Andej Sapkovski

GOSPODARICA
JEZERA
Sedmi deo Sage o vecu

S poljskog prevela

Zorana Lutovac

arobna
knjiga
 Naslov originala

Andrzej Sapkowski

PANI JEZIORA

Copyright 2013 za srpsko izdanje arobna knjiga

Ilustracija na naslovnoj strani

Alejandro Colucci

ISBN 978-86-7702-317-1

arobna knjiga

Beograd 2013.
We are such stuff
As dreams are made on, and our little life
Is rounded with a sleep.

Vilijam ekspir
 I nastavie dalje, sve dok ne stigoe do irokog i prelepog jezera. A usred samog
tog jezera, Artur ugleda ruku odevenu u beli saten kako dri ma predivne izrade.
Potom spazie devojku kako smelo koraa po vodenom ogledalu.
Ko je ta arobna devojka? upita Artur.
Zovu je Gospodarica Jezera odgovori Merlin.

Tomas Malori, Smrt Artura

 Prvo poglavlje

Jezero je bilo zaarano. Nije bilo nikakvih sumnji u to.

Kao prvo, nalazilo se tik pored tesnaca uklete doline Kum Puka, tajanstvene doline
veito uukane maglom, uvene po arolijama i magijskim pojavama.
Kao drugo, bilo je dovoljno samo baciti pogled na njega.
Povrina vode bila je potpuno, sono i nepomueno plava, doslovno poput izbruenog
safira. Bila je glatka kao ogledalo do te mere da su vrhovi masiva I Vidfa, koji su se
ogledali u njoj, lepe izgledali kao odraz nego u stvarnosti. Sa jezera je duvao hladan,
osveavajui lahor, a velianstvenu tiinu nita nije remetilo, ak ni pljuskanje ribe ili krik
vodene ptice.
Vitez je stresao sa sebe utisak. Ali umesto da nastavi put grebenom brda, uputio je
konja nadole ka jezeru. Kao da ga je u potpunosti vukla magnetska sila arolije koja
drema onamo, dole, na dnu, u vodenom bezdanu. Konj je plaljivo koraao meu
krevima stena i tihim frktanjem obavetavao da i on osea magijsku auru.
Spustivi se dole na plau, vitez sjaha. Trgnuvi pastuva za uzde, priblii se rubu vode,
gde je siuan talas igrao meu raznobojnim bel ucima.
Kleknu, zveckajui verinjaom. Plaei mla, ribe malecne i ivahne poput iglica,
zahvati vodu spojenim dlanovima. Pio je paljivo i polako, jezik i usne su mu trnuli od
ledene vode, koja mu je probadala zube.
Kada je opet zahvatio, dolete do njega zvuk noen povrinom jezera. Podie glavu.
Konj frknu kao da potvruje da je i on uo.
Nauli ui. Ne, to nije bila varka. To to je uo bila je pesma. Pevala ju je ena. Moda
pre devojka.
Vitez, kao i svi vitezovi, bio je vaspitavan na pesmama barda i vitekim priama. A u
njima su u devet od deset sluajeva devojaka pevanja ili alopojke bile mamac idui
za njihovim glasom, vitezovi bi redovno upadali u klopke. Neretko smrtonosne.
Ali radoznalost je nadvladala. Na kraju krajeva, vitez je imao tek devetnaest godina.
Bio je vrlo odvaan i vrlo nerazuman. Bio je slavan po jednom, a poznat po drugom.
Proveri da li mu ma dobro stoji u kanijama, potom trznu konja i krenu plaom u
pravcu mesta odakle je dopirala pesma. Nije morao daleko da ide.
Obala je bila prekrivena tamnim eratinim stenama izglaanim do sjaja, reklo bi se,
igrake divova koje su tu nehajno baene ili zaboravljene nakon svrene igre. Neke stene
su stajale u jezeru i crnele se pod prozranom povrinom. Neke su se izdizale iznad
povrine i, umivane talasiem, izgledale kao lea levijatana. Ali najvie stena nalazilo se
na obali, od plae pa sve do ume. Deo je bio zariven u pesak i samo delimino trao,
ostavljajui posmatrau da nagaa koliko su velike u celosti.
Pesma koju je vitez uo dopirala je upravo iza tih priobalnih stena. A devojka koja je
pevala bila je nevidljiva. Povue konja drei ga za vale i nozdrve kako ne bi rzao i
frktao.
Devojina odea bila je poloena na jednoj od stena koje su stajale u vodi, ravnoj
poput stola. A ona sama, naga, do pojasa u vodi, prala se pljuskajui i pevuei pritom.
Vitez nije prepoznavao rei.
Nije ni udo.
Devojka glavu bi dao u zalog nije bila ovek od krvi i mesa. O tome su svedoili
vitko telo, udna boja kose, glas. Bio je uveren da bi ugledao velike oi oblika badema
kada bi se okrenula. A kada bi zabacila pepeljastu kosu, nesumnjivo bi zapazio otre, pri
vrhu picaste une koljke.
To je bila iteljka Faerie. arobnica. Jedna od Tilvit Tega {1}. Jedna od onih koje su
Pikti{2} i Irci nazivali Daoine Sidhe{3}, Narod Brda. Jedna od onih koje su Saksonci nazivali
vilenjakinjama.
Devojka na asak prestade da peva, uroni do vrata, zabrekta, zafrkta i sasvim obino
opsova. Meutim, to nije zavaralo viteza. arobnice, kao to je ve poznato, umele su da
psuju na ljudskom jeziku. Neretko prljavije nego konjuari. A vrlo esto je psovka bila
uvod u nekakav zlokoban trik, po kojima su arobnice bile slavne na primer, da
poveaju nekome nos do veliine krastavca ili da smanje nekome mukost do veliine
zrna graka.
Viteza nisu privlaile ni prva ni druga mogunost. Ve se u potpunosti pripremio za
diskretno povlaenje kad ga izdade konj. Ne, ne njegov vlastiti konj, koji je bio smiren i
tih kao mii dok ga je drao za nozdrve. Izdao ga je arobniin konj, vrana kobila koju
vitez isprva nije primetio meu stenama. Sada je katranastocrna kobila rila kopitom
ljunak i pozdravno zarzala. Vitezov drebac trgnuo je glavom i ljubazno odgovorio. ak
je eho preao po vodi.
arobnica iskoi iz vode, na tren se prezentujui vitezu u punom sjaju oku dragom.
Baci se ka steni na kojoj je stajala njena odea. Ali umesto da dohvati neku haljinu i
skromno se pokrije, vilenjakinja zgrabi ma i sa fijukom ga izvue iz kanija, obrui
elezom zauujue veto. To je trajalo jedan kratak trenutak, nakon ega je arobnica
unula, ili klekla, skrivajui se u vodi ak do nosa i izbacivi iznad povrine ispruenu
ruku sa maem.
Vitez se prenu iz obamrlosti, pusti voice i savi koleno, kleknuvi na mokri pesak. Istog
asa je shvatio koga ima pred sobom.
Zdravo ivo promumla pruajui joj ruku. Ovo je velika ast za mene... Veliko
zadovoljstvo, oh, Gospodarice Jezera. Prihvatam taj ma...
Moe li da ustane sa kolena i okrene se? arobnica izbaci usta iznad vode.
Moe li da prestane tako da bulji? I da mi dozvoli da se obuem?
Poslua je.
uo je kako pljuska izlazei iz vode, kako uka odeom, kako psuje u tiini, navlaei
odeu na mokro telo. Posmatrao je vranu kobilu dlake glatke i sjajne kao krtije krzno.
Nesumnjivo je to bio konj velike krvi, nesumnjivo hitar poput vetra. Nesumnjivo zaaran.
Sigurno je i stanovnik Faerie, kao i njegova vlasnica.
Moe da se okrene.
Gospodarice Jezera...
I predstavi.
Ja sam Galahad iz Kaer Benica. Vitez kralja Artura, gospodara zamka Kamelot,
vladara Letnje Zemlje, a takoe Dumnonije{4}, Difneinta{5}, Povisa, Difeda{6}...
A Temerije? prekinu ga. Redanje, Rivije, Edirna? Nilfgarda? Ovi nazivi ti govore
neto?
Ne. Nikada ih nisam uo.
Ona slegnu ramenima. Osim maa, u rukama je drala izme i koulju, opranu i
isceenu.
Tako sam i mislila. A koji je danas dan u godini?
Danas je otvori usta bezgranino zaprepaen drugi pun mesec po Beltejnu{7}...
Gospodarice...
Ciri ree mahinalno, uvrui ruke kako bi bolje namestila odeu na osuenoj koi.
Govorila je udno, oi su joj bile zelene i velike...
Spontano zabaci vlanu kosu, a vitez uzdahnu mimo volje. Ne samo zato to joj je uho
bilo obino, ljudsko, ni u kom smislu vilenjako. Obraz joj je bio izdeformisan velikim
runim oiljkom. Ranjena je. Ali zar arobnica moe biti ranjena?
Ona primeti pogled, namrti oi i nabora nos.
Oiljak, tako je ree sa svojim udnovatim akcentom. Zato ima tako prestraen
pogled? Zar je za viteza toliko udna ta stvar oiljak? I toliko gnusna?
Polako, on oberuke skinu kapu verinjae i zabaci kosu.
Stvar uopte nije udna za viteza ree ne bez mladalakog ponosa, demonstrirajui
sopstveni, jedva zarastao, oiljak, koji se pruao od slepoonice do vilice. A gnusni su
samo oiljci na asti. Ja sam Galahad, sin Lanselota od Jezera i Elejn, kerke kralja
Pelesa, gospodara Kaer Benica. Ovu ranu mi je zadao Brcunis Nemilosrdni, neastan
tlaitelj deva, pre no to sam ga porazio u duelu. Zaista, dostojan sam da iz tvojih ruku
primim taj ma, o, Gospodarice Jezera...
ta?
Ma. Spreman sam da ga primim.
To je moj ma. Ne dozvoljavam nikome da ga dodiruje.
Ali...
Ali ta?
Gospodarica Jezera uvek... Uvek izranja iz vode i daruje ma.
utala je neko vreme.
Shvatam ree konano. ta e, kakva zemlja, takav obiaj. ao mi je, Galahade,
ili kako ve, ali oigledno nisi naleteo na tu Gospodaricu koja ti treba. Ja nita ne
poklanjam. I ne dozvoljavam da mi uzmu. Da ne bude zabune.
Ali svakako odvai se dolazite iz Faerie, Gospodarice, ili nije tako?
Dolazim ree ubrzo, a njene zelene oi, inilo se, gledaju u bezdan prostranstva i
vremena. Dolazim iz Rivije, iz grada istog naziva. Kod jezera Lok Eskalot. Doplovila sam
ovamo laom. Bila je magla. Nisam videla obalu. Samo sam ula Kelpino rzanje... Moje
kobile, koja me je pratila.
Prostrla je mokru koulju na kamen. A vitez ponovo uzdahnu. Koulja je bila oprana, ali
ne paljivo. Ipak su se mogli videti tragovi krvi.
Ovamo me je donela rena struja nastavi devojka, ili ne videi ta je ugledao, ili se
pravei da ne vidi. Rena struja i ini jednoroga... Kako se zove ovo jezero?
 Ne znam prizna. Toliko je jezera u Gvinedu...
U Gvinedu?
Dabome. One planine su I Vidfa. Ako ih dri po desnoj strani i jae umama, za dva
dana stie u Dinas Dinleu, a dalje u Kaer Datal. A reka... Najblia reka je...
Nije vano kako se zove najblia reka. Ima li moda neto za jelo, Galahade? Prosto
umirem od gladi.

*
Zato me tako posmatra? Boji se da u nestati? Da u odleteti u prostranstva
zajedno sa tvojim dvopekom i kobasicom suenom na dimu smreke? Ne boj se. U mom
svetu sam napravila mnogo gluposti i unela pometnju u sudbinu, te zasad ne smem tamo
da se pojavljujem. Proveu neko vreme u tvom. U svetu u kojem je nou uzaludno traiti
na nebu Zmaja ili Sedam koza. Svetu u kome je sada drugi pun mesec po Beleteinu, a
Beletein se izgovara Beltejn. Pitam, zato tako gleda u mene?
Nisam znao da arobnice jedu.
arobnice, volebnice i vilenjakinje. Sve jedu. Piju. I tako dalje.
ta?
Nije vano.
to ju je obazrivije posmatrao, to je ona vie gubila arobnu auru, to je vie postajala
ljudska i obina, ak prosta. Ipak je znao da nije takva, ne moe biti. Ne mogu se sresti
obine devojke u podnoju I Vidfa, u okolini Kum Puke, dok se kupaju gole u planinskim
jezerima i peru okrvavljene koulje. Nije vano kako ta devojka izgleda, nije mogla biti
zemaljsko bie. Osim toga, Galahad je ve potpuno slobodno i bez bogobojaljivog straha
gledao u njenu miju kosu, koja je sada, kada se osuila, na njegovo uenje, blistala
srebrnastobelim prugama sedine. U njene tanane ruke, mali nos i bleda usta, u njenu
muku odeu udnovatog kroja, saivenu od delikatne tkanine nevieno gustog spleta. U
njen ma, udan po konstrukciji i ornamentu, ali koji ni najmanje nije izgledao kao
paradna drangulija. U njena bosa stopala oblepljena isuenim peskom plae.
Da bude jasnije progovori trljajui stopalo o stopalo ja nisam vilenjakinja. A
arobnica, volebnica, jesam... pomalo netipina. Eee, verovatno vie nisam.
alim, zaista.
Za im, toboe, ali?
Kau... pocrveni i zastenja. Kau, ako im se posrei da sretnu mladie, arobnice
ih vode u Elfland i tamo... Pod leskovim grmljem, na ilimu od mahovine, pokazuju im...
Shvatam pogleda ga brzo, pa jako zagrize kobasicu. to se tie zemlje vilenjaka
nastavi progutavi pre nekog vremena sam pobegla odande i uopte mi se ne uri sa
povratkom. A to se tie pokazivanja na ilimu od mahovine... Stvarno, Galahade, nisi
naiao na tu Gospodaricu na koju je trebalo. Ipak, hvala lepo za dobre namere.
Gospodarice! Nisam eleo da uvredim...
Ne pravdaj se.
Sve je zbog toga promumla to ste arobno lepi.
Hvala jo jednom. Ali i dalje nema nita od toga.
utali su neko vreme. Bilo je toplo. Sunce u zenitu prijatno je zagrejalo kamenje.
Lagani povetarac izbrazdao je povrinu jezera.
ta znai... progovori iznenada Galahad, udno ushienim glasom. ta znai
koplje sa otricom koja krvari? ta znai i zbog ega pati kralj sa probijenim bedrom? ta
znai gica u belom koja nosi gral, srebrnu pliticu...
A inae prekinu ga osea li se dobro?
Ja samo pitam.
A ja ne razumem tvoje pitanje. To je nekakva dogovorena ifra? Signal po kome se
prepoznaju prosvetljeni? Objasni, molim te.
Neu moi.
Pa to pita?
A zato... zbuni se. Pa, ukratko govorei... Jedan od naih nije upitao, a imao je
priliku. Progutao je jezik ili se postideo... Nije pitao i zbog toga je dolo do mnogih
neprijatnosti. Stoga mi sada uvek pitamo. Za svaki sluaj.

*
Da li u tvom svetu ima arobnjaka? Zna, oni to se petljaju sa magijom. Magovi.
Znalci.
Ima Merlin. I Morgana. Ali Morgana je zla.
A Merlin?
Tako, srednji.
Zna li gde da ga pronaem?
Kako da ne! U Kamelotu. Na dvoru kralja Artura. Ja sam se ba tamo uputio.
Daleko je?
Odavde do Povisa, do reke Hafren, potom uz tok Hafrena do Glevuma, na Sabrinino
more, a odande je ve blizu ravnica Letnje Zemlje. Sve ukupno nekih deset dana puta...
Predaleko.
Mogue je zastenja malo skratiti put, idui kroz Kum Puku. Ali to je ukleta dolina.
Tamo je strano. ive onamo, u I Dinan Bah Tegu, zlokobni patuljci...
A ti ta, ma nosi iz fazona?
A ta mogu da postignem maem protiv magije?
Postii e, postii e, ne boj se. Ja sam vetica. uo si nekad? Eh, naravno da nisi
uo. A tvojih patuljaka se ne plaim. Imam meu patuljcima mnogo poznanika.
Pa sigurno, pomisli on.

*
Gospodarice Jezera?
Zovem se Ciri. Ne zovi me Gospodarica Jezera. To mi izaziva rave asocijacije,
neprijatne i bolne. Tako su me zvali u zemlji... Kako si ti nazvao tu zemlju?
Faerie. Ili, kako kau druidi: Anun. A Saksonci kau: Elfland.
Elfland... obavi ruke kariranim piktskim pledom koji je dobila od njega. Zna li da
sam bila tamo? Ula sam u Lastaviju kulu i bup ve sam bila meu vilenjacima. A oni
su me ba tako zvali. Gospodarica Jezera. ak mi se isprva to dopadalo. Laskalo mi je.
Dok nisam shvatila da u toj zemlji, u toj kuli i na tom jezeru nisam nikakva Gospodarica,
ve zatvorenik.
Da li si tamo ne izdra isflekala koulju krvlju?
utala je dugo.
Ne ree najzad, a glas joj, inilo mu se, zadrhta lagano. Nisam tamo. Ima otro
oko. Od istine nee pobei, ne vredi skrivati glavu u pesku... Da, Galahade. U poslednje
vreme sam esto bila u flekama. Krvi neprijatelja koje sam ubijala. I krvi bliskih koje sam
pokuavala da spasem... A koji su umirali na mojim rukama... Zato tako pilji u mene?
Ne znam da li si boanstvo ili smrtna deva... Ili jedna od boginja... No ako si
stanovnica zemaljske kugle...
Ako moe, prei na stvar.
eleo bih Galahadove oi usplamtee da ujem tvoju priu. Hoe li da je
ispria, o, Gospodarice?
Dugaka je.
Imamo vremena.
I svrava se veoma ravo.
Ne verujem.
Zato?
Pevala si kupajui se u jezeru.
Pronicljiv si okrenu glavu, stisnu usne, a lice joj se najednom zgri i poruni. Da,
pronicljiv si. Ali veoma naivan.
Ispriaj mi svoju priu. Molim te.
Deder uzdahnu. Dobro ako hoe... Ispriau.
Zasela je udobnije. I on sede udobnije. Konji su ili ivicom ume, pasui travu i biljke.
Od poetka zamoli Galahad. Od samog poetka...
Ta pria ree uskoro, vre se uvijajui u piktski pled sve vie mi lii na onakvu
koja nema poetak. Nisam sigurna ni da li se ve okonala. Mora znati, strano se
ispreplitala prolost sa budunou. Jedan vilenjak mi je ak rekao da je to kao sa zmijom
koja zubima hvata svoj rep. Ta zmija, znaj to, zove se urobor. A to to grize svoj rep
znai da je krug zatvoren. U svakom momentu vremena kriju se prolost, sadanjost i
budunost. U svakom momentu vremena krije se venost. Razume li?
Ne.
Nema veze.
 Istinu vam kazujem, ko veruje snovima poput je onoga to eli da pojmi vetar ili
senku da uhvati. Zavarava se lanom slikom, krivim ogledalom, koje lae ili lupeta
gluposti poput ene na poroaju. Glup je zaista onaj ko veruje snenim morama i
koraa putem zabluda.
Svakako, ko snove prenebregava i ne veruje im nimalo, taj isto nerazumno ini. Jer
ako snovi uopte ne bi imali znaenje, zato bi nam bogovi darovali sposobnost
snivanja dok su nas tvorili?
Mudrosti proroka Lobode, 34:1

All we see or seem

Is but a dream within a dream
Edgar Alan Po
 Drugo poglavlje

Povetarac je naborao povrinu jezera punu pare poput kotla, poterao je po njoj ostatke
rasterane magle. Skarami{8} su kripali i ritmino udarali, izranjajua vesla bacala su gr'd
blistavih kapljica.
Kondviramurs prui ruku preko relinga. Laa je plovila tako sporim tempom da se voda
minimalno komeala i prskala njen dlan.
Ah-ah kaza, dodajui u glas onoliko sarkazma koliko je mogla.
Kakva brzina! Bukvalno letimo po talasima. ak mi se vrti u glavi!
Vesla, nizak, zdepast i nabijen mukarac, ljutito i nerazgovetno promrmlja neto, ne
podiui glavu obraslu kosom sedom i uvijenom kao u karakula{9}. Polaznici je ve bilo
preko glave gunanja, frktanja i stenjanja kojima je taj prostak izbegavao odgovore na
njena pitanja otkad se ukrcala na lau.
Paljivo procedi, s naporom uvajui smirenost. Od tako isforsiranog veslanja
moemo se prevrnuti.
Ovog puta mukarac podie lice, izgorelo, tamno kao tavljena koa. Proguna,
zafrkta, pokretom brade pokrivene sedom ubom pokaza na privreno drveno motovilo
na boku broda i zategnuto ue, koje je nestajalo u vodi dok se laa kretala. Oigledno
uveren da je objanjenje bilo iscrpno, nastavi da vesla. U istom tempu kao i maloas.
Vesla uvis. Pauza. Vesla napola u vodi. Druga pauza. Vuci. Jo dua pauza.
Aha ree slobodno Kondviramurs posmatrajui nebo. Shvatam. Vaan je mamac
koji se vue iza lae i mora da se kree uz odreenu brzinu i na odgovarajuoj dubini.
Vaan je ribolov. Ostalo je nevano.
To je bilo toliko oigledno da se mukarac nije ni potrudio da guna ili frke.
to bi nekoga zanimalo nastavi monolog Kondviramurs to to sam putovala celu
no? to sam gladna? to me zadnjica boli i svrbi od tvrde i mokre klupe? to mi se piki?
Ne, vaan je samo lov na ribe. U svakom sluaju besmislen. Nita nee uhvatiti na
mamcu koji vue na dubini od dvadeset senjeva.
Mukarac podie glavu, pogleda je odvratno i proguna veoma, ali veoma osorno.
Kondviramurs blesnu zubima ponosna na sebe. Prostak je i dalje polako veslao. Bio je
besan.
Pruila se na krmskoj klupici i stavila nogu preko noge. Tako da se u razrezu haljine
moglo dosta toga videti.
Mukarac zaguna i pritisnu na vesla uljevite ruke, pravei se da gleda u ue mamca.
Naravno, nije ni pomiljao da ubrza tempo veslanja. Polaznica uzdahnu rezignirano i
zabavi se posmatranjem neba.
Skarami pokripavae, brilijantne kapljice padae sa vrhova vesala.
U magli, koja se brzo podizala, pomolie se obrisi ostrva. I nad njim uzdignut tamni,
ispupen obelisk kule. Prostak, iako je sedeo okrenut leima i nije gledao, na nepoznat
nain je znao da su ve skoro na pravom mestu. Ne urei, odloio je vesla na bokove
broda, ustao i poeo polako da namotava ue na motovilo. Kondviramurs, i dalje sa
nogom preko noge, zvidala je, gledajui u nebo.
Mukarac je namotao ue do kraja i pogledao mamac veliku mesinganu kaiku
opremljenu trostrukom kukom sa repiem od crvene vune.
Oho-oho ree slatko Kondviramurs. Nita se nije uhvatilo, oh-oh, kakva teta.
Pitam se zato si takav baksuz? Moda je laa plovila prebrzo?
Mukarac ju je oinuo pogledom koji je govorio mnogo ravih stvari. Seo je,
progunao, pljunuo preko relinga, uhvatio vesla uljevitim rukama i snano pognuo lea.
Vesla su pljusnula, zatutnjala u karamima, laa je jurnula niz jezero kao strela, voda se
umno zapeni oko pramca, a iza krme uskovitla u virove. etvrt gaanja iz luka, koja ih je
delila od ostrva, preli su za manje od dva frktaja, a laa je izletela na ljunak u takvom
zaletu da je Kondviramurs pala sa klupe.
Mukarac je progunao, zafrktao i pljunuo. Polaznica je znala da je u prevodu na jezik
civilizovanih ljudi to znailo: nosi se iz moje lae, prepametna vetice. Takoe je znala da
ne moe da rauna na to da e je izneti na rukama. Izula je izme, provokativno visoko
uzdigla haljinu i sila sa broda. Progutala je psovku, jer su joj se koljke bolno zabile u
stopala.
Hvala ree kroz stisnute zube za prevoz.
Ne ekajui povratno gunanje i ne osvrui se, bosonoga poe u pravcu kamenitih
stepenika. Sve nelagode i muke prole su i odletele bez traga, izbrisalo ih je rastue
uzbuenje. Bila je na ostrvu Inis Vitre, na jezeru Lok Blest. Bila je na bezmalo
legendarnom mestu, gde su prebivali iskljuivo malobrojni izabranici.
Jutarnja magla potpuno se podigla, kroz zatamnjeno nebo poela je snanije da sija
crvena sunana kugla. Oko maikula kule kruili su kretavi galebovi, treperili jeii.
Na vrhu stepenita koje je vodilo od plae do terase stajala je Nimue, naslonjena na
kip zgrene i iskeene himere.
Gospodarica Jezera.

*
Bila je sitne grae i niska, visine malo vie od pet stopa. Kondviramurs je ula da su je
u mladosti zvali Lakti, sada je znala da je nadimak bio ispravan. Ali bila je uverena da se
barem ve pola veka niko ne bi usudio da tako nazove malu arobnicu.
Ja sam Kondviramurs Tili predstavi se s naklonom, pomalo zbunjena, i dalje sa
izmama u ruci. Drago mi je to mogu da budem gost na tvom ostrvu, Gospodarice
Jezera.
Nimue ispravi je slobodno mala arobnica. Nimue, nita vie. Moemo da se
okanemo titula i epiteta, gice Tili.
U tom sluaju, ja sam Kondviramurs. Kondviramurs, nita vie.
Onda dozvoli, Kondviramurs. Porazgovaraemo uz doruak. Pretpostavljam da si
ogladnela.
Ne poriem.

*
Za doruak su imali tvarog, vlaac, jaja, mleko i raani hleb, koje su posluile dve
mlade i tihe slukinje to su mirisale na skrob. Kondviramurs je jela oseajui na sebi
pogled male arobnice.
Kula govorila je polako Nimue, posmatrajui svaki njen pokret i svaki zalogaj
prinoen ustima ima est spratova, s tim to je jedan pod zemljom. Tvoja soba se
nalazi na drugom nadzemnom spratu, tamo ima sve pogodnosti potrebne za ivot. Kao
to vidi, parter je administrativni deo, a tu se takoe nalaze stanarske sobe slugu. U
podzemlju, kao i na prvom i treem spratu, jesu laboratorija, biblioteka i galerija.
Dozvoljen ti je neogranien ulazak i pristup svim navedenim spratovima i prostorijama
koje se nalaze na njima, moe da koristi njih, kao i sve to se nalazi u njima, kada god
poeli i na koji god nain hoe.
Shvatila sam. Hvala.
Na dva najvia sprata se nalaze moje privatne sobe i moj privatni radni kabinet. To
su apsolutno privatne prostorije. Da bismo izbegle nesporazume: ja sam neuveno
osetljiva na te stvari.
Potovau to.
Nimue okrenu glavu ka prozoru kroz koji se video Mrzovoljni Gospodin Vesla, koji se
ve reio Kondviramursinog prtljaga, a sada je tovario na lau tapove, motovila, raila,
potegae i drugu opremu ribolovake radinosti.
Ja sam malo staromodna nastavi. Ali navikla sam da odreene stvari koristim po
ekskluzivnom pravu. etkica za zube, na primer. Privatne sobe, biblioteka, toalet. I Kralj
Pecaro. Molim te, ne pokuavaj da koristi Kralja Pecaroa.
Kondviramurs se umalo ne zadavi mlekom. Nimueino lice nije odraavalo nita.
A ako... nastavi, pre no to je devojka povratila mogunost govora. Ako on
pokua tebe da iskoristi, odbij ga.
Kondviramurs, progutavi najzad, brzo je klimala glavom suzdravajui se od bilo
kakvog komentara. Mada joj je navrh jezika stajalo da je ne privlae pecaroi, pogotovo
ne grubijani. I oni kojima je glava zarasla sedinom beliastom poput tvaroga.
Daaaa kaza otegnuto Nimue. Sada ostavimo predstavljanje po strani. Vreme je
da preemo na konkretne stvari. Ne budi li u tebi radoznalost to sam meu svim
kandidatkinjama izabrala upravo tebe?
Kondviramurs, ukoliko je uopte i razmiljala o odgovoru, inila je to samo da ne bi
ispala previe nadmena. Meutim, brzo je dola do zakljuka da e i najmanji stepen
lane skromnosti za Nimue ionako biti la koja para ui.
Ja sam najbolja snevaica na akademiji odgovori hladno, konkretno i bez
hvalisanja. A na treoj godini sam zauzela drugo mesto meu oneiromantkinjama{10}.
Mogla sam da uzmem onu to je zauzela prvo mesto. Nimue je faktiki bila iskrena
do bola. Uzgred reeno, predloili su mi ba tu odlikaicu, uostalom uz odreen pritisak,
jer ona je sigurno vana ki nekog vanog. A to se tie snevanja, oneiroskopije, svakako
zna, draga Kondviramurs, da je to vrlo nepouzdan dar. Fijasko moe da zadesi i najbolju
snevaicu.
Kondviramurs je zadrala na zubima protivodgovor da njeni neuspesi mogu da se
izbroje prstima jedne ruke. Na kraju krajeva, razgovarala je sa majstoricom. Treba znati
proporcije, uzvieni gospodine, kako je govorio jedan od profesora akademije, erudit.
 Nimue laganim klimanjem glave pohvali njeno utanje.
Raspitala sam se u koli ree ubrzo. Otuda znam da ne mora da potpomae
snivanje opojnim sredstvima. Raduje me to, budui da ne toleriem narkotike.
Snujem bez ikakvih prahova potvrdi sa lakim ponosom Kondviramurs. Za
oneiroskopiju mi je dovoljno ako imam zakaku.
Kako?
Pa, zakaku polaznica se nakalja. Dakle, predmet koji je nekako povezan sa
onim to treba da sanjam. Neku stvar. Ili sliku...
Sliku?
Aha. Dobro snivam uz sliku.
Oh osmehnu se Nimue. Oh, ako e slika pomoi, onda nee biti problema. Ako si
zavrila sa dorukom, onda hajdemo, najbolja snevaice i druga meu
oneiromantkinjama. Bie dobro ako ti bez odlaganja pojasnim ostale razloge zbog kojih
sam upravo tebe izabrala za asistenta.
Sa kamenitih zidova zraila je studen koju nisu olakavali ni teki gobleni, ni
potamnela boazerija{11}. Kameni pod hladio je stopala kroz onove izama.
Iza ovih vrata pokaza nehajno Nimue nalazi se laboratorija. Kao to sam rekla,
moe da je koristi do mile volje. Naravno, preporuuje se obazrivost. Naroito se
savetuje umerenost tokom teranja metli da nose vodu.
Kondviramurs se ljupko zakikota, iako je to bila stara ala. Sve mentorke su aavale
uenice vicevima koji se tiu mitskih nevolja mitskog uenika arobnjaka.
Stepenice su se uvijale nagore kao morska zmija, izgledalo je da nemaju kraja. I bile
su strme. Pre nego to su stigle do cilja, Kondviramurs se oznojila i teko disala. Na
Nimue se uopte nije video umor.
Izvoli ovuda otvori hrastova vrata. Pazi na prag.
Kondviramurs ue i uzdahnu.
Soba je bila galerija. Na njenim zidovima od plafona do poda visile su slike. Visile su
velike, stare slike, oljutena i oronula ulja na platnu, minijature, poutele gravire i
drvorezi, izbledeli akvareli i sepije. Takoe, visile su tamo ivopisne modernistike
tempere, istolinijske akvatinte i bakropisi, litografije i kontrastne mecotinte, koje
privlae oi izrazitim mrljama crnila.
Nimue se zaustavi pred slikom koja je visila najblie vratima, a na kojoj je bila
predstavljena grupa okupljena pod ogromnim drvetom. Pogledala je platno, zatim
Kondviramurs, a njen utljivi pogled bio je neobino reit.
Neven polaznica, smesta ukapiravi o emu se radi, nije je ostavila da eka peva
balade pod hrastom Bleoberisom.
Nimue se osmehnu i klimnu glavom. I naini korak zaustavljajui se ispred naredne
slike. Akvarel. Simbolizam. Dve enske siluete na brdu. Nad njima krue galebovi, pod
njirna, na padinama brda, kolo senki.
Ciri i Tris Merigold, proroka vizija u Kaer Morhenu.
Osmeh, klimanje glavom, korak, naredna slika. Jaha na konju u galopu, u paliru
glomaznih jova to ispruaju ka njemu ruke grana. Kondviramurs oseti kako je podilazi
drhtavica.
 Ciri... Hm... To je verovatno njen put na sastanak sa Geraltom na farmi hobita
Hofmajera.
Naredna slika, potamnela uljana boja. Batalistika{12}.
Geralt i Kahir brane most na Jaruzi.
Potom je krenulo brzo.
Jenefer i Ciri, njihov prvi susret u hramu Melitele. Neven i drijada Etne, u umi
Brokilon. Geraltova druina u meavi na prevoju Melor...
Bravo, odlino prekinu je Nimue. Odlino poznavanje legendi. Sada ve zna
drugi razlog zbog kojeg si ovde ti, a ne neko drugi.

*
Iznad stola od ebanovine za koji su sele dominiralo je veliko platno, na kom je, kako
se inilo, bila predstavljena bitka kod Brene, neki kljuan momenat boja, ili neka
nakinurena junaka smrt. Bez ikakve sumnje, platno je bilo delo Nikolaja Certose, moglo
se to poznati po ekspresiji, perfekcionistikoj brizi o detaljima i luministikim efektima
tipinim za umetnika.
Svakako, znam legendu o vecu i vetici odgovori Kondviramurs. Znam je, ne
libim se da kaem, u detalje. Kada sam bila dete, volela sam tu priu, itala sam je
iznova i iznova. I matala sam da budem Jenefer. Ipak, biu iskrena: ako je to i bila
ljubav na prvi pogled, ak ako je bila i plahovito strasna... Ona nije bila vena.
Nimue podie obrve.
Upoznala sam se sa priom nastavi Kondviramurs u popularnim saetim
tekstovima i verzijama za omladinu, skrojenim interpretacijama i proienim ad usum
delphini{13}. Posle sam naravno prela na takozvane ozbiljne i pune verzije. Opirne do
granica suvinosti, a nekada i van tih granica. U to vreme strast je ustupila mesto hladnoj
refleksiji, a divlja strast neemu tipa brane obaveze. Ako zna na ta mislim.
Nimue jedva primetnim klimanjem glave potvrdi da zna.
Ukratko, vie volim one legende koje se jae dre konvencija legendi, ne meaju
predanja sa stvarnou, ne pokuavaju da integriu prost i pravolinijski moralitet bajke sa
duboko nemoralnom istorijskom istinom. Volim legende u koje enciklopedisti, arheolozi i
istoriari ne dopisuju pogovore. Vie volim kada se princ penje na vrh Staklene planine,
ljubi uspavanu princezu, ona se budi i posle toga oboje ive dugo i sreno. Tako, a nikako
drugaije, treba da se svrava legenda...
Nema nijednog Cirinog portreta glas male arobnice bee objektivan do
ravnodunosti. Ni ovde, niti igde na svetu. Nije sauvan nijedan portret, nijedna
minijatura koju je naslikao neko ko bi mogao znati Ciri, znati je ili je se barem seati.
Portret en pied{14} predstavlja Pavetu, Cirinu majku, a naslikao ga je patuljak Ruis Dorit,
dvorski slikar vladara Cintre. Poznato je da je Dorit naslikao Cirin portret kada je imala
deset godina, isto en pied, ali platno, nazvano Infantkinja sa hrtom, naalost je nestalo.
Vratimo se ipak legendi i tvom odnosu prema njoj. I tome kako po tvom miljenju treba
da se zavri legenda.
Treba dobro da se okona ree Kondviramurs sa koopernim ubeenjem. Dobro i
istina moraju da trijumfuju, zlo mora biti primerno kanjeno, a ljubav mora povezati
zaljubljene do kraja njihovog ivota. I niko od pozitivnih junaka ne moe umreti, majku
mu! A legenda o Ciri? Kako se zavrava?
Da, ba. Kako?
Kondviramurs zaneme na asak. Nije oekivala takvo pitanje, namirisala je test, ispit,
klopku. utala je, ne elei da upadne u zamku.
Kako se svrava legenda o Geraltu i Ciri? Pa to svako zna.
Posmatrala je akvarel tamnih tonova na kom je bila predstavljena nezgrapna barka
kako plovi po povrini jezera zasutog oparom, barka koju dugom pritkom pokree ena
vidljiva samo kao crna silueta.
Upravo tako se svrava ta legenda. Upravo tako.
Nimue joj je itala misli.
Ne bih bila tako sigurna, Kondviramurs. Uopte ne bih bila tako sigurna.

*
Sa legendom poe Nimue upoznala sam se preko putujueg pripovedaa. Ja sam
seosko dete, etvrta ki seoskog stolara. Trenuci kada je u naem selu gostovao
pripoveda Cvrkut, prosjak vagabunda, bili su najlepi trenuci mog detinjstva. Mogla sam
da odahnem od dirinenja, oima due da vidim ta bajkovita udesa, da vidim taj daleki
svet... Divan i prekrasan svet... Dalji i udesniji ak i od radionice u varoi udaljenoj od
nas devet milja...
Imala sam tada nekih est-sedam godina. Moja najstarija sestra je imala etrnaest. I
ve je bila kriva od pogrbljenosti nad poslom. enska sudbina! Kod nas su pripremali
devojke za to jo od malih nogu! Da se grbimo! Veito grbljenje, grbljenje i savijanje
kime nad poslom, nad detetom, pod teinom stomaka koji ti je momak napravio, jedva
si uspela da se oporavi od poroaja...
Zbog tih prosjakih pria poela sam da udim za neim boljim od grbe i dirinenja,
da matam o neemu boljem od etve, mua i dece. Prva knjiga, koju sam kupila za
pazar od prodaje runo skupljenih kupina u umi, bila je legenda o Ciri. Verzija, kako si to
lepo nazvala, proiena za decu, interpretacija ad usum delphini. Bila je to verzija taman
za mene. Slabo sam itala. Ali ve tada sam znala ta elim. Htela sam da budem kao
Filipa Ejlhart, kao ila de Tankarvil, kao Asire var Anahid...
Obe su posmatrale gva na kojem su bili predstavljeni dvorana u zamku utonula u
suptilni kjaroskuro{15}, sto i ene koje sede za stolom. Legendarne ene.
Na akademiji nastavi Nimue na koju sam, uzgred, dospela iz drugog pokuaja,
interesovala sam se za mit samo sa stanovita Velike loe, na predavanjima iz Istorije
magije. Za itanje iz zadovoljstva isprva nisam imala vremena, morala sam da bubam da
bih... Da bih bila u korak sa kerkama grofova i bankara, kojima je sve lako ilo, koje su
se podsmevale devojkama sa sela...
Zauta, glasno krei prste.
Konano nastavi pronala sam vreme za itanje, ali onda sam shvatila da me
Geraltove i Cirine peripetije znatno manje interesuju nego u detinjstvu. Obuzimao me je
isti sindrom kao i tebe. Kako si ti to nazvala? Brana obaveza? Tako je bilo do trenutka...
Zauta i protrlja lice. Kondviramurs sa uenjem primeti da ruka Gospodarice Jezera
podrhtava.
Imala sam moda osamnaest godina kada... Kada se neto dogodilo. Neto to je
oivelo u meni legendu o Ciri. Neto zbog ega sam poela da se ozbiljno i nauno
interesujem. Neto zbog ega sam posvetila ivot toj legendi.
Polaznica je utala, mada je u dubini due kipela od radoznalosti.
Ne pravi se da ne zna ree oporo Nimue. Svima je poznato da je Gospodarica
Jezera opsednuta gotovo bolesnom strau ka legendi o Ciri. Svi traare o tome, kako je
spoetka bezazlena aavost prerasla u neto poput narkomanske zavisnosti ili ak
manije. U tim traevima ima dosta istine, draga moja Kondviramurs, dosta istine! A ti e
zato sam te i izabrala za asistenta takoe upasti u maniju i zavisnost. Poto u ja to
traiti. Barem za vreme prakse. Razume li?
Polaznica potvrdi klimanjem glave.
ini ti se da razume. Nimue se savlada i smiri. Ali ja u ti to pojasniti.
Postepeno. A kada doe as, sve u ti objasniti. Zasad...
Prekinu, pogleda kroz prozor, u jezero, u crn obris lae Kralja Pecaroa, koji je jasno
odskakao od zlatne ustreperele povrine vode.
Zasad se odmori. Osmotri galeriju. Na policama i u vitrinama e pronai albume i
kartonske grafike, svi su tematski u vezi s legendom. U biblioteci se nalaze sve verzije i
travestije legende, a takoe veina naunih studija. Posveti im malo vremena. Baci
pogled, proitaj, koncentrii se. Hou da ima materijal za san. Zakaku, kako si ti to
nazvala.
Uiniu to. Gice Nimue?
Reci.
Ova dva portreta... Ovi to vise jedan do drugog... To takoe nije Ciri?
Ne postoji nijedan Cirin portret ponovi strpljivo Nimue. Kasniji umetnici su je
iskljuivo predstavljali u scenama, svaki u skladu sa sopstvenom fantazijom. to se tie
ovih portreta, oni predstavljaju vilenjakinju Laru Doren ep ijadal, osobu koju slikarka
nije mogla poznavati. Slikarka ti je sigurno poznata iz legende, Lidija van Bredevort.
Jedno od njenih spasenih ulja na platnu jo uvek visi u akademiji.
Znam. A taj drugi portret?
Nimue je dugo posmatrala portret. Prizor vitke devojke plave kose i sumornog pogleda.
Obuene u belu haljinu sa zelenim rukavima.
Naslikao ga je Robin Anderida ree, okreui se i gledajui pravo u
Kondviramursine oi. A koga predstavlja... To ti meni reci, snevaice i oneiromantkinjo.
Objasni to. I ispriaj mi svoj san.

*
Majstor Robin Anderida prvi ugleda cara kako prilazi, pognu se u naklonu. Stela
Kongreve, grofica Lidertala, ustade i napravi reverans, brzim gestom naredivi devojci na
izrezbarenoj fotelji da uini to isto.
Dobro doli, gospodine Emhir var Emreis klimnu glavom. Pozdrav i tebi, majstore
Robine. Kako napreduje posao?
Majstor Robin frknu pometeno i ponovo se pokloni, nervozno trljajui prste o pregau.
Emhir je znao da umetnik pati od otre agorafobije i da je nezdravo srameljiv. Ali kome
je to smetalo. Bilo je vano kako slika.
Kao i uvek kad je putovao, car je nosio oficirsku uniformu gardijske brigade Impera
crni oklop i kaput sa izvezenim srebrnim dadevnjakom. Priblii se i pogleda u portret.
Isprva u portret, a potom u model. Vitku devojku plave kose i sumornog pogleda.
Obuenu u belu haljinu sa zelenim rukavima, sa malim dekolteom ukraenim ogrlicom od
peridota{16}.
Odlino ree namerno uprazno, kako se ne bi znalo ta hvali. Odlino, majstore.
Molim vas, nastavite, ne obraajte panju na mene. Dozvolite da prozborimo koju re,
grofice.
Poe dalje ka prozoru, primoravajui je da krene za njim.
Odlazim ree tiho. Dravna pitanja. Hvala za gostoprimstvo. I za nju. Za
princezu. Odista dobar rad, Stela. Zaista zasluuje pohvalu. I ti, i ona.
Stela Kongreve nakloni se duboko i graciozno.
Vaa carska milost je previe ljubazna prema nama.
Dan se hvali uvee.
Ah... stisnu lagano usne. Zar je tako?
Tako je.
ta e biti sa njom, Emhire?
Ne znam odgovori. Za deset dana u obnoviti ofanzivu na Severu. A sprema se
teak, veoma teak rat. Vatje de Rido prati trag zavera i urota usmerenih protiv mene.
Interesi drave mogu me primorati na razne, zaista razne stvari.
To dete nije ni za ta krivo.
Rekao sam: interesi drave. Interesi drave nemaju nita zajedniko sa pravednou.
Uostalom...
Mahnu rukom.
elim da porazgovaram sa njom. U etiri oka. Prii blie, kneginjice. Hajde, hajde,
ivlje. Car nareuje.
Devojka se duboko nakloni. Emhir ju je odmeravao pogledom, priseajui se
audijencije u Lok Grimu, bremenite posledicama. Bio je pun priznanja, tavie, divljenja
prema Steli Kongreve, koja je u periodu od est meseci, to je proao od onog vremena,
uspela da nezgrapno pae preoblikuje u malu aristokratkinju.
Ostavite nas naredi. Napravi pauzu, majstore Robine, recimo, operi etkice. A
tebe, grofice, molim da prieka u predsoblju. A ti, kneginjice, izvoli sa mnom na terasu.
Mokar sneg koji je padao tokom noi istopio se pod prvim zracima jutarnjeg sunca, ali
krovovi kula i vrhovi zamka Darn Rovan i dalje su bili mokri i sijali su tako da se inilo da
gore.
Emhir se primae balustradi terase. Devojka u skladu sa etiketom drala se za
korak iza njega. Nestrpljivim gestom ju je primorao da prie blie.
Car je dugo utao, obema akama naslonjen na balustradu, zagledan u brda veno
obrasla veito zelenim tisama, izrazito drugaijim od krenjake beline stenovitih raseda.
Reka je bleskala, uvijala se na dnu kotline poput trake rastopljenog srebra.
U vazduhu se osealo prolee.
 Retko sam ovde progovori Emhir. Devojka je utala.
Previe retko dolazim ovamo ponovi, okrenuvi se. A ovo mesto je divno i odie
spokojem. Prelep krajolik... Slae li se sa mnom?
Da, Vaa carska milosti.
U vazduhu se ve osea prolee. Jesam li u pravu?
Da, Vaa carska milosti.
Odozdo, iz dvorita, ula se pesma ometana zveketom, kripom i odzvanjanjem
potkovica. Pratnja, obavetena da je car naredio odlazak, uurbano se opremala za put.
Emhir se prisetio da je meu gardistima bio jedan koji je pevao. esto. I bez obzira na
okolnosti.

Pogledaj me blagostivo
Oima plavim
Obraduj me milostivo
arima svojim
I u taj as noni
Ne odbijaj blagostivo
Zagrljaj moj moni.

Lepa balada ree zamiljeno, dodirujui prstima teak, zlatan carski alband{17}.
Lepa, Vaa carska milosti.
Vatje me uverava da je ve na tragu Vilgeforcu. Da je pitanje dana, najvie nedelju
dana, kada e ga pronai. Pae glave izdajnika, a u Nilfgard e biti isporuena prava
Cirila, kraljica Cintre.
A pre nego to autentina Ciri stigne u Nilfgard, moram uiniti neto sa dvojnicom.
Podigni glavu.
Posluala je.
Ima li neke elje? upita iznenada otro. albe? Molbe?
Ne, Vaa carska visosti. Nemam.
Stvarno? Interesantno. Dobro de, ne mogu ti narediti da ima. Podigni glavu, kao to
pristoji princezi. Stela te je sigurno nauila manirima?
Da, Vaa carska milosti.
U sutini, dobro su je poduili, pomisli on. Najpre Rjens, potom Stela. Dobro su je
poduili ulozi i zadatku, pretei joj sigurno da je za greku ili pogrean korak eka tortura
ili smrt. Upozorili su je da e morati da igra pred surovim auditorijumom koji ne prata
greke. Pred stranim Emhirom var Emreisom, carem Nilfgarda.
Kako se zove? upita otro.
Cirila Fiona Elen Rijanon.
Pravo ime.
Cirila Fiona...
Ne zloupotrebljavaj moje strpljenje. Ime!
Cirila... devojin glas lomio se kao akalica. Fiona...
Dosta, tako mi Velikog Sunca ree kroz stisnute zube. Dosta!
 Ona glasno umrknu. Uprkos etiketi. Usta su joj drhtala, ali etiketa to nije branila.
Smiri se naredi, ali tihim i gotovo ljubaznim glasom. ega se plai? Stidi se
sopstvenog imena? Boji se da ga izgovori? Vezuje se za njega neto to je neprijatno?
Ako pitam, to je samo zato to sam eleo mogunost da ti se obratim tvojim pravim
imenom. Ali moram znati kako ono zvui.
Nikako odgovori mu, a oi joj odjednom zablistae kao smaragdi osvetljeni
plamenom. To ime nije nikakvo, Vaa carska milosti. Ime stvoreno za nekoga ko je
niko. Otkada sam Cirila Fiona, neto znaim... Otkada sam...
Glas joj se sveza u grlu tako naglo da je refleksno podigla ruke ka vratu, kao da to to
je nosila na njemu nije bila ogrlica, ve garota to stee. Emhir ju je neprestano
odmeravao pogledom, i dalje pun priznanja prema Steli Kongreve. Istovremeno je oseao
zlobu. Neopravdanu zlobu. Zato je i bila tako uasna.
ta ja elim od ovog detenceta, pomisli, oseajui kako se zloba nakuplja u njemu,
kako vri, kako buja u njemu pena kao orba u kotlu. ta ja elim od detenceta koje...
Znaj, nisam imao nita sa tvojom otmicom, devojko kaza otro. Nisam imao nita
sa tvojim kidnapovanjem. Nisam izdao takva nareenja. Slagali su me...
Bio je gnevan na sebe, svestan da ini greku. Ve davno je trebalo da okona taj
razgovor, da ga okona uzvieno, vladarski, grozno, na imperatorski nain. Trebalo je da
zaboravi na tu devojku i na njene zelene oi. Ta devojka nije postojala. Bila je dvojnik.
Imitacija. Nije ak ni ime imala. Bila je niko. A imperator ne razgovara s nekim ko je niko.
Imperator ne priznaje greke pred nekim ko je niko. Imperator ne moli za oprotaj, ne
kaje se pred nekim ko...
Oprosti mi kazao je, a rei su bile strane, neprijatno su se lepile za usne.
Pogreio sam. Da, istina je, kriv sam za ono to te je zadesilo. Kriv sam. Ali dajem ti
svoju re, vie ti nita ne preti. Vie te nita loe nee zadesiti. Nikakva nepravda,
nikakvo omalovaavanje, nikakva neprijatnost. Ne mora da se boji.
Ne bojim se podie glavu i uprkos etiketi pogleda ga pravo u oi. Emhir zadrhta,
pogoen iskrenou i poverenjem u njenom pogledu. Smesta se uspravio, sav carski i
uzvien ak do odvratnosti.
Trai mi ta god eli.
Ponovo ga pogleda, a on se mimovoljno priseti nebrojenih prilika kada je na isti nain
kupovao sebi mirnu savest za podlost koju je nekome priinio. U dubini due se radovao
to e tako jeftinije proi.
Trai mi ta god eli ponovi, a poto mu je glas ve bio umoran, odjednom je
poprimio oveanski prizvuk. Ispuniu svaku tvoju elju.
Neka me ne gleda, pomisli on. Neu podneti njen pogled.
Ljudi se navodno boje da gledaju u mene. A ega se ja bojim?
Nek se nose Vatje de Rido i njegovi dravni interesi. Ako zatrai, narediu da je odvedu
kui, tamo odakle su je doveli. Narediu da je odvezu tamo u zlatnoj koiji sa est konja.
Dovoljno je da zatrai.
Trai mi ta god eli ponovi.
Hvala vam, Vaa carska milosti ree devojka spustivi pogled. Vaa carska milost
je veoma plemenita i velikoduna. Ukoliko mogu da iznesem molbu...
 Govori.
Htela bih da mogu da ostanem ovde. Ovde u Darn Rovanu. Kod gice Stele.
Nije bio zauen. Predoseao je tako neto.
Takt ga je suzdrao od pitanja koja bi bila poniavajua za oboje.
Dao sam re kaza hladno. Stoga neka bude po tvojoj volji.
Hvala vam, Vaa carska milosti.
Dao sam re ponovi, starajui se da izbegne njen pogled i odrau je. Ipak
mislim da si loe izabrala. Nisi izrazila elju koju je trebalo. Ako bi promenila miljenje...
Neu promeniti ree kada je postalo jasno da car nee dovriti. Zato bih
promenila? Izabrala sam gicu Stelu, izabrala sam stvari koje sam za ivota tako malo
spoznala... Dom, toplinu, dobrotu... Srce. Ne moe se pogreiti ako se izabere neto
takvo.
Jadno, naivno stvorenjce, pomisli car Emhir var Emreis, Dejtven Adan in Karn ep
Morvud, Beli Plamen Koji Plee na Mogilama Neprijatelja. Birajui upravo tako neto,
pravi najstraniju greku.
Ali neto moda daleka zaboravljena uspomena sprei cara da to kae naglas.

*
Zanimljivo kaza Nimue sasluavi priu. Stvarno zanimljiv san. Da li je bilo jo
nekih?
Ha! Kondviramurs brzim i sigurnim udarcem noa prereza jaje. Jo uvek mi se
vrti u glavi od te revije! Ali to je normalno. Prva no na novom mestu uvek donosi lude
snove. Zna, Nimue, kau za nas, snevaice, da se na talenat ne zasniva na tome to
snivamo. Ukoliko izuzmemo vizije u transu ili pod hipnozom, nai sneni snovi se ne
razlikuju od snova drugih ljudi, niti po intenzivnosti, niti po bogatstvu, niti po
prekognitivnom naboju. Nas izdvaja i o naem talentu govori neto sasvim drugo. Mi
pamtimo snove. Retko kad zaboravljamo ta smo usnile.
Zato to imate netipian i samo vama svojstven rad endokrinih lezda presee je
Gospodarica Jezera. Malo u trivijalizovati, vai snovi nisu nita drugo do luenje
endorfina u telu. Kao veina divljih magijskih talenata, i va je prozaino organski. Ali
zato ja govorim o neemu to i sama odlino zna. Sluam te, kakvih se jo snova sea?
Mlad momak namrti obrve Kondviramurs koji putuje kroz pusta polja, sa
svenjem na ramenu. Polja su pusta, prolena. Vrbe... Pored puteva i na meama. Vrbe,
krive, dupljaste, razgranate... Gole, jo nisu pozelenele. Momak ide, gleda oko sebe. Pada
no. Na nebu se pojavljuju zvezde. Jedna od njih se kree. To je kometa. Crvenkasta
treperava iskra, iskosa saseca nebeski svod...
Bravo osmehnu se Nimue. Iako nemam pojma koga si sanjala, mogu barem
precizno da odredim datum tog dogaaja. Crvena kometa je bila vidljiva tokom est
dana, u prolee, godine kada je sklopljen cintrijski mir. Tanije, prvih dana marta. U
ostalim snovima su se isto pojavljivale neke naznake datuma?
Moji snovi frknu Kondviramurs solei jaje nisu zemljoradniki kalendari! Nemaju
tablice sa datumima! Ali, da budem precizna, usnula sam san o bici kod Brene, verovatno
nakon to sam se nagledala platna Nikolaja Certose u tvojoj galeriji. Isti je datum kao i
godina komete. Greim li?
Ne grei. Da li je bilo neto posebno u tom snu o bici?
Ne. Vreva konja, ljudi i oruja. Ljudi su se gurali i vikali. Neko, verovatno
nenormalan, zavijao je: Orlovi! Orlovi!
ta jo? Rekla si da je bila cela revija snova.
Ne seam se... Kondviramurs prekinu. Nimue se osmehnu.
Pa, dobro polaznica ponosno protrlja nos, ne dozvoljavajui Gospodarici Jezera da
d zlokoban komentar. Naravno, ponekad zaboravljam. Niko nije savren. Ponavljam,
moji snovi su vizije, ne biblioteki katalozi...
Znam to presee je Nimue. Ovo nije test tvojih snevakih sposobnosti, ovo je
analiza legende. Njenih zagonetki i praznina. Uostalom, ide nam sasvim dobro, ve u
prvim snovima si deifrovala devojku sa portreta, onu Cirinu dvojnicu kojom je Vilgeforc
pokuao da prevari cara Emhira...
Prekinue, poto je u kuhinju uao Kralj Pecaro. Poklonivi se i progunavi, uze iz
kredenca hleb, lonac i pleteni zaveljaj. Izae, ne zaboravljajui da se pokloni i proguna.
Mnogo hramlje ree Nimue toboe ravnoduno. Bio je teko ranjen. Nerast mu je
rastrgao nogu dok je bio u lovu. Zbog toga provodi toliko vremena na lai. Pored vesala i
ribolova rana mu ne smeta, na lai zaboravlja o sakatosti. To je veoma pristojan i dobar
ovek. A ja...
Kondviramurs je utivo utala.
Potreban mi je mukarac objasni konkretno mala arobnica.
I meni, pomisli polaznica. Bestraga, im se vratim u akademiju, odmah u nekoga da
zavedem. Celibat je dobar, ali ne due od jednog semestra.
Nimue se nakalja.
Ukoliko si zavrila sa dorukom i matanjem, poimo u biblioteku.

*
Vratimo se tvome snu.
Nimue otvori tanu, prevrnu nekoliko akvarela oslikanih sepijom i izvue jedan.
Kondviramurs ga je smesta prepoznala.
Audijencija u Lok Grimu?
Naravno. Predstavljaju dvojnicu na carskom dvoru. Emhir se pravi da su ga preli,
pravi dobar izraz lica za ravu igru. Ovo su, pogledaj, ambasadori Severnih kraljevstava,
za koje se odrava ovaj spektakl. Ovde pak vidimo nilfgardske vojvode, koje je zadesila
bruka: car je odbacio njihove keri, omalovaio je saveznike ponude. edni osvete,
apuu, priklonjeni jedni drugima, ve kuju zavere i ubistva. Devojka dvojnica stoji
pognute glave; slikar, kako bi istakao tajanstvenost, sakrio joj je crte lica maramicom.
I nita vie nastavi ubrzo arobnica ne znamo o lanoj Ciri. Nijedna verzija ne
prua informaciju ta se kasnije zbilo sa ovom dvojnicom.
Treba ipak pretpostaviti kaza tuno Kondviramurs da devojina sudbina nije bila
zavidna. Kada je Emhir dobio original, a svakako znamo da ga je dobio, reio se
falsifikata. Kada sam snila, nisam osetila tragediju, a sutinski bi trebalo neto osetiti,
ako bi... Sa druge strane, ono to vidim u snovima je beskonano realna istina. Kao i
svaki ovek, sanjam matanja. udnje. enje... I strahove.
Znam.

*
Diskutovale su do ruka, pregledajui tane i fascikle sa grafikama. Kralju Pecarou se
oigledno posreilo u lovu, poto je za ruak bio losos na grilu. I za veeru.
Tokom noi, Konvidarmus je loe spavala. Prejela se.
Nita nije sanjala. Zbog toga je bila malo potitena i postiena, ali Nimue se uopte
nije uzrujala. Imamo vremena, kazala je. Pred nama su jo mnoge noi.

*
Kula Inis Vitre imala je nekoliko kupatila, veoma luksuznih, svetlih od mermera i
sjajnih od mesinga, zagrevanih hipokaustom koji se nalazio negde u podrumima.
Kondviramurs se nije snebivala da okupira kupatilo satima, ali i tako se svaki as sretala
sa Nimue u sauni, maloj drvenoj kabini sa brvnom koje je izlazilo na jezero. Mokre,
zadihane od pare koja se puila sa polivanog kamenja, obe su sedale na klupice, ibajui
se bezbrino brezovim metlicama, a slan znoj kapao im je u oi.
Ako sam dobro shvatila Kondviramurs obrisa lice moja praksa u Inis Vitri treba da
se zasniva na tome da razjasnim sve nejasnoe u legendi o vecu i vetici?
Dobro si shvatila.
Tokom dana, pomou gledanja grafika i diskusije, treba da punim baterije kako bih
tokom noi mogla da usnim pravu, nikome poznatu verziju datog dogaaja?
Ovoga puta Nimue nije smatrala da je potrebno da potvrdi. Samo se nekoliko puta
ibnula metlicom, ustala i pljusnula vodu na zagrejano kamenje. Para je buknula, a
vruina im je na asak oduzela dah.
Nimue izli na sebe ostatak vode iz abrice. Kondviramurs se divila njenoj figuri. Iako
malecna, arobnica je bila veoma proporcionalno graena. Na oblinama i zategnutoj koi
mogla joj je pozavideti dvadesetogodinjakinja. Uzgred, Kondviramurs je imala dvadeset
etiri godine. I zavidela joj je.
Ako ak neto i usnim nastavi, ponovo briui znojavo lice kako emo biti sigurne
da snivam pravu verziju? Zaista, ne znam...
O tome emo uskoro presee je Nimue. Unutra. Ve mi je dosta sedenja u ovoj
kljualoj vodi. Rashladimo se. A posle toga emo proaskati.
Ovo je takoe bio deo rituala. Istrae iz saune, pljeskajui bosim stopama po
daskama brvna, a zatim skoie u jezero isputajui divlje vriske. Popljuskavi se, izale
su na brvno i cedile kosu.
Kralj Pecaro, alarmiran pljuskanjem i piskom,. osvrnu se na svojoj lai, baci pogled
zaklanjajui oi dlanom, ali ubrzo se okrenu i preusmeri panju na ribolovaki pribor.
Kondviramurs je smatrala da je takvo ponaanje uvredljivo i za osudu. Njeno miljenje o
Kralju Pecarou se dosta promenilo kada je primetila da je vreme koje nije provodio u
lovu posveivao itanju. Iao je ak u klozet sa knjigom, a to je bila ni manje ni vie nego
Speculum aureum{18}, ozbiljno i teko delo. Ako se tokom prvih dana boravka u Inis Vitri
Kondviramurs makar trunku udila Nimue, sada je ve prestala. Postalo je jasno da je
Kralj Pecaro bio samo prividno prostak i seljaina. Prilino dobra mimikrija.
Meutim, pomisli Kondviramurs, uvreda je i neoprostivo omalovaavanje vraati se
tapovima i mamcima dok po brvnu paradiraju dve nage ene sa telima dostojnim nimfi,
od kojih ne bi smeo da se strgne pogled.
Ako neto usnim vratila se temi, trljajui grudi runikom koja e biti garancija da
sam usnila pravu verziju? Znam sve knjievne verzije legende, od Nevenovih Pola veka
poezije do Gospodarice Jezera Andreje Raviksa. Znam veleasnog Jarea, znam sve
naune studije, a da ne pominjem popularne edicije. Sve te lektire su ostavile trag, imale
su uticaj, nisam u stanju da eliminiem to iz svojih snova. Postoji li ansa da se prodre
kroz fikciju i usni istina?
Postoji.
Kolika?
Ravna onoj Nimue pokretom glave pokaza lau na jezeru kakvu ima Kralj
Pecaro. Sama vidi, bez predaha baca svoje kuke. Zakainje travu, korenje, potonule
panjeve, stare izme, utopljenike i vrag e ga znati ta jo. Ali s vremena na vreme neto
ulovi.
Onda, srean lov uzdahnu Kondviramurs oblaei se. Zabacimo mamac i
pecajmo. Traimo prave verzije legende, parajmo tofove i postave, pretraimo koveg
traei drugo dno. A ta ako nema drugog dna? Uz duno potovanje, Nimue, nismo prve
na ovom lovitu ribe. Kakva je ansa da je bilo kakva pojedinost i detalj promakao
hordama istraivaa koji su lovili pre nas? Da su nam ostavili makar jednu ribicu?
Ostavili su potvrdi samouvereno Nimue, eljajui mokru kosu. Ono to sami nisu
znali, zamalterisali su konfabulacijom i krasnorejem. Ili su se kurtalisali utanjem.
Na primer?
Prvo mi pada na pamet kada je vetac u zimu boravio u Tusenu. Sve verzije legende
mimoilaze tu epizodu kratkom reenicom: Junaci su proveli zimu u Tusenu. ak je i
Neven, koji je svojim podvizima u tom kraljevstvu posvetio dva poglavlja, u pogledu
veca iznenaujue zagonetan. Nije li vredno da saznamo ta se dogodilo te zime? Nakon
bega iz Belhavena i susreta sa Avalakhom u podzemnom kompleksu Tir na Bea Arain?
Nakon arke u Ked Mirkvidu i avanture sa druidima? ta je radio vetac u Tusenu od
oktobra do januara?
ta je radio? Zimovao! prasnu polaznica. Pre otopljenja nije mogao prei prevoj,
pa je zimovao i dosaivao se. Nije udo to su kasniji autori preskakali taj dosadan
fragment pomou lakonskog: Zima je prola. Ali, ako treba, pokuau neto da usnim.
Imamo li neke slike ili crtee?
Nimue se osmehnu.
Imamo ak jedan crte u crteu.

*
Na peinskoj freski bila je predstavljena lovaka scena. Mravi ljudi sa lukovima,
nacrtani nemarnim pokretima etkice, gonili su u divljim poskocima velikog ljubiastog
bizona. Bizon je sa strane imao tigraste pruge, a nad njegovim rogovima uvijenim poput
lire uzdizalo se neto to je podsealo na vilinskog konjica.
 Dakle klimnu glavom Regis to je ta slika koju je nacrtao vilenjak Avalakh.
Vilenjak koji je mnogo znao.
Da potvrdi suvo Geralt. To je ba ta slika.
Problem je u tome to u peinama, koje smo podrobno pretraili, nema ni traga od
vilenjaka, niti drugih stvorova koje si spominjao.
Bili su ovde. Sada su se sakrili. Ili su otili.
To je nesporna injenica. Ne zaboravi, bila ti je dodeljena audijencija iskljuivo zbog
flaminikinog zauzimanja. Oigledno je jedna audijencija bila dovoljna. Nakon to je
flaminika na dosta kategorian nain odbila saradnju, stvarno ne znam ta jo moe da
uini. Tumaramo po ovim peinama ceo dan. Ne mogu da se oduprem utisku da je to
besmisleno.
Ni ja ree gorko vetac ne mogu da se oduprem takvom utisku. Nikada neu
shvatiti vilenjake. Ali barem znam zato veina ljudi nije luda za njima. Teko je odupreti
se utisku da nam se oni podsmevaju. U svemu to rade, to govore, to misle, oni nam se
podsmevaju, sprdaju se. Teraju egu.
Kroz tebe progovara antropomorfizam.
Moda malo. Ali utisak ostaje.
ta emo?
Vraamo se u Ked Mirkvid, kod Kahira, kome su druitkinje sigurno ve iscelile
skalpiranu glavu. Potom sedamo na konje i idemo da iskoristimo poziv kneginje Ane
Henrijete. Ne pravi face, vampiru. Milvi su rebra polomljena, Kahiru je razvaljena glava,
malo odmora u Tusenu e biti dobro za oboje. Takoe, treba isplesti Nevena iz afere,
poto mi se ini da se valjano upleo.
De, de uzdahnu Regis neka bude tako. Morau da se drim podalje od ogledala i
pasa, da obratim panju na arobnjake i telepate... A ako me i pored toga otkriju,
raunam na tebe.
Moe da rauna odgovori ozbiljno Geralt. Neu te ostaviti na cedilu. Drue.
Vampir se osmehnu, a budui da su bili sami, pokazao je svoj set onjaka.
Drue?
Progovara kroz mene antropomorfizam. Hajde, gubimo se iz ovih peina, drue. Ovde
moemo pronai iskljuivo reumatizam.
Iskljuivo. Osim ako... Geralte? U skladu sa onim to si rekao, Tir na Bea Arain,
vilenjaka nekropola, nalazi se iza peinske slike, tano iza ovog zida... Moemo da
dospemo tamo ako... Pa, zna. Ako ga razvalimo. Nisi o tome razmiljao?
Ne. Nisam razmiljao.

*
Kralju Pecarou se opet osmehnula srea, zato to su za veeru bile dimljene
pastrmke. Riba je bila tako ukusna da je pouka otila uz vetar. Kondviramurs se ponovo
prejela.

*
Dimljene pastrmke ostavile su traga na Kondviramurs. Vreme je za spavanje, pomisli,
shvativi po drugi put da mahinalno lista stranice knjige, uopte ne registrujui sadraj.
Vreme je za san.
Zevnu i odloi knjigu. Razbaca jastuke, menjajui raspored za itanje u rekreativni.
Ugasi lampu inima. Odaje momentalno utonue u neprobojan mrak gust poput
melase{19}. Teki velurni zastori bili su potpuno navueni polaznica je ve odavno dola
do zakljuka da se u mraku bolje sneva. ta da izaberem, pomisli, pruajui se i prevrui
na postelji. Da idem na oneiroidalni element ili da probam sa sidrom?
Uprkos gordim ubeivanjima, snevaice se nisu seale ni polovine svojih prorokih
snova, znatan deo je ostajao u seanju oneiromantkinja kao haos slika koje menjaju boje
i oblike poput kaleidoskopa, deje igrake od ogledalaca i staklia. Ni po jada ako su slike
bile liene ma kakvog reda ili ak privida znaenja, tada su mogle mirne glave da preu
preko njih. Po principu: ne seam se, dakle nije bilo vredno zapamtiti. U argonu
snevaica takvi snovi su se zvali kit{20}.
Gora i pomalo srameljiva stvar bile su prikaze snovi od kojih su snevaice pamtile
samo fragmente, iskljuivo iseke znaenja, snove posle kojih je ujutru ostajao samo
nejasan oseaj primljenog signala. Ako bi se prikaza ponavljala, onda su mogle biti
sigurne da su imale posla sa snom znatne oneiroidalne vrednosti. Tada se snevaica
trudila da pomou koncentracije i autosugestije natera sebe na ponovno, ovog puta
podrobnije, prosanjavanje konkretne prikaze. Najbolje rezultate davala je metoda
samoprimoravanja na novi san odmah nakon buenja to se zvalo zakainjanje. Ako
taj san nije mogao da se zakai, ostajala je proba ponovnog izazivanja date snene
vizije tokom neke od narednih seansi, pomou prethodnog koncentrisanja i meditacije.
Takvo programiranje snivanja nosilo je naziv sidrenje.
Nakon dvanaest noi provedenih na ostrvu, Kondviramurs je imala ve tri liste, tri
kompleta snova. Postojala je lista uspeha dostojna epurenja lista prikaza koje je
snevaica uspeno zakaila ili usidrila. Takvoj listi su pripadali snovi o pobuni na
ostrvu Taned i o putu veca i njegove druine kroz meavu na prevoju Melor, kroz
prolene pljuskove i razmekale puteve u dolini Sudut. Postojala je polaznica to nije
priznavala Nimue lista promaaja, snova koji su uprkos naporima i dalje ostajali
enigma. I postojala je radna lista lista snova koji su ekali na svoj red.
Postojao je i jedan san, udan ali veoma prijatan, koji se vraao u isecima i
treptajima, nedokuivih zvukova i svilenih dodira.
Mio, nean san.
Dobro, ree Kondviramurs, sklapajui oi. Neka bude.

*
ini mi se da znam ime se bavio vetac, zimujui u Tusenu.
Priaj, priaj Nimue podie pogled iznad naoara i konog grimoara{21} koji je
prelistavala. Ipak si neto konano usnila?
Nego ta! ree hvalisavo Kondviramurs. Usnila sam! Veca Geralta i enu kratke
crne kose i zelenih oiju. Ne znam ko je to mogao biti. Moda ona kneginja o kojoj pie
Neven u memoarima?
Verovatno nisi paljivo itala rashladi je malo arobnica. Neven detaljno opisuje
kneginju Anrijetu, a drugi izvori potvruju da joj je kosa bila, citiram, kestenjaste boje,
sjajna, sa oreolom zlatu slinom.
Onda to nije ta sloi se polaznica. Moja ena je bila crna. Uistinu, kao ovaj
ugljen. A san je bio... Hm... Zanimljiv.
Sluam te paljivo.
Razgovarali su. Ali to nije bio obian razgovor.
Bilo je neto neobino u njemu?
Vei deo vremena je ona drala noge na njegovim ramenima.

*
Reci mi, Geralte, veruje li u ljubav na prvi pogled?
A ti veruje?
Verujem.
Sada znam ta nas je spojilo. Suprotnosti se privlae.
Ne budi cinian.
Zato? Cinizam toboe dokazuje inteligenciju.
Nije istina. Cinizam, u celom svom pseudointeligentnom okviru, jeste ogavno
neiskren. Ja ne podnosim nikakvu neiskrenost. Kada smo ve kod toga... Reci mi, vee,
ta najvie voli kod mene?
Ovo.
Iz cinizma prelazi u trivijalnost i banalnost. Pokuaj jo jedanput.
Najvie kod tebe volim tvoj um, tvoju inteligenciju i tvoju duhovnu dubinu. Tvoju
nezavisnost i slobodu, tvoju...
Ne razumem otkuda u tebi toliko sarkazma.
To nije bio sarkazam, to je bila ala.
Ne trpim takve ale. Pogotovo ne u pogrean as. Sve, dragi moj, ima svoje vreme i
za sve stvari pod nebesima je naznaen as. Postoji vreme utnje i vreme prie, vreme
plaa i vreme smeha, vreme sejanja i dodirivanja, pardon, ubiranja, vreme ala i vreme
ozbiljnosti...
Vreme strasnih zagrljala i vreme suzdravanja od istih?
Ajde, ne shvataj to tako bukvalno! Hajde bolje da pretpostavimo da je ovo vreme
komplimenata. Ljubav bez komplimenata zaudara mi na fiziologiju, a fiziologija je
povrna. Govori mi komplimente!
Niko, od Jaruge do Buine, nema tako divnu zadnjicu kao ti.
Eto ti belaja, sada me za promenu meri po nekakvim varvarskim junjakim
reicama. Ako potpuno zanemarimo kvantitet metafore, zar nisi mogao da kae: od Albe
do Velde? Ili: od Albe do Sansretura?
Nikad u ivotu nisam bio kod Albe. Trudim se da izbegavam da donosim sud ako nije
potkrepljen solidnim iskustvom.
Oh! Stvarno? Onda smatram da si zadnjica poto je o njima bila re video sasvim
dovoljno da bi mogao da sudi. ta je, belokosi? Koliko si to ena imao pre mene? A?
Postavila sam ti pitanje, vee! Ne, ne, pusti, makni ape, tako se nee izvui od
odgovora. Koliko si imao ena pre mene?
 Nijednu. Ti si mi prva.
Napokon.

*
Nimue je ve due piljila u sliku suptilnog kjaroskuroa, na kojoj je bilo predstavljeno
deset ena za okruglim stolom.
teta progovori najzad to ne znamo kako su one zaista izgledale.
Velike majstorice? frknu Kondviramurs. Pa ima mnogo njihovih portreta. Samo u
Aretuzi...
Rekla sam: zaista presee je Nimue. Nisam mislila na laskave kopije naslikane na
osnovu drugih laskavih kopija. Ne zaboravi, bilo je vreme kada su unitavane slike
arobnica. I same arobnice. Posle toga je dolo vreme propagande, kada su majstorice
morale svojim izgledom da bude potovanje, divljenje i bogobojaljiv strah. Iz tog
vremena potiu svi Zborovi Loze, Zavere i Sabori, platna i grafike na kojima je sto, a za
njim deset izvanrednih, fascinantno lepih ena. A pravih, autentinih portreta nema.
Izuzev dva. Autentian je portret Margarite Lo Antij, koji visi u Aretuzi na ostrvu Taned, a
koji se nekim udom spasao od poara. Autentian je portret ile de Tankarvil u Ensenadi
u Lan Ekseteru.
A portret Franeske Findaber u vengerberkoj pinakoteci koji su naslikali vilenjaci?
Falsifikat. Kada su otvorene Dveri i kada su vilenjaci otili, poneli su sa sobom ili
unitili sva umetnika dela, nisu ostavili niti jednu sliku. Ne znamo da li je Margeta iz
Dolina bila stvarno tako lepa kako glasi predanje. Uopte ne znamo kako je izgledala Ida
Emean. A budui da su u Nilfgardu hitno i smotreno unitavali slike arobnica, nemamo
pojma o pravom izgledu Asire var Anahid i Fringile Vigo.
Ipak, hajde da uzmemo i sloimo se uzdahnu Kondviramurs da su one sve ba
tako izgledale kako su ih kasnije portretisali. Dostojne, vladarske, dobre i mudre,
promiljene, ispravne i plemenite. I lepe, oaravajue lepe... Uzmimo da je tako. Onda je
nekako laki ivot.

*
Svakodnevne obaveze u Inis Vitri poprimile su karakteristike umale rutine.
Kondviramursina analiza snova, koja je zapoinjala jo uz doruak, odugovlaila se sve do
podneva. Vreme izmeu podneva i ruka polaznica je provodila u etnji a i one su ubrzo
postale rutinske i dosadnjikave. Nije ni udo. U toku jednog sata ostrvo se moglo obii
dva puta, a pritom se i nagledati tako zabavnih stvari kao to su granit, patuljasti bor,
ljunak, barske koljke, voda i galebovi.
Po ruku, po dugoj dremci, sledile su diskusije, pregledanje knjiga, svitaka i
manuskripta, posmatranje slika, grafika i mapa. I duge debate koje su se otezale do
kasno u no, o uzajamnim odnosima legende i istine...
A posle su sledile noi i snovi. Razni snovi. Celibat je uinio svoje. Umesto zagonetaka
vetije legende, Kondviramurs je sanjala Kralja Pecaroa u raznoraznim situacijama, od
krajnje neurotinih do ekstremno erotinih. U krajne neerotskom snu, Kralj Pecaro ju je
vukao na uetu iza lae. Veslao je sporo i pospano, a ona je padala pod vodu, tonula,
davila se, a jo ju je trzao i grozan strah oseala je da se neto zastraujue odguruje
sa dna jezera i pliva ka povrini, neto to eli da proguta nju, mamac vuen iza lae.
Taman da je to neto zgrabi, kad Kralj Pecaro jae zapne na vesla, odvlaei je od
domaaja eljusti nevidljivog predatora. Vuena tako, davila se vodom i na kraju budila.
U nedvosmisleno erotskom snu kleala je na dnu zaljuljane lae, drei se za reling, a
Kralj Pecaro ju je drao za vrat i entuzijastino je kresao, pritom gunajui, frkui i
pljujui. Osim fizike prijatnosti, Kondviramurs je oseala strah od kog joj se utroba
prevrtala ta e biti ako ih Nimue uhvati? Iznenada bi u vodi videla zaljuljano, grozno
lice male arobnice... i budila se, oblivena znojem.
Tada bi ustala, otvorila prozor, opijala se nonim povetarcem, meseevim zrakom,
maglom koja je dopirala sa jezera.
I snevala je dalje.

*
Kula Inis Vitre imala je terasu, poduprtu stubovima, koja je visila iznad jezera. U
poetku, Kondviramurs tome nije posveivala panju, ali konano je poela da mozga o
tome. Terasa je bila udna zato to je bila apsolutno nedostupna. Ni iz jedne njoj poznate
prostorije kule nije se moglo izai na tu terasu.
Svesna da sedita arobnica ne mogu da prou sa takvim tajnim anomalijama,
Kondviramurs nije postavljala pitanja. ak ni kada je etajui obalom jezera videla Nimue
kako je posmatra sa te terase. Nedostupne, kako se inilo, samo za nepozvane i profane.
Pomalo ljuta to je smatraju profanom, uzjogunila se i pravila da se nita nije
dogodilo. Ali to nije potrajalo dugo, a tajna se razjasnila.
Bilo je to nakon to ju je spopala serija snova koje su izazvali akvareli Vilme Veseli.
Oito fascinirana fragmentom legende, slikarka je posvetila sva svoja dela Ciri u
Lastavijoj kuli.
Imam udne snove od ovih slika poali se polaznica narednog jutra. Sanjam...
slike. Uvek iste slike. Ne situacije, ne scene, ve slike. Ciri na grudobranu kule...
Nepomina slika.
I nita vie? Nikakvih doivljaja osim vizuelnih?
Jasno je, Nimue je znala da snevaica sposobna kao Kondviramurs snuje svim ulima
ne prima snove samo pogledom, kao veina ljudi, ve i sluhom, dodirom, mirisom pa
ak i ukusom.
Nita odmahnu glavom Kondviramurs. Samo...
ta, ta?
Misao. Uporna misao. Da na ovom jezeru, u ovoj kuli, uopte nisam gospodarica, ve
zatvorenik.
Poi sa mnom.
Kako je i pretpostavljala Kondviramurs, pristup terasi bio je mogu samo iz privatnih
odaja arobnice, istih, pedantno ureenih, mirisnih na drvo sandalovine, lavandu i
naftalin. Trebalo je posluiti se malim tajnim vratancima i pokretnim stepenicama koje su
vodile nadole. Tada se stizalo na pravo mesto.
Odaja, za razliku od ostalih, nije imala na zidovima lamperiju i tapiseriju, samo je bila
okreena, pa je zato bila veoma svetla. tavie, bila je svetlija, jer se tu nalazio ogroman
trodelni prozor i staklena vrata koja su vodila ka terasi nad jezerom.
Jedini nametaj u odaji bile su dve fotelje, ogromno ogledalo u ovalnom ramu od
mahagonija i neka vrsta stalka sa poprenom horizontalnom prekom na kojoj je visio
goblen. Goblen je imao nekih pet sa sedam stopa i rubovima je sezao do poda.
Goblen je predstavljao stenovitu urvinu iznad planinskog jezera. inilo se da je zamak
smeten u urvini bio deo stenovitog zida. Zamak za koji je Kondviramurs dobro znala. Iz
linih ilustracija.
Vilgeforcova citadela, mesto gde je utamniena Jenefer. Mesto gde se okonala
legenda.
Tako je dobaci toboe ravnoduno Nimue. Tamo se okonala legenda, barem po
njenim poznatim verzijama. Znamo tu verziju i zbog toga nam se ini da znamo svretak.
Ciri je pobegla iz Lastavije kule, gde je, kako si to usnila, bila zatvorenik. Kada je
ukapirala ta ele da joj uine, pobegla je. Legenda prua mnogo verzija tog bega...
Meni se ubaci se Kondviramurs najvie dopada ona sa predmetima koje je bacala
iza sebe. ealj, jabuka, maramica. Ali...
Kondviramurs.
Izvinjavam se.
Kao to sam kazala, ima mnogo verzija bega. Ali i dalje nije potpuno jasno na koji
nain je Ciri iz Lastavije kule dospela pravu u Vilgeforcov zamak. Ne moe da usni
Lastaviju kulu. Pokuaj da usni zamak. Dobro se zagledaj u taj goblen... Slua li me?
To ogledalo... Magino je, zar ne?
Ne. Ispred njega cedim bubuljice.
Izvinjavam se.
To je Zrcalo Hartmana pojasni Nimue videi naboran nos i nadureno lice polaznice.
Ako eli, baci pogled. Ali molim te, budi oprezna.
Da li je istina upita Kondviramurs glasom drhtavim od uzbuenja da se iz
Hartmana moe prei u druge...
Svetove? Dabome. Ali ne odmah, ne bez pripreme, meditacije, koncentracije i
mnotva drugih stvari. Savetujui ti opreznost, imala sam neto drugo u vidu.
ta?
To deluje dvostrano. Iz Hartmana uvek neto moe izai.

*
Zna, Nimue... Kada gledam u taj goblen...
Usnila si?
Usnila sam. Ali udno. Iz ptijeg leta. Bila sam ptica... Videla sam taj zamak spolja.
Nisam mogla da uem u njega. Neto mi je branilo pristup.
Gledaj goblen naredi Nimue. Gledaj citadelu. Gledaj je paljivo, usmeri panju na
svaki detalj. Jako se koncentrii, otro zarij tu sliku u seanje. elim da u snu dospe
tamo, da ue. Vano je da ue tamo.

*
 Spolja, van zidina zamka, sigurno je besnela avolska oluja, poto je unutra vatra u
kaminu huala, brzo prodirui cepanice. Jenefer je uivala u toplom. Njena sadanja
elija bila je mnogo toplija od vlane tamnice u kojoj je provela sigurno dva meseca, ali
zubi su joj svejedno cvokotali od hladnoe. U tamnici je potpuno izgubila pojam o
vremenu, kasnije niko nije urio da je informie o datumima, ali bila je sigurna da je
zima, decembar, moda ak januar.
Jedi, Jenefer ree Vilgeforc. Jedi, molim te, ne ustruavaj se.
arobnici nije ni padalo na pamet da se ustruava. A ako se vrlo sporo i bespomono
borila sa piletinom, to je bilo iskljuivo zato to su joj jedva zarasli prsti bili trapavi i kruti,
teko joj je bilo da u njima dri no i viljuku. A nije htela da jede prstima udela je da
pokae uzvienost Vilgeforcu i ostalim gozbenicima, arobnjakovim gostima. Nije
poznavala nikog od njih.
Sa velikim alom moram te obavestiti kaza Vilgeforc, gladei prstima noicu putira
da se Ciri, tvoja tienica, rastala sa ovim svetom. Za to moe kriviti iskljuivo sebe,
Jenefer. I svoju besmislenu tvrdoglavost.
Jedan od gostiju, nizak i tamnokos mukarac, snano kinu i imrknu u maramicu od
batista. Nos mu je bio oteen, crven i evidentno sasvim zapuen.
Nazdravlje ree Jenefer, koja se uopte nije uzbudila zloslutnim Vilgeforcovim
reima. Kako ste tako strano nazebli, mili gospodine? Stajali ste na promaji posle
kupanja?
Drugi gost, stariji, velik, mrav, sablasno belih oiju, odjednom se zacereka. A onaj
prehlaeni, iako mu se lice zgrilo od zlobe, zahvali arobnici naklonom i kratkom
kijavinom reenicom. Nedovoljno kratkom da ne ulovi nilfgardski akcenat.
Vilgeforc okrenu lice ka njoj. Vie nije nosio na glavi zlatnu konstrukciju ni kristalno
soivo u onoj upljini, ali izgledao je jo stranije nego onda, pre mnogo godina, kada ga
je prvi put videla osakaenog. Regenerisana leva ona jabuica ve je bila funkcionalna,
ali znatno manja od desne. Prizor je oduzimao dah.
Ti, Jenefer procedi sigurno misli da laem, da te hvatam u zamku, pokuavam
da te preem. Sa kakvim ciljem bih to radio? Vest o Cirinoj smrti me je pogodila isto kao i
tebe, ma ta ja priam, vie nego tebe. Na kraju krajeva, ja sam polagao vrlo konkretne
nade u devojicu, gradio sam planove koji bi odluili o mojoj budunosti. Sada devojka
nije iva, a moji planovi su propali.
Odlino. Sa naporom drei no meu krutim prstima, Jenefer je sekla svinjski
kotlet nadeven ljivama.
Tebe je pak nastavi arobnjak, ne obraajui panju na komentar sa Ciri vezivao
iskljuivo bezuman sentiment, koji se u ravnim astima sastojao iz tuge izazvane
sopstvenom jalovou i oseaja krivice. Da, da, Jenefer, oseaj krivice! Aktivno si
uestvovala u ukrtanju parova, u uzgoju, zahvaljujui emu je Ciri dola na svet. I prelila
si svoja oseanja na plod genetskog eksperimenta, uzgred, neuspenog. Zato to je
eksperimentatorima ponestalo znanja.
Jenefer ga otpozdravi peharom, molei se u dubini due da joj ne isklizne iz prstiju.
Polako je dolazila do zakljuka da e joj najmanje dva prsta ostati ukruena veoma dugo.
Moda permanentno.
 Vilgeforca ozlojedi njen gest.
Sada je ve prekasno, dogodilo se ree kroz stisnute zube. Ipak, znaj, Jenefer, da
sam ja imao znanje. Kada bih imao i devojku, pretvorio bih to znanje u korist. Stvarno,
ima za im da ali, ojaao bih tvoj oteeni surogat materinskog instinkta. Iako si suva i
sterilna kao kamen, zahvaljujui meni bi imala ne samo kerku ve i unuku. Ili barem
surogat unuke.
Jenefer frknu ravnoduno, mada je u sebi kljuala od besa.
Sa najveim alom u morati da pokvarim tvoje odlino raspoloenje, draga moja
arobnjak kaza hladno. Jer e te sigurno rastuiti vest da je vetac Geralt iz Rivije
takoe mrtav. Da, da, onaj isti vetac Geralt za koga te je, isto kao i Ciri, vezao surogat
oseanja, smean, nesmotren sentiment, sladunjav da ti se smui. Znaj, Jenefer, da se
na dragi vetac oprostio od ovog sveta na odista vatren i spektakularan nain. Meutim,
zbog toga ne treba sebi nimalo da prebacuje. Za veevu smrt ti nisi kriva ni u najmanjoj
meri. Za ceo mete sam zasluan ja. Probaj marinirane kruke, stvarno su izvrsne.
U ljubiastim Jeneferinim oima rasplamsa se hladna mrnja. Vilgeforc se zasmeja.
Tako te volim ree. Stvarno, da nije narukvice od dvimerita, spalila bi me do
pepela. Ali dvimerit deluje, tako da me moe paliti iskljuivo pogledom.
Onaj prehlaeni kinu, imrknu i zakalja se toliko da su mu suze potekle iz oiju. Visoki
je buljio u arobnicu svojim neprijatnim ribljim pogledom.
A gde je gosn Rjens? upita Jenefer, oteui rei. Gosn Rjens, koji mi je toliko
obeavao i kazivao ta e sa mnom uiniti. Gde je gosn iru, koji nikada nije proputao
priliku da me gurne i utne? Zato su straari, jo doskora prostaki i brutalni, poeli da
se ophode sa strahopotovanjem? Ne, Vilgeforce, ne mora da odgovara. Ja znam. To
to govori jeste jedna velika izmiljotina. Ciri ti je umakla i Geralt ti je umakao, a usput
su organizovali tvojim banditima krvavo kupanje. I ta sad? Planovi su propali, pretvorili
su se u prainu, sam si to priznao, snovi o moi rasprili su se kao dim. A arobnjaci i
Dajkstra vas lociraju ve, lociraju. Nisi bez razloga i iz milosti prestao da me mui i tera
na skeniranje. A car Emhir stee obru i sigurno je veoma, veoma ljut. Ess a tearth, me
tiarn? Apleine a cales, ellea?
Govorim zajednikim jezikom ree prehlaeni, odolevajui njenom pogledu. A
zovem se Stefan Skelen. I nimalo, ama ba nimalo mi nisu pune gae. Ha, svakako mi se
ini da sam u mnogo boljoj poziciji nego vi, gice Jenefer.
Govor ga je zamorio, ponovo se raskaljao i imrkavao nos u ve pretopljen batist.
Vilgeforc udari akom o sto.
Dosta igre ree, grozovito kolutajui svojim minijaturnim okom. Znaj, Jenefer, da
mi vie nisi potrebna. U sutini, trebalo bi da naredim da te strpaju u vreu i utope u
jezeru, ali ja vrlo nerado pribegavam takvim metodima. Sve dok mi okolnosti ne ukau ili
me primoraju na drugu odluku, boravie u izolaciji. Meutim, upozoravam te da neu
dozvoliti da mi prireuje neprilike. Ukoliko se ponovo odlui na gladovanje, znaj da
neu, kao u oktobru, traiti vreme na to da te hranim preko cevice. Jednostavno u te
pustiti da umre od gladi. A u sluaju da pokua da pobegne, straari su dobili
jednoznane naredbe. A sada zbogom. Naravno, ukoliko si ve namirila...
Ne Jenefer ustade i baci salvetu na sto. Moda bih jo neto pojela, ali mi drutvo
ubija apetit. Zbogom, gospodo.
Stefan Skelen kinu i raskalja se. Bledooki je odmeri ravim pogledom i osmehnu se.
Vilgeforc je gledao u stranu.
Kao i obino kada su je sprovodili iz elije ili u eliju, Jenefer je pokuavala da shvati
gde se nalazi, da dobije makar mrvicu informacije koja bi joj mogla pomoi u planiranom
begu. I svaki put je nailazila na razoaranje. Zamak nije imao nijedan prozor kroz koji bi
mogla videti okolni teren, ili barem sunce, zahvaljujui emu bi mogla da odredi stranu
sveta. Telepatija je bila nemogua, dve teke narukvice i okovratnik od dvimerita
efektivno su onemoguavali svaki pokuaj korienja magije.
Odaja u kojoj je bila zatvorena bila je hladna i surova poput isposnike elije. Jenefer
se ipak priseala radosnog dana kada su je doveli tu iz tamnice. Iz podruma, na ijem je
podu veito stajala bara smrdljive vode, a na zidovima cvetale alitra i so. Iz podruma,
gde su je hranili ogrizinama, koje su joj pacovi bez muke otimali iz osakaenih prstiju.
Kada su joj nakon dva meseca skinuli okove i odvukli je odatle i dozvolili joj da se
presvue i okupa, Jeneferinoj srei nije bilo kraja. Odajica u koju su je doneli izgledala joj
je kao kraljevska spavaa soba, a retka orba koju su joj donosili, supa od lastavijih
gnezda inila joj se dostojnom carskog stola. Stvar je jasna, nakon nekog vremena, orba
je ipak postala bljutava splaina, tvrd leaj postao je tvrd leaj, a elija je postala elija.
Hladna, tesna elija, u kojoj se u etiri koraka naletalo na zid.
Jenefer opsova, uzdahnu i zasede na stoliicu, koja joj je, osim leaja, bila jedini
nametaj na raspolaganju.
On ue tako tiho da ga gotovo nije ula.
Zovem se Bonhart kaza. Dobro bi bilo da zapamti to ime, vetice. Da ga dobro
zarije sebi u seanje.
Jebi se, puvanderu.
Ja sam zakrguta zubima lovac na ljude. Da, da, nauli ui, arobnice. U avgustu,
pre tri meseca, u Ebingu sam ulovio tvoje kopile. Onu Ciri o kojoj se ovde mnogo govori.
Jenefer nauli ui. Avgust. Ebing. Ulovio. Ali nje nema. Moda lae?
Sivokosa vetica kolovana u Kaer Morhenu. Naredio sam joj da se bori u areni, da
ubija ljude pod vriskom publike. Polako, polako sam se pretvorio u zver. Poduavao sam
je toj ulozi biem, pesnicom i potpeticom. Dugo sam je poduavao. Ali pobegla mi je,
zelenooka zmija.
Jenefer neprimetno odahnu.
Pobegla mi je na onaj svet. Ali sreemo se mi jo. Siguran sam da emo se jednom
sresti. Da, arobnice. A ako alim za neim, onda je to samo za tim to su tvog vetijeg
ljubavnika, onog Geralta, spalili na lomai. Rado bih mu dao da okusi moju otricu,
prokleti udak.
Jenefer frknu.
Sluaj, Bonharte, ili kako ve. Ne zasmejavaj me. Ti nisi dorastao vecu ni do peta.
Ne moe da se meri s njime. Ni u kakvom takmienju. Kako si i sam priznao, ti si
strvoder i inter. Ali dobro ti ide s malim psima. Sa veoma malim psima.
Pogledaj ovamo, vetice.
Naglim pokretom raskopa kaput i koulju i, zamrsivi lanie, izvue tri srebrna
medaljona. Jedan je bio u obliku maje glave, drugi u obliku orla ili grifona. Trei nije
valjano videla, ali je to verovatno bio vuk.
Ovakvih stvari frknu opet Jenefer, pravei se ravnodunom ima mnogo na
vaarima.
Ove nisu sa vaara.
Ma ta ree.
Bee vreme zasikta Bonhart kada su se pristojni ljudi bojali vetaca vie nego
stvorova. Stvorovi su, ruku na srce, sedeli u umama i bunju, a veci su imali drskost da
etaju po ulicama, ulaze u kafane, krue oko hramova, ureda, kola i igralita. Pristojni
ljudi su to s razlogom smatrali skandalom. Stoga su potraili nekoga ko bi mogao da
dovede u red bezone vece. I pronali su nekog takvog. Ne lako, ne brzo, ne blizu, ali
pronali su. Kao to vidi, uhvatio sam trojicu. Nijedan udak se vie nije pojavio u okolini
i nije nervirao pristojne metane svojim prizorom. A kada bi se pojavio, reio bih ga se
kao i prethodne trojice.
U snu? iskrivi se Jenefer. Iz samostrela, iza ugla? Ili si im moda dao otrov?
Bonhart sakri medaljone pod koulju i naini dva koraka ka njoj.
Iritira me, vetice.
To mi je i bila namera.
Ah, znai tako? Onda u ti odmah pokazati, kurvo, da sa tvojim vecem ljubavnikom
mogu da se takmiim u svakoj oblasti. Ha, da sam ak bolji od njega.
Straari koji su stajali pored vrata poskoie zauvi iz elije lupnjavu, tresku, huk,
urlanje i skamukanje. A da su straari nekada ranije u ivotu uli vrisku pantera
ulovljenog u zamku, onda bi se zakleli da je u eliji upravo panter.
Potom su straari zauli iz elije strahotnu riku, istu-istijatu kao u ranjenog lava, koga
uostalom straari isto nisu nikada uli, ve su ga samo gledali na grbovima. Osvrnuli su se
oko sebe. Klimnuli glavama. A zatim upali unutra.
Jenefer je sedela u uglu odaje meu ostacima leaja. Kosa joj je bila raupana,
haljina i koulja poderane od vrha do samog dna, njene male devojake grudi otro su se
uzdizale u ritmu tekih izdaha. Iz nosa joj je tekla krv, na licu joj je brzo rastao otok i
pruge od noktiju oticale su na desnom ramenu.
Bonhart je sedeo na drugom kraju izbe meu ulomcima stoliice, oberuke se drei za
meicu. I njemu je krv tekla iz nosa, bojei mu sede brkove u boju zagasitog karmina.
Lice mu je bilo ispresecano krvavim ogrebotinama. Jeneferini jedva zaceljeni prsti bili su
alosno oruje, ali katanci narukvica od dvimerita imali su savreno otre krajeve.
Na oteenom Bonhartovom obrazu, pravo u jabunoj kosti, zabodena veoma duboko,
trala je viljuka koju je Jenefer zdipila sa stola tokom veere.
Samo sa malim psima, interu brektala je arobnica pokuavajui da zakloni
poprsje ostacima haljine. A od kurvi se dri podalje. Preslab si za njih, bitango.
Nije mogla sebi da oprosti to nije pogodila tamo gde je nameravala u oko. Ali ta
sad, cilj se pomerao, a osim toga, niko nije savren.
Bonhart riknu, ustade, iupa viljuku, zajea i posrnu od bola. Gnusno opsova.
U meuvremenu, u eliju su stigla jo dva straara.
Hej vi! dreknu Bonhart, briui krv sa lica. Ovamo! Dovucite mi tu drolju nasred
poda, rairite joj noge i drite je!
Straari pogledae jedan u drugog. Potom u pod.
Bolje je da odete odavde, gospodine ree jedan. Nee ovde biti ni irenja, ni
dranja. To ne spada u nae obaveze.
A osim toga promumla drugi nemamo nameru da zavrimo kao Rjens ili iru.

