Gimnazija ,,Jezdimir Lovi

VINSENT VAN GOG

(seminarski rad iz predmeta Likovna kultura)

Profesor: Selma Peanin Uenica: Ena Bronja II/4

Sjenica, 2017
Sadraj

UVOD.........................................................................................................................................................2
1. Biografija.............................................................................................................................................4
1.1. Niz nevolja i novi san..................................................................................................................6
1.2. Ljubavna patnja...........................................................................................................................7
1.3. Cvee Monmartra........................................................................................................................9
1.4. Javni progon..............................................................................................................................10
2. Dela...................................................................................................................................................12
2.1. Ljudi koji jedu krompir..............................................................................................................12
2.2. Otac Tangi..................................................................................................................................13
2.3. Autoportreti (1886-1890)...........................................................................................................13
2.4. Suncokreti..................................................................................................................................14
2.5. Zvezdano nebo...........................................................................................................................15
2.6. Van Gogova soba u Arlu............................................................................................................15
2.7. empresi i crkva u Overu..........................................................................................................16
2.8. Over-sir-Oaz..............................................................................................................................17
3. injenice o ludilu usamljenog umetnika............................................................................................18
Zakljuak.................................................................................................................. 20
Fusnote..................................................................................................................... 21
Literatura.................................................................................................................. 22

2
 UVOD

Postimpresionizam je izraz koji je skovao britanski umetnik i slikarski kritiar Roder Fraj
(Roger Fry) 1914. godine, kako bi opisao razvoj evropskog slikarstva nakon Monea. Don
Rivold (John Rewald), jedan od prvih profesionalnih slikarskih kritiara koji se posvetio
nastanku rane moderne umetnosti, ograniio je ovaj period na godine izmeu 1886. i 1892. u
svom pionirskom izdanju Postimpresionizam: Od Van Goga do Gogena (1956). Rivold je ovo
izdanje smatrao nastavkom svoje Istorije impresionizma (1946), i istakao da e "naredno izdanje
biti posveeno drugoj polovini postimpresionistikog perioda" - Postimpresionizam: Od Gogena
do Matisa - trebalo je da usledi, i da pokrije ostale slikarske pravce s kraja XIX i poetka XX
veka uopte, slikarske pravce koji su ponikli iz Impresionizma.

Krajem XIX veka umetnici koji su se inspirisali impresionistikim teorijama, poeli su da

odbacuju mnoge principe tog pokreta. Najznaajniji umetnici meu njima su bili: Pol Sezan, Pol
Gogen i Vinsent Van Gog. Ova tri pionira moderne umetnosti bili su zaetnici najvanijih
umetnikih izraza ili pravaca dvadesetog veka. Grupa ovih revolucionara dobila je naziv
postimpresionisti, prilino nejasan termin koji bukvalno znai oni koji slede iza
impresionista i koji ne opisuje dalekosene ciljeve ovih umetnika.

Savremenici su Vinsenta Van Goga smatrali promaenim ovekom. U njihovim oima on je

bio isti gubitnik. Nije bio u stanju ni da zasnuje porodicu, nit i da zaradi za sopstveni ivot, ni
da zadri prijatelje. Ipak, u svom slikarstvu je stvorio poredak koji se suprotstavlja haosu
stvarnosti kakvom je bio okruen. NJegova umetnost bila je pokuaj da uredi svet sa kojim,
oigledno, nije mogao da izae na kraj. Protiv neshvatljivosti takvog sveta, Vinsent se borio
svojom otrom, teoretski zasnovanom kritikom, na njegovu bezlinost odgovorio je svojim
odmerenim patosom, a njegovu je koloteinu razbio arom svoga solipsizma. NJegov cilj nije
bio da pobegne od stvarnosti a ni da pati odriui je se, ve da je uini opipljivom u jednom
sveobuhvatnom smislu. Na taj nain mu je umetnost omoguila da taj, u osnovi neprijateljski
svet, prihvati kao svoj.

3
 Vinsentov umetniki dar priznat je tek posle njegove smrti. Graansko drutvo, iji je
sistem vrednosti itavog ivota Vinsentu bio oduran, sada ga je nazivalo ,,genijem. to im je
njegova umetnost delovala privlanije, neomiljeni umetnik je tim vie postajao heroj. Moderno
dobavoli da se poigrava sa predstavom usamljenog, neshvaenog umetnika, i njegova sudbina je
savren primer za predstavnika avangarde, koji prvo biva proganjan i osporavan, a docnije
postaje cenjen i slavljen. Autsajder umetnosti sa periferije drutva, Van Gog sada postaje vana
umetnika linost.

4
 1. Biografija

Vinsent Van Gog je roen 30. marta 1853. godine, u Zundertu, malom mestu na jugu
Holandije. Njegov otac, Teodorus, bio je protestantski svetenik crkve u Zundertu, koja i danas
postoji. Vinsent je bio drugo dete u kui; sin prvenac, kome je ime Vinsent bilo namenjeno,
doao je na svet kao mrtvoroene. Vinsentova majka, Ana, tri godine starija od Teodorusa, bila
je zabrinuta da vie nee moi da ima dece.Ispostavilo se da nije imala razloga za brigu. Njen
drugi sin, Vinsent, roen je godinu dana kasnije, a za njim su doli Ana, Teodorus (Teo), Elizabet
i Vilemina.

