to nije usamljen sluaj u nauci.
U optem sluaju kroz sve grane elektrinog kola, koje je nazvano most,
protiu struje. Meutim, samo u jednom sluaju kroz granu koja sadri
ampermetar, tj preko mosta, ne protie struja. Tada je most u ravnotei, to
znai da su vorovi B i D na istom potencijalu.
vor C je zajedniki za otpornike R1 i Rx , to
U BD = 0
znai da su na njima naponi jednaki. vor A je
U BC = U DC
zajedniki za otpornike R2 i R3 , to znai da su
naponi na tim otpornicima jednaki. Izmeu vorova
U AB = U AD
B i D ne protie struja, to znai da ista jaina
I1Rx = I 2 R1
struje, I1 , protie kroz otpornike R x i R3 , a ista
I1R3 = I 2 R2
jaina struje, I 2 , kroz otpornike R1 i R2 .
Kad se primeni Ohmov zakon na dve paralelne
grane ovog elektrinog kola, i kad se dobijene
jednaine podele, sledi konaan izraz za nepoznatu
otpornost.
R x = R1
R3
R2
U praktinoj primeni otpornici R1 i R2 su nainjeni kao jedan kontinualni

otpornik, sa klizeim kontaktom za vezu sa ampermetrom. Tada je odnos
otpornosti jednak odnosu duina ili broja navojaka neke otporne ice pored
koje se nalazi skala badarena u omima.
29
19 - Jouleov zakon
U provodnicima nosioci naelektrisanja su elektroni,
q = N e d V
pa je ukupno naelektrisanje q u elementu zapremine
r r
r
dV odreeno koncentracijom elektrona. Sile dA = F dl = q E vr dt
elektrinog polja, pomerajui naelektrisanja vre rad.
U provodnicima, zbog stalnih sudara elektrona sa jonima kristalne reetke,
celokupan rad se pretvara u toplotu.
Zagrevanje provodnika usled proticanja elektrine
struje je poznat Jouleov gubitak ili Jouleov efekat.
Joul je bio engleski fiziar koji je prouavao
oslobaanje toplote u provodnicima kroz koje protie
elektrina struja. Ta prouavanja su uobliena kroz
poznati Jouleov zakon ili efekat. Snaga Jouleovih
gubitaka po elementu zapremine je
dP =
rr
rr
dA
= N e v E dV = J E dV .
dt
Tako se dobija Jouleov zakon u lokalnom ili diferencijalnom obliku.
James Joule,
1818-1890
dP r r
= JE
dV
Protok nosilaca naelektrisanja kroz provodnik uslovljen je postojanjem

elektrinog polja, tj. postojanjem potencijalne razlike izmeu dva poprena
preseka provodnika.
U homogenom provodniku konanih dimenzija ukupna snaga Dulovih
gubitaka je
rr
r r r r
P = JE dV = J dS Ed l = IU .
Tako se dolazi do Jouleovog zakona u integralnom

obliku, onako kako ga je predstavio sam Joule.
P = IU
U sluaju stacionarnih struja koje su kanalisane kroz

provodnike i diferencijalni oblik Jouleovog zakona
dobija jednostavnije oblike.
Jedinica za snagu je dul po sekundi ili vat, sa
oznakom W , u ast kotskog fiziara i inenjera,
koji je poznat po parnoj maini (James Watt, 17361819). Iz Jouleovog zakona sledi i ekvivalentna
jedinica za snagu, tj. amper-volt.
dP
= J 2 = E2
dV
[P ] = W =
J = Ws
W = AV
U elektroprivredi se za elektrini rad upotrebljava jedinica kWh .
J
s
30
Kad se uz Jouleov zakon doda i Ohmov zakon slede formule koje se

najee upotrebljavaju za proraun snage, napona i jaine struje u
provodnicima.
Snaga
Jaina struje
Otpornost
Napon
P = I 2R
I = P/R
R = P/I2
U = P/I
P = IU
I = P /U
R =U2 /P
U = PR
P =U2 /R
I =U /R
R =U /I
U = IR
20 - Temperaturna zavisnost otpornosti

Zagrevanje provodnika ima najvei uticaj na promenu specifine
otpornosti provodnika. Porastom temperature poveava se brzina
termikog kretanja i uestalost sudara elektrona sa jonskom reetkom.
Samo neke legure kao to su manganin ( Mg 12%, Ni 4%, Cu 84% )
ili konstantan ( Ni 40%, Cu 60% ) imaju skoro konstantnu specifinu
otpornost, i to samo u temperaturnom opsegu od 0 0C do 100 0C .
Promena specifine otpornosti (T ) sa porastom temerature moe se
predstaviti redom
(T ) = (T1 ) 1 + (T T1 ) + (T T1 ) 2 + (T T1 )3 + ...
Temperatura T1 je ona temperatura na kojoj je poznata specifina

otpornost. Za uzan temperaturni opseg se obino koristi sobna temperatura
( 20 o C ili ee 23 o C ). Temperaturni koeficijenti , , ... se za svaki
provodnik utvruju eksperimentalno, a vrednost im vrlo brzo opada.
U praktinoj primeni se koristi samo prvi
lan reda, pa je zavisnost linearna.
(T ) = (T1 ) (1 + (T T1 ) )
Interesantno je da neki materijali, kao to je na primer legura konstantan,

imaju negativan prvi temperaturni koeficijent, to znai da im sa porastom
temperature specifina otpornost opada. Ova legura se inae koristi za
proizvodnju grejnih tela.
U blizini apsolutne nule zavisnost nije linearna i u proraun se ukljuuju i
vii lanovi reda. Kod nekih metala, kao to su vanadijum, kalaj i olovo,
specifina otpornost u blizini apsolutne nule naglo pada na zanemarljivu
vrednost. Ova pojava se naziva superprovodnost. U elektrinom kolu,
nainjenom od olova, u blizini apsolutne nule, jednom uspostavljena struja
moe da se odri satima bez izvora napajanja.
31
21 - Snaga potroaa i izvora napajanja

Kao to instrumenti za merenje jaine struje ili napona imaju svoju
unutranju otpornost, tako i izvori jednosmernog napona imaju svoju
unutranju otpornost, koja kao i kod instrumenata treba da bude poznata.
Instrumenti, zbog unutranje otpornosti, vezivanjem u elektrino kolo u
merenje unose sistemsku greku. Nasuprot tome, napon izvora napajanja je
poznat na krajevima izvora, pri emu je ve ukljuena unutranja
otpornost, Ru . Znai da je napon koji daje izvor isti kao i napon na
potroau. Potroa je, za sada, termogena otpornost, R , gde se celokupan
rad pretvara u Jouleove gubitke. Meutim, u ovom sluaju, gubici ili
nekorisna snaga se razvijaju na unutranjoj otpornosti izvora napajanja, a
korisna snaga se razvija na potroau ili prijemniku.
U elektrinom kolu koje se sastoji od izvora
napajanja napona U i unutranje otpornosti Ru , i
potroaa otpornosti R , protie stacionarna struja
jaine I , koja se odreuje pomou Omovog zakona.
Ukupna snaga, P , koju daje izvor napajanja
odreuje se pomou Dulovog zakona. Snaga na
potroau je odreena otpornou i jainom struje
kroz potroa. Iz tako izvedenog izraza za snagu koja
se razvija na potroau slede dva razmatranja.
I=
U
R + Ru
P=
U2
R + Ru
Odnos korisne snage i ukupne snage definie
stepen korisnog dejstva . to vei stepen korisnog

dejstva je od bitnog znaaja za elektroenergetske
sisteme pa se tei da otpornost potroaa bude to
manja.
U elektronici, gde se radi sa malim snagama,
postavlja se uslov da se to vea snaga preda

potroau. Snaga na potroau je jednaka nuli za
R = 0 i R . Prema Rolle (Michel Rolle, 16521719) teoremi izmeu dve nule neprekidne funkcije
postoji ekstremna vrednost, koja se odreuje
izjednaavanjem prvog izvoda sa nulom. Tako se
dobija da unutranja otpornost izvora napona i
otpornost potroaa treba da budu jednake, R = Ru .
Ovaj uslov se naziva uslov prilagoavanja po snazi.
PR = R
U2
( R + Ru ) 2
PR
R
=
P R + Ru
dPR
=0
dR
R = Ru
PR MAX =
U2
4R
R = R = 0 .5
u
32
22 - Elektromotorna sila
Kao to je ve reeno za odravanje stacionarne struje u jednoj ili vie
grana elektrinog kola moraju postojati izvori jednosmernog napona, ijim
radom se odrava stacionarno stanje. Rad izvora vre sile koje mogu biti
elektrinog porekla, ali i neelektrinog porekla (hemijskog, biolokog, foto
porekla ili kretanje naelektrisanih tela). U svim sluajevima radi se o
stranim ili eksternim silama koje imaju zajedniku osobinu da deluju na
slobodne nosioce naelektrisanja, kao to bi to inilo neko strano tj.
eksterno elektrino polje.
r r
r
E + Ee = J
Tako se dolazi do uoptenja Ohmvog zakona u

