PREDSOKRATOVCI

poeci grke filozofije

Karta antike Grke

2
Sedmorica mudraca
U starogrkoj kulturi postojala je legenda o sedmorici mudraca:
jo nisu istinski filozofi: ne naruavaju se okviri mitske predstave o svetu

pripremaju osnovu za filozofsko miljenje: ukazujui na neophodnost

vlastitog preispitivanja
Sofos je ugledni graanin koji:
dobro poznaje ivot i poseduje bogato iskustvo
savetuje i opominje svoje sugraane
doprinosi uspostavljanju odreenih etikih naela
skloniji praktinom ivotu, bavi se zakonodavstvom vie nego teorijom
ostali upameni po izrekama apofnazama
Popis:
prema predanju bio je utvren samo broj (7), a ne i taan popis

22 razliita imena

najee se navode: Tales, Pitak, Bijant, Solon, Hilon, Kleobul i Perijandar

3
 Sedmorica mudraca
Apofnaze:
izreke namenjene uklesivanju
(zabati hramova i kameni meai)
imperativan ton (pravila)
unose svest o:
vrednosti obrazovanja
potrebu samosaznanja
ne sadre razumsko opravdanje misli
(filozofija podrazumeva obezobrazloenje)
Tales: Teko je spoznati samog sebe.
Solon: Nita suvie.
Hilon: Upoznaj samog sebe.
Pitak: Upoznaj pravi as.
Bijant: Veina ljudi je rava.
Kleobul: Mera je najbolja.
Perijandar: Veba je sve.

Filozofija nastaje tek s:

voljom da se ospori opta iluzija
nastojanjem da se promisli celina onoga to se inae smatra datim

4
Jonska filozofija

Poeci filozofskih istraivanja u dananjoj Turskoj, gde su se fiziolozi ili

fiziari bavili istraivanjem prirode
Najvie ih je zanimalo pitanje o poelu (arhe), koje su oni shvatili kao
iskon, klicu ili pra-tvar iz koje je nastao itav kosmos
Podstaknuti empirijskim svedoanstvima odgovor su potraili u konkretnim
materijalnim entitetima

5
Tales (626546 g.p.n.e)

O Talesovom ivotu zabeleen je poprilian broj anegdota:

posmatrajui zvezde, upao u bunar;
predvideo pomraenje Sunca 28. maja 585. g. p.n.e;
uporedio je visinu piramide sa duinom tapa
jednom je zakupio sve prese za maslinovo ulje da bi ih posle dao u najam i obogatio se.
Voda je iskon iz koga isparavanjem nastaju ostala tri elementa: vazduh, vatra i zemlja
Izvor rezonovanja u ulnom opaanju: sve to je ivo zahteva vlagu da bi opstalo, pa
je i hrana i semenje puno vlage, a i zemlja pluta na vodi.
Nastojao je da mitoloka objanjenja zameni fizikalnim (zemljina ploa poiva na etiri
slona, koji stoji na ogromnoj kornjai).
Dotadanje verovanje o poelima koja su personifikovala boanstva zamenio je
prirodnom i fizikom tvarju (materijom).

6
Anaksimandar (611546)
Anaksimandar je prvi uveo pojam poela (arhe), nazivajui ga apeiron
Pod tim je podrazumevao beskonanu materiju.
Apeiron je:
vean

nepromenljiv

ne poseduje nikakve odredbe (kako bi mogao da poprimi razne oblike)

etiri elementa (vatra, vazduh, voda, zemlja):

nastaju iz beskonanog
predstavljaju odreenja beskonanog
ne nastaju promenom beskonanog (poto ona nije mogua)
ve izdvajanjem suprotnosti toplog i hladnog i suvog i vlanog
koje se dogaa usled veitog kretanja.
Toplo i hladno, odnosno suvo i vlano nisu atributi supstancije (kao to e to kasnije
biti kod Platona i Aristotela), nego same stvari.

7
Anaksimandar (611546)

Apeiron je poelo bia ... i iz ega nastaju u to i propadaju po

nunosti. Jer ona po redu vremena plaaju kaznu i odtetu
jedna drugima zbog nepravde.

vizija ciklikog zbivanja (neogranieno ogranieno neogranieno)

propadanje je kazna i odmazda za nepravine (pravda = poredak, a ne ljudski odnos)
svaki bitak je ravnotea sukobljenih suprotnosti (mitoloko naslee):
ravnotea pravda poremeaj ravnotee kazna
po redu vremena (najverovatnije se odnosi na smenu godinjih doba)
POKUAJ DA SE PRIRODNI POREDAK SHVATI KAO ETIKI

8
Anaksimen (586-526)

Kao to je naa dua vazduh i dri nas zajedno, tako i duh (dah, pneuma) i
vazduh obuhvataju celi kosmos.

