DEMENCIJA

Demencija je hronini generalizirani sindrom, koga karakterie ope intelektualno

propadanje, a primarni uzrok nastanka je najee u samom mozgu.Nastaje usljed
difuznog, trajnog oteenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obino u poodmaklim
godinama ivota.
Uzroci mogu biti razliiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest),
mehaniki, vaskularni, inflamatorni, toksini, neoplastiki, metaboliki.

Klinika slika
Klinika slika se karakterie opadanjem sposobnosti upamivanja nedavnih dogaaja,
miljenja, prosuivanja.Pacijenti su apatini ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvravanje
svakodnevnih radnji je poremeeno (oblaenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako
uznemire, postaju plani ili uzbueni.Karakteristino je zapostavljanje higijene.

Klasifikacija
Prema izraenosti simptoma demencija moe biti:
- Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremeeni.Mogunost nezavisnog ivljenja
je ouvana.
- Srednja:Nezavisno ivljenje je rizino.
- Teka:Ne postoji mogunost samostalnog ivota i stalni nadzor je neophodan.

Dijagnoza
Obitelji su najee one koje se jave za pomo.Oni navode slabljenje pamenja kod
njihovog lana, promjenu linosti i ponaanja.
Testovi pamenja i miljenja mogu ukljuivati:
- sposobnost prisjeanja naziva tri obina predmeta odmah kod pokazivanja i
ponovo nakon tri minute,
- sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom.

Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalno dijagnostiki treba iskljuiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije,
subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis.
Neki lijekovi takoe mogu dovesti do gubitka pamenja i koncentracije.

Kako pomoi pacijentu i porodici

Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremeaj blag, treba uzeti u obzir koritenje
podsjetnika.Smjetanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba
izbjegavati.Vano je ublaavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o
njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili staraki
dom.

Lijeenje
U lijeenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi
mogu pogorati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1
mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotikih simptoma ili agresivnosti.
 TEI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA
Depresivni poremeaji su esti. Procjena rizika od veih depresivnih poremeaja tokom
ivota iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta ea kod ena nego kod mukaraca.
Rizik od vee (major) depresije se poveava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod
prvog srodnika. Skorije kanadsko istraivanje pokazuje da se u najveem postotku
poetak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine).
Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji
zadovoljavaju dijagnostike kriterije depresije ne trae pomo u lijeenju.
Bolesti depresije nose sa sobom znaajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata
umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U
Kanadi , depresija je vodei uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44
godine, a oekuje se da e biti drugi vodei uzrok invaliditeta kod osoba svih ivotnih
doba do 2020 godine.
Depresija takoe utie na lanove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca
depresivnih majki imaju povean procenat problema u koli i u ponaanju.
Poznato je da su bolesti depresije povezane s poveanom stopom smrtnosti i invaliditeta
od kardiovaskularnih oboljenja. Taj poveani rizik je neovisan o drugim veim rizicima,
ukljuujui dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a.
2. ETIOLOGIJA
Uzrok depresije ima vie faktora. Bioloki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno
djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako to ubrzaju epizode depresije.
Genetiki:

ne postoji identifikovan gen depresije ali poremeaj pokazuje porodino

grupisanje. Ova povezanost se potvrdila ak i u studijama kod blizanaca razdvojenih
po roenju i odgojenih u razliitim porodicama, tako da ne moe biti objanjena u
potpunosti faktorima okoline.
Neurohemijske abnormalnosti:

Poremeaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i

seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na
antidepresivne lijekove koji utiu na ove sisteme.

Psihodinamini faktori:

Neke karakterne crte kao to su nisko samopotovanje i tendencija samo-kritikovanja

su ee kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinika depresija i normalna
alost dvije razliite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraivanja
su pokazala viu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog
smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija poveava rizik od depresije.

3. DIJAGNOZE DEPRESIJE

3.1. Opi simptomi

Depresivni pacijenti e predstaviti ljekaru nejasne simptome kao to su zamor, slabost,
poremeaji sna ili pretjerane brige o manjim fizikim oboljenjima. Visok pokazatelj
sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obino mogu
uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristei dijagnostike kriterije navedene
ispod. Takoe je od pomoi i razgovor sa lanovima porodice o primijeenom ponaanju
kod pacijenta.

3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremeeja

Izvor : Dijagnostiki i statiki prirunik mentalnih poremeaja DSM-IV

A Pacijent ima depresivno raspoloenje (npr. osjeaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa
ili zadovoljstva veinom vremena u toku 2 ili vie sedmica uz vie dolje navedenih
simptoma:
San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana
Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro
svih aktivnosti veinu vremena
Krivica- pretjerani ili neprikladni osjeaj krivice ili bezvrijednosti veinu
vremena
Energija- gubitak energije ili zamor veinu vremena
Koncentracija- smanjena sposobnost razmiljanja ili koncentracije,
neodlunost; veinu vremena
Appetit- povean ili smanjen apetit
Psihomotorika- opaena psihomotorna agitacija/depresija

Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje

B Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mjeovite epizode (manino-depresivne epizode)

C Simptomi uzrokuju kliniki znaajan distres ili pogoranje u socijalnim, profesionalnim

ili nekim drugim bitnim podrujima funkcionisanja

D Simptomi se nisu javili usljed direktnih fiziolokih efekata supstanci (npr. zloupotreba
droga, lijekova) ili optih medicinskih stanja

E Simptomi nisu uzrokovani alou

4. MENADMENT - TRETMAN

Pacijentova razmiljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj

pacijentovoj posjeti, kliniaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove
promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i
sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba
supstanci,raniji pokuaji suicida kao i porodina istorija suicida umnogome poveava
rizik,to moe ukazivati na potrebu paljivog i bliskog posmatranja(ee posjete,paziti
da pacijent ne stanuje sam nego sa roacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).
 4.1. Nefarmakoloki tretman

Tretman zahtjeva suosjeajan ali objektivan (bez linih predrasuda) pristup ljekara.
Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman mogu i
naroito da im ukae na to kakva su njihova lina oekivanja za signifikantan ili potpun
poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.lanovi porodice-obitelji su
kljuni saveznici u pruanju podrke depresivnim pacijentima i njihovo ukljuivanje
mora biti ohrabreno.

Kratkorona psihoterapija podrke (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i

kod olakanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa
svakodnevnim aktivnostima i imati bolje meuljudske odnose. Koristei vjetine sluanja
i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoi ete mu na dui period.

Kognitivno-bihevioralna terapija specifino cilja na proces razmiljanja koji je u

pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloenjem. Na primjer, pacijent je
ohrabren da se suoi sa miljuJa sam bezvrijedan nabrajajui svoja postignua ak i
ako se ine neupeatljivim za pacijenta. Klinike studije su dokazale efektivnost ove
tehnike.
Druge ne farmakoloke terapije ukljuuju tjelesne vjebe, pojaanu socijalizaciju
terapije svjetlou i manipulacije putem sna.
4.2. Terapija antidepresivima
4.2.1. Uvod
Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u sluajevima umjerene do
teke major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je
80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom.
Fizioloki simptomi depresije (poremeaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti)
mogu se povui prije nego to se pacijent subjektivno pone osjeati bolje (zato ima
smisla traiti objektivne izvjetaje od lanova porodice). Simptomi se tipino ne ponu
povlaiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za
potpunu remisiju je ponekad potrebno do etiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da
su nus-pojave tipino prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, ak iako
se osjeaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom.

4.2.2. Izbor antidepresiva

Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je vie efikasan od drugih, stoga se
drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donoenju odluke koji je lijek najbolji za
pojedinog pacijenta.

Prilikom donoenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene
osnovne koncepte:

Ako je pacijent ( ili lan porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na

specifian antidepresiv, razborito je propisati taj lijek.
Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba
izbjegavati tricikline antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).
 Tolerantnost nus-pojava (neeljenih efekata) treba biti individulano odredjena za
svakog pacijenta.
Kod pacijenata sa koegzistirajuim medicinskim poremeajem koji ve uzimaju
brojne druge lijekove, treba odabrati antidepresiv sa to manje lijek-lijek
interakcija (npr., citalopram, sertralin, venlafaxin).
Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka, odnosno da li je pacijent u mogunosti sebi
priutiti taj lijek.

4.2.3. Promjena antidepresiva

Ako nema odgovarajueg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a

poveanje doze je ili bilo neuspjeno ili neprimjereno, onda je prelaz na drugi
antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajua strategija. Prema trenutnim
miljenima u ovakvim sluajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog
preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. Generalno, nema
potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se pone uzimati drugi,
tako da se tipino doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv.
Klasini inhibitori MAO su izuzetak, jer oni trae period ispiranja dug 2 sedmice prije
nego to se zapone sa uvodjenjem drugog antidepresiva. Ako pacijent nije dobro
podnosio prvi lijek, onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neeljeni efekti
prije nego to se uvede drugi lijek.

4.2.4. Doza odravanja

Preko 70% pacijenata doive povrat depresije u toku ivota. Veina ljekara (i njihovih
pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano, bez prethodnog razgovora o
riziku od relapsa i posljedinom riziku od onesposobljenja i smrti. Trenutne smjernice
sugeriraju da, nakon to dodje do oporavka, antidepresivna terapija se treba nastaviti u
terapijskoj dozi jo najmanje 6 mjeseci da bi se znaajno smanjio rizik od relapsa. O
stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima
rizika (2 ili vie epizoda depresije u 5 godina, epizode nakon 50-te godine i epizode koje
je teko tretirati). Kliniar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija
rekurencija-povrata) i rizike (npr. troak, neeljeni efekti, nepogodnosti uzimanja lijeka)
tretmana. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije, doza se treba
postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku
uzimanja antidepresiva.

4.2.5. Antidepresivni lijekovi

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina Selective Serotonin Re-uptake
Inhibitors (SSRI)
Potencijalni neeljeni efekti ukljuuju anksioznost, agitaciju, nauzeju, glavobolju i seksualnu
disfunkciju. Ovi lijekovi su relativno sigurni u sluaju predoziranja.
Generiko Tvorniko Doziranje
Ime ime kod odraslih Komentari
Fluoxetin Prozac 10-80 Vrlo dugo vrijeme poluivota (5 dana). Doze koje se
mg/dan uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju.
Moe biti koristan kod Predmenstrualnog disforinog
poremeaja.
Fluvoxamin Luvox 50-300 Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni
mg/dan poremeaj.
Paroxetin Paxil 10-60 Takodjer se koristi kod paninih ili generaliziranih
mg/dan anksioznih poremeaja.
Sertralin Zoloft 25-200 Moe biti koristan kod post-traumatskog stresnog
mg/dan poremeaja.
Citalopram Celexa 20-40 Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija.
mg/dan
Triciklini antidepresivi
Svi triciklini antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksinosti.
Potencijalni neeljeni efekti ukljuuju ortostatsku hipotenziju, suha usta, konstipaciju, urinarnu
retenciju i poveanje tjelesne teine.
Generiko Tvorniko Doziranje
Ime ime kod odraslih Komentari
Amitriptylin Elavil 25-300 Moe biti koristan kod nekih hroninih bolnih
mg/dan stanja.
Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik
mg/dan od tardivne diskinezije)
Clomipramin Anafranil 25-250 Povean rizik od konvulzija
mg/dan
Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina
mg/dan
Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. Sedirajue dejstvo.
mg/dan
Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opte komentare navedene gore.
mg/dan
Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina
mg/dan

Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO)

Obino su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. Treba izbjegavati
hranu koja sadri tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta,
ukljuujui, dextromethorphan, i simpatomimetike kao to je pseudoephedrin i phenylephrin.
Intrekacije sa lijekovima: trazodon, SSRI, venlafaxinpoveavaju rizik od serotonin sindroma
(hipertenzija, hipertermija, tahikardija, smrt). S obzirom da su mogue interakcije i sa brojnim
drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom.
Generiko Ime Tvorniko Doziranje Komentari
 kod
ime odraslih
Phenelzin Nardil 7.5-90 Pogledati opte komentare
mg/dan navedene gore.
Tranylcypromin Parnate 20-60 Pogledati opte komentare
mg/dan navedene gore.
Ostali antidepresivi
Doziranje
Generiko Tvorniko kod
Ime ime odraslih Komentari
Bupropion Wellbutrin, 200-450 Povean rizik od konvulzija. Tableta od 150 mg sa
Zyban mg/dan postepenim otputanjem se indicira kao dodatna terapija
kod odvikavanja od puenja.
Nefazodon Serzone 200-600 Blai porast krvnog pritiska. Koristiti sa velikim
mg/dan oprezom kod pacijenata sa sranim, cerebrovaskularnim
poremeajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim
napadima.
Trazodon Desyrel 25-600 Rizik od priapizma kod mukaraca. Koristiti sa velikim
mg/dan oprezom kod bolesti srca. Vrlo sedirajue dejstvo.
Venlafaxin Effexor 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. Treba ga
mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14
dana. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka
mogu se javiti vrlo teki simptomi povlaenja. Siguran
u sluaju predoziranja. Nema signifikantne lijek-lijek
interakcije.

Ronald A. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a

clinical update and review CMAJ November 26, 2002; 167 (11)
 5. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA

Iako su odreene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog ivotnog vijeka,

razvojna etapa u znaajnoj mjeri utie na to kako se ovaj poremeaj manifestuje u
razliitim dobnim skupinama.

5.1. Djetinjstvo

Depresija se javlja u predkolskom uzrastu u stopi od 0.3%. Ova stopa raste do 2% i via
je u djeaka nego djevojica kolskog uzrasta. Rizik od pojave depresije u toku
djetinjstva poveava se uslijed hroninih fizikih stanja, fizikog zlostavljanja,
siromatva, odvajanjem od roditelja, razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u
roditelja.
Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne elje, a metode se esto
grekom zamijene sa nesretnim sluajem.

5.2. Adolescencija

Znaajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije.

Prevalenca iznosi 5 procenata i slina je kod oba spola. Depresija u adolescenciji postaje
patoloka kada su simptomi produeni.
Samoubistvo je trei najeci uzrok smrtnosti kod djeaka u adolescentnom dobu i etvrti
najei uzrok kod djevojica. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju
deset puta veu vjerovatnou da izvre samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do
etrnaest godina. Metode koje se najee koriste su uzimanje droge ili alkohola, pucanje,
vjeanje i trovanje karbon-monoksidom.

5.3. Odrasle osobe

Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremeajem doive poetak depresije u

ivotnoj dobi od 20 i 50 godina starosti. Depresivni poremeaji su dvostruko ei u ena
nego u mukaraca (irom svijeta) i ee se javljaju kod onih ena bez interpersonalnih
kontakta. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. Dvije
treine depresivnih odraslih osoba pomilja na okonanje vlastitog ivota, a oko 10-15
procenata to zaista i uini.

5.4. Starije zrelo doba

Depresivni poremeaji kao i simptomi depresije esto se javljaju u ovoj ivotnoj dobi u
frekvenciji do 20 procenata. Kod starijih osoba bioloke, psiholoke i socijalne varijable
poveavaju rizik za pojavu depresije. U ovoj dobi prisutne su razliite konstelacije
simptoma depresije i stariji ljudi esto ne obraaju panju na depresivno raspoloenje.
Depresija u starijoj zrelosti esto se mijea, te pogreno dijagnostikuje, sa demencijom.
Ovo je potencijalno esta, ali tragina situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i
takva osoba moe biti smjetena u neodgovarajuu instituciju.
Stopa izvrenja samoubistva najvia je meu pripadnicima ove starosne dobi (50% via u
odnosu na mladje osobe) i veina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta)
depresivnog poremeaja. Osjeanja bespomonosti i beznadenosti su posebno
karakteristina za depresiju i sluajeve samoubistva kod starijih osoba. Period po gubitku
suprunika (pogotovo za mukarce) jeste period visokog rizika.

Karakteristike depresije kroz ivotni vijek

DJETINJSTVO

Skriven poetak
Apatija, zamor, povlaenje
Djeca i predkolski uzrast Slab apetit, gubitak teine
Agitacija, nesanica
Rijetko objelodanjivanje osjeaja
tuge

Mogue otkrivanje osjeaja tuge,

suicidnih misli
Razdraljivost, samokritinost,
plaljivost
Smanjenje inicijative i odgovora na
Predpubertetska djeca stimuluse, apatija
Zamor, poremeaj spavanja
Nekontrolisano mokrenje i
defekacija
Gubitak teine, anoreksija
Somatske albe
Slabi rezultati u koli
Socijalno povlaenje, poveana
agresivnost

ADOLESCENCIJA

Osjeanja tuge manje uestala kod starijih dobnih skupina

Nemir povezan sa nezadovoljstvom, osjeaj dosade, razdraljivost
Intenzivni, labilni afekti
Nisko samopotovanje, beznadenost, bezvrijednost
Udrueno sa anksioznou
 Osjeanja usamljenosti i nevoljenosti
Pesimizam u vezi budunosti
Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti, apatija
Nizak prag tolerancije frustracije
Slabi rezultati u koli
Sklonost svadjama
Povean konflikt sa kolegama
Neprihvatljivo, revoltno ponaanje kao npr. bjeanje od kue, kraa, fiziko
nasilje
Seksualna aktivnost
Zloupotreba supstanci
albe na glavobolju, abdominalni bol
Hipersomnija

RANO I SREDNJE ZRELO DOBA

Depresivno raspoloenje
Anhedonija
Osjeanja bezvrijednosti, beznaa, krivice
Smanjena energija, zamor
Poremeaj spavanja, posebno buenje u rano jutro i uestalo buenje u
toku noi
Smanjena seksualna aktivnost i interes
Psihomotorno usporavanje (retardacija)
Anksioznost
Smanjen apetit, gubitak teine ili povean apetit i gojenje

STARIJE ZRELO DOBA

Malo je vjerovatno da e se aliti na depresivno raspoloenje ili se prezentira sa

planim afektom
Osjeanja bespomonosti
Pesimizam u vezi budunosti
Razmiljanje o problemima
Kritinost i zavist prema drugima
Gubitak samopotovanja
Osjeanja krivice
Due i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba
Opaeni kognitivni deficiti
Somatske albe
Konstipacija
 Socijalno povlaenje
Gubitak motivacije
Promjena apetita

SUTINSKI /BAZINI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE

Suicidne misli /ideje

Smanjena koncentracija
Poremeaj spavanja

Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment, Jedinica 13

FOBINI POREMEAJI

Pod fobinim poremeajima podrazumijevamo bezrazlono jak strah od specifinih

mjesta ili dogaaja.Zbog straha pacijenti esto izbjegavaju te situacije.Takve situacije
mogu biti:
- odlazak iz kue,
- otvoreni prostor,
- istupi u javnosti,
- guve ili javna mjesta,
- putovanja autobusima, kolima, vozovima, avionima,
- visina,
- drutveni dogaaji.

Klinika slika
Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne
aktivnosti.Nepremostive tekoe mogu im predstavljati odlazak ljekaru, odlazak u
kupovinu, posjete drugima.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao to su lupanje srca,
ubrzano disanje, guenje.

Lijeenje
Izbjegavanje zastraujuih situacija moe uzrokovati da strah postane jai.Zbog toga
pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao
simptome straha.Sa pacijentom treba razgovarati o nainima prevazilaenja tih
pretjeranih strahova.Treba planirati seriju koraka, koji e omoguiti pacijentu da se
suprotstavi i nosi sa svojim strahovima.Pri tome treba definisati prvi korak: npr. napraviti
kratku etnju dalje od kue sa lanom porodice.Taj korak treba upranjavati jedan sat
svakog dana dok se ne savlada strah.Ako strah i dalje postoji, pacijent treba vjebati
sporo i relaksirajue disanje, govorei sebi da e panika proi u roku od 30
minuta.Pacijent ne bi trebao bjeati od zastraujue situacije dok strah ne prestane.Zatim
treba prei na sloenije korake (npr. provesti due vrijeme dalje od kue).
Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike.
Veoma je vano odrediti prijatelje ili lana porodice koji e pacijentu uvijek biti na usluzi
i pomoi mu u prevazilaenju straha.
U veini sluajeva, uz navedene postupke, nee biti potrebna medikamentozna terapija.
Ako postoji depresija, antidepresivi mogu pomoi (imipramin 50-150 mg na dan).Za
pacijente sa uestalim i tano odreenim simptomima uzimanje anksiolitika
(benzodiazepini) moe pomoi.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome.
POREMEAJI AFEKTIVITETA (manino-depresivna stanja)

Poremeaji afektiviteta (raspoloenja) su primarno oteenja emocija, to dovodi i do

znaajnih promjena ostalih funkcija duevnog zdravlja pojedinca.Sindromi afektivnog
poremeaja se karakteriu patoloki poveanim ili smanjenim afektom (raspoloenjem).
Uzrok nastanka poremeaja je nepoznat, ali se dovodi u vezu sa biolokim i
psihosocijalnim
faktorima.
Afektivni poremeaji se javljaju u obliku manine epizode, bipolarnog afektivnog
poremeaja, depresivne epizode, povratnog depresivnog poremeaja i perzistirajueg
afektivnog poremeaja (distimija i ciklotimija).
MANINA EPIZODA
Manina epizoda se manifestuje kao hipomanija, manija bez psihotinih i sa psihotinim
simptomima.
Hipomanija je poremeaj afekta slian maniji, ali je manje intenzivan.Kod hipomanije
afekat je povien ili razdraljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga
ispoljava i traje najmanje etiri dana.Simptomi su: pojaana aktivnost ili fiziki nemir,
poveana govorljivost, tekoe u koncentraciji panje, smanjena potreba za spavanjem,
pojaana seksualna energija, pojaano troenje novca ili ispoljavanje drugih formi
neodgovornog ponaanja i pretjerana familijarnost u drutvu.
Manina epizoda se karakterie abnormalnim i permanentno povienim, ekspanzivnim
i razdraljivim afektom.esto je afekat labilan, pa su vrlo brzi pomaci, kada se ispoljava
ljutnja, ili ak, kratkotrajne pojave depresije.Ostali tipini simptomi manije su: pojaana
psihomotorna aktivnost ili nemir, pojaan impuls za govor, ubrzan misaoni tok,
subjektivni
osjeaj poveane snage, sposobnosti, samopouzdanja ili ideje veliine, ukljuivanje u
aktivnosti koje su nerazumne (troenje novca, seksualna indiskrecija, opasna vonja i
dr.).
Prva manina epizoda najee se javlja u ranim dvadesetim godinama ivota.
Kod manije bez psihotinih simptoma afekat je povien, ekspanzivan ili iritabilan, te
potpuno
abnormalan za osobu koja ga ispoljava.Barem tri simptoma od navedenih su prisutna:
pojaana aktivnost ili fiziki nemir, pojaana govorljivost (bujica rijei), bijeg ideja ili
subjektivni osjeaj da misli brzo teku, gubitak normalne drutvene inhibicije, smanjena
potreba za spavanjem, povieno samopouzdanje ili ideje veliine, rastrojenost ili stalne
promjene u aktivnostima i planovima, nekritino ponaanje koje bolesnika izlae riziku
(npr. bezumno vozi auto) i znaajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija.
Manija sa psihotinim simptomima karakterie se istim ovim simptomima s tim to su
ovdje prisutne sumanute ideje (obini veliine), halucinacije (glasovi koji govore
direktno
bolesniku), uzbuenje, pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se
bolesnika ne moe razumjeti ili nije dostupan za uobiajenu komunikaciju.
BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEAJ
Bipolarni afektivni poremeaj je obiljeen dvjema ili s vie epizoda kod kojih je nivo
raspoloenja i aktivnosti bolesnika znaajno poremeen.Simptomi su: povieno
raspoloenje,
poveanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili snieno raspoloenje sa
smanjenjem
energije i aktivnosti (depresija).
Bipolarni afektivni poremeaji se karakteriu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i
povienog raspoloenja i remisijama.Prva epizoda kod mukaraca je manina, dok je kod
ena depresivna.
DEPRESIVNA EPIZODA
Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremeaj traje najmanje
dvije sedmice, a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaninu ili maninu
epizodu.
Simptomi su: snien afekat, smanjena energija, pad aktivnosti, redukcija kapaciteta za
radost,
interes i koncentraciju, zamaranje, poremeen san, gubitak apetita, gubitak
samopouzdanja,
prisutne ideje krivice i bezvrijednosti, gubitak tjelesne teine, gubitak libida itd.
Depresivna epizoda moe biti:
-blaga, sadri dva do tri od navedenih simptoma,
-umjerena, obuhvata etiri ili vie od navedenih simptoma,
-teka bez psihotinih simptoma, sadri nekoliko navedenih simptoma, koji su veoma
izraeni, kao to su gubitak samopotovanja, te ideje bezvrijednosti i krivice,
-teka sa psihotinim simptomima, je identina sa prethodnom, ali bolesnik ispoljava
i halucinacije, sumanute ideje itd.
POVRATNI DEPRESIVNI POREMEAJ
Karakterie se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povienog raspoloenja.
PERZISTIRAJUI AFEKTIVNI POREMEAJI
Osnovna karakteristika ciklotimije je hronini ili rekurentni poremeaj afektiviteta, koji
ukljuuje brojne epizode hipomaninog ponaanja i blage ili umjerene depresije, ali sa
slabije
ispoljenim intenzitetom simptoma po emu se razlikuje od bipolarog afektivnog
poremeaja.
Distimija je hronina ili rekurentna depresija.