U ovoj mirnoj porodici mrtvo dete se retko pominjalo, ipak, kad god bi otiao u crkvu,
Vinsent bi se i protiv volje zagledao u grob, koji je nosio njegovo ime.

U radnoj sobi njegovog oca nalazila se slika pod nazivom Pogrebna povorka na itnom
polju, holandskog slikara Van del Martena. Meu ljudima u povorci nekoliko njih nosi kose u
rukama, tako da lie na figure smrti. I kada je odrastao, Vinsent je imao none more vezane za
ovu sliku. Odrastajui u ovakvom okruenju, bio je vrlo svestan smrti, to e baciti senku na celu
njegovu mladost.

Zundert je bio veinom katoliki grad, pa su Vinsenta, kada je imao jedanaest godina,
poslali u protestantski internat koji je vodio jedan prijatelj njegovg oca. Tamo je izvanredno
savladao engleski i francuski, a kada je imao trinaest godina preao je u dravnu srednju kolu.
Ocene su mu bile veoam visoke, ali naputa kolu na polovini druge godine i vraa se kui.
Njegova porodica imala je finansijskih problema, ali se takoe veruje da je Vinsent imao
psiholokih problema.

Sedamnaestogodinji Vinsent je 1870. godine dobio zaposlenje u umetnikoj galeriji

(trgovini) Gupil, u Hagu. Zaposlio ga je oev brat, Vinsent Vilijem Gog, vrlo uspean trgovac
umetnikim delima na visokom poloaju u trgovini Gupil. Nekoliko godina Vinsent je sa
velikim uspehom obavljao svoj posao u Gupilu. Radei taj posao poeo je da ceni umetnost na
nov nain, pa je ak i sam kupio nekoliko izloenih slika. U to vreme, u Parizu, svetskom
umetnikom centru, situacija je bila teka zbog francusko-pruskog rata, osnivanja Tree

5
republike, ustanovljenja komuna itd. Nasuprot tome, Holandija je bila mirna zemlja, gde je
Vinsent, jo uvek tinejder, mogao da do u tanina obogauje svoje znanje o umetnosti.

1873. godine dobio je unapreenje i premetaj u londonsku podrunicu firme, kao nagradu za
uloen trud.

U maju 1873. godineVinsent je krenuo u London, to e biti njegovo prvo iskustvo ivota
van domovine. Eeni Loaje, bila je erka oveka u ijoj je kui Vinsent stanovao. Budui da je
on u nju zaljubljen, mislio je da je prirodno da mu ona uzvrati oseanja, tako da nije ni pomislio
da ispita kakva su njena oseanja prema njemu. Iznenada je zaprosio, u februaru 1874. godine.
Ona je ve bila verena sa jednim prethodnim stanarom i bez obzira na Vinsentova insistiranja,
njena oseanja se nisu promenila. Posle vie neuspenih pokuaja da je zaprosi, Vinsent je bio
slomljen ovek, i emotivno i fiziki, igubio je apetit i jako oslabio, a takoe i elju da radi u
trgovini umetnikim delima.

1.1. Niz nevolja i novi san

Sledee leto, Vinsent je proveo sa roditeljima, ali nikako nije mogao da se otrese turobnih
oseanja1. Konano se vratio u London sa svojom sestrom Anom, ali vie nije mogao da podnese
da ivi kod Loajeovih. Ana se zaposlila i ostavila brata samog, tako da je Vinsenta preplavio
oseaj usamljenosti u ogromnom gradu Londonu. Privukla ga je Biblija i poeo je da se pita o
ispravnosti prodavanja slika buroaziji.

Otiao je u Pariz, gde je radio do aprila 1876., kada naputa Gupil, oigledno podstaknut
snanim verskim porivom. Usredsredio se, potom, na poziv uitelja. Kada je proao plaeni
period, poeo je da radi u internatu u Ramsgejtu, u Engleskoj.

kola mu je obezbeivala smetaj i hranu, ali nije dobijao platu. tavie, trebalo je da
prikuplja kolarinu od siromanih porodica, ija su deca ila u ovu kolu.

6
 Upoznao je svetenika Slejda Donsa, kome je poverio svoje nezadovoljstvo svojim novim
poslom. Tada ga je svetenik pozvao da radi u njegovoj koli. Vinsentove dunosti sada sa
ukljuivale i dranje propovedi, ali je bio plaen. Bio je vrlo zadovoljan svojim poslom, iako se
njegova porodica brinula zbog ara koji je ispoljavao. Njegov otac, Teodorus, nagovorio ga je da
napusti posao i zaposlio ga je u jednoj knjiari, u Dordrehtu 2. Tri meseca kasnije, napustio je i
ovaj posao i objavio da eli da postane svetenik. Njegovi roditelji nisu imali drugog izbora, sem
da mu dopuste da se sprema za dravne ispite koje je morao da poloi kako bi mogao da radi kao
svetenik.

