1.

TAHOGRAF I NJEGOVA ULOGA U SAOBRAĆAJU

1.1. POJAM, POČETAK I ISTORIJSKI RAZVOJ

Polazeći od korena reči tahograf, koga čine grčke reči tachys- brzina i grapho-
beležim, dolazimo do osnovnog značenja pojma tahograf: uređaj koji pored merenja brzine u
isto vreme vrši njeno registrovanje.
Počeo je da se primenjuje krajem 19. i početkom 20. veka na zahtev vlasnika pivara
koji su želeli da kontrolišu na koji način se koristi njihov vozni
park. S obzirom na zadatak, jedan od prvih tahografa koji je
korišćen zvao se "WAS-WAR-WANN" što bi u najgrubljem prevodu
značilo "KAD-ŠTA-BI". Dakle, tahograf i njegova primena u saobraćaju su nastali kao
posledica težnje vlasnika voznih parkova da:
 imaju što precizniji uvid u racionalnost upotrebe vozila,
 najbolje organizuju rad vozila i
 ostvare što veću zaradu.
Posmatrajući istorijski razvoj ovog uređaja može se reći da je osnovni zahtev ostao
isti a promene su, u najvećoj meri, posledica tehnološkog razvoja i mogućnosti koje je taj
razvoj pružao. U tom pogledu, najizraženije razvojne tendencija su: sprečavanje zloupotreba
od strane vozača i povećanje broja zapisanih podataka na tahografskom listiću. Danas,
velike transportne firme uz pomoć računara i GPS sistema mogu u svakom trenutku da znaju
položaj svojih vozila, kao i sve druge parametre rada vozila i vozača.
Veće tehnološke mogućnosti su proširile i krug korisnika, odnosno uz vlasnika vozila,
korisnici su postali i vozači, korisnici transportne usluge i policija.

1.2. PROPISI O TAHOGRAFIMA

Kako je uočeno da pravilna upotreba tahografa pored velike pomoći vlasnicima vozila
u kontroli eksploatacije vozila, može da posluži i kao efikasno sredstvo za povećanje nivoa
bezbednosti saobraćaja oni su postali obavezan sklop na određenim kategorijama vozila.
Pravilnikom o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila
i osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju
na putevima propisano je da tahograf moraju imati autobusi, teretna vozila najveće
dozvoljene mase (masa vozila + nosivost vozila) preko 5 tona, specijalna i radna vozila koja
mogu razviti brzinu veću od 30 km/h i trolejbusi. Veoma često je pogrešno tumačena
odredba ovog propisa da autobusi za gradski i prigradski saobraćaj ne moraju imati tahograf
što je netačno, odnosno i ova vozila moraju biti opremljena njima. Prema Zakonu o
osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima autobus je motorno vozilo namenjeno za
prevoz lica koje pored sedišta za vozača ima više od osam sedišta. (Ova zakonska definicija
je navedena iz razloga što neka vozila proizvedena u inostranstvu sa npr. sa 10 i više sedišta
nemaju ugrađene tahografe, ali da bi se registrovala, odnosno koristila kod nas oni se
moraju ugraditi).
U navedenom pravilniku je određeno da tahograf mora da pokazuje i registruje
brzinu, vreme i pređeni put vozila duž celog puta, što su minimalne funkcije koje on mora da
ima. Tahografi koji imaju samo minimalne funkcije, odnosno ne mogu registrovati druge
profesionalne aktivnosti vozača, osim upravljanja, u praksi se zovu "obični" (oni su najbrojniji
na našim vozilima) i mogu biti jednodnevni i sedmodnevni (dakle, mogu da registruju
podatke za jedan odnosno sedam dana na ulošku koji se u njih postavlja). Mogućnost, da
registruju i druge profesionalne aktivnosti vozača koje ne spadaju u upravljanje, poseduju
tzv. "EVRO" tahografi, koji su obavezni na određenim vozilima u državama Evropske Unije i
mogu biti samo jednodnevni. S obzirom na ovaj nedostatak "običnih" tahografa, vozač vozila
koje poseduje ovaj tahograf, uz sebe mora imati individualnu kontrolnu knjižicu, u koju je
dužan da upisuje svoje aktivnosti. Obrazac ove knjižice i uputstvo za popunjavanje dat je u
Pravilniku o ukupnom trajanju vremena upravljanja sa vozilom, odmorima vozača i načinu
rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utiče na bezbednost upravljanja vozilom.
Vozač vozila sa "EVRO" tahografom ovu knjižicu ne mora imati. Pojava da saobraćajna
policija traži ovu knjižicu nije česta, što ne zanači da u narednom periodu neće insistirati na
njoj, sa ciljem da se ubrza zamena "običnih" tahografa.
 Годишњи жиг акредитоване лабораторије
Prema metrološkim propisima (propisi koji definišu
oblast merenja) tahograf je merilo (sredstvo za merenje
određenih parametara) za koje je obavezan periodični pregled
sa rokom koji nije duži od jedne godine. Po izvršenom pregledu
na tahograf se postavljaju plombe na odgovarajućim mestima i
nalepnice (godišnji žig) u kojima na desnoj strani stoje dve
poslednje cifre godine u kojoj ističe rok važenja žiga. S obzirom da godišnji žig nije vezan za
datum kada je pregled izvršen, već za kraj kalendarske godine u kojoj ističe rok važenja
pregledi se, praktično, vrše u roku koji nije kraći od jedne godine niti duži od dve godine
godine minus jedan dan, pa je za transportno preduzeće najjeftinije da ovaj pregled obave
početkom godine (Npr. Ukoliko se pregled izvrši 1. januara 2004. godine tahograf se žigoše
nalepnicom sa brojem 05, odnosno koja važi do 31.12.2005. godine).
U ovoj godini doneti su novi metroloki propisi za tahografe tj. Pravilnik o metrološkim
uslovima za nadzorne uređaje za kontrolu rada vozača i kretanja vozila u drumskom
saobraćaju (skraćeno MUS) i Metrološko uputstvo za pregled nadzornih uređaja za kontrolu
rada vozača i kretanja vozila u drumskom saobraćaju (skraćeno MUP). Šta je novo u ovim
propisima?
MUS proširuje minimalan broj funkcija tahografa pa ga definiše na sledeći način:
“Pod tahografom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se merilo koje pokazuje i
beleži:
1) pređeni put vozila;
2) brzinu vozila;
3) vreme efektivnog upravljanja vozilom;
4) druge vrste radnih aktivnosti posade vozila;
5) dnevni odmor;
6) otvaranje kućišta, odnosno vađenje tahografskog listića.”

