MALA BIBLIOTEKA

SRBIJA 21 – NOVI PO^ETAK

PREDUZETNI^KI DUH
Kako sam uspeo?

KORAK PO KORAK DO KU]NOG BIZNISA

Autorka
Mirjana Radovi}-Markovi}

2006.

1
KORAK PO KORAK DO KU]NOG BIZNISA

Izdava~
Demokratska stranka - Istra`iva~ko-izdava~ki centar
Beograd, Nu{i}eva 6 Sa`etak
011/3244 511
iic@ds.org.yu Bizis kod ku}e privla~i qude {irom sveta, bez obzira
da li su mladi ili stari, mu{karci ili `ene,
Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Gavrilovi} razli~itih materijalnih mogu}nosti i nacionalnosti,
Zamenik glavnog urednika: Dragan Beli} kao i one sa razli~itim nivoom obrazovawa i prethodnog
radnog iskustva. Naime, iako preduzetnici koji rade kod
Urednici: Aleksandar Denda, prof. dr Radmila ku}e poti~u iz razli~itog miqea, svi oni imaju ne{to
Grozdani} zajedni~ko. To podrazumeva wihovu visoko izra`enu
Autorka: Mirjana Radovi}-Markovi} motivisanost, samopouzdanost i spremnost da preuzmu
rizik, kao i da naporno rade. Preduzetnici koji rade kod
Redakcija: Sawa Jovi~i}, Tawa Milisavqevi}, svojih ku}a ispoqavaju istovremeno sposobnost da rade
David Radakovi} samostalno i da preuzmu punu odgovornost za upravqawe
svakim aspektom svog biznisa.
Kompjuterska obrada: Jasmina @ivkovi} Osnovni zadatak ovog priru~nika je da potencijalnim
preduzetnicima uka`e na sve prednosti i nedostatke ove
Lektor: Miroslav Josi} vrste biznisa i da im uka`e kako da, korak po korak,
ostvare svoje poslovne ciqeve.
Korice: Milan Bogdanovi}

[tampa: Evro Giunti, Beograd Uvod

Tira`: 10 000 Raditi kod ku}e je op{ti trend u svetu koji }e se
nastaviti i u budu}nosti, s obzirom da sve ve}i broj qudi
ISBN napu{ta „korporativni `ivot”, zamewuju}i ga biznisom
koji obavqaju u mnogo opu{tenijem ambijentu svoje ku}e i
porodice. Ovu konstataciju potvr|uju istra`ivawa koja
2 3
ukazuju da se u svetu svakih deset sekundi zapo~iwe neki
novi biznis kod ku}e. Prema statisti~kim podacima, u
SAD se za posledwih ~etrnaest godina broj biznisa koji
se obavqaju na ovaj na~in pove}ao sa 6 miliona na 32
miliona. Tako|e zna~ajno je napomenuti da se prema
proceni nekih ameri~kih stru~waka svakodnevno kod
ku}e otvara oko 8.493 novih poslova. Re~ je o legalnim
poslovima, a ne o poslovima u sivoj ili crnoj ekonomiji,
koji ujedno predstavqaju i jedan od najva`nijih izvora
samozapo{qavawa.
Imaju}i u vidu ekspanziju biznisa u ku}noj
organizaciji, namera nam je da ovim kratkim
priru~nikom pru`imo osnovne instrukcije u nekoliko
koraka: kako i pod kojim uslovima ga treba pokrenuti,
uzev{i u obzir sve wegove prednosti i nedostatke.
1. Prvi korak: Odre|ivawe prednosti obavqawa
biznisa kod ku}e
Za osnovne prednosti obavqawa biznisa kod ku}e
naj~e{}e se izdvajaju wegove slede}e osobenosti:
1. Materijalna u{teda – Jednom od najve}ih prednosti
obavqawa biznisa kod ku}e smatra se materijalna u{teda
koja se ostvaruje tom prilikom. Ona se pre svega ogleda u
velikoj u{tedi sredstava i eliminisawu tro{kova
iznajmqivawa poslovnog prostora ili kupovine
kancelarije, {to se smatra glavnim tro{kom najve}eg
broja malih biznisa. Osim toga, na ovaj na~in se
4 5
elimini{u i tro{kovi prevoza do radnog mesta i neki
drugi sli~ni tro{kovi.
2. Fleksibilnost i sloboda – Na ovaj na~in
preduzetnici imaju punu slobodu kod strukturirawa
wihovog radnog i slobodnog vremena, {to im omogu}ava
da u potpunosti kreiraju vlastiti `ivotni stil.
3. Adaptibilnost – Prednost malog biznisa koji se
obavqa kod ku}e, ogleda se i u ~iwenici {to on lak{e i
br`e mo`e da se prilagodi kretawima i promenama na
tr`i{tu, s obzirom da nije optere}en ogromnom
birokratskom procedurom kod dono{ewa odluka, {to je
naj~e{}e odlika velikih firmi.