lokalnom ili diferencijalnom obliku.
Za dve take p i q na linijskom provodniku koje je deo elektrinog kola i

u kome postoji izvor napajanja je
q
r r q r r q r r q dl
E dl + Ee dl = J dl =I = I R pq .
S
Prvi sabirak je razlika potencijala izmeu posmatranih taaka. Drugi

sabirak je elektromotorna sila, E pq , koja deluje izmeu istih taaka.
Tako je prethodni izraz mogue zapisati u formi
uoptenog oblika Ohmovog zakona u integralnom
obliku.
U pq + E pq = I R pq
Elektromotorna sila ima prirodu napona i jednaka je potencijalnoj razlici

izmeu pozitivnog i negativnog prikljuka izvora napajanja. Meutim, to
je usmerena veliina koja je orijentisana kroz izvor napajanja od
negativnog ka pozitivnom kraju izvora, to odgovara smeru stranog
elektrinog polja.
Ova razmatranja, kao to e biti odmah pokazano, dovode do drugog
Kirchoffovog zakona.
Prvi Kirchoffov zakon
n
Ik = 0
k =1
Drugi Kirchoffov zakon

n
U
k =1
=0
33
23 - Drugi Kirchoffov zakon

Prethodno razmatranje se moe primeniti i na
zatvorenu konturu koja predstavlja najprostije
elektrino kolo. Kako je u stacionarnom reimu
cirkulacija vektora elektrinog polja jednaka nuli,
to je i zbir napona jednak nuli i odatle sledi drugi
Kirchoffov zakon.
U pq + E pq = I R pq
U pq = 0
E =IR
U matematikom zapisu ovog zakona E je zbir svih elektromotornih sila

u elektrinom kolu, a R ukupna otpornost elektrinog kola. Formalni
zapis ovog zakona se ne razlikuje od Ohmovog zakona. Meutim, postoji
sutinska razlika jer u drugom Kirchoffovom zakonu uestvuju sile neelektrinog porekla, ije dejstvo na slobodne nosioce naelektrisanja odrava
stacionarni reim u elektrinom kolu.
Za bilo kakvo sloeno elektrino kolo u
kome deluje vei broj elektromotornih sila
treba uoiti neku zatvorenu konturu. Za
svaki deo konture izmeu dva vora moe
se primeniti drugi Kirchoffov zakon. Kad
se sve jednaine saberu sledi
n
i, j
U ij +
i, j
i, j
Eij = Iij Rij .
Ako je smer obilaska po konturi isti kao i smer struje u nekoj grani struja
se uzima sa pozitivnim znakom i obrnuto. Isto vai i za elektromotorne
sile.
Za primer sa slike se dobija
n
U ij = (1 2 ) + (2 3 ) + (3 4 ) + (4 1 ) = 0 .
i, j
Definitivno, drugi Kirchoffov zakon je mogue iskazati kao to sledi.

U proizvoljnoj zatvorenoj konturi sloenog elektrinog kola zbir svih elektromotornih sila je
jednak zbiru padova napona na otpornicima.
i, j
i, j
Eij = Iij Rij
Ohmov zakon, prvi i drugi Kirchoffov zakon (osnovni zakoni) su osnova

za reavanje sloenih elektrinih kola. Iz osnovnih zakona razvijen je vei
broj metoda za reavanje elektrinih kola, kao to je metod konturnih
struja, metod potencijala vorova i td.
34

Kondenzator u kolu jednosmerne struje je prekid. Naime, struja postoji
samo u prelaznom reimu, tj. u kratkom vremenskom intervalu dok se
kondenzator puni ili prazni. Zbog toga e biti razmatrane trenutne
vrednosti struje, napona i koliine naelektrisanja koje su vremenski
zavisne veliine sve do uspostavljanja ravnotenog stanja.
Punjenje kondenzatora. Po drugom
Kirchoffovom zakonu elektromotorna sila je
jednaka zbiru padova napona na otporniku i
kondenzatoru. Padove napona treba izraziti
preko koliina naelektrisanja:
u R = i (t ) R = R
d q (t )
,
dt
uC (t ) =
1
q (t ) .
C
Tako se dobija nehomogena linearna diferencijalna jednaina prvog reda u kojoj su svi
lanovi dimenziono jaine struja.
E = u R ( t ) + u C (t )
d q (t )
1
E
+
q(t ) =
R
dt
RC
To znai da proizvod RC mora da predstavlja vreme. Vreme = RC

naziva se vremenska konstanta, to postaje jo oiglednije kad se
diferencijalna jednaina rei.
Do reenja diferencijalne jednaine moe da se
doe ako se jednostavnim pregrupisavanjem
lanova dovede na oblik koji razdvaja promenljive.
dq(t )
1
=
dt
EC q(t ) RC
Integracijom leve i desne strane dobija se traeno reenje, a ono e sadrati

i aditivnu konstantu integracije. Da bi reenje bilo jednoznano, potreban
je i poetni uslov. Zato, neka je u poetnom trenutku, t = 0 , kondenzator
bio prazan (neoptereen), tj. q(0) = 0 . Tako se dolazi do konanog reenja.
t
q(t )
uC (t )
q (t ) = EC (1 e t / )
uC (t ) = E (1 e t / )
t=0
q ( 0) = 0
u C ( 0) = 0
q() = Q = EC
u C ( ) = U C = E
t = 3
q(3) 0.95 Q
uC (3) 0.95 E
i (t )
i (t ) =
E t /
e
R
i ( 0) =
E
R
i ( ) = I = 0
i (3) 0.05
E
R
35

Iz injenice da se kondenzator puni po eksponencijalnom zakonu, to znai
da u vrlo kratkom vremenskom intervalu napon na kondenzatoru dostie
skoro maksimalnu vrednost, a jaina struje vrlo brzo tei nuli. Ova
zakonitost se moe iskoristiti za merenje kapacitivnosti. Neka su
elektromotorna sila, E , i otpornost, R , poznate veliine.
Merenjem napona na kondenzatoru i vremena
koje je potrebno da napon na kondenzatoru
dostigne neki deo teorijskog maksimuma, moe
se odrediti kapacitivnost. Takoe, nepoznatu
vrednost kapacitivnosti je mogue odrediti i
merenjem jaine struje i vremena potrebnog da
jaina struje opadne na neki deo teorijskog
maksimuma.
Najee se koristi upravo napunjenost kondenzatora od 95% , jer je tada ln 0.05 3 .
C=
t
u (t )
R ln1 C
E
C=
t
R
R ln i (t )
E
t
3R
Na primer, ako je R = 1 M i ako izmereno vreme, potrebno da napon na

kondenzatoru dostigne 95 % vrednosti elektromotorne sile, E , ili da
jaina struje opadne na vrednost 5 % od vrednosti maksimalne struje,
iznosi t = 3 s , tada je izraunata kapacitivnost C = 1F .
Pranjenje kondenzatora. Prosto elektrino
kolo sadri kondenzator napunjen koliinom
naelektrisanja Q i otpornik. U kolu nema izvora
elektromotorne sile. Zbir napona na kondenzatoru i na otporniku, od trenutka uspostavljanja
kontakta (u prelaznom reimu), je jednak nuli.
Kad se naponi izraze preko koliina
naelektrisanja dobija se homogena diferencijalna jednaina prvog reda. Konstanta
integracije odreuje se iz poetnog uslova
q(0) = Q , odakle sledi konano reenje.
uC (t ) + u R (t ) = 0
u C (t ) =
1
q (t )
C
u R (t ) = Ri (t ) = R
dq(t )
dt
dq(t ) 1
+ q(t ) = 0
dt
q (t ) = Q e t /
Koliina naelektrisanja, napon na kondenzatoru i jaina struje pri

pranjenju kondenzatora opadaju po eksponencijalnom zakonu.
36

Ve je ranije napomenuto da izvori jednosmernog
napona nisu savreni i da imaju svoju unutranju
otpornost, Ru . Stvarna struja koja protie kroz
prosto kolo je kolinik elektromotorne sile, = E , i
ukupne otpornosti. Odatle se dobijaju izrazi za napon
na potroau i unutranju otpornost izvora. Na
osnovu poslednjeg izraza merenjem je mogue
odrediti unutranju otpornost.
I=
E
R + Ru
U = IR =
Ru =
ER
Ru + R
E IR
I
Prvo se izmeri napon na prikljucima izvora elektromotorne sile kada je

izvor neoptereen. To je napon praznog hoda. Zatim se izvor optereti,
formiranjem prostog strujnog kola, tj. prikljuivanjem potroaa otpornosti
R . Merenjem jaine struje dobijaju se podaci za proraun unutranje
otpornosti.
Kad je unutranja otpornost izvora elektromotorne sile znatno manja od