S obzirom na ovo proširenje broja podataka, određeni su i rokovi u kojima, tahografi

sa minimalnim brojem funkcija moraju biti zamenjeni novim. Tahografi sa trakom, proizvođač
AGIS, tip EXAKTOR 7D TH i QUARTZ TH 7D, mogu se koristiti do kraja ove godine. Tahografi
koji nemaju rešenje o odobrenju tipa (jednostavnije rečeno nisu dobili dozvolu za upotrebu
kod nas od ovlašćene institucije) i tahografi marke KIENZLE tip 1309-02, 1309-04, 1309-06 i
1310 mogu se koristiti do kraja 2005 godine. Tahografi marke KIENZLE tip TCO 15-2,15-4 i
15-6; marke AGIS tip TCO 15-16 i TCO 15 i marke VDO NEON tip EFS 414.71 mogu se
koristiti do 31.12.2011. godine.
Novina koju pruža drugi propis- MUP- je obaveza da se pregled tahografa ne može
izvršiti nezavisno od vozila (samo na radnom stolu kako se to do sada radilo) već se, uz
pregled na stacionarnom uređaju u laboratoriji, pregled mora izvršiti i nakon postavljanja na
vozilo.
Periodičnu kontrolu vrše akreditovane laboratorije i samo one mogu izdati validna
uverenja o izvršenom pregledu, odnosno postaviti godišnji žig na tahograf.
Zbog nepoštovanja odredbi navedenih propisa određene su i kaznene odredbe, koje
su date u prilogu.

1.3. OSNOVNI ELEMENTI MERNOG SISTEMA, PODELA I

OZNAČAVANJE TAHOGRAFA

Tahograf je izvršni element po kojem je merni sistem dobio ime i kojeg još čine
adapteri broja obrtaja, koji se dobija od menjača odnosno diferencijala, i prenosni
mehanizam. Da bi se dale najosnovnije informacije i o ovim delovima, prethodno je potrebno
izvršiti podelu tahografa na mehaničke i elektronske.
Mehanički tahografi informaciju o pređenom putu dobijaju od izlazne osovine
menjača ili diferencijala (“Pinjon”), na čijem izlazu se postavlja mehanički reduktor koji
dobijeni broj obrtaja za pređenih 1000 m puta prilagođava na konstantu tahografa, koja je
obično 1000 obr/km ili 623 obr/ km. Tako adaptirana informacija (broj obrtaja) se preko
gipkog vratila ("sajle") prenosi do tahografa, gde se to njeno obrtanje pretvara u kretanja
kazaljki i pisača i aktiviranje brojača pređenog puta..
Elektronski tahografi prihvataju i obrađuju elektronske impulse koji se dobijaju od
pretvarača mehničkog kretanja u elektronske impulse (davač impulsa) i koji se postavljaju na
izlazu iz menjača ili diferencijala. Veza između tahografa i davača se ostvaruje putem
električnog kabla sa tri ili četiri voda.
Dakle, na validnost podataka sa tahografa (kada je on ispravan) odlučujuće utiču
reduktor, odnosno davač impulsa, s obzirom da su oni tahografu "prevodioci jezika
menjača".
Da bi ceo merni sistem bio podešen kao funkcionalna celina, na tahografima se
postavljaju identifikacione ploče ili nalepnice (Slika 1. i 2.) na kojima se nalaze sledeći
podaci:
- naziv proizvođača;
- serijski broj uređaja;
- oznaku tipa uređaja (npr. 1308-02, 1318-26 i sl.);
- konstantu tahografa u obliku k=... obr/km (za mehaničke tahografe) i k=...imp/km
(za elektronske tahografe sa nepromenjivom konstantom, tahografi sa podesivom
konstantom moraju imati dodatnu nalepnicu sa vrednošću konstante)
- dozvoljeni ugao nagiba uređaja ako je konstrukciono potreban (sa dozvoljenom
donjom i gornjom granicom)
- homologaciona oznaka i kontrolni broj tahografskog listića koji se sme postaviti u
tahograf.

Slika 2. Identifikaciona nalepnica ''običnog''

Slika 1. Identifikaciona nalepnica ''EVRO'' tahografa
tahografa

1.3.1 Osnovni delovi tahografa

Osnovni delovi tahografa su:

 pokazni uređaji (daljinomer, brzinomer i satni mehanizam);
 uređaj za registrovanje podataka (mehanizam koji pokreće tahografski listić,
pisači za zapis pređenog puta, brzine kretanja vozila i vremenskih perioda
profesionalnih aktivnosti i odmora vozača i tahografski listić).
Bez obzira na način prenosa i obrade informacije o brzini i pređenom putu, tahografi
imaju isti medijum za zapisivanje tih podataka - tahografski listić ili traku. Osnovu sistema
zapisivanja podataka, u funkciji vremena, čini satni mehanizam koji okreće traku ili listić
čime se povezuje zapis trenutne brzine i pređenog puta sa stvarnim vremenom, kada je do
zapisa i došlo.
Pisači su čelične igle koje su elastično spregnuti sa pokretnim nosačem čime je
omogućen stalni kontakt između njih i listića. Postavljeni su po jednom poluprečniku kružne
osnove kućišta tahografa po sledećem rasporedu (posmatrano od centra osnove): put,
vreme i brzina. Pisači u svom kretanju imaju mogućnost pomeranja po pravcu poluprečnika
na kojem se nalaze, u oba smera, u tačno određenom intervalu.
Da bi se na tahografskom listiću mogli realno registrovati mereni podaci on mora biti
odgovarajućeg kvaliteta izrade i mora odgovarati tipu tahografa. Tahografski listići mogu biti
u obliku trake (za najstariji tip tahografa čija je upotreba dozvoljena do kraja ove godine), u
obliku diska za jednodnevne i sedmodnevne tahografe i u obliku paketa od sedam listića za
sedmodnevne tahografe. Dakle, umesto paketa od sedam listića, u sedmodnevnim
tahografima mogu se koristiti i posebno pravljeni jednodnevni listići za sedmodnevni
tahograf, koji se moraju koristiti uz adaptersku pločicu koja omogućava pričvršćivanje listića
za podlošku sa “špicevima”, preko koje satni mehnaizam okreće listić.
Trake i listići se izrađuju od hartije, koja je presvučena posebnim premazom odnosno
registrujućim slojem (sa jedne ili obe strane) na kojima pisači registruju trag pri prelasku
preko listića.
Tahografski listić sadrži sledeća polja:
 - površinu predviđenu za zapis brzine,
- površinu predviđenu za zapis pređenog puta;
- jednu ili više površina predviđenih za za zapis 4 vremenska perioda: efektivnog
upravljanja vozilom, rad vozača u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog
vremena upravljanja, vreme kada je vozač na raspolaganju preduzeću (utovar-
istovar, čekanje na carini i sl.) i dnevni odmor;
Površina za zapis brzine je izdeljena linijama na najmanje svakih 20 km/h sve do
gornje granice beleženja. Svaka linija podele je označena brojnom vrednošću odgovarajuće
brzine. Poslednja linija podele mora da se podudara sa gornjom granicom mernog opsega
brzine.
Površina ili površine predviđene za zapis vremenskih perioda moraju biti obiležene
tako da je moguće jasno razlikovati zapise aktivnosti vozača.
Na svakom tahografskom listiću moraju biti i sledeći podaci:
- ime ili znak proizvođača listića;
- oznaka homologacije listića (slovo E);
- kontrolne brojeve na osnovu kojih se određuje u kojim tahografima listić može da
se koristi;
- gornja granica mernog opsega brzine;
- vremenska skala sa vrednošću najmanjeg podeljka od 5 minuta.
Na tahografskom listiću nalazi se i prazan prostor na kojem vozač upisuje sledeće
podatke:
- ime i prezime;
- datum i mesto početka i završetka korišćenja listića;
- registarsku oznaku vozila u kojem se listić koristi;
- stanje na brojčaniku pređenog puta vozila u momentu postavljanja i vađenja
listića.