4. Part time opcije – Ova vrsta biznisa pru`a velike
mogu}nosti dodatnog anga`ovawa radne snage, koja mo`e
biti zaposlena u delimi~nom radnom vremenu. Kada do|e
do pove}awa obima poslova i {irewem aktivnosti
firme, delimi~na zaposlenost radne snage mo`e da
preraste u poslovni anga`man u punom radnom vremenu.
2. Drugi korak: Utvr|ivawe {ta je potrebno i ~ime
se treba rukovoditi kod osnivawa biznisa kod
ku}e
1. Biznis kod ku}eje posbno atraktivan za `en
Kao i kod druge vrste biznisa, i u ovom slu~aju je
neophodno registrovati biznis, pribaviti licencu za
rad (ukoliko je to potrebno), na}i dobre saradnike,
obezbediti finansijska sredstva, dobiti potrebne
informacije o porezima i drugim davawima i obavezama
 prema dr`avi. Ne sme se u}i u
posao bez odgovaraju}ih dozvola za
pokretawe firme, bez obzira da li
se biznis obavqa kod ku}e ili ne.
Jedan broj vlasnika biznisa kod
ku}e smatra da im nije potrebno da
Biznis kod ku}e je poseduju dozvolu za svoj biznis,
posebno atraktivan za ba{ zato {to ga obavqaju kod ku}e.
`ene Osim toga, treba obratiti pa`wu
na one proizvode ~ija je
proizvodwa zabrawena u ku}noj radinosti, kao {to su
eksplozivi, otrovi, lekovi i sli~no. U mnogim zemqama
strogo je zabrawena proizvodwa hrane, pi}a i lekova u
ku}noj re`iji. Stoga o tome treba posebno voditi ra~una,
pre nego {to se zapo~ne sa biznisom.
Pored pomenutog, pri dono{ewu odluke o
registrovawu biznisa
kod ku}e, potrebno je
uva`iti i li~ne
afinitete osniva~a i
o~ekivawa od vlastitog
biznisa. Na primer, s
jedne strane, ve}ina `ena
preferira izvesnu vrstu
sigurnosti u poslu, dok,
sa druge strane, one `ele
samostalnost, {to
Rangirawe ciqeva po wihovim pri-
iziskuje veliki stepen
oritetima je od izuzetne rizika, neizvesnosti i
va`nosti za postizawe poslovnog nesigurnosti. Ova dva
uspeha suprotna ciqa ~esto
6 7
stvaraju velike konflikte, posebno kada treba da se
donese kona~na odluka za zapo~iwawe vlastitog biznisa.
Tako|e, ukoliko neka potencijalna vlasnica biznisa kod
ku}e ima ve}i broj razli~itih ciqeva, mora da ih rangira
po svojoj va`nosti i da odredii prioritete, to jest da
izvr{i hijerarhijsko rangirawe li~nih ciqeva. Za
primer internog konflikta mo`e da nam poslu`i i
osoba ~iji ciqevi ukqu~uju istovremeno veliki uspeh u
karijeri i u porodi~nom `ivotu. Oba ova ciqa iziskuju
visok stepen anga`ovanosti, ali ~esto vode osobu u dva
razli~ita pravca. Mnoge `ene suo~avaju se sa ovom
dilemom, i to im ote`ava utvr|ivawe prioriteta.
Struktura li~nosti naj~e{}e ima odlu~uju}i uticaj
kod usagla{avawa ciqeva, odre|ivawa kompetencija,
formirawa o~ekivawa. Tako osoba koja odlu~i da se bavi
ra~unovodstvom verovatno }e biti ona koja sebe
do`ivqava kao metodi~nu i smirenu li~nost. Odnosno,
ona }e svoj li~ni koncept prilagoditi svom pona{awu,
koje je konzistentno sa ciqevima i verovawima, ~ak i ako
ima problema kod dostizawa postavqenih ciqeva. Mnoge
osobe ula`u velike napore da ostvare svoje poslovne
koncepte, permanentno u~e}i i razvijaju}i sebe u skladu
sa svojim idejama.
Pored ve} navedenih dilema, ve}ina `ena koje
zapo~iwu biznis kod ku}e ne mogu da prihvate ~iwenicu
da svoje radno vreme provode u „~etiri zida”, li{ene
~esto direktne komunikacije sa poslovnim svetom. Isto
tako, mnoge ne prilaze ovakvoj vrsti rada
profesionalno, kao u poslovima koje obavqaju van ku}e,
{to se ogleda u wihovom na~inu odevawa, planirawu
vremena, odvajawu poslovnih od porodi~nih obaveza i
drugom. Razlog tome se ~esto nalazi i u ~iwenici {to ne
znaju ili nedovoqno pripremqene ulaze u osnivawe ove
vrste biznisa.