*
Kondviramurs odloi na gomilu karton na kojem je bila naslikana zatvorska elija. U
eliji pak ena kako sedi sputene glave, sa lisicama, okovana za kameni zid.
_ Nju su zarobili promumla a vetac je terevenio u Tusenu s nekim brinetama.
Osuuje ga? upita otro Nimue. Ne znajui praktino nita?
Ne. Ne osuujem, ali...
Nema ali. Zaepi, molim te.
Sedele su neko vreme u tiini, prevrui kartone grafika i akvarela.
Sve verzije legende Kondviramurs pokaza na jednu od grafika kao mesto njenog
svretka, finala, poslednje borbe Dobra i Zla, gotovo Armagedona, navode zamak Ris-
Run. Sve verzije. Osim jedne.
Osim jedne klimnu glavom Nimue. Osim anonimne, malo popularne verzije,
poznate kao Crna knjiga iz Elandera.
Crna knjiga navodi da se finale legende odigralo u citadeli Stiga.
Dabome. Knjiga iz Elandera navodi na nain koji znatno odudara od kanona.
Intrigira me Kondviramurs podie glavu koji je od tih zamkova oslikan na
ilustracijama? Koji je utkan na tvom goblenu? Koja slika je prava?
To nikada neemo znati. Zamak koji je gledao finale legende ne postoji. Uniten je,
nije ostalo nikakvog traga od njega, sa ime se slau sve verzije, ak i ona u knjizi iz
Elandera. Nijedna od lokacija navedenih u izvorima nije uverljiva. Ne znamo i neemo
znati kako je taj zamak izgledao i gde se nalazio.
Ali istina...
Za istinu prekinu je otro Nimue to nema ba nikakvog znaaja. Ne zaboravi, ne
znamo kako je zaista izgledala Ciri. Ali ovde, na ovom kartonu koji je naslikala Vilma
Veseli, u ustrom razgovoru sa vilenjakom Avalakhom, na pozadini makabristikih dejih
kipova, to je sigurno ona. Ciri. U to nema nikakve sumnje.
Ali nije odustajala Kondviramurs tvoj goblen...
Predstavlja zamak u kom se odigralo finale legende.
utale su dugo. utali su prevrtani kartoni.
Ne volim progovori Kondviramurs verziju legende iz Crne knjige. Tako je... tako...
Runo istinita dovri Nimue, klimajui glavom.

*
Kondviramurs zevnu i odloi Pola veka poezije, dopunjeno izdanje sa napisanim
pogovorom profesora Evereta Denhofa mlaeg. Razbaca jastuke, menjajui konfiguraciju
za itanje u konfiguraciju za spavanje. Zevnu, isprui se i ugasi lampu. Odaja utonu u
mrak, osvetljavan samo iglicama meseevog bleska koji se probijao kroz poderotine
zastora. ta da izaberem ove noi, pomisli polaznica vrtei se na postelji. Da se
prepustim volji sudbine? Ili da sidrim?
Nedugo potom, odluila se za ovo drugo.
Bio je jedan nejasan san, koji nije mogao da se dosanja do kraja, raspravao se,
nestajao meu drugim snovima kao nit konca meu mustrama raznobojne tkanine. San
koji je nestajao iz seanja, a istovremeno je tvrdoglavo trajao u njemu.
Odmah je zaspala, a san se momentalno slio na nju. im je zatvorila oi.
Nono nebo, vedro, svetlo od meseca i zvezda. Brda, na njihovim padinama vinogradi
popraeni snegom. Crn i rogljast obris zgrade: zidina sa grudobranima, toranj, usamljen
ugaoni befrua{22}.
Dva konjanika. Obojica odlaze u prazno meuzie, obojica silaze sa konja, obojica
ulaze u portal. Ali u otvor na podu ulazi samo jedan.
Onaj ija je kosa potpuno bela.
Kondviramurs jauknu kroz san, poskoi na krevetu.
Belokosi je silazio niz stepenice, duboko, duboko u podrum. Ide tamnim hodnicima,
rasvetljava ih svaki as palei baklje na gvozdenim nosaima. Blesak baklji poput avetnih
senki plee po zidovima i svodovima.
Hodnici, stepenice, ponovo hodnici. Tamnica, velika kripta, pokraj zidova bave. Kr,
gomile cigala. Zatim hodnik koji se rava. U oba pravca tama. Belokosi pali sledei lu.
Izvlai ma iz kanija na leima. Koleba se, ne zna na koju stranu da krene. Najzad se
odluuje za desnu. Veoma mranu, krivudavu i zasutu krem. Kondviramurs jei kroz san,
obuhvata je strah. Zna da put koji je izabrao belokosi vodi u opasnost.
Istovremeno zna da belokosi trai opasnost.
Jer to je njegova profesija.
Polaznica se baca po postelji, jaue. Ona je snevaica, snuje, ona je u
oneiroskopinom transu, iznenada proroki zna da e se uskoro neto dogoditi. Pazi, hoe
da vrisne, iako zna da nee uspeti da vrisne. Pazi, osvrni se!
uvaj se, vee!
Stvor je napao iz tame, iz zasede, tiho i zverski. Odjednom se u mraku materijalizovao
kao buktei plamen. Kao jezik plamena.
 U osvit, kada gluvani{23} na svom toku,
Voeni udnjom i asnim obiajem,
Krilima pljeskaju i s radou u oku
udno se pare i maze uzajamno,
elim s tobom deliti, mila moja,
to ljubavnicima je sveto veselje;
Znaj, Ljubav je te igre stvorila,
I eto zbog ega smo ovde skupa.
Fransoa Vijon

Iako je bio u velikoj urbi, u velikoj hitnji, iako je bio jako nestrpljiv i estio se,
vetac je ostao u Tusenu gotovo celu zimu. Koji su bili razlozi? Ne u pisati o tome. Bili
su i nema vie ta da se raspreda. A one koji bi hteli da osude veca podsetiu da
ljubav ima mnogo imena, i ne sudite, kako vama ne bi sudili.
Neven, Pola veka poezije

Those were the days of good hunting and good sleeping.

Radjard Kipling
 Tree poglavlje

Stvor je napao iz tame, iz zasede, tiho i zverski. Odjednom se u mraku materijalizovao

kao buktei plamen. Kao jezik plamena.
Iako je bio uhvaen na prepad, Geralt je instinktivno odreagovao. Izmakao se, eui
se o zid laguma. Zver je proletela pored njega, odbila se o glineni pod kao lopta, mahnula
krilima i ponovo skoila, sikui i razjapljujui straan kljun. No ovaj put je vetac bio
spreman.
Udari iz kratkog zamaha, iz lakta, ciljajui u podgunjak, ispod crvenih bradavica,
velikih, duplo veih nego u urana. Pogodi, osetivi kako otrica para telo. Silina udarca
obali zver na zemlju, ispred zidova. Skofin vrisnu, a vrisak bee gotovo oveji. Bacao se
meu razbijenim ciglama, mlatarao i tukao krilima, prskao krvlju i udarao naokolo repom
poput bia. Vetac bee uveren da je borba gotova, ali stvor ga neprijatno iznenadi.
Neoekivano mu nasrnu na vrat, kretei uasno, izbacujui kande i kloparajui kljunom.
Geralt odskoi unazad, odbi se ramenom o zid, posee iz sve snage, odozdo, koristei
zalet od skoka. Pogodi, skofin ponovo ljosnu meu cigle, njegova smrdljiva krv briznu na
zid laguma i potee po njemu stvarajui fantastian dezen. Oboren u skoku, stvor se vie
nije trzao, samo je brektao, kretao, istezao dugu iju, nadimao podgunjak i tresao
bradavicama. Krv je brzo potekla izmeu cigala na kojima je leao.
Geralt ga je vrlo lako mogao dotui, ali nije eleo preterano da oteti kou. Spokojno
je ekao da skofin iskrvari. Odmakao se nekoliko koraka, okrenuo ka zidu, raskopao
pantalone i izmokrio se, zviduui nostalginu melodiju.
Skofin prestade da kreti, ukoi se i utihnu. Vetac prie i unu ga lagano balakom
maa. Videvi da je ve gotov, uhvati stvora za rep i podie ga. Drei ga za koren repa u
visini butine, skofin je dodirivao zemlju kragujevim kljunom, a rairena krila imala su
raspon vei od etiri stope.
Lak si, kokatrikse Geralt protrese zver, koja faktiki nije teila mnogo vie od dobro
utovljenog urana. Lak si. Na svu sreu, plaaju mi po komadu, ne po teini.

*
Prvi put Rejnart de Bua-Fresne tiho zazvida kroz zube, to je, kao to je Geralt
znao, kod njega bio izraz najveeg divljenja. Prvi put vidim takvo neto pred sobom.
Pravo udovite, asti mi, udovite nad udovitima. Dakle, to je taj slavni bazilisk?
Ne. Geralt podie stvora vie, kako bi vitez mogao bolje da ga pogleda. To nije
bazilisk. To je kokatriks.
A koja je razlika?
Osnovna. Bazilisk, zvani jo i regulus, jeste gmizavac, a kokatriks, zvani jo skofin,
jeste ornitoreptil, odnosno ni gmizavac, ni ptica. To je jedini predstavnik reda koji su
uenjaci nazivali ornitoreptilima, budui da su nakon dugih rasprava utvrdili...
A koji od te dvojice prekinu ga Rejnart de Bua-Fresne, koga oigledno nisu zanimali
motivi uenjaka ubija pogledom ili se pretvara u kamen?
 Nijedan. To je izmiljotina.
Zbog ega se onda ljudi toliko boje obojice? Ovaj ovde uopte nije tako velik.
Stvarno moe biti opasan?
Ovaj ovde vetac protrese plen obino napada s lea, a nepogreivo cilja izmeu
prljena ili ispod levog bubrega u aortu. Obino je dovoljan jedan udarac kljunom. A ako
se radi o bazilisku, onda je svejedno gde e ugristi. Njegov otrov je jedan od najsnanijih
poznatih neurotoksina. Ubija u jednoj sekundi.
Brrr... A reci mi, koga od njih moe ubiti pomou ogledala?
Svakog. Ukoliko ga prosto klepi njime u glavu.
Rejnart de Bua-Fresne prasnu u smeh. Geralt se nije smejao, ala o bazilisku i ogledalu
prestala je da mu bude zabavna jo u Kaer Morhenu, uitelji nisu nimalo tedeli na njima.
Jednako su mu malo smeni bili vicevi o devicama i jednorozima. Rekord u gluposti i
primitivizmu u Kaer Morhenu bile su pak verzije ale o adaji kojoj je vetac zbog opklade
trebalo da stegne desnu ruku.
Osmehnuo se uspomenama.
Volim da te vidim nasmejanog ree Rejnart, piljei u njega veoma ozbiljno.
Stoput vie, neizmerno vie volim da te vidim takvog kakav si sada nego kakav si bio
onda, u oktobru, nakon one nevolje u druidskoj umi, kada smo ili u Bukler. Priznaj, tada
si bio tmuran, ogoren i besan na svet poput prevarenog lihvara, a povrh toga, razdraljiv
poput mukarca kome se nije posreilo cele noi. ak ni ujutru.
Stvarno sam bio takav?
Stvarno. Nemoj da te udi to te vie volim ovakvog kakav si sada. Promenjen.
Terapija kroz rad Geralt opet protrese kokatriksa kojeg je drao za rep.
Blagotvoran uticaj profesionalne aktivnosti na psihu. A kako bismo nastavili sa
rehabilitacijom, preimo na posao. Postoji mogunost da se zaradi na skofinu neto vie
nego to je bio dogovoren iznos za ubistvo. Malo je oteen, pa ako ima klijenta koji e
ga uzeti celog, da ga napuni i preparira, onda nemoj da uzme manje od dvesta. Ako
bude morao da ga proda u delovima, onda zapamti da su na njemu najvrednija pera sa
korena repa, pogotovo centralno repno konturno pero. Mogu se zaotriti mnogo tanje
nego guja, lepe i istije piu, a dugotrajnija su. Pisar koji se razume nee oklevati da
da pet po peru.
Imam klijente koji hoe leinu za punjenje osmehnu se vitez. Esnaf bavara.
Videli su u Kastel Ravelu tu napunjenu grozotu, plesnicu, ili kako ve... Zna koju. Onu to
si je drugog dana posle Saovine ubio u lagumima pod ruevinama starog zamka...
Seam se.
E pa, bavari su videli napunjenu zver i traili mi neto isto tako raritetno za
dekoraciju njihovog esnafskog lokala. Ovaj put ele kokatriksa. Bavari u Tusenu, kao to
pretpostavlja, jesu esnaf koji se ne ali na nedostatke porudbine i zahvaljujui tome su
imuni, kao od ale e dati dvesta dvadeset. Moda i vie, pokuau da se cenkam. A to
se tie pera... Bavari nee primetiti ako kokatriksu iupamo iz dupeta nekoliko komada i
prodamo ih kneevskoj kancelariji. Kancelarija nee platiti iz sopstvenog depa, ve iz
kneevske kase, a bez pogaanja e platiti ne pet, ve deset po peru.
Klanjam se prepredenosti.
 Nomen omen{24} Rejnart de Bua-Fresne osmehnu se jo ire. Mama je sigurno
neto predoseala, krstei me imenom lukavog lisca iz poznatog ciklusa bajki.
Trebalo bi da bude trgovac, a ne vitez.
Trebalo bi sloi se vitez. Ali ta da se radi, ako si se rodio kao sin plemia, onda
e biti plemi i umree kao plemi, naplodivi, he-he-he, plemie. Nita nee
promeniti, makar pukao. Uostalom, ti takoe ume dobro da kalkulie, Geralte, a ne
bavi se trgovinom.
Ne bavim se. Iz slinih razloga kao i ti. Samo s tom razlikom da ja nita neu
naploditi. Hajdemo iz ovih laguma.
Napolju, ispod zidina zamka, zapljusnula ih je studen i vetar sa brda. No je bila svetla,
nebo vedro i prepuno zvezda, meseeva svetlost iskrila se na povrini novog, istog snega
koji je prekrivao vinograde.
Bilo bi dobro ree Rejnart, gledajui znaajno veca da se odmah naemo s
klijentima i naplatimo. Ali ti sigurno uri u Bukler, a? U neku spavau sobu?
Geralt nije odgovorio, budui da na takva pitanja nije iz principa odgovarao. Priveza
telo skofina za konja, a potom zajaha Ukljevu.
Hajde da se naemo sa klijentom odlui, osvrui se u sedlu. No je jo mlada, a
ja sam gladan. I rado bih se neega napio. Idemo u grad. U Fazaneriju.
Rejnart de Bua-Fresne se zasmeja, popravi tit sa crveno-zlatnom ahovnicom obeen
o obluk i uspentra se na visoko sedlo.
Kako vi kaete, vitee. Pravac Fazanerija. Ojsa, Bukefale!
Laganim korakom su poli zasneenom padinom nadole, ka drumu, izrazito oznaenim
retkim palirom topola.
Zna ta, Rejnarte progovori iznenada Geralt. I ja tebe vie volim takvog kakav si
sada. Kada govori normalno. Onda, u oktobru, koristio si iritantan kretenski manir.
asti mi, vee, ja sam vitez lutalica zakikota se Rejnart de Bua-Fresne.
Zaboravio si? Vitezovi uvek govore kao kreteni. To je znak, kao i ovaj tit. Kao po
amblemu na titu, bratstvo se po njemu raspoznaje.

*
asti mi ree Vitez ahovnice bespotrebno se brinete, gosn Geralte. Vaa
drugarica je ve sigurno zdrava, ve je sigurno potpuno zaboravila na slabost. Kneginja
dri ugledne dvorske lekare, sposobne da izlee svaku nemo. asti mi, nema zbog ega
da se sekira.
I ja tako mislim kaza Regis. Razvedri se, Geralte. Pa i druitkinje su leile Milvu...
A druitkinje se razumeju u leenje dobaci Kahir. Najbolji dokaz za to je moja
glava, koja je bila rascepljena rudarskom sekirom, a sada, izvolite baciti pogled, skoro je
kao nova. I Milva se sigurno dobro dri. Nema razloga za brigu.
Kamo sree.
Ve je zdrava ponovi vitez kao dren vaa Milva, dajem glavu da ve sigurno plee
na balovima! Plee mazurku! Gosti se! U Bukleru, na dvoru kneginje Anrijete, stalno je
neki bal ili gozba. Ha, asti mi, sada, kada sam ispunio zavet, ja takoe...
Ispunili ste zavet?
 Sudbina je bila milostiva! Trebalo bi da znate da sam dao zakletvu, ali ne bilo kakvu,
ve u drala. U prolee. Zavetovao sam se da u uhvatiti petnaest razbojnika pre praznika
Jule. Posreilo mi se, sada sam osloboen zaveta. Sada mogu da pijem i da jedem
govedinu. Aha, vie ne moram da skrivam ime. Ja sam, dozvolite mi, Rejnart de Bua-
Fresne.
Drago nam je.
to se tie tih balova kaza Angulema, pourujui konja kako bi se izjednaila sa
njima. Nadam se da ni nas nee zaobii ta klopa i pijanka? A takoe bih rado i plesala!
asti mi, bie u Bukleru svega uveri je Rejnart de Bua-Fresne. Balovi, gozbe,
prijemi, besede i poetske veeri. Ipak ste vi Nevenovi prijatelji... Hteo sam rei, vikonta
Julijana. A on je nadasve drag gospoi kneginji.
Nego ta, bvalio se kaza Angulema. ta je zapravo bilo sa tom ljubavlju? Znate li
tu priu, gosn vitee? Ispriajte!
Angulema progovori vetac. Mora li to da zna?
Ne moram. Ali elim! Ne gunaj, Geralte. I prestani da se duri, jer krajputake gljive
same sebe mariniraju kada te vide. A vi, vitee, priajte.
Drugi vitezovi lutalice, koji su jahali na elu povorke, pevali su viteku pesmu sa
uzastopnim ponavljanjem refrena. Rei pesme bile su gotovo neverovatno glupe.
Dogodilo se to poe vitez pre nekih est godina... Gosn pesnik je gostovao kod
nas celu zimu i prolee, svirao je lutnju, pevao romanse, recitovao poeziju. Knez Rejmund
je u to vreme boravio u Cintri, na kongresu. Kui nije urio, nije bila tajna da je u Cintri
imao ljubavnicu. A gospoa Anrijeta i gosn Neven... Ha, Bukler je zaista udno mesto i
prekrasno, puno ljubavnih ari... Sami ete to zakljuiti. Kao to su i u ono vreme to
shvatili kneginja i gosn Neven. Nisu ni primetili, od pesmice do pesmice, od rei do rei,
od komplimenta do komplimenta, cvee, pogledi, uzdasi... Kratko u rei: oboje su doli
do bliske konvikcije.
Veoma bliske? zakikota se Angulema.
Nisam bio oevidac ree vitez oporo. A nije lepo ponavljati glasine. Osim toga,
kao to, milostiva gice, sigurno zna, ljubav ima mnogo imena i vrlo je relativna stvar da
li je konvikcija veoma bliska ili nije.
Kahir tiho frknu. Angulema nije imala nita da doda.
Sastajali su se tajno nastavi Rejnart de Bua-Fresne kneginja i gospodin Neven
otprilike neka dva meseca, od Beleteina do letnjeg solsticija. Ali zanemarili su opreznost.
Vest se proirila, poeli su da torou zli jezici. Ne oklevajui, gosn Neven je zajahao konja
i otiao. Kako se ispostavilo, dobro je postupio. Jer im se knez Rejmund vratio iz Cintre,
sve mu je preneo jedan usluan lakej. Kada je doznao kakva ga je uvreda zadesila i
kakve su mu rogove priredili, kneza je, kao to lako moete da zamislite, obuzeo straan
gnev. iniju sa borem je bacio na sto, lakeja potkazivaa je rasporio nadakom i
izgovarao neobine rei. Potom je pred svedocima udario u facu marala i razbio veliko
kovirsko ogledalo. Kneginju je pak u odajama zatvorio i zapretivi joj muenjem izvukao
sve iz nje. Ubrzo je za gosn Nevenom poslao poteru, nemilosrdno je naredio da ga ubiju i
da mu iz grudi iupaju srce. Proitavi neto slino u drevnoj baladi, namerio je da ispri
to srce i natera kneginju Anrijetu da ga pred oima celog dvora pojede. Brrr, fuj, kakva
gnusnost! Na sreu, gosn Neven je uspeo da ode.
Na sreu. A knez je umro?
Umro. Incident o kome sam govorio doveo ga je do strane ume, od toga mu je u to
vreme toliko prokljuala krv da su ga spopale apopleksija i paraliza. Leao je bezmalo
godinu dana kao ovo deblo. Ali popravio se. Hodao je ak. Samo je neprestano mirkao,
evo ovako.
Vitez se osvrnu na sedlu, zamiri i iskrivi se kao majmun.
Iako je knez nastavi uskoro uvek bio uven jeba i zavodnik, od ovog mirkanja
je postao jo vei pericolosus{25} u flertovanju, zato to se svakoj eni inilo da on iz
afekta upravo njoj tako mirka i daje joj ljubavne znake. A ene su lakome na takvo
iskazivanje potovanja. Ni najmanje im ne imputiram da su sve one pohotne i raskalane,
to nikako, ali knez, kao to sam rekao, mnogo je mirkao, gotovo neprestano, stoga per
saldo nije bio na gubitku. Prevrio je meru u vragolijama i jedne noi ga je zadesila druga
apopleksija. Ispustio je duu. U lonici.
Na eni? grohotom se nasmeja Angulema.
Tako nekako vitez, do tog trena ozbiljan, osmehnu se sebi u brk. U stvari, ispod
nje. Ipak, nije sutina u detaljima.
Razume se da nije dobaci ozbiljno Kahir. Meutim, nije bilo velike alosti za
knezom Rejmundom, ili ta? Tokom prie sam stekao utisak...
Da vam je neverna supruga draa od izneverenog mua po obiaju vampir ulete
usred reenice. Da li iz tog razloga ona sada vlada ovde?
I iz tog razloga odgovori razoruavajue iskreno Rejnart de Bua-Fresne. Ali ne
samo zbog toga. Princ Rejmund, neka mu je laka crna zemlja, bio je takav podlac, nitkov
i, izvinte na izrazu, kurvin sin da bi samom avolu za pola godine izazvao ir na elucu. A
rukovodio je Tusenom sedam godina. Sa druge strane, kneginju Anrijetu su svi oboavali i
oboavaju.
Znai, mogu da raunam na to progovori kiselo vetac da knez Rejmund nije
ostavio mnogo ucveljenih prijatelja koji su spremni da zbog obeleavanja godinjice smrti
pokojnika postave Nevenu zasedu sa stiletima?
Moete da raunate vitez ga pogleda, a oi su mu bile bistre i inteligentne. I,
asti mi, nee vas prevariti raunica. Ve sam kazao. Pesnik je drag gici Anrijeti, a ovde
bi svako dao da ga iseku za gicu Anrijetu.

Vratio se vitez golja

Sa bojnoga polja
Draga nije ekala
Prerano se udala
Hej-ho, hej-ho
Viteka sudba je to!

Iz krajputakog ipraja, uplaene vitekom pesmom, uz graktanje su izletale vrane.

Uskoro su izali iz uma pravo na dolinu, izmeu brda, na ijim su se vrhovima belele
kule zamaka, jasne u odnosu na sivo nebo preliveno mrkim prugama. Prijatne padine
brda, koliko je oko sezalo, bile su obrasle poput vojske poslunim palirom jednako
poseenog grmlja. Zemlja je bila zastrta crvenim i zlatnim liem.
ta je to? upita Angulema. Vinova loza?
Vinova loza, nego ta potvrdi Rejnart de Bua-Fresne. Slavne doline Sansretura.
Prvoklasna vina sveta toe se iz grozdova koji ovde sazrevaju.
Istina prizna Regis, koji se, kao i obino, u sve razumeo. Stvar je u vulkanskom
zemljitu i ovdanjoj mikroklimi, koja svake godine osigurava idealnu kombinaciju
sunanih dana i dana sa padavinama. Ako tome dodamo tradiciju, znanje i marljivost
radnika u vinogradima, dobijamo rezultat u vidu proizvoda najvie klase i kvaliteta.
Dobro ste to formulisali osmehnu se vitez. Kvalitet, to je to. Oh, pogledajte
recimo tamo, onu padinu pod zamkom. Kod nas zamak daje marku vinogradu i
podrumima koji su duboko ispod tla. Onaj onamo zove se Kastel Ravelo, iz njegovih
vinograda potiu vina kao to su ervelue, florano, pomino i slavni est-est. Sigurno ste
uli. Za vr est-esta plaaju onoliko koliko za deset vreva vina iz Cidarisa ili nilfgardskih
vinograda na Albi. A onamo, eno, pogledajte, dokle oko dopire prostiru se drugi zamkovi i
vinogradi, a nazivi vam takoe nee biti strani: Vermentino, Toriela, Kasteldaa, Tufo,
Sanser, Nuragus, Koronata i, najzad, Korvo Bjanko, na vilenjakom Gvin Cerbin. Nadam
se da vam ovi nazivi nisu strani?
Strani, piiih iskrivi se Angulema. Pogotovo ti treba znanje da bi proverio da
krmar sluajno nije nalio neko od tih slavnih umesto normalnog jabukovog, zato to bi
onda morao vie puta da ostavi konja u kafanici kao zalog, toliko te staje takav kastel ili
est-est. Pih-pih, ne shvatam, takvo neko igosano vino je za veliku gospodu, mi obini
ljudi moemo i sa onim jeftinijim fino da se namlatimo. A i vama u ovo rei, jer sam bila
svedok: isto se povraa od est-esta kao i od loeg jabukovog vina.

*
Zanemari Angulemine oktobarske ale Rejnart se raspojasa za stolom, opustivi
kai danas emo se napiti neke prvoklasne marke i neke prvoklasne berbe, vee. Sledi
nam, zaradili smo. Moemo da terevenimo.
Razumem Geralt klimnu glavom krmaru. Na kraju krajeva, kako kae Neven,
moda postoje i drugi motivi za zaradu, ali ja ih ne znam. A sada pojedimo to to tako
ukusno dopire iz kuhinje. Uzgred reeno, danas je u Fazaneriji dupke puno, iako je
veoma kasno.
Pa, danas je no uoi Jule objasni krmar, uvi njegove rei. Narod slavi.
Zabavlja se. Vraa. Tradicija nalae, a tradicija je u nas...
Znam prekinu ga vetac. A ta je tradicija danas naloila u kuhinji?
Hladan jezik sa renom. Bujon od kopuna sa uftama od malog mozga. Rolati od
govedine, uz to knedle od krompira i kupus...
Donosi odreda, dobri ovo. I uz to... ta uz to, Rejnarte?
Ako je govedina ree vitez nakon aska premiljanja onda crno kot du blesur, iz
godine kada je odapela papke stara kneginja Karoberta.
Odlian izbor klimnu glavom krmar. Vama sam na usluzi, gospodo.
Veni od imele, koji je devojka sa susednog stola neveto bacila iza sebe, pao je
gotovo na Geraltova kolena. Devojino drutvo je prasnulo u smeh. Devojka se
lepukasto zarumenela.
Nema nita od toga! vitez podie venac i odbaci ga. On nee biti va budui. On
je ve zauzet, milostiva gice. On je ve u nemilosti jednih zelenih oiju...
Zaepi, Rejnarte.
Krmar prinese ta je trebalo. Jeli su, pili, utali, oslukujui radost ljudi koji su se
zabavljali.
Jule kaza Geralt, odlaui au. Midinvaerne. Zimski suncostaj. Dva meseca
sedim ovde. Dva izgubljena meseca!
Mesec ispravi ga hladno i trezveno Rejnart. Ako si neto izgubio, onda je to samo
jedan mesec. Docnije su snegovi prekrili prevoje u planinama i ne bi izaao iz Tusena,
makar se usrao. A to to si ovde doekao Jule, a i prolee e sigurno ovde doekati, to je
ipak via sila, stoga ti je uzaludno da ali i tuguje. A to se tie tuge, ne preteruj s
pretvaranjem. Ionako ti neu poverovati da si toliko tuan.
Ah, ta ti zna, Rejnarte? ta ti zna?
Ne mnogo sloi se vitez, nalivajui. Ne mnogo vie od onog to vidim. A video
sam va prvi susret, tvoj i njen. U Bukleru. Sea se Dana bave? Belih gaa?
Geralt nije odgovorio. Seao se.
Krasno je to mesto, palata Bukler, puna je ljubavnih ari promumla Rejnart,
naslaujui se mirisom vina. Sam prizor moe da te zaara. Seam se kako ste se svi
zabezeknuli kada ste je videli, onda u oktobru. Da se prisetim, kako se Kahir tada izrazio?

*
Skladan zamak ree Geralt sa divljenjem. U stvari, zamak je skladan i
interesantan za oko.
Kneginja dobro ivi ree vampir. Treba priznati.
Majku mu, skroz lepa kuica pridoda Angulema.
Palata Bukler ponovi ne bez ponosa Rejnart de Bua-Fresne. Vilenjaka zgrada,
samo je malkice prepravljena. Navodno, od strane samog Faramonda.
Nije navodno oporee Regis. Ve jeste iznad svake sumnje. Faramondov stil se
moe uoiti na prvi pogled. Dovoljno je baciti pogled na ove male kule.
Kule ovenane crvenom bojom streha o kojima je govorio vampir ciljale su u nebo
vitkim belim obeliscima, to su izrastali iz filigranske konstrukcije samog zamka, koja se
irila nadole. Prizor je nepobitno asocirao na svee sa kojih su festoni voska klizili na
precizno izrezbareno postolje svenjaka.
U podnoju Buklera pojasni vitez Rejnart prostire se grad. Razume se, zidine su
docnije dograene, svakako znate da vilenjaci nisu opasavali grad zidinama. Poterajte
konje, milostiva gospodo. Dalek je put pred nama. ini se samo da je Bukler blizu,
planine kvare perspektivu.
Hajdemo.
ustro su jahali, pretiui putnike i vagante{26}, kola i dvokolice natovarene tamnim,
gotovo plesnivim grozdovima. Zatim su naili na bune gradske ulice koje su mirisale na
mot{27} u fermentaciji, zatim na mraan park pun topola, tisa, berberija i imira. Zatim
na rundele rua, veinom sorte multiflore i centifolije. Zatim na izrezbarene stubove,
portale i arhivolte palate, pa na sluge i lakeje u livrejama.
Neven je bio taj koji ih je doekao, oeljan i obuen kao princ.

*
Gde je Milva?
Zdrava je, ne boj se. Sedi u odajama koje su pripremljene za vas. Ne eli da izae
odande.
Zato?
O tome emo kasnije. Sada hodi. Kneginja eka.
Pravo s puta?
Takva je bila njena elja.
Dvorana u koju su uli bila je puna ljudi, raznobojnih kao rajske ptice. Geralt nije imao
vremena da baci pogled. Neven ga je gurnuo ka mermernim stepenicama, pored kojih su
stajale dve ene dosta drugaije od ostalih iz mase, okruene paevima i dvoranima.
Bilo je tiho, ali postalo je jo tie.
Prva ena je imala otar i picast nos, a njene plave oi bile su pronicljive i kao pomalo
uzrujane. Kestenjasta kosa bila joj je upletena u suptilnu, nadasve umetniku frizuru
uvrenu svilenim traicama i obraenu u najmanjim nijansama, ukljuujui i savrenu
geometrijsku loknu u obliku polumeseca na elu. Gornji deo dekoltirane haljine prelivao
se u hiljadama plavih i lila prugica na crnoj pozadini, a donji deo je bio crn, gusto posut
regularnim dezenom malecnih zlatnih hrizantema. Vrat i dekolte gotovo kompleksna
konstrukcija ili ram majstorskim krivuljama i cvetnim viticama ograniavala je ogrlica od
opsidijana, smaragda i lapis lazulija, na ijem kraju se nalazio krst od ada to je padao
skoro izmeu malih grudi poduprtih tesnim korsetom. Izrez dekoltea bio je irok i dubok,
inilo se da otkrivena sitna ramena ene ne garantuju dovoljnu potporu Geralt je
svakog asa oekivao da haljina sklizne s poprsja. Ali nije skliznula, u toj poziciji su je
drale tajanstvene misterije krojakog zanata i puferi naboranih rukava.
Druga ena je po visini bila jednaka sa prvom. Na usnama je imala identinu boju rua.
I tu su se slinosti zavravale. Ova druga je na kratko poianoj crnoj kosi nosila
mreastu kapicu, koja je spreda prelazila u veo to je sezao do vrha malog nosia. Cvetni
motiv na velu nije maskirao lepe, blistave oi istaknute zelenom senkom. Isti takav cvetni
veo prikrivao je skroman dekolte crne haljine sa dugim rukavima, koja je samo na
nekoliko nasuminih mesta bila obasuta rasprsnutim aricama safira, akvamarina,
planinskih kristala i zlatnih rupiastih zvezda.
Presvetla kneginja Ana Henrijeta poluglasom progovori neko iza Geraltovih lea.
Kleknite, gospodine.
Intrigira me koja je od ove dve, pomisli Geralt sa naporom savijajui bolno koleno u
ceremonijalnom naklonu. Obe, da me avo nosi, izgledaju jednako kneevski. Ma,
kraljevski.
Ustanite, gospodine Geralte razveja njegove sumnje ona sa suptilnom
kestenjastom frizurom i otrim nosom. Dobro ste doli vi i vai prijatelji u Kneevinu
Tusen, u palatu Bukler. Radi smo to moemo da ugostimo osobe koje su u tako
plemenitoj misiji. tavie, osobe koje su sauvale prijateljstvo sa naem srcu dragim
vikontom Julijanom.
Neven se nakloni duboko i zamano.
Vikont nas je nastavi kneginja izvestio o vaim imenima, izdao je karakter i cilj
vaeg poduhvata, kazao je ta vas je dovelo u Tusen. Ta pria je dirnula naa srca. Radi
bismo bili da prozborimo sa vama u privatnoj audijenciji, gospodine Geralte. Ta stvar ipak
mora malo da saeka, poto nas ekaju dravne obaveze. Okonana je berba groa,
tradicija nalae nae uee u Danu bave.
Druga ena, ona sa velom, nagnu se ka kneginji i brzo joj neto apnu. Ana Henrijeta
pogleda u veca, osmehnu se i obliza usne.
Volja je naa podie glas da nas pored vikonta Julijana tokom Dana bave
usluuje gospodin Geralt iz Rivije.
Kroz grupicu dvorana i vitezova prolete um, neto poput fijuka borova udarenih
vetrom. Kneginja Anrijeta podari veca novim otegnutim pogledom i izae iz dvorane sa
svojom prijateljicom i svitom paeva.
Sto mu gromova apnu Vitez ahovnice. Jo kako! Bogovska ast vas je zadesila,
gosn vee.
Nisam ba shvatio u emu je stvar priznade Geralt. Na koji nain treba da
usluim njenu visost?
Njenu milost popravi ga debeljko, po izgledu poslastiar, dok je prilazio.
Oprostite, gospodine, to vas korigujem, ali u datim okoln ostima moram to da uinim. Mi
u Tusenu veoma potujemo tradiciju i protokol. Ja sam Sebastijan le Gof, komornik i
maral dvora.
Drago mi je.
Oficijalna i protokolarna titula gospoe Ane Henrijete komornik ne samo da je
izgledao kao poslastiar ve je ak mirisao na glazuru jeste: presvetla. Neoficijalna:
Njena milost. Familijarna, van dvora: gospoa kneginja. Ali treba joj se uvek obraati
sa Vaa milosti.
Hvala, zapamtiu. A ona druga ena? Kako treba nju da tituliem?
Njena oficijalna titula glasi: uvaena podui ga ozbiljno komornik. Ali obraanje
sa gospoa je doputeno. Ona je lan kneginjine porodice, a zove se Fringila Vigo. U
skladu sa voljom Njene milosti, upravo ete nju, gospou Fringilu, usluiti tokom Bave.
A na emu se zasniva ta usluga?
Nita teko. Odmah u vam pojasniti. Vidite, mi ve godinama koristimo mehanike
prese, a svakako tradicija...

*
Dvorite je grmelo od galame i frenetinog piska pitaljki, mahnite muzike flaute,
ustrog zveketa tamburina. Oko bave, postavljene na uzvienju, igrali su i prevrtali se
preko glave skomorosi{28} i akrobate ukraeni vencima. Dvorite i i klaustri bili su puni
ljudi vitezova, dama, dvorana, bogato odevenih metana.
Komornik Sebastijan le Gof podie uvis ezlo nakieno vinovom lozom i triput udari
njime o podest.
 Oho-ho! viknu. Plemenite dame, gospodo i vitezovi!
Oho-ho! odgovori masa.
Oho-ho! To je drevni obiaj! Nek nam napreduje grozd! Oho-ho! Nek dozreva na
suncu!
Oho-ho! Neka dozreva!
Oho-ho! Neka zgnjeeno previre! Neka sakupi snagu i ukus u bavama! Neka se
slatko sliva u pehare i udara u glave, u slavu njenog velianstva, lepih dama, plemenitih
vitezova i radnika u vinogradima!
Oho-ho! Neka previre!
Neka istupe Krasne!
Iz atora od damasta sa suprotnih strana dvorita pomolile su se dve ene kneginja
Ana Henrijeta i njena crnokosa prijateljica. Obe su bile tesno ovijene skerletnim
platevima.
Oho-ho! komornik udari ezlom. Neka istupe Mladi!
Mladi su bili podueni, znali su ta treba da ine. Neven prie kneginji, a Geralt
crnokosoj. Koju su, kao to je ve znao, zvali uvaena Fringila Vigo.
Obe ene istovremeno odbacie plateve, a masa zahua gromkom ovacijom. Geralt
proguta pljuvaku.
ene su imale na sebi bluzice na bretele, bele, tanane poput pauine, nisu sezale ni do
kukova. I tesno priljubljene gaice sa ipkom. I nita vie. ak ni nakit. Bile su takoe
bose.
Geralt uze Fringilu u ruke, a ona ga dosta pohotno obgrli oko vrata. Mirisala je jedva
uhvatljivo na ambru i rue. I na enstvenost. Bila je topla, a toplota je probadala poput
strele. Bila je meka, a mekoa je prljila i draila prste.
Doneli su ih do bave, Geralt Fringilu, Neven kneginju, i pomogli im da stanu na
grozdove koji su se savijali i prskali sokom. Masa riknu.
Oho-ho!
Kneginja i Fringila su stavile jedna drugoj dlanove na ramena i zahvaljujui
meusobnom pridravanju lake su odravale ravnoteu na grozdovima u koje su upale
sve do kolena. Mot je trcao i prskao. ene su, okreui se, gazile po grou, kikoui se
kao tinejderke. Fringila je potpuno neprotokolarno pustila pogled na veca.
Oho-ho! drala se masa. Oho-ho! Neka previre!
Smodeni grozdovi brizgali su sok, mutan mot grgutao je i obilno penio oko kolena
gazaica.
Komornik udari ezlom o daske podesta. Geralt i Neven pristupie, pripomogoe
enama da izau iz bave. Geralt je video kako je Anrijeta ugrizla Nevena za uho kada ju
je uzeo u naruje, a oi su joj opasno bletale. Njemu samom se uinilo da su mu
Fringiline usne ovla dodirnule obraz, ali nije mogao da garantuje da li je to bilo namerno
ili sluajno. Vinski mot snano je mirisao, udarao je u glavu.
Spustio je Fringilu na podest i ogrnuo je platom. Fringila hitro i jako stisnu njegov
dlan.
_ Ove drevne tradicije apnu mogu da nadrae. Zar ne?
Da.
 Hvala ti, vee.
Zadovoljstvo je samo moje.
Nije samo tvoje. Uveravam te, nije samo tvoje.

*
Nalij, Rejnarte.
Za susednim stolom izvodili su narednu zimsku vradbinu, koja se zasnivala na bacanju
kore jabuke iseene u dugu spiralnu vrpcu i odgonetanju inicijala imena budueg partnera
iz oblika u kakav se sloi kora. Koa se svaki put slagala u S. Bez obzira na to, veselju
nije bilo kraja.
Vitez je nalio.
Ispostavilo se ree vetac, zamiljen da je Milva bila zdrava, iako je jo uvek
nosila zavoj na rebrima. S druge strane, sedela je u odaji i odbijala da izae i nikako nije
htela da obue poklonjenu haljinu. Mirisalo je na protokolarni skandal, ali situaciju je
smirio sveznajui Regis. Citirajui tuce presedana, primorao je komornika da streliarki
donese muku odedu. Angulema se za promenu radosno reila pantalona, jahakih
izama i obojaka, a haljina, sapun i ealj nainili su od nje sasvim lepu devojku. Nema tu
mnogo prie, svima su nam raspoloenje popravili kupatilo i ista odea. ak i meni. U
nadasve dobrom raspoloenju, svi smo ili na tu audijenciju...
Prekini zaas pokaza pokretom glave Rejnart. Pribliava nam se posao. Oho-ho, i
to ne jedan, ve dva vinograda! Malatesta, na klijent, dovodi sabrata... I konkurenta.
udo nad udima!
Ko je taj drugi?
Vinograd Pomerol. Njihovo vino, kot du blesur, sada pijemo.
Malatesta, upravnik vinograda Vermentino, spazi ih, mahnu rukom i priblii se, vodei
prijatelja, tipa sa crnim briima i bujnom crnom bradom, koja vie pristaje ubici nego
slubeniku.
Dozvolite Malatesta predstavi bradatog gospodin Alkid Fjerabras, upravnik
vinograda Pomerol.
Izvolite sesti.
Mi smo doli samo nakratko. Kod gospodina veca u pogledu zveri iz naih podruma.
Poto su uvaena gospoda ovde, zakljuujem da je stvor ubijen?
Nasmrt.
Dogovorena suma uveri ih Malatesta lei e na va raun kod anfanelijeve
banke najkasnije prekosutra. Oh, hvala vam, gosn vee. Stoput vam hvala. Kakav
podrumi, lep, zasvoen, orijentisan ka severu, ni previe suv, ni previe vlaan, ba
kako valja, kako treba za vino, a nismo mogli da ga koristimo zbog ljigavog monstruma.
Videli ste i sami, morao sam ceo taj deo podruma da zazidam, ali zver je ionako uspela
da se provue... Pih-pih, otkuda se tu dela, ne mogu da odgonetnem... Verovatno iz
samog pakla...
Peine isprane u vulkanskim tufima uvek obiluju stvorovima podui ga mudrim
izrazom lica Rejnart de Bua-Fresne. Bio je veev partner ve vie od mesec dana, a
budui da je dobar slualac, uspeo je mnogo da naui. Stvar je jasna, gde je tuf, tamo
ima stvorova koliko ti dua ite.
Dobro de, tuf Malatesta iskosi oi na njega. Ko god da je bio taj tuf. Ali ljudi vele
da je to zato to se nai podrumi navodno spajaju sa dubokim peinama, sa samim
sreditem zemlje. U nas ima mnogo takvih laguma i peina...
Recimo, odmah mi pada na pamet, ispod naih podruma progovori crnobradi
vinogradar Pomerol. Ti lagumi se proteu miljama, kako i dokle, niko ne zna. Oni to su
hteli da rasvetle ovu stvar nisu se vratili. A i zastraujui stvor je vien tamo. Toboe.
Stoga bih hteo da predloim...
Nasluujem ree suvo vetac ta hoete da mi predloite. I pristajem na predlog.
Istraiu vae podrume. Platu emo ustanoviti prema onome na ta naletim tamo.
Neete zaaliti uveri ga bradati. Khm-khm... Jo jedna stvar...
Kaite, sluam.
Ona sukuba to nou pohodi i mui mukarce... to vam je presvetla kneginja
naredila da je ubijete... Smatram da nema potrebe da je ubijete. Budui da mora nikome
ne smeta, istinu da kaem... Eto, ponekad pohodi... Malkice namui...
Ali samo punoletne dobaci brzo Malatesta.
Iz usta mi, kume, uzeste. Tako je, sukuba nikome ne teti. A u poslednje vreme
navodno uopte nema vesti o njoj. Verujem da se uplaila vas, gosn vee. Kakav je
onda smisao da tragamo za njom? Uostalom, vi, gosn vee, ne oskudevate u novcu. A
ako vam neto nedostaje...
Na moj raun kod anfanelija ree Geralt kamenog lica moglo bi se neto sliti. Za
veev penzioni fond.
Tako e biti.
A sukubi nee faliti dlaka sa glave.
Onda mi ostajte zdravi. Oba vinogradara ustae. Gostite se u miru, neemo vam
smetati. Danas je praznik. Tradicija. A kod nas, u Tusenu, tradicija...
Znam kaza Geralt. Sveta stvar.

*
Drutvo za susednim stolom galamilo je tokom naredne vradbine za Jule, koju su vrili
uz pomo loptica spravljenih od sredine pogae i kostiju pojedenog arana. Pili su pritom
obilno. Krmar i devojke su se vrzmali na sve strane, trkarajui sa krazima.
Slavna sukuba primeti Rejnart, dodajui sebi jo kupusa pokrenula je
nezaboravnu seriju veevskih ugovora koje si zakljuio u Tusenu. Posle je lako krenulo, a
ti nisi mogao da se otrese klijenata, Interesantno je samo to se ne seam koji od
vinogradara ti je prvi izdao naredbu...
Nisi tada bio tu. To se desilo dan nakon audijencije kod kneginje. Uostalom, ni tamo
nisi bio.
Nije udo. To je bila privatna audijencija.
Ba mi je privatna frknu Geralt. U njoj je uestvovalo dvadeset osoba, pritom ne
raunam lakeje nepomine kao statue, maloletne paeve i sumornu dvorsku ludu. Meu
ovim uraunatim bio je Le Gof, komornik izgleda i mirisa poslastiara, bilo je nekoliko
velmoa koji su se savijali pod teretom zlatnih lania. Bilo je nekoliko tipova u crnom,
venika, a moda i sudija. Bio je baron Bivolja Glava, kog sam upoznao u Ked Mirkvidu.
Naravno, bila je Fringila Vigo, osoba koja je evidentno bliska kneginji.
I bili smo mi, cela naa grupa, ukljuujui Milvu u mukom odelu. Loe sam se
izrazio, govorei o celoj druini. Nije bio Neven sa nama. Neven, ili bolje rei vikont Neki
Tamo, sedeo je zavaljen u fotelji sa desne strane Njene otronose milosti Anrijete i
epurio se kao paun. Kao pravi miljenik.
Anrijeta, Fringila i Neven su bili jedine osobe koje su sedele. Nikome vie nije bilo
dozvoljeno da sedne. A ja sam ionako bio zadovoljan to mi nisu naredili da kleim.
Kneginja je odsluala moju priu, retko me prekidajui, na sreu. A kada sam je
ubrzo izvestio o rezultatima razgovora sa druitkinjama, krila je ruke{29}, tim gestom
sugeriui brigu jednako iskrenu koliko i preteranu. Znam da ovo zvui kao neki prokleti
oksimoron, a veruj mi, Rejnarte, u njenom sluaju upravo je tako i bilo.

*
Ah-ah kaza kneginja Ana Henrijeta, krei ruke. Mnogo ste nas zabrinuli, gosn
Geralte. Istinu vam govorimo, tuga je prepunila nae srce.
Umrknu otrim nosom i isprui dlan, a Neven joj iz istih stopa stavi na dlan maramicu
od batista sa monogramom. Kneginja ovla dotaknu maramicom oba obraza, kako ne bi
obrisala puder.
Ah-ah ponovi. Znai, druidi nisu nita znali o Ciri? Nisu mogli da vam pomognu?
Da li to znai da je sav va trud bio jalov, a va put uzaludan?
Sigurno nije bio uzaludan odgovori samouvereno. Priznau da sam raunao na to
da u od druida dobiti neke konkretne informacije ili smernice koje bi makar u optim
crtama mogle da razjasne zato je Ciri objekat tako fanatinog lova. Druidi ipak nisu
mogli da mi pomognu, ili nisu hteli da pomognu, tako da u tom pogledu faktiki nita
nisam dobio. Ali...
Na asak je zastao u govoru. Ne radi dramatizma. Pitao se koliko moe biti iskren pred
tim auditorijumom.
Znam da je Ciri iva najzad ree oporo. Verovatno je bila ranjena. Konstantno je
u opasnosti. Ali iva je.
Ana Henrijeta uzdahnu, ponovo iskoristi maramicu i stisnu Nevenovu ruku.
Obeavam vam ree ona nau pomo i podrku. Biete gosti u Tusenu koliko god
elite. Treba da znate da smo boravili u Cintri, poznavali smo Pavetu i druili se sa njom,
poznavali smo i voleli malecku Ciri. Svim srcem smo uz vas, gosn Geralte. Ako bude bilo
potrebno, nai uenjaci i astrolozi e vam asistirati. Na raspolaganju su vam nae
biblioteke i knjinice. Morate, duboko verujemo u to, pronai nekakav trag, nekakvu
smernicu ili putokaz koji e vam pokazati pravi put. Nemojte delati brzopleto. Ne morate
da urite. Moete ovde ostati koliko vam dua ite, vi ste nam drag gost.
Hvala vaoj milosti pokloni se Geralt na blagonaklonosti i milosru. Meutim,
kreemo na put im se malo odmorimo. Ciri je neprestano u opasnosti. Mi smo takoe u
opasnosti. Kada predugo sedimo na jednom mestu, opasnost ne samo da raste, ve
poinje i da ugroava ljude koji su nama blagonakloni. I svima ostalima u okruenju. To
ne bih nikako eleo da dopustim.
 Kneginja je utala neko vreme, gladei Nevenovu nadlakticu, kao maku, ujednaenim
pokretima.
Plemenite i estite su vae rei ree konano. Ali nemate ega da se plaite.
Bandite koji su vas gonili nai vitezovi su tako razbili da nijedan svedok njihovog poraza
nije utekao, sve nam je to ispriao vikont Julijan. Svakoga ko se usudi da vas uznemirava
zadesie ista sudbina. Vi ste pod naom zatitom i nadzorom.
Umem to da cenim Geralt se ponovo pokloni, proklinjui u sebi bolno koleno, ali ne
samo koleno. Ipak, ne bih smeo da preutim ono to je gospodin vikont Neven
zaboravio da ispria vaoj milosti. Banditi koji su jurili za mnom od Belhavena, a koje su u
Ked Mirkvidu pobili neustraivi vitezovi vae milosti, bili su zapravo banditi glavne
banditske gilde, ali nosili su nilfgardske boje.
I ta s tim?
Pa, zamalo mu izlete iz usta, ako su Nilfgardijci zauzeli Edirn za dvadeset dana, onda
e im za tvoju kneevinicu biti dovoljno dvadeset minuta.
Rat je u toku kazao je umesto onoga. Ono to se desilo u Belhavenu i Ked
Mirkvidu moe biti protumaeno kao diverzija u pozadini. To obino povlai za sobom
represiju. U ratnim vremenima...
Rat prekinu ga kneginja, podiui picasti nos se sigurno ve zavrio. Pisali smo u
vezi s tim naem roaku, Emhiru var Emreisu. Uputili smo mu memorandum u kome smo
zatraili da neodlono stavi taku na besmisleno prolivanje krvi. Sigurno je ve okonan
rat, sigurno je uspostavljen mir.
Ne ba odgovori hladno Geralt. Preko Jaruge haraju ma i oganj, proliva se krv.
Nita ne ukazuje na to da se blii kraj. Rekao bih da je gotovo suprotno.
Momentalno je zaalio to je to rekao.
ta? inilo se da se kneginjin nos naotrio jo vie, a u njenom glasu je zabrujala
odvratna, kripavo razdraena nota. Da li ja dobro ujem? Rat i dalje traje? Zato nas
nisu obavestili o tome? Gospodine ministre Trembli?
Vaa milosti, ja... poklekavi, promumla jedan od nosilaca zlatnih lania. Ja
nisam hteo... Da vas brinem... Uznemiravam... Vaa milost...
Straa! zavika njena milost. U kulu s njim! Sada ste u nemilosti, gosn Trembli! U
nemilosti! Gospodine komornie! Gospodine sekretare!
Na usluzi, Presvetla...
Neka naa kancelarija smesta uputi otru notu naem roaku, nilfgardskom caru.
Zahtevamo da smesta, ali smesta, obustavi borbe i uspostavi mir. Rat i nesloga su rave
stvari! Nesloga rui, a sloga gradi!
Vaa milost promrmlja komornik-poslastiar, beo kao eer u prahu je u svakom
pogledu u pravu.
ta jo uvek radite ovde? Dali smo naredbu! Hajde, brzo koliko vas noge nose!
Geralt diskretno baci pogled unaokolo. Dvoranima su lica bila kao od kamena, zbog
ega je zakljuio da slini incidenti nisu nita novo na tom dvoru. vrsto je odluio da od
tog asa iskljuivo povlauje kneginji.
Anrijeta ovla dodirnu vrh nosa maramicom, pa se osmehnu Geraltu.
Kao to vidite kaza vae bojazni su bile bezrazlone. Nemate ega da se plaite i
moete da se gostite kod nas koliko elite.
Razumem, vaa milosti.
U tiini se moglo uti jasno krckanje potkornjaka{30} u nekom komadu antikog
nametaja. I psovke kojima je konjuar zasipao konja na udaljenom dvoritu.
Imali bismo takoe Anrijeta prekinu tiinu molbu za vas, gosn Geralte. Kao
veca.
Na usluzi, vaa milosti.
-To je molba mnogih plemenitih dama Tusena i ujedno naa. Noni stvor uznemirava
ovdanja domainstva. avo, vampir, sukuba u vidu ene, ali tako bestidne da se ne
moemo usuditi da je opiemo, mui estite i verne supruge. Nou pohodi spavae sobe,
doputa sebi razvratno bludnienje i gnusne perverzije, o kojima nam skromnost ne
dozvoljava da priamo. Vi, kao znalac, sigurno znate o emu je re.
Tako je, vaa milosti.
Dame iz Tusena vas mole da stanete na put toj grozoti. A mi se pridruujemo toj
molbi. I uveravamo vas u nau dareljivost.
Razumem, vaa milosti.

*
Angulema je pronala veca i vampira u parku palate, gde su obojica uivali u etnji i
diskretnom razgovoru.
Neete mi verovati izgovori dahui. Neete mi verovati kada vam kaem... Ali to
je iva istina...
Govori.
Rejnart de Bua-Fresne, lutalica Vitez ahovnice, zajedno sa drugim vitezovima
lutalicama stoji u redu za kneevskog kamerarijusa{31}. A znate zato? Zbog mesene
isplate! Kaem vam, red je do pola streljanja iz luka, a od grbova se muti pred oima.
Upitala sam Rejnarta kako je to mogue, a on e na to da i lutalica mora jesti.
ta je tu senzacionalno?
Mora da se ali! Vitezovi lutalice tumaraju radi plemenitog poziva! Ne radi mesene
plate!
Jedno ree vrlo ozbiljno vampir Regis ne iskljuuje drugo. Zaista. Veruj mi,
Angulema.
Veruj mu, Angulema potvrdi suvo Geralt. Prestani da tri po palati traei
senzaciju, idi da pravi drutvo Milvi. Ona je u fatalnom raspoloenju, ne bi trebalo da
bude sama.
Istina. Tetka verovatno ima menstruaciju, poto je ljuta kao osa. Ja mislim...
Angulema!
Idem, idem.
Geralt i Regis zautavie se kraj rondele sa ve blago uvenulim ruama centifolijama.
Ali nisu uspeli due da razgovaraju. Iza oranerije se pomolio goljavi mukarac u
elegantnom kaputu boje umbre.
Dobar dan nakloni se, otrese kolena kalpakom od kune. Smem li da pitam, boga
vam, ko je od uvaene gospode vetac, zvani Geralt, slavan po svom zanatu?
 Ja sam.
Ja sam an Katijon, upravnik vinograda Kastel Toriela. Stvar je u tome da bi nam u
vinogradu ba dobro doao vetac. Hteo sam da se uverim, da li biste, boga vam, hteli...
A u emu je stvar?
Evo ovako poe upravnik Katijon. Zbog ovog rata, neka ga avo nosi, trgovci
ree dolaze, zalihe rastu, poinje da manjka mesta za bave. Mislili smo da je to mali
problem, poto se pod zamkovima proteu milje laguma, sve dublje i dublje, verovatno
do sredita zemlje seu ti lagumi. Ispod Toriele smo takoe pronali takav hodnik, lep,
bogami, kruno zasvoen, nit previe suv, nit previe vlaan, taman kako treba da se u
njemu vino dobro uva...
I? nije izdrao vetac.
Ispostavilo se da tamo u lagumima hara neki stvor, bogami, sigurno je ispuzao iz
dubina zemlje. Dvoje ljudi je oario, do kostiju im je nagrizao tela, a jednog je oslepeo,
zato to on, gospodine, znai stvor, pljuje i bljuje nekakvu nagrizajuu luinu...
Solpuga kratko konstatova Geralt. Zovu je i otrovnjaa.
Eto vam osmehnu se Regis. Vidite i sami, gosn Katijone, da imate posla sa
strunjakom. Moe se rei da vam je strunjak pao sa neba. A obratili ste se ve u vezi s
tim ovdanjim vitezovima lutalicama? Kneginja ih ima celu regimentu, a takve misije su
svakako njihova specijalnost, smisao njihovog postojanja.
Ma kakav smisao odmahnu glavom upravnik Katijon. Njihov smisao je da uvaju
drumove, puteve, prevoje, jer ako trgovci ovamo ne stignu, onda emo svi morati da
spakujemo prnje. Osim toga, vitezovi su hrabri i ratoborni, ali samo na konju. Takav ti se
nee uvui pod zemlju! A osim toga, oni sku...
Prekinuo je i zautao. Imao je lice oveka koji da nema bradu nema u ta da
pljune. I veoma ali zbog toga.
Oni skupo naplauju dovri Geralt, ak bez specijalne zajedljivosti. Znaj, dobri
ovee, da ja naplaujem skuplje. Slobodno trite. I slobodna konkurencija. Poto u ja,
ako sklopimo ugovor, sjahati sa konja i zavui se pod zemlju. Promislite o tome, ali ne
razmiljajte dugo, jer ja neu dugo boraviti u Tusenu.
Iznenauje me kaza Regis im je upravnik otiao. Odjednom je u tebi vaskrsao
vetac? Prihvata ugovore? Kree na stvorove?
Sm sam iznenaen odgovori iskreno Geralt. Reagovao sam instinktivno, obuzet
neobjanjivim impulsom. Izvui u se iz toga. Svaku predloenu sumu mogu da ocenim
kao previe nisku. Uvek. Vratimo se naem razgovoru...
Priekajmo vampir pokaza pogledom. Neto mi govori da ima nove poslove.
Geralt opsova sebi u bradu. Dva viteza su ila ka njima alejom trasiranom empresima.
Prvog je prepoznao odmah, veliku bivolju glavu na snenobeloj jakni nije bilo mogue
pomeati sa drugim grbom. Drugi vitez, visok, prosed, elegantne, otre fizionomije, kao
da je istesana iz granita, na plavoj tunici imao je zlatan krst sa dva i po poprena kraka i
ljiljanima na vrhovima.
Zaustavivi se na propisanoj razdaljini od dva koraka, vitezovi se naklonie. Geralt i
Regis im uzvratie naklonima, posle ega je cela etvorka po ustaljenom vitekom obiaju
odravala tiinu koja je morala da traje deset udara srca.
 Gospodo, dozvolite predstavi ga Bivolja Glava baron Palmerin de Lunfal. Ja se,
kao to se gospoda moda seaju, zovem...
Baron De Pejrak-Pejran. Kako bismo mogli da zaboravimo.
Imamo posao za gospodina veca pree na stvar Pejrak-Pejran. U pogledu, da se
tako izrazim, profesionalnih problema.
Sluam.
Nasamo.
Nemam tajni pred gospodinom Regisom.
Ali plemenita gospoda ih nesumnjivo imaju osmehnu se vampir. Stoga u, sa
vaim doputenjem, otii da razgledam onaj divni paviljon, koji je verovatno hram
razmiljanja. Gospodine De Pejrak-Pejrane... Gospodine De Lunfale...
Razmenie naklone.
Pretvorio sam se u uho prekinu utanje Geralt, ne pomiljajui da saeka da
odjekne deseti udar srca.
Radi se Pejrak-Pejran snizi glas i osvrnu se plaljivo o toj sukubi... O toj nonoj
mori koja pohodi. Ona koju su vam kneginja i dame naredile da je likvidirate. Koliko vam
je obeano za ubistvo avetinje?
Oprostite, ali to je profesionalna tajna.
To je neosporna stvar progovori Palmerin de Lunfal, vitez sa krstom od ljiljana.
Zaista je dostojna vaeg poloaja. Uistinu, jako se plaim da u vas uvrediti propozicijom,
ali ipak u propoziciju izloiti. Odbacite ugovor, gosn vee. Nemojte ugroziti sukubu,
ostavite je na miru. Ne govorite nita damama i kneginji. A asti mi, mi gospoda iz
Tusena platiemo vam vie no to su dame ponudile. Zadiviemo vas naom
dareljivou.
Propozicija ree hladno Geralt u sutini nije mnogo daleko od uvrede.
Gosn Geralte lice Palmerina de Lunfala bilo je tvrdo i ozbiljno. Kazau vam ta
nas je odvailo na propoziciju. Elem, o vama su kruile glasine da ubijate iskljuivo one
stvorove koji predstavljaju opasnost. Realnu opasnost. Ne isfantaziranu iz neznanja ili
nastalu iz predrasuda. Stoga, dozvolite da vam kaem da sukuba nikoga ne ugroava i ne
teti nikome. Eto, pohodi u snovima... S vremena na vreme... I malo mui...
Ali iskljuivo punoletne brzo doda Pejrak-Pejran.
Dame iz Tusena ree Geralt, osvrui se ne bi bile srene kada bi saznale za ovaj
razgovor. Naroito kneginja.
Apsolutno se slaemo sa vama proguna Palmerin de Lunfal. Savetujemo krajnju
diskreciju. Ne treba buditi usnule bogomoljke.
Otvorite mi raun u nekoj od ovdanjih patuljakih banaka ree polako i tiho
Geralt. I zadivite me dareljivou. Upozoravam vas, mene nije lako zadiviti.
A ipak emo se postarati obea gordo Pejrak-Pejran.
Razmenie oprotajne naklone.
Vratio se Regis, koji je oito sve uo svojim vampirskim sluhom.
Sada ree bez osmeha isto moe neosporno da tvrdi da je to bio mimovoljan
instinkt i neobjanjiv impuls. Ali bie ti teko da se izvue iz otvorenog bankovnog
rauna.
 Geralt je gledao nekud visoko, daleko, iznad vrhova empresa.
Ko zna kaza moda emo ovde ipak provesti nekoliko dana. Uzevi u obzir Milvina
rebra, moda to bude i vie od nekoliko dana. Moda nekoliko nedelja? Svakako nam
nee biti na tetu ako za to vreme steknemo finansijsku nezavisnost.

*
A znai otuda je raun kod anfanelija klimnu glavom Rejnart de Bua-Fresne. De,
de. Kada bi kneginja saznala za to, bio bi sigurno smenjen sa poloaja, bila bi nova
raspodela patenata. Ha, moda bih i ja bio unapreen? asti mi, ao mi je to ovek ne
dobija kaparu za potkazivanje. Ispriaj sada o slavnoj gozbi, kojoj sam se tako radovao.
Toliko sam eznuo da budem na toj gozbi, da pojedem i popijem! A poslae me na
granicu, u kulu-straaru, u hladnou i pasju bljuzgavicu. Eh, avaj, avaj, sudbina viteka...
Velikoj i bombastino najavljenoj gozbi poe Geralt prethodile su ozbiljne
pripreme. Bilo je potrebno pronai Milvu, koja se sakrila u staji, bilo je potrebno ubediti je
da od uea u banketu zavisi sudbina Ciri i gotovo itavog sveta. Bilo je potrebno da je
maltene na silu obuemo u haljinu. Potom je bilo potrebno iznuditi iz Anguleme obeanje
da e se ponaati kao dama, do detalja, da e izbegavati izraze majku mu i dupe.
Kada smo konano sve to postigli i namerili da se opustimo uz vino, pojavio se komornik
Le Gof, miriui na glazuru i naduven kao svinjska beika.

*
U datim okolnostima moram istai poe nazalno komornik Le Gof da za stolom
Njene milosti nema drugorazrednih mesta, niko nema prava da se osea uvreenim zbog
mesta koje mu je dodeljeno za stolom. Naime, mi ovde, u Tusenu, pomou drevnih
tradicija i obiaja vredno uvamo opservanciju{32}, a po tim obiajima...
Preite, gospodine, na stvar.
Gozba je sutra. Moram da rasporedim mesta za stolom prema asti i rangu.
Razumem ozbiljno kaza vetac. Ve sam rekao ta i kako. Najdostojniji meu
nama, kako rangom, tako i au, jeste Neven.
Gospodin vikont Julijan ree komornik, trljajui nos je poasni gost. Kao takav,
sedee sa desne strane Njene milosti.
Razumem ponovi vetac, ozbiljan kao sama smrt. A u pogledu nas, nije vas
izvestio ko ima kakav rang, titulu i poasti?
Izvestio je komornik se nakalja samo da su milostiva gospoda i gospoice
inkognito u vitekoj misiji, a detalji, kao to su prava imena, grbovi i titule, ne smeju da
se odaju, zato to zakletve brane.
Ba tako. Pa, u emu je problem?
Moram da vas rasporedim! Vi ste gosti, a osim toga, komilitoni gospodina vikonta,
zato u vas posaditi blie zaelju stola... Meu barone. Ali svakako ne moete svi biti
jednaki, milostivi i milostive, jer tako nigde ne biva, da su svi jednaki. Ako je neko od vas
vii po rangu ili roenju, mora da sedi za gornjim stolom, pored kneginje...
On je vetac bez dvoumljenja pokaza na vampira, koji se podalje koncentrisano
divio goblenu preko skoro celog zida grof. Ali o tome . To je tajna.
 Shvatam komornik se zamalo ne zagrcnu od utiska. U datim okolnostima...
Smestiu ga desno od grofice Noturne, kneginjine ujne plemenitog roda.
Neete zaaliti, ni vi, ni ujna Geraltovo lice je bilo kao od kamena. Njemu nema
jednakih ni u obiajima, ni u vetini konverzacije.
Drago mi je da to ujem. A vi, gospodine iz Rivije, seete kraj uvaene gospoe
Fringile. Tako nalae tradicija. Nosili ste je u Bavu, vi ste... hm... njen vitez, kao...
Shvatio sam.
Dobro je. Ah, gosn grofe...
ta? zaudi se vampir, koji se upravo udaljio od tapiserije na kojoj je bila
predstavljena bitka divova sa kiklopima.
Nita, nita osmehnu se Geralt. Malo avrljamo.
Aha klimnu glavom Regis. Ne znam da li ste primetili... Ali onaj kiklop na
goblenu, eno, onaj sa mougom... Pogledajte njegove none prste. On, ne oklevam to da
kaem, ima dve leve noge.
Istina potvrdi bez trunke uenja komornik Le Gof. U Bukleru ima vie takvih
goblena. Majstor koji ga je izvezao je bio pravi majstor. Ali strano mnogo je pio. Kakav
je to umetnik bio.

*
Vreme je prozbori vetac, izbegavajui pogled devojaka nacvrcanih vinom, koje su
buljile u njega sa stola za kojim su se zabavljali vraanjem. Kupimo se, Rejnarte.
Platimo, sedajmo na konje i hajdemo u Bukler.
Znam kuda tako uri isceri zube vitez. Ne boj se, eka tvoja zelenooka. Tek to
je prola pono. Priaj o gozbi.
Ispriau i idemo.
I idemo.

*
Prizor stola postavljenog u gigantsku potkovicu jasno je podseao da jesen prolazi i
blii se zima. Meu jelima koja su se uzdizala u inijama i posluavnicima dominirala je
divlja u svim moguim verzijama i vrstama. Bilo je tamo ereka divljih svinja, jelenjih
butova i lea, raznolikih pateta, pihtija i ruiastih kriki mesa, na jesenji nain
ukraenih gljivama, brusnicama, demom od ljiva i sosom od gloga. Bilo je jesenjih ptica
tetreba, gluhara i fazana, dekorativno serviranih sa krilima i repovima, bilo je peenih
morki, prepelica i jarebica, pataka krda, ljuki, letarki i drozaka imelaa. Bilo je i pravih
delikatesa, na primer drozak brinovac peen u celini, bez ienja, budui da bobice
kleke, kojima su napunjene iznutrice tih malih ptica, predstavljaju prirodan zain. Bilo je i
pastrmki iz planinskih jezera, bilo je smua, bilo je mania i tujih jetri. Zeleni naglasak
davao je matovilac, kasnojesenja salata koja je mogla da se pronae ak ispod snega,
ukoliko bi dolo do takve nude.
Cvee je zamenila imela.
Na sredini proelja stola, gde je sedela kneginja Anrijeta i najestitiji gosti, na velikom
pladnju postavljena je bila dekoracija veeri. Meu triflama, cvetiima izrezanim od
mrkvi, prepolovljenim limunima i srcima od artioka, leala je ogromna keiga, a na
njenim leima stajala je na jednoj nozi aplja ispeena u celini, u uzdignutom kljunu
drei zlatan prsten.
Kunem se u aplju ustajui i uzdiui pehar, povika Pejrak-Pejran, vecu dobro
poznat baron sa bivoljom glavom na grbu. U aplju se kunem da u braniti viteku slavu
i ast dama i zaklinjem se da nikada, ba nikada nikome neu ustupiti bojno polje!
Zakletva je bila nagraena gromkim ovacijama. I poee sa jelom.
Kunem se u aplju! dreknu drugi vitez, sa meastim brkom kooperno isturenim
uvis. Zaklinjem se da u do poslednje kapi krvi u ilama braniti granice i Njenu milost
Anu Henrijetu! A da bih dokazao svoju vernost, kunem se da u na titu naslikati aplju i
godinu dana u se boriti inkognito, tajei ime i grb, a ime e mi biti Vitez Bele aplje! ,
Podiem pehar u zdravlje njenoj kneevskoj milosti!
Uzdravlje! Za sreu! Vivat{33}! ivela njena milost!
Anrijeta zahvali laganim klimanjem glave ukraene dijamantskom dijademom. Imala je
na sebi toliko dijamanata da bi samim prolaskom pored stakla mogla da ga ispara. Kraj
nje je sedeo Neven, glupo se osmehujui. Malo dalje, meu dvema matronama, sedeo je
Emjel Regis. Bio je obuen u crni somotski kaftan u kojem je izgledao kao vampir.
Usluivao je matrone i zabavljao ih konverzacijom, a one su zasenjeno sluale.
Geralt je dohvatio posluavnik sa smuem ukraen zvoniima od peruna, posluio je
Fringilu Vigo, koja je sedela sa njegove leve strane, odevena u haljinu od ljubiastog
atlasa, sa predivnom ogrlicom od ametista lepo uklopljenom u dekolte. Fringila,
posmatrajui ga ispod crnih trepavica, uzdie pehar i osmehnu se zagonetno.
U tvoje zdravlje, Geralte. Radujem se to su nas smestili jedno do drugog.
Dan se hvali uvee uzvrati joj osmeh, jer je u sutini bio dobrog raspoloenja.
Gozba tek to je poela.
Naprotiv. Traje ve dovoljno dugo da bi mi udelio kompliment. Koliko dugo moram
da ekam?
Ti si oaravajue lepa.
Polako, polako, umerenije! zasmeja se, a on bi se mogao zakleti da je bila potpuno
iskrena. Strah me je da pomislim ta se moe zbiti do kraja gozbe ako nastavimo ovim
tempom. Poni od... Hm... Kai mi da imam otmenu haljinu i da mi ljubiasto ide uz lice.
Ljubiasto ti ide uz lice. Iako si mi se, priznau, najvie sviala u belom.
Spazio je u njenim smaragdnim oima izazov. Bojao se da ga prihvati. Nije bio toliko
dobro raspoloen.
Naspram njih su bili smeteni Kahir i Milva. Kahir je sedeo izmeu dve mlade
plemkinje, verovatno baronese, koje su neprestano avrljale. S druge strane, streliarki je
drutvo pravio stariji, turoban vitez, utljiv kao kamen, lica vrlo naruenog tragovima od
osipa.
Neto dalje je sedela Angulema, vodei glavnu re i diui dreku meu mladim
vitezovima lutalicama.
ta je ovo? vrisnu, podiui srebrni no sa zaobljenim krajem. Bez pica? Boje se
da emo poeti meusobno da se bodemo ili ta?
Takvi noevi objasni Fringila u Bukleru su u upotrebi od vremena kneginje
Karoline Roberte, bake Ane Henrijete. Karobertu je do ludila dovodilo kada su gosti
tokom gozbi akali zube noevima. A ne moe da se aka noevima sa zaokrugljenim
krajem.
Ne moe sloi se Angulema, krivei se vragolasto. Na sreu, dali su nam i
viljuke!
Pravila se da stavlja viljuku u usta, ali je pod groznim Geraltovim pogledom prestala.
Mladi vitez, koji je sedeo pored nje, zasmejao se prodornim falsetom. Geralt uze zdelu sa
paetinom u pihtijama i uslui Fringilu. Video je kako se Kahir lomi na sve strane,
ispunjavajui prohteve baronesa i kako one gledaju u njega kao u dugu. Video je kako se
mladi vitezovi vrzmaju oko Anguleme i utrkuju dajui joj jela i gromoglasno se smejui
njenim vicevima.
Video je kako Milva mrvi hleb, gledajui u stolnjak.
inilo mu se da Fringila ita njegove misli.
Nala se na loem mestu apnu, naginjui se ka njemu tvoja utljiva
kompanjonka. ta da se radi, takve stvari se deavaju kada se rasporeuju mesta za
stolom. Baron De Trastamara nije ba naroito uglaen. A ni elokventan.
Moda je tako i bolje odgovori tiho Geralt. Dvoranin obalavljen ljubaznou bio bi
jo gori. Ja poznajem Milvu.
Siguran si? pogleda u njega hitro. A ne meri je ni po svojoj meri? Uzgred
govorei, dosta okrutnoj?
Nije odgovorio, umesto toga ju je usluio, nalivajui joj vina. Ocenio je da je krajnje
vreme da pojasni odreena pitanja.
Ti si arobnica, zar ne?
Jesam prizna, veto prikrivajui uenje. Kako si otkrio?
Oseam auru nije se upustio u detalje. I imam vetinu.
Da bi sve bilo jasno ree ubrzo nisam imala nameru nikoga da obmanem.
Meutim, nemam obavezu da se razmeem svojom profesijom, niti da stavljam picastu
kapuljau i crni mantil. Zato moraju da mnome plae decu? Imam pravo da budem
inkognito.
Van svake sumnje.
Ja sam u Bukleru zato to se ovde nalazi ako ne najvea onda najbogatija biblioteka
poznatog sveta. Razume se, osim univerzitetskih. Ali univerziteti su ljubomorni na pristup
njihovim policama, a ovde sam ja roaka i prijateljica Anrijete i sve mi je dozvoljeno.
Zavidim ti.
Tokom audijencije, Anrijeta je sugerisala da knjinice moda skrivaju smernicu koja
je korisna za tebe. Ne gubi volju zbog njene teatralne egzaltacije. Ona je takva. A to da
e u knjigama pronai neto stvarno nije iskljueno, ma, potpuno je verovatno. Dovoljno
je znati ta i gde traiti.
Stvarno. Nita vie.
Entuzijazam tvojih odgovora zaista podie duh i podstie konverzaciju namrti
lagano oi. Slutim razlog. Ne veruje mi, zar ne?
Moe jo letarke?
Kunem se u aplju! mladi vitez sa kraja potkovice ustade i priveza sebi oko
maramom dobijenom od susetke za stolom. Zaklinjem se da neu skinuti ovu maramu
sve dok ne budu potpuno potamanjeni banditi sa prevoja Servantes!
Kneginja iskaza priznanje gospodskim mahanjem dijademom iskriavom od
dijamanata.
Geralt je raunao da Fringila nee nastaviti temu. Pogreio je.
Ne veruje mi i ne uzda se u mene kaza. Zadao si mi jako bolan udarac. Ne
samo da sumnja da iskreno elim da ti pomognem ve mi ne veruje da mogu. Oh,
Geralte! Jako si uvredio moj ponos i uzvienu ambiciju.
Sluaj...
Ne! podie no i viljuku, kao da mu preti njima. Ne pravdaj se. Ne podnosim
mukarce koji se pravdaju.
A kakve mukarce podnosi?
Namrtila je oi, a pribor je neprestano drala kao bodee spremne za udarac.
Lista je duga kaza polako i ne elim da te zamaram detaljima. Samo u
napomenuti da dosta visoko mesto na njoj zauzimaju mukarci koji su za voljenu osobu
spremni da odu na kraj sveta, neustraivo, prezirui rizik i opasnost. I ne odustaju, iako
se ini da nema ansi za uspeh.
A ostale pozicije na listi? nije izdrao. Drugi mukarci po tvom ukusu? Isto
sumanuti?
A ta je prava mukost nestano nakrivi glavu ako ne klasa i sumanutost
pomeane u jednakoj srazmeri?
Dame i gospodo, baroni i vitezovi! viknu gromko komornik Le Gof, ustajui i
oberuke uzdiui gigantski pehar. U datim okoln ostima, usudiu se da odrim
zdravicu: uzdravlje presvetloj kneginji Ani Henrijed!
Zdravlje i srea!
-Ura!
ivela! Vivat!
A sada, dame i gospodo komornik odloi putir, sveanim gestom mahnu lakejima.
Sada... Magna Bestija!
Na posluavniku koji je moralo da nosi etvoro slugu, u dvoranu je uneseno ogromno
peenje, ispunjavajui dvoranu divnom aromom.
Magna Bestija! huknue horski gozbenici. Ura! Magna Bestija!
Kakva sad, majku mu, opet zver? glasno se uznemiri Angulema. Neu jesti dok
ne saznam ta je to.
To je los objasni Geralt. Peenje od losa.
I to ne bilo kakvog progovori Milva, iskaljavi se. Bik je imao sedam kvintala{34}.
Los. Sedam kvintala i etrdeset pet funti ree hrapavo utljivi baron koji je sedeo
pored nje. Bile su to prve rei koje je izustio od poetka gozbe.
Moda bi to i bio poetak konverzacije, ali streliarka se zarumeni, upilji oi u stolnjak i
nastavi mrvljenje hleba.
Ali Geralt je primio k srcu Fringiline rei.
Da li ste vi, barone upita oborili tog kapitalnog bika?
Nisam opovrgnu utljivi. Moj sinovac. Izvrstan strelac. Ali to je muka tema, da
tako kaem... Molim vas, oprostite. Nema potrebe da dosaujemo damama...
A iz kakvog luka? upita Milva, i dalje zagledana u stolnjak. Sigurno ne slabijeg od
sedamdesetice.
Laminat. Slojevi tise, akacije i jasena spojeni ilama odgovori polako baron,
primetno zauen. Dvostruko savijen zefar. Sedamdeset pet funti snage.
A zategnutost?
Dvadeset devet cola baron je govorio sve sporije, inilo se da ispljuvava
pojedinane rei.
Prava maina ree spokojno Milva. Iz takvog e oboriti jelene i sa sto koraka.
Ako je strelac odista dobar.
Ja frknu baron kao da je malo uvreen sa etvrt stotine koraka pogaam, da tako
kaem, fazana.
Sa etvrt stotine Milva podie glavu ja pogaam vevericu.
Baron frknu i pometen brzo uslui streliarku jelom i piem.
Dobar luk je promrmlja pola uspeha. Ali nita manje nije vaan kvalitet, da tako
kaem, strela. Eto, vidi, milostiva, po mom miljenju, strela...
Uzdravlje njenoj milosti Ani Henrijeti! Uzdravlje vikontu Julijanu de Letenhovu!
Uzdravlje! Vivant!
... a ona ga utnu u dupe Angulema dovri narednu besmislenu anegdotu. Mladi
vitezovi se zacenie gromoglasnim smehom.
Baronese, koje su se zvale Kelina i Nika, sluale su Kahirove prie otvorenih usta,
blistavih oiju i rumenih obraza. Uvrh stola, Regisova izlaganja je sluala cela via
aristokratija. Do Geralta ak i sa njegovim veevskim sluhom kroz graju su dopirale
samo pojedine rei, ali ipak je shvatio da je re o avetima, strigama, sukubama i
vampirima. Regis je gestikulirao srebrnom viljukom i obrazlagao da je najbolji
remedijum protiv vampira srebro, kovina najlaki dodir njime je za vampira apsolutno
smrtonosan. A beli luk?, upitae dame. Beli luk je takoe efektan, sloi se Regis, ali je
neprijatan za drutvo, budui da strano smrdi.
Orkestar na galeriji je tiho svirao na guslama i frulama, akrobate, ongleri i gutai
vatre su se razmetali svojim majstorstvima. Dvorska luda pokuavala je da zasmejava, ali
otkud je mogao pored Anguleme. Zatim se pojavio medvedar sa medvedom, a medved
se na sveoptu radost opoganio na podu. Angulema se snudila i uutala bilo je teko
takmiiti se sa neim takvim.
Otronosa kneginja iznenada je pala u jarost, jedan od barona je za neku nemarnu re
pao u nemilost i pod eskortom otiao u kulu. Malo ko se osim neposredno angaovanih
potresao time.
Molim te, ne itaj moje misli.
Izvinjavam se. Bile su tako snane da sam ih mimovoljno itala.
Ne zna ni sama koliko sam to puta uo.
Ne zna ni sam koliko ja znam. Hajde, pojedi artioku, zdrave su, dobre su za srce.
Srce je vaan organ u mukarca. Drugi po redu, ako se radi o vanosti.
Mislio sam da su najvaniji klasa i sumanutost.
Osobine due moraju ii u paru sa vrlinama tela. To prua savrenost.
 Niko nije savren.
To nije argument. Treba se truditi. Zna ta? Molim te, daj mi malo te letarke.
Isee pticu na tanjiru tako brzo i nasilno da vetac ak zadrhta.
Nee otii odavde tako brzo kaza. Kao prvo, uopte ne mora. Nita ti ne preti...
U sutini, ama ba nita ne izdra, upade u re. Nilfgardijci e se uplaiti otre
note koju je uputila kneevska kancelarija. A kada bi ak preuzeli rizik, oterae ih odavde
vitezovi lutalice sa povezima na oima koji se kunu u aplju.
Nita ti ne preti ponovi, ne obraajui panju na sarkazam. Tusen se smatra
kneevinom iz bajke, smenom i nerealnom, koja je, povrh toga, povodom vinske
proizvodnje, u stanju permanentne napitosti i nepromenljive bahantske radosti. Kao
takvu, niko je ne tretira kao ozbiljnu, ali uiva u privilegijama. Na kraju krajeva, snabdeva
vinom, a kao to je optepoznato, bez vina nema ivota. Zbog toga u Tusenu ne delaju
nikakvi agenti, pijuni niti tajne slube. I nije im potrebna armija, dovoljni su vitezovi
lutalice sa prekrivenim oima. Niko ne napada Tusen. Po tvom izrazu lica vidim da te
nisam ubedila do kraja?
Nisi do samog kraja.
teta Fringila namrti oi. Volim da isteram do kraja. Ne podnosim kada su stvari
nepotpune ili polovine. A ni nedoreene. Stoga dovravam priu: Fulko Artevelda, prefekt
iz Ridbruna, smatra da nisi iv, begunci su mu preneli da su vas sve druitkinje spalile ive.
Fulko ini sve to moe kako bi zatakao celu stvar, koja nosi obeleja skandala.
Uostalom, ima interes u tome, imajui u vidu sopstvenu karijeru. ak i kada dopre do
njega da si iv, ve e biti prekasno. Verzija koju je dao u izvetaju ve e biti
obavezujua.
Mnogo zna.
Nikada to nisam krila. Tako da argument o nilfgardskoj poteri otpada. A drugih, koji
bi govorili u prilog brzom odlasku, jednostavno nema.
Zanimljivo.
Ali istinito. Iz Tusena se moe otii preko etiri prevoja koja vode na etiri strane
sveta. Koji prevoj e izabrati? Druitkinje ti nisu nita rekle i odbile su saradnju. Vilenjak
iz planina je iezao...
Doista mnogo zna.
To smo ve utvrdili.
I eli da mi pomogne.
A ti odbacuje tu pomo. Ne veruje u iskrenost mojih namera. Ne veruje mi.
Sluaj, ja...
Ne pravdaj se. Uzmi jo artioka.
Neko se opet zaklinjao u aplju. Kahir je delio komplimente baronesama. Angulema,
nacvrcana, mogla se uti za celim stolom. utljivi baron, oivljen diskursom o lukovima i
strelama, poeo je otvoreno da se dodvorava Milvi.
Izvolite, milostiva, probajte unku od divlje svinje. Eh, da tako kaem... U mom
vlasnitvu su crna lovita, gde riju zemlju, da tako kaem, cele horde.
Oh.
Tamo se moe naii na lepe mujake, jedinke od tri kvintala... Sezona je u jeku...
Ako, milostiva, izrazi elju... Moemo, da tako kaem, zajedno u lov...
Mi ipak neemo toliko dugo boraviti ovde Milva udnovato moleivo pogleda
Geralta. Zato to imamo, da izvini milostivi gospodin, vanija posla od lova.
Mada dodade brzo, videi da baron postaje turoban vrlo rado bih pola na crnu
ivotinju s Vaom milosti.
Baron se odmah ozari.
Ako ne u lov izjavi orno onda vas barem kod sebe pozivam. U rezidenciju.
Pokazau vam svoju kolekciju parogova, rogova, da tako kaem, kljova i sekaa{35}...
Milva upilji pogled u stolnjak.
Baron dohvati posluavnik sa droscima brinovcima i uslui je, pa potom nali pehar vina.
Oprostite ree. Ja nisam dvoranin. Ne umem da zabavljam. Slab sam u dvorskim
askanjima.
Ja sam iskalja se Milva u umi odgojena. Umem da cenim tiinu.
Fringila pronae pod stolom Geraltov dlan i pritisnu ga snano. Geralt pogleda u njene
oi. Nije mogao odgonetnuti ta se u njima krije.
Verujem ti kaza. Verujem u iskrenost tvojih namera.
Ne lae?
Kunem se u aplju.

*
Gradski straar mora da se jako nacvrcao zbog praznika Jule, poto je hodao lelujavo,
udarao helebardom o znakove i gromko, mucajui, oglaavao da je ve deset asova,
iako je zapravo bilo dosta posle ponoi.
Idi u Bukler sam kaza neoekivano Rejnart de Bua-Fresne im su izali iz kafane.
Ja u ostati u gradu. Dovienja do sutra! Zdravo, vee.
Geralt je znao da vitez u gradu ima prisnu enu, iji je mu mnogo putovao radi posla.
Nisu o tome nikada razgovarali, jer o takvim stvarima mukarci ne razgovaraju.
Zdravo, Rejnarte. Povedi rauna o skofinu. Da se ne usmrdi.
Mraz je.
Bio je mraz. Uliice su bile puste i mrane. Meseeva svetlost osvetljavala je krovove,
briljantno je sijala na ledenicama koje su visile sa streha, ali nije dopirala u dubinu
sokaka. Ukljevine potkovice odzvanjale su na kaldrmi.
Ukljeva, pomisli vetac, upuujui se ka palati Bukler. Skladna kestenjasta kobila,
poklon od Ane Henrijete. I Nevena.
Potera konja. urio je.

*
Posle gozbe, svi su se sreli na doruku, jer su navikli da odlaze na doruak u kuhinjski
kompleks zamka. Tamo su uvek bili dragi gosti, niko nije znao zato. Uvek bi se tamo
nalo za njih neto toplo, pravo iz lonca, tiganja ili sa ranja, uvek bi se nali hleb, mast,
slanina, sir i marinirane mlenice. Nikada nije ponestalo jednog ili dva vra nekog belog ili
crvenog proizvoda slavnih lokalnih vinarija.
Stalno su ili tamo. Ve dve nedelje provedene u Bukleru. Geralt, Regis, Kahir,
Angulema i Milva. Samo je Neven dorukovao na drugom mestu.
Njemu komentarisala je Angulema, maui hleb donose mast sa varcima u
krevet! I nisko se klanjaju!
Geralt je bio sklon da veruje da je ba tako i bilo. A ba danas je reio da to proveri.

*
Pronaao je Nevena u vitekoj dvorani. Pesnik je na glavi imao krmeznu beretku,
veliku kao vekna raenog hleba, a na sebi dublet usklaenih boja i bogato proiven
zlatnim nitima. Sedeo je na stolici sa lutnjom na kolenu i nehajnim klimanjem glave
reagovao na komplimente dama i dvorana koji su ga okruivali.
Na sreu, Ane Henrijete nije bilo nigde na horizontu. Geralt bez oklevanja prekri
protokol i smelo pree u akciju. Neven ga odmah spazi.
Milostiva gospodo uzoholi se i zaista kraljevski mahnu rukom ostavite nas same.
Neka se i sluge udalje.
Pljesnuo je dlanovima, a pre no je eho pljeskanja progrmeo, ostali su u vitekoj
dvorani jedan na jedan sa oklopima, slikama, panoplijama{36} i snanim mirisom pudera
koji je ostao iza dama.
Fino se zabavlja proceni Geralt bez preterane zlobe kada ih tako tera, ili ta?
Mora da je lep oseaj kada izdaje naredbe jednim vladarskim gestom, jednim
pljeskanjem, jednim kraljevskim mrtenjem obrva. Kada ih gleda kako se povlae
unazad kao rakovi, savijajui se pred tobom u naklonima. Fina zabava. ta je? Gospodine
miljenie?
Neven se iskrivi.
Jesi li ovde zbog neeg konkretnog? upita kiselo. Ili samo radi prie?
Ovde sam zbog neeg vrlo konkretnog. Tako konkretnog da konkretnije ne moe biti.
Govori onda, sluam.
Potrebna su nam tri konja. Za mene, Kahira i Angulemu. I dva rezervna. Ukupno tri
dobra jahaka konja plus dva loija. Loiji, na kraju krajeva mogu i magarci, trebaju nam
natovareni opremom i hranom. Toliko te valjda tvoja kneginja ceni, ne? Zasluio si toliko
kod nje, nadam se?
Nee biti nikakvih problema sa tim Neven, ne gledajui Geralta, latio se timanja
lutnje. Samo me udi tvoja urba. Rekao bih da me udi u jednakoj meri kao i tvoj
glupavi sarkazam.
urba te udi?
Samo da zna. Oktobar se blii kraju, a vreme se primetno kvari. Za koji dan e pasti
sneg na prevoje.
A tebe udi urba klimnu glavom vetac. Ali dobro je da si me podsetio. Sredi
nam jo i toplu odeu. Krzna.
Mislio sam ree polako Neven da ovde poekamo dok ne proe zima. Da
ostanemo ovde...
Ako eli opali Geralt bez razmiljanja onda ostani.
elim Neven ustade naglo i odloi lutnju. I ostajem.
Vetac ujno uvue vazduh. utao je. Gledao je goblen, na kojem je bila predstavljena
borba titana sa zmajem. Titan, vrsto stojei na dvema levim nogama, pokuavao je da
zmaju slomi donju vilicu, a zmaj nije izgledao oduevljeno.
Ostajem ponovi Neven. Volim Anrijetu. I ona voli mene.
Geralt je i dalje utao.
Imaete vae konje nastavi pesnik. Narediu da za tebe pripreme rasnu kobilu po
imenu Ukljeva, razume se. Biete opremljeni, snabdeveni namirnicama i toplo obueni.
Ali ja vam iskreno savetujem da saekate prolee. Anrijeta...
Da li ja dobro ujem? vetac najzad povrati glas. Da li me sluh vara?
Razum ti je zarea trubadur zacelo otupeo. to se tie drugih ula, ne znam.
Ponavljam: volimo se, Anrijeta i ja. Ostajem u Tusenu. Sa njom.
Kao ko? Ljubavnik? Miljenik? A moda kneevski suprug?
Formalno-pravni status mi je u principu beznaajan Neven prizna iskreno. Ali ne
mogu nita da iskljuim. Brak takoe.
Geralt ponovo pouta, kontemplirajui borbu titana sa zmajem.
Nevene ree konano. Ako si pio, onda se istrezni. Ako nisi pio, onda se napij.
Tada emo porazgovarati.
Ne razumem ba namrti obrve Neven zato tako govori.
Promisli na trenutak.
A o emu to? Moja veza sa Anrijetom te je toliko uznemirila? Hteo bi moda da
apeluje na moju razumnost? Okani se. Ja sam stvar promislio. Anrijeta me voli...
A zna li ti prekinu ga Geralt ovu izreku: kneginjina milost je kratkog veka? ak
iako ta tvoja Anrijeta nije loa, a izgleda mi da je loa, oprosti na iskrenosti, ali izgleda
da je to...
To je ta?
Samo u bajkama se kneginje vezuju za svirae.
Kao prvo uzoholi se Neven ak i takav prostak kao to si ti morao je uti za
morganatske brakove. Treba li da ti nabrojim primere iz starije i novije istorije? Kao
drugo, ovo e te sigurno zauditi, ja uopte nisam jedan od poslednjih. Moj rod, De
Letenhov, vodi poreklo od...
Sluam te prekinu ga opet Geralt, postajui ljut i obuzima me zauenost. Da li
to stvarno moj prijatelj Neven pria ovakve budalatine? Da li je to zaista moj prijatelj
Neven potpuno izgubio razum? Da li to Neven, koga sam znao kao realistu, sada iz ista
mira poinje da ivi u sferi iluzije? Orvori oi, kretenu.
Aha kaza polako Neven, stiskajui usne. Kakva zanimljiva promena uioga. Ja sam
slepac, a ti si odjednom postao ozbiljan i bistar posmatra. Obino je bilo suprotno. A ta
to, radoznao sam, od stvari tebi vidljivih, ja ne zapaam? A? Za ta, po tvom miljenju,
treba da otvorim oi?
Makar za to procedi vetac da je tvoja kneginja pokvareno dete iz kog je izrasla
pokvarena arogantna ena i komedijaica. Za to da ti je pruila svoje drai zato to je bila
fascinirana neim novim i to e te ostaviti na cedilu kada se pojavi novi svira sa novijim
i fascinantnijim repertoarom.
Veoma je nisko i vulgarno to to govori. Svestan si toga, nadam se?
Svestan sam tvog nedostatka svesti. Ti si ludak, Nevene.
 Pesnik je utao, gladei vrat lutnje. Potrajalo je malo pre no to je progovorio.
Krenuli smo iz Brokilona poe polako u ludaku misiju. Preuzimajui ludaki rizik,
krenuli smo u sumanutu poteru za miraom{37}, lienu i najmanje anse za uspeh. Za
privienjem, snovienjem, za sumanutom matom, za apsolutno neostvarivim idealom.
Krenuli smo u poteru kao glupaci, kao manijaci. Ali ja, Geralte, nisam rekao ni re albe.
Nisam te nazvao ludakom, nisam te ismevao. Zato to su u tebi bile nada i ljubav. One su
upravljale tobom u sumanutoj misiji. Uostalom, mnome takoe. Ali ja sam ve sustigao
mira, a imao sam toliko sree da se san obistinio, a mata ispunila. Moja misija se
okonala. Pronaao sam ono to je tako teko pronai. I imam nameru da to sauvam. To
treba da bude ludost? Bila bi ludost kada bih sve to odbacio i ispustio iz ruku.
Geralt je utao jednako dugo koliko i Neven maloas.
ista poezija kaza konano. A u njoj te je teko dostii. Neu vie rei ni rei.
Potukao si mi argumente. Priznajem, uz pomo izvrsnih argumenata. Zdravo, Nevene.
Zdravo, Geralte.