Na koji način odrediti koji listić odgovara nekom tahografu?

Na identifikacionoj pločici tahografa se nalazi, kao što je i predhodno navedeno, i
homologaciona oznaka i kontrolni broj tahografskog listića koji se sme postaviti u tahograf, a
na brzinomeru maksimalna brzina koja se može pokazati.
Kod "običnih" tahografa na identifikacionoj nalepnici postoji oznaka u vidu latiničnog
slova B i kontrolni broj (npr. 123 što se vidi Slici 2.), na osnovu koje se bira tahografski listić.
Naime, u centralnom delu taholistića (Slika 4.), namenjenom za upis podataka od strane
vozača, mora postojati navedena oznaka sa istim kontrolnim brojem kao na tahografu. Pored
toga, potreban je još jedan uslov da bi listić bio odgovarajući, odnosno mora se slagati
maksimalna brzina na brzinomeru sa maksimalnom brzinom na listiću (i ovaj podatak je
upisan u centralno polje listića).
Kod "EVRO" tahografa homologacona oznaka je oblika E1 (broj je promenljiv) sa
kontrolnim brojem (npr. 04, Slika 1.), i ona mora biti upisana na poleđini taholistića (Slika 3.
tu su navedeni svi kontrolni brojevi prema tahografima u kojima se konkretni listić može
koristiti). I kod ovih tahografa mora biti ispunjen i uslov da se mora slagati maksimalna
brzina na brzinomeru sa maksimalnom brzinom na listiću.
 Slika 3. Podaci pomoću kojih se utvrđuje da li listić Slika 4. Podatak pomoću kojih se utvrđuje da li listić
odgovara “EVRO” tahografu odgovara “običnom” tahografu

1.4. UPOTREBA TAHOGRAFA

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se: postavljanje tahografa i njegova vezanost

za određeno vozilo, korišćenje odgovarajućih taho-listići koji se mogu postaviti u
odgovarajući tahograf, obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-listiću, usklalđivanje
vremena na vremenskoj skali tahografa i uloška, posedovanje rezervnih listića, registrovanje
podataka na taho-listiću, posedovanje taho-listića za određeni predhodni period i čuvanje
taho-listići u preduzeću određen vremenski interval. Iako u propisima o bezbednosti
saobraćaja nije propisan način upotrebe tahografa, svako preduzeće bi trebalo svojim
internim aktima da reguliše ovu problematiku, zbog njenog značaja za uspešno poslovanje
preduzeća.
Da bi vozači znali pravilnu upotrebu "EVRO" tahografa (što je veoma bitno u
međunarodnom prevozu) navodi se značenje simbola pored preklopnika, kojih na tahografu
može biti jedan ili dva u zavisnosti da li je tahograf namenjen za jednog ili dva vozača.
(Možda nije suviše naglasiti da se u zemljama Evropske unije primenjuje princip jedan
tahografski listić – jedan vozač, za razliku od propisa kod nas gde je moguće da jedan listić
bude korišćen od strane više vozača)

SIMBOL ZNAČENJE

vreme efektivnog upravljanja vozilom uključujući prekide vožnje kraće

od pola časa
rad vozača u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena
upravljanja vozilom
vreme u toku 24 časa kad je vozač na raspolaganju radnoj organizaciji
(utovar-istovar, čeka zbog carine i dr.)
dnevni odmor.

1.5. NEISPRAVNOSTI TAHOGRAFA

Najčešće neispravnosti celog mernog sistema su: neispravnosti na prenosnom

sistemu i neispravnosti strujnog napajanja.
Kod mehaničkih tahografa, usled neispravnosti prenosnog sistema, tahograf prestaje
da registruje stvarne podatke, odnosno registruje lučne linije kao kad vozilo stoji). Najčešće
neispravnosti ovog tipa su: kidanje gipkog vratila, lom ili zaglavljivanje reduktora i
povremeno ili stalno izubljivanje izlazne osovine na menjaču zbog pohabanosti ležaja. Usled
neispravnosti prstenastog zaptivača (“semeringa”) “pinjona” može doći do izlivanja ulja u
"bužir" gipkog vratila, koje zahvaljujući njenom okretanju može čak doći do tahografa, što
dovodi do registrovanja netačnih podataka a u krajnjem slučaju i otkaz tahografa.
Na slici 5. je prikazan deo tahografskog listića na kojem su registrovani podaci sa
uređajem koji ima opisanu neispravnost. Naime, tamne površine umesto kontinualne
izlomljene linije, u polju za registrovanja brzine vozila, su indikator ove neispravnosti. Na
sličan način se manifestuje i neispravnosti gipkog vratila, odnosno njena loša pričvršćenost
za šasiju vozila i to samo kada se registruju manje brzine vozila. U oba slučaja neispravnost
se može primetiti i pomoću kazaljke brzine, koja osciluje ("kazaljka maše") oko konstantne
brzine kojom se vozilo kreće.
I kod elektronskih tahografa kvarovi prenosnog sistema uzrokuju prestanak
registrovanja stvarnih podataka, odnosno na listiću se registruju podaci kao da vozilo stoji i u
periodima kada se ono kreće. Kod tahografa Marke Kienzle tip 1318 neispravnost davača
impulsa ili prenosnog kabla ima za posledicu da se ne registruje podatak o brzina, već lučna
linija čija širina odgovara brzini od 30 km/h. Postoji i blaža forma ispoljavanja ove
neispravnosti, tj. samo kada vozilo stoji registruje se navedena lučna linija, a kada se kreće
normalno se registruju podaci (Slika 6.). Ovo se može primetiti i pomoću kazaljke za brzinu
koja na svakih 8 sekundi pokazuje otklon do brzine od 38 km/h.Oba slučaja manifestovanja
neispravnosti zahtevaju odlazak kod servisera. Na slici je prikazana opisana neispravnost.

Slika 5. Registrovanje podataka kod tahografa sa Slika 6. Registrovanje podataka kod tahografa tipa 1318
uljem u košuljici gipkog vratila sa neispravnim davačem ili prenosnim sistemom

Najteži kvarovi na tahografu nastaju kao posledica velike nestabilnosti napona zbog
labavih klema na akumulatoru, pri čemu će otkazati svi elektronski delovi na tahografu. Kod
mehaničkih tahografa, sa kvarcnim satom i elektromehaničkim sistemima za zapis radnih
vremena, doći će do otkaza ovih delova i pisači će pisati u mestu na tahografskom listiću koji
označava trenutak kada je do neispravnosti došlo. Do teških kvarova na tahografu može doći
ukoliko se vrši elektrolučno zavarivanje na vozilu, a da nisu odvojene kleme od akumulatora.
Pojava da sat i signalizacija povremeno rade a povremeno ne rade ukazuje na neispravnost
instalacije u tahografu. Usled otvaranja i zatvaranja tahografa, tokom višegodišnjeg rada,
dolazi prvo do kidanja licni, pa tek kasnije do kidanja izolacije, koja dok je celovita žice
povremeno spaja i odvaja što se odražava na rad sata i signalizacije na opisani način.
Korišćenje taho-listića domaćih proizvođača, je jedan od vidova neispravnosti,
jer ne omogućava tačno registrovanje podataka usled neprecizne izrade mernih skala.