prikljuene otpornosti, Ru << R , stvarni generator je mogue smatrati
skoro idealnim. Tada je U = E i I = U / R . U realnim uslovima (posebno
u elektrotehnici) unutranja otpornost generatora moe biti znatno vea od
otpornosti potroaa, Ru >> R . Tada je jaina struje u prostom
elektrinom kolu skoro nezavisna od otpornosti potroaa i drugih
generatora koji se mogu smatrati idealnim.
U ovom sluaju je pogodno uvesti pojam idealnog
strujnog generatora, ija je osnovna karakteristika
jaina struje I s koja je konstantna i nezavisna od
otpornosti potroaa. Idealni strujni generator se u
elektrinim emama predstavlja kruiem sa
strelicom koja oznaava smer struje.
I=
E
= Is
Ru
U = IsR = E
R
Ru
U sluaju koji tei idealnom, strujnom generatoru se moe paralelno dodati

otpornik koji predstavlja unutranju otpornost. Paralelna veza unutranje
otpornosti generatora i otpornosti potraaa je vrlo bliska otpornosti
potroaa. U graninom (idealnom) sluaju unutranja otpornost generatora tei beskonanosti, Ru , a ekvivalentna otpornost paralelne
veze je jednaka otpornosti potroaa.
37
27 -Realni i idealni generatori - 2

Kad je potrebno iz elektrine mree ukloniti izvore stacionarnog elektrinog polja (obino zbog odreivanja ekvivalentne otpornosti mree)
naponski generatori se kratko spajaju, a strujni generatori se uklanjaju. U
realnim sluajevima njihove unutranje otpornosti ostaju u mrei. U
idealnim i skoro idealnim sluajevima unutranje otpornosti ne utiu na
konfiguraciju mree i ekvivalentnu otpornost.
Realni naponski generator
Ru << R
Idealni naponski generator
Ru >> R
Idealni strujni generator
U realnim uslovima naponski generator je mogue zameniti ekvivalentnim

strujnim generatorom i obrnuto. Teorema ekvivalencije je opta teorema
teorije elektromagnetnih polja koja se u najkraem svodi na injenicu da su
svi izvori elektromagnetnog polja koji proizvode isto elektromagnetno
polje meusobno ekvivalentni. Svedeno na struje i napone u stacionarnom
elektrinom polju to znai da je potroa uvek u istom reimu bez razlike
da li je generator koji ga napaja naponski ili strujni.
I=
E
R + Rn
U=
Rs I s R
R + Rs
U=
RE
R + Rn
I=
Rs I s
R + Rs
Kad se izjednae izrazi za jainu struje kroz potroa ili izrazi za napon na
krajevima potroaa dolazi se do izraza za traenu ekvivalenciju.
Izjednaavanjem brojilaca i imenilaca dolazi se do
izraza za konverziju jednog generatora u drugi.
Idealne generatore nije mogue konvertovati.
R I
E
= s s
R + Rn R + R s
38
28 - Reavanje elektrinih kola

Linearna elektrina kola ili mree u optem sluaju sadre linearne
otpornike (za koje vai Ohmov zakon) i izvore elektromotornih sila ije
unutranje otpornosti ne zavise od jaine i smera proticanja struje kroz
izvor. U najveem broju sluajeva sve otpornosti i vrednosti elektromotornih sila su poznate, a nepoznate su jaine struja u granama kola.
Naravno moe biti izuzetaka, ali se prilikom reavanja elektrinih kola, u
najveem broju sluajeva, problem se uvek svede na odreivanje jaina
struja.
Za reavanje elektrinih kola razvijen je veliki broj metoda. Prilikom
reavanja od velike koristi je i primena teorema iz teorije elektrinih kola.
Neke od teorema i metoda su:
Teorema superpozicije
Teorema reciprociteta
Thveneninova teorema
Nortonova teorema
Teorema kompenzacije
Neposredna primena Ohmovog zakona

Neposredna primena Kirchoffovih zakona
Metod konturnih struja
Metod potencijala vorova
Ostali metodi koji se svode na matrine
29 -Teorema superpozicije
Teorema superpozicije je posledica linearnosti jednaina koje se
postavljaju na osnovu Kirchoffovih zakona.
Ukupna jaina struje u bilo kojoj grani linearne elektrine mree, koju
proizvodi proizvoljan broj proizvoljno rasporeenih izvora napona, je
jednaka zbiru jaina struja koje bi u toj grani proizvodili ti isti izvori
napona kad deluju zasebno.
Princip linearne superpozicije vai i u elektrostatici, ali je to zapravo opti

princip koji vai u teoriji elektromagnetnih polja u linearnim sredinama.
39
30 - Thveneninova teorema
Teoremu koja sledi prvo je definisao Helmholtc jo 1853. godine. Pedeset
godina kasnije, francuski inenjer telegrafije, Thvenenin (Lon Charles
Thvenenin, 1857-1926) je ponovo doao do iste teoreme koja po njemu i
nosi naziv (nije prvi put uinjena nepravda).
Sloenu elektrinu mreu je mogue podeliti na
izolovanu pasivnu granu koja je od interesa i
ostatak mree koji predstavlja aktivnu crnu
kutiju. Dalje, crnu kutiju je mogue zameniti
izvorom elektromotorne sile koji ima svoju
unutranju otpornost.
To je Thveneninov ekvivalent ili Thveneninov generator.
Crna kutija moe da bude predstavljena prostim ekvivalentom samo ako je
ekvivalentna otpornost crne kutije izraunata ili izmerena, sa dovoljnom
tanou, kada su svi izvori stacionarnog elektrinog polja iskljueni, a da
pri tome sve unutranje otpornosti izvora ostaju u proraunu (pri merenju
se ini sistemska greka). U sluaju idealnog strujnog generatora
unutranja otpornost je beskonana pa se cela grana uklanja iz elektrinog
kola. Na taj nain crna kutija postaje pasivna i njena ekvivalentna
otpornost gledano sa krajeva izvan kutije je RT .
Napon na krajevima van kutije, U T , je napon
praznog hoda, tj. napon koji se moe izraunati
ili izmeriti (opet sa zadovoljavajuom tanou)
kad je pasivna grana uklonjena. Konano, izraz
za jainu struje kroz izdvojenu pasivnu granu
elektrine mree je isti kao i izraz za jainu
struje koju daje realan generator kroz potroa.
U T = U AB
RT = Re
I=
U = 0
UT
RT + R
Thveneninov ekvivalent
U odnosu na bilo koja dva kraja svaku sloenu linearnu elektrinu
mreu, koja sadri izvore stacionarnog elektrinog polja i otpornosti, je
mogue predstaviti prostim ekvivalentom koji sadri samo jedan izvor
napona i samo jednu redno vezanu otpornost.
40
31 - Nortonova teorema
Nortonova teorema je proirenje Thveneninove teoreme na strujni
generator. I u ovom sluaju je uinjena nepravda. Teoremu su nezavisno
jedan od drugog prikazali 1926. godine Mayer (Hans Ferdinand Mayer,
1896-1980) i Norton (Edward Lawry Norton, 1898-1983). Prvi, u okviru
istraivanja u Siemensovim laboratorijama je rezultate do kojih je doao
publikovao, a drugi u okviru istraivanja u Bellovim laboratorijama je dao
samo interni tehniki izvetaj. I pored toga to se ne radi o nekim
spektakularnim rezultatima, jer je konverzija svakog realnog naponskog
generatora u strujni generator poznata, teorema je dobila naziv po
istraivau koji je bio poznat po drugim svojim patentima.
Nortonov ekvivalent
U odnosu na bilo koja dva kraja svaku sloenu linearnu elektrinu
mreu, koja sadri izvore stacionarnog elektrinog polja i otpornosti, je
mogue predstaviti prostim ekvivalentom koji sadri samo jedan strujni
izvor i samo jednu paralelno vezanu otpornost.
Ekvivalentna otpornost posmatrane elektrine mree, R N , je ista kao i kod
Thveneninovog ekvivalenta, R N = RT . Ekvivalentna otpornost se dobija
raunski ili merenjem kad su svi izvori elektromotornih sila i struje
strujnih generatora poniteni. Jaina struje Nortonovog strujnog generatora
je zapravo jaina struje izmeu posmatranih krajeva elektrine mree kad
su ta dva prikljuka spojena savrenim provodnikom, tj. kad su u kratkom
spoju.
Thveneninov ekvivalent
Nortonov ekvivalent
Napon praznog hoda
Struja kratkog spoja
U T = U AB R
I N = I AB R 0 = U T / RT
32 -Teorema kompenzacije ili zamene