*
Biblioteka u palati bila je stvarno ogromna. Dvorana u kojoj se nalazila po razmerama
je nadmaivala barem duplo viteku dvoranu. I imala je stakleni krov. Po tome je bilo
jasno, mada je Geralt sumnjao, da je tu bilo vrelo leti.
Prolazi izmeu polica i regala bili su uzani i tesni, hodao je oprezno kako ne bi poruio
knjige. Morao je takoe da prekorauje tomove stavljene na pod.
Ovde sam zauo je.
Sredina biblioteke nestajala je u knjigama sloenim na hrpama i u stupcima. Mnogo ih
je stajalo bez reda, pojedinano ili u ivopisnim gomilama.
Ovde, Geralte.
Zavukao se u meuknjine kanjone i klisure. I pronaao ju je.
Kleala je meu razbacanim inkunabulama, listajui ih i segregirajui. Na sebi je imala
skromnu sivu haljinu, koja je radi udobnosti bila malo uzdignuta. Geralt je ustanovio da je
prizor neobino atraktivan.
Nemoj da te uasava ovaj dumbus kaza, briui elo podlakticom, poto je na
dlanovima imala tanke svilene rukavice prljave od praine. Ovde upravo traje
inventarizacija i katalogizacija. Ali po mojoj elji su prekinuli rad, kako bih mogla da
budem sama u biblioteci. Kada radim, ne podnosim tu pogled za vratom.
Izvinjavam se. Treba li da odem?
Ti nisi tu lagano namrti zelene oi. Tvoj pogled... prua mi prijatnost. Ne stoj
tako. Sedi ovde, na knjige.
Seo je na Opis sveta, izdat in folio.
Ovaj rusvaj Fringila zamanim gestom pokaza unaokolo neoekivano mi je
olakao posao. Mogla sam da dospem do tomova koji inae stoje negde na dnu, pod
potporama koje je nemogue pomeriti. Kneevski bibliotekari su titanskim naporom
pomerili gomile, zahvaljujui emu su dnevnu svetlost ugledali neki dragulji pismenosti,
prave bele vrane. Pogledaj. Jesi li video nekada neto slino?
Speculum aureum{38}? Video sam.
 Zaboravila sam, izvini. Ti si mnogo toga video. To je trebalo da bude kompliment, a
ne sarkazam. A baci pogled na ovo, gle. To su Gesta regum{39}. Od toga emo poeti,
kako bi shvatio ko je zaista tvoja Ciri, ija krv tee u njenim venama... Izraz lica ti je jo
kiseliji nego obino, zna li? ta je razlog?
Neven.
Ispriaj.
Ispriao je. Fringila je sluala, sedei na hrpi knjiga sa prekrtenim nogama.
ta e uzdahnu kad je zavrio. Priznajem da sam slutila neto u tom stilu.
Anrijeta, davno sam to primetila, odaje simptome zaljubljenosti.
Zaljubljenosti? frknu. Ili gospodskih bubica?
Ti pogleda ga pronicljivo ini mi se, ne veruje u iskrenu i istu ljubav?
Moja vera presee je sada nije predmet debate i nema nita sa ovim problemom.
Radi se o Nevenu i njegovoj glupoj...
Prekinu, iznenada gubei samouverenost.
Sa ljubavlju je ree polako Fringila isto kao sa bubrenim kolikama. Sve dok te ne
snae napad, i ne pomilja na neto takvo. A kada ti priaju o tome, ne veruje.
Ima neega u tome sloi se vetac. Ali postoje i razlike. Razum te nee odbraniti
od bubrenih kolika. Niti e ih izleiti.
Ljubav se podsmeva razumu. I u tome je njena ar i lepota.
Pre e biti glupost.
Ustala je i prila mu, skidajui rukavice. Oi su joj bile tamne i duboke pod zastorom
trepavica. Mirisala je na ambru, rue, biblioteku prainu, trule papire, minijum i
tamparsku boju, mastilo od orahovih bobica i strihnin kojim su pokuavali da otruju
biblioteke mieve. Ovaj miris je imao malo toga zajednikog sa afrodizijakom. Jo je
udnije bilo to je delovao.
Ne veruje kaza izmenjenim glasom u iznenadan impuls? U neobuzdano
privlaenje? U sudar bolida koji lete po kolizionim trajektorijama? U kataklizmu?
Isprui ruke i dodirnu njegova ramena. On dodirnu njena ramena. Lica su jo uvek
pribliavali sa oklevanjem, oprezno i napeto, usta su spojili takoe obazrivo i delikatno
kao da se plae da e uplaiti neko veoma, veoma plaljivo bie.
A potom su se bolidi sudarili i dolo je do kataklizme.
Pali su na hrpu folijanata koji su se pod njihovim teretom ratrkali na sve strane.
Geralt je strpao nos u Fringilin dekolte, obujmio ju je snano i uhvatio je za koleno. U
povlaenju njene haljine vie struka smetale su mu razne knjige, ukljuujui i itije
proroka, puno preciznih inicijala i iluminacija, te De haemorrhoidibus{40}, interesantan,
ak kontroverzan medicinski traktat. Vetac odgurnu svitke na stranu i nestrpljivo trgnu
haljinu. Fringila orno uzdie butine.
Neto je utinu za rame. Ona okrenu glavu. Nauka akuerskog umea za ene.
Munjevito, da ne bi kuala avola, pogleda u suprotnu stranu.
O vrelim sumpornim vodama. Faktiki, postajalo je sve vrelije. Krajikom oka videla je
frontospis otvorene knjige na kojoj je leala njena glava. Napomene o neminovnoj smrti.
Jo bolje, pomisli.
Vetac se muio sa njenim gaicama. Podigla je butine, ali ovoga puta lagano, kako bi
to izgledalo kao sluajan pokret, a ne pokret koji poziva u pomo. Nije ga poznavala, nije
znala kako reaguje na ene. Da sluajno ne daje prednost onima koje se prave da znaju
nad onima koje znaju ta ele. I da li ga odbija ako se gaice skidaju sa mukom.
Vetac ipak nije odao nikakve simptome odbijanja. Moglo se rei da je bilo potpuno
suprotno. Videi da je krajnje vreme, Fringila entuzijastino i estoko rairi noge,
prevrui hrpu knjiga i fascikli sloenih u stubac, koje su se survale na njih poput lavine.
Hipotekarno pravo povezano presovanom koom osloni se o njen guz, a Codex
diplomaticus{41}, ukraen mesinganim okovima, o koren Geraltove ake. Geralt zaas
proceni i iskoristi situaciju: smestio je pozamaan tom tamo gde je trebalo. Fringila
pisknu, poto su okovi bili hladni. Ali samo na trenutak.
Uzdahnula je glasno, pustila veevu kosu, rairila ruke i oberuke se uhvatila za
knjige, levom rukom drei Nacrtnu geometriju, desnom Pregled gmizavaca i
vodozemaca. Geralt, koji ju je drao za butine, mimovoljnim utom obali jo jednu gomilu
tomova, ipak je bio suvie zauzet da bi se uzrujao zbog folijanata koji su padali na njega.
Fringila, jeei spazmatino, kruila je glavom po stranicama Napomena o smrti...
Knjige su se survavale uz um, nos je probadao otar miris stare praine.
Fringila kriknu. Vetac to nije uo, jer je stisnula butine na njegovim uima. Zbacio je
sa sebe Istoriju ratova i Magazin svih nauka potrebnih za srean ivot, koje su mu
smetale. Nestrpljivo se borei sa dugmiima i kopama gornjeg dela haljine, putovao je
sa juga na sever, nevoljno itajui natpise na prednjim i zadnjim koricama, frontispisima i
naslovnim stranama. Ispod Fringilinog struka: Savren zemljoradnik. Pod njenim
pazuhom, nedaleko od male, zanosne, izazovno isturene dojke: O beskorisnim i
svojeglavim soltisima{42}. Ispod lakta: Ekonomija ili prosto izlaganje: kako stvoriti,
razdeliti i iskoristiti bogatstva.
Napomene o smrti je proitao jo dok su mu usta bila na njenom vratu, a dlanovi blizu
Soltisa... Fringila ispusti odjek koji je bio teak da se klasifikuje: to nije bio ni krik, ni
jauk, ni uzdah.
Regali se zatresoe i hrpe knjiga zadrhtae i survae se, namestivi se u poloaj poput
inselberga{43} za vreme snanog zemljotresa. Fringila kriknu. Sa police huno pade bela
vrana, prvo izdanje De larvis scenicis et figuris comicis{44}, a za njom se surva Zbirka
optih komandi za konjicu, povlaei za sobom Heraldiku Jovana iz Atrea, ukraenu lepim
gravurama. Vetac zastenja, obalivi dalje tomove utom ispruene noge. Fringila kriknu
jo jednom, glasno i otegnuto i potpeticom obori Razmiljanja ili meditacije za sve dane u
godini, zanimljivo anonimno delo, koje se na nepoznat nain nalo na Geraltovim leima.
Geralt je drhtao i itao preko njenog ramena, saznajui, hteo ne hteo, da je Napomene...
napisao doktor Albert Rivus, izdala Akademija Cintrensis, a tampao majstor tipograf
Johan Froben mlai u drugoj godini vladavine njegove milosti kralja Korbeta.
Trajala je tiina prekidana samo umom knjiga koje su padale i stranica koje su se
prevrtale.
ta da radim?, pomisli Fringila, dodirujui lenjim pokretima dlanova Geraltov bok i tvrd
oak Razmatranja o prirodi stvari. Da mu predloim? Ili da ekam da on predloi? Samo
da ne pomisli da sam nepromiljena i neskromna...
Ali ta e biti ako on ne predloi?
 Haj'mo da pronaemo neki krevet predloi vetac pomalo hrapavo. Ne valja
ovako tretirati knjige.

*
Pronali smo krevet, mislio je Geralt, putajui Ukljevu u galop kroz aleju u parku.
Pronali smo krevet u njenim odajama, u njenoj spavaoj sobi. Vodili smo ljubav kao
sumanuti, nezasito, pohotno, halapljivo, kao posle mnogo godina celibata, kao za
rezervu, kao da nam je celibat ponovo pretio.
Govorili smo jedno drugom mnogo toga. Izgovarali smo vrlo trivijalne istine. Izgovarali
smo vrlo lepe lai. Ali te lai, iako su bile lai, nisu bile predviene da dovode u zabludu.
Uzbuen galopom, uputio je Ukljevu pravo na rondelu rua posutu snegom i primorao
kobilu na skok.
Vodili smo ljubav. I govorili smo. A nae lai su bile sve lepe. I sve laljivije.
Dva meseca. Od oktobra do Jule.
Dva meseca besne, nezasite, strasne ljubavi.
Ukljevine potkovice zatopotae po ploama dvorita palate Bukler.

*
Hitro i beumno je proao hodnicima. Niko ga nije video ni uo. Ni straa sa
helebardama koja je ubijala dosadu straarenja priom i ogovaranjem, ni lakeji i paevi
koji su dremali. Nisu ak zadrhtali ni plamici svea kada je prolazio pored svenjaka.
Bio je blizu dvorske kuhinje. Ali nije uao u nju, nije se prikljuio kompaniji koja se
unutra razraunavala sa burencetom i neim prenim. Postajao je malo u senci, oslunuo.
Govorila je Angulema.
Ovo je neko, majku mu, ukleto mesto, ceo ovaj Tusen. Nekakav urok visi nad celom
ovom dolinom. A tek nad ovom palatom posebno. udila sam se Nevenu, udila sam se
vecu, ali sada i meni nekako postaje maglovito i stiska me ispod grudi... Pili, uhvatila
sam sebe u... Ah, ta ima da vam priam. Kaem vam, odlazimo odavde. Odlazimo
odavde to pre.
Reci to Geraltu progovori Milva. Njemu to reci.
Da, porazgovaraj sa njim ree Kahir dosta sarkastino. Tokom jednog od onih
kratkih trenutaka kada ga moe uloviti. Izmeu arobniinog kreveta i lova na stvorove.
Izmeu obe zanimacije, kojih se dri ve dva meseca, kako bi zaboravio.
Tebe samog frknu Angulema uglavnom moemo da ulovimo u parku, gde igra
serso sa gicama baronesama. Eh, nema ta, ovo je ukleto mesto, ceo ovaj Tusen. Regis
noima nekud nestaje, tetka ima utljivog barona...
Zaepi, balavice jedna! I ne zovi me tetkom!
De, de! ubaci se Regis pomirljivo. Devojke, smirite se. Milva, Angulema. Neka
bude sloga. Sloga gradi, nesloga rui. Kako kae njena milost Nevenova kneginja,
gospodarica ove zemlje, palate, hleba, masti i krastavaca. Kome jo da sipam?
Milva uzdahnu teko.
Ve previe dugo sedimo ovde! Predugo, kaem vam, sedimo ovde u besposlici.
Glupavimo od toga.
 Dobro reeno ree Kahir. Vrlo dobro reeno.
Geralt se povue oprezno. Beumno. Kao slepi mi.

*
Hitro i beumno je proao hodnicima. Niko ga nije video ni uo. Ni straa sa
helebardama koja je ubijala dosadu straarenja priom i ogovaranjem, ni lakeji i paevi
koji su dremali. Nisu ak zadrhtali ni plamici svea kada je prolazio pored svenjaka.
Pacovi su uli, podizali brkate njuke, stajali na zadnjim nogama. Ali nisu se plaili. Znali
su ga. Iao je tuda esto.
U spavaoj sobi je mirisalo na urok i ini, ambru, rue i enski san. Ali Fringila nije
spavala.
Sela je na krevet, zbacila pokriva, oaravajui ga prizorom i uzimajui ga pod svoje.
Najzad si tu kaza, proteui se. Ti mene strano zanemaruje, vee. Skidaj se i
dolazi ovamo brzo. Veoma, veoma brzo.

*
Hitro i beumno je prola hodnicima. Niko je nije video ni uo. Ni straa koja je lenjivo
traarila tokom strae, ni lakeji koji su dremali, ni paevi. Nisu ak zadrhtali ni plamici
svea kada je prolazila pored svenjaka. Pacovi su uli, podizali brkate njuke, stajali na
zadnjim nogama, sledili je crnim perlastim oima. Nisu se plaili. Znali su je.
Ila je tuda esto.

*
Postojao je u palati Bukler hodnik, a na njegovom kraju odaja, za ije postojanje niko
nije znao. Ni aktuelna gospodarica zamka, kneginja Anrijeta, ni prva gospodarica zamka,
njena ukunbaka, kneginja Ademarta. Ni arhitekta koji je iz temelja prepravio zgradu,
slavni Pjotr Faramond, ni zidarski majstori koji su radili po Faramondovim projektima i
direktivama. Ma, nije znao za postojanje hodnika ak ni komornik Le Gof, za koga se
smatralo da zna sve o Bukleru.
Hodnik i odaja, maskirani snanom iluzijom, bili su iskljuivo poznati prvobitnim
konstruktorima palate, vilenjacima. A kasnije, kada vilenjaka vie nije bilo, a Tusen
postao kneevina malobrojnoj grupi arobnjaka koji su bili u vezi sa kneevskom
kuom. Izmeu ostalog, Artorijusu Vigou, majstoru magijskih tajni, velikom specijalisti za
iluzije. I njegovoj mladoj bratanici, Fringili, koja je imala naroit talenat za iluziju.
Hitro i beumno proavi hodnicima palate Bukler, Fringila Vigo se zaustavi ispred
fragmenta zida izmeu dveju kolumni ukraenih lisnatim akantom. Tiho izreena
zaklinjalica i brz gest uinili su da zid koji je bio iluzija nestane, otkrivajui hodnik,
naizgled slep. Ali na kraju hodnika nalazila su se vrata maskirana iluzijom. A iza ovih
vrata tamna odaja.
Unutra, ne asei asa, Fringila osposobi telekomunikator. Ovalno zrcalo se zamuti, a
potom razbistri, osvetljavajui prostoriju, izvlaei iz mraka drevne goblene na zidovima,
teke od praine. U zrcalu se pojavi velika dvorana potopljena u suptilnom kjaroskurou,
okrugli sto i ene koje su sedele za tim stolom. Devet ena.
 Sluamo, gice Vigo kaza Filipa Ejlhart. ta ima novo?
Naalost odgovori Fringila, otkaljavi. Nita. Od poslednje telekomunikacije,
nita. Nijedan pokuaj skeniranja.
To je loe kaza Filipa. Ne krijem, raunale smo da ete neto otkriti. Molim vas,
recite nam barem... Da li se vetac ve umirio? Da li ete uspeti da ga zadrite u Tusenu
barem do maja?
Fringila Vigo utala je neko vreme. Nije imala ni najmanju nameru da loi govori o
tome da ju je samo u roku poslednje nedelje vetac dvaput nazvao imenom Jenefer i to u
trenutku u kojem je u svakom pogledu imala pravo da oekuje vlastito ime. Ali loa je
isto tako imala pravo da od nje oekuje istinu. Iskrenost. I pravi zakljuak.
Ne odgovori konano. Do maja sigurno ne. Ali uiniu sve to je u mojoj moi da
ga zadrim to due.
 Kored, stvor iz mnogobrojne porodice Strigiformes (v.), u zavisnosti od regiona
poznat takoe kao korigan, ruterkin, rumpelstilc, kovitlar ili mesmer. Jedna stvar se o
njemu moe rei neopisivo je gadan. On je takvo vraje ubre i gad, takav pasji rep,
da ni o njegovom izgledu, ni o njegovim navikama neemo pisati, jer stvarno vam
govorim: teta je traiti rei na kurvinog sina.
Physiologus
 etvrto poglavlje

U dvorani sa stubovima zamka Montekalvo uznosila se meavina mirisa drveta boazerije,

svea koje su se topile i deset vrsta parfema. Deset specijalno spravljenih mirisnih
meavina korienih od strane deset ena koje su sedele za okruglim hrastovim stolom u
foteljama sa naslonima izrezbarenim u obliku sfingine glave.
Fringila Vigo je preko puta videla Tris Merigold, u svetloplavoj haljini skopanoj visoko
uz vrat. Pored Tris, drei se senke, sedela je Keira Mec. Njene velike minue od
viefasetiranih citrina svaki as su bleskale u hiljadu refleksa i privlaile pogled.
Molim nastavite, gice Vigo pouri je Filipa Ejlhart. uri nam se da saznamo kraj
prie. I preuzmemo hitne korake.
Filipa to se retko deava nije nosila nikakav nakit osim velike sardoniksne kameje
prikaene za cinoberastu haljinu. Fringila je ve uspela da uje glasine, znala je ve ko joj
je darovao kameju i iji profil predstavlja.
ila de Tankarvil, koja je sedela kraj Filipe, bila je sva u crnini, samo lagano iskriavoj
od brilijanata. Margarita Lo Antij nosila je krupno zlato na bordo haljini od atlasa, Sabrina
Glevisig je umesto ogrlica, minua i prstenja imala svoje omiljene onikse usklaene sa
bojom oiju i odee.
Najblie Fringili sedele su obe vilenjakinje Franeska Findaber i Ida Emean ep Sivnej.
Margeta iz Dolina je izgledala kraljevski kao i obino, mada ni njena frizura, ni krmezna
haljina danas nisu ostavljale utisak raskoi, a na dijademi i ogrlici nisu se crveneli rubini,
ve skromni, premda otmeni, granati. Sa druge strane, Ida Emean je bila odevena u
muslin i til jesenjih tonova, tako delikatne i leprave da su se i na jedva osetljivoj
promaji, koju je izazivalo kretanje centralno zagrejanog vazduha, njihali i talasali poput
morskih sasa.
Asire var Anahid, kao i obino u poslednje vreme, budila je divljenje skromnom ali
distingviranom elegancijom. Na malom dekolteu tamnozelene uzane haljine, nilfgardska
arobnica nosila je jedan smaragd na zlatnom laniu i u zlatnom okovu. Negovani nokti,
nalakirani veoma tamnom zelenom bojom, dodavali su kompoziciji primesu doista
arobnjake ekstravagancije.
ekamo, gice Vigo podseti je ila deTankarvil. Vreme tee.
Fringila otkalja.
Doao je decembar poe priu. Dolo je Jule, zatim Nova godina. Vetac se ve
toliko primirio da Cirino ime nije isplivavalo pri svakom razgovoru. inilo se da su ga
pohodi na stvorove, koje je regularno upranjavao, u potpunosti apsorbovali. Dobro,
moda ne ba u potpunosti...
Zastala je u govoru. inilo joj se da je u azurnim oima Tris Merigold opazila blesak
inrnje. Ali to je mogao biti samo odsjaj treperavih plamenova svea. Filipa frknu, igrajui
se kamejom.
Molim vas, nema potrebe za tolikom skromnou, gice Vigo. U svom krugu smo. U
krugu ena koje znaju za ta slui seks, osim za prijatnost. Sve koristimo to orue kada je
potrebno. Molim, nastavite.
Ako je danju ak i uvao privide povuenosti, gordosti i ponosa poe Fringila nou
je bio u potpunosti u mojoj moi. Govorio mi je sve. Iskazivao je potovanje mojoj
enstvenosti imajui u vidu njegove godine, moram priznati da je u tome bio nadasve
podatljiv. Posle toga bi zaspao. U mom naruju, sa ustima na mojoj dojci. Traei surogat
majinske ljubavi koju nikada nije spoznao.
Ovoga puta je bila sigurna, to nije bio odsjaj svetlosti svea. Dobro, zavidite mi,
pomisli. Zavidite mi. Imate na emu.
Bio je ponovi u potpunosti u mojoj moi.

*
Vrati se u krevet, Geralte. Pa jo nije svanulo, doavola!
Imam ugovoren sastanak. Moram da idem u Pomerol.
Ne elim da ide u Pomerol.
Dogovorio sam se. Dao sam re. Upravnik vinograda e me ekati na kapiji.
Taj tvoj lov na stvorove je glup i besmislen. ta ti eli da dokae time to e ubiti
jo jedno strailo iz peine? Svoju mukost? Znam bolje naine. Hajde, vrati se u krevet.
Nee otii ni u kakav Pomerol. Barem ne tako brzo. Upravnik moe da saeka, a na kraju
krajeva, ko je taj upravnik? Ja elim da vodim ljubav sa tobom.
Oprosti. Nemam vremena za to. Dao sam re.
elim da vodim ljubav sa tobom!
Ako eli da mi pravi drutvo na doruku, onda poni da se oblai.
-Ti me verovatno vie ne voli, Geralte. Ne voli me vie? Odgovori!
Obuci onu sivu haljinu sa perlama, onu sa aplikacijama od vidre. Ona ti se veoma
slae uz lice.

*
Bio je potpuno oaran mnome, ispunjavao je svaku moju elju ponovi Fringila.
Radio je sve to sam od njega zatraila. Tako je bilo.
Ma verujemo vam ree vrlo oporo ila de Tankarvil. Molimo, nastavite.
Fringila se iskalja u pesnicu.
Problem nastavi predstavljala je ta njegova kompanija. Ta udna banda, koju je
nazivao druinom. Kahir Maur Difrin ep Kelah, koji je buljio u mene i ak je crveneo od
napora da se priseti. Ali nije mogao da se priseti, poto sam u Darn Difri, rodovskom
zamku njegovih predaka, bila kada je imao est ili sedam godina. Milva, devojka naizgled
prgava i drska, a koju sam dva puta uhvatila kako plae, skrivi se u uglu staje.
Angulema, plaljivo detence. I Regis Terzif-Godfroa. Tip kog nisam umela da prozrem.
Oni, cela ta banda, imali su na njega uticaj koji nisam mogla da eliminiem.
Dobro, dobro, pomisli, ne diite obrve tako visoko, ne krivite usta. Saekajte. Jo nije
kraj prie. Posluajte jo o mom trijumfu.
Svako jutro nastavi celo to drutvo se sastajalo u kuhinji, koja se nalazila u
suterenu palate Bukler. Kuvar ih je voleo, uzgred, ne znam zbog ega. Uvek je za njih
neto pripremao, toliko obilato i toliko ukusno da je doruak obino trajao dva, ponekad
ak tri asa. Vie puta sam jela sa njima, zajedno sa Geraltom. Otuda znam kakve su
apsurdne razgovore imali obiaj da vode.

*
Po kuhinji, plaljivo koraajui na kandastim nogama, ile su dve kokoke, jedna crna,
a druga pirgava. Bacajui pogled na kompaniju koja je dorukovala, kokoke su kljucale
mrvice sa poda.
Kompanija, kao i svako jutro, okupila se u dvorskoj kuhinji. Kuvar ih je voleo, ko zna
zato, ali uvek je imao za njih neto ukusno. Danas su to bili kajgana, kiselica, dinstani
patlidan, zeja pateta, pola guske i bela kobasica sa cveklom, a uz to i pozamaan
kolut kozjeg sira. Svi su dorukovali ilo i u tiini. Osim Anguleme, koja je torokala.
A ja vam kaem, otvorimo ovde bordel. Kada obavimo to to imamo da obavimo,
hajde da se vratimo ovamo i otvorimo kuu razvrata. Osmotrila sam grad. Ovde ima
svega. Samo berbernica sam devet izbrojala, a apoteka osam. A javna kua ima samo
jedna, i to jadna, kenjara, velim ja vama, nije to javna kua. Nikakva konkurencija. Mi
emo otvoriti luksuzan kupleraj. Kupiemo spratnu kuu sa vrtom...
Angulema, smiluj se.
... iskljuivo za cenjenu klijentelu. Ja u biti kupleraj-mama. Velim vam, namlatiemo
velike pare i iveemo kao nekakva gospoda. Na kraju krajeva, jednom e me izabrati za
lanicu gradskog vea, a tada vam ja sigurno neu dati da umrete, jer im mene izaberu,
ja u izabrati vas i neete ni trepnuti...
Angulema, zamolili smo te. Evo ti, pojedi hleb sa patetom.
Na asak je bilo tiho.
ta danas lovi, Geralte? Je li teak posao?
Oevici vetac podie glavu iznad tanjira daju oprene opise. Te stoga, ako je
brizga, onda je posao dosta teak, ako je delihon, onda je srednje teak, ako je konjska
muva, onda je srednje lak. Moe biti i da je posao dosta lak, jer su poslednji put videli
stvora pred Lamas prole godine. Mogao je da ode iz Pomerola iza sedam gora.
to mu i elim kaza Fringila, grizui guiju koicu.
A ta se deava upita iznenada vetac kod Nevena? Nisam ga video toliko dugo
da sve znanje o njemu crpem iz paskvila koje pevaju u gradu.
Mi nismo u boljoj poziciji osmehnu se Regis stisnutim usnama. Znamo samo da je
na pesnik u toliko prisnim odnosima sa kneginjom Anrijetom da doputa sebi pred njom,
ak i pred svedocima, dosta intiman cognomen{45}. Zove je Lasica.
Tano je pogodio! kaza punih ustiju Angulema. Ta kneevska gica faktiki ima
takav nekakav lasiji nos. Tek da ne spominjem zube.
Niko nije savren namrti oi Fringila.
Vaistinu.
Kokoke, crna i pirgava, postale su toliko obesne da su poele da kljucaju Milvine
izme. Streliarka ih otera zamanim utom i opsova.
Geralt ju je odavno posmatrao. Sada se odluio.
Marija ree ozbiljno, gotovo surovo. Ja znam da je teko svrstati nae
konverzacije u ozbiljne, a ale u profinjene. Ali ne mora da nam demonstrira ba toliko
kiselu facu. Da li se neto desilo?
Pa naravno da se desilo kaza Angulema. Geralt je uutka otrim pogledom.
Prekasno.
A ta vi znate? Milva silovito ustade, umalo ne obalivi stolicu. A ta vi znate, a?
Nek vas avo i kuga nose! Poljubite me u dupe, svi, svi, razumete?
Zgrabi sa stola au, ispi do dna, a zatim je bez razmiljanja tresnu o pod. I istra,
zalupivi vratima.
Stvar je ozbiljna... poe uskoro Angulema, ali ovoga puta ju je vampir uutkao.
Stvar je vrlo ozbiljna potvrdi on. lpak, nisam oekivao ba toliko ekstremnu
reakciju od strane nae streliarke. Obino se tako reaguje kada se dobija korpa, a ne
onda kada se ona daje.
O emu vi, bestraga, govorite? iznervira se Geralt. A? Moe li neko konano da
otkrije o emu se ovde radi?
O baronu Amadisu de Trastamari.
Onom utljivom lovcu?
Ba o njemu. Izjavio je ljubav Milvi. Pre tri dana u lovu. On je ve mesec dana poziva
u lov...
Jedan lov Angulema bezobrazno sevnu zubima bio je dvodnevan. Sa noenjem u
lovakom zamku, shvatate? Dajem glavu...
Zaepi, devojko. Govori, Regise.
Formalno i sveano joj je zatraio ruku. Milva je odbila, izgleda na veoma otar
nain. Baron, iako je izgledao kao razuman ovek, primio je odbijanje k srcu kao mladi,
nadurio se i smesta otiao iz Buklera. A Milva od tada ide kao otrovana.
Ve predugo sedimo ovde proguna vetac. Predugo.
I ko to kae? kaza Kahir, koji je utao do tog trena. Ko to kae?
Oprostite vetac ustade. Popriaemo o tome kada se vratim. Upravnik vinograda
Pomerol me eka. A tanost je veevska utivost.

*
Nakon ustrog Milvinog izlaska i veevog odlaska, ostatak kompanije je dorukovao u
tiini. Po kuhinji, plaljivo koraajui na kandastim nogama, ile su dve kokoke, jedna
crna, a druga pirgava.
Imam progovori najzad Angulema, podiui pogled na Fringilu iznad tanjira koji je
obrisala koricom hleba jedan problem...
Shvatam klimnu glavom arobnica. To nije nita strano. Kada si imala poslednju
menstruaciju?
Ma ta pria? Angulema skoi estoko, plaei kokoke. Nita tome slino. Radi
se o neemu sasvim drugom!
Onda sluam.
Geralt hoe da me ostavi ovde kada bude krenuo na put.
Oh.
Kae frknu Angulema da ne sme da me izlae opasnosti i tome sline gluposti. A
ja elim da idem sa njim...
 Oh.
Ne prekidaj me, u redu? Ja elim da idem sa njim, sa Geraltom, jer samo se kraj
njega ne bojim da e me Jednooki Fulko opet uhvatiti, a ovde, u Tusenu...
Angulema prekinu je Regis. Uzalud pria. Gdica Vigo slua ali ne uje.
Uznemirena je samo zbog jedne stvari: veevog odlaska.
Oh ponovi Fringila, okreui glavu ka njemu i mrtei oi. Na ta ste izvoleli
ciljati, gospodineTerzif-Godfroa? Veev odlazak? A kada on to kree? Ako smem da
znam?
Moda ne danas, moda ne sutra odgovori vampir prijatnim glasom. Ali jednog
dana sigurno. Ne povreujui nikoga.
Ne oseam se povreeno Fringila odgovori hladno. Naravno, ako ste mene imali
na misli. A to se tie tebe, Angulema, uveravam te da u raspraviti sa Geraltom pitanje
odlaska iz Tusena. Garantujem ti, vetac e saznati moje miljenje o tom problemu.
Pa naravno frknu Kahir. Kako sam znao da ete ba tako odgovoriti, gice
Fringila.
arobnica ga je dugo posmatrala.
Vetac ree konano ne treba da ode iz Tusena. Ko mu eli dobro, ne treba da ga
nagovara na to. Gde e mu biti tako dobro kao to je ovde? Pliva u luksuzu. Ima svoje
stvorove koje lovi, zaraujui na tome sasvim fino. Njegov drug i saborac je miljenik
kneginje koja gospodari ovde, a i sama kneginja mu je blagonaklona. Uglavnom zbog te
sukube koja je pohodila spavae sobe. Da, da, gospodo. Anrijeta, kao i sve dame roene
Tusenjanke, neizmerno je zadovoljna vecem. Budui da je sukuba odjednom prestala da
ih pohodi, dame iz Tusena su priloile za specijalnu premiju, koju e svakog dana
uplaivati na veev raun u anfanelijevoj banci. Uveavajui imetak koji je vetac ve
pritedeo tamo.
Lep gest od dama Regis nije spustio pogled. A premija je zasluena. Nije lako
udesiti da sukuba prestane da ophodi. Moete mi verovati, gice Fringila.
I verujem ti. Kada smo ve kod toga, jedan od dvorskih straara je, kako on tvrdi,
video sukubu. Uvee, na grudobranima Kule Karoberte. U drutvu druge aveti. Navodno
vampira. Oba demona su se etala, kleo se straar, a izgledalo je da su prijatelji. Znate li
moda neto o tome, gosn Regise? Moete li da objasnite?
Ne Regisu ni kapak nije zadrhtao. Ne mogu. Postoje stvari na nebu i zemlji o
kojima ni filozofi nisu sanjali.
Nesumnjivo postoje takve stvari klimnu Fringila crnom glavicom. A u pogledu
toga da se vetac toboe pripremio da krene na put, da li vam je poznato neto vie?
Poto, vidite, meni nita nije spomenuo o takvoj nameri, a obino mi govori o svemu.
Oigledno proguna Kahir. Fringila nije obratila panju na njega.
Gosn Regise?
Ne ree vampir nakon aska utanja. Ne, gice Fringila, budite spokojni. Vetac
nam nipoto ne poklanja veu naklonost i konfidenciju nego vama. Ne apue nam na
uvce nikakve tajne koje bi krio od vas.
Otkuda onda Fringila je bila mirna kao granit to otkrie o odlasku?
A to vam je vampiru ni ovaj put nije zadrhtao kapak kao u toj izreci nae voljene
Anguleme, punoj mladalakog arma: doe nekad takvo vreme kada treba ili srati, ili
osloboditi zahod. Drugim reima...
Okanite se prekinu ga otro Fringila drugih rei. Bilo je dosta ovih, toboe punih
arma.
Due vreme je vladala tiina. Obe kokoke, crna i pirgava, ile su i kljucale ono to je
palo sa stola. Angulema obrisa rukavom nos umrljan cveklom. Vampir se zamiljeno igrao
prutom kobasice.
Zahvaljujui meni Fringila konano prekinu tiinu Geralt se upoznao sa Cirinim
rodoslovom, zapletima i tajnama njene genealogije, koje su poznate samo malobrojnim
osobama. Zahvaljujui meni, zna ono o emu jo pre godinu dana nije imao pojma.
Zahvaljujui meni, raspolae informacijom, a informacija je oruje. Zahvaljujui meni i
mojoj magijskoj zatiti, on je osiguran od neprijateljskog skeniranja, a samim tim i od
mukih ubica. Zahvaljujui meni i mojoj magiji, koleno ga vie ne boli i moe da ga
savija. Oko vrata nosi medaljon koji je izraen mojom vetinom, moda ne tako dobar
kao originalni veevski, ali opet... Zahvaljujui meni, i samo meni, u prolee ili leto,
informisan, osiguran, zdrav, spreman i naoruan, moi e da se bori protiv neprijatelja.
Ako je bilo ko od ovde prisutnih uradio vie za Geralta, dao mu vie, neka me o tome
obavesti. Rado u mu odati poast.
Niko se nije odazvao. Kokoke su kljucale Kahirove izme, ali mladi Nilfgardijac nije
obraao panju na njih.
Uistinu kaza on ironino niko od nas nije dao Geraltu vie nego to ste vi, gice.
Kako sam znala da e ba to kazati.
Nije u tome stvar, gice Fringila poe vampir. arobnica mu nije dala da dovri.
U emu je onda? upita agresivno. U tome to je sa mnom? to nas povezuje
oseanje? U tome to ja ne elim da sada ode odavde? to ne elim da ga uniti oseaj
krivice? Isti oseaj krivice, kajanje koje vas tera na put?
Regis je utao. Kahir takoe nije ispustio glasa. Angulema je gledala unaokolo, oito
ne shvatajui mnogo o emu se radi.
Ako je to da e Geralt pronai Ciri kaza uskoro arobnica zapisano u svicima
sudbine, onda e tako biti. Nezavisno od toga da li e vetac otii u planine ili sedeti u
Tusenu. Sudbina stie ljude. A ne obrnuto. Shvatate li to? Da li shvatate to, gosn Regise
Terzif-Godfroa?
Bolje nego to mislite, gice Vigo vampir okrenu na prstima prut kobasice, Ali po
mom miljenju, oprostite mi, sudbina nisu svici zapisani rukom Velikog Demijurga, niti
nebeska volja, niti neopozive presude nekog tamo provienja, ve rezultat mnogih
naizgled meusobno nepovezanih injenica, dogaaja i dejstava. Bio bih spreman da se
sloim sa vama da sudbina stie ljude... i ne samo ljude. Meutim, ne , deluje mnogo na
mene stanovite da obrnuto ne moe biti. Jer je takvo stanovite ugodan fatalizam,
pean{46} koji slavi otupelost i gnusnost, paperje perine i oaravajuu toplotu damskih
nedara. Ukratko govorei, ivot iz snova. A ivot, gice Vigo, moda i jeste san, moda se
i zavrava kao san... Ali to je san koji treba prosanjati aktivno. Zato, gice Vigo, nas eka
put.
iroko vam polje Fringila ustade, gotovo tako ustro kao i Milva maloas. Molim
lepo! Na prevojima vas ekaju meava, mraz i su dbina. I preko vam potrebno pokajanje.
iroko vam polje! Ali vetac e ostati ovde. U Tusenu! Sa mnom.
Smatram odgovori mirno vampir da greite, gice Vigo. San koji vetac sniva je,
priznajem to s naklonom, aroban i krasan san. Ali svaki san koji je predugo snevan
pretvara se u komar. A iz takvog se budimo uz vrisak.

*
Devet ena koje su sedele za velikim okruglim stolom zamka Montekalvo uprlo je
pogled u Fringilu Vigo. U Fringilu, koja je iznenada poela da zamuckuje.
Geralt je otiao u vinograd Pomerol osmog januara ujutro. A vratio se... Verovatno
osmog uvee... Ili devetog pre podne... Ne znam to... Nisam sigurna...
Jasnije zamoli je prijatno ila de Tankarvil. Molim vas, govorite jasnije, gice
Vigo. A ako vas neki fragment prie zbunjuje, molim vas, jednostavno ga zaobiite.

*
Po kuhinji, obazrivo koraajui na kandastim nogama, ila je pirgava kokoka. Mirisalo
je na supu.
Vrata se otvorie sa treskom. U kuhinju upade Geralt. Na licu pocrvenelom od vetra
imao je masnicu i ljubiasto-crnu krastu zgruane krvi.
Hajde, druino, pakujte se saopti im bez nepotrebnih uvoda. Odlazimo! Za sat
vremena, ni sekund kasnije, hou da vas sve vidim na brdu izvan grada, onamo gde stoji
stub. Spakovane, na sedlima, spremne za dalek i naporan put.
To je bilo dovoljno. Kao da su odavno ekali tu vest, kao da su odavno bili u
pripravnosti.
Trkom! vrisnu Milva, skaui. Ja u biti spremna i za pola sata!
I ja Kahir ustade, baci kaiku i pogleda u veca obazrivo. Ali hteo bih da znam ta
je ovo. Kapric? Svaa ljubavnika? Ili zaista put?
Zaista put. Angulema, zato pravi face?
Geralte, ja...
Ne boj se, neu te ostaviti. Promenio sam miljenje. Tebe treba uvati, balavice, ne
smem da te isputam iz vida. Polazak, rekao sam, pakujte se, vezujte bisage. I
pojedinano, da ne privlaimo panju, izvan grada, kod stuba na brdu. Nai emo se tamo
za sat.
Sigurno, Geralte! viknu Angulema. Majku mu, konano!
Za tren oka, u kuhinji su ostali samo Geralt i pirgava kokoka. I vampir, koji je mirno
nastavio da sre juhu sa knedlicama.
eka specijalan poziv? upita hladno vetac. Zato jo uvek sedi? Mesto da
tovari magarca Drakula? I oprosti se sa sukubom?
Geralte kaza spokojno Regis, zahvatajui jo supe iz inije. Za opratanje sa
sukubom mi je dovoljno onoliko vremena koliko i tebi za opratanje s tvojom crnkom.
Uzevi u obzir da uopte ima nameru da se oprata od tvoje crnke. A ovako meu
nama: mlade si mogao vriskom, silom i drekom. Meni treba neto vie, makar zbog
godina. Zamolio bih te za nekoliko rei objanjenja.
 Regise...
Objanjenje, Geralte. to pre pone, to bolje. Pomoi u ti. Jue ujutro, u skladu sa
dogovorom, sreo si se kod kapije sa upravnikom vinograda Pomerol.

*
Alkid Fjerabras, crnobradi upravnik vinograda Pomerol, koga je upoznao u Fazaneriji
no uoi Jule, ekao je veca kraj kapije, s magarcem, a bio je odeven i opremljen kao da
su imali u planu da putuju nekud tamo, daleko, daleko, na kraj sveta, ak iza Solveigine
kapije i prevoja Elskerdeg.
U sutini, to i nije tako blizu odgovori na Geraltovu kiselu opasku. Vi ste,
gospodine, pristigli iz irokog sveta, pa vam na mali Tusen izgleda kao zabit, mislite da
ovde od granice do granice moe da se dobaci kapa, i to ak suva kapa. No varate se. Do
vinograda Pomerol, poto smo se tamo uputili, ima dobar komad puta, ako stignemo
tamo do podneva, onda e to biti uspeh.
Onda je greka ree suvo vetac to tako kasno kreemo.
De, moda je i greka Alkid Fjerabras baci pogled na njega i dunu u brkove. Ali
nisam znao da ste od onih to su orni da ustaju u osvit. Jer to nije esto u velike gospode.
Ja nisam veliki gospodin. Krei, gos'n upravnie, ne gubimo vreme na praznu priu.
Iz usta mi uzeste.
Krenue kroz grad, kako bi prekratili put. Geralt je u poetku hteo da protestuje, plaio
se da ne zapadnu u zakrene sokake koji su njemu bili poznati. Upravnik Fjerabras, ipak,
kako se ispostavilo, bolje je poznavao i grad i doba kada na ulicama nije bilo guve. Ili
su bez problema i brzo.
Izali su na trg i proli pored gubilita. I giljotine sa obeenim ovekom.
Opasna je stvar pokaza upravnik pokretom glave sklapati rime i pevati pesme.
Pogotovo javno.
Ovde su surovi sudovi Geralt zaas ukapira u emu je stvar. Negde drugde za
paskvilu dobije najvie stub srama.
Zavisi o kome je paskvila oceni trezveno Alkid Fjerabras. I kako je rimovana.
Naa kneginja je dobra i voljena, ali ako je iznervira...
Pesme, kako kae jedan moj prijatelj, ne moe uguiti.
Pesme ne. Ali pesnika svakako, molim lepo.
Presekli su grad i izali kroz Ravarsku kapiju pravo na dolinu reke Blesure, koja je
ivahno pljuskala i penila u brzacima. Sneg na poljima leao je samo na brazdama i
udubljenjima, ali bilo je dosta hladno.
Pored njih je proao viteki odred, koji se sigurno uputio ka Prevoju Servantesa, ria
graninu straarsku kulu Vedetu. Zaareni se od grifona, lavova, srca, zvezda, krstova,
evrona i drugih heraldikih triarija naslikanih na titovima i izvezenih na kaputima.
Zatutnjae kopita, zafijukae zastavice, zagrme kretenska pesma, pevana monim
glasovima, o vitekoj sudbi i o dragoj koja, umesto da eka, prerano se udade.
Geralt isprati odred pogledom. Prizor vitezova lutalica podseti ga na Rejnarta de Bua-
Fresnea, koji tek to se vratio iz slube i povratio snagu u naruju svoje gospoje, iji se
mu, trgovac, nije vraao jutrima i noima, sigurno zadran negde zbog nabujale reke,
uma punih ivotinja i drugih elemenata ludila. Vetac nije ni pomiljao da iupa
Rejnarta iz zagrljaja ljubavnice, ali doista je alio to nije pomerio ugovor sa vinogradom
Pomerol za neki kasniji termin. Svideo mu se vitez, nedostajalo mu je njegovo drutvo.
Hajmo, gosn vee.
Hajmo, gosn Fjerabrase.
Poli su drumom uzvodno. Blesura se uvijala i krivudala, ali bilo je mnotvo mostia,
tako da nisu morali da idu zaobilaznim putem.
Iz nozdrva Ukljeve i magarca buktala je para.
ta mislite, gosn Fjerabrase, hoe li zima dugo drati?
Na Saovinu je bio mraz. A poslovica kae: Kad je na Saovinu mraz, tople gae
nadeni.
Shvatam. A vaa vinova loza? Nee joj smetati hladnoa?
Bivalo je i hladnije.
Ili su u tiini.
Pogledajte ono progovori Fjerabras, pokazujui. Onamo, u kotlini, nalazi se selo
Lisiije Jame. Na tamonjim poljima, udo nad udima, rastu lonci.
Kako?
Lonci. Raaju se iz materice zemlje, sami od sebe, iskljuivo kao delo prirode, bez
ikakve ljudske pomoi. Kao to negde drugde rastu krompiri ili repa, tako u Lisiijim
Jamama rastu lonci. Svakojakih vrsta i raznih oblika.
Stvarno?
Dabogda ja crk. Zbog toga Lisiije Jame uspostavljaju partnerske kontakte sa selom
Dudno. Budui da tamo, kako krue prie, zemlja raa poklopce za lonce.
Svakojakih vrsta i raznih oblika?
Pogodili ste u sr, gosn vetac.
Nastavili su dalje. U tiini. Blesura je umela i penila se na kamenju.

*
A eno tamo, pogledajte, gosn vetac, ruevine drevnog grada Dun Tine. Bio ti je
ovaj grad, ako je verovati bajci, svedok stranih scena. Valgerije, koga su zvali Silni, tu je
svirepo i u okrutnim mukama ubio nevernu enu, ljubavnika isto, majku isto, sestru isto i
brata isto. A potom je seo i zaplakao, ne zna se zbog ega...
uo sam za to.
Bili ste ovde?
Ne.
Ha. Znai, pria se daleko iri.
Pogodili ste u sr, gosn upravnie.

*
A ona tamo pokaza vetac skladna mala kula, onamo, iza onog stranog grada?
ta je to?
Onamo? To je hram.
Kojeg boanstva?
 A ko bi to pamtio.
Istina. Ko bi.

*
Oko podneva ugledae vinograd i padine brda koje se blago sputaju ka Blesuri,
naikane ednama ravno obrezane loze, sada nezgrapne i gole. Na vrhu najvieg brda,
ibani vetrom, zabijali su se u nebo kule, masivan donon{47} i barbakana{48} zamka
Pomerol.
Geralta je zainteresovalo to je put koji vodi ka zamku bio nita manje utrt i utaban
kopitima i tokovima kola nego glavni drum, jasno se videlo da je neko esto skretao sa
druma ka zamku Pomerol. Suzdravao se od pitanja sve dok ispred zamka nije opazio
petnaestak ispregnutih kola pokrivenih plahtama, solidna i jaka vozila koja su se koristila
za dalek transport.
Trgovci objasni upravnik kada ga je upitao. Preprodavci vina.
Trgovci? zaudi se Geralt. Kako to? Mislio sam da su planinski prevoji prekriveni
snegom, a Tusen odseen od sveta. Na koji su onda nain trgovci dospeli ovamo?
Za trgovce ree ozbiljno upravnik Fjerabras ne postoje loi putevi, barem ne za
one koji se ozbiljno odnose prema svom poslovanju. Kod njih, gosn vee, postoji ovakav
princip: kada te cilj vodi, mora pronai sredstvo.
To je zaista kaza polako Geralt precizan princip i vredi ga slediti. U svakoj
situaciji.
Bez sumnje. Ali, istini na volju, neki trgovci sede ovde od jeseni, nisu mogli da odu.
Ali nisu klonuli duhom, vele, ma, ta ima veze, u prolee emo ovde biti prvi, pre nego to
se konkurencija pojavi. Kod njih se to zove: misliti pozitivno.
I tom principu Geralt klimnu glavom teko je neto prebaciti. Jo jedna stvar me
intrigira, gosn upravnie. Zato ti trgovci sede ovde, u pustoi, a ne u Bukleru? Kneginja
se ne uri da im udeli gostoprimstvo? Moda prezire trgovce?
Nikako odgovori Fjerabras. Kneginja ih stalno poziva, ali oni uljudno odbijaju. I
stanuju kraj vinograda.
Zato?
Bukler je, vele, nita do gozbe, balovi, terevenke, banenja i ljubavisanje. ovek,
vele, samo lenstvuje, tupavi i trai vreme, umesto da misli o trgovini. A treba se misliti o
onome to je uistinu vano. O cilju koji te vodi. Neprestano. Ne rasipajui misli na neke
tamo triarije. Tada, i samo tada, zacrtan cilj se ostvaruje.
Dabome, gosn Fjerabrase vetac kaza polako. Srean sam zbog naeg
zajednikog puta. Imao sam mnogo koristi od naih razgovora. Stvarno mnogo.

*
Uprkos oekivanjima veca, nisu poli u zamak Pomerol, ve neto dalje, na uzviicu
iza kotline, na kojoj se izdizao drugi zamak, malo manji i mnogo zanemareniji. Katel se
zvao Zurbaran. Geralt se radovao izgledima skorog posla, poto je Zurbaran, mraan i
zupast od oronulih pukarnica, izgledao ba kao ukleta ruevina, koja je sigurno vrvela
od ini, uda i stvorova.
 Unutra, u dvoritu, umesto uda i stvorova, video je desetak ljudi okupiranih poslovima
tako arobnim kao to je kotrljanje bavi, hoblovanje dasaka i zakucavanje istih pomou
eksera. Mirisalo je na svee drvo, sve kre, bajate make, uskislo vino i orbu od graka.
orbu su uskoro posluili.
Izgladneli od puta, vetra i studeni, jeli su energino i utke. Drutvo im je pravio
potinjeni upravnika Fjerabrasa, koji je Geraltu predstavljen kao Simon Gilka. Sluile su ih
dve plavokose devojke s pletenicama dugim dobra dva lakta. Obe su slale vecu tako
izazovne poglede da je reio da se to pre lati posla.
Simon Gilka nije video stvora. Znao je kako izgleda iskljuivo iz druge ruke.
Bio je crn, pih, kao katran, ali kada bi puzio po zidu, kroz njega su se videle cigle. Bio
je kao ovaj aspik, razumete, gosn vetac, ili kao, da prostite, nekakva bala. A apetine je
imao dugake i tanke, a imao je silu tih apetina, osam ili ak i vie. A Jontek je tako
stajao, stajao i gledao, dok mu na kraju nije sinulo i naglas dreknu: Gubi se, odlazi! Jo
je dodao i egzorcizam: I dabogda crk, mater ti tvoju! Tada stvor hop-hop-hop!
Odskakuta i to je sve to smo od njega videli. Nesta u eljustima peine. Onda momci
rekoe ovako: ako je to stvor, onda dajte poviicu za posao u uslovima tetnim za
zdravlje, a ako neete, onda emo mi otii do esnafa sa albom. Va esnaf, velim im ja
na to, moe da mi...
Kada je prekinu ga Geralt poslednji put stvor vien?
Pa, pre tri nedelje. Tako nekako, malo pred Jule.
Kazali ste vetac pogleda upravnika da je pred Lamas.
Alkid Fjerabras pocrvene na mestima koje nije prekrivala brada. Gilka frknu.
E pa tako ti je to, gosn upravnie, ako hoete da upravljate, treba ee da svraate
kod nas, a ne samo da zadnjicom polirate stolicu u kancelariji u Bukleru. Ja mislim...
Ne zanimaju me prekinu ga Fjerabras vae misli. Priajte o stvoru.
Pa ve sam ispriao. Sve to se zbilo.
Nije bilo rtava? Niko nije bio napadnut?
Ne. Ali lane je jedan sluga nestao bez traga. Neki su govorili da ga je stvor odvukao
u bezdan i usmrtio. Drugi pak da to nije bio nikakav stvor, ve da je taj sluga po
sopstvenoj zamisli zbrisao, zbog dugova i elemenata. Jer on se, pazite, teko kockao, a
povrh toga je napumpao stomak mlinarevoj keri, a ova je otrala u sud, a sud je naredio
slugi da plati elemente...
Nikoga vie Geralt naglo prekinu izlaganje stvor nije napao? Niko drugi ga nije
video?
Ne.
Jedna od devojaka, dolivajui Geraltu lokalno vino, pree mu dojkom po uhu, pa
namignu zavodljivo.
Hajdemo ree Geralt brzo. Nema potrebe da dangubimo i avrljamo. Odvedite
me u podrume.

*
Fringilin amulet, naalost, nije ispunio nade poloene u njega. Geralt ni na trenutak
nije verovao u to da e hrizopras, okovan u srebro i ilifovan, zameniti njegov veevski
medaljon sa vukom. Uostalom, Fringila to uopte nije obeala. Meutim, uveravala je
sa velikim ubeenjem da e nakon uigravanja sa psihom onoga koji ga nosi amulet biti
u stanju da ini razne stvari, ukljuujui i upozorenje na opasnost.
Ipak, ili Fringiline ini nisu uspele, ili su se Geralt i amulet razlikovali u pogledu toga
ta je opasnost a ta nije. Hrizopras je jedva osetljivo podrhtao, kada su idui u podrume
presekli put velikoj rioj maki koja je defilovala po dvoritu uzdignutog repa. Maka je, s
druge strane, sigurno primila neki signal od amuleta, jer je kidnula, mjauui strahotno.
A kada je vetac siao u podrume, medaljon je svaki as iritantno vibrirao, i to u
suvim, ureenim i istim lagumima, u kojima je jedinu pretnju predstavljalo vino u
velikim bavama. Onome ko bi, izgubivi samokontrolu, legao otvorenih usta ispod
vranja{49}, pretilo je teko prepijanje. I nita vie.
S druge strane, medaljon nije zadrhtao kada je Geralt napustio deo laguma koji je bio
korien i siao nie pratei stepenice i potkope. Vetac je ve odavno shvatio da su se
ispod veine tusenskih vinograda nalazili drevni rudnici. Sigurno je bilo ovako: kada je
posaena vinova loza poela da raa i osigurava bolji profit, ljudi su prestali da
eksploatiu minerale, a rudnike su napustili, delimino adaptirajui prokope i hodnike u
vinske prodavnice i podrume. Zamkovi Pomerol i Zurbaran su stajali iznad starog rudnika
kriljaca. Tu se rojilo od potkopa i jama i bio je dovoljan tren nepanje da bi se zavrilo
na dnu jednog od njih sa komplikovanim prelomima. Deo jama pokrivale su trule daske
koje se, budui da su bile posute prainom od kriljaca, nimalo nisu razlikovale od poda.
Bilo je opasno neoprezno zakoraiti na neto takvo a medaljon treba da upozori. Nije
upozorio.
Nije upozorio ni kada je iz kriljakog ljunka na nekih deset koraka ispred Geralta
iskoio siv nejasan oblik, koji je zagrebao kandama zemlju, izveo divljaki okret,
prodorno zariao, a potom uz fijuk i kikotanje pojurio hodnikom i zbrisao u jednu od nia
to su zevale u zidu.
Vetac opsova. Magina drangulija je reagovala na rie make, a nije reagovala na
gremline. Morau o tome da porazgovaram sa Fringilom, pomisli, prilazei rupi u kojoj je
iezao stvor.
Amulet snano zadrhta.
Sada kada je prolo, pomisli. Ali istog asa se dublje zamisli. Moda medaljon na kraju
krajeva i nije tako glup. Standardna i omiljena taktika gremlina zasnivala se na beanju i
zasedi, iz koje bi raskidali gonia kandama otrim poput srpa. Gremlin je mogao da eka
tamo, u tami, a medaljon je to signalizirao.
ekao je dugo, zadravajui dah, pomno napreui sluh. Amulet je mirno i mrtvo leao
na njegovim grudima. Iz rupe se pronosio ustajao, neprijatan smrad. Ali vladala je mrtva
tiina. A nijedan gremlin ne bi izdrao toliko dugo u tiini.
Bez razmiljanja, upuza u rupu i krenu etvoronoke, derui lea o hrapavu stenu. Nije
iao dugo.
Neto zakrcka i zapucketa, pod popusti, a vetac ode dole zajedno s nekoliko kvintala
peska i ljunka. Na sreu, trajalo je kratko, a ispod njega nije bila neizmerna provalija,
ve obian lagum. Izlete kao govno iz kanalizacione cevi i gromko tresnu na hrpu trulih
drva. Istrese trunje iz kose i ispljunu prainu, te opsova gnusno. Amulet je drhtao bez
prestanka, koprcao se na njegovim grudima kao vrabac metnut pod pazuh. Vetac se
suzdravao da ga ne strgne i baci u vraju mater. Kao prvo, Fringila bi bila besna. Kao
drugo, hrizopras je toboe imao jo neke druge arobnjake sposobnosti. Geralt se nadao
da e amulet s tim drugim sposobnostima biti manje nepouzdan.
Kada je pokuao da ustane, napipao je okruglu lobanju. I shvatio da to na emu lei
uopte nisu drva.
Ustade i brzo osmotri gomilu kostiju. Sve su bile ljudske. Svi ti ljudi su u trenutku smrti
bili vezani okovima i najvjerovatnije nagi. Kosti su bile smrskane i izgrizene. Kada su bile
grizene, mogue da ljudi vie nisu bili ivi. Ali to nije bilo sigurno.
Iz potkopa ga je izveo hodnik, dug, prav kao strela. kriljana stena bila je obraena
dosta glatko, to vie nije liilo na rudnik.
Izaao je naglo u ogromnu kavernu, ija je tavanica tonula u tamu. Sredinu kaverne
zauzimala je ogromna, crna i neizmerna rupa nad kojom je visio kameni mosti koji je
izgledao opasno delikatno.
Voda je kapala sa zidova, odzvanjala je ehom. Iz provalije su se irili hladnoa i smrad.
Amulet se ponaao mirno. Geralt zakorai na most, oprezan i usredsreen, starajui se da
se dri podalje od balustrada koje su se krunile.
Posle mosta je opet bio hodnik. Na glatko obraenim stenama spazio je zarale drae
baklji. Bile su tu i nie, u kojima su stajale statuice od peara, mada ih je voda koja
godinama kaplje raskvasila i podronila u kumire bez oblika. Na zidovima su takoe bile
postavljene ploe sa bareljefima. One koje su bile izraene od otpornijeg materijala bile
su mnogo itkije. Geralt prepozna enu sa lunarnim rogovima, kulu, lastavicu, nerasta,
delfina, jednoroga.
uo je glas.
Stade, zadravajui dah.
Amulet zadrhta.
Ne. To nije bila varka, to nije bio um kriljca koji se osipao, niti eho vode koja kaplje.
To je bio ljudski glas. Geralt zatvori oi, napregnu sluh. Locirao je.
Glas je, vetac bi se mogao zakleti, dopirao iz naredne nie, iza naredne statuice,
podronjene, ali ne toliko da bi izgubila okruglaste enske obline. Ovoga puta medaljon je
stajao na visini zadatka. Blesnu, a Geralt opazi iznenadan refleks metala na zidu. Uhvati
snano enu u naruje i estoko skrenu. Zakripa, cela nia okrenu se na elinim
arkama, otkrivajui spiralne stepenice.
Sa vrha stepenica ponovo se zauo glas. Geralt nije dugo razmiljao.
Gore je pronaao vrata koja su se otvorila bez otpora i ak bez kripe. Iza vrata se
nalazila malecna zasvoena prostorija. Iz zidova su trale etiri ogromne mesingane
cevi, na krajevima rairene kao trube. Na sredini, izmeu otvora truba, stajala je fotelja,
a na fotelji je sedeo kostur.
Na lobanji je imao ostatke beretke koja je spala ak do zuba, na sebi dronjke nekada
bogate odee, na vratu zlatni lani, a na stopalima izme sa uzdignutim vrhovima koje
su jako izgrizli pacovi.
Iz jedne trube razlee se kijanje, tako glasno i neoekivano da je vetac ak odskoio.
Zatim je neko istresao nos, a odjek pojaan mesinganom cevi bio je gotovo paklen.
 Nazdravlje razlee se iz cevi. Ala mrete, Skelene.
Geralt izgura kostura iz fotelje, ne zaboravljajui da uzme sliku i sakrije zlatan lanac u
dep. Potom je zaseo na prisluno mesto. Kod otvora trube.

*
Glas jednog od prislukivanih bio je dubok i tutnjav. Kada je govorio, mesingana cev je
vibrirala.
Ala mrete, Skelene. Gde ste tako ozebli? I kada?
teta je priati o tome odgovori prehlaeni. Prokleta boletina, prikaila se i dri,
tarnan to pusti, opet se vraa. ak ni magija ne pomae.
Moda bi vredelo promeniti magiara? progovori sledei glas, kripav poput stare
zarale arke. Taj Vilgeforc zasad ima malo uspeha na koje moe biti ponosan. Po mom
miljenju...
Ostavimo se toga ubaci se neko govorei sa karakteristinim otezanjem silaba.
Nismo zbog toga organizovali skup ovde, u Tusenu. Na kraju sveta.
Na prokletom kraju sveta!
Taj kraj sveta kaza prehlaeni meni je jedina poznata zemlja koja ne poseduje
vlastitu slubu bezbednosti. Jedino oe carstva koje nije naikano agentima Vatjea de
Ridoa. Ovu veito veselu i pripitu kneevinu svi smatraju kominom i niko se ozbiljno ne
ophodi prema njoj.
Takve zemljice kaza onaj to otee silabe uvek su bile raj za pijune i omiljeno
mesto njihovih okupljanja. Zato su privukli i kontraobavetajnu slubu i piclove, razne
profesionalne motritelje i prislukivae.
Moda je tako bilo ranije. Ali ne za vreme enske vladavine, koja traje u Tusenu
skoro stotinu godina. Ponavljam, ovde smo bezbedni. Ovde nas niko nee pronai i
prislukivati. Pravei se da smo trgovci, moemo spokojno pretresti pitanja od ivotnog
znaaja, a pogotovo ona koja se tiu vaih kneevskih milosti. Vaih privatnih bogatstava
i latifundija{50}.
Prezirem line interese, eto vam! zapeni kripavi. I nisam ovde radi privatnih
interesa! Zanima me samo i iskljuivo dobro carstva. A dobro carstva, gospodo, jeste
mona dinastija! S druge strane, bie teta i veliko zlo za carstvo ako na tron sedne neki
krvno neist, pokvaren plod zle krvi, potomak fiziki i moralno bolesnih severnih kraljia.
Ne, gospodo! Ja, De Vet od De Vetova, tako mi Velikog Sunca, neu pasivno gledati na
takvu stvar! Tim pre to je mojoj keri skoro bilo obeano...
Tvoja ker, De Vete? zaria onaj basoviti, tutnjavi. A ta ja treba da kaem? Ja,
koji sam podrao ono pseto Emhira onda, u borbi protiv uzurpatora? Pa iz moje
rezidencije su kadeti krenuli u juri na palatu! A ta je sa onim pre toga? Pa kod mene se
skrivao! Tada je, mala protuva, naklonjeno gledao u moju Ejlan, osmehivao se, davao joj
komplimente, a i iza zastora, znam to, stiskao joj sise. A sada ta... neka druga carica?
Takva poruga? Takva uvreda? Car Vene Imperije koji ispred kerki starih rodova stavlja
skitnicu iz Cintre! ta? Sedi na tronu zbog moje milosti, a moju Ejlan sme da omalaava?
Ne, ne podnosim to!
Ni ja! viknu sledei glas, visok i uzbuden. I meni je priredio uvredu! Zbog te
cintrijske skitnice ostavio je moju enu!
Pukom sreom progovori onaj to otee silabe skitnica je poslata na onaj svet.
Kako proizilazi iz izvetaja gosn Skelena.
Paljivo sam sluao taj izvetaj kaza kripavi i doao sam do zakljuka da iz
njega ne proizilazi nita osim da je skitnica nestala. A ako je nestala, onda moe ponovo
da se pojavi. Od prole godine, ona je nestajala i pojavljivala se nekoliko puta! Zaista,
gosn Skelene, veoma ste nas razoarali, eto vam. Vi i taj va arobnjak, Vilgeforc!
Sada nije vreme za to, Joahime! Nije vreme da se meusobno vreamo i krivimo,
zabijamo klinove u nae jedinstvo. Moramo biti snani u jedinstvu. I odlunosri. Stoga je
nevano da li je Cintrijka iva ili ne. Car, koji je jednom nekanjeno uvredio stare rodove,
radie to i dalje! Nema Cintrijke? Onda e za nekoliko meseci biti spreman da nam
predstavi caricu iz Zerikana ili Zangvebara! Ne, tako mi Velikog Sunca, to neemo
dozvoliti!
Neemo dopustiti, eto vam! Pravo zbori, Ardale! Rod Emreisa izneverio je
oekivanja, svaki trenutak tokom kojeg Emhir sedi na tronu kodi carstvu, eto vam. A
imamo koga da posadimo na tron. Mladi Vurhis...
Razlee se glasno kihanje, a potom trubno mrkanje.
Konstituciona monarhija kaza kiha. Krajnje je vreme za konstitucionu monarhiju,
za progresivan reim. A zatim demokratija... Vladavina naroda...
Imperator Vurhis ponovi s naglaskom duboki glas. Imperator Vurhis, Stefane
Skelene. Koji e biti oenjen mojom Ejlan ili nekom od keri Joahima. A onda u ja biti
veliki krunski kancelar, a De Vet feldmaral. Vi pak, Stefane, grof i ministar unutranjih
poslova. Ili ete moda, kao oslobodilac nekog tamo naroda, proglasiti rezignaciju od
titule i poloaja. A?
Ostavimo na miru istorijske procese ree pomirljivo prehlaeni. Njih ionako nita
nee zaustaviti. A to se tie dananjice, vaa milosti, veliki kancelaru Ep Dahi, ako i
imam neke primedbe protiv linosti princa Vurhisa, to je uglavnom zato to je on ovek
gvozdenog karaktera, ponosan i nepokoran, na koga nije lako uticati.
Ako mogu neto da doapnem progovori onaj to otee silabe. Princ Vurhis ima
sina, maleckog Morvrana. On je znatno bolji kandidat. Kao prvo, ima vra prava na
tron, kako po mukoj, tako i po enskoj liniji. Kao drugo, on je detence umesto kojeg e
upravljati regentski savet. Odnosno mi.
Gluposti! Izai emo na kraj i sa ocem! Pronai emo nain!
Podmetnuemo mu predloi onaj uzbueni moju enu!
Smirite se, grofe Broine. Sada nije vreme za to. Gospodo, treba da se posavetujemo
oko neeg drugog, eto vam. Hteo sam da napomenem da Emhir var Emreis jo uvek
vlada.
Dabome sloi se prehlaeni, trubei u maramicu. Vlada i ivi, osea se odlino,
kako telesno, tako i umno. Naroito ovo drugo ne treba dovoditi u pitanje, nakon to se u
Nilfgardu otarasio obeju vaih milosti zajedno s tom vojskom koja vam je mogla biti
verna. Kako onda mislite da izvrite prevrat, milostivi knee Ardale, kada ete svakog
trena morati da odete u boj na elu grupe Armija Istok? A i knez Joahim je verovatno
ve trebalo da bude uz svoju vojsku, uz Specijalnu operativnu grupu Verden.
 Mani se zajedljivosti, Stefane Skelene. I ne pravi face koje te, samo po tvom
miljenju, ine slinim tvom novom principalu, arobnjaku Vilgeforcu. A znaj i ovo, Sovo,
kad ve i Emhir neto sumnja, tu krivicu ete snositi iskljuivo vi, ti i Vilgeforc. Priznaj,
hteli ste da uhvatite Cintrijku i trgujete njome, da kupite Emhirovu milost? Sada, kada
devojka nije iva, nemate ime da trgujete, zar ne? Emhir e vas rastrgnuti konjima, eto
vam. Neete podii glave, ni ti, ni arobnjak sa kojim si se povezao i pored nas.
Niko od nas nee podii glave, Joahime dobaci bas. Treba pogledati istini u oi.
Uopte nismo u boljoj poziciji od Skelena. Zahvaljujui okolnostima, svi delimo istu
sudbinu.
Ali delimo je zbog Sove! Trebalo je da delujemo tajno, a ta sad? Emhir zna sve!
Agenti Vatjea de Ridoa tragaju za Sovom po itavoj imperiji! A nas, ne bi li nas se
otarasili, poslae u rat, eto vam!
Upravo tome bih se kaza onaj to otee silabe radovao, to bih iskoristio. Rat, koji
traje, uveravam vas, ve je svima preko glave. Vojsci, narodu, a pre svega trgovcima i
preduzetnicima. Sama injenica da je rat okonan bie pozdravljena u celom carstvu sa
velikom radou, nezavisno od toga kako e se rat okonati. A ipak vi, kao komandanti
armija, moete uticati na ishod rata i to vam je, da se tako izrazim, stalno nadohvat ruke.
ta ete prostije nego da vas, u sluaju pobede koja bi okonala oruani konflikt,
ovenaju lovorovim vencima? A u sluaju poraza, da istupite kao ljudi koje je poslalo
provienje, zastupnici pregovora koji su stavili taku na prolivanje krvi?
Istina kaza ubrzo kripavi. Tako mi Velikog Sunca, to je istina. Pravo zborite,
gosn Luvardene.
Emhir je kaza bas metnuo sebi omu oko vrata, poslavi nas na front.
Emhir je kaza uzbueni jo uvek iv, milostivi knee. iv je i odlino se osea. Ne
pravimo raanj dok je zec jo u umi.
Ne kaza bas. Najpre ubijmo zeca.
utnja je dugo trajala.
Stoga, atentat. Smrt.
Smrt.
Smrt!
Smrt. To je jedino reenje. Emhir ima pristalice sve dok je iv. Kada Emhir umre, svi
e nas podrati. Aristokratija e stati na nau stranu. Zato to smo mi aristokratija, a
snaga aristokratije je njena solidarnost. Na nau stranu e stati znatan deo vojske,
pogotovo onaj deo oficirskog korpusa koji pamti Emhirove istke nakon poraza u Sodenu.
I narod e stati na nau stranu...
Jer narod je zaostao, glup i lako je njime manipulisati dovri Skelen, imrknuvi
nos. Dovoljno je viknuti: Ura!, odrati govor sa stepenita senata, otvoriti zatvore i
sniziti dabine.
Apsolutno ste u pravu, grofe kaza onaj to otee silabe. Sada znam zato se tako
gromoglasno zalaete za demokratiju.
Upozoravam zakripa onaj po imenu Joahim da nam nee krenuti tako glatko,
gospodo. Ceo na plan se zasniva na torne da Emhir umre. A ne smemo zatvarati oi pred
injenicom da Emhir ima mnogo sledbenika, ima korpuse unutranje vojske, ima
fanatinu gardu. Nee biti lako probiti se kroz brigadu Impera, a ona e se, ne
zavaravajte se, boriti do poslednjeg oveka.
I ovde izjavi Stefan Skelen nam pomo nudi Vilgeforc. Neemo morati da
opsedamo palatu, niti da se probijamo kroz Imperu. Problem e reiti jedan atentator
koji ima maginu protekciju. Onako kako se zbilo u Tretogorju, tik pred ustanak
arobnjaka na Tanedu.
Kralj Radovid Redanjski.
Tako je.
Vilgeforc ima takvog atentatora?
Ima. Da bismo vam dokazali svoje poverenje, gospodo, rei emo vam ko je to.
arobnica Jenefer, koju drimo u tamnici.
U tamnici? uo sam da je Jenefer Vilgeforcova saveznica.
Ona je njegov zatvorenik. Zaarana i hipnotisana, programirana kao golem{51} da
izvri atentat. Posle toga e izvriti samoubistvo.
Ne pasuje mi ba neka zaarana vetica ree onaj to otee silabe, a od mrskosti
ih je otezao jo vie. Bolji bi bio junak, vatren ovek odan ideji, osvetnik...
Osvetnica prekinu ga Skelen. Pasuje kao salivena, gosn Luvardene. Jenefer e se
osvetiti za nepravdu koju joj je priredio tiranin. Emhir je proganjao i doveo do smrti njenu
tienicu, nevino dete. Taj okrutni samodrac, taj izopaenik, umesto da brine o carstvu i
narodu, proganjao je i maltretirao decu. Za to ga je sustigla osvetnika ruka...
Ja mislim izjavi basom Ardal ep Dahi da je to vrlo dobro.
I ja zakripa Joahim de Vet.
Odlino! dreknu uzbueno grof Broine. Tiranina i izopaenika e sustii
osvetnika ruka zbog zlostavljanja tuih ena. Odlino!
Jedna stvar otegnu silabe Luvarden. Kako biste dokazali poverenje, grofe
Skelene, odajte nam aktuelno mesto boravka gosn Vilgeforca.
Gospodo, ja... Ne smem...
To e biti garancija. Zaloga iskrenosti i predanosti cilju.
Ne plai se izdaje, Stefane pridoda Ep Dahi. Niko od ovde prisutnih te nee odati.
To je paradoks. U drugim okolnostima, moda bi se meu nama i naao takav koji bi hteo
da kupi ivot, izdajui ostale. Ali svi mi vrlo dobro znamo da se izdajstvom ne bi kupilo
nita. Emhir var Emreis ne prata. Ne ume da oprosti. On mesto srca ima led. I zbog toga
e umreti.
Stefan Skelen nije se vie dvoumio.
Pa onda dobro kaza. Neka to bude zaloga iskrenosti. Vilgeforc se skriva u...

*
Vetac, koji je sedeo kod otvora trube, bolno stisnu pesnice. Napregnu sluh. I seanje.

*
Veeve sumnje u pogledu Fringilinog amuleta bile su neosnovane i rasprile su se za
tren oka. Kada je uao u veliku kavernu i pribliio se kamenom mostiu iznad crne
provalije, medaljon je poeo da mu se trza i koprca na vratu, sad ve ne kao vrabac,
nego kao golema i snana ptica. Na primer, gaac.
Geralt se zaledi. Primiri amulet. Nije pravio nikakve pokrete kako mu ui ne bi zbunio
ni um, ni glasniji izdah. ekao je. Ztiao je da je sa druge strane provalije, preko mosta,
bilo neto, neto je vrebalo u tami. Nije iskljuivao da je neto moglo da se krije i iza
njegovih lea, a most je trebalo da bude zamka. Nije imao nameru da dozvoli da upadne
u nju. ekao je. I doekao.
Zdravo, vee zauo je. ekali smo te ovde.
Glas koji je dopirao iz mraka zvuao je udnovato. Ali Geralt je ve uo takve glasove,
poznavao ih je. Glasovi bia koja nisu navikla na sporazumevanje pomou govora.
Umejui da se koriste plunom aparaturom, dijafragmom, dunikom i grkljanom, ta
stvorenja nisu sasvim vladala artikulacionim aparatom, ak ni onda kada su njihove usne,
nepce i jezik imali strukturu potpuno slinu ljudskoj. Rei koje su izgovarala takva bia,
osim to su bile udno akcentovane i intonirane, bile su pune zvukova neprijatnih za
ljudsko uho od tvrdih i runo kevtavih do itavih i klizavo mekih.
ekali smo te ovde ponovi glas. Znali smo da e doi ako te primamimo
glasinama. Da e upuzati ovde, pod zemlju, da traga, lovi, progoni i ubija. Odavde
vie nee izai. Nee vie videti to sunce koje si toliko voleo.
Pokai se.
U tami preko mosta neto se pomeri. Mrak na jednom mestu kao da se zgusnuo i
preuzeo ljudski oblik u grubim crtama. inilo se da stvor ni na tren nije ostajao u istoj
poziciji i mestu, menjao ih je pomou brzih, nervoznih, treperavih pokreta. Vetac je ve
viao takva bia.
Kored zakljui hladno. Mogao sam da oekujem ovde nekog kao to si ti. udo je
da ranije nisam naleteo na tebe.
Vidi, vidi u glasu ivahnog stvora zazvua podsmeh. Mrak, a prepoznao me je. A
prepoznaje li ovog? I ovog? I ovog?
Iz mraka, beumno kao duhovi, pomolie se tri nova stvora. Jedan, koji je vrebao iza
lea koreda, po obliku i sveoptem izgledu takoe je bio humanoid, ali nii, pogrbljeniji i
majmunskiji. Geralt je znao da je to kilmulis.
Druga dva stvora, kako je vetac s pravom pretpostavio, krila su se ispred mosta,
spremni da mu preseku povlaenje kad bi zakoraio na most. Prvi, s leve strane, zagreba
kandama kao ogroman pauk i zamre, mrdajui brojnim kracima. To je bio kovitlar.
Poslednji stvor, koji je u grubim crtama podseao na svenjak, ukaza se, inilo se, pravo
iz napukle kriljane stene. Geralt nije mogao da odgonetne ta je to. Ni u jednoj od
veevskih knjiga nije figurirao takav monstrum.
Ne elim svau ree, pomalo raunajui na injenicu da su stvorovi zapoeli sa
razgovorom, umesto da mu kao i obino iz tame skoe za vrat. Ne elim svau sa
vama. Ali ako dode do toga, braniu se.
Mi smo to ve iskalkulisali izjavi siktavo kored. Zbog toga nas ima etvorica. Zbog
toga smo te ovamo namamili. Zagorao si nam ivot, podli vee. Najlepe jame na ovoj
strani sveta, divno mesto za prezimljavanje, mi ovde zimujemo gotovo od poetka
istorije. A sada si ti tu dopuzao da lovi, nitkove. Da nas juri, goni i ubija radi novca.
Doao je kraj tome. Tebi takoe.
 Sluaj, korede...
Ljubaznije proguna stvor. Ne trpim prostakluk.
Pa kako onda da ti se...
Gospodine vajceru.
Dobro, gospodine vajceru nastavi Geralt, naizgled posluno i pokorno ovako
stoje stvari. Uao sam ovamo, ne krijem, kao vetac, sa veevskim zadatkom.
Predlaem da preskoimo to pitanje. Ipak, dogodilo se neto u ovom podzemlju, to je
dijametralno promenilo situaciju. Saznao sam neto to je meni neuobiajeno vano.
Neto to moe da promeni ceo moj ivot.
I ta treba da bude rezultat tog neeg?
Moram Geralt je bio uzor smirenosti i strpljivosti smesta da izaem na povrinu,
iz ovih stopa, bez trena odugovlaenja moram da krenem na dalek put. Put koji moe da
se pokae kao put bez povratka. Sumnjam da bih se ikada vratio u ove krajeve...
Na ovaj nain eli sebi da kupi ivot, vee? zasikta gosn vajcer. Nema nita
od toga. Uzaludna su tvoja preklinjanja. Imamo te u klopci i neemo te pustiti iz nje.
Ubiemo te ne mislei samo na sebe, ve i na druge nae pobratime. Radi, da se tako
izrazim, slobode nae i vae.
Ne samo da se neu vratiti ovamo nastavi strpljivo Geralt ve u potpuno prestati
sa delatnostima kao vetac. Nikada vie neu ubiti nijednog od vas...
Lae! Lae od straha!
Ali Geralt ni ovaj put nije dao da ga prekinu moram, kako bi se reklo, hitno
odavde da izaem. Stoga imate da izaberete izmeu dve alternative. Prva: poverujte u
moju iskrenost, a ja u otii odavde. Druga: otii u odavde preko vaih leeva.
Trea nakalja se kored sam e biti le.
Vetac uz fijuk izvue ma iz korica na leima.
Neu biti jedini kaza ravnoduno. Sigurno neu biti jedini, gosn vajceru.
Kored je utao neko vreme. Kilmulis, koji se drao iza njegovih plea, ljuljao se i
kaljucao. Kovitlar se povijao i ispravljao krake. Svenjak je menjao oblike. Sada je
izgledao kao iskrivljena jelka sa dva velika oka.
Daj dokaz ree najzad kored tvoje iskrenosti i dobre volje.
Kakav?
Tvoj ma. Tvrdi da e prestati da bude vetac. Vetac to je njegov ma. Baci ga
u provaliju. Ili ga slomi. Onda emo ti dozvoliti da ode.
Geralt je na asak stajao bespokretno, u tiini u kojoj se moglo uti kapanje vode sa
plafona i zidova. Zatim polako, ne urei, uspravno i duboko zabi ma u pukotinu u steni.
I polomi otricu estokim udarcem izme. Seivo pue uz jecaj koji ehom odzvoni u
peinama.
Voda je kapala sa stena, curila po njima poput suza.
Ne mogu da verujem ree sporo kored. Ne mogu da verujem da neko moe biti
ak toliko glup.
Bacie se na njega svi, momentalno, bez vriska, lozinke ili naredbe. Prvi je preko
mosta jurnuo gosn vajcer, izbaenih kandi i iskeenih onjaka, kojih se ne bi postideo
ni vuk.
 Geralt mu dozvoli da se priblii, te se okrenu u kukovima i udari, razvalivi mu njuku i
grlo. U sledeem trenutku ve je bio na mostu, udarcem sleva raspori kilmulisa. Zgrio se
i unuo, u pravo vreme, a svenjak, koji je skoio na njega, prelete preko, jedva mu
kandama zagrebavi jaknu. Vetac odskoi od kovitlara, od njegovih tankih apa koje su
se kovitlale poput krilaca vetrenjae. Udar jedne od apa pogodi ga u bok glave, Geralt
zaplesa, pravei fintu i okruujui sebe irokim udarcem. Kovitlar skoi opet, ali promai.
Udari o ogradu i razvali je, te pade u provaliju zajedno sa gomilom kamenja. Do tog
trenutka nije ispustio ni najmanji zvuk, a sada, letei u bezdan, zaria. Rika dugo nije
utihnula.
Napadoe ga sa dveju strana sa jedne svenjak, sa druge kilmulis iz kog je liptala krv
i koji je, iako ranjen, uspeo da ustane. Vetac skoi na balustradu mosta, oseti kako se
kamenje tare dok se survava, a ceo most trese. Balansirajui, izmae se iz dosega
kandastih apa svenjaka i pronae iza lea kilmulisa. Kilmulis nije imao vrat, pa ga
Geralt udari u slepoonicu. Ali stvorova glava bila je kao od eleza, morao je udariti i
drugi put. Izgubi na to malo vie vremena.
Dobio je po glavi, bol mu zaseva u lobanji i oima. Zavrte se, okruujui se irokom
paradom, osetivi brzo kako mu ispod kose curi krv, pokuavao je da shvati ta se desilo.
udom izbegavi drugi udar kandi, shvatio je. Svenjak je menjao oblike sada je
napadao neverovatno izduenim apama.
Imalo je to manu. U vidu naruenog centra teita i ravnotee. Vetac zagnjuri ispod
apa, skraujui distancu. Svenjak, videi ta se sprema, kao maka se baci na kimu,
ispruajui zadnje ape, jednako kandaste kao i prednje. Geralt preskoi preko njega,
ljusnuvi ga u skoku. Osetio je kako otrica ree telo. Izvi se, okrenu i ubode jo
jedanput, doekavi se na koleno. Stvor zakria i naglo izbaci glavu napred, divljaki
klapnu zubinama odmah ispred veevih grudi. Njegove velike oi svetlele su u tami.
Geralt ga odgurnu silovitim udarcem balaka, ubode izbliza, satirui mu polovinu lobanje.
Taj udni stvor, koji ne figurira ni u jednoj veevskoj knjizi, ak je i bez te polovine jo
nekih dobrih petnaestak sekundi klapao zubima. Potom je umro, sa stranim, gotovo
ljudskim uzdahom.
Leei u lokvi krvi, kored se grevito tresao.
Vetac je stao iznad njega.
Ne mogu da verujem kaza da neko moe biti toliko glup da se navue na tako
jednostavnu iluziju kao to je bila ona sa lomljenjem maa.
Nije bio siguran da li je kored toliko svestan da shvati. Ali mu je u sutini bilo svejedno.
Opomenuo sam vas kaza, briui krv koja mu je lila po obrazu. Upozorio sam vas
da moram da izaem odavde.
Gospodin vajcer zadrhta snano, zakaljuca, zafijuka i zakripa. Potom utihnu i ukoi
se.
Voda je kapala sa plafona i stena.

*
Jesi li zadovoljan, Regise?
Sada jesam.
 Dobro onda vetac ustade. Hajde, tri i pakuj se. Brzo.
Nee mi to oduzeti mnogo vremena. Omnia mea mecum porto{52}.
ta?
Nemam puno prtljaga.
Jo bolje. Za pola sata, van grada.
Biu tamo.

*
Nije je pravilno ocenio. Uhvatila ga je. Sam je bio kriv. Umesto to je urio, mogao je
da poe ka zadnjem delu palate i ostavi Ukljevu u veoj staji, onoj za vitezove lutalice,
personal i sluge, u kojoj je i njegova druina drala konje. Nije to uinio, zbog urbe i
navike posluio se kneevskom stajom. A mogao je da pretpostavi da u kneevskoj staji
mora biti neko ko potkazuje.
Ila je od boksa do boksa, utirajui slamu. Imala je na sebi kratku bundu od risa, belu
satensku bluzu, crnu suknju za jahanje i duboke izme. Konji su frktali, oseajui bes koji
je isparavao iz nje.
Vidi, vidi ree, videvi ga, savijajui bi koji je drala u rukama. Beimo! Bez
pozdrava. Poto pismo, koje sigurno stoji na stolu, nije pozdrav. Ne nakon onoga to nas
je spajalo. Kako pretpostavljam, tvoje postupke objanjavaju i opravdavaju neobino
znaajni argumenti.
Objanjavaju i opravdavaju. Izvini, Fringila.
Izvini, Fringila ponovi ona, gnevno krivei usta. Kako kratko, kako tedljivo, kako
nepretenciozno, sa kakvom brigom o stilu. Pismo koje si ostavio za mene, dajem glavu,
sigurno je redigovano jednako prefinjeno. Bez preterane rasipnosti, ako govorimo o
mastilu.
Moram da idem izusti. Pretpostavlja zbog ega. I radi koga. Oprosti mi, molim
te.. Nameravao sam da kriom i tiho nestanem, jer... Nisam eleo da pokua da poe
sa nama.
To je bio izlian strah procedi, savijajui bi u obru. Ne bih pola sa tobom, ak
ni kada bi molio, leei pred mojim stopalima. O ne, vee. Idi sam, sam umri, sam se
smrzni na prevojima. Ja nemam nikakve obaveze prema Ciri. A prema tebi? Da li ti zna
koliko ih je preklinjalo za ono to si ti imao? A to sada sa prezirom odbacuje, gura u
oak?
Nikada te neu zaboraviti.
Oh siknu. Ni sam ne zna koliku elju imam da uinim neto da zaista tako bude.
Ako ne uz pomo magije, onda uz pomo ovog bia!
Nee to uiniti.
U pravu si, neu. Ne bih umela. Ponaau se onako kako pristaje omalovaenoj i
odbaenoj ljubavnici. Klasino. Otii u uzdignute glave. Dostojanstveno i ponosno. Lijui
suze. Posle u jecati u jastuk. A onda u se spanati sa drugim!
Pred kraj je skoro jeala.
Nita nije kazao. Ona je takoe utala.
Geralte kaza konano, potpuno drugaijim glasom. Ostani sa mnom.
 ini mi se da te volim ree, videi da on odugovlai sa odgovorom. Ostani sa
mnom. Molim te. Nikada nikoga nisam molila i mislim da nikada i ne bih molila. Tebe
molim.
Fringila odgovori ubrzo. Ti si ena o kojoj mukarac moe samo da sanja. Moja,
samo je moja krivica to nemam narav sanjara.
Ti si kaza uskoro, grizui usne kao ribolovaka udica, koju, kada se jednom
zarije, moe iupati samo sa krvlju i mesom. ta e, sama sam kriva, znala sam ta
radim, igrajui se opasnom igrakom. Na sreu, znam i kako da izaem na kraj sa
posledicama. U tom pogledu imam prednost nad ostalima iz enskog plemena.
Nije komentarisao.
Uostalom pridoda slomljeno srce, iako boli mnogo, mnogo vie nego polomljena
ruka, zarasta mnogo, mnogo bre.
Ni ovoga puta nije komentarisao. Fringila je posmatrala masnicu na njegovom obrazu.
Kakav je moj amulet? Dobro radi?
Jednostavno je sjajan. Hvala ti.
Klimnula je glavom.
Kuda ide? upita potpuno drugaijim glasom i tonom. ta si saznao? Zna mesto
na kom se skriva Vilgeforc, zar ne?
Da. Ne trai mi da ti kaem gde je to. Neu rei.
Kupiu tu informaciju. Stvar za stvar.
Ah, tako?
Imam poruku ponovi koja je dragocena. A za tebe jednostavno neprocenjiva.
Prodau ti je u zamenu za...
Za mirnu savest dovri, gledajui je u oi. Za poverenje koje sam ti podario.
Maloas je ovde bila re o ljubavi. A sada poinjemo da govorimo o trgovini?
utala je dugo. Zatim se ustro, otro udarila po izmi.
Jenefer izrecitova hitro ona ijim si mi se imenom nekoliko puta obratio tokom
noi, u trenucima ekstaze, nikada nije izdala ni tebe, ni Ciri. Nikada nije bila Vilgeforcova
saveznica. Kako bi spasla Cirilu, neustraivo je krenula u nevieni rizik. Doivela je poraz,
upala je Vilgeforcu u ape. Sigurno ju je torturom primorao na probe skeniranja, koje su
se odvijale u jesen prole godine. Da li je iva, nije mi poznato. Vie od toga ne znam.
Kunem se.
Hvala ti, Fringila.
Odlazi.
Verujem ti kaza, ne odlazei. I nikada neu zaboraviti ono to je bilo meu nama.
Verujem ti, Fringila. Neu ostati sa tobom, ali verovatno sam i ja tebe voleo... Na svoj
nain. Molim te da ovo to e ubrzo saznati sauva u najdubljoj tajnosti. Vilgeforcovo
skrovite nalazi se u...
ekaj prekinu ga. Kazae mi to docnije, docnije e mi to otkriti. Sada, pre
odlaska, oprosti se sa mnom. Onako kako treba da se oprosti. Ne pisamcima, ne
promumlanim izvinjenjima. Oprosti se sa mnom onako kako ja elim.
Skinula je bundu od risa i bacila je na hrpu slame. estokim pokretom rascepa bluzu,
ispod koje nije imala nita. Svalila se na bundu, povlaei ga za sobom, na sebe. Geralt je
uhvati za vrat, podie joj suknju i iznenada ukapira da nee biti vremena za skidanje
rukavica. Fringila sreom nije nosila rukavice. A ni gaice. Na jo veu sreu, nije nosila ni
mamuze, jer su vrlo brzo potpetice njenih jahakih izama bile doslovno svuda, a strah ga
je i da pomisli ta bi se moglo desiti da je nosila mamuze.
Kada je zastenjala, poljubio ju je. Priguio je stenjanje.
Nanjuivi njihovu divlju strast, konji su rzali, lupali, tako da su se praina i seno
rasipali sa tavanice.

*
Citadela Ris-Run u Nazairu, na jezeru Muredah dovri trijumfalno Fringila Vigo.
Tamo je Vilgeforcovo skrovite. Izvukla sam to od veca pre no je otiao. Imamo dovoljno
vremena da ga predupredimo. On ni na koji nain nee uspeti da stigne tamo pre aprila.
Devet ena okupljenih u dvorani sa stubovima zamka Montekalvo klimalo je glavama i
darovalo Fringilu pogledima punim priznanja.
Ris-Run ponovi Filipa Ejlhart, otkrivajui zube u zverskom osmehu i igrajui se
sardoniksnom kamejom prikaenom za haljinu.
Ris-Run u Nazairu. Onda, do skorog vienja, gosn Vilgeforce... Do skorog vienja!
Kada vetac dospe tamo zasikta Keira Mec zatei e ruevine koje vie nee ni
vonjati na paljevinu.
Ni na le osmehnu se armantno Sabrina Glevisig.
Bravo, gice Fringila klimnu glavom ila de Tankarvil, gestom koji Fringila nikada
ne bi oekivala od slavne arobnice. Savreno odraen posao.
Fringila klimnu glavom.
Bravo ponovi ila. Preko tri meseca u Tusenu... Ali sigurno je vredelo.
Fringila Vigo pree pogledom preko arobnica koje su sedele za stolom. Preko ile,
Filipe, Sabrine Glevisig. Preko Keire Mec, Margarite Lo Antij i Tris Merigold. Preko
Franeske Findaber i Ide Emean, ije oi, uokvirene intenzivnom vilenjakom minkom,
apsolutno nita nisu iskazivale. Preko Asire var Anahid, ije su oi iskazivale nemir i brigu.
Vredelo je prizna.
Apsolutno iskreno.

*
Nebo je iz tamnoplavog polako prelo u crno. Ledeni vihor duvao je kroz vinograde.
Geralt skopa vuetinu i obavi vrat vunenim alom. Oseao se odlino. Ispunjena ljubav,
kao i obino, uzdizala ga je navrh fizike, psihike i moralne snage, obrisala trag
svakojakih sumnji, a misao nainila bistrom i ivahnom. alio je samo to e due biti
lien te arobne panacee{53}.
Glas Rejnarta de Bua-Fresnea tre ga iz zamiljenosti.
Sprema se ravo vreme kaza vitez lutalica, gledajui ka istoku, odakle je naletala
bura. Pourite. Ako sa ovim vetrom doe sneg, ako vas uhvati na prevoju Melor, nai
ete se u klopci. U tom sluaju, molite se svim bogovima koje tujete, koje znate i o
kojima ste uli, da se sneg otopi.
Shvatamo.
 Tokom prvih dana vodie vas Sansretur, drite se reke. Proi ete kraj traperske
faktorije{54}, stii ete do mesta na kom se u Sansretur uliva desna pritoka. Ne zaboravite:
desna. Njen tok e vam ukazati put na prevoj Melor. A kada, boanskom voljom,
savladate Melor, nemojte se brzo radovati, pred vama e jo biti prevoji Sonmersi i
Morblan. Kada savladate oba, izai ete na dolinu Sudut. Sudut ima toplu mikroklimu,
skoro kao Tusen. Da nije bedno zemljite, tamo bi sadili vinovu lozu.
Zauta, postien od prekornih pogleda.
Razumem frknu. Vratiu se na stvar. Na izlazu iz Suduta nalazi se gradi
Karavista. Tamo ivi moj roak, Gi de Bua-Fresne. Posetite ga i pozovite se na mene. Ako
se ispostavi da je roak umro ili poblesavio, zapamtite, pravac vaeg daljeg puta je
ravnica Mag Deira, dolina reke Silte. Odatle, Geralte, moe da prati mapu koju ti je
iscrtao gradski kartograf. Kada smo ve kod kartograra, ne pojmim ba zato si ga
ispitivao o nekakvim zamkovima...
Zaboravi na to, Rejnarte. To se nije zbilo. Nita nisi uo, nita nisi video. Makar te i
na muke stavili. Shvata?
Shvatam.
Jaha upozori Geralt, kontroliui ajgira koji je ipao. Jaha juria galopom ka
nama iz pravca palate.
Ako je jedan isceri se Angulema, gladei sekiricu zakaenu za sedlo onda je mali
problem.
Ispostavilo se da je jaha Neven koji je jurio koliko ga konj nosi. Zaudo, konj je bio
Pegaz, pesnikov jalovac koji nije voleo i nije navikao da skae.
Deder kaza trubadur, zadihan kao da je on nosio jalovca, a ne jalovac njega. Pa,
uspeo sam. Bojao sam se da vas neu uhvatiti.
Samo nemoj da kae da ipak ide sa nama.
Ne, Geralte Neven spusti glavu ne idem. Ostajem ovde, u Tusenu, sa Lasicom.
Odnosno, sa Anrijetom. Ali nisam mogao da se ne pozdravim sa vama. Da vam ne
poelim srean put.
Zahvali kneginji za sve. I izvini se u nae ime to smo otili tako iznenada i bez
pozdrava. Objasni joj nekako.
Dali ste viteku zakletvu i to je to. Svako e u Tusenu to razumeti, ukljuujui i
Lasicu. A ovde... Evo vam. Neka to bude moj doprinos.
Nevene Geralt uze od pesnika teku vreu. Ne patimo od nedostatka novca. Nije
potrebno.
Neka to bude moj doprinos ponovi trubadur. Pare uvek dobro dou. A osim toga,
nisu moje, uzeo sam te dukate iz privatne Lasiine katulje. to me tako gledate?
enama novac nije potreban. A i zato bi bio? Ne piju, ne kockaju se, ma majku mu bre
one su ene. Pa, ostajte zdravo! Odlazite, jer u se rasplakati. A kada se sve zavri,
naletite u Tusen kada se budete vraali da mi sve ispriate. I hou da zagrlim Ciri.
Obeava, Geralte?
Obeavam.
Deder, zdravo.
ekaj Geralt okrenu konja, priblii se Pegazu, kriom izvue pismo ispod pazuha.
Postaraj se da ovo pismo stigne kod...
Fringile Vigo?
Ne. Dajkstre.
ta ti je, Geralte? A kako misli da ja to uinim?
Pronai nain. Znam da e uspeti. A sada zbogom. Odi da te poljubim, stara budalo.
Daj 'vamo njuku, drue. Oekujem vas.
Posmatrali su ga dok je odlazio, videli su kako kaska prema Bukleru.
Nebo se mrailo.
Rejnarte vetac se okrenu na sedlu. Hajde s nama.
Ne, Geralte odgovori ubrzo Rejnart de Bua-Fresne. Ja jesam lutalica. Ali nisam
lud.

