ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

POTREBE ZA ENERGIJOM
Sve toplotne i termodifuzine tehnoloke operacije zahtevaju dovoenje odreene
koliine toplote u proces. Ova koliina toplote mora da se generie iz nekog
energetskog izvora.
Sve mehanike tehnoloke operacije zahtevaju dovoenje odreene koliine
mehanike energije u proces. Mehanika energija se dobija transformacijom
elektrine energije (elektromotori) ili nekog drugog vida energije (SUS motor,
vetrenjae, vodenice i dr).
U hidraulikim tehnolokim operacijama koristi se fluidna energija energija
strujanja fluida. Ova energija predaje se fluidu u radnim hidraulinim mainama.
U nekim specifinim procesima moe se koristiti direktno elektrina energija za
iniciranje ili katalizu hemijskih ili nekih drugih procesa.
Postoje primeri u savremenim tehnologijama gde se direktno koristi svetlosna
energija, energija ultrazvuka (mehanika energije), mikrotalasno zraenje
(elektromagnetna energija), infracrveno zraenje (elektromagnetni talas toplotna
energija) i dr.
To, praktino, znai da za razliite tehnoloke operacije ili kompletene tehnologije
postoji potreba za veoma razliitim vidovima energije. Gotovo sve tehnoloke
operacije su potroai energije.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Savremene ekonomije u svetu veoma su zavisne od potronje energije u

proizvodnim procesima.

ENERGETSKA ODRIVOST
Energetska odrivost tehnologija postaje sve vaniji parametar pri vrednovanju
poslovnih poduhvata.
ta je u stvari energetska odrivost tehnologije?
Energetski odrive su one tehnologije koje obezbeuju jednak kvalitet proizvoda, a
pri tome koriste manje koliine energije od konkurentnih tehnologija, sa jedne
strane, i koriste u veoj meri obnovljive izvore energije od konkurentnih
tehnologija, sa druge strane. Jedan od glavnih ciljeva unapreenja tehnologija ,
pored povienja kvaliteta je u domenu energetskih racionalizacija i to:
1. Poveanje energetske efikasnosti i
2. Poveanje energetske nezavinosti (autonomnosti, samodovoljnosti i dr).
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Energetska efikasnost vrednuje se specifinim utrokom energije po jedinici
mase proizvoda ili po jedinici mase koja je cilj konkretne tehnoloke operacije. Na
primer, u procesu suenja vrednuje se specifina potronja toplotne energije po
jedinici mase isparene vlage iz proizvoda, a moe da se iskazuje i specifina
potronja toplotne energije po jedinici mase osuenog materijala. U ovom
konkretnom sluaju prvi nain je pogodniji za vrednovanje, jer je manje zavisan
od promenljive vlanosti poljoprivrednih proizvoda.
O energetskoj efikasnosti mora se voditi rauna u svim etapama poslovnog
poduhvata, od prve zamisli, preko projektovanja do ekspolatacije proizvodnog
sistema. U praksi postoji veliki broj postrojenja koja su ranije izgraena, a ija je
nergetska efiksnost veoma niska. To znai da je potronja energije nepotrebno
visoka i da uzrokuje visku cenu proizvoda, samim tim proizvodnja postaje
neodriva. Zadatak menadera je da analiziraju potronju energije i da je
uporeuju sa slinim savremenijim postrojenjima. Naravno, za analizu
mogunosti smanjenja utroka energije moraju se angaovati eksperti.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