Na kraju ovih razmatrawa mo`emo sugerisati da je kod
dono{ewa odluke o pokretawu biznisa kod ku}e od
izuzetne va`nosti samoprocena. Naime, poznavawe
vlastitih znawa, mogu}nosti, navika, slabosti i
kvaliteta va`an je korak u proceni da li je za vas
samozapo{qavawe dobar izbor ili nije. Onda kada
shvatite da imate dobru ideju i kada postanete potpuno
sigurni da od we mo`ete da zaradite za `ivot, tada ste
sigurno spremni da zapo~nete svoj biznis.
3. Tre}i korak: Pridr`avawe osnovnih pravila za
uspe{no obavqawe biznisa kod ku}e
Nije lako raditi kod ku}e, iako to izgleda tako na
prvi pogled. Mnogi qudi imaju viziju posla u ku}noj
organizaciji, koji treba da im omogu}i puno vremena za
odmor, dru`ewe, bavqewe porodicom i druge li~ne
aktivnosti. O~ekuju da }e na ovaj na~in izbe}i duge
poslovne sastanke, prekor {efa ukoliko zakasne na
posao i sli~no. Me|utim, iako rad kod ku}e dopu{ta
vi{e slobode i razli~ite mogu}nosti za kvalitetnije
kori{}ewe vremena, ipak vlasnici biznisa neretko
upadaju u druge zamke, s obzirom da pate od nedostatka
organizacionih sposobnosti, ne umeju da dobro
strukturiraju svoje obaveze i vreme, a ponekad gube i svoj
identitet. Da bi se uspelo u poslovnim namerama i
8 9
izbegle zamke vo|ewa biznisa kod ku}e, nave{}emo
nekoliko pravila kojih se treba pridr`avati u poslu:
a) Sledite va{e srce – Oja~ajte energijom va{u
preduzetni~ku ideju tako {to }e te je pokrenuti i
pretvoriti u konkretnu aktivnost.
b) Usluge – Razmi{qajte o tome kako }e va{ biznis na
jedinstven i originalan na~in da maksimizuje
uslugu prema klijentima i potro{a~ima.
v) Kupci moraju da budu u sredi{tu va{e pa`we –
Poznato je da se svaki biznis ra|a sa nekim
proizvodom ili uslugom, a da umire bez kupaca.
Stoga, bez obzira koja se vrsta biznisa zapo~iwe, da
li e-biznis ili tradicionalni, va`no je odr`avati
kontrolu svih wegovih operacija i resursa. Me|u
wima, sve vi{e kupci se smatraju najva`nijim
resursom. Zato se pove`ite sa va{im kupcima i
ponudite im razlog da vam se ponovo vrate. Iz tih
razloga veoma je zna~ajno kreirati kod wih
pozitivno iskustvo, koje je kombinacija svega {to
kupac vidi i u ~emu u~estvuje. Uvek imajte na umu da
je dobro iskustvo kupca u saradwi sa vama kqu~
uspeha svakog malog biznisa.
g) Istaknite svoju posebnost u odnosu na druge –
Prona|ite tr`i{te koje ne odlikuje visok nivo
usluga, i ponudite ne{to novo, originalno i
kvalitetno. Na primer, umesto jednostavne ponude
sekretarskih usluga, ponudite one usluge koje }e da
pospe{e razvoj malog biznisa kod ku}e.
d) Postanite tehni~ki fanatik – Koristite
prednosti najnovijih tehni~ko-tehnolo{kih
dostignu}a, koja treba da pomognu da se va{ biznis
 unapredi i razvije. Stalno inovirajte i doterujte
va{u veb prezentaciju i radite na tome kako bi bila
{to interesantnija za ve}i broj posetilaca.
|) Povezivawe – Od su{tinskog zna~aja je povezivawe
preko Interneta sa spoqnim svetom, kao i preko
profesionalnih udru`ewa, organizacija i drugog.
Ukoliko vas ideja da samostalno obavqate biznis
kod ku}e pla{i, udru`ite se sa jo{ nekom
poslovnom `enom ili mu{karcem. Prime}uje se u
posledwe vreme da se sve ve}i broj `ena udru`uju da
rade zajedno.
e) Strukturirajte va{e vreme – Potrebno je napraviti
dobru organizaciju vremena, kako se ne bi me{ale
poslovne obaveze sa privatnim.