TERAPIJA
Manina faza afektivnih poremeaja iziskuje urgentno lijeenje u hospitalnim uslovima.
Primjenjuju se neuroleptici, najee fenotiazini i butirofenoni.Takoe se koriste i
litijumove
soli.U lijeenju depresivne epizode koriste se triciklini antidepresivi (TAD) kao i
inhibitori mono amino oksidaze (IMAO).
Kod bipolarnih poremeaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum.
Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biolokim
metodama lijeenja.
POREMEAJI SPAVANJA (INSOMNIJA)

Pod insomnijom podrazumijevamo poremeaj spavanja koji moe biti u smislu oteanog
uvoenja u san ili u smislu nedovoljnog odravanja sna.Osobe koje loe spavaju su
iznurene i ponekad nesposobne za rad.
Kratkotrajni poremeaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih ivotnih situacija,
akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu.
Klinika slika
Pacijenti koji pate od insomnije su napeti, anksiozni, zabrinuti i depresivno
raspoloeni.esto govore o tome kako loe spavaju.Optereeni su svojim zdravstvenim
stanjem, pa ak i smru.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju razliitih
lijekova.Ujutro su depresivni, napeti, zabrinuti, razdraljivi.

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedeih kriterija: bolesnici se ale na teko uvoenje u
san, odravanje sna ili slab kvalitet sna; poremeaj sna se javlja najmanje tri puta
nedjeljno u posljednjih mjesec dana; postoji preokupiranost nesanicom; pacijent je pod
stresom zbog loeg kvaliteta sna.

Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalno dijagnostiki u obzir mogu doi depresija, anksioznost, zloupotreba
alkohola i opojnih supstanci, apnea u snu.

LIJEENJE

Da bi se spavanje poboljalo, pacijentu treba skrenuti panju na vanost relaksacije u

veernjim satima.Vano je pridravati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja
u isto vrijeme.Dnevno spavanje treba izbjegavati.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava
kofein i alkohol.Takoe je vano praktikovati dnevno vjebanje.

Treba lijeiti ono to je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja.Pri tome treba
mijenjati medikamente i pronai najprikladnije.Hipnotici se mogu povremeno koristiti.
Poboljanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek.
 Primitivno milienje se karakterie se pre svega konkretnou (bukvalno shvatanje), dok je
apstraktno miljenje svedeno na najmanju meru. Slika i objekt su za takvu osobu isto, ime neke
osobe poistoveuje se sa samom linou. Da bi naneo nesreu neprijatelju, on baca kletvu na
njegovu sliku ili je cepa; ime neprijatelja se ne izgovara. Slino se vidi u vraanju i nekim
obiajima. Da se ne bi nanelo zlo blinjima, ne spominje se avo ve se za to upotrebljavaju
metafore. Mala deca nemaju razvijeno apstraktno miljenje, ona stvari primaju bukvalno. Za
njih broj ne moe da postou sam za sebe ve uvek mora da se odnosi na neto.
Ovaj tip miljenja via se i u bolesnika ije su intelektualne sposobnosti oslabile. Dementne
osobe izgubile su sposobnost apstraktnog miljenja, a slino se vidi i u shizofrenih bolesnika. Ovi
poslednji imaju i najtee poremeaje miljenja.
Poremeaji miljenja.
Miljenje moe u patolokim sluajevima biti bez cilja, neoekivanog sadraja,
nelogino, konfuzno, netano, ubrzano i udno. Poremeaji miljenja dele se u dve velike
grupe: na poremeaje u sadraju miljenja i poremeaje misaonih procesa po obliku.

Sadrajni poremeaji miljenja

To su sumanute ideje, precenjene uleje, opsesije (prisilne: misli, oseanja, impulsi),
fobije, matanje, pseudologia fantastica i varalatvo, patoloko parnienje.

Sumanuta ideja
Pogreno ubjeenje koje nastaje bez odgovarajueg spoljanjeg razloga i podsticaja a
odrava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. Ovo ubeenje ne dijeli okolina i
sredina u kojoj ivi osoba opsjednuta ovim idejama, niti ono odgovara njegovom
obrazovanju i kulturi (verovanje u ini i vradbine nije sumanuto ako je re o primitivnoj
osobi iz primitivne sredine, dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student).
Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. Njihov sadraj zavisi i od vremena u kome
ivimo: ranije je esto sumanuta ideja bila povezana s bogom ili veticama, kraljevima i
carevima, danas se ee govori o gamazracima, radio i televizijskim talasima,
politiarima i filmskim glumcima.

Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloenjem i strahom:

samooptuivanje (kriv je za sve nedae na svetu), ideje materijalne propasti, nihilistike
ideje (sve je propalo i umrlo), ideje bolesti itd.
Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadraj: izvanredna snaga, veliko
bogatstvo (ima 1000 kua), najvei je naunik i pronalaza.
Mladi, 22 godine, euforinog raspoloenja, stalno pria viceve, zasmejava bolesnikc i osoblje (zaraznost
afekta). Panja hipervigilna, pojaan seksualni prohtev: Jedini problem mi je kako da stignem da obradim
sve cice koje mi padnu aka. Voleo bih ima dan ima 48 asova. Apeit pojaan, ali ne stie da sve pojede od
silnih poslova. Sve ga cice saleu i zaljubljene su u njega jer je najlepi mukarac. Inteligencija ouvana.
Ekspanzivne sumanute ideje manije.
Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na linost
bolesnika: prate ga, postoji velika organizacija koja mu radi o glavi, sve se odnosi na
njega (novine, vesti na radiju, sluajni pogledi prolaznika).
Patoloka ljubomora, ljubomora koja je neosnovana, po intenzitetu preterana i po
radnjama koje je prate (pijuniranje, pregledanje eninog vea, ak i ginekoloki
pregled), apsurdna i besmisleha po izboru sauesnika u varanju (sin, brat) ili same
osumnjiene osobe (sumnja da ga vara ena starica).
E. K., 43 godine, razboleo se pre 10 godina. Upadljivog je dranja, grimasira (pui usta), neobino dri
cigaretu i glasno puka dim (maniranost). Ima akustike halucinacije glasova koji mu prete. To su
 teledirigovani glasovi. On je bogat i troi bilione dinara godinje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne
razume). Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) aparati to itaju i briu mozak. Inae car careva
isti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. Sumanute ideje paranoidne shizofrenije.
N. D., 60 godina, ve 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i
proganjanja. Mu je napustio jer na njega deluju preko specijalnih maina (iz Amerike,
valjda). Trai da se i njoj nabavi takva maina preko socijalnog da bi povratila
mua. Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija).
Precjenjene ideje, pridavanje preterane vanosti nekoj injenici ili problemu, to je
praeno snanim afektom, mogu biti upadljiva nastranost inae normalnih osoba.
Kada, meutim, ovakve ideje dobiju patoloke dimenzije (idu nautrb ugleda, ugroavaju
obolelog socijalno ili materijalno, obuzimaju nosioca te ideje i utiu na celokupnu
njegovu djelatnost, onda je to bolesna manifestacija. Neko moe biti protivnik puenja i
pljuvanja i insistira na torne, ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome
posveti najvei deo svog vremena, onda je to nenormalna pojava.

Opsesija (obsessio)
Opsesija je prisilna misao (predstava, oseanje) koja se ne moe odstraniti iz svesti
nikakvim naporima logike. Ona se moe doiveti i normalno kao prolazna pojava. U
patolokim sluajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjevie
neprestano individuom, primoravajui je da izvodi odreene stereotipne ritualne radnje
(prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. To mogu biti
i prisilna razmiljanja, strahovanja i sumnjanja. Karakteristino je za prisilne fenomene
da ih pacijent osea neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju
sumanute ideje, pacijent je ubeen u njih i uporno ih dokazuje).

Fobija (phobia)
Fobija je patoloki i preteran strah od nekog odreenog predmeta ili situacije:
agoraphobia strah od kretanja na otvorenom prostoru,
claustrophobia strah od zatvorenog prostora,
mysophobia strah od prljanja itd., itd.
Fobije su obino posledica davno doivljenog potisnutog straha, koji se kasnije javlja u
svesti bez datog sadraja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. Psihoanaliza je ranije
videla uzrok fobijama, npr., u prekinutom koitusu iz straha od zaea ili nezadovoljenom
libidu zbog impotencije partnera.

Fantazija
Fantazija je psihika predstava neke scene ili dogaaja za koje postoji saznanje da nisu
stvarni, ali su eljeni. Stvaralaka fantazija priprema za buduu delatnost, dok je
sanjarenje uteha za elje koje se ne mogu ispuniti.

Pseudologia fantastica
esto se naziva i patolokom laljivou. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju
svoju fantaziju i lano se predstavljaju kao heroji, linosti na visokom poloaju, zbog ega dolaze
u sukob sa zakonom i drutvom, priznaju da su se lano predstavljali i ponovo ine isto.
Varalice su vrsta patolokih laljivaca koji laima o svom poloaju (da, npr., moe nekog
da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. esto su to vrlo obdarene
osobe koje iz nesvesnih neurotikih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog
identiteta.

Parniarstvo
Je patoloka tenja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraenja obolelih
da su progonjeni (u izrazito patolokim sluajevima re je o idejama proganjanja). esto
se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili leenja, a uzrok ovakvom stavu
moe biti ba neprijateljski stav tuitelja prema pacijentu, koji ovaj sada projecira na
lekara (ne elimo mi da se oslobodimo bolesnika, ve to ele lekari). esto su posredi
upravo neizljeivi bolesnici i psihiki zaostale osobe.

Poremeaji miljenja po formi

Patoloka opirnost
nastaje kada do svesti dolazi suvie velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. Pacijent
dolazi do cilja posle vrlo opirnog i zaobilaznog uvoda.

Blokada misli
je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini reenice. Kada se to desi u normalnih
osoba, ove nastave prekinutu reenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno; kod
bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je neko oduzeo
misli.

Bujica (bekstvo) ideja

je naviranje misli i rei, zbog ega bolesnik i ne uspe da kae sve to mu je palo na urn.
Ovo se via u manije.

Perseveracija
je ponavljanje jedne te iste rei ili reenice, dok je

verbigeracija
besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova.

Inkoherentno miljenje.
je besmisleno povezivanje ponaosob logikih reenica u nerazumljiv govor.

Rasulo misli
Vidi se pri ouvanoj svesti (kvantitativno ouvanoj svesti) kada se upotrebljavaju
nelogino povezane ili pogrene po smislu rei, ili rei koje imaju sasvim novo znaenje
(neologizrni), zbog ega je govor nerazumljiv. Sa1ata od rei je krajnje zbrkan govor s
potpuno nerazumljivim reima i reenicama.
PSIHOANALIZA
Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i leenja koju je pronaao
Sigmund Freud (Frojd).
 Istorijat.
Sigmund Freud (1856 1939) roen je u Frajbergu u Moravskoj. Medicinu je studirao u
Beu, gde je diplomirao 1881. god. Jo kao student, a krae vreme i kao lekar, radio je na
histologiji nervnog sistema, a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom
medicinom.
Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetikog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza
cerebralne paralize. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao
terapijske metode. Godine 1885. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) Rasprave o
histeriji, u kojima je opisan sluaj Anne 0., devojke koja je bolovala od histerije, leene
hipnozom. U toku ovog leenja pacijentkinja je u hipnozi privodila seanju potisnute
neprijatne doivljaje, to je bilo praeno uzbuenjem, ali su posle toga nestajali simptomi
bolesti. Tako je pronaena metoda leenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis
ienje). Ova metoda je pretea psihoanalitike metode leenja, kojoj je kasnije i
prikljuena.
Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. U prvoj fazi
primenjivana je katarktika metoda: pacijent se hipnotie, a zatim mu lekar postavlja
pitanja koja se odnose na simptome bolesti, to dovodi do emotivnog pranjenja. Na taj
nain doao je zajedno sa Breuerom do zakljuka da histeriki simptomi potiu iz davno
doivljenih emocionalnih poremeaja, koji su potisnuti iz svesti, ali obnovljeni za
vreme hipnoze. No poto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu, on je
postepeno doao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih
doivljaja, do

Metode slobodnih asocijacija: pacijent lei na otomanu, dok terapeut koji se nalazi iza
njegove glave trai od njega da kae sve to mu padne na pamet, ak i ono to mu se ini
nevanim, neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. Ovakvo
iskazivanje slobodnih asocijacija praeno je oslobaanjem potisnutih afekata. Tumaenje
ovako dobijenog materijala, koje je istovremeno i ispitivanje i leenje, jeste ono to je
Freud nazvao psihoanalizom.
Transfer - Otkrie transfera dopunjuje osnove psihoanalize. Transfer (prenoenje) je
fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje oseaje,
misli i elje na lekara, ali moe se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer).
U transferu se bolesnik ponaa prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponaao prema
osobama iz svoje najblie okoline.

U daljem radu Freud izgrauje koncepciju organizacije ovekove psihike: svesni deo
oveka predstavlja samo povrni deo psihikog ivota, koji je najveim delom nesvestan.
Nagoni i tenje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dou do izraaja u snovima i u
simptomima neuroza.
U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa.

Posle 1920. god. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. Njegova nova teorija
nagona odvaja
nagone ivota (seksualnost, libido, eros) od
nagona smrti i agresivnosti (thanatos).
U psihikoj se organizaciji razlikuju tri sistema: Ono (Id), Ja (Ego) i Nadja
(Super ego).

Osnovni principi
princip zadovoljstva i nezadovoljstva
Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihikim ivotom, odnosno ponaanjem i
iskustvom oveka, jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i
nezadovoljenja).
Svako ponaanje proistie iz neke neprijatne drai i ono tei da ovu dra umiri, ime
izbegne nezadovoljstvo ili ak dovede do zadovoljstva.
Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima, a on je naroito izraen u male
dece. Dete se vremenom prilagoava na zahteve okoline i pri tom se teko odrie
odreenog zadovoljstva. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao
tendencija da se ogradi od neprijatnih drai, naroito sanjarenjern i snovima.
Princip nezadovoljstva je naroito izraen u neurotiara, koji delimino ili potpuno bee
iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate.
Princip realnosti - Nastaje u toku razvoja linosti. To je u stvari prilagoavanje principa
zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka ivi. Princip realnosti je u neku ruku mjera
sigurnosti kojom se zadovoljenje odlae. Ovo se deava razvojem onih psihikih funkcija
koje dejstvuju na svesnu adaptaciju linosti na stvarnost, a to su panja, upamivanje i
miljenje. Ipak, principu realnosti u velikoj meri izmiu neki nagoni, naroito seksualni.

U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihikog ivota Freud je tvrdio da se psihiki aparat sastoji
od dva sistema, nesvesnog i predsvesnog, izmeu kojih se nalazila cenzura.
Sistem nesvesnog je sedite uroenih nagona i potisnutih elja i seanja,
dok svest ima ulogu da izvri prilagoavanje pomou mentalnih operacija, da odlae
ispranjenje i da individuu prilagoava stvarnosti.
Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura, koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci.

U svojoj kasnijoj teoriji o psihikoj organizaciji Freud izlae nove pojmove:

Ono (Id) predstavlja uroene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute elje. Zelje
i prohtevi Ida nalaze se van domaaja principa realnosti a podreeni su principu
zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva.
Ja (Ego) prcdstavlja linost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova
aktivnost moe biti svesna (opaanje, misaoni procesi), predsvesna i nesvesna.
Strukturom Ega vlada princip realnosti (objektivno, razlono, socijalno verbalno
miljenje). Prilagoavanje individue okolini, reavanje sukoba izrneu suprotnih elja i
sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem Ega.
Nadja (Superego) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom
roditeljima, koje ono vidi kao savrene. U normalnim sluajevima dete se identifikuje s
roditeljem istog pola. U stvaranju Nad-Ja igraju ulogu i drutvena sredina i njeni
moralni principi. Delovanje Nad-Ja vidi se, npr., u sukobu sa Ja u oseanju krivice,
zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lina, intimna), kao zabrane. Drugim
reima, Ego upravlja prilagoavanjem linosti na okolinu, kontrolie tenziju.
snovi
Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan znaaj i njihovo tumaenje preputeno je
praznovernim i primitivnim osobama. Freud je tumaenju snova dao znaaj
dijagnostikog sredstva koje pomae razumevanju nesvesne psihike. Tumaenjem snova
metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihiki sadraji iz
detinjstva.
Prema ovom uenju, ovek u snu ne eli da zna za stvarnost, zbog ega je spavanje stanje
relativne slabosti Ega.
Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obino pod dejstvom
fiziolokih potreba (gladan ili edan ovek sanja kako jede ili pije). Ovde zadovoljenje
moe nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja,
jer ne izaziva suprotstavljanje Ega.
U drugim sluajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. fasade sna (tj.
manifestnog sadraja sna, slika kojih se seamo o sadraju sna posle buenja) kriju se
razne psihike tendencije, esto zaboravljene, nesvesne, nepristupane svesti. Ove
skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. Snevau izgleda da je san besmislen i
obojen udnim i neshvatljivim emocijama, ali one ipak pokazuju, protiv volje linosti, na
razne naine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. To se deava zbog toga to
se miljenje u snu ne odigrava na isti nain kao u budnom stanju: onako kako nam se san
prikazao (manifestni san, fasada sna) jeste u stvari skraeni i izmenjeni latentni sadraj.
Ovde postoji mehanizam saimanja (zgnnjavanja), kada se sadraj skrauje, neki se
pojmovi spajaju u jedan; pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili
kada se afektivna napetost premeta s pravog objekta na neki sporedni predmet;
simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog miljenja
budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. crnina za alost) ili individualni
simboli (npr. zailjeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis, predmeti s otvorima
umesto enskih genitalija).
Mnogo puta tumaenie sna koje prua sam sneva predstavIja u stvari obradu i
odbrambene mehanizme Ega.

omake (parapraksije)
I u omakama svakodnevnog ivota mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne
tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. To su ne samo pogreke u govoru (npr.
pogreno izgovaranje neijeg imena) ve i kad se neto pogreno proita ili kad se stalno
zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu neto znae, ili se zaboravlja ime njemu
dobro poznate osobe itd.
Prema psihoanalizi, ove radnje nisu sluajne ve zavise od nesvesne namere ili elje
potisnute iz svesti. Na slian nain tumai psihoanaliza i neka tzv. sluajna ubistva
(naroito u lovu) ili samoubistva. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrenim
sluajevima.

teorija o libidu
Seksualni nagon je, prema psihoanalizi, sloen sistem nagonskih sila koji ini temelj
psihike organizacije oveka. Na seksualni nagon se u poetku sastoji od vie
nagonskih sila koje nisu zavisne meusobno, da bi se u pubertetu sve potinile jednoj
funkciji genitalnoj, koja ima za svoju svrhu odravanje vrste. Te jednostavne
nagonske sile su tzv. parcijalni nagoni, a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni
jesu erogene zone.
Parcijalni nagoni su sadizam, mazohizam, ekshibicionizam, narcizam (ili narcisizam),
fetiizam itd. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon, onda je ta osoba
za drutvo perverzna. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on
prolazi kroz razvojne faze menjajui svoje ciljeve i objekte. U patolokim uslovima
seksualni nagon moe da regredira, tj. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja.
Najzad, seksualni nagon moe da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu
svoj prirodni cilj zameniti viim, socijalnim ciljem. jedan primer sublimacije je kad
neudata devojka prenese materinska oseanja na decu iz domova, ili kada se sadizam
neke osobe sublimira u naunog radnika koji vri eksperirnente na ivotinjama ili, pak,
postane odlian hirurg.

Psihoanaliza ui da seksualni ivot postoji u oveka od roenja i da se razvija do (oko) 18.

godine. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze.
Prva faza je doba autoerotizma i traje od roenja do pete godine. U toj fazi seksualni
nagon deteta postie svoj cilj na sopstvenom telu. Meutim, ova faza nije jednostavna
ve se sastoji iz tri stadijuma: oralnog, analnog i edipalnog.
Oralni stadijum - Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje
nagona postie se nadraivanjem usta, npr. sisanjem.
Analni stadijum - Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistiki stadijum, kada ulogu
erogene zone igra anus, pri emu se ispoljava i sadizam dece.
Edipalni stadijum - Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum), ime
se zavrava prvi period. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt, tj. na
drugu osobu, a to je roditelj suprotnog pola. Na taj nain polni nagon prestaje da bude
autoerotian i postaje objektivan. Zbog toga to se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj
se stadijum zove.
Izmeu 5. i 8. godine ivota dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog ivota (doba
latencije). Oko 8. godine seksualno interesovanje ponovo oivljava.
Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od
roenja do 5. godine. Izuzetak je zavrni stadijum, koji se bitno razlikuje: eros deteta se
vezuje za roditelje suprotnog pola, dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobaa
veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. Tada ona trai
partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda, prema sebi ili prema roditelju suprotnog
pola. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistiki (narcisistiki) tip su osobe koje svoje
partnere biraju prema sebi, dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na
roditelja.

Moe se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadri due na jednom od nabrojanih
stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naroito intenzivno zadovoljavala. To je
fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihike karakteristike. Ako se zbog tekoa na koje naie
ili zbog unutranjih prepreka uskrati zadovoljenje erotikih potreba, moe se vratiti na jedan od
ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija.
LINOST I POREMEAJI LINOSTI

Obrazac ponaanja jedne individue nije svesno odreen. Tanije reeno, obrasci
ponaanja su spoljanji izraz unutranjih podsticaja, naroito impulsa koji imaju poreklo
u instinktima. Linost je rezultat proizvod meusobne akcije instinkta jedinke i
okoline u kojoj ona ivi zbog ega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna.
Formiranje linosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre ui da prilagodi svoje
potrebe uslovima sredine i tada ima odreen nain ponaanja kojim obezbeuje
zadovoljenje svojih potreba. Istovremeno se njegova linost formira i kao njegov odraz
linosti roditelja i njegovog opaanja njihovog svesnog i nesvesnog ponaanja prema
njemu. Socijalni i kulturni inioci u velikoj meri utiu na njegovo ponaanje.

Izraz persona, koji se ponekad upotrebljava u znaenju linosti, upotrebio je Jung

prerna njenom latinskom znaenju glumeva maska. Na ovaj nain on je oznaio da je
persona spoljanji izraz koji pokriva linost jedinke, lice kojim se ona prikazuje
spoljanjem svetu.

Freud je dao kompletnu teoriju linosti. Prema psihoanalizi, formiranje linosti nastaje
sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izraavanja instinkta putem Ega i
SuperEga. Ego tei da prilagodi izraavanje instinkta zahtevima okoline.
SuperEgo dalje namee kontrolu nad instinktima oseanjern grie savesti koja nastaje
zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. U daljem razvoju Ego i SuperEgo jo
vie utiu na nain ponaanja i strukturu linosti. I kao to postoje individualne razlike u
uroeniin osobinama, pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj Ega, a dalja
kontrola od strane SuperEga, kontakti sa sve veim brojem osoba van porodinog
kruga, kulturna sredina, sve to odraava njegov razvoj.