Nije uspeo da savlada starogrki i latinski, dva predmeta koja su bila obavezna. Kako se
ispit pribliavao, shvatio je da nema nikakve anse da poloi. Njegov otac bio je vrlo razoaran i
poslao ga je u kolu Briselu, u Belgiji, koju je vodila jedna grupa misionara. Vinsent je
naimenovan za misionarskog pomonika u oblasti Borina, gde e kao svetenik svetovnjak
iveti sa rudarima i njihovim porodicama, obilazei bolesne i poduavajui decu rudara itanju i
pisanju. Zaprepaeni novim nainom ivota koji je izabrao, mnogi su poeli da ga doivljavaju
kao skitnicu i ubrzo je otputen iz grupe. Kada ga je grupa misionara oterala, sveska sa crteima
rudara postala je Vinsentova jedina uteha.

U januaru 1880. godine, odluio je da se upozna sa ilom Bretonom, jednim od svojih

omiljenih umetnika. Njegovo putovanje u sred zime bilo je vrlo opasno. Uhvaen u snenu oluju,
Vinsent se vratio kui ne susrevi se sa Bretonom. Nakon nekoliko dana unutranjeg
preispitivanja, konano je znao ta je njegov ivotni poziv. Postae umetnik.

1.2. Ljubavna patnja

Vinsentovom ocu, kao i bratu Teu, sa kojim je bio u stalnoj vezi, nisu se dopali planovi da
postane umetnik. Teo je znao da je svakom uspenom umetniku potreban mentor. Osim toga,
jedino umetniko obrazovanje koje je Vinsent imao bilo je ono iz srednje kole, gde nije mogao
da savlada ni teoriju perspektive. Poto nije uspeo da pronae mentora, Vinsent se vraa u
porodinu kuu, u aprilu 1881.godine.

7
 U to vreme, Teodorus je bio premeten u crkvu u Etenu. U Etenu se Vinsent zaljubio u
svoju roaku, Kee Vos, mladu udovicu sa etvorogodinjim detetom. Izjavio joj je ljubav, ali ga
je ona odluno odbila. Njegova upornost bila je uzaludna. Otac ga je izbacio iz porodinog doma
o Boiu-po svemu sudei zato to je odbio da na praznik ide u crkvu. Njegova pobuna protiv
oca oznaila je i odvajanje od crkve. U decembru 1881. godine, pribeite je pronaao kod
Antona Movea, supruga Vinsentove roake, u Hagu.

Move je pristao da poduava Vinsenta kako da postane bolji slikar. Meutim, brzo su se
razili i Vinsent ponovo poinje da ivi sam. Prestao je da slika, lunjao je od kafea do kafea.
Jedne veeri upoznao je Sien, valju, spremaicu i povremeno prostitutku. Vinsent se uselio kod
nje i konano je pronaao nekoga ko e mu pozirati, ali i posrnulu enu, koju e moi da spasi.
Ipak, od ivota sa prostitutkom dobio je gonoreju i otuio se od bliskih ljudi. Nakon to je Move
odustao od njega kao slikara, Vinsent je izmislio novu tehniku tako to je prosipao boju direktno
iz tube na platno.

Decembra 1883. godine, Vinsent se vratio kod roditelja u Nojnen. esto je dolazilo do
sukoba. Prebacivali su mu to ne prodaje svoje radove i to ivi o Teovom troku. Uskoro e
doiveti novi emocionalni potres. Zaljubio se u kominicu Margo Begeman, a potom je i
zaprosio. Begemanovi su se protivili njihovoj vezi. Margo je bila duevno nestabilna i tog leta je
pokuala da se ubije. Nakon ovog dogaaja, miran ivot u kui Van Gogovih je okonan. U
martu 1885. godine Teodorus je iznenada umro. Vinsent je iz svog ivota odagnao sve osim svoje
porodice i pomamno je slikao. Tokom ovog perioda naslikao je jedno od svojih najpoznatijih
dela Ljudi koji jedu krompir na kom je prisutna sumorna tematika, kojoj se redovno vraao.
Van Gogovo slikarstvo bilo je daleko od Mileovog blistavog portretisanja seoskog ivota, a blie
stilu koji su negovali naturalisti. Odisalo je grubou, surovou, ali i saoseajnou i
beskonanom tugom.

Prethodnog leta zatrudnela je jedna od ena koje su mu pozirale, pa se postavilo pitanje

Vinsentovog odnosa sa njom. est meseci kasnije odluio je da se preseli u Antverpen 3, kao vuk
gonjen iz ume i da se nikada vie ne vrati u domovinu.