*
U velikoj dvorani sa stubovima zamka Montekalvo vladalo je ne uobiajeno uzbuenje.
Svetlo-tamne kontraste svenjaka koji obino tu dominiraju zamenila je mlena svetlost
velikog maginog ekrana. Slika na ekranu je podrhtavala, treptala, nestajala,
pojaavajui uzbuenje i napetost. I nervozu.
Ha kaza Filipa Ejlhart, zverski se osmehujui. teta to ne mogu da budem tamo.
Dobro bi mi dolo malo akcije. I malo adrenalina.
ila de Tankarvil pogleda je resko, nita nije kazala. Franeska Findaber i Ida Emean
inima stabilizovae ekran i uveae ga tako da je zauzimao ceo zid. Videle su jasne crne
vrhove planina na pozadini granitnog neba, zvezde koje se odbijaju na povrini jezera,
mraan i rogljast masiv zamka.
I dalje nisam sigurna progovori ila da li je bila greka poveriti vostvo nad
grupom udarnoj Sabrini i mladoj Mec. Keiri su na Tanedu polomili rebra, moda bi htela
da se sveti. A Sabrina... Eh, ona malo previe voli akciju i adrenalin. Zar ne, Filipa?
Ve smo razgovarale o tome presee Filipa, a glas joj je bio kiseo poput marinade
od ljiva. Ustanovile smo to je trebalo da se ustanovi. Niko nee biti ubijen bez preke
potrebe. Sabrinina i Keirina grupa e ui u Ris-Run tiho kao mievi, na prstiima, pst-pst.
Vilgeforca e uzeti ivog, bez ijedne ogrebotine, bez ijedne masnice. Ustanovile smo to.
Mada ja i dalje smatram da bi trebalo dati primer. Kako bi se ti malobrojni, tamo, u
zamku, koji preive tu no, do kraja ivota budili sa vriskom, kada im u san doe ta no.
Osveta je ree oporo arobnica iz Kovira uitak za prosene, slabe i sitniave
umove.
Moda sloi se Filipa naizgled ravnodunim osmehom. Ali ipak ne prestaje da
bude uitak.
Manimo se toga Margarita Lo Antij podie pehar penuavog vina. Predlaem da
nazdravimo gici Filipi Vigo, zahvaljujui ijim naporima je Vilgeforcovo skrovite
otkriveno. Zaista, Fringila, valjano i uzorno ste to obavili.
Fringila se nakloni, odgovarajui na salutiranja. U Filipinim crnim oima spazila je neto
poput podsmeha, u azurnom pogledu Tris Merigold bila je mrskost. Franeskine i iline
osmehe nije mogla da deifruje.
Poinje kaza Asire var Anahid, pokazujui na zaaranu viziju.
 Smestile su se udobnije. Kako bi bolje videla, Filipa inima prigui svetla.
Videle su kako se od stena otkidaju brzi crni oblici, neujni i okretni poput slepih
mieva. Kako iskoenim letom sleu na grudobrane i maikule zamka Ris-Run.
Ima sigurno vek promrmlja Filipa kako nisam imala metlu meu nogama. Jo
malo pa u zaboraviti kako se leti.
ila, zagledana u viziju, utia je nestrpljivim siktanjem.
Na prozorima crnog kompleksa zamka kratko blesnu plamen. Jedan, drugi, trei. Znale
su ta je to. Zamandaljena vrata i reze razletee se u cepke pod udarom loptastih munja.
Unutra su progovori tiho Asire var Anahid, jedina koja nije posmatrala viziju na
ekranu, ve je bila zagledana u kristalnu kuglu na stolu. Udarna grupa je unutra. Ali
neto nije u redu. Nije onako kako bi trebalo da bude...
Fringila oseti kako joj krv iz srca protie do abdomena. Ona je ve znala ta nije onako
kako bi trebalo da bude.
Gica Glevisig Asire ponovo podnese izvetaj otvara direktni komunikator.
Prostor meu stubovima dvorane najednom zasija, u materijalizujuem ovalu ugledae
Sabrinu Glevisig u mukoj odei, kose privezane na elu ifonskom earpom, lica
zacrnjenog prugama maskirne boje. Iza lea arobnice videli su se runi kameni zidovi,
na njima mnotvo dronjaka koji su nekada bili tapiserije.
Sabrina isprui ka njima ruku na kojoj je bila navuena rukavica, sa koje su visile duge
rese pauine.
Samo toga kaza, gestikulirajui ustro ovde ima u izobilju! Samo toga! Sto mu
gromova, kakva glupost... Kakva blamaa...
Jasnije, Sabrina!
ta jasnije? vrisnu arobnica iz Kedvena. ta ovde moe biti jasnije? Ne vidite?
Ovo je zamak Ris-Run! Prazan je! Prazan i grozan! Ovo je prokleta, prazna ruevina! Ovde
nema niega! Niega!
Iznad Sabrininog ramena pomoli se Keira Mec, sa maskirnim crteom na licu izgledala
je kao avo iz pakla.
U ovom zamku potvrdi smireno nema i nije bilo nikoga. Ve nekih pedeset
godina. Ve pedeset godina ovde nije bilo ive due, ne raunajui paukove, pacove i
imie. Izvrili smo desant na potpuno pogreno mesto.
Jeste li proverile da to nije moda iluzija?
Smatra nas decom, Filipa?
Sluajte obe Filipa Ejlhart nervozno proelja kosu prstima. Kaite najamnicama i
polaznicama da je to bila veba. Platite im i vratite se. Smesta se vratite. I dobra faca,
ujete li? Napravite dobru facu!
Oval komunikatora se ugasi. Ostala je samo slika na zidnom ekranu. Zamak Ris-Run na
pozadini crnog neba svetlucavog od zvezda. I jezero u kom su se zvezde odbijale.
Fringila Vigo je posmatrala vrh stola. Osetila je kako e pulsirajua krv ubrzo da joj
raznese obraze.
Ja... zaista kaza najzad, ne mogavi vie da podnese utnju koja je gospodarila u
dvorani sa stubovima zamka Montekalvo. Ja... Zaista ne razumem...
A ja razumem ree Tris Merigold.
 Taj zamak... kaza Filipa utonula u misli. Taj zamak... Ris-Run... Moraemo ga
unititi. Sruiti do temelja. A kada o celoj ovoj aferi ponu da se sastavljaju legende i
bajke, moraemo da ih podvrgnemo paljivoj cenzuri. Da li razumete na ta mislim?
Vrlo dobro klimnu glavom Franeska Findaber, koja je utala do tada. Ida Emean,
takoe utljiva, dozvoli sebi vieznano frktanje.
Ja... Fringila Vigo je i dalje bila kao oamuena. Ja zaista ne shvatam... Kako se
to moglo dogoditi...
Oh kaza nakon veoma dugog utanja ila de Tankarvil. Nije to nita, gice Vigo.
Niko nije savren.
Filipa frknu tiho. Asire var Anahid uzdahnu i podie pogled ka plafonu.
Na kraju krajeva dodade ila, puei usne svaka od nas je to jednom doivela.
Svaku od nas koje ovde sedimo neki mukarac je prevario, iskoristio i izvrgao ruglu.
Ich liebe dich, mich reizt deine schne Gestalt;
Und bist du nicht willig, so brauch ich Gewalt!
Mein Vater, mein Vater, jetzt fasst er mich an,
Erlknig hat mir ein Leids getan!

Sve je nekada bilo, sve se ve nekada dogodilo. I sve je ve

nekada bilo opisano.

Visogota iz Korvoa
 Peto poglavlje

Podne je spustilo na umu egu i sparinu, a glatka povrina jezera, jo donedavno tamna
poput ada, usplamtela je zlatnom bojom i zabletala refleksima. Ciri je morala da
zakloni oi dlanovima, blesak koji se odbijao o vodu zaslepljivao ju je, budio joj bol u
zenicama i slepoonicama.
Prola je kroz priobalno rastinje, uterala Kelpi u jezero, tako duboko da je voda
dosezala do kobilinih kolena. Voda je bila toliko prozrana da je u senci konja, ak i s
visine sedla, Ciri mogla da vidi areni mozaik dna, jezerske koljke i talasastu, perjastu
vodenu travu. Videla je malog raka, kako dostojno koraa meu kameniima.
Kelpi zarza. Ciri trznu voice i izae u pliak, ali ne na samu obalu, jer je ona bila
peskovita i prekrivena kamenjem, a to je iskljuivalo brzo jahanje. Poterala je kobilu
samom ivicom vode, kako bi mogla da ide po tvrdom ljunku dna. I gotovo odmah je
krenula u kas, u kome je Kelpi bila veta poput prave kasaice, uvebana za briku i
lando, a ne za sedlo. Ali uskoro je utvrdila da je kas previe spor. Udarom pete i vriskom
primora kobilu na galop. Jurile su kroz brizgotine vode to su letele naokolo, svetlucajui
na suncu kao kapi istopljenog srebra.
Nije usporila ni kada je ugledala kulu. Letela je otro, tako otro da bi obian konj
sigurno pao. Ali u Kelpinom dahu nije progovarao ni najmanji brektaj, a njen galop je
neprestano bio lak i neusiljen.
Uletela je u dvorite u punoj brzini, s hukom kopita, zarila kobilu tako da su potkovice
na asak klizale po ploniku uz otegnutu kripu. Zaustavila se tik pred vilenjakinjama koje
su ekale ispod kule. Odmah ispred njihovih noseva. Osetila je satisfakciju, jer su dve od
njih, obino nepomine i ravnodune, sada mimovoljno ustuknule.
Ne plaite se frknu. Neu naleteti! Moda ako bih to htela.
Vilenjakinje su brzo dole sebi, njihova lica je ponovo oplemenio spokoj, u oi se
vratila nehajna nonalantnost.
Ciri skoi, moda pre skliznu sa sedla. U pogledu joj je bio izazov.
Bravo kaza svetlokosi vilenjak trouglastog lica, pomolivi se iza senke pod
arkadom. Lepa predstava, Lochlaith.
Onda ju je isto tako pozdravio. Kada je ula u Lastaviju kulu i nala se usred prolea u
cvatu. Ali to je bilo davno i takve stvari su potpuno prestale da ostavljaju utisak na Ciri.
Nisam ja nikakva Gospodarica Jezera zarea. Ja sam ovde zatvorenik! A vi ste
straari! I nema potrebe da govorimo uvijeno!
Izvoli! baci jednoj od vilenjakinja voice. Konja treba istimariti. Napojiti, kada se
ohladi. Uopte, treba se pobrinuti za njega!
Svetlokosi vilenjak se lagano osmehnu.
U stvari ree, gledajui kako vilenjakinje bez rei odvode kobilu u staju. Ti si
ovde nepravedno zatvorena, a one su stroge straarke. To je oigledno.
Milo za drago! podboi se, protrlja nos i smelo ga pogleda u oi, koje su bile
bledoplave kao akvamarin i vrlo prijatne. Tretiram ih isto kao i one mene! A zatvor je
zatvor!
Zadivljuje me, Lochlaith.
A ti me tretira kao da sam glupa. ak se nisi ni predstavio.
Izvinjavam se. Ja sam Krevan Espan ep Kaomhan Maha. Ja sam, ako zna ta to
znai, Aen Saevern.
Znam pogleda ga s divljenjem, koje nije uspela da sakrije na vreme. Znalac.
Vilenjaki arobnjak.
Moe se i tako nazvati. Radi zgode, koristim alijas Avalakh, i tako mi se moe
obraati.
Ko ti je rekao natmuri se da uopte imam elju da ti se obraam? Znalac ili ne, ti
si straar, a ja...
Zatvorenik dovri sarkastino. Pomenula si. Pritom, zatvorenik koji je ravo
tretiran. Sigurno si prisiljena da jae po okolini, ma na leima nosi kao kaznu, isto kao
i tu elegantnu i dosta skupu odeu, toliko otmeniju i istiju nego to je bila ona u kojoj si
se pojavila. Ali i pored tih stranih uslova, ne predaje se. Revanira se za pretrpljenu
nepravdu pomou osornosti. Takoe, sa velikom odvanou i arom lomi ogledala koja
su umetnika dela.
Ciri se zacrvene. Veoma ljuta na sebe.
Oh ree on brzo. Moe da udara koliko dua ite, na kraju krajeva to su samo
predmeti, ta ima veze to su izraeni pre sedamsto godina. Hoe li da proeta sa
mnom obalom jezera?
Vetar koji se podigao malo je olakao egu. Osim toga, veliko drvee i kula davali su
senku. Voda u zalivu bila je mutnozelene boje, gusto pokrivena liem utih lokvanja i
posuta utim kuglicama cvea, izgledala je gotovo kao livada. Barske koke, gaui i
klimajui crvenim kljunovima, ivahno su kruile meu liem.
To ogledalo... promumla Ciri, rovarei potpeticom mokar ljunak. Izvinjavam se
zbog toga. Raestila sam se. To je sve.
Ah.
One me nipodatavaju. Te vilenjakinje. Kada im govorim neto, prave se da ne
razumeju. A kada one govore meni, rade to namerno tako da ja ne bih razumela.
Poniavaju me.
Savreno govori naim jezikom objasni smireno. Ali to je ipak strani jezik za
tebe. Osim toga, ti koristi hen linge, a one elilon. Razlike nisu velike, ali postoje.
Tebe razumem. Svaku re.
Ja u razgovoru sa tobom koristim hen linge. Jezik vilenjaka tvog sveta.
A ti? okrenu se. Sa kog si ti sveta? Ja nisam dete. Dovoljno je nou pogledati
uvis. Nema nijednog sazvea od onih koje znam. Ovaj svet nije moj. Ovo nije moje
mesto. Ula sam ovde sluajno... I hou da izaem odavde. Da odem.
Sagnula se, podigla kamen, nainila pokret kao da je elela nepromiljeno da ga baci u
jezero, prema kokama koje su plivale, ali je od njegovog pogleda odustala od namere.
Pre no to preem jednu staju kaza, ne krijui ogorenost ve sam na jezeru. I
vidim ovu kulu. Bez obzira na koju stranu poem, kako se okreem, uvek je tu jezero i ta
kula. Uvek. Nema naina da se udaljim od nje. Znai da je ovo zatvor. Gore je od
podruma, ili tamnice, gore je od odaje sa zamandaljenim prozorom. Zna li zato? Jer
vie poniava. Elilon ili ne, ljuti me kada me ismevaju i pokazuju omalovaavanje. Da, da,
nemoj da koluta oima. I ti si me omalovaio, i ti me ismeva. I udi se to sam besna?
U stvari, udim se iroko otvori oi neizmerno.
Uzdahnula je i slegla ramenima.
Ula sam u kulu pre nedelju dana ree, trudei se da bude smirena. Dospela sam
u drugi svet. Ti si me ekao, sedei i svirajui na fruli. ak si se zaudio to sam toliko
odugovlaila sa dolaskom. Obratio si mi se mojim imenom, tek kasnije si poeo sa
glupostima o Gospodarici Jezera. Zatim si nestao bez rei objanjenja. Ostavivi me u
zatvoru. Zovi to kako hoe. Ja to zovem podrugljivim i zlokobnim omalovaavanjem.
Zirael, to je samo osam dana.
Ah iskrivi se. Znai, imam sree? Poto je to moglo biti osam nedelja? Ili osam
meseci? Ili osam...
Uuta.
Daleko si kaza on tiho otila od Lare Doren. Izgubila si svoje nasledstvo, izgubila
si vezu sa svojom krvlju. Nije nita udno to te ene nisu razumele, ni ti njih. Ti ne samo
da govori ve i misli drugaije. Potpuno drugaijim kategorijama. ta je osam dana ili
osam nedelja? Vreme nema znaaj.
Dobro! dreknu Ciri od jarosti. Slaem se, nisam mudra vilenjakinja, ja sam glup
ovek. Za mene vreme ima znaaj, ja raunam dane, raunam ak i sate. I izraunala
sam da je prolo mnogo i jednih i drugih. Ne elim nita vie od vas, mogu i bez vaih
objanjenja, ne interesuje me zato je ovde prolee, zato su ovde jednorozi i zato se
nou mogu videti druga sazvea. Uopte me ne zanima otkuda zna moje ime i na koji
nain si znao da u se pojaviti ovde. elim samo jedno. Da se vratim sebi. U moj svet.
Kod ljudi! Takvih koji misle isto kao ja! Istim kategorijama!
Vratie se kod njih. Za neko vreme.
Hou sad! vrisnu. Ne za neko vreme! Zato to je to vreme ovde venost! S kojim
pravom me drite ovde? Zato ne mogu da odem odavde? Ja sam sama ula ovamo! Po
sopstvenoj volji! Nemate nikakva prava na mene!
Ula si ovamo sama potvrdi smireno. Ali ne po sopstvenoj volji. Ovde te je dovela
sudbina, koju smo mi malo potpomogli. Ovde se dugo ekalo na tebe. Veoma dugo. ak
kao na nau raunicu.
Nita od toga ne razumem.
ekali smo dugo ne obrati panju na nju. Bojei se samo jedne stvari: da li e
uspeti da ue ovamo. Uspela si. Potvrdila si svoju krv, svoj rodoslov. A to znai da je
tvoje mesto ovde, a ne meu Dhoinima. Ti si ker Lare Doren ep ijadal.
Ja sam Pavetina ki! Ne znam ak ni ko je ta tvoja Lara!
On se ozlojedi, ali veoma blago, gotovo neprimetno.
U tom sluaju kaza bie najbolje da ti pojasnim ko je ta moja Lara. Budui da
vreme juri, najradije bih ti usput objasnio. Ali ta e, radi glupe demonstracije, gotovo si
iznurila kobilu...
Iznurila? Ha! Ti jo uvek ne zna koliko ta kobila moe da izdri. A kud treba da
idemo?
 Ako dozvoli, to u ti isto pojasniti usput.

*
Ciri zaustavi brektavu Kelpi, videi da je ludaki galop bez smisla i nita valjano nee
doneti.
Avalakh nije lagao. Tu, na otvorenom terenu, na livadama i vresitima iz kojih su
trali menhiri, delovala je ista sila kao i ispod Tor Zirael. Mogla je da pokua da jae
vratolomno u bilo kom pravcu, ali posle otprilike jedne staje neka nevidljiva sila je
uzrokovala da jae ukrug.
Ciri potapa brektavu Kelpi po vratu, gledajui spokojnu grupu vilenjaka. Maloas, kada
joj je Avalakh konano kazao ta ele od nje, jurnula je u galop kako bi pobegla od njih,
ostavila ih iza sebe to dalje, njih i tu njihovu bezobraznu elju koja joj nije mogla ui u
glavu.
A sada ih je opet imala pred sobom. Na razdaljini od oko jedne staje.
Avalakh nije lagao. Nije mogla da pobegne.
Jedino dobro to je galop doneo jeste to joj je ohladio glavu, zaledio bes. Ve je bila
znatno smirenija. A ipak se neprestano cela tresla od jarosti.
Ala sam se uvalila, pomisli. Zato sam se uvukla u ovu Kulu?
Stresla se, priseajui se. Priseajui se Bonharta kako ide ka njoj po ledu na
penuavom sivonji.
Stresla se jo snanije. I smirila.
iva sam, pomisli, osvrui se. Jo nije kraj bitke. Bitku okonava smrt, svaka druga
stvar jedino prekida bitku. Nauili su me to u Kaer Morhenu.
Potera Kelpi u korak, pa, videi da kobila odvano podie glavu, u kas. Jahala je
palirom menhira. Trava i vreska sezale su do stremena.
Vrlo brzo je stigla Avalakha i tri vilenjakinje. Znalac, blago nasmejan, uperi u nju svoje
pitalake akvamarinske oi.
Hajde, Avalakh frknu. Reci mi da je to bila neslana ala.
Preko njegovog lica pretra neto poput senkc.
Nemam naviku da se tako alim kaza. A poto si to uzela za alu, dozvoliu sebi
da ponovim potpuno ozbiljan: elimo tvoje dete, Lastavice, keri Lare Doren. Tek kada ga
rodi, dozvoliemo da ode odavde, da se vrati u svoj svet. Stvar je jasna, izbor je na
tebi. Pretpostavljam da ti je tvoja ludaka kavalkada pomogla da donese odluku. Kako
glasi tvoj odgovor?
Zvui: ne. odgovori vrsto. Kategorino i apsolutno ne. Ne slaem se. I to je to.
Nema se kud slegnu ramenima. Priznau, razoaran sam. Ali ta e, to je tvoj
izbor.
Kako uopte moe da mi zahteva takvo neto? vrisnu drhtavim glasom. Kako
uopte sme? S kojim pravom?
Pogledao ju je smireno. Ciri je na sebi osetila i poglede vilenjakinja.
ini mi se ree da sam ti istoriju tvog roda ispriao u detaljima. Izgledalo je da
razume. Zato tvoje pitanje zapanjuje. Imamo pravo i moemo da zahtevamo, Lastavice.
Tvoj otac, Kregenan, uzeo nam je dete. Ti e nam ga dati. Otplatie dug. To mi izgleda
logino i pravedno.
Moj otac... Ja se ne seam mog oca, ali on se zvao Duni. A ne Kregenan. Ve sam ti
to kazala!
A ja sam ve odgovorio da tih nekoliko smenih ljudskih pokolenja nama nita ne
znae.
Ali ja neu! vrisnu Ciri tako da je kobila ak zaplesala pod njom. Ja neu,
shvata? Neuuu! Gadi mi se na pomisao da mi se usadi nekakav vraji parazit, muka mi
je kad pomislim da e taj parazit rasti u meni, da...
Zastade, videvi lica vilenjakinja. Na dvama se odraavala beskrajna zapanjenost. Na
treem beskrajna mrnja. Avalakh se vieznano nakalja.
Hajdemo ree hladno malo napred da porazgovaramo u etiri oka. Tvoji pogledi,
Lastavice, previe su radikalni da bi ih iznosila u javnosti.
Posluala je. Dugo su hodali u tiini.
Pobei u vam Ciri prva progovori. Neete me zadrati ovde uprkos mojoj volji.
Pobegla sam sa ostrva Taned, pobegla sam hvataima i Nilfgardijcima, pobegla sam
Bonhartu i Sovi. Pobei u i vama. Pronai u nain i za vae ini.
Mislio sam odgovori nakon aska da ti je vrlo stalo do prijatelja. Do Jenefer. Do
Geralta.
Ti zna to? uzdahnu zauena. Pa da. Tako je. Ti si znalac! Stoga bi trebalo da
zna da ba o njima mislim. Onamo, u mom svetu, oni su sada, u ovom trenutku, u
opasnosti. A vi hoete da me drite kao zatvorenika ovde... Jata, najmanje devet
meseci. Sam vidi da nemam izbora. Razumem da je to vano za vas, to dete, ta Drevna
krv, ali ja ne mogu. Jednostavno ne mogu.
Vilenjak je utao jedno vreme. Jahao je tako blizu nje da ju je dodirivao kolenom.
Izbor, kao to sam rekao, pripada tebi. Trebalo bi ipak da zna neto, ne bi bilo
utivo skrivati to od tebe. Odavde se ne moe pobei, Lastavice. Ako pak odbije
saradnju, ostae ovde zanavek, tvoje prijatelje i tvoj svet nee vie nikada videti.
To je grozna ucena!
Meutim nije ga omelo vikanje ako se saglasi sa onim to traimo, dokazaemo
ti da vreme nita ne znai.
Ne razumem.
Ovde vreme tee drukije nego tamo. Ako nam uini uslugu, revaniraemo se.
Pobrinuemo se da povrati vreme koje e izgubiti ovde meu nama. Meu Narodom
Jova.
utala je oiju zarivenih u Kelpinu grivu. Igrau na odugovlaenje, pomisli. Kako je
kazivao Vesemir iz Kaer Morhena: kada treba da te obese, zatrai au vode. Nikada ne
zna ta e se dogoditi pre no to je donesu...
Jedna od vilenjakinja iznenada viknu, zazvida.
Avalakhov konj zarza i zatopota nogama u mestu. Vilenjak ga primiri i dreknu neto
vilenjakinjama. Ciri ugleda kako jedna izvlai luk iz kone futrole okaene o sedlo. Ustade
na stremenima, zakloni oi dlanovima.
Ostani mirna Avalakh kaza otro. Ciri uzdahnu.
Nekih dvesta koraka od njih galopirali su jednorozi kroz vresite. itav tabun, najmanje
trideset jedinki.
Ciri je ve pre toga videla jednoroge, povremeno su, naroito u zoru, dolazili na jezero
ispod Lastavije kule. Ali nikada joj nisu dozvoljavali da im se priblii. Iezavali su kao
duhovi.
Predvodnik tabuna bio je veliki drebac udno crvenkaste boje. Odjednom se zaustavi,
zarza prodorno i uspravi se na zadnje noge. Hodao je sitnim koracima na nain koji
apsolutno nijedan konj ne moe da izvede, a prednjim je prebirao u vazduhu.
Ciri zaueno ustanovi da Avalakh i tri vilenjakinje mrmljaju, da u horu pevue neku
udnu, monotonu melodiju.
Ko si ti?
Ona protrese glavom.
Ko si ti, pitanje joj ponovo zabruji u glavi, zalupa u slepoonicama. Vilenjako
pevuenje iznenada se povisi za ton. Rii jednorog zarza, ceo tabun odgovori rzanjem.
Zemlja se tresla dok su se udaljavali.
Pesma Avalakha i vilenjakinja prekinu se. Ciri ugleda kako znalac kriom brie znoj sa
obrve. Vilenjak ju pogleda krajikom oka, shvatio je da je videla.
Nije ovde sve tako lepo kao to izgleda ree suvo. Nije sve.
Bojite se jednoroga? Ali oni su mudri i drueljubivi.
Nije odgovorio.
ula sam nije odustajala da se jednorozi i vilenjaci meusobno vole.
Okrenuo je glavu.
Onda shvati ovo kaza hladno kao svau ljubavnika.
Nije vie postavljala pitanja.
Imala je dovoljno svojih briga.

*
Vrhove brda krasili su kromlesi i dolmeni. Njihov prizor podsetio je Ciri na kamen ispod
Elandera, onaj pored kojeg ju je Jenefer uila ta je magija. Ala je to bilo davno, pomisli.
Pre mnogo godina...
Jedna od vilenjakinja opet viknu. Ciri pogleda u tu stranu koju je pokazivala. Jo pre no
to je uspela da konstatuje da se tabun koga je vodio rii drebac vratio, viknu i druga
vilenjakinja. Ciri ustade na stremenima.
Sa suprotne strane, iza uzviice, pomoli se drugi tabun. Jednorog koji ga je predvodio
bio je modriast i pegav.
Avalakh brzo izgovori nekoliko rei. Bio je to onaj jezik elilon koji je bio teak za Ciri,
ali razumela je, tim pre to su vilenjakinje kao po komandi segnule po lukove. Avalakh
okrenu lice ka Ciri, a ona oseti kako u glavi poinje da joj umi. um je bio potpuno slian
onom kakav isputa morska koljka prislonjena na uho. Ali znatno jai.
Ne opiri se zaula je glas. Ne brani se. Moram da skoim, moram da te prenesem
na drugo mesto, Preti ti smrtna opasnost.
Iz daljine se do njih proneo zviduk, otegnuti krik. A ubrzo je zemlja drhtala pod
potkovanim kopitima.
Iza brda, pomolie se jahai. itav odred.
 Konji su nosili abajlije, jahai lemove sa grebenom, oko ramena su im se u galopu
vijorili platevi, ija je cinobersko-grimizno-krmezna boja podseala na sjaj poara na
nebu osvetljenom bleskom zalazeeg sunca.
Zviduk, krik. Jahai su zbijeno hitali ka njima.
Pre no to su se pribliili na pola staje, jednoroga vie nije bilo. Iezli su u stepi,
ostavljajui za sobom oblak praine.

*
Voa jahaa, crnokosi vilenjak, sedeo je na mrkodoratastom drepcu velikom poput
zmaja, presvuenom, kao i svi konji odreda, abajlijom proivenom zmajskom krljuti i koji
je uz to na glavi nosio doista demonsku rogatu bukraniju{55}. Kao i svi ostali vilenjaci,
crnokosi je ispod cinobersko-krmeznog plata imao verinjau izraenu od prstenova
neverovatno malog prenika, zahvaljujui emu je meko prianjala na telo poput vunene
tkanine.
Avalakh ree, salutirajui.
Eredin.
Duan si mi uslugu. Platie kada budem zatraio.
Platiu kada bude zatraio.
Crnokosi sjaha. Avalakh isto sjaha i gestom naredi Ciri da uradi isto. Uspee se na
uzvienje izmeu belih stena udnovatih oblika, obraslih kurikom i patuljastim buniima
rascvetane mirte.
Ciri ih je posmatrala. Bili su podjednake visine, to znai da su obojica bili neobino
visoki. Ali Avalakhovo lice bilo je prijatno, a lice crnokosog je podsealo na zversku pticu.
Svetao i crn, pomisli. Dobar i zao. Svetlo i mrak...
Dozvoli, Zirael, da ti predstavim: Eredin Break Glas.
Drago mi je vilenjak se nakloni, Ciri uzvrati. Ne previe skladno.
Otkud si znao upita Avalakh da nam neto preti?
Uopte nisam znao vilenjak je pomno posmatrao Ciri. Patroliramo ravnicom, zato
to se proulo da su jednorozi postali nemirni i agresivni. Ne zna se zbog ega. Odnosno,
sada se zna. Stvar je jasna, to je zbog nje.
Avalakh nije potvrdio, niti je opovrgao. A Ciri je gordim pogledom dala kontru pogledu
crnokosog vilenjaka. Neko vreme su se meusobno posmatrali, a niko od njih nije hteo
prvi da spusti pogled.
Znai to je ta Drevna krv utvrdi vilenjak. Aen Her Ihaer. Batina ijadal i Lare
Doren? Teko mi je da poverujem. Pa to je obina mala Dhoin. Ljudska enka.
Avalakh nije progovarao. Lice mu je bilo nepokretno i ravnoduno.
Pretpostavljam nastavi crnokosi da nisi pogreio. Ma, uzeu to kao injenicu, jer
ti ipak, kako krue glasine, nikada ne grei. U ovom biu lei duboko skriven Larin gen.
Da, ako se bolje zagleda, mogu se videti odreene karakteristike koje svedoe o
rodoslovu ove male. Faktiki, ima u oima neto to priziva u seanje Laru Doren. Nije li
tako, Avalakh? Ko je, ako ne ti, podobniji za ocenu?
Avalakh ni ovaj put nije progovorio. Ali Ciri je opazila obris rumenila na njegovom
bledom licu. Veoma se zaudila. I zamislila.
 Da sumiram iskrivi usta crnokosi ima u toj maloj Dhoin neto vredno, neto lepo.
Zapaam to. I imam utisak kao da sam video grumen zlata u gomili komposta.
Cirine oi zablistae od gneva. Avalakh polako okrenu glavu.
Govori kaza polako potpuno kao ovek, Eredine.
Eredin Break Glas pokaza zube u osmehu. Ciri je ve videla takve zube, veoma bele,
veoma sitne i veoma neljudske, izravnane kao pod daicom, bez onjaka meu njima.
Videla je takve zube kod ubijenih vilenjaka koji su leali poreani na dvoritu straarske
kule u Kedvenu. Nagledala se takvih zuba kod Iskre. Ali u Iskrinom osmehu takvi zubi su
izgledali prijatno, kod Eredina pak sablasno.
Da li ova devojica kaza on koja upravo pokuava da me ubije pogledom, ve
zna razlog zbog kojeg je ovde?
Svakako.
I spremna je da sarauje?
I dalje ne sasvim.
Ne sasvim ponovi. Ha, to nije dobro. Budui da karakter saradnje zahteva da to
bude sasvim. U suprotnom, jednostavno nee uspeti. A poto nas od Tir na Lije deli svega
pola dana jahanja, bilo bi dobro znati na emu smo.
Zato si nestrpljiv? Avalakh lagano napui usne. ta moemo da postignemo u
urbi?
Venost Eredin Break Glas se uozbilji, neto kratko sevnu u njegovim zelenim
oima. Ali to je tvoja specijalnost, Avalakh. Tvoja specijalnost i tvoja odgovornost.
To si ti rekao.
Ja sam to rekao. A sada oprostite, ali obaveze zovu. Ostavljam vam eskortu, radi
bezbednosti. Savetujem vam da prenoite ovde, na brdu, a ako krenete sutra u osvit,
biete u Tir na Liji u pravo vreme. Va faill. Aha, jo jedna stvar.
Sagnu se, slomi i iupa procvetalu granicu mirte. Primae je licu, a zatim je uz naklon
prui Ciri.
To je izvinjenje ree kratko. Za nepromiljenu re. Va faill, luned.
Brzo se udalji, a zemlja se uskoro zatrese pod kopitima dok je odlazio sa delom
odreda.
Samo mi nemoj rei proguna da bih sa njim morala da... Da je on... Ako je to
on, onda nikad u ivotu.
Ne Avalakh polako odree. Nije on. Budi spokojna.
Ciri priblii mirtu licu, kako ne bi primetio uzbuenje i fascinaciju koji su je obuzeli.
Spokojna sam.

*
Suve bodlje i vreske ustupile su mesto bujnoj zelenoj travi, vlanoj paprati, movaran
teren postao je ut od ljutia, ljubiast od vuike. Ubrzo su ugledali reku kako lenjivo tee
u paliru topola. Voda u reci, mada kristalno prozrana, bila je braonkaste nijanse.
Mirisalo je na treset.
Avalakh je svirao na svojoj fruli razne ivahne melodije. Smrknuta Ciri intenzivno je
razmiljala.
 Ko progovori najzad treba da bude otac tog deteta, do kojeg vam je toliko stalo?
A moda to ne znai nita?
Znai. Da li treba da shvatim ovo kao donesenu odluku?
Ne, ne treba da shvati. Jednostavno razjanjavam neka pitanja.
Stojim na usluzi. ta eli da zna?
Dobro ti zna ta.
Jedno vreme su ili u tiini. Ciri je videla labudove kako dostojno plove po reci.
Otac deteta Avalakh ree mirno i otvoreno bie Oberon Muirketah. Oberon
Muirketah je na... Kako vi to kaete... Najvii voa?
Kralj? Kralj svih Aen Seida?
Aen Seid, Narod Brda, to su vilenjaci tvog sveta. Mi smo Aen Ele, Narod Jova. A
Oberon Muirketah je, dakle, na kralj.
Kralj Jovovina?
Moe se tako rei.
Hodali su u tiini. Bilo je vrlo toplo.
Avalakh.
Reci.
Ako se odluim, onda u posle... Kasnije... Biti slobodna?
Bie slobodna i otii e kud poeli. Ukoliko ne odlui da ostane. Sa detetom.
Frknu prezrivo, ali nita nije kazala.
Dakle, odluila si? upita on.
Odluiu kada budemo na pravom mestu.
Ve jesmo na pravom mestu.
Iza grana alosnih vrba koje su se sputale ka vodi poput zelene zavese, Ciri ugleda
palate. Nikada u ivotu nije videla neto slino. Palate, iako izgraene od mermera i
alabastera, bile su upljikave kao senice{56}, izgledale su tako delikatno, lagano i
lepravo, kao da to nisu bile zgrade, ve prividi zgrada. Ciri je u svakom trenutku
oekivala da zaduva vetar, a palatice nestanu zajedno sa oparom koja se dizala sa reke.
Ali kada je vetar zaduvao, kada je opara nestala, kada su se zanjihale grane vrba i kada
se reka naborala, palatice nisu iezle i nisu ni morale da ieznu. Samo su dobijale na
lepoti.
Ciri je opinjeno gledala u terasice, u male tornjeve, sline cvetovima lokvanja, koji su
trali iz vode, u mostove koji su visili nad rekom kao poluvenci brljana, u stepenice, u
stepenike, balustradice, u arkade i klaustre, u peristile, u kolumne i kolumnice, kupole i
kupolice, u vitke pinakle i kule koje su podseale na pargle.
Tir na Lija Avalakh kaza tiho.
to su bili blii, to je lepota tog mesta jae obuhvatala srce, snanije stiskala grlo,
inila da se suze nakupljaju u uglovima oiju. Ciri je gledala u fontane, u mozaike i
terakote, u rezbarije i spomenike. U upljikave konstrukcije iju namenu nije shvatala. I u
takve za koje je bila sigurna da niemu nisu sluile. Osim za estetiku i harmoniju.
Tir na Lija ponovi Avalakh. Jesi li videla nekada neto slino?
Dakako pobedi stisak grla. Videla sam jednom ostatke neeg slinog. U
Seravedu.
 Sada je pao red na vilenjaka da dugo uti.

*
Preli su na drugu obalu reke preko lunog upljikavog mosta koji je odavao utisak
tako krhkog da se Kelpi dugo nekala i brektala pre nego to se odvaila da zakorai na
njega.
Iako iznervirana i napeta, Ciri se budno osvrtala, ne hotei nita da propusti, nijedan
prizor koji je nudilo bajkovito mesto Tir na Lija. Kao prvo, radoznalost ju je gotovo arila,
kao drugo, nije prestajala da misli o begu i budno je traila priliku.
Na mostovima i terasama, u alejama i peristilima, na balkonima i klaustrima videla je
dugokose vilenjake kako prolaze, u tesnim kousima i kaputima, proivenim fantastinim
lisnatim motivima. Videla je isfrizirane i otro naminkane vilenjakinje u lepravim
haljinama ili odelima koja su podseala na muka.
Pred portikom jedne od palata doekao ih je Eredin Break Glas. Po njegovoj kratkoj
naredbi naokolo se zavrvelo od malih, u sivo odevenih vilenjakinjica, koje su se brzo i u
tiini pobrinule za konje. Ciri ih je pomalo zaueno posmatrala. Avalakh, Eredin i svi
drugi vilenjaci koje je dotad srela bili su neobino visokog rasta, da bi im pogledala u oi,
morala je da zabaci glavu. Sive vilenjakinjice bile su dosta nie od nje. Druga rasa,
pomisli. Rasa slugu. ak i ovde, u bajkovitom svetu, mora postojati neko ko dirini za
lentine.
Uoe u palatu. Ciri uzdahnu. Bila je prestolonaslednica kraljevske krvi, u palatama je
vaspitavana. Ali takav mermer i malahit, tuko, parket, takve mozaike, ogledala i
svenjake nikada nije videla. U toj blistavoj unutranjosti palate oseala se loe,
nelagodno, ne na pravom mestu, pranjava, znojava i prljava nakon puta.
Avalakha, za razliku od nje, uopte nije bilo briga. Otresao je rukavicom pantalone i
izme, zanemarujui injenicu da praina pada na ogledala. Zatim je gospodarski bacio
rukavice vilenjakinjici savijenoj u naklonu.
Oberon? upita kratko. eka?
Eredin se osmehnu.
eka. Veoma mu se uri. Zahtevao je da Lastavica smesta ode kod njega, bez trena
odugovlaenja. Odvratio sam ga od toga.
Avalakh podie obrve.
Zirael objasni vrlo spokojno Eredin mora da ode kod kralja bez stresa, bez
presije, odmorna, smirena i u dobrom raspoloenju. Kupka, nova odea, nova frizura i
minka omoguie joj dobro raspoloenje. Mislim da e Oberon valjda izdrati jo toliko
dugo.
Ciri duboko uzdahnu i pogleda u vilenjaka. ak se zapanjila koliko joj je izgledao
simpatino. Eredin je u osmehu demonstrirao svoje ravne zube, bez onjaka.
Samo jedna stvar budi moje negodovanje izjavi. A to je sokolski blesak u oima
nae Lastavice. Naa Lastavica strelja oima svuda naokolo, ista-istijata lasica kada bulji
u rupu u kavezu. Lastavica je, vidim ja, jo uvek daleko od bezuslovne kapitulacije.
Avalakh nije komentarisao. Ciri, razume se, takoe nije.
Ne udi me nastavi Eredin. Ne moe biti drukije, poto je to krv ijadal i Lare
Doren. Sasluaj me ipak veoma paljivo, Zirael. Nema beanja odavde. Ne postoji
mogunost da slomi Geas Garadh, ini Barijere.
Cirin pogled je jasno govorio da nee poverovati dok ne proveri.
Kada bi ak nekim udom prela Barijeru Eredin nije sputao pogled sa nje znaj
da e to znaiti tvoju smrt. Ovaj svet samo izgleda lepo. Ali nosi smrt, pogotovu
neiskusnima. Rane od jednorogovog roga ne lei ni magija.
Takoe znaj nastavi, ne doekavi komentar da ti nita nee pomoi tvoj divlji
talenat. Nee izvesti skok, nemoj ni da pokuava. A kada bi ti ak i uspelo, znaj da e
moji Dearg Ruadri, Crveni Jahai, uspeti da te stignu i u bezdanu vremena i mesta.
Nije ba shvatila na ta je mislio. Ali skrenulo joj je panju to se Avalakh najednom
natmurio i namrgodio, oito nezadovoljan Eredinovim govorom. Tako, kao da je Eredin
previe rekao.
Hajmo kaza. Dozvoli, Zirael. Sada emo te predati u ruke dama. Mora tako, da bi
izgledala lepo. Prvi utisak je najvaniji.

*
Srce joj je bubnjalo u grudima, krv je umela u slepoonicama, ruke su joj se malkice
tresle. Kontrolisala ih je, stiskajui pesnice. Smirila se pomou laganih uzdaha i izdaha.
Opustila je ramena, zavrtela vrat ukoen od nerviranja.
Jo jednom se pogledala u velikom ogledaiu. Prizor je bio zadovoljavajui. Kosa, jo
uvek vlana od kupanja, bila joj je podiana i oeljana tako da bar malo prikriva oiljak.
minka joj je lepo isticala oi i usta, nisu se loe prezentovali ni srebrnosiva haljina sa
izrezom do pola butine, crni prsnik i tanka bluza od perlastog krepa.
Ciri je popravila i poravnala fular{57}, posle ega je segnula meu butine, popravljajui i
tamo ta je trebalo. A ispod haljine je imala doista zauujue stvari gaice delikatne
kao pauina i unihop arape koje su sezale skoro do gaica i na neverovatan nain se
drale za butine bez podvezica.
Pruila je ruku ka kvaki. Dvoumei se, kao da to nije bila kvaka, ve uspavana kobra.
Pest, pomisli mahinalno na vilenjakom, suprotstavljala sam se mukarcima sa
maevima. Suprotstaviu se jednom sa...
Zatvori oi, uzdahnu. I ue u odaju.
Unutra nije bilo nikoga. Na malahitnom stolu nalazile su se knjiga i karafina. Na
zidovima su bili udni reljefi i bareljefi, drapirani zastori, cvetni ilimi. U uglu je stajala
statua.
A u drugom uglu leaj sa baldahinom. Srce joj ponovo poe udarati. Proguta pljuvaku.
Krajikom oka opazi pokret. Ne u odaji. Na terasi.
Sedeo je tamo, okrenut ka njoj profilom.
Iako je ve pomalo nauila da meu vilenjacima nita ne izgleda onako kako je mislila,
Ciri preive lagani ok. Sve vreme kada se govorilo o kralju, ne znajui zato, imala je
pred oima Ervila iz Verdena, kome jednom za dlaku nije postala snajka. Mislei o kralju,
videla je debeljka nepokretnog zbog gomile sala, sa crvenim nosom i prokrvljenim oima
vidljivim iznad zanemarene brade, koji podriguje na luk i pivo. Kralja koji dri ezlo i
jabuku u nabreklim dlanovima proaranim braonkastim flekama.
 A kraj balustrade terase sedeo je potpuno drugi kralj.
Bio je veoma vitak, a videlo se i da je vrlo visok. Kosa mu je bila pepeljasta kao i
njena, tesno protkana beliastim pramenovima, duga, padala je na ramena i lea. Bio je
odeven u crni svileni kaput. Nosio je tipine vilenjake izme sa brojnim kopama celom
duinom. Dlanovi su mu bili uski, beli, sa dugim prstima.
Bio je zauzet duvanjem balonia. Drao je posudu sa sapunom i slamicu u koju je
svaki as duvao, a balonii koji su se prelivali u duginim bojama padali su dole ka reci.
Tiho se nakaljala.
Kralj Jovovina okrenu glavu. Ciri nije savladala uzdah. Njegove oi bile su izvanredne.
Svetle kao otopljeno olovo, beskrajne. I pune nezamislive tuge.
Lastavica kaza. Zirael. Hvala ti to si htela da doe.
Ciri proguta pljuvaku, ne znajui uopte ta da kae. Oberon Muirketah prisloni
slamicu na usta i posla u prostranstvo sledei baloni.
Kako bi ovladala drhtanjem ruku, Ciri ih prekrsti i skri prste. Potom je nervozno
proeljala kosu. Vilenjak je panju naizgled posveivao iskljuivo baloniima.
Jesi li nervozna?
Ne nadmeno slaga. Nisam.
uri nekud?
Naravno.
Verovatno je dodala glasu previe nonalantnosti, osetila je da balansira na ivici
ljubaznosti. Vilenjak ipak nije obratio panju. Nainio je na kraju slamke ogroman
baloni i klaenjem napravio oblik krastavca. Due se divio svom delu.
Hou li ispasti nametljivac ako pitam kuda ti se tako uri?
Kui! frknu, ali odmah se ispravi, dodajui smirenim tonom. U moj svet!
Kuda?
U moj svet!
Ah. Oprosti. Zakleo bih se da si rekla: U probisvet. I ba sam se zaudio, stvarno.
Odlino govori naim jezikom, ali valjalo bi jo poraditi na izgovoru i akcentu.
Zar je vano kako akcentujem? Ionako ti nisam potrebna za konverzaciju.
Nita ne bi trebalo da ometa u tenji ka savrenosti.
Na kraju slamke izraste novi baloni, otkai se i skliznu, te pue dodirnuvi granu
vrbe. Ciri uzdahnu.
Dakle, uri ti se u tvoj svet progovori uskoro kralj Oberon Muirketah. Tvoj!
Uistinu, vi ljudi niste ba preterano skromni.
Promeao je slamkom u posudi i naizgled bezbrinim duvanjem sav se okruio rojem
duginih balonia.
Covek kaza. Tvoj kosmati predak po mau pojavio se na svetu mnogo kasnije
nego kokoka. A nikada nisam uo da je bilo koja kokoka polagala pravo na svet... Zato
se vrpolji i tapka u mestu kao majmunica? Trebalo bi da te interesuje ovo to govorim.
Naposletku, to je istorija. Ah, dozvoli da pogodim: tebe ta istorija ne zanima i gnjavi te.
Velik balon u bojama duge odlepra prema reci. Ciri je utala, grizui usne.
Tvoj kosmati predak nastavi vilenjak, meajui slamkom u zdeli brzo je nauio
kako da koristi opozitan palac i nepotpunu inteligenciju. Pomou njih je radio mnoge
stvari, po pravilu jednako smene koliko i strane. Odnosno, hteo sam rei da bi stvari
koje je radio tvoj predak bile smene da nisu bile strane.
Sledei baloni, odmah posle njega drugi i trei.
U sutini stvari, nas, Aen Ele, malo je interesovalo ta ini tvoj predak, mi smo otili
jo odavno iz tog sveta, za razliku od Aen Seida, naih roaka. Izabrali smo drugi,
zanimljiviji univerzum. Zaudie te ovo to u rei, ali tada je bilo mogue kretati se dosta
slobodno meu svetovima. Naravno, uz trunku talenta i vetine. Siguran sam da shvata
na ta mislim.
Ciri se kuvala od radoznalosti, ali tvrdoglavo je utala, svesna da joj se vilenjak malo
podsmeva. Nije htela da mu olaka posao.
Oberon Muirketah se osmehnu. Okrenu se. Oko vrata je imao zlatan alband, simbol
vlasti koji se na Drevnom jeziku nazivao torch.
Mire, luned.
Lagano je dunuo, pomerajui slamku gipkim pokretima. Umesto jednog balonia, kao
i maloas, iz otvora je visilo njih nekoliko.
Baloni uz baloni, uz baloni baloni zapevui. Eh, bilo je kako je bilo...
Govorili smo sebi, koja je razlika, biemo malo ovde, a malo tamo, ta s tim to su Dhoin
zapeli da unite svoj svet zajedno sa njima samima? Poi emo negde drugo... U drugi
baloni...
Pod njegovim uarenim pogledom, Ciri klimnu glavom i obliza usne. Vilenjak se ponovo
osmehnu, otrese balonie, dunu jo jedan put, ovaj put tako da se na otvoru slamke
stvorio itav velik grozd, itavo mnotvo malih balonia meusobno slepljenih.
Nastupila je konjunkcija vilenjak podie slamku opojasanu baloniima. Stvorilo
se jo vie svetova. Ali vrata su zatvorena. Zatvorena su za sve, osim za aku odabranih.
A vreme leti. Vrata treba otvoriti. Hitno. To je imperativ. Da li razume tu re?
Nisam glupa.
Ne, nisi okrenu glavu. Ne moe biti. Ipak si ti Aen Hen Ihaer, Drevna krv. Prii
blie.
Kada je ispruio ruke ka njoj, mimovoljno je stisnula zube. Ali. dotakao je samo njene
podlaktice, a zatim dlanove. Osetila je prijatne marce. Odvaila se da pogleda u njegove
izvanredne oi.
Nisam verovao kada su govorili apnu. Ali istina je. Ima ijadaline oi. Larine
oi.
Spustila je pogled. Oseala se nesigurno i glupo.
Kralj Jovovine podupre lakat o balustradu, a bradu na dlanove. Tokom dueg vremena
inilo se da ga interesuju iskljuivo labudovi koji su plivali po reci.
Hvala ti to si dola kaza konano, ne okreui glavu. A sada idi i ostavi me
samog.

*
Pronala je Avalakha na terasi iznad reke, ba u momentu kada se ukrcavao na lau u
drutvu prekrasne vilenjakinje kose boje slame. Vilenjakinja je imala na usnama ru boje
pistaa, a na kapcima i slepoonicama svetlucave zlatne mrvice.
 Ciri je nameravala da se okrene i ode, ali ju je Avalakh zaustavio jednim gestom. A
drugim ju je pozvao na lau. Dvoumila se. Nije htela da razgovaraju pri svedocima.
Avalakh ree neto brzo vilenjakinji i posla joj preko dlana poljubac. Vilenjakinja je
slegnula ramenima i otila. Samo jednom se osvrnula kako bi oima pokazala Ciri ta o
njoj misli.
Ako moe suzdri se od komentara ree Avalakh kada je sela na klupicu najbliu
krmi. I sam je seo, izvukao je svoju frulu, zasvirao, a za lau ga je bilo ba briga. Ciri se
nemirno osvrnula oko sebe, ali laa je idealno plovila po sredini toka, ni za col se ne
zanosei ka stepenicama, stupcima i kolumnama koji su se sputali u vodu. Bila je to
udna laa, Ciri nikada nije videla takvu, ak ni na ostrvima Skelig, gde se nagledala
svega to je bilo u stanju da se die na vodi. Imala je veoma visoku, tananu krmicu
izrezbarenu u oblik kljua, bila je veoma dugaka, vrlo uska i dosta se njihala. Uistinu,
samo je vilenjak mogao da sedi u neemu slinom i piti na fruli, umesto da se dri
kormila i vesla.
Avalakh presta da piti.
ta ti lei na srcu?
Sasluao ju je, posmatrajui je sa udnovatim osmehom.
Ti si prevarena zakljuio je, a nije pitao. Prevarena, razoarana, a pre svega
ozlojeena.
Uopte nisam! Nisam!
I ne treba da bude vilenjak se uozbilji. Oberon se poneo prema tebi sa dubokim
potovanjem, kao prema roenoj Aen Ele. Ne zaboravi, mi, Narod Jovovina, nikada ne
urimo. Imamo vremena.
Kazao mi je neto sasvim drugo.
Znam ta ti je kazao.
A takoe zna o emu se tu radi?
Svakako.
Ve je mnogo nauila. ak ni uzdahom, ni drhtanjem obraza nije odala nestrpljivost i
ljutnju, kada je opet prislonio frulu na usta i zasvirao. Melodino, enjivo. Dugo.
Laa je plovila, Ciri je brojala mostove koji su se smenjivali nad njihovim glavama.
Imamo progovori odmah nakon etvrtog mosta vie nego ozbiljne osnove da
sumnjamo da tvom svetu preti unitenje. Klimatska kataklizma silovitih razmera. Kao
eruditkinja, sigurno si se susrela sa Aen Ithlinne Speath, Itlininim proroanstvom. U
proroanstvu ima rei o Beloj studeni. Po naem miljenju, radi se o snanom ledenom
dobu. A poto se zadesilo da je devedeset procenata kopna tvog sveta severna polulopta,
ledeno doba moe ugroziti egzistenciju veine ivih bia. Jednostavno e pomreti od
hladnoe. Oni koji preive, utonue u varvarstvo, unitie se meusobno u nemilosrdnim
uslovima za preivljavanje, postae plen predatorima poludelim od gladi. Priseti se teksta
predskazanja: Vreme prezira, Vreme sekire, Vreme vuje meave.
Ciri ga nije prekidala, plaei se da ne zasvira ponovo.
Dete do kojeg nam je tako mnogo stalo nastavi Avalakh, igrajui se frulom
potomak i nosilac gena Lare Doren, gena koji smo mi specijalno izgradili, moe da spase
stanovnike onog sveta. Imamo osnova da mislimo da e Larin i tvoj potomak, jasno je,
posedovati sposobnosti hiljadu puta monije od onih koje posedujemo mi, znalci. Koje u
nerazvijenom obliku poseduje i ti. Zna o emu se radi, zar ne?
Ciri je ve uspela da naui da u Drevnom jeziku takve retorike figure, iako su naizgled
bile pitanja, ne samo da nisu iziskivale ve su gotovo branile odgovore.
Ukratko govorei nastavi Avalakh radi se o mogunosti premetanja meu
svetovima, ne samo sebe, svoje vlastite, ne ba toliko vane, linosti. Stvar je u
otvaranju Ard Geath, velikih i elinih Dveri, kroz koje bi proli svi. Pre konjunkcije nam je
to polazilo za rukom, elimo to i sada da postignemo. Evakuisaemo iz sveta na samrti
Aen Seide koji obitavaju tamo. Nau brau kojima smo duni da pomognemo. Ne bismo
mogli da ivimo sa milju da nismo uinili sve da ih spasemo. I spasemo, evakuisaemo
sve iz onog sveta koji su u opasnosti. Sve, Zirael. Ljude takoe.
Stvarno? nije izdrala. Dhoin takoe?
Takoe. Sada i sama vidi koliko si vana, koliko zavisi od tebe. Kako je vana stvar
da bude strpljiva. Kako je vana stvar da veeras poe kod Oberona i ostane celu no.
Veruj mi, njegovo ponaanje nije bilo demonstracija nevoljnosti. On zna da to nije laka
stvar za tebe, zna da bi mogao da te povredi i odvrati nametljivom urbom. On veoma
mnogo zna, Lastavice. Ne sumnjam da si to primetila.
Primetila sam frknu. Primetila sam i da nas je struja odnela ve dosta daleko od
Tir na Lije. Vreme je da se uhvati vesala. Koja tu, uzgred, ne vidim.
Zato to ih ovde nema Avalakh podie ruku, zavrte dlanom i zapuca prstima. Laa
se zaustavi. asak je stajala u mestu, a potom poe ploviti protivu struje.
Vilenjak se namesti udobnije, prisloni ustima frulu i u potpunosti se posveti muzici.

*
Uvee ju je Kralj Jovovina ugostio na veeri. Kada je ula, ukajui svilom, gestom ju
je pozvao za sto. Slugu nije bilo. Sluio ju je sam.
Veera se sastojala iz petnaestak vrsta povra. Bilo je i gljiva, kuvanih, peenih i
dinstanih u sosu. Takve gljive Ciri takoe jo nikada nije jela. Neke su bile bele i tanane
kao listii, po ukusu delikatne i prijatne, druge, bronzane i crne, bile su mesnate i
aromatine.
Oberon nije alio ni roze vino. Naizgled blago, udaralo je u glavu, oputalo, razvezivalo
jezik. Pre no to je trepnula, ispriala mu je stvari koje je mislila da nikada nee ispriati.
Sluao je. Strpljivo. A ona se iznenada priseti zbog ega je tu, natmuri se i uuta.
Kako sam shvatio dodade joj sasvim nove gljive, zelenkaste i mirisne kao vlaac
smatra da te sa tim Geraltom vee sudbina?
Upravo tako podie pehar ve oznaen brojnim tragovima njenog rua. Sudbina.
On, to jest Geralt, suen mi je, a ja njemu. Nae sudbine se vezuju. Stoga bi bilo bolje da
odem odavde. Odmah. Razume li?
Priznau, ne ba.
Sudbina! ispi gutljaj. Snaga kojoj je bolje da ne staje na put. Zbog toga
mislim... Ne, ne, hvala, ne stavljaj mi vie, molim te, najela sam se toliko da u sigurno
pui.
Spomenula si da misli.
 Mislim da je bila greka to ste me namamili ovamo. I to me primoravate na... Pa,
zna na ta mislim. Ja moram otii odavde, da pourim da im pomognem... Jer moja
sudbina...
Sudbina prekinu je, podiui putir. Predestinacija. ta e, to je neizbeno.
Mehanizam koji ini da se praktino beskonaan broj nepredvidivih dogaaja mora
okonati samo takvim, a ne drugim rezultatom. Zar ne?
Naravno!
Nezavisno od okolnosti i uslova, rezultat mora da nastupi. Ono to je predodreeno
mora da se desi. Zar ne?
Da!
Kuda onda i zato eli da ide? Pij vino, raduj se trenutku, veseli se ivotu. to treba
da doe, ionako e doi, ako je to neizbeno.
Ma nemoj. To nije tako jednostavno.
Onda protivrei sama sebi.
Nije istina.
Protivrei protivrenosti, a to je ve zaaran krug.
Ne! tre glavu. Ne moe samo da se sedi i nita ne radi! Nita ne dolazi samo!
Sofizam.
Ne sme nepromiljeno traiti vreme! Moe propustiti pravi trenutak... Taj jedan,
pravi, neponovljivi. Jer vreme se nikada ne ponavlja.
Dozvoli ustade. Pogledaj, evo ovo.
Na zidu koji je pokazao video se ispupen reljef na kom je bila predstavljena ogromna
krljutava zmija. Gmizavac, izvivi se u oblik osmice, grizao je zubima sopstveni rep. Ciri
je ve videla neto takvo, ali nije se seala gde.
To je kaza vilenjak drevna zmija urobor. Urobor simbolizuje beskonanost i sam
jeste beskonanost. On je veito odlaenje i veito vraanje. On je neto to nema ni
poetak ni kraj.
Vreme je kao drevni urobor. Vreme su trenuci koji otiu, zrnce peska koje se presipa
u klepsidri. Vreme su momenti i dogaaji, kojima tako rado pokuavamo da ga merimo.
Ali drevni urobor nas podsea da se u svakom momentu, u svakom trenutku, u svakom
dogaaju, kriju prolost, sadanjost i budunost. U svakom trenu se krije venost. Svaki
odlazak je ujedno povratak, svaki oprotaj dobrodolica, svaki povratak rastanak. Sve je
istovrerneno poetak i kraj.
I ti si kaza, uopte ne gledajui u nju ujedno poetak i kraj. A budui da je ovde
bilo rei o sudbini, znaj da je upravo to tvoja sudbina. Da bude poetak i kraj. Razume
li?
Oklevala je na momenat. Ali njegove uarene oi primorae je na odgovor.
Razumem.
Skini se.
Kazao je to tako bezbrino, tako ravnoduno, da umalo nije vrisnula od ljutnje.
Drhtavim rukama poe da raskopava prsnik.
Prsti su bili neposluni, kope, dugmii i vrpce nezgodni i tesni. Iako je Ciri urila koliko
je mogla, elei da sve to to pre ima iza sebe, skidanje je trajalo iritantno dugo. Ali
vilenjak nije odavao utisak nekoga kome se uri. Kao da je zaista imao na raspolaganju
itavu venost.
Ko zna, pomisli ona, moda i ima?
Ve sasvim goliava, premesti se sa noge na nogu, od poda su joj zebla stopala.
Primetio je to i bez rei pokazao na leaj.
Postelja. je bila od kuna. Od krzna kuna saivenih u velike postave. Mekunih, toplih,
ugodno kakljivih.
Legao je pored nje sasvim obuen, u izmama ak. Kada ju je dodirnuo, nevoljno se
ukrutila, pomalo ljuta na sebe jer je bila odluna da do kraja glumi gordu i nepristupanu.
Nema tu mnogo prie, zubi su joj pomalo cvokotali. Njegov elektrizirajui dodir ju je ipak
umirivao, a prsti poduavali i nareivali. Pokazivali. U trenutku kada je poela da shvata
smernice toliko dobro i gotovo s anticipacijom, zatvorila je oi i zamislila da je to Mistle.
Ali nije joj uspelo. Poto se on veoma razlikovao od Mistle.
Dlanovima ju je poduio ta treba da radi. Posluala je. ak orno. Uurbano.
On uopte nije urio. Pod njegovim milovanjem popustila je kao svilena vrpca.
Primorao ju je na stenjanje. Da zagrize usne. Na estoku spazmu koja potresa celo telo.
Ono to je posle uradio uopte nije oekivala.
Ustao je i otiao. Ostavljajui je raspaljenu, zadihanu i uzdrhtalu.
Nije se ni osvrnuo.
Krv udari Ciri u lice i slepoonice. Uvila se u klupko na postelji od kuna. I zajecala. Od
besa, stida i ponienja.

*
Ujutru je pronala Avalakha na peristilu iza palate, meu palirom kipova. Kipovi
sasvim neobino predstavljali su vilenjaku decu u raznoraznim pozama, uglavnom
nestanim. Pogotovu je onaj pored kojeg je stajao vilenjak bio zanimljiv predstavljao je
maliu kako stoji na jednoj nozi, usta iskrivljenih od srdbe i stisnutih pesniica.
Ciri dugo nije mogla da odvrati pogled, a u trbuhu je osetila tup bol. Tek kada ju je
Avalakh naterao, ispriala mu je sve. Okolino i oklevajui.
On je kaza ozbiljno Avalakh kada je zavrila vie od eststo pedeset puta video
saovinske dimove. Veruj mi, Lastavice, to je mnogo i za Narod Jovovina.
A ta mene briga za to? proguna. Ja sam se dogovorila! Nauili ste valjda od
patuljaka, vaih pobratima, ta je to kontrakt? Ja sam svoje obavila! Predala sam se! ta
mene briga to on ne moe ili nee? ta mene briga da li je to staraka nemo ili ga ne
privlaim? Moda mu se gade Dhoin? Moda kao i Eredin u meni vidi samo grumen zlata
u gomili komposta?
Nadam se. Avalakhovo lice nevieno izmeni se i zgri. Nadam se da mu nisi
kazala nita slino.
Nisam kazala. Mada sam imala elju.
Pazi se. Ne zna ta rizikuje.
Svejedno mi je. Ja sam zakljuila ugovor. Odluite se za jedno ili drugo! Ili
ispunjavajte uslove, ili emo da ponitimo ugovor i ja u biti slobodna.
Pazi se, Zirael ponovi, pokazujui na kip nestanog maliana. Nemoj da bude
kao ovaj ovde. Obrati panju na svaku re. Trudi se da razume. A ukoliko neto ne
razume, ni u kom sluaju ne delaj brzopleto. Budi strpljiva. Zapamti, vreme nema
znaaj.
Ima znaaj!
Zamolio sam, nemoj biti jogunasto dete. Jo jednom ponavljam: budi strpljiva sa
Oberonom. Zato to je to tvoja jedina ansa da povrati slobodu.
Zaista? gotovo dreknu. Poinjem da sumnjam! Poinjem da podozrevam da si me
slagao! Da ste me svi slagali!
Obeao sam ti Avalakhovo lice bilo je jednako mrtvo kao kamen kipova da e
se vratiti u svoj svet. Dao sam re. Podvrgavati re sumnji je za Aen Ele teka uvreda.
Kako bih spreio da doe do toga, predlaem da okonamo ovaj razgovor.
Hteo je da ode, ali mu je prepreila put. Njegove akvamarinske oi su se suzile, a Ciri
je shvatila da ima posla sa veoma, ali veoma opasnim vilenjakom. Ali bilo je prekasno da
se povue.
To je ba vilenjaki zasikta kao zmija sam vrea, a posle ne doputa revan.
Pazi se, Lastavice.
Sluaj Ciri zabaci glavu. Va Kralj Jovovina nee izai na kraj sa zadatkom, to je
vie nego oigledno. Nije vano da li je on problem, ili sam ja. To je svejedno i bez
znaaja. Ali ja elim da ispunim ugovor. I da zavrim sa tim. Stoga, neka mi to dete, do
kojeg vam je toliko stalo, napravi neko drugi.
Ne zna ak ni o emu govori.
A ako sam ja problem nije menjala ton i izraz lica onda to znai da si pogreio,
Avalakh. Namamio si u ovaj svet osobu koju nije trebalo.
Ne zna o emu pria, Zirael.
Ako se pak viknu svima vama gadim, onda primenite metodu uzgajivaa mazgi!
ta, ne zna? drepcu se pokae kobila, a potom mu se vezuju oi i podmee magarica!
Nije se ni udostojio da odgovori. Proao je bez ustruavanja kraj nje i poao palirom
kipova.
A moda ti? vrisnu. Ako hoe, predau se tebi! ta je? Nee da se rtvuje? Ali
toboe imam Larine oi!
U dva skoka je bio kraj nje, njegove ruke izletee poput zmija ka njenom vratu i
stisnue poput eline stege. Shvatila je da bi je zadavio kao pile kada bi hteo.
Pustio ju je. Nagnu se i izbliza joj pogleda u oi.
Ko si ti upita neobino smireno da se usudi da skrnavi njeno ime na takav
nain? Ko si ti da se usudi da me vrea tako bednom milostinjom? Oh, znam ja, vidim
ja ko si ti. Nisi Larina kerka. Ti si Kregenanova kerka, ti si nepromiljena, arogantna,
samoiva Dhoin, gotovo tipian predstavnik rase koja nita ne shvata, a sve mora da
uniti, okalja samo jednim dodirom, isprlja i oskrnavi samo jednom milju. Tvoj predak mi
je ukrao moju ljubav, uzeo mi ju je, samoivo i arogantno mi je oteo Laru. Ali tebi, keri
dostojnoj njega, neu dozvoliti da mi otme seanje na nju.
Okrenu se. Ciri savlada otpor stegnutog grkljana.
Avalakh.
Pogled.
 Oprosti mi. Ponela sam se nepromiljeno i podlo. Oprosti mi. I ako moe zaboravi.
Prie joj i obujmi je.
Ve sam zaboravio kaza toplo. Ne vraajmo se na to vie.

*
Kada je uvee ula u kraljevske odaje, okupana, naparfemisana i oeljana, Oberon
Muirketah je sedeo kraj stola, pognut nad ahovskom tablom. Bez rei joj naloi da sedne
preko puta.
Pobedio ju je u deset poteza.
Drugi put je ona igrala sa belima, a on ju je pobedio u jedanaest poteza.
Tek tada podie pogled, svoje svetle izvanredne oi.
Skini se, molim te.
Zbog jedne stvari trebalo mu je odati ast bio je delikatan i uopte nije urio.
Kada je kao i proli put ustao iz kreveta i otiao bez rei, Ciri je to primila sa
spokojnom rezignacijom. Ali gotovo do same zore nije mogla da zaspi.
A kada su prozori zasvetleli od jutarnjeg sunca, a ona konano zaspala, usnila je vrlo
udan san.

*
Visogota, pognut, ispira od soivice zamku za ondatre. umi trska koju je njihao vetar.
Oseam se krivim, Lastavice. Ja sam te naveo na misao o toj sumanutoj eskapadi.
Ukazao sam ti put ka toj prokletoj kuli.
Ne prebacuj sebi, Stari Gavrane. Da nije bilo kule, doepao bi me se Bonhart. Ovde
sam barem bezbedna.
Nisi bezbedna tu.
Visogota se ispravlja.
Iza njegovih lea, Ciri vidi brdo, golo i oblo, kako se uzdie iz trave poput savijene
kime stvora pritajenog u zasedi. Na brdu stoji ogroman kamen. Pored kamena dve
prilike. ena i devojka. Vetar upa i uplie eninu crnu kosu.
Vidokrug plamti od munja.
Haos prua ruke ka tebi, keri. edo Drevne krvi, devojko upletena u Kretanje i
Promenu, u Unitenje i Preporod. Suena i sudbino. Iza zatvorenih vrata, Haos prua ka
tebi svoje kande, i dalje ne znajui hoe li postati njegovo orue ili pak prepreka u
njegovim planovima. Ne znajui du li e sluajno odigrati ulogu zrna peska u zupaniku
asovnika Sudbine. Haos se boji tebe, edo Nenadnosti. A eli da te navede da ti oseti
strah. Zbog toga ti alje snove.
Visogota se saginje, isti zamku za ondatre. Ali on nije iv, Ciri misli trezveno. Da li to
znai da tamo, na onom svetu, umrli moraju da iste zamke za ondantre?
Visogota se ispravlja. Iza njegovih lea nebo plamti od poara. Ravnicom galopiraju
hiljade jahaa. Jahaa u crvenim platovima.
Dearg Ruadri.
Sasluaj me paljivo, Lastavice. Drevna krv koja tee tvojim ilama daje ti veliku vlast.
Ti si Gospodarica Mest i Vremen. Ima ogromnu Mo. Ne dozvoli da ti je zloinci i
nitkovi otmu i iskoriste za neasne ciljeve. Brani se! Bei od domaaja njihovih podlih
ruku!
Lako je rei! Okruili su me ovde nekakvom maginom barijerom i zarobili...
Ti si Gospodarica Mest i Vremen. Tebe ne mogu zarobiti.
Visogota se ispravlja. Iza njegovih lea je visoravan, stenovita ravnica, na njoj olupine
brodova. itave desetine brodova. A napred zamak, crn, grozan, zubat od grudobrana,
uzdignut nad planinskim jezerom.
Umree bez tvoje pomoi, Lastavice. Samo ih ti moe spasti.
Jeneferina usta, poseena i razbijena, pomiu se bezglasno, lipte u krvi. Ljubiaste oi
blete, plamte na omravelom, zgrenom licu pocrnelom od muke, prikrivenom gomilom
razbaruene, prljave, crne kose. U udubljenju na podu smrdljiva bara, naokolo trkaraju
pacovi. Strahovita hladnoa kamenih zidova. Hladnoa okova na zglobovima ruku, na
lancima nogu...
Jeneferini dlanovi i prsti su masa skorele krvi.
Mamice! ta su ti uinili?
Mermerne stepenice koje vode dole. Stepenice sa tri podesta.
Va'esse deireadh aep eigean... Neto se zavrava... ta?
Stepenice. Dole plamti vatra u gvozdenim koarama. Gobleni u plamenu.
Hajdemo, govori Geralt. Stepenicama do dole. Moramo. Tako treba. Nema drugog
puta. Samo ove stepenice. Hou da vidim nebo.
Njegova usta se ne miu. Modra su i na njima je krv. Krv, svuda krv... Cele stepenice u
krvi...
Nema drugog puta. Nema, Zvezdooka.
Na koji nain? viknu ona. Na koji nain im mogu pomoi? Ja sam u drugom svetu!
Zarobljena! I nemona!
Tebe ne mogu zarobiti.
Sve je ve opisano, govori Visogota. ak i ovo. Pogledaj ispod nogu.
Ciri sa uasom vidi da stoji u moru kostiju. Meu lobanjama, cevanicama i rebrima.
Samo ti to moe spreiti, Zvezdooka.
Visogota se ispravlja. Iza njegovih lea zima, sneg, meava. Vihor duva i zvidi.
Ispred nje, u meavi, na konju, Geralt. Ciri ga prepoznaje, iako na glavi ima krznenu
kapu, a lice obavijeno vunenim alom. Iza njegovih lea pomaljaju se u meavi drugi
jahai, njihove siluete su nejasne, tako tesno ututkane da ne postoji nain da se razazna
ko su.
Geralt gleda pravo u nju. Ali je ne vidi. Sneg mu pada u oi.
Geralte! To sam ja! Ovde!
Ne vidi je. I ne uje od zavijanja vihora.
Geraaalteee!
To je muflon, kae Geralt. To je samo muflon. Vraamo se.
Jahai iezavaju, rasplinjuju se u meavi.
Geralteee! Neeee!

*
 Probudila se.

*
Ujutru je odmah pola u staju. ak bez doruka. Nije htela da sretne Avalakha, nije
udela za razgovorom sa njim. Preferirala je da umakne nametljivim, radoznalim,
ispitivakim pogledima drugih vilenjaka i vilenjakinja koji su se lepili za nju. U svakom
drugom sluaju bile su demonstrativno ravnodune, ali u pogledu spavae sobe
vilenjakinje su otkrivale svoju radoznalost, dok su zidovi palate Ciri je bila uverena u to
imali ui.
Pronala je Kelpi u boksu, pronala je sedlo i opremu. Pre no to je stigla da osedla
kobilu, pored nje su ve bile slukinje, one sive vilenjakinje, male, za glavu nie od
obinih Aen Ele. Pomogle su joj oko kobile, klanjajui se i laskavo osmehujui.
Hvala kaza ona. Snala bih se i sama, ali hvala. Ljubazne ste.
Najblia vilenjakinja osmehnu se iroko, a Ciri zadrhta.
Zato to je devojka meu zubima imala onjake.
Skoila je do nje tako brzo da devojka umalo nije sela od straha. Sklonila je kosu sa
uha. Uha koje nije imalo picast vrh.
Ti si ovek!
Devojka a zajedno sa njom i ostale kleknu na pometen glineni pod. Pognu glavu.
Iekujui kaznu.
Ja... poe Ciri, guvajui remen voica. Ja...
Nije znala ta da kae. Devojke su i dalje kleale. Konji su nemirno frktali i topotali u
boksovima.
Napolju, na sedlu, u kasu, i dalje nije mogla da sabere misli. Ljudske devojke. Kao
slukinje, ali to nije sutina. Sutina je da u ovom svetu ima Dhovina...
Ljudi, ispravi se. Ve mislim kao oni.
Iz zamiljenosti je tre glasno rzanje i Kelpin poskok. Podie glavu i ugleda Eredina.
Sedeo je na svom mrkodoratastom drepcu, sada bez demonske bukranije i veine
ostalih borbenih parafernalija. Mada je nosio verinjau ispod kaputa koji se prelivao u
mnogim nijansama crvene boje.
drebac na pozdrav zarza hrapavo, protrese glavom i iskezi na Kelpi ute zube. Kelpi, u
duhu naela da se problemi reavaju sa gospodom, a ne slugama, segnu zubima ka
vilenjakovim butinama. Ciri povue voice.
Paljivo kaza. Dri distancu. Moja kobila ne voli strance. A ume da ugrize.
Takve koje grizu odmeri je ravim pogledom zauzdavaju se gvozdenim valama.
Tako da i krv proiklja. Odlina metoda za iskorenjivanje ravih navika. Kod konja isto.
Cimnu uzde drepca tako jako da je konj zabrektao i nainio nekoliko koraka unazad, a
iz njuke mu je kuljala pena.
ta e ti ta verinjaa? sada Ciri odmeri vilenjaka pogledom. Sprema se za rat?
Skroz suprotno. eznem za mirom. Ima li tvoja kobila jo neke vrline, osim to je
jogunasta?
Koje vrste?
Hoe li da odmerimo snage u trci?
 Ako hoe, to da ne ustade na stremenima. Tamo, prema onim kromlesima...
Ne prekinu je. Ne tamo.
Zato?
Zabranjena oblast.
Naravno, za sve.
Naravno, ne za sve. Previe je za nas dragoceno tvoje drutvo, Lastavice, da bismo
mogli da rizikujemo da nam ga uskrati sama ili neko drugi.
Neko drugi? Ne misli valjda na jednoroge?
Ne elim da te zamaram onim to ja mislim. Niti frustriram time to ne shvata moje
misli.
Ne razumem.
Znam da ne razume. Evolucija ti nije dovoljno uobliila naboran mozak da bi
razumela. Sluaj, ako hoe da se trkamo, onda predlaem du reke. Onuda. Do
Porfirijevog mosta, treeg po redu. Zatim preko mosta na drugu obalu, pa obalom
uzvodno, cilj je kraj potoia koji se uliva u reku. Spremna?
Uvek.
S krikom cimnu ajgira, a drebac jurnu kao uragan. Pre no je Kelpi startovala, on se
daleko udaljio. Iao je tako da se zemlja tresla, ali nije mogao da se ravna sa Kelpi. Brzo
ga je sustigla, jo pre Porfirijevog mosta. Most je bio uzak. Eredin dreknu, a drebac
neverovatno ubrza. Ciri je momentalno shvatila u emu je stvar. Na most nikako ne bi
mogla da stanu dva konja. Jedan je morao da uspori.
Ciri nije imala nameru da uspori. Prilegla je uz grivu, a Kelpi polete napred kao strela.
Oeala se o stremen vilenjaka i uletela na most. Eredin viknu, drebac se uspravi na
zadnje, udari kukom o figuru od alabastera i izvali je iz postolja, razbijajui je u komade.
Ciri, kikoui se kao avet, pregalopira preko mosta. Ne osvrui se.
Sela je kraj potoia i saekala.
Doao je uskoro, korakom. Nasmejan i spokojan.
Moje pohvale ree kratko, sedajui. Kako kobili, tako i amazonki.
Iako je bila ponosna kao paun, frknu nehajno.
Aha! Dakle, nee nas vie krvavo obuzdavati?
Sem ako ti odobri osmehnu se dvosmisleno. Postoje kobile koje vole snana
milovanja.
Sasvim nedavno pogleda ga gordo uporedio si me sa kompostom. A sada ve
govorimo o milovanjima?
Priao je Kelpi, pogladio i potapao vrat kobile i mahnuo glavom, utvrdivi da je suva.
Kelpi trgnu glavu i zapita otegnuto. Eredin se osvrnu ka Ciri. Ako i mene potape,
pomisli, zaalie.
Hajde sa mnom.
Pokraj potoka koji se ulivao u reku i tekao sa strme, gusto poumljene padine, gore su
vodile stepenice izraene od blokova mahovinastog peara. Stepenice su bile veoma
stare, ispucale, razvaljene korenjem drvea. Ile su cikcak uvis, ponegde presecajui
potok mostiem. Naokolo je bila uma, divlja uma, puna starih jasenova i grabova, tise,
javora i hrastova, pri dnu razbaruena gustiem leski, tamarisa i ribizli. Mirisalo je na
pelin, salviju, koprivu, vlano kamenje, prolee i plesan.
Ciri je ila u tiini, ne urei i kontroliui disanje. Kontrolisala je i nervozu. Nije imala
pojma ta Eredin hoe od nje, ali nije imala najbolje predoseaje.
Pored sledee kaskade, koja je umno padala sa pukotine u sterii, bila je kamenita
terasa, a na njoj, zasenena granjem divlje bazge, stajala je senica obavijena brljanom i
lozicom. Dole su se videle kronje drvea, traka reke, krovovi, peristili i terase Tir na Lije.
Stajali su neko vreme, posmatrajui.
Niko mi nije rekao Ciri prva prekinu utanje kako se zove ova reka.
Easnad.
Uzdah? Lepo. A taj potok?
Tuate.
apat. Isto lepo. Zato mi niko nije rekao da u ovom svetu ive ljudi?
Zato to to nije bitna informacija i za tebe je potpuno beznaajna. Uimo u senicu.
Zato?
Udimo.
Prva stvar koju je opazila po ulasku bila je drvena lealjka. Ciri je osetila kako poinje
da joj tutnji u slepoonicama. Pa naravno, pomisli, to sam mogla da oekujem. itala
sam u hramu ljubavni roman koji je napisala Ana Tiler. O starom kralju, mladoj kraljici i
knezu pretendentu eljnom vlasti. Eredin je nemilosrdan, ambiciozan i odluan. Zna da je
onaj ko ima kraljicu pravi kralj, pravi vladar. Pravi mukarac. Ko je posedovao kraljicu, taj
je posedovao kraljevstvo. Ovde, na ovoj lealjci, otpoee dravni udar...
Vilenjak je seo za mermerni sto, pokazao Ciri drugu stolicu. inilo se da ga vie
interesuje prizor napolju nego ona, a u lealjku uopte nije gledao.
Ostae ovde zauvek iznenadi je ti, moja amazonko, laka poput leptira. Do kraja
tvog leptirskog ivota.
utala je, gledajui mu pravo u oi. U tim oima nije bilo niega.
Nee ti dozvoliti da ode odavde ponovi. Nee prihvatiti da si, uprkos
proroanstvima i mitovima, niko i nita, bie bez znaaja. Nee poverovati u to i nee ti
dozvoliti da ode. Namamili su te obeanjem kako bi osigurali sebi tvoju poslunost, ali
nikada nisu imali nameru da odre to obeanje. Nikada.
Avalakh ishripta mi je dao re. Navodno je uvreda ako sumnja u vilenjakovu
re.
Avalakh je znalac. Znalci imaju vlastiti kodeks asti, u kojem je svaka druga reenica
o cilju koji opravdava sredstva.
Ne razumem zato mi to sve govori. Osim ako... eli neto od mene. Osim ako ja
imam neto za ime ti udi. I hoe da trguje. ta? Eredin? Moja sloboda za... Za ta?
Posmatrao ju je dugo. A ona je uzalud traila u njegovim oima nekakvu smernicu,
nekakav signal, nekakav znak. ta bilo.
Sigurno si ve poe polako uspela malo da upozna Oberona. Sigurno si primetila
da je nezamislivo ambiciozan. Postoje stvari koje on nikada nee prihvatiti, sa kojima se
nikada nee saglasiti. Radije e umreti.
Ciri je utala, grizui usne i zverajui u lealjku.
Oberon Muirketah nastavi vilenjak nikada nee posegnuti za magijom, niti drugim
sredstvima koja bi mogli da promene postojeu situaciju. A takva sredstva postoje.
Valjana, mona, garantovana sredstva. Mnogo efektnija od atraktanata kojima
Avalakhove sluavke natapaju tvoju kozmetiku.
Hitro je preao rukom preko tamnog stola. Kada je povukao ruku, na stolu je ostao
mali flakon od sivo-zelenog nefrita.
Ne prodahta Ciri. Apsolutno ne. Ne slaem se s tim.
Nisi mi dala da dovrim.
Ne smatraj me glupom. Neu mu dati to to je u tom flakonu. Nee me iskoristiti za
takvu stvar.
Izvlai veoma ishitrene zakljuke kaza polako, gledajui joj u oi. Trudi se da
nadmai samu sebe u trci. A takvo neto se uvek zavrava padom. Veoma bolnim
padom.
Kazala sam: ne.
Razmisli dobro. Nezavisno od toga ta sadri posuda, ti uvek pobedi. Uvek pobedi,
Lastavice.
Ne!
Pokretom jednako vetim kao i maloas, sasvim dostojnim maioniara, vilenjak zataji
flakon sa stola. Zatim je dugo utao, posmatrajui reku Easnad, koja je svetlucala meu
drveem.
Umree ovde, leptiriu ree najzad. Nee ti dozvoliti da ode odavde. Ali to je
tvoj izbor.
Ja sam se dogovorila. Moja sloboda za...
Sloboda frknu. Stalno govori o toj slobodi. A ta bi radila kada bi je dobila
natrag? Kuda bi se uputila? Shvati ve jednom da te od onog tvog sveta u ovom trenutku
dele ne samo mesta ve i vreme. Vreme ovde tee drukije nego tamo. Oni koje si tamo
znala kao decu, sada su smeurani starci, a oni koji su bili tvoji vrnjaci, odavno su ve
umrli.
Ne verujem.
Priseti se vaih legendi. Legendi o ljudima koji su tajanstveno nestajali i vraali se
nakon mnogo godina, samo da bi bacili pogled na grobove blinjih zarasle u travu. Moda
misli da su to bile fantazije, stvari isisane iz palca? Vara se. Kroz itave vekove ljude su
otimali, odnosili jahai koje vi nazivate Divlji Gon. Otimani su, iskoriavani, a zatim
odbacivani kao ljuska ispijenog jajeta. Ali tebe to ipak nee zadesiti, Zirael. Ti e umreti
ovde, nee ti biti dato ni mogile svojih prijatelja da vidi.
Ne verujem u to to govori.
Tvoja verovanja su tvoja privatna stvar. A svoju sudbinu si sama izabrala. Vratimo
se. Imam molbu, Lastavice. Da li hoe da obeduje sa mnom neto lagano u Tir na Liji?
Kroz nekoliko udaraca srca, u Ciri su se borili glad i sumanuta fascinacija sa srdbom,
strahom od otrova i optom antipatijom.
Rado spusti pogled. Hvala na ponudi.
Hvala tebi. Hajdemo.
Izlazei iz senice, jo jednom je bacila oko na leaj. I pomislila kako je Ana Tiler ipak
bila glupa i egzaltirana grafomanka.
 Lagano, u tiini, u mirisu mente, salvije i koprive, silazili su do reke Uzdah.
Stepenicama nadole. Obalom potoka koji se zvao apat.

*
Kada je uvee, naparfemisana, kose jo vlane nakon aromatine kupke, ula u
kraljevsku odaju, zatekla je Oberona na sofi, pognutog nad knjigom. Bez rei, gestom
samo, naloi joj da sedne pored njega.
Knjiga je bila bogato ilustrovana. Istinu govorei, nije bilo u njoj niega osim
ilustracija. Iako se starala da glumi svetovnu damu, krv udari Ciri u obraze. U hramskoj
biblioteci u Elanderu, videla je nekoliko slinih dela. Ali ta nisu mogla da se takmie sa
knjigom Kraija Jovovina, ni bogatstvom i raznolikou pozicija, ni artizmom njihovih
izvedbi.
Razgledali su dugo, u tiini.
Skini se, molim te.
Ovaj put se i on skinuo. Telo mu je bilo vitko i deako, mravo gotovo kao
Giselherovo, kao Kajlijevo, kao Rifovo, koje je mnogo puta videla dok su se kupali u
potocima ili planinskim jezerima. Ali iz Giselhera i Pacova je izvirala vitalnost, iz njih je
izvirao ivot, volja za ivotom koja je plamtela meu srebrnim kapljicama vode.
A iz njega, iz Kralja Jovovina, bila je hladnoa venosti.
Bio je strpljiv. Nekoliko puta se inilo da e se desiti. Ali ipak nita nije bilo od toga.
Ciri je bila ljuta na sebe, uverena da je to zbog njenog neznanja i paralizujueg
nedostatka vetine. Primetio je to i smirio je. Kao i obino, vrlo efektno. A ona je zaspala.
U njegovom naruju.
Ali ujutru ga nije bilo kraj nje.

*
Naredne veeri, Kralj Jovovina je prvi put iskazao nestrpljenje.
Zatekla ga je pognutog nad stolom, na kojem je lealo ogledalo u okvireno ilibarom.
Ogledalo je bilo posuto belim prakom.
Poinje, pomisli ona.
Oberon malim noiem prikupi fisteh i oblikova ga u dva valjia. Uze sa stola srebrnu
cevicu i uvue narkotik u nos, najpre u levu, a zatim u desnu nozdrvu. Njegove oi, koje
su obino bletale, malkice kao da su se prigasile i zamutile, zasuzile. Ciri je odmah
videla da to nije bila prva doza.
Oblikovao je na staklu dva nova valjia i gestom ju ponudio, pruajui cevicu. A ta
sad, pomisli, bie mi lake.
Narkotik je bio neuveno jak.
Za as su oboje sedeli na krevetu, zagrljeni, i blenuli u mesec suzavim oima.
Ciri kihnu.
Turobna no ree, briui nos rukavom svilene bluze.
arobna ispravi je, trljajui oko. Ensheass, a ne enleass. Mora poraditi na
izgovoru.
Poradiu.
 Skini se.
U poetku se inilo da e biti dobro, da je narkotik delovao na njega jednako
stimuliue kao i na nju. A na nju je tako delovao da je postala aktivna i preduzimljiva,
ma, ak mu je proaptala na uvo nekoliko nadasve nepristojnih po njenom miljenju
rei. To ga je verovatno malo uzbudilo, efekat je bio, hm, opipljiv, u jednom trenutku Ciri
je bila sigurna da, eto, samo to nije. Ali to nije bilo samo to nije. Barem ne do kraja.
I upravo tada je postao nestrpljiv. Ustade i prebaci preko mravih lea krzno od
samurovine. Stajao je tako, okrenut leima, zagledan u prozor i mesec. Ciri je sela i
rukama obavila kolena. Bila je razoarana i ljuta, a istovremeno se oseala nekako
udnovato setno. Nesumnjivo je to bilo dejstvo tog jakog fisteha.
Za sve sam ja kriva promumla. Ovaj oiljak me rui, znam. Znam ta vidi kada
me gleda. Nije mnogo vilenjakinje ostalo u meni. Grumen zlata u gomili komposta.
On se naglo okrenu.
Neobino si skromna procedi. Ja bih pre rekao: biser u svinjskom ubrivu.
Brilijant na prstu lea koji truli. U okviru jezikih vebi, sama smisli jo neka poreenja.
Sutra u te ispitati, mala Dhoin. Ljudsko bie u kome nita, apsolutno nita nije ostalo od
vilenjakinje.
Priao je stolu, uzeo cevicu i nagnuo se nad ogledalom. Ciri je sedela kao
skamenjena. Oseala se kao da ju je neko ispljuvao.
Ne dolazim kod tebe iz ljubavi! zarea besno. Ja sam zarobljena i ucenjena,
dobro ti to zna! Ali ja se slaem, radim to radi
Radi koga? prekinu je zaareno, nimalo ne na vilenjakom. Radi mene? Radi
zarobljenih Aen Seida u tvom svetu? Ti glupa devojko! Radi to radi sebe, radi sebe
dolazi ovamo i uzaludno se trudi da mi se preda. Zato to je to tvoja jedina nada,
jedina slamka spasa. I rei u ti jo ovo: moli se, arko se moli tvojim ljudskim idolima,
kumirima ili totemima. Jer ili u to biti ja, ili e to biti Avalakh i njegova laboratorija.
Veruj mi, ne bi htela da dospe u Iaboratoriju i upozna se sa alternativom.
Meni je svejedno kaza gluvo, klupajui se na leaju. Slaem se sa svime, samo
da povratim slobodu. Kako bih konano mogla da se oslobodim vas. Da odem. U moj
svet. Kod mojih prijatelja.
Tvojih prijatelja? naruga se. Evo ti tvojih prijatelja!
Okrenu se ustro i baci joj ogledalo napraeno fistehom.
Evo ti tvojih prijatelja ponovi. Pogledaj.
Izae, leprajui skutovima krzna.
Isprva je u zaprljanom staklu videla samo sopstveni zamrljani odraz. Ali ogledalo se
gotovo odmah razbistrilo i ispunilo dimom. A zatim slikom.
Jenefer visi u provaliji, napregnuta, sa rukama podignutim uvis. Rukavi njene haljine su
kao rairena krila ptice. Njena kosa se talasa, kroz nju promiu male ribice. itava jata
treperavih ivahnih ribica. Neke ve trpkaju obraze i oi arobnice. Od Jeneferinih nogu
ka dnu jezera protee se ue, na kraju ueta, zaglibljena u mulju i vodenoj kugi{58}, nalazi
se velika korpa kamenja. Gore, visoko, sija i pobleskuje povrina vode.
Jeneferina haljina talasa se u istom ritmu kao i vodene biljke.
Povrinu ogledala, zasutu fistehom, prekriva dim.
 Geralt, staklasto bled, zatvorenih oiju, sedi pod dugim ledenicama koje vise sa stene,
nepomian, zaleen, brzo ga zasipa sneg nanoen meavom. Njegove bele vlasi sada su
bele mahune snega, bele ledenice vise mu sa obrva, sa trepavica, sa usana. Sneg
neprestano pada i pada, raste nanos koji prekriva Geraltove noge, rastu paperjaste
kape{59} na njegovim ramenima. Meava zavija i fijue...
Ciri skoi iz kreveta, svom snagom tresnu ogledalom o zid. Pue ilibarski ram, staklo
se rasprsnu u milion komadia.
Prepoznala je, znala je, seala se takve vrste vizija. Iz svojih davnih snova.
Nita od toga nije istina! vrisnu. uje li, Oberone? Ja u to ne verujem! To nije
istina! To je samo tvoja zloba, nemona kao i ti sam! To je tvoja zloba...
Sede na pod. I rasplaka se.

