Hanovi

Hanovi kao ustanove gde odsedaju putnici, mada nose tursko ime, nisu
ustanove koje su nam doneli Turci. Oni su je zatekli na Balkanu, jer hanovi
se pominju jo u srednjem veku ako ne i ranije. Za znameniti Kurumli-han
u Skoplju, koji jo i danas postoji, ruski pisac Jastrebov misli da je jo za
doba cara Justinijana. Uostalom, hanovi se pominju i u Duanovom
zakoniku u kome su propisane dunosti handije prema putniku. Hanove
opisuju i svi stariji putopisci po Balkanskom poluostrvu. Jedan od najstarijih
opisa je onaj svetenika Stevana Gerlaha koji prati na putu za Carigrad
carskoga poslanika Davida Ungnada 1573. godine. Gerlah u svome putopisu
zadrava se ba na beogradskim hanovima i veli da u Beogradu ima etiri ili
pet kamenih karavan-seraja, od kojih je osobito lep Mehmed-pain koji se
sastoji od tri odeljenja. U prvom je lep i dug bezisten i dvorana trgovaka
koja ima s obe strane duane. Drugo odeljenje ima u dva kata mnogo sobica,
gde stanuju strani trgovci koji ovamo donose i prodaju svakojaku robu.
Tree odeljenje sastoji se od velikog dvorita i velike konjunice.

Carigradski han

eki plemi Vaclav Budavec, koji je 1577. godine pratio austrijskoga

poslanika Hincendorfa u Carigrad, opisuje jedan carigradski han (Karavaj-
seraj) koji je turska vlada stavila na raspoloenje austrijskom poslaniku. Bio
je u pravom Stambolu - veli u opisu Budovec - na Konstantinovu trgu;
meutim su ostali poslanici stanovali u Galati, preko Zlatnog roga. Spolja je
izgledao (han) kao nekakav gradi. S ulice su pri zemlji bili zanatlijski
duani i radionice. Na vratima je stajala straa, jedan au i etiri janiara.
Kad se ue na vrata, stupalo se u prostranu etvorouglastu avliju, ravo
kaldrmisanu. Pri zemlji se svud uokolo nalazili na svod arovi za sto i vie
konja. Na prvom boju od avlije se nalazio lep trem s mnogobrojnim
stubovima i moglo se po tom tremu prvim bojem obii oko cele avlije. Iz
toga se trema ulazilo u etvrtaste sobe koje su sve bile iroke i dugake po
dvadeset stopa. Svetlost je u te sobice dolazila ili s ulice ili iz trema kroz
okna rif visoka. Iznad svake sobice bio je na krovu olovom pokriveno kube i
pokraj njega visok odak. Nasred avlije je bila ema. Zgrada je sva bila
sazidana od tesanog neokreenog kamena i duvari su svi gotovo bili od dima
poaali. istoe u toj zgradi nije bilo nikakve. Po sobama su hodali mii,
pacovi, lasice, guteri, skorpije i druge mnoge sitnije ivotinje. Poslanik
Hincendorf je jednom naao u svojoj postelji zmiju te je presekao sabljom.
 Han u Beloj Palanci
Razume se da hanovi u manjim gradovima, u provinciji, nisu ni priblino
tako veliki i bogati kao ovi u prestonici. Jedan putnik iz austrijske misije
1719. ovako opisuje jedan han u Beloj Palanci na Niavi: Sprou Palanke, na
drugoj strani, ima jedna lepa mehana koju Turci zovu han ili Karavan-seraj.
Ovakvih hanova ima mnogo u Turskoj. U njima se moe da prenoi
zabadava a Turci ih grade i za sevap. Zgrade su ove dosta velike, malo su
due nego to su iroke i zidane su od kamena i pokrivene bakrom i olovom.
Unutra je velika, prazna prostorija bez ikakvih soba, sem ako se ne bi
sagradio kakav sobiak, kad se zna da e kakav paa da svrati tu na konak. U
sredini hana loila se vatra, oko koje putnici prostru svoje sidade koje nose
u tekijama i tu spavaju. Sa strane, pored duvara od hana, privezana je
putnika stoka koja je obgraena jednim niskim zidom tako da preko ovoga
zida vide i putnici svoju stoku i stoka njih. Ovi hanovi nisu nikad bez lepe
bunarske vode ako nema eme za pie i za umivanje.