Karakter (gr. charakter urezati, ugravirati) ima identino znaenje sa linou u

medicinskoj i psiholokoj literaturi engleskog jezika. U evropskoj i naoj terminologiji,
kao i u svakodnevnom govoru, izraz karakter odnosi se na moralne i drutvene
vrednosti neke linosti, na ponaanje koje je za nju karakteristino. Za nekoga se moe
rei da je vrst karakter ili samo karakteran ovek, ime se eli istai da on ima
nepokolebljiva ubeenja, da je od rei i da ima principe kojih se dri, drugi je, pak, lo
karakter ili nekarakteran ovek.

Temperament se vie odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona, na snagu i brzinu

reagovanja jedne osobe, vrstu trajnog raspoloenja. Hipokratova podela poznavala je 4
vrste temperamenta, prema 4 vrste tenosti koje postoje u oveku, kako se onda verovalo:
sangvinian (sanguis krv), holerian (chole u), melanholian (rnelanos crn,
chole u) i flegmatian (phlegma sluz), a ove vrste temperamenta posledica su
prevage jedne od tenosti.

Izrazu linosti mogu se dodati pridevi koji blie odreuju njene osobine: agresivna ili
mirna, ambiciozna, prijateljska linost itd.
Normalna linost
Da bi se razumela poremeena linost, potrebno je najpre objasniti ta je to normalna
linost.
Klasino medicinsko shvatanje je da je normalnost isto to i zdravlje, i da je zdravlje
odsustvo simptoma bolesti. Psihika normalnost je harmonian i povoljan sklad raznih
elemenata psihikog aparata koji se izraava kao optimalno funkcionisanje. S druge
strane, to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za
dopunu definicije normalnosti.
Dananje shvatanje duevnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene
organizacije: Zdravlje je stanje potpunog telesnog, psihikog i socijalnog dobrog
oseanja, ne samo.odsustvo bolesti ili oronulosti
Idealno psihiki zdrave linosti nema i bolje je govoriti o psihiki prosenoj osobi,
onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovnitvu. Ako se uzmu pojedinci iz ove
grupe, vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihikoj osobini od idealnog.

Poremeaji linosti

Za neke osobe se ne moe rei da spadaju u grupu psihiki zdravih, ali istovremeno nisu
ni duevno obolele: one se nalaze izmeu zdravlja i bolesti. Prema ranijoj terminologiji,
to su psihopalske osobe ili psihopati, a u psihoanalitikoj terminologiji to su osobe s
karakternim neurozama (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu
simptomske neuroze). Poremeaji uglavnom nastaju u oblasti afekta, volje i nagonskog
ivota. Ove se osobe najee obraaju lekaru za pomo zbog toga to nailaze na tekoe
u svetu, ale se na ostale ljude i njihovo ponaanje prema njima, ili na nepovoljne
situacije na koje nailaze u ivotu, ali retko uviaju da je pogreka u sopstvenom stavu
prema svetu. Istina, moe se desiti da i one naiu na stvarne i objektivne tekoe za koje
nisu krive.
Psihoanaliza objanjava nenormalni razvoj karaktera (linosti) pogrenim reavanjem
problema u edipalnom stadijumu razvoja, u vreme kada se javlja privlanost deteta prema
roditelju suprotnog pola: normalno reenje je odbacivanje ove elje prenia roditelju
suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. ak i oni koji ne priznaju toliki
znaaj seksualnog nagona u razvoju linosti govore da je za razvoj linosti bitan odnos
prema roditeljima u detinjstvu. Kako dete raste, ono e shvatiti i na koji nain se u domu
reavaju problemi agresije i samopotvrivanja. Vrste reenja edipalnog konflikta ranog
detinjstva odreduju vrstu karakternih tekoa koje e se razviti: histeriki, mazohistiki,
pasivnoagresivni, pasivnozavisni itd.
Poremeaji linosti mogu se podeliti u sledee grupe:
antisocijalne linosti (psihopati u uem smislu rei),
histerine linosti,
shizoidne linosti,
ciklotimne linosti,
opsesivne linosti,
seksualni psihopati itd.

Antisocijalne linosti ili psihopati (sinonimi za ovo su jo i: moralno ludilo moral

insanity, psihopatska linost, sociopatska linost) dolaze u stalne sukobe s drutvom. Jo
u detinjstvu pokazuju poremeaje ponaanja: beanje, besposlienje, nepopravljivost,
sklonost laima, krae, traenje loeg drutva, impulsivnost, slab uspeh u koli. Kao
odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignoriu drutvene norme i rade
samo ono to im se svia, dok im kazne ili iskustvo ne pruaju pouku. Oni se teko
odupiru iskuenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, veto napadaju drugoga.
Nemaju oseaj krivice. U braku se slabo prilagode, esto su u zatvoru, loi su radnici,
impulsivni, skloni patolokom laganju i seksualnom promiskuitetu, ene prostituciji i
vanbranim trudnoama. Obino nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila drutva,
mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.

Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlae osobe, ispod 17
18 godina, koje izvre dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih poinili odrasli,
ali i dela specifina za deji uzrast (beanje, besposlienje). Veina delinkventne dece
ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih linosti, ali poinitelji ovih dela
mogu imati i druge poremeaje, kao to je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili
oboljenja mozga.

Histerine linosti su sebine, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatinog

ponaanja, tee da privuku na sebe panju drugih upadljivim i ponekad
ekshibicionistikim oblaenjem; ee su to osobe enskog pola. Uprkos tome to u
ponaanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponaanju
imaju tekoa u seksualnom ivotu. Kod njih se uoava tenja da se takmie i irnituju
mukarce. Suprotno oekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije.

Shizoidna linost je sklona sanjarenju i autistikim razmiljanjima, sumnjiava, uplaena

od ljudi, teko biva uvuena u drutvene kontakte. Moe dobiti bezrazlone izlive besa i
agresije, inae je mirna, povuena i preosjetljiva. esto uspe u svojim intelektualnim
nastojanjima. Pre se moe govoriti o osobama sa udnim nainom ivota nego o
prepsihotinoj linosti.

Ciklotimna linost u ivotu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog

raspoloenja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne
trajna i dubokn. Vae za vesele i zabavne Ijude, rado primane u drutvo. Podseaju na
osobe koje imaju lake simptome manikodepresivne psihoze.
PSIHOSOMATSKI POREMEAJI
(Psihofizioloki poremeaji)

Psihosomatska oboljenja su organski poremeaji u ijoj etiologiji i patogenezi vanu

ulogu igraju emocionalni poremeaji. To su oboljenja s jasnom organskom
patologijom iji su najvaniji uzrok psiholoki faktori, obino produen emotivni
stres.
Drugim reima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su
preteno fizioloki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.
Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolini kao u neurozama.

Neurotiki (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne

funkcionalne poremeaje, to dovodi do deliminog ili potpunog olakanja napetosti, a
organ ili deo tela koji nosi simptom esto je simbolini izraz emotivnog konflikta: vojnik
koji je u konfliktnoj situaciji izmeu straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne
pokae kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako
neokaljane asti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeriara (la belle
indifference). Konverzivni poremeaji obino zahvataju voljni motorni i senzitivni
sistem. Izrazi psihogeni ili funkcionalni oznaavaju simptome koji nemaju
morfoloku podlogu niti organski uzrok.

ovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa ini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti
koje su posledica psihikih procesa ili se pogoravaju pod dejstvom ovih mehanizama.
Sluznicu bronhija drae hemijski, bioloski ili mehaniki faktori, ali i stres ili uzbuenje
moe izazvati spazam bronhija i astmatiki napad. Hiperventilacija izazvana uzbuenjem
stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni
trakt je pod snanim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se sue, u depresivnih
bolesnika pojaano je luenje pljuvake. eludac na ove nokse daje dve vrste reakcije:
hiperemiju s bubrenjem sluznice, poveanim luenjem hlorovodonine kiseline i
pojaanim motilitetom (ovakvo stanje moe izazvati i zlovoljnost i oseanja
neprijateljstva, koja su esta u osoba sa grizlicom dvanaestopalanog creva); ili se javlja
snienje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i
kod mentalne anoreksije. Dijareja je esta pojava kod uzbuenja, straha ili u osoba koje
imaju nereene ivotne probleme. Opstipacija je esta u depresivnih bolesnika i
histerikih osoba.
Opte je poznato da uzbuenje i strah izazivaju ekstrasistole, povean krvni pritisak i
koronarnu bolest srca. Slina stanja pojaavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode
do zadravania mokrae.

Naveemo nekoliko najvanijih pslhosomatskih oboljenja.

Ulkus. injenica je da jake emocije imaju snaan uticaj na funkciju eluca: pojaavaju se
njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se esto javlja i pogorava u periodima kada je pacijent vie
izloen tekom i trajnom stresu. Poremeeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su
precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajednike karakteristike: to su zavisne osobe koje
kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teko da prihvate
svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.
 Mukarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od iga homoseksualnosti s kojom
se zavisnost i submisivnost povezuju.
Za ene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti moe biti deo odbacivanja uloga ene i
uzimanja muke uloge.
Takoe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju oralni tip linosti, sa fiksacijom na
oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znai samo zadovoljenje hranom ve i
zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopte. Ulkusna bolest se
opisuje i kao bolest u kojoj gladan stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni
bol umiruje hranom, najbolje ba mlekom. Hrana za kojom se ezne poistoveuje se s majinom
ljubavlju ili majinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom ivotnom dobu, ali najee u dece mlae
od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija vie faktora, meu kojima treba
izdvojiti tri glavne grupe: alergiki. psihiki i infektivni. Teko je rei koja od ove tri
vrste faktora ima najvaniju ulogu. Ovde se neemo zadravati na alergiji i infekcijama
ve samo na psihikim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili oteavajui faktor u
ovoj bolesti.
Zapaeno je da se astma javlja u usoba koje su imale tekoe u odnosu detemajka i
zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatina deca imaju veliku potrebu da budu
voljena, naroito od svojih majki. Linost astmatiara fiksirala se na preoralnom ili
respiratornom stadijumu. Pored navedenih situacija karakteristinih za dob detinjstva,
meu ovim bolesnicima obino su oni koji potiu iz porodica u kojima su odnosi loi ili
porodica u kojima je karakteristino da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima.
Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj
faktor sredine ogleda se i u leenju astmatine dece u drugoj sredini: verovatno je da
povoljno dejstvo klimatskog leenja nije posledica samo uticaja klime ve i promene
psiholoke sredine.

Anorexia nervosa. Ovo je teko oboljenje koje u nekim sluajevima moe dovesti i do
smrti. Javlja se u devojica adolescentnog uzrasta, ree i u ena u 3. i 4. deceniji. Obino
bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici zapoinju strogu dijetu za mravljenje,
iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne linosti ili osobe sa
histerikim karakterom, nezrele i narcisistine. Neki put je anoreksija samo poetni
simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. oralna impregnacija). U poetku
ograniavaju unos samo odreene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proiri na svaku hranu.
Mravljenje napreduje do katastrofalnih granica. Optu pothranjenost prate amenoreja snien
arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog ega u diferencijalnoj dijagnozi treba iskljuiti
gastrointestinalna, endokrina i ginekoloka oboljenja.
Lei se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u teim sluajevima mora se pribei
ishrani preko sonde.

Gojaznost. Obino se neko smatra gojaznim kada njegova telesna teina prelazi za 20/o
standardne vrednosti date u tablicama teine. Vano je nagomilavanje masnog tkiva
(veu teinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromanim sredinama
gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok
se u najrazvijenijim zemljama ona vidi ba u ekonomski slabijim i kulturno niim
drutvenim slojevima. Gojaznost je najea u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za
razvoj gojaznosti je smanjenje fizike aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja
suvika kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: poveava ga.
Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju odreenom tipu linosti.
Mnoge gojazne osobe kau da preteruju u jelu kad su emotivno potitene. Meu njima
ima vie neurotikih simptoma nego u ostalom stanovnitvu. Posle psihikog stresa esto
se javlja sindrom nonog jedenja: uvee hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki
se ale da ne oseaju glad ni sitost. Velik znaaj ima konstitucija, kao, npr., telesna graa.
Leenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspeno smanje teinu esto
se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju
grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti
toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremeaje. Dijeta koju propie lekar,
pomognuta psihoterapijom, pomae u teim sluajevima. U lakim bolesnik, ako je
snano motivisan, moe postii uspeh kada se pridrava odreene dijete.

EA PSIHIKA OBOLJENJA

U ovom poglavlju opisaemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze

(duevna oboljenja u uem smislu rei). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se
psihoze razlikuju od neuroza.
Pre svega, psihoza dublje menja linost od neuroze: u prvom sluaju postoji znatna
dezorganizacija i promjena linosti, ona je teko poremeena i u svom odnosu prerna
drugim osobama, to u neurotiara nije sluaj.
Psihotiar ne odvaja stvarnost od utintranjeg doivljavanja, on stvara svoj novi svet
korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i
halucinacijama; kod neurotiara se to ne deava. Miljenje psihotiara moe biti
autistiko (dereistiko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok
neurotiar odrava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa meu
osobama.
Duevni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne eli promenu svoga psihikog
stanja, neurotiar svesno trai izleenje, iako nesvesne snage tee suprotnom od toga
da koristi simptome (tzv. sekundarna korist).
Velik broj pacijenata ne moe se uvrstiti ni u neurotiare niti u psihotiare: to su oni to
doivljuju krae epizode duevne bolesti izazvane nekim stresom, obino se potpuno
oporave, ili se ponaaju kao neurotiari kada stresna situacija proe. Oni se ponekad
dijagnostikuju kao psihoneurotiki shizofreniari ili kao granini psihotiari.

NEUROZE (PSIHONEUROZE)

Simptomi koji se viaju u neurozama posljedica su emotivnih poremeaja nastalih

zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih
emotivni poremeaji takoe igraju vanu ulogu, kod neuroza ne postoje organske
promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski
simptomi su simbolini. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremeaji funkcija, a ne
anatomske promene.
 Neurotiari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. Sukobi
neurotiara pretvaraju se u emotivnu napetost, strah i druge simptome. Neurotiar nalazi
izlaz iz konflikta u bekstvu u bolest: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz
neprijatne situacije i realnug ivota ve je re o nesvesnim mehanizmima.

U nastanku neuroze najvei znaaj imaju uticaji sredine, naroito oni uticaji koji su
delovali u najranijem detinjstvu. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu.
U kasnijem ivotu znaajne su psihike traume, kao to je to, npr., neuspeh i
nezadovoljstvo poloajem u drutvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti
(zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogunosti).
Neprilike na poslu, nezdravi odnosi na radnorn mestu, loe stambene prilike i ekonomska
nesigurnost takoe imaju udela u nastanku neuroza.

PSIHOANALITIKO OBJANJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom uenju o nesvesnoj psihici i

potisnutim traumama: psihika trauma nije odreagovana ve je potisnuta u nesvesni deo
psihike; afekt je prisutan i moe dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotiki
simptom.
U sri neurotikih simptoma je konflikt izmedu Ega i Ida. Odbrambeni mehanizmi
Ega suprotstavljaju se neprihvatljivim tenjama instinkta. Prema psihoanalitikoj
teoriji o neurozarna, Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. poglavlje o psihoanalizi) u
kasnijem ivotu dovodi do neurotikih simptoma.
Leenje se sastoji u dovoenju u svest onoga to je bilo potisnuto posle ega dolazi do
afektivnog abreagovanja (oslobaanja ranije vezanih emocija).
Postoji velik broj klasifikacija neuroza. Ovde emo opisati
histeriju,
neurozu straha, fobije,
opsesivnokompulsivne neuroze,
depresivnu neurozu i
neurasteniju

histerija (histerika neuroza)

karakterie se gubitkom funkcije, bilo fizike ili psihike. Naziv potie od Platona, koji
je histerike manifestacije video u ena koje nisu imale prolaps uterusa, to bi vice versa
znailo da uterus koje je ostao u telu ene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera
materica). Kasnije, u srednjeni veku, uvidelo se da od histerije obolevaju i mukarci, to
se pripisivalo tetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdrljivosti (nije ni danas retko
da lekar preporui polni odnos kao lek za neurozu).
Gubitak fizike funkcije u histeriji zove se konverzija. Ovo se vidi kao
paraliza (gubitak motorne funkcije),
histeriki mutizam (gubitak govora),
oteenje senzibiliteta (anestezija), histeriko slepilo.
Gubitak psihike funkcije moe biti
u oblasti svijesti nesvestica, padanje u trans, fuge.
Histerika amnezija je obino ograniena na neki odreeni dogaaj ili odreenu linost,
ona je selektivna i gubitak pamenja se ne odnosi na druge istovremene dogaaje ili
osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu.

Uopte, najei konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. Svoju glavobolju

oboleli opisuju s naglaavanjem simptoma i patetikom:zabijanje klina u glavu
clavus hystericus (clavus ulj). Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca, koji
su slini anginoznim bolovima (angina pectoris spuria; spuria lana).

esti pratioci ovih poremeaja su

emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv.
sekundarna korist (posredna korist od bolesti, kao to je to, npr., bolovanje, panja,
materijalna korist) (Primarna korist je reenje konflikta i zadovoljstvo uprkos paralizi,
koje je bolesnik postigao boleu. Ova korist od bolesti nije svesno traenje koristi ve
nesvestan mehanizam.)

Klasini histeriki napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. On se jo moe videti u

primitivnim sredinama i u mlaih osoba ogranienih intelektualnih sposobnosti. Opisan
je u Neurologiji (v. Diferencijalna dijagnoza epilepsije).

Prema psihoanalitikom uenju, potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u

svest, zbog ega se pribegava najjaoj odbrani. Izbor simptoma zavisi od simbolikog
znaenja toga dela tela: paraliza nogu znai, npr., nesposobnost da se kree, slepilo
nemogunost da se sagleda pravo stanje. Pri tom je karakteristino da sam simptom znai
istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: paralizovani vojnik naputa
bojno polje, ali ne moe ni da hoda;
oduzetost ga ne dovodi u oajanje (belle indiference) jer je ovako doao u bezbedno
stanje.

Interesantno je da osobe sa crtama tzv. histerike linosti retko obole od histerije.

J. K., 39 godina, nastavnica istorije u gimnaziji, dovedena je kao hitan sluaj jer je izgubila mo govora. Na asu se
nervirala, dola je u sukob ad acima. Govori jedva ujnim apatom, ne moe da zvidi, na pitanje potvruje da je
ranije znala da zvidi. Izraz lica spokojan. Posle faradizovanja gue, uz istovremeno traenje da glasno izgovara najpre
glasove, zatim rei, najzad je normalno progovorila.
U ovom sluaju upadljiv dijagnostiki znak bila je nemogunost zvidanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara
vibracijom usana, a ne glasnih ica) i nezabrinut izraz lica uprkos tekom invaliditetu.

neurasthenia
Stari deskriptivni izraz (nervna astenija, nervna slabost). U irokim slojevima poznata je
kao slabost ivaca i nervoza. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snane
industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovnitva Amerike, brzog menjanja
mirnog i patrijarhalnog naina ivota u burni ivot industrijskih gradova.
Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. razliiti. Najei su vegetativni
poremeaji (znojenje, tremor, parestezije, lupanje srca), slabost apetita, oslabljen libido.
Raspoloenje depresivno i bolesnik se ali na brzo zamaranje, slabost koncentracije,
nesanicu. Postoji i obilje hipohondrinih tegoba, glavobolja i vrtoglavica.
Kako se vidi, ova klinika slika najvie odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i
drugim neurozama. Danas se smatra da jedan deo neurastenike slike pripada i
depresivnim neurozama i blagim depresijama, ali se ista klinika slika moe videti i kod
organskih oboljenja, kao, npr., kod ateroskleroze mozga, tireotoksikoze, anemije,
malignih bolesti, encefalitisa encephalitis larvata (Vuji).
Termin neurasthenia danas je naputen jer ne predstavlja posebnu nozoloku jedinicu.

fobije
(phobos, gr. strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za odreeni
predmet ili situaciju koje on zatim moe da izbegava. U odeljku o poremeajima
miljenja naveli smo nekoliko najeih fobija. Dodajmo ovde i
strah od stranaca (xenophobia), od
vode (aquaphobia),
od ivotinja (zoophobia),
od reke (potamophobia) itd.

Zajedniko je za sve fobije da pacijent izbegava odreenu situaciju ili predmet iz straha da e mu
se desiti neto strano (on sam ne zna ta mu se to moe desiti) ako to ne uini. Samim tim to
je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez
trpljenja) difuzan strah, koji bi stvarao daleko vee neprijatnosti.

Kao neurotiki simptom uopte, fobija ima dva cilja:

da pomogne osobi da na neki nain (iako ne ba bezbolan i zadovoljavajui)
uskladi svoje emocionalne problerne;
da poslui kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih elja istovremeno s kaznom
u vidu bola i trpljenja.

Izbor simptoma fobije - Teko je shvatiti ta odreuje izbor simptoma fobije, mada je
esto oigledno simboliko znaenje izbegavanja odreene situacije u fobiji. Tako, npr.,
agoraphobia (strah od otvorenog prostora, ulica, trgova) moe imati simboliko znaenje
i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa, npr. od nevernosti ene na ulici
(ako je re o eni bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju uliarkama.
Strah ovde uva obolelu osobu od nesvesnih tenji koje ona svesno ne eli i protivi im se.
Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simboliki znai prisustvo
osobe koja je uva, zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih
tenji i koji su te moralne norme usadili detetu. Svaka fobija ima posebno znaenje za
svakog pojedinog bolesnika.

M. S., uenica III razreda gimnazije, obolela je od horeje minor (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio
leenje), ali horeiki pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. Pregledom su utvreni tikovi, koji su prestali posle
povrne psihoterapije, ali je nastao strah da e se tikovi iznenada pojaviti u koli i time je izloiti ismevanju. Zbog toga
ostaje kod kue, sprema gradivo i dobro polae razred. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke, koja sada
mora da je dri ispod ruke. Otac, avijatiar JATa, stalno je na putu, ima malo vremena za dete, gotovo je uopte ne
via, sklon alkoholu.
Heurom straha
Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje, jer ovde nije re o jasno
definisanom strahu, odreenom afektu, ve o stanju napetosti, neprijatnosti,
napregnutosti, koje ne mora u svesti biti doivljeno kao strah. Ovo afektivno stanje esto
je praeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls, povien krvni pritisak).
lako moe biti svestan ovih neprijatnih oseaja, bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. On
moe da nekontrolisano reaguje na najobinije svakodnevne ne prilike, moe imati nonu
moru, ili moe biti razdraljiv i neraspolocn, nervozan, kako se to obino kae.
Strepnja je esto signal za opasnost koja preti Egu od instinkta (Id): ako
zadovoljenje Ida (nagona) nije prihvatljivo za Ego, nastaju napetost, strah, strepnja.
Neuroza straha moe nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja.
Takozvana fobija od kole ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u kolu ve bolovima
u glavi ili stomaku, zbog kojih odlaenje u kolu nije moguno, i deteostaje kod kue.

Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza)

Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos elji te
osobe i prisilne radnje (kompulsije), kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to
koliko joj izgledaju besmislene. Pacijentu su ove pojave neprijatne, bezuspeno pokuava
da ih se oslobodi, a osea napetost ako je spreen da ih izvede. Uzaludno je pacijentu
objanjavati nerazlonost njegovih prisilnih radnji i misli, jer je toga i on sam svestan i
trpi od njih.

Pacijent moe imati prisilan strah od venerikih bolesti, kojeg se ne moe osloboditi ni
estim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. Prisilne radnje esto imaju vid
rituala; ponavljanje, znaenje tih radnji moe biti jasno (npr. prisilno pranje ruku kao
odbrana od infekcije) ili neobjanjivo (prisilno dodirivanje, prisilno preskakanje crta na
trotoaru, prisilno brojanje prozora), ali za njihovo izvrenje uvek postoji neodoljiva
unutranja potreba.

Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba.
Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna
napetost i strepnja koje znatno oteavaju sposobnost za rad, odnose s drugirn osobama i
sposobnost voenja normalnog ivota.