Ma koji deo sloene elektrine mree koji je sa ostatkom mree povezan
sa dva prikljuka mogue je zameniti (kompenzovati) i to:
idealnim naponskim generatorom ija je elektromotorna sila jednaka
naponu izmeu prikljuaka sa istim referentnim smerom,

idealnim strujnim generatorom ija jaina struje je jednaka jaini
struje izmeu delova elektrine mree sa istim referentnim smerom.
41
33 -Teorema reciprociteta
Teorema reciprociteta ili teorema uzajamnosti vai za linearne elektrine
mree koje sadre samo jedan izvor napona. Ova teorema, kao i teorema
superpozicije, je posledica linearnosti osnovnih jednaina elektrinih
mrea i vai u optoj teoriji elektromagnetnih polja u linearnim sredinama.
Ako neki izvor napona dejstvuje u jednoj grani pasivne elektrine mree
i prouzrokuje neku jainu struje u nekoj drugoj grani te iste mree, tada
taj isti izvor napona premeten u drugu posmatranu granu elektrine
mree u prvoj posmatranoj grani prouzrokuje struju iste jaine.
Na taj nain se za deo
elektrine mree iz koje se
izuzima grana, koja je od
interesa, usvaja termin crna
kutija koja moe biti aktivna
ili pasivna..
34 -Neposredna primena osnovnih zakona

Ako se sloeno elektrino kolo sastoji od K grana i N vorova, tada je
potrebno postaviti K nezavisnih linearnih jednaina. Na osnovu prvog
Kirchoffovog zakona se moe postaviti N 1 jednaina, koje su linearno
nezavisne jer su svi vorovi razliiti. To znai da je preostali broj
jednaina, n = K N + 1 , potrebno postaviti na osnovu drugog
Kirchoffovog zakona. Meutim, takvih jednaina ima toliko koliko se u
sloenom kolu moe postaviti zatvorenih kontura. Da bi sistem od K
linearnih jednaina imao jednoznano reenje i te jednaine moraju biti
meusobno nezavisne. Zato zatvorene konture treba birati tako da se svaka
nova kontura razlikuje od prethodne po jednoj novoj grani elektrinog
kola. Da bi izbor nezavisnih kontura bio olakan koristi se metod koji je
zasnovan na teoriji grafova. Prvo se naznae grane koje povezuju sve
vorove mree a da pri tome ne obrazuju ni jednu zatvorenu konturu. Jasno
u svakoj mrei postoji vie moguih reenja. Oznaene grane predstavljaju
stablo. Neoznaene grane su spojnice kojih ima tano onoliko koliko je
potrebno formirati jednaina na osnovu drugog Kirchoffovog zakona.
42
35 - Metod konturnih struja

Metod konturnih struja je direktna posledica drugog Kirchoffovog zakona,
a u odnosu na neposrednu primenu Kirchoffovih zakona ima prednost jer
se sistem jednaina vrlo jednostavno i na ematizovani nain formira. Broj
jednaina je jednak broju nezavisnih kontura, tj. broju nepoznatih
konturnih struja. Ako sloeno elektrino kolo sadri strujne generatore
tada su jaine struja u tim granama unapred poznate i moraju biti
nezavisne grane odgovarajuih nezavisnih kontura kojima pripadaju.
Kako su konturne struje samo zamiljene
njihov smer se unapred pretpostavlja kao smer
obilaenja po konturi. Prema drugom
Kirchoffovom zakonu, za svaku nezavisnu
konturu zbir padova napona je jednak zbiru
elektromotornih sila koje deluju u toj konturi.
Tako se dobija sistem jednaina
R11
R
21
M
Rk1
M
Rn1
R12 K R1k
R22 K R2 k
M
Rk 2
M
Rn 2
O M
K Rkk
O M
K Rnk
K R1n I I
K R2 n I II
M
M M
=
K Rkn I k
O M M

K Rnn I n
( E )
( E )
I
II
Ek
M
E n
( )
( )
Koeficijenti u sistemu jednaina sa istim indeksima predstavljaju zbir svih

otpornosti koje pripadaju konturi koja je oznaena tim indeksom, tj. to su
zbirovi svih otpornosti kroz koje protie konturna struja sa tim indeksom
pa su nazvani sopstvena otpornost. Koeficijenti sa razliitim indeksima ili
meusobne otpornosti su zbir svih otpornosti koje su zajednike za dve
indeksirane konture. Ako kroz zajedniku granu dve konture protiu
konturne struje suprotnih smerova koeficijenti imaju negativan znak i
obrnuto. Slobodni lanovi sistema jednaina su zbir svih elektromotornih
sila koje pripadaju konturi za koju se jednaina sastavlja.
Nakon reavanja sistema jednaina odreuju se jaine struja u pojedinim
granama sloenog elektrinog kola. Jaina struje u nezavisnoj grani je
jednaka jaini konturne struje, a jaina struje u grani koja pripada veem
broju kontura je jednaka zbiru (ukljuujui znak) svih konturnih struja koje
kroz tu granu elektrinog kola protiu.
43
36 - Metod potencijala vorova

Metod potencijala vorova je zasnovan na posrednoj primeni Kirchoffovih
zakona. U odnosu na direktnu primenu Kirchoffovih zakona daje manji
broj jednaina, tj. broj je jednak broju jednaina koje bi trebalo postaviti
po prvom Kirhofovom zakonu. U sloenoj elektrinoj mrei prvo treba
obeleiti vorove, a zatim izdvojiti granu i vie paralelno vezanih grana
izmeu dva vora. Neka izmeu vorova i i j postoji samo jedna grana
sa proizvoljnim brojem otpornosti (provodnosti) i izvora elektromotorne
sile tada je, prema definiciji, napon izmeu posmatranih vorova
j
r r
U ij = i j = E dl = I ij Rij Eij ,
i
gde je Rij = R ji ukupna otpornost grane elektrinog kola i Eij = E ji

algebarski zbir svih elektromotornih sila u posmatranoj grani.
Metod e biti objanjen na primeru topologije elektrinog kola sa slike.
Ukoliko kolo ne sadri ni u jednoj
grani idealni naponski generator,
potrebno je postaviti sistem od
N x = N n 1 jednaina, gde je n
broj vorova. Jedan od vorova se
usvaja za referentni i obeleava se
0 i nalazi se na potencijalu
0 = 0 .
Ostali vorovi obeleavaju se brojevima 1, 2, ..., k , ... n 1 (proizvoljno) i
njihovi potencijali u odnosu na referentni su 1 , 2 , ...k , ..., n 1 ,
respektivno.
Sistem jednaina po metodi potencijala vorova za elektrino kolo je
G111 G122 ... G1k k ... G1, n 1n 1 = ( J )1

G211 + G222 ... G2 k k ... G2, n 1n 1 =
Gk11 Gk 2 2 ... + Gkk k ... Gk , n 1n 1 =
( J )
( J )
Gn 1,11 Gn 1, 2 2 ... Gn 1, k k ... + Gn 1, n 1n 1 =
( J )
n 1
44
Ako iskoristimo injenicu da za napone izmeu bilo kog vora i

referentnog vora vai
U k 0 = k 0 = k ,
sistem jednaina postaje
+ G11
G
21
Gk 1
M
Gn 1,1
G12
+ G22
M
Gk 2
M
Gn 1, 2
K
K
O
K
O
K
G1k
G2 k
M
+ Gkk
M
Gn 1,k
K
K
M
K
O
K
G1, n 1 U 10
G2, n 1 U 20
M
M
=
Gk , n 1 U k 0
M
M

+ Gn 1, n 1 U n 1, 0
( J )
( J )
J k
J n 1
( )
( )
Provodnosti ( Gij = 1 / Rij ) sa istim indeksima su sopstvene provodnosti, tj.

provodnosti koje su prikljuene u vor sa zadatim indeksom. Provodnosti
sa razliitim indeksima su zbir svih provodnosti izmeu dva indeksirana
vora. Samo se sopstvene provodnosti uzimaju sa pozitivnim predznakom,
dok su sve ostale sa negativnim predznakom.
J k predstavlja algebarski zbir struja svih strujnih generator vezanih
( )
za k ti vor. Da bi se dobio ovakav sistem jednaina neophodno je i sve

naponske generatore transformisati u strujne. Ukoliko struja utie u vor
uzima se sa pozitivnim znakom i obrnuto.
Jaina struje u grani koja spaja posmatrane vorove je
I ij = GijU ij + Gij Eij
I ij = Gij U i 0 U j 0 + Gij Eij ,

gde je upotrebljena provodnost umesto otpornosti, jer se u sluaju vie
paralelnih grana izmeu dva vora ukupne provodnosti i elektromotorne
sile dobijaju samo sabiranjem po svim granama. Ako neka od grana sadri
idealni strujni generator, jaine struje, I S , ovog generatora se dodaje levoj
strani prethodne jednaine.
Ukoliko izmeu dva vora postoji idealni naponski generator,
elektromotorne sile, E , tj. ako neka od grana sadri samo idealni naponski
generator bez ikakvih otpornosti, za referentni vor se uzima vor za koji
je vezan negativni pol generatora. U tom sluaju napon vora za koji je
vezan pozitivni pol generatora dobija vrednost elektromotorne sile
generatora, U k 0 = E . Samim tim sistem jednaina se redukuje i ne pie se
jednaina za taj vor.
45
Primer Vie naina reavanja elektrinog kola