8
 1.3. Cvee Monmartra

1886. godine, Vinsent je primljen na studije na Kraljevskom umetnikom institutu i poeo

je da studira sa drugim mladim slikarima. Vinsent je oekivao da e nauiti tehnike slikanja
uljanim bojamana platnu, ali u koli mladim umetnicima nisu doputali ak ni da uzmu etkicu.
Takoe je bio razoaran to su profesori predavali samo o klasinim tehnikama slikanja, pa je
ubrzo napustio kolu i otiao u Pariz da ivi sa svojim bratom Teom. Verovao je da e mu
liberalno okruenje francuske prestonice omoguiti odlinu sredinu za rad i da e upoznati
trgovce umetnikim delima i druge umetnike. Teo je pokuavao da ga ubedi da ostane u
Antverpenu, jer se plaio da e brat poremetiti njegov ivot u Parizu.

Vinsent je poeo da ivi sa Teom u njegovom stanu na Monmartru i ubrzo je poeo da

potpada pod uticaj impresionista. Klasicistika umetnika kola u Antverpenu sigurno ne bi
odobrila upotrebu jakih kontrastnih boja koje pojaavaju svetlost, kao ni impresionostiku
tehniku prosipanja boje na platno. Na njega su snano uticali i japanski drvorezi, koji su bili vrlo
popularni u Parizu.

Privikavajui se na novi ivot u Parizu, polako je poeo da stie nove prijatelje i

poznanstva. Meu impresionistima, zbliio se sa Kamilom Pisaroom, orom Seraom i Polom
Sinjakom. U koli Fernana Kormona upoznao se sa nekonvencionalnim slikarima kao to su
Tuluz-Lotrek, Emil Bernar i mnogim drugim umetnicima vrele krvi. Zajedno sa ovom grupom
umetnika koje su nazivali slikari iz male ulice, Van Gog je poeo da slika u ateljeima i uvee
na ulicama. iveo je bogatim ivotom, a slike iz ovog perioda pune su svetlih boja.

Van Gogov umetniki stil brzo se razvijao tokom ovih godina u Parizu, ali su njegova dela
ipak bila na maloj ceni, i nikada nije uspeo ni jedno da proda. Bio je redovan gost restorana
Tanblan, a njegovi prijatelji poeli su da preispituju njegov odnos sa vlasnicom restorana,
starijom enom, koja se zvala Agostina Segatori. Ona je odluila da Vinsentu daje besplatnu
veeru u zamenu za neke njegove radove. Sigurno je shvatala da njegovi radovi nemaju nikakvu
trinu vrednost, ali je ponudu prihvatila verovatno iz saaljenja prema mladom umetniku.

Njihova veza trajala je nekoliko meseci, a naglo se okonala u julu 1887. godine. U pismu
Teu, koji je provodio odmor u Holandiji, Vinsent napominje da je Agostina imala abortus. Nije

9
poznato da li je to bilo Vinsentovo dete, ali ga je taj dogaaj veoma uznemirio. U to vreme
izgubio je svaku iluziju vezanu za umetnike s kojima se druio u Parizu.

Poeo je da idalizuje Pola Gogena, koji je bio poznat po svom egocentrizmu i aroganciji.
Ipak, Vinsent je verovao da Gogen ima pravo da bude ponosan na dela koja je stvorio i poeo je s
njim svakodnevno druenje. Gogen nije nameravao da se dugo zadrava u Parizu, pa je u
februaru sledee godine otiao u Pont-Aven, u Bretaniji. Vinsent je takoe eleo da ode negde;
bio je umoran od Pariza. Pariz je bio otelotvorenje dveju stvari pogubnih za njegovo zdravlje-
alkohola i ena.

Lotrek mu je predloio da neko vreme provede u Provansi, gde je on odrastao. Uveren

Lotrekovim opisima tog kraja, Vinsent je spakovao stvari i krenuo na jug. Na jugu Francuske
pronaie svetlost i jasnou, koje su mu bila tako potrebne. Teo je bio srean kada je uo za
bratovljeve planove da se odseli. Umorio se od zajednikog ivota sa bratom tokom prethodne
dve godine. U pismu sestri, Teo je napisao: S jedne strane, on je ljubazan, talentovan i prefinjen.
S druge strane je zloban i sebian. Teu se inilo da se Vinsent tokom prethodnih meseci
postepeno preobraavao u to drugo bie.

1.4. Javni progon

Vinsent se brzo oporavio u bolnici i 7. januara bilo mu je dozvoljeno da ode kui. Meutim,
7. februara se vraa u bolnicu jer je odbijao da jede, tvrdei da mu je hrana zatrovana poinje
da pati od halucinacija i privienja. U bolnici su pacijenti potpisali peticiju sa zahtevom da
Vinsent bude zakljuan u svojoj sobi, jer su uli za njegove duevne probleme i uplaili su se da
ih ne povredi. Osuen na svoju bolesniku sobu, Vinsent je pobesneo i uplaio se da e mu se
vratiti halucinacije. Bes je razbuktao njegovu bolest i sada je, u oajanju, izgubio samopouzdanje
i veru u mogunost svog ivota meu ljudima. Ubrzo je prebaen u psihijatrijski institut, u Sen-
Remi. Sam je eleo da bude premeten u okruenje gde e moi napolju da slika.