`) Grupi{ite va{e poslove – Poku{ajte da {to mawe
boravite van va{e kancelarije u vreme koje je
odre|eno za rad.
z) Koristite usluge stru~waka i praktikujte timski
rad – Vlasnici biznisa kod ku}e smatraju da sve
mogu da dr`e pod svojom kontrolom i ~esto se prema
poslu odnose kao roditeqi koji preza{ti}uju svoju
decu. Naime, misle da niko ne mo`e boqe od wih da
obavi posao. Takav odnos prema poslu mo`e da deluje
kao ograni~avaju}i faktor za daqi rast i uspeh
biznisa. Zato je potrebno formirati tim stru~waka
i spoqnih saradnika koji }e imati kriti~ki
pristup poslu i koji }e biti mnogo objektivniji od
vlasnika.
i) Odredite koji deo ku}e mo`ete da odvojite za
kancelariju – Po`eqno je odvojiti jedan deo ku}e kao
10
zaseban prostor u koji mo`e da se smesti sve {to
vam je potrebno za obavqawe posla.
j) Odredite koliko vam je potrebno novca za osnivawe i
razvoj biznisa i kako ga obezbediti – Postoje tri
na~ina kako se mo`e do}i do novca, po{to se
prethodno napravi i finansijski plan koji sadr`i
sve finansijske procene i neophodne pokazateqe:
a. li~na sredstva,
b. Pozajmice,
v. investitori.
j) Ovde treba imati posebno u vidu da je kod osnivawa
biznisa kod ku}e najboqe obezbediti vlastita
sredstva, jer su veoma male {anse da se za ovu vrstu
biznisa na|u investitori sa strane ili dobije
pozajmica, sve dok ovi poslovi ne za`ive i poka`u
se uspe{nim.
l) Izaberite pravni oblik firme koji vam najvi{e
odgovara – Konsultujte se sa va{im advokatom,
kwigovo|om ili drugim stru~wacima, kako bi vam
dali savet koji bi vam pravni oblik firme najvi{e
odgovarao prema raspolo`ivoj situaciji. Kod
izbora se treba rukovoditi slede}im faktorima:
a) porezima,
b) koli~inom novca kojom se raspola`e,
v) strukturom porodice i wihovim ukqu~ivawem
u poslove,
g) kontaktima sa potencijalnim partnerima,
d) planovima razvoja biznisa,
|) potro{a~ima,
e) brojem zaposlenih u firmi.
11
 m) Skupite neophodne informacije – Neki poslovni
zadaci su isti za sve vrste malih biznisa, dok se
neki razlikuju i specifi~ni su za biznise koji se
obavqaju kod ku}e. To treba preduzetnik da ima u
vidu kada organizuje svoj biznis.
j) Pa`qivo planirawe i prikuplawe informacija,
zasnovanih na razgovorima sa ve}im brojem vlasnika
privatnih biznisa kod ku}e mo`e da bude veoma od
pomo}i za pravilno vo|ewe posla, uspostavqawe
radne discipline, racionalnijeg kori{}ewa svih
raspolo`ivih resursa, mawe gubqewa vremena i
radne energije i sli~no.
n) Obezbedite neophodna znawa za vo|ewe poslova –
Mnogi qudi imaju dobre poslovne ideje, ali nemaju
dovoqno znawa kako da ih realizuju u praksi.
4. ^etvrti korak: Testirawe biznisa i utvr|ivawe
da li je biznis kod ku}e na pravom putu do uspeha?
Logi~no je o~ekivati da svako ko pokrene neki biznis
`eli da on i uspe, bez obzira na vrstu biznisa i na~in
na koji se on organizuje i vodi. Ali {ta uop{te zna~i
biti uspe{an u poslu?
Kao preduzetnik, sasvim je za o~ekivati da ~esto
postavqate sebi ovakvo pitawe, s obzirom da tro{ite
svoju energiju, vreme i novac, kao i talenat za gra|ewe
nekog biznisa. Naime, uprkos va{im naporima, iskustvu
i znawu, ponekad mo`e da vam se u~ini da se va{ biznis
ne kre}e u `eqenom pravcu. Zbog toga je va`no
12
samoprocewivawe koje mora da bude deo va{eg
svakodnevnog menaxment procesa. Saznawe kako radite
mo`e biti odli~na osnova u kom pravcu treba daqe i}i.
Nave{}emo neke od na~ina, na osnovu kojih mo`e da se
utvrdi na „kakvom je putu” va{ biznis:
a) Da li ste postigli svoje zacrtane ciqeve?
Uporedite va{ biznis plan sa onim {to ste
realizovali u poslu. Tako|e, uporedite
performanse va{eg biznisa sa konkurenstkim
biznisom. Odredite koliko je va{e u~e{}e na
tr`i{tu?
b) Da li redovno pla}ate va{e ra~une?
Jedan od glavnih indikatora uspe{nosti va{eg
biznisa je da li ste u stawu da redovno pokrivate
sve tro{kove i pla}ate dospele obaveze i da`bine.
Ako jeste, onda mo`ete smatrati da va{ biznis
dobro funkcioni{e. Ukoliko niste to u
mogu}nosti da u~inite, tada je neophodno preduzeti
izvesne korake i napraviti dodatne napore kako
biste poboq{ali va{e poslovne aktivnosti. Mo`da
je potrebno samo da smawite tro{kove. Ili je va{
izbor biznisa bio potpuno pogre{an.
c) Da li ste vi{e uradili kao preduzetnik u odnosu na
period kada ste bili zaposleni kod nekog poslodavca?
