Zamjenice Pronomen

Licne zamjenice personal Pronemen

Osnovne karakteristike su:

1. Lica Personen
2. Jednina (Singular) i mnoina (Plural),
3. Broj (die Zahle)
4. Pade Casus (Nominativ, Akkusativ, Dativ, Genitiv)

Jednina:
1. Ich = ja
Prvo lice jednine, ja- ich, to je onaj ko govori ili Sprecher

2. du - ti
Prisno obraanje, tzv. Du-Form je u nemakom malo striktnije nego kod nas, to je za
drugare i poroducu.

3. er - on
sie - ona
es ono

Mnoina:
1. wir - mi
2. ihr - vi
3. sie - oni
Persiranje = Sie Vi

Vano!
Problem je sie, koje kao zamenica moe da se odnosi, tj da bude ona i oni, a kada se
pie velikim slovom onda je to Vi. Razlikujemo da li je ona u pitinju ili oni, preko glagola
tj.razliitih linih nastavaka.
Possesivpronomen prisvojne zamjenice

Reflexivpronomen povratne zamjenice

Relativpronomen odnosne zamjenice
Interrogativpronomen Fragefrwort upitne zamjenice
Demonstrativpronomen hinweisendes Frwort demonstrativna
zamjenica
Indefinitpronomen neodredjene zamjenice
Deklinacija licnih i prisvojnih zamjenica
Deklinacija licnih i prisvojnih zamjenica u Nominativu
Deklinacija licnih I prisvojnih zamjenica u genitive
Deklinacija licnih I prisvojnih zamjenica u Dativu
Deklinacija licnih i prisvojnih zamjenica u Akuzativu
 Zamjenica ES

Zamenica es je veoma zastupljena u nemakom jeziku.Idemo redom da vidimo o emu

se radi i kako sve ova malena zamenica moe da se korisno upotrebi u nemakom
jeziku.

1. Es, lina zamenica, tanije zamenica koja se upotrebljava umesto imenica u

srednjem rodu. Dakle, kao zamenica, es se upotrebljava tj. zamenjuje imenice
srednjeg roda u nominativu, u ulozi subjekta i u akuzativu u ulozi objekta.
Podseanja radi tu je tabela.

Wo ist das Buch?

Es liegt auf dem Tisch.

Glagol sein uvek koristi nominativ, dakle ovde imamo es kao subjekt.

2. Es kao formalni, neodreeni subjekat

Postoji odreena grupa glagola u nemakom jeziku, kojima nije potreban subjekat u
smislu vrioca radnje.
Ti glagoli koriste neodreeni subjekat es i nazivaju se bezlini glagoli,
unpersnliche Verben.

glagoli, koji opisuju vremenske pojave, die Wettererscheinungen

regnen, blitzen, donnern, dunkeln, gewittern, hageln, nieseln,

schneien, tauen, trpfeln.

Es blitzt und es donnert, seva i grmi.

Es regnet, pada kia.
Es dunkelt, pada mrak.
Es hagelt, pada grad.
Es nieselt, sipi kia, rosi.

Koliko je sati na nemakom Wie spt ist es?

Es ist viertel vor sieben, 15 do 7.
 u izrazima:
es gibt, ima postoji
Was gibt es heute im Fernsehen ? ta ima danas na televiziji.

es handelt sich um , radi se o

Es handelt sich um die Frage

glagoli werden, sein i bleiben, koji uz sebe imaju imenski deo predikata, koriste es
kao formalni subjekt

Es wird Abend. Pada vee.

Es ist spt. Kasno je.
Es bleibt kalt. Bie i dalje, ostae hladno.

3. Es kao Platzhalter
Ne znam kako ovo da prevedem a da ne zvui glupo. Nemaka reenica ima prilino
tano definisan red rei. U ovom naem sluaju, es iz stilskih ili nekih drugih razloga,
samo dri mesto na poetku reenice, za subjekat, koji e doi kasnije u reenici, bez
obzira kog roda je taj subjekat ili da li je u jednini ili mnoini.

Es hat sich gestern ein schwerer Unfall ereignet.

Es dri mesto imenici mukog roda der Unfall.
Ako zamenimo red rei, nestae i potreba za upotrebom es.

Ein schwerer Unfall hat sich gestern ereignet.

 Man kao zamjenica

Indefinipronomina je pojam, koji u nemakom jeziku predstavlja neodreene

zamenice.One se u osnovi mogu podeliti na nekoliko grupa:
1. neodreene zamenice za lica Indefinitpronimina, die nur Personen
bezeichenen, a to su: man, jemand, niemand
neodreene zamenice za stvari, objekte, tj. za sve ono to nisu osobe, lica -
Indefinitpronomina, die nur Nicht-Personen bezeichnen: etwas, nichts, alles,
neodreene zamenice, koje se mogu koristiti u oba sluaja i za lica i za
stvari Indefinitpronomina fr Personen und Sachen: all-, einige-, jede-, manche-,
mehrere-,
Ovog puta se bavimo neodreenom zamenicom man.
Ona se pie malim slovom za razliku od imenice na koju lii, a od koje je i potekla a to
je:
der Mann ovek, mukarac, mu, oblik za mnoinu die Mnner
Zamenica man ima samo oblik za nominativ. Za druge padee moramo pozajmiti
oblike neodreenog lana, pa deklnacija glasi ovako:

Nominativ man
Genitiv (nema oblik za genitiv)
Dativ einem
Akuzativ einen

Ako pogledamo primere sa slika:

Hier spricht man Deutsch! Ovde se govori nemaki!
Man kann alles vergessen, . Moe se sve zaboraviti, .
dolazimo do zakljuka da se ova zamenica najee na na jezik prevodi sa
neodreenim se.

Znai u sluajevima, kada elimo da kaemo neto, to ima generalno znaenje, nije
bitan subjekat (esto u pasivnim reenicama) koristimo neodreenu zamenicu man,
koja naravno ide sa odgovarajuim galgolom u 3 licu jednine. Ovo zamenica je
bezlina, nema ni muki ni enski rod. esto u sebi nosi znaenje mnoine, odnosi se na
celu grupu ljudi:Nachts mu man lange auf die Straenbahn warten. Nou se mora
dugo ekati na tramvaj, to se odnosi na sve ljude, koji koriste noni prevoz.

Jo jedan primer:Was man gern tut, fllt einem nicht schwer. Ono to se radi sa
ljubavlju (rado), nije teko.
Ovde imamo primer man u nominativu i u dativu einem..