*
Podozrevala je da zidovi u palati imaju ui. Sutradan nije mogla da se odbrani od
dvosmislenih pogleda, oseala je za leima smekanja, lovila apate.
Avalakha nije bilo nigde. Zna, pomisli, ta se dogodilo i izbegava me. Blagovremeno,
pre no sam ustala, otplovio je ili otiao nekud daleko sa svojom pozlaenom
vilenjakinjom. Ne eli sa mnom da razgovara, ne eli da prizna da se ceo njegov plan
pretvorio u prah i pepeo.
Nigde nije bilo ni Eredina. Ali to je bilo sasvim normalno, on je esto odlazio sa svojim
Dearg Ruadrima, Crvenim Jahaima.
Ciri je izvela Kelpi iz staje i pola do reke. Sve vreme grozniavo mislei, ne obraajui
panju ni na ta oko sebe.
Moram pobei odavde. Nebitno je da li su sve te vizije bile lane ili istinite. Jedno je
sigurno Jenefer i Geralt su tamo, u mom svetu, a tamo je i meni mesto, kraj njih.
Moram pobei odavde, bez odlaganja! Svakako mora postojati neki nain. Ula sam ovde
sama, trebalo bi da umem i da izaem sama. Eredin je kazao da imam divlji talenat, isto
to je slutio Visogota. Nije bilo izlaska iz Tor Zirael, koju sam detaljno istraila. Ali moda
ovde negde postoji neka druga kula...
Pogledala je u daljinu, u daleko brdo, u siluetu kromleha koji se video na njemu.
Zabranjena oblast, pomisli. Ha, vidim, predaleko je. Barijera me verovatno nee pustiti
tamo. Ne vredi se truditi. Bolje je da odem uzvodno rekom. Tamo jo nisam ila.
Kelpi zarza, trgnu glavom, frknu otro. Nije dala da je okrene, umesto toga je
zakaskala prema brdu. Ciri se izbezumila do te mere da neko vreme nije reagovala,
doputala je kobili da juri. Tek onda je viknula i povukla voice. Efekat je bio takav da se
Kelpi uspravila na zadnje noge, ritnula, hitnula zadnjicom i zagalopirala. I dalje u istom
pravcu.
Ciri je nije zauzdavala, nije se trudila da je kontrolie. Bila je krajnje zapanjena. Ali
znala je Kelpi previe dobro. Kobila je imala bubice, ali ne ba takve. Ovakvo ponaanje
je moralo neto da znai.
Kelpi uspori, pree u kas. Trala je kao strela prema brdu ovenanom kromlehom.
Otprilike jedna staja, pomisli Ciri. Sada e da proradi barijera.
Kobila utra u kameni krug, meu gusto postavljene, mahovinaste i iskrivljene
monolite koji su izrastali iz gustia trnovitih kupina i stade kao ukopana. Jedino to je
pomicala bile su ui, kojima je budno strizala.
Ciri je pokuala da je okrene. Zatim da je pomeri s mesta. Zalud. Da nije ila koje
pulsiraju na vrelom vratu, zaklela bi se da sedi na statui, a ne na konju. Iznenada joj
neto dodirnu lea. Neto otro, neto to je probilo odeu i bolno ubolo. Nije stigla da se
osvrne. Iza kamena se bez ikakvog uma pomoli jednorog rie boje i odlunim pokretom
unu rog pod njen pazuh. Snano. Otro. Ona oseti kako sa strane potee mlaz krvi.
Sa druge strane se pomoli jo jedan jednorog. Ovaj je bio potpuno beo, od vrhova
uiju do kraja repa. Samo su mu nozdrve bile ruiaste, a oi crne.
Beli jednorog se priblii. I lagano, polako prisloni glavu u njeno krilo. Uzbuenje je bilo
toliko jako da je Ciri jauknula.
Porastao sam, zabruji u njenoj glavi. Porastao sam, Zvezdooka. Onda, u pustinji, nisam
znao kako treba da se ponaam. Sada ve znam.
Konjiu? jauknu, skoro neprestano visei na dva roga koja su je bola.
Moje ime je Ihvarakvas. Sea li me se, Zvezdooka? Sea li se kako si me leila?
Spasla?
On se povue i okrenu. Ugledala je trag oiljka na njegovoj nozi. Prepoznala je. Seala
se.
Konjiu! To si ti! Ali bio si druge boje...
Porastao sam.
U glavi iznenadna zbrka, apati, glasovi, krici, rzanja. Rogovi ustuknue. Ona primeti
da je onaj drugi jednorog, onaj iza njenih leda, bio modro-eravast.
Stareine ue od tebe, Zvezdooka. Ue te preko mene. Jo malo i moi e sami da
govore. Sami e ti kazati ta ele od tebe.
Kakofonija u Cirinoj glavi iknu u vidu erupcije divlje galame. I gotovo smesta popusti,
i poe da tee kao potok razumnih i jasnih misli.
Hoemo da ti pomognemo da pobegne, Zvezdooka.
utala je, iako joj je srce snano lupalo u grudima.
Gde je luda radost? Gde je zahvalnost?
A otkuda upita drsko ta nagla elja da mi pomognete? Zar me toliko volite?
Uopte te ne volimo. Ali to nije tvoj svet. To nije mesto za tebe. Ne moe tu ostati.
Ne elimo da ostane.
Ona stisnu zube. Iako je bila uzbuena perspektivom, odrino odmahnu glavom. Konji
Ihvarakvas nauli ui, zagreba zemlju kopitom, ustreli u nju crno oko. Rii jednorog
lupi tako da se zemlja ak zatresla, uasno zavrte rogom. Gnevno frknu, a Ciri shvati.
Ne veruje nam.
Ne verujem prizna hladno. Ovde svako igra neku svoju igru, a mene, nesvesnu,
pokuava da iskoristi. Zato bih ba vama verovala? Izmeu vas i vilenjaka oito nema
prijateljstva, sama sam videla onda u stepi kako je umalo dolo do pesnienja. Mogu
slobodno da mislim da hoete da se posluite mnome kako bi napakostili vilenjacima. Ni
ja nisam luda za njima, na kraju krajeva, zarobili su me ovde i primoravaju me na neto
to nikako ne elim. Ali neu dozvoliti da me iskoristite.
Rii protrese glavom, a njegov rog opet naini opasan pokret. Modri zarza. U Cirinoj
lobanji zatutnji kao u bunaru, a misao koju je uhvatila nije bila lepa.
Aha! dreknu. Isti ste kao i oni! Ili pokornost i poslunost, ili smrt? Ne bojim se! A
da me iskoristite ne dam!
Nanovo oseti u glavi zbrku i haos. Malo je potrajalo pre no to se iz haosa pomoli itka
misao.
Dobro je, Zvezdooka, to ne voli da te iskoriavaju. Nama je upravo do toga stalo.
Upravo to elimo da zagarantujemo tebi. Sebi. I celom svetu. Svim svetovima.
Ne razumem to.
Ti si strano orue, opasno oruje. Ne moemo da dozvolimo da to oruje padne u
ruke Kralja Jovovina, Lisca i Kopca.
Koga? zastenja. Ah...
Lisac, krevan. Avalakh. A ko je Kobac, to svakako vrlo dobro znam.
Kralj Jovovina je star. Ali Lisac i Kobac ne smeju dobiti vlast nad Ard Gaet, Dverima
Svetova. Ve su jednom dobili. Ve su jednom izgubili. Sada ne mogu nita vie, sem da
lutaju, tumaraju meu svetovima malim koracima, sami, poput utvara, nemono. Lisac do
Tir na Bea Araina, Kobac i njegovi jahai po Spirali. Dalje ne mogu, nemaju snage. Zbog
toga mataju o Ard Gaet i vlasti. Pokazaemo ti na koji nain su oni ve jednom iskoristili
takvu vlast. Pokazaemo ti to, Zvezdooka, kada bude odlazila odatle.
Ne mogu da odem odavde. Stavili su na mene ini. Barijeru. Geas Garad...
Tebe ne mogu zatvoriti. Ti si Gospodarica Svetova.
Nije nego. Nemam nikakav divlji talenat, ne gospodarim ni nad im. A Moi sam se
odrekla onda u pustinji, pre godinu dana. Konji je svedok.
U pustinji si se odrekla opsenarstva. Ne moe se odrei Moi koju ima u krvi. Stalno
je ima. Nauiemo te kako da je koristi.
A da nije sluajno dreknu da vi elite da se doepate te moi, te vlasti nad
svetovima, koju toboe ja imam?
Nije tako. Mi ne moramo da se doepamo te moi. Budui da je oduvek imamo.
Poveruj im, zamoli je Ihvarakvas. Poveruj im, Zvezdooka.
Pod jednim uslovom.
Jednorozi digoe glave, rairie nozdrve, a iz oiju kao da su se prosipale iskre. Ne
vole, pomisli Ciri, kada im se postavljaju uslovi, ne vole ak ni kako ta re zvui. Pest, ne
znam da li dobro postupam... Samo da se ovo ne okona tragino...
Sluamo. Koji je to uslov?
Ihvarakvas e biti sa mnom.

*
Predvee se naoblailo, postalo je sparno, sa reke je ustala gusta, lepljiva opara. A
kada je tama pala na Tir na Liju, iz daljine je gluvim roptajem prozborila oluja, svaki as
rasvetljavajui vidokrug sjajem munje.
Ciri je ve odavno bila spremna. Odevena u crno odelo, sa maem na leima, nervozna
i napeta, nestrpljivo je ekala da padne no.
Tiho je prola kroz prazan vestibul, proklizala du kolonade i izala na terasu. Reka
Easnad je katranasto prosijavala u tami, vrbe su umele.
 Preko neba se prevali dalek grom.
Ciri izvede Kelpi iz staje. Kobila je znala ta treba da radi. Posluno je otkaskala prema
Porfirijevom Mostu. Ciri je neko vreme gledala za njom, te je bacila pogled na terasu
pored koje su stajale lae.
Ne mogu, pomisli. Posetiu ga jo jednom. Moda time uspem da odloim poteru? To
je rizino, ali ne mogu drugaije.
U prvom momentu je mislila da ga nema, da su kraljevske odaje prazne. Poto su u
njima vladali tiina i mrtvilo.
Zapazila ga je uskoro. Sedeo je u uglu, u fotelji, u beloj koulji razdrljenoj na mravim
grudima. Koulja je bila izraena od toliko delikatne tkanine da se lepila za telo kao da je
mokra.
Lice i dlanovi Kralja Jova bili su gotovo isto beli kao i koulja.
Podie pogled ka njoj, a u oima je bila pusto.
ijadal? apnu. Dobro je da si tu. Zna, govorili su da si umrla. Otvori dlan, neto
pade na tepih. To je bio flakon od sivo-zelenog nefrita.
Laro Kralj Jovovina pomae glavu, dotaknu vrat kao da ga je davio zlatni kraljevski
torch. Caemm a me, luned. Hodi kod mene, keri. Caemm a me, elaine.
U njegovu dahu Ciri oseti smrt.
Elaine blath, feainne wedd... izusti. Mire, luned, razvezala ti se manica... Dozvoli
mi...
Hteo je da podigne ruku, ali nije uspeo. Uzdahnuo je duboko, ustro podigao glavu i
pogledao je u oi. Ovaj put svesno.
Zirael kaza. Lochlaith. Ti si zaista sudbina, Gospodarica Jezera. Kako se
ispostavlja, moja takoe.
Vaesse deireadh aep eigean... ree ubrzo, a Ciri preneraeno konstatova da
njegove rei i pokreti poinju komarno da usporavaju.
Ali dovri s uzdahom dobro je da neto takoe zapoinje.
Kroz prozor je do njih dopro grom. Oluja je jo bila daleko. Ali pribliavala se brzo.
Pored svega ree on strano mi se ne umire, Zirael. I strano mi je krivo to
moram. Ko bi pomislio. Mislio sam da neu aliti. iveo sam dugo, spoznao sam sve. I
zna ta jo? Nagni se. Rei u ti to na uvo. Neka to bude naa tajna.
Nagnula se.
Bojim se proapta.
Znam.
Pored mene si?
Jesam.
Va faill, luned.
Zbogom, Kralju Jova.
Sedela je pored njega, drei ga za ruku, sve dok nije potpuno utihnuo i ugasio svoj
delikatan dah. Nije brisala suze. Pustila je da teku. Oluja se pribliavala. Vidokrug je
plamteo u munjama.

*
 Brzo je strala niz mermerne stepenice na terasu sa kolumnicama, pored kojih su se
njihale lae. Odvezala je jednu, krajnju, koju je snimila jo za veeri. Odmah se
odgurnula od terase dugim tapom od mahagonija, koji je promuurno namontirala od
garnini. Sumnjala je pak da e joj laa biti posluna, kao to je bila Avalakhu.
Laa beumno skliznu nizvodno. Tir Na Lija je bila tiha i mrana. Samo su je kipovi na
terasama ispraali mrtvim pogledom. Ciri je brojala mostove.
Nebo iznad ume rasvetlelo se bleskom munje. Nakon odreenog vremena, nebom je
otegnuto zamumlao grom.
Trei most.
Neto je mugnulo preko mosta, tiho, okretno poput velikog crnog pacova. Laa se
zanjiha kada je skoio na krmu. Ciri baci tap, izvue ma.
A ipak zasikta Eredin Break Glas eli da nam uskrati svoje drutvo?
I on izvue ma. U kratkom svetlu munje, uspela je da osmotri oruje. Otrica je bila
jednostrana, lako povijena, vrh otrice bletav i nesumnjivo otar, rukohvat dug, balak u
obliku okrugle aurirane ploe. To da vilenjak ume da se slui tim maem moglo se
odmah videti.
Nenadano je zanjihao lau, silovito gurajui nogu u bok. Ciri veto zabalansira,
uravnotei lau monim naginjanjem tela, i gotovo odmah i ona isproba tu vetinu,
skaui po palubi obema nogama. Zateturao se, ali zadrao je ravnoteu. I bacio se ka
njoj sa maem. Odbila je udarac, instinktivno se zaklonivi, jer je malo ta videla.
Revanirala se brzim donjim ubodom. Eredin je parirao, udario, Ciri je odbila udarac. Sa
otrica, kao sa kresiva, leteli su zraci iskrica.
Jo jednom je zaljuljao lau, jako, umalo je ne prevrnuvi. Ciri zaplesa, balansirajui
ispruenim rukama. Povukao se ka krmi, pustio ma.
Gde si to nauila, Lastavice?
Iznenadio bi se.
Sumnjam. Da li si sama shvatila da se plovei rekom moe savladati Barijera, ili ti je
neko odao to?
Nebitno.
Bitno je. I reiemo to. Postoje metode za to. A sada baci ma, pa da se vratimo.
Kako da ne.
Vraamo se, Zirael. Oberon eka. Jemim ti, veeras e biti bodar i pun krepkosti.
Kako da ne ponovi. Predozirao se onim sredstvom za krepkost. Onim koji si mu
dao. A moda to uopte nije bilo za krepkost?
O emu govori?
On je umro.
Brzo se stresao od zaprepaenja i iznenada bacio na nju, njiui lau. Balansirajui,
razmenie nekoliko gnevnih udaraca, a voda je pronosila zvuni zveket otrica.
Munja rasvetli no. Nad njihovim glavama promae most. Jedan od poslednjih mostova
Tir na Lije. A moda i poslednji?
Sigurno shvata, Lastavice ree hrapavo da samo odugovlai neizbeno. Ja ne
mogu da dozvolim da ode odavde.
Zato? Oberon je umro. A ja ionako nisam niko i ne znaim nita. Sam si to rekao.
 Zato to je to istina podie ma. Nita ne znai. Eto, malecni moljac kojeg
moe meu prstima da razgnjei u blistavu prainu, ali koji moe da napravi rupu u
dragocenoj tkanini, kada mu to dozvoli. Eto, zrno bibera, nitavno malo, ali kada ga
usled nepanje zagrize, kvari najizvrsnije jelo, tera te na pljuvanje, a ti hoe da okusi.
Eto ta si ti. Nita. Dosadno nita.
Munja. Pri njenom svetlu Ciri je videla ono to je htela da vidi. Vilenjak je podigao
ma, mahnuo njime, skoivi na klupicu lae. Imao je prednost u visini. U sledeem
okraju morao je da pobedi.
Nije trebalo da potee oruje na mene, Zirael. Sada je ve prekasno. Neu ti to
oprostiti. Neu te ubiti, o ne. Ali nekoliko nedelja u krevetu, u zavojima, sigurno e ti
dobro doi.
ekaj. Najpre elim neto da ti kaem. Da ti odam jednu tajnu.
A ta mi ti moe rei? frknu. ta moe da mi oda a da ja to ve ne znam?
Kakvu to istinu moe da mi obznani?
Pa tu da si previsoko da bi proao ispod mosta.
Nije stigao da odreaguje, udario je u most potiljkom, poleteo napred, kompletno
gubei ravnoteu. Ciri je mogla jednostavno da ga gurne sa lae, mada se bojala da to
nee biti dovoljno, da nee odustati od gonjenja. Uostalom, on je, namerno ili ne, ubio
Kralja Jova. A za to mu je sledio bol.
Ubola ga je kratko u butinu, odmah ispod verinjae. Nije ni vrisnuo. Izleteo je sa
palube, pljusnuo u reku, a voda se zatvorila nad njim.
Osvrnula se, posmatrala. Dugo je potrajalo dok nije izronio. Dok nije ispuzao na
mermerne stepenice koje su se sputale u reku. Leao je nepokretno, sa njega su curile
voda i krv.
Dobro e ti doi proguna ona nekoliko nedelja u krevetu i u zavojima.
Zgrabila je svoj tap i jako se odgurnula. Reka Easnad postajala je sve bra, laa je
hitrije plovila. Uskoro su ostale u pozadini poslednje zgrade Tir na Lije.
Nije se osvrtala za sobom.
Najpre je postalo veoma mrano, laa je plovila u staru umu, meu drvee, ije
kronje su trale nad tokom reke i tvorile svod. Potom je postalo svetlije, uma se
zavrila, na obema obalama nalazili su se lugovi jovovine, trske, iinbe. U dotada istoj
reci pojavili su se buseni korova, vodena trava, debla. Kada bi nebo bilo obasjano
munjama, videla bi na vodi krugove, kada bi gruvao grom, ula bi pljuskanje uplaenih
riba. Neto je stalno bukalo i pljuskalo, mljackalo i ljapkalo. Nekoliko puta je nedaleko
od lae videla velike fosforescentne oi, nekoliko puta je laa zadrhtala, sudarivi se sa
neim velikim i ivim. Ovde nije sve lepo, za neiskusne je ovaj svet smrt, ponavljala je u
sebi Eredinove rei.
Reka se znatno proirila, razlila se iroko. Pojavila su se ostrva i rastoci. Dozvoljavala
je lai da plovi na sreu, tamo gde nosi struja. Ali stala se plaiti. ta e biti ako pogrei i
otplovi pogrenim rastokom?
Jedva to je pomislila, a sa obale, iz evarja dolete Kelpino rzanje i snaan mentalni
signal jednoroga.
Tu si, Konjiu!
 Pourimo, Zvezdooka. Hajde za mnom.
U moj svet?
Prvo ti moram pokazati neto. Tako su mi naredile Stareine.
Poli su, najpre kroz umu, zatim stepu gusto ispresecanu jarugama i vododerinama.
Bletale su munje, gruvali gromovi. Oluja je bila sve blie, dizao se vetar.
Jednorog je vodio Ciri ka jednoj od vododerina.
Ovde je.
ta je ovde?
Sjai i pogledaj.
Posluala je. Zemlja je bila neravna, spotakla se. Neto je krcnulo i skotrljalo se pod
njenim nogama. Sevnu munja, a Ciri gluvo vrisnu.
Stajala je usred mora kostiju.
Peskovita strmina jaruge odronila se, verovatno podlokana pljuskom. I otkrila ono to
je skrivala. Groblje. Mrtvanicu. Ogromnu hrpu kostiju. Cevanica, karlica, rebara, butnih
kostiju. Lobanja.
Podie jednu.
Sevnu munja, a Ciri vrisnu. Shvatila je iji ostaci tu lee.
Lobanja, na kojoj je bio trag udarca otrice, imala je onjake.
Sada razume, zabruja joj u glavi. Sada zna. To su uinili oni, Aen Ele. Kralj Jovovina,
Lisac. Kobac. Taj svet uopte nije bio njihov svet. On je to postao. Kada su ga osvojili.
Kada su otvorili Ard Gaet, prevarivi i iskoristivi tada nas, kao to su sada pokuali da
prevare i iskoriste tebe.
Ciri baci lobanju.
Bitange! viknu u no. Ubice!
Preko neba se buno prevali grom. Ihvarakvas zarza gromko u znak upozorenja.
Shvatila je. Skoila je i nala se u sedlu, vriskom poslala Kelpi u galop.
Potera je bila na njihovom tragu.

*
Ve je jednom bilo ovako, pomisli, gucajui vetar u galopu. Ve je jednom bilo ovako.
Ovakvo jahanje, divlje, u tami, usred noi pune strahova, aveti i prikaza.
Napred, Kelpi!
Besni galop, oi suze od brzine. Nebo preseca munja, u odblesku Ciri vidi jovovinu sa
obe strane puta. Razgranato drvee sa svih strana ka njoj prua duge vornovate ruke
grana, klepeu crnim eljustima duplje, bacaju za njom kletve i pretnje. Kelpi rza
prodorno, juri tako brzo da izgleda kao da kopita samo ovla dodiruju zemlju. Ciri lee na
kobilin vrat. Ne samo da bi smanjila otpor vetra ve i da bi izbegla grane jovovina, koje
hoe da je svale ili svuku sa sedla. Grane fijuu, ibaju, batinaju, pokuavaju da se
prikae za odeu i kosu. Granata debla lelujaju, duplje klopou i huu...
Kelpi rza divljaki. Jednorog odgovara rzanjem. Stoji sneno bela taka u mraku,
pokazuje put.
Juri, Zvezdooka! Juri svom snagom!
Jova je sve vie, sve tee je izbei njihove grane. Uskoro e pregraditi ceo put...
 Iz pozadine krik. Glas potere.
Ihvarakvas rza. Ciri prima njegov signal. Razume znaenje. Priljubljuje se uz Kelpin
vrat. Ne mora da je ubrzava. Kobila leti u vratolomnom galopu jer je juri strah.
Ponovo signal od jednoroga, jasniji, zariva se u mozak. To je savet, gotovo naredba.
Skai, Zvezdooka. Mora skoiti. Na drugo mesto, u drugo vreme.
Ciri ne razume, ali trudi se da razume. Veoma se trudi da razume, koncentrie se,
koncentrie se tako jako da krv umi i pulsira u uima...
Munja. A za njom nagla tama, tama meka i crna, crna od crnila koje nita ne
rasvetljava.
U uima um.

*
Na licu vetar. Hladan vetar. Kapljice kie. U nozdrvama miris bora.
Kelpi se kooperi, frke, udara. Vrat joj je mokar i vreo.
Munja. Ubrzo posle nje grom. U svetlu Ciri vidi Ihvarakvasa kako protresa glavu i
rogove, otro grebe zemlju kopitom.
Konjiu?
Tu sam, Zvezdooka.
Nebo je puno zvezda. Puno je sazvea. Zmaj. Zimska deva. Sedam koza. Krag.
A iznad samog horizonta Oko.
Uspelo je uzdahnu. Uspeli smo, Konjiu. Ovo je moj svet!
Njegov signal je toliko jasan da Ciri sve razume.
Ne, Zvezdooka. Pobegli smo iz onog sveta. Ali ovo jo uvek nije to mesto, nije to
vreme. Dug je jo put pred nama.
Ne ostavljaj me samu.
Neu te ostaviti. Imam dug prema tebi. Moram ga otplatiti. Do kraja.

*
Zajedno sa nadolazeim vetrom, nebo tamni od zapadne strane, oblaci koji doplivavaju
u talasima redom gase sazvea. Gasi se Zmaj, gasi se Zimska deva, Sedam koza, Krag.
Gasi se Oko, koje sija najjae i najdue.
Nebesa du horizonta obasja kratkotrajna svetlost munje. Grom se prevali sa gluvim
tutnjanjem. Vejavica se munjevito osnai, bacala je u oi prainu i suvo lie.
Jednorog zarza, posla mentalni signal.
Nemamo vremena za gubljenje. Jedina naa nada je u brzom begu. Na pravo mesto, u
pravo vreme. Pourimo, Zvezdooka.
Ja sam Gospodarica Svetova. Ja sam Drevna krv.
Ja sam od krvi Lare Doren, kerke ijadal.
Ihvarakvas zarza, pojuri. Kelpi se nadoveza otegnutim frktanjem. Ciri navue rukavice.
Spremna sam kaza.
um u uima. Blesak i svetlost. A zatim tama.
 Proces, presudu i egzekuciju Joahima de Veta veina istoriara je obino pripisivala
nasilnoj, okrutnoj i tiranskoj prirodi cara Emhira, ne nedostaje ni pogotovo od autora
koji tee beletristici aluzivnih hipoteza o osveti i poravnanjima, potpuno privatnim.
Krajnje je vreme da se kae istina istina, koja je za svakog ozbiljnog istraivaa vie
nego oigledna. Vojvoda de Vet je komandovao operativnom grupom Verden na
nain za koji je epitet neuspeo zaista previe delikatan. Imajui spram sebe duplo
slabije snage, odugovlaio je sa ofanzivom na sever, a itavu aktivnost preusmerio na
borbu sa verdenskim gerilama. Grupa Verden inila je neuvena zverstva prema
stanovnitvu. Rezultat je bilo lako predvideti, a i bio je neizbean: ako su tokom zime
snage insurgenata brojale nepunih pola hiljade ljudi, onda je u prolee ustajala gotovo
itava zemlja. Kralj Ervila, odan carstvu, bio je pogubljen, a na elo ustanka je stao
njegov sin, kraljevi Kistrin, koji se simpatizirao sa Nordlinzima. Imajui na flanci
desante pirata iz Skeliga, na frontu ofanzivu Nordlinga iz Cidarisa, a u pozadini pobunu,
De Vet se upleo u haotine borbe, trpei poraz za porazom. Samim tim je odlagao
ofanzivu Grupe Armija Centar umesto da, kako je bilo ustaljeno, vee krilo
Nordlinga, grupa Verden je vezala Menoa Kuhorna. Nordlinzi su smesta iskoristili
situaciju i preli na kontraudar, razbijaju i prsten oko Majene i Maribora, unitavajui
ansu za brzo ponovno osvajanje tih vanih utvrenja.
Nesposobnost i glupost de Veta imali su i psiholoki znaaj. Rasprsnuo se mit o
nepobedivom Nilfgardu. Stotine dobrovoljaca poele su da se prikljuuju vojsci
Nordlinga...
Restif de Montolon
Severni ratovi mitovi, lai i poluistine
 esto poglavlje

Nema tu ta da se pria, Jare je bio vrlo razoaran. Vaspitavanje u hramu i njegova

vlastita otvorena narav inile su da veruje u ljude, u njihovu dobrotu, ljubaznost i
nesebinost. Nije mnogo ostalo od te vere.
Ve dve noi je prespavao napolju, u ostacima stogova, a sada je bila sva prilika da e
na slian nain provesti i treu. U svakom selu gde je molio za prenoite ili pare hleba,
iza vrsto zatvorenih vrata odgovarala mu je ili vrsta tiina, ili uvrede i pretnje. Nita nije
pomagalo kada je govorio ko je, kuda i sa kakvim ciljem putuje.
Ljudi su ga veoma, veoma razoarali.
Brzo se smrklo. Deak je ustro i odvano marirao puteljkom izmeu njiva. Traio je
stogove, rezigniran i utuen perspektivom jo jedne noi pod golim nebom. Mart je bio,
istinu govorei, izuzetno topao, ali nou je bivalo zaista hladno. I zaista strano.
Jare baci pogled u nebo, na kom se, kao i svake noi ve skoro nedelju dana, videla
zlatno-crvena pela komete koja je prevaljivala nebo od zapada na istok i vukla za sobom
treperavu pletenicu ognja. Zapitao se ta moe nagovetavati ta udna pojava,
spominjana u mnogim proroanstvima.
Nastavio je mar. Postajalo je sve mranije. Puteljak je vodio nadole, u palir gustog
grmlja koje je u polumraku preuzimalo zastraujue oblike. Odozdo, odande gde je bilo
jo mranije, strujala je hladnoa, ruan vonj buavog korova i ko zna ega jo. Neeg
veoma ravog.
Jare se zaustavi. Pokuao je da ubedi sebe da to to mu gamie po kimi i rukama nije
strah, ve studen. Zalud.
Obale crnog kanala, bletavog poput svee smole i obraslog ivikom i razgranatim
vrbama, spajao je nizak mosti. Na mestima gde su balvani sagnjili i propali, mosti je
zjapio podugakim rupama, balustrada je bila slomljena, a njene ipke potopljene u vodi.
Preko mostia vrbe su rasle gue. Iako je jo bilo daleko do prave noi, iako su udaljene
livade iza kanala jo uvek sijale od prediva magle koje je visilo sa vraka trava, meu
vrbama je vladala tama. U mraku je Jare nejasno video ruevine neke zgrade zasigurno
mlina, prevodnice ili jeguljarnice.
Moram prei preko tog mosta, pomisli deak. Nema pomoi! Premda na koi oseam
da u tami vreba neto ravo, moram otii na drugu stranu ovog kanala. Moram prei taj
kanal, kao to je to uinio onaj mitski voa i junak o kome samo itao u istrunulim
manuskriptima u hramu Melitele. Prei u kanal i onda... Kako ono bee? Karte e biti
podeljene? Ne, bie baena kocka. Iza mene e ostati moja prolost, a preda mnom e se
prostreti moja budunost...
Kroio je na most i odmah video da ga predoseaj nije varao. Pre nego to ih je i
video... I uo...
ta je? frknu jedan od tih koji su mu prepreili put. Zar nisam rekao? Rekao sam,
samo treba malkice saekati i neko e naii.
Istina, Okultih drugi od tipova naoruanih debelim palicama blago proulja.
Stvarno, treba da radi za vraara ili volhva. Deder, dragi prolaznie, to bez drutva ide!
Daj ta ima, milom, ili e ovo morati da proe sa tuom?
Ja nemam nita! Jare zaurla iz sve snage u pluima, poto se nadao da e neko
uti i pritrati u pomo. Ja sam uboga lutalica! Nemam prebijene pare! ta treba da
vam dam? Ovaj tap? Odeu?
I to kaza onaj uljavi, a u glasu mu je bilo neto od ega Jare zadrhta. Treba da
zna, uboga lutalice, da smo mi ovde, iskreno reeno, iekivali neke cice, budui da smo
u velikoj nudi. De, ali no je ve na pragu, niko vie nee doi, pa kad devojke nema
dobra je i baba. Vataj ga, delijo!
Ja imam no! dreknu Jare. Upozoravam!
Zaista je imao no. Maznuo ga je u hramskoj kuhinji dan pre nego to je pobegao i
sakrio ga u zaveljaju. Ali nije sezao po njega. Paralisala ga je i prenerazila svest da
je to besmisleno i da mu nita nee pomoi.
Imam no!
Vidi, vidi naruga se uljavi, pribliavajui se. Ima no. Ko bi pomislio.
Jare nije mogao da bei. Od zaprepaenosti, noge su mu se pretvorile u dva koca
zabijena u zemlju. Adrenalin ga je epao za grlo kao oma arkana.
Hej! iznenada dreknu trei tip, mladim i neobino poznatim glasom. Ja njega
moda znam! Da, da, znam ga! Ostavite ga, kaem vam da je poznanik! Jare?
Prepoznaje li me? Ja sam Melfi! Hej, Jare? Prepoznaje li?
Prepo... znajem... Jare se svom snagom borio sa odvratnim, nadmonim oseajem
koji mu je bio nepoznat do tog asa. Tek kada je osetio bol u bedru kojim je grunuo o
gredu mostia, shvatio je kakav je to oseaj.
Oseaj gubljenja svesti.

*
Aj, kakvo iznenaenje ponavljao je Melfi. Eto, sluajnost nad sluajnostima! Eto,
naleteo sam na svojtu! Poznanika iz Elandera! Druga! ta kae, Jare?
Jare proguta zalogaj tvrdog i rastegljivog komada slanine, kojim ga je poastila
njegova udna kompanija, zagrie peenu repu. Nije odgovorio, samo je klimnuo glavom
prema celoj estorki koja je okruivala vatru.
A kuda te put vodi, Jare?
U Vizimu.
Ha! I mi idemo u Vizimu! Eto, sluajnost nad sluajnostima! ta kae, Miltone?
Sea li se Miltona, Jare?
Jare se nije seao. Nije bio siguran da li ga je uopte ikada video. Uostalom, i Melfi je
malo preterivao nazivajui se njegovim drugom. Bio je sin bavara iz Elandera. Kada su
zajedno pohaali prvi razred pri hramu, Melfi je redovno i muno tukao Jarea i nazivao ga
kopiletom bez majke i oca zaetim u koprivama. Trajalo je to oko godinu dana, nakon
ega je bavar odveo sina iz kole, budui da se potvrdilo da je tinejder sposoban
iskljuivo za bave. Tako je Melfi, mesto da se u znoju lica svog upoznaje sa tajnama
itanja i pisanja, u znoju lica svog strugao daske u oevoj radionici. A kada je Jare zavrio
kolovanje i po preporuci hrama postao pomonik pisara u gradskom sudu, mladi bavar
 po uzoru na tatu klanjao mu se do poda, darivao poklone i deklarisao prijateljstvo.
... idemo u Vizimu Melfi nastavi priu. U vojsku. Svi mi ovde idemo u vojsku kao
jedan. Ovi ovde, pazi, Milton i Grabulja, to su sinovi kmetova, izabrani po lanskoj{60}
dunosti, zna ve...
Znam Jare baci pogled na plavokose sinove kmetova, koji su bili slini kao braa.
Oni su grizli neku hranu ispeenu u pepelu koju je bilo nemogue identifikovati. Jedan
od deset lana. Lanski kontingent. A ti, Melfi?
Pazi, sa mnom uzdahnu bavar je ovako: prvi put, kada su esnafi morali da izvre
regrutaciju, ocko me je izbavio od izvlaenja loptice. Ali doe nevolja, trebalo je rebati
po drugi put, jer je grad tako odluio... Zna ve...
Znam Jare ponovo potvrdi. Dopunsko rebanje kontingenta gradski savet
Elandera ustanovio je statutom donesenim esnaestog januara. To je bilo nuno pred
nilfgardskom pretnjom...
Sluaj ga samo, tuko, kako trabunja krkljavo se ubaci zdepast i naelavo oian
tip, onaj to su ga zvali Okultih, koji je nedavno prvi viknuo na njega na mostu.
Gospodii! Mudrija neki!
Mudrica! otegnuto mu se pridrui drugi, veliki seljak sa veito prilepljenim glupim
osmehom na okruglom licu. Mudrijai!
Zaepi, Klaprote sporo zauljavi onaj kojeg su zvali tuka, najstariji u kompaniji,
visok, sa obeenim brkom i obrijanim vratom. Poto je mudrija, valja ga sluati dok
trua. To moe biti korisno. Znanje. A znanje nikada nikome nije nanelo tetu. Dobro,
skoro nikada. I skoro nikome.
to je istina, istina je progovori Melfi. On, to jest Jare, faktiki nije glup, naitan
je i napisan... Uenjak! On bre radi u Elanderu za sudskog pisaria, a u ramu Melitele
stara se o itavoj zbirci knjiga...
Radoznao sam, ta onda prekinu ga tuka, zagledan u Jarea kroz dim i iskre
takav sudsko-hramsko-usrani knjiar radi na putu ka Vizimi?
Kao i vi kaza deak idem u vojsku.
A ta to tukine oi su bletale, odbijale blesak kao oi prave ribe pod svetlou
baklje na krmi una ta to misli sudsko-hramski uenjak da trai u vojsci? Jer sigurno ne
ide u regrute? A? Svaka budala zna da su hramovi izuzeti iz kontingenta, ne moraju da
isporuuju regruta. A i ovo svaka budala zna, svaki sud je sposoban da spase i
intervencijom osiobodi od slube svog pisaria. Kako onda, gosn inovnie?
Idem u vojsku kao dobrovoljac izjavi Jare. Stupam u redove po svojoj volji, ne po
kontingentu. Delimino iz linih pobuda, ali uglavnom zbog oseaja patriotske obaveze.
Kompanija zaurla gromkim, prodornim, horskim smehom.
Gledajte, delije progovori najzad tuka kakve protivrenosti ponekad ue u
oveku. Dve prirode. Eto, mladi, moglo bt se rei obrazovan i iskusan, a pored toga
sigurno ni po naravi nije glup. Trebalo bi da zna ta se deava u ratu, ko koga tue i ko e
koga uskoro sasvim potui. A on, kao to ste i sami uli, bez prinude, po vlastitoj volji,
radi pateriotske obaveze, hoe da se prikljui partiji koja gubi.
Niko nije komentarisao. Jare takoe.
Takva pateriotska obaveza ree najzad tuka obino odlikuje samo umobolne,
ta e, moda ak i prilii hramsko-sudskim tienicima. Ali bilo je ovde rei i o kakvim
linim pobudama. Strano me zanima kakve su to line pobude?
One su toliko line presee ga Jare da o njima neu govoriti. Tim pre, gospodo,
to se ni vama ne uri da govorite o vaim pobudama.
Eto, gledaj ree ubrzo tiha tuka kada bi mi se neki prostak tako obratio, smesta
bi dobio po labrnji. Ali ako je ueni pisari... Njemu opratam... ovaj put. I rei u mu: i
ja idem u vojsku. I isto u dobrovoljce.
Kako bi se, kao umobolnik, prikljuio gubitnicima? Jare se sam udio odakle
iznenada u njemu toliko smelosti. Usput pljakajui putnike na mostovima?
On se zacereka se Melfi, preduhitrivi tuku jo uvek duri na nas zbog zasede na
mostu. Pusti, Jare, to je bila samo ala! Bezazlen trik! Zar ne, tuko?
Jeste tuka zevnu i klapnu zubima da je eho prozujao. Bezazlen trik. ivot je
tuan i sumoran, taman kao tele koje vode u klanicu. Tada ga moe razveseliti samo
trikom. Ne slae se, pisariu?
Slaem se. U sutini.
Dobro je tuka nije sputao sa njega bletave oi. Jer bi nam inae bio nikakav
kompanjon i bilo bi ti bolje da sam otputuje u Vizimu. I to smesta.
Jare se uuta. tuka se protegnu.
Rek sam ta sam im. De, delije, lepo smo se mi naalili, nazezali, poveselili, a sad
je vreme za predah. Ako moramo predvee da budemo u Vizimi, onda treba da krenemo
u osvit.

*
No je bila vrlo hladna, i Jare, ni pored umora, nije mogao da zaspi, bio je sklupan
pod mantilom, a kolena su mu gotovo dodirivala bradu. Kada je konano pao u san, loe
je spavao, neprestano su ga budili snovi. Veinu nije zapamtio. Osim dva. U prvom snu,
njemu dobro poznat vetac Geralt iz Rivije sedeo je pod ledenicama koje su visile sa
stene, nepokretan, zaleen i brzo ga je zasipao nanoen sneg. U drugom snu, Ciri na
vranom konju, priljubljena uz grivu, galopirala je palirom razgranatih jova koje su
pokuavale da je zgrabe krivim granama.
Ah, i pred samu zoru, usnio je Tris Merigold. Nakon njenog prologodinjeg boravka u
hramu, sanjao je arobnicu nekoliko puta. Ti snovi su primorali Jarea na stvari kojih se
posle postideo.
Razume se, sada nije dolo ni do kakvog stida. Bilo je jednostavno previe hladno.

*
Ujutru, zapravo tek to je sunace izalo, cela sedmorka je krenula na put. Milton i
Grabulja, sinovi kmetova iz lanskog kontingenta, bodrili su sebe vojnikom pesmom.

Ide vojnik, ide, povikuje na sav glas

Bei, devo, bei, poljubie te zaas!
Pa nek poljubi, ko mu to pa brani
Ta on krvlju svojom otadbinu hrani!
 tuka, Okultih, Klaprot i uz njih prilepljen bavar Melfi priali su jedni drugima aljive
priice i anegdote, po njihovom miljenju neuveno smene.
... a Nilfgardijac pita: ta ovde tako smrdi? A vilenjak na to: Govno. Haaa-haa-
haaaa!
He-he-he-heee!
Ha-ha-ha-ha! A znate li ovaj? Idu Nilfgardijac, vilenjak i patuljak. Gledaju: leti mi...
to je vie dan odmicao, to su vie na drumu sretali druge putnike, seoska kola,
komornike tuitelje, odrede marirajuih vojnika. Neka kola su bila natovarena dobrom,
iza njih je tukina banda ila nosova pognutih skoro do zemlje, poput vile{61} , skupljajui
to padne mrkve, krompir, repu, ponekad ak luk. Deo plena promiljeno su uvali za
crne sate, a deo su halapljivo prodirali, ne prekidajui prianje viceva.
... a Nilfgardijac: fuuuu! I usra se do uiju! Ha-Ha-ha-ha-ha-ha!
Haa-haaa-haa! O bogovi, neu izdrati... Usrao se... Haaaa-haaa-haaa!
He-heeee-heee!
Jare je ekao priliku i pretekst{62} da se odvoji. Nije mu se dopadao tuka, nije mu se
dopadao Okultih. Nisu mu se dopadali pogledi kojima su tuka i Okultih obasipali
prolazna trgovaka kola, seoske zaprege i ene i devojke koje su sedele na taljigama.
Nije mu se dopadao podrugljiv ton tuke, kada je svaki as avrljao o svrsi prijavljivanja
u dobrovoljce u trenutku kada su poraz i propast sigurni i oigledni.
Zamirisalo je na izoranu zemlju. Dim. U dolini, meu pravilnom ahovnicom polja,
umaraka i ribnjaka koji su sijali poput ogledala, videli su krovove zgrada. Do uiju im je
povremeno dopiralo daleko lajanje psa, rika bika, kukurikanje pevca.
-Vidi se da je imuno ovo seoce proulja tuka, oblizujui usne. Nije veliko, ali je
profinjeno.
Ovde u dolini pouri sa objanjenjem Okultih ive i gazduju hobiti. Kod njih je sve
profinjeno i lepo. uvaran je to narod, ti patuljci.
Prokleti neljudi ishrakta Klaprot. Hoboldi jedni! Oni tu ga zduju, a istinski ovek
je zbog takvih bedan i siromaan. Takvima ni rat ne smeta!
Zasad tuka rastee usta u groznom osmehu. Zapamtite, delije, ovo seoce. Onu
krajnju kuicu, meu brezama, odmah pored borove ume. Zapamtite dobro. Ako bih
nekada poeleo da odem tamo u goste, ne bih hteo da zalutam.
Jare okrenu glavu. Pravio se da ne uje. Da vidi samo drum pred sobom.
Marirali su. Milton i Grabulja, sinovi kmetova iz lanske regrutacije, zapevae novu
pesmu. Manje vojniku. Nekako malo pesimistiniju. Koja je mogla biti shvaena kao loe
predskazanje, naroito posle preanjih tukinih aluzija.

Hej, ljudi, ujte i poujte,

Okna i dveri sada okujte,
Bio ti star ili mlad,
Smrti niko nije rad,
Koga ona u naruje stegne,
Taj e brzo papke da otegne.
 *
Taj tmurno proceni Okultih mora da ima kintu. Ako on nema kintu, onda neka me
kuga izjede.
Tip zbog kojeg se Okultih izlagao tolikom riziku bio je torbar koga su sustigli. Iao je
pored dvokolica koje je vukao magarac.
Kinta kinti zaulja tuka a i taj magarac neto vredi. Ubrzajte korak, delije.
Melfi Jare zgrabi bavara za rukav. Otvori oi. Zar ne vidi ta se ovde sprema?
To je samo ala, Jare Melfi se istre. Samo ala...
Trgoveva kola izbliza se to jasno videlo bila su u isto vreme i tezga, mogla su se
pretvoriti i namontirati u tezgu za tili as. Cela konstrukcija koju je vukao magarac bila je
pokrivena blistavim i ivopisno uoljivim natpisima, sudei po njima, trgoveva ponuda je
obuhvatala lekovite balzame i meleme, zatitne talismane i amulete, eliksire, magine
filtere i kataplazme{63} , sredstva za pranje, a osim toga, detektore metala, kovina i
tartufa, te zasigurno mamce za ribe, patke i devojke.
Trgovac, goljav i jako zguvan od bremena godina, osvrnu se, ugleda ih, opsova i
potera magarca. No magarac k magarac, nije ni pomiljao da ide bre.
Ima valjano ruho na sebi tiho proceni Okultih. I na kolima emo sigurno neto
nai...
Pa, delije naredi tuka. Jen, dva! Ajde da obavimo to, dok jo ima malo svedoka
na drumu.
Jare, sam ne mogavi da se naudi svojoj mukosti, u nekoliko hitrih koraka istra
ispred kompanije i okrenu se, stojei izmeu njih i trgovca.
Ne kaza, teko propustivi glas kroz stisnuto grlo. Neu dozvoliti...
tuka polako rairi kaput i pokaza no zadenut za pojas, oito zaotren kao britva.
Odstupi, pisariu zaulja zlokobno. Ako ceni svoj vrat. Mislio sam da e se
uklopiti u nau kompaniju, ali ne, vidim da je tvoj hram napravio od tebe bogomoljca,
previe smrdi na verski tamjan. Stoga, odbij s puta, inae...
A ta se ovde deava? A?
Iza ispupenih i razgranatih vrba koje su okruivale drum, najrasprostranjenijeg
elementa krajolika doline Ismene, pojavie se dve udnovate prilike.
Oba mukarca su imala navoskirane i uvis uvijene brkove, raznobojne nabrane
pumphozne, kaftane ukraene trakicama i velike, meke, svilene beretke sa kitama od
pera. Osim tesaka i bodea koji su visili na irokim pojasevima, oba mukarca nosila su
na leima dvorune maeve, duge sigurno seanj, sa rukohvatima duine lakta i velikim
povijenim balacima.
Landsknehti{64} , poskakujui, kopali su pantalone. Nijedan nije nainio nikakav pokret
prema rukohvatima njihovih stranih maeva, ali tuka i Okultih su se bez obzira na to
momentalno pokunjili, a veliki Klaprot se skupio kao mehur iz kog je izaao vazduh.
Mi ovde... Mi ovde nita... zaulja tuka. Nita loe...
ala samo! skiknu Melfi.
Nikome nije nainjena nepravda neoekivano progovori pogrbljeni trgovac.
Nikome!
Mi Jare se brzo ubaci idemo u Vizimu, da se prijavimo u vojsku. Moda i vas put
vodi tamo, gospodo vojnici?
Naravno landskneht frknu, shvativi odmah o emu se radi. I mi idemo u Vizimu.
Kome je volja, moe ii sa nama. Bie bezbednije.
Bezbednije, jata dvosmisleno dodade drugi, odmeravajui tuku dugim pogledom.
Valja svakako dodati da smo ovde nedavno videli konjiku patrolu vizimskog bajlifa{65} .
Oni su veoma orni za veanje, bedna je sudbina razbojnika koga uhvate na delu.
I veoma je dobro tuka povrati samopouzdanje, iskezi se krbavo. Veoma je
dobro, milostiva gospodo, da postoji zakon i kazna za bandite, to je ispravan poredak.
Onda dajte da krenemo na put, u Vizimu, u armiju, jer pateriotska obaveza zove.
Landskneht ga je posmatrao dugo i vrlo prezrivo, potom je slegnuo ramenima,
popravio ma na leima i zamarirao putem. Njegov saputnik, Jare, kao i trgovac sa
svojim magarcem i kolima krenue za njim, a otpozadi, na maloj razdaljini, poe da se
gega tukina banda.
Hvala vam ree nakon jednog vremena trgovac, poterujui magarca granicom
gospodo vojnici. A i tebi hvala, mladi gospodiiu.
Nita to nije mahnu rukom landskneht. Navikli smo...
Razni poteu u vojsku njegov prijatelj osvrnu se preko ramena. Doe tako na
selo ili gradi prinuda da iz svakog desetog lana d izabranika, ponekad oni to koriste
kako bi se na taj nain to pre reili najgorih oloa. A kasnije su drumovi puni takvih levih
smetala, eno, kao to su oni tamo. Deder, gefrajterska {66} palica e ih u armiji i te kako
nauiti poslunosti, nauie se hulje pokornosti, im prvi put pou na ibanje kroz uliicu
od motki...
Ja pouri sa objanjenjem Jare idem da se prijavim u dobrovoljce, nisam
prinuen.
Hvali se, hvali landskneht ga pogleda te uvrte navoskiran iljak brka. A i vidim da
si malice drugaiji nego one ulepljene gline. Zato si sa njima?
Sudbina nas je spojila.
Viao sam ve vojnikov glas je bio ozbiljan takve sudbinske spojeve i
bratimljenja, to su ih doveli zbratimljene pod jednu zajedniku giljotinu. Izvuci iz toga
pouku, mome.
Hou.

*
Pre nego je sunce prituljeno oblacima stalo u zenit, dospeli su na put. Tu ih je ekao
prinudan prekid putovanja. Kao i ogromna grupa putnika koji su tu dospeli pre njih, Jare i
njegova kompanija morali su da se zaustave put je bio gusto ispunjen vojnicima u
maru.
Na jug jedan od landsknehta znaajno prokomentarisa pravac mara. Na front.
Ka Mariboru i Majeni.
Gledaj znakove glavom pokaza drugi.
Redanjci kaza Jare. Srebrni orlovi na krmeznoj.
Tano landskneht ga potapa po ramenu. Zaista si bistar mladi. To je redanjska
vojska koju nam je kraljica Hedvig poslala u pomo. Sada smo jaki u jedinstvu, Temerija,
Redanja, Edirn, Kedven, sada smo svi saveznici, sledbenici jedne ideje.
Sad je kasno iza njihovih lea progovori tuka sa izrazitom ironijom. Landskneht se
osvrnu, ali nita nije kazao.
Sednimo ovde predloi Melfi da odmorimo noge. Ovoj vojsci se ne vidi kraj, proi
e mnogo vremena dok se put oslobodi.
Sednimo ree trgovac onamo, na brdace, odande je bolja perspektiva.
Prola je redanjska konjica, za njom su marirali samostrelci i titonoe, podiui
prainu. Iza njih se videla kolona oklopnih konjanika koji su jahali korakom.
A oni tamo Melfi pokaza na oklopne idu pod drugim znakom. Imaju crni barjak,
proaran neim belim.
Gle, zatucan provincijalac landskneht ga pogleda prezrivo. Ne poznaje grb
sopstvenog kralja. To su srebrni ljiljani, tupoglave...
Crno polje posuto srebrnim ljiljanima kaza Jare, kako bi odmah dokazao da, kako
ko, ali on nije zatucan provincijalac.
Na starom grbu kraljevstva Temerije poe bio je lav koji koraa. Ali temerski
krunski kneevi su koristili izmenjen grb, i to tako to su na tit dodavali dodatno polje,
na kom su bila tri ljiljana. Budui da je u heraldikoj simbolici cvet ljiljana simbol
prestolonaslednika, kraljevskog sina, naslednika trona i ezla...
Usrani mudrija zakevta Klaprot.
Pusti ga i zaepi gubicu, konjoglavi osoro ree landskneht. A ti, mome, priaj
dalje. Zanimljivo je.
A kada je kraljevi Gojdemar, sin starog kralja Gardika, iao u boj protiv pobunjenika
avolice Falke, temerska vojska se upravo pod njegovim simbolom, pod grbom ljiljana
borila i odnosila vane pobede. I kada je Gojdemar nasledio od oca tron, u seanje ovih
pobeda i udesnog spasavanja ene i dece iz ruku neprijateljskih kraljevstava, ustanovio
je tri srebrna ljiljana na crnom polju. A kasnije je kralj Cedric specijalnim dekretom
promenio dravni grb u crn tit posut srebrnim ljiljanima. I takav je grb Temerije do dan-
danas. U ta svi lako moete lino da se uverite, poto upravo temerski kopljanici idu
putem.
Veoma si zgodno ree trgovac to koncipirao, gospodiiu.
Nisam ja uzdahnu Jare ve Jovan iz Atrea, uen heraldiar.
Vidi se, ni ti nisi loe nauen.
Taman tuka dobaci poluglasom za regruta. Kako bi ga ucmekali pod tim znakom
srebrnih ljiljana, za kralja i Temeriju.
Zauli su pesmu. Stranu, vojniku, bunu kao olujni talas, kao tutanj oluje koja se
pribliava. Za Temerijcima je ila druga vojska u ravnim i zbijenim redovima. Siva, gotovo
bezbojna konjica, iznad koje se nisu vijorili barjaci i zastave. Ispred komandanata na elu
kolone noena je motka ukraena konjskim repovima, sa horizontalnom prekom na koju
su bile zakucane tri ljudske lobanje.
Slobodna druina landskneht pokaza na sive jahae. Kondotjeri. Najamna vojska.
Odmah se vidi uzdahnu Melfi da su borbeni. Jedan bolji od drugoga! A idu ravno
kao da su na paradi...
Slobodna druina ponovi landskneht. Nagledajte se, selje i utokljunci, pravog
vojnika. Oni su ve bili u boju, ba ovi kondotjeri, banderija{67} Adama Pangrata, Molija,
Frontina i Abatemarka presudila je u bici kod Majene, zahvaljujui njima je pukao
nilfgardski prsten, njima treba zahvaliti to je tvrava osloboena.
Svega mi dodade drugi borbeni i odvani su ti ljudi, ti kondotjeri, u bici su
nepopustljivi kao ova stena. Mada Slobodna druina slui za novac, to se moe lako
zakljuiti iz njihovih pesama.
Odred se polako pribliavao, pesma je grmela monom i gromkom, ali opet neobino
sumornom notom.

Ni ezlu ni tronu ne pripadamo

S kraljevima savez ne sklapamo
Dukat, to sja k sunce vazda
Nama je najvoljeniji gazda!
Ne marimo za zakletve vae
Celivamo samo barjake nae
Dukatu, to k sunce zlati
Vernost emo svoju dati!

Eh, sluiti kod takvih Melfi uzdahnu opet. Sa takvima zajedno ratovati... Spoznao
bi ovek slavu i plen...
Da li me vid vara ili ta? Okultih namrti lice. Na elu druge ete... enska? Ovi
najamnici ratuju pod enskom komandom?
ena je potvrdi landskneht. Ali ne bilo kakva ena. To je Julija Abatemarko, ona
to je zovu Slatka Vetrogonica. Ratnica iha-haj! Pod njenom komandom su kondotjeri
razneli odred Crnih i vilenjaka kod Majene, mada su samo dvaput po pet stotina udarili na
tri hiljade.
Ja sam uo progovori tuka udnim, udvoriko podanikim, a istovremeno
zloslutnim glasom da ta pobeda nije mnogo donela, dukati koji su urueni najamnicima
otili su niz vodu. Nilfgard je doao sebi i naima ponovo dao preko nosa, i to kako. I
ponovo je opkolio Majenu. A moda je ve i osvojio tvravu? A moda su se ve uputili
ovamo? Moda e za koji dan biti ovde? Moda su ovi potkupljeni kondotjeri ve odavno
potkupljeni nilfgardskim zlatom? A moda...
A moda prekinu ga rasreni vojnik hoe da dobije po nosu, seljae? Pazi, za
lajanje protiv nae vojske kanjava se omom! Stoga zaepi gubicu, dok sam jo
raspoloen!
Ooo! ljudina Klaprot, razjapivi iroko usta, smiri situaciju. Ooo, gledajte! Kakvi
smeni zdepani idu!
Pod gluvom tutnjavom timpana, besnim trubljenjem kobrze i divljim fijukom pitaljki,
putem je marirao odred peadije naoruan helebardama, gvizarmama, bardiima,
mlatilima i bodljikavim buzdovanima. Odeveni u krznene burke, verinjae i picaste
lemove, vojnici su stvarno bili neobino niski.
Patuljci sa planina objasni landskneht. Neka od regimenti Mahakamske
dobrovoljake ete.
 A ja sam mislio ree Okultih da patuljci nisu sa nama, ve protiv nas. Da su nas
izdali oni odvratni kepeci i da su sa Crnima u dosluhu...
Ti si mislio landskneht ga pogleda sa saaljenjem. A ba me zanima ime to? Ti,
onjo, kada bi sa supom progutao bubavabu, imao bi vie razuma u crevima negoli u
glavi. Ti koji mariraju tamo, to je neka od regimenti patuljake peadije, koju nam je u
pomo poslao Bruver Hog, starosta iz Mahakama. I oni su veinom bili ve u boju, imali
su velike gubitke, stoga su ih povukli iz Vizime na preformaciju.
Patuljci su ratoboran narod potvrdi Melfi. Kada mi je jednom u Elanderu u kafani
jedan dao po uvu, zvonilo mi je u tom uvu do praznika Jule.
Patuljaka regimenta je poslednja u koloni landskneht zakloni oi dlanom. Kraj
mara, put e uskoro biti slobodan. Spremimo se i na put, gotovo je podne.

*
Toliko vojnog naroda marira na jug kaza prodavac amuleta i melema da e
nesumnjivo biti velik rat. Velika e nesrea na ljude pasti! Veliki porazi za armiju! Narod
e u hiljadama umirati od maa i vatre. Obratite panju, gospodo, ona kometa to se
svake noi vidi sa sobom vue ognjeni rep. Ako kometa ima modar ili bled rep, onda on
najavljuje bolest, febris, pleuru, flegmu i kaalj, a takoe vodene nesree, kao to su
poplave, pljuskovi ili duge susneice. Crvena boja pak ukazuje na to da je to kometa
groznice, krvi i ognja, a takoe eleza koje se raa iz ognja. Strane, strane nesree e
pasti na narod! Bie velikih pogroma i pokolja. Kao to stoji u onom proroanstvu: leevi
e leati visoko do dvanaest lakata, na opusteloj zemlji zavijae vuci, a ovek e celivati
trag drugog oveka... Teko nama!
Zato nama? hladno ga prekinu landskneht. Kometa leti visoko, iz Nilfgarda se
isto vidi, a da ne govorim o dolini Ina, odakle, vele, nailazi Meno Kuhorn. I Crni gledaju u
nebo i vide kometu. Zato onda da ne smatramo da njima predskazuje nesreu, a ne
nama? Da e njihovi leevi biti nabacani na gomilu?
Tako je! grunu drugi landskneht. Teko njima, Crnima!
Zgodno ste to, gospodo, koncipirali.
Nego ta.

*
Proli su ume koje okruuju Vizimu, izali na livade i panjake. Pasla su tu itava krda
konja, raznoraznih jahakih, zaprenih, tekih tegleih pererona. Kao to to biva u
martu, trave nije bilo ni za upalj zub, ali tamo su stajali plastovi i kola puna sena.
Vidite li? Okultih obliza usne. Eh, konjii! I niko ih ne pazi! Samo izaberi i uzmi...
Zaepi gubicu tuka siknu i podaniki iskezi krbave zube ka landsknehtima.
Gospodo, on je matao da slui u konjici, zato tako gramzivo gleda te pastuve.
U konjici! frknu landskneht. Eto ti, ta se tom prostaku vrzma u glavi! Pre je za
njega da bude konjuar, vilama da skuplja ubrivo ispod konja i iznosi ga na
posluavniku!
Pravo zborite, gospodine.
Poli su dalje i uskoro dospeli na nasip koji je vodio du jezera i kanala. I najednom
iznad kronji jova ugledae crvene krovove kula vizimskog zamka, koji se izdizao iznad
jezera.
Pa, na pravom smo mestu ree trgovac. Oseate li?
Uuu! iskrevelji se Melfi. Kakav smrad! ta je to?
Sigurno vojnici to su od gladi izdahnuli na kraljevskoj plati tuka proguna iza
njihovih lea, ali tako da landsknehti nisu do kraja uli.
Samo to ne otkine nos, a? zasmeja se jedan. Da, itave hiljade vojnika su ovde
svraale na zimite, a vojnici moraju jesti, a kada zavre sa jelom, onda se usvinje.
Priroda je to tako uredila i to se ne moe promeniti! A to to iseru odvozi se do ovih
kanala, istresa, ak se i ne zasipa. Zimi, dok je mraz ledio govno, nekako se moglo
izdrati, ali od prolea... Fuj!
A sve vie novih dolazi i istovaruje se na staru gomilu drugi landskneht pljunu. A
ujete li ovo glasno zujanje? To su muve. Tuta i tma ih ima ovde, to je nevieno u rano
prolee! Uvijte lice ime god moete, poto uleu u oi i usta, prokleta gamad. I bre
malo, to pre proemo, to bolje.

*
Proli su kanale, ali im nije polo za rukom da umaknu smradu. Naprotiv, Jare bi dao
glavu da je vonj bio gori to su bili blie gradu. Postajao je raznovrsniji, bogatiji u
stepenu i nijansama. Smrdeli su kampovi i atori vojske koji su okruivali grad. Smrdeo je
ogroman lazaret. Smrdelo je prepuno i ubrzano predgrae, smrdeo je bedem, smrdela je
kapija, smrdelo je pod bedemom, smrdeli su trgovi i uliice, smrdele su zidine zamka koji
se uzdizao iznad grada. Sreom, nozdrve su se brzo privikle i ubrzo im je bilo svejedno da
li je to ubrivo, da li je crkotina, da li je maja mokraa, da li je sledea narodna kuhinja.
Muve su bile svuda. Zujale su nasrtljivo, trpale se u oi, u ui, u nos. Nisu mogli da ih
oteraju. Lake je bilo zgnjeiti ih na licu. Ili razgristi.
Taman to su izali iz senke kapije, u oi ih udari ogroman crte na zidu koji je
predstavljao viteza sa prstom uperenim u njih. Natpis ispod crtea velikim slovima je
pitao: A TI? DA LI SI VE STUPIO U VOJSKU?
Samo to nisam promrmlja landskneht. Naalost.
Bilo je mnogo slinih crtea, moglo bi se rei koliko zidova, toliko crtea. Dominirao
je taj vitez sa prstom, esta je bila i patetina Mati Otadbina sa razvejanom sedom
kosom, u ijoj su pozadini bila sela u plamenu i bebe na nilfgardskim kopljima. Mogle su
se videti i slike vilenjaka sa noevima u zubima sa kojih je kapala krv.
Jare se naglo osvrnu i utvrdi da su sami, on, landskneht i trgovac. Nije bilo ni traga od
tuke, Okultiha, regrutovanih kmetova i Melfija.
Da, da landskneht potvrdi njegovu pretpostavku, zurei u njega ispitivaki. Tvoji
drugovi su zbrisali pri prvoj prilici, iza prvog oka su uhvatili maglu. I zna ta u ti rei,
mome? Dobro je da su se vai putevi razili. Nemoj da tei ka tome da vam se opet
spoje.
teta za Melfija promumla Jare. On je u sutini dobar momak.
Svako sam bira svoju sudbinu. A ti ajde sa nama. Pokazaemo ti gde je vrbovka.
Izali su na trg, nasred kojeg je, na kamenoj platformi, stajao stub srama. Oko stuba
su se okupljali metani i vojnici eljni razonode. Prikovan osuenik, samo to je bio
pogoen grudvom blata u lice, pljuvao je i plakao. Masa je urlala od smeha.
Ej bre! viknu landskneht. Gledajte koga su strpali u klade! Pa to je Fuson! Pitam
se zato je on tamo?
Zbog zemljoradnje pouri sa objanjenjem krupni metanin u vujem krznu i
filcanoj kapi.
Zbog ega?
Zbog zemljoradnje naglaeno ponovi grdosija. Zbog toga to je sejao!
Ha, ala ste sad lupili, da prostite, kao vo u gumno zasmeja se landskneht. Ja
znam Fusona, on je kroja, sin krojaa, unuk krojaa. U ivotu nije ni orao, ni sejao, ni
ubirao. Lupili ste, velim vam, to sejanje obesite maku o rep.
To su rei bajlifa lino! zapeni metanin. Stajae pod stubom do zore zbog toga
to je sejao! A zloinac je sejao na nagovor Nilfgardijaca i za srebrnjake Nilfgardijaca.. .
Istina, sejao je neko udno zrnevlje, prekomorsko valjda... ek da se setim... Aha!
Defetizam!
Da, da! povika prodavac amuleta. uo sam, govorilo se o tome! Nilfgardski
pijuni i vilenjaci ire zarazu, bunare, izvore i potoke truju raznim otrovima, i to zapravo:
kunjakom, kukutom, leprom i defetizmom.
Tako je klimnu glavom metanin u vuetini. Jue su obesili dva vilenjaka. Sigurno
ba zbog tog trovanja.

*
Iza ugla ove uliice pokaza landskneht nalazi se krma u kojoj dunost obavlja
komisija za regrutaciju. Tamo je razapeta velika plahta, na njoj su temerski ljiljani, tebi
svakako poznati, mome, pa e bez problema pogoditi. Ostaj mi zdrav. Neka nam bogovi
daju da se ponovo sretnemo u boljim vremenima. Zdravo i vama, gosn trgove.
Trgovac se glasno zakalja.
Cenjena gospodo kaza, kopajui po koferima i krinjama dozvolite da se za vau
pomo... U znak zahvalnosti...
Ne muite se, dobri ovee ree s osmehom landskneht. Pomogli smo i gotovo,
nema govora...
Moe li udotvorna mast protiv krstobolje? trgovac iskopa neto sa dna krinje.
Moe li univerzalni i siguran lek protiv bronhitisa, gihta, paralize, peruti i krofuloze?
Moda smolni balzam za ubode pela, zmija i vampira? Moda talisman za zatitu od
posledica pogleda urokljivog oka?
A imate li moda ozbiljno upita drugi landskneht neto za zatitu od loe klope?
Imam! dreknu porumeneli trgovac. Ovo je veoma efikasan melem spravljen od
maginog korenja, zainjen mirisnim biljem. Dovoljne su tri kapljice nakon obroka.
Izvolite, uzmite, asna gospodo.
Fala. Zbogom onda, gospodine. Zbogom i tebi, mome. Sreno!
Utivi, uljudni i ljubazni oceni trgovac, kada su vojnici nestali u masi. Takve
nee sresti svakog dana. De, i ti si mi pomogao, gospodiiu. ta tebi da dam? Amulet
gromobran? Bezoar? Kornjain kameni efikasan protiv vetijeg uroka? Ha, imam i
mrtvaki zub za kaenje, imam i pare osuenog avoljeg izmeta, njega je dobro nositi u
desnoj izmi...
Jare maknu pogled sa ljudi koji su jetko spirali sa zida kue natpis: DOLE SA USRANIM
RATOM.
Ostavite to kaza. Vreme mi je...
Ha zaurla trgovac, izvlaei iz krinje mesingani medaljoni u obliku srdaca.
Ovo mora da ti se svidi, mladiu, jer ova stvar je taman za mlade. Ovde je veliki raritet,
imam samo jedan takav. To je arobnjaki amulet. Onoga ko ga nosi draga nee
zaboraviti, iako ih rastavi vreme i mnoge milje. Pogledaj ovde, tu se otvara, unutra je
kartica od tankog papirusa. Dovoljno je na toj kartici zapisati, maginim, crvenim
mastilom koje ja imam, ime voljene, a ona nee zaboraviti, srce nee izmeniti, nee
izdati i nee ostaviti. I?
Hm... Jare se blago zacrvene. Da li ja znam...
Koje ime trgovac zamoi tapi u magino mastilo da zapiem?
Ciri. To jest, Cirila.
Gotovo. Uzmi.
Jare! ta ti ovde radi, sto mu avola?
Jare se ustro osvrnu. Nadao sam se, pomisli mahinalno, da ostavljam iza sebe celu
moju prolost, da e sada sve biti novo. A gotovo bez prestanka naleem na stare
poznanike.
Gosn Denis Kranmer...
Patuljak u tekom vunenom kaputu, panciru, s gvozdenim titnicima i lisijom visokom
kapom sa kiankom, obrui brz pogled na momka, trgovca, potom ponovo momka.
ta ti surovo upita, kostreei obrve, bradu i brkove ovde radi, Jare?
Deak je neko vreme razmiljao da li da slae i radi verodostojnosti uplete u lanu
verziju dobroudnog trgovca. Ali gotovo smesta je odbacio tu pomisao. Denis Kranmer,
koji je nekada sluio u gardi kneza Elandera, uivao je reputaciju patuljka kojeg je teko
slagati. Nije vredelo ni pokuavati.
Hou da stupim u vojsku.
Znao je kakvo e biti sledee pitanje.
Neneke ti je dozvolila?
Nije morao da odgovori.
Kidnuo si klimao je bradom Denis Kranmer. Prosto si kidnuo iz hrama. A Neneke i
svetenice tamo upaju sebi kosu s glave...
Ostavio sam pismo promumla Jare. Gosn Kranmeru, ja nisam mogao... Ja sam
morao... Nisam mogao da sedim skrtenih ruku dok je neprijatelj pred granicom... U
trenutku uasnom za otadbinu... A povrh toga... Ona... Mati Neneke nikako nije htela da
pristane, iako je tri etvrtine devojaka iz hrama poslala u armiju, meni nije doputala... A
ja nisam mogao...
Pa si kidnuo patuljak strogo namrti obrve. Tako mi sto krvavih demona, trebalo
bi da te veem za motku i poaljem u Elander kurirskom slubom! Da naredim da te
zatvore u umez ispod zamka dok svetenice ne dou da te pokupe! Trebalo bi...
Zasopta gnevno.
 Kada si poslednji put jeo, Jare? Kada si poslednji put u ustima imao toplo jelo?
Ba, ba toplo? Pre tri... Ne, pre etiri dana.
Hodi.

*
Sporije jedi, sinko upozori ga Zoltan ivaj, jedan od kamarada Denisa Kranmera.
Nije zdravo gutati na brzinu, ne savakavi kako treba. Kuda tako uri? Veruj mi, niko ti
nee uzeti tu hranu.
Jare nije bio toliko uveren u to. U glavnoj sali kafane Kod rundavog mede upravo je
bilo u toku takmienje u pesnienju. Dvojica patuljaka, glomaznih i irokih poput poreta,
lupali su se pesnicama toliko da je tutnjilo kroz dreku kamarada iz Dobrovoljake ete i
aplauz lokalnih prostitutki. Pod se tresao, nametaj i posude je padalo, a kapi prolivene
krvi iz razbijenih nosova padale su naokolo kao kia. Jare je samo ekao kada e neki od
boraca tresnuti na njihov oficirski sto, ruei drveni tanjir sa svinjskim butkicama, zdelu
dinstanog graka i glinene krigle. Progutao je brzo odgrizeni komad sala, polazei od
pretpostavke da je ono to je progutano njegovo.
Nisam ba shvatio, Denise drugi patuljak, koji se zvao eldon Skags, nije ak ni
okrenuo glavu, iako ga jedan od boraca umalo nije tresnuo, zadajui kroe. Poto je taj
deak svetenik, kako onda moe da stupi u vojsku? Svetenici ne treba da prolivaju krv.
On je tienik hrama, a ne svetenik.
Nikada, majku mu, nisam mogao da razumem to uvrnuto ljudsko sujeverje. No ne
treba se ismevati tuim verovanjima... Meutim, proizilazi da ovaj ovde mlaan, iako je
vaspitan u hramu, nema nita protiv prolivanja krvi. Pogotovo nilfgardske. Je li, mladiu?
Pusti ga da jede na miru, Skagse.
Rado u odgovoriti... Jare proguta zalogaj butkice i napakova u usta aku graka.
To vam je ovako: dozvoljeno je prolivati krv u pravednom ratu. Radi odbrane viih ciljeva.
Zbog toga sam stupio u... Mati otadbina zove...
Vidite i sami eldon Skags pronese pogled preko saboraca koliko mnogo ima
istine u tvrdnji da su ljudi nama bliska i srodna rasa, da potiemo iz jednog korena, i mi i
oni. Najbolji dokaz sedi ispred nas i mljacka graak. Drugim reima: sreete mnotvo
istih takvih glupih fanatika meu mladim patuljcima.
Naroito nakon majenske bitke hladno istaknu Zoltan ivaj. Nakon pobede u boju
uvek raste broj regrutovanih dobrovoljaca. Bie beanija kada se proiri vest o vojsci
Mena Kuhorna koja ide uzvodno Inom, a za sobom ostavlja samo zemlju i vodu.
Samo da tada ne pone beanija na drugu stranu promrmlja Kranmer. Nemam ja
nekakvo poverenje u dobrovoljce. Zanimljivo je da je svaki drugi dezerter upravo
dobrovoljac.
Kako moete... Jare se umalo zadavi. Kako moete da pomislite tako neto,
gospodo... Ja iz ideolokih pobuda... U pravedan i ispravan rat... Mati otadbina...
Pod udarcem koji je, kako se inilo momku, potresao temelje zgrade, jedan od
patuljaka to su se borili tresnu, a praina iz naprslina u podu podie se za pola senja
uvis. Ipak, ovoga puta, umesto da skoi i zgromi protivnika, obaljeni patuljak je leao,
neskladno i nepovezano je micao udovima, budei asocijaciju na gundelja prevrnutog na
lea.
Denis Kranmer ustade.
Stvar je reena! gromko objavi, pogledajui po krmi. Mesto komandira jedinice,
nakon herojske smrti Elkane Fostera, koji je pao na slavnom polju kod Majene, zauzee...
Kako bee, sinko? Zaboravio sam?
Blasko Grant! pobednik u pesniarskom boju ispljunu zub na pod.
... zauzee Blasko Grant. Ima li jo nekih spornih pitanja koja se tiu unapreenja?
Nema? Onda dobro. Domaine! Piva!
O emu smo ono mi...?
O pravednom ratu poe da nabraja Zoltan ivaj, ispravljajui prste. O
dobrovoljcima. O dezerterima...
Tako je prekinu ga Denis. Znao sam da sam hteo na neto da se nadoveem, a
stvar se ticala dobrovoljaca dezertera i izdajnika. Setite se biveg Visegerdovog
cintrijskog korpusa. Izgleda da kurvini sinovi nisu promenili ni barjak. Znam to od
kondotjera iz Slobodne druine, iz banderije Julije Slatke Vetrogonice. Kod Majene,
Julijina banderija sudarila se sa Cintrijcima. Ili su ispred nilfgardskog odreda, pod istim
tim barjakom sa lavovima...
Pozvala ih je mati otadbina smrknuto dobaci Skags. I carica Ciri.
Tie siknu Denis.
Tako je progovori etvrti patuljak, koji je dotada utao, Jarpen Zigrin. Tie, i to
tie od same leine! I to ne zbog straha od pijuna, ve zato to se ne pria o stvarima o
kojima nema blagog pojma.
A ti, Zigrine Skags isturi bradu ima pojma, zar ne?
Imam. I rei u ti ovo: niko, bio to Emhir var Emreis, bili to arobnjaci pobunjenici iz
Taneda, bio to ak sam avo, ne bi uspeo da primora tu devojku ni na ta. Ne bi uspeo
da je slomi. Ja to znam. Jer ja nju znam. Ceo taj brak sa Emhirom je mistifikacija.
Mistifikacija na koju su se primile raznorazne budale... Kaem vam, toj devojci je
drugaija sudbina. Sasvim drugaija.
Pria proguna Skags kao da je zaista zna, Zigrine.
Mani se Zoltan ivaj nenadano dreknu. On je u pravu sa tom sudbinom. Ja u to
verujem. Imam razloge za to.
Uh mahnu rukom eldon Skags. Daba je priati o tome. Cirila, Emhir, sudbina...
Daleka su to pitanja. A blie pitanje, gospodo, jeste Meno Kuhorn i grupa Armija
Centar.
Dabome uzdahnu Zoltan ivaj. Neto mi se ini da nas nee zaobii velika bitka.
Moda najvea kakvu istorija poznaje.
Mnogo toga promumla Denis Kranmer. Uistinu, mnogo toga e se reiti...
A jo vie e se zavriti.
Sve... Jare podrignu, kulturno prikrivajui usta dlanom. Sve se zavrava.
Patuljci su ga posmatrali neko vreme, odravajui tiinu.
Nisam te sasvim progovori na kraju Zoltan ivaj shvatio, mladiu. Hoe li da
objasni na ta si mislio?
U kneevskom savetu... zajea Jare. Odnosno u Elanderu, govorilo se da je
pobeda u tom velikom ratu vana zato to... Zato to je to veliki rat koji e staviti taku
na sve ostale ratove.
eldon Skags prasnu u smeh i ispljuva sebi bradu pivom. Zoltan ivaj se zasmeja na
sav glas.
Vi tako ne mislite, gospodo?
Sada je doao red na Denisa Kranmera da prasne. Jarpen Zigrin je sauvao ozbiljnost i
gledao u momka obazrivo i nekako zabrinuto.
Sinko kaza konano vrlo ozbiljno. Gledaj. Tamo pored anka sedi Evangelina Par.
Ona je, treba priznati, povelika. Ma, ak je golema. Ali pored njenih razmera, i van svake
sumnje, ona nije kurva koja je sposobna da stavi taku na sve kurve.

*
Skrenuvi u tesno i pusto sokae, Denis Kranmer se zaustavi.
Treba da te pohvalim, Jare kaza. Zna li zato?
Ne.
Ne pravi se. Preda mnom ne mora. Vredan si pohvale, zato to nisi ni trepnuo okom
kada se prialo o onoj Cirili. Jo je vie pohvalno to to tada nisi otvarao usta... De, de,
ne pravi glupe face. Ja sam znao mnogo o tome, ta se deavalo kod Neneke iza
hramskih zidina, moe mi verovati mnogo. A ako ti je to malo, onda znaj da sam uo
koje ime ti je trgovac zapisao na medaljonu.
Dri se tako i dalje patuljak se taktiki pretvarao da ne primeuje rumenilo kojim
se obavio momak. Dri se tako i dalje, Jare. I ne samo u vezi sa Ciri... U ta blene?
Na zidu itnice na kraju uliice video se iskrivljen natpis namazan kreom, koji je
glasio: VODITE LJUBAV, A NE RAT. Odmah ispod toga, neko je znatno manjim slovima
nakrabao: KENJAJ SVAKO JUTRO.
Gledaj na drugu stranu, budalo zarea Denis Kranmer. Samo za gledanje takvih
natpisa moe skrenuti panju na sebe, a ako neto kae u pogreno vreme, vezae te
za stub i okrutno e ti oljutiti kou s lea. Ovde su sudovi brzi. Veoma brzi.
Video sam promrmlja Jare krojaa u kladama. Toboe zbog sejanja defetizma.
Njegovo sejanje patuljak ozbiljno potvrdi, vukui deaka za rukav verovatno se
zasnivalo na tome to je, ispraajui sina u odred, plakao umesto da usklikuje patriotske
poklie. Ovde drugaije kanjavaju za ozbiljnije setve. Hodi da ti pokaem.
Izali su na trg. Jare se uzmakao, pokrivajui rukavom usta i nos. Na velikim kamenim
vealima visilo je nekoliko leeva. Neki su odavao je to izgled i vonj ve dugo visili.
Ovaj je Denis pokaza, istovremeno se branei od muva ispisivao na zidovima i
ogradama glupe natpise. Onaj je tvrdio da je rat stvar gospode i da nilfgardski
regrutovani momci nisu njegovi neprijatelji. Onaj tamo je pijan priao sledeu anegdotu:
ta je to koplje? To je oruje velmoa, motka koja ima nesrenika na svakom kraju. A
onamo, na kraju, vidi onu enu? To je kupleraj-mama iz vojnog bordela na tokovima
koji je ukrasila natpisom: Jebi, vojnie, danas! Sutra moda vie nee moi.
I samo zbog toga...
Povrh toga, jedna od njenih devojaka, kako se ispostavilo, imala je triper. A to ve
pripada paragrafu o diverziji i umanjivanju borbene sposobnosti.
 Shvatio sam, gosn Kranmeru Jare zauze stav koji je smatrao vojnikim. Ali ne
brinite se za mene. Ja nisam nikakav defetista...
avola si ti shvatio! I ne prekidaj me, jer nisam zavrio. Ovaj poslednji obeeni, taj
to se ve dobro usmrdeo, skrivio je samo to to je na priu pijuna provokatora
reagovao povikom: Pravo zborite, gospodine, potpuno ste u pravu, tako je i nikako
drugaije, kao to su dva i dva etiri. Sada kai da si shvatio.
Shvatio sam Jare kriom pogleda oko sebe. Obratiu panju. Ali... Gosn
Kranmeru... ta je zapravo...
Patuljak takoe pogleda oko sebe.
Zapravo kaza tiho je tako da grupa Armija Centar marala Mena Kuhorna ide
na sever sa nekih sto hiljada momaka. Zapravo, da nije ustanka u Verdenu, ve bi bili
ovde. Zapravo, dobro bi bilo kada bi dolo do pregovora. Zapravo, Temerija i Redanja
nemaju mo da zadre Kuhorna. Zapravo, nikako ne pred stratekim rubeom Pontara.
Reka Pontar apnu Jare severno je od nas.
To sam upravo hteo da kaem. Ali zapamti: da nisi pisnuo o tome.
Biu obazriv. Moram da utim i kad ve budem u odredu? I tamo mogu da nabasam
na pijuna?
U linjskom odredu? Blizu linije fronta? Nikako. pijuni su marljivi daleko od fronta, jer
se boje da sami ne zavre na frontu. Osim toga, kada bi veali svakog vojnika koji guna,
negoduje i huli, ne bi imao ko da ratuje. Ali gubicu, Jare, kao i u pogledu one Ciri, uvek
dri zatvorenu. U zatvorenu, zapamti moje rei, nikada nee uleteti nikakva zunzara. Poi
sada, odveu te do komisije.
Hoete li rei tamo neku re za mene? Jare sa nadom pogleda u patuljka. Je li?
Gosn Kranmere?
Ah, glup si, pisariu. Ovde je armija! Kada bih govorio za tebe i proteirao, to bi bilo
kao da sam ti na leima zlatnim nitima izvezao onja! Ne bi mogao da ivi u odredu,
momino.
A kod vas... promumla Jare. U va odred...
I ne pomiljaj na to.
Jer kod vas deak gorko ree ima mesta samo za patuljke, zar ne? Nema za
mene, zar ne?
Tako je.
Nema za tebe, pomisli Kranmer. Ne za tebe, Jare. Zato to ja jo uvek imam
neisplaene dugove kod Neneke. Zbog toga bih eleo da se itav vrati iz tog rata. A
mahakamska Osloboilaka eta je sainjena od patuljaka, od individua tuinske i loije
rase, uvek e ih slati na najodvratnije zadatke, na najgore sektore. Tamo odakle se ne
vraa. Tamo gde ne bi poslali ljude.
Kako onda Jare nastavi natmureno da dospem u dobar odred?
A koji je, po tvom miljenju, tako dobar da bi se zalagao za njega?
Jare se osvrnu uvi pesmu koja se pronosila kao razbijanje talasa o stenu, rasla kao
grmljavina bliske oluje. Glasna, nadmena, mona pesma vrsta kao elik. Ve je uo
takvu pesmu.
Ulicom od zamka korakom je jahao odred kondotjera formiran utroje. Na elu, na
sivom pastuvu, ispod motke ukraene ljudskim lobanjama, iao je komandir, prosed
mukarac orlovskog nosa, kose spletene u perin koji je padao na oklop.
Adam Adju Pangrat promumla Denis Kranmer.
Pesma kondotjera je grmela, huala, tutnjala. Kontrapunktovana zveketom potkovica o
kaldrmu, ispunjavala je ulicu do vrhova kua, uzletala iznad njih, daleko, visoko, u plavo
nebo iznad grada.

Suze nee liti ni ljube ni ene

Kad nas zagrle krvave sene
Jer dukat to k sunce ari
Naim maem gospodari!

Pitate koji odred... ree Jare, ne mogavi da skine pogled sa konjanika. A, na

primer, neki kao ovaj! U takvom bih hteo...
Svako ima svoju pesmu patuljak ga prekinu tiho. I svakog e na neki nain
zagrliti sene. Kako mu zapadne. Ili e zaplakati za njim, ili nee. U ratu, pisariu, samo
se peva i marira ravno, a u stroju se stoji ravno. A posle, u boju, svako dobija ono to
mu je zapisano. Da li e biti u Slobodnoj Druini ,Adju Pangrata, da li u peadiji, ili u
taborima... Da li u sjajnom oklopu i sa divnom perjanicom, ili u dronjcima i valjivom
kouhu... Da li na brzom rasnom konju, ili iza drvenog tita... Svakome neto drugo. Kako
mu zapadne! Pa, evo i komisije, vidi li znak iznad ulaza? Tamo treba da ide, poto si
naumio da bude vojnik. Idi, Jare. Zbogom. Videemo se kad sve proe.
Patuljak je pratio pogledom momka sve dok nije nestao iza vrata krme koju je
zauzela komisija za regrutaciju.
Ili se neemo ni videti dodade tiho. Ne zna se ta je kome zapisano. ta e kome
zapasti.

*
Jae li? Gaa li iz luka ili samostrela?
Ne, gosn komesare. Ali umem da piem i kaligrafiem, Drevne Rune takoe... Znam
Drevni jezik...
Koristi li se maem? Ume li sa kopljem?
... itao sam Istoriju ratova. Delo marala Peligrama... I Roderika de Novembera...
A ume li barem da kuva?
Ne, ne umem... Ali nisam lo u raunanju...
Komesar se iskrivi i mahnu rukom.
Naitani mudrija! Koji je to danas? Napiite mu papir za JP. Sluie u JP,
mladiu. Idi sa tom ceduljom na juni kraj grada, a posle kroz Mariborsku kapiju na
jezero.
Ali...
Sigurno e pronai. Sledei!

*
 Hej, Jare! Hej! ekaj!
Melfi?
Naravno da sam ja! bavar se zanese, pridra se za zid. Ja sam ovde, hehe!
ta ti je?
A ta mi je? He-he! Nita! Popili smo malo! Pili smo u propast Nilfgarda! Uh, Jare,
drago mi je to te vidim, jer sam mislio da si mi se izgubio negde... Moj drue...
Jare ustuknu kao da ga je neko udario. Iz pravca bavara nije zaudaralo samo na loe
pivo i jo loiju rakijetinu, ve i na luk, beli luk i vrag e ga znati na ta jo. Ali strano.
A gde je upita zajedljivo tvoja veleuvaena kompanija?
To o tuki? Melfi se iskrevelji. Da ti kaem: nek se nosi u tri lepe! Zna, Jare,
mislim da on nije bio dobar ovek.
Bravo. Brzo si ga deifrovao.
Nego! Melfi se uzoholi, ne primetivi ismevanje. Pazio je, ali nee mene edna
preko vode prevesti! Znam ja ta je on zamislio! Zato je potegao u Vizimu! Sigurno
misli, Jare, da su on i one njegove protuve ili u vojsku kao i mi? Ha, grdno se vara!
Zna li ti ta je on umislio? Ne bi verovao!
Bih.
Njemu su Melfi dovri trijumfalno bili potrebni konji i uniforme, hteo je ovde
negde da ih zdipi. Jer je umislio da ide u vojnikoj uniformi u razbojnitvo!
Neka ga avo nosi.
to pre! bavar se blago zatetura, stade uza zid i raskopa pantalone. ao mi je
samo to su Grabulja i Milton, glupe seljake tintare, dali da ih smuti, poli su za tukom,
tako da e i njih avo da odnese. Ma, neka se teraju u majinu, upljoglavci jedni! A kako
je kod tebe, Jare?
U pogledu?
Jesu te rasporedili negde komesari? Melfi pusti mlaz na okreen zid. Pitam, jer ja
sam ve regrutovan. Treba da idem kroz Mariborsku kapiju na juni kraj grada. A kuda ti
mora?
Isto na juni.
Ha bavar poskoi nekoliko puta, otrese, zakopa pantalone. Znai, moda emo
zajedno ratovati?
Sumnjam Jare ga pogleda superiorno. Mene su raspodelili u skladu sa mojim
kvalifikacijama! U JP.
Naravno Melfi tucnu i podrignu na njega svojom uasnom meavinom. Ti si
uenjak! Takve mudrijae sigurno uzimaju za neke vane stvari, ne za bilo kakve. Deder,
ta da se radi? U meuvremenu, malo emo jo zajedno tumarati. Zajedniki nam je
ionako put na juni kraj grada.
Tako ispada.
Onda hajmo.
Hajmo.

*
To sigurno nije ovde Jare proceni, gledajui logorski krug na kom je prainu dizala
eta odrpanaca sa dugim palicama na leima. Kako je primetio momak, svaki odrpanac je
na desnoj nozi imao privren snopi sena, a na levoj sveanj slame.
Verovatno smo pogreili, Melfi.
Slama! Seno! iz logora se ulo urlanje gefrajtera koji je dirigovao odrpancima.
Slama! Seno! Ravnaj, majku li vam vau!
Iznad atora se vijori barjak kaza Melfi. Pogledaj sam, Jare. Isti ljiljani to si o
njima priao na putu. Ima barjak? Ima. Ima vojska? Ima. Dakle, to je tu. Dobro smo
pogodili.
Moda ti. Ja sigurno nisam.
A eno, kraj plota stoji nekakav ara. Njega emo pitati.
Zatim je krenulo kao po loju.
Novi? prodra se vodnik. Sa vrbovke? Daj papire! Zato, majku mu, stojite jedan
pored drugog? Napred mar! Ne staj, majku mu! Nalevo krug! Nazad, majku mu,
nadesno! Treim korakom! Nazad, majku mu! Sluaj i zapamti! Najpre, majku mu, kod
provijant-majstora! Pokupite oruje! Verinjau, izme, koplje, majku mu, lem i sablju!
Zatim na strojevu obuku! Da ste spremni do prozivke, majku mu, u sumrak! Maaaaaar!
-Trenutak Jare se nesigurno osvrnu. Zato to sam ja negde drugo ipak
rasporeen...
Ipaaaaaaaaaaaaaaak?!
Izvinjavam se, gospodine oficire Jare pocrvene. Samo hou da izbegnem
eventualnu greku... Budui da je gosn komesar jasno... Jasno govorio o raspodeli u JP,
pa ja...
Kod kue si, deko vodnik prasnu u smeh, pomalo razoruan tim oficire. Ovo je
upravo tvoja raspodela. Dobro doao u alosnu Jebenu Peadiju.

*
A zato ponovi Roko Hildebrant i zbog ega moramo da vam plaamo danak? Mi
smo sve to je trebalo ve platili.
Eh, gledajte ga, hobit mudrija tuka, zavaljen u sedlu ukradenog konja, iskezi se
ka kamaradima. Ve je platio! I mata da je to sve! Isti-istijat kao ona urka to mata
o nedelji, a u subotu joj odsekoe glavu!
Okultih, Klaprot, Milton i Grabulja saglasno se zacerekae. ala je svakako bila
prvoklasna. A zabava je imala izgleda da bude jo prvoklasnija.
Roko primeti nametljive, lepljive poglede bandita, osvrnu se. Na pragu kolibe stajala je
Inkarvilija Hildebrant, njegova ena, kao i Aloe i Jasmin, obe njegove kerke.
tuka i njegovi kompanjoni gledali su u hobitkinje, pohotno se osmehujui. Da,
nesumnjivo, zabava je imala izglede da bude izvrsna.
ivoj ogradi sa druge strane puta priblii se Hildebrantova sestriina, Impacijencija
Vanderbek, odmila zvana Impi. Bila je to odista lepa devojka. Osmesi bandita postali su
jo pohotniji i nasrtljiviji.
De, kepecu pouri ga tuka. Daj novac kraljevskoj vojsci, daj hranu, daj konje,
izvedi krave iz obora. Neemo stajati ovde do zalaska sunca. Moramo danas da obiemo
jo nekoliko sela.
 Zato moramo da platimo i damo? glas Roka Hildebranta je blago drhtao, ali u
njemu su neprestano odzvanjali odlunost i tvrdoglavost. Kaete da je to za vojsku, da
je za nau odbranu. A pitam ja vas, ta e nas od gladi odbraniti? Mi smo ve platili i
zimite, i dodatak, i glavarinu, i zemljarinu, i stoninu, i itninu, i avo zna ta jo! Malo li
je to etvoricu iz ovog sela, ukljuujui i mog vlastitog sina, zaprege vode u vojne
tabore! I nije niko drugi do moj urak, Milo Vanderbek, zvani Rasti, poljski hirurg, vana
persona u armiji. Znai da smo mi sa kamatom ispunili svoj lanski kontingent... Pa zato
onda sad da platimo? Za ta i za koga? Zbog ega?
tuka je otegnuto gledao u hobitovu enu, Inkarviliju Hildebrant iz kue Bibervelt. U
njegove bucmaste kerke Aloe i Jasmin. U poput lutkice prekrasnu Impi Vanderbek,
obuenu u zelenu haljinicu. U Sama Hofmejera i njegovog dedu, staria Holofernesa. U
baku Petuniju, koja je motikom besomuno kopala leju. U ostale hobite iz naselja,
uglavnom ene i tinejdere koji su bojaljivo pogledali iz kua i iza plotova.
Pita zato? zasikta, nagnuvi se u sedlu i bacivi pogled u preneraene hobitove
oi. Rei u ti zato. Zato to si ugav, tu hobit i probisvet, onaj ko tebe, neoveka
ogavnog, odere, taj e bogove obradovati. Ko tebe, neoveka, dopee, taj ini valjano i
pateriotsko delo. A i zato to me vue elja da ovo tvoje neljudsko gnezdo pustim s
dimom. Zato to imam merak da iskaram te tvoje patuljice. I zato to je nas pet krnih
delija, a vas aka demekastih bednika. Zna li sad zato?
Sada ve znam ree polako Roko Hildebrant. Nosite se odavde, Veliki Ljudi.
Nosite se, nitkovi. Nita vam neemo dati.
tuka se ispravi i segnu po sablju koja je visila kraj sedla.
Tuci! dreknu. Pobijte ih!
Toliko brzim pokretom da ga ni pogled nije mogao uhvatiti, Roko Hildebrant se sagnu
do kolica, izvue samostrel sakriven pod rogozom, poturi kundak uz obraz i opali tuki
strelu pravo u usta razjapljena u vrisku. Inkarvilija Hildebrant mahnu rukom ulevo, kroz
vazduh se zakovitla srp, precizno i estoko pogodivi u Miltonovo grlo. Sin kmeta stade
brizgati krvlju i prevrnu se naglavake preko konjske zadnjice, komino maui nogama.
Urlajui, Grabulja se strovali pod konjska kopita, a iz njegovog stomaka trale su
batenske makaze deke Holofernesa, zabijene sve do drvenog rukohvata. Ljudeskara
Klaprot potegnu mougu na starca, ali skviei neljudski skliznu sa sedla, pogoen pravo
u oko probadaem za rasaivanje koji je bacila Impi Vanderbek. Okultih okrenu konja
kako bi pobegao, ali baka Petunija doskoi do njega i zabode mu zupce motike u butinu.
Okultih zaria, pade, noga mu se uveza u stremen, a uplaen konj ga stade vui preko
plota, preko otrih pritki. Razbojnik je riao i urlao, a za njim, poput dveju vuica, jurnue
baka Petunija sa motikom i Impi sa zakrivljenim noem za kalemljenje drvea. Deda
Holofernes glasno imrknu nos.
Ceo sukob od urlika tuke do mrkanja dede Holofernesa manje-vie je trajao
koliko i izgovaranje reenice: Hobiti su nesumnjivo brzi i precizno bacaju projektile
svakojake vrste.
Roko je seo na stepenice kolibe. Pored je unula njegova ena, Inkarvilija Hildebrant
iz kue Bibervelt. Njihove keri, Aloe i Jasmin, krenue da pomognu Samu Hofmejeru da
ubije ranjene i odere ubijene.
 Impi se vratila, u zelenoj haljinici sa rukavima okrvavljenim do lakata. I baka Petunija
se vraala, ila je sporo, brekui, podupirui se ukrvavljenom motikom i drei se za
krsta. Ah, stari naa baka, stari, pomisli Hildebrant.
Gde da zakopamo razbojnike, gosn Roko? upita Sam Hofmejer.
Roko Hildebrant obujmi rukom enina lea i pogleda u nebo.
U brezovom gaju kaza. Pokraj onih prethodnih.
 Senzacionalan doivljaj gospodina Malkoma Gatrija iz Bremora snano je odjeknuo
na stranicama mnogih novina, ak mu je i londonski Daily Mail posvetio nekoliko
redova u rubrici Bizarre. Ali budui da ipak mali broj naih italaca ita novine koje se
izdaju juno od Tveda, a ako i itaju, onda su to ozbiljnije novine nego to je Daily
Mail, podsetiemo kako je to bilo. Desetog marta tekue godine, gospodin Malkom
Gatri poao je sa udicom na Loh Glaskarnoh. Tamo je gospodin Gatri naleteo na mladu
devojku sa runim oiljkom na licu (sic!), koja se pomaljala iz magle i nitavila (sic!) i
jahala na vranoj kobili u drutvu belog jednoroga (sic!). Devojka se obratila
zapanjenom gospodinu Gatriju na jeziku koji je gospodin Gatri bio ljubazan da oceni
kao, citiramo: moda francuski ili neki drugi dijalekat sa kontinenta. Budui da
gospodin Gatri ne vlada francuskim niti bilo kojim drugim dijalektom sa kontinenta, do
konverzacije nije dolo. Devojka i ivotinja koja joj je pravila drutvo su iezli, ponovo
citiramo gospodina Gatrija, kao san kakav zlatan.
Na komentar: san gospodina Gatrija bio je nesumnjivo jednako zlatne boje kao i
viski single malt, koji je gospodin Gatri, kako smo saznali, navikao da pije esto i u
koliinama koje objanjavaju privianja belih jednoroga, belih mieva i stvorova iz
jezera. A pitanje koje elimo da postavimo glasi: ta je gospodin Gatri nameravao da
radi sa udicom na Loh Glaskarnohu etiri dana pred kraj lovostaja?
Inverness Weekly, 18. mart 1906. godine
 Sedmo poglavlje

Zajedno sa nadolazeim vetrom, nebo je tamnelo sa zapadne strane, oblaci koji su

doplivavali u talasima redom su gasili sazvea. Ugasio se Zmaj, ugasila se Zimska deva,
Sedam koza, Krag. Ugasilo se Oko, koje sija najjae i najdue.
Nebesa du horizonta obasja kratkotrajna svetlost munje. Grom se prevali sa gluvim
tutnjanjem. Vejavica se munjevito osnai, bacala je u oi prainu i suvo lie.
Jednorog zarza, posla mentalni signal. Ciri je odmah shvatila ta je hteo da kae.
Nemamo vremena za gubljenje. Jedina naa nada je u brzom begu. Na pravo mesto, u
pravo vreme. Pourimo, Zvezdooka.
Ja sam Gospodarica Svetova, podseala se. Ja sam Drevna krv, imam vlast nad
vremenom i nad prostorom.
Ja sam od krvi Lare Doren.
Ihvarakvas zarza, pojuri. Kelpi se nadoveza otegnutim frktanjem. Ciri navue rukavice.
Spremna sam kaza.
um u uima. Blesak i svetlost. A zatim tama.