Vazduh (aer) je osnova prirode (princip bitka) koja je (kvantitativno) beskonana

Aer je po tadanjem shvatanju para, magla i svaki gas
Empirijsko posmatranje ivih bia
Zgunjavanje i razreivanje (toplo-hladno; suvo-vlano) i prostorno kretanje vazduha
izraa elemente i pojedinane stvari
vatra-vazduh-vetar-voda-zemlja-kamen
Nije re o pukom mehanikom dogaanju, ve aer poseduje neku vrstu ivotnosti
(duu) animizam
Aer je beskonaan Anaksimandrov apejron je pretvoren u atribut aera

9
Heraklit (535-475)
Izraavao se krtim, sugestivnim aforizmima (manje rei nego misli)
Izraavao vie kao prorok, koji daje simbolike nagovetaje nego kao filozof, koji
domilja stvari razvijajui svoju misao o njima.
Neskromno je smatrao da je prvi otkrio istinu i da je mnotvo suprotnosti usred kojeg
prebivamo, u stvari, harmonino jedinstvo.
Mnogoznalatvo (polimatija) ne ui mudrosti, jer znanje mnogih pojedinosti jo ne
vodi do shvatanja celine.
Borba suprotnosti nije nikakvo zlo, ve nunost prirodnog poretka.
Jedno ne moe da postoji bez mnotva, a ni obrnuto. Mnotvo, meutim, nuno
postoji kroz suprotstavljanja pojedinanosti.
Shvatajui jedno kao jedinstvo suprotnosti, tvrdio je da je jedno sve (to iz njega
sledi) gr.: Hen panta.
Jedno je veito iva vatra, koja je shvaena:
kao nematerijalnija, finija od empirijske vatre, iako ne i kao potpuno razliita od nje
vie simboliki, a ne kao jedan (najvaniji element): kao izgaranje, odnosno bivanje
(Bivanje treba razumeti kao jedinstvo nastajanja i nestajanja, kao stanje svega to na
bilo koji nain postoji.)

10
Heraklit (535-475)
Jedno postoji samo kao jedinstvo suprotnosti.
Vatra je poput nekog boanstva sposobna da se preobraava u druge elemente pa i sve
ulne stvari
Treba razlikovati put nagore i put nadole, po ugledu na Anaksimenovo zgunjavanje i
razreivanje
Koliina vatre, vode, zemlje i vazduha je konstantna, jer postoji izvesna stabilnost koja je
uslovljena sveproimajuom merom
Bie postoji dok postoji mera (Npr.: polis postoji dok se potuje njegov ustav.)
Sveopti objektivni zakon, bog, um logos:
je imanentan svim stvarima
povezuje sve stvari u jedinstvo
odreuje sveoptu promenu u skladu s merom
odraava se u ovekovom umu
Sutinsko svojstvo prirode je imenovano kao logos (re, govor). Heraklit smatra da
veno iva priroda ima svoj govor izraen u znacima koje samo mudrac moe da
razume. Kada se ti znaci protumae, javlja se (ivotna) mudrost, koja shvata
jedinstvo suprotnosti.

11
Heraklit (535-475)

Sve deljivo je nedeljivo, nastalo nenastalo, smrtnost besmrtnost,

logos venost, otac sin, bog pravednost. Ako posluate ne mene
nego logos, mudro je saglasiti se da je sve jedno.

Jedno je sve (to iz njega sledi)

Jedno postoji samo kao jedinstvo suprotnosti
Postoji izvesna stabilnost koja je uslovljena sveproimajuom merom
Ontoloko jedinstvo fenomenalnog sveta je posledica univerzalne operativnosti
logosa
Logos je princip jedinstva dveju suprotnosti u jednoj stvari (coincidentia oppositorum)

12
Heraklit (535-475)

Mada je ovaj logos uvek istinit, ljudi su manje

sposobni da ga razumeju kad ga prvi put uju nego
pre no to su za njega uopte uli.

Univerzalna istinitost logosa upuuje na njegovu nezavisnost od ljudskog uma, tj.

objektivnost njegovog postojanja
Poto je logos sveprisutan (nalazi se u svim pojedinanim stvarima), ljudi oekuju da
ga neposredno, preko linog iskustva sami od sebe saznaju
Ali zdravorazumsko miljenje nije naviklo na dijalektiko jedinstvo suprotnosti, koje
treba uoiti, te mu logos izgleda stranim

13
Heraklit (535-475)

Ne moe se dva puta zagaziti u istu reku. Sve tee.

Reka je jedna jedina, uvek ima isto ime

Voda stalno protie, dolazi do brzih kvalitativnih promena
Spoj (logos) imena reke i vode odrava postojanje reke
(Platon, koji ovo mesto pominje u svom dijalogu Kratil, nije uvideo da Heraklit ne
osporava relativnu konstantnost zbivanja, nego da, suprotno tome, na nju ukazuje.)

14
Heraklit (535-475)
Iako su uli, nerazumni nalikuju gluvima. Posvedouje im to poslovica:
Iako su prisutni, ipak su odsutni.
Oi i ui su loi svedoci ljudima koji imaju varvarske due.
Logos ljudima bode oi, ali ga oni, ipak, ne vide
Ipak, logos se ne moe saznati ako ovek ostaje kod svakodnevnih pojedinanosti
to je pristupano vidu ili sluhu, to osobito cenim.
Neoekivano, sasvim suprotno od prethodnog
Znai od svakodnevnih pojedinanosti treba polaziti, ali ne i ostati kod njih
Poreenjem jedne stvari sa drugim pojedinanim stvarima treba doi do opteg
zakona, a to je mogue samo upotrebom razuma
Oi su taniji svedoci od uiju.
Bolje je videti, tj. opaanjem sam do toga doi, nego uti od nekog drugog i
poverovati mu, jer su ljudi tada esto jo manje sposobni da ga uju
Treba, dakle, videti i uti, a ne samo gledati i sluati
ulno saznanje je prethodee, ali nije dovoljno