Neka je dato elektrino kolo u kome je
zbog jednostavnosti ukljuen samo jedan
izvor elektromotorne sile, E , i kome su
sve otpornosti jednake, R . Take u kolu
(ne i vorovi) su obeleene po parovima
AB , CD i EF . Zadatak je odrediti jainu
struje i napon izmeu taaka AB .
Neposredna primena osnovnih zakona

U taki (voru) C ukupna jaina struje I1 se grana na
struje I 2 i I 3 kroz dve paralelno vezane grane. Kako je
potencijalna razlika izmeu taaka CD i AD ista to
sledi da je I 2 = 2 I 3 . Ekvivalentna otpornost gledano iz
taaka u kojima je prikljuen izvor napona je
Re = R + R || 2 R . Tako se dobija ukupna jaina struje
koja protie kroz izvor napajanja i ekvivalentnu
otpornost.
I1 =
E 3E
=
,
Re 5 R
I AB = I 3 =
1E
,
5R
Za posmatrano elektrino kolo mogue je postaviti

samo dve nezavisne konture. Neka to budu konture
FECD i DCAB . Dve nezavisne konture daju
sistem od dve linearno nezavisne jednaine se tri
nepoznate jaine struja.
I1 = I 2 + I 3
I2 =
2
I1
3
I3 =
1
I1
3
Re =
5
R
3
U AB =
1
E.
5
I1 R + I 2 R = E
I 2 R + I 3 2R = 0
I1 = I 2 + I 3
Trea neophodna jednaina se dobija iz prvog Kirchoffovog zakona za

vor C . Dobijeni sistem jednaina je mogue reiti metodom eliminacije.
Meutim, za sloenija elektrina kola
znatno je pogodnije sistem zapisati u
matrinoj formi. Reavanjem dobijenog
sistema jednaina dobijaju se poznati
rezultati.
0 I1 E
R R
0 R 2R I 2 = 0
1 1 1 I 3 0
Thveneninova teorema
Po ovoj teoremi celo elektrino kolo, osim otpornika izmeu taaka AB ,
se zamenjuje crnom kutijom, a ova se zamenjuje ekvivalentnim
Thveneninovim (naponskim) generatorom.
46
Ekvivalentna unutranja otpornost ovog generatora

se dobija kad se posmatrano sa strane para taaka
AB izrauna (ili izmeri) ekvivalentna otpornost
kad su svi naponski izvori kratko spojeni, kad su
svi strujni izvori uklonjeni i kad su krajevi AB
otvoreni (otpornik uklonjen). Ekvivalentni napon
se izraunava (meri) kad su krajevi AB otvoreni
(napon praznog hoda). Tako je
RT E =0 =
3
R
2
U T = U AB R = U CD =
1
E.
2
Kada se na dobijeni ekvivalent prikljui prethodno uklonjen otpornik

dobija se:
UT
1E
1
I AB =
=
, U AB = I AB R = E .
RT + R 5 R
5
Nortonova teorema
Ekvivalentni strujni generator se dobija kada se
ekvivalentna otpornost izrauna na isti nain kao i
za ekvivalentni naponski generator. Ekvivalentna
jaina struje se dobija kad se take AB kratko
spoje (struja kratkog spoja).
R N = RT =
3
R,
2
IN =
1E
.
3R
Kada se na ekvivalentni strujni generator ponovo prikljui otpornik, struja

se deli na struju kroz ekvivalentnu unutranju otpornost i struju kroz
prikljueni otpornik, I N = I u + I AB . Kako su obe otpornosti prikljuene na
isti napon, U AB , sledi da je
Iu =
2
3
1E
I AB , a odavde sledi i ve poznati rezultat I AB = I N =
.
3
5
5R
Metod konturnih struja

Posmatrano elektrino kolo ima dve nezavisne konture i mogue ga je
opisati sa dve nezavisne konturne struje, tj. sistemom od dve jednaine sa
dve nepoznate. Neka su konture iste kao i u primeru neposredne primene
47
Kirchoffovih zakona. Konturna struja I k1 pripada konturi FECD , a

konturna struja I k 2 konturi DCAB .
Neka smerovi obilaska po konturama odgovaraju
redosledu taaka, pa sledi traeni sistem jednaina.
Reavanjem dobijenog sistema jednaina se dobija:
I k1 =
3E
,
5R
Ik2 =
2 RI k1 RI k 2 = E
RI k1 + 3RI k 2 = 0
1E
,
5R
I1 = I EC = I k1 , I 3 = I AB = I k 2 , I 2 = I CD = I k1 I k 2 =
2E
.
5R
Metod potencijala vorova

Posmatrano elektrino kolo ima samo dva vora i tri grane. Take B , D i
F su na istom potencijalu ( B = D = F = 0 ) te je bilo koja od njih
jedan vor. Drugi vor je taka C . Prema metodu potencijala vorova
moe da se postavi samo jedna jednaina
1
2
(G + G + G )C = GE iz koje sledi C = E , ili
2
5
I AB =
C B 2 1 1 E
1
= E
=
, U AB = I AB R = E .
2R
5 2R 5 R
5
Meutim, zbog ilustrativnosti pretpostavimo da je trei vor taka A .

Tada je mogue postaviti sistem od dve
jednaine sa dve nepoznate, ijim
reavanjem se dobija poznati rezultat.
Zadaci za vebu
(G + G + G ) C G A = GE
G C + (G + G ) A = 0
1
U AB = A B = E
5
48
Primer - Odreivanje napona u otpornikoj kaskadi

Posmatra se prvo razdelnik napona ili jedna elija otpornike kaskade.
Neposrednom primenom osnovnih zakona nalazi se da je napon na
poslednjem otporniku polovina ulaznog napona. Razmatranje se proiruje
na kaskadu koja se sastoji od dve elije i dobija se da je napon na
poslednjem otporniku petina ulaznog napona.
I=
U0
1
, U1 = I R = U 0 .
2R
2
23
1
123
U 2 = U1 , U1 =
U0 , U2 =
U0 .
2
35
235
Kad se u razmatranje uvrsti jo jedna elija i kad se inioci proizvoda u

broijocu i imeniocu ne skrauju sledi
1
U3 = U 2 ,
2
U2 =
23
U1 ,
35
U1 =
5 8
U0 ,
8 13
U3 =
1235 8
U0 .
2 3 5 8 13
Lako se uoava da se i u brojiocu i imeniocu poslednjeg izraza nalazi

proizvod lanova Fibonaccijevog niza koji se dobija tako to je svaki
naredni lan jednak zbiru prethodna dva. Uoptavanjem se dobija rezultat
za kaskadu od n = 4 elije.
U4 =
11
11 2 3
11 2 3 5 8
1 1 2 3 5 8 13 21
U3 =
U2 =
U1 =
U0
12
12 35
1 2 3 5 8 13
1 2 3 5 8 13 21 34
Na taj nain se mogu odrediti svi naponi u otpornikoj kaskadi sa

proizvoljnim brojem elija, a odnos ulaznog napona i napona na
poslednjem otporniku u kaskadi od n elija je jednak vrednosti 2n -tog
lana Fibonaccijevog niza koji generiu poetne vrednosti a0 = 1, a1 = 2 .
1 1 2 3 5 8 13 21 34 55
U0
1 2 3 5 8 13 21 34 55 89
5
4
3
2
1
0
U5 =
Tako je na primer, za n = 5 ,
U0
= a10 = 89 .
U5
49
37 - Analogija statikog i stacionarnog elektrinog polja