*
Voda u jezeru i predveernja tiina nosili su psovke Kralja Pecaroa, koji je na svojoj
lai cimao i vukao uzicu, pokuavajui da oslobodi varalicu zakaenu na dnu. Muklo huknu
isputeno veslo.
Nimue se nestrpljivo nakalja, Kondviramurs se okrenu od prozora i ponovo se nagnu
nad bakropisima. Naroito joj je jedan od kartona prikivao pogled. Devojka razbaruene
kose jae na propetoj vranoj kobili.
Pored je beli jednorog, takoe propet, njegova griva je razbaruena isto kao devojina
kosa.
Na taj jedan fragment legende prokomentarisala je polaznica istoriari nikada
nisu imali pretenzije, jednoglasno ga prihvativi za izmiljotinu i bajkovit ukras, a donekle
i za delirijsku metaforu. A slikarima i grafiarima se, za inat, ova epizoda dopadala. Evo,
pogledajte: kakva sliica, Ciri i jednorog. ta ovde imamo? Ciri i jednorog na litici na
morskoj plai. A ovde, pogledajte: Ciri i jednorog u krajoliku kao iz narkotinog transa,
nou, ispod dva meseca.
Nimue je utala.
Jednom reju Kondviramurs baci kartone na sto svuda su Ciri i jednorog. Ciri i
jednorog u lavirintu svetova. Ciri i jednorog u bezdanu vremena...
Ciri i jednorog prekinu je Nimue, gledajui kroz prozor, u lau i Kralja Pecaroa,
koji se vrzmao po njoj. Ciri i jednorog se pomaljaju iz nitavila kao utvare, vise iznad
povrine vode nekog od jezera... A moda je to uvek jedno te isto jezero, jezero koje
sapinje vremena i mesta kao kopa, stalno drugo, a opet uvek jedno isto?
ta?
Utvare Nimue nije gledala u nju. Koje su pristigle iz drugih razmera, drugih ravni,
drugih mesta, drugih vremena. Privienja koja menjaju neiji ivot. Menjaju i svoj ivot,
svoju sudbinu... Ne znajui to. Za njih je to jednostavno... naredno mesto. Ne to mesto,
ne to vreme... Ponovo, po ko zna koji put po redu, ne to mesto, ne to vreme...
Nimue Kondviramurs je prekinu sa usiljenim osmehom. Ja sam ovde snevaica,
podseam, ja sam ovde veta u snenim vizijama i oneiroskopiji. A ti kao grom iz vedra
neba poinje da prorie. Kao da si to o emu govori videla... u snu.
Kralju Pecarou, sudei po ustrom pojaavanju glasa i psovkama, nije polo za rukom
da otkai varalicu, uzica se pokidala. Nimue je utala, posmatrajui grafiku. Ciri i
jednoroga.
To o emu govorim kaza konano, vrlo smireno faktiki sam videla u snu. Videla
sam to u snu mnogo puta. I jednom na javi.

*
Kao to je poznato, put od luhova do Malborka moe u odreenim uslovima trajati
ak pet dana. A poto su pisma luhovskog komtura Vinrihu fon Kniprodu, velikom
majstoru reda, neizostavno morala dospeti do adresata ne kasnije od praznika Duhova,
vitez Henrik fon velborn nije odugovlaio i krenuo je dan nakon nedelje Exaudi Domine,
kako bi mogao da putuje spokojno i bez ikakvog rizika da zakasni. Langsam, aber
sicher{68}. Ovakav pristup viteza veoma se dopao njegovoj eskorti, koju je inila estorka
konjikih strelaca, predvoena Hasom Plankom, sinom pekara iz Kelna. Samostrelci i
Plank bili su vie nego naviknuti na takve proglaene vitezove koji su psovali, urlali,
pourivali i nareivali vratolomno galopiranje, a kasnije, kada ionako ne bi stigli na
vreme, celu krivicu su svaljivali na bedne knehte, laui na nain neprimeren vitezu,
povrh toga vitezu reda.
Bilo je toplo, mada oblano. S vremena na vreme je rominjalo, doline je prekrivala
magla. Brda obrasla bujnim zelenilom podseala su viteza Henrika na njegovu rodnu
Tiringiju, na majku i injenicu da vie od mesec dana nije imao enu. Samostrelci koji su
jahali u pozadini pevali su baladu Valtera fon der Fogelvajdea. Haso Plank je dremao u
sedlu.
Wer gute Fraue Liebe hat
Der schmt sich aller Missetat...{69}
Put je proticao mirno i, ko zna, moda bi bio miran i do kraja da oko podneva vitez
Henrik nije nanie od puta spazio svetlucavo jezero. A budui da je sutradan bio petak i
valjalo se pobrinuti za posnu hranu, vitez naredi da siu do vode i potrae neku
ribolovaku baraku.
Jezero je bilo veliko, ak je i ostrvo bilo na njemu. Niko nije znao njegov naziv, ali se
zasigurno zvalo Sveto. U toj paganskoj zemlji kao iz sprdnje svako drugo jezero se
zvalo Sveto.
Potkovice su zakripale na koljkama koje su prekrivale obalu. Iznad jezera je visila
magla, ali svejedno se videlo da je tu pusto, nije bilo tragova ni lae, ni mree, ni ive
due. Moraemo da potraimo negde drugde, pomisli Henrik fon velborn. A ako ne, ta
se tu moe. Pojeemo ono to imamo u vreama, makar to bila i dimljena slanina, a u
Malborku emo se ispovediti, kapelan e odrediti pokoru i bie oproten greh.
 Ve je hteo da izda naredbu kad u glavi ispod lema neto zaume, a Haso Plank
zastraivo viknu. Fon velborn pogleda i skameni se. I prekrsti.
Ugledao je dva konja jednog belog i jednog vranog. A nakon aska je preneraeno
opazio da beli konj ima spiralno uvijen rog na ispupenom elu. Video je i da na vranom
sedi devojka sive kose zaeljane tako da prikriva obraz. inilo se da grupno privienje
ne dodiruje ni zemlju ni vodu izgledalo je kao da visi iznad magle koja se vukla po
povrini jezera.
Vrani konj zarza.
Uuups... kaza sasvim izraajno devojka sive kose. Ire, lokke, ire tedd!
Squaessme.
Sveta Ursulo, pokroviteljko promumla Haso, bled kao krpa. Samostrelci zamree
otvorenih ustiju, inei na sebi znak krsta.
Fon velborn se takoe prekrstio, posle ega je drhtavom rukom izvukao ma iz kanija
prikaenih za sedlo.
Heilige Maria, Mutter Gotes!{70} viknu. Steh mir bei!
Vitez Henrik nije tog dana osramotio svoje odvane pretke, Fon velborne, ukljuujui i
Ditriha fon velborna koji se smelo borio kod Damijete i kao jedan od malobrojnih nije
pobegao kada su Saraceni bacili ini i pustili crnog demona na krstae. Udarivi konja
mamuzama i prisetivi se neustraivog pretka, Henrik fon velborn jurnu ka aveti kroz
koljke koje su se razbrizgavale pod kopitima.
Red i Sveti ore!
Beli jednorog se propeo na veoma heraldian nain, crna kobila zaplesa, a devojka se
prestrai to se videlo na prvi pogled. Henrik fon velborn je juriao. Ko zna kako bi se
sve to okonalo da se sa jezera iznenada nije rasprila magla, a slika neobine grupe
pukla, raspala se u raznorazne boje poput vitraa pogoenog kamenom. I sve je nestalo.
Sve. Jednorog, crni konj, udna devojka...
Pastuv Henrika fon velborna pljuskajui ue u jezero, zaustavi se, trgnu glavom, zarza
i zakripa zubima po valama.
Teko ovladavi razljuenim konjem, Haso Plank se primae vitezu. Fon velborn je
brektao i soptao, gotovo krkljao, a oi su mu bile iskolaene kao u posne ribe.
Tako mi motiju Svete Ursule, Svete Kordule i svih jedanaest hiljada kelnskih devica
muenica... izbrekta iz sebe Haso Plank. ta to bi, edler Herr Ritter{71} ? udo?
Otkrovenje?
Teufelswerk{72}! prostenja Fon velborn, tek sada pobledevi od straha i zvonei
zubima. Schwarze Magie! Zauberey!{73} Prokleta, paganska i vraja rabota...
Bolje da idemo odavde, gospodine. to pre... Nema mnogo do Pelplina, samo da se
domognemo crkvenih zvona...
Kraj same ume, na uzvienju, vitez Henrik osvrnu se poslednji put. Vetar je oterao
maglu, a na mestima koja nije zaklanjao zid ume ogledalasta povrina jezera zamutila
se i nabrazdala.
Iznad vode je kruio veliki orao ribar.
Bezbonika, paganska zemlja proguna Henrik fon velborn. Mnogo, veoma
mnogo rada, truda i znoja nas eka, pre no to na kraju Red Nemakog Doma{74} otera
avola odavde.

*
Konjiu kaza Ciri, u isto vreme s prekorom i ironijom. Ne bih elela da budem
napadna, ali meni se malo uri u moj svet. Potrebna sam mojim blinjima, ti to zna. A mi
smo najpre nabasali na neko jezero i na nekog smenog prostaka u kariranoj odei, zatim
na gomilu runih i glasnih upavaca sa mougama, a na kraju na manijaka sa crnim
krstom na platu. Ne ta vremena, ne ta mesta! Stvarno te molim, potrudi se bolje.
Stvarno te molim.
Ihvarakvas zarza, klimnu rogom i prenese joj neto, neku misao. Ciri nije do kraja
razumela. Nije imala vremena da razmilja, poto joj je unutranjost lobanje opet
potopila hladna svetlost, u uima joj je zaumelo, a u vratu zabridelo.
I ponovo ju je obuzelo crno i mekuno nitavilo.

*
Nimue, smejui se radosno, povue mukarca za rukav, oboje otrae na jezero,
probijajui se kroz niske brezice i jove, kroz apure i obaljena stabla. Istravi na
peskovitu plau, Nimue zbaci sandalice, podie haljinicu i zapljuska bosim stopalima u
priobalnoj vodi. Mukarac je takoe izuo izme, ali nije se urio da ue u vodu. Skinuo je
kaput i rairio ga na pesku.
Nimue je dotrala, bacila ruke oko njegovog vrata i stala na prste, ali kako bi je
poljubio, mukarac je ionako morao mnogo da se sagne. Nimue nisu bez razloga zvali
Lakti ali sada, kada je imala ve osamnaest godina i bila polaznica magijskih vetina,
iskljuivo najblii prijatelji su imali privilegiju da je nazivaju tako. I neki mukarci.
Mukarac, ne odvajajui usta od Nimueinih usta, gurnu aku u njen dekolte.
Posle je ve ilo kao podmazano. Oboje su se nali na kaputu prostrtom na pesku,
Nimueina haljinica se podigla vie struka, njene butine su snano obujmile mukareva
bedra, a dlanovi se pripili na njegova lea. Kad ju je uzeo, kao i obino previe
nestrpljivo, stisnula je zube, ali brzo ga je sustigla u uzbuenju, izjednaila se, uhvatila
korak. Imala je vetinu.
Mukarac je isputao smene zvukove. Iznad njegovih ramena, Nimue je posmatrala
kumuluse fantastinih oblika koji su sporo plovili po nebu.
Neto je zazvonilo, onako kao to zvoni zvono potonulo na dno okeana. U Nimueinim
uima je iznenada zaumelo. Magija, pomisli ona, okreui glavu i oslobaajui se ispod
obraza i ramena mukarca koji je leao na njoj.
Pokraj obale jezera gotovo visei nad njegovom povrinom stajao je beli jednorog.
Pored njega crn konj. A u sedlu crnog konja sedela je...
Ali ja znam tu legendu, prolete kroz Nimueinu glavu. Znam tu bajku! Bila sam dete,
malo dete, kada sam sluala tu priu, priao ju je deda Cvrkut, putujui pripoveda...
Vetica Ciri... Sa oiljkom na obrazu... Crna kobila Kelpi... Jednorozi... Zemlja vilenjaka...
Pokreti mukarca, koji uopte nije primetio avet, postali su ustriji, a zvukovi koje je
isputao smeniji.
Uuups ree devojka na vranoj kobili. Opet greka! Ne to mesto, ne to vreme.
Pritom, kako vidim, u sasvim pogrean as. Izvinjavam se.
Slika se zamaza i pue, pue onako kako puca oslikano staklo, naglo se razlete,
raspade u viebojno treperenje iskrica, blesaka i zlatastih o dsjaja. A potom je sve
iezlo.
Ne! viknu Nimue. Ne! Nemoj da nestane! Neu!
Ispravila je kolena i htela da se izvue ispod mukarca, ali nije mogla bio je snaniji i
tei od nje. Mukarac jauknu i zastenja.
Ooooh, Nimue... Ooooh!
Nimue vrisnu i zari mu zube u ramena.
Leali su na kouhu, uzdrhtali i vreli. Nimue je gledala obalu jezera, kape pene koju su
razbijali talasi. Trsku koju je savijao vetar. Bezbojnu, beznadenu pustinju, pustinju koju
je ostavila iezla legenda.
Po polazniinom nosu je tekla suza.
Nimue... Neto se desilo?
Naravno, desilo se pribila se uz, njega, ali je neprestano gledala u jezero. Ne
govori nita. Zagrli me i nita ne govori.
Mukarac se osmehnu sa visine.
Znam ta se desilo ree hvalisavo. Zemlja se pomerila?
Nimue se tuno osmehnu.
Ne samo to odgovori nakon aska utanja. Ne samo to.

*
Blesak. Tama. Sledee mesto.

*
Sledee mesto je bilo mrano, zloslutno i sablasno mesto.
Ciri se instinktivno pogrbila, potresena kako u doslovnom, tako i u prenesenom
smislu te rei. Kelpine potkovice su snano lupile o neto bolno tvrdo, ravno i
nepopustljivo poput stene. Nakon dueg vremena u mekunom nitavilu, utisak tvrdoe je
do te mere bio iznenaujui i neprijatan da je kobila zarzala i ustro skoila u stranu,
izbijajui na podu staccato{75} , od kojeg su zazvonili zubi.
Drugi potres, taj metaforiki, donelo joj je ulo mirisa. Ciri jauknu i rukavom pokri usta
i nos. Osetila je kako se oi momentalno ispunjavaju suzama.
Naokolo se uzdigao kiseo, nagrizajui, gust i lepljiv smrad, uasna paljevina koja davi,
Ciri nije mogla da odredi ta je, nije je podseao ni na ta to je ikada udahnula. Bio je to
u ovo je ipak bila sigurna smrad truljenja, mrtvaki vonj poslednje degradacije i
degeneracije, miris raspadanja i unitenja pri emu se sticao utisak da to to je
uniteno uopte nije mirisalo lepe dok je bilo ivo. ak ni u periodu svog procvata.
Sagnula se u vomitivnom refleksu, koji nije bila u stanju da iskontrolie. Kelpi je frktala
i tresla glavom, skupljajui nozdrve. Jednorog, koji se materijalizovao pored njih, seo je
na zadnjicu, poskoio i ritnuo se. Tvrd pod odgovarao je potresom i glasnim ehom.
Svuda naokolo je bila no, no mrana i runa, ututkana lepljivim i smrdljivim ritama
mraka.
 Ciri pogleda uvis, traei zvezde, ali gore nije bilo niega, samo bezdan, mestimino
osvetljen nejasnom crvenkastom svetlou, poput udaljenog poara.
Uuups kaza i iskrivi se, oseajui kako joj kiselo-trula opara slee na usne.
Bljaaaaaak! Ne to mesto, ne to vreme! Ni u kom sluaju nisu!
Jednorog frknu i klimnu glavom, a njegov rog opisa kratak i nagao luk.
Pod koji je kripao pod Kelpinim potkovicama predstavljao je stenu, ali udnu i
neprirodno ravnu, isputala je intenzivan smrad paljevine i prljavog pepela. Potrajalo je
malo dok Ciri nije shvatila da je to u ta gleda put. Bilo joj je dosta te neprijatne i
iritantne tvrdoe. Usmerila je kobilu na padinu oznaenu neim to je nekada bilo drvee,
a sada su odvratni i goli skeleti. Leevi koji su visili kao gomila vrpci, doslovno kao ostaci
satrunulih pokrova.
Jednorog je upozori rzanjem i mentalnim signalom. Ali bilo je prekasno.
Odmah nakon udnog puta i usahlog drvea, poinjao je odron, a dalje, ispod njega,
otra strmina, gotovo provalija, koja se otro pruala nadole. Ciri vrisnu, ubode petama
bokove kobile koja je klizila. Kelpi se tre, drobei kopitima to od ega se sastojao odron.
A to su bili otpaci. Veinom nekog neobinog posua. To posue se nije krunilo pod
potkovicama, nije pucketalo, ve je pucalo gnusno meko, lepljivo, poput velikih ribljih
mehura. Neto je zapucketalo i zaklokotalo, vonj koji je kuljao umalo nije svalio Ciri sa
sedla. Kelpi, rzajui neobuzdano, tabala je smee, hrlei gore na put. Ciri, grcajui od
smrada, uhvati se za kobilin vrat.
Uspelo im je. Neprijatnu tvrdou neobinog puta pozdravili su s radou i olakanjem.
Drhtei sva, Ciri pogleda nadole, u odron koji se zavravao u crnoj povrini jezera u
dnu kotline. Povrina jezera je bila mrtva i bletava, kao da to nije bila voda, ve
stegnuta smola. Iza jezera, iza smetlita, gomila pepela i hrpa zgure, nebo se crvenelo od
dalekih svetala, crvenilo su isticale pruge dimova.
Jednorog frknu. Ciri je htela manetom da obrie suzave oi, ali iznenada je shvatila da
joj je ceo rukav prekriven prainom. Prhut praine prekrivao je i njene butine, obluk
sedla, grivu i Kelpin vrat.
Smrad ju je guio.
Grozota promrmlja. Gnusnost... ini mi se da sam cela lepljiva. Kupimo se
odavde... Kupimo se odavde to bre, Konjiu.
Jednorog zastriga uima, zahropta.
Samo ti to moe uiniti. Delaj.
Ja? Sama? Bez tvoje pomoi?
Jednorog klimnu rogom.
Ciri se poea po glavi, uzdahnu i zatvori oi. Koncentrisala se.
U poetku su bili samo neverica, rezignacija, strah. Ali brzo je na nju pala hladna
svetlost, svetlost znanja i moi. Nije imala pojma otkuda to znanje i ta mo, gde mu je
korenje i izvor. Ali znala je da moe. Da e uspeti kada bude poelela.
Jo jednom je bacila pogled na stvrdnuto i mrtvo jezero, hrpu otpadaka u dimu,
skelete drvea. Na nebo obasjano dalekom svetlou.
Dobro je nagnu se i pljunu da ovo nije moj svet. Vrlo dobro!
Jednorog jasno zarza. Shvatila je ta je hteo da kae.
 Ako je ak i moj obrisa maramicom oi, usta i nos u isto vreme i nije moj, jer je
udaljen u vremenu. Nesumnjivo je udaljen u vremenu. To je prolost ili...
Zastade.
Prolost ponovi muklo. Duboko verujem da je to prolost.

*
Pljusak, pravu provalu oblaka pod koju su naleteli na narednom mestu, pozdravili su
kao istinski blagoslov. Kia je bila topla i aromatina, mirisala je na leto, zelenilo, blato i
kompost, kia je spirala sa njih prljavtinu, istila ih, prireivala im pravu katarzu.
Kao i svaka katarza, na due staze je i ona postala monotona, preterana i
nepodnoljiva. Voda koja je spirala, nakon nekog vremena je poela dosadno da kvasi,
lije za okovratnik i odvratno rashlauje. Stoga su se maknuli sa tog kinog mesta.
Zato to to takoe nije bilo to mesto. A ni to vreme.

*
Sledee mesto je bilo vrlo toplo, tamo je vladala ega, pa su se Ciri, Kelpi i jednorog
suili i isparavali poput tri ajnika. Nali su se na vresitu sprenom od sunca na rubu
ume. Odmah se moglo videti da je to bila velika uma, jednostavno prauma, gust, divlji
i nepristupaan gutak. U Cirinom srcu stade udarati nada to bi mogla biti uma
Brokilon, a samim tim konano poznato i pravo mesto.
Krenue polako rubom praume. Ciri je traila neto to bi moglo da poslui kao
smernica. Jednorog je pobrektavao, visoko uzdizao glavu i rog, gledao unaokolo. Bio je
uznemiren.
Misli li, Konjiu upita ona da nas moda jure?
Brektanje, razumljivo i jednoznano ak i bez telepatije.
Jo uvek nismo uspeli da pobegnemo dovoljno daleko?
Ono to joj je kao odgovor preneo milju nije razumela. Nije postojalo daleko i blizu?
Spirala? Kakva spirala?
Nije razumela na ta je mislio. Ali nemir se preneo i na nju.
Uareno vresite nije bilo pravo mesto i pravo vreme.
Prokljuvili su to predvee, kada je ega popustila, a na nebu iznad ume izala dva
meseca umesto jednog. Jedan veliki, a drugi mali.

*
Naredno mesto je bila obala mora, strma litica sa koje su se videli grivnai kako se
razbijaju o stene udnovatih oblika. Mirisao je morski vetar, kretale su polarne igre,
crnoglavi galebovi i burnjaci, koji su kao bela i ivahna naslaga prekrivali izboine litice.
More je sezalo sve do horizonta nabujalog tamnim oblacima.
Dole, na ljunkovitoj plai, Ciri je iznenada spazila skelet gigantske ribe sablasno
velike glave, delimino ukopan u ljunku. Zubine, kojima su bile naikane pobelele
eljusti, imale su najmanje po tri pedlja duine, a u eljust bi se, kako se inilo, moglo ui
na konju i spokojno prodefilovati pod portalima rebara, ne udarajui glavom o kimeni
stub.
 Ciri nije bila sigurna da li su u njenom svetu i u njenom vremenu postojale takve ribe.
Krenuli su ivicom litice, a galebovi i albatrosi nimalo se nisu plaili, nerado su se
sklanjali sa puta i pokuavali da kljucaju i tipaju glenjeve Kelpi i Ihvarakvasa. Ciri je
odmah shvatila da te ptice nikada nisu videle ni oveka ni konja. A ni jednoroga.
Ihvarakvas je frktao, tresao glavom i rogom, bio je oito uznemiren. Ispostavilo se da
je to bilo s pravom.
Neto je zatretalo, u potpunosti kao poderano platno. Cigre su poletele kretei i
mlatei krilima, na asak sve pokrivajui belim oblakom. Vazduh iznad litice je iznenada
zadrhtao, zamutio se kao staklo poliveno vodom. I pue kao staklo. A iz pucanja se izli
tama, a iz tame se razasue jahai. Oko ramena su im se vijorili platevi, ija je
cinobersko-grimizno-krmezna boja podseala na sjaj poara na nebu osvetljenom
bleskom zalazeeg sunca.
Dearg Ruadri. Crveni Jahai.
Pre nego to je progrmeo krik ptica i alarmirajue rzanje jednoroga, Ciri je ve okretala
kobilu i terala je u galop. Ali vazduh je pucao i sa druge strmine, iz pucanja, leprajui
platevima kao krilima, izletali su novi jahai. Polukrug hajke se zatvorio, tiskajui ih ka
provaliji. Ciri zaurla, izvlaei Lastavicu iz kanija.
Jednorog ju je dozvao otrim signalom, koji joj se zabio u mozak kao ioda. Ovog puta
je smesta razumela. Pokazivao joj je put. Rupu u prstenu. A on je stao na zadnje noge,
prodorno zarzao i jurnuo na vilenjake sa strano nagnutim rogom.
Konjiu!
Spasavaj se, Zvezdooka! Ne dozvoli da te uhvate!
Pribila se uz grivu.
Dva vilenjaka joj pregradie put. Imali su arkane, sa omama na dugim draljama.
Pokuavali su da ih nabace na Kelpin vrat. Kobila veto izmae glavu, ni na sekund ne
usporavajui galop. Ciri presee drugu omu jednim zamahom maa i krikom pouri Kelpi
u bri trk. Kobila je jurila kao oluja.
Ali drugi su im ve bili za petama, ula je njihove povike, topot kopita, fijuk plateva.
ta je s Konjiem, pomisli, ta su uradili sa njim?
Nije bilo vremena za meditaciju. Jednorog je bio u pravu, nije mogla da dozvoli da je
opet uhvate. Morala je da zbrie u prostranstvo, da se sakrije, izgubi u lavirintu mesta i
vremena. Koncentrisala se, preneraeno osetivi da u glavi ima samo pusto i udnu,
odzvanjajuu, brzo rastuu galamu.
Bacaju na mene ini, pomisli. ele da me omame magijom. ini imaju domet. Neu im
dozvoliti da mi se priblie.
Juri, Kelpi!
Vrana kobila isturi vrat i pohita kao vetar. Ciri je legla na njen vrat kako bi do
minimuma smanjila otpor vazduha.
Krici iza njenih lea, do maloas jo glasni i opasno bliski, utiae se, zaglueni
kretanjem uplaenih ptica. Zatim su postali potpuno tihi. Daleki.
Kelpi je jurila kao oluja. U uima je ak zavijao morski vetar.
U dalekim povicima potere zazvonile su note gneva. Shvatili su da nee uspeti. Da
nikako nee stii tu vranu kobilu koja tri bez trunke umora, lagano, meko i elastino
poput geparda.
Ciri se nije osvrtala. Ali znala je da su je dugo jurili. Do trenutka dok njihovi vlastiti
konji nisu poeli da hropu i krkljaju, spotiu se i skoro do zemlje sputaju iskeene
njuke pune pene. Tek tada su odustali, aljui za njom samo prokletstva i nemone
pretnje.
Kelpi je jurila kao vihor.

*
Mesto na koje je pobegla bilo je suvo i vetrovito. Otar, huei vetar brzo je suio suze
na njenim obrazima.
Bila je sama. Ponovo sama. Sama-samcita.
Lutalica, veito potucalo, mornar izgubljen u beskrajnim morima usred arhipelaga
mesta i vremena.
Mornar koji je izgubio nadu.
Vihor je fijukao i huao, kotrljao je po ispucaloj zemlji kugle usahlih travuljina.
Vihor je suio suze.

*
Unutar glave hladna svetlost, u uima um, jednoobrazan um, kao iz spiralne
unutranjosti morske koljke. Bridenje u vratu. Crno i mekuno nitavilo.
Novo mesto. Drugo mesto.
Arhipelag mest.

*
Danas e ree Nimue, obavijajui se krznom biti dobra no. Oseam to.
Kondviramurs nije komentarisala, mada je slino uveravanje ula ve nekoliko puta.
Nije prvo vee da sede na terasi, imajui pred sobom jezero usplamtelo od zalaska sunca,
a iza sebe magino zrcalo i magian goblen.
Sa jezera su dopirale psovke Kralja Pecaroa, koje su se u vie navrata kotrljale po
povrini jezera kao eho. Kralj Pecaro esto je ustrom reju isticao svoje nezadovoljstvo
ribolovakim promaajima neuspelim zasecima, podsecima, udicama i drugim kukama.
Sudei po snazi i repertoaru huljenja, te veeri mu je ipak ilo izuzetno loe.
Vreme kaza Nimue nema poetak ni kraj. Vreme je kao zmija urobor koja je
zgrabila zubima sopstveni rep. U svakom momentu se krije venost. A venost se sastoji
od trenutaka koje je tvore. Venost je arhipelag trenutaka. Moe se ploviti u tom
arhipelagu, mada je navigacija vrlo teka, a opasno je izgubiti se. Dobro je da ima pred
sobom svetionik, ije svetlo moe da te usmerava. Dobro je da usred magle moe da
uje poziv...
Uuta na asak.
Kako se zavrava legenda koja nas intrigira? ini nam se, tebi i meni, da znamo kako
se ona zavrava. Ali zmija urobor dri zubima sopstveni rep. To kako e se legenda
okonati sada se reava. U ovom trenutku. Kraj legende e zavisiti od toga da li e i kada
mornar izgubljen u arhipelagu trenutaka ugledati svetlo svetionika. uti poziv.
 Sa jezera dolete psovka, pljusak, lupanje vesala u karamima.
Danas e biti dobra no. Poslednja pred letnji suncostaj. Mesec je u opadanju. Sunce
iz tree prelazi u etvrtu kuu, u znak Kozoribe. Najbolje vreme za divinaciju... Najbolje
vreme... Koncentrii se, Kondviramurs.
Kao i mnogo puta pre toga, Kondviramurs se posluno koncentrisala, pomalo ulazei u
stanje blisko autotransu.
Potrai je kaza Nimue. Ona je tamo negde meu zvezdama, usred meseevog
bleska. Usred mesta. Ona je tamo. Sama. Oekuje pomo. Pomozimo joj, Kondviramurs.

*
Koncentracija, pesnice na slepoonicama. U uima um, kao iz unutranjosti morske
koljke. Blesak. I odjednom meko i crno nitavilo.

*
Bilo je mesto na kojem je Ciri videla usplamtele hrpe. vrsto svezane lancima za stub,
ene su divlje i zastraujue urlale za milost, a masa okupljena oko njih je riala, smejala
se i plesala. Bilo je mesto na kojem je goreo veliki grad, huei vatrom i vrcajui
plamenom iz poruenih krovova, a crni dim je zaklanjao celo nebo. Bilo je mesto na
kojem su se ogromni dvonogi dadevnjaci borili, uhvaeni u kotac, a iskriava krv lila je
ispod onjaka i kandi.
Bilo je mesto na kojem su stotine istovetnih belih vetrenjaa mlatile nebo gracioznim
krilima. Bilo je mesto na kojem su stotine zmija siktale i uvijale se na kamenju, krguui
zubima i ukajui ljuspama.
Bilo je mesto na kojem je postojala samo tama, a u tami glasovi, apati i bojazan.
Bilo je jo drugih mesta. Ali nijedno nije bilo ono pravo.

*
Prenoenje sa mesta na mesto joj je ilo ve toliko dobro da je poela da
eksperimentie. Jedno od mnogih mesta kojih se nije bojala bila su ona topla vresita na
rubu divlje ume, one iznad koje su izlazila dva meseca. Prizvavi u seanje prizor ta dva
meseca i ponavljajui u sebi ta eli, Ciri se koncentrisala, napregla, utonula u nitavilo.
Uspelo joj je iz drugog puta.
Ohrabrena, odluila se na jo smeliji eksperiment. Bilo je oigledno da je, osim mesta,
poseivala i vremena, o tome je govorio Visogota, o tome su govorili vilenjaci, to su
spomenuli jednorozi. Svakako je to uspela mada nesvesno jo ranije da uini! Kada je
bila ranjena po licu, pobegla je od progonitelja u vreme, skoila je etiri dana unapred, a
Visogota docnije nije mogao da izrauna te dane, nita mu se nije uklapalo...
Pa moda je to bila njena ansa? Skok u vreme?
Odluila je da proba. Na primer, usplamteli grad svakako nije goreo veito. A kada bi
stigla tamo pre poara? Ili posle njega?
Uletela je gotovo u centar poara, oprljivi obrve i trepavice i probudivi stranu paniku
meu pogorelcima koji su odlazili iz zapaljenog grada.
Pobegla je na prijazna vresita. Moda nije vredno tako rizikovati, pomisli, avo zna
kako se to moe zavriti. Sa mestima mi bolje ide, stoga emo se drati mesta.
Pokuajmo da dospemo na mesta. Poznata mesta, ona kojih se odlino seam. I ona koja
mi bude fine asocijacije.
Poela je od hrama Melitele, zamiljajui kapiju, zdanje, park, kabinet, dormitorij
polaznica, odaju u kojoj je ivela sa Jenefer. Koncentrisala se drei pesnice na
slepoonicama, prizivajui u seanje Neneke, Eurneidu, Katju i Iolu Drugu.
Nita od toga nije bilo. Dospela je na neke maglovite movare prepune komaraca, koje
su odzvanjale zvidanjem kornjaa i gromkim kreketom aba.
Probala je redom sa nita boljim rezultatom sa Kaer Morhenom, Skelikim
ostrvima, bankom u Gors Velenu gde je radio Fabio Sahs. Nije se odvaila da pokua sa
Cintrom, znala je da su grad okupirali Nilfgardijci. Umesto toga, pokuala je sa Vizimom,
gradom u kojem su ona i Jenefer nekada obavljale kupovinu.

*
Arhenije Kranc, mudrac, alhemiar, astronom i astrolog, vrteo se na tvrdoj stoliici oka
pritisnutog na soivo teleskopa. Kometa prvoklasne veliine i snage, koja se ve skoro
nedelju dana mogla posmatrati na nebu, bila je dostojna posmatranja i ispitivanja. Takva
kometa, kao to je znao Arhenije Kranc, koja ima ognjenocrven rep, obino je najavljivala
velike ratove, poare i pokolje. Istinu govorei, kometa je sada malo okasnila sa
proricanjem, jer je rat sa Nilfgardom bio u punom jeku, a poari i pokolji mogli su se
predskazivati naslepo i bez greke, poto nije prolazio ni dan bez njih. Upuen u kretanje
nebeskih sfera, Arhenije Kranc se ipak nadao da e izraunati kada e se, za koliko
godina ili stolea kometa ponovo pojaviti, nagovetavajui novi rat, za koji bi se moda
mogli boije spremiti nego za trenutni.
Astronom ustade, protrlja teme i ode da olaka beiku. Sa terase, preko balustrade.
Uvek je putao mlaz sa terase pravo na rondelu sa bourima, ne marei za gazdariine
prekore. Klozet je jednostavno bio previe daleko, traenje vremena na daleko hodanje
nije se slagalo sa ugledom uenjaka. Prekidanje posla i daleko hodanje radi nude pretilo
je gubitkom dragocenih promiljanja, a to nijedan uenjak ne bi mogao sebi da dopusti.
Stao je kraj balustrade i raskopao pantalone, gledajui svetla Vizime koja su se
odbijala od jezero. Udahnuo je s olakanjem i podigao pogled ka zvezdama.
Zvezde, pomisli, i sazvea. Zimska deva, Sedam koza, Krag. Po nekim teorijama, to
nisu nikakva treperava svetla, ve svetovi. Drugi svetovi. Svetovi od kojih nas dele vreme
i kosmos... Duboko verujem, pomisli, da e jednom biti mogue putovati u ta druga
mesta, u ta druga vremena i kosmose. Da, to e sigurno nekada biti mogue. Pronai e
se nain. Ali to e iziskivati sasvim nova miljenja, novu ivotvornu ideju koja e
rastrgnuti krut korset koji je danas sputava, a koji se naziva racionalno saznanje...
Ah, pomisli, kada bi tako bilo... Kada bih tako doiveo spoznaju, naleteo na trag! Samo
jedna, neponovljiva prilika...
Ispod terase je neto blesnulo, tama noi je zvezdasto pukla, iz odbleska se promolio
konj. Sa jahaem na leima. Jaha je bila devojka.
Dobro vee pozdravi ga ljubazno. Izvinite ako dolazim u pogrean as. Moete li
mi rei kakvo je ovo mesto? Koje je ovo vreme?
 Arhenije Kranc obliza pljuvaku, otvori usta i zamuca.
Mesto devojka ponovi strpljivo i razumljivo. Vreme.
Ehe... To... Bee...
Konj zafrkta. Devojka uzdahnu.
ta e, sigurno sam opet pogreila. Pogreno mesto, pogreno vreme! Ali odgovori
mi, ovee! Makar jednom razumljivom reju. Sigurno se nisam nala u svetu gde su ljudi
zaboravili na artikulisan govor!
Eeee...
Jedna re.
Hee...
Dabogda te kuga presavila, glupi tikvane ree devojka.
I nestade. Zajedno s konjem.
Arhenije Kranc zatvori usta. Stajao je neko vreme kraj balustrade, zagledan u no, u
jezero i daleka svetla Vizime koja su se odbijala u njemu. Zatim je skopao pantalone i
vratio se svom teleskopu.
Kometa je brzo pretrala preko neba. Trebalo je da je posmatra, a ne da je ispusti iz
vidnog polja soiva i oka. Da je prati sve dok ne iezne u ponoru kosmosa. To je bila
prilika, a uenjak ne sme da izgubi priliku.

*
A moda da probam sa druge strane, pomisli, zagledana u dva meseca iznad vresita,
koji su se sada videli kao dva srpa, jedan mali, drugi velik i manje srpast. Moda da ne
zamiljam mesta ni lica, pomisli, ve da jako udim... Da jako elim, veoma jako, skroz iz
stomaka...
ta me kota da pokuam?
Geralt. Hou kod Geralta. Veoma hou kod Geralta.

*
Oh, ne! viknu ona. Ba sam pogodila, doavola!
Kelpi potvrdi rzanjem da isto misli, duvajui paru iz nozdrva i tapkajui kopitima
zarivenim u sneg.
Meava je zvidala i zavijala, zaslepljivala, otre trunice snega sekle su obraze i
dlanove. Hladnoa je prodirala skroz-naskroz, grizla zglobove kao vuk. Ciri se tresla,
trljajui ruke i krijui vrat ispod bednog zaslona podignutog okovratnika koji nita nije
pomagao.
Sa desne i sa leve strane uzdizali su se gigantski grozni vrhovi, sivi stenoviti
monumenti iji su vrhovi nestajali negde visoko, u magli i meavi. U dnu doline jurnjala je
bistra, jako nabrana reka, gusta od komadia i grumena leda. Svuda naokolo je bilo belo.
I hladno.
Toliko o mojim sposobnostima, pomisli Ciri, oseajui kako joj se ledi u nosu. Toliko o
mojoj moi. Ba sam ja neka Gospodarica Svetova, nema ta! Htela sam kod Geralta,
dospela sam u sredite nekakve izgubljene divljine, zime i meave.
Ajde, Kelpi, mii se, inae e se ukoiti! uze voice prstima od uzetim od mraza.
Napred, napred, vrana! Ja znam da ovo nije mesto koje nam treba, zaas u maknuti
odavde, zaas emo se vratiti u nae toplo vresite. Ali moram da se usredsredim, a to
moe potrajati. Zato se mii! De, pokret!
Kelpi dunu paru iz nozdrva.
Vihor je duvao, sneg se lepio za lice, topio na trepavicama. Studena vejavica zavijala
je i zvidala.

*
Pogledajte! povika Angulema, nadglasivi vetar. Pogledajte tamo! Tamo ima
tragova! Neko je iao onuda!
ta pria? Geralt odvi al kojim je obmotao glavu da zatiti ui od smrzavanja.
ta pria, Angulema?
Tragovi! Tragovi konja!
A otkuda ovde konj? Kahir je isto morao da se dere, meava je postajala jaa, a
reka Sansretur, inilo se, umela je i huala sve glasnije.
Otkud bi ovde mogao da se stvori konj?
Pogledajte sami!
Stvarno proceni vampir, jedini od kompanjona koji nije odavao simptome totalnog
promrznua, budui da je oito podjednako malo osetljiv kako na nisku, tako i na visoku
temperaturu. Tragovi. Ali da li su konjski?
Nemogue da je to bio konj Kahir otro protrlja obraz i nos. Ne u ovoj zabiti. Te
tragove je sigurno ostavila neka divlja ivotinja. Najverovatnije muflon.
Sam si muflon! vrisnu Angulema. Ako kaem da je konj, onda je konj!
Kao i obino, Milva je stavila praksu iznad teorije. Skoila je sa sedla i sagnula se,
zabacivi na potiljak lisiji kalpak.
Balavica je u pravu presudi ubrzo. To je konj. Moda ak potkovan, ali teko je
rei, vetar je razvejao tragove. Otiao je onamo, u onaj klanac.
Ha! Angulema zamahnu i pljesnu rukama. Znala sam! Neko tu ivi! U okolini!
Pratimo tragove, moda naletimo na neku toplu kolibu. Moda nam dozvole da se
ogrejemo? Moda nas ugoste?
Nema sumnje Kahir ree ironino. Najverovatnije strelom iz samostrela.
Razumnije e biti ako se drimo plana i reke Regis presudi svojim sveznajuim
tonom. U tom sluaju neemo rizikovati da se izgubimo. A nizvodno od Sansretura
trebalo bi da je traperska baraka, tamo e nas sa mnogo veom verovatnoom ugostiti.
Geralte? ta ti kae?
Vetac je utao, zagledan u pahulje snega koje su se kovitlale u meavi.
Idemo za tragovima odlui najzad.
Zaista... poe vampir, ali Geralt ga smesta prekinu.
Za tragovima kopita! Polazak, na put!
Poterali su konje, ali nisu otili daleko. Zali su u klanac ne vie od etvrt staje.
Kraj Angulema potvrdi injenicu, gledajui u gladak i netaknut sneg. Bilo, nema.
Kao u vilenjakom cirkusu.
ta sada, vee? Kahir se osvrnu na sedlu. Tragovi su se zavrili. Zavejani su.
 Nisu zavejani opovrgnu Milva. Ovde, u jarugu, meava ne dopire.
Pa ta se onda desilo sa tim konjem?
Streliarka slegnu ramenima i zgri se u sedlu, uvlaei glavu u ramena.
Kud se denuo taj konj? Kahir nije odustajao. Iezao je? Odleteo? A moda nam
se sve to uinilo? Geralte? ta ti kae na to?
Vejavica je zahuala nad klancem, zamela, zapraila snegom.
Zato si nam upita vampir, budno posmatrajui veca naredio da idemo za ovim
tragom, Geralte?
Ne znam prizna nakon aska. Neto... Neto sam osetio. Neto me je dirnulo.
Nebitno ta. Bio si u pravu, Regise. Vratimo se na Sansretur i drimo se reke, bez izleta i
prolaznih avantura, koji se mogu ravo zavriti. U skladu sa onim to je govorio Rejnart,
prava zima i loe vreme nas ekaju tek na prevoju Melor. Kada stignemo tamo, moramo
biti u punoj snazi. Nemojre da stojite tako, vraamo se.
Ne razjasnivi ta se dogodilo sa tim udnim konjem?
A ta tu ima da se razjanjava? vetac ogoreno dobaci. Tragovi su zameteni i to
je sve. Uostalom, moda je to stvarno bio muflon?
Milva ga pogleda neobino, ali se suzdra od komentara.
Kada su se vratili na reku, tajanstvenih tragova vie ni tamo nije bilo, mokar sneg ih je
zavejao i prekrio. U metalnosivom toku Sansretura led je plutao zbijeno, vrtloili su se i
prevrtali komadi sante.
Rei u vam neto progovori Angulema. Ali obeajte da se neete smejati.
Osvrnue se. Devojka sa vunenom kapom s pomponom, navuenom preko uiju, sa
obrazima i nosom pocrvenelim od mraza i odevena u bezoblian kouh, izgledala je
zabavno, ista-istijata mali i nabrekao kobold.
Neto u vam rei u pogledu tih tragova. Kada sam bila kod Slavuja, u bandi, govorili
su da zimi na ukletom sivonji po prevojima jae Kralj Gora, vladar ledenih demona. Ako
ga sretne licem u lice eka te sigurna smrt. ta kae, Geralte? Da li je mogue da je...
Sve prekinu je. Sve je mogue. Napred, kompanjoni. Pred nama je prevoj Melor.
Sneg je ibao i sekao, vetar je duvao, usred meave, fijukali su i zavijali ledeni
demoni.

*
To da vresite na koje je dospela nije njoj poznato vresite, Ciri je odmah prokljuvila.
Nije ni morala da eka vee, bila je uverena da tu ne bi videla dva meseca.
uma, ijim rubom je krenula, bila je jednako divlja i nepristupana kao i ona, ali
razlike su se mogle videti. Na primer, ovde je bilo mnogo vie breza, a mnogo manje
bukvi. Onamo se nisu ule ni videle ptice, a ovde ih je bilo mnotvo. Onamo su bili samo
pesak i mahovina, a ovde se u itavim ilimima irila zelena crvotoina. ak i skakavci
koji su skakutali ispred Kelpinih kopita ovde su bili nekako drugaiji. Nekako domai. A
zatim...
Srce poe jae da joj udara. Ugledala je puti, zarastao i zanemaren. Vodio je u dubinu
ume.
Ciri je temeljno pogledala unaokolo i uverila se da neobian put ne vodi dalje, da mu
je tu kraj. Da ne vodi u umu, ve iz nje. Ne promiljajui dugo, unula je kobilin bok
potpeticom i zala meu drvee. Ii u na jug, pomisli, ako do juga ne naletim ni na ta,
vratiu se i poi na suprotnu stranu, preko vresita.
Jahala je korakom ispod baldahina granja, obazrivo gledajui oko sebe, starajui se da
ne zgazi neto vano. Zahvaljujui tome, nije zgazila starca koji je izvirivao iza hrastovog
stabla.
Starac, nizak, ali nikako pogrbljen, bio je odeven u lanenu koulju i pantalone istog
materijala. Na nogama je imao velike i vrlo smene opanke od like. U jednoj ruci je drao
vornovat tap, a u drugoj korpu od prua. Njegovo lice Ciri nije dobro videla, sakrivao ga
je odrpan i obeen obod slamenog eira, ispod kog je trao preplanuo nos i seda
zamrena brada.
Ne plai se ree. Neu ti uiniti nita loe.
Sedobradi se prebaci s opanka na opanak i skinu eir. Lice mu je bilo okruglo,
proarano starakim flekama, ali jedro i malo naborano, obrve retke, brada mala i veoma
uvuena. Duga seda kosa bila mu je svezana na vratu u rep, ali sa druge strane, vrh
glave mu je bio potpuno sed, bletav i ut kao bundeva.
Znala je da gleda u njen ma, u rukohvat koji je pruao iznad ramena.
Ne plai se ponovi.
Hej, hej! ree, mljackajui neto. Hej, hej, moja gice. Lesni Dedica se ne plai.
Nije od tih plaljivih, o ne.
Osmehnu se. Zubi su mu bili veliki, jako izbaeni napred zbog nepravilnog ugriza i
uvuene donje vilice. Zbog toga je tako mljackao.
Lesni Dedica se ne boji putnika ponovi. ak ni razbojnika. Lesni Dedica je ubog,
nesretnik. Lesni Dedica je miran, ne kodi nikome. Hej!
Ponovo se osmehnu. Kada se osmehivao, izgledao je kao da je sastavljen samo od
prednjih zuba.
A ti, moja gice, ne plai se Lesnog Dedice?
Ciri frknu.
Zamisli, ne. Ni ja nisam od tih plaljivih.
Hej, hej, hej! Kako ti kae!
Napravio je korak ka njoj, podupirui se tapom. Kelpi frknu. Ciri je tre za voice.
Ne voli strance upozori ga. A ume da ugrize.
Hej, hej! Lesni Dedica zna. Nevaljala, neljubazna kobila! Interesuje me odakle to
idete? I kuda ste se, recimo, uputili?
To je duga pria. Kuda vodi ovaj put?
Hej, hej! Ne znate to?
Nemoj da odgovara pitanjima na pitanja, ako bi bio ljubazan. Kuda u stii ovim
putem? Kakvo je ovo uopte mesto? I koje je ovo... vreme?
Stari ponovo pokaza zube i promekolji njima kao nutrija.
Hej, hej zamljacka. Kako ti kae. Pitate koje je vreme? Oj, izdaleka, vidi se,
izdaleka ste doputovali kod Lesnog Dedice!
Naravno, sa vrlo dalekog mesta klimnu ravnoduno. Iz drugih...
Mest i vremen dovri on. Dedica zna. Dedica je naslutio.
 ta? upita uzbueno. ta si naslutio?
Lesni Dedica zna puno.
Govori!
Sigurno ste gladni? izbaci zube. edni? Izmoreni? Ako hoete, Lesni Dedica e vas
odvesti u kolibu, nahraniti, napojiti. Ugostiti.
Ciri ve due nije imala vremena, niti je bila sposobna da misli o odmoru i jelu. Sada
joj se od rei udnog starca eludac zgrio, creva su joj se zavezala u vor, a jezik je
pobegao negde duboko. Starac ju je posmatrao ispod oboda eira.
Lesni Dedica zamljacka u kolibi ima hranu. Ima izvorsku vodu. Ima i seno za
kobilu, nevaljalu kobilu to je htela da ugrize potenog Dedicu. Hej! Ima svega u kolibi
Lesnog Dedice. A moe se proaskati i o mestima i vremenima... Uopte nije daleko, o
ne. Prihvata li gica lutalica? Nee odbiti gostoprimstvo ubogog Dedice nesretnika?
Ciri proguta pljuvaku.
Vodi nas.
Lesni Dedica se okrenu i odgega jedva vidljivom stazicom kroz gusti, merei put
energinim zamasima tapa. Ciri je ila za njim, saginjui glavu pod granama i
obuzdavajui uzdama Kelpi, koja se veoma navrzla da ugrize starca ili da mu bar pojede
eir.
Uprkos uveravanjima, uopte nije bilo blizu. Kada su stigli na mesto, na poljanu, sunce
je ve gotovo stajalo u zenitu.
Ispostavilo se da je Dediina koliba ivopisna straara na kolju, sa krovom koji je
evidentno bio esto popravljan uz pomo onoga to se u tom trenutku nalo pri ruci.
Zidovi kolibe bili su obloeni koama koje su izgledale kao svinjske. Ispred kolibe je
stajala drvena konstrukcija u obliku veala, nizak sto i panj sa zabijenom sekirom. Iza
kolibe se videlo ognjite od kamenja i gline, na kojem su stajali veliki aavi kotlii.
Ovo je kua Lesnog Dedice starac ponosno pokaza tapom. Ovde Lesni Dedica
stanuje. Ovde spava. Ovde sprema hranu. Ako ima ta da sprema. Trud, teak je trud
iskopati hranu u praumi. Gica lutalica voli kau od jemene prekrupe?
Voli Ciri opet proguta pljuvaku. Sve voli.
Sa mescem? Sa drodinom? Sa varcima?
Mhm...
A ne vidi se Dedica je procenjivaki pogleda da ste u poslednje vreme esto
kuali mesce i varke, o ne. Mravica gica, mravica. Kost i koa! Hej, hej! A ta je to?
Iza vaih lea?
Ciri se osvrnu, dozvolivi sebi da se navue na najstariji i najprimitivniji trik.
Zastraujui udarac vornovatog tapa pogodio ju je pravo u slepoonicu. Imala je
dovoljno refleksa samo da podigne ruku, pa je dlan delimino amortizovao udarac koji je
bio u stanju da razbije lobanju kao jaje. Ali Ciri se ionako nala na zemlji, zagluena,
oamuena i kompletno dezorijentisana.
Dedica, iskezivi zube, priskoi do nje i opali je tapom jo jedanput. Ciri je ponovo
uspela da zakloni glavu rukama, a rezultat je bio takav da su se obe nemono
oklembesile. Leva je sigurno bila slomljena, kosti doruja verovatno smrskane.
Dedica je, skaui, dohvati s druge strane i mlatnu motkom u stomak. Ona vrisnu,
sklupavi se. Tada se baci na nju kao jastreb, okrenu je licem ka zemlji i prignjei
kolenima. Ciri se isprui, otro se ritnu unazad promaivi, zatim zadade ustar udarac
laktom, pogodivi. Dedica besno zaurla i odvali je pesnicom u potiljak sa takvom snagom
da je zabila glavu u pesak. Zgrabio ju je za kosu na vratu i nabio joj u zemlju nos i usta.
Osetila je da se gui. Starac kleknu mi nju, i dalje joj pritiskajui glavu u zemlju, stre joj
ma sa lea i baci ga. Zatim stade eprkati oko pantalona, pronae kopu i raskopa je.
Ciri zaurla, grcajui i pljujui pesak. Pritisnuo ju je snanije i onesposobio, uvrnuvi joj
kosu u aci. Monim trzajem strgnuo joj je pantalone.
Hej, hej! zamljacka, brekui sipljivo. Kakva lepa guza se nala u Dediinim
rukama. Hu, huuu, odavno, odavno Dedica nije imao takvu.
Ciri, oseajui ogavan dodir njegove suve i kandaste ruke, dreknu ustima punim peska
i borovih iglica.
Lezi mirno, gice ula je kako balavi, stiskajui njene guzove. Dedica vie nije
mlad, nee odmah, pomalo... Ali ne plai se, Dedica e uraditi ta treba. Hej, hej! A posle
e Dedica alabrcnuti, hej, alabrcnuti! Obilato...
Prekinu, zaria i zaskvia.
Osetivi da je stisak popustio, Ciri se ritnu, izvue se i skoi kao opruga. Videla je ta
se desilo.
Kelpi, prikravi se tiho, uhvati zubima Lesnog Dedicu za kosu i bezmalo ga podie uvis.
Starac je jeao i skviao, trzao se, ritao i utirao nogama, na kraju je uspeo da se
iskobelja, ostavljajui u zubima kobile dug sed pramen kose. Hteo je da zgrabi svoj tap,
ali Ciri ga je utom izbila iz dosega njegovih ruku. Drugim utom je htela da ga poasti
tamo gde je trebalo, ali pokrete su joj spreavale pantalone svuene do pola butina.
Vreme koje joj je trebalo da ih navue Dedica je valjano i skoristio. U nekoliko skokova je
doskoio do panja, izvukao iz njega sekiru i zamahom oterao Kelpi, koja je i dalje bila
pomamna. Zaurlao je, izbacio svoje strane zube i bacio se na Ciri, podiui sekiru za
udarac.
Dedica e te naguziti, gospoice! zaurla divljaki. Makar te Dedica morao najpre
istranirati! Dedici je svejedno da li si cela ili u porcijama!
Mislila je da e lako izai na kraj sa njim. Na kraju krajeva, on je bio stara, oronula
deduskara. Jako se varala.
I pored monstruoznih opanaka, skakao je kao igra, skakutao veto kao zec, a sekirom
sa uvijenom draljom vitlao je sa vetinom kasapina. Kada se tamna i naotrena otrica
nekoliko puta okrznula o nju, Ciri je shvatila da je jedino to je moe spasti beg.
Ali spasio ju je sticaj okolnosti. Povlaei se, zapela je stopalom o svoj ma. Munjevito
ga je podigla.
Baci sekiru izbrekta, s fijukom izvlaei Lastavicu iz korica. Baci sekiru na zemlju,
ljigavi stare. Ko zna, moda u te tada darovati zdravljem. I neu te raskomadati.
Zaustavio se. Soptao je i krkljao, a brada mu je bila grozno ispljuvana. Meutim, oruje
nije bacio. Videla je kako prebira prstima po sekiri. Videla je u njegovim oima zverski
bes.
Dobro! zavrte ma uz fijukanje. Ulepaj mi dan!
Na asak ju je posmatrao, kao da ne razume, a onda izbaci zube, iskolai oi, zaria i
baci se na nju. Ciri je bilo ale preko glave. Umae mu brzim poluokretom i posee ga
odozdo preko obe podignute ruke, vie lakata. Deda ispusti sekiru iz krvavih ruku, ali
odmah skoi na nju ponovo, ciljajui u oi rairenim prstima. Odskoi i kratko ga ljusnu u
vrat. Vie iz milosti nego iz nude, budui da su mu bile preseene obe vratne arterije,
ionako bi ubrzo iskrvario.
Leao je, rastajui se sa ivotom neverovatno teko; bez obzira na smrskane
prljenove, i dalje se uvijao kao crv. Ciri je stala iznad njega. Ostatak peska joj je i dalje
kripao meu zubima. Jednostavno ga je ispljunula na njegova lea. Pre nego to je
zavrila sa pljuvanjem, umro je.

*
udna konstrukcija ispred kolibice, koja je podseala na veala, bila je opremljena
gvozdenim kukama i koturaom. Sto i panj su bili klizavi, lepili su se od masti i grozno
vonjali.
Kao kasapnica.
Ciri je u kuhinji pronala kotli sa ostacima one nahvaljene jemene kae, obilato
zamaene, pune komadia mesa i peuraka. Bila je vrlo gladna, ali neto ju je vuklo da
ne jede to. Samo se napila vode iz abrice i pojela malu i naboranu jabuku.
Iza kolibe je pronala podrumi sa stepenicama, dubok i hladan. U podrumu su stajali
upovi puni masti. Ispod tavanice je visilo meso. Ostatak polutke.
Ispala je iz podruma, spotiui se na stepenicama, kao da su je jurili avoli. Prevrnula
se u koprivu, skoila, lelujavim korakom otrala u kolibu i oberuke se uhvatila za jedan
od koia koji ju je podupirao. Iako u stomaku nije imala skoro nita, povraala je veoma
burno i veoma dugo.
Polutka koja je visila u podrumu bila je deja.

*
Vodena smradom, pronala je u umi jamu poplavljenu vodom u koju je Lesni Dedica
bacao otpatke i ono to se nije moglo pojesti. Gledajui u lobanje, rebra i karlice to su
trale iz vode, Ciri je preneraeno shvatila da je iva iskljuivo zahvaljujui poudi
stranog starca, samo zahvaljujui tome to je hteo da luduje. Da je glad bila snanija od
gnusne pohote, podlo bi udario sekirom, a ne motkom. Obesio bi je za noge na drvena
veala, rasporio je i oderao joj kou, pripremio i razvrstao na stolu, iseckao na panju...
Iako se zanosila na nogama od vrtoglavice, a levi dlan joj se, oteen, kidao se od bola,
odvukla je le do jame u umi i gurnula ga u smrdljivi mulj, meu kosti rtava. Vratila se,
zatrpala ulaz u podrum granama i mrtvim pokrovom tla, obloila je kolje kolibe suvim
granicama i itavu dedinu imovinu. Zatim je briljivo potpalila sve sa etiri kraja.
Otila je im je solidno zahvatilo, kada se vatra razbuktala i rashuala kako treba.
Kada je ve bila uverena da nijedna prolazna kia nee smetati zatiranju bilo kakvog
traga na tom mestu.

*
Nije bilo toliko loe sa rukom. Naravno, nadula se, bolela je, nego kako, ali nijedna
kost sigurno nije bila polomljena.
Kada se pribliilo vee, na nebo je zapravo izaao jedan mesec. Ali Ciri nekako nije
htela da prihvati taj svet za svoj.
Niti da ostaje u njemu due nego to je potrebno.

*
Danas e promumla Nimue biti dobra no. Oseam to. Kondviramurs udahnu.
Horizont je plamteo u zlatnoj i crvenoj boji. Pruga istih boja prostirala se na jezeru, od
horizonta do ostrva.
Sedele su na terasi, u foteljama, iza lea im je bilo ogledalo u ramu od ebanovine i
goblen na kom je bio predstavljen zamak pribijen uz stenovit zid kako se ogleda u vodi
planinskog jezera.
Koje je ve ovo vee, pomisli Kondviramurs, koje ve vee po redu sedimo ovako dok
ne padne mrak i jo kasnije, u tami? Bez ikakvih rezultata? Razgovarajui samo?
Zahladnelo je. arobnica i polaznica ogrnule su se krznima. Sa jezera su ule kripu
lae Kralja Pecaroa, ali je nisu videle bila je skrivena u zaslepljujuem blesku zalaska.
Dosta esto snujem Kondviramurs se vrati prekinutom prianju da sam u ledenoj
pustinji, u kojoj nema niega, samo belina snega i hrpe leda koji se iskri na suncu. Sve do
horizonta, naokolo, nema niega, samo sneg i led. I gospodari tiina, tiina koja odzvanja
u uima. Neprirodna tiina. Tiina smrti.
Nimue klimnu glavom, kao da je davala do znanja da zna o emu se radi. Ali nije
komentarisala.
Odjednom nastavi polaznica odjednom mi se ini da neto ujem. Da oseam
kako led drhti pod mojim stopama. Kleknem, razgrem sneg. Led je prozraan kao staklo,
kao na nekim istim planinskim jezerima, kada se kamenito dno i ribe vide kroz seanj
debljine ledene ploe. Ja u mom snu takoe vidim, iako ploa ima desetine, moda
stotine senjeva debljine. To mi ne smeta da vidim... I ujem... ljude koji pozivaju u
pomo. Tamo dole, duboko pod ledom... nalazi se zamrznut svet.
Nimue ni ovaj put nije komentarisala.
Naravno nastavi polaznica znam gde je izvor tog sna. Itlinino proroanstvo,
slavna Bela studen, Vreme mraza i vuje meave. Svet koji umire usred snegova i leda
kako bi se, kako kae predskazanje, nakon vekova ponovo rodio. Oien i bolji.
Duboko verujem Nimue kaza tiho da e se svet preporoditi. Ali da e biti bolji
ne sasvim.
Kako?
ula si me.
Nisam pogreno ula? Nimue, Bela studen je proreena ve hiljadu puta, to je
otrija zima bila, to su ee govorili da je ba tada dola. U ovom trenutku ni deca ne
veruju da je bilo kakva zima u stanju da ugrozi svet.
Eto vidi. Deca ne veruju. A ja, zamisli, verujem.
Oslanjajui se na neke racionalne pretpostavke? upita Kondviramurs sa blagom
ironijom. Ili iskljuivo na mistinu veru u nepogreivost vilenjakih proroanstava?
Nimue je dugo utala, upkajui krzno kojim je bila ogrnuta.
 Zemlja poe konano pomalo mentorskim tonom ima loptast oblik i krui oko
Sunca. Slae li se sa tim? Ili i ti pripada nekoj od modernih sekti koje tvrde neto
sasvim suprotno?
Ne. Ne pripadam. Prihvatam heliocentrizam i slaem se sa teorijom o okruglosti
Zemlje.
Odlino. Onda e se sigurno sloiti sa injenicom da je vertikalna osa zemaljske
kugle nagnuta pod uglom, a put Zemlje oko Sunca nema oblik regularnog kruga, ve je
elipsast?
Uila sam o tome. Ali nisam astronom, stoga...
Ne treba biti astronom, dovoljno je logiki misliti. Zemlja krui oko Sunca po orbiti u
obliku elipse, zato mu je u toku kruenja as blie, as se udaljava. to je Zemlja vie
udaljena od Sunca, to je, ovo je potpuno logino, na njoj hladnije. A to je osa sveta
manje udaljena od perpendikla, to manje svetlosti dopire na severnu poluloptu.
I to je logino.
Oba ta inioca, odnosno eliptinost orbite i stepen nagiba ose sveta, podleu
promenama. Kako se smatra, ciklinim. Elipsa moe biti vie ili manje eliptina, odnosno
razvuena i izduena, osa sveta moe biti manje ili vie nagnuta. Ekstremni uslovi, ako se
radi o klimi, prouzrokuju istovremenu pojavu obe promene: maksimalno rastezanje elipse
i minimalno odstupanje od vertikale ose. Kruei oko sunca, Zemlja u afelu {76} dobija vrlo
malo svetla i toplote, a polarne oblasti su dodatno oteene nepovoljnim uglom nagiba
ose.
Razumem.
Manje svetla na severnoj polulopti znai due zadravanje snega. Beli i blistav sneg
odbija sunevu svetlost, a temperatura jo bre opada. Zahvaljujui tome, sneg se
zadrava jo due, na sve veim pojasevima uopte se ne topi ili se topi samo nakratko.
to je vie snega i to se due zadrava, to je vea bela i blistava povrina koja odbija...
Shvatila sam.
Sneg pada, pada, pada i ima ga sve vie. Stoga treba napomenuti da se sa morskim
strujama sa juga premetaju mase toplog vazduha, koje se kondenzuju iznad
rashlaenog severnog kopna. Topao vazduh se kondenzuje i pada kao sneg. to je vea
temperaturna razlika, to su obilnije padavine. to su obilnije padavine, to je vie belog
snega koji se ne topi i hladnije je. To je vea temperaturna razlika i mase vazduha se
obilnije kondenzuju...
Shvatila sam.
Sneni pokriva postaje toliko teak da nastaje ispresovan led. Lednik. Na koji, kao
to ve znamo, stalno pada sneg, sabijajui ga jo vie. Lednik raste, nije samo sve
deblji, ve se razrasta u irinu, pokrivajui sve vee povrine. Bele povrine...
Sunevi zraci koji se odbijaju Kondviramurs klimnu glavom. Hladnije, hladnije, jo
hladnije. Belu studen je prorekla Itlina. Ali da li je mogua kataklizma? Da li nam stvarno
preti da e led, koji odvajkada lei na severu, iznenada krenuti na jug, da e zdrobiti,
spljotiti i prekriti sve? Kojim tempom se razrasta ledena kapa na polu? Nekoliko cola
godinje?
Kao to verovatno zna kaza Nimue zagledana u jezero jedina luka koja se ne
ledi u zalivu Prakseda je Pont Vanis.
Znam to.
Obogati znanje: pre stotinu godina nije se ledila nijedna luka Zaliva. Pre stotinu
godina, postoje za to brojna svedoanstva, u Talgaru su rasli krastavci i dinje, u
Keingornu su uzgajali suncokret i vuiku. Danas se ne uzgaja, budui da je vegetacija
navedenih biljaka nemogua, tamo je jednostavno previe hladno. A zna li da su u
Kedvenu postojali vinogradi? Vina od tamonjih vinovih loza verovatno nisu bila najbolja,
jer iz sauvanih dokumenata proistie da su bila vrlo jeftina. Ali lokalni pesnici su ih
svejedno opevali. Danas u Kedvenu vinova loza uopte ne raste. Zato to dananje zime,
za razliku od starih, donose snane mrazeve, a snaan mraz ubija vinovu lozu. Ne samo
da oteava vegetaciju ve je jednostavno ubija. Unitava.
Razumem.
Da Nimue se zamisli. ta bih jo mogla dodati? Moda to da sneg u Talgaru pada
polovinom novembra i kree se ka jugu tempom brim od pedeset milja na dan? Da na
prelomu decembra i januara bivaju meave na Albi, gde je jo pre stotinu godina sneg bio
senzacija? A to da se kod nas sneg topi a jezera odmrzavaju u aprilu zna svako dete! I
svako dete se udi zato se taj mesec jo naziva travanj. Tebe to nije zaudilo?
Ne ba izjavi Kondviramurs. Uostalom, kod nas u Vikovaru se nije govorilo
travanj, ve leitrava. Ili na vilenjakom: Birke. Ali shvatam ta sugerie. Naziv meseca
potie iz pradavnih vremena, kada je u aprilu faktiki sve cvetalo...
Ta pradavna vremena, to je svega sto sto dvadeset godina. To je maltene jue,
devojko. Itlina je apsolutno bila u pravu. Njeno predskazanje e se obistiniti. Svet e
nestati pod slojem leda. Civilizacija e ieznuti krivicom Utamaniteljke, koja je mogla,
imala mogunost da otvori put spasa. Kao to je poznato iz legende, to nije uinila.
Iz razloga koje legenda nije pojasnila. Ili pojanjava pomou mutnog i naivnog
moraliteta.
To je tano. Ali injenica ostaje injenica. injenica je Bela studen. Civilizacija
severne polulopte je osuena na propast. Nestae pod ledom razrastajueg lednika, pod
veno zamrznutim ledom i snegom. Ipak, nema razloga za paniku, jer e potrajati malo
dok se to ne desi.
Sunce je potpuno zalo, sa povrine jezera nestao je oslepljujui odsjaj. Sada se na
vodu smestila traka mekeg, prijatnijeg svetla. Iznad kule Inis Vitre izaao je mesec,
sjajan kao zlatan taler preseen napola.
Koliko dugo? upita Kondviramurs. Koliko dugo e, po tvom miljenju, potrajati to?
To jest, koliko imamo vremena?
Dosta.
Koliko, Nimue?
Neke tri hiljade godina.
Na jezeru, na lai, Kralj Pecaro fijuknu veslom i opsova. Kondviramurs glasno
uzdahnu.
Malo si me umirila kaza ubrzo. Ali samo malo.

*
 Sledee mesto je bilo jedno od gnusnijih koje je Ciri posetila, sigurno je bilo plasirano
meu prvih deset i to u elu desetorke.
Bila je to luka, luki kanal, videla je lae i galije pokraj keja i stubova, videla je umu
jarbola, videla je jedra kako kruto vise u nepokretnom vazduhu. Naokolo je puzao i
uzdizao se dim, klupka smrdljivog dima.
Dim se takoe uzdizao iza iskrivljenih atrlja kraj kanala. Odatle se uo glasan,
prodoran pla deteta.
Kelpi zafrkta, snano trzajui glavom, ustuknu, topoui kopitima o kaldrmu. Ciri
pogleda dole i ugleda mrtve pacove. Svuda su leali. Mrtvi glodari izuvijani u mukama, sa
bledim ruiastim apicama.
Ovde neto nije u redu, pomisli, osetivi kako je obuzima strah. Ovde neto nije u
redu. Moram pobei odavde. Moram to pre pobei!
Ispod obeenih mrea i uzica nepomino je sedeo mukarac u razdrljenoj koulji, glave
iskrivljene ka ramenu. Nekoliko koraka dalje leao je drugi. Nije izgledalo kao da spavaju.
Nisu ni trepnuli kada su Kelpine potkovice zaklepetale o kamenje odmah pored njih. Ciri
pognu glavu, prolazei ispod dronjaka koji su visili na konopcima i isputali jedak vonj
prljavtine.
Na vratima jedne od atrlja video se krst naslikan kreom ili belom farbom. Iza krova
je ka nebu kuljao crni dim. Dete je neprestano plakalo, neko je vritao u daljini, neko blii
je kaljao i brektao. Pas je zavijao.
Ciri oseti svrab na dlanu. Pogleda.
Ruka joj je bila proarana crnim zapetama buva, kao da ih je umoila u kim.
Vrisnula je iz sveg glasa. Tresui se sva od preneraenosti i odvratnosti, poe se
otresati i braniti, ustro maui rukama. Uplaena Kelpi jurnu u galop, a Ciri umalo ne
pade. Stiskajui butinama kobiline bokove, obema rukama je proeljavala kosu i eala
se, otresala jaknu i koulju. Kelpi u galopu ulete u uliicu ispunjenu dimom. Ciri kriknu od
groze.
Ila je kroz pakao, kroz inferno, kroz najkomarniji od svih komara. Izmeu kua
oznaenih belim krstovima. Izmeu mnotva rita koje su tinjale. Izmeu mrtvaka koji su
leali pojedinano i onih koji su leali na gomili, jedan na drugom. I izmeu ivih,
odrpanih, polunagih aveti sa obrazima upalim od bola; puzali su kroz ubre i urlali na
jeziku koji nije razumela, ispruali ka njoj omravele ruke prekrivene ogavnim, krvavim
krastama...
Moram da beim! Moram da beim odavde!
ak i u crnom nepostojanju, u nitavilu arhipelaga mesta, Ciri je jo dugo u nozdrvama
oseala taj dim i smrad.

*
Naredno mesto je takoe bila luka. Isto je tu bio kej, bio je kanal ojaan trupcima, na
kanalu koge, barkase, kune, lae, a iznad njih uma jarbola. Ali ovde, na ovom mestu,
iznad jarbola, veselo su kretuckali galebovi, a smrdelo je uobiajeno i poznato: na
vlano drvo, smolu, morsku vodu i ribu u sve tri osnovne varijante: sveoj, bajatoj i
prenoj.
 Na palubi oblinje koge, dva mukarca su se svaala, nadvikujui se povienim
glasovima. Razumela je ta govore. Radilo se o ceni haringe.
Nedaleko odatle nalazila se taverna, kroz otvorena vrata izbijao je vonj ustajalosti i
piva, uli su se glasovi, zveket i smeh. Neko je naricao gnusnu pesmicu, stalno jednu istu
strofu.

Luned, vard telaine arse

Aen a meath ail aen sparse!

Znala je gde se nalazi. Jo pre nego to je na krmi proitala naziv jednog od galeasa:
Eval Muire. I matine luke: Bakala. Znala je gde se nalazi.
U Nilfgardu.
Pobegla je pre no to je neko obratio panju na nju.
Meutim, pre nego je uspela da zagnjuri u nitavilo, buva, poslednja od onih koje su je
spopale na prethodnom mestu, koja je preivela put u vremenu i prostoru uurena u
naboru jakne, skoila je dugim buvljim skokom na luki kej.
Jo te iste veeri, buva se odomila u olinjalom krznu pacova, starog mujaka, veterana
mnogih pacovskih bitaka, o emu je svedoilo uvo odgrizeno uz samu glavu. Jo te iste
veeri su se buva i pacov ukrcali na brod. A ve narednog jutra krenuli na plovidbu. Na
starom, zanemarenom i vrlo prljavom hulku.
Hulk je nosio naziv Katriona. Taj naziv je trebalo da ue u istoriju. Ali tada to niko
nije znao.

*
Sledee mesto iako je zaista bilo teko poverovati u to iznenadilo ju je prilino
idilinom slikom. Iznad spokojne, lenje reke koja je tekla kroz vrbe, jove i hrastove
povijene nad vodom, odmah pored mosta to spaja obale skladnim kamenitim lukom,
stajala je krma okruena slezom i trskom i obrasla u divlju lozu, brljan i grahorinu.
Iznad trema, klatila se firma, a na njoj su bila pozlaena slova. Slova koja su za Ciri bila
potpuno strana. Ali na firmi se video i sasvim celishodan crte make, stoga je zakljuila
da je to krma Kod crne make.
Miris hrane koji je dopirao iz krme jednostavno ju je mamio. Ciri nije dugo razmiljala.
Popravila je ma na leima i ula.
Unutra je bilo pusto, samo za jednim stolom sedela su trojica mukaraca sa izgledom
seljaka. Nisu je ni pogledali. Ciri je sela u ugao, leima uza zid.
Krmarica, korpulentna ena sa istom keceljom i rogatim epecom, prila joj je i
upitala je neto. Glas joj je zvuao zveketavo ali melodino. Ciri pokaza prstom na
otvorena usta, potapa se po trbuhu, pa otkinu jedno od srebrnih dugmadi na jakni i stavi
ga na sto. Videvi udan pogled, ve se spremila da otkine drugo dugme, ali ena je
zaustavi gestom i siktavom, mada milozvunom reju.
Pokazalo se da je ekvivalent dugmeta bila zdela guste orbe od povra, zemljano tave
sa pasuljem i dimljenom slaninom, hleb i vr razblaenog vina. Nakon prve kaike, Ciri je
mislila da e se rasplakati. Ali savladala se. Jela je polako. Naslaivala se.
 Krmarica joj prie, prozvekta pitanje i nasloni obraz na skupljene dlanove. Da li e
prenoiti?
Ne znam kaza Ciri. Moda. U svakom sluaju, hvala na ponudi.
ena se osmehnu i ode u kuhinju.
Ciri raskopa kai i osloni se leima na zid. Razmiljala je ta dalje. Mesto je u
poreenju sa nekoliko poslednjih bilo simpatino, podsticalo je na dui boravak. Znala
je ipak da preterano poverenje moe biti opasno, a nedostatak opreznosti poguban.
Crna maka, potpuno ista kao na firmi kafane, pojavi se niotkuda i protrlja o njen list,
sagibajui lea. Pomazila ju je, maka blago unu glavom njen dlan, sede i poe da lie
krzno na grudima. Ciri ju je posmatrala.
Videla je Jarea da sedi kraj vatre u krugu nekih odrpanaca koji su joj izgledali ravo.
Svi su grizli neto to je podsealo na komadie ugljena.
Jare?
Tako treba ree momak, gledajui u plamen vatrice. itao sam o tome u Istoriji
ratova, delu autora marala Peligrama. Tako treba, kada je otadbina u nudi.
ta treba? Gristi ugljen?
Da. Upravo tako. Mati otadbina zove. A delimino iz linih pobuda.
Ciri, ne spavaj u sedlu govori Jenefer. Stiemo.
Na kuama grada u koji stiu, na svim vratima i kapijama vide se krstovi naslikani
belom farbom ili kreom. Klupa se gust i smrdljiv dim, dim sa hrpa na kojima se pale
leevi. ini se da Jenefer to ne primeuje.
Moram da te ulepam.
Ispred njenog lica, iznad konjskih uiju, visi ogledalo. ealj plee u vazduhu, elja
crne lokne. Jenefer koristi samo ini, uopte ne koristi ruke, jer...
Jer su njene ruke masa zgruane krvi.
Mamice! ta su ti oni uinili?
Ustani, devojko govori Koen. Savladaj bol, ustani i pravac greben! Inae e
postati straljiva. Hoe da do kraja ivota umire od straha?
Njegove ute oi svetle runo. Zeva. Njegovi picasti zubi sjaje belinom. To uopte nije
Koen. To je maka. Crna maka...
Kolona vojske duga skoro milju marira, iznad nje se vijori i talasa uma kopalja i
barjaka. Jare takoe marira, na glavi ima okrugao lem, u ruci koplje, toliko dugako da
mora da ga dri vrsto, oberuke, inae bi ga prevrnuo. Tutnje bubnjevi, gruva i odjekuje
vojnika pesma. Iznad kolone krete vrane. Mnotvo vrana...
Obala jezera, na plai kape od utuene pene, izbaene trule trske. Na jezeru ostrvo.
Kula. Bergfrid{77} nazubljen grudobranima, tesno naikan maikulama. Iznad kule
tamnoplavo veernje nebo, bleti mesec, sjajan poput talira preseenog napola. Na terasi
dve ene u foteljama ogrnute u krzna. Mukarac na lai...
Ogledalo i goblen.
Ciri podie glavu. Preko puta, za stolom sedi Eredin Break Glas.
Sigurno zna govori, pokazujui u osmehu svoje ravne zube da samo odlae
neizbeno. Pripada nama i dobiemo te.
Kako da ne!
 Vratie nam se. Prolutae malo po mestima i vremenima, zatim e dospeti na
Spiralu, a na Spirali emo te uhvatiti. Nikada se vie nee vratiti u svoj svet i vreme.
Uostalom, ve je prekasno. Nema kome da se vrati. Ljudi koje si poznavala odavno su
ve umrli. Njihove mogile su obrasle travom i oronule. Njihova imena su zaboravljena.
Tvoje ime takoe.
Lae! Ne verujem!
Tvoja verovanja su tvoja privatna stvar. Ponavljam, uskoro e dospeti na Spiralu, a
ja u te tamo ekati. Ti to ionako potajno eli, me elaine luned.
Baljezga sigurno!
Mi, Aen Ele, oseamo takve stvari. Bila si fascinirana mnome, elela si me i bojala si
se te elje. elela si me, a i dalje me eli, Zirael. Mene. Moje ruke. Moj dodir...
Dodirnuta, ustro skoi, prevrui au, na sreu praznu. Maila se maa, ali odmah se
umirila. Bila je u krmi Kod make, morala je da zaspi, zadrema na stolu. Ruka koja je
dodirnula njenu kosu pripadala je krupnoj gazdarici. Ciri nije bila luda za takvim
prisnostima, ali je od ene zraila ljubaznost i dobrota, na koju nije smela da uzvraa
osornou. Dozvolila je da je mazi po glavi, sa osmehom je sluala melodian, zveketav
govor. Bila je premorena.
Moram da idem kaza konano.
ena se osmehnu i pevljivo zazveketa. Kako je to mogue, pomisli Ciri, emu da
pripiem to u svim svetovima, mestima i vremenima, na svim jezicima i narejima, ta
jedna re uvek zvui razumljivo? I uvek slino?
Da. Moram kod mame. Moja mama me eka.
Krmarica je odvede u dvorite. Pre no se Ciri nala u sedlu, zagrlila ju je snano i
pritisnula je uz bujno poprsje.
Dovienja. Hvala za gostoprimstvo. Napred, Kelpi.
Krenula je pravo na luni most iznad mirne reke. Kada su potkovice kobile zazvonile na
kamenju, osvrnula se. ena je i dalje stajala pred krmom.
Koncentracija, pesnice na slepoonicama. U uima um, kao iz unutranjosti morske
koljke. Blesak. I iznenada meko i crno nitavilo.
Bonne chance, ma fille! viknu za njom Teresa Lapin, krmarica iz kafane Au chat
noir u Pon-sjur-Jonu pokraj puta koji vodi iz Meluna u Okser. Sa sreom na putu!

*
Koncentracija, pesnice na slepoonicama. U uima um, kao iz unutranjosti morske
koljke. Blesak. I iznenada meko i crno nitavilo.
Mesto. Jezero. Ostrvo. Kula. Mesec, poput talira preseen napola, njegov blesak
smeta se na vodu kao svetlucava traka. Na traci laa, na njoj mukarac sa udicom...
Na terasi kule... Dve ene?

*
Kondviramurs nije izdrala, vrisnula je od uzbuenja i odmah pokrila usta dlanom. Kralj
Pecaro, pljusnuvi, baci sidro, gunavo opsova, zatim otvori usta i tako zamre. Nimue
nije ni trepnula.
 Povrina jezera, precrtana trakom meseevc svetlosti, zadrhta i nabora se kao pri
udaru vetra. Noni vazduh iznad povrine pue kako puca razbijen vitra. Iz pucnjeva se
pomoli vran konj. Sa jahaem na leima.
Nimue spokojno isprui ruke i izgovori ini. Goblen koji je visio na stalku iznenada je
planuo, razblistao se u bezbroj svetala. Svetlaca se odbie o oval ogledala, zaplesae,
uskomeae na staklu kao arene pele i odjednom izletee kao prikaza duginih boja, kao
traka koja se iri i od koje je postalo svetlo kao da je dan.
Crna kobila se propela i divlje zarzala. Nimue ustro rairi ruke i viknu formulu.
Kondviramurs, videvi sliku koja se stvarala u vazduhu i rasla, koncentrisala se jako. Slika
je odmah dobila na otrini. Postala je portal. Kapija kroz koju se videlo...
Visoravan puna olupina brodova. Zamak utopljen u otre stene litice, izdignut nad
crnim ogledalom planinskog jezera...
Tuda! Nimue kriknu prodorno. To je put kojim mora poi! Ciri, Pavetina keri!
Ui u portal, kreni putem koji vodi na susret sudbine! Neka se zatvori kolo vremena! Neka
zmija urobor zarije zube u sopstveni rep!
Ne lutaj vie! Pouri, pouri da pomogne blinjima! Ovo je pravi put, vetice!
Kobila opet zarza, opet zamlati kopitima vazduh, Devojka u sedlu je okretala glavu,
gledala as u njih, as u sliku koju su prizvali goblen i ogledalo. Zabacila je kosu, a
Kondviramurs ugleda ogavan oiljak na njenom obrazu.
Veruj mi, Ciri! viknu Nimue. Pa zna me! Ve si me jednom videla!
Seam se ule su. Verujem. Hvala.
Videle su kako poterana kobila laganim i igrakim korakom utrava u svetlost portala.
Pre nego to se slika zamazala i rasplinula, videle su kako sivokosa devojka mae rukom
okrenuta ka njima u sedlu.
A onda je sve nestalo. Povrina jezera se polako stiavala, vrpca meseeve svetlosti
ponovo se zagladila.
Bilo je tako tiho da im se inilo da uju brektavi dah Kralja Pecaroa.
Zadravajui suze koje su navirale na oi, Kondviramurs snano zagrli Nimue. Osetila
je kako mala arobnica drhti. Stajale su tako u zagrljaju neko vreme. Bez rei. Zatim su
se obe okrenule ka mestu gde je nestala Kapija Svetova.
Sreno, vetice! viknue jednoglasno. Srean put!
 Nedaleko od one livade, mesta estoke bitke u kojoj se gotovo sva sila Severa
sudarila sa skoro svom snagom nilfgardskog agresora, nalazila su se dva ribarska sela:
Stari Guzii i Brena. Meutim, budui da je Brena tada bila spaljena do temelja, odmah
se stalo govoriti o bici kod Starih Guzia. Danas, naravno, niko ne govori drugaije do
bitka kod Brene, a postoje dva razloga za to. Primo, reizgra ena Brena je danas
veliko i prosperitetno naselje, a Stari Guzii godinama nisu nastanjivani i njihov trag je
zarastao u koprivu, pirevinu i iak. Secundo, nekako se taj naziv nije slagao u
koneksiji sa onim slavnim, nezaboravnim i ujedno traginim bojem. A i kako bi: ovamo
bitka u kojoj je trideset i vie hiljada ljudi poloilo ivot, a onamo nije dosta to su
Guzii, nego jo i Stari.
Stoga se u itavoj istorijskoj i vojnoj literaturi stalo pisati iskljuivo o bici kod Brene
kako u naim, tako i u nilfgardskim izvorima, kojih nota bene ima mnogo vie negoli
naih.
Presvetli Jare stariji iz Elandera,
Annales seu Cronicae Incliti Regni Temeriae
 Osmo poglavlje

Kadete Fic-Osterlene, ocena nedovoljna. Sedite. elim da skrenem panju gospodinu

kadetu da je nedostatak znanja o slavnim i vanim bitkama iz istorije sopstvene
otadbine kompromitujui za svakog patriotu i valjanog stanovnika, ali u sluaju budueg
oficira je prosto skandal. Dozvoliu sebi jo jednu malu opasku, kadete Fic-Osterlene. Za
ovih dvadeset godina, to jest, od kada sam predava u ovoj koli, ne pamtim maturski
ispit na kojem nije zapalo pitanje o bici kod Brene. Stoga, ignorancija u tom pogledu
praktino precrtava ansu za karijeru u vojsci. Ali kada ste baron, ne morate biti oficir,
moete da oprobate snage u politici. Ili u diplomatiji. to vam srdano elim, kadete Fic-
Osterlene. A mi se vraamo Breni, gospodo. Kadet Putkamer!
Tu!
Priite mapi. Molim vas nastavite. Tamo gde je gospodina barona napustila reitost.
Po naredbi! Razlog zbog kojeg je feldmaral Meno Kuhorn odluio da izvri manevar i
brz mar na zapad bili su izvetaji izvidnice koji su izvestili da armija Nordlinga ide u
pomo opsednutoj tvravi Majena. Maral je reio da preprei Nordlinzima put i primora
ih na odluujuu bitku. Sa tim ciljem je podelio snage grupe Armija Centar. Deo snaga
je ostavio kod Majene, a sa ostatkom snaga je brzim marem krenuo...
Kadete Putkameru! Niste pisac beletristike. Vi ste budui oficir! Kakva je to odredba:
ostatak snaga? Dajte mi taan ordre de bataille{78} udarne grupe marala Kuhorna.
Koristei vojnu terminologiju!
Razumem, gospodine rotmajsteru{79}! Feldmaral Kuhorn je pod svojom komandom
imao dve armije: IV konjiku armiju, kojom je komandovao general-major Markus
Brajbant, pokrovitelj nae kole...
Vrlo dobro, kadete Putkameru.
Usrana epulja zasia iz svoje klupe Fic-Osterlen.
... i III armiju, kojom je komandovao general-potpukovnik Rec de Melis-Stok. U
sastav IV konjske armije, koja je brojala dvadeset i vie hiljada vojnika, ulazili su: divizija
Venendal, divizija Magne, divizija Frundsberg, II vikovarska brigada, VII derlanjska
brigada, kao i brigade Nausikaja i Vrihed. U sastav III armije ulazili su: divizija Alba,
divizija Dejtven i... hm... i divizija...

*
Divizija Ard Feain izjavi Julija Abatemarko. Naravno, ako niste neto pobrkali.
Jesu li sigurno na gonfalonu{80} imali veliko srebrno sunce?
Jesu, pukovnie odluno potvrdi komandir izvidnice... Bez sumnje su imali!
,Ard Feain proguna Slatka Vetrogonica. Hm... Zanimljivo. To bi znailo da u te
tri marevske kolone, koje ste navodno videli, na nas ide ne samo itava Konjika ve i
deo Tree. Ha, ne! Neverovatno! Ja to moram videti sopstvenim oima. Rotmajsteru, za
vreme mog odsustva, komandovaete banderijom. Naredujem da poaljete vezistu
pukovniku Pangratu...
 Ali, pukovnie, da li je razumno da lino...
Izvri naredbu!
Razumem!
To je rizik, pukovnie! nadvika galop komandir izvidnice. Moemo naii na neku
vilenjaku patrolu...
Ne priaj! Vodi!
Odred otrim galopom pojuri niz vododerinu, prolete kao vihor dolinom potoka i upade
u umu. Tu su morali da uspore. Jahanje je oteavao gusti, a osim toga, postojala je
pretnja da iznenada nabasaju na izvidniku patrolu ili predstrau, koje su Nilfgardijci van
svake sumnje poslali. Istini za volju, izvidnica kondotjera je neprijatelju prilazila sa boka,
ne sa ela, ali su i bokovi sigurno bili obezbeeni. Operacija je bila avolski rizina. Ali
Slatka Vetrogonica je volela takve operacije. A u itavoj Slobodnoj Druini nije bilo
vojnika koji ne bi poao za njom. Makar i u pakao.
To je ovde kaza komandir izvidnice. Ta kula.
Julija Abatemarko zavrte glavom. Kula je bila kriva, ruinirana, najeena polomljenim
grudobranima, upljikava od rupa na kojima je kao na fruli svirao zapadni vetar. Nije se
znalo ko je i zbog ega izgradio tu kulu u toj pustoi. Ali se znalo da ju je izgradio davno.
Nee se sruiti?
Nee sigurno, pukovnie.
U Slobodnoj druini, meu kondotjerima, nije se koristilo gospodine. Ni gospoo.
Samo in.
Julija se brzo uspela na vrh kule, gotovo je otrala tamo. Komandir izvidnice joj se
prikljuio tek nakon minuta, a soptao je kao bik dok zaklanja kravu. Slatka Vetrogonica,
naslonjena na krivom parapetu, posmatrala je dolinu pomou dvogleda, izbacivi jezik
izmeu usana i isturivi gracioznu zadnjicu. Komandir izvidnice od tog prizora oseti trnce
uzbuenja. Brzo se iskontrolisao.
Ard Feain, nema sumnje obliza usne Julija Abatemarko. Vidim i Derlanjce Elana
Trahea, tamo su takoe vilenjaci iz brigade Vrihed, nai stari prijatelji iz Maribora i
Majene... Aha! Tamo su i Mrtva ke glave, slavna brigada Nausikaja... Vidim i
plamenove na zastavicama oklopne divizije Dejtven... I beli barjak sa crnim
alerionom{81}, simbol divizije Alba...
Prepoznajete ih promumla komandir izvidnice kao prave prijatelje... Toliko se
razumete?
Zavrila sam vojnu akademiju sreza mu Slatka vetrogonica. Ja sam kvalifikovani
oficir. Dobro, ta sam htela da vidim, videla sam. Vratimo se banderiji.

*
Idu na nas Trea i etvrta konjika kaza Julija Abatemarko. Ponavljam, cela
etvrta konjika i verovatno cela konjica Tree. Iza barjaka koje sam videla oblak praine
bije u nebo. Onuda, u one tri kolone, odoka ide oko etrdeset hiljada konjanika. A moda
i vie. Moda...
Moda je Kuhorn podelio Grupu Armija Centar dovri Adam Adju Pangrat,
komandant Slobodne druine. Uzeo je samo etvrtu konjiku i konjicu iz Tree, bez
peadije, kako bi iao brzo... Ha, Julija, kada bih ja bio na mestu konetabla Natalisa ili
kralja Foltesta...
Znam blesnue oi Slatke Vetrogonice. Znam ta bi uradio. Poslao bi im glasnika?
Razume se.
Natalis je stari lisac. Moda sutra...
Moda Adju joj nije dao da dovri. tavie, mislim da hoe. Poteraj konja, Julija.
Hou neto da ti pokaem.
Udaljili su se nekoliko staja, brzo, izbivi dosta ispred ostatka vojske. Sunce je skoro
ve dodirivalo brda na zapadu, ume i lugovi zamraivali su dolinu dugom senkom. Ali
videlo se dovoljno da je Slatka Vetrogonica odmah naslutila ta je ,Adju Pangrat eleo
da joj pokae.
Ovde Adju potvrdi njenu slutnju, stojei na stremenima. Ovde bih sutra prihvatio
bitku. Kada bih ja komandovao armijom.
Fin teren prizna Julija Abatemarko. Ravno, tvrdo, glatko... Ima mesta za
postrojavanje... Hm... Od tih planina do onih jezera tamo... Ima neke tri milje... Ono
brdo, oh, komandni poloaj iz snova...
Pravo zbori. A onamo, pogledaj, jo jedno jezerce ili ribnjak, eno, ono to sija...
Moe se iskoristiti... I reica je odlina za rube, jer iako je mala, puna je blata... Kako se
zove ta reica, Julija? Preli smo jue tuda. Sea li se?
Zaboravila sam. Kutlaa. Ili tako neto.

*
Ko poznaje taj predeo, taj lako moe zamisliti celu stvar, a onima to su tamo manje
bivali, otkriu da je levo krilo te kraljevske vojske zauzimalo prostor gde se danas nalazi
naselje Brena. U vreme bitke tamo nije bilo nikakve varoi, jer su je godinu dana ranije
vilenjake Veverice zapalile i ona je izgorela do temelja. Tako je, upravo na levom krilu,
stajao redanjski kraljevski korpus, kojim je komandovao grof De Rojter. A u tom korpusu
je bilo osam hiljada ljudi u peadiji i konjikoj prethodnici.
Centar kraljevske grupacije je stajao na brdu, koje je docnije nazvano Vealniko.
Tamo, na brdu, stajali su sa vodom kralj Foltest i konetabl Jan Natalis, imaju i sa visine
pogled na itavo bojno polje. Tu su bile grupisane glavne snage nae vojske dvanaest
hiljada hrabrih temerskih i redanjskih peadinaca postrojenih u etiri velika
etvorougaonika, zaklonjenih desetinama konjikih horugvi{82}, koje su stajale ak do
severnog ruba jezera koje je lokalno stanovnitvo nazvalo Zlatnim. Centralna grupacija
pak imala je u drugoj liniji rezervnu etu tri hiljade vizimskih i mariborskih peadinaca
nad kojima je komandovao vojvoda Bronibor.
A od junog ruba Zlatnog jezera sve do niza ribnjaka i okuke reice Kutlae, na rubeu
irokom jednu milju, stajalo je desno krilo nae armije: sastavljeno od mahakamskih
patuljaka Dobrovoljake ete, osam horugvi lake konjice i banderije znamenite Slobodne
druine kondotjera. Komandu nad desnim krilom imali su kondotjer Adam Pangrat i
patuljak Barkli Els.
Preko puta, milju ili dve, na golom polju iza ume, nilfgardsku vojsku postrojavao je
feldmaral Meno Kuhorn. Onamo je stajao narod elian kao crn zid, puk uz puk, eta uz
etu, eskadrila uz eskadrilu, dokle god je oko sezalo, kraja nije bilo. A kroz umu barjaka i
kopalja dalo se primetiti da stroj ne samo da je irok nego je i dubok. Jer je i te vojske
bilo etrdeset i est hiljada, to je malo ko u to vreme znao, i bolje, jer je mnogima srce
zadrhtalo kada su videli tu nilfgardsku silu.
ak su i u najodvanijih srca ispod oklopa stala jae tui, jer je oevidno postalo da e
tu za koji asak poeti teak i krvav boj i da mnogi od onih koji tu u stavu stoje zalazak
sunca nee videti.
Jare, zaustavivi naoare koje su mu klizile sa nosa, jo jednom proita ceo fragment
teksta, uzdahnu, protrlja elu, pa potom uze suner, istisnu ga malo i obrisa poslednju
reenicu.
Vetar je umeo u liu lipe, pele su zujale. Deca, kao i sva deca, trudila su se da
nadglasaju jedno drugo.
O starevo stopalo oea se lopta otkotrljana preko travnjaka. Pre nego to je uspeo
da se sagne, sav trapav i nespretan, neko od njegovih unuadi prozuja pored kao mali
vui, zgrabivi loptu u punom trku. Zakaen sto poe da se klacka, Jare desnom rukom
spase mastilo da se ne prevrne, a patrljkom leve pridra listove papira.
Pele su zujale, teke od utih kuglica bagremovog polena.
Jare nastavi pisanje.
Jutro je bilo oblano, ali sunce se probijalo kroz oblake i svojom visinom otvoreno
podsealo na sate koji prolaze. Podigao se vetar, zafijukale su i zaleprale zastavice
poput mnogo jata ptica kada poleu sa zemlje. A Nilfgard, kako je stao, tako je ostao, pa
su svi poeli da se ude zato maral Meno Kuhorn svojima ne izdaje naredbu da krenu...