15
 Heraklit (535-475)
Treba znati da je rat opti /princip/ i pravda /da je/ razdor i da se sve dogaa po
razdoru i nunostima.
Razdor je nunost integriteta svake pojedinane stvari (materijalne i svake druge, npr., dana i noi).
Sklad se postie razdorom paradoks. Razdor je univerzalni princip.
Rei treba znati odnose se na:
Homera (Dabogda nestalo zavade meu bogovima i meu ljudima.)
Hesioda (oveka i ivotinju razlikuje pravda.)
Anaksimandra (Izdvajanje suprotnosti iz apeirona je nepravino.)
koji ovde bivaju kritikovani zbog svojih pomiriteljskih pozicija

Rat je otac svemu i svemu kralj, on jedne ini bogovima, a druge ljudima, jedne
robovima, a druge slobodnima.
Negativna kritika tradicionalne mitoloko-religiozne predstave o Zevsu
Rat nije shvaen samo kao uzrok suprotnosti, ve i kao uzrok socijalne diferencijacije.
To znai da je rat nuan:
u prirodi
u ljudskom drutvu.
I kikeon* se raspada ako se ne muka.
Ako nestane rata i razdora, nestae i (pojedinanog) bia, koje postoji (biva) samo zahvaljujui sukobu
strana koje, dok su na okupu, ine jednu stvar.
Dakle, rat je pravedan, jer je nuan.
(*kikeon napitak od jemene krupe, kozijeg sira i vina)
16
Heraklit (535-475)
Karakter je ovekova sudbina /daimonion/.
Verovanje da dete od bogova prilikom roenja dobija demona (anela uvara) da ga vodi kroz ivot
Heraklit odbacuje takav fatalizam

Suva dua je najmudrija i najbolja.

Vlaga pretvara duu u poudnu i ini je sklonom neznanju
Vatra je manifestacija apsolutne mudrosti (boga), jer je sutina due ista kao i sutina kosmosa
Umovanjem i moralnim delanjem dua se pribliava vatri
Zato se ne treba pokoravati srcu, ve treba biti razbori, a to znai priklanjati se optem zakonu,
logosu i time stvoriti sebi pravi ivot, svoju sopstvenu sudbinu

Jedan jedini je meni kao deset hiljada drugih, ako je najbolji.

Najbolji sebi biraju venu slavu umesto prolaznih stari.
Za najbolje se ovde smatraju aristokrati, pali heroji, trezveni i umereni ljudi

A narod samo gleda da se najede kao stoka.

Jedna glava, ako je mudra, bolje vlada, nego demokratski sistem, koji se zasniva na drutvu prosenih

17
 Pitagora (570-490)
Istorijski izvori ee govore o pitagorejcima, dok se Pitagora pominje gotovo iskljuivo u legendama
Zagonetnost koja okruuje pitagoru i njegove sledbenike dobrim delom je namerno stvorena:
nije iza sebe ostavio nikakvih spisa, ve je delovao usmeno i to u okviru drutva
oteano razluivanje njegovog linog doprinosa od doprinosa njegovih sledbenika

Deviza Uitelj je tako rekao, kojom bi se prekidala svaka rasprava

Doprinos nauci: matematika, geometrija i teorija muzike, numerologija
Prvi je odvojio vetinu baratanja brojevima (teorijsku aritmetiku) od vetine trgovanja (apolaustika)
Staro pitagorejsko bratstvo:
odralo se oko dva veka
podsealo je na monaki red, osobenom unutranjom organizacijom i odreenim ivotnim pravilima

obaveznost uvanja tajne od neposveenih

tajni znakovi raspoznavanja

nona predavanja

pridravanje strogih etikih pravila

ulaz u uiteljevu kuu samo za punopravne lanove bratstva

sastavljeno od vie grupacija (podsekti), meu kojima je postojala izvesna hijerarhija

razliitost u pravilima ivljenja (od dijetetikih i higijenskih pravila i negovanja solidarnosti do uvanja brane
istote i zajednike svojine)
lanovi su regrutovani iz svih slojeva naroda (vie iz demosa nego iz aristokratije)

ravnopravnost ena

18
Pitagora (570-490)
lanovi bratstva delili su se na:
matamatiare (ezoterijska znanja, filozofi, ritualni i tajni karakter istraivanja
akusmatiare (egzoterijska znanja, ortodoksi, pevai, tj. uvari nauke

Pitagora je slovio ne samo za mudraca, ve i za udotvorca

Pitagorejska zajednica nalikovala je staroj orfikoj sekti, naroito po svom prihvatanju asketizma i
verovanju u palingeneziju (seobu dua), meutim, ona je oboavala Apolona, a ne Dionisa
Ne odvajajui etiku od politike, nastojali su da svoja shvatanja to pre prenesu u svakodnevicu
(sekundarnost bavljenja naukom)
Jaka unutranja kohezija (odgovornost bratstvu vanija od odgovornosti dravnim institucijama)
Stalni politiki sukobi sa dravom
Cilj zajednice je bio moralni i religiozni preobraaj ljudi, a ne politiki prevrat, ali javila se sumnja
Progon i raseljavanje lanova bratstva po celoj Heladi
Pitagora je tvrdio da postoje tri vrste ljudi (kao i tri klase stranaca koji dolaze na Olimpijske igre)
najnia se sastoji od onih koji kupuju i prodaju (oni koji ude za mudrou (teoretiari))
oni koji se takmie oni koji ude za au (praktiari))
najbolji su oni koji samo posmatraju igre (oni koji ude za bogatstvom (apolaustiari))