Mnogi preduzetnici zapo~iwu svoj vlastiti biznis
iz razloga {to nisu bili zadovoqni dotada{wim
poslom, materijalnim i dru{tvenim statusom.
Stoga, kada ste u{li u preduzetni~ke vode,
neophodno je povremeno da se zapitate da li sada
vi{e zara|ujete u odnosu na period kada ste radili
13
 za drugog? Tako|e, po`eqno je uporediti zarade
va{ih kolega koji obavqaju sli~nu vrstu posla,
imaju pribli`no obrazovawe i radno iskustvo sa
va{im kao preduzetnika? Svi ovi odgovori bi}e
vam odli~an pokazateq da li ste sada uspe{niji u
odnosu na raniji posao koji ste obavqali za nekog
drugog.
d) [ta finansijski izve{taj ka`e?
Jednostavna finansijska analiza mo`e da poka`e na
najboqi na~in finansijske slabosti i prednosti
va{eg biznisa.
e) Kako ide prodaja?
Potrebno je prou~iti kako ide trenutno prodaja
va{ih proizvoda, upore|uju}i podatke sa
prethodnim mesecom i prethodnom godinom. Ako
primetite konstantan pad va{e prodaje, morate da
zastanete i druga~ije osmislite va{u prodajnu
strategiju. Naime, ovi podaci treba da poka`u da li
su efikasni va{i marketin{ki napori, da li rade
dobro mehanizmi distribucije i da li jo{ postoji
izra`ena tra`wa za va{im proizvodima ili
uslugama.
f) Da li ostvarujete profit?
Da li gubite novac ili zara|ujete? Kada mo`ete da
o~ekujete profit od biznisa? Da li imate dovoqno
finansijskih sredstava da pokrijete tro{kove i
gubitke dok je va{ biznis bez profita? Da li je va{
biznis uop{te profitabilan na du`i rok?
g) Kako se ose}ate kada je va{ biznis u pitawu?
Mo`da je odgovor na ovo pitawe jedan od najboqih
pokazateqa da li ste postigli uspeh u poslu. Naime,
14
mnogi preduzetnici osnivaju svoj
biznis iz razli~itih pobuda. Neke
od wih smo ve} pomenuli, ali
jedna od onih koja je od izuzetnog
zna~aja je sigurno satisfakcija
koja se posti`e u poslu,
izbalansiranost privatnog `ivota
sa poslovnim obavezama. Od
izuzetne va`nosti je i da li se
poslu prilazi jo{ uvek sa istom
stra{}u kao i na wegovom po~etku?
Na kraju ove analize mo`ete
sami zakqu~iti, bez posebne
Ciq svakog konsultacije sa stru~wacima, da
preduzetnika je ost- li je va{ biznis vredan va{eg
varivawe profita anga`ovawa i ulo`enog truda. Uvek
treba da imate na umu da samo
biznis koji vas u svakom smislu ispuwava i ~ini
sre}nim mo`e da vam donese uspeh.
5. Peti korak: Identifikovawe problema i
odre|ivawe na~ina za wihovo prevazila`ewe
Voditi brigu o porodici i podizati decu i
istovremeno upravqati vlastitim biznisom predstavqaju
dva ozbiqna posla koji tra`e anga`man u punom radnom
vremenu. Iz tih razloga ~esto je {ema svakodnevnih
obaveza prenatrpana razli~itim aktivnostima. Stoga se
javqaju mnogobrojni problemi i ~esti propusti koji mogu
15
veoma negativno da se odraze na uspeh kompletnog posla.
Me|u naj~e{}e se ubrajaju:
1. Konflikti u porodici – Konflikti u porodici
postaju ~esta pojava zbog nemogu}nosti balansirawa
porodi~nih sa profesionalnim obavezama, {to neretko
nailazi na nerazumevawe me|u ~lanovima porodice.
Naime, kada se radi kod ku}e, prostorije za rad su u
neposrednoj blizini prostorija gde vreme provode ostali
~lanovi porodice, {to mo`e da smeta obema stranama.
Ovi konflikti bi}e mawi ukoliko postoji porodi~na
harmonija i razumevawe svih ~lanova porodice.
^lanovima porodice je obavezno potrebno objasniti da
(ukoliko i sami nisu ukqu~eni u biznis) u toku dana
mora da se odvoji odre|en broj sati iskqu~ivo za
profesionalne svrhe. Porodica mora da se usaglasi sa
vlasnikom da on mora da radi du`e od uobi~ajenog radnog
vremena prvih nekoliko meseci, u prvoj fazi biznisa,
dok se poslovi ne ustale. Kada pro|e ta po~etna faza, koja
je uvek i najte`a za vlasnika biznisa, mo`e se postepeno
skra}ivati radno vreme ili tra`iti pomo} sa strane.