Slikanje je za njega predstavljalo najefikasniji lek i davalo mu je snage kada bi zapao u

oajanje to mu se bolest pogorava.

Poetkom sledee godine, Teo je izloio neke Vinsentove slike u galeriji, u Briselu i skoro
svi kritiari, sem jednog, dali su loe kritike. Alber Orije u lanku, u jednom magazinu, pohvalio

10
je njegov rad. Tvrdio je da je Vinsent avangardni umetnik, sa im se ovaj nije slagao. On je sebe
doivljavao konvencionalnim umetnikom, koji oivljava Mileov stil. Ipak, Teo je bio prilino
zadovoljan ovom kritikom. Seanje na Milea navelo je Vinsenta da ode na sever Francuske, jer je
Mile tamo naslikao veinu svojih dela. Umro je drei se za svog voljenog mlaeg brata, u 37.
godini ivota, u pola dva nou, 29. jula.

Nakon sahrane, koja je u Vinsentovu ast, bila u Parizu, Teo je u depu njegovog kaputa
pronaao pismo adresirano na njega. Jedna reenica glasi: Ceo svoj ivot posvetio sam
umetnosti. Ove su me slike kotale razuma. Pismo se zavrava pitanjem: ta ti eli?

Teo nije mogao da odgovori na bratovljevo poslednje pitanje. Ipak, savreno dobro je znao ta je
Vinsent eleo. Sve to je eleo je da slika i da ivi svoj ivot. Obe je elje odbacio kada je pucao
u sebe, a za uzvrat dobio besmrtni mir i slavu.

11
 2. Dela
Mogu ja s Bogom savreno da se sloim i u ivotu i u umetnosti. Ne mogu, meutim, da
izaem na kraj s neim to je mnogo vee od mene, a to je stvaralaka snaga

Vinsent u pismu Teu

2.1. Ljudi koji jedu krompir

Vinsent se slikanju uio kopirajui dela velikih majstora, naroito radove Milea, ije su
religijske teme i prizori iz ivota bili izrazito bliski naivnom, mistikom idealizmu mladog
Vinsenta. Na Vinsenta je posebno jak utisak ostavila Mileova slika Seja.

Napravio je vie kopija ovog dela, ali dok je Mile slikao srene, velikodune seljake kako
rade u spokojnoj izdanoj prirodi, Vinsentovi crtei seljaka, rudara i drugih ljudi koje je upoznao
u Borinau odraavaju svu patnju njihovog tegobnog ivota.

Nastojao sam da naglasim to da su ovi ljudi, koji pri svetlosti petrolejke jedu svoj krompir,
kopali zemlju upravo tim istim rukama, kojima sada uzimaju hranu. Ova slika svedoi o
fizikom radu i o tome kako su poteno zaradili svoj obrok.

Vinsent u pismu Teu

Namera mu je bila da kroz svoje slike osudi nepravdu i krajnju bedu u kojoj ti ljudi ive.
Njegovi seljaci, iskolaenih oiju, premoreni od tekog rada, oslikani su jakim linijama i
sumornom paletom okera, kao da su doslovce utonuli u nematinu. I sama svetlost ili. Koristio
je crvenkasto-smee i mrke tonove uz agresivan potez i izvlaenje linija koje naglaavaju
izobliene seljake ruke i otre crte njihovih lica.

12
 2.2. Otac Tangi

Kada je Vinsent marta 1886. godine stigao u Pariz, uselio se kod svog brata Tea na
Monmartr. Teo ga je povezao sa ocem Tangijem, trgovcem, koji je slikare snabdevao priborom i
materijalom.

Meu njegovim muterijama sada je bilo i novih slikara, pored ostalih, tu su bili i Gogen i
Tuluz-Lotrek. Tangi nije bio obian prodavac slikarskih boja, u izvesnoj meri on je umetnicima
bio i pokrovitelj. Kao nadoknadu za robu kojom ih je snabdevao bio je voljan i da prihvati
umetnika dela jer su umetnici bili siromani.

Izmeu Vinsenta i Tangija razvilo se prijateljstvo na prvi pogled. Jedan je bio slikar koji i
ne pokuava da proda svoja dela, a drugi poslovan ovek koji takoe nije pokuavao da ih proda.
Zajednika im je sem toga bila i tenja ka stvaranju socijalistikog drutva.

Vinsent je naslikao dva portreta oca Tangija, oba u istoj pozi s rukama u krilu, pri emu
trgovac to predstavlja neobinost nosi eir iako nije napolju, dok se u pozadini vide japanske
grafike. I kada se preselio u Arl, Vinsent je nastavio da naruuje materijal od oca Tangija.

2.3. Autoportreti (1886-1890)

Zna se da za 35 Vinsentovih autoportreta, od ega je 28 nastalo u Parizu, u rasponu od

1886-1888. Navode se brojni razlozi za tako veliki broj autoportreta, pored ostalih i taj, da je
Vinsent, usled sklonosti apsintu, bio nemogu za saradnju, pa su ga modeli redom naputali. Ali,
pre e biti da je Vinsent eleo da pronikne u sutinu svog bia.