U cilju poboljanja energetske efikasnosti ve izgraenih postrojenja mogu se
preduzimati razliite mere:
1. Manje popravke u cilju smanjenja emisije toplote u okolinu. Ta mera obino
podrazumeva zamenu, popravku ili poboljanje termoizolacione zatite. Ova mera
se moe realizovati i bez usluga eksperata. Potrebno je angaovati
specijalizovanu firmu za ove poslove i obaviti radove. Ekpert eventualno treba da
proceni stanje postojee termoizolacije.
2. Rekonstrukcija energetske logistike. Preduslov za ovakav zahvat je opsena
i celovita ekpertiza. Pored poboljanja termoizolacije, menjau se i delovi
energestke opreme, koja je dotrajala ili zastarela u pogledu energetske efikasnosti.
3. Promena tehnologije je najradikalnija intervencija. Ona se izvodi na bazi
energetske analize primenjene tehnologije. Ovaj zahvat se obino primenjuje kada
u svetu ve postoje reenja nove energetski racionalnije tehnologije. Nakon izrade
projekta rekonstrukcije menjajuu se: koncept tehnologije, tehnoloka oprema,
energetska oprema i energetska distribuciona mrea.
Pre svakog od ovih poduhvata obavezna je izrada ekonomske anlize. Potrebno je
predvideti visinu novanih ulaganja i izraunati utede koje e se postii.
Izraunava se period otplate investicije dimikim modelima (uzma se u obzir
inflacija i kamata na uloena sredstva). To je, praktino, specifini poslovni plan.
est je sluaj da najvea novana ulaganja - promena tehnologije, dovode do
najbre otplativosti investicije.
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Energetska nezavisnost se, u veini sluajeva, ne moe postii u celosti. Dakle, u
najveem broju sluajeva mora se raunati na kupovinu energenta: elektrine
energije i raznih vrsta goriva. Odrive tehnologije budunosti u ruralnim sredinama
moraju da se oslanjaju u to veoj meri na energente iz svoje okoline i na obnovljive
izvore energije. to je udeo sopstvenog energetskog resursa ili obnovljive energije
iz okoline vei to je tehnologija energetski odrivija, odosno ona je manje zavisna od
estih trinih poremeaja.
Pored izraza energetska nezavisnost u literaturi se za ovaj pojam sreu nazivi
energetska samodovoljnost ili energetska autonomija.
Stepen energetske nezavisnosti moe se iskazati na sledei nain:

ES
=
EU

Gde su:
stepen energetske efikasnosti,
ES energija iz sopstvenih ili obnovljivih izvora energije upotrebljena u preduzeu i
EU ukupna potronja energije.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

ENERGETSKI IZVORI
Za potrebe tehnologija za preradu poljoprivrednih proizvoda koriste se sledei
neobnovljivi izvori energije:
prirodni gas,
teni naftni gas,
teni naftni derivati (ulja za loenje, mazut itd.)
ugalj,
elektrina energija dobijena sagorevanjem goriva koja spadaju u neobnovljive
izvore energije,
geotermalna energija i td.

U obnovljive izvore energije koji se koriste za potrebe tehnologija za preradu

poljoprivrednih proizvoda spadaju:
spadaju:
biogorivo (biomasa),
biljna goriva za motorni pogon
drvo,
suneva (solarna) energija,
biljno ulje,
biogas i
elektrina energija dobijena od obnovljivih izvora energije (vodena snaga, energija
vetra i sl.)
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Sistemi distribucije energenata

Zbog razliitosti energenata sistemi njihove distribucije su se razvijali tako da udovolje