Va`no je da ovaj problem ne sme nikako da se ignori{e.
Ako se ovaj problem ignori{e, mogu nastati jo{ ve}i
problemi, kako u biznisu tako i u porodici.
2. Odvajawe profesionalnog od porodi~nog `ivota –
Mnogi preduzetnici koji vode poslove u okviru svoje
ku}e smatraju da je najve}a prednost ovakvog na~ina
organizovawa posla {to su u stalnom kontaktu sa svojom
porodicom. Me|utim, pored dobrih strana, to mo`e da
bude i velika mana. Pre svega zbog toga {to dnevne ku}ne
obaveze mogu lako da oduzmu vreme profesionalnim
obavezama i redovnim aktivnostima (na primer,
16
odgovarawe na po{tu, slawe faksova, i-mejlova). Drugim
re~ima, mnogi preduzetnici koji su se opredelili za rad
kod ku}e imaju problema da se dobro samoorganizuju. Iz
tih razloga, oni naj~e{}e dobro ne planiraju svoje vreme
i obaveze. S obzirom da ~esto me{aju privatne sa
profesionalnim obavezama, prave jednu od najve}ih
gre{aka kod vo|ewa biznisa kod ku}e. To se mo`e
objasniti ~iwenicom {to je biti {ef samom sebi mnogo
te`e nego {to se pojedincima ~ini. Mnogi i nemaju
iskustva, rade}i po prvi put samostalno neki biznis, te
stoga neracionalno koriste svoje vreme i imaju puno
praznog hoda. Zato se preporu~uje onima koji su u ovom
pogledu neiskusni da obavezno planiraju svoje radne
aktivnosti, kako dugoro~no tako i svakodnevno.
3. Neposedovawe posebnog radnog prostora – Otvoriti
kancelariju kod ku}e nije problem ukoliko se ima
dovoqno prostora. Me|utim, ako to nije slu~aj, onda je
potrebno odvojiti neki kutak u stanu u kome mo`e da se
smesti radni sto, kompjuter i odgovaraju}a oprema za
obavqawe posla. Va`no je da radni prostor mora da bude
odvojen od `ivotnog prostora.
4. Neposedovawe posebne telefonske linije – ^esto se
koristi isti broj telefona i za privatne i za poslovne
svrhe. Umesto toga, potrebno je uzeti zasebnu telefonsku
liniju za kancelariju, kako bi se delovalo {to
profesionalnije. Na telefonske pozive teba odgovarati
sa qubazno{}u i strpqewem, {to treba da stvori
pozitivan utisak kod klijenata.
5. Lo{ imix biznisa – Mnogi preduzetnici koji su kod
ku}e svoje hobije razvili u biznise, vrlo ~esto ne
ostavqaju utisak ozbiqnosti kod svojih klijenata ili
17
potro{a~a. Stoga ove poslove nazivaju i „malim
hobijima”, posebno ako se ne obavqaju u punom radnom
vremenu. Preporu~uje se preduzetnicima da svojim
poslovima prilaze profesionalno i da se tako odnose
prema radnim zadacima, kako bi ih i drugi tako
prihvatili i cenili. U protivnom, svoje biznis ideje
koje su proistekle iz nekog hobija ne}e nikada razviti u
neki profitabilan posao.
6. Nedostatak privatnosti – Velike profesionalne
obaveze koje iziskuju stalni anga`man, posebno ako se
kancelarija nalazi u ku}i, ~esto anga`uju vlasnike da
prekovremeno rade. Drugim re~ima, stalna prisutnost u
kancelariji uti~e na nedostatak privatnosti i vremena
za odmor i druge aktivnosti. Zato je va`no povu}i
granicu izme|u profesionalnih i privatnih obaveza,
{to je jedino mogu}e ako se dobro upravqa radnim i
slobodnim vremenom. Osim toga, mnogi ne znaju kada
treba da prestanu sa poslom. Na primer, posle ve~ere
preduzetnik koji radi kod ku}e `urno odlazi u svoju
kancelariju da obavi jo{ neke preostale poslove, umesto
da se odmori.
7. Nedostatak samodiscipline – Produktivnost
radnika koji rade kod ku}e mo`e da varira, u zavisnosti
od samodiscipline. To podrazumeva lo{e upravqawe
vremenom, {to se posledi~no, u negativnom smislu,
odra`ava na postizawe zacrtanih ciqeva.
8. Nedovoqno posve}ivawe pa`we marketingu – Zna~aj
konkurentske strategije se ozbiqno ne uzima u
razmatrawe. Naime, mnogi vlasnici malih biznisa kod
ku}e smatraju da nije u ovom slu~aju potrebno posebnu
pa`wu posve}ivati ispitivawu javnog mwewa, kako bi
18
utvrdili potro{a~ke percepcije wihovih biznisa
nasuprot konkurentskim. Problemi mogu da nastanu i
usled nedovoqnih marketin{kih informacija, zbog ~ega
se savetuje periodi~na tr`i{na analiza. Ova analiza
treba da snabdeva firmu informacijama vezanim za
wihovo ciqno tr`i{te.