U delovima stacionarnog strujnog polja gde ne deluju
elektromotorne sile gustina struje zadovoljava Ohmov
zakon i prvi Kirchoffov zakon. Stacionarno elektrino
polje je bezizvorno i bezvrtlono i moe se opisati
funkcijom elektrinog skalar potencijala. Iz ovih konstatacija sledi da funkcija potencijala zadovoljava
Laplaceovu jednainu koja je potpuno jednaka sa
onom za elektrostatiko polje kad je provodnost
sredine konstantna.
Pri istim graninim uslovima reenja Laplaceove
jednaine su ista i nije vano da li je to elektrostatiko
ili stacionarno elektrino polje.
Iz ove analogije sledi niz korisnih rezultata. U
elektrostatikom polju se definie kapacitivnost, a u
stacionarnom elektrinom polju se definie provodnost. Izjednaavanjem izraza za napone koji se odatle
dobijaju sledi veza izmeu osnovnih veliina za ova
dva polja. Kada jedna elektroda obuhvata drugu (sferni
kondenzator, koaksijalni vod) analogiju je sa neznatnom grekom mogue proiriti.
r
r
J = E
r
div J = 0
r
rot E = 0
r
E = grad
div( grad) = 0
= const.
div(grad) = 0
= 0
C = q /U
G = I /U
q I
=
C G
Pomenuta greka se sastoji u zanemarivanju dela povrine kroz koju

prolazi provodnik od unutranje elekrode kroz spoljanju. Tada je za
homogeni i linearni, ali nesavreni dielektrik, dakle dielektrik koji ima
provodnost,
r r
r r
q = E dS ,
I = E dS .
Kad se ove formule uvrste u prethodnu relaciju sledi jo

jedna relacija koja se upotrebljava za proraun
kapacitvnosti kada je poznata provodnost, i obrnuto.
G
=
C
Do istog rezultata je mogue doi i kada se uporede formule za provodnost

i kapacitivnost dela strujne tube.
Neka je ravan kondenzator ogranien elektrodama istog
poprenog preseka, S , ija je provodnost znatno vea
od provodnosti dielektrika kojom je kondenzator
ispunjen i kroz koji protie struja. Deobom formula za
provodnost i kapacitivnost (ovde je l = d ) se dolazi do
ve poznatog odnosa.
G=
S
l
C =
S
d
50
Primer - Poduna odvodnost koaksijalnog voda

Neka je dat koaksijalni vod unutranjeg poluprenika a i spoljanjeg
poluprenika b koji je ispunjen homogenim, linearnim ali nesavrenim
dielektrikom ija je dielektrina konstanta i provodnost . Vod je
prikljuen na jednosmerni napon U .
Elektrino polje je radijalno i postoji samo u meuelektrodnom prostoru.
Primenom Gaussovog zakona na zamiljenu cilindrinu povrinu poluprenika r , a r b , za jainu elektrinog polja se dobija:
r r
E dS =
E 2r l =
q l
r
q 1
E=
r .
2 r
r
b
r r
q dr
q
b
Napon izmeu elektroda je U = E dr =
=
ln ,
2 a r
2 a
a
b
a poduna kapacitivnost je C =
q 2
.
=
U ln b
a
U telekomunikacijama provodnost izmeu elektroda koaksijalnog voda je

nepoeljna karakteristika i naziva se odvodnost. Meutim, koaksijani vod
se primenjuje i kao linijski detektor poara i provale (na primer kad je vod
nagaen ili nagoreo) i tada je brza promena odvodnosti poeljna karakteristika.
G = C
Na osnovu analogije poduna odvodnost

koaksijalnog voda je konano:
2
=
ln b
a
Do istog rezultata dolazi se i na sledei nain:

C=
q 1 r r r r
D dS =
E dS
=
U U
U
G=
I
1 r r r r
J dS =
E dS
=
U U
U
1 r r C G
E dS = = .
U

51
38 - Elektroda sfernog oblika u homogenoj sredini

Ako se elektroda sfernog oblika nalazi u sredini ija
je provodnost u svim pravcima stalna, fluks vektora
gustine struje kroz zamiljenu sfernu povrinu
poluprenika r koja obuhvata elektrodu, r a ,
mora biti jednak jaini struje koja utie u elektrodu.
Mala povrina koju zauzima uvodni provodnik moe
biti zanemarena. Ako su ostale elektrode kroz koje se
strujno polje zatvara dovoljno daleko, tada je
stacionarno strujno polje radijalno.
Dobijaju se izrazi koji su formalno isti kao izrazi za elektrinu indukciju i
elektrino polje naelektrisane sfere, samo to umesto koliine naelektrisanja stoji jaina struje i umesto dielektrine konstante specifina
provodnost.
Stacionarno elektrino polje
Statiko elektrino polje

D(r ) =
q
4r
E (r ) =
q
4 r
J (r ) =
I
4 r
E (r ) =
I
4 r 2
Primer - Tanka cilindrina elektroda u homogenoj sredini

Neka u elektrodu oblika cilindra, koja se nalazi u homogenoj sredini
specifine provodnosti , kroz provodnik zanemarljivih dimenzija utie
struja jaine I . Kad su ostale elektrode kroz koje se zatvara strujno polje
veoma udaljene, strujno polje u okolini elektrode je aksijalno simetrino u
odnosu na osu elektrode.
Poto je specifina provodnost sredine znatno manja od
specifine provodnosti elektrode, mogue je koristiti
analogiju sa odgovarajuim problemom elektrostatike.
Kapacitivnost cilindrinog provodnika konane duine
2h i poluprenika a , koji je znatno manji od duine, je
poznata iz elektrostatike, pa se korienjem analogije
dobija izraz za prelaznu otpornost (odvodnost) izmeu
elektrode i okolne sredine.
R=
C=
1
C
4h
2h
ln
a
2h
a
R=
4h
ln
52
39 - Granini uslovi
Analogija elektrostatikog i stacionarnog elektrinog polja se proiruje i na
granine uslove koji vae na razdvojnoj povrini dve sredine razliitih
specifinih provodnosti.
Granine uslove za vektor gustine struje je mogue
izvesti na potpuno isti nain kao i u sluaju elektrostatikog polja. Primenom prvog Kirchoffovog zakona
u integralnom obliku na zatvorenu cilindrinu
povrinu ije su osnovice paralelne razdvojnoj
povrini dve provodne sredine dobija se granini uslov
za normalne komponente vektora gustine struje. Iz
bezvrtlonog karaktera stacionarnog elektrinog polja
sledi uslov za tangencijalne komponente vektora
gustine struje (videti: Sveska I)
J1n = J 2n
1E1n = 2 E2n
J1t J 2t
=
1 2
tg 1 1
=
tg 2 2
Granini uslovi za vektor gustine struje i

zakon o prelamanju linija stacionarnog
strujnog polja dobijaju se i analogijom i
to znatno jednostavnije. Potrebno je u
graninim uslovima za elektrostatiko
r
polje vektor elektrine indukcije, D ,
r
zameniti vektorom gustine struje, J , a
dielektrinu konstantu, , specifinom
elektrinom provodnou, .
U specijalnom sluaju, kad je jedna sredina savren provodnik, 2 , a
druga savren izolator, 2 0 , to vrlo priblino odgovara struji u
provodniku koji se nalazi u vazduhu, sledi da je J 1n = 0 , jer nema isticanja
struje iz provodnika u okolni prostor. Iz prvog graninog uslova sledi i da
je J 2 n = 0 . Iz drugog i treeg graninog uslova se dobija da je J1t = 0 .
Tako ostaje samo tangencijalna komponenta vektora gustine struje u
provodniku koja je srazmerna tangencijalnoj komponenti elektrinog polja,
J 2t = 2 E 2t . Konano, poto su to jedine komponente opet se dobija,
r
r
J = E , to je poznat rezultat.
53
40 - Teorema lika
Vrlo est sluaj vremenski konstantnog ili sporo promenljivog strujnog
polja je kad se elektroda nalazi u provodnoj homogenoj sredini koja je
ravnom povri ograniena sa jedne strane (poluprostor) dok je sa druge
strane razdvojne povrine neprovodna sredine tj. izolator. Pomou
izolovanog provodnika, ija je debljina znatno manja od svih ostalih
dimenzija koje su od interesa, elektroda je spojena sa strujnim izvorom.
Drugi kraj strujnog izvora je vezan za istu ili slinu elektrodu koja je
dovoljno daleko tako da ne utie na raspodelu polja u posmatranoj okolini
prve elektrode.
Kako nema isticanja struje u izolator to znai da su u svim takama
razdvojne povrine normalne komponente vektora gustine struje jednake
nuli, J1n = J 2n = 0 . U provodnoj sredini uz samu graninu povrinu
postoje samo tangencijalne komponente ovog vektora. Zato je uticaj
izolatora iznad razdvojne povrine na raspodelu polja u provodnoj sredini
mogue zameniti ekvivalentnim strujnim izvorom tj. likom u ravnom
ogledalu. Pri tom se i elektroda i njen lik nalaze u homogenoj sredini iste
specifine provodnosti. Vano je uoiti da smer i jaina struje koja istie ili
utie u lik moraju biti isti kao i za samu elektrodu.
Jedna od najvanijih primena teorme lika je proraun uzemljivaa.