Budua Platonova trodelna podela due

Kosmologija

19
Pitagora (570-490)
Brojevi su, moda, bili dovoljni za razumevanje sutine stvari, ali ne i za objanjenje
nastanka kosmosa
Posegnulo se za metafizikim reenjima prethodnih filozofa:
Anaksimen: svet je ono to udie vazduh iz nerazlikovane meavine koja taj vazduh okruuje
Anaksimandar: vazduh je neogranien - pneuma

Kosmos je poeo da ivi kad je udahnuo beskonani dah, a onda je poelo diferenciranje

Pneuma kao neka vrsta tame, tj. beskonanog prostora ili praznine

Prvo odreenje kosmosa ili prva konanost jeste vatra (posmatranje zvezdanog neba)

Iz prvobitne suprotnosti tame i vatre bivaju izvedene sve pojedinane fizike stvari

Ideja o postojanju mnotva svetova

Vlastito uenje o nastanku kosmosa:

umesto procesa zgunjavanja i razreivanja, oblik onom neogranienom pridaje granica
otkria u muzici uputila su ih da nebeske obrue poveu sa oktavom, kvintom i kvartom

osnovno ustrojstvo svemira je harmonija sfera

Zemlja je okruena trima sferama, koje se oko nje obru, dok Zemlja i zvezde stoje

vatra zvezda koja dopire kroz otvore na sferama koje se pokreu stvara privid kretanja zvezda -
geocentrika hipoteza

20
Pitagora (570-490)
Uenje o seobi dua (dua umrlog seli se u novoroeno telo (oveka ili ivotinje)
Teza o srodstvu svih ivih bia i sistem zabrana:
Ne jedi meso! (osim mesa rtvenog bika, zbog rizika od kanibalizma)
Ne zlostavljaj domae ivotinje!

Ne jedi pasulj!

Ne lomi hleb!

Ne podii hranu sa zemlje!

Ne sedi na merici za ito!

Ne daraj vatru gvoem!

Ne jedi srce!

Ne etaj glavnom ulicom!

Ne mokri na odseene nokte ili kosu niti ih gazi!

Otricu maa uvek okreni naopako!

Ispravi arav posle spavanja i okreni postelju!...

Ueni pitagorejci su ove zabrane ee krili, jer su im izgledale besmislene

Ksenofan se ovakvim verovanjima podsmevao (Pitagorin glas u laveu psa)
Uvrivanje misterije pitagorejstva
Na ovoj tvrdnji e Platon zasnovati uenje o saznanju kao seanju

21
Pitagora (570-490)
Pitagora je lino otkrio brojne odnose koji odreuju harmonine intervale muzike lestvice
Slino odnosima u muzici, postoje suprotnosti u medicini (toplo i hladno, vlano i suvo), te da je
posao lekara da proizvede odgovarajuu (skladnu) meavinu ovih suprotnosti u ljudskom telu
Od stava da i muziki sklad i zdravlje nastaju iz primene granice na ono neogranieno, pa do
zakljuka da se slian proces deava u svetu kao celini samo je korak
Pitagorino uenje se zasniva na tezi da su sve stvari brojevi i brojni odnosi
U osnovnim sluajevima brojevi su predstavljani i objanjavana su njihova svojstva putem taaka
kamena meaa (gr. horoi), pomou kojih su obrazovane odreene figure ili obrasci
Tetraktis formula nebeske i ljudske muzike .
1. Monada fizis . .
2. Dijada par primarnih suprotnosti
. . .
3. Trijada prvoroeno prirodno bie
4. Tetrada osnove ulne manifestacije prirode . . . .
Poredak meaa uslovljava odreeno telo, odnosno bie
Postoji ne jedna nego mnotvo priroda
Priroda je isto to i nenastala, nerazoriva, vena monada
Sva bia, u stvari, predstavljaju samo kombinacije takvih jedinica

22
Pitagora (570-490)
Otkrie konusnih preseka (parabole, elipse, hiperbole)
Pitagorina teorema (inspiracija egipatskim brojevima): Kvadrat nad dijagonalom
jednak zbiru dva kvadrata nad stranicama kvadrata (d2=a2+a2)
Meutim, ovo otkrie im se nije uinilo posebno znaajnim, budui da je rezultat
predstavljao iracionalan broj (d=2), o kojima se tada nita nije znalo
injenica da dijagonala kvadrata nije samerljiva njegovom stranicom nazvana je
skandalom nesamerljivosti.
Konana formula Pitagorine teoreme (c2=a2+b2) uzela je u obzir optiji sluaj,
nejednakokrakog pravouglog trougla i po tom otkriu e on ostati najbolje
zapamen do danas.
Tabela osnovnih suprotstavljenih pojmova, koji prebivaju u harmoniji, a iz kojih se moe izvesti
postojanje svega drugog
1. ogranieno neogranieno
2. neparno parno
3. jedno mnotvo
4. desno levo
5. muko ensko
6. mirno pokretno
7. ravno savijeno
8. svetlo tamno
9. dobro zlo
10. kvadratno pravougaono

23
Pitagora (570-490)

Sve stvari su sastavljene od ogranienog i neogranienog, odnosno parnog i neparnog