1.6. KONTROLA TAHOGRAFA OD STRANE SOBRAĆAJNE POLICIJE

Kontrola tahografa se sprovodi kroz: neposrednu kontrolu koju na putu sprovode

uniformisani pripadnici saobraćajne policije i inspekcijski nadzor u središtu preduzeća koju
sprovode oficiri saobraćajne policije. U operativnoj kontroli na putu se proverava
posedovanje tahografa s obzirom na propisane norme, funkcionalnost tahografa kroz zapis
na taho-listiću i vizuelni pregled pisača i posedovanje odgovarajućeg taho-listića sa aspekta
usklađnjnosti mernog opsega na skali brzine tahografa i skali listića.
Inspekcijski nadzor se vrši u sedištu preduzeća, odnosno u prostorijama službe koja je
zadužena za organizovanje i trajno vršenje unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja. Pri
nadzoru se utvrđuje da li je preduzeće opštim aktima (Pravilnik o unutrašnjoj kontroli)
regulisalo pitanja iz člana 165. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, među kojim a
je i pitanje koje se odnosi na tahografe. Na osnovu odredbi iz tog pravilnika konstatuje se da
li se sprovodi kontrola (i kakva) ispravnosti i korišćenja tahografa, odnosno pregled i
evidencija tahografskih traka ili ploča. Na osnovu podataka iz putnih naloga i taho-listića
utvrđuje se poštovanje odredbe koje se odnose na: odmore vozača, vreme upravljanja
vozilom, pređeni put u toku dana i maksimalne dozvoljene brzine. Na osnovu zapisa sa listića
ocenjuje se ispravnost tahografa.
Na ovom mestu treba podsetiti, da je neispravnost tahografa, prema Zakonu o
osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima svrstana u teže neispravnosti vozila, tj.
tretira se isto kao neispravnost kočnog sistema i uređaja za upravljanje.
 2. TAHOGRAF

-propisi i njihova primena-

2.1. UVOD

Tahograf i njegova primena u saobraćaju su nastali kao posledica težnje vlasnika

voznih parkova da imaju što precizniji uvid u racionalnost upotrebe vozila. Posmatrajući
istorijski razvoj ovog uređaja uočava se tendencija za sprečavanje zloupotreba od strane
vozača i povećanje broja zapisanih podataka na tahografskom ulošku (u daljem tekstu taho-
listić).
Pravilna upotreba tahografa pored velike pomoći vlasnicima vozila u kontroli
eksploatacije vozila, predstavlja i element za povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja, kao i
sredstvo za veštačenje saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala vozila sa tahografom.
Etimon reči tahograf su grčke reči tachys-brzina i grapho-beležim, dakle uređaj koji
pored merenja brzine u isto vreme vrši i njeno registrovanje.

2.2. DEFINICIJE I PROPISI

U zakonima koji tretiraju problematiku drumskog saobraćaja (Zakon o prevozu u

drumskom saobraćaju, Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, Zakon o
prevozu opasnih materija, Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima – ZOBS i
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima -ZBS) pojam “Tahograf” se koristi jedino u
kaznenim odredbama ZOBS-a i članu 164. ZBS-a, kojim se bliže određuje unutrašnja kontrola
bezbednosti saobraćaja. U stavovima 6. i 7. člana 189. ZOBS-a propisano je sledeće:
“Kada upravlja motornim vozilom vozač mora kod sebe da ima individualnu kontrolnu
knjižicu i da u nju upisuje svoje aktivnosti i dužan je da je pokaže na zahtev ovlašćenog lica.
Izuzetno od odredbe stava 6. ovog člana, individualnu kontrolnu knjižicu ne mora da
ima vozač ako je u vozilo ugrađen uređaj koji obezbeđuje upisivanje vremena vožnje članova
posade, vremena provedenog u obavljanju profesionalnih aktivnosti koje ne spada u
upravljanje vozilom, kao i vremena odmora, brzine vozila i pređenog rastojanja.” Tekst koji je
istaknut tamnim slovima može predstavljati definiciju onoga što u praksi zovemo EVRO
tahograf.
Ni u podzakonskim aktima koji su proistekli iz odredaba ZOBS-a i ZBS-a, (Pravilnik o
dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i osnovnim uslovima koje
moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima- u daljem
tekstu Pravilnik o masama i uređajima vozila; Pravilnik o ukupnom trajanju vremena
upravljanja sa vozilom, odmorima vozača i načinu rada udvojenih posada na vozilima, u
obimu koji utiče na bezbednost upravljanja vozilom- u daljem tekstu Pravilnik o vremenu
upravljanja; Pravilnik o tehničkom pregledu vozila) pojam “tahograf”, takođe, nije precizno
određen. U članu 49. Pravilnika o masama i uređajima vozila, poglavlje 7. Uređaji za kontrolu
i davanje znakova, u odredbama vezanim za obavezu posedovanja tahografa kaže se:
“tahograf koji pokazuje i registruje brzinu, vreme i pređeni put vozila duž celog puta”.
Naredbom o etalonima i merilima za koje je obavezan pregled u delu Etaloni i merila
specijalnih namena i ostalih fizičkih veličina svrstani su i “hronotahografi” kao merila koja se
koriste u saobraćaju.
Dakle, minimalan propisan broj funkcija tahografa odnosno hronotahografa je
pokazivanje i registrovanje brzine, vremena i pređenog puta.
Ako se sada vratimo na odredbe date u stavu 6. i 7. člana 189. ZOBS-a može se
zaključiti sledeće:
 - individualna kontrolna knjižica je obavezna za vozače motornih vozila (nije
precizirano kojih motornih vozila, a posmatrano u kontekstu odredaba ostalih
stavova navedenog člana može se pretpostaviti da se radi o vozilima najveće
dozvoljene mase preko 3.500 kilograma),

- ukoliko na vozilu postoji tahograf kod kojeg postoje mogućnosti za registrovanje

drugih aktivnosti vozača koje ne spadaju u upravljanje vozilom (EVRO tahograf),
vozač ne mora imati individualnu kontrolnu knjižicu i