Uzemljivai su metalne elektrode ukopane u zemlju i povezane
provodnikom za nadzemne delove ureaja za koje se eli da budu na
potencijalu okolnog zemljita. Uzemljivai su i deo instalacije za zatitu od
atmosferskog elektriciteta tj. uzemljivai su deo gromobranske instalacije
objekata. Kad god je mogue, na isti uzemljiva ili sistem uzemljivaa se
povezuju svi vodovi elektrine instalacije koji su na nultom potencijalu i
prihvatni sistem gromobranske instalacije. Time se u praksi potencijal
okolnog tla uzima za povrinu nultog potencijala. U teorijskim analizama,
posebno u elektrostatici, take nultog potencijala (referentne take)
najee su u beskonanosti.
54
41 - Uzemljiva oblika sfere

Kad je uzemljiva ukopan tako da je dubina ukopavanja znatno vea od
njegovih dimenzija uticaj diskontinuiteta tj. razdvojne povrine zemljavazduh je mogue zanemariti. Meutim, kad to nije sluaj neophodno je
primeniti teoremu lika u ravnom ogledalu. Uticaj diskontinuiteta se
zamenjuje uticajem simetrinog uzemljivaa u odnosu na povrinu zemlje
tako to se lik postavlja u sredinu iste specifine provodnosti. Ukupno
elektrino polje i gustina struje se dobijaju kao vektorski zbirovi
odgovarajuih polja koja potiu od uzemljivaa i njegovog lika.
r r
r
E = E1 + E2
r
E1 =
I R1
,
4 R12
R1 = x 2 + (h y ) 2
r
E2 =
I R 2
,
4 R22
R2 = x 2 + (h + y ) 2
Kad je uzemljiva duboko ukopan u

zemlju tada je R2 > R1 , a posledino je
E2 << E1 , pa je uticaj lika mogue
zanemariti, kao to je to ve naglaeno.
Na povrini zemlje, y = 0 , R1 = R2 , elektrino polje ima samo
tangencijalnu komponentu ija jaina je jednaka dvostrukoj jaini
elektrinog polja koje potie ili od uzemljivaa ili od lika.
E ( x) = 2 E1 cos =
I
x
2
2 ( x + h 2 ) 3 / 2
Jaina polja na povrini zemlje je jednaka nuli za

x = 0 i x . Prema Rolleovoj teoremi izmeu
dve nule neprekidne funkcije postoji ekstremna
vrednost. Ekstremna vrednost se dobija iz uslova
da je prvi izvod po promenljivoj x jednak nuli.
U ovom sluaju to je maksimum (to se dokazuje
znakom drugog izvoda) jaine elektrinog polja.
d
E ( x) = 0
dx
h
x=
2
Emax =
3 3 h2
Napon izmeu dve take na povrini zemlje, je mogue izraunati tano.

Meutim, za mala rastojanja, lk , je vrlo priblino
U k Emax lk .
Za rastojanje lk se uzima duina koraka i U k je napon koraka.
55
42 - Prelazna otpornost uzemljivaa i napon koraka

Poluloptasta elektroda poluprenika a nainjena je
od dobrog provodnika i ukopana je u zemlju ija je
specifina provodnost homogena i znatno manja od
specifine provodnosti elektrode. Neka struja jaine
I utie u centar polulopte i neka su druge elektrode
kroz koje se zatvara strujno kolo dovoljno daleko.
Tada je u okolini polulopte stacionarno strujno polje radijalno. Fluks
vektora gustine struje postoji samo kroz zamiljenu polusferu poluprenika
r , jer nema isticanja struje u vazduni prostor.
r r
I = J dS = J 2r 2
J (r ) =
I
2r
E (r ) =
I
2 r 2
Za referentnu taku u beskonanosti potencijal je (r ) = E (r ) dr =

r
Kolinik potencijala na povrini elektrode i

jaine struje je prelazna otpornost izmeu
uzemljivaa i okolne sredine i esto se
naziva otpor uzemljenja.
Ruz =
I
2 r
(r = a)
1
=
I
2 a
Pomou polulopte mogu se aproksimirati i elektrode koje nemaju taj

geometrijski oblik. Na primer, otpornost uzemljenja stuba dalekovoda je
priblino jednaka otpornosti uzemljenja poluloptastog uzemljivaa iji je
poluprenik jednak polupreniku krunice opisane oko osnove stuba.
Kad kroz uzemljiva u okolnu zemlju istie struja
(udar groma, struja kratkog spoja) na povrini zemlje
se u bliskim takama pojavljuju znaajne potencijalne
razlike koje mogu da ugroze ivot ljudi i ivotinja. Za
dve bliske take uzima se duina koraka, lk , a napon
izmeu tih taaka je napon koraka, U k ,
U k = ( r ) ( r + lk ) =
I
lk
lk a
= I Ruz
.
2 r (r + lk )
r ( r + lk )
Najvei napon koraka je u neposrednoj blizini uzemljivaa i opada sa

kvadratom rastojanja.
Numeriki primer:
= 0.01S/m , a = 1.0 m , I = 100 A , Ruz = 15 , lk = 0.8 m , U k = 18 kV .
56
43 - Merenje otpornosti uzemljivaa

Merenje otpornosti najee se vri nekom od metoda koji su zasnovani na
ravnotei elektrinog mosta. Prilikom merenja u tlo oko uzemljivaa se
pobadaju metalne sonde. Elektrini most se formira sa dve ili tri merne
sonde i uzemljivaem kao primarnom elektrodom koja se obino oznaava
kao Z, a ija nepoznata otpornost, Rx , se meri.
Za elektrini most sa dve merne sonde se
dobija,
R12 = Rx + R2 ,
R13 = Rx + R3 ,
R23 = R2 + R3 ,
i konano,
Rx =
R12 + R13 R23

.
2
Prilikom merenja otpornosti uzemljivaa
je potrebno paljivo odabrati mesta
postavljanja (pobadanja) mernih sondi.
Da bi se otklonile greke u merenju,
merne sonde moraju biti na dovoljno
velikim rastojanjima od uzemljivaa.
Dovoljno veliko rastojanje podrazumeva
da merna sonda nije u naponskom levku
uzemljivaa.
U praksi se najee koriste rastojanja

vea od 20 m.
Fakultet zatite na radu u Niu
57
44 - O gustinima naelektrisanja
Kod nesavrenih dielektrika provodnost je veoma mala, pa se pri
proraunu stacionarnog strujnog polja uzimaju u obzir i dielektrine
osobine sredine. U optem sluaju osobine sredine zavise od prostornih
koordinata, pa sledi sledee razmatranje.
Maxwellov postulat
r
r
div D = div (E ) =
Prvi Kirchoffov zakon

r
r
div J = div (E ) = 0
r r
divE + E grad =
r r
divE + E grad = 0
r 1
r
= E grad 2 grad = J grad
Iz poslednjeg izraza je jasno da ako odnos / nije konstantan, u sredini

postoji viak slobodnih naelektrisanja istog znaka. To znai da je kod
dobrih provodnika, , zapreminska gustina slobodnih naelektrisanja
zanemarljiva jer je odnos / blizak nuli i praktino konstantan, pa je
zapreminska gustina naelektrisanja kao izvod konstante jednaka nuli.
Suprotno, kod loih provodnika tj. nesavrenih dielektrika mogu postojati
slobodna naelektrisanja i to posebno na razdvojnim povrinama dva
dielektrika.
Istovremeno zadovoljavanje graninih uslova za normalnu komponentu
vektora elektrine indukcije je mogue samo ako na razdvojnoj povrini
postoje slobodna naelektrisanja.
r
r
1E1n 2 E2 n =
J1n = J 2n
1E1n = 2 E2 n

= 2 E2n 1 2 = J n 1 2
1 2
1 2
Smer struje, odnosno znak povrinske gustine naelektrisanja, zavisi od

elektrinih osobina sredina.
58
45 - Vreme relaksacije
Brzina rasturanja nagomilanih slobodnih naelektrisanja zavisi od
specifine provodnosti i dielektrine konstante sredine. Neka je, zbog
jednostavnosti u razmatranju, sredina linearna i homogena. Tada je:
na osnovu Maxwellovog postulata
na osnovu jednaine kontinuiteta i Ohmovog zakona
Izjednaavanjem desnih strana poslednja dva izraza
dobija se linearna diferencijalna jednaina prvog reda.
Jednainu je mogue preurediti na oblik koji radvaja
promenljive. Nakon integracije leve i desne strane
dobija se opte reenje koje sadri i konstantu
integracije, ln C .
ln = t + ln C
r
div E =
r
1
div E =
t
=
t
= t
t
=Ce
Za odreivanje konstante integracije neophodan je i poetni uslov. Neka je

u trenutku t = 0 zapreminska gustina naelektrisanja bila 0 . Tada se
jednostavno dobija da je C = 0 , a odatle i zakon rasturanja naelektrisanja.
= 0
t
e
= 0 e
Konstanta = / ima dimenziju vremena i naziva se vreme relaksacije.