potrebama potroaa i po ceni i po mestu isporuke, sa jedne strane, i da zadovolje
isporuioce u pogledu njihove zarade, sa druge strane.
Elektrina energija isporuuje se pomou distributivne mree koju sainjavaju
dalekovodi viskog napona, transformatori i mrea niskog napona. Evropski sistem
niskog napona je 220 V (napon) i 50 Hz (frekvencija). U sluaju trofaznog sistema
napon izmeu faza je 380 V. Svi manji potroai elektrine energije povezuju se,
uglavnom, na monofazne prikljuke, a vei (preko 2 kW) obino koriste trofaznu struju.
Obraun potronje obavlja se oitavanjem elektrinog brojila. Pri tome postoje i
olakice i penali, tako da treba racionalno koristiti elektrinu energiju.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Sistemi distribucije energenata
Tena goriva isporuuju se cisternama, to znai i da potroa mora imati
adekvatno skladite.
Prirodni gas distribuira se kroz cevnu mreu. Postoje magistralni, sekundarni
i tercijalni gasovodi. Obraun utroka obavlja se na bazi plombiranih merila
kod potroaa. Meri se utroak u normalnim metarima kubnim (nm3). To je
jedinica koliine gasa (ne zapremine).
Teni naftni gas (propan-butan) isporuuje su eleznikim i kamionskim
cisternama, cisternama kontejnerima i bocama. Obraunava se u kg.
Ugalj se od rudnika distribuira eleznikim i kamionskim transportom u
razliitim standardizovanim granulacijama (komad, orah, pasulj, praina, briket
i sl). Jedinica obrauna je kg (ili t)
Drvo kao energent isporuuje se u zapreminskim jedinicama m3. Zapremina
se meri u naslaganom stanju.
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Sistemi distribucije energenata
Geotermalna energija isporuuje se kao topla voda dobijena iz leita u dubini
zemlje, na temperaturi koja je karakteristika kokretnog izvorita. Postoje dva
naina korienja geotermalne vode. Prvi i pogodniji nain je kupovina prava
koncesije na geotermalni izvor na odreeni period, na primer 20 godina.To znai,
da se putem javnog nadmetanja, uz plaanje dravi, ostvaruje pravo korienja.
Drugi nain je kupovina tople vode po cenovniku isporuioca. U ovom sluaju
cena zavisi od temperature.
Solarna energija je besplatna i na raspolaganju je tokom zraenja Sunca.
Energija vetra je besplatna. Sa aspekta agroturizma interesentno je korienje
vetrenjaa za pogon tradicionalnih mlinova u Vojvodini. Pored toga vetrenjae se
mogu direktno koristiti za pogon bunarskih pumpi.
Bioenergija se moe koristiti u razliitim oblicima i na razliite naine. Biomasa
kao gorivo za sagorevanje dostupna je u poljoprivredi i umarstvu. Biomasa za
sagorevanje je i trina roba, ali se ne isplati ako su transporti dugaki. Ona se
moe isporuivati po sistemu franko njiva (preuzimanje na njivi to znai kupac
je sam prikuplja i transportuje za svoje potrebe), preko balirane mase do
energetskih briketa.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Sistemi distribucije energeneta
Biljno ulje se, takoe, moe koristiti kao gorivo za sagorevanje u loitima.
Motorna goriva iz biomase su, najee, biodizel i bioetanol. Biodizel se
proizvodi od biljnog ulja specijalnim postupkom, a koristi se u dizel motorima.
Bioetanol se proizvodi alkoholnim vrenjem iz biomaterijala koji sadre skrob ili
eer. Koristi se za pogon Oto motora.
Biogas se dobija anaerobnom fermentacijom biomaterijala, najee stajnjaka i
razliitog biolokog otpada.
Potencijalna energija vodotokova, uglavnom se, u Srbiji, koristi u velikim
hidrolektranama za proizvodnju elektrine energija. Oekuje se da perspektivno
bude dosta malih hidroelektrana, uglavnom u brdsko-planinskom podruju. Sa
aspekta ekotruizma intresentna su vodenice. One, takoe, koriste hidroenergiju za
pogom mlinskog kamena. Pitanje korienja hidroenergija u Srbiji, za sada, nije
potpuno pravno regulisano, mada i ova oblast u razvijenim zemljama regulisanja je
koncesijama (slino kao geotermalna energija).
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
GORIVA I SAGOREVANJE