*
Kada? Meno Kuhorn podie glavu iznad mapa i baci pogled na komandire. Pitate
kada u narediti poetak?
Niko se nije odazvao. Meno brzim pogledom pregleda svoje komandire. Najnapetije i
najnervoznije su izgledali oni to je trebalo da ostanu u rezervi Elan Trahe, komandir
Sedme derlanjske i Kes van Lo iz brigade Nausikaja. Vidno se nervirao i Auder de
Vingalt, aide-de-camp{83} marala koji je imao najmanje anse za aktivno uee u boju.
Oni koji su valjali udariti prvi izgledali su smireno, ak smoreno. Markus Brajbant je
zevao. General-potpukovnik Rec de Melis-tok akao je uvo malim prstom i svaki as
gledao prst, kao da je zaista oekivao da e u njemu pronai neto vredno panje.
Pukovnik Ramon Tirkonel, mladi komandir divizije Ard Feain, tiho je zviduckao, upiljivi
pogled u samo njemu poznatu taku horizonta. Pukovnik Lijam ep Muir Mos iz divizije
Dajtven listao je svoju svesku poezije, od koje se nije odvajao. Tibor Egebraht iz teke
kopljanike divizije Alba eao se po vratu krajem jahakog bia.
Napad emo zapoeti kaza Kuhorn im se vrate patrole. Uznemiravaju me ta
brda na severu, gospodo oficiri. Pre nego udarimo, moram znati ta se nalazi iza tih brda.

*
Lamar Flaut se bojao. Uasno se bojao, strah mu je gmizao po crevima, inito mu se
da u utrobi ima najmanje dvanaest ljigavih jegulja pokrivenih smrdljivom sluzi, koje
brino trae otvor kroz koji bi mogle da se domognu slobode. Pre sat vremena, kada je
patrola dobila nareenja i krenula, Flaut je u dubini due raunao da e jutarnja hladnoa
odagnati brigu, da e strah uguiti rutina, uveban ritual, vrst i surov ceremonijal slube.
Prevario se. Tek sada, nakon jednog asa i prevaljenih otprilike pet milja, daleko, strano
daleko od svojih, duboko, opasno duboko u teritoriji neprijatelja, blizu, smrtno blizu
nepoznatoj opasnosti, strah je pokazivao za ta je sposoban.
Zautavie se na rubu jelove ume, smotreno se ne pomaljajui iza velikih kleka koje
su tu rasle. Pred njima, iza pojasa niskih jelki, pruala se iroka kotlina. Magla se spustila
na vrhove trava.
Nema nikoga proceni Flaut. Ni ive due. Vraamo se. Ve smo previe daleko.
Konjiki narednik ga pogleda iskosa. Daleko? Otili su jedva milju. tavie, vukui se
kao opave kornjae.
Vredelo bi jo kaza proviriti iza onog brda, gospodine porunie. ini mi se da e
biti bolji vidik. Dalek, na obe doline. Ako neko onamo krene, ne moemo da ga ne vidimo.
ta kaete? Da skoimo, gospodine? To je svega nekoliko staja.
Nekoliko staja, pomisli Flaut. Na otvorenom terenu, izloeni kao na dlanu. Jegulje su
vijugale, agresivno traile izlaz iz njegove utrobe. Flaut je jasno oseao da je barem
jedna bila na dobrom putu.
uo sam zveket stremena. Frkanje konja. Onamo u sonom zelenilu mladih borova na
peskovitoj padini. Tamo se neto pomerilo? Silueta?
Opkoljavaju nas?
Prialo se po taboru da su pre nekoliko dana kondotjeri iz Slobodne druine, satrvi u
zasedi brigadu Vrihed, uhvatili jednog vilenjaka ivog. Prialo se da su ga kastrirali,
iupali mu jezik, odsekli mu sve prste na rukama... A na kraju iskopali oi. Sada
podrugivae mu se ni na koji se nain nee zabaviti sa svojom vilenjakinjom kurvom. I
nee moi ni da vidi kada se bude zezala sa drugima.
I, gospodo? nakalja se narednik. Hoemo da skoimo do brda?
Lamar Flaut obliza pljuvaku.
Ne ree. Ne treba da dangubimo. Uverili smo se: ovde neprijatelja nema.
Moramo da prenesemo komandi raport o tome. Vraamo se!

*
Meno Kuhorn saslua izvetaj i podie glavu iznad mape.
Barjake u ake kratko naredi. Gospodine Brajbante, gospodine De Melis-tok.
Udaraj!
iveo car! dreknue Tirkonel i Egebraht. Meno ih udno pogleda.
Barjake u ake ponovi. Neka Veliko Sunce ozrai vau slavu.

*
Milo Vanderbek, hobit, poljski hirurg, poznat kao Rasti, orno umrknu mirisnu meavinu
joda, amonijaka, alkohola, etera i magijskih eliksira koji su visili ispod plahte atora. Hteo
je da se nasiti tog mirisa sada, dok je jo bio zdrav, ist, devianski netaknut i kliniki
sterilan. Znao je da nee dugo ostati takav.
 Bacio je pogled na operacioni sto, takoe devianski beo, i na instrumente, na
desetine orua koja bude potovanje i poverenje hladnom i opasnom uzvienou
studenog gvoa, neukaljanom istoom metalnog sjaja, rasporedom i estetikom
poloaja.
Kraj instrumenata se vrzmalo njegovo osoblje tri ene. Tja, ispravi se u sebi Rasti.
Jedna ena i dve devojke. Tja. Jedna stara, mada lepa i mladolika enica. I dvoje dece.
arobnica i vidarka po imenu Marti Sodergren. I volonterke. ani, studentkinja iz
Oksenfurta. Iola, svetenica iz hrama Melitele u Elanderu.
Marti Sodergren poznajem, pomisli Rasti, radio sam ve vie puta sa tom lepojkom.
Malo je nimfomanka, ima i sklonosti ka histeriji, ali to nije nita, sve dok deluje njena
magija. Anestezioloke, dezinfekcione ini i one to zaustavljaju krvarenje.
Iola. Svetenica, ili moda pre polaznica. Devojka lepote grube i proste poput lanenog
platna i dugih, snanih seljakih ruku. Hram je spreio da te dlanove unakaze grozni
oiljci tekog i prljavog dirinenja na njivi. Ali nije uspela da maskira njihovo poreklo.
Ne, pomisli Rasti, u sutini se ne bojim. Te ruke seljanke su sigurne ruke, ruke
dostojne poverenja. Svrh toga, devojke iz hrama retko varaju, u trenucima oaja ne
pucaju, ve trae oslonac u njihovoj religiji, u njihovoj mistinoj veri. Zanimljivo je to to
pomae.
Pogledao je riokosu ani kako veto udeva hirurki konac u rupice na zakrivljenim
iglama.
ani. Dete smrdljivih gradskih sokaka koje je dospelo na Oksenfurtski univerzitet
zahvaljujui sopstvenoj elji za znanjem i zahvaljujui nezamislivim odricanjima roditelja
koji su plaali kolarinu. kolarka. Kicoica. ta ume? Da provlai igle? Stavlja vrste
zavoje? Da dri kuke? Ha, pitanje glasi: kada e ria studentkinjica pasti u nesvest,
pustiti kuke i zabiti nos u otvoren stomak pacijenta?
Ljudi su takvi, malo otporni, pomisli. Traio sam da mi daju vilenjakinju. Ili nekoga od
moje rase. Ali ne. Nemaju poverenja.
Uzgred, ni u mene nemaju.
Ja sam hobit. Neljud.
Stranac.
ani!
Recite, gosn Vanderbek?
Rasti. Odnosno, za tebe gosn Rasti. ta je to, ani? I za ta slui?
Ispitujete me, gosn Rasti?
Odgovori, devojko!
To je raspator! Za skidanje pokosnice prilikom amputacije! Kako pokosnica ne bi
ispucala pod zupcima testere, kako bismo imali isto i glatko testerisanje! Jeste li
zadovoljni? Poloila sam?
Tie, devojko, tie.
Proelja prstima kosu.
Interesantno, pomisli. Ima nas ovde etvoro lekara. I svako je ri! Sudbina ili ta?
Poite siknu ispred atora, devojke.
Posluae, iako su sve tri frknule nosom. Svaka na svoj nain.
 Ispred atora je sedela gomila sanitaraca, radujui se poslednjim minutima slatkog
nerada. Rasti baci na njih surov pogled i onjui da se ve nisu naljokali.
Kova, velika momina, motao se oko svog stola, koji je podseao na klupu za
muenje, sreivao orue za izvlaenje ranjenika iz oklopa, verinjaa i ulubljenih
lemova.
Tamo e Rasti poe bez uvoda, pokazujui na polje za trenutak poeti pokolj. Aza
trenutak plus trenutak pojavie se prvi ranjenici. Svi znaju ta treba da rade, svako zna
svoje obaveze i svoje mesto. Ako se svako bude pridravao onoga ega treba da se
pridrava, nita ne moe loe da krene. Jasno?
Nijedna od devojaka nije komentarisala.
Tamo e Rasti nastavi, pokazujui ponovo nekih sto hiljada ljudi poeti
meusobno da se ranjava. Na vrlo osobene naine. Nas lekara, ukljuujui i dve ostale
bolnice, ima dvanaest. Nikako neemo uspeti da pomognemo svima kojima je to
potrebno. ak ni malom procentu njih. Niko to i ne oekuje.
Ali mi emo leiti. Jer to je, izvinjavam se na banalnosti, smisao naeg postojanja.
Da pomaemo onima kojima je to potrebno. Stoga emo banalno pomoi onolikom broju
kolikom moemo.
Ponovo niko nije komentarisao. Rasti se okrenu.
Neemo uspeti da uradimo mnogo vie, neemo biti u stanju kazao je tie i toplije.
Ali postarajmo se svi da to ne bude mnogo manje.

*
Krenuli su potvrdi konetabl Jan Natalis i obrisa znojav dlan o butinu. Vaa
kraljevska milosti, Nilfgard je krenuo. Idu na nas!
Kralj Foltest, kontroliui pleueg konja sivonju sa sedlom ukraenim ljiljanima,
okrenu ka konetablu svoj lep profil dostojan da bude na kovanicama.
Onda treba da ih dostojanstveno doekamo. Milostivi konetable! Gospodo oficiri!
Smrt Crnima! dreknue jednoglasno kondotjer Adam Adju Pangrat i grof De
Rojter. Konetabl ih pogleda, zatim se ispravi i uvue vazduh u plua.
Barjake u ake!!!
Iz daljine su gluvo grmeli nilfgardski timpani i bubnjevi, tutnjali su zakrivljeni rogovi,
olifanti i zurle. Zemlja, udarana hiljadama kopita, tresla se.

*
Samo to nije progovori Andi Bibervelt, hobit, stareina tabora, sklanjajui kosu sa
malog uha picastog vrha. Svaki as...
Tara Hildebrant, Didi Hmeljar Hofmajer i ostali okupljeni oko kiridija klimali su
glavama. I oni su uli gluv, jednolian topot kopita koji je dopirao iza brda i ume. uli su
rastuu dreku i riku to su podseale na brujanje bumbara. Oseali su drhtanje zemlje.
Rika je iznenada postala snanija, skoila je za ton vie.
Prva paljba strelaca Andi Bibervelt je imao iskustvo, video je, a i uo, veliki broj
bitaka. Bie jo jedna.
Bio je u pravu.
 Sada e se ve sudariti!
Boo... lje... se zavuuu... cimo ppp... pod kola predloi Vilijam Hardbotom, zvani
Mucalo, vrzmajui se uznemireno. Kkkk... kaem vam...
Bibervelt i ostali hobiti ga pogledae sa saoseanjem. Pod kola? Zato? Od mesta bitke
ih je delilo blizu etvrt milje. A kada bi neki projektil pao ovde, na tabore, da li bi sedenje
ispod kola nekoga spaslo?
Rika i topot su rasli.
Evo ih proceni Andi Bibervelt. I opet je bio u pravu.
Sa razdaljine od etvrt milje, iza brda i uma, kroz riku i iznenadan huk udara eleza o
elezo, do taboraa je doleteo jasan, zastraujui zveket od koga se die kosa na glavi.
Skvik. Uasan, oajniki, divlji skvik i pisak ranjenih ivotinja.
Konjica... Bibervelt obliza usne. Konjica se nabila na koplja...
Sss... samo promumla pobledeli Mucalo ne znam ta su im kkk... konji skrivili,
kkk... kurvini sinovi.

*
Jare obrisa sunerom ve ko zna koju po redu zapisanu reenicu. Sklopio je oi,
priseajui se toga dana. Trenutak u kojem su se sudarile dve armije. U kojem su obe
vojske skoile jedna drugoj za gue kao besni buldozi, steui se u smrtnom stisku.
Traio je rei kojima bi to mogao opisati.
Zalud.

*
Konjiki klin ustro se zabio u etvorougaonik. Poput gigantskog iljatog bodea,
divizija Alba zdrobila je sve to je branilo pristup ivom organizmu temerske peadije
koplja, peltaste, helebarde, dilite, paveze i titove. Poput bodea, divizija Alba zabila
se u iv organizam i pustila krv. Krv u kojoj su sada greznuli i klizali se konji. Ali otrica
bodea, iako je bila duboko zabijena, nije dosegla srce niti bilo koji od vitalnih organa.
Klin divizije Alba, umesto da razgnjei i raslani temerski etvorougaonik, zabio se i
zapeo. Svezao se u elastinu gomilu peadije gustu poput smole.
Isprva im to nije izgledalo pretee. elo i bokove klina inile su elitne, teko naoruane
ete, od titova i limova oklopa odskakivale su otrice i maevi landsknehta kao eki od
nakovnja, nije bilo mogue probiti se ni do konja zatienih oklopima. Meutim, iako je
svaki as neko od oklopnika padao sa konja ili zajedno sa konjem, maevi, sekire,
nadaci i jutarnje zvezde reali su nadirue prainare na zemlju kao snoplje. Klin,
upetljan u gungulu, zadrhta i poe dublje da se zabija.
Albaaa! Mlai porunik Devlin ep Meara zau krik pukovnika Egebrahta, koji se
probijao kroz zveket, riku, dreku i rzanje. Napred, Alba! iveo car!
Krenue, reei, udarajui, gurajui. Isped kopita konja koji su skviali i ritali se, ulo
se pljuskanje, krckanje, kripa i tresak.
Aalbaaa!
Klin ponovo zape. Landsknehti, iako proreeni i okrvavljeni, ne ustuknue, ve
navalie, pritisnue konjicu kao kletima. ak je zatretalo. Pod udarcima helebardi,
berdia i mlatila, slomie se i pukoe oklopnici prve linije. Bodeni partizanama i kopljima,
svlaeni sa sedala kukama gizarmi i rogatina, nemilosrdno tueni gvozdenim mlatovima i
mougama, konjanici divizije Alba poee da umiru. Klin, zabijen u etvorougaonik
peadije, jo nedavno pretei, parajue elezo u ivom organizmu, sada je bio kao
ledenica u velikoj seljakoj ruci.
Temerijaaaa! Za kralja, momci! Tuci Crne!
Ali ni landsknehtima nije bilo lako. Alba se nije dala slomiti, maevi i sekire uznosili
su se i padali, rezali i probadali, za svakog jahaa obaljenog sa sedla peadija je plaala
teku cenu u krvi.
Pukovnik Egebraht, uboden u prorez oklopa otricom koplja tankom kao ilo, zaurla i
zaljulja se u sedlu. Pre nego su stigli da mu prue pomo, zastraujui udarac mlatila
obalio ga je na zemlju. Peadija se uskomeala iznad njega.
Barjak sa crnim alerionom sa zlatnim perisoniumom{84} na grudima zaljuljao se i pao.
Oklopnici, meu njima i mlai porunik Devin ep Meara, bacie se na tu stranu,
probadajui, sekui, gazei, urlajui.
Hteo bih da znam, pomisli Devlin ep Meara, istrgavi ma iz rascepljene kapeline i
lobanje temerskog landsknehta. Hteo bih da znam, pomisli, irokim udarcem odbijajui
zubate iljke gizarme naciljane u njega.
Hteo bih da znam emu sve ovo. Zbog ega sve ovo. I zbog koga je sve ovo.

*
Eee... I tada se okupio konvent majstorki... Naih Preasnih Majki... Eee... Seanje
koje e zauvek iveti meu nama... Poto... Eee... velike majstorice iz Prve loe... odluile
su... Eee... Odluile su...
Polaznice Abonda. Nisi se pripremila. Ocena nedovoljna. Sedi.
Ali uila sam, zaista...
Sedi.
Kog avola moramo da uimo o tim starudijama proguna Abonda, sedajui.
Koga to danas zanima... I kakva je korist od toga...
Tiina! Polaznica Nimue!
Prisutna, majstorice.
To vidim. Da li zna odgovor na pitanje? Ako ne zna, sedi i ne trai moje vreme.
Znam.
Sluam.
Pa, hronike nas ue da se konvent majstorica okupio u zamku Gola planina kako bi
odluile na koji nain da okonaju tetan rat, koji su meusobno vodili car Juga i vladar
Severa. Preasna Mati Asire, sveta muenica, rekla je da vladari nee prestati da ratuju
sve dok valjano ne iskrvare. A Preasna Mati Filipa, sveta muenica, odgovorila je: Stoga
im dajmo veliku i krvavu, stranu i okrutnu bitku. Dovedimo do takve bitke. Neka se
armije cara i vojske kraljeva u toj bici obliju krvlju, a onda emo ih mi, Velika loa,
primorati da sklope primirje. I ba se tako dogodilo. Preasne Majke su uinile da doe
do bitke kod Brene. A vladari su bili primorani na sklapanje cintrijskog mira.
Vrlo dobro, polaznice Nimue. Dala bih ti odlinu ocenu... Da nije bilo tog pa na
poetku odgovora. Reenica se ne poinje sa pa. Sedi. A sada e nam o cintrijskom miru
ispriati...
Zazvoni zvono za odmor. Ali polaznice nisu odreagovale momentalnim vriskom i
lupanjem po klupama. Sauvale su tiinu i dostojan, otmen mir. Nisu vie bile balavice iz
zabavita. Bile su trei razred! Imale su po etrnaest godina!
A to je obavezivalo.

*
Ovde nema mnogo ta da se doda Rasti proceni stanje prvog ranjenika, koji je
upravo kaljao krvlju neukaljanu belinu stola. Butna kost smrskana... Arterija je ostala
itava, inae bi doneli le. Izgleda kao udarac sekirom, pri emu je tvrdo krilo sedla
posluilo kao panj za seenje drva. Pogledajte...
ani i Iola se nagnue. Rasti protrlja ruke.
Kao to rekoh, nema ta da se doda. Moe se iskljuivo odsei. Na posao. Iola!
Poveska, jako. ani, skalpel. Ne taj. Dvostrani. Amputacijski.
Ranjenik nije sputao usplahiren pogled sa njihovih ruku, pratio je postupke oima
prestraene ivotinje uhvaene u zamku.
Malo magije, Marti, ako nije problem mahnu hobit, saginjui se nad pacijentom
tako da mu zauzme itavo vidno polje.
Amputirau, sinko.
Neeeee! razdera se ranjenik, mlatarajui glavom, trudei se da umakne od dlanova
Marti Sodergren. Ne eeelim!
Ako ne amputiram, umree.
Radije bih umro... ranjenik je govorio sve sporije pod uticajem magije vidarice.
Radije bih umro nego da budem bogalj... Pustite me da umrem... Preklinjem... Pustite me
da umrem!
Ne mogu Rasti podie skalpel i pogleda otricu, i dalje sjajan, neukaljan elik. Ne
mogu da dozvolim da umre. Tako stoje stvari, ja sam lekar.
Odluno je zabio otricu i duboko zasekao. Ranjenik je zaurlao. Potpuno neljudski.

*
Glasnik je zario konja tako otro da je ispod kopita vrcnuo busen. Dva autanta
zgrabie uzda i obuzdae zapenjenog pastuva. Glasnik skoi sa sedla.
Ko? viknu Jan Natalis. Ko te je poslao?
Gospodin De Rojter izusti glasnik. Zaustavili smo Crne... Ali ima mnogo
gubitaka... Gospodin Rojter trai pojaanje...
Nema pojaanja odgovori konetabl nakon trena utanja. Morate izdrati. Morate!

*
A ovde Rasti pokaza sa izrazom lica kolekcionara koji demonstrira svoju kolekciju
pogledajte, krasan rezultat uboda u stomak... Neko nas je odmenio, ranije izvrivi
amatersku laparotomiju{85} na nesreniku... Dobro je da su ga paljivo nosili, nisu
oteeni vaniji organi... Odnosno, mislim da nisu oteeni. ta ti misli o tome, ani?
Zato pravi takvu facu, devojko? Do sada si znala mukarce samo spolja?
Oteena su creva, gosn Rasti...
Dijagnoza je toliko tana koliko i oigledna! Tu ak ne treba ni gledati, dovoljno je
pomirisati. Ubrus, Iola. Marti, ovde konstantno ima previe krvi, budi ljubazna, udeli nam
jo malo tvoje dragocene magije. ani, stezaljka. Stavi vaskularnu klemu, pa vidi valjda
da lije. Iola, skalpel.
Ko pobeuje? pacijent iznenada upita sasvim svesno, mada neto nerazgovetno,
kolutajui iskolaenim oima. Kaite mi... ko... pobeuje?
Sinko Rasti se nagnu nad otvorenom, krvavom i pulsirajuom stomanom dupljom.
To je odista poslednja stvar o kojoj bih brinuo da sam na tvom mestu.

*
... zapoeo je tada na levom krilu i u centru linije okrutan i krvav boj, ali tu, iako su
veliki bili gnev i zalet Nilfgarda, razbi se njihov juri na kraljevsku vojsku isto kao to se
morski talas razbija o stenu. Jer stajao je tamo elitni vojnik, ratnik mariborski, vizimske i
tretogorske oklopne horugve, a takoe istrajni temerski landskneht, profesionalni
najamnik koga konjicom nee zastraiti.
I tako je tamo ratovano, kao to more ratuje sa stenom kopna, takav je boj trajao u
kojem nee odgonetnuti ko e nadvladati, jer iako talasi neprestano u stenu tuku, ne
slabe i povlae se samo da bi ponovo udarili, stena ipak stoji kao to je stajala i uvek se
moe videti meu burnim talasima.
Drugaija je bila situacija u kraljevske vojske desnog krila.
Poput starog kopca, koji zna gde da sleti i nasmrt kljucne, tako je i feldmaral Meno
Kuhorn znao gde da zada udarac. Zbivi u gvozdenu pesnicu svoje elitne divizije,
kopljaniku Dejtven i oklopnu Ard Feain , udari u dodirnu liniju povie Zlatnog jezera,
onamo gde su stajale horugve iz Bruge. Premda su Bruani junaki stajali, pokazalo se da
su slabije naoruani, kako oklopima, tako i duhom. Nisu izdrali nilfgardsku navalu.
Skoie u pomo dve banderije Slobodne druine, na elu sa Adamom Pangratorn i
zaustavie Nilfgard, plativi to svojom krvlju. Ali patuljke na desnom boku iz
Dobrovoljake ete u oi je pogledala strana opasnost opkoljavanja, a itavoj kraljevskoj
vojsci je zapretilo razaranje.
Jare umoi pero u mastionicu. Duboko u vrtu, unuad su piskavo vikala, a njihov smeh
je odzvanjao kao stakleni zvonii.
Meutim, spazio je preteu opasnost Jan Natalis, oprezan poput drala, u tren oka je
shvatio ta se sprema. I ne oklevajui, poslao glasnika kod patuljaka sa naredbom za
pukovnika Elsa...

*
U svoj svojoj sedamnaestogodinjoj naivnosti, kornet{86} Obri je smatrao da e mu
probijanje do desnog krila, prenoenje naredbe i povratak na brdo oduzeti najvie deset
minuta. Nikako vie! Ne na ikiti, kobili gracioznoj i hitroj poput koute.
Jo pre nego to je dospeo na Zlatno jezero, kornet je postao svestan dveju stvari: da
se ne zna kada e stii na desno krilo i da se ne zna kada e uspeti da se vrati. I da e
mu ikitina hitrost biti od ogromne koristi.
Na polju istono od Zlatnog jezera kuljala je bitka, Crni su se ibali sa brukom
konjicom, koja je titila redove peadije. Kao iskre, kao staklii razbijenog vitraa, pred
oima korneta iz borbene gomile rasue se siluete u zelenim, utim i crvenim platevima,
haotino hvatajui maglu ka reci Kutlaa. Za njima se kao crna reka razlie Nilfgardijci.
Obri ukopa kobilu i cimnu voice, gotov da se okrene i bei, da se skloni sa puta
beguncima i goniima. Oseaj dunosti je odneo prevagu. Kornet prilee na konjski vrat i
krenu u vratolomni galop.
Svuda naokolo ula se vriska i bat, kaleidoskopska svetlucanja silueta, blesci maeva,
zveket, huk. Neki Bruani, koji su bili saterani do jezera, pruili su oajniki otpor, zbivi
se u gomilu oko barjaka sa sidrenim krstom. Crni su na polju klali rasutu peadiju lienu
pojaanja.
Prizor mu je zaklonio crn plat sa znakom srebrnog sunca.
Evgyr, Nordling!
Obri vrisnu, a ikita nadraena njegovim vriskom skoi kao jelen, spasavajui mu ivot,
podiui ga iz dometa nilfgardskog maa. Iznad glave mu najednom zafijukae strele i
koplja, a u oima mu ponovo zatreperie siluete.
Gde sam ja? Gde su moji? Gde je neprijatelj?
Evgyr morv, Nordiing!
Topot, zveket, rzanje konja, dreka.
Stoj, govnaru. Ne tuda!
Glas ene. ena na vranom drepcu, naoruana, razbaruene kose, lica pokrivenog
mrljama krvi. Pored oklopni jahai.
Ko si ti? ena obrisa krv pesnicom u kojoj je drala ma.
Kornet Obri... Fligel-autant konetabla Natalisa... Sa naredbama za pukovnike
Pangrata i Elsa...
Nema anse da stigne tamo gde se bori Adju. Poi emo kod patuljaka. Ja sam
Julija Abatemarko. Na konje, bestraga mu! Opkoljavaju nas! Juri!
Nije stigao da protestuje. Jer nije ni bilo smisla.
Nakon nekog vremena sumanutog galopa, iz praine se pomolila masa peadije,
etvorougaonik, uljutureni kao kornjae zidom drvenih titova, kao jastue za igle
naikano iljcima strela. Iznad etvorougaonika se vijorio velik zlatan barjak sa
ukrtenim ekiima, a kraj njega je trala pritka sa konjskim repovima i ljudskim
lobanjama.
Nasrui i odskaui poput pasa kada kidiu na dedu koji vitla tapom, Nilfgardijci su
napadali etvorougaonik. Diviziju Ard Feain, zahvaljujui velikim suncima na platevima,
bilo je nemogue pobrkati sa drugom.
Udri, Slobodna druino! dreknu ena, vitlajui maem. Zaradimo platu!
Jahai a sa njima kornet Obri jurnue na Nilfgardijce.
Okraj je trajao samo nekoliko trenutaka. Ali bilo je strano. Zatim se zid drvenih
titova otvorio pred njima. Nali su se unutar etvorougaonika, u guvi, meu patuljcima
u verinjaama, misirkama{87} i picastim lemovima, usred redanjske peadije, bruke
lake konjice i oklopljenih kondotjera.
 Julija Abatemarko Slatka Vetrogonica, kondotjerka, Obri je tek sada povezao
dovue ga ispred nabijenog patuljka sa lemom ukraenim crvenom kofijom{88} koji je
tromo sedeo na nilfgardskom konju, u kopljanikom sedlu velikih obluka na koje se
uspinjao kako bi mogao da gleda iznad glava peadinaca.
Pukovnik Barkli Els?
Patuljak klimnu kofijom sa oitim priznanjem kada je primetio krv kojom su bili
isprskani kornet i njegova kobila. Obri mimovoljno pocrvene. To je bila krv Nilfgardijaca
koje su kondotjeri tukli odmah pored njega. On sam nije stigao ni da izvue ma.
Kornet Obri...
Sin Anselma Obrija?
Najmlai.
Ha! Znam tvog oca! ta ima za mene od Natalisa i Foltesta, kornetiu?
U centru grupacije nam preti probijanje... Gospodin konetabl nareuje da
Dobrovoljaka eta to pre savije krilo i povue se na Zlatno jezero i reku Kutlau... Kako
bi pomogli...
Rei zaglui rika, zveket i skvika konja. Obri je iznenada shvatio kako je besmisleno
doneo naredbe. Kako malo te naredbe znae Barkliju Elsu, Juliji Abatemarko, tom
patuljakom etvorougaoniku ispod zlatnog barjaka sa ekiima to se vijorio nad crnim
morem Nilfgarda, koje ih je opkoljavalo i napadalo sa svih strana.
Zakasnio sam... zajea. Stigao sam prekasno...
Slatka Vetrogonica frknu. Barkli Els iskezi zube.
Ne, kornete kaza. Nilfgard je stigao prerano.

*
estitam damama i sebi na uspenoj resekciji tankog i debelog creva, splenektomiji i
zaivanju utrobe. Skreem panju na vreme koje nam je trebalo da uklonimo posledice
onoga to su naem pacijentu uinili u bici u deliu sekunde. Preporuujem to kao
materijal za filozofska razmiljanja. Sada e nam pacijenta zaiti gica ani.
Ali ja to jo nikada nisam uradila, gosn Rasti!
Jednom mora poeti. Crveno sa crvenim, uto sa utim, belo sa belim. Tako zaij i
sigurno e biti dobro.

*
ta ree? Barkli Els poupa bradu. ta trabunja ti, kornete? Najmlai sine
Anselma Obrija? A ta to mi ovde radimo, besposliimo? Mi, bestraga mu glava, nismo ni
trepnuli pred najezdom! Ni za korak nismo ustuknuli! Nije naa krivica to oni iz Bruge
nisu izdrali!
Ali naredba...
Nabijem u dupe naredbu!
Ako ne zapuimo upljine Slatka Vetrogonica nadvika mete Crni e probiti front!
Probie front! Otvori mi redove, Barkli! Udariu! Probiu se!
Posei e vas pre no to se dokopate jezera. Poginuete besmisleno.
ta onda predlae?
 Patuljak opsova, skinu sa glave lem i razbi ga o zemlju. Oi su mu bile divlje,
prokrvljene, strane.
ikita, uplaena vriscima, plesala je pod kornetom, koliko joj je guva dozvoljavala.
Zovite mi ovde Jarpena Zigrina i Denisa Krenmera! Smesta!
Dva patuljka dolazila su iz najeeg boja, to se videlo na prvi pogled.
Obojica su bila isprskana krvlju. Na elinom naramenjaku jednog od njih bio je trag
uboda koji je ak ivice lima postavio uspravno. Drugom je glava bila uvezana ritom kroz
koju je liptala krv.
Da li je sve u redu, Zigrine?
Zanimljivo je izbrekta patuljak zato svi to pitaju?
Barkli Els se osvrnu, pogledom pronae korneta i upilji u njega oi.
Kako onda, najmlai sine Anselma? nakalja se. Kralj i konetabl nareuju da
odemo kod njih i pomognemo im? De, onda dobro otvori oi, kornetiu. Imae ta da
vidi.

*
Majku mu! riknu Rasti, odskaui od stola i odmahujui skalpelom. Zato? Pasju
mater, zato mora tako da bude?
Niko mu nije odgovorio. Marti Sodergren je samo rairila ruke. ani je pognula glavu, a
Iola umrknula.
Pacijent koji je upravo umro gledao je uvis, a oi su mu bile nepomine i staklaste.

*
Udri! Ubij! Za propast kurvinih sinova!
Ravnaj se! drao se Barkli Els. Ravan korak! Dri red! I u gomili! Gomili!
Nee mi verovati, pomisli kornet Obri. Nikada mi nee poverovati kada o tome budem
priao. Ovaj etvorougaonik se bori dok je opkoljen... Okruen sa svih strana konjicom,
dok ih kidaju, seku, tuku i guraju... I ovaj etvorougaonik ide. Ide, ravan, zbijen, tit uz
tit. Ide, gazei i prekoraujui leeve, gura pred sobom konjicu, gura pred sobom diviziju
Ard Feain... I ide...
Udri!
Ravan korak! Ravan korak! urlao je Barkli Els. Dri red! Pesma, bestraga mu,
pesma! Napred! Mahakam!
Iz nekoliko hiljada patuljakih grla zagrmela je slavna mahakamska borbena pesma.

Huuuuuuu! Huuuuuu! Huu!

ekajte samo, vi prokletnici!
Za petama su vam osvetnici!
Vijori se gordo zastava naa!
Krvava e biti propast vaa!
Huuuuuuu! Huuuuuu! Huu!

Udri! Slobodna druina! u gromovitu riku patuljaka zario se sopran Julije

Abatemarko poput tanke, rogljaste otrice mizerikordije. Kondotjeri, iupavi se iz
redova, uzvratie udar na etvorougaonik konjice koji ih je napadao. Taj potez je bio
odista samoubilaki, na patuljake helebarde, koplja i najamnike titove ostavljene bez
odbrane obruila se sva silina nilfgardskog napada. Od lomljave, dreke i skvike konja,
kornet Obri instinktivno se zgrio na sedlu. Neko ga je udario u lea, osetio je kako e
zajedno sa kobilom kliznuti prema najveoj gunguli i najstranijem pokolju. Snano uhvati
rukohvat maa, koji mu se najednom uini klizavim i neobino neugodnim.
Iznesen ispred linije titova, ubrzo je udarao oko sebe kao manijak i drao se kao
manijak.
Jo jednom! zauo je divlji krik Slatke Vetrogonice. Jo jedan napor! Izdrite,
momci! Udri, ubij! Za dukat to kao sunce zlati! Za mnom, Slobodna druino!
Nilfgardski jaha bez lema, sa srebrnim suncem na platu, zabi se u stroj, uspravi u
stremenima i stranim udarcem ratne sekire obali patuljka zajedno sa titom, a drugome
razvali glavu. Obri se okrenu u sedlu i posee ga sleva. Sa glave Nilfgardijca odlete
pozamaan kosmat deo, a on se strovali na zemlju. U istom trenutku, i kornet je dobio
neim po glavi i pao sa sedla. Zbog mase se nije odmah naao na zemlji, nekoliko
sekundi je visio, urlajui tanko, izmeu neba, zemlje i bokova dva konja. Ali iako se do
gue najeo straha, bol nije stigao da okusi. Kada je pao, potkovana kopita su mu gotovo
odmah smodila lobanju.

*
Posle ezdeset pet godina, upitana o tom danu, o brenskom polju, o etvorougaoniku
koji je iao ka Zlatnom jezeru preko leeva prijatelja i neprijatelja, starica se osmehivala,
jo vie borajui naborano i tamno lice poput suve ljive. Nestrpljiva a moda se samo
pravila da je nestrpljiva mahala je drhtavom, koatom rukom koja je bila monstruozno
izopaena od artritisa.
Ni na jedan nain mrmljala je nijedna strana nije mogla da ostvari prevagu. Mi
smo bili u centru. Unutar opsade. A oni spolja. I jednostavno smo se medusobno ubijali.
Oni nas, mi njih... Khe-khe-khh... Oni nas, mi njih...
Starica je teko iskontrolisala napad kalja. Sluaoci koji su bili blie ugledali su na
njenom licu suzu, kako sa naporom probija sebi put kroz bore i starake fleke.
Bili su jednako odvani kao mi mrmljala je bakica, ona koja je nekada bila Julija
Abatemarko, Slatka Vetrogonica iz Slobodne druine kondotjera. Khh-khe... Bili smo
jednako odvani. Mi i oni.
Starica zauta. I dugo je ostala u tiini. Sluaoci je nisu pourivali, videvi kako se
smeka uspomenama. Slavi. Licima onih koji su slavno pali, a u njenom seanju se
nazirali kroz maglu. Licima onih koji su slavno preiveli. Kako bi ih kasnije podlo ubili
votka, narkotici i tuberkuloza.
Bili smo jednako odvani dovri Julija Abatemarko. Nijedna strana nije imala
snage da bude odvanija. Ali mi... Mi smo uspeli da budemo odvaniji minut due.

*
Marti, molim lepo, daj nam jo malo te tvoje udesne magije! Jo malkice, makar
deset dekagrama! U stomaku ovog nesretnika imamo jedan veliki gula, plus je zainjen
mnotvom ianih karika sa verinjae! Nita ne mogu da uinim dok mi se on baca kao
rasporena riba! ani, majku mu, dri kuke! Iola! Spava li, bestraga mu? Hvatalica!
Hvatalicaaa!
Iola muno izdahnu i s naporom obliza pljuvaku od koje su joj bila puna usta. Zaas
u se onesvestiti, pomislila je. Neu izdrati, ne mogu to vie da podnesem, taj smrad, tu
gnusnu meavinu mirisa krvi, povrake, izmeta, mokrae, sadraja creva, znoja, straha i
smrti. Ne mogu vie da podnesem taj neprestani krik, to zavijanje, te okrvavljene, klizave
ruke koje se hvataju za mene kao da sam zaista njihov spas, njihov beg, njihov ivot...
Neu podneti besmisao ovoga to mi ovde radimo. Jer ovo jeste besmisao. Jedan velik,
ogroman besmislen besmisao.
Neu podneti napor i umor. Stalno donose nove... I nove...
Neu izdrati. Povratiu. Onesvestiu te. Bie me sram...
Ubrus! Tampon! Crevna hvatalica! Ne ta! Meka hvatalica! Pazi ta radi! Jo jednom
tako pogrei i odalamiu te u tu riu tintaru! uje li? Odalamiu te u tu riu tintaru!
Velika Melitela. Pomozi mi. Pomozi mi, boginjo.
Eto vidi! Odmah si se popravila! Jo jedna hvatalica, svetenice! Vaskularna klema!
Dobro! Dobro je, Iola, dri tako! Marti, obrii joj oi i lice. I meni...

*
Otkuda taj bol?, pomisli konetabl Jan Natalis. ta me toliko boli?
Aha.
Stisnute pesnice.

*
Dotucimo ih! dreknu Kes van Lo, trljajui ruke. Dotucimo ih, gosn marale! Linija
puca na dodiru, udarimo! Udarimo bez odlaganja i, tako mi Velikog Sunca, slomie se!
Rasue se!
Meno Kuhorn nervozno zagrize nokat, a kada je shvatio da ga gledaju, brzo je izvadio
prst iz usta.
Udarimo ponovi Kes van Lo, mirnije, sada bez emfaze. Nausikaja je spremna...
Nausikaja mora stajati otro kaza Meno. Derlanjska takoe mora stajati.
Gospodine Foltijarna!
Komandir brigade Vrihed, Isengrim Foltijarna, zvani Gvozdeni Vuk, okrenu ka maralu
svoje strano lice, izoblieno oiljkom koji se protezao preko ela, obrva, korena nosa i
obraza.
Udarajte Meno pokaza maralskom palicom. U dodirnu liniju Temerije i Redanje.
Ovde.
Vilenjak odsalutira. Unakaeno lice mu se nije ni mrdnulo, velike duboke oi nisu
promenile izraz.
Saveznici, pomisli Meno. Saveznici. Borimo se zajedno. Protiv zajednikog neprijatelja.
Ali ja njih uopte ne razumem, te vilenjake.
Tako su drugaiji.
 Tako strani.

*
Zanimljivo Rasti je pokuao da obrie lice laktom, ali je i na laktu bilo krvi. Iola mu
pritra u pomo.
Interesantno ponovi hirurg, pokazujui na pacijenta. Uboden je vilama ili nekim
drugim dvozubnim tipom gizarme... Jedan zubac je probio srce, evo, pogledajte. Komora
je nesumnjivo probijena, aorta gotovo odvojena... A on je jo maloas disao. Ovde, na
stolu. Pogoen u samo srce, preiveo je ak do stola...
Hoete da kaete natmureno upita konjanik iz lake volonterske konjice da je on
umro? Mi smo ga uzalud nosili sa bojnog polja?
Nikada nije uzalud Rasti nije sputao pogled. A istini za volju, tako je, nije iv,
naalost. Exitus{89}. Nosite ga... Eh, sto mu... Bacite pogled, devojke.
Marti Sodergred, ani i Iola sagnue se nad posmrtnim ostacima. Rasti povue kapak
lea.
Jeste li videle nekada neto slino?
Sve tri zadrhtae.
Da kazae sve jednoglasno. Pogledae jedna drugu kao da su blago zauene.
I ja sam video kaza Rasti. To je vetac. Mutant. To bi moglo da objasni zato je
iveo tako dugo... To je bio va drug po oruju, ljudi? Ili ste ga sluajno doneli?
To je bio na drug, gosn lekaru mrzovoljno potvrdi drugi volonter, klipan zavijene
glave. Iz nae eskadrile, dobrovoljac kao i mi. Eh, bio je majstor sa maem! Zvao se
Koen.
I bio je vetac?
Nego. Ali sem toga, bio je ispravan momak.
Ha uzdahnu Rasti, videvi etiri vojnika kako na kaputu natopljenom krvlju nose
sledeeg ranjenika, vrlo mladog, sudei po njegovom tankom zavijanju. Ha, teta...
Rado bih se latio obdukcije tog sem toga ispravnog veca. I gorim od radoznalosti, i
disertaciju bih mogao napisati kad bih zavirio u njegovu utrobu... Ali nema vremena!
Sklanjajte le sa stola! ani, voda. Marti, dezinfekcija. Iola, daj... Alo, devojko, opet roni
suze? ta je ovaj put?
Nita, gosn Rasti. Nita. Sada je sve u redu.

*
Oseam se ponovi Tris Merigold kao da su me opljakali.
Neneke dugo nije odgovarala, gledajui sa terase na hramski vrt, u kojem su se
svetenice i polaznice motale oko prolenih poslova.
Napravila si izbor ree najzad. Izabrala si svoj put, Tris. Svoju sopstvenu sudbinu.
Dobrovoljno. Nije vreme za jadikovanje.
Neneke arobnica spusti pogled. Uistinu ti ne mogu kazati vie nego to sam
kazala. Poveruj i oprosti mi.
Ko sam ja da ti opratam? I ta ima od mog opratanja?
Pa vidim prasnu Tris kako me gleda! Ti i tvoje svetenice. Vidim kako mi oima
zadajete pitanja. ta radi ovde, arobnice? Zato nisi tamo gde su Iola, Eurneid, Katje,
Mira? Jare?
Preteruje, Tris.
arobnica je gledala u daljinu, u umu koja se modrila iza zidine hrama, u dimove
dalekih ognjita. Neneke je utala. I ona je u mislima bila daleko. Onamo gde je kljuala
borba i prolivala se krv. Mislila je o devojkama koje je tamo poslala.
One su mi progovori Tris sve odbile.
Neneke je utala.
Odbile su mi sve ponovi Tris. Tako mudre, tako razumne, tako logine... Kako da
im ne veruje kada objanjavaju da postoje vane i manje vane stvari, da treba odustati
od tih manje vanih bez razmiljanja, da ih treba rtvovati za ove vane bez trunke
kajanja? Da nema smisla spasavati ljude koje zna i voli, jer to su pojedinci, a sudbina
pojedinaca je beznaajna za sudbinu sveta. Da je besmislena borba za odbranu potenja,
asti i ideala, jer to su pusti pojmovi? Da je pravo polje bitke za sudbinu sveta sasvim
negde drugde, da e se negde drugde boriti? A ja se oseam pokradeno. Ukrali su mi
mogunost izvravanja ludosti. Ne mogu ludaki da pourim Ciri u pomo, ne mogu kao
luda da trim i spasavam Geralta, niti Jenefer. I ne samo to. U ratu koji se odvija, u ratu u
koji si poslala svoje devojke... U ratu u koji je pobegao Jare, meni se odbija mogunost
da stanem na Brdo. Da jo jednom stanem na Brdo. Ovoga puta sa sveu zacelo svesne
i ispravne odluke.
Svako ima neku svoju odluku i neko svoje Brdo, Tris ree tiho arhisvetenica.
Svako. Ni ti nee pobei od svojih.

*
Na ulazu u ator nasta mete. Uneli su sledeeg ranjenika uz asistenciju nekoliko
vitezova. Jedan, pod punim ploastim oklopom, povikivao je, nareivao i pourivao.
Mrdajte se, koljai! ivlje! Dajte ga ovamo, tu! Hej ti, feleru!
Zauzet sam Rasti ni pogled nije podigao. Stavite ranjenika na nosila. Pozabaviu
se njime im zavrim...
Pozabavie se njime iz ovih stopa, glupi medikusu! Zato to je ovo gospodin grof
Garamon lino!
Ova bolnica Rasti povisi glas, ljut, jer mu je ponovo iz kleta iskliznuo slomljen vrh
koplja. Ova bolnica ima malo toga zajednikog sa demokratijom. Ovde uglavnom
donose od vitezova navie. Barone, grofove, markize i razne takve druge. O ranjenicima
nieg porekla malo se ko sekira. Ali nekakva jednakost ovde ipak postoji. Kod mene na
stolu pre svega!
A? ta?
Nije vano Rasti ponovo ubaci u ranu sondu i kleta da li je ovaj ovde, kome
upravo izvlaim elezo iz iznutrica, seljak, novoproizvedeni plemi, staro plemstvo ili
aristokratija. Lei kod mene na stolu. A kod mene, da tako kaem, knez vredi piljiva
boba.
ta?
Va grof e saekati svoj red.
 Ti pokvareni hobite!
Pomozi mi, ani. Uzmi druga kleta. Pazi na arteriju! Marti, jo malkice magije, ako
nije problem, imamo ovde jako krvarenje.
Vitez istupi korak napred, kripei oklopom i zubima.
Narediu da te obese! dreknu. Narediu da te obese, ti neovee!
uti, Papebrok s naporom progovori ranjeni grof, grizui usne. uti. Ostavi me
ovde i vraaj se u boj...
Ne, gospodaru moj! Nikada!
To je bilo nareenje.
Kroz plahtu atora dopirali su lom i zveket maeva, brektanje konja i zverska vriska.
Ranjenici u lazaretu zavijali su razliitim glasovima.
Pogledajte Rasti podie kleta i pokaza kukast vrh koji je najzad izvukao. Tu
igraku je proizveo zanatlija, zahvaljujui tom proizvodu izdravao je mnogolanu
porodicu, a povrh toga, doprinosio je razvoju male privrede, a samim tim i optoj
dobrobiti i sveoptoj srei. A nain na koji se ova igrakica dri za ljudska creva
nesumnjivo je zatien patentom. iveo nama napredak.
Nehajno baci okrvavljene vrke u kantu i pogleda u ranjenika koji se onesvestio tokom
oracije.
Zaijte i nosite klimnu glavom. Imae sree ako preivi. Dajte sledeeg po redu.
Tog sa razvaljenom glavom.
On je progovori spokojno Marti Sodergren oslobodio red. Maloas.
Rasti udahnu i izdahnu vazduh, bez suvinih komentara udalji se od stola i stade nad
ranjenim grofom, Ruke su mu bile ukrvavljene, pregaa isprskana krvlju kao u kasapina.
Danijel Eeveri, grof Garamon, poblede jo vie.
Deder frknu Rasti. Red je slobodan, uvaeni grofe. Dajte ga na sto. ta imamo
ovde? Ha, od ovog zgloba nije ostalo nita to bi moglo da se spase. Kaa! Kaamak!
ime se vi tamo borite, grofe, kada tako satirete kosti? Pa, ovo e malo da boli, uvaeni
grofe. Malo e boleti. Ali nemojte se bojati. Bie isto kao u bici. Zavoj. Skalpel!
Amputiramo, uvaeni grofe!
Danijel Eeveri, grof Garamon, koji se do tada pretvarao da se dobro dri, stade
zavijati kao vuk. Pre nego to je stigao da stisne vilice od bola, ani mu je brzim
pokretom tutnula meu zube tap od lipovog drveta.

*
Vaa kraljevska milosti! Gospodine konetable!
Priaj, mome.
Dobrovoljaka eta i Slobodna druina dre prevlaku oko Zlatnog jezera... Patuljci i
kondotjeri vrsto stoje, mada su strano iskrvavljeni... Vele, Adju Pangrat ubijen,
Frontino ubijen, Julija Abatemarko ubijena... Svi, svi su ubijeni! Dorjanska horugva, koja
im je ila u pomo, poseena...
Rezerva, milostivi konetable Foltest kaza tiho ali jasno. Ako elite da znate moje
miljenje, vreme je da se uvede rezerva. Neka Bronibor gurne svoju peadiju na Crne!
Odmah! Iz ovih stopa! Inae e nam ralaniti redove, a to znai kraj.
 Jan Natalis nije odgovorio, izdaleka ve posmatrajui sledeeg vezistu kako hita ka
njemu na konju koji iza sebe seje pahulje pene.
Uhvati dah, mome. Uhvati dah i priaj povezano!
Probili... front... vilenjaci iz brigade Vrihed... Gosn De Rojter prenosi vaim
visostima...
ta prenosi? Govori!
Da je vreme da se spasava ivot.
Jan Natalis podie pogled ka njemu.
Blenkert ree gluvo. Neka doe Blenkert. Ili neka nastupi no.

*
Zemlja oko atora se zatrese pod kopitima, a plahta se, izgledalo je, naduva od povika
i rzanja konja. U ator upade vojnik, a odmah za njim dva sanitarca.
Ljudi, beite! zaurla vojnik. Spasavajte se! Nilfgard tue nae! Propast! Poraz!
Klema! Rasti izmae lice pred potoiem krvi, energinom i ivom fontanom koja je
ikljala iz arterije. Hvatalica! I tampon! Hvatalica, ani! Marti, budi ljubazna, uini neto
sa tim krvoliptanjem...
Tik pored atora, neko poe zavijati kao ivotinja, kratko, isprekidano. Konj zaskvia, a
neto se sa zveketom i hukom stropota na zemlju. Koplje iz samostrela gromko probi
platno, zaita i izlete na suprotnu stranu, sreom previe visoko da bi ugrozilo ranjenike
na nosilima.
Nilfgaaaaaard! vojnik dreknu ponovo, visokim, uzdrhtalim glasom. Feleri! Ne
ujete ta priam? Nilfgard je probio kraljevske linije, ide i ubija! Beiteeee!
Rasti uze iglu od Marti Sodergren i stavi prvi av. Pacijent se ve due nije pomicao. Ali
srce je udaralo. To se moglo videti.
Ja ne elim da umreeeeeem! razdera se neki od svesnih ranjenika. Vojnik opsova,
skoi ka izlazu, odjednom vrisnu, baci se unazad, krvarei, i svali na zemljani pod. Iola,
kleei kraj nosila, skoi na noge lagane i uzmae se.
Iznenada postade tiho.
Loe, pomisli Rasti, videi ko ulazi u ator. Vilenjaci. Srebrne munje. Brigada Vrihed.
Slavna brigada Vrihed.
Leimo ovde utvrdi injenicu prvi od vilenjaka, visok, izduena, lepa, izrazita lica i
velikih oiju boje razlika. Leimo?
Niko se nije odazvao. Rasti je osetio da ruke poinju da mu se tresu. Brzo je Marti
pruio iglu. Video je kako anino elo i koren nosa postaju beli.
Pa kako to? kaza vilenjak, zloslutno oteui rei. Zbog ega mi tamo, na polju,
ranjavamo? Mi u bici zadajemo rane da bi se od tih rana umiralo. A vi leite? Smatram da
je to apsolutan nedostatak logike. I saglasnosti interesa.
Zgrbio se i gotovo bez zamaha zario ma u grudi ranjenika na nosilima najbliim izlazu.
Drugi vilenjak prikova drugog ranjenika spontonom{90} . Trei ranjenik, pri svesti, upinjao
se da levom rukom i debelo zavijenim patrljkom desne sprei ubod.
ani vrisnu. Tanko, prodorno. Zagluujui teko, neljudsko stenjanje bogalja dok su ga
ubijali. Iola, bacivi se na nosila, zakloni sledeeg ranjenika. Lice joj ublede kao platno
zavoja, a usta poee mimovoljno da se tresu. Vilenjak namrti oi.
Va vort, beanna! zarea. Inae u te prebiti zajedno sa tim Dhoin!
Gubi se! Rasti se u tri skoka nae kraj Iole, zakloni je. Gubi se iz mog atora,
ubico. Nosi se tamo, na polje. Tamo je tvoje mesto. Meu drugim ubicama. Pobijte se
tamo meusobno, ako vam je volja! Ali odavde mar!
Vilenjak pogleda dole. U trbuastog hobita koji se tresao od straha, a koji mu je vrhom
kudrave glave sezao tek malo povie pojasa.
Bloede Pherian zasia. Ljudski slugeranjo! Mii mi se s puta!
Sve trim hobitovi zubi su kljocali, ali rei su bile razumljive.
Drugi vilenjak priskoi i gurnu ga drkom spontona. Rasti pade na kolena. Visoki
vilenjak brutalnim trzajem strgnu Iolu sa ranjenika i podie ma.
I zamre, videvi na crnom urolanom kaputu ispod glave ranjenika srebrne plamenove
divizije Dejtven. I odlikovanje pukovnika.
Yaevinn! upadajui u ator, dreknu vilenjakinja tamne kose spletene u kike.
Caemm, veloe! Essevgyriad aDhoine aen va! Esstedd!
Visoki vilenjak je neko vreme posmatrao ranjenog pukovnika, a onda je pogledao u
hirurgove oi, suzave od prestravljenosti. Zatim se okrenuo na petama i izaao.
Kroza zid atora ponovo su dopirali tutnjava, dreka i zveket maeva.
Kreni na Crne! Ubijaj! hiljadu glasova zaurla. Neko urliknu kao ivotinja, a urlik
pree u stravino krkljanje.
Rasti je pokuao da ustane, ali noge ga nisu sluale. A ni ruke ba.
Iola, potresana silovitim grevima suzdravanog plaa, sklupa se kraj nosila ranjenog
Nilfgardijca. U pozu embriona.
ani je plakala, ne pokuavajui da sakrije suze. Ali kuke je drala. Marti je smireno
ila, samo su joj se usta pomicala u nekom nemom, bezglasnom monologu.
I dalje ne mogavi da ustane, Rasti je seo. Pogledom je sreo oi zgrenog sanitarca
sabijenog u ugao atora.
Daj mi gutljaj rakije izgovori s naporom. Samo mi nemoj kazati da nema. Znam
ja vas, gadovi. Uvek imate.

*
General Blenhajm Blenkert se uspravio u stremenima, ispruio vrat kao kornjaa i
oslukivao odjeke bitke.
Razvijajte redove naredi komandirima. A iza tog brda emo odmah krenuti
kasom. Iz onoga to govore izviai proizilazi da emo izai pravo na desno krilo Crnih.
A onda emo ih nauiti pameti! viknu prodorno jedan od porunika, balavac sa
svilenim i proreenim briem. Blenkert ga pogleda ispod oka.
Odred s barjakom na elo naredi, izvlaei ma. A u juriu viite: Redanja!,
urlajte svom snagom u grudima! Neka Foltestovi i Natalisovi momci znaju da ide pomo.

*
Grof Kobus de Rojter tukao se u raznim bitkama etrdeset godina, od esnaeste godine
ivota. Svrh toga, bio je potomak osam pokolenja vojnika, bez sumnje je imao neto u
genima, neto zbog ega su borbena rika i larma Kobusu de Rojteru zvuale kao
simfonijski koncert, dok su za svakog drugog prosto bile zastraujua i zagluujua
galama. De Rojter je na koncertu odmah uo nove note, akorde i tonove.
Urraaa, momci! povika, vitlajui palicom. Redanja! Redanja stie! Orlovi! Orlovi!
Sa severa, iza brda, koturala se ka bojnom polju masa konjice, iznad koje su leprale
zastavice i veliki gonfalon sa srebrnim redanjskim orlom.
Pomo! dreknu De Rojter. Pomo ide! Urraaa! Udri Crne!
Vojnik, potomak osam pokolenja vojnika, momentalno opazi da Nilfgardijci svijaju
krilo, pokuavajui da se okrenu ka trupama koje su juriale kaznenim, zbijenim frontom.
Znao je da im se to ne sme dozvoliti.
Za mnom! dreknu, istrgnuvi barjak iz ruku zastavnika. Za mnom! Tretogorjani,
za mnom!
Udarie. Udarie samoubilaki, strano. Ali uspeno. Nilfgardijci iz divizije Venendal
uneli su pometnju u stroj i tada su redanjske horugve ustro nasrnule na njih. U nebo
udari veliki krik.
Kobus de Rojter to nikada nije video, niti uo. Zalutala strela iz samostrela pogodila ga
je pravo u slepoonicu. Grof se obesi sa sedla i pade sa konja, a barjak ga pokri kao
pokrov.
Osam pokolenja De Rojterovih palih u bitkama, pratei bitku sa onog sveta, s
uvaavanjem je klimalo glavama.

*
Moe se rei, gosn rotmajsteru, da je Nilfgardijce toga dana spaslo udo. Ili sticaj
okolnosti koji niko nije mogao da predvidi... Uistinu, Restif de Montolon u svojoj knjizi
pie da je maral Kuhorn napravio greku prilikom procene snaga i namera protivnika. Da
je previe rizikovao razdelivi Armiju Centar i krenuvi konjikim odredom. Da je
hazardno primio bitku, nemajui barem trostruko veu prevagu. I da je zanemario
izvianje, nije otkrio redanjsku armiju, koja je ila sa pomoi...
Kadete Putkameru! U programu ove kole nema dela sumnjive vrednosti gospodina
De Montolona! A Njegova carska milost se nadasve kritino izjasnio o toj knjizi! Stoga,
nemojte vie da je citirate ovde. Zacelo, zapanjuje me to. Do ovog trenutka odgovori su
vrlo dobri, ak odlini, a kadet odjednom poinje da nam pria o udima i sticajima
okolnosti, a na kraju dozvoljava sebi da kritikuje komandantske sposobnosti Mena
Kuhorna, jednog od najveih vojskovoa koje je Carstvo dalo. Kadet Putkameru i svi
ostali kadeti, ako ozbiljno mislite da poloite ispit za prijem u slubu, posluajte i
zapamtite: kod Brene nisu poela da deluju nikakva uda, niti sluajnosti, ve zavere!
Neprijateljske diverzantske snage, subverzivni elementi, podli hukai, kosmopolite,
politiki bankroteri, izdajnici i prodane due! ir koji je kasnije spaljen uarenim elezom.
Meutim, pre nego je dolo do toga, ti podli izdajnici vlastitog naroda sukali su svoje
pauine i pleli zaverenike mree! Oni su tada upleli i izdali marala Kuhorna, prevarili ga
i naterali na greku! Oni, oloi bez asti i vere, obini...

*
 Kurvini sinovi ponovi Meno Kuhorn, ne skidajui durbin sa oka. Obini kurvini
sinovi. Ali ja u vas pronai, samo ekajte, ja u vas nauiti ta je to izvidnica. De
Vingalte! Lino e pronai oficira koji je bio u patroli iza brda na severu. Naredie da
obese sve, celu patrolu.
Tako je! lupi potpeticama Auder de Vingalt, aid ed ecamp marala. Tada nije
mogao znati da Lamar Flaut, taj oficir iz patrole, upravo u tom trenutku umire gaen
konjima tajnog odreda Nordlinga koji je napadao sa boka. Ba onog odreda koji nije
otkrio. De Vingalt takoe nije mogao znati da je njemu samom ostalo dva sata ivota.
Koliko tamo ima toga, gosn Trahe? Kuhorn i dalje nije skidao durbin sa oka. Po
vaem miljenju?
Najmanje deset hiljada oporo odgovori komandir Sedme derlanjske. Uglavnom
Redanja, ali vidim i evrone Edirna... Tamo je i jednorog, znai da imamo i Kedven...
Barem jedna horugva...

*
Horugva je galopirala, ispod kopita su leteli pesak i ljunak.
Napred, Mrki! riao je stotinar Fiok, pijan kao i obino. Tuci, ubij! Kedveeen!
Kedveeeen!
Vraga mu, ala mi se pia, pomisli Zivik. Trebalo je da se ispiam pre bitke...
Sada neu imati kada.
Napred, Mrki!
Stalno Mrki. Gde ide ravo, tu je Mrki. Koga alju kao izviaki korpus u Temeriju?
Mrkog. Stalno Mrkog. A meni se pia.
Dooe. Zivik kriknu, okrenu se na sedlu i posee od uha, zdrobivi naramenjak i rame
jahaa u crnom platu sa srebrnom osmokrakom zvezdom.
Mrki! Kedveeen! Udri, kolji!
Uz lomljavu, klopot i zveket, usred rike ljudi i skvikanja konja, Mrki Steg sudari se sa
Nilfgardijcima.

*
De-Melis tok i Brajbant e izai na kraj s tom pomoi kaza smireno Elan Trahe,
komandir Sedme derlanjske. Snage su izjednaene, nita ravo se jo nije zbilo. Divizija
Tirkonela dri u ravnotei levo krilo, Magne i Venendal se dre na desnom. A mi... Mi
moemo da odluimo borbu, gosn marale...
Tako to emo udariti u dodirnu liniju, popravljati posle vilenjaka Meno Kuhorn je
smesta pojmio. Izai emo s lea, probuditi paniku. Tako je! Tako emo uiniti, tako mi
Velikog Sunca! Barjake u ake, gospodo! Nausikaja i Sedma, doao je va as!
iveo car! povika Kes van Lo.
Gosn De Vingalte maral se osvrnu. Okupite autante i odbrambenu eskadrilu.
Dosta pasivnosti! Idemo u juri zajedno sa Sedmom derlanjskom.
Auder de Vingalt blago poblede, ali odmah se obuzda.
iveo car! zauria, a glas mu gotovo nije drhtao.
 *
Rasti je rezao, a ranjenik zavijao i grebao sto. Iola je, odvano se borei sa
vrtoglavicama, budno pazila na zavoje i hvatalice. Iz pravca ulaza u ator uo se povien
anin glas.
Kuda? Jeste li poludeli? Ovde ivi ekaju na spas, a vi se trpate sa leom!
Ali to je baron Anselm Obri lino, gice felerko! Komandir horugve!
On je bio komandir horugve! Sada je on mrtvak! Polo vam je za rukom da ga
donesete ovamo u jednom komadu samo zahvaljujui tome to je njegov oklop tesan!
Nosite ga. Ovo je lazaret, a ne mrtvanica!
Ali, gice felerko...
Nemojte da zakrujete ulaz! Eno, tamo nose oveka koji jo die. Barem se ini da
die. Moda su to samo gasovi.
Rasti prasnu, ali ubrzo namrti obrve.
ani! Dolazi ovamo smesta!
Zapamti, balavice ree kroz stisnute zube, savijen nad raspoluenom nogom
hirurg moe sebi da dozvoli cinizam tek nakon deset godina prakse. Zapamtie?
Da, gosn Rasti.
Uzmi raspatorijum i skini pokosnicu... Bestraga, trebalo bi ga jo anestezirati... Gde
je Marti?
Povraa iza atora ree ani bez trunke cinizma. Kao maka.
arobnjaci Rasti uze testeru umesto to izmiljaju brojne strane i jake
zaklinjalice, bolje da se koncentriu na izmiljanje jedne. Zahvaljujui kojoj bi mogli da
bacaju sitne ini. Na primer, za anesteziju. Ali bez problema. I bez povraanja.
Testera zakripa i zahropta na kosti. Ranjenik je zavijao.
Jae povesku, Iola!
Kost konano popusti. Rasti je obradi malim dletom i obrisa elo.
Sudovi i nervi ree mahinalno i bespotrebno, jer pre nego je dovrio reenicu,
devojke su ve ile. Pomakao je sa stola odseenu nogu i bacio je u ugao, na hrpu drugih
odseenih udova. Ranjenik ve neko vreme nije riao i zavijao.
Onesvestio se ili je umro?
Onesvestio, gosn Rasti.
Dobro. Zaij patrljak, ani. Dajte sledeeg! Iola, idi i proveri da li je Marti izrigala
sve.
Zanima me Iola ree tihunjavo, ne podiui glavu koliko imate godina prakse,
gosn Rasti? Sto?

*
Nakon petnaestak minuta usiljenog mara koji je guio prainom, dreka stotinara i
desetara najzad je prestala i vizimske regimente su se razvile u liniju. Jare, brekui i
hvatajui ustima vazduh poput ribe, ugledao je vojvodu Bronibora kako defiluje ispred
fronta na svoin divnom pastuvu prekrivenom ploama oklopa. I vojvoda je bio pod punim
oklopom. Njegov oklop je bio emajliran plavim prugama, zbog ega je Bronibor izgledao
kao ogromna plehana skua.
 Kako ste, onje?
Redovi kopljanika odgovarali su gromoglasnom tutnjavom.
Isputate prdee zvukove konstantova vojvoda, osvrui oklopljenog konja i
provodei ga korakom ispred fronta. Dakle, dobro ste. Jer kada vam je loe, onda ne
prdite poluglasno, ve zavijate i skiite iz sveg glasa. Po vaim facama vidim da gorite od
elje za bojem, da matate o borbi, da vie ne moete da iekate Nilfgardijce! Pa,
vizimski banditi? Onda imam za vas dobru vest! Vaa matanja e se ispuniti za tili as.
Za malecni, siuni tren.
Kopljanici ponovo zagrmee. Bronibor, dojahavi do kraja linije, okrenu se i nastavi
govor, lupkajui buzdovanom o ukraen obluk na sedlu.
Nagutali ste se praine, peadijo, marirajui za oklopnicima! Do ovog asa ste,
umesto slave i plena, udisali konjski izmet. Malo je nedostajalo, a ak i danas, kada je
dolo do velike nude, da ne dospete na polje slave. Ali uspeli ste, estitam vam od srca!
Ovde, kod ovog sela iji sam naziv zaboravio, konano ete pokazati koliko vredite kao
vojska. Onaj oblak koji vidite na polju, to je nilfgardska konjica koja namerava da zgnjei
nau armiju bonim napadom, da nas odgurne i potopi u mulju ove reke, iji sam naziv
isto zaboravio. Vama, slavnim vizimskim kopljanicima, po milosti kralja Foltesta i
konetabla Natalisa, pripala je ast da branite upljinu koja je nastala u naim redovima.
Zatvoriete tu upljinu, da se tako izrazim, vlastitim grudima, zadraete nilfgardski juri.
Radujete li se, ortaci, zar ne? Ispunjava vas ponos, a?
Bronibor okrenu konja i nervozno se zakalja.
Ne ujem! riknu. Pitao sam, da li vas, majku mu, ispunjava ponos?
Ovoga puta, ne videvi drugi izlaz, kopljanici zaurlae u jedan glas da ih ispunjava.
Jare je takoe urlao. Kad svi, onda svi.
Dobro! vojvoda zaustavi konja ispred fronta. A sada mi se rasporedite u uredan
stroj! Stotinari, ta ekate, majku li vam? Formirajte etvorougaonik! Prvi red klei, drugi
stoji! Koplja nasadite! Ne tim krajem, budalo! Da, da, tebi govorim, ti zarasla grdobo!
Vie, vie sa elezima, mamlazi! Zbijaj, stisni se, skupi, rame uz rame! E, sada izgledate
impozantno! Skoro kao vojska!
Jare se naao u drugom redu. Snano je utisnuo zadnji kraj koplja u zemlju i stisnuo
drku u dlanovima znojavim od straha. Melfi je neprestano nagvadao molitvu za
samrtnike. Deuslaks je nerazumljivo brbljao, ponavljao u krug razne rei koje su se
uglavnom ticale detalja intimnog ivota Nilfgardijaca, pasa, kurvi, kraljeva, konetabla,
vojvoda i svih njihovih majki.
Oblak na polju je rastao.
Ne prdite tamo, ne klopoite zubima! dreknu Bronibor. Pomisao da ete tim
zvukovima zaplaiti nilfgardske konje je promaena! Neka se niko ne zavarava! Ovo to
ide na vas, to su brigade Nausikaja i Sedma derlanjska, poznata, borbena, odlino
ikolovana vojska! Njih ne moete zastraiti! Njih ne moete pokoriti! Njih treba
poubijati! Vie koplja!
Iz daljine se uo jo uvek tih, ali rastui topot kopita. Zemlja poe da se trese. U
oblaku praine, poput iskri, poele su bletati otrice.
Na vau usranu sreu, Vizimci vojvoda ponovo zaria nov modernizovan model
regularnog peadijskog koplja je dvadeset jednu stopu dugaak! A nilfgardski ma je dug
tri i po stope. Valjda umete da raunate? Znajte da i oni umeju. Ali raunaju na to da
neete izdrati, da e ispuzati iz vas vaa prava priroda, da e se potvrditi i izneti na
videlo da ste seronje, kukavice i jadni ovcojepci. Crni raunaju na to da ete baciti vaa
koplja i poeti da beite, a oni e vas juriti po polju i sei po leima, potiljcima i
vratovima, komforno i bez tekoa. Zapamtite, brabonjci, iako strah daje petama izuzetnu
hitrinu, pred konjanicima pobei neete. Ko eli da ivi, kome je mila slava i plen, taj
mora stajati! vrsto stajati! Stajati kao zid! I zbijati redove!
Jare pogleda oko sebe. Samostrelci, koji su stajali iza linije kopljanika, ve su obrtali
poluge, unutranjost etvorougaonika najeila se od otrica gizarmi, ransera, helebardi,
glejva, kosa, runki i vila. Zemlja je sve izrazitije i silovitije podrhtavala, u crnom zidu
konjice koji je juriao ka njima ve su se mogle razlikovati siluete jahaa.
Mama, mamice Melfi je ponavljao drhtavim usnama. Mama, mamice...
... tvoju mater mrmljao je Deuslaks.
Tutanj se pojaavao. Jare je hteo da oblie usta, ali nije smogao. Jezik je prestao
normalno da ponaa, udno se skoanjio, a bio je suv kao piljevina. Tutanj se pojaavao.
Zbijaj! riknu Bronibor, izvlaei ma. Osetite rame saborca! Zapamtite, nijedan
od vas se ne bori sam! A jedini lek protiv straha koji oseate jeste koplje u aci! Spremaj
se za boj! Koplje na grudi konja! ta emo raditi, vizimski banditi? Pitao sam!
vrsto stajati! dreknue u jedan glas kopljanici. Stajati kao zid! Zbijaj radove!
Jare se takoe drao. Kad svi, onda svi. Ispod kopita konjice vrcali su pesak, ljunak i
tratina. Jahai su vritali kao demoni i vitlali orujem u juriu. Jare je upro u koplje,
uvukao glavu ramena i zatvorio oi.

*
Jare, ne prekidajui pisanje, ustrim pokretom patrljka otera osu koja je kruila nad
mastionicom.
Izjalovio se koncept marala Kuhorna, njegov boni udar zaustavila je junaka
vizimska peadija pod vojvodom Broniborom, krvavo plativi svoje junatvo. A dok su
Vizimci pruali otpor, na levom krilu, Nilfgard se rasuo jedni su se dali u beg, drugi su se
sakupljali i branili u gomilama, okrueni sa svih strana. To isto se ubrzo zbilo na desnom
krilu, gde je jarost patuljaka i kondotjera na kraju nadvladala nilfgardsku silinu. Na celom
frontu proneo se jedan straan krik trijumfa, a u srca kraljevskih vitezova zakoraio je
novi duh. A u Nilfgardijaca je duh opao, ruke su im utrnule, a nai stae da ih ljute kao
graak, ak je eho udarao.
I pojmio je feldmaral Kuhorn da je bitka izgubljena, video je kako ginu i rasipaju se
naokolo njegove brigade.
I pritrae tada ka njemu oficiri da mu sveeg daju konja, vapei da se udalji, da
spasava ivot. Ali neustraivo je srce tuklo u grudima nilfgardskog marala. Ne pristoji,
povika odgurujui voice koje su mu pruali. Ne pristoji da moram kao kukavica nestati
sa bojnog polja, na kojem je pod mojom komandom toliko valjanih ljudi palo za cara. I
doda smeli Meno Kuhorn...
 *
Nemamo kuda da uhvatimo turu dodao je smireno i trezveno Meno Kuhorn,
gledajui unaokolo po polju. Opasali su nas sa svih strana.
Dajte va kaput i lem, gosn marale rotmajster Zivers obrisa sa lica znoj i krv.
Uzmite moje! Sjaite sa pastuva, uzmite moga... Ne bunite se! Vi morate da ivite! Vi ste
potrebni carstvu, nezamenjivi... Mi Derlanjci udariemo na Nordlinge, povui emo ih na
sebe, a vi probajte da se probijate tamo dole, nie ribnjaka...
Neete izai iz toga proguna Kuhorn, uhvativi pruene voice.
To je ast Zivers se ispravi u sedlu. Ja sam vojnik! Iz Sedme derlanjske! Za
mnom, brao! Za mnom!
Sreno promumla Kuhorn, prebacivi preko ramena derlanjski plat sa crnim
korpionom na ruci. Ziverse?
Da, gosn marale?
Nita. Sa sreom, mome.
I vama nek bude sa sreom, gosn marale. Na konje, brao!
Kuhorn je gledao za njima. Dugo. Do momenta kada se Ziversova grupica sa hukom,
povicima i topotom sudarila sa kondotjerima. Sa odredom koji je bio brojano nadmoniji,
kojem su, uzgred, u pomo odmah pohitali drugi. Crni platevi Derlanjaca iezli su u
kondotjerskom sivilu, sve je utonulo u prainu.
Kuhorna je povratilo svesti nervozno kaljucanje De Vingalta i autanata. Maral
popravi stremenicu i amove. Primirio je uznemirenog pastuva.
Na konje! naredi.
U poetku im je ilo. Na otvoru dolinice koja je vodila ka reci, ustro se borio iscrpljen
odred preivelih iz brigade Nausikaja zbijen u krug najeen otricama. Nordlinzi su
privremeno koncentrisali sav nalet i svu silinu na taj odred, pravei upljinu u prstenu.
Razume se, uopte im nije prolo lako morali su da se probijaju kroz lavinu lake
volonterske konjice, sudei po simbolima bruke. Borba je bila vrlo kratka, ali razjareno
estoka. Kuhorn je ve izgubio i odbacio svakojake ostatke i privide patetinog junatva,
sada je ve samo eleo da preivi. I ne osvrui se na eskortu koja se ibala sa
Bruanima, poleteo je sa autantima ka reci, pljotei se i privijajui uz konjski vrat.
Put je bio slobodan, a iza reke, iza krivih vrba, rastezala se pusta ravnica na kojoj se
nije videla nijedna vraija vojska. Galopirajui kraj Kuhorna, Auder de Vingalt je takoe to
video i trijumfalno povikao.
Prerano.
Od sporog i mutnog toka reke delila ih je livada obrasla dreavozelenim troskotom.
Kada su upali na nju u punom galopu, konji su naglo upali u mlaku{91} do stomaka.
Maral prelete preko glave pastuva i pljusnu u blato. Naokolo su rzali i ritali se konji, a
ljudi, pokriveni zelenom soivicom i ublatnjavljeni, urlali su. Usred tog pandemonijuma,
Meno je iznenada zauo drugi zvuk. Zvuk koji oznaava smrt.
Fijuk strela.
Bacio se ka reci, gacajui u gustom blatu do bedara. Autant, koji je prodirao pored
njega, najednom ljosnu licem u blato, maral stie da vidi strelu potpuno zabijenu u
njegova lea. U istom momentu je osetio straan udarac u glavu. Zaneo se, ali nije pao,
jer je bio zaglavljen u mulju i blatu. Hteo je da krikne, ali je uspeo samo da zakrklja. iv
sam, pomisli, pokuavajui da se iupa iz lepljivog gliba. upajui se iz mlake, konj me
je utnuo u lem, lim se duboko zario i rascepao mi lice, izbio mi zube i iskasapio jezik...
Krvarim... Lipti krv iz mene... Ali iv sam.
Ponovo kripa tetiva, fijuk strela, lomljava i tresak iljka dok probada oklop, rzanje
konja, pljuskanje, brizganje krvi. Maral se osvrnu oko sebe i ugleda strelce na obali,
male, nabijene, zdepaste siluete u verinjaama, sa misirkama i picastim lemovima.
Patuljci, pomisli.
kripa tetiva samostrela, zviduk strela. Skvika poludelih konja. Vriska ljudi dok se
dave u vodi i blatu.
Auder de Vingalt, okrenut ka strelcima, kriknu da se predaje, visokim, piskavim glasom
molio je za milost i pomilovanje, obeavao je otkup, preklinjao za ivot. Svestan da niko
ne razume rei, podie iznad glave ma drei ga za otricu. Meunarodnim, ak
kosmopolitskim gestom predavanja, isprui oruje ka patuljcima. Nisu ga razumeli ili su
ga loe razumeli, poto su ga dve strele pogodile u grudi sa takvom silinom da ga je
udarac iupao iz blata.
Kuhorn strgnu s glave ulubljeni lem. Dosta dobro je znao zajedniki jezik Nordlinga.
Ja fam mafal Kuueen... zamumla, pljujui krv. Mafal... Ku ueen... Ofrofti...
Paldon... Paldon...
ta on trabunja, Zoltane? zaudi se jedan od samostrelaca.
Vraiju mu mater i njegovom trabunjanju! Vidi li vez na njegovom platu, Munro?
Srebrni korpion! Haaaa! Momci, udrite kurvinog sina! Za Haleva Stratona!
Za Haleva Stratona!
kripnue tetive. Jedna strela pogodi Kuhorna pravo u grudi, druga u butinu, trea u
kljunu kost. Feldmaral carstva Nilfgarda okrenu se naglavake u retku kau, soivica i
movarica ustuknue pod njegovim teretom. Ko je, sto mu gromova, mogao biti taj Halev
Straton, stigao je da pomisli, u ivotu nisam uo ni za kakvog Haleva...
Mutna, gusta, blatnjastokrvava voda reke Kutlae zatvorila se nad njegovom glavom i
prodrla mu u plua.

*
Izala je ispred atora kako bi udahnula sve vazduh. I tada ga je ugledala, kako sedi
kraj klupe kovaa.
Jare!
Pridie pogled ka njoj. U tim oima je bila pusto.
Iola? upita, teko pomerajui ispucale usne. Otkuda ti...
Isto pitanje! prekide ga odmah. Bolje reci otkud si se ti ovde denuo?
Doneli smo naeg komandira... Vojvodu Bronibora... Ranjenika...
Ti si takoe ranjen. Pokai mi tu ruku. Boginjo! Pa ti e iskrvariti, mome!
Jare ju je posmatrao, a Iola je iznenada poela da sumnja da je vidi.
Bitka je kaza momak, kljocajui zubima od straha. Treba da stojimo kao zid...
vrsto u redovima! Lako ranjeni moraju u lazaret da nose... teko ranjene. Naredba.
Pokai mi ruku, kaem ti.
 Jare kratko zaurla, a stegnuti zubi zakljocae u divljem stakatu. Iola se namrti.
Joj, uasno izgleda... Ah, Jare, Jare... Videe, mati Neneke e biti ljuta... Hajde sa
mnom.
Videla je kako je pobledeo kada je ugledao. Kada je osetio smrad koji je visio ispod
plahte atora. Zateturao se. Pridrala ga je. Videla je da gleda u zakrvavljen sto. U
oveka koji tamo lei. U hirurga, malog hobita, koji je naglo poskoio, zalupao nogama,
gnusno opsovao i bacio skalpel na zemlju.
Doavola! Majku mu! Zato? Zato je tako? Zato tako mora biti?
Niko nije odgovorio na to pitanje.
Ko je to bio?
Vojvoda Bronibor Jare objasni slabim glasom, gledajui pravo ispred sebe svojim
pustim pogledom. Na komandir... Stajali smo vrsto u stroju. Naredba. Kao zid. A
Melfija su ubili...
Gosn Rasti zamoli ga Iola. Ovaj momak je moj prijatelj... Ranjen je...
Dri se na nogama hirurg hladno oceni. A ovde jedan na samrti eka trepanaciju.
Ovde nema mesta ni za kakve protekcije...
Jare se u tom momentu sa velikim oseajem dramatizma onesvesti i svali na pod.
Hobit frknu.
Dobro de, stavite ga na sto naredi. Oho, fino sreena ruka. Ba me zanima za ta
se dri? Moda za rukav? Poveska, Iola! Jako! I ne pomiljaj da mi plae! ani, prui mi
pilu.
Testera se s gnusnim hrapanjem zarila u kost povie smodenog lakatnog zgloba. Jare
se prenu i zaria. Uasno ali kratko. Jer im je kost popustila, smesta se ponovo
onesvestio.

*
I tako je snaga Nilfgarda pretvorena u prah i pepeo na brenskim poljima, a na mar
Carstva na sever konano je stavljena taka. Carstvo je kod Brene izgubilo etrdeset i
etiri hiljade ljudi, to kao ubijene, to kao uzete u zarobljenike. Razoren je cvet vitetva,
elitna konjica. Poginule su, pale u ropstvo ili bez traga nestale vojskovoe kao to su
Meno Kuhorn, Brajbant, De Melis-tok, Van Lo, Tirkonel, Egebraht i drugi, ija se imena u
naim arhivama nisu sauvala.
Tako je Brena postala po etak kraja. Ali valja se zapisati da je ta bitka bila samo mala
daica u graevini i siuna bi bila njena teina da plodovi pobede nisu bili mudro
iskorieni. Valja se napomenuti da je Jan Natalis gotovo bez predaha krenuo na jug,
umesto da uiva u slavi i puca od ponosa. Konjiki odred pod Adamom Pangratom i
Julijom Abatemarko razbio je dve divizije Tre e armije, koje su ile Menu Kuhornu sa
okasnelom pomoi. Na vest o tome, ostatak Armije Centar sramotno je predao
pozadinu i u urbi otiao preko Jaruge, a poto su im Foltest i Natalis poli za petama,
carevi su izgubili itave tabore i sve njihove opsadne sprave, kojima su u svojim glavama
naumili da osvoje Vizimu, Gors Velen i Novigrad.
I kao lavina to se sa planina survava, sve vie obrasta snegom i vea postaje, tako je
i Brena sve surovije posledice uzrokovala. Teka su vremena zadesila Armiju Verden
pod vostvom kneza De Veta, kojoj su kaperi sa Skeliga i kralj Etain iz Cidarisa u
gerilskom ratu priinjavali velike neprijatnosti. A kada je De Vet saznao za Brenu, kada je
primio vest da usiljenim marem na njega idu kralj Foltest i Jan Natalis, odmah je naredio
da se trubi za povlaenje i u panici utekao preko reke u Cintru, sejui leeve po putu, jer
se na vest o nilfgardskim porazima ustanak u Verdenu ponovo rasplamsao. Samo u
Nastrogu, Razrogu i Bodrogu, neosvojenim tvravama, moni garnizoni ostae, odakle su
nakon cintrijskog mira asno i sa barjacima izali.
U Edirnu je pak vest o Breni dovela do toga da su zavaeni kraljevi Demavend i
Henselt pruili jedan drugom ruku i zajedno protivu Nilfgarda istupili. Armija Istok, to
je pod vojvodom Ardalom ep Dahijem marirala ka dolini Pontar, nije uspela da prui
otpor zdruenim kraljevima! Ojaani pojaanjem iz Redanje i gerilama kraljice Meve, koji
su pozadinu Nilfgarda svirepo napadali, Demavend i Henselt saterali su Ardala ep Dahija
sve do Aldersberga. Vojvoda Ardal hteo je da primi bitku, ali neobinom voljom sudbine
najednom se razboleo, pojevi neto, spopali ga grevi, proliv i mizerere{92}, tako da je za
dva dana umro u velikim bolovima. A Demavend i Henselt bez oklevanja udarie na
Nilfgardijce, kod Aldersberga, zaradi istorijske pravednosti, u odluujuoj bici surovo ih
razbie, mada je u Nilfgardijaca bila znatna brojana prevaga. Tako su duh i vetina
uobiajili trijumfovanje nad tupom i brutalnom silom.
Valja se jo o jednoj stvari napisati: ta se zbilo sa samim Menom Kuhornom, to niko
ne zna. Jedni vele: pao, a telo je neidentifikovano sahranjeno u zajednikoj mogili. Drugi
kau: iv je pobegao, ali plaei se carskoga gneva, u Nilfgard se ne vrati, ve se sakri u
Brokilonu, meu drijadama, i onamo postade pustinjak, pustivi bradu do same zemlje. I
onamo je ubrzo u mukama umro.
Krui pak meu prostim narodom pria da se toboe maral vraao nou na brensko
polje i etao meu kurganima, zapomaui: Vratite mi moje legije!, i na kraju se obesi
o jasiku na brdu. Zbog toga je nazvano Vealniko. I nou se moe nabasati na prikazu
slavnog marala meu drugim avetima kako bojite skupa ophode.
Deka Jare! Deka Jare!
Jare podie glavu iznad papira, popravi naoare koje su mu klizile sa znojavog nosa.
Deka Jare! povikivala je visokim tonovima njegova najmlaa unuka, nepokolebljiva
i bistra estogodinjakinja, koja se, bogu hvala, vie dala na majku, Jareovu kerku, nego
na rasplinutog zeta.
Deka Jare! Baka Lusjen je rekla da ti kaem da je dosta za danas te zaludne
krabotine i da je veera na stolu!
Jare paljivo odloi listove i zaepi mastionicu. U patrljku ruke pulsirao mu je bol.
Promena vremena, pomisli. Kia e.
Deda Jaaaarreeee!
Idem, Ciri. Idem.

*
Pre no su izali na kraj sa poslednjim ranjenikom, ve je bilo dosta iza ponoi.
Poslednje operacije su vrili uz svetlo obino, iz lampe, a kasnije i magino. Marti
Sodergren je dola sebi nakon preivljene krize i, mada bleda kao krpa, krutih i
neprirodnih pokreta kao golem, bacala je ini ispravno i efektno.
Bila je crna no kada su sve etvoro izali iz atora i seli, naslonjeni leima o plahtu.
Ravnica je bila puna plamenova. Raznih plamenova nepokretnih logorskih
plamenova, pokretnih plamenova lueva i baklji. No je grmela od daleke pesme,
skandiranja, povika, poklia.
No je oko njih bila iva i od isprekidanog krianja i jaukanja ranjenika. Preklinjanja i
uzdaha samrtnika. Nisu to vie uli. Navikli su se na odjeke patnji i umiranja, ti zvukovi su
za njih bili uobiajeni, prirodni, ukomponovani u tu no kao kreket aba u movarama kod
reke Kutlae, kao sviranje cvraka na bagremima kod Zlatnog jezera.
Marti Sodergren je lirski utala, oslonjena na rame hobita. Iola i ani, zagrljene,
priljubljene jedna uz drugu, s vremena na vreme bi prasnule u tih i sasvim besmislen
smeh.
Pre no to su seli ispod atora, popili su po aicu votke, a Marti je sve poastila
svojom poslednjom zaklinjalicom: razveseljavajuom, koja se obino koristila pri vaenju
zuba. Rasti se oseao prevareno: pie pomeano sa magijom, umesto da ga opusti,
otupelo ga je, umesto da iznivelie izmorenost, pojaalo ju je. Umesto da prui zaborav,
podsetilo ga je.
Izgleda, pomisli on, da su samo na Iolu i ani alkohol i magija delovali kako treba.
Osvrnuo se i pod meseevom svetlou ugledao na licima obeju devojaka bletave,
srebrnaste tragove suza.
Ba me zanima kaza, oblizujui utrnule, neosetljive usne ko je pobedio u toj bici.
Zna li neko?
Marti okrenu ka njemu lice, ali i dalje je lirski utala. Cvri su svirali u bagremima,
vrbama i jovama kod Zlatnog jezera, a abe kreketale. Ranjenici su jeali, molili, uzdisali.
I umirali. ani i Iola su se kikotale kroz suze.

*
Marti Sodergren je umrla dve nedelje nakon bitke. Spanala se sa oficirom iz Slobodne
druine kondotjera. Olako se odnosila prema toj avanturi. Za razliku od oficira. Kada se
Marti, ljubitelj promena, spanala posle sa temerskim rotmajsterom, kondotjer ju je,
poludevi od ljubomore, ubo noem. Obeen je zbog toga, ali vidaricu nisu uspeli da
spasu.
Rasti i Iola su umrli godinu dana nakon bitke, u Mariboru, za vreme najvee eksplozije
epidemije mije groznice, zaraze zvane i Crvena smrt ili po nazivu broda na kojem je
donesena Bi Katrione. Tada su iz Maribora pobegli svi lekari i veina svetenika. Rasti i
Iola su ostali, razume se. Leili su, jer su bili lekari. To to nije bilo leka protiv Crvene
smrti za njih nije imalo znaaja. Oboje su se zarazili. On je umro na njenim rukama, u
snanom, poverljivom zagrljaju njenih velikih, runih, seljakih ruku. Ona je umrla etiri
dana kasnije. Sama.
ani je umrla sedamdeset dve godine nakon bitke. Kao slavna i potovana
penzionisana dekanica Katedre za medicinu Oksenfurtskog univerziteta. Pokolenja
buduih hirurga ponavljali su njenu slavnu alu: Zaij crveno sa crvenim, uto sa utim,
belo sa belim. Sigurno e biti dobro.
 Malo ko je primeivao kako dekanica kriom brie suzu po izgovaranju te dosetke.
Malo ko.

*
abe su kreketale, cvrci svirali u vrbama kod Zlatnog jezera. ani i Iola kikotale su se
kroz suze.
Ba me zanima ponovi Milo Vanderbek, hobit, poljski hirurg, poznat kao Rasti.
Ba me zanima ko je pobedio?
Rasti ree lirski Marti Sodergren. Veruj mi, to bi bila poslednja stvar o kojoj bih
brinula da sam na tvom mestu.
 Jedni plamici su bili visoki i moni, svetleli su jasno i ivahno, a drugi su bili
malecni, lelujavi i drhtavi, a njihova svetlost je tamnela i zamirala. A na samom kraju
bio je jedan vrlo siuan plamiak, toliko slab da je jedva tinjao, jedva svetlucao, as
bleskajui sa velikim naporom, as se gasei gotovo potpuno.
iji je taj plamiak to se gasi? upita vetac.
Tvoj odgovori Smrt.
Fluren Delanoj, Bajke i predanja
 Deveto poglavlje

Visoravan je gotovo do samih vrhova planina, udaljenih, modrih u magli, bila kao pravo
kamenito more, ovde istalasana uzviicom ili planinskim grebenom, tamo najeena otrim
zupcima rifova. Utisak su pojaavale olupine brodova. Desetine olupina. Galija, galeasa,
koga, karavela, brikova, hulkova, drakara. Neke su izgledale kao da su se nedavno tu
nale, druge su bile gomile teko raspoznatljivih dasaka i rebara, to su evidentno leali
tu desetinama, ako ne stotinama godina.
Neke od olupina su leale kilogramima uvis, druge, prevrnute na stranu, izgledale su
kao da su ih izbacili satanski kvalovi{93} i oluje. Tree su ostavljale utisak brodova koji
plove nasred tog kamenitog okeana. Stajale su ravno i pravo, sa ponosno isturenim
galionima{94}, sa jarbolima koji pokazuju zenit, njiui ostacima jedara, pripona i taga.
Imali su ak svoje sablasne posade kosture mrtvih mornara zaklinjene u trule daske i
upletene u konope, zanavek zauzete beskonanom navigacijom.
Uzbunjeni pojavom jahaa, uplaeni topotom kopita, prhnue oblaci kretavih crnih
ptica iz jarbola, poprenica, konopa i kostura. Na asak su iarali nebo, poeli kruiti u
jatu nad planinskim grebenom bezdana, na ijem se dnu nalazilo jezero, sivo i glatko kao
iva. Na grebenu, delom nadvisujui olupine kulama, delom visei nad jezerom
bastionima utopljenim u uspravnu stenu, videlo se mrano i sumorno utvrenje. Kelpi
zaplesa, zafrkta, ulei ui, durei se na olupine, na skelete, na ceo taj pejza smrti. Na
kretave crne ptiurine koje su se ve vraale, ponovo sedale na polomljene jarbole i
koeve, na pripone i lobanje. Ptice su shvatile da se usamljenog jahaa ne treba plaiti.
Ako neko tu treba da se plai, onda je to upravo jaha.
Mirno, Kelpi Ciri kaza izmenjenim glasom. Ovo je kraj puta. Ovo je pravo mesto i
pravo vreme.

*
Ne znajui kako, nala se pred kapijom, pomolila se kroz olupine kao sablast. Prvi su je
primetili straari ispred kapije, kretanje gavrana alarmiralo ih je, a sada su oni vikali,
gestikulirali i pokazivali na nju prstima, pozivajui ostale.
Kada je dola do kapijske kule, tu je ve vladao mete. I poviena galama. Svi su
blenuli u nju. Malobrojni koji su je ve poznavali i videli ranije, kao Boreas Mun i Dakre
Silifant. I oni znatno brojniji koji su samo uli za nju novovrbovani Skelenovi ljudi,
najamnici i obini banditi iz Ebinga i okoline, koji su sada zaueno posmatrali sivokosu
devojku sa oiljkom na licu i maem na leima. Divnu vranu kobilu, visoko uzdignute
glave, koja frke i zvoni potkovicama po ploama dvorita.
Galama se stiala. Postalo je vrlo tiho. Kobila je koraala, podiui noge kao balerina,
potkovice su odzvanjale kao eki o nakovanj. Dugo je trajalo dok joj najzad nisu
prepreili put, ukrtajui gizarme i runke. Neko je nesigurnim i uplaenim gestom ispruio
ruku ka uzdama. Kobila frknu.
Vodite me devojka ree gromko kod gospodara ovog zamka.
 Boreas Mun, sam ne znajui zato to radi, pridra joj stremen i prui ruku. Drugi su
pridrali kobilu koja se ritala i frktala.
Prepoznaje li me, milostiva? upita tiho Boreas. Ve smo se sreli.
Gde?
Na ledu.
Pogleda ga pravo u oi.
Nisam tada gledala u vaa lica kaza ravnoduno.
Bila si Gospodarica Jezera ozbiljno je klimao glavom. Zbog ega si dola ovamo,
devojko? ta eli?
Jenefer. I svoju sudbinu.
Pre bih rekao smrt apnu. Ovo je zamak Stiga. Na tvom mestu bih pobegao
odavde to dalje.
Ponovo ga je pogledala. A Boreas je istog asa razumeo ta je elela da kae tim
pogledom.
Pojavio se Stefan Skelen. Dugo je posmatrao devojku, prekrstivi ruke na grudima. Na
kraju je energinim gestom pokazao da krene za njim. Pola je bez rei, sa svih strana
okruena naoruanim ljudima.
udna devojura promumla Boreas. I najei se.
Sreom, ona vie nije naa briga ree ironino Dakre Silifant. A tebi se udim to
si tako priao sa njom. Pa ona, vetica, ubila je Vargasa i Fripa, a kasnije Olu Harejma...
Sova je ubio Harejma odbrusi mu Boreas. Ne ona. Ona nam je poklonila ivot,
onda na santi, iako je mogla da nas kao tenad pokolje i podavi. Sve. Sovu isto.
Dakako Dakre pljunu na ploe dvorita. Danas e on, zajedno sa arobnjakom i
Bonhartom, nagraditi nju za tu milost. Videe, Mune, kako e je oni dovesti u red. Oni e
oderati kou sa nje u tankim trakama.
Da e je oderati, u to verujem proguna Boreas. Jer su protuve. A ni mi nismo
mnogo bolji, poto sluimo kod njih.
A izlaz imamo? Nemamo.
Neki od Skelenovih najamnika iznenada tiho kriknu, drugi uini isto. Neko opsova, neko
uzdahnu. Neko u tiini pokaza rukom.
Na grudobranima, na podgrednjacima, na krovovima kulica, na gesimsima, na
parapetima i vimpergama, na olucima, na vodorigama, dokle god pogled see, sedele su
crne ptice. U tiini, bez kretanja, doletele su sa olupina, i sada su sedele u tiini i
oekivanju.
Predoseaju smrt proguna neki od najamnika.
I crkotinu doda drugi.
Nemamo izlaz Silifant ponovi mahinalno, gledajui u Boreasa. Boreas Mun je
gledao u ptice.
Moda je vreme odgovori tiho da imamo?