Autoportret sa kapom i Autoportret sa lulom, nastali su u Parizu 1886. godine i

poznati su po crvenkasto-smeim i oker tonovima karakteristinim za njegovu holandsku fazu.
Autoportret sa sivim filcanim eirom, koji potie iz druge polovine 1887. godine, nagovetava
uticaj koji su izvrili Sera i Sinjak.

13
 Na Autoportretu posveenom Gogenu vidimo oveka ispijenih obraza, kratko oianog s
halucinantnim pogledom, dok na Autoportretu sa tafelajem on poprima usrdesreen turoban
pogled. Na oba platna se vidi da umetnik pati.

Posmatrajui izraze lica na slikama iz razliitih perioda, moemo da pratimo tok

Vinsentovog ivota, od relativnog spokojstva do nepodnoljive patnje i beznaa.

Postoji samo jedna njegova fotografija, na kojoj je snimljen s lea, na obali Sene1887.
godine, ali, zato su drugi umetnici ostavili za sobom mnoge njegove portrete: Tuluz-Lotrek u
Dobou, Pisaro ga ja prikazao u drutvu jednog likovnog kritiara, a Gogen je u Arlu naslikao
Vinsent Van Gog slika suncokrete. Gogenov rad je Vinsent propratio reima: Ovo sam
svakako ja, ali kao lud ovek.

2.4. Suncokreti

Kada je Vinsent iznajmio uvenu utu kuu u Arlu, maja 1888. godine, namera mu je
bila da u Provansi, na jugu Francuske, napravi atelje i svojevrsnu komunu, gde e svi slikari biti
dobrodoli.

Za svoj atelje naslikao je seriju ukrasnih radova, ukljuujui Pesnikov vrt i Zvezdanu
no, i naravno Suncokrete. Poetkom avgusta pisao je Emilu Bernaru: Razmiljam o tome
da atelje ukrasim s pet-est slika suncokreta, od najsvetlije veronske plave do kraljevske plave i
da ih stavim u narandaste ramove.

Teu e napisati: U nadi da u iveti sa Gogenom u naem sopstvenom zajednikom

ateljeu, eleo bih da taj prostor ukrasim. Samo krupnim suncokretima.

Avgusta 1888. godine, Vinsent je naslikao dva platna sa suncokretima u vazi. Na prvoj je
prikazano 12 ogromnih suncokreta, na drugom 14. Pred Gogenov dolazak u Arl okaio ih je na
zidove potonje Gogenove sobe.

14
 Kakvo sunce, kakva svetlost. Mogao bih je jedino nazvati utom, bledo sumpornoutom,
bledo limunutom. uto je tako lepo.

Vinsent Van Gog

2.5. Zvezdano nebo

Nekoliko dana poto je naslikao unutranjost kafea, gde je pokuao da prenese rasipanje
svetlosti oko petrolejskih lampi (Kafe nou 1888), Vinsent je u jednom pismu pomenuo kako
razmilja o slici ija bi tema bilo nono nebo puno zvezda. Do tada je Vinsent none ambijente
uvek slikao unutar ateljea.

Prialo se kako je Vinsent, kada ide da slika nou imao obiaj da nosi eir na koji bi
nakaio i upalio male svee. Procvao je u provansalskom pejzau, divlje stvarajui svoja
najsnanija dela. Neto pre nego to e Gogen stii u Arl, naslikao je Zvezdano nebo nad
Ronom sa zvezdama koje su bile boje limuna, dok su druge plamsale ruiastim, zelenim,
plavim sjajem. Uzbuivale su ga boje koje je otkrivao nou, boje koje je upijao u sebe i u tami ih
prenosio na platno.

Kasnije, u junu 1889. godine, dok je leao u duevnoj bolnici, u Sen-Remiju, ponovo se
opredelio za dramatinu obradu iste teme noi. Re je o slici Zvezdana no, ponekad
nazivanoj i Zvezdano nebo. Potezi su isti i jezgroviti, ali su sada prave linije ustupile mesto
prepoznatljivim kovitlacima. Nebo podsea na silan vrtlog, koji usisava umetnika u bezdan, pri
emu zvezde lie na virove svetlosti, koja se rasprskava u posmatraevom oku.

2.6. Van Gogova soba u Arlu

U maju 1888. godine, Vinsent je u Arlu iznajmio kuu sa vie soba i ateljeom: Spolja je
uta, iznutra okreena u belo, i puna je sunca. Bila je to poslednja prilika da ostvari svoju elju i
napravi atelje u kojem e se okupljati umetnici.