Goriva su materije koje u sebi

sadre hemijsku energiju u Kiseonik
vezanom stanju. Butan
C4H10 O2
Hemijskom reakcijom ugljenika,
vodonika, u nekim sluajevima i
sumpora, sa kiseonikom ta ta
energija se oslobaa. Prema tome, Toplo
proces sagorevanja je
transformacija hemijske u toplotnu
energiju.
Goriva mogu biti u vrstom,
tenom i gasovitom stanju. Voda
Materije koje veoma burno (vodena para)
(trenutno) sagorevaju nisu goriva H2O
nego su eksplozivi.
Ugljen-dioksid
CO2

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Donja toplotna mo je bitna za praksu i ona je jedan od osnovnih pokazatelja
kvaliteta goriva. Donja toplotna mo goriva je ona koliina toplote koja se
oslobodi pri potpunom sagorevanju jedinice mase ili koliine goriva, a da pri tom
vodena para nastala pri sagorevanju ostane u parnom stanju u smei produkata
sagorevanja. U nekim literaturnim izvorima toplotna mo naziva se i toplotna
vrednost.
Kod goriva koja sadre mineralne materije pojavljuje se pepeo, kao ostatak na
kraju sagorevanja. Hemijske i toplotne osobine pepela su vane za izbor tipa
loita i reima sagorevanja
Vana osobina goriva je njegov sastav. Sastav je bitan za stehiometriju
sagorevanja. Prisustvo sumpora nije povoljno jer se njegovim sagorevanjem
dobijaju sumporni oksidi, ijom reakcijom sa vlagom nastaju sumporna i
sumporasta kiselina. Ove kiseline su veoma korozivne.
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

DONJA TOPLOTNA MO NEKIH GORIVA

Vrsta goriva Jedinica Priblina vrednost
Ulje za loenje (lo ulje) kJ/kg 42.000
Mazut kJ/kg 40.000
Prirodni gas kJ/nm3 31.000-35.000
Teni naftni gas (propan-butan) kJ/kg 44.000
Lignit kJ/kg 7.000-12.000
Mrki ugalj kJ/kg 13.000-24.000
Biljno ulja kJ/kg 36.000
Biogas kJ/nm3 23.000
Slama penice i jema (w = 14%) kJ/kg 14.000
Sojina slama (w = 10%) kJ/kg 15.500
Oklasak kukuruza (koanka, oka, utka...) kJ/kg 14.500
(w = 10%)
Granjevine voa, groa i ume (w = 20%) kJ/kg 15.000
Ljuska suncokreta (w = 10%) kJ/kg 16.500

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Obnovljivi izvori energije su oni ije korienje ne utiu na smanjenje
energetskih rezervi na Zemlji. To su:
- biomasa, ukljuujiui sve njene modalitete (poljoprivreda, umarstvo,
- solarna energija,
- energija vetra i
- energija vodotokova na kopnu i energija plime i oseke.
Ovi izvori energije obnavljaju se periodino. Posmatrajui sutinu ovih izvora
vidi se da su ovi izvori, praktino, samo modaliteti solarne energije. Naime,
biomasa se stvara fotosintezom na bazi solarne energije. Strujanje vaduha
vetar nastaje zbog razlika u temperaturama vazduha na razliitim mestima ka
posledica solranog zraenja. Kruenje vode u prirodi, kao i plima i oseka su,
takoe, posledica solarnog zraenja. Zbog ogromne koliine energije koju
Sunce zrai i perioda njegovog ivota moe se smatrati da e dozraivanje
energije sa Sunca trajati veoma dugo sa aspekta nae civilizacije.

Kao budua lanice EU moramo raunati na obaveze koje je EU preuzela

prihvatanjem Kjoto prtokola. Ukupni udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj
energetskoj potronji, 2010. mora dostii 12% u EU.
To e u bliskoj budunosti biti i nae obaveze.
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Razlozi potrebe poveanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj

potronji su:
- Sve vei nedostatak fosilnih goriva,
- Globalna ekoloka zatita planete Zemlje,
- Lokalna ekoloka zatita,
- Energetska nezavisnost i dr.