Kad se neparno podeli na dva dela ostaje jedinica u sredini, ali kada se podeli parno
onda ostaje praznina, pri emu svako deljenje praznine daje prazninu, pa se ono moe
nastaviti u beskonanost.
Brojevi su shvatani i prostorno: Putem brojeva predstavljani su i odreeni pojmovi i vrline:
1. Taka - pravda broj 4 ili 9 (2x2 ili 3x3 isto za isto)
2. Linija - brak broj 5 (2+3 muko i ensko)
3. Povrina - povoljna prilika ili prava mera broj 7
4. vrsto telo - ljubav broj 8 (oktava) i sl.
Pitagora je reformisao orfiki ritual time to je uveo muziku kao sredstvo oienja, a
uveo je i eksperimentisanje muzikim instrumentima, pa i prvu muziku skalu
Koristei drevni muziki instrument, monokord, pitagorejci su otkrili da postoji brojni
odnos izmeu visina tonova

24
Pitagora (570-490)
Otkriveno je da harmoniju proizvode samo tonovi koji se nalaze u odnosima oktave
(1:2), kvinte (12:8) i kvarte (8:6)
Iznalaenje veza izmeu odreenih fenomena stvarnosti i brojeva rezultovala su
odreenom mistikom brojeva
Otkrivi brojne odnose na razliitim nivoima stvarnosti (a posebno u muzici, gde se to,
izgleda, najmanje oekivalo), Pitagora je doao na ideju da itavu stvarnost, pa i
sutinu svih stvari pojmi kao broj i brojni odnos
Nasuprot jonskim kosmolozima, koji su praosnovu svih stvari traili u materiji,
pitagorejci su posegnuli za oblikom, odnosno brojem
Broj su shvatili kao idealnu sutinu materijalnog, a ne kao aktivnu ideju (Platon)
Glavni problem je postao kvantitet, umesto jonskog poela (bitka)
Gnoseoloki kriterijum, preuzet iz matematike kao najpouzdanije vrste znanja, je
pretvoren u ontoloki rezultat: broj je proglaen za trajnu i nematerijalnu osnovu svega
Savremena prirodna nauka, koja se zasniva na matematici, nastoji da utvrdi prirodne
zakone tako to odreenim svojstvima materijalnog sveta dodeljuje brojne vrednosti
pitagorejska teza o brojnoj prirodi stvarnosti ugraena je u temelje dananje nauke

25
Elejska filozofija

grka filozofska kola u Eleji nalazila se na prostoru june Italije

procvat (akme) je doivela oko 500. g. p.n.e.
rodonaelnik ove kole bio je Ksenofan, a njegovo uenje razvili su Parmenid, Zenon
i Melis
Glavne teze Elejske kole:
suprotstavljanje miljenja i mnjenja (doxa)

istinitosni sadraj miljenja i varljivost ulnog opaanja

izjednaavanje miljenja i bia

poricanje svake promene i kretanja s obzirom na bie

Elejska filozofija zasniva se na uenju o apsolutnom biu, koje se moe shvatiti

samo miljenjem i njemu suprotstavlja postojanje i vidljivi svet kao privid

26
 Ksenofan (570-480)
Elejskom uenju dao teoloki oblik
Suzbijao grki politeizam, tvrdei da boanstvu pripada jedinstvo, venost, nepromenljivost i
duhovnost sa kojim se, panteistiki, izjedaava svemir
Otro je kritikovao antropomorfne i antropopatske predstave o bogovima:
oni koji bogove zamiljaju nalik na ljude, u stvari, oslanjaju se na matu, a ne na mo rasuivanja
a oni koji im pripisuju ljudske slabosti (kao to to ine Homer i Hesiod), uniavaju ih
Bog je:
jedan
svemoan (sve vidi, misli i uje)
vean (neroen)
nepokretan, a sve pokree
upravlja svime snagom svoga uma
jedno i sve (izjednaava se sa kosmosom)
Ipak, istinu o bogovima i kosmosu niko ne zna, iako svako moe u pomo da prizove matu
Agnosticistika pozicija: istina o bogu je neizreciva
Pitanje: Na osnovu ega sam Ksenofan izrie pomenute odredbe boga?

27
Ksenofan (570-480)

Nego, da volovi i konji i lavovi imaju ruke (i da rukama svojim slikati

mogu i djelati kao i ljudi) likove bogova na svoju bi slikali sliku (konji
konjima sline, a volovi volu podobne.

Bivstvovanje (bitak):
ogranieno da bi bilo savreno (kosmos, a ne haos)
ima oblik kugle
stalno postoji kao potpuna celina (nije vie izvor i utoka)
nepromenljivo je
kretanje je sadrajno (ono se vri unutar kugle) formalna nepokretnost
bivstvovanja

28
Parmenid (510-?)
Ksenofanov uenik iz Eleje uobliio je elejsko uenje u jednu teoriju o biu i nebiu.
Prema Parmenidu jeste samo bie i ono je:
nenastalo
veno
jedno
nepromenjivo
nepokretno
lopta koja kontinuirano ispunjava prostor
identino je sa miljenjem
Nebie nije.
Nema nikakvog nastajanja.
Sve mnotveno i menjajue samo je privid.
Celokupno ulno saznanje samo je varka.
U svom spisu O prirodi (koji ima formu poeme), Parmenid razlikuje tri puta:
put istine (koji vodi do bia i koji je nezaobilazan)
put privida (koji vodi ka ne-biu i koji je, stoga, neprohodan)
put mnjenja (koji krivuda izmeu dva prethodna puta i stoga je prohodan, ali zaobilazan)

29
Parmenid (510-?)
Neka ovo nikada ne prevlada, da bia ne postoje. Miljenje i misao da bie
jeste su jedno i isto, jer nikada neete susresti misao koja je odeljena od
onoga o emu je ona, od odnosa prema onome na ta se ona odnosi.
Mora se govoriti i misliti ono to jeste; jer bie jeste, a nebie nije.

Suprotstavljanje prethodnicima koji bie nastoje da odrede u smislu elementa ili iskona
Nastojanje da se bie razume kao (sama) STVARNOST, a ne kao njen deo (pa bio to i deo
od koga je sve drugo poteklo)
Isticanje vanosti tumaenja odnosa miljenja i govora, s jedne strane i bia, s druge
postavlja se gnoseoloki problem
Saznanjem se smatra samo ono umno, koje se izdie iznad pojavne arolikosti
Bie jeste (aktualnost), a ne moe da bude (potencijalnost), jer bi mu to umanjilo punou
Preuzima se opte verovanje da iz niega neto ne moe da nastane (Ex nihilo nihil fit.)
Bie ili jedno jeste, nastajanje ili promena (mnotvo) je privid

30
Parmenid (510-?)
Starogrki izrazi govoriti i misliti imaju jako naglaenu intencionalnost (upravljenost ka
predmetu), te da se uvek: misli ili govori o neemu.
Za razliku od nas, Stari Grci:
nisu pravili razliku izmeu: egzistencijalne i predikativne upotrebe glagola biti
da su drali da sve to postoji, postoji kao takvo oduvek
Mi, npr., razlikujemo smisao sledeih reenica:
Bela rua jeste. (tvrdi se da postoji neka rua koja je bela
Rua je bela. (tvrdi se da je neka rua bela, a da se pri tome ne tvrdi izriito da ta rua uistinu i postoji
(ve je moda re o zamiljenoj, nacrtanoj ili nekada postojeoj rui)
Naalost, ovo razlikovanje nije odraz nikakvog intelektualnog napretka, ve zaborava bia (Hajdeger)

Stari su imali mnogo izvornije oseanje bia, nego to ga mi imamo danas.

Rua koja je zamiljena ili nacrtana takoe stvarna, a isto tako i ona koja je nekada postojala
Izmeu tih rua postoji znaajna razlika, ali se ona ne tie priricanja ili odricanja bievnosti, ve jedino
modusa bia
Sve pomenute rue postoje (poto su ve pomenute), iako one postoje na razliit nain ili, strogo govorei,
one se razlikuju po modusu svog postojanja
Sve to se da pomisliti, izgovoriti ili zapisati pripada jeziku, pa, utoliko, i biu.

31
Parmenid (510-?)
Isto je misliti i biti (To gar auto noein estin te kai einai).

Kod Parmenida jo nema razlikovanja bivstvovanja (to einai) i bivstva (ousia), ve se

sve oznaava kao bie (to on), pri emu se, ipak, vie misli na bivstvovanje nego na
bivstvujue
Isto je da bie jeste i uopte misliti. To je isti put.
Na Parmenidovom tragu:
Aristotel e bivstvovanje izjednaiti sa miljenjem miljenja
Hajdeger sa bitnim miljenjem
Odbacuje se mogunost smislene negativne predikacije: ne moe se misliti i govoriti
o nepostojeem, jer bi takvo miljenje i govorenje bilo prazno.
Iz toga se zakljuuje da nema:
promene (jer bi ona dopustila da se kae da bie vie nije onakvo kakvo je)
kretanja (bie je puno, nema neostvarenih mogunosti)
praznine (jer je ona vezana za je vezana za ne-bie, ona je nigde, nje nema)
Bie je: sve i celo, ogranieno, sferino (svuda jednako)

32
Parmenid (510-?)

Bie se shvata kao oduhovljena materijalnost animizam

Najvea zasluga: odbijanje da prihvati obiajno, mitoloko podrazumevanje bia
Parmenid eli da o biu progovori, da ga razume i da ga na taj nain utvrdi
Meutim, istiui jednost bia, on ga je nehotice ugrozio, jer je u miljenje uveo ne-bie.
Iako je Parmenid nebie uzeo samo kao logiku protivrenost postojanosti bia, ono
vie nikada nee moi da bude podrazumevano kako je to u celokupnoj (nefilozfskoj)
tradiciji bio sluaj
Dakle, Parmenidovo nastojanje da utemelji vanost bia ima, kao i svako filozofsko
promiljanje, crtu subverzivnosti u odnosu na ono ime se bavi