15
 Poto je naslikao svoj novi dom (uta kua), na platno je preneo i svoju sobu. Opisujui
Teu tu prostoriju, on pominje: pod u crvenim ploicama i bledoljubiaste zidove, s vratima boje
lila i zeleni prozor. Dodao je tom prilikom da je drvo od kojeg su nainjene stolice i krevet uto
kao sve maslac. Toaletni stoi je narandast, umivaonik plav

U jednom pismu Teu govori: Nije lako dreavim bojama preneti na platno jednostavnost i
smatram da vredi pokazati kako neto moe biti jednostavno, a da pritom nije sivo, belo, crno i
smee. Dodaje jo i: Japanci su iveli u jednostavnim enterijerima, a vidi samo kakve je
umetnike ta zemlja dala.

Posmatraevu panju privlae dve slobodne stolice, koje podseaju na druge dve
Vinsentove slike Van Gogova stolica i lula i Gogenova lealjka.

Praznih stolica ima svuda i bie ih jo vie. Pre, ili kasnije, svi mi prazne stolice ostavljamo
za sobom.

Vinsent Van Gog

2.7. empresi i crkva u Overu

im ga ne bi morile stravine halucinacije, Vinsent se i u duevnooj bolnici vraao radu.

Na raspologanju mu je bila jedna prostorija u kojoj je mogao da slika, a dozvoljeno mu je bilo i
da u pratnji medicinske sestre radi na otvorenom. Da bi postigao tamninu empresa, koji su ga
privlaili obasjani suncem, Vinsent je nanosio boju preko boje, koristei itavu paletu. Potez mu
je bio kruan, to stvara utisak plamenova koji sukljaju u nebo. empresi kao da podrhtavaju i
povijaju se na prohladnom maestralu4.

U pismu Teu, govori: Jo uvam taj empres sa zvezdom, bio je to poslednji pokuaj
nono nebo i mesec bez sjajaDole je put, du kojeg raste visoka uta trska, a tamo dalje je
plavo pobre i jedan veoma visok empres, uspravan i mraan. Na drumu su uta kola koja vue
beli konj. Dva oveka idu peice. Vrlo romanticno, ali u isto vreme i pravi provansanski prizor,
rekao bih

16
 Boravak u Overu 1890. godine bio je izrazito plodan za Vinsenta. Za sedamnaest dana
zavrio je sedamnaest slika. Zelene livade, brda, zvonik, seoske kue sve ga je to opinjavalo.
Posle dela naslikanih u Sen-Remiju, koja karakterie grozniavost poteza, ovde vidimo neto
meku paletu, zamagljenu, bogatu razblaenim tonovima zelene, be, ljubiaste i slezove boje. A,
tu je i ta preovladavajua teskobnoplava-kobaltnoplava na platnu Crkva u Overu, liena
svakog izvora svetlosti.

2.8. Over-sir-Oaz

Poetkom juna 1890. godine, Teo je na jedan dan doputovao u Over-sir-Oaz sa enom i
sinom. Vinsent se obradovao to ih vidi, mada je i ta poseta prola u senci uvek prisutnog
problema sa novcem, budui da se njegove slike i dalje nisu prodavale.

Jedan od narednih dana, Vinsent je proveo u Parizu. Izmeu Tea i Jo izbila je svaa oko
novca i injenice da Teo tako dugo izdrava brata. Slikar se u Over-sir-Oaz vratio iste veeri,
oajan, van sebe.

Na jednoj od poslednjih Vinsentovih slika, itno polje s vranama, razilaze se tri staze
koje ne vode nikuda; nebo je mrano; klasje se povija pod dejstvom neke natprirodne sile; crne
ptice u obliku slova V jate se na platnu. Nema vie onih zavojitih poteza etkicom, nema vie
onog talasastog ritma i nema reda. Linija mu je sada suva, a potezi kratki i kruti, to stvara utisak
uzburkanog okeana.

Nepregledna su ta itna prostranstva pod tmurnim nebom i nije mi bilo teko da kroz njih
izrazim tugu i potpunu samou.

Vinsent o svom delu itno polje s vranama

3. injenice o ludilu usamljenog umetnika

17
 Kako u ivotu, tako i umetnosti, Vinsent je odbijao da se povinuje krutim pravilima i
propisima to su ih nametale crkva i akademija. Udaljio se ak i od najbliih savremenika
impresionista. Zbog svega toga, stvarao je u samoi i patnji. I mada je na kraju pobedila njegova
umetnost, ta pobeda je stigla prekasno da bi je Vinsent doiveo.

O Vinsentu se ponekad govori kao o poremeenom umetniku i njegova dela se esto

tumae kao dela ludaka. Mnogobrojna pisma koja je ostavio analizirana su da bi se naao neki
trag, ali je teko samo na osnovu njegove prepiske sa Teom zakljuiti da je bio lud. ak ni
pisma koja je pisao pred smrt ne pokazuju znake nedoslednosti. Kakva ga je tano bolest muila
sve vreme?