Nedostaci:
- Neto vee cene investicione opreme,
- Spora otplativost investicije,
- Nii energetski potencijal i
- Sloenija tehnika eksploatacija sistema (naroito kada se koristi biomasa).

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SOLARNA ENERGIJA
Dva osnovna naina korienja solarne ernergije su:
1. Generisanje elektrine energije i
2. Generisanje toplotne energije.
Generisanje eletrine energije obavlja se pomou fotonaponskih solarnih elija.
Ovi ureaji transformiu elektromagnetene talase, koji dolaze od Sunca, u
elektrinu energiju. Ureaji mogu biti veoma mali (portabl) do ogromnih
elektroenergetskih postrojenja koji generiu elektrinu energiju za potrebe trinih
distributivnih mrea.
sunce
 SOLARNA ENERGIJA

Pogon pumpe pomou solarne

Generisanje elektrine energije vee

snage
Solarni punja za mobilni telefon

Solarni avion

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SOLARNA ENERGIJA
Prijemnici solarne energije nazivaju se i solarni kolektori. Generisanje elektrine energije
moe se obaviti i posredno zagrevanjem i isparavanjem vode u koncentrisanim solarnim
kolektorima. Koncentrisani solarni kolektori su konstruisani tako da su im je povrina pravilno
zakrivljena, a od nje se odbijaju zraci ka ii u kojoj se nalazi cev ili posuda sa vodom. Voda
isparava, para se jo oregreva i ide ka parnoj turbina koja pokree elektrini generator.

624 ogledala
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SOLARNA ENERGIJA
Generisanje toplotne energije prisutno je u domaoj ve trideset godina. Ali, ne postojanje
stabilne energetske politike uslovilo je skromni obim konverzije ove vrste energije. Ovi sistemi se
koriste za zagrevanje vode ili vazduha. Koncentrisani solarni kolektori mogu posluiti da se
proizvede vodena para. Najei sluaj zagrevanja vode je za potrebe grejanja objekata ili
zagrevanja sanitarne vode. Dozraena energija od Sunca upija se pomou apsorbera i prelazi u
vodu koja se kree kroz cevi.

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SOLARNA ENERGIJA
Vazduh se u solarnim kolektorima zagreva za potrebe solarnih suara. Najjednostavniji nain
zagrevanja vazduha je prikazan na slici levo. Solarni zraci prvo prolaze kroz prozirnu ravan
(najee staklo) i dospevaju na apsorpcionu povrinu, koja je tamna sa mikroneravninama
(mat). Vazduh struji kroz prostor izmeu stakla i apsorpcione povrine preuzimajui toplotu od
nje konvekcijom. Desno je prikazan originalni polukoncentrisani solarni zagreja vazduha,
sopstvene konstrukcije, koji je izgraen na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a
namenjen je za suenje voa. Solarni zraci dospevaju na sinusoidalnu povrinu od koje se
odbijaju i usmeravaju na orebrenu elastinu cev od plastike (niska cena). Kroz ovu cev struji
vazduh koji se zagreva i odlazi ka suari.
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Biomasa Kruenje ugljenika u prirodi