- kada na vozilu postoji tahograf koji ispunjava minimalno propisane uslove

neophodna je i individualna kontrolna knjižica vozača popunjena na način
propisan Pravilnikom o vremenu upravljanja.
U članu 49. Pravilnika o masama i uređajima vozila određena su vozila koja moraju
imati ugrađene tahografe, na neprecizan i nepotpun način koji je proizvodio pogrešna
tumačenja i primene. Odredba tačke 2) koja glasi: ”na autobusima, osim na autobusima za
gradski i prigradski saobraćaj: ...”, bez obzira na odredbu tačke 3) kojom su obuhvađeni
autobusi za gradski i prigradski saobraćaj, imala je za posledicu pogrešno tumačenje da ti
autobusi ne moraju imati tahograf (ovakvih tumačenja ima i u nekim udžbenicima i
priručnicima za polaganje vozačkog ispita). Osnovni uzrok pogrešnih tumačenja je, pored
odredbi Pravilnik iz 1975. godine prema kojima autobuse za gradski saobraćaj nisu morali
posedovati tahografa (odnosno, od 01.01.1978. godine morali su imati specijalne tahografe
koji registruju podatke o brzini kretanja vozila na poslednjih 1000 metara) i loše izabrana
formulacija. Posledice tumačenja uočene su u praksi: autobusi, dobijeni kao humanitarna
pomoć kao i autobusi nekih privatnih prevoznika, učestvovali su u gradskom saobraćaju a
nisu imali tahografe.
Odredbama tačaka 5) i 6) određeno je da teretna vozila najveće dozvoljene mase
preko 5 t, odnosno specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veću od 30 km/h,
moraju posedovati tahograf. Članom 10. ZOBS-a teretno vozilo je definisano kao svako
motorno vozilo koje je namenjeno za prevoz stvari, dok definicije specijalnih i radnih vozila
ne postoji. Vozila namenjena za vuču vozila (tegljači) nisu obuhvaćeni ni analiziranim
članom Pravilnika ni navednim članom ZOBS-a. JUS M.N0.010 definiše kao posebnu grupu
automobila: teretni, automobil za vršenje rada i automobil za vuču vozila, dok posebna
grupa specijalnih vozila ne postoji i ona su podgrupe u grupi autobusa, putničkih i teretnih
automobila. Prema tome, ako u nedostatku zakonske definicije primenimo standard
(odnosno u specijalna vozila uvrstimo sva specijalna vozila iz navedenih grupa) i odredbe
tačke 6) tahograf bi bio obavezan i na vozilima hitne pomoći, servisnim vozilima,
interventnim vozilima itd. odnosno specijalnim teretnim vozilima bez obzira na najveću
dozvoljenu masu (?), ali ne i na tegljačima.
Pored navedenih kategorija, tačkom 4. propisana je obaveza posedovanja tahografa i
za trolejbuse za gradski saobraćaj (u praksi ova vozila nemaju tahografe).

2.3. PERIODIČNA KONTROLA TAČNOSTI RADA TAHOGRAFA

Naredbom o etalonima i merilima za koje je obavezan pregled propisana je periodična

kontrola etalona i merila i vrste merila za koje je obavezno ispitivanje tipa. Prema navedenoj
Naredbi za hronotahograf je obavezno ispitivanje tipa merila i periodična kontrola
(“baždarenje”) sa rokom od jedne godine. U praksi, postije tahografi za koje nije izvršeno
ispitivanje tipa merila i kojima je istekla važnost rešenja o odobrenju tipa, a za koje se vrši
periodična kontrola tačnosti (u suprotnosti sa članom 49. Zakona o mernim jedinicama i
merilima). Pored toga, po izvršenom pregledu na tahograf se postavljaju nalepnice (godišnji
žig) koje u krajnjem slučaju omogućavaju da se sledeća periodična kontrola vrši za dve
godine minus jedan dan.
Periodičnu kontrolu vrše akreditovane laboratorije. U opštim odredbama metrološkog
uputstva za pregled hronotahografa u tački 4. stava 3. kaže se: "Pregled tahografa u
upotrebi (nakon postavljanja u vozilu) obavljaće se prema posebnom uputstvu". To uputstvo
još uvek nije napisano, tako da se pregled tahografa obavlja isključivo na radnom stolu,
nezavisno i neobavezujuće u odnosu na vozilo na koje će biti postavljen. To praktično znači
da vozilo može imati uredno žigosan tahograf, a da registruje podatke koji nisu tačni.

2.4. UPOTREBA TAHOGRAFA

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se: postavljanje tahografa i njegova vezanost

za određeno vozilo, korišćenje odgovarajućih taho-listići koji se mogu postaviti u
odgovarajući tahograf, obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-listić, usklađivanje
vremena na vremenskoj skali tahografa i uloška, posedovanje rezervnih listića, registrovanje
podataka na taho-listiću, posedovanje taho-listića za određeni predhodni period i čuvanje
taho-listići u preduzeću određen vremenski interval. U propisima o bezbednosti saobraćaja
nije definisan način upotrebe tahografa. U članu 165. ZBS-a definisana su pitanja koja su
dužni da regulišu organizacije i organi, koji moraju da organizuju i trajno vrše unutrašnju
kontrolu bezbednosti saobraćaja, od kojih je jedno pitanje i: “ispravnost i korišćenje
tahografa i kontrola i evidencija tahografskih traka ili ploča”. Dakle, kompletna problematika
upotrebe je prebačena da bude definisana opštim aktima preduzeća koja, kao što je
istaknuto na početku teksta, tahografe uglavnom smatraju “nužnim zlom”.

2.5. KONTROLA TAHOGRAFA OD STRANE RADNIKA SAOBRAĆAJNE

POLICIJE

Kontrola tahografa se sprovodi kroz: neposrednu kontrolu koju na putu sprovode

uniformisani pripadnici saobraćajne policije i inspekcijski nadzor u sedištu preduzeća koju
sprovode oficiri saobraćajne policije. U operativnoj kontroli na putu se proverava
posedovanje tahografa s obzirom na propisane norme, funkcionalnost tahografa kroz zapis
na taho-listiću i vizuelni pregled pisača i posedovanje odgovarajućeg taho-listića sa aspekta
usklađenosti mernog opsega na skali brzine tahografa i skali listića.
Inspekcijski nadzor se uglavnom vrši u sedištu preduzeća (pod uslovom da preduzeće
ima sedište, jer ima dosta slučajeva da na adresama gde su preduzeća registrovana nisu
nikada poslovala), odnosno u prostorijama službe koja je zadužena za organizovanje i trajno
vršenje unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja (Obaveza iz člana 8. ZOBS-a i 164. ZBS-
a). Pri nadzoru se utvrđuje da li je preduzeće opštim aktima (Pravilnik o unutrašnjoj kontroli)
regulisalo pitanja iz člana 165. ZBS-a među kojim je i već navedeno koje se odnosi na
tahografe. Na osnovu odredbi iz tih pravilnika, koji su najčešće prepisani, konstatuje se da li
se sprovodi kontrola (i kakva) ispravnosti i korišćenja tahografa, odnosno pregled i evidencija
tahografskih traka ili ploča. Na osnovu podataka iz putnih naloga i taho-listića utvrđuje se
poštovanje odredbe koje se odnose na: odmore vozača, vreme upravljanja vozilom, pređeni
put u toku dana i maksimalne dozvoljene brzine. Na osnovu zapisa sa listića ocenjuje se
ispravnost tahografa.
Da bi se oba vida kontrole onemogućila, odnosno sprečilo preduzimanje mera za
prekršaje koje su učinili vozači, uočene su sledeće pojave:
- uređaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako što se deluje na pojedine
sklopove koji su dostupni vozaču, a što se relativno lako može utvrditi vizuelnim
pregledom tahografa ili zapisa (krivljenje ili blokiranje pisača, neispravnost sata, vožnja
sa otvorenim tahografom, vraćanje uloška unazad, postavljanje neodgovarajućeg uloška,
nezamenjivanje uloška na vreme i sl.);

- uređaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako što se deluje na pojedine
sklopove koji nisu dostupni vozaču, odnosno u kućište ili na prenosnom mehanizmu se
ugrađuju neodgovarajući sklopovi ili se instaliraju dodatni (pri čemu se izvode komande
koje su dostupne sa vozačkog mesta kako bi se po želji vozača omogućilo netačno
registrovanje podataka samo u pojedinim intervalima vremena ili delovima puta), a što
se ne može lako utvrditi ni vizuelnim pregledom tahografa ni zapisa (ugradnja
neodgovarajućeg reduktora ili davača impulsa, ugradnja “deturbina” sa komandom koja
ima nekoliko mogućih položaj u kojima se za tačno određenu vrednost umanjuje pokazna
i registrovana brzina ili sa komandom u vidu potenciometra, gde vrednost umanjenja
brzine ili pređenog puta se reguliše po želji vozača, ugradnja neodgovarajućeg satnog
mehanizma i sl.);

- tahografski ulošci se menjaju češće u toku vožnje (posebno kada su na njima očigledni
učinjeni prekršaji), a najčešće ispred mesta na kojem se nalazi patrola saobraćajne
policije (čiju lokaciju znaju iskustveno ili zahvaljujući “kolegijalnosti” i komunikaciji preko
mobilnih telefona) i pri čemu predhodne uloške unište ili sklone;
na osnovu različitih ugovora preduzeća, navodno, ustupaju vozila fizičkim licima,
čime se izbegava obaveza organizovanja i trajnog vršenja unutrašnje kontrole bezbednosti
saobraćaja, odnosno zahvaljujući različitom zakonskom tretmanu preduzeća koja se bave
prevozom i privatnih auto-prevoznika, izbegavaju se visoke novčane kazne koje su
zaprećene za kršenje propisa od strane vozača transportnih preduzeća (npr. ako je vozač
upravljao vozilim, najveće dozvoljene mase preko 20 tona, duže od 8 časova i pri čemu je
prešao više od 500 km predviđena je članom 221. ZBS-a novčana kazna zbog privrednog
prestupa za pravno lice od 300.000 do 3.000.000 miliona dinara, a za odgovorno lice od
20.000 do 200.000, dok za autoprevoznika za nepoštovanje iste odredbe ne postoji kaznena
odredba jer je član 224. ZBS-a brisan, odnosno za vozač je članom 228. tačka 31.
predviđena kazna od 1500 dinara).
Pored ovih namernih pojava onemogućavanja kontrole postoje i nenamerne (?) i one
se uglavnom odnose na korišćenje taho-listića domaćih proizvođača, na kojima dolazi do
netačnog registrovanja podataka usled neprecizne izrade mernih skala. Uočena je i pojava
korišćenja uređaja koji brzinu mere u MPH (miljama na sat).
Kontrolu tahografa, takođe, otežavaju i nepotpuni i neprecizni propisi u pogledu
obaveze posedovanja tahografa, čime su i mere koje je potrebno preduzeti nejasne i
neprecizne.
Na kraju, neefikasnosti kontrole tahografa doprinosi i neprimenjivanje svih propisanih
odredbi ZOBS-a od strane radnika sobraćajne policije, pre svega odredbe koja se odnosi na
posedovanje individualne kontrolne knjižice, čime je onemogućen uvid u vreme upravljanja
vozilima najveće dozvoljene mase od 3.5 do 5 tona.

2.6. KLASIFIKACIJA TAHOGRAFA

Podela tahografa se može sprovesti po više kriterijuma: prema načinu rada,

prenosnom sistemu, obliku medijuma za zapis, dužini perioda zapisa, posebnoj nameni itd.
Prema nameni postoje tahografi koji su namenjeni samo za osnovne funkcije
praćenja trenutne brzine i pređenog puta u funkciji vremena (ovakvi tahografi su propisani
članom 49. Pravilnika o dimenzijama i masama). Ovi tahografi se mogu nazvati “obični” a
negde u literaturi se može naći i naziv “putopisači”. Pored njih postoje tahografi koji pored
navedenih osnovnih zapisa omogućavaju zapis vremena provedenog u obavljanju
profesionalnih aktivnosti koje ne spada u upravljanje vozilom. Kako je ovaj tahograf postao
obavezan u zemljama EU može se nazvati EVRO tahograf.
Prema načinu kako se informacija o pređenom putu prenosi i obrađuje
tahografi se mogu podeliti na mehaničke, elektronske i digitalne.
Mehanički tahografi informaciju o pređenom putu dobijaju od izlazne osovine
menjača ili diferencijala preko gipkog vratila (sajle), To obrtanje sajle, u samom tahografu, se
pretvara u kretanja kazaljke i pisača i aktiviranje brojača pređenog puta. Na izlazu iz
menjača ili diferencijala moraju postojati mehanički reduktori (“pinjoni”) koji broj obrtaja koji
se dobija od menjača ili diferencijala za pređenih 1000 m puta prilagođava na konstantu
mehaničkih tahografa, koja je obično 1000 obr/km ili 623 obr/ km.
Elektronski tahografi prihvataju i obrađuju elektronske impulse koji se dobijaju od
pretvarača mehničkog kretanja u elektronske impulse (davač impulsa) i koji se postavljaju na
izlazu iz menjača ili diferencijala. Veza između tahografa i davača se ostvaruje putem
električnog kabla sa tri ili četiri voda.
Digitalni tahografi funkcionišu na sličan način kao i elektronski, pri čemu davač ipulsa
digitalnog tahografa, pored impulsa koji predstavljaju broj obrtaja, šalju prema tahografu i
kodirane podatke, koji se u samom tahografu porede sa osnovnim i ukoliko se javi
neusklađenost podataka, vozaču će biti signaliziran kvar.
Prema dužini perioda zapisa tahografi mogu biti jednodnevni i sedmodnevni.

2.6.1 Označavanje tahografa

Na tahografima postoje identifikacione ploče ili nalepnice na kojima se nalaze sledeći

podaci:
- naziv proizvođača;
- serijski broj uređaja;
- oznaku tipa uređaja;
- konstantu tahografa u obliku k=... obr/km (za mehaničke tahografe) i k=...imp/km
(za elektronske tahografe sa nepromenjivom konstantom, tahografi sa podesivom
konstantom moraju imati dodatnu nalepnicu sa vrednošću konstante)
- dozvoljeni ugao nagiba uređaja ako je konstrukciono potreban (sa dozvoljeno
donjom i gornjom granicom)
- homologacionu oznaku tahografskog listića koji se sme postaviti u tahograf.