9. Problemi oko upravqawa qudskim resursima – Ovi
problemi tako|e dovode do propadawa biznisa. Re~ je
uglavnom o nedovoqno stru~nom i kvalifikovanom
osobqu za obavqawe poslova ili nedovoqno
pripremqenim za sve ekonomske aktivnosti koje ih
o~ekuju. ^lanovi porodice ~esto bivaju zaposleni u
firmama pod ku}nim krovom, {to mo`e da ima posledice
i negativno deluje na posao. Razlog tome se nalazi
naj~e{}e u wihovoj nedovoqnoj stru~nosti ili radnom
iskustvu. Stoga oni predstavqaju vlasniku firme
dodatni fiksni tro{ak.
10. Menaxerski problemi – Ova vrsta problema se ubraja
u druge po zna~aju kada su uzroci propadawa biznisa u
pitawu. U ovom domenu problemi nastaju naj~e{}e iz
slede}ih razloga:
a) Otvarawe malog biznisa podrazumeva postojawe
`eqe da se poseduje biznis, kao i posedovawe
odgovaraju}ih znawa i prakti~nih ve{tina. Na`alost,
mnogi novi vlasnici potcewuju zna~aj preduzetni~kog
znawa i iskustva. Bez ranijeg iskustva, obuke ili
obrazovawa, novi vlasnik je „slabo opremqen” da
rukovodi novim biznisom. Logi~no re{ewe za sticawe
prakti~nih znawa je da novi vlasnik prethodno bude
zaposlen kod nekog drugog koji se bavi sli~nim
biznisom.
19
 b) Pro{irewe biznisa iziskuje anga`ovawe stru~nih
qudi sa strane, na {ta jedan broj vlasnika nije uop{te
spreman, jer smatra da sve poslove mo`e sam da obavqa i
dr`i pod kontrolom. Naime, u poslovnoj praksi dugo se
smatralo da mali biznisi ne treba posebnu pa`wu da
posve}uju menaxmentu i menaxerima, {to se jo{ uvek
odra`ava i dolazi do izra`aja kod mnogih biznisa, a
posebno kod biznisa koji se obavqaju kod ku}e. Drugim
re~ima, bilo je odoma}eno mi{qewe da je menaxment
imanentan iskqu~ivo velikim firmama. Uprkos tome,
vremenom se pokazalo da mali biznisi iziskuju mnogo
sistemati~niji i organizovaniji menaxment ~ak i od
velikih firmi. Isto tako nije se znala ni prava uloga
menaxera u upravqawu i rukovo|ewu malim biznisima.
Tako u nekim studijama, menaxeri se razmatraju sa
aspekta wihovih personalnih kvaliteta, znawa i
sposobnosti, dok u drugim posebna pa`wa se posve}uje
wihovim rezultatima rada. Tako|e se prou~avaju sve vrste
menaxera – menaxeri u proizvodwi, u prodaji,
finansijama, marketingu, turizmu, ugostiteqstvu, projekt
menaxeri, a ocewuje se i wihov doprinos uspe{nosti
svakog biznisa. U novije vreme sve ve}i zna~aj dobijaju
projekt menaxeri koji svojim specifi~nim znawima i
ve{tinama treba da doprinesu da se lak{e izvr{i
procena, analiza i evaulacija nekog projekta i da se uz
wihovu pomo} u hodu mogu vr{iti izvesne korekcije ili
kompletne promene ciqeva i zadataka postavqenih u
projektu, ukoliko se oni poka`u nesvrsishodnim. Time se
umawuje rizik i otklawa mogu}nost pravqewa ve}ih
gre{aka, {to posledi~no umawuje tro{kove, uti~e na
20
ve}i stepen iskori{}enosti resursa i optimizaciju
kori{}ewa vremena.
11. Problemi u sferi finansija – Problemi se u ovoj
sferi javqaju ili zbog nemogu}nosti da se obezbede
dugoro~na finansijska sredstva ili zbog nepredvi|enih
visokih finansijskih tro{kova. Zbog toga se savetuje
vlasnicima novih firmi da naprave finansijski plan,
kako bi se izbegli pomenuti problemi.
12. Izostanak planirawa ili neadekvatno planirawe –
Odsustvo planirawa mo`e da dovede do dono{ewa odluka
na dnevnoj bazi, {to smawuje mogu}nosti kori{}ewa svih
raspolo`ivih resursa. Dugoro~no planirawe omogu}uje
firmi da boqe anticipira i da se boqe pripremi za
budu}nost. Me|utim, dugoro~no planirawe kod ve}ine
malih biznisa je neadekvatno, nejasno i nekontrolisano.