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Biomasa - sagorevanje
Tabela 1: Karakteristine grupe moguih korisnika biomase kao goriva
Red. Vrsta i namena ureaja Toplotni Vrsta goriva
br. (postrojenja) uinak -
-grupe- snaga
(kW)
1 Pei za lokalno zagrevanje - slama strnih ita,
stambenih i drugih objekata do 10 - slama soje,
- oklasak kukuruza,
- briketi od biomase,
- drvo,
- granjevine...
2 Toplovodni kotlovi za etano - slama strnih ita,
zagrevanje individualnih 30-70 - slama soje,
stambenih i drugih objekata - oklasak kukuruza,
- briketi biomase,
- drvo,
- granjevine...
3 Generatori toplog vazduha - slama strnih ita,
(termogeni - zagejai vazduha) 50 - - slama soje,
namenjeni za lokalno zagrevanje 200 - oklasak kukuruza,
pojedinanih prostora (radionice, - briketi biomase,
zatieni prostor i sl) i za pripremu - drvo,
vazduha za indirektno suenje - granjevine...
4 Generatori meavine produkata 50 - - slama strnih ita,
sagorevanja namenjeni za 500 - slama soje,
pripremu vazduha za drektno - oklasak kukuruza,
suenje - briketi biomase,
- drvo,
j i
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
Biomasa - sagorevanje
Tabela 1: Karakteristine grupe moguih korisnika biomase kao goriva - nastavak
5. Generatori meavine produkata 50 - - slama strnih ita i soje,
sagorevanja namenjeni za pripremu 500 - oklasak kukuruza,
vazduha za drektno suenje - briketi biomase,
- drvo,
- granjevine...
6 Toplovodni kotlovi za etano zagrevanje - bale slame strnih ita i soje,
objekata ekonomskog dvorita 100 - - orezine vinograda
poljoprivrednih i drugih manjih preduzea 500 - briketi od bomase
na selu manjeg toplotnog uinka - granjevine voarstava i
umarstva
7 Generatori toplog vazduha (termogeni - - slama strnih ita i soje,
zagejai vazduha) namenjeni za lokalno 500 - - oklasak kukuruza,
zagrevanje pojedinanih prostora 1000 - briketi biomase,
(radionice, zatieni prostor i sl) i za - drvo,
pripremu vazduha za indrektno suenje - granjevine...
8 Toplovodni kotlovi za etano zagrevanje - bale slame,
objekata ekonomskog dvorita 500 - - bale orezina vinogradarstva,
poljoprivrednih i drugih manjih preduzea 1000 - granjevina voarstva i
na selu, stoarskih farmi i zatienog umarstva
prostora veeg toplotnog uinka
9 Kotlovnice veeg uinka namenjeni za preko - balirana slama
suenje, zagrevanje veih farmi i 1000 - balirane orezine
zatienog prostora vinogradarstva
- sreena granjevina voar.
10 Loita namenjena za suare preko - oklasak kukurza,
poljoprivrednih proizvoda 1000 - slama soje i strnih ita
- granjevine vonjaka i uma

PRIMENA BIOMASE U SUENJU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

MODEL - KOTLOVNICA NA BIOMASU (ZAGERVANJE, SUENJE,
TEHNOLOKE POTREBE)
Primer buduih odrivih tehnologija

Suenje zrnastih merkantilnih poljoprivrednih proizvoda

Kotao na biomasu ili

loite na miomasu Mala suara
za zrno
do 5 t/h
Biogorivo Toplotna energija kukuruza
vrela voda/vodena para (3214%)
zagrejan vazduh

Potrebno je oko 350-400 g biomase za odvoenje 1 kg vlage iz zrna

Ili ~90 g biomase po 1 za suenje 1 kg zrna kukuruza (svedeno na osueno zrno)
(u sluaju 3214%)

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Biomasa tena goriva

Biomasa je i sirovina za proizvodnju tenih goriva, pre svega za pogon motora sa

unutranjim sagorevanjem. Proizvode se dve vrste motornih biogoriva:
1. Biodizel i
2. Bioetanol.
Biodizel se proizvodi od biljnih ulja, specijalnim postupkom u cilju dobijanja
osobina koje su sline minerlnim dizel gorivima. Osobine ovih goriva moraju
zadovoljiti propisane standarde. Ako biodizel nije saglasan sa standardima moe
se desiti da se hvarie motor. Poljoprivredni proizvodi kao sirovine za proizvodnju
biodizela u domaim uslovima su pre svega uljana repica i soja. Koristi se i
suncokret, ali to nije ekonomski isplativo.
Bioetanol zamenjuje motorne benzine u Oto motorima. To je ustvari metil alkohol
dobijen alkoholnim vrenjem uz prisustvo odgovarajuih mikroorganizama
(mikrobioloki proces). Za proizvodnju bioteanola koriste se poljoprivredni
proizvodi koji sadre dovoljne koliine eera ili skroba. Akloholnim vrenjem skrob i
eer transformiu se u etilalkohol.
Proizvodnja biodizela sve vie se iri u Evropi, a bioetanola u Americi. Najvei
proizvoa biotenaola je Brazil, gde se on proizvodi, uglavnom od eerne trske.
 ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Pogon za proizvodnju biodizel u idu,

kao deo fabrike ulja.