33
 Zenon (488-430)
Nije razvio nikakvu pozitivnu teoriju, ve je pobijao sve glasnije rigovore Parmenidovom uenju
U svojih 40 aporija, uzima po jednu hipotezu kako bi pokazao da je ona lana.
Postupak: reductio ad absurduum (svoenje na besmisleno), koji je on esto shvatao kao reductio ad
infinituum (svoenje na beskonano), to je za Grke bilo isto, budui da su drali da odsustvo granice
obesmiljava stvar.
A. dokazi protiv pitagorejskog pluralizma
Ako je stvarnost sastavljena od jedinica one:
ili imaju veliinu (linija beskonano deljiva beskonano dugaka, a sve(t) beskonano velik)
ili nemaju veliinu (pa je sve(t) nema veliinu)
B. dokazi protiv postojanja praznog prostora
Ako pretpostavimo da postoji prazan prostor u kome se nalaze stvari, prostor moe biti:
nita stvari ne mogu da budu u njemu
neto on e sam biti u prostoru, i ovaj prostor u prostoru i tako u beskonanost
C. dokazi protiv kretanja
Trka Ahila i kornjae (beskonano pribliavanje i ne prestizanje)
Ne negira se empirijsko kretanje, ali se ono smatra pripadnim svetu mnjenja, dok umsko saznanje
nadilazi protivrenosti pojavnog mnotva i pripada svetu istine.
Polazi od naelne pretpostavke da nita ne moe istovremeno biti jedno i deljivo.
34
Zenon (488-430)

35
Zenon (488-430)36
Ne negira se empirijsko kretanje, niti prazan prostor niti postojanje razliitih bivstvujuih.
Pokuava se da se ukae na injenicu da se iza pojavne arolikosti krije jedan, zajedniki osnov.
Sve to se moe ulno opaziti, dakle, sve to potie iz iskustva, to pripada svetu mnjenja.
Jedino umsko saznanje nadilazi protivrenosti pojavnog mnotva i dosee do istine.
Zenonovi dokazi imali su ogroman odjek.
Trebae da proe vie od veka da njihove slabosti analizira Aristotel, koji e uoiti da Zenon
(namerno) ne rasvetljava razlike izmeu nijansi pojmova koje u svojim dokazima upotrebljava.
Zenon ne istie (ili ne uoava) razliku izmeu matematike take i stvarnog prostora, pa samim tim tamo gde
je re o fizikoj veliini (stvarna deonica preenog puta) on govori o besmislenosti deljenja apstraktne
odrednice. Samo se matematiko vreme sastoji od trenutaka, a prostor od taaka, dok kao fizikalne veliine i
jedno i drugo uvek imaju neku vrednost.
I u A i B tipu dokaza polazi se od naelne pretpostavke da nita ne moe istovremeno biti jedno i deljivo,
odnosno da (matematiki) beskonano deljiva veliina nipoto ne mora biti isto to i fiziki beskonano velika
veliina.
Sve je to uzrokovalo da Zenon nehotice ugrozi Parmenidovo Jedno, budui da se iz navedenih
primera lako moe oitati nastojanje da se ono shvati kao proteno (dakle, kao odreeno, te
osobeno i ne-celo).
Svi elejci imaju kao zajedniko suprotstavljanje narodnoj religiji, odbacivanje iskustvenog
znanja, razvoj pojmova bia i nebia, poricanje mnotvenosti i kretanja.

36
Empedokle (490-430)
Polazite: postojee nije ni jedno ni jedinstveno, ve mnotveno i raznoliko
Suprotstavljanje pitagorejskoj tvrdi o postojanju mnotva
Poelo nije razumeo kao jedinstveno ve kao etvorostruko.
U tradiciji grkog duha, nema postajanja i nestajanja, ve da postoji samo meanje i
razdvajanje.
Smrt i roenje, kao radikalne promene, ne postoje, ali promena kao takva je stvarna.
Postoje etiri pratvari (korena svega): zemlja, voda, vazduh i vatra.
Umesto poela (arhe) koristi se re stihija (stoheion), koju e kasnije Ciceron prevesti
na latinski kao elemenat (elementum)
Shvatanje elemenata kao venih konstanti (Parmenidovo bie), a ne kao klica (iz kojih se
sve razvija)
Nasluivanje razlike izmeu:
kosmosa (kao skupa, kombinacije)
fizisa (raznolikog osnovnog materijala)

37
Empedokle (490-430)
Elemente spaja i razdvaja pokretna sila koja ima dva oblika: ljubav i mrnja.
Nedoslednost u tumaenju ovih sila:
one su isprva zamiljene tako da prebivaju van korena, te da imaju delatnu funkciju
da bi potom zadobile supstancijalne kvalitete i bile pozicionirane unutar korena, gotovo kao
5. i 6. element, ime im je pridana gradivna funkcija
Izvor nadahnua Empedokle je naao u prirodnim silama, koje imaju svoj produetak u ljudskim
oseanjima psihologizacija poimanja stvarnosti
Ljubav i mrnja naizmenino preovlauju, to za posledicu ima oblikovanje sveta.
Svet prolazi kroz etiri faze:
potpuna dominacija jedne sile
njena delimina dominacija
njena delimina potinjenost drugoj sili
njena potpuna potinjenost drugoj sili
Jedno i mnotvo su sapripadni, ali ciklino dominiraju.
Postojee nije ni jedno ni jedinstveno, ve mnotveno i raznoliko.