Prema mi{qewu nau~nika Petersona i Lila, kqu~ za
uspeh malog biznisa je razvoj menaxerske ekspertize. Oni
isti~u da je kriti~no za male firme ~ija se delatnost
obavqa kod ku}e da ne prave biznis plan koji sadr`i
finansijsku, menaxersku i marketin{ku komponentu.
Razlog tome je {to ve}ina vlasnika nemaju znawa,
dovoqno sposobnosti ili `eqe da naprave biznis plan.
Razvojni plan je tako|e problemati~an. Neplaniran
rast mo`e transformisati uspe{ne poslovne aktivnosti
u svoju suprotnost. Drugim re~ima, ukoliko nije
planiran i unapred predvi|en razvoj i pro{irewe
biznisa, firma ostaje nepripremqena – finansijski i
menaxerski.
13. Velika izolovanost od spoqnog okru`ewa – Raditi
~itav dan kod ku}e bez kontakta sa spoqnim svetom je
veoma stresno, {to se negativno, u psiholo{kom smislu,
21
odra`ava na one koji poseduju biznis u ku}i. Stoga
sposobnost da se iza|e na kraj sa „izolacijom” ima velik
zna~aj kod onih koji se opredequju za ovakav na~in vo|ewa
poslova. Naime, velik broj je onih koji ne mogu da se
naviknu da rade kod ku}e dvanaest i vi{e sati bez
napu{tawa kancelarije i kontakta sa spoqnim svetom.
Stoga oni smatraju da su „zato~enici i robovi svoga
posla”. Ako se tome jo{ pridoda da ve}ina qudi koji
obavqaju svoj biznis iz ku}ne perspektive prete`no sve
poslove obavqaju samostalno, bez i~ije pomo}i, onda se
mo`e na}i puno razumevawa i opravdawa {to oni za ovaj
na~in obavqawa posla ka`u da je isuvi{e zamoran i
iscrpquju}i. Osim toga, nije dovoqno da se samo
vlasnici naviknu na ovakav na~in vo|ewa poslova, ve} i
wihova porodica i prijateqi.
Da bi prevazi{le pomenute i sli~ne probleme, onima
koji rade kod svojih ku}a preporu~uje se da se povremeno
odvoje od svojih svakodnevnih aktivnosti na jednu ili dve
nedeqe. To vreme treba da iskoriste za sagledavawe svih
poslovnih obaveza sa distance, kako bi utvrdili da li i
u kojoj meri obavqaju neke poslove koji im nepotrebno
odvla~e pa`wu i bespotrebno uzimaju energiju. Na taj
na~in mogu da elimini{u prazan hod u vremenu, te tako
redukuju svoje obaveze, ali i radno vreme.
Zakqu~ak
S obzirom da se permanentno pove}ava tra`wa za
uslugama raznih vrsta, istovremeno se pove}avaju i
mogu}nosti za otvarawe biznisa u ku}noj re`iji.
22
Ekspanziji ove vrste biznisa umnogome doprinosi i
ekonomska kriza u svetu i sve ve}e u~e{}e `ena u
strukturi radne snage, koje otvarawem vlastitih biznisa
ne doprinose samo svojim porodicama kroz uve}awe
porodi~nog buxeta, ve} u velikoj meri kreiraju nove
poslove i apsorbuju nezaposlenu radnu snagu, ~ime
doprinose oporavku ekonomija svojih zemaqa. Zato se s
pravom `ene smatraju herojima sada{weg ekonomskog
oporavka mnogih zemaqa (`ene poseduju osam miliona
malih biznisa u SAD, i u toku proteklih deset godina su
osnovale dva puta vi{e malih biznisa od mu{karaca, u
Australiji stopa rasta `ena koje zapo~iwu vlastiti
biznis je tri puta ve}a nego mu{karaca), a biznis u
ku}noj re`iji postao je sinonim fleksibilnosti i
autonomije u `ivotu i radu mnogih `ena. Stoga se o~ekuje
da }e se ovaj trend rasta biznisa u ku}noj re`iji
nastaviti i u ovom veku, {to }e kao kona~an rezultat
imati potpuno uskla|ivawe radnih mesta i posla sa
`ivotnim stilom. A `ivotni stil bi}e sve vi{e merilo
uspeha i pokazateq kvaliteta `ivota, kome }e se posebno
te`iti u vremenu koje je pred nama.
Absract
Home-based work attracts people from all over the world: young
and old; male and female; people from every income bracket and eth-
nicity; and those with varying educational backgrounds and past work
experiences. Home-based entrepreneurs come from many different
walks of life, but all share several personality traits in common. These
traits include being highly motivated, self-confident, goal-oriented,
23
willing to take risks, and hard working. Home-based entrepreneurs also
possess both the ability and desire to work independently, and they
accept full responsibility for managing every aspect of their business.
The main goal of this manual is to show all advantages and disad-
vantages of this kind of businesses to prospective home business entre-
preneurs and to help them how to reach step by step their business
goals.

24 25