Biomasa tena goriva

Fabrika za proizvodnju bioetanola u Nemkoj

etanol = metil-alkohol
C2H5OH

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Biomasa biogas
Anaerobna fermentacija organskog otpada: stajnjak, nuzprodukti u prehrambenim tehnologijama,
organski otpad iz restorana i sl. Sastavljen je od ugljen-dioksida i metana.
Ne mogu se skladititi vee koliine gasa (potrebni su veoma visoki pritisci za utenjavanje).
Rezervoari promenljive zapremine - "peglanje potronje. Zahtev za potronju - kontinualna
potronja gasa tokom godine. Suare nisu adekvatni potroai. U novije vreme obino se grade
kogenerativna postrojenja postrojenja u kojima se generiu dve ili vie vrsta energije. U ovom
sluaju obino su to toplotna i elektrina energija. Toplotna energija dobija se u kotlovima u kojima
se sagoreva biogas a elektrina se dobija iz elektrogeneratora koga pokree motor SUS na biogas.
Proizvodnjom biogasa reavaju se tri vana pitanja: ekoloki prihvatljiva obrada stajnjaka,
proizvodnja energije (obnovljiv izvor) i proizvodnja kvalitetnog supstrata.
Resources Conversion technologies Forms of energy

Photovoltaics Heating / Cooling

Sun National grid
Solar plant
District heating grid

Biomass
Waste wood
combustion Electricity
Gas
Pyroforce Gas Engine

Biomass Steam
Saw dust Steam Turbine
combustion
Gas
Thermal Gas
Wood chips Gas Engine
gasification
Fuel Cell
Gras, corn,
Biogas Methanisation
clover Gas
Fuels
Fischer-Tropsch

Model raznovrsnog korienja obnovljivih izvora nergije koji se razvija

u gradiu Gssing Austrija (prestini evropski projekt)
Ovaj slajd se koristi odobrenjem autora (Christian Keglovits)

Pitanja:
1. ta su energetski odrive tehnologije?
2. ta su glavni ciljevi unapreenja tehnologija u energetskom domenu?
3. ta je energetska efikasnost?
4. Koje mere se preduzimaju u cilju poveanja energetske efikasnosti?
5. Kako se izraava stepen energetske nezavisnosti?
6. Navedite bar 4 neobnovljiva izvora energije.
7. Navedite bar 4 obnovljiva izvora energije.
8. Kako se ditribuira elektrina energija?
9. Kako se distribuiraju tena goriva?
10. Kako se distribuira ugalj?
11. Kako se distribuira teni naftni gas?
12. Kako se distribuira prirodni gas?
13. ta je gorivo?
14. ta je donja toplotna mo goriva?
15. Kolika je toplotna mo penine slame?
16. Kolika je toplotna mo priridnog gasa?
17. Zato je biomasa obnovljiv izvor energije?
18. Koji su glavni razlozi zbog kojih treba vie koristiti obnovljive izvore energije?
19. Navedite dva naina korienja solarne energije.
20. taje to koncentrisani solarni kolektor?
21. Koje elemente sadri solarni kolektor za grejanje tople vode?
22. Kako su konstruisani solarni kolektori za zagrevanje vazduha?
23. Navedite bar tri ureaja za korienje biomase kao goriva.
24. Koje vrste tenih goriva se proizvode iz biomase?
25. ta je biodizel?
26. ta je bioetanol?
27. Od ega i kako se dobija biogas?