38
 Anaksagora (500-428. g.p.n.e)
Pre nastanka kosmosa postojala je primitivna meavina, u kojoj su sve stvari bile zajedno, tj. u potenciji
(Sutinsko suprotstavljanje Parmenidovom stanovitu o punoi Jednog)
Jednosmernim diferenciranjem iz meavine nastaje kosmos, koji nije nita drugo do zbir pojedinanosti.
Sve to postoji poseduje kvalitativno iste delove kao i celina homoimerije (istomernice)
Da bi bila mogua beskonana deoba, mora se pretpostaviti da sve ulne stvari sadre u sebi delie
drugog
Nema krajnjih, nedeljivih jedinica

Jer kako kosa moe nastati iz onoga to nije kosa, kako meso moe nastati iz onoga
to nije meso.
U svakoj stvari preovlauju one estice po kojima je stvar dobila ime
Um (nus) sam sebe pokree i pokree pra-masu u vrtlono kretanje, to rezultuje izdvajanjem po
osnovi: retko-gusto, toplo- hladno, svetlo-tamno, suvo-vlano
Nijedna stvar nije potpuno odvojena od neke druge stvari, izuzev Nusa, koji je jednako prvobitan

39
Anaksagora (500-428. g.p.n.e)
Jedino je nus beskonaan i autonoman.
Da nije nezavisan i neogranien, nus ne bi imao mo nad svim (drugim) stvarima.
Ipak, postavlja se pitanje poetka: da li nus prebiva u homoimerijama ili van njih.
Primedba: Kako god bilo, javlja se problem, jer:
ako nus postoji van elemenata onda on i ne postoji (jer mimo njih nita ne postoji)
ako on postoji u elementima onda se stvari pokreu same od sebe, to znai da je re o
creatio ex nihilo (stvaranju ni iz ega), to je za grki duh nezamislivo
Anaksagorina postavka krije izvesne nedomiljenosti.
Aristotel je kritikovao Anaksagorin potez uvoenja Uma u objanjenje na nain na
koji to ine dramski pisci (deus ex machina) reenje ne poiva na valjanim
razlozima
S obzirom na glavni problem predsokratovske misli, problem postojanja jednog ili
mnotva, Anaksagora smatra da prvobitna meavina ne podrazumeva potpuno
ponitenje razlika: jedno i mnotvo postoje zajedno.

40
Leukip (480 400 g. p.n.e.)
Demokrit (470 360. g. p.n.e.)
Nejasno autorstvo, pa se ono navodi pod zajednikim imenom
Pretpostavili su da postoji praznina (prazan prostor), koji se do tada smatrao nebiem
Praznina, ipak, nije stvar, budui da nema oblik, te se ona ne razlikuje od druge praznine
Osnovnu suprotnost ine: atomi i prazan prostor
Re atom (gr. atomon) - nedeljiv, kasnije se uvreila kao izraz za minijaturne estice
Stvari se mogu deliti do odreene granice
Postoji beskonano mnotvo stvarnosti (atoma), a svaka od njih je nedeljivo Jedno i mala
korpuskula bez upljine
(Ideja o postojanju beskonano mnogo svetova nije atomistika, ve je stara jonska ideja)
Atom je korpuskula koja je:
nedeljiva
iva
mala
osobena po vizuelno-geometrijskim svojstvima (ali ne i kvantitativno):
obliku
redu
poloaju

41
Leukip (480 400 g. p.n.e.)
Demokrit (470 360. g. p.n.e.)
Komponovanjem atoma i praznine nastaju sve stvari, pa i kosmos
Nastajanje kosmosa poinje diferenciranjem neodreenosti apeirona
Posle separacije slina tela se spajaju (slino i drugi predsokratovci)
Priroda venog kretanja se ne objanjava, ve se ono uzima kao sudbinom
uslovljeno (nuno)
Vrtlono kretanje razdvaja atome po teini, tako to se laki udaljavaju od centra
vrtloga, sledeim redom: zemlja voda vazduh vatra
Preuzima se etvorostruka podelu hiletikog (materijalnog) bia
Na taj nain je nainjena sinteza:
Parmenidovog uenja o nedeljivoj jednosti
Pitagorinog uenja o mnotvu jedinica
Empedoklovog uenja o razliitim elementima
dok je Anaksagorino uenje o beskonanoj deljivosti jednoobraznih estica odbaena

42
Leukip (480 400 g. p.n.e.)
Demokrit (470 360. g. p.n.e.)

Prema mnjenju slatko, prema mnjenju gorko, prema mnjenju kiselo ili
slano, a uistinu samo atomi i praznina.
Dva nivoa stvarnosti:
ulni, koji e se pokazati kao prividan i

umni, koji razotkriva bie

Ali, ipak, ovde nije re o otrom razgranienju (koje bi odreklo svaku stvarnost onom
pojavnom), ve o relativizaciji njegovog znaaja
Komponovanjem atoma i praznine nastaju sve stvari i kosmos
Kosmos je nastao diferenciranjem neodreenosti apejron, posle razdvajanja slina
tela se spajaju

43
Predsokratovska filozofija

Osnovno nastojanje predsokratovaca: tenja da se sazna Jedno i osnovne suprotnosti

na koje se to Jedno razdvaja, a pomou kojih se i razumeva, da bi se reila zagonetka
nastanka i postojanja sveta.
1. Mileani su pokazali jednost u smislu istog porekla i iste tvari.
2. Pitagorejci su jednost shvatili kao jedinicu.
3. Heraklit ga je video kao rodovnu jednost i spekulativno jedinstvo.
4. Parmenid je jedno shvatio u smislu neprekidnosti i jednog po pojmu.
5. Empedokle i Anaksagora su jedno videli kao meavinu i celinu.
6. Demokrit i Leukip su prvi nagovestili vieznanost pojmovnog para jedno mnotvo

44