Posle vremena t = gustina naelektrisanja u materijalu opadne na e -ti
deo prvobitne gustine 0 .
U dobrim provodnicima vreme relaksacije je veoma kratko, praktino
naelektrisanja se rasturaju trenutno. Zbog toga se za dobro provodne
sredine uvek uzima da je = 0 . U dobrim dielektricima, na primer,
dielektrici kojima se pune kondenzatori, vreme relaksacije moe da bude
od nekoliko dana do nekoliko godina.
Materija
Bakar
Trafo ulje
Miino tkivo
[S/m ]
[s]
59.6 106
1.0 10 18
20.2 10 3
6.10 100
2.30 100
2.57 107
9.06 1019
2.30 1018
1.13 102
59
46 Neki efekti jednosmerne struje na ljude

Efekti direktnog kontakta ljudi sa naelektrisanim telima su prvo prouoeni
jer su vidljivi (videti: Sveska I). Kad se dolo do saznanja o elektrinoj
struji postalo je jasno da kroz ljudsko telo koje je u kontaktu sa
naelektrisanim telom protie elektrina struja. Jainu kontaktne struje, I c ,
je danas ak mogue i izmeriti. Razvojem teorije makroskopskih elektromagnetnih polja dolo se do saznanja da stacionarno elektrino polje
prouzrokuje kretanje nosilaca naelektrisanja tj. stacionarnu elektrinu
struju koja neminovno stvara stacionarno magnetno polje. O stvarnim
efektima na ljudski organizam koje prouzrokuju elektrino i magnetno
polje se jo uvek veoma malo zna. Meutim, ipak su svi efekti podeljeni u
tri kategorije.
Uzrok efekta
Elektrino polje
Kontaktna struja
Magnetna indukcija
Danas je dobro poznato da promenljivo magnetno polje stvara elektrino

polje i posledino elektrinu struju (videti: Sveska III). Zato efekte koje
prouzrokuje stacionarna elektrina struja treba podeliti u dve grupe. U prvu
grupu spadaju efekti proizvedeni direktnim kontaktom nekog dela ljudskog
tela sa drugim telom iji je potencijal razliit od potencijala ljudskog tela.
Drugu grupu ine efekti proizvedeni indukovanim strujama u ljudskom
telu. Meutim, pri niskim uestanostima, gde spada i industrijska
uestanost od 50 Hz, elektromagnetno polje je mogue tretirati kao
kvazistacionarno, pa se samo na osnovu jaine kontaktne struje i ve
poznatih elektromagnetnih osobina ljudskog tela postavljaju granice za
maksimalnu dozvoljenu izloenost elektromagnetnom polju (MPE Maximum Permissible Exsposures)
MPE za f 50 Hz
Standard i godina
E [kV/m]
I c [mA]
B [mT]
NRPB
(1993)
profesionalci
stanovnitvo
12.0
12.0
1.0
0.5
1.300
1.300
ICNIRP
(1998)
profesionalci
stanovnitvo
8.3
4.2
1.0
0.5
0.420
0.083
IEEE
(1999)
profesionalci
stanovnitvo
20.0
5.0
1.5
0.5
2.710
0.904
*Puni nazivi standarda dati su u Literaturi
60
Literatura
Krsti, D.D, Eletrostatiki modeli rezervoara sa naftnim derivatima

Magistarska teza, Elektronski fakultet, Ni, 1999.
Petkovi,D.M, Raspodela gustine jednosmerne struje u masivnim
provodnicima - Magistarska teza, Elektronski fakultet, Ni, 1983.
Petkovi,D.M, Krsti,D.D : DC density distribution at strip conducors,
Zbornik radova sa X Naunog skupa i I Meunarodne konferencije
Preventivni inenjerig i informacione tehnologije, PIIT '94, Ni, 1994,
pp. 46.1-4.
Petkovi,D.M, Krsti,D.D, Raspodela potencijala i gustine jednosmerne struje u masivnim provodnicima krunog poprenog preseka,
Zbornik radova sa XL Konferencije ETRAN, Budva, 1996, pp. II 438441.
Petkovi,D.M, Elektrostatiko polje u radnoj i ivotnoj sredini-prvi
deo, Fakultet zatite na radu, Ni, 2005.
Petkovi,D.M, Krsti,D.D. Elektrostatika, Fakultet zatite na radu,
Ni, 2005.
Petkovi,D.M, Krsti,D.D, Stankovi,V.B, The Effect of Electric Field
on humans in the Immediate Vicinity of 110kV Power Lines, Facta
Universitatis, Ser. Working and Living Environmental protection,
Vol.3, No 1, 2006, pp.63-72.
Popovi,D. Elektromagnetika, Graevinska knjiga, Beograd. 1980.
Surutka,J. Elektromagnetika, Graevinska knjiga, Beograd. 1975.
Velikovi,M.D. Elektromagnetika, Elektronski fakultet, Ni, 1994.
Velikovi,M.D. i saradnici, Zbirka reenih zadataka iz elektromagnetike, prvi deo, Elektronski fakultet, Ni, 2000.
NRPB, Board statement on restrictions on human exposure to static
and time varying electromagnetic fields and radiation documents of the
NRPB, Nat. Rad. Protection Board, Chilton, Didcot, Oxon., U. K.,
Doc. NRPB, vol. 4, no. 5, 1993
ICNIRP, Guidelines for limiting exposure to time-varying electric,
magnetic, electromagnetic fields (up to 300 GHz)-ICNIRP
guidelines, Health Phys., vol. 74, no. 4, pp. 494-522, 1998.
IEEE, Safety Levels with Respect to Human Exposure to Radio
frequency Electromagnetic fields, IEEE Standard C 95. 1-1991, 1999.
American National Standard Institute
US Department of labor, Occupational Safety & Health Organization,
http://www.ansi.org
http://www.osha.gov
CIP -
,
621.3.024(075.8)
537.2(075.8)
, ., 1952Elektromagnetna zraenja : izvodi sa
predavanja i vebi. #Sv. #2, Stacionarno
elektrino polje i jednosmerna struja / Dejan
M. Petkovi, Dejan D. Krsti, Vladimir B.
Stankovi. - 1. izd. - Ni : Fakultet zatite
na radu, 2011 (Ni : Rolerprint). - 61 str. :
ilustr. ; 24 cm
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Niu. Tira 200. - Bibliografija: str. 60.
ISBN 978-86-6093-014-1
1. , ., 1969- [] 2.
, ., 1978- []
a) b) ,
COBISS.SR-ID 181344524
61

Stacionarno Električno Polje I Jednosmerna Struja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stacionarno Električno Polje I Jednosmerna Struja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Niu

Fakultet zatite na radu, Ni

Elektromagnetna zraenja - izvodi sa predavanja i vebi

Ni, 2010. godine

38 - Elektroda sfernog oblika u homogenoj sredini

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

(Lat: conductio - provoenje elektriciteta i toplote; convectio - strujanje).

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

2 - Razlika potencijala i pojam stacionarnosti

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

3 - Stacionarna elektrina struja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

4 - Prosto strujno kolo

5 - Stacionarno elektrino polje

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

6 - Pokretljivost nosilaca naelektrisanja

Kada u provodniku postoji strano elektrino

Neka je srednje vreme izmeu dva sudara . Kako

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

7 - Jaina elektrine struje - 1

Jaina struje je skalarna veliina. Meutim kretanje

Instrumenti za merenje jaine struje dobili su naziv ampermetri, a

U oba sluaja za merenje se koriste efekti elektrine struje, a instrumenti

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

8 - Smer elektrine struje

9 - Jaina elektrine struje - 2

Kako je prebrojavanje elektrona (ili jona) praktino nemogue, za

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

10 - Gustina elektrine struje

Neka kroz bakarni provodnik poprenog preseka S = 1 mm 2 protie struja

U optem sluaju provodnik nije konstantnog poprenog preseka i gustina

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Ova koliina naelektrisanja moe da se izmeni samo ako kroz graninu

Obrnuto, ako naelektrisanja pristiu u zapreminu fluks je negativan, a

Kad se primeni teorema Gauss-Ostrogradskyog

Poslednje dve jednaine su samo matematiki zapis zakona o konzervaciji

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

12 - Jednaina kontinuiteta i merenje jaine struje

Fluks kroz povrinu omotaa je jednak nuli. Matematiki gledano, vektor

U svakom poprenom preseku provodnika jaina struje je ista.

Merenje jaine struje prekidanjem strujnog

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

13 - Prvi Kirchoffov zakon

Pozitivne normale na povrinama poprenih

U optem sluaju u jednom voru se sustie n provodnika.

14 Primer sloenog elektrinog kola

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Ranija jedinica za provodnost

Reciprona vrednost specifine provodnosti je

Ernst Werner von

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Primer - Linijski razdelnik napona - potenciometar

Otpornost izmeu klizaa i kraja trake je

U specijanom sluaju, n = 1 , nema promene

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Primer - Obrtni razdelnik napona - potenciometar

Povrina poprenog preseka je funkcija ugaone

Dalje, otpornosti izmeu poetka otpornika i klizaa, odnosno klizaa i

Stacionarno elektrino polje i jednosmerna struja

Izmeu prikljuaka svakog od otpornika napon je raliit, a rauna se po

Tako se dolazi do izraza za ekvivalentnu otpornost

Ekvivalentna otpornost dva jednaka paralelno vezana otpornika je jednaka