Depresivna neuroza
je esta bolest. Depresivni afekt nije tako teak i dubok kao kod depresivne psihoze.
Glavna manifestacija moe biti alost i oseanje bespomonosti pri suoenju s nekom
preprekom u ivotu. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna
s dogaajem ni opravdana injenicama. Pored toga, ovde ne postoji oseanje krivice,
inae naglaeno kod melanholije.
Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje, smanjenje aktivnosti, a mogua
su i samoubistva, iako retko. Paljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze.
PSIHOZE
Psihoze su tea oboljenja od neuroza. One znatnije menjaju linost bolesnika i njegov
odnos prema svetu i drugim osobama. Psihotiar ivi u svom svetu, kome pridaje
znaaj stvarnosti, ne uvia da je bolestan i retko eli promenu svoga stanja.
Ovde emo pruiti kratak opis najvanijih psihoza: manikodepresivne, shizofrenije i
paranoidnih stanja.

Manikodepresivna psihoza
Uzrok ove bolesti nije poznat. Zna se da se nasleuje
autosomno dominantno, s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom
penetracijom,
Ali nije poznato koji je biohemijski poremeaj koji se nasleuje. Prema nekirn podacima,
nasleuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). Meu bliskim roacima
bolesnika ima 20x vie obolelih nego u prosenom stanovnitvu: Na 1000 stanovnika
dolazi 34 bolesnika, neto je vie mukih od enskih (3:2). Maniki oblik javlja se
uglavnom u mlaih, depresivni je ei u starijih.
U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina, naroito
noradrenalina, dok je u euforinih osoba poveana koliina ove supstancije. Utvreno je
da MAO inhibitori koji poveavaju koliinu kateholamina u mozgu stvaraju
uzbuenja i imaju antidepresivno dejstvo, dok jedinjenja koja sniavaju ili inaktiviraju
centralne amine izazivaju depresiju. U depresivnih bolesnika utvrena je manja koliina
metabolita serotonina u likvoru.

Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju, dok dopa povoljno
deluje na usporeni oblik depresije.

Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina, hipotalamusa i endokrinih promena u

depresija daje izglede na pozitivne rezultate.

Osnovna karakteristika je
periodinost pojave bolesti, ija je odlika
promena afekta u smislu ushienja (manija) ili tuge (depresija) s
promenama miljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja.

Jedan bolesnik moe imati vie depresivnih faza ili vie manikih epizoda, ali se manike
i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika, s intervalima normalnosti
ili bez ovih, kada bolesnik neposredno iz manike faze ue u depresivnu a iz ove u
maniku (cirkularna psihoza).

Manija
Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. Klasian je trijas simptoma:
maniko raspoloenje,
povean impuls za govor i
pojaana motorna aktivnost.
Povieno raspoloenje moe se odraziti kao veselost, euforija (ponekad uzbuenje i
razdraljivost), sklonost alama, a ovo raspoloenje je ponekad zarazno.
Miljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja, bujica ideja (izmena prema
formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremeaji miljenja prerna sadraju).
Panja je slaba, nestalna.
Dok bolest ne uzme izrazito, psihotian vid bolesnici su hiperaktivni, suvie preduzirnljivi u
poslu i seksu, aktivni. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice.
Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv, besciljna neprekidna aktivnost, i bez leenja
bolesnik moe umreti zbog inanicije.

Hipomanija je laki oblik manije koji se moe neprirnetno razviti u linosti koje su i
inae poznate kao energine, vesele i preduzimljive. Nekritini su prema svojoj bolesti,
zbog ega se teko daju nagovoriti na leenje.

V. B., student IV godine mainskog fakulteta, 26 godina. Otac bio udnog ponaanja, kasnije iznenada napustio
porodicu i emigrirao u Ameriku, deda po ocu utljiv i sumnjiav ovek.
Ranije primeran ak, odlian student, u poslednje 3 godine imao dve manike i jednu depresivnu fazu, koja je
neposredno zamenila maniku. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i poloio nekoliko ispita.
Od pre 10 dana postao sve pokretniji, uznemiren, upadao u konfliktne situacije, rnenjao devojke, pio alkohol u velikim
koliinama. Sada stalno u pokretu, razdrijen, zaarenih obraza, ive mimike, as sedi, as hoda, neprekidno pui. Pie
nareenja svom oferu koji veeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio ou nad ouima, na
kome e biti konferansije, reditelj, glavni glumac i dua. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama, na stolu
hrpe knjiga, koje sve ita u toku istog dana.

Depresija (melanholija)
Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (alostan), miljenje je usporeno,
motorna aktivnost je usporena i osiromaena. Depresivno raspoloenje se odlikuje
oseanjem bespomonosti,
dubokom bezrazlonom tugom,
uznemirenou (kri ruke, uzdie, kuka, jaue), ili je, naprotiv, oboleli miran,
nepokretan, bez snage da uini i najmanji pokret.
misli su usporene i obino zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom
bezizglednosti, propasti, bolesti, smrti, crne sudbine porodice.
za sve optuuje sebe (za rat, za krizu) i tvrdi da je u prolosti bio grean: u
skladu s afektom seanje bira samo neprijatne dogadaje iz prolosti. Pamenje
inae nije oteeno, intelekt ne propada.

U lakim sluajevima bolesnik izgleda

umoran,
pati od nesanice,
nema apetita,
najtee se osea ujutro, neto bolje uvee.

Moe doi do brojnih dijagnostikih propusta. Ako se ne lei, depresija ima najteu
prognozu: samoubistva su esta, a obino se deavaju onda kada bolesnik nije u
najdubljoj depresiji, u poetku bolesti ili prilikom oporavka. Tada je jo depresivan, ali
je u stanju da donosi i izvri odluke.
R. L., 38 godina, radnik, ranije neupadljiv, drutven, savestan, od pre 20 godina ima hipohondrike ideje, povremeno
nesanicu. Sada je u bolnici, kae da teko pati, da mu nema pomoi, zaokupljen je samo idejom propasti, ne moe da se
koncentrie na drugo, povremeno nema snage ni da se oelja, ne brije se, ne moe da pomeri ruku, nije u stanju da
otvori kapke, lei.

Involutivna melanholija
Javlja se u involucionom periodu (otprilike izmeu 45. i 65. godine ivota), u osoba koje
ranije nisu imale depresivnu niti rnaniku fazu (sluajevi sa ranijirn fazama bolesti
svrstavaju se u manikodepresivnu psihozu). Osnovno raspoloenje je depresivno, ali je
bolesnik uznemiren, jadikuje, kuka, plai se smrti, zbog stalnog i nepodnoljivog afekta
straha od smrti izvri samoubistvo ako se ne zatiti. Sumanute ideje mogu biti bizarne
(nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesree oveanstva, misle da e voda iz
esme poplaviti ceo svet itd.).
. M., 56 godina, zemljoradnik, odlian i pedantan domain, uzoran roditelj, razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja
koji je poginuo u saobraajnoj nesrei.
Uglavnom sedi, uzdie, odmahuje rukom i ponavlja: Sve je svreno, ubih oveka ni krivog ni dunog, ceo svet mi sudi
i ne moe mi dovoljno presuditi (nema nikakvog udela u saobraajnoj nesrei). Kae da je porodicu ostavio golu i
bosu, gladnu na ovom surovom svetu, nije dostojan ni hleba u bolnici, krivica mu je neizmerna. Pui mnogo i
prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaaju. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije.

Depresivna reakcija
Ima iste karakteristike kao maniko-depresivna psihoza, ali nastaje posle jasnog
precipitirajueg dogaaja, obino posle gubitka blinjeg. Po pravilu su to osobe koje nisu
imale osobine i crte ciklotimnog karaktera, niti su ranije imale maniku ili depresivnu
fazu. I ovo je psihoza, koja, kao i melanholija, dovodi u opasnost ivot bolesnika.

leenje
Manija se lei preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima
(haloperidol). Od znatne je koristi Lithium carbonat.
Depresija (melanholija) lei se imipraminum (tofranil), tryptizolom (ako nije re o
agitiranoj, uznemirenoj depresiji).
Agitirana depresija lei se nozinanom, libriumom i valiumom. U urgentnim
sluajevima, kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomau, primenjuje
se elektrokonvulzivna terapija (elektrookovi).

Psihoterapija ima svoje mesto u leenju manikodepresivnih bolesnika, mada samo kao
dopunska metoda.

Shizophrenia
Skoro polovina duevnih bolesnika smetenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. U
optem stanovnitvu 0,3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u ivotu.
Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovnitvu u proseku u 0,85% sluajeva, roditelji
bolesnika mogli su imati shizofreniju u 510% sluajeva, braa i sestre u 515%.
Identini (homozigotni) blizanci, ak i kada odrastu odvojeno, obole oboje u 65%
sluajeva.
Biohemijske promjene
Opisano je vie biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. Mnoge od ovih nalaza
nisu potvrdili drugi istraivai, za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova, dijete
itd. Tako je naen psihotoksiki faktor TARAXEIN, slian ceruloplazminu, naen je i
povien nivo ceruloplazmina, ali ta ispitivanja jo nisu potvrena. Postoje izvesni dokazi
da je nivo serotonina u krvi povien prvih dana akutne epizode bolesti, a potom
pada ispod normalnog nivoa. Saopten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i
mokrai shizofrenih bolesnika, povienje odnosa laktata prema piruvatima, nenormalan
metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze, ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje
ispitivanje i potvrdu.

Porodice bolesnika
Prouavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremeene odnose, poremeaj u
odnosu izmeu majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. Tekoa pri izvoenju zakljuaka
iz ovih nalaza lei u tome sto se slini podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih
psihijatrijskih bolesnika, a poremeeni odnosi mogu biti i posledica, a ne uzrok bolesti.

Premorbidna linost shizofreniara

Imali su emotivne tekoe i neprilagoenost i pre prvih znakova bolesti. esto se nalazi
da su ovi bolesnici u detinjstvu doiveli odbaenost, naputanje i nedostatak ili gubitak
ljubavi, kao i druge psihike traume.
Ne moe se govoriti o jedinstvenom tipu linosti za one koji e kasnije oboleti od
shizofrenije. Ipak se najee nalazi da su to bile:
Hladne osobe, ili preterano osetljive, povuene u sebe, ili nekako udnog dranja u
detinjstvu. U koli mogu imati dobar i udlian uspeh, ali su socijalno teko
prilagodljive, povuene i biraju zabave za koje nije potrebno drutvo.
Jedan drugi tip opisuje se kao burna linost: as pokazuju preteranu agresivnost,
as su naprotiv pokorne, submisivne. Zbog takvog ponaanja esto imaju sukobe s
nastavnicima, roditeljima i drugovima.
Kao premorbidna linost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjiava i nepoverljiva
osoba, zavidljiva, esto nadmenog dranja i pored snanog oseanja nie vrednosti.

Prodromalna faza bolesti

U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze, esto sa obilnim
hipohondrinim tegobama. U samom poetku bolesti rnogu se javiti fenomeni
depersonalizacijc i derealizacije (oseaj da sopstveno telo nije stvarno, da predstoji
neposredna neobjanjiva opasnost; da se svet oko njega menja, da je sve neobino i
udno). Poinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama, sudbinom sveta, gubi san i
apetit. Ako u ovoj fazi doivi neki stres (ee se to desi i bez njega) onda naglo izbija
psihoza u punom zamahu. ei je postepen poetak bolesti.
Opte karakteristike shizofrenije
Opte karakteristike shizofrenije su:
povlaenje iz okoline,
gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam),
izvesna hladnoa i emotivna udaljenost.
afekt je obino povran, prazan, bez topline i razumevanja, raspoloenje ne
nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiu se bolesnika. esto se dugo
zagleda u ogledalo i pri tom se smeka (fenomen ogledala).
granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on ita tue misli, drugi itaju
njegove ili upravljaju njima, oduzimaju mu misli ili namiu svoje;
ne zna da li je muko ili ensko, da li je dete ili odrastao (depersonalizacija).
burna reagovanja, koja su nesrazmerna sa situacijom ili drai: blag ukor ili neka
manje vana zabrana moe biti uzrok napada besa i agresije, samoubistva ili
ubistva ak i najbliih.

Klinika slika bolesti

Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne moe postaviti samo na osnovu
nekih simptoma ve nalazom celovite slike koju pacijent prua u svojoj bolesti. Glavne
karakteristike shizofrenije su:
povlaenje iz realnog sveta u svet fantazije, s oteenim ili ugaenim uvidom u
sopstveno stanje;
poremeaji miljenja, koji imaju specifine osobine:
est je blok (prekid) misli,
o neologizmi (stvaranje novih rei),
o miljenje moe biti autistiko,
o sumanute ideje bizarnog sadraja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih
oduzima),
o miljenje moe biti inkoherentno;
afekt ne odgovara situaciji niti sadrini misli, raspoloenje je neoekivano
promenljivo, moe postojati plitkost afekta ili ravnodunost;
opaanje javljaju se halucinacije, najee akustike, ree optike;
ponaanje je neobino, udno, nepredvidljivo ili impulsivno, esto pod uticajem
sumanutih ideja ili halucinacija; katatoni stupor predstavlja krajnji stepen
povlaenja bolesnika, katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije;
hronini sluajevi pokazuju psihiko propadanje demenciju (ovo propadanje je
bre kada se bolesnik prepusti samom sebi, bez radne terapije i psihoterapije).

Prema prevazi simptoma, shizofrenija moe imati jedan od sledea 4 oblika:

1. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex),
2. hebephrenia,
3. schizophrenia catatonica i
4. schizophrenia paranoides.
Postoje brojni meoviti i atipini sluajevi, a ponekad u istog pacijenta oboljenje moe u
razno vreme pokazivati drukiji oblik.
schizophrenia simplex - prosta shizofrenia
Poinje postepeno, gotovo neprimetno, sa
o slabljenjem interesovanja,
o osiromaenjem sadraja miljenja,
o neradom,
o povlaenjem od drutva,
o gubljenjem afekta.
Obino je re o mladim osobama koje su pre poetka bolesti mogle biti i veoma
inteligentne i vredne. Retke su sumanute ideje, halucinacije, ukoliko se jave, prolazne su.
Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno.
S. S., 30 godina, elektrotehniar; stric boluje od shizofrenije, ima se utisak da ima jo bolesnih roaka ali se to prikriva.
Bolestan od 16. godine, osloboen vojne obaveze. Pre dve godinc poeo ponovo da se povlai, ne izlazi iz sobe, pokazivao suicidne
namere. Sumnja da ga prate, poeo da rui zid u stanu da bi izvadio mainu koja ga unitava, itaju mu misli. Cesto grimasira, dugo se
posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi, ravnoduan je i neuviavan za svoje
stanje. Postoje znaci propadanja inteligencije.

hebefrenija
(hebe gr. mladost, pubertet; phen gr. um, duh)
Gotovo svi simptomi shizofrenije. Oboleli se esto
o bezrazlono kikou ili smee, emotivni odgovor je plitak, povran,
o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razraene i organizovane u
sistem.
o bolesnici teko uspostavljaju kontakt s drugim osobama, introvertovani su,
o mogu imati stanja uzbuenosti, slune ili optike halucinacije, ideje odnosa.

Javlja se u mlaih osoba, obino naglo. Vremenom linost regredira do stanja vegetacije,
i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije.

katatona shizofrenija
(kata grc. ispod, pomou, sa; tonos gr. napetost, tonus) ima za jezgro klinike
slike katatone poremeaje (v. poremeaje volje i delatnosti).
Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama.

Katatoni stupor (stuporna katatonija)

pokazuje znake opte inhibicije, kao to je to negativizam, mutizam, fleksibilitas cerea,
stereotipije, eholalija i ehopraksija, manirizam, neobian stav (katalepsija) i grimasiranje.
Ovi bolesnici mogu iznenadno prei u stanje katatonog uzbuenja i agresije. Stanje
stupora moe se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim
dejstvom, to posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraenja centralnog
nervnog sistema.
Katatona pomama
odlikuje se psihomotornom agitiranou i razdraenjem. Spoljne drai ne utiu na
ponaanje ovih bolesnika, koje je stereotipno, besciljno, impulsivno i nepredvidIjivo:
moe besciljno trati uokolo, hodati bez prestanka i sna, odbija hranu i pokazuje i ostale
katatone fenomene (eholalija, ehopraksija, manirizarn, grimasiranje, katalepsija). Ovo
stanje zahteva hitno leenje jer bolesnik moe doi u stanje krajnje iscrpljenosti, ili moe
povrediti ili unititi sebe ili druge.

Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbucnosti koje je dovodilo do

iscrpljenosti, hiperpireksije i smrti za nekoliko dana, naroito u vreme letnjih ega. Danas
je retka jer elektrokonvulzivno leenje i neuroleptici omoguuju bolesniku da preivi.

paranoidna shizofrenija
sto poinje u kasnijim godinama. Najistaknutiji su znaci
o ideje proganjanja, koje ine sr sumanutog sistema. One mogu imati
organizovan pseudologian kvalitet, u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti
sistem se fragmentira.
o Pored ovoga, este su i halucinacije i
o poremaji afekta, autizarn i ambivalencija.

Ostali oblici shizofrenije

SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremeajima afektivne sfere podsea na euforiju manije ili na
tugu depreije. Meutim, paljivo ispitivanje miljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno
ponaanje otkriva poremeaje koji se vide u shizofrenije. Afektivno stanje nije zarazno
prelazno kao veselost u manije.
PSEUDONEUROTINA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije, prisilne
misli i radnje, histerine reakcije i napade, ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od
realnosti i autizam (povlaenje u sebe). Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom
klinikom slikom shizofrenije, kada se prava priroda bolesti otkriva.
GRANINI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobino ponaanje samo povremeno kada su
izloeni stresu.

Prognoza shizofrenije
Gora u mladih bolesnika nego u starijih. Tei su sluajevi s postepenim razvojem i
hebefrenija. Spontano izleenje deava se u 5/o sluajeva, poboljanje u 35%. Leenjem
se ove cifre poveavaju na 30 do 60%.

Lijeenje
Lei se lekovima (Chlorpromazin, trifluoperazin, perphenazin), ree
elektrokonvulzivnom terapijom. Psihoterapija ima znaaja naroito kada se bolesnik
oporavi, kao prevencija ponovnog zamaha bolesti.
P. P., 42 godine, moler, u detinjstvu pomen, voleo da ita bajke, osrednji ak u osnovnoj
koli, dalje nije produio.
Razboleo se pre 4 godine: povlaio se sve vie, imao slune, optike i taktilne
halucinacije, koje je u poetku prikrivao.
Prilikom sadanje hospitalizacije daje podatke o slunim i taktilnim halucinacijama koje
smatra bojim blagoslovom. Ima obilje sumanutih ideja koje ne ine celinu:
Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hiroime, reio je sudbinu oveanstva
u I i II svetskom ratu, on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec, ena ga stalno vara sa
oferima koji prou pored kue i sa desetogodinjim deacima. Ubio je hiljade ljudi, ena
ga udara sekirom itd., itd. Smeka se prazno i luckasto dok govori o ubijanju i o
tome kako ga ena vara i tue. Pamenje i panja ouvani.

Paranoidna stanja
Izraz paranoia upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa znaenjem ludilo. Danas se
izraz paranoidan upotrebljava za sva stanja koja sadre ideje proganjanja razliitog
stepena, poev od sumnjanja pa do psihoza sa vrstim i sistematizovanim idejama
proganjanja, idejama veliine, idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljanji dogaaji
odnose na njega).
Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute
ideje, i esto je vrlo teko otkriti ove poremeaje miljenja iako njihovo neobino
ponaanje ukazuje na to da one postoje.
Prema psihodinamskom shvatanju, paranoidna osoba upotrebljava psiholoke mehanizme
negacije i projekcije, dinamizme koji su normalna komponenta svaije odbrane kada su u
psiholokom konfliktu, ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jaem stepenu
i upornije. Jednostavnije reeno, paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim
neprijateljskim oseanjima prema nekoj osobi da uzmu maha, on ih negira i
projektuje ih na tu osobu i tada osea da ta osoba, ne on, osea neprijateljstvo
prema njemu.

Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima.

Blagi oblici paranoidnog miljenja postoje ponekad u svakoga. Normalna je sklonost

kriviti drugoga za svoj neuspeh ili greku: kada ovek nagazi nekoga, pomisli: to se tu
ba namestio! Paranoidna stanja uopte su ea meu enskim osobama, vei je
broj oboljenja meu samcima i doseljenicima, svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti,
a to moe biti i zbog gluvoe ili nekog telesnog nedostatka to stvara pogodno tle za
nastanak oboIjenja.

Paranoidna linost moe ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog ivota, izuzev to
pokazuje izvesnu krutost i sumnjiavost prema drugima, osetljivost na kritiku, ponekad
imaju neprijateljsko dranje, ali inae ne dolazi do pogoranja bolesti u toku ivota.

Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. Tako paranoidna
shizofrenija (v. u ranijem tekstu) moe imati sumanute ideje, ali su ove bizarne, linost je
znatno oteena, postoje i drugi poremeaji miljenja, afekt je osiromaen, a postoje i
halucinacije.
PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu, preteno u ena, sa
sumanutim idejama i halucinacijama, ali s ouvanom fasadom linosti, zbog koje se ne
moe uvrstiti u shizofreniju, a zbog halucinacija ni u paranoju.

TOKSIKE I ORGANSKE PSIHOZE (hai, amfetamin, senilna demencija, psihomotorna

epilepsija, alkoholiarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. Teka depresija
moe imati paranoidne elernente.

Klasina paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin

Veoma je retko oboljenje. Odlikuje se sumanutirn idejama veliine i proganjanja koje
ine vrst i nepromenljiv sistern. Ne postoje halucinacije. Opisana su tri tipa paranoje:
paranoia persecutoria, sa sumanutim idejama proganjanja,
paranoia querulatoria, kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava, vodi
procese, tuaka, parnii se, obraa se svim instancijama;
interpretaciona paranoja, sa bolesnim tumaenjem tuih gestova, pokreta, rei,
kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. Van ovih sumanutih sistema bolesnik
se moe ponaati normalno, moe delovati prilino integrisano, fasada linosti
ostaje ouvana.
ORGANSKI PSIHIKI SINDROMI
Psihika promjena koja je izazvana oteenjem modanog tkiva bilo koje vrste.

Ako se radi o lakim promenama, bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu, u

teim sluajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobinije zahteve i situacije
svakodnevnog ivota. U ovom poslednjem sluaju radi se o psihozi.
Organske psihike promene mogu biti akutne (promene su obino prolazne) i hronine,
koje najee ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene.
Meutim, ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom, arine, kao npr.
intrakranijalni tumori, apscesi, subduralni hematom i druga oboIjenja, mogu dati organski
psihiki sindrom, ponekad i bez neurolokih znakova arinih oteenja. Ni sva akutna
oboljenja ne daju reverzibilne, kao to ni sva hronina oboljenja mozga ne stvaraju
ireverzibilne promene.

Bez obzira na vrstu lezije i na njenu teinu organska oteenja mozga daju
poremeaje orijentacije,
pamenja,
inteligencije i
afekta.
Orijentacija i svest vrlo esto su oteeni u ovim sluajevima. Odnos prema okolini,
svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih, proces koji je u tesnoj vezi s
opaanjem, panjom i pamenjem, u svakodnevnom govoru nazivamo
orijentacijom. Ona je izraz stanja svesti, njen korelat i slui za njeno ispitivanje.
Pamenje, njegove sve tri funkcije registrovanje, zadravanje i reprodukcija
oteene su u teim sluajevima. U lakim oteenjima poremeaji pamenja su
ogranieni.
U nekih bolesnika
registrovanje moe biti ouvano (u stanju je da neposredno ponovi rei ili
brojeve za koje mu je reeno da ih upamti), ali je zadravanje retencija
oteena: nije u stanju da se neto kasnije seti zadatog materijala iako ga je
neposredno ponovio.
Seanje davno upamenih informacija (reprodukcija, rekolekcija, rekognicija)
moe biti oteeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle
ponavljanja (re1ativno ouvana registracija i retencija).
Inteligencija i njene razliite funkcije takoe mogu biti oteene: shvatanje, sposobnost
uenja i reavanja zadataka, raunanje i fond znanja, razumevanje govora, rasuivanje i
donoenje suda i zakljuaka. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz
uee prostranih delova mozga, zbog ega su i najvulnerabilnije i meu prvima
oteene.
Afekt moe biti oteen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost), ili je afekt
tup, plitak, a u teim sluajevirna i neadekvatan.