Seoski hanovi
Hanova je tih bilo i po selima i drumovima koji su se podizali na mestima
gde je putnik morao da konakuje. Jedan takav seoski han opisuje na Stojan
Novakovi, koji je 1886. godine putovao u Skoplje te morao konaiti u
Bilja-hanu. Novakovi u svojim belekama veli: Prvi han na koji smo od
nae granice naili bio je na jedno deset kilometara od nae granice blizu
Bujanovaca i Levoga Sela, na stanicama Morave i Moravice. Ali, kako se tu
bee tada gradio i montirao most na Moravi, han je ve bio izgubio svoje
prvanje oblije, jer su se uza nj pokazivale barake graene za eleznicke
radenike. Drugih deset kilometara dalje nalazio se drugi han, usred pustog
mesta, na visu, prazan i bez igde ikoga u svojoj etvrtastoj ogradi, sa neto
suhote unutra. U njemu zapalismo cigare i poosmo dalje, pa preavi
visove koji taj han od Biljaa rastavljaju i koji su svi goli nagi, kao sva
mesta ukraj putova po Turskoj, doemo ka Biljau. Evo, dakle, kako izgleda
han Bilja koji nam se ini kao tip tih graevina i kao jedna od ponajveih:
Glavno je u hana zidom ograena avlija veega prostora. Avlija Bilja-hana
hvatae etvorostran prostor od blizu 50-60 metara, ograen zidom dva do
tri metra visokim, sa velikom kapijom. U toj obzidanoj avliji, u uglu
severnome nalazi se kua na glagolj, uza sam zid avlije, spojena s njime.
Gornji, ovde zapadni deo forme G ini prostrana puna dima kujna sa badom
i ognjitem, bez odaka. Do kujne, s prozorima okrenutim jugu, ima dosta
prostrana soba sa plehanom pei i prostranim, povisokim, preko cele irine
sobe krevetom, kao po naim starim mehanama. Taj je krevet hvatao treinu
sobe. Stola ni stolice nisu imali, ve oko vatre neto tronogih stolica. I soba
se strahovito puila. Po krevetu su prostrte bile asure i vie nita. Na njih
smo mi prostirali svoje ilimce i izvadili iz kola i podelili sa svojim
pratiocima i saputnicima to je bilo za jelo. U hanu kao da se ne mogae
nita dobiti, ili moe biti katkad mesa, jer su se videle neke ovije koe. Nad
vatrom, o verigama, visio je kotao s vodom iz kojega su punili dezve za
crnu kafu. Ispred sobe i kujne je strehom natkriljen poiri hodnik na
direcima. Dua linija od glagolja bili su harovi, dui nego prednja odeljenja,
kao to je i uspravna linija od G. U hanu i uz han drugo nita nije bilo. Iza
hana videlo se da se polagalo seno. U avliju se uteruju kola, ugoni stoka itd.
esma je pokraj hana i pokraj puta. Eto kakav je originalan tip hana.