Incident koji se dogodio u noi 23. decembra, u Arlu, kada je sebi odsekao unu koljku,
imao je za posledicu hospitalizaciju i dijagnostikovanje psiholokog poremeaja. Pregledala su
ga tri lekara i svi su doli do razliitih zakljuaka. Doktor Rej verovao je da Vinsent pati od
epilepsije. Doktor Peron, naelnik psihijatrijskog instituta u Sen-Remiju, verovao je da Vinsent
pati od akutne manije, jer se ova bolesta pojavljuje u Gogovom porodinom istorijatu. Doktor
Gae, koji ga je leio u Overu, bio je specijalista za psiholoka stanja, ali ne i naroito vet lekar.
Mislio je da izvor Vinsentovih psiholokih problema lei u terpentinu i sunanici, ali da je to
pravi razlog bolesti, onda bi svi slikari koji su slikali napolju, bojama na bazi terpentina, imali
sline simptome. Istraivai koji su pokuali da rasvetle misteriju Vinsentove bolesti, takoe su
pokuavali da pronau neke tragove u njegovim slikama. Neki su verovali da otri potezi etkice
i vrtlone linije predstavljaju njegove halucinacije, i pretpostavljaju da je razmiljao o
samoubistvu.

Na slici Zvezdano nebo mnogi tumae estu upotrebu zelene, crvene i bele kao znak
slepila za boje. Meutim, Vinsent je tano znao ta eli da prikae lepotu prirode na
neoekivan, apstraktan nain, stoga mu je bio potreban otar kontrast boja. Dobro je znao da je
njegova slikarska tehnika jedinstvena i da nadilazi poimanje mnogih ljudi. esto su ga pogreno
razumeli kao povuenog umetnika, koga nisu zanimale slava i bogatstvo, ali je on u stvari
ekao dan kada e ga ljudi razumeti i kupovati njegove slike.

18
 Tokom svog ivota, Vinsent je uspeo da proda samo jednu svoju sliku, ne raunajui one
koje je dao u zamenu za druge stvari, ili privilegije. Ipak, njegov nesreni ivot i smrt doneli su
mu slavu. U dananje vreme, im ljudi uju njegovo ime, pomisle na odsecanje uha i
samoubistvo. Bez obzira na razloge koji stoje iza njegovog samoubistva, ostao je poznat kao
ludi genije, ili napaeni umetnik.

19
 Zakljuak

Jedan od najveih slikara postimpresionizma i zaetnik koloristikog ekspresionizma,

umetnik iji je stil i danas inspiracija mnogim slikarima, bio je Vinsent Van Gog.

Ovaj umetnik je u svom slikarstvu stvorio poredak koji se suprotstavlja haosu stvarnosti
kakvom je bio okruen. Njegova umetnost bila je pokuaj da uredi svet sa kojim, oigledno nije
mogao da izae na kraj.

Protiv neshvatljivosti takvog sveta, Van Gog se borio svojom otrom, teoretski zasnovanom
kritikom, na njegovu bezlinost odgovorio je svojim odmerenim patosom, a njegovu je
koloteinu razbio arom svoga solipsizma.

Njegov cilj nije bio da pobegnne od stvarnosti, a ni da pati odriui je se, ve da je uini
opipljivom u jednom sveobuhvatnom smislu. Na taj nain mu je umetnost omoguila da taj, u
osnovi neprijateljski svet, prihvati kao svoj. Meutim, Van Gogov umetniki dar priznat je tek
posle njegove smrti.

Autsajder umetnosti sa periferije drutva, on postaje vana umetnika linost i decenijama

posle smrti jedna je od najuticajnijih figura u umetnosti. Van Gog je za svog ivota prodao samo
jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su za svega manje od tri godine i to pred kraj ivota.

Specifina su po strastvenim pokretima etke, intenzivnim bojama, kao i u kretanju linije i

forme. Meu najpoznatijim su dela iz serije Suncokreti, zatim Irisi, autoportreti, itno polje sa
empresima Bio je veoma plodan umetnik, s obzirom da je za 10 godina, koliko je slikao,
napravio oko 900 dela.

Van Gogova dela danas su meu najskupljim na svetu, a mogu ih priutiti samo najbogatiji, s
obzirom da se slike, koje nije mogao da proda za ivota, sada procenjuju u milionima dolara.

20
 Fusnote

Fusnota 1 (str.6): turobna oseanja- tmurna, mrana, neprijatna oseanja.

(https://www.dictionaries24.com/hr/turoban)

Fusnota 2 (str.7): Dordreht grad u Holandiji

(https://en.wikipedia.org/wiki/Dordrecht)

Fusnota 3 (str.8) Antverpen optina u Belgiji

(https://sr.wikipedia.org/sr/Antverpen)

Fusnota 4 (str. 16): maestral severoyapadni vetar koji duva na Jadranskom i Sredosemnom
moru

(http://staznaci.com/maestral)

21
 Literatura

1. Stevanovi, Momilo, Teaj iz istorije umetnosti 2 Slikarstvo i vajarstvo renesanse ,

Umetnika akademija, Beograd, 1964.
2. Arnason, H. H., Istorija moderne umetnosti, izdavaki zavod Jugoslavija, Beograd,
1975.
3. Eaglemoss collections, Veliki slikari Van Gog, Maggie Calmels, London UK, 2010.

22