DELIRIJUM
Delirijum je psihiki poremeaj koji ima sledee karakteristike:
 kvantitativne izmene svesti razliitog stepena, poev od lakog pomuenja pa do
sopora;
poremeaj orijentacije;
izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama, iluzijama i sumanutim
sadrajima miljenja strah, panika, napadi besa; oteeno pamenje, shvatanje,
razumevanje situacije, uviavnost, neskladno,
nerazumno, ponekad i nasilno ponaanje, ili delovanje kao u snu, slino automatu
(automatizam).

Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u

modanom stablu (retikularna supstancija), limbikom sistemu, parijetalnim
renjevima (senzitivna kora).

Uzroci delirijuma su brojni:

intoksikacijc (egzogene i endogene),
febrilna oboljenja i
traume.

Intoksikacije nastaju
Usled velikih doza alkohola, halucinogenih droga (v. Toksikomanije), uzimanja beladone
(ak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optikim
halucinacijama, naroito u dece), zbog uremije, oboljenja jetre, dijabetesa, porfirije. U
hroninih alkoholiara tipinu delirantnu sliku prua delirium tremens.

Febrilna oboljenja
Sa temperaturom preko 40C, naroito u dece koja imaju groznicu, ponekad mogu biti
praena delirijumom: nemirom, neprepoznavanjem najbliih, strahom, halucinacijama.

Traume glave
Verovatno najei uzrok delirantnog pomuenja svesti. One nastaju u saobraajnim
nezgodama ili u sportu. Delirijum je ovde posledica potresa mozga.

Potres mozga je est u boksera, o emu svedoi sledea vest iz novina (V. novosti od 28. VIII 1974. god.). Po sle dva
teka nokdauna u meu sa Kariljom na bokser M. P. doiveo je potpunu amneziju. Nekoliko asova posle mea P. se
sasvim oporavio i sada je dobro raspoloen. Zaista se nieg ne seam, rekao narn je P., ovo je prvi put da mi
se tako neto desi. Ne seam se niega: ni kako sam ustao, ni lika Karilje, ni kada sam priao dok se proglaavao
pobednik.

Posle tee traume period izmenjene svesti moe trajati nekoliko asova ili dana, ponekad
prou sedmice i meseci pre nego to doe do potpunog oporavka. Psihika slika je
delirijum, a mogu postojati i znaci demencije. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume
glave zove se traumatska psihoza. Trajne psihike promene sa znacima demencije postoje
kod tekih povreda mozga. To je traumatska encefalopatija.
 DEMENCIJE
Demencija je gubitak najviih psihikih funkcija, pre svega intelektualnih. Kako smo u
poglavlju o inteligenciji videli, ovo je steeni gubitak intelektualnih sposobnosti, gubitak
sposobnosti koje su postojale, dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego to
se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija.

Prvo se primeuje da je smanjena sposobnost apstraktnog miljenja, donoenja suda i

procene, stvaranja i imaginacije. Ove promene su u poetku diskretne i primete ih tek
najblii roaci, prijatelji ili saradnici.
Osobine linosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naueno ponaanje,
uglaenost, finiji maniri, a kasnije i elementarniji osnovi drutvenog ophoenja.
Pamenje takoe trpi. Najpre biva oteeno seanje za najnovije dogaaje, kasnije i
reprodukcija starijeg upamenog materijala. Bolesnik zaluta, a zatim se ne snalazi u
kui i poznatoj okolini. Seanje za najstarije, davne dogaaje, moe biti ouvano i u
tekoj demenciji.
Razumevanje proitanog teksta (ne aleksija, jer sposobnost itanja nije ovde u
pitanju), shvatanje novih, kasnije i poznatih situacija postaje oteano, i u daljem
napredovanju demencije bolesnik nije vie sposoban da se brine o sebi, da odrava
linu higijenu, da se oblai i sam hrani.

Demencije se viaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize, arterioskleroze

rnozga, hroninog alkoholizma, povreda mozga u boksera, senilne demencije i drugih.
Ovde emo se zadrati na senilnoj i arteriosklerotikoj demenciji.

Senilna Demencija
Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihikog ivota i razlikuje se
od osobe do osobe, Pamenje moe postepeno slabiti, ali ne ona sposobnost seanja ve
pre sposobnost integracije novog seanja sa seanjem starog materijala, i korienje i
jednog i drugog u reavanju problema, a to je najvie u starih oteeno.
Sposobnost evociranja poinje da opada tek posle 80. godine (ne uvek). tavie, stare
osobe mogu se bolje seati davnih dogaaja. Sa starenjem seanje se ograniava na mali
broj anegdota i ova seanja doprinose stvaranju pravila sadanjeg ivota koja su
zasnovana na ranijim iskustvima. Zbog toga stari postaju kruti, dogmatini, konzervativni
i nedostupni razlozima.
Prestanak s radom stvara jo vie mogunosti za samoposmatranje, retrospekciju i
prosuivanje o rezultatima ivota. Ovome doprinosi i drutvena izolacija penzionera, koje
rodbina u potroakoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom, a starim ljudima je
preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada uvanja unuadi i
kuhanja.
Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjiava osoba postaje nepoverljiva, tedljivost
iz mladih dana pretvara se u krtost.
Senilna demencija poinje kasno, retko pre 65. godine ivota. Gotovo je dvaput ea u
ena. Uzroci nisu poznati, a naslee verovatno igra izvesnu nlogu. Patolokoanatomske
promene smatraju se identinim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti:
atrofija mozga, naroito u eonim renjevima, suavanje girusa i proirenje sulkusa;
upadljive su mikroskopske promene: vei broj plaques seniles u kori i bazalnim
ganglijama, manji broj ganglijskih elija.

Pored telesnih znakova duboke starosti (promene koe, miia, kose) postoje i poremeaji
hoda i govora, a fiziko i psihiko propadanje moe trajati od 1 do 10 godine. Poetne
promene mogu biti pojaana egocentrinost, aiektivna nestabilnost, tekoe u
sporazumevanju i tekoe u upamivanju.
Ranije psihike crte nastranosti sada se pojaavaju. Polovina ovih bolesnika pokazuje
postepeno intelektualno propadanje, ostali mogu pokazivati slike paranoidne, depresivne
ili ak shizofrene psihoze, ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto.
Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari, kasnije poinju da skupijaju nepotrebne
predmete (stare kutije, dugmad, novine), krijui ih ispod kreveta ili jastuka. Mogu
odlutati od kue, a u ovoj izlapelosti mogu izazvati poar.

Arteriosklerozna demencija
Poinje ranije. Teko se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove
bolesti. Ako se neurolokim pregledom otkriju neuroloki arini znaci koji govore za
oteenje mozga, onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija.
Uopte uzevi, psihiko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u
senilne, prvi su vie fiziki aktivni od potonjih. Bolesnici s arteriosklerozom mozga esto
se ale na nesvestice i glavobolje, esto imaju burna reagovanja. Oteenje pamenja
nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao to se to via u senilnoj. U ovoj
prethodnoj demencija je lakunarna (v. Poremeaji inteligencije) i promenljiva je.
Gubitak moralnih konica i seksualni prestupi ei su u bolesnika sa senilnom
demencijom.

TUMORI MOZGA
Klinika slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. Ovde emo se zadrati samo na
psihikoj slici.
Od psihikih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su
promene linosti u smiski pojaavanja premorbidnih crta.
esta je depresija, ali se moe opaati razdraljivost ili afektivna labilnost.
Intelektualne funkcije takoe mogu da propadaju.
Kada je re o froritalnom tumoru, ponekad se moe videti sklonost alama (esto
neduhovitim, koje osim toga odudaraju od izgleda tekog bolesnika) tzv. moria (i
frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati nemi).
Ne moe se rei da je psihika slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom
karakteristina, ali ona ima sve osobine tzv. organskog tipa reagovanja: smanjeno
rasuivanje, oteeno pamenje, promenljivost afekta. Izgleda da psihike promene nisu
zavisne od mesta tumora. Psihike promene viaju se ne samo kod supratentorijalnih ve
i kod infratentorijalnih tumora.

MENTALNA RETARDACIJA
U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosene inteligencije imaju kvocijent
izmeu 90 i 110, dok se one sa niim kolinikom ubrajaju u grupu subnormalne
inteligencije. Prema podeli koja za osnov uzima kolinik inteligencije dobijen na
testovima inteligencije, postoje sledee grupe mentalne subnormalnosti:

IQ
020 idioti
2150 imbecili
5170 debili
7180 tupi
8190 granini sluajevi

Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama kolinika inteligencije

pojedinih podgrupa.

Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost, oligofrenije) moemo definisati kao

stanje zaustavljenog ili usporenog psihikog razvoja, kongenitalnog ili nastalog u
prvim godinama ivota (dakle u vreme kada se inteligencija jo razvija).
Intelektualne funkcije takvih osoba su na niem nivou nego to bi se to oekivalo za
njihov uzrast.

Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholokih testova mogu se

staviti zamerke. Pre svega, ne moe se rei da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na
razvoj, pa, prema tome, ne moraju imati istu stopu razvoja. Sami testovi standardizovani
su prema deci iz gradske sredine i preteno jednog socijalnog kruga, oni predstavljaju
statistiki prosek koji ne mora biti znaajan za odreenu individuu koju testiramo. Na
rezultate testova utie emotivno stanje ispitanika. Najzad, ovakva klasifikacija izraena
brojkama moe prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u viu ili niu
kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima moe biti bolje od onih sa viim
rezultatom testiranja ili gore od onih s niim rezultatom. Zbog ovakve kategorizacije dete
sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70, a od kategorije moe zavisiti i
pomo koja mu se prua (specijalni dom ili ustanova u kojoj moe sticati neka
znanja).Zbog toga se danas deca kategoriu prema celokupnim njihovim sposohnostima
(ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije:

teka retardacija (odgovara prihlino grupi idiota i najteih imbecila), iji se nosioci
ne mogu poduavati ni najjednostavnijim poslovima, osiin neto o linoj istoi;
umerena retardacija (odgovara grupi lakih imbecila i teih debila), koja dozvoljava
obuavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o linoj higijeni;
 laka mentalna retardacija (srednji i laki debili i tupi), koji se mogu opismeniti i
kolovati u specijalnim kolama; kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama
za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike.

Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije, oni ipak igraju znaajnu (ali ne jedinu) ulogu
u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. Oni se koriste za ocenu sposobnosti vee dece. Kada
su u pitanju manja deca, koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta

1. mesec ivota dete prati oima, reaguje na zvuk;

2. vokalizuje, smeje se drugoj osobi;
3. dri glavu kad je uspravljeno;
7. sedi bez oslonca, okree se ka glasu
10. podie se da stoji, kae
tata,mama;
12. hoda, igra taitai itd.

Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3.
godine. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (moe
se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili miinom
distrofijom da slabe rczultate) a delom psihike sposobnosti.

Uestalost
Smatra se, prema raznim podacima, da u stanovnitvu ima 0,5 3% psihiki zaostalih
osoba. Mi smo za Beograd nali da 0,5/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju.

Etiologija.
Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. danas poznajemo velik broj etiolokih
faktora, ipak jo uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak sluajeva.
Ovde emo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i
njihovu kliniku sliku.

Genetski uzrokovani sluajevi mentalne retardacije

Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu iji
uzrok lei u poremeajima gena.

DOWNOV SINDROM (MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA) posledica je poremeaja broja

hromosoma: umesto 46 hromosoma, koliko ih imaju elije normalnih osoba, ovde postoji
jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. trisomija 21. Postoji i varijanta u kojoj se jedan
deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. Ova deca imnaju
usporen razvoj, njihov kolinik kree se izmea 30 i 50, ree je neto vii. Njihov izgled
je karakteristian: otuda i naziv mongoloidan (inae nema nikakve veze s Mongolima).
TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma, postoji samo jedan, i to X),
KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY
Postoje i mentalne retardacije koje se nasleuju prema Mendelovirn zakonima naslea,
dominantno, recesivno ili vezano za pol.
NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleuje se recesivno) daje teu psihiku zaostalost, glava je
mala u odnosu na lice, esto irnaju epilepsiju.
TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakteristinu ospu na licu od adenoma (adenoma
sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna, estu epilepsiju, a psihika
zaostalost je stepena imbecila.
NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleuju se recesivno vezano za pol. Ovde je akvedukt
zatvoren, zbog ega dolazi do nagomilavanja likvora i uveanja obima glave. Psihika
zaostalost je tekog stepena.

posledica uroenih poremeaja metabolizma.

FENILKETONURIJA. Ovde je re o poremeaju metabolizma fenilalanina, a odlikuje se
pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti, nedovoljnom pigmentacijorn kose i
koe i, ponekad, epilepsijom. Oko jedan sluaj iavlja se na 23.00030.000
poroaja. Nasleuje se recesivno.
WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan
poremeaj metabolizma bakra koji stvara karakteristian obojen prsten na korneji,
pigmentacije koe i psihiku zaostalost. Detaljnije je opisana u Neurologiji.
GARGOJLIZAM se nasleuje recesivno. Re je o poremeaju metabolizma
mukopolisaharida. Postoje mentalna retardacija, uveana slezina i jetra, ispupen
trbuh, mali rast, glava karakteristinog izgleda (sedlast nos, kratak vrat, kratki
ekstremiteti).
NASLEDNI POREMEAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. Tu se ubraja
TaySachsova bolest, koja poinje u prvoj godini, dete psihiki pro pada, gubi vid,
ima epileptike napade i umire u 2. ili 3. godini; na retini se vidi u predelu makule
zona svetlocrvene boje. Postoje i drugi oblici lipidoza, koji poinju kasnije.
KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog luenja tireoideje, to je posledica poremeaja
vie enzima. Izgleda da postoje najmanje tri genetika poremeaja koji su uzrok ove
klinike slike. Dete se razvija norrnalno do 6. meseca, a zatim zaostaje u rastenju,
postaje apatino, jezik se uveava, koa je suvlja, stomak ispupen, debljajn kapci,
nozdrve, usne.

Brojni drugi poremeaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije:

homocystinuria, argininosuccinuria, histidinaemia, galactosaemia, hyperuricaemia,
nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremeaji.

Negenetiki uzroci mentalne retardacije

INFEKCIJE TORCH su uzrok velikog broja sluajeva mentalne retardacije. Rubeola koju
preboli majka za vreme trudnoe moe dati mikrocefalus s poremeajima na oima
deteta. Toksoplazmoza majke moe inficirati plod intrauterino ili za vreme poroaja,
izazivajui teak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom,
horioretinitisom, napadima i tekom retardacijom. Encefalitis virusnog porekla koji dete
preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. Meningitis, tuberkulozni ili
izazvan drugim mikroorganizmima, moe izazvati oteenje kore mozga, priraslice
ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa; u oba sluaja pored
neurolokih simptorna postoji i psihika zaostalost.
POROAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oteenje zbog asfiksije koja ih
prati. Do oteenja dovode i Rh-inkompatibilnost i teak icterus neonatorum koji
oteuje mozak deteta. Anoksija ploda moe nastali kod nedonoeta, zatim zbog
anomalije placente, preeklamptike toksemije majke. U svim ovim sluajevirna dolazi do
oteenja elija modane kore i bazalnih ganglija deteta, koja izazivaju neuroloke znake
i psihiku zaustalost razliitog stepena.
POTHRANJENOST, naroito nedostatak vitamina grupe B, rnoe igrati ulogu u stvaranju
oligofrenije. i loi uslovi razvoja, naroito izolacija koja dugo traje, mogu usporiti ili
spreiti razvoj deteta.

Leenje
U nekim sluajevima moe se delovati prevcntivno: uvanje trudnice od infekcije i
trauma, pravilno provoenje poroaja, leenje inlektivnih oboljcnja (meningitis,
encephalitis) itd. Dobri su i rezultati leenja kretinizma tireoidnim hormonorn. Posebno
mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremeaj otkrije u
novoroeneta pre nego to je otetio mozak, moe se spreiti razvoj oligofrenije dijetom
bez fenilalanina (hrana bez belanevina). Tako tretirana deca razvijaju se normalno.
Nastala slaboumnost ne moe se leiti medikamentima. Deci se moe pomoi i
specijalnim kolovanjem i poduavanjem, a u najteim sluajevima negom.
ALKOHOLIZAM
Uzet u malim koliinama, alkohol ne izaziva teke posledice. Ali, nesrea je u tome to
neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn koliinama. S druge strane,
upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. Gotovo se ne moe zamisliti nijedna proslava,
svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. To je prihvaeno kao neto tako prirodno da se
nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. Pregovori i sklapanje
poslova, poloen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. Ali, opasnost od
alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja
opasnosti koju on nosi. Ne zarncra se i ostaje nezapaeno kad neko popije aicu, pa i
koju vie. Ali tako isto zapoinje svoj put i onaj ko e kasnije postati alkoholiar.
Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. On sadri samo tri elementa: ugljenik,
vodonik i kiseonik. Za pie se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). Metilalkohol je i u
ma]im koliinama vrlo otrovan.
Alkohol koji se upotrebljava za pie dobija se fermentacijorn i vrenjem eera. Svaka
vrsta alkoholnog pia dobija se iz odreenog izvora eera: pivo iz jema, vino iz
groanog soka. estoka, jaka pia dobijaju se destilacijom alkoholnih pia, ime se
postie vea koncentracija alkohola, zbog ega se ova ponekad i piju razblaena. U pivu
ima oko 4%, u vinu 1012%, dok jaka pia (viski, rum, votka, brendi) sadre 3040/o
alkohola.
Osim alkohola i vode, pia sadre i materije koje imaju boju i ukus. Dej stvo alkoholnog
pia zavisi samo od koliinc alkohola u njemu, ne i od drugih sastojaka. Alkohol ne moe
zameniti hranu jcr nema vitamina, belanevina i minerala, mada je izvor eneigije: gram
istog alkohola daje 7 kalorija. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu,
nastae teka posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina.
Oksidacija. Iz eluca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tenosti
tela. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utie i sadraj stomaka: ako je uzct uz
hranu ili ako je razblaen vodom ili sodom, sporije se resorbuje. U organizmu se alkohol
postepeno razara procesom oksidacije, uglavnom u jetri, a mala koliina izluuje se
nepromenjena preko bubrega i plua. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je,
bex obzira na ukupnu koliinu u krvi. Prosean odrastao ovek za jedan as oksidie 14
28 g jakog pia ili 150350 g piva. Svakako e biti potrebno vie vremena za
istrenjenje onome ko je popio veu koliinu od onoga ko je manje pio, bez obzira na to
kojom su brzinom pili. Zbog toga onaj ko je popio samo aicu nee srneti da vozi kola
najmanje jedan as posle toga, za dva popijena mala pia bie potrcbno najmanje dva
asa. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne teine osobe koja ga pije: tea osoba imae u
sebi srazmerno (tj. u odnosu na svoju teinu) manje alkohola od lake osobe, pa e zbog
toga biti manje opijena.
Dejstvo. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. Vee koliine nadrauju sluznicu
stomaka i izazivaju gastritis. U gotovo tri etvrtine alkoholiara oteen je rad jetre, a
velik broj njih dobije cirozu jetre.
Meutim, najtee dejstvo alkohola trpi nervni sistem. Alkohol gui rad mozga, i to najpre
onih njegovih delova koji uestvuju u stvaranju najviih psihikih funkcija, kao to su to
rasuivanje, samokontrola, sposobnost uzdravanja od nepromiljemh aktivnosti. Pod
uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija, govori besinislice,
postaje nasrtljiva. To dovodi do pogrenog zakljuka da alkohol stimulie, podstje, iako
u stvari deluje na mozak depresivno. U veim koliinama izaziva sanjivost pa i gubitak
svesti. Govor je otean, a zbog poremeene ravnotee hod je teturav.
1 najmanja koliina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamenja i uenja. Pod
dejstvom alkohola ovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno, to je pogibeljno
ako se u takvom stanju voze kola. Prvo ulo koje trpi je vid, s neto veim koliinama
popijenog alkohola slabe sluh, ravnotea, ukus, miris i oseaj dodira.
Pogreno se misli da alkohol podstie seksualni nagon. U stvari, i ovde je posredi
njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritinost i konice su slabije, obziri se gube,
zbog ega se seksualni kontakt lake ostvaruje. Ali na polnu mo deluje obrnuto, ona se
smanjuje.
Depresivno dejstvo na nervni sistem poinje ve s prvom popijenom aicom i poveava
se s novim koliinama. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuivanja i javlja se
lano oseanje sigurnosti, zbog ega se osoba koja je pila uputa u nepromiljene
poduhvate. A to moe biti, uzimamo za primer ono najee i najopasnije, upravljanje
vozilom ili mainom.
Nije rnoguno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. Poremeaj
postoji i kad se popije i najmanja koliina. Tolerancija, podnoljivost alkohola nije ista ni
u iste osobe u raznim trenucima. Koliina alkohola u krvi inoe biti ista na poetku
opijanja i u vreme trenjenja iste osobe, ali su posledice tee u fazi opijanja. Isto tako,
ista osoba u poetku svoje alkoholne karijere manje je otporna na alkohol nego kasnije.
Ali, dugogodinji potroa alkohola manje je otporan ak i od poetnika. Prema tome,
koliina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponaanje onog koji pije.
Uz alkoholeiniju od 0,5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica
uzeta za dozvoljenu za vozaa amatera, iako, videli smo, ova alkoholemija daje razne
posledice u raznih osoba i situacija).
Alkoholemija od 0,6%o do l,5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek
izmeu 1,0 i 2,0%o). S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksikog
dejstva alkohola, dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 24%o, sa
4,5%o nastaje koma, a vee doze su smrtonosne.
UT.roci. Lekar se esto u svorn radu suoava s istinom da ne postoje bolesti ve
bolesnici: neko e lake postati alkoholiar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. To
mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom ivotu zadovoljstvo, koje alkoholom
pokuavaju da se oslobode unutranje napetosti ili one kojima se ini da nz pie ivot
izgleda ruiastiji. Znaajne su i okolnosti.
Psihoanalitiari kau da razvitak ovekove linosti od najranijih dana pa do potpune
zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. To su oralna, analna i genitalna faza. Ako dete doivi
neki psihiki potres, razvoj linosti se moe zaustaviti (fiksacija) na fazi u kojoj se taj
stres desio. Kasnije, u odraslom dobu, u slinirn situacijama ovek e pokazati slino
ponaanje. To e ponaanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono e se ogledati
u poremeenom odnosu prema drugim Ijudima. Takva je linost u svom emotivnom
razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja, na onoj u kojoj je doivela potres.
Ove reakcije mogu biti snane ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da
je re o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponaanje iz detinjstva. U tiin situacijama
moe oseati nelagodnosl, strah ili unutranju napetost, koja trai i nalazi oduke u piu.
Prema tome, i linost koja reaguje na nain koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog
razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu linosti po korne nosi i naziv.
Oralna linost je pasivna, trai od drugih pomo, mada moe i postavljati zahteve i
obesiti se o vrat. Analna linost pokazuje preteranu urednost (pedantnost), savlauje
svoja oseanja, uporna je i tvrdoglava. Genitalna linost potie iz kasnije faze razvoja i
pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima, tei da pridobije luu sklonost
i Ijubav, ali je u odnosima s drugim povrna i nije sposobna da stvori trajne i prisne
odnose. Mnogi alkoholiari irnaju osobine oralne linosti. Ove njihove crte postaju jo
izraenije pod uticajem alkohola. Ali, meu alkoholiarima mogu se nai i drugi tipovi
linosti istina, u manjoj meri.
Nita manji, ako ne i znaajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. Drutvo prijatelja
koji piju, elja da se ne smatra izuzetkom, ponekad i eIja da se pokae kao mukarac
sve to mogu biti razlozi za sve ee pie. Uvoenje petodnevne radne sedniice
stvorilo je vie slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne
raspolau nikakvim razonodama i mogunostima da se je
dan deo novca utroi za lino zadovoljstvo. To se naroito deava na velikim
gradilitima, koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale, putevi), i u selima,
u kojima je kafana s pevaicom jedino mesto izlaska. U zemljama u kojima nema
dovoljno robe iroke potrosnje, a uz to ne postoji stimulacija za dugoronu tednju, novac
nalazi svoj put ka alkoholu.
Izvesne okolnosti pomau veu potronju alkohola. Poznato je da je vei broj
alkoholiara rneu onima koji rade s alkoholom, kao to su to osobe zaposlene u
kafanama, krmama i barovima. Neke profesije kao da su naroito pogodne za
alkoholizam. To su trgovaki putnici i rnornari.
Ali deava se i da deca alkoholiara budu najogoreniji protivnici alkohola, kao to je
moguno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholiari. Istina, vei je broj
alkoholiara nieu sinovima alkoholiara nego meu ostalim osobama istog uzrasta. Ali,
ovde nije re o nasleivanju alkoholizma ve o primeru kojim otac utie na sina.
lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice, ipak
samo neki postaju alkoholiari. Ovi faktori ubrajaju se meu najsnanije, ali nisu i jedini
inioci u nastanku alkoholizma.
Alkoholizam kao bolest. Neke osobe, a takvih je najvie, piju umereno i neredovno. One
se mogu ponekad i opiti. Po pravilu piju saino u drutvu: ovi nisu alkoholiari. Neki piju
neumereno velike koliine alkohola, esto se opijaju i zbog alkohola mogu imati
neprijatnosti na poslu i u porodlci: veina ovih kasnije postanu alkoholiari.
Ali, postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s piem svojevoljno i
bez leenja, to zna i da je re o bolesnicima; ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana,
dobie psihike ili fizike poremeaje usled apstinencije, a ako i uspeju da budu bez
alkohola nekoliko dana pa ak i due, bez leenja se ponovo odaju piu; to su
alkoholiari, bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam.
Kao i mnoge druge bolesti, i alkoholizam je teko oboljenje koje ubija ako se ne lei. Na
alost, samo se mali broj ovih osoba obraa za pomo i leenje.
Alkohol ne uzima samo ivole onih koji su proli kroz sve faze teke bolesti. U
saobraajnim nesreama ginn i oni koji ga retko piju. to je jo alosnije, u ovim
nesreama alkohol po sredno uzima ivote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali.
Neko postane alkoholiar i ne priinetivi kako se, ni da li se, to desilo. On sebe ne smatra
alkoholiarem. 0vakvom ubeenju doprinosi i poveana podnoljivost na alkohol, zbog
koje tee dolazi do pijanstva, a esto opijanje mnogi pogreno smatraju merilom o
alkoholizmu.
Neke osobe redovno piju velike koliine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano.
Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju au jer ne podnose potpuno trezno stanje. Ali
ako su prinueni da ne piju (zbog bolesti), ili to pokuaju svojevuljno, dobie simptome
apstinencije. Tu nije posredi samo psihika zavisnost od alkohola ve su u pitanju i znaci
fizike zavisnosti.
Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. Na taj nain nadoknauju svoju
nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. U takvim situacijama naruuje
se tura za turorn za sve te poznanike, to im ini zadovoljstvo. Velik broj ovih
osoba su usamljenici bez prijatelja.
Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani, izbegavajui tako primedbe koje bi zbog
pia dobili kod kue.
Drugi, opet, piju samo kod kue to su obino ene alkoholiari.
Postoje alkoholiari koji kad jednom ponu da piju ne prestaju sve dok ne utroc sve pie,
sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. Oni mogu izdrati i po nekoliko dana bez
alkoho]a, ali posle toga sve pone iz poetka (ako su due vreme bez pia, patie od
apstinencijalnih poremeaja).
Alkoholizam moe biti i posledica neke druge bolesti ili psihikog poremeaja, najee
neuroze. Ovde on nije poetak svega ve je samo sredstvo pomou koga se smanjuju
unutranji konflikti, kao da njime ele da izlee simptome osnovne bolesti. U reim
sluajevima alkoholizam je znak, simptom i posledica i teih psihikih oboijenja
(simpfomatski alkoholizam).
Posebnu grupu ine oni alkoholiari koji rnesecima ne piju uopte ili piju vrlo umereno, a
onda iznenada ponu neumereno da piju danima, zanemarujui posao i porodicu. Posle
izvcsnog vremena sve ovo iznenada proe kao to je i nastalo, i ponovo se ponaaju kao
ranije. Oni obino nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objanjenje za ove iznenadne
periode odavanja piu. To je tzv. dipsomunija ili periodiki alkoholizam.
Za neke alkoholiare moe se rei da se ubrajaju u grupu tzv. nezrelih linosti, u red onih
osoba iji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. Mnogi od njih su
nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni
zatita i bodrenje. Neki su preterano vezani za majku. Takvi se, kad se odaju piu,
vraaju u mati u svoje bezbrino detinjstvo u kome su bili sreni, beei iz realnosti koja
im je teka. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku
elju. Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s tekoama. 1 kao
odrasli i dalje tee da im se svaka elja ispuni i ne rnogu se niega liiti. Oni obino dosta
jedu, pue, a u piu nalaze slino zadovoljstvo. Piju i zato to im pie ublauje oseanje
nespokojstva i to im prua, na neki nain, prijatnost, a pie je lako dostupno pa se zato
na njega moe osloniti. Upravo ovi Ijudi najlake postaju rtve alkoholiziTia i ne
primeuju kuda ih to vodi.
Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode nai meu alkoholiarima. Neki od
njih imaju slabiju potenciju i pomou alkohola pokuavaju da steknu samopouzdanje,
drugi su impotentni i u piu trae utehu. Mnogi postaju impotentni zbog tetnog dejstva
alkohola na polni nagon. Najzad, meii alkoholiarima se mogu nai i osobe s
izopaenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima
mogu nai sebi sline, a alkohol im olakava slobodniji pristup. Kau da se meu
alkoholiarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i
zamenu.
Poneka inae mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponaanjem svakoga ko je
poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe, a kad se otrezni, iznenauje
se zbog onog to jc tada uradila. Neprijateljska oseanja koja su iz drutvenih obzira bila
guena pod normalmm okolnostima, oslobodila su se uz pomo alkohola koji uklanja
konice.
Najzad, neke osobe to se nau suoene s tekoama u ivotu ili pretrpe teak gubitak i
nisu u stanju da ovo podnesu i nekako ree pribegavaju piu kao nekom leku, da u njemu
utope svoj bol.
Svakako se u ivotu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi linosti meu alkoholiariina,
ee oni imaju osobine tipova opisanih linosti, kao to se moe postati alkoholiar i kad
se ne raspolae nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem moe za to okriviti.
Nekad i same spoljanje
okolnosti idu tome na ruku. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih
grupa nikad ne postanu alkoholiari tavie, nikad i ne okuse alkohol.
Razvoj bolesti. Sve poinje povremenim piem u drutvu. Mnogi e tako nastaviti i
godinama bez znakova pogoranja, ali e velik broj nastaviti da pije sve ee i sve vie.
Dotle traje tzv. prva prealkoholiarska faza.
Onog trenutka kad razlog za pie postane elja da se doivi neko olakanje nastaje druga
prealkoholiarska faza. Oko 20/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju.
Ako se s pogoravanjem nastavlja i dalje, i pie sve ee postaje pribeite i olakanje,
dolo se do praga bolesti, do tree, poslednje preulkoholiarske ili pretoksikomanske
faze.
Neka od ovih faza ostane nezapaena, ali ako se uoi, moe posluiti kao znak i opomena
da se bolest pribliava. To i jeste vreme kad se bez velikih tekoa moe sasvim prestati s
piem ili se moe nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pia.
Poneko i sam uoi da pije vie i ee nego ranije i vie nego drugi. Tada e ili prestati da
pije ili e poeti da krije tu svoju slabost od drugih. U drutvu e nastaviti da ispija ture
zajedno s drugima, ali e imati potrcbu da izmeu ovih popije i poneku kriom. Da bi
postigao eljeno dejstvo, ispija brzo nekoliko aica, a da bi izbegao da ga drugi otkriju,
smilja razliitu strategiju: svraa na vie rnesta gde popije samo jednu au, ili se pre
nekog prijema kod kue pripremi s nekoliko aa, kako bi u drutvu izdrao spor
tempo. 1 pored toga ne mola jo uvek uviati kuda sve to vodi. Uporedo s veom
potronjorn alkoho la poveava mu se i otpornost tolerancija na alkohol: da bi
postigao isto dejstvo, mora uzimati veu koliinu, ili popije dosta a ostaje trezan. To ga
ohrabruje i sebi estita. Obino izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati.
Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije, zavisnost od alkohola:
pie je sada potreba i bez njega se vi e ne rnoe. Pre svakog posla ima potrebu da pije.
Opija se esto. Sada poinje da se deava neto novo: ne sea se nekih dogaaja, kako se
ponaao prole noi, kako je dospeo do kue. To ga potresa i plai i obraa se lekaru za
pomo. Ovde nije re o nekom gubitku svesti, kako to mnogi od njih misle, ve o gubitku
seanja, o amneziji koja obuhvata jedan odreeni deo vremena. Da svest nije bila
oteena, najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponaanje bilo gotovo sasvim
normalno. Ovo se alkoholiarima mu e desiti ak i onda kad nisu mnogo pili. Za lekare
je to vaan znak da je prestala mogunost da se ovaj moe vratiti na umereno pie:
nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. S ovim se ulo i u period u kome se gubi
kontrola nad piem: i samo jedna aica dovodi do ispijanja mnogih sle deih, sve do
trenutka u kom se dospeva u bespomono stanje. Bolest je u svom punom razvoju.
Pie je postalo najvanije u njegovom ivotu, za sve ostalo slabi interesovanje. Na poslu
postaje nepaljiv, esto izostaje, naroito ponedeljkom. Pije i opija se i danju. Pokuaji
prijatelja i porodice ostaju bez uspeha, tavie, to ga i obeshrabruje i poinje da
nipodatava sebe kao bezvrednu i bespomonu osobu kojoj nema pomoi, i pije jo ee.
Sve postaje dobar izgovor za pie, radostan dogaaj ili neuspeh i alost podjednako.
Ponekad pravi gestove kavaljerstva, kada troi velike sume da bi astio i nepoznate
koji se nalaze u kafani, vie iz elje da sam sebi dokae kako jo nije tako lo, manje da
bi impresionirao ostale. Nastupi kajanja i grie savesti su samo jo jedan razlog da se
pije. AIi i tada uini napor, a ponekad u tome i
uspe, i prestane da pije danima, sedmicama, ak i mesecima, ali se neumitno vraa piu
svom estinom, zadovoljan to rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi dokazao da
moe bez pia, da ga moe ostaviti kad god to odlui prema tome moe piti
slobodno. 1 na druge naine vri opite kako bi ostvario umerenost u piu: menja vrste
alkohola, pravi sam meavine, menja mesto i vreme pia. Ali se sve svodi na to da u
stvari stalno misli na alkohol. Zaputa se, naputa porodicu i prijatelje, zaduuje se i tone
sve dublje. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci, krije boce (i zaboravlja
gde ih je ostavio). Nema dovoljno novca za alkohol pa pokuava da ga stekne kockom.
U ovom periodu moe se javiti bolesna Ijubomora alkoholiara. Ujutru je uznemiren,
uplaen, ruke poinju da mu se tresu, ne moe ni da se obue pre nego to popije aicu.
Ponekad doe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj poloaj
pogorava. Pokuaji samoubistva, sreom, retko uspeju jer se vre u alkoholisanom
stanju.
Posle ovoga nastaje stadijum hroninog alkoholizma. StariJe se dalje pogorava zbog loe
ishrane: ne samo to nema vremena da nabavi i pripremi hranu ve i apetit nestaje zbog
oboIjenja eluca, gotovo stalno osea muku. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka
vitarnina.
Posle dugotrajnog neumerenog pia smanjuje se podnoljivost, otpornost na alkohol: sve
manje koliine alkohola dovode do teke intoksikacije. Da nastavi s piem ne moe,
da prestane nije u stanju. Ako nastavi, moe doi do trajnih oteenja mozga. Jedino
to preostaje je leenje, ako ga zatrai ili ga nagovore na to.
Komplikacije alkoholizma. Velik broj umerenih potroaa alkohola dobija zapaljenje
eluca gastritis, a gotovo svaki alkoholiar ima tei oblik ovog oboljenja. Grizlica u
elucu esta je u alkoholiara. Sam gastritis nije neizleiv ako se prestane sa piem.
Ciroza jetre esta je posledica alkoholizma. U odmaklijim stadijumima ciroza je
neizleiva.
Jo jedno oboljenje je veoma esto u alkoholiara. To je polyneuritis. On nastaje zbog
nedostatka vitamina B), od ega pate alkoholiari.
Psihiki poremeaji su teka komplikacija hroninog alkoholizma.
Patoloska Ijubomora alkoholiara obino se odnosi na branog druga. Nije vana starost
ene u iju vernost sumnja, niti njen izgled. Ovde je re o bolesti, i normalna logika ne
moe se primeniti. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi dokaze. Nesuglasice
koje zbog toga nastaju esto se zavravaju tuom. Inae, u svom radu, u svemu ostalorn
to nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom, moe biti neupadljiv, a to upravo i oteava da ih
nagovore na leenje. Ako bolest nije uzela rnaha, odustajanje od pia i le" enje mogu
dovesti do poboljanja.
Neki hronini alkoholiari imaju halucinacije: uju glas koji im govori pogrdne rei,
psuje ih, ruga im se i preti im. Oni to doivljavaju pri gotovo istoj svesti, svesni su da se
s njima deava neto nenormalno i trae pomo lekara. 1 pored halucinacija rnogu da
rade svoj posao i neupuenima ne daju utisak bolesne osobe. Ali, halucinacije su za
bolesnika mune i neprijatne, nesnosne. To je alkoholiarska halucinoT.a.
P. S., 53 godine, slubenik (inkasant), pije jo od vojske (30 godina). Zaputen, u
iznoenom kaputu, prljav, prljave kose, nedostaju mu prednji zubi. Stalno uje glasove
meu kojima je prepoznao oev i lekarov glas, viu na njega, grde ga to je rasturio
porodicu i zanemario decu da bi on napunio burag rakijinoma. Vie puta zateen kako
su mu ui zapuene hartijom i krpicama da bi se branio, kako kae, od
prijatelja i neprijatelja. lucinoza alkoholiara.
Dijagnoza
Nekoliko asova ili nekoliko dana posle prestanka s piem (re je o te kim i
dugogodinjim alkoholiarima) javlja se ukutni tremor ruku, koji se pojaava kad pokua
da radi bilo ta, pa i kad se oblai. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost, oseaj
slabosti i poremeaj orijentacije. Da bi se uvrstio, prva mu je briga da popije Uz ovo
mogu postojati vidne i slune halucinacije.
Dva do tri dana posle prestanka s piem moe se javiti delirijum tremens, dobro poznata
bolest hroninih alkoholiara. Ovo se deava kad alkoholiar prestane da pije zbog neke
bolesti, povrede ili operacije. Za mno.ae se tada prvi put sazna da su alkoholiari, a nije
retko da je ova konstatacija iznenaenje i za samog bolesnika, koji je o sebi mislio da pije
umereno TT ovom stanju doivljava strah, uznemirenje, nije orijentisan, neprestano
govori i ponaa se kao da eli da uhvati ili otera ivotinje koje mu se priviaju na krevetu
i u sobi. Deava se da ne prepoznaje ni svoje najblie. Obino je re o alkoholiarima koji
su neumereno pili najmanje 10 godina. Delirijum traje nekoliko dana, uz leenje se smiri
i za krae vreme.
M. B., 45 godina, privatni ugostitelj, ranije konobar. Poeo da pije jo od 18. godine, a od
23. redovno se opija. Pre dva dana poeo da via sitne figurice i ivotinjice, pauke koji su
pleli mreu po zidu, neke upave ivotinjice koje ite, devojke male kao lutke, morske
ivotinjice s pipcima slinim algama. Osea intenzivan strah, drhti, znoji se. Dijagnoza:
delirium tremens.
U slinim okolnostima dugogodinji alkoholiari mogu dobiti i epilepsiju, koja se moe
javljati za vreme uzimanja alkohola ili moe biti znak apstinencije u vreme prestanka s
redovnim piem.
Nedostatak vitamina Bi est je u al koholiara zbog poremeene ishrane i oboljenja
eluca. Ovo moe dovesti do tekih oteenja pamenja, bolesti koju je opisao ruski
psihijatar Korsakov. Poremeeno je upamivanje svega to u sadanjosti doivljava, uz to
zaboravlja i dogaaje iz skoranje prolosti, dok seanje ranije upamenog materijala
moe ostati ouvano. Rezonovanje je dobro, ak pravi ale i duhovite upadice i zbog toga
odaje utisak sasvim normalne osobe. Tek se u duem razgovoru primeti da brka redosled
dogaaja, da se ne sea niega to se nedavno desilo, upoznaje se s istom osobom po
nekoliko puta itd. Ovaj poremeaj upamivanja od nosi se na dogaaje koji su se desili za
vreme ove bolesti, ne i na one ranije. Kad uvidi da s pamenjem ne stoji najbolje, trudie
se da ovo prikrije izmiljenim okolnostima i priama (konfabulacije).
Jo jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholiara. To je
Wernickeova encefalopatija. 1 ovde inogu nastati slini poremeaji upamivanja kao i u
Korsakovljevoj bolesti, ali uz to postoje i paralize onih miia i poremeaj ravnotee.
Najtee i neizleivo oboljenje koje rnoe pogoditi hronine alkoholiare je demencija.
Ona se razvija postepe no: najpre slabi mo rasuivanja, izraavanje je sve tee i
intelektualne sposobnosti uopte propadaju sve vie. Do ovoga dolazi zbog oteenja i
izumiranja nervnih elija mozga.
Leenje. U punom zamahu bolesti alkoholiar bez leenja retko moe prei na umereno i
kontrolisano pie. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome, zbog ega se daju
umirujua sredstva, trankilizeri, vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti.
Primenjuje se i tzv. averziono leenje, koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako
se pije alkohol. Tako disulfiram (antabus) stvara veoma velike vegetativne tekoe ako
uz ovaj lek pacijent ipak pije.
Psihoterapija je ipak najvanija. Bolesnik pre svega mora da eli da se lei i da pri stane
na leenje.
TOKSIKOMANIJE
(Narkomanije, adikcije)
Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su
pogubna za linost i tetna za drutvo. Njih karakteriu sledee osobine:
velika potreba, tenja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge;
razvoj tolerancije, s tenjom da se doze poveavaju da bi se postiglo eljeno dejstvo;
fizika i psihika zavisnost od droge.
Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. Fizika
zavisnost posledica jc Hziolokih promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s
uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni
sindrom.
Mnoge droge koje izazivaju fiziku zavisnost stvaraju i toleranciju, stanje koje se
karakterie oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se koliina doze
povea da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt.
Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti, izuzev to osobe s navikom, iako
psihiki zavisne, ne pokazuju apstinencijalni sindrom, koji je karakteristian za
toksikomaniju stepena zavisnosti.
Izraz narkomanije nije podesan jer ovde nije re samo o sredstvima koja imaju
narkotiko ve i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. Sve droge koje izazivaju
toksikomanije imaju snano dejstvo na centralni nervni sistem, a njihove tetne posledice
odraavaju se kao neuroloke ili psihike promene.
 Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji razliiti su, ali se mogu svesti na neke najee.
Ispitivanjem jedne vee grupe toksikomana naeno je da je veina poela iz radoznalosti,
to jc ee sluaj meu mladima. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika, v/ elje da
se ukljue u drutvo koje im na neki nain imponuje. Nije redak sluaj da se droga
podmetne u bezalkoholno pie pa kad rtve iskuse stanje euforije, objasni joj se da je to
od droge i da droga nije tako strana kako su uli, posle ega im se otvoreno nudi, najpre
besplatno. Deava se esto da prvo iskustvo stvori neprijatnosti, zbog ega neki
definitivno odustanu, ali drugi ipak nastavljaju. Postoje i sluajevi jatrogene
toksikomanije izazvane davanjern droge u cilju leenja. Meu toksikomanima ima i
medicinskog osoblja koje ima privilegiju da lako dolazi do droge.
Ne moe se govoriti o nekim posebnim tipovima linosti koji su predodreeni da postanu
toksikomani. Ipak su esto to osobe koje su emotivno nezrele, zavisne i usamljene, zbog
cga tee da budu voljene i oseaju potrebu da se oslobode unutranje napetosti j straha.
Najvei broj narkomana su i pre toga bile psihiki labilne osobe koje su oseale
intenzivnu potrebu da budu prihvaene i voljene. Takve osobe postaju najlake rtve ove
opake bolesti.
Psihoanalitiki gledano, toksikomani su obino osobe s oralnonarcisistikim karakternim
crtama koje se ponaaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba.
Meutim, kako se toksikomanija sve vie iri, ona postaje sve zaraznija i za osobe koje
nemaju upravo opisane crte linosti. Masovnost ove pojave vri sve vei pritisak na
okolinu, slino zaraznoj bolesti.
Postoji i rairena zabluda da droge otvaraju vidike, podstiu rnatu i olakavaju
koncentraciju. Naprotiv, droge i pre stanja fizikog, moralnog i intelektualnog propadanja
za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. Umesto podsticajnog
dejstva, droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju, iako imaiu dezinhibiciono
dejstvo na moralna oseanja i stid (slino alkoholu).
Klinika slika toksikomanije razliita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava.
Opijati. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum, derivati opijuma (morfin, papaverin,
heroin, kodein) i sintetiki preparati (meperidin petantin i dolantin, metadon i
metadonhidrohlorid heptanon). Izuzev metadona, gotovo svi opijati imaju slino
dejstvo. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom, smanjenjem psihikih i
fizikih potreba i oseanjem unutranjeg zadovoljstva ili uzvienosti (high). Ovo se
kliniki prikazuje kao poveana dremljivost, crvenilo, svrab, sucne zenice, snienje
frekvencije respiracije, arterijske tenzije i temperature, i usporenjem pulsa. Posle
veselosti nastaju depresija, strah i uznemirenost. Droga obino deluje 34 asa. Ako se
upotrebe suvie velike doze, nastaje delirijurn, a u teim sluajevima koma i smrt.
Zadesna trovanja i smrt su esti meu toksikomanima.
Morfin i heroin najee se uzimaju supkutano ili intramuskularno, ree intravenski i per
os, izuzetno se pue (Kina). Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka.
Obino je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se dolo do navike
koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. Ovaj sindrom
nastaje posle 448 asova nakon poslednje doze droge. Tada je bolesnik uznemiren s
oseanjem uasa, zapomae za drogom, bacaka se i valja, moe imati halucinacije, lui
slinu, znoj i suze, zenice su mu rairene, koa najeena kao guija, temperatura moe
biti poviena, ubrzani su disanje i puls, krvni pritisak je povien, povraa.
Posle due upotrebe droge na koi se vide brojni oiljci od uboda i apscesi (zbog urbe
toksikomani esto ne steriliu brizgalicu) kahektini su, mnogi obole od hepatitisa, esto
od tuberkuloze plua.
Heroin je polusintetski derivat morfina, jaeg je dejstva, a pored euforije stvara i oseanje
snage i podstie na agresivnost, otuda i naziv heroin. Izaziva najtee posledice.
Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 asova, daje se peroralno i ne stvara toleranciju
niti nepoeljne hronine posledice. bog toga se upotrebljava za leenje opijatskih
toksikomanija kao zamena za drogu.
Sedativi hipnotici. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim
dejstvom. U malim do zama deluju sedativno, u srednjim hipnotiki a u velikim dovode
do narkoze. Kada se jave blagi znaci, to je oseanje euforije, oputanja, s pojavom
nistagmusa, dizartrije i ataksije, a s poveanjem doze ovi se znaci pojaavaju. S jaom
intoksikacijom nastaje semikoma sa suenim zenicama, respiratornom depresijom,
kasnije dolazi do midrijaze i smrti.
Produenoin upotrebom barbiturata (ovo ne vai za fenobarbiton u leenju epilepsije)
poveava se tolerancija i nastaje fizika zavisnost. Doze se postepeno poveavaju i osoba
se nalazi u stanju koje je izmeu intoksikacije i tekih poremeaja koje izaziva prestanak
uzimanja. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 asa od uzirnanja poslednje doze:
slabost, nemir, drhtanje, strah, nesanica, povien krvni pritisak u leeem i snien u
uspravnom poloaju, zatim u toku 2. i 3. dana mogu nastati epileptiki napadi, a krajem
prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slunim
halucinacijama.
Trankilizeri (doriden, meprobamat, librium, valiurn) u veim dozama izazivaju smanjenje
psihike aktivnosti i budnosti, sliven govor, ataksiju, a u teim sluajevima komu i smrt.
Hai marihuana jeste droga koja se dobija iz enske biljke konopIje Cannabis
indica, koja se gaji u Aziji, i Cannabis sativa (americana, mexicana), koja se gaji na
amerikom kontinentu. Dejstveni princip je smolasti eksudat. Prema zemljama u kojima
je ima droga se zove hai, bhang, ganja, sharas, dagga i marihuana. Najee se uzima
sueni preparat, koji se mea s duvanom i pui kao cigareta.
Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizika zavisnost, ali
psihika zavisnost postoji. Ono to je najopasnije, osim njenog neposrednog toksikog
dejstva, jeste ulaenje u krug narkomanija, uvod ili predjelo, to neumitno vodi ka
teim drogama (eskalacija).
Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglaenim
unutranjim dobrim oseanjem. Govor je brz, esto nepovezan, postoji oteenje
pamenja i rasuivanja, ponaanje moe biti impulsivno, a opaanje vremena i prostora
deformisano i proireno. Vee doze sniavaju rad ula, umanjuju seksualne elje i
potenciju, javljaju se halucinacije i iluzije. Bolesnik moe izvriti samoubistvo u takvom
stanju ili moe umreti zbog trovanja. Dejstvo droge traje oko 4 asa, posle ega nastaje
oseanje bespomonosti, bede, krivice, straha, i kajanja. Hronini uzimaoci droge
propadaju i srozavaju se, prostituiu, rasprodaju svoju i tuu imovinu i dolaze u sukob sa
zakonom. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje due vreme upotrebljavaju ovu
drogu. To je slika manikodepresivne psihoze ili slina shizofreniji. Ceste su zastraujue
halucinacije. Ovo stanje traje nekoliko dana, ali mogu ostati i trajne posledice.
Stimulatori nervnog sistema. Najvaniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi
derivati (dexedrin, desoxyn, methadrin i preludin), a slino dejstvo ima ritalin, iako nije
amfetamin. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo jo od
1920. god., a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne
teine jer umanjuje apetit. Zbog stvaranja oseanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost)
zloupotrebljavaju ga vozai, studenti i radnici u nonim smenama. Uzima se peroralno, a
tei toksikomani primenjuju ga intravenski.
Psihika zavisnost moe se razviti ve pri terapijskim dozama, jer stvara oseanje
prijatnosti i dobrog raspoloenja, posle ega nastaje zamor, depresivno raspoloenje,
zbog ega rtva ponavlja dozu. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza moe se
poveati na nekoliko stotina puta veu od terapijske. Fizika zavisnost se ne razvija,
mada se javljaju simptomi psihikog reagovanja na nedostatak droge.
U umerenim dozama izaziva oseanje prijatnosti, utisak pojaane psihike aktivnosti i
fizike snage, ali moe biti praeno i razdraljivou. Kako se doze poveavaju zbog
tolerancije, depresija je sve jaa posle prestanka dejstva droge, oseanje prijatnosti
zamenjuje se impulsijama i agresivnou, rasuivanje postaje slabije i pogreno i
pamenje biva oteeno. Mogu se javiti psihotika stanja sa sumanutim idejama, vidnim,
slunim i taktilnim halucinacijama, esto vrlo slina shizofreniji.
Fiziki znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povien arterijski pritisak, fini tremor,
glavobolja, nauzeja, proirene zenice. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i
depresije, ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvrenjem samoubistva.
Kokain je prototip droge koja stimulie centralni nervni sistem, zbog ega su je Indijanci
June Amerike upotrebljavali kao sredstvo za poveanje fizike izdrljivosti.
Toksikoman je uzima radi pojaane euforije i lanog oseanja pojaane psihike i fizike
snage, zbog ega, pogreno procenjujui svoje moi, uzrokuje nesrene sluajeve.
Hronini toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja, strah, iluzije i vidne,
slune i, naroito karakteristine, taktilne halucinacije. Zbog ovih poslednjih u stanju je
da iglom kopa po koi i vadi insekte. esti su dijareja, nauzeja, gubitak apetita i
nesanica, a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama.
Znaci akutnog trovanja kokainom su: proirene zenice, egzoftalmus, povraanje,
delirijum, a u terminalnom stadijumu konvulzije, koma, zastoj disanja i smrt.
Kokain se retko uzima sam, ee u kombinaciji s opijatima. Uzima se umrkavanjem ili
intravenski.
Kokainski toksikomani stiu psihiku zavisnost, ali ne i fiziku i ne do biju
apstinencijalni sindrom. Tolerancija se takoe ne stvara. Droga se brzo razara u
organizmu, zbog ega je toksikomani uzimaju vie puta dnevno, u najteim sluajevima
ak i svakih 10 minuta.
LSD25 (dietilamid lizergine kiseline) ubraja se u droge psihedelinog tipa, u iju se
grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. Dobija se 'u. gljivice Ergota. Ne postoji psihika
ili fizika zavisnost, dok se tolerancija razvija brzo. Uzirna se gotovo uvek per os, obino
12 puta, ili povremeno, retko postoji i hronina intoksikacija. Dejstvo joj traje 812
asova, a opis vidnih ivo obojenih halucinacija imao je velik publicitet, zbog ega je
postala privlana za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. Pored ovih halucinacija
postoji i poremeaj teles
ne sheme i orijentacije, afekt straha
ili depresije, agresivnost, oseanje snage i svemoi (poznata su ubistva i nesreni
sluajevi zbog pokuaja letenja s krova i prozora), a mogu postojati i sumanute ideje
proganjanja ili teka delirantna stanja. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni
ameriki profesor univerziteta, psiholog,
koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga, irenja narkomanije meu studentima i
prodaja droge) osuen na vie godina robije.
Sigurno je da LSD stvara prolazne, ali i trajne psihoze, a postoje dokazi da teti razvoju
fetusa i stvara monstrume.
PSIHIJATRIJSKI PREGLED
Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora stei poverenje pacijenta.
Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla e spontano i samo povremeno
diskretno intervenisati. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko asova ak i u
vie navrata (kada je re o hospitalizovanom bolesniku). Ovi podaci unose se u istoriju
bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. Ovo je potrebno za kasnije leenje istog
bolesnika, a za bolnicu kao dokumentacija koja moe posluiti i kao materijal za
istraivanja. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve to bolesnik kae: podatke
treba organizovati i dati im smisao koji je ispitiva stekao, ilustrujui ih ipak
karakteristinim simptomima, doslovno citirajui neke pacijentove iskaze.
Anamneza. Istorija bolesti mora sadrati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime,
godine, pol, brano stanje, zanimanje, mesto u kome je roen i ono u kome ivi, njegovo
kolsko obrazovanje. Vano je poznavati i sredinu iz koje je potekao, njene kulturne i
ekonomske karakteristike.
Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje posluiti glavne tegobe koje pacijent navodi.
Njih treba navesti pacijentovim rcirna, bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju
bolest ili nema. U prvom sluaju to moe biti dobar dijagnostiki putokaz, u drugom e to
biti podatak koji moe kasnije kada se njegovo stanje izmeni, posluiti kao merilo za
uporeivanje.
0 sadanjoj bolesti moemo tako e dobiti podatke od pacijenta. Lekar mora pokazati
potovanje prema nje
govoj linosti, ne sme mu protivreiti niti se uputati u raspravljanje. Izuzetne su situacije
kada lekar dolazi do zakljuka da treba da izazove pacijenta, kako bi se osvedoio u
njegovo snieno reagovanje i neuviavnost. Ako dobijeni podaci nisu realni, i pokazuju,
npr., sumnjanje ili poremeaje miljenja (u svakom sluaju kada je re o psihotinim
bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od roaka, porodice ili onih koji blie poznaju
bolesnika (heteroanamneza).
Lina anamneza sadri podatke iz pacijentove prolosti od roenja, podatke o njegovom
psihomotornom razvoju, kakav je bio kao odoje (gotovo svako je o tome dosta uo od
roditeIja), o uslovima u porodici (emocionalna klima, odnosi roditelja), o njegovoj
reakciji na polazak u kolu, da li je imao none more, umokravanje u snu, napade besa,
da li je bio vaspitavan strogo, da li je bio izolovan od de ce, kakav je uspeh postizao u
koli sve to rnoe dati sliku o linosti pre poetka bolesti. Iz kasnijeg ivota vani su
podaci o braku, odnosu prema radu i kolegama na poslu, ambiciji, prornenaina radnih
mesta, druenju itd.
Porodina anamneza moe pruiti znaajne podatke o naslednim bolestirna (sline bolesti
meu braom i sestrama, roditeljima, roacima), samoubistvima, alkoholizmu.
Pregled. Ve na prvi pogled moe se stei izvestan utisak na osnovu samog
bolesnikovog izgleda: zaputenost, loa lina higijena, ili nakinurenost, ili, pak,
prikladan izgled koji se od osobe jedne odreene sredine moe oekivati. Neobrijan,
pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju
krupne psihike promene.
Pacijentovo dranje moe da ukae na njegovo neobino doivljavanje: pacijent koji se
okree kao da oslukuje ili, naprotiv, zapuava ui, verovatno ima slune halucinacije.
Neobian stav, ukoeno dranje, cerernonijalno rukovanje, vidaju se u shizofrenih
bolesnika. Grimasiranje, iznenadne provale afekta takoe su katatoni fenomeni u
shizofrenije. Izraz lica moe odavati i strah, Ijutnju ili ushienje.
Afektivno stanje (raspoloenje) moe biti depresivno, euforino (sreno, zadovoljno) ili
preterano veselo, Ijutito, bolesnik moe biti napet, uplaen, panian, besan, ili miran i
nezainteresovan. Pri tom je vano i da 11 njegovo oseanje i raspoloenje odgovaraju
situaciji i sadraju njegovih misli ili odudaraju od toga. Vano je i da li intenzitet tog
afekta odgovara situaciji. udno i neodgovarajue raspoloenje via se u shizofrenije: na
pogrebu najblieg oboleli rnoe biti veseo ili ravnoduan. Depresivni bolesnik je tuan, a
sadraj njegovih misli takoe je tuan ali je intenzitet tuge vei i ne odgovara situaciji.
Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat.
Sadraj miljenja moe biti izmenjen, sa sumanutim idejama proganjanja, veliine ili
propasti itd. Kada bolesnik ne eli da iznese svoje misli, mogu mu se postaviti oprezna
pitanja (imate li neprijatelja?, da li vam rade o glavi?, da li ste poznata linost?, da li ste
bogati?, koji je va pravi poloaj?, imate li natprirodne sposobnosti?).
Formalni poremeaji miljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopirnost,
bekstvo ideja, inkoherentnost miljenja, salata od rei, ili mutizam prestanak govora).
Poremeaji opaanja najei su kao slune halucinacije: obino su to glasovi koji neto
poruuju, prete ili se rugaju. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati
pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?,
ujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvunika? Optike halucinacije se mogu
otkriti odgovarajuim pitanjima: vidite li neobine stvari?, da li vam se vid tako izotrio
da vidite i ono to drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa moe se pitati da li u jelu
osea neki neobian miris ili ukus. Pozitivan odgovor moe znaiti i sumanutu ideju
trovanja, a ne halucinaciju!
Sem.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. Za ispitivanje
senzorijuma ispitujemo orijentaciju, pamenje skoranjih i starih dogaaja sposobnost
upamivanja, prosto raunanje i brojanje (ovo moe znaiti i nedovoljno obrazovanje i
znanje), opte znanje i sposobnost apstraktnog miljenja.
Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum, mesec i godina kada je doao u
bolnicu), na mesto (zna li gde se nalazi, kako se zove bolnica?) i prema linostima (zna li
ko je on, zna li ko je ispitiva?, poznaje li osoblje u bolnici?).
Skoranje pamenje: kada je sti gao?, kako je doao?, ko ga je doveo?, ta je jeo za ruak,
doruak?, ta je proitao u novinama?
Pamenje ranijih dogaaja: datum roenja?, gde je uio kolu?, kada se zaposlio?, kada
se oenioudala?, enino devojako prezime?, datumi roenja dece? Pitanja rnoraju
odgovarati psihikom stanju i obrazovanju bolesnika.
Upamivanje i neposredno seanje ispituju se tako to se naloi da se upamti ime neke
osobe ili neki datum, da se posle 5 i 20 minuta ispita ta se upamtilo. Moe se traiti i da
bolesnik upamti 34 cifre koje mu se polako diktiraju.
Fond znanja i inteligencija. Ispituje se opte znanje: glavni gradovi, da nabroji 4 ili 5
reka, da nabroji republike, da navede ime nae zemlje, neto o letini i poljskim radovima
(ako je sa sela), godinjim dobima itd. 0 inteligenciji se moe stei utisak za celo vreme
razgovora. Moe se ispitati sposobnost stvaranja zakljuaka (ta je zajedniko izmeu
noa, eksera i ina?, razlika izmeu vina i vode?, ta znai poslovica: ko drugome jamu
kopa sam u nju upada?). Kada je apstraktno rniljenje oteeno, pacijent obino ponovi
poslovicu drugirn reima umesto odgovora.
Panja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. Jedan od naina
ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu, recimo iz novina, precrta samo slovo a ili
slo
vo b, ili dva slova, pa se prema broju greaka ocenjuje panja. Moe se dati i da
oduzima sukcesivno 7 od 100, zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno
i izvesno znanje raunanja) ili da nabroji mesece unapred, a zatim obrnutim redom (ili da
broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1).
Uviavnost ne mora znaiti poznavanje uzroka bolesti ve samo uvianje pacijenta da je
bolestan, eventualno i da je nervno ili ivano bolestan, da mu je potrebno leenje.
To nioe biti i shvatanje sopstvene situacije uopte (zbog ega se nalazi u bolnici) itd.
Fiziki pregled. Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neuroloki i
internistiki. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize, a ako rezultati pregleda
ukazuju da je to potrebno, moraju se obaviti i dopunska ispitivanja.
POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ - PTSD

1. PTSD: UVOD

Traumatski dogaaji - Pojedinani ili ponovljeni. rtva ili svjedok:

Nesree

Prirodne katastrofe

Akutna oboljenja

Akti terorizma

Fizika, seksualna ili psiholoka zlostavljanja

Ratni stresni faktori (stresori)

Osobe koje zbrinjavaju rtve tokom traumatskih situacija su

takoer izloeni riziku od PTSD-a

pripadnici Hitne pomoi

policija

vatrogasci

doktori/sestre

2. DIJAGNOSTIKI KRITERIJ
 Dijagnostiki kriterij za ICD-10 (F 43.1) 309.81 Post-traumatski stresni
poremeaj

A Osoba je bila izloena traumatskom dogaaju gdje je bilo prisutno oboje dolje
navedeno:

1. osoba je iskusila, bila svjedok, ili je bila suoena sa dogaajem ili vie
njih koji ukljuuju stvarnu smrt ili prijetnju smru ili ozbiljne povrede,
ili prijetnju fizikom integritetu sebe ili drugih.

2. odgovor osobe ukljuuje intenzivan strah, bespomonost ili

prestravljenost. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog moe
biti izraeno dezorganizirano ili uzrujano ponaanje.

B Traumatski dogaaj se perzistentno ponovo preivljava na jedan ili vie

navedenih naina:

1. rekurentno i intruzivno zabrinjavajue sjeanje na dogaaj, ukljuujui

slike, misli, ili percepcije. Napomena: Kod mlae djece, moe biti
prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izraene teme ili aspekti
traume.

2. rekurentni distresni /zabrinjavajui snovi o dogaaju. Napomena: kod

djece mogu postojati strani snovi bez prepoznatljivog sadraja.

3. ponaati se ili osjeati kao da se traumatski dogaaj ponovio

(ukljuujui osjeaj ponovnog proivljavanja, iluzija, halucinacija,
disocijativnu retrospektivu epizoda ukljuujui one koje nastaju
buenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). Napomena: Kod
mlae djece, moe se javiti traumatski-specifino ponovno odigravanje.

4. intenzivna psiholoka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim

dogaajima koji simbolizuju ili lie na aspekt traumatskog dogaaja.

5. fizioloka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim dogaajima

koji simboliziraju ili podsjeaju na aspekt traumatskog dogaaja.

C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i koenje optih

osjetila (nije bilo prisutno prije traume), kao to je indicirano sa tri ili vie od
dolje navedenog:
 1. napori da se izbjegnu misli, osjeaji ili razgovori povezani sa traumom.

2. napori da se izbjegnu aktivnosti, mjesta ili ljudi koji bude sjeanja na

traumu.

3. nemogunost da se prisjeti vanog aspekta traume.

4. primjetno smanjen interes ili uee u znaajnim aktivnostima.

5. osjeaj odvojenosti ili otuenja od drugih.

6. smanjen rang afekata (npr. nesposobnost za osjeaje ljubavi).

7. osjeaj izgubljene budunosti (npr. ne oekuje da e imati karijeru,

brak, djecu ili normalni ivotni vijek).

D Perzistentni simptomi poveanog uzbuenja (nisu bili prisutni prije traume),

kao to je indicirano sa dva (ili vie) od dolje navedenog:

1. potekoa da zaspi ili nastavi spavati.

2. iritabilnost ili napadi bijesa.

3. potekoa pri koncentraciji.

4. hiper-opreznost.

5. pretjerano iznenaen odgovor.

E Trajanje poremeaja (simptomi u Kriteriju B, C i D) je due od mjesec dana

F Poremeaj uzrokuje kliniki znaajnu zabrinutost ili pogoranje u

socijalnim, radnim ili drugim bitnim podrujima funkcionisanja. Specificirati
ukoliko:

1. Akutno: trajanje simptoma krae od tri

mjeseca.
 2. Hronino: trajanje simptoma je tri mjeseca ili
due.

3. Specificirati ukoliko: Sa zakanjelim

nastankom: ako je nastanak simptoma
najmanje 6 mjeseci nakon stresora.

Reakcije na traumu

Borba, polet, smrzavanje... rtve e uiniti sve da preive.

Normalan odgovor na traumu sa klinikim manifestacijama PTSD-a... Ali te

vjetine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajue i slabo efikasne.

Akutno - stresni poremeaj: poinje u prva dva dana: mora trajati vie od dva
dana; traje manje od jednog mjeseca.

3. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE

Simptomi i Manifestacije

Kognitivni intruzivna sjeanja

oteenje memorije
potekoa u koncentrisanju, nepaljivost
samo-kriticizam
zabrinutost; nepovjerenje prema drugima
predvianje nesree

Behivioralno/ponaajno hiper budnost, nestrpljivost

i fizioloko nesanica, none more
palpitacija, hiperventilacija
 drhtanje, nesvjestica
ukoenost, povlaenje;
munina, dijareja, glavobolja
kompulzivno, ponavljajue djelovanje
izlivi bijesa

Afektivno emocionalno ponovno doivljavanje dogaaja

iritabilnost, ljutnja
plakanje, tuga
krivica, nisko samo-potovanje
gubitak kontrole

Promjene identiteta osjeaj izgubljene budunosti

nepovezanost sa prolou
otuenje od sebe, drugih, rada
osjeaj proimajue nerealnosti
osjeaji neadekvatnosti, bezvrijednosti

Simptomi moraju izazvati kliniki znaajno zabrinjavanje /distres i oteenje. Inae su

subjektivni, bez oigledne promjene u funkcionalnom statusu.

EPIDEMIOLOGIJA

Modeli Zapadnog personaliteta

Mnoge od poetnih studija raene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili

i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama.

90% opte populacije bilo je izloeno traumatskom dogaaju tokom ivota.

Kod prosjeno 20% ena i 8 % mukaraca izloenih takvim dogaajima razvije se

PTSD.
 kod vie od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronini tok.

Meunarodne studije

Etno kulturni obziri postaju sve vie znaajni.

Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim

Amerikim Dravama.

De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom

izbjeglikom kampu.

o 1996: 5.6% sa PTSD-om, 18.6% sa depresijom, 20.6% sa PTSD-

om i depresijom i 55.2% asimptomatini
o 1999: Od preostalih, 45% jo imaju simptome PTSD-a, depresije ili
oboje. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om
respektivno, nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij, 55%
asimptomatinih jo uvijek taj nain. 16% prethodno asimptomatinih
imali su simptome psihijatrijskog poremeaja (uglavnom depresija)
Schei et al (1999): ene Zenica 53%, Tuzla 70%

De Jong et al (2001): Njemaka 1.3%, Etiopija 15.8%, Gaza 17.8%, Kamboda

28.4%, Alir 37.4%
Allwood et al (2002): Djeca Kamboda 50%, Kuvajt 70%, Bosna 94%

Rosner et al (2003): Sarajevo 18.6% od sluajno izabranih, 32.7% u

medicinskom tretmanu, 38.6% u psiholokom tretmanu

% Rizik za PTSD

Silovanje 49.0

Ozbiljan fiziki napad 31.9

Drugi seksualni napad 23.7

Ozbiljna nezgoda/povreda 16.8

Pucanje/ubadanje 15.4
 Iznenadna, neoekivana smrt u porodici ili prijatelja 14.3

Bolest koja prijeti ivotu djeteta 10.4

Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede 7.3

Prirodne katastrofe 3.8

FAKTORI KOJI POVEAVAJU PODLONOST PTSD-u

Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u

Seksualno ili drugo zlostavljanje u Niska inteligencija

djetinjstvu
Slaba edukacija
enski rod
Slabo socijalno-ekonomsko stanje
Prethodno ili ko-morbidno
psihijatrijsko stanje Ograniene vjetine savladavanja
situacije
Porodina anamneza anksioznog
poremeaja, depresije, zloupotrebe Rana porodina disfunkcionalnost
supstanci
Ograniene drutvene podrke
Karakteristike linosti: introverzija
Ozbiljnost traumatskog doivljaja
Poremeaji linosti: anti-socijalno,
narcistiko ponaanje o Prolongirano ili ponovljeno
izlaganje
Mladost o Osjeaj ranjivosti i gubitka
kontrole

6. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM

Mukarci (%) Zene (%)

Zloupotreba alkohola/ovisnost 51.9 27.9

Depresija 47.9 48.5

Poremeaji ponaanja 43.3 0.0

Zloupotreba lijekova 34.5 0.0

Obine fobije 0.0 29.0

Socijalne fobije 0.0 28.4

Vie puta pokuavana samoubistva kod oba spola

Vei rizik od hroninih medicinskih bolesti: astma,
hipertenzija, PUD

7. FUNKCIONALNO POGORANJE SA PTSD-om

Radno i socijalno pogoranje

Fizika ogranienja, smanjeno blagostanje, niska zaposlenost

Negativan uticaj na line veze, dnevne aktivnosti i radnu sposobnost

Smanjena vitalnost, mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u

poreenju sa glavnim depresivnim poremeajima i opsesivno-
kompulzivnim poremeajima

8. POBOLJAVANJE DETEKCIJE PTSD-a

8.1 Opci

PTSD je visoko neprepoznat u optoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi.

Pacijenti mogu biti prisutni na vie naina: u kancelariji pratei nedavnu

traumu, psihijatrijski, somatino i samo-dijagnosticirano.

Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE.

Pacijent moe vjeto minimizirati ili negirati simptome da zavre intervju

sa ljekarom.
Ljekar: mora misliti o mogunosti za PTSD-e.

Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta.

PITAJTE: o traumatskim dogaajima. Nemojte imati pretpostavke o

njihovim znaenjima ili uticajima.
 PITAJTE: da li se traumatski dogaaji nastavljaju u pacijentovom ivotu.

Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom.

Ako je pacijent pozitivan na PTSD, eksplicitna provjera suicidnih pomisli.

Informiite pacijenta o tome da traumatski dogaaji i tuga koju oni

uzrokuju moe imati vane efekte na tijelo i duh.

Ako se ini da pacijent ima PTSD, objasnite zato vas rezultati screeninga
vode da preporuite dalju evaluaciju i/ili tretman.

Ako je mogue, pozovite lanove porodice da uestvuju u kratkoj diskusiji

i angaujte njihovu pomo kod praenja.

Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa

dobijanjem tretmana.

Organizovati praenje.

8.2 Primarna Njega PTSD Provjera

U svom ivotu, da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastraujue, uasno ili
uznemiravajue da ste prolog mjeseca ...