Beogradski hanovi
Ovo nekoliko navoda iz pojedinih putopisaca daju dosta jasnu sliku kako su
izgledali hanovi, te moemo sebi predstaviti i stare beogradske hanove. Sem
Gerlaha, skoro vek docnije pominje beogradske hanove i turski putopisac
Evlija elebija. On ih ak i poimence nabraja. Ima est karavan-seraja - veli
elebija opisujui Beograd. - Karavan-seraj Sokoli Mehmed-pae je kao
kakva tvrava s gvozdenom kapijom. U njemu ima sto i ezdeset odaklija,
na dva sprata je odeljenje za hareme, tala za konje i tala za kamile. uvari
ovog karavan-seraja svake veeri udaraju u bubnjeve i zatim zatvaraju
kapiju. Imaret-han je vakuf i zadubina Jahja Mehmed-pae. U ovome hanu
ovek ostane mesec dana i nita ne plati, nego se samo pomoli Bogu za
osnivaoca i odlazi. Evlija elebija veli u svome opisu da u Beogradu, sem
pomenutih, ima jo i dvadeset i jedan trgovaki han, od kojih su uveni:
Novi han, Bezisten han, Arasta han, ehmadin han, ukur han, Selavi
han i Pazar-jeri han. Sve te hanove iz sedamnaestoga veka zbrisali su
dugotrajni ratovi koji su imali jakoga uticaja na formiranje Beograda,
budue prestonice. Jaa naselja Cincara u poetku prologa veka i
preduzimljivost ovih uinili su da hanovi prestanu biti monopolom Turaka
kao to je to u ranijoj prolosti, te poetkom prologa veka Cincari kao
handije ne samo da se takmie sa Turcima ve i preotimaju maha u ariji.
Hanovi u beogradskoj ariji bili su neobino vani trgovaki centri. Tu su
se zbirali trgovci iz arije da svravaju svoje trgovake poslove, tu su se
sretali sa putnicima i upoznavali sa njima, uli od njih to i poruili po njima
gdeto tom i tom trgovcu u toj i toj varoi; tu su trgovci doekivali potu ili
espap koji su im kiridije donele iz dalekih mesta. U hanovima su se vrile
trgovake isplate i naplate; tu se razmenjivao strani novac za domai i
domai za strani; tu su padali karavani sa tovarima i odatle se kretali u
daleke gradove i, najzad, tu u hanovima raspravljala se i ira, nelokalna
politika, jer je pogdekoji kiridija ili putnik, prispeo iz Jedrena ili Sereza,
doneo vanu vest, koju je on uo od kiridije ili putnika koji je tamo iz
Carigrada stigao.
Beogradski su hanovi leali u sredini ili bar u neposrednoj blizini glavne
arije, jer je arija ta koja je s njima odravala veze. Svi su hanovi bili
manje-vie istoga tipa i fizionomije, sa svima onim odlikama koje smo
zapazili u navedenim opisima srednjovekovnih i poznijih hanova. Prostrano
dvorite je bilo najvaniji deo hana, jer su tu stizali karavani, tu rastovarivali
i tu tovarili espap. Na sredini toga dvorita, ili gde u kraju, nalazio se bunar
ili esma i pred ovom kameni valov gde se pojila stoka. U drugom oku
dvorita ogromno bunjite talskog ubreta na kome handija ishranjuje
svoju ivinu. To dvorite opkoljava sa sve etiri strane dvospratna zgrada u
kojoj je najglavniji deo koji ide pod celom zgradom, ar (tala) a samo kraj
kapije je i mala kafanica, iskiena dezvama, gde se za putnike i njihove
posetioce pee kafa.
Na gornjem spratu, koji je ceo opasan drvenim ardakom, niu se elije
jedna do druge. To su sobe gde odsedaju putnici kiridije. U svakoj toj sobi
sav nametaj je jedna prostrana asura po podu i ibrik i legen iza vrata. U
sobe se ulazi sa ardaka, kroz niska vrata koja su zasvoena i opervaena
tesanim kamenom. Kraj vrata je mala rupa koja predstavlja prozor i na kojoj
je obino gvozdena ili drvena reetka.