Primer označavanja tipa i podvrsta običnih tahografa marke KIENZLE:

1308 – 02 - 05
 1308- tip tahografa;
 02- varijanta (01- jednodevni, registruje osnovne podatke, prilagođeni za
švajcerska vozila, 02- jednodevni, osnovni podaci, 03- jednodevni, registruje
osnovne podatke i broj obrtaja, prilagođeni za švajcerska vozila, 04- jednodevni,
registruje osnovne podatke, 05- sedmodnevni, registruje osnovne podatke,
prilagođeni za švajcerska vozila, 06- sedmodnodevni, registruje osnovne podatke,
07- sedmodnodevni, registruje osnovne podatke i broj obrtaja osim tahografa tip
1318);
 05- dodatni uređaj

Primer označavanja EVRO tahografa marke KIENZLE:

1318 – 26 – 45 – 41
 1318–tip;
 2–podvrsta (2- automatski, 3- standard)
 6–varijanta (4-registruje osnovne podatke za jednog vozača, 5-registruje
osnovne podatke za jednog vozača i broj obrtaja motora, 6-registruje osnovne
podatke za jdva vozača i broj obrtaja motora, 7-registruje osnovne podatke za dva
vozača);
 45, 41–dodatni uređaji
 2.7. OSNOVNI DELOVI TAHOGRAFA

Osnovni delovi tahografa su:

 pokazni uređaji (daljinomer, brzinomer i satni mehanizam);
 uređaj za registrovanje podataka (mehanizam koji pokreće tahografski listić i pisači
za zapis pređenog puta, brzine kretanja vozila i vremenskih perioda profesionalnih
aktivnosti i odmora vozača).
Bez obzira na način prenosa i obrade informacije o brzini i pređenom putu, tahografi
imaju isti medijum za zapisivanje tih podataka - tahografski listić ili traku. Osnovu sistema
zapisivanja podataka, u funkciji vremena, čini satni mehanizam koji okreće traku ili listić
čime se povezuje zapis trenutne brzine i pređenog puta sa stvarnim vremenom, kada je do
zapisa i došlo.
Opisati i druge delove tahografa (indikator prekoračenja brzine i uređaj za
podešavanje brzine kada se indikator uključuje, bravu tahografa, osovina koja okreće taho
listić, reper za usklađivanje vremena na satu i listiću, odnosno za očitavanje vremena sa
listića, uređaji za razdvajanje taho listića kod sedmodnevnog tahografa)

2.7.1 Tahografski listići

Da bi se na tahografskom listiću mogli realno registrovati mereni podaci on mora biti

odgovarajućeg kvaliteta izrade i mora odgovarati tipu tahografa. Tahografski listići mogu biti
u obliku trake (za najstariji tip tahografa čija je upotreba dozvoljena do kraja ove godine -
prema Pravilniku o metrološkim uslovima za tahografe), u obliku diska za jednodnevne i
sedmodnevne tahografe i u obliku paketa od sedam listića u obliku diska za sedmodnevne
tahografe. Dakle, umesto paketa od sedam listića, u sedmodnevnim tahografima mogu se
koristiti i posebno pravljeni jednodnevni listići za sedmodnevni tahograf, koji se moraju
koristiti uz adaptersku pločicu koja omogućava pričvršćivanje listića za podlošku sa
“špicevima”, preko koje satni mehnaizam okreće listić.
Trake i listići se izrađuju od hartije, koja je presvučena posebnim premazom odnosno
registrujućim slojem (sa jedne ili obe strane) na kojima pisači registruju trag pri prelasku
preko listića.
Tahografski listić sadrži sledeća polja:
- površinu predviđenu za zapis brzine,
- površinu predviđenu za zapis pređenog puta;
- jednu ili više površina predviđenih za za zapis 4 vremenska perioda: efektivnog
upravljanja vozilom, rad vozača u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog
vremena upravljanja, vreme kada je vozač na raspolaganju preduzeću (utovar-
istovar, čekanje na carini i sl.) i dnevni odmor;
Površina za zapis brzine je izdeljena linijama na najmanje svakih 20 km/h sve do
gornje granice beleženja. Svaka linija podele je označena brojnom vrednošću odgovarajuće
brzine. Poslednja linija podele mora da se podudara sa gornjom granicom mernog opsega
brzine.
Površina ili površine predviđene za zapis vremenskih perioda moraju biti obiležene
tako da je moguće jasno razlikovati zapise.
Na svakom tahografskom listiću moraju biti i sledeći podaci:
- ime ili znak proizvođača listića;
- oznaka homologacije listića (slovo e);
- oznaka homologacije tahografa u kojima listić može da se koristi;
- gornja granica mernog opsega brzine;
- vremenska skala sa vrednošću najmanjeg podeljka od 5 minuta.
Na svakom tahografskom listiću mora biti predviđen prazan prostor na kojem vozač
upisuje sledeće podatke:
- ime i prezime;
- datum i mesto početka i završetka korišćenja listića;
- registarsku oznaku vozila u kojem se listić koristi;
 - stanje na brojčaniku pređenog puta vozila u momentu postavljanja i vađenja
listića.

Primer utvrđivanja odgovarajućeg listića prema vrsti tahografa.

2.7.2 Pisači

Pisači su čelične igle koje su elastično spregnuti sa pokretnim nosačem čime je

omogućen stalni kontakt između njih i listića. Postavnjeni su po jednom poluprečniku kružne
osnove kućišta tahografa po sledećem rasporedu (posmatrano od centra osnove): put,
vreme i brzina. Pisači u svom kretanju imaju mogućnost pomeranja po pravcu poluprečnika
na kojem se nalaze, u oba smera, u tačno određenom intervalu.
Pisač za put ima interval kretanja čija širina odgovara širini površine na taho listiću za
registrovanje pređenog puta. On se kreće od jednog graničnog položaja prema drugom
graničnom položaju i kada se taj krajnji položaj dostigne pisač se kreće u suprotnom smeru.
Kada se vozilo zaustavi pisač za put staje i ostaje na tom mestu sve do pokretanja vozila,
nakon čega nastavlja da se kreće u onom smeru u kojem se kretao pre zaustavljanja vozila.
Ova osobina pisača za put se može iskoristiti za dokazivanje nekih nepravilnosti pri upotrebi
tahografa. Zapis koji registruje ovaj pisač, kad pređe put od jednog do drugog krajnjeg
položaja, svog intervala kretanja, odgovara pređenom putu vozila od 5 km. Izlomljena linija u
obliku špica, koja se dobija kada se pisač vrati u posmatrani početni položaj, odgovara
pređenom putu vozila od 10 km. Što je ugao, koji zaklapa linija zapisa pređenog puta
(između dva krajnja položaja) i poluprečnika taho listića koji prolazi kroz tačku u kojoj linija
dostiže jedan ili drugi krajnji položaj, manji to je veća brzina kretanja vozila, odnosno što su
špicevi širi vozilo je sporije.
Pisač za registrovanje vremena kod običnih tahografa registruje vreme kretanja
odnosno mirovanja vozila. U ovom slučaju ovaj pisač ima isti pogon kao i ostala dva,
odnosno kad se vozilo kreće i on se kreće u intervalu određene širine (osciluje sa malom
amplitudom) usled čega se na taho listiću registruje deblja lučna linija. Kada se vozilo
zaustavi staje i pisač, u mestu u kom se našao, i usled okretanja taho listića dolazi do
registrovanja tanke lučne linije na taho listiću. Kod EVRO automatik tahografa pisač za
vreme pokreće elektromotor koji registruje zapise različite debljine u zavisnosti od aktivnosti
vozača. Ovaj motor se aktivira pomoću preklopnika za pojedine profesionalne aktivnosti i
odmor. Kod EVRO standard tahografa aktivnosti vozača se registruju u različitim određenim
(obeleženim) nivoima površine za registrovanje vremena, lučnim linijama iste širine osim
vremena upravljanja vozilom koja je nešto šira.
Pisač za brzinu je, u svakom trenutku, pokazuje otklon od početnog položaja koji
odgovara trenutnoj brzini vozila. Dakle kada vozilo miruje pisač se nalazi u početnom
(najnižem položaju), pa kako se taho listići okreće registruje se tanka lučna linija neposredno
iznad vremenske skale koja deli površinu za registrovanje brzine od površine za
registrovanje vremena. Pokretanjem vozila pisač ima otklon adekvatan brzini vozila. Kada se
vozilo kreće na listiću se registruje izlomljena linija. Ukoliko su na zapisu brzine vidna
oscilovanja sa velikim amplitudama, radi se o upravljanju sa čestim promenama režima
vožnje (karakteristično za gradsku vožnju i nervozne vozače) a što su amplitude oscilovanja
manje promene režima su ređe (vožnja na otvorenom putu, ekonomična vožnja). Pri
zaustavljanju vozila pisač za brzinu se vraća u početni položaj.