1. Imali none more o tome ili mislili o tome kada to niste eljeli? Da Ne

2. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi Da Ne

izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to?

3. Bili konstantno na oprezu, imate odbrambeni stav ili lako Da Ne

iznenaeni?

4. Osjeali ukoeno ili otueno od drugih osoba, aktivnosti ili Da Ne

okruenja?

Sadanje istraivanje predlae da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati

pozitivnim ako pacijent odgovara sa da na bilo koja dva pitanja ili na jednu
hiper- uzbuujuu stavku (Stavka #3)

8.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza

Psihotini poremeaj PTSD se moe prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko

 varkama ili formalnim poremeajem miljenja.

Bipolarni poremeaj PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili

ekspanzivnih raspoloenja.

Vei poremeaji esto PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju.

Generalizirani osjeaji krivice su tipiniji za primarne depresije.
Ostali anksiozni Ostali anksiozni poremeaji i PTSD dijele brojne karakteristike
poremeaji npr. napade panike, opsesivne poremeaje miljenja,
agorafobiju.

9. PTSD: TRETMAN

9.1 Uvod

DA NE

Uvijek potvrditi i opravdati osjeaje. Ne okrivljavati ili osuivati ih zbog

Osigurajte da pacijent razumije da nisu njihove zabrinutosti /distresa.
ludi i da nisu slabi.

Identificiraj veze i pozitivne vjetine Ne konfrontirati se.

savladavanja.
Procjenite spremnost da promjeni Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti
zdravstvene rizike i samodestruktivno osjeaj beznadenosti.
ponaanje.

Sluati bez osuivanja, da bi se - Ne oekivati od onih koji ive u

preivjeli osjetili sasluanim, vezama u kojima ima zlostavljanja da
shvaenim i potovanim. odu odmah.

Ohrabriti promjene ponaanja dok u Oporavljanje je sporo... nije lako ili

isto vrijeme opravdavate tugu. bezbolno... zahtjeva upornost i
strpljenje.

Izljeenje je psiholoko, socijalni i

duhovno. To znai graditi dobar ljudski
ivot sa ostalim.
 Ne postoji jedan tip terapije
konzistentno efektivan za sve.

9.2 PTSD: Tretman protokoli

Farmakoterapeutski Spremnije dostupni.

Psihoterapeutski Dobrobiti tretmana su odrivi

dugorono... nedostaju studije
vezane za tretman lijekovimat...
Nia stopa odustajanja nego kod
tretmana lijekovima (14%
naprema 36%)

PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA

10.1 Opa razmatranja

Ukoliko su simptomi dovoljno otri da odobravaju tretman, onda to i uraditi.

Protokol psiholokog tretmana e biti produktivniji ukoliko ometajui
simptomi/manifestacije manje remete pacijentov ivot.

Poboljavaju neto za osobu.

Dobri lijekovi
Ne vode zloupotrebi.

Ne mogu biti lako koriteni za samoubistvo.

Ne zahtjevaju nalaz krvi.

Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih.

Uzrokuju nekoliko podnoljivih sporednih efekata.

 10.2 PTSD: Tretman Benzodiazepini

Riziki

Izbjegavati osim za kratkoroni tretman urgentnih situacija.

Visiki rizik psiholoke ovisnosti.
Uzrokuje dezinhibiciju.
Uzrokuje kratkoroni gubitak pamenja.
Uzrokuje mini sindrom povlaenja (apstinencijalni simptom) izmeu doza.

Clonazepam 1,5-5 mg/dan

Dug polu ivot: 20-46 sati
Kratak poetak djelovanja: 20-60
minuta
Maksimalno dejstvo doseu : 1-4
sata
Trajanje djelovanja: 6-12 sati

Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod

Diazepm pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre

10-100 mg/dan
Dug polu ivot: 20-50 sati
Kratak poetak djelovanja: 30-60
minuta
Maksimalno dejstvo doseu: 1-2
sata
Trajanje djelovanja: 12-24 sati

10.3 PTSD: Tretman SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori)

Svi se daju jednom dnevno.

Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's, MAOI's,

carbamazepine, lithium).
 Blai i rijei antiholinergini i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za
gerijatrijske pacijente).

Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma.

Doziranje: poeti nisko, ii sporo... u vremenu od bar 8 sedmica,

procjenjujui odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i poveavajui dozu ukoliko
je potrebno.

Tretirati najmanje 12 mjeseci.

Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % poveanja QOL u

12 sedmica.

Meutim, 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica

pokazali su poboljanje tokom nastavka tretmana.

Koritenje u trudnoi i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata;

moe doi do sindroma povlaenja kod novoreenadi

TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA

Kongitivno-Bihevioralna Zasnovana na principu da loe prilagoeno raspoloenje i

terapija ponaanje mogu biti promjenjeni mjenjajui iskrivljene ili
(individualna/grupna/po neodgovarajuce naine razmiljanja sa nainima
rodina) razmiljanja koji su zdraviji i realistiniji.

Cilj je da se prekine veza izmeu znakova povezanih sa

traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipini
za PTSD.

Fokusirati se na pacijentovu sadanju situaciju.

Terapeutski proces zapoinje sa identifikacijom iskrivljenih

percepcija i naina razmiljanja koji uzrokuju ili doprinose
pacijentovim problemima. Voditi pacijentov detaljan karton.

Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni, pozitivnom

miljenju o sebi, kontroli negativnih misli i osjeanja,
aurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog linog
emocionalnog stanja.
Terapija izlaganja Imaginarna i In Vivo.

Terapija igrom Djeca.

Menadment Vjebe relaksacije.

anksioznosti
Vjebe disanja.

Pozitivno miljenje i govor o sebi.

Vjeba smopouzdanja.

Zaustavljanje misli.

Hipnoterapija

Psihodinamina terapija Pretpostavlja da podsvjesno dri osjaaje koji su previe

(Psihoanalitika bolni da bi se s njima suoili.
terapija) Cilj je da pacijenti iznesu na povrinu njihove prave
osjeaje, da bi ih oni mogli doivjeti i shvatiti.

EMDR ( Procesuiranje Kontroverzna. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom

desenzitizacije pokreta izlaganja.
oka) Pronaena 1987.
Pronalaza je sada zove: Terapija reprocesuiranja.
Terapeut trai od pacijenta da vrati u misli traumatsku
situaciju na kojoj pacijent eli da radi, negativna miljenja
uzrokovana nesreom i nove misli koje pacijent eli da ima.
Na poetku, EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su
nainjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je
pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom
terapijskog razgovora.
Pronalaza je sada miljenja da su pokreti oiju nepotrebni.
Spojiti ruke, lijevu i desnu, zvuk alternira od uha do uha, i
ak naizmjenini pokreti mogu djelovati kod pacijenta.
Izgleda da je klju naizmjenina stimulacija obje strane
mozga.

PTSD: ZAKLJUAK
 PTSD je prevalentan u klinikom okruenju a u njemu se moe i
tretirati.

Pacijenti sa PTSD-om esto pokazuju predominantne somatske

simptome.

PTSD ima bioloku utemeljenost.

Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremeaji su esti.

Edukacija i savjetovanje sa podrkom bi trebali biti prueni svim

pacijentima koji su doivjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a.

Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD.

SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD-

a.
SHIZOFRENIJA

Shizofrenija je psihiki poremeaj, nepoznate etiologije, koja se karakterie

poremeajima
miljenja i opaanja, a afekat je neadekvatan ili otupljen.Bolesnici su bistre svijesti i
ouvanih
intelektualnih funkcija.Bolest je hronina, a tok oboljenja se karakterie periodima
pogoranja i remisijama.
U nastanku shizofrenije znaajnu ulogu igraju bioloki i psiho-socijalni faktori (genetski,
anatomsko-morfoloki, fizioloki, biohemijski, shizofrenogena majka, ivotni stresni
dogaaji itd.).
Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne.Negativni simptomi nastaju kao
posljedica patolokih procesa u prefrontalnom korteksu, a manifestuju se povlaenjem u
sebe,
gubitkom inicijative, oteenjem miljenja i emocija.
Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje, a vjerovatno nastaju kao posljedica
patolokih procesa u limbikom sistemu.
RAZVOJ KLINIKE SLIKE
Premorbidna linost
Veina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju:
-krajnju zavisnost (npr. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije),
-stidljivost, povlaenje u sebe i socijalnu izolaciju,
-asocijalno ponaanje.
Precipitirajui dogaaji
Populacije koje su ee izloene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno vei
rizik
Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih
pojedinaca.
Poetak bolesti
Najvei broj shizofrenika imaju poetak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog
doba.Prosjek godina za poetak prve psihotine epizode su srednje dvadesete, za
mukarce
i kraj dvadesetih za ene.
Poetna klinika slika
Klinika slika shizofrenije se manifestuje akutnom, aktivnom i rezidualnom fazom.
Akutna faza se javlja kao:
-trema (karakterie se anksioznou, razdraljivou i depresijom, to moe da traje od
nekoliko dana do vie mjeseci),
-podmukla, prodromalna faza (karakterie se povlaenjem iz drutva, neobinim
ponaanjem,
zaputanjem line higijene, udnim vjerovanjem, ulnim obmanama, nedostatkom
inicijative itd).
Aktivna faza se karakterie pojavom halucinacija, sumanutih ideja, neadekvatnim
ponaanjem.
Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna.
Razvijena klinika slika
Simptomi shizofrenije se manifestuju poremeajima:percepcije, afektiviteta, volje,
miljeja i
ponaanja.
-Perceptivni poremeaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se ulne obmane: iluzije i
halucinacije, i to:slune, taktilne, olfaktivne ili gustatorne, a veoma rijetko vidne.
Najee su slune halucinacije.Bolesnik saoptava da uje jedan ili vie glasova koji
govore o njemu.
-Poremeaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu,
pa su zastupljeni simptomi: paratimija, paramimija, afektivna ravnodunost, zaravnjenost
ili pusto.
-Poremeaj volje (Simptomi poremeaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija,
hipobulija, negativizam i katatoni poremeaji.
-Poremeaji miljenja (Poremeaji miljenja mogu biti formalni i sadrajni.Od formalnih
najee su zastupljeni: blok, disocijacija, tangencijalnost misli.Sadrajni poremeaji
obuhvataju sumanute ideje, koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne),
odnosa-da je pod kontrolom, da mu se misli itaju, ideje ljubomore, krivice, veliine,
religiozne i somatske.

TIPOVI SHIZOFRENIJE
Hebefrena shizofrenija
Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije, u adolescenciji, gdje dominiraju
afektivne promjene.Raspoloenje je povrno i neprimjereno, miljenje je
dezorganizovano,
a govor nekoherentan.Izraena je tenja ka socijalnoj izolaciji.
Shizofrenija simpleks
Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao poetak i
progresivan
razvoj, koji se manifestuje udnim ponaanjem, nemogunosti ispunjenja zahtjeva
okoline
i smanjenjem cjelokupne aktivnosti.
Katatona shizofrenija
Manifestuje se izraenim psihomotornim poremeajima koji se mogu izmjenjivati izmeu
krajnosti kao to su hiperkinezija i stupor, ili pak automatska poslunost i negativizam.
Istaknuto obiljeje ovog stanja mogu biti epizode snanog uzbuenja.
Paranoidna shizofrenija
Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije, tek u treoj ili etvrtoj deceniji ivota,
karakterie
se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja, koje su esto udruene s
halucinacijama,
naroito slunim i drugim ulnim obmanama.Nema poremeaja afekta, volje, govora i
katatonih simptoma.
Rezidualna shizofrenija
Bolest poinje kao hronino stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija
od ranog do kasnog stadija.Karakterie se dugotrajnim negativnim simptomima.
TERAPIJA

Hospitalizacija shizofrenih bolesnika moe biti kratkotrajna i dugotrajna.

Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u sluaju akutnog pogoranja (sumanute ideje,
suicidalne, homocidalne, zastraujue halucinacije, ekstremna anksioznost, agresivnost,
i nesposobnost da se pacijent brine o sebi).
Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su teko invalidizirani
i gdje lokalna drutvena zajednica nije u stanju da podri pacijenta da ivi u porodinim
uslovima ili samostalno.

S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata, terapija nije etioloka.Terapeutski cilj je

kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta.Dugotrajan tretman je neophodan
kod
svih shizofrenih bolesnika.
Pozitivni simptomi (halucinacije, sumanute ideje i dr.) uspjeno se kupiraju
neurolepticima.
Novi (risperidon, olanzepin) i atipini neuroleptik klozapin su donekle uspjeni u
tretmanu
negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte.
U lijeenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju, tj. neuroleptike, jo i psihoterapija i
socioterapija.
Somatoformni poremeaji
Somatoformni poremeaji su karakterizirani fizikim simptomima za koje ne postoji adekvatno
medicinsko objanjenje. Somatski simptomi prouzrokuju znaajan emocionalni stres kao i
oteenje socijalnih i radnih sposobnosti. U ovom poglavlju bie pomenuti neki od najvanijih
somatoformnih poremeaja ukljuenih u MKB-10.

Somatizacijski poremeaj
Somatizacijski poremeaj karakteriziraju mnogobrojni, raznovrsni somatski simptomi koji
ukljuuju vie organskih sistema (npr. gastrointenstinalni i neuroloki), a ne mogu se objasniti na
osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga.
Poremeaj je hronian i u pravilu se javlja prije tridesete godine ivota. Pored znaajnog
psiholokog stresa, vidno oteenih socijalnih i radnih sposobnosti, karakteristino je za ove
pacijente da neprestano trae medicinsku pomo.

ene obolijevaju pet puta ee u odnosu na mukarce. Prevalencija od 1% -2% medu enama u
optoj populaciji ukazuje da se radi o relativno estom oboljenju.
Somatizacijski poremeaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju niim socijalnim slojevima
i koji su nedovoljno obrazovani.
Nekoliko klinikih istraivanja je pokazalo da je somatizacijski poremeaj udruen sa drugim
mentalnim poremeajima, najee sa
bipolarnim poremeajem raspoloenja i
zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.
Premorbidne karakteristike linosti kod ovih pacijenata su
uglavnom izbjegavanje, paranoidnost, sklonost porazima i
opsesivno-kompulzivno ponaanje.

Uzrok somatizacijskog poremeajaje nepoznat. Psihoanalitika interpretacija poiva na hipotezi

da su somatizacijski simptomi, ustvari, supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. Bihejvioristi
smatraju da u ovoj vrsti poremeaja kljunu ulogu igra uenje od roditelja, model prisutan u
izvjesnim kulturama.
Neki bioloki orijentisani istraivai su na osnovu analize evociranih potencijalu uoili da
pacijenti sa somatizacijskim poremeajem imaju izvjesna oteenja panje i kognicije to se
manifestira u pogrenoj percepciji somatosenzomih senzacija.

Familijame i blizanake studije pokazuju da genetiki faktor igra znaajnu ulogu u etiologiji
ovog poremeaja. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaaj manifestan samo
kod prvostepenih roaka enskog spola, dok prvostepeni roaci mukog spola pokazuju
antisocijalnu strukturu linosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.

Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremeajem imaju najbolju

pognozu ukoliko je poremeaj u poetnoj fazi prepoznat od jednog
ljekara opte prakse.
Ljekar opte prakse bi trebao viati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama
(najmanje jednom mjeseno). U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled, ali dodatne
laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. Onog trenutka kadaje somatizacijski
poremeaj dijagnosticiran, ljekar opte prakse treba nastojati da prihvati somatske albe pacijenta
kao emocionalne. Meutim, treba uvijek imati u vidu da takav pacijent moe istovremeno imati i
neku drugu organsku bolest.
Najracionalnija strategija za ljekara opte prakse u primamoj zatitije da pacijenta sa
somatizacijskim poremeajem pokua uvjeriti da postoji mogunost da je psiholoki faktor
uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru.

Psihoterapija (individualna i grupna) znaajno utie na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%).
Psihoterapija pomae pacijentima da se suoe sa svojim simptomima i da razviju alternativne
strategije kako da ispolje svoja osjeanja.

U sluajevima kada je somatizacijski poremeaj udruen sa poremeajima raspoloenja ili

anksioznim poremeajima, koriste se odgovarajui psihofarmaci, ali vrlo kontrolirano jer
pacijenti sa somatizacijskim poremeajem su skloni da ih adekvatno ne koriste.

Hipohondrijski poremeaj
Glavna karakteristika hipohondrijskog poremeaja je pacijentova nerealistina i neadekvatna
interpretacija bolova koji su uglavnom ogranieni najedan ili najvie dva organska sistema.

Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustraen da boluje od teke i neizljeive

bolesti. Nemogue ga je ubijediti u suprotno i pored toga to se medicinski uzrok ne moe
ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Kao rezultat pacijentove
preokupacije javlja se znaajan stres, kao i oteenje socijalnih i radnih sposobnosti.
estomjesena prevalencija ovog poremeaja od 4% - 6% u klinikoj populaciji. Poremeaj je
podjednako zastupljen kod oba spola. lako poetak bolesti moe biti vezan za bilo koju dob,
njaee se javlja izmeu dvadesete i tridesete godine ivota. Postoje brojni pokazatelji da ovi
pacijenti premorbidno
imaju tendenciju da preuveliavaju i prenaglaavaju benigne somatske senzacije, kao i
snien prag tolerancije za osjeaj tjelesne neugodnosti.

Etiologija
Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremeajaje
zasnovana na socijalnom modelu uenja. U ovom sluaju uloga
bolesnika omoguava individui da izbjegne ili odloi
obaveze iji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogunosti.
Nadalje, prema nekim autorima, hipohondrijski poremeaj je samo jedna od varijanti
nekih drugih mentalnih poremeaja, prevashodno depresivnog i anksioznog
poremeaja. U prilog tome je i injenica da je hipohondrijski poremeaj komorbidan sa
dva gore pomenuta u 80% sluajeva.
Psihodinamska kola objanjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjeanja daje
osoba po prirodi loa. Bolne i somatske patnje stoga imaju znaenje zasluene kazne - za
sve toje loe uraeno u prolosti (bilo realno ili imaginarno).

Hipohondrijski poremeaj ima epizodian tok. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu
dana, a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. U nekim sluajevima moe se nai
jasna veza izmeu egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. Osobe sa
blaom formom ovog poremeaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod
ljekara opte prakse ili dmgih specijalista.

Pacijenti sa hipohondrijskim poremeajem su rezistentni na psihoterapiju. esti i redovni

fizikalni pregledi su korisni, jerje na taj nain pacijent uvjeren da nije naputen od svog ljekara. S
druge strane, invazivne dijagnostike i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u sluaju
kada za to postoje objektivne indikacije. Ukoliko hipohondrijski poremeaj nije udruen sa
drugim mentalnim poremeajima, ima vrlo dobru prognozu.

Somatiformna autonomna disfunkcija

Kod ovog poremeaja pacijent se uglavnom ali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim
sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Najee "aficirani" sistemi su

kardiovaskulami ("srana nervoza"),

respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kalja") kao i
gastrointenstinalni ("eludana nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje").

Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika, od kojih nijedan

ne ukazuje na objektivni somatski poremeaj odgovarajueg sistema
ili organa.
Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao to su palpitacije, pretjerano
znojenje i tremor.
Subjektivni i nespecifini simptomi kao to su bolovi, igovi, osjeaj vruine,
nadustosti, vrtoglavice i opte slabosti su karakteristini za drugi oblik ovog poremeaja.

Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremeajem evidentan je psiholoki stres ili trenutne
potekoe i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama.
Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta
veza ne moe utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij
za ovo stanje.

Perzistentni somatiformni bolni poremeaj

Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremeajaje uporan i intenzivan bol
najednom ili vie mjesta a koji se u potpunosti ne moe pripisati nepsihijatrijskom medicinskom
ili neurolokom stanju.

Ovaj poremeaj je dva puta ei kod ena nego kod mukaraca. Poremeaj se obino javlja u
etvrtoj i petoj deceniji ivota. Prvostepeni roaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim
bolnim poremeajem su u poveanom riziku da obole od istog poremeaja To ukazuje na
eventualnu genetiku podlonost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremeaja

Mogui razlog zbog ega se ovaj poremeaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol
smanjuje sa starenjem. Fiziki radnici najee trpe od ovog poremeaja, zbog toga toje vea
vjerovatnoa povreivanja u toku radnog vijeka. U familijama ovih pacijenata mnogo su ei
depresivni, anksiozni i poremeaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa
prevalencijom u optoj populaciji. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremeaja.

Prema psihodinamskoj teoriji bol moe biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi,
kazne za neto loe uinjeno kao i nain za ispatanje krivnje.
Bihejvioristi smatraju da podravanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno
ponaanje, dok ga ignoriranje i kanjavanje inhibiraju.
Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i
 zadobijanja prednosti u zamrenim Ijudskim odnosima (npr. stabilizacija braka koji se
raspada).

Bioloka istraivanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u

silaznim inhibitomim putevima ukljuenih u transmisiju bola. Znaajnu ulogu igraju endorfini u
centralnoj modulaciji bola.
Pacijenti koji pate od ovog poremeaja ne sainjavaju jedinstvenu grupu. U stvari, radi se o
heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju razliite vrste bolova kao to su npr. bol u leima,
atipini facijalni bolovi ili hronini bol u zdjelici.
U osnovi bol moe biti posttraumatski, neuropatski ili jatrogeni, ali da bi se postavila
dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremeaja bola mora biti utvren psiholoki
faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog irenja.

U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurkih intervencija. Oni
upomo posjeuju Ijekare i trae lijekove. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom
vlastite bijede. Veoma esto negiraju emocionalne patnje ("njihov ivot je savren i sveje uredu
osim bola koji ne mogu da istrpe").
Kliniki tok moe biti sekundamo kompliciran adikcijom na razliite supstance koje su pacijenti
koristili da bi smanjili bol. Istraivanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do
100% pacijenata sa poremeajem bola.
Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremeaja su
gubitak energije,
smanjenje libida,
nesanica i
razdraljivost.
Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremeaj samo jedan od oblika maskirane ili
somatizirane depresije. U poetnoj fazi bolje obino blag i podnoljiv. U toku narednih nekoliko
sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojaava. U najveem broju sluajeva poremeaj
postaje hronian i onesposobljavajui.
Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. Analgetici, sedativi i
anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremeaja, a istovremeno postoji opasnost od
sekundarne adikcije. Antidepresivi (hloramitriptilin, hlorimipramin i doksepin) su se pokazali
korisnim. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta, ili
pak imaju direktni analgetiki efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva.
Interesantno, slino djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergiki antidepresivi.
Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog, miofacijalnog bola, stanja miine
napetosti i tenzivne glavobolje. Blokade nerava i himrke ablativne tehnike nemaju efekta kod veine
pacijenata sa poremeajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon est do osamnaest mjeseci.
Preporuljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i ukljuiti ga u kontrolirani hospitalni
program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji ukljuuje primjenu razliitih vrsta
terapijskih metoda.
Ostali neurotski poremeaji Neurastenija
Kada je u pitanju neurastenija, vano je napomenuti da postoji znaajna kulturoloka razlika u
manifestaciji simptoma. Generalno, mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremeaja koji imaju veliki broj
zajednikih simptoma. Kod jednog tipaporemeaja osnovno obiljeje je zamor nakon umnograda koji
redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Pacijenti se pored toga ale
na neprijatne asocijacije i sjeanja, oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. Kod drugog oblika ovog
poremeaja dominira osjeanje fizike i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloenog napora. Kod
oba oblika ovog poremeaja veoma su este vrtoglavice, tenzivne glavobolje kao i osjeanje opte
nestabilnosti. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizikog stanja, razdraljivi, anhedonini i
do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. Ritam spavanja (sna)je poremeen sa insomnijom u
poetnoj fazi, a najee hipersomnijom u izraenoj faziporemeaja.
Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom
Kod ovog poremeaja pacijenti imaju utisak da njihove misli, tijelo i okolina izgledaju nerealno.
Drugim rijeima, oni osjeaju da gube vlastite misli, predstave, sjeanja i emocije, da njihovo
ponaanje na neki nain nije vie njihovo vlastito, da im se tijelo mijenja i postaje "beivotno", a
okolina im izgleda potpuno neprirodnom. U nekim sluajevima pacijenti vide samog sebe sa distance,
ili pak svoje mrtvo tijelo. Ovaj poremeaj u istom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. Etioloki
uzrok ovog poremeajeje nepoznat.