Beogradski hanovi prve polovine XIX veka

Od beogradskih hanova prve polovine prologa veka bili su najznatniji, po

ivosti saobraaja, oni u bizini glavne arije. Najvie ih se tada sabralo u
blizini Mezulane a Mezulana je bila onde gde je danas kua Marka
Stojanovia na Kalemegdanu. Mezulana je potanska tala, gde dravna
pota menja konje, odakle polazi i gde stie. Sasvim je razumljivo to su se i
hanovi ustrojili tu, u blizini te jedine dravne saobraajne ustanove. Tako su,
neposredno uz Mezulanu, bila dva hana: Dautov i Topal-Naskov han, od
kojih je prvi bio turski a drugi hrianski.
Tu u blizini, do ugla dananje Knez-Mihailove i Kralja Petra ulice, preko
puta Sloge, bio je cincarski han koji je drao neki Polivaka iz Vodena, te se
po njemu zvao Polivakin han. A u blizini ovoga hana, na mestu gde je danas
Prvostepeni sud, bio je Krstiev han, koji se smatrao vie kao srpski han.
Mnogo pre Polivakinog hana, jo u samome poetku dvetenaestoga veka,
kao cincarski han vaio je onaj koji je bio na mestu gde je zatim sazidano
Zdanje, dananja eleznika direkcija. Taj se han i zvao Cincar-han, i vrlo
je verovatno da je to bio jedan od najstarijih hanova beogradskih, jedan
moda od onih koji je zatekao Evlija elebija u sedamnaestom veku.
 Nedaleko od Mezulane i od glavne arije bio je i Turski han, u dananjoj
Vasinoj ulici, odmah do Univerziteta. Na njegovim razvalinama nazidan je
danas hotel Imperijal. A bilo je i udaljenijih hanova. Mala pijaca, tamo gde
je danas velika zgrada Beogradske zadruge, bila je oduvek centar bosanske
trgovine, jer je tu dospevao u prestonicu drum kojim se iz Bosne stizalo. U
tome centru bilo je dva hana: Kovaev i Paranosov han. Tako isto u
dananjoj Duanovoj ulici, na dnu Zereka, bio je han Nuredin-spahije koji
je drao stari oza te se po njemu radije zvao ozin-han. U njegovoj blizini
bio je i Daviov han.
Najvaniji stanovnici hanova bili su trgovci, putnici i sarafi. Sarafluk je
bio tada mobilna trgovina. Izuzimajui Janaa Kumanudija, Jusu Rusa i
Amara, koji su vaili kao bankari, jedini je Mevorah bio saraf koji je imao
stalan duan u onoj kui u Kralja Petra ulici, gde je ranije bio konzulat a
zatim dugo godina trgovaki sud. To je onaj poznati Moa Mevorah koji je
imao obiaj rei: Za prolost nita ne daje ir Moa.
Inae su sarafi nosili svoj espap u vrei i zalazili iz hana u han te presretali
kiridije i menjali im novac. Obino je svaki saraf negde iza hanskih vrata
imao svoju asuru, koju bi prostro u jedan kraj dvorita, seo na nju podvijenih
nogu pod sobom, prosuo vreu sa espapom iz koje bi se sruile razne prljave
krpe i pekirii, u koje su odvojene i vezane razne monete, i tako bi otpoeo
svoj posao.
A valja znati da je tada bila silna kubura sa raznim monetama. Pristizale su
kiridije sa raznih strana sveta i donosile svakojaki novac, te je kroz nau
ariju tada cirkulisalo sve to se novcem moglo nazvati.
Da napomenem samo monete koje su meni poznate da su polovinom
prologa veka cirkulisale kroz nau ariju:
- austrijski dukat,
- austrijska banka od 5 forinata,
- austrijska banka od jedne forinte,
- austrijski bakar (ploa),
- austrijski taliri,
- turska rubija,
- fairlija (turska srebrna rublja od 20 groa),
- mamudije,
- beluci,
- cvancike (na umruku je vaio samo dukat i cvancik),
- pola cvancika,
- groevi,
- ruske rublje...
...i jo vazda moneta znanih i neznanih, koje su donosile ili odnosile
kiridije. A valja znati da su se tada u Beogradu sticale kiridije iz Velesa i
Pazardika, iz Bitolja, Sereza, Drame i Soluna, iz Uzundove i Jedrena.
Kiridijski poziv nije bio tako obian poziv. Kiridije su bili ljudi ne samo
od zanata ve i od poverenja. Njima se poveravao ne samo espap ve i gotov
novac da ga nose i oni su to blago, bez ikakve pismene obaveze, primali i
pronosili kroz opasne puteve pune otmiara, nasilnika i razbojnika. Ti su
ljudi imali na putevima ili linih, prijateljskih veza sa tim elementima, ili su
bili lino hrabri te su sa svojom poslugom uvek predstavljali itavu dobru