2.8. NEISPRAVNOSTI TAHOGRAFA

Kada se govori o neispravnosti tahografa misli se na neispravnosti celog mernog

sistema od priključka na menjaču odnosno diferencijalu pa do samog uređaja. Neispravnosti
mogu nastati kao posledica dotrajalosti ili neadekvate istalacije delova mernog sistema
(neispravnosti objektivne prirode ali koje ne isključuju odgovornost npr. prekid gipkog vratila,
) ili kao posledica namerne radnje vozača (ili vlasnika vozila) ili nekog drugog (stručnijeg)
lica kojom se uređaj dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje. Kada ove radnje izvodi
vozač on deluje na pojedine sklopove koji su mu dostupni (i koji ne zahtevaju rastavljanje
uređaja) i to se relativno lako može utvrditi vizuelnim pregledom tahografa ili zapisa
(krivljenje ili blokiranje pisača, vožnja sa otvorenim tahografom, vraćanje uloška unazad,
postavljanje neodgovarajućeg uloška, nezamenjivanje uloška na vreme i sl.). S obzirom na
lakoću otkrivanja navedenih neispravnosti, u poslednje vreme uređaj se dovodi u neispravno
ili nefunkcionalno stanje tako što se deluje na pojedine sklopove koji nisu dostupni vozaču,
odnosno u kućište ili na prenosnom mehanizmu se ugrađuju neodgovarajući sklopovi ili se
instaliraju dodatni (pri čemu se izvode komande koje su dostupne sa vozačkog mesta kako bi
se po želji vozača omogućilo netačno registrovanje podataka samo u pojedinim intervalima
vremena ili delovima puta), a što se ne može lako utvrditi ni vizuelnim pregledom tahografa
ni zapisa (ugradnja neodgovarajućeg reduktora ili davača impulsa, ugradnja “deturbina” sa
komandom koja ima nekoliko mogućih položaj u kojima se za tačno određenu vrednost
umanjuje pokazna i registrovana brzina ili sa komandom u vidu potenciometra, gde vrednost
umanjenja brzine ili pređenog puta se reguliše po želji vozača, ugradnja neodgovarajućeg
satnog mehanizma i sl.).
U objektivne neispravnosti može se ubrojati korišćenje taho-listića domaćih
proizvođača, na kojima dolazi do netačnog registrovanja podataka usled neprecizne izrade
mernih skala, i gde je veoma teško dokazati odgovornost vozača. Uočena je i pojava
korišćenja uređaja koji brzinu mere u MPH (miljama na sat).
 PRILOG 1

Kaznene odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje se odnose na

neispravnost tahografa, odnosno neposedovanja individualne kontrolne knjižice

ČLAN 222.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj samoupravna interesna
zajednica ili drugo pravno lice:
25) ako u saobraćaju na putu upotrebljava vozilo koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija,
ukupne mase ili osovinskog opterećenja ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za
zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahograf i pneumatike (član 192. stav 1.);
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara i odgovorno
lice u preduzeću, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu.
ČLAN 223.
Novčanom kaznom od 60.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj samoupravna interesna zajednica
ili drugo pravno lice: ...
14) ako naredi ili dozvoli da njegovim motornim i priključnim vozilom u saobraćaju učestvuje vozač bez
individualne kontrolne knjižice, kao i ako u njoj nije upisan pregled aktivnosti vozača (član 189. stav 6.); ...
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara i odgovorno
lice u preduzeću, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i u organu
društveno-političke zajednice ili drugom državnom organu.
ČLAN 226.
Novčanom kaznom od 1.800 do 9.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj:
32) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja vozilom koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu
dimenzija, ukupne mase ili osovinskog opterećenja ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za
zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahograf i pneumatike ili nema tahograf ili ga za
vreme vožnje ne uključi (član 192. stav 1.);
Za prekršaje iz tač. 2, 3, 4, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 19, 20, 27, 28, 36 i 37. stava 1. ovog člana vozaču ili
vozaču instruktoru će se uz kaznu izreći i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3
meseca do jedne godine, a i za druge prekršaje iz tog stava ta mera se može izreći u istom trajanju.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog učesnika u saobraćaju
ili prouzrokovana saobraćajna nezgoda, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od 4.500 do 21.000 dinara ili
kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a vozaču će se uz kaznu izreći i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju
od 3 meseca do jedne godine.

PRILOG 2
Kaznene odredbe Zakona o mernim jedinicama i merilima

ČLAN 77.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće i drugo
pravno lice: ...
2) ako upotrebe ili stave u promet merilo za koje je po ovom zakonu obavezno ispitivanje tipa, a za koje
nije izdato rešenje o odobrenju tipa merila i koje nije na propisan način žigosano odnosno snabdeveno uverenjem o
ispravnosti merila; ...
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i
odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i
odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, u organu republike članice, odnosno organu teritorijalne
organizacije i lokalne samouprave u republici članici.
Uz novčanu kaznu za radnje iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera oduzimanja merila kojim
je učinjen privredni prestup.
ČLAN 79.
Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće i drugo
pravno lice: ...
3) ako stave u promet ili upotrebe etalon, odnosno merilo za koji je prestao da važi žig, odnosno uverenje o
ispravnosti (član 62. stav 5.); ...
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno
lice u preduzeću i drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od od 150 do 1.500 novih dinara i
odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, u organu republike članice, odnosno organu teritorijalne
organizacije i lokalne samouprave u republici članici.
ČLAN 81.
Uz novčanu kaznu za prekršaj iz člana 79. i 80. ovog zakona može se izreći i zaštitna mera oduzimanja
merila kojim je učinjen prekršaj i zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi.