Jesen

Uvek sam je posmatrala kao godinje doba gde, sve izgleda kao da umire, a
danas doivljavam to isto umiranje na drugaiji nain. Osvanulo je tmurno i
kiovito jesenje jutro.Izala sam napolje, i ugledala sam prizor koji do tada
nisam primeivala. ilim od lia, ta paleta i spektar boja koji oivljava jesen.
Priroda je dostojna duvljenju kojem ona ara ve odavno izgubljenom zelenilu.
Dani su pouteli. Lie koje kada opada izgleda kao da izvodi piruete,
graciozno dok ih pomera blagi povetarac. Ono opada i pada na zemlju, i kao
da se zaljubljuje u nju. ukanje lia koje para ui, koje mi navire seanja.
Kao mala uvek sam se valjala u njemu, razbacivala sa gromile koji je baka tek
sakupila. Dok je ceena iz tmurnih oblaka, kia je polako ispadala, sitno, kap
po kap je udarala o tlo, o lie i stvarala prelepe akorde. Duboko udahnem i
osetim miris jesenje kie, prosto je oboavam. Pokuaj da uje vetar, ti
zviduci koji zajedno lete sa liem u vazduhu, taj spoj savrenstva, kao
magija opija naa ula. I ljudi kao i sama priroda su obukli nova odela. Mnogo
njih oblae svoje sive kapute, nose arene kiobrane i letnje osmehe koji ih
krase od skoro prolog leta. I sada je jesen,i veina negde uurbano juri, svi
su okupirani sami sa sobom, niko ne stane da pogleda oko sebe i da se zapita
zato je jesen je tako arobna.

Aleksandra Ristic

...........................................................................................................................
.....................

Ipak, ako postoji oba kaa su ovi krajevi lepi, lepi o nestvarnog kia, to je
Jesen.Ni ledena jutra, nihladni dani ne mogu nita toploj, zladanoj boji uma,
o koje i vazuh obije zrelu, toplu boju. umevie no ika ponu a
miriu na praistorijsku vlagu, lisnati tepih poiu glave peuraka, a bunje
seokiti perlama crvenih i crnih kapljastih ploova. Na umama prelivenim
bojama od crvene do sunano ute, preko polu ragog okera o braon
okolanih bombona, lebe snene kape planina, sanebeskom plavom
pozainom, koja zri zajeno sa vazuhom, sve ok se je nog ana ne
ukoi o velikih mrazeva i postane stakleno plava, kao le . Ta a se i
jesenje maglice, koje se pramenasto kaepo rvedu, pretvore u prvo inje,
poederivi kristalima meene, prezrele boje.

...........................................................................................................................
.....................

Jedantrenutakpoznejeseni...Svudajetisina,sve je takotiho,tako
carobno.Prirodajeobuklasvojunajlepsuhaljinukojaneprestano zr
acibojamakojesvakozivobicevoli-
bojamajeseni.Celaprirodajepotopljenaveselimbojamazlatnog S
unca.Tajcarobniprizorogledaseumojimocima.Prirodajeukras
enasenkamavisokogdrveca,leptirima,raznimsitnimstvorenjima,Sunc
em....Suncemkojesenalazimedjuoblacima,ipticama,naostrom
plavomhorizontu.Utomplavomprostranstvuosecasenepoznati
miris.Rekaukojojsenikokekupasluzikaoogledalozamlad
osunce.Osecamkaodamogudagadodirnem.Kaodamoguda
spojimonostojedaleko.Svevecatisina.Tisinaukojojsecuje
sveveciuzdah.Stojimpredtomgalerijomprelepihslikaiuno
simseunekinovisvet.Stojimumestukaoomadjijanaiobuzi
mametoosecanjeradosti.

...........................................................................................................................
.....................