oruanu etu, koja je ulivala respekt onima koji bi je naumili napasti.
Osim toga, kiridije su bile i sami gazde. Tako na primer poznat je bio
kiridija Vaka iz Nia, koji je imao deset ifteta bivolskih kola, pa uveni sa
linoga junatva Zisa iz Sereza, koji je imao karavan od ezdeset konja; pa
Dimitri iz Soluna, koji je imao jedanaest sopstvenih kamila. Karavani sa
kamilama nisu odsedali u hanovima ve su kamile samo unosile espap u
varo pa su odvoene u Savamalu te su noivale u polju kraj Savamalske
bare. Poslednji karavan kamila doao je u Beograd 1854. godine i doneo je
iz Sereza duvan u balama Anastasu Hristodulu, trgovcu. Kiridija - gazda
karavana pratio bi obino svoj karavan do Smedereva i odatle bi na svome
konju dojahao u Beograd, na dva dana pre no to e karavan prispeti, kako bi
posvravao ovde sve poslove, naplatio kirije, zakljuio nove pogodbe, te
odmah, im karavan prispe, mogao da ga tovari i krene na put.
Takav kiridija je bio u najboljim i intimnim odnosima sa celom arijom.
On je svraao kod svakoga na kafu, svako se sa njim pozdravljao i svako je
dolazio u han da se vidi sa tim i tim kiridijom, te da porazgovori i uje
novosti. Kiridija Zisa, kojega sam gore pomenuo, bio je neobino ugledan i
bogat ovek. Jednu je manu imao samo, bio je velika svaalica i prznica.
Lepo je razgovarao o svemu i svaemu dok nije dolo do isplate, a tu se
morao uvek posvaati sa trgovcem. Ili mu je rubija izlizana, ili mu je talir
pokvaren, ili ma ta drugo; tek on e nai razloga da se posvaa sa
trgovcem. To je ve poznato bilo u ariji i koliko god da su trgovci bili
paljivi prema Zisu, pri isplati se nije moglo proi da se Zisa ne posvaa.
Jednom se poznati trgovac ir Gua rei da nadmudri Zisu. Ponudi celoj
ariji opkladu u kafe da e Zisu isplatiti a da mu ne dadne povoda za svau,
te e se lepo i mirno rastati. arija nije poverovala u uspeh Guine namere i
primi opkladu. ir Gua zae tada po ariji i pone pribirati samo dukate i
cvancike, kao najzdraviji novac koji se jedini na umruku prima. Imao je da
isplati Zisi hiljadu i est stotina groa i svu tu sumu pribere on, zalazei iz
duana u duan, sve u novim novcatim dukatima i cvancikama, tako da im
Zisa nema ta da zameri. Jo uz to izrauna sumu po vrednosti koja se novcu
na umruku rauna a ne u ariji, tako da Zisa ak i na aiji zaradi. Kad je
doao Zisa da mu se isplati, zatekao je u duanu Guinom mnogo trgovaca.
To su se sabrali oni koji su se kladili, da se uvere moe li ir Gua uspeti da
isplati Zisu a da se ovaj ne posvaa.
- Sedi, Zisa - otpoee ir Gua - da se obraunamo. Hoe li jednu kafu?
- Hou! - odgovara Zisa.
- Evo savi i duvan. Pa jesi li izraunao koliko sam ti duan?
- Hiljadu i est stotina groa.
- Da nije neto vie, nemoj da se prevari.
- Ovoliko je koliko kaem!
Izvadi ir Gua novac iz gvozdenog sanduka - tadanjih kasa - i poe na
tezgu da rea sve dukat do dukata, svaki nov, ist i svetao. A Zisa uzima
dukat po dukat, zagleda ga sa svake strane, ne bi li mu ma ta naao, ali
odista nije mogao nita zameriti. Najzad razvi pekir, skupi akom dukate,
veza vor i turi u silav.
- Ima li to da primeti? - pita ir Gua pobedonosno a pogleduje ispod
oka u trgovce od kojih je dobio opkladu...
- Nemam! - odgovara Zisa mrzovoljno a vidi mu na licu kako mu je isto
krivo to nema razloga da se posvaa. Najzad, oprosti se Zisa od ir-Gue i
poe iz duana. Ali tek to doe na prag a njega savlada njegov nagon,
okrete se ljutito, epa iz silava pekir s dukatima i tresnu ga o zemlju.
- J... ti ja tu paru koju sam bez svae zaradio!
I ode a ne uze novac. Toliko je on verovao da mu je aram novac koji bez
svae zaradi, toliko je kod njega svaa bila navika bez koje nije mogao biti
kao bez hleba.
Eto, te i takve kiridije bili su stalni gosti beogradskih hanova, te su hanovi
pored njih i sarafa predstavljali prave berze, gde su se zakljuivale i
isplaivale sve pogodbe i kroz koje se kretao sav na trgovaki promet, te
otud ti hanovi i predstavljaju jedan od najvanijih centara tadanjeg naeg
drutvenog ivota.