*
Popeli su se gore velikim stepenicama sa tri podesta, proli su palirom kipova
postavljenih unutar nia du dugakog hodnika, zatim klaustar koji je okruivao vestibul.
Ciri je ila smelo, nije oseala strah, nisu u njoj budili strah ni oruje, ni banditske njuke
eskorte. Lagala je kada je rekla da se ne sea lica ljudi sa zamrznutog jezera. Seala se.
Seala se kako je Stefan Skelen, taj isti koji ju je sada natmurena lica vodio u dubinu tog
stranog zamka, drhtao i kljocao zubima na ledu.
Sada, kada se svaki as osvrtao i ario je pogledom, oseala je da je se on i dalje malo
boji. Udahnula je dublje.
Uli su u halu, ispod visokog, zvezdasto-rebrastog svoda poduprtog kolumnama, ispod
velikog pauinastog lustera. Ciri je videla ko je eka tamo. Strah joj je u utrobu zario
kandaste prste, stegao pesnicu, cimnuo je i okrenuo.
Bonhart se u tri koraka naao kraj nje. Obema rukama ju je zgrabio za kaput na
grudima, podigao, istovremeno je privlaei sebi, pribliavajui njeno lice svojim bledim
ribljim oima.
Pakao prohripta mora da je zacelo straan, poto si traila mene.
Nije odgovorila. U njegovom dahu je osetila alkohol.
A moda taj pakao nije eleo tebe, mali skote? Moda te je ona vraja kula sa
gaenjem ispljunula, okusivi tvoj otrov?
Privue je blie. Ona se okrenu i uzmae lice.
S pravom kaza tiho. S pravom se boji. Ovo je kraj tvog puta. Odavde ve nee
pobei. Ovde, u ovom zamku, pustiu krv iz tvojih ila.
Jeste li zavrili, gosn Bonharte?
Smesta je prepoznala ko je to rekao. arobnjak Vilgeforc, koji je najpre bio okovan
zarobljenik na Tanedu, a potom ju je gonio do Galebove kule. Tada je, na ostrvu, bio
veoma naoit. Sada se na njegovom licu neto promenilo, neto je uinilo da je postalo
runo i strano.
Dozvolite, gosn Bonharte arobnjak se nije ni pomakao u fotelji koja je podseala
na tron da ja, domain, preuzmem milu obavezu da poelim dobrodolicu u zamak Stiga
naoj goi, gici Cirili iz Cintre, Pavetinoj keri, Kalantinoj unuci, potomkinji slavne Lare
ep ijadal. Dobro dola. Molim te, prii blie.
Iz poslednjih arobnjakovih rei iezlo je ismevanje skriveno pod maskom ljubaznosti.
U njima su bile samo pretnja i naredba. Ciri je odmah osetila da nee biti u stanju da se
suprotstavi toj naredbi. Osetila je strah. Uasan paralizujui strah.
Blie siknu Vilgeforc. Sada je spazila ta to nije bilo kako treba sa njegovim licem.
Levo oko, znatno manje od desnog, mirkalo je, letelo i vrtelo se, kao da je divlje, u
nabranoj i modroj onoj duplji. Prizor je bio komaran.
Dranje hrabro, na licu trag straha ree arobnjak, krivei glavu. Moje pohvale.
Ukoliko hrabrost ne proizilazi iz gluposti. Odmah u raspriti eventualne matarije.
Odavde, kako je ispravno primetio gosn Bonhart, nee pobei. Niti teleportom, niti
pomou tvojih sopstvenih specijalnih sposobnosti.
Znala je da je bio u pravu. Ranije je ubeivala sebe da e, ako doe do neega, ona
uvek, makar i u poslednjem trenutku, uspeti da pobegne i sakrije se u vremenima i
mestima. Sada je znala da je to bila iluzorna nada, matarija. Zamak je ak vibrirao od
zle, neprijateljske, tue magije, neprijateljska i tua magija proimala ju je, penetrirala,
kao parazit je puzala u iznutricama, uporno joj milela sve do mozga. Nije mogla nita da
uini. Pala je pod neprijateljsku vlast. Nemona.
Nemam kud, pomisli, znala sam ta radim. Znala sam zato dolazim ovamo. Ostalo je
faktiki bila matarija. Pa nek bude ta biti mora.
Bravo ree Vilgeforc. Tana procena situacije. Bie ta biti mora. Tanije: bie to
ja odluim. Pitam se, pretpostavlja li, velianstvena moja, ta u odluiti?
Htela je da odgovori, ali pre no to je uspela da savlada otpor stegnutog i isuenog
grla, ponovo ju je predupredio, sondiravi joj misli.
Naravno da zna. Gospodarice Svetova. Gospodarice Vremen i Mest. Da, da,
velianstvena moja, nije me iznenadila tvoja poseta. Ja prosto znam gde si pobegla sa
jezera i na koji nain si to uinila. Znam sa ime i sa kime si se tamo srela. Znam na koji
nain si dospela ovamo. Jedino to ne znam jeste: da li je putovanje bilo dugo? I da li je
pruilo dovoljno utisaka?
Oh osmehnu se zlokobno, ponovo je predupredivi. Ne mora da odgovara.
Znam da je bio zanimijivo i fascinantno. Vidi, ja ne mogu da doekam da sam probam.
Veoma ti zavidim na tvom talentu. Morae da ga podeli sa mnom, velianstvena moja.
Da, morae, to je prava re. Dok ne podeli sa mnom svoj talenat, jednostavno te
neu ispustiti iz ruku. Ni danju, a ni nou te neu isputati iz ruku.
Ciri je najzad shvatila da joj nije samo strah stezao grlo. arobnjak ju je uutkivao i
davio magijom. Sprdao se sa njom. Poniavao je. Pred oima svih.
Pusti... Jenefer iskaljala je, grbei se od napora. Pusti je... A sa mnom moe da
uini ta god eli.
Bonhart prasnu u smeh, oporo se zasmejao i Stefan Skelen. Vilgeforc proaka malim
prstom ugao svog zastraujueg oka.
Ne moe biti tako glupa da ne zna da i ovako mogu da uradim sa tobom ta elim.
Tvoja ponuda je patetina, tavie, alosna i smena.
Potrebna sam ti... podie glavu, premda ju je to kotalo mnogo snage. Da bi
imao dete sa mnom. Svi to ele, ti takoe. Da, u tvojoj sam moi, sama sam ovamo
dola... Ti mene nisi uhvatio, iako si me jurio preko pola sveta. Dola sam ovamo sama i
sama ti se predajem. Za Jenefer. Za njen ivot. Tebi je to smeno? Onda pokuaj sa
mnom na silu... Videe, za tren e te proi volja za smehom.
Bonhart priskoi do nje i razmaha se nagajkom. Vilgeforc naini naizgled nehajan gest,
samo lagan pokret dlanom, ali i to je bilo dovoljno da bi odleti iz loveve ruke, a on sam
se zavrteo kao da su ga udarila kola puna uglja.
Gosn Bonhart kaza Vilgeforc, trljajui prste kako vidim, i dalje ima problem sa
shvatanjem obaveza gosta. Budite ljubazni da zapamtite: kada ste u gostima, ne
unitavaju se nametaj i umetnika dela, ne kradu se sitni predmeti, ne prljaju se tepisi i
mesta koja su teko dostupna. Ne uznemiravaju se i ne tuku drugi gosti. Ovo poslednje
barem dok ne zavri domain da uznemirava i tue, dok ne da znak da je dozvoljeno
uznemiravati i tui. Iz ovoga to sam upravo kazao, trebalo bi da ume da izvue vlastite
zakljuke, i ti, Ciri. Ne ume? Pomoi u ti. Sama mi se predaje i pokorno pristaje na
sve, dozvoljava mi da uinim sa tobom sve to poelim. I smatra da je ponuda prilino
irokogruda. Grei. Stvar je u tome da u sa tobom raditi ono to moram da uradim, a ne
ono to bih eleo. Primer: eleo bih da ti, u okvirima revana za Taned, iskopam barem
jedno oko, a ne mogu, zato to se bojim da nee preiveti.
Ciri je shvatila: sada, ili nikada. Izvila se u poluobrtu i izvukla Lastavicu iz korica. Ceo
zamak se najednom zakovitlao, osetila je kako pada, bolno razbijajui kolena. Sagnula
se, skoro dodirujui guzove elom, borila se sa vomitivnim refleksom. Ma joj iskliznu iz
utrnulih prstiju. Neko ga je podigao.
Daaa Vilgeforc kaza otegnuto, podupirui bradu na dlanove, nametene kao za
molitvu. Gde sam ja ono stao? Ah, da, tako je, tvoja ponuda. Jeneferini ivot i sloboda u
zamenu... Za ta? Za tvoje dobrovoljno davanje, voljno, bez nasilja i primoravanja? ao
mi je, Ciri. Za to to u ti uiniti, nasilje i primoravanje su jednostavno neizbeni.
Da, da ponovi, zainteresovano posmatrajui kako devojka breke, pljuje i upinje se
da povraa. Bez nasilja i primoravanja jednostavno se nee dogoditi. Uveravam te,
nikada ne bi pristala na to to u ti uiniti. Osim toga, kao to vidi, tvoja ponuda je i
dalje alosna i smena, a nadasve bezvredna. Stoga je odbacujem. Hajde, vodite je.
Odmah u laboratoriju.

*
Laboratorija se nije mnogo razlikovala od one za koju je Ciri znala u hramu Melitele u
Elanderu. Isto je bila jarko osvetljena, ista, sa dugim stolovima limenih povrina,
povrinama punim stakla, tegli, retorti, erlenmajera, epruveta, cevica, soiva, alembika,
koji su itali i klokotali, i drugog udnovatog pribora. Ovde je isto kao i u Elanderu otro
smrdelo na etar, piritus, formalin i jo neto, neto zbog ega je oseala strah. ak i
tamo, u prijaznom hramu, pokraj prijaznih svetenica i prijazne Jenefer, Ciri je oseala
strah. A svakako je tamo, u Elanderu, niko nije na silu vukao u laboratoriju, niko je nije
brutalno posaivao na klupu, niko je nije drao za ramena i ruke u elinom stisku. Tamo,
u Elanderu, nasred laboratorije nije bila strana elina fotelja, iji oblik je bio sadistiki
oigledan. Tamo nije bilo tipova odevenih u belo i oianih na elavo, tamo nije bilo
Bonharta, tamo nije bilo uzbuenog, pocrvenelog Skelena, koji nervozno oblizuje usne. I
tamo nije bilo Vilgeforca, sa jednim normalnim okom, a drugim malecnim i komarno
ivahnim.
Vilgeforc se okrenu od stola, na koji je due vreme slagao nekakve instrumente koji
bude grozu.
Vidi, moja velianstvena damo poe, prilazei ti si za mene klju za snagu i
vladavinu. Ne samo vladavinu nad ovim svetom, koji je jalovost nad jalovostima i osuen
na skoru propast, ve nad svim svetovima. Nad punom gamom mest i vremen koji su
nastali nakon konjunkcije. Siguran sam da me razume, neka od tih mesta i vremena ve
si sama posetila.
Mene nastavi ubrzo, podvijajui rukave stidim se da priznam, strano privlai
vlast. To je trivijalno, znam, ali ja elim da budem vladar. Vladar kojemu e se klanjati,
kojeg e ljudi blagosiljati samo zato to je izvoleo da postoji, i odavati mu boansku
poast, ako, recimo, poeli da spase njihov svet od kataklizme. Makar ih izbavio samo iz
hira. Oh, Ciri, srce mi raduje pomisao na to kako u velikoduno nagraivati verne, a kako
u okrutno kanjavati neposlune i nepokorne. Medom, slatkim samotokom za moju duu
kroz itava pokolenja, bie uznoene molitve meni i za mene, za moju ljubav i za moju
milost. itava pokolenja, Ciri, itavi svetovi. Nauli ui. uje li? Od vazduha, gladi, ognja,
rata i gneva Vilgeforca...
Mrdnuo je prstima tik ispred njenog lica, zatim ju je ustro uhvatio za obraze. Ciri je
vrisnula, trgla se, ali drao ju je snano. Usta su poela da joj drhte. Vilgeforc je to video i
zakikotao se.
edo Nenadnosti zasmeja se nervozno, a u uglu usta zabele mu se vrpca pene.
Aen Hen Ihaer, sveta vilenjaka Drevna krv... Sada ve samo moja.
Naglo se ispravi. Obrisa usta.
Razni glupaci i mistici izjavi svojim uobiajenim hladnim tonom probali su da te
prilagode budalatinama, legendama i predskazanjima, sledili su gen koji nosi, naslee
predaka. Meajui nebo sa zvezdama to se odbijaju na povrini jezera, mistino su
ustanovili da e gen koji presuuje o velikim mogunostima dalje evoluirati, da e
vrhunac snage postii u tvom detetu ili detetu tvog deteta. I oko tebe je rasla arobna
aura, snovao se dim tamjana. A istina je utoliko banalnija koliko i prozainija. Rekao bih,
organski prozaina. Vana je, velianstvena moja, tvoja krv. Ali u apsolutno doslovnom i
sasvim nepoetikom znaenju te rei.
Podigao je sa stola stakleni pric duine manje-vie pola stope. pric se zavravao
tankom, blago zakrivljenom cevicom. Ciri je osetila kako joj u ustima postaje suvo.
arobnjak je osmotrio pric pod svetlom.
Za trenutak izjavi hladno skinue te i posaditi u fotelju ba taj koga gleda sa
takvom radoznalou. Premda je poza neudobna, provee u toj fotelji neko vreme. A
pomou ovog pribora, koji te takoe, kako vidim, fascinira, bie oploena. Nee to biti
toliko strano, gotovo sve vreme e biti polusvesna od eliksira, koje u ti davati
intravenozno kako bih pravilno ugnezdio plodovo jaje i iskljuio mogunost vanmaterine
trudnoe. Ne mora da se boji, vet sam, radio sam to stotinu puta. Uistinu, nikada na
izabranicama sudbine i predodreenja, ali mislim da se materice i jajnici izabranica ne
razlikuju tako mnogo od materica i jajnika obinih devojaka.
A sada najvanija stvar Vilgeforc se naslaivao onim to govori. Moda e te to
zabrinuti, a moda obradovati, ali znaj da dete nee roditi. Ko zna, moda bi ono i bilo
veliki izabranik sa neobinim sposobnostima, spasitelj sveta i kralj naroda. Ali niko nije u
stanju da to garantuje, a ja, povrh toga, nemam nameru da ekam toliko dugo. Meni je
potrebna krv. Tanije, krv posteljice. im se placenta formira, izvadiu je iz tebe. Ostatak
mojih planova i namera, velianstvena moja, kako i sama shvata, vie te nee doticati,
pa nema smisla da te informiem o njima, bila bi to nepotrebna frustracija.
Zautao je, pravei proraunatu pauzu. Ciri nije mogla da iskontrolie uzdrhtala usta.
A sada arobnjak teatralno klimnu glavom izvoli na fotelju, gice Cirila.
Vredelo bi Bonhart blesnu zubima ispod sedih brkova da kurva Jenefer to gleda.
To joj pripada!
Naravno u uglu Vilgeforcovih osmehnutih usta ponovo se pojavi loptica pene.
Oploavanje je svakako sveta stvar, uzviena i sveana, to je misterija pri kojoj treba da
asistira cela blia rodbina. A Jenefer je ipak kvazimajka, a takva u primitivnim kulturama
gotovo aktivno uestvuje u svoenju{95} kerke. Hajde, dovedite je ovamo!
A to se tie te oplodnje Bonhart se nagnu nad Ciri, koju su ve poeli da skidaju
arobnjakovi elavi pomonici zar ne bi moglo, gosn Vilgeforce, to da bude vie
uobiajeno? Tradicionalno?
Skelen prasnu u smeh, odmahujui glavom. Vilgeforc blago namrti obrve.
Ne odree hladno. Ne, gosn Bonharte. Ne bi moglo.
Ciri, kao da je tek sada shvatila ozbiljnost situacije, dreknu prodorno. Jednom, pa drugi
put.
De, de iskrevelji se arobnjak. Hrabro, podignutog ela i maa smo uli u peinu
lava, a sada smo se uplaili male staklene cevice? Sramota, damo moja.
Ciri, koju uopte nije bila sramota, razdera se po trei put tako da su zazvonili
laboratorijski sudovi.
A ceo zamak Stiga odjednom je odgovorio vriskom i alarmom.

*
Teko nama, sinovi ponovi Moljac, okovanim krajem ruke eprkajui ubrivo
izmeu kamenja dvorita. Oj, videete, teko nama nesretnicima.
Bacio je pogled na kamarade, ali nijedan od straara nije komentarisao. Nije pustio
glas ni Boreas Mun, koji je ostao sa straarima kraj kapije. Svojom voljom, a ne po
naredbi. Mogao je kao Silifant da poe za Sovom, mogao je sopstvenim oima da se uveri
ta e se dogoditi sa Gospodaricom Jezera, kakva e je sudbina zadesiti. Ali Boreas nije
eleo to da gleda. Vie je voleo da ostane, na dvoritu, pod golim nebom, daleko od
odaja i sala gornjeg zamka, gde su odveli devojku. Ovde je bio siguran da do njega nee
dopreti ni njen krik.
Lo znak su ove crne ptice Moljac pokaza pokretom glave gavrane, koji su i dalje
sedeli na zidinama. Loe predskazanje je ovo devoje to doe na vranoj kobili. Kaem
vam, sluimo Sovi u ravom inu. A vele da sam Sova vie nije koroner niti vaan
gospodin, ve odmetnik kao i mi. Da je car strano besan na njega. Ako nas, sinovi,
zajedno uhvate, teko nama nesretnicima.
Aj, aj! doda drugi straar, brkonja sa eiriem ukraenim perima crne rode.
Blii nam se kolac! Loe je kada je car ljut.
Jaka stvar dobaci trei, koji je stigao u zamak Stiga sasvim nedavno sa poslednjom
partijom vrbovanom od strane Skelena. Moda car bude imao manjak vremena za nas.
Sada on ima mnogo drugih turbulencija. Vele, odluujua bitka je bila tamo negde na
severu. Nordling je potukao carske vojnike, odvalio ih na mrtvo ime.
Onda ree etvrti moda i nije tako loe to smo sa Sovom? Vazda je bolje kraj
onih koji su na vrhu.
Sigurno ree onaj novi da je bolje. ini mi se, Sova e se vinuti na vrh. A pored
njega emo i mi uploviti!
Oj, sinovi Moljac se podupre o runku. Glupi ste vi kao konjski repovi.
Crne ptice skoie u let sa ogluujuom lupnjavom i krakanjem, zatamnee nebo,
kovitlajui se kao oblak oko bastiona.
Koji vrag? jauknu neki od straara.
Otvorite kapiju.
Boreas Mun naglo oseti pronicljiv miris bilja: alfije, mente i timijana. Obliza balu i
protrese glavom. Zatvori i otvori oi. Nije pomoglo. Mrav, prosed gospodin nalik na
skupljaa poreza, koji se najednom pojavio pokraj njih, nije ni pomiljao da nestane.
Stajao je i smekao se stisnutim ustima. Boreasova kosa umalo nije podigla kapu uvis.
Molim vas, otvorite kapiju ponovi nasmejani gospodin. Bez odugovlaenja. Tako
e uistinu biti bolje.
Moljac je zvonko ispustio runku, stao ukrueno i bezglasno pomicao usta. Oi su mu
bile puste. Ostali su doli do kapije, koraajui kruto i neprirodno, kao automati. Skinuli
su gredu. Otvorili zasun.
Sa hukom kopita, u dvorite provali etvoro jahaa.
Jedan je imao kosu belu kao sneg, ma u njegovim rukama migao je kao munja.
Drugi je bio svetlokosa devojka, koja je razapinjala luk dok je konj trao. Trei jaha,
sasvim mlada devojka, zamanim udarcem krive sablje rasee Moljevu slepoonicu.
Boreas Mun zgrabi isputenu runku i zakloni se kopljem. etvrti jaha iznenada se
nadvisi nad njim. Na njegovom lemu su na obema stranama bila udenuta krila ptice
grabljivice. Zasija uzdignut ma.
Pusti, Kahire ree otro belokosi. tedimo vreme i krv. Milva, Regise, ovuda...
Ne promumla Boreas, sam ne znajui zato to ini. Ne tuda... Tamo je samo
slepo meuzie. Onamo je va put, onim stepenicama... Ka gornjem zamku. Ako hoete
da spasete Gospodaricu Jezera, onda treba da pourite.
Hvala kaza belokosi. Hvala ti, neznancu. Regise, uo si? Vodi!
Za tren su na dvoritu ostali samo leevi. I Boreas Mun, i dalje naslonjen na drci
runke. Koju nikako nije mogao da pusti, toliko su mu se tresle noge.
Gavrani su kriei kruili iznad zamka Stiga, crnim oblakom ovijajui kulu i bastione.

*
Vilgeforc saslua sa stoikom smirenou i kamenim licem zadihan izvetaj najamnika.
Ali uzvrzmalo i mirkavo oko ga je odalo.
Pomo u poslednji as zakripa zubima. Da ne poveruje. Takve stvari se
jednostavno ne dogaaju. Ili se dogaaju, ali u loim vaarskim predstavama, to mu
doe na isto. Budi ljubazan, dobri ovee, i reci mi da si sve to izmislio radi, recimo,
zabave.
Nisam izmislio! planu najamnik. Govorim istinu! Ovde su upali neki... Cela
banda...
Dobro, dobro prekinu ga arobrtjak. alio sam se. Skelene, lino se pozabavi tim
problemom. To ti je prilika da pokae koliko je zaista vredna tvoja vojska, iznajmljena
za moje zlato.
Sova poskoi i nervozno zamaha rukama.
Da ne shvata ovo olako, Vilgeforce? kriknu. Izgleda da ti ne shvata ozbiljnost
situacije! Ako je neko napao zamak, onda je to Emhirova vojska! A to znai...
To nita ne znai prekide ga arobnjak. Ali znam o emu se radi. Dobro, ako e
injenica da ima mene iza lea popraviti tvoj moral, neka ti bude. Hajmo. I vi, gosn
Bonharte.
to se tie tebe upilji svoje strane oi u Ciri ne zanosi se. Ja znam ko se ovde
pojavio sa tom pomoi dostojnom jeftine farse. I uveravam te da u tu jeftinu farsu
pretvoriti u horor.
Hej vi! siknu na sluge i pomonike. Okujte devojku u dvimerit, zatvorite u eliji i
tri puta zakljuajte i ne miite se od vrata. Glavom mi odgovarate za nju. Razumeli?
Da, gospodine.

*
Upali su u hodnik, iz hodnika u veliku dvoranu punu rezbarija, kao prava gliptoteka.
Niko im nije prepreio put. Videli su samo nekoliko lakeja, koji su zbrisali im su ih
ugledali.
Otrali su uz stepenice, Kahir utom razvali vrata, Angulema upade unutra za bojnim
povikom i udarcem sablje obori lem sa oklopa kraj vrata za koji je mislila da je straar.
Shvatila je greku i zariala od smeha.
He-he-he! Gledajte samo...
Angulema! Geralt je prizva parneti. Ne stoj! Dalje!
Pred njima se otvorie vrata, kroz njih se pomolie siluete. Milva bez razmiljanja
razape luk i posla strelu. Neko vrisnu. Zatvorili su vrata, Geralt je uo kako je huknuo
zasun.
Dalje, dalje! kriknu on. Ne stajte!
Vee kaza Regis. Ovo tranje nema smisla. Poi u... Poleteu u izvidnicu.
Leti.
Vampir je nestao kao da ga je vetar oduvao. Geralt nije imao vremena da se udi.
Ponovo su nabasali na ljude, ovog puta naoruane. Kahir i Angulema sa vriskom
skoie ka njima, a ljudi se bacie u beg, uglavnom zbog, kako se inilo, Kahira i
njegovog impozantnog lema sa krilima.
Uleteli su u klaustar, u galeriju koja je okruivala unutranji vestibul. Od portika, koji je
vodio u dubinu zamka, delilo ih je moda dvadeset koraka kad se sa suprotne strane
klaustra pojavie prilike. Krici zagrmee u ehu. I zafijukae strele.
Sakrijte se! viknu vetac.
Strele su letele kao pravi grad. Zujala su pera, vrhovi strela kresali su iskre sa parketa,
odvaljivali tukaturu sa zidova. Sitna praina zasipala je Geralta i kompanjone.
Bacaj se! Iza balustrade!
Bacili su se, krijui se, kako je ko mogao, iza spiralnih stubaca sa izrezbarenim
listiima. Ali nije im to prolo tek tako. Vetac je uo kada je Angulema vrisnula, video je
kako se hvata za ruku, za rukav koji je momentalno bio natopljen krviju.
Angulema!
Ne! Prolo je kroz meso! devojka odviknu samo blago drhtavim glasom, potvrujui
ono to je znao. Da je strela raskomadala kost, Angulema bi se onesvestila od oka.
Strelci sa galerije gaali su bez pauze, vikali, dozivajui pojaanje. Nekoliko ih je
otralo na stranu, kako bi udarali po njima iz otrijeg ugla. Geralt opsova, proceni
razdaljinu koja ih je delila od arkade. Nije to izgledalo ba najbolje. Ali ako bi ostali tu
gde jesu, to bi znailo smrt.
Skaemo! dreknu. Pazite! Kahire, pomozi Angulemi!
 Rasturie nas!
Skaemo! Moramo!
Ne! viknu Milva, ustajui sa lukom u aci.
Ispravila se i stala u streliarsku pozu, kao pravi kip, mermerna amazonka sa lukom.
Strelci na galeriji urliknue.
Milva je pustila tetivu.
Jedan od strelaca polete unazad, zalupi leima o zid, a na zidu procveta krvava
prskotina koja je podseala na velikog oktopoda. Iz galerije se razgrme krik, rik gneva,
zlobe i groze.
Tako mi Velikog Sunca... zajea Kahir. Geralt mu stisnu rame.
Skaemo! Pomozi Angulemi!
Strelci sa galerije usmerie ceo odstrel ka Milvi. Streliarka nije ni trepnula, mada se
oko nje prailo od maltera, letele su prskotine mermera i okresine sa ipki strela koje su
se krile okolo. Spokojno je pustila tetivu. Ponovo urlik, drugi strelac se stropotao kao
krpena lutka, isprskavi kompanjone krvlju i mozgom.
Sad! zaurla Geralt, videvi kako straari bee sa galerije, kako padaju na pod,
skrivajui se od preciznih strela. Gaala su jo samo trojica najodvanijih.
Vrh strele razbio se o stub, zasipajui Milvu prahom maltera. Streliarka dunu u vlasi
koje su joj padale na lice i zategnu luk.
Milva! Geralt, Angulema i Kahir domogli su se arkade. Pusti to! Bei!
Jo samo jednom kaza streliarka sa perom strele u uglu usta.
Tetiva zakripa. Jedan od one trojice odvanih zajauka, previ se preko balustrade i
strovali se dole, na ploice dvorita. im su to videli ostali, odmah ih je napustila
odvanost. Zalegli su na parket i pripili se uz njega. Oni koji su pritekli u pomo nisu se
urili da izau na galeriju i izloe se Milvinom odstrelu.
Sa jednim izuzetkom.
Milva ga je odmah procenila. Nizak, vitak, preplanuo. Sa uglaanim titnikom na levoj
podlaktici, sa streliarskom rukavicom na desnoj ruci. Videla je kako podmee skladan,
kompozitan luk sa isprofilisanim, izrezbarenim rukohvatom, kako ga glatko napinje.
Videla je kako tetiva u punoj nategnutosti precrtava njegovo preplanulo lice, videla je
kako crvenoperi kraj dodiruje njegovo lice. Videla je da dobro niani.
Podmetnula je luk, glatko ga napela, ciljajui jo tokom napinjanja. Tetiva joj je
dodirnula lice, pero na zadnjem kraju ugla ustiju.

*
Snano, snano, Maro. Skroz do lica. Zavri tetivu prstima kako ti strela ne bi ispala
iz sedita. aka skroz do obraza. Niani! Oba oka otvorena! Sad zadri dah. Gaaj!
Tetiva, uprkos vunenom titniku, bolno zagrize levu nadlakticu.
Otac je hteo neto da kae, ali ga je spopao kaalj. Teak, suv, bolan kaalj. Sve gore
kalje, pomisli Mara Baring, sputajui luk. Sve gore i sve ee. Jue se raskaljao kada
je uzimao na nian srndaa. Zbog toga smo za ruak imali samo kuvanu lobodu. Ja mrzim
kuvanu lobodu. Mrzim glad. I bedu.
Stari Baring udahnu vazduh, kripavo hropui.
 Pedalj od centra je otila tvoja strela, devojko! Ceo pedalj! A rekao sam ti da se ne
trese toliko, da ne sputa tetivu! A ti skae, kao da ti se pu zavukao meu guzove. I
previe dugo niani. Gaa izmorenom rukom! Samo unitava strele!
Ali pogodila sam! I uopte nije pedalj, samo pola pedlja od centra.
Ne prepiri se! Dabome, bogovi su me kaznili, poslavi mi devojuru eprtlju umesto
sina.
Nisam eprtlja!
Sad emo da vidimo. Gaaj jo jednom. Ali seti se onoga to sam kazao. Mora da
stoji kao da si ukopana u zemlju. Niani i gaaj brzo. ta se krevelji?
Zato to me opanjkavate.
Moje oinsko pravo. Gaaj.
Napela je luk, naduvena i nadomak plaa. Primetio je to.
Volim te, Maro ree gluvo. Imaj to uvek na umu.
Pustila je tetivu, im je kraj strele dodirnuo njena usta.
Dobro ree otac. Dobro je, keri.
I uasno se raskalja, hriptavo.

*
Preplanuli strelac sa galerije na mestu je poginuo. Milvina strela pogodila ga je ispod
levog pazuha i ula duboko, vie od polovine strele se zarilo, zdrobivi rebra i probivi
plua i srce.
Crvenopera strela preplanulog strelca, ispaljena deli sekunde ranije, pogodila je Milvu
nisko u stomak i izala pozadi, skrivi joj karlicu, razvalivi creva i arterije. Streliarka je
pala na parket kao da je bila udarena ovnom za razbijanje zidova.
Geralt i Kahir dreknue u jedan glas. Ne obazirui se na to to su se strelci sa galerije,
im su videli Milvin pad, ponovo latili lukova, oni su iskoili iz portika koji ih je titio,
zgrabili streliarku i odvukli je, bez obzira na kiu strela. Jedna od strela zazvonila je na
Kahirovom lemu. Druga Geralt bi dao glavu proeljala mu je kosu.
Milva je za sobom ostavljala iroku i blistavu traku krvi. Na mestu na koje su je poloili,
u tren oka, na parketu je porasla ogromna bara. Kahir je psovao, a ruke su mu se tresle.
Geralt je osetio kako ga obuzima oajanje. I gnev.
Tetka! zaurla Angulema. Tetka, nemoj da umreeee!
Marija Baring je otvorila usta i zastraujue se nakaljala, ispljunuvi krv na bradu.
I ja tebe volim, tatice ree sasvim razgovetno.
I umre.

*
elavi pomonici nisu mogli da izau na kraj sa Ciri koja se drala, u pomo su im
pritekli lakeji. Jedan, koga je valjano utnula, odskoio je, sagnuo se i pao na kolena,
oberuke stiskajui meunoje i spazmatino grabei vazduh.
Ali to je samo razgnevilo ostale. Ciri je dobila pesnicom u vrat, a otvorenom akom u
lice. Obalili su je, neko ju je solidno utnuo u butinu, a neko joj je seo na listove. Jedan
od elavih pomonika, mlad tip zlobnih zeleno-zlatnih oiju kleknuo joj je na grudi, zabio
joj prste u kosu i snano je udario. Ciri je urliknula.
Pomonik je takoe urliknuo. I izbuljio oi. Ciri je videla kako mu je iz obrijane glave u
potocima iknula krv, prljajui beli mantil sablasnim dezenom.
U sledeoj sekundi, u laboratoriji se razbuktao pakao.
Zatutnji isprevrtan nametaj. Prodoran tresak i krekanje razbijenog stakla slili su se sa
paklenim zavijanjem ljudi. Dekokti, filtari, eliksiri, ekstrakti i druge magine supstance,
koje su se razlile po stolovima i podu, meali su se i vezivali, neki su pri kontaktu itali i
izbacivali klupka utog dima. Prostoriju je momentalno ispunio nagrizajui smrad.
Usred dima, kroz suze izazvane paljevinom, Ciri je sa grozom primetila kako se po
laboratoriji, izvanrednom hitrinom, vrzma crn oblik koji ju je podseao na ogromnog
slepog mia. Videla je kako se slepi mi u letu zakainje o ljude, videla je kako zakaeni
padaju sa vriskom. Pred njenim oima neto je podiglo lakeja dok je pokuavao da
pobegne, i bacilo ga na sto, gde se ritao, brizgao krv i kretao okruen retortama,
alembicima, epruvetama i erlenmajerima.
Prolivene meavine prsnule su na lampu. Zaitalo je, zasmrdelo, a u laboratoriji
iznenada eksplodira vatra. Usplamteli talas rasterao je dim. Ciri je stisnula zube da ne bi
kriknula.
Na gvozdenoj fotelji, onoj predvienoj za nju, sedeo je vitak, prosed mukarac odeven
u elegantnu crninu. Mukarac je spokojno grizao i sisao vrat obrijanog pomonika,
prebaenog preko njegovih kolena. Pomonik je tanko poskvikivao i konvulzivno drhtao, a
njegove ispruene noge i ruke ritmino su poskakivale.
Mrtvakomodri plamenovi plesali su po limenoj povrini stola. Retorte i erlenmajeri su
huno eksplodirali, jedni za drugima.
Vampir istre zailjene onjake sa rtvinog vrata i upilji u Ciri oi, crne kao gagati.
Bivaju prilike ree objanjavajui, oblizujui krv sa usana kada jednostavno ne
moe da se ne napije.
Bez straha osmehnu se, videvi joj izraz lica. Ne plai se, Ciri. Drago mi je da
sam te pronaao. Zovem se Emjel Regis. Ja sam, premda e ti to moda zvuati udno,
drug veca Geralta. Doao sam ovamo zajedno sa njim da te spasemo.
U zapaljenu laboratoriju upade naoruani najamnik. Geraltov drug okrenu glavu ka
njemu, zasikta i iskezi onjake. Najamnik preneraeno zaurla. Urlanje se dugo stiavalo u
daljini.
Emjel Regis zbaci sa kolena pomonikovo nepokretno telo, meko kao krpa, ustade i
protegnu se isto kao maka.
Ko bi pomislio kaza. Kakav kepec, a kakva izvrsna krv u njemu. To se zove:
skrivene vrednosti. Dozvoli, Cirila, odveu te kod Geralta.
Ne promumla Ciri.
Ne mora da se boji mene.
Ne bojim se usprotivi se, hrabro se borei sa zubima, koji su se zaintaili da
cvokou. Nije u tome stvar... Ali ovde negde je zarobljena Jenefer. Ja je moram to pre
osloboditi. Bojim se da e Vilgeforc... Molim vas, gospodine...
Emjel Regis.
Upozorite, dobri gospodine, Geralta da je ovde Vilgeforc. On je arobnjak. Neka
Geralt bude na oprezu.

*
Mora da bude na oprezu ponovi Regis, gledajui u Milvino telo. Zato to je
Vilgeforc snaan vra. A ona oslobaa Jenefer.
Geralt opsova.
Hajde! kriknu, kako bi krikom u kompanjonima probudio pali duh. Idemo!
Idemo Angulema ustade, obrisa suze. Idemo! Majku mu, vreme je da izgazimo
nekoliko guzica!
Oseam u sebi zasia vampir, komarno se osmehujui takvu snagu da bih
verovatno mogao da razbucam ceo ovaj zamak.
Vetac ga pogleda s podozrenjem.
Ba toliko nee biti potrebno ree. Ali probijte se na gornji sprat i malo napravite
frku, kako biste skrenuli panju sa mene. Ja u probati da pronaem Ciri. Nije dobro, nije
dobro, vampiru, to si je ostavio samu.
Zahtevala je objasni smireno Regis. Tonom i stavom koji iskljuuje diskusiju.
Priznajem, iznenadila me je.
Znam. Idite na gornje spratove. Drite se! Ja u probati da je pronaem. Nju ili
Jenefer.

*
Pronaao ju je, i to veoma brzo.
Naleteo je na njih sluajno, sasvim neoekivano, istravajui iza zavoja hodnika. Video
ju je. A od tog prizora adrenalin ga je ubo u ile na vrhovima dlana.
Nekoliko dripaca je hodnikom vuklo Jenefer. arobnjakinja je bila raupana i okovana
lancima, to joj nije smetalo da se trza, rita i psuje kao luki nosa.
Geralt nije dozvolio dripcima da se povrate od prepada. Udario je samo jedanput,
samo jednog, kratkim udarcem iz lakta. Dripac je zacvileo kao pas i zaneo se, sa
zveketom i hukom tresnuo glavom o oklop koji je stajao u nii i skliznuo niz njega
razmazujui krv po limovima.
Ostali bilo ih je trojica pustie Jenefer i odskoie. Osim etvrtog, koji je zgrabio
arobnicu za kosu i naslonio joj no na vrat, odmah iznad dvimeritnog okovratnika.
Ne prilazi! dreknu. Zaklau je! Ne alim se!
Ni ja Geralt zavrte maem i pogleda dripca u oi. Dripac nije izdrao. Pustio je
Jenefer i prikljuio se kompanjonima. Svi su ve imali oruje u rukama. Jedan je sa zidne
panoplije strgao istorijsku ali stranu helebardu. Pogrbljeni, svi su se dvoumili izmeu
napada i odbrane.
Znala sam da e doi ree Jenefer, ponosno ustajui. Pokai, Geralte, ovim
mangupima ta moe veev ma.
Visoko je uzdigla okovane ruke, napinjui lanac na okovima.
Geralt oberuke zgrabi sihil, blago nakrivi glavu i naniani. I posee. Tako brzo da niko
nije primetio pokret otrice.
Okovi zvuno padoe na parket. Neko od dripaca uzdahnu. Geralt snanije stegnu
rukohvat i premesti kaiprst na balak.
Stani mirno, Jen. Glavu malo u stranu, molim.
arobnica nije ni trepnula. Zvuk metala udarenog maem bio je veoma slab.
Dvimeritni okovratnik pade kraj lanca. Na Jeneferinom vratu procveta jedna, samo
jedna malecna kapljica.
Zasmejala se, trljajui koren ake. I okrenu se ka dripcima. Nijedan nije izdrao njen
pogled.
Onaj sa helebardom oprezno, kao da se boji da ne zazvei, poloi drevno oruje na
parket.
Sa ovakvima promrmlja Sova neka se bije sam. Meni je ivot mio.
Nama su naredili promrmlja drugi, povlaei se. Naredili su nam... Mi protiv svoje
volje...
Nikada nismo bili trei obliza usne teke ruke prema vama... Dok ste bili
zarobljeni... Potvrdite to...
Gubite se kaza Jenefer. Osloboena iz dvimeritnih okova, ispravljena, ponosno
uzdignute glave, izgledala je kao titanka. Njena crna neuredna griva izgledala je kao da
dosee do svoda.
Dripci kidnue. Kradom i bez osvrtanja. Jenefer, smanjivi se do normalnih razmera,
baci se Geraltu oko vrata.
Znala sam da e doi po mene promumla, traei ustima njegova usta. Da e
doi, makar se desilo ne znam ta.
Hajdemo ree on ubrzo, hvatajui dah. Sada Ciri.
Ciri potvrdi. A za sekund joj se u oima raspali ljubiast ar koji budi grozu.
I Vilgeforc.

*
Iza ugla iskoi dripac sa samostrelom, urliknu i opali, ciljajui u arobnicu. Geralt skoi
kao oparen, mahnu maem, a strela, odbivi se o ma, prelete tik iznad glave
samostrelca, toliko blizu da se samostrelac zgrio. Nije uspeo da se odgri, vetac je
doskoio i rasporio ga kao arana. Jo napred u hodniku, stajala su druga dvojica, takoe
su imali samostrele, takoe su gaali, ali su im se ruke previe tresle da bi mogli da
pogode. U narednom trenutku, vetac je ve bio kraj njih i obojica su umrla.
Kuda, Jen?
arobnica se koncentrisala, sklopivi oi.
Tuda. Uz ove stepenice.
Sigurna si da je to dobar put?
Da.
Razbojnici su ih napali odmah iza zavoja hodnika, nedaleko od ukraenog arhivolta
portala. Bilo ih je vie od deset, a bili su naoruani kopljima, partizanama i korsekama. I
oni su bili odluni i svojeglavi. I pored toga je prolo kao podmazano. Jenefer je jednog
odmah pogodila u grudi, ispalivi vatrenu strelu iz dlana. Geralt se zavrteo u pirueti i
uleteo meu ostale, a patuljaki sihil je mirkao i siktao kao zmija. Kada su etvorica
pala, ostali su pobegli, zveketom i topotom budei eho u hodnicima.
 Da li je sve u redu, Jen?
Ne moe biti bolje.
Ispod arhivolta je stajao Vilgeforc.
Pod utiskom sam kazao je smireno i zvuno. Zacelo sam pod utiskom, vee.
Naivan si i beznadeno glup, ali tehnikom stvarno moe izazivati potovanje.
Tvoji razbojnici Jenefer odgovori jednako smireno upravo su uhvatili maglu,
ostavljajui te u naoj milosti. Predaj mi Ciri i pokloniemo ti zdravlje.
Zna li, Jenefer arobnjak se iskrevelji da je to danas ve druga irokogruda
ponuda? Hvala, hvala. A ovo je moj odgovor.
Pazi! Jenefer vrisnu, odskaui. Geralt isto odskoi. U pravi as. Stub vatre, koji je
izbijao iz arobnjakovih ruku, promenio je mesto, gde su do maloas stajali, u crnu i
itavu gustu masu. Vetac obrisa s lica a i ostatke obrva. Video je da Vilgeforc isprua
ruku. Bacio se u stranu i pao na parket iza baze kolumne. Tako je huknulo da je
zazvealo u uima, a ceo zamak se tresao iz temelja.
Huk je kao eho protutnjao po zamku, zidovi su se zatresli, zazvonili su lusteri. Sa
lomljavom je pao veliki uljani portret u ramu prevuenom pozlatom.
Najamnici, koji su dotrali iz pravca vestibula, imali su u oima divlji strah. Stefan
Skelen ih je ohladio preteim pogledom, pozvao na red strogim izrazom lica i glasom.
ta je? Govorite!
Gosn koroneru... ishripta jedan. Tamo je uas! To su demoni i avoli... Bez
omake tuku iz lukova... ibaju strano... Smrt je tamo... Na sve strane je crveno od krvi!
Desetorica su pala... Moda vie... A tamo... ujete li?
Huknu ponovo, zamak se zatrese.
Magija proguna Skelen. Vilgeforc... Pa, videemo. Uveriemo se ko e koga.
Dotrao je sledei najamnik. Bio je bled i opraen malterom. Dugo nije mogao da
izusti re, a kada je konano progovorio, letele su mu ruke i drhtao glas.
-Tamo... Tamo... Stvor... Gosn koroneru... Kao veliki crni imi... Na moje oi je
ljudima glave otkidao... Samo je krv ikljala! A on je zvidao i smejao se... O, ovolike je
imao zubine!
Ostaemo bez glava... proapta neko iza Sovinih leda.
Gosn koroneru Boreas Mun je reio da progovori. To su aveti. Video sam...
mladog grofa Kahira ep Kelaha. A on je ipak mrtav.
Skelen ga pogleda, ali nita nije kazao.
To nisu ljudi zajea neki od najamnika. To su arobnjaci i pakleni avoli! Ljudska
snaga nee izai na kraj s takvima...
Sova prekrsti ruke na grudima i pree smelim i vladarskim pogledom po najamnicima.
Onda se neemo izjavi gromko i ubedljivo meati u taj konflikt paklenih sila!
Neka se demoni bore sa demonima, arobnjaci sa arobnjacima, a aveti sa mrtvacima
ustalim iz grobova. Neemo im smetati! Mi emo ovde spokojno saekati rezultat boja.
Ozarie se lica najamnika. Moral je osetno porastao.
Te stepenice nastavi Skelen monim glasom jedini su put ka izlasku. Saekaemo
ovde. Videemo ko e pokuati da sie niz njili.
Odozgo se razlee straan huk, sa svoda se uz ujno utanje osipala tukatura.
Zasmrdeli su sumpor i paljevina.
Previe je mrano ovde povika Sova, gromko i smelo, kako bi ojaao duh svojoj
vojsci. Brzo, zapalite ta moete! Baklje, lueve! Moramo dobro videti ko e se pojaviti
na tim stepenicama! Napunite nekim gorivom te gvozdene korpe!
Kakvim gorivom, gospodine?
Skelen bez rei pokaza kojim.
Slikama? upita s nevericom najamnik. Crteima?
Tako je frknu Sova. to gledate tako? Umetnost je umrla!
Ramovi su otili u cepke, a slike u trake. Dobro isueno drvo i platno zasieno
firnajzom odmah su planuli, oiveli u jarkom plamenu.
Boreas Mun je posmatrao. Ve je bio potpuno odluan.

*
Huknulo je, blesnulo, kolumna iza koje je u poslednjem trenutku uspeo da skoi,
raspala se. Trup se slomio, kapitel ukraen akantusom grunuo je o parket, zdrobivi
mozaik od terakote. Ka njima je uz fijuk poletela kuglasta munja. Jenefer ju je odbila,
gestikulirajui i uzvikujui zaklinjalice.
Vilgeforc je iao ka njima, njegov plat je leprao kao krila zmaja.
Jenefer me ne udi govorio je, idui. Ona je ena, evolutivno nie bie,
upravljana hormonalnim haosom. Meutim, ti, Geralte, nisi samo mukarac razuman po
prirodi, ve i mutant, otporan na emocije.
Mahnuo je rukom. Huknulo je, blesnulo. Munja se odbila od tit koji je Jenefer stvorila
inima.
Mimo tvog razuma Vilgeforc je nastavio dalje, prelivajui vatru iz dlana u dlan u
jednoj stvari iskazuje zauujuu i glupu konsekventnost: neprestano hoe da vesla
uzvodno i pia uz vetar. To je moralo ravo da se okona. Znaj, da si se danas ovde, u
zamku Stiga, ispiao uz uragan.

*
Negde na donjim spratovima kljuala je borba, neko je grozno urlao, kukao, zavijao od
bola. Neto je tamo gorelo, Ciri je udahnula dim i vonj paljevine, osetila je nalet toplog
vazduha.
Neto je huknulo sa takvom silinom da su zadrhtali stubovi koji podupiru svod, a sa
zidova se osipao malter.
Ciri je obazrivo provirila iza ugla. Hodnik je bio prazan. Brzo i tiho je pola njime, sa
leve i sa desne strane stajali su redovi kipova postavljenih u nie. Ve je nekada videla te
kipove.
U snovima.
Izala je iz hodnika. I naletela je pravo na oveka sa kopljem. Skoila je unazad,
spremna za salto i eskivau. I tada je shvatila da to nije ovek, ve seda, mrava i
pogrbljena ena. I da to nije koplje, ve metla.
Zatvorena je ovde negde nakalja se Ciri arobnica crne kose. Gde?
ena sa metlom je dugo utala, mrdajui usta kao da je neto vakala.
 A otkuda ja to znam, golubice? promrmlja najzad. Pa ja ovde samo istim.
Nita, samo istim za njima i istim ponovi, uopte ne gledajui u Ciri. A oni
nita, samo stalno prljaju. Pogledaj sama, golubice.
Ciri pogleda. Na parketu se videla cikcakasto razmazana pruga krvi. Traka se protezala
nekoliko koraka i zavravala kraj lea zgrenog ispred zida. Napred su leala jo dva lea,
jedan sklupan, drugi gotovo nepristojno raskreen. Pored njih su stajali samostreli.
Stalno prljaju ena je uzela kofu i krpu, klekla i latila se ribanja. Prljavtina, nita
vie, samo prljavtina, stalno prljavtina. A ti isti i isti. Da li e ikada doi kraj tome?
Ne Ciri ree oporo. Nikada. Takav je ovaj svet.
ena je prestala da riba. Ali glavu nije dizala.
Ja istim ree. Nita vie. Ali tebi, golubice, kazau da treba da ide pravo, pa
onda levo.
Hvala.
ena spusti glavu nie i nastavi ribanje.

*
Bila je sama. Sama i zalutala u haos od hodnika.
Gice Jeneeefeeeer!
Do tada je uvala tiinu, plaei se da ne navue sebi na vrat Vilgeforcove ljude. Ali
sada...
Jeeneeeefeeer!
Uinilo joj se da je neto ula. Da, sigurno jeste!
Utrala je u galeriju, a odatle u veliku dvoranu, meu skladne stubove. Do njenih
nozdrva ponovo je dopro smrad paljevine.
Bonhart se kao duh pomolio iz nie i udario je pesnicom u lice. Zanela se, a on skoi na
nju kao jastreb, zgrabi je za grlo i nadlakticom prignjei uza zid. Ciri pogleda u njegove
riblje oi i oseti kako joj srce silazi dole, do abdomena.
Ne bih te pronaao da nisi vikala izbrekta. Ali vikala si, i to enjivo! To si za
mnom tako eznula? Voljena?
Neprestano je pritiskajui uza zid, gurnuo je ruku u njenu kosu. Ciri je poela da trza
glavom. Lovac iskezi zube. Preao je dlanom po njenom ramenu, stisnuo grudi, brutalno
je epao za medunoje. Potom ju je pustio, gurnuo, a ona je skliznula niz zid.
Bacio joj je ma pred noge. Njenu Lastavicu. A ona je momentalno znala ta on eli.
Radije bih u areni procedi on. Kao kruna, kao finale mnogih lepih predstava.
Vetica protiv Lea Bonharta! Eh, ljudi bi platili da vide tako neto! Hajde! Dii elezo i
vadi ga iz korica.
Posluala je. Ali nije izvukla otricu iz korica, samo je prebacila pojas preko lea tako
da joj balak bude nadohvat ruke.
Bonhart se povukao za jedan korak.
Mislio sam kaza da e mi biti dovoljno ako zaraujem oi tim intervencijama koje
priprema za tebe Vilgeforc. Pogreio sam. Ja moram da osetim kako tvoj ivot tee po
mojoj otrici. Serem se na ini i arobnjake, na predodreenje, na proroanstvo, na
sudbinu sveta, serem se na drevnu i na mlau krv. ta meni znae sva ta proroanstva i
magija? ta ja imam od njih? Nita! Nita se ne moe uporediti sa zadovoljstvom...
Zastao je. Videla je kako je stisnuo usta, kako su mu zlokobno blesnule oi.
Pustiu ti krv iz ila, vetice zasikta. A posle, pre no se ohladi, proslaviemo
venanje. Ti si moja. I umree kao moja. Vadi oruje.
Razlegao se dalek huk, zamak se zatresao.
Vilgeforc pojasni Bonhart, skamenjenog lica tamo pravi kau od tvojih veevskih
spasilaca. Hajde, devojko, vadi ma.
Moram da pobegnem, pomisli ona ukoena od straha, da pobegnem na druga mesta, u
druga vremena, bilo kuda dalje od njega, bilo kuda. Oseala je stid: kako to da beim?
Da ostavim njima na milost i nemilost Jenefer i Geralta? Ali razum je doaptavao: mrtva
im ba neu biti od pomoi...
Koncentrisala se, stiskajui pesnice uz slepoonice. Bonhart je odmah shvatio ta se
sprema i bacio se ka njoj. Ali bilo je prekasno. U Cirinim uima je zaumelo, neto je
blesnulo. Uspelo je, pomisli trijumfalno.
Smesta je shvatila da je trijumf bio preran. Shvatila je to, uvi besnu dreku i psovke.
Za fijasko je sigurno bila kriva zla, neprijateljska aura tog mesta. Prenela se, ali ne
daleko. ak ni van vidokruga, ve na suprotan kraj galerije. Nedaleko od Bonharta. Ali
van dosega njegovih ruku i njegovog maa. Barem privremeno.
Praena njegovim urlikom, Ciri se okrenula i pobegla.

*
Protrala je dugim i irokim hodnikom, praena mrtvim pogledima kanefora od
alabastera koje su podupirale arkadu. Skrenula je jednom, pa drugi put. Htela je da zbuni
i izgubi Bonharta, a osim toga, uputila se ka odjecima borbe. Tamo gde je trajala borba
bili su njeni prijatelji.
Upala je u veliku okruglu prostoriju, nasred koje je stajala rezbarija na mermernom
postolju, koja je predstavljala enu pokrivenog lica, najverovatnije boginju. Iz prostorije
su vodila dva hodnika, oba dosta uska. Izabrala je nasumice. Oito je loe izabrala.
Devojka! viknu jedan od bandita. Imamo je!
Bilo ih je previe da bi rizikovala borbu, ak i u uskom hodniku. A Bonhart je sigurno
ve bio blizu. Ciri se okrenula i dala u beg. Upala je u dvoranu sa mermernom boginjom. I
obamrla.
Pred njom je stajao vitez sa velikim maem, u crnom kaputu i sa lemom ukraenim
krilima ptice grabljivice.
Grad je goreo. ula je huk vatre, videla treperave plamenove, oseala je vrelinu
poara. U uima joj je brujalo rzanje konja, vrisak ubijanih... Krila crne ptice iznenada
zaleprae, pokrivajui sve... U pomo!
Cintra, pomisli, dolazei sebi. Ostrvo Taned. ak me je i ovde stigao. On je demon.
Opkolili su me demoni, komari iz mojih snova. Iza mene je Bonhart, ispred mene on.
uli su se krici i topot lakeja koji su dotravali.
Vitez sa lemom iznenada naini korak. Ciri prelomi strah. Izvue Lastavicu iz korica.
Nee me dotai!
Vitez ponovo zakorai, a Ciri sa uenjem primeti da se iza njegovog kaputa skriva
svetlokosa devojka naoruana krivom sabljom. Devojka kao ris promae pokraj Ciri i
udarcem sablje obori na parket jednog od lakeja. A crni vitez, uda li, umesto da napadne
Ciri, snanim udarcem raspoluti drugog lakeja. Ostali se povukoe u hodnik.
Svetlokosa devojka se bacila ka vratima, ali nije stigla da ih zatvori. Iako je strano
vitlala sabljom i urlala, lakeji je odgurnue od portala. , Ciri je opazila kako ju je jedan
ubo sulicom, videla je kako devojka pada na kolena. Skoila je, od uha zamahnuvi
Lastavicom, a sa druge strane, zastraujue sekui dugim maem, pritra Crni Vitez.
Svetlokosa devojka, i dalje na kolenima, izvue iz pojasa sekiricu i baci je, pogodivi
jednog od dripaca pravo u lice. Zatim se domogla vrata i tresnula ih, a vitez spusti zasun.
Uf ree devojka. Hrast i gvoe! Potrajae dok se probiju kroz to!
Nee traiti vreme, potraie drugi put proceni razumno Crni Vitez, potom se naglo
natmuri, videvi devojinu nogavicu natopljenu krvlju. Devojka odmahnu rukom da to nije
nita.
Gubimo se odavde vitez skinu lem i pogleda u Ciri. Ja sam Kahir Maur Difrin, sin
Kelaha. Doao sam ovde zajedno sa Geraltom. Tebe da spasemo, Ciri. Znam da to zvui
neverovatno.
Viala sam i neverovatnije proguna Ciri. Dalek si put preao... Kahire... Gde je
Geralt?
Gledao ju je. Seala se njegovih oiju iz Taneda. Tamnoplave i meke kao atlas. Lepe.
Spasava arobnicu odgovori. Onu...
Jenefer. Hajmo.
Tako je! kaza svetlokosa, improvizujui zavoj na butini. Treba izgaziti jo
nekoliko guzica! Za tetku!
Hajmo ponovi virez.
Ali bilo je prekasno.
Beite apnu Ciri, videvi ko dolazi hodnikom. To je otelotvoreni avo. Ali on eli
samo mene... Vas nee juriti... Trite... Pomozite Geraltu...
Kahir odmahnu glavom.
Ciri kaza prijatno. udi me to to govori. Doao sam ovamo sa kraja sveta kako
bih te pronaao, spasao i odbranio. A ti hoe da sada pobegnem?
Ne zna sa kime ima posla.
Kahir povue rukavice, skinu kaput i obavi ga oko leve ruke. Mahnu maem i zavitla
njime da je zafijukalo.
Brzo u saznati.
Bonhart, ugledavi trojku, zaustavi se. Ali samo na asak.
Aha! kaza. Pomo je stigla? Tvoji kompanjoni, vetice? Dobro. Dvoje manje-vie.
Nema nikakve razlike.
Ciri iznenada sinu ideja.
Pozdravi se sa ivotom, Bonharte! vrisnu. Ovo je tvoj kraj! Udario tuk na luk!
Moda je preterala, ulovio je trik u njenom glasu. Zastao je, pogledao s podozrenjem.
Vetac? Zaista?
Kahir zavrte maem, stavi u pozu. Bonhart nije ni trepnuo.
arobnica uiva u mlaima nego to sam mislio zasikta. Pogledaj, junae,
ovamo.
Raskopao je koulju. U njegovoj pesnici blesnue srebrni medaljoni. Maka, grifon i
vuk.
Ako si zacelo vetac zakrguta zubima onda znaj da e tvoj vlastiti vraarski
amulet za tili as krasiti moju kolekciju. Ako nisi vetac, bie le pre nego to stigne da
trepne. Stoga bi bilo pametno da mi se makne sa puta i otperja bogu iza tregera. Ja
elim tu devojuru, a prema tebi ne oseam jarost.
Jak si na reima Kahir ree smireno, vitlajui otricom. Proveriemo da li si u jo
neemu. Angulema, Ciri. Beite!
Kahire...
Trite ispravi se Geraltu u pomo.
Otrae. Ciri je pridravala Angulemu, koja je epala.
Sam si to hteo Bonhart namrti blede oi i zakorai, obrui ma.
Sm sam to hteo? gluvo ponovi Kahir Maur Difrin ep Kelah. Ne. To hoe sudbina!
Skoie jedan na drugog, brzo se sudarie, okruie divljinom svetlucanja otrica.
Hodnik se napuni zveketom gvoa, od kojeg je, inilo se, drhtala i ljuljala se mermerna
rezbarija.
Nisi lo frknu Bonhart, kad su se razdvojili. Nisi lo, junae. Ali nisi ti nikakav
vetac, mala zmija me je slagala. Gotov si. Spremaj se za smrt.
Jak si na reima.
Kahir udahnu duboko. Okraj ga je uverio da protiv ribljookog nema nikakve anse. Tip
je za njega bio prebrz i prejak. Jedina ansa je bila da pouri da stigne Ciri. I oigledno se
nervirao.
Bonhart ga je ponovo napao. Kahir je parirao udarac, zgrbio se, skoio, zgrabio
protivnika za pojas, zabio u zid i utnuo kolenom u meunoje. Bonhart ga epa za lice i
mono odalami vrhom maa u glavu, jednom, drugi put, trei put. Trei udarac odbaci
Kahira. Ugledao je blesak otrice. Parirao refleksno.
Previe sporo.

*
Postojala je strogo potovana tradicija kod roda Difrina. Nad telom palog roaka,
poloenim u oruarnicu zamka, svi mukarci iz roda obavljali su celodnevnu i celononu
vigiliju{96}. Okupljene u udaljenom krilu zamka, kako ne bi smetale mukarcima,
dekoncentrisale ih i naruavale njihova razmiljanja, ene su jecale, ridale i gubile svest.
Povrativi svest, poinjale bi da jecaju i ponovo gube svest. I da capo{97}.
Ridanja i suze ak i u ena, vikovarskih plemkinja, bilo je nerado viena netaktinost i
sramota. Ali kod Difrina je bila takva a ne druga tradicija, i niko je nije menjao. Niti je
nameravao da je menja.
Desetogodinji Kahir, najmlai brat Ailila, koji je pao u Nazairu i upravo leao u
oruarnici zamka, u duhu obiaja i tradicije jo uvek nije bio smatran mukarcem. Nisu ga
pustili u drutvo mukaraca okupljeno nad otvorenim kovegom, nisu mu dozvolili da sedi
i uti zajedno sa dedom Grufidom, ocem Kelom, bratom Deranom, kao i celom gomilom
ujaka, strieva i roaka. Razume se, nije mu bilo dozvoljeno ni da rida i pada u nesvest
zajedno sa bakom, majkom, trima sestrama, kao i celom gomilom strina, ujna i roaka.
Zajedno sa ostatkom maloletnih roaka, pristiglih u Darn Difre na egzekvije {98}, pogreb i
triznu{99}. Kahir se ludirao i egaio po zidovima. I pesnicama se tukao sa onima koji su
smatrali da su njihovi oevi i starija braa bili najhrabriji od svih mukaraca u borbama za
Nazair, a ne Ailil ep Kela.
Kahire! Doi kod mene, siniu!
Na klaustru je stajala Maur, Kahirova majka, i njena sestra, tetka Kinead var Anahid.
Majino lice je bilo crveno i toliko naduveno od plaa da se Kahir prestraio. Potreslo ga
je to, ak i od tako prelepe ene kao to je njegova majka, pla moe da naini takvu
rugobu. vrsto je reio da nee nikada plakati, ama ba nikad.
Zapamti, sinko zarida Maur, pribijajui deaka uz skute tako snano da mu je
ponestalo vazduha. Zapamti ovaj dan. Zapamti ko je liio ivota tvog batu Ailila. To su
uinili prokleti Nordlinzi. Tvoji neprijatelji, siniu. Mora ih uvek mrzeti. Mora mrzeti tu
prokletu zloinaku naciju!
Mrzeu ih, majko obea Kahir, pomalo zauen. Kao prvo, njegov brat Ailil je pao u
boju, asno, slavnom smru na kojoj bi mu svako pozavideo, pa zato onda roniti suze?
Kao drugo, nije bila tajna da je baka Eviva, Maurina majka, vodila poreklo od Nordlinga.
Tata je u gnevu vie puta uspeo da nazove baku vuicom sa Severa. Razume se, iza
njenih lea.
Ali ako majka sada zapoveda...
Mrzeu ih strasno se zakleo. Ve ih mrzim! A kada budem velik i kada budem
imao pravi ma, krenuu u rat i glave u im posei! Videe, majko!
Majka udahnu vazduh u plua i poe da rida. Tetka Kanaed ju je pridravala.
Kahir je stezao pesnice i tresao se od mrnje. Mrnje prema onima koji su uvredili
njegovu majku i zbog kojih je tako porunela.

*
Bonhartov udarac razvalio mu je slepoonicu, obraz i usta. Kahir je ispustio ma i
zateturao se, a lovac ga je iz poluokreta posekao izmeu vrata i kljunice. Kahir se svali
kraj stopa mermerne boginje, a njegova krv, poput paganske rtve, isprska postolje kipa.

*
Huknulo je, pod se zatresao pod stopalima, iza zidne panoplije, uz lomljavu, pao je
tit. Hodnikom se vukao i irio nagrizajui dim. Ciri je otrla lice. Svetlokosa devojka koju
je pridravala bila joj je teka kao mlinski kamen.
Bre... Trimo bre...
Ja ne mogu bre kaza devojka. I iznenada teko sede na parket. Ciri preneraeno
primeti kako ispod nje, ispod njene natopljene nogavice, poinje da se izliva i nakuplja
crvena bara.
Devojka je bila bleda kao le.
Ciri se bacila na kolena pokraj nje, skinula devojci al, zatim pojas i pokuala da
napravi povesku. Ali rana je bila previe velika. I previe blizu prepona. Krv nije
prestajala da tee.
 Devojka je zgrabi za ruku. Prsti su joj bili hladni kao led.
Ciri...
Da.
Ja sam Angulema. Nisam verovala... Nisam verovala da emo te pronai. Ali pola
sam sa Geraltom... Za njim ne moe da ne ide. Zna?
Znam. On je takav.
Pronali smo te. I spasli. A Fringila nam se podsmevala... Reci mi...
Ne govori nita. Molim te.
Reci... Angulema je sve sporije i sa sve veim naporom pomicala usne. Reci mi,
ipak si ti kraljica... U Cintri... Biemo u tvojoj milosti, zar ne? Nainie me... groficom?
Reci. Ali nemoj lagati... Moe? Reci!
Ne govori nita. uvaj snagu.
Angulema uzdahnu, naglo se savila ka napred i elom se oeala o Cirino rame.
Znala sam... kazala je sasvim jasno. Znala sam, majku mu, da je bordel u
Tusenu bila bolja ideja za ivot.
Proao je dug, vrlo dug trenutak pre no to je Ciri shvatila da u naruju dri mrtvu
devojku.

*
Ugledala ga je kako dolazi praen mrtvim pogledima kanefora od alabastera koje su
podupirale arkadu. I odjednom je shvatila da je beg nemogu, da od njega ne moe da
pobegne. Da e morati da mu se suprotstavi. Znala je to.
Ali i dalje ga se previe bojala.
Izvukla je oruje. Lastaviina otrica tiho je pevuila. Znala je tu pesmu.
Povlaila se irokim hodnikom, a on je iao za njom, drei ma obema rukama. Krv je
tekla po otrici, u tekim kapljicama kapala iz balaka.
Le proceni on, prekoraujui preko Anguleminog tela. Dobro je. I onaj junak ve
trune.
Ciri je osetila kako je obuzima oaj. Kako se prsti zarivaju u rukohvat do bola. Povlaila
se.
Slagala si me procedi Bonhart, idui za njom. Junak nije imao medaljon. Ali neto
mi govori da e se u zamku nai neko ko medaljon nosi. Nai e se neko takav, stari Leo
Bonhart e glavu dati, negde u blizini volebnice Jenefer. Ali najpre ono glavno, zmijo.
Najpre mi. Ti i ja. I nae venanje.
Ciri se odluila. Opisavi Lastavicom kratak luk, zauzela je pozu. Poela je da ide
polukruno, sve bre, primoravajui lovca da se okree u mestu.
Poslednji put procedi taj trik ti nije mnogo pomogao. ta je? Ne zna da ui na
grekama?
Ciri ubrza korak. Skladnim, glatkim pokretima otrice, varala ga je i zbunjivala, mamila
i hipnotisala.
Bonhart zavrte i zafijuka maem.
Ne deluje to na mene planu. I smara me!
U dva kratka koraka, skratio je distancu.
 Sviraj, muzika!
Skoio je i zasekao otro, Ciri se izvila u pirueti, poletela, sigurno se doekala na levu
nogu, odmah udarila, ne promenivi pozu, a pre nego to je otrica zazvonila o
Bonhartovu paradu, ve se kovitlala naokolo, glatko izmiui fijukavim zamasima. Udarila
je jo jednom, bez zamaha, iz neprirodno, iznenaujue povijenog lakta. Bonhart je
parirao, silinu parade iskoristio je za momentalan udarac sleva. Oekivala je to, bilo joj je
dovoljno da blago savije kolena i zaljulja trup kako bi se za deli cola uzmakla od otrice.
Smesta je kontrirala, kratko zamahnula. Ali ovaj put ju je ekao, pokvario joj je fintu. Ne
naiavi na paradu, umalo nije izgubila ravnoteu, spasla se munjevitim odskokom, ali
svejedno je njegov ma zakaio njeno rame. Isprva je mislila da je otrica presekla samo
vatirani rukav, ali ubrzo je ispod pazuha i na ruci osetila toplu krv.
Kanefore od alabastera posmatrale su ih ravnodunim oima.
Povlaila se, a on je iao za njom pogrbljen, pravei maem iroke iskoene pokrete.
Kao koata smrt koju je Ciri viala na slikama u hramu. Ples skeleta, pomisli. Ide smrt.
Povlaila se. Topla krv sad joj je ve tekla po podlaktici i akama.
Prva krv je za mene ree on, videvi zvezdasto rasprskane kapljice na parketu.
Za koga e biti druga?
Povlaila se.
Osvrni se. Ovo je kraj.
Bio je u pravu. Hodnik se zavravao nitavilom, bezdanom na ijem su se dnu videle
pranjave, prljave i razvaljene daske poda na niem spratu. Taj deo zamka je bio
ruiniran, uopte nije imao pod. Ostala je samo upljikava nosea konstrukcija svodovi,
slemena i reetka greda koja je sve spajala.
Nije se dugo dvoumila. Zakoraila je na gredu, povlaila se po njoj, ne isputajui
Bonharta iz vida, pratei svaki njegov pokret. To ju je spaslo. Naglo je jurnuo na nju,
trei po gredi, maui brzim krunim udarima, izvijajui ma u munjevitim fintama. Znala
je na ta je raunao. Loa parada ili greka u finti uskratili bi joj ravnoteu, a u tom
sluaju bi pala sa grede na razvaljeni parket donjeg sprata.
Ciri ovoga puta nije dala da je zavara fintama. Naprotiv. Veto se izmigoljila i zadala
udarac desnom rukom, videvi ga da se koleba na deli sekunde, zasekla je drugi put
desnom rukom, tako brzo i snano da se Bonhart zateturao nakon parade. I pao bi da nije
njegove visine. Levom rukom ispruenom uvis uspeo je da se pridri za sleme i zadri
ravnoteu. Ali na deli sekunde je izgubio koncentraciju. A Ciri je bio dovoljan taj deli.
Ubola je na prepad, mono, punom duinom ruke i otrice.
Nije ni trepnuo kada mu je Lastaviina otrica preletela preko grudi i levog ramena.
Odmah je kontrirao tako strano da bi udarac prepolovio Ciri napola da se nije izvila
saltom unazad. Skoila je na susednu gredu i pala na kolena drei ma uspravno iznad
glave.
Bonhart baci pogled na svoje rame i podie levu aku, ve oznaenu dezenom
krmeznih zmijastih linija. Pogledao je u guste kapljice koje su kapale dole, u bezdan.
Vidi, vidi kaza. Ipak zna da ui na grekama.
Glas mu je drhtao od gneva. Ali Ciri ga je previe dobro poznavala. Bio je smiren,
suzdran i spreman za ubijanje.
 Skoio je na njenu gredu, kosei maem, iao je na nju kao oluja, koraao sigurno, bez
kolebanja, i ne gledajui pod noge. Greda je pucketala, sejala prainu i krhotine.
Pritiskao ju je, mlatarajui unakrst. Primorao ju je da ide unazad. Napao ju je tako brzo
da nije mogla da rizikuje sa skokom, niti saltom, morala je sve vreme da parira i izbegava
udarce.
Ugledala je blesak u njegovim ribljim oima. Znala je u emu je stvar. Priterao ju je do
stuba, do ukrtenih greda ispod sleme. Izgurao ju je na mesto sa kojeg nije mogla
pobei.
Morala je neto da uini. Naglo je shvatila ta.
Kaer Morhen. Klatno.
Odvraa klatno od sebe, preuzima njegov zalet, njegovu energiju. Preuzima zalet
kroz to odvraanje. Razume li?
Razumem, Geralte.
Neoekivano, brzinom zmije u napadu, prela je sa parade na udarac. Lastaviina
otrica jeknu, sudarajui se sa Bonhartovom otricom. U istom trenutku, Ciri se odbila i
skoila na susednu gredu. Spustila se, nekim udom zadravajui ravnoteu. Pretrala je
nekoliko kratkih koraka i ponovo skoila natrag na Bonhartovu gredu i doekala se iza
njegovih lea. Okrenuo se na vreme, iroko zasekao, gotovo naslepo, na mesto gde je
trebalo da je odnese skok. Promaio je za dlaku, snaga udarca ga je zanela. Ciri je napala
kao grom. Posekla ga je na prepad, padajui na kolena. Posekla ga je snano i
samouvereno.
I ukoila se sa maem ispruenim u stranu. Spokojno gledajui kako dug, dijagonalan i
gladak razrez na njegovom kaftanu poinje da buja i kipi gustim crvenilom.
Ti... Bonhart se zanese. Ti...
Bacio se na nju. Ve je bio usporen i trom. Utekla mu je skokom unazad, a on nije
zadrao ravnoteu. Pao je na koleno, ali ni kolenom nije pogodio gredu. A deblo je ve
bilo vlano i klizavo. Gledao je u Ciri jednu sekundu. Zatim je pao.
Videla je kako se strovalio na parket u gejziru praine, maltera i krvi, kako je njegov
ma odleteo u stranu za nekoliko dobrih senjeva. Leao je nepokretno, raskreen, velik,
mrav. Ranjen i potpuno bespomoan. Ali i dalje zastraujui.
Malo je potrajalo, ali na kraju se trznuo. Jauknuo. Probao je da pridigne glavu. Pomerio
je ruke. Ponovo zajeao, obema rukama opipavajui okrvavljene grudi i stomak.
Ciri skoi. Doekala se na kolena kraj njega. Lagano kao maka. Videla je kako su se
njegove riblje oi rairile od straha.
Pobedila si... ishripta, gledajui otricu Lastavice. Pobedila si, vetice. teta to
nije bilo u areni... Bila bi publika...
Nije odgovorila.
Ja sam ti dao taj ma, sea se?
Ja se svega seam.
Moda me... zastenja. Moda me nee dokrajiti? Nee to uiniti... Nee dotui
oborenog i nenaoruanog... Ja te ipak poznajem, Ciri. Ti si za to... previe plemenita.
Posmatrala ga je dugo. Veoma dugo. Zatim se nagnula. Bonhartove oi rairie se jo
vie. Ali ona mu je samo strgnula sa vrata medaljone vuka, maku i grifona. Potom se
okrenula i pola ka izlazu.
Bacio se na nju sa noem, skoio je zverski i podmuklo. I tiho kao slepi mi. Tek u
poslednjem momentu, kada je bode ve trebalo da zagnjuri u njena lea do balaka,
zaurlika, umetnuvi u taj urlik svu mrnju.
Izbegla je podmukao udarac brzim poluokretom i odskokom, zamahnula je i udarila,
udarila je hitro i iroko, mono, zamahom cele ruke, pojaavajui snagu udarca okretom
bedara. Lastavica zafijuka i posee, posee samim vrkom otrice. iknulo je i
zamljackalo, Bonhart se uhvatio za grlo. Riblje oi su mu se iskolaile.
Rekla sam ti ve ree Ciri hladno da se ja svega seam.
Bonhart izbulji oi jo vie. A potom se stropotao. Presavio se i pao unazad, podiui
prainu. I leao je tako, velik, mrav kao kostur, na prljavom podu, okruen polomljenim
daicama. I dalje se stiskao za grlo, grevito, iz sve snage. Ali iako je snano drao, ivot
mu je svejedno brzo klizio niz prste, razlivao se oko glave kao velik crn oreol.
Ciri je stala iznad njega. Bez rei. Ali tako da je dobro vidi. Kako bi njenu, samo njenu
sliku poneo sa sobom tamo kud se uputio.
Bonhart baci na nju pogled koji se sve vie mutio i rasplinjavao. Zadrhtao je
konvulzivno, zastrugao potpeticama po daskama. Zatim je ispustio klokot, isti klokot kao
to isputa levak, kada ve sve proe kroz njega.
I to je bio poslednji zvuk koji je ispustio.

*
Grunulo je, uz huk i zveket poletee vitrai.
Pazi, Geralte!
Odskoie u pravo vreme. Zaslepljujua munja preorala je parket, u vazduhu
zazvidae cepke terakote i otri komadii mozaika. Druga munja pogodila je u kolumnu
iza koje se sakrio vetac. Kolumna se raspala u tri dela. Od svoda se odlomilo pola
arkade i survalo na parket uz zagluujui tresak. Geralt, leei ravno uz pod, zakloni glavu
rukama, svestan koliko je to bedan zaklon od uta tekog petnaestak puda{100} koji je
padao na njega. Pripremio se za najgore, ali uopte nije dolo do najgoreg. Skoio je,
uspeo da nad sobom vidi svetlost maginog tita i shvatio da ga je spasla Jenefer.
Vilgeforc se okrenuo ka arobnici i u paramparad razvalio stub iza kojeg se skrivala.
Besno je urliknuo, fircajui oblak dima i praine nitima vatre. Jenefer je uspela da
odskoi, revanirala se, ispaljujui u arobnjaka sopstvenu munju, koju je Vilgeforc ipak
odbio bez muke, tavie, potcenjivaki. Odgovorio je udarcem koji je zavalio Jenefer na
pod.
Geralt se bacio na njega, briui malter sa lica. Vilgeforc okrenu ka njemu oi i ruku iz
koje su gromoglasno buknuli plamenovi. Vetac se instinktivno zakloni maem. Patuljaka
otrica prekrivena runama, uda li, odbrani ga, rasekavi vrpcu ognja napola.
Ha! dreknu Vilgeforc. Impozantno, vee! A ta kae na ovo?
Vetac nita nije kazao. Poleteo je kao ovnom udaren, pao na pod i proklizao po njoj,
zaustavivi se tek kod baze kolumne. Kolumna se raspukla i razletela u parie, nanovo
povlaei za sobom deo svoda. Ovoga puta, Jenefer nije uspela da mu prui maginu
zatitu. Veliki komad odvaljen sa arkade pogodio ga je u lea i obalio s nogu. Bol ga je
na asak paralizovao.
Jenefer, uzvikujui zaklinjalice, slala je u pravcu Vilgeforca munju za munjom. Nijedna
nije pogaala cilj, sve su se nemono odbijale o maginu sferu koja je branila arobnjaka.
Vilgeforc iznenada isprui ruku i ustro je rairi. Jenefer vrisnu od bola i podie se uvis,
levitirajui. Vilgeforc uvrnu dlanove, isto kao da cedi mokru krpu. arobnica prodorno
zaurla. I stade se uvrtati.
Geralt skoi, savladavi bol. Ali Regis ga je preduhitrio.
Vampir se niotkuda pojavi u obliku ogromnog slepog mia i svali se na Vilgeforca
beumnim letom. Pre nego je arobnjak stigao da se zatiti inima, Regis ga ljisnu
kandama po licu, promaivi oko samo zato to je bilo nenormalno malo. Vilgeforc zaria
i zamaha rukama. Osloboena Jenefer surva se na gomilu uta uz razdirui jauk, a krv iz
nosa pokulja joj na lice i grudi.
Geralt je ve bio blizu, ve je uznosio sihil za udarac. Ali Vilgeforc jo nije bio poraen i
nije ni pomiljao da kapitulira. Veca je odbacio silnim valom moi, u vampira je ispalio
oslepljujui beli plamen koji je presekao kolumnu kao vreli no maslac. Regis je veto
izmakao plamenu i materijalizovao se odmah pored Geralta u normalnu priliku.
Pazi zastenja vetac, trudei se da vidi ta je sa Jenefer. Pazi, Regise...
Da pazim? kriknu vampir. Ja? Nisam zbog toga doao ovamo!
Neverovatnim, munjevitim, tigrovim skokom bacio se na arobnjaka i epao ga za
grlo. Blesnue onjaci.
Vilgeforc zaurta od groze i besa. Na asak se inilo da mu je doao kraj. Ali to je bila
varka. arobnjak je u svom arsenalu imao oruje za svaku priliku. I za svakog protivnika.
ak i za vampira.
ake, kojima je uhvatio Regisa, usijale su se kao uareno gvoe. Vampir urliknu.
Geralt takoe urliknu, videvi da arobnjak doslovno razdire Regisa. Skoio je u pomo,
ali nije stigao na vreme. Vilgeforc baci raskidanog vampira na kolumnu i, izbliza, obema
rukama ispali beli oganj. Regis zaurla, zaurla tako da je vetac pokrio ui dlanovima. Uz
huk i zveket odlete ostatak vitraa. A kolumna se jednostavno istopila. Vampir se istopio
zajedno sa njom, razlio se u bezoblinu masu.
Geralt opsova, unosei u psovku sav svoj gnev i oaj. Doskoio je i podigao sihil da
udari. Nije stigao da posee. Vilgeforc se okrenu i odalami ga maginom energijom.
Vetac prelete celom duinom hale, u zaletu tresnu o zid i skliznu niz njega. Leao je kao
riba, hvatajui vazduh i razmiljajui, ne o tome ta ima slomljeno, ve ta mu je ostalo
itavo. Vilgeforc je iao ka njemu. U njegovoj ruci materijalizovala se gvozdena ipka
duga est stopa.
Mogao bih te spepeliti zaklinjalicom kaza. Mogao bih te rastopiti u staklastu
masu, kao onog stvora maloas. Ali ti, vee, mora umreti na drugaiji nain. U borbi.
Moda ne u preterano potenoj, ali svejedno.
Geralt nije verovao da e moi da ustane. Ali ustao je. Ispljunuo je krv sa preseene
usne. Snanije je stegao ma.
Na Tanedu sam te Vilgeforc prie blie i zavitla ipkom samo malo izlomio,
skromno, zato to je to trebalo da bude samo pouka. Poto je otila u vetar, ovog puta u
te podrobno polomiti, na najsitnije koice. Tako da te vie nikad niko ne zalepi.
 Napao je. Geralt nije beao. Prihvatio je bitku.
ipka je mirkala i itala, a arobnjak je kruio oko rasplesanog veca. Geralt je
izmicao udarcima i zadavao ih, ali Vilgeforc je veto parirao, i tada se ulo alosno
jeanje sudara elika.
arobnjak je bio hitar i okretan kao demon.
Zavarao je Geralta okretom trupa i odmerenim udarcem sleva, tresnuo ga je odozdo u
rebra. Pre nego je vetac povratio ravnoteu i dah, dobio je u lea tako snano da je
kleknuo. Odskokom je spasao glavu od udarca odozgo, ali nije umakao suprotnom udarcu
odozdo u kukove. Zateturao se i udario leima u zid. Bio je jo toliko priseban da se baci
na pod. U pravi as, jer se gvozdena ipka oeala o njegovu kosu i zavalila u zid,
rasprskavajui iskre.
Geralt se prekotrljao, a ipka je kresala iskre na pod tik pored njegove glave. Drugi
udarac pogodio je lopaticu. Dolo je do oka, paraliueg bola, slabosti koja se slivala do
nogu. arobnjak uzdie ipku. U njegovim oima plamteo je trijumf.
Geralt je stisnuo u pesnici Fringilin medaljon.
ipka je pala tako da je zazvealo. Udarila je za stopu pored veeve glave. Geralt se
otkotrljao i brzo pridigao na jedno koleno. Vilgeforc doskoi i udari. ipka je ponovo
omaila cilj za nekoliko cola. arobnjak odmahnu glavom sa nevericom i pokoleba se na
tren.
Udahnu, shvativi iznenada. Oi mu blesnue. Skoi, hvatajui zamah. Prekasno.
Geralt ga otro posee preko stomaka. Vilgeforc zajea, ispusti ipku i pogrbljen krenu
sitnim koracima unazad. Vetac je ve bio kraj njega. Gurnuo ga je izmom na odlomak
razvaljene kolumne, zamano udario iskosa, od kljune kosti do butine. Krv iknu na pod,
iscrtavajui na njemu talasast dezen. arobnjak zaurla i pade na kolena. Spustio je glavu
i pogledao u stomak i grudi. Dugo nije mogao da skloni pogled sa toga to je video.
Geralt je spokojno ekao, u pozi, sa sihilom spremnim za udarac.
Vilgeforc prodorno zavika i podie glavu.
Geraaalte...
Vetac mu nije dao da dovri.
Dugo je bilo vrlo tiho.
Nisam znala... Jenefer progovori na kraju, kobeljajui se iz gomile uta. Izgledala
je uasno. Krv koja joj je tekla iz nosa zalila joj je celu bradu i dekolte. Nisam znala
ponovi, primetivi zbunjen Geraltov pogled da zna iluzorne ini. I to ini koje su
sposobne da zavaraju Vilgeforca...
To je moj medaljon.
Aha pogleda ga s podozrenjem. Zanimljiva stvar. Ali svejedno smo ivi
zahvaljujui Ciri.
ta?
Njegovo oko. Nije povratio punu koordinaciju. Nije pogaao uvek. Ja ipak dugujem
ivot...
Uutala je, pogledala u ostatke istopljene kolumne u kojoj su se mogli razaznati obrisi
figure.
Ko je to bio, Geralte?
 Drug. Nedostajae mi mnogo.
Bio je ovek?
Olienje oveanstva. ta je sa tobom, Jen?
Nekoliko slomljenih rebara, potres mozga, bedreni zglob, kima. Osim toga, odlino
sam. A kod tebe?
Manje-vie isto.
Ravnoduno je pogledala Vilgeforcovu glavu, koja je leala tano na sredini podnog
mozaika. Malo, staklasto arobnjakovo oko gledalo ih je sa nemim prekorom.
Lep prizor ree ona.
Istina vetac prizna uskoro. Ali ja sam se ve nagledao. Hoe li moi da hoda?
Uz tvoju pomo, da.

*
Sreli su se, sve troje, na mestu gde su se hodnici spajali, ispod arkada. Sreli su se pod
mrtvim pogledima kanefora od alabastera.
Ciri ree vetac. I protrlja oi.
Ciri ree Jenefer koju je pridravao vetac.
Geralte ree Ciri.
Ciri odgovori on, savlaujui snaan gr u grlu. Dobro je videti te ponovo.
Gice Jenefer.
arobnica se oslobodila ispod veeve ruke i sa najveim naporom ispravila.
Kako to izgleda, devojko? ree surovo. Pogledaj se samo kako izgleda! Popravi
kosu! Ne grbi se. Doi ovamo.
Ciri je prila, kruta kao robot. Jenefer joj je popravila i izravnala kragnicu i pokuala da
obrie ve skorelu krv sa rukava. Dodirnula joj je kosu. Otkrila oiljak na obrazu. Zagrlila
je snano. Veoma snano. Geralt je video njene ruke na Cirinim leima. Video je
izdeformisane prste. Nije oseao bes, tugu, niti mrnju. Oseao je samo umor. I ogromnu
elju da zavre sa svim tim.
Mamice.
Keri.
Hajdemo odluio je da ih prekine. Ali tek nakon dueg vremena.
Ciri glasno umrknu i obrisa nos vrhom dlana. Jenefer je zgromi pogledom i obrisa oko,
koje je sigurno bilo neim zapraeno. Vetac je gledao hodnik iz kojeg je izala Ciri, kao
da je oekivao da odande izae jo neko. Ciri odmahnu glavom. Shvatio je.
Hajdemo odavde ponovi.
Da ree Jenefer. Hou da vidim nebo.
Nikada vas vie neu napustiti Ciri ree muklo. Nikada.
Hajdemo odavde ponovi. Ciri, pridravaj Jen.
Ne treba da me pridrava!
Dozvoli mi, mamice.
Ispred njih su bile stepenice, velike stepenice koje tonu u dim, u treperavu svetlost
baklji i vatre u gvozdenim kantama. Ciri zadrhta. Ve je videla te stepenice. U snovima i
vizijama.
 Daleko dole, ekali su naoruani ljudi.
Umorna sam apnula je.
I ja prizna Geralt, izvlaei sihil.
Dosta mi je vie ubijanja.
I meni.
Nema drugog izlaza odavde?
Ne. Nema. Samo te stepenice. Moramo tuda, devojko. Jen eli da vidi nebo. A ja
elim da vidim nebo, Jen i tebe.
Ciri se osvrnu i pogleda u Jenefer, koja se naslonila na balustradu kako ne bi pala.
Izvukla je medaljone koje je uzela od Bonharta. Maku je stavila sebi oko vrata, vuka je
dala Geraltu.
Nadam se ree on da zna da je to samo simbol?
Sve je samo simbol.
Izvukla je Lastavicu iz korica.
Hajdemo, Geralte.
Hajdemo. Dri se blizu mene.
U podnoju stepenica ekali su ih Skelenovi najamnici, stiskajui oruje u znojavim
pesnicama. Sova brzim gestom posla na stepenice prvu turu. Potkovane izme najamnika
zatopotae na stepenicima.
Polako, Ciri. Ne uri. Blizu mene.
Da, Geralte.
I mirno, devojko, mirno. Zapamti, bez srdbe, bez mrnje. Mi moramo izai i videti
nebo. A oni koji nam stanu na put moraju umreti. Ne oklevaj.
Neu oklevati. Hou da vidim nebo.
Do prvog podesta su doli bez problema. Najamnici su se povlaili pred njima,
iznenaeni i zaueni njihovom smirenou. Ali uskoro su trojica skoila ka njima vritei,
vitlajui maevima. Smesta su umrli.
Zdrueno! drao se odozdo Sova. Ubijte ih!
Skoila su sledea trojica. Geralt brzo zakorai prema njima, zavara ih fintom, ubode
jednog odozdo u grlo. Obrnuo se i propustio Ciri ispod desne ruke, a Ciri glatko ljosnu
drugog dripca ispod pazuha. Trei je hteo da spase ivot skokom preko balustrade. Nije
uspeo.
Geralt obrisa sa lica prskotine krvi.
Smirenije, Ciri.
Smirena sam.
Sledea trojica. Blesak otrica, krik, smrt.
Gusta krv puzala je nadole, tekla po stepenicima.
Dripac u mesinganoj brigandini{101} skoi ka njemu sa dugim kopljem. Oi su mu bile
zverske od narkotika. Ciri brzom kosom paradom odbaci koplje, a Geralt posee. Obrisao
je lice. Ili su, ne osvrui se.
Drugi podest je bio blizu.
Ubij! vikao je Skelen. Na njih! Ubiiijteee ih!
Na stepenicama lupnjava, krik. Blesak otrica, vrisak. Smrt.
 Odlino, Ciri. Ali smirenije. Bez euforije. I blizu mene.
Sada u uvek biti blizu tebe.
Ne udaraj iz ramena, bolje iz lakta. Pazi.
Pazim.
Blesak otrice. Urlik, krv. Smrt.
Odlino, Ciri.
elim da vidim nebo.
Volim te mnogo.
I ja tebe.
Pazi. Postaje klizavo.
Blesak otrice, zavijanje. Ili su, sustiui krv koja je lila po stepenicima. Ili su nadole,
sve vreme nadole, stepenicama zamka.
Dripac koji ih je napao okliznuo se na okrvavljenom stepeniku, pao niice pravo ispred
njihovih nogu i zajaukao za milost, oberuke zaklanjajui glavu. Proli su pored njega, ne
gledajui.
Sve do treeg podesta niko se vie nije odvaio da im preprei put.
Lukovi! drao se odozdo Stefan Skelen. Dajte samostrele! Boreas Mun je trebalo
da donese samostrele! Gde je on?
Boreas Mun to Sova nikako nije mogao znati bio je ve dosta daleko. Iao je
pravo na istok, sa elom uz konjsku grivu izvlaio je iz pastuva onoliko galopa koliko je
moglo.
Od ostalih, koje je poslao po lukove i samostrele, vratio se samo jedan.
Dripcu, koji se odluio da gaa, blago su se tresle ruke, a oi suzile od fisteha. Prva
strela je jedva okrznula balustradu. Druga ni u stepenice nije pogodila.
Vie! razdrao se Sova. Popni se vie, kretenu! Gaaj izbliza!
Samostrelac se pravio da ne uje. Skelen opsova svom snagom, istre mu samostrel,
skoi na stepenice, kleknu i nacilja. Geralt brzo zakloni Ciri svojim telom. Ali devojka se
munjevito izvi iza njega, a kada je zaitala tetiva, ve je bila u pozi. Okrenula je ma u
gornju kvartu i odbila strelu tako jako da se dugo prevrtala pre nego to je pala.
Vrlo dobro promrmlja Geralt. Vrlo dobro, Ciri. Ali ako jo jednom uradi tako
neto, izlemau te.
Skelen baci samostrel. Iznenada je shvatio da je sam.
Svi njegovi ljudi, zbijeni u gomilu, bili su skroz dole. Nijedan se nije urio da zakorai
na stepenice. Kao da ih je bilo manje, opet ih je nekoliko otralo nekud. Sigurno po
samostrele.
A vetac i vetica su smireno, ne urei, ali i ne usporavajui korak, ili dole po
stepenicama zamka oblivenim krvlju. Blizu jedno drugog, rame uz rame, zavaravajui ga i
smuujui brzim pokretima otrica.
Skelen se povue. I nije prestao da se povlai. Sve do dole. Kada se naao u grupi
svojih ljudi, uvideo je da povlaenje traje. Opsovao je nemono.
Momci! kriknu, a glas mu se neharmonino slamao. Smelo! Hajde, na njih!
Zdrueno! Napred, hrabro! Za mnom!
Idite sami promumla neki, primiui nosu dlan sa fistehom. Sova mu udarcem
pesnice narkotikom obeli lice, rukav i prednji deo kaftana.
Vetac i vetica prooe drugi podest.
Kada siu skroz dole zaria Skelen opkolite ih! Hajde, momci! Smelo! Na oruje!
Geralt pogleda u Ciri. I umalo ne zaurla od gneva, videvi u njenoj sivoj kosi beliaste
plamenove sjajne kao srebro. Savladao se. Nije bilo vreme za ljutnju.
Pazi ree potmulo. Budi blizu mene.
Uvek u biti blizu tebe.
Dole e biti pakleno.
Znam. Ali zajedno smo.
Zajedno smo.
Ja sam s vama kaza Jenefer, silazei za njima po crvenim stepenicama klizavim od
krvi.
U gomilu! U gomilu! riao je Sova.
Nekoliko njih koji su otrali po samostrele vraali su se. Bez samostrela. Veoma
zaplaeni.
Iz sva tri hodnika koja su vodila ka stepenicama razlee se huk vrata razvaljivanih
nadacima, lomljava, zveket gvoa i odjek tekih koraka. I iznenada, iz sva tri hodnika
uzmarirae vojnici sa crnim lemovima, oklopima i kaputima sa znakom srebrnog
dadevnjaka. Viknuvi na najamnike gromko i zastraujue, oni zvuno bacie oruje na
pod, jedan za drugim. U one manje odlune nanianili su samostrele, otrice glejvova i
rogatina i pourili ih jo stranijim krikom. Sada su svi posluali, budui da se moglo videti
da crni vojnici gore od elje da nekog ucmekaju i samo ekaju pretekst. Sova je stao
ispred kolumne, prekrstivi ruke na grudima.
udotvorna pomo? promumla Ciri. Geralt odmahnu glavom.
Samostreli i otrice su bili naciljani i u njih.
Glaeddyvan vort!
Otpor nije imao smisla. U podnoju stepenica vrvelo je od crnih vojnika kao u
mravinjaku, a oni su ve bili veoma, veoma izmoreni. Ali nisu bacili maeve. Briljivo su ih
poloili na stepenike. A zatim seli. Geralt je osetio toplu Cirinu ruku, uo je njen dah.
Odozgo, prolazei kraj leeva i bara krvi, pokazujui vojnicima nenaoruane ruke, sila
je Jenefer. Muno je sela pored njih na stepenik.
Geralt je osetio toplinu i druge ruke. teta to tako ne moe biti uvek, pomisli. A znao
je da ne moe.
Vezali su i redom odvodili Sovine ljude. Bilo je sve vie crnih vojnika u kaputima sa
dadevnjakom. Iznenada se meu njima pojavie oficiri visokog ranga, prepoznatljivi po
belim perjanicama i srebrnim bordurama na oklopima. I po potovanju, sa kojim su im
pravili prolaz..
Ispred jednog oficira, iji je lem bio naroito bogato ukraen srebrom, razmicali su se
sa izuzetnim potovanjem. tavie, sa naklonima.
Upravo se on zaustavio ispred Skelena koji je stajao kod kolumne. Sova jasno se to
videlo, ak i pod treperavim svetlom lueva i slika koje su sagorevale u gvozdenim
kantama poblede, postao je beo kao papir.
Stefane Skelene ree oficir zvunim glasom, glasom koji je zazvonio sve do svoda
hale. Izai e pred sud. Bie kanjen za izdaju.
Sova je odveden, ali mu nisu vezali ruke kao najamnicima.
Oficir se osvrnu. Sa tapiserije iznad njega otkinula se zapaljena krpa i pala, vrtei se
kao velika ognjena ptica. Blesak zasija na srebrnoj borduri oklopa, na viziru koji je sezao
do polovine obraza i bio u obliku sablasne zubate eljusti, kao kod svih Crnih Vojnika.
Red je na nas, pomisli Geralt. Nije pogreio.
Oficir je gledao u Ciri, a njegove oi su gorele u otvorima lema, primeivale i
registrovale sve. Bledilo. Oiljak na licu. Krv na rukavu i dlanu. Bele pramenove u kosi.
Zatim Nilfgardijac skrenu pogled na veca.
Vilgeforc? upita svojim zvunim glasom. Geralt odrino odmahnu glavom.
Kahir ep Kelah?
Ponovo odrian pokret glave.
Klanice kaza oficir, gledajui u stepenice. Krvave klanice. Ali ta e, ko ma
die... Sem toga, potedeo si delate posla. Dalek si put prevalio, vee.
Geralt nije komentarisao. Ciri glasno umrknu i obrisa nos korenom ake. Jenefer je
ukori pogledom. Nilfgardijac primeti to i osmehnu se.
Dalek si prevalio put ponovi. Doao si ovamo sa kraja sveta. Za njom i radi nje.
Makar ti po tom osnovu neto pripada. Gospodine De Rido!
Po naredbi, Vaa carska milosti!
Vetac se nije zaudio.
Potraite ovde diskretnu odaju u kojoj u moi na miru da porazgovaram sa
gospodinom Geraltom iz Rivije, a da nas niko ne ometa. Za to vreme, obezbedite sve
ugodnosti i usluge obema damama. Razume se, pod budnom i neprestanom straom.
Razumem, Vaa carska milosti.
Gospodine Geralte, poite sa mnom.
Vetac ustade. Pogleda u Jenefer i Ciri, elei da ih umiri, upozori ih da ne prave
gluposti. Ali to nije bilo potrebno. Obe su bile uasno umorne. I rezignirane.

*
Dalek si prevalio put ponovi, skidajui lem, Emhir var Emreis, Dejtven Adan in
Karn ep Morvud, Beli Plamen Koji Plee na Mogilama Neprijatelja.
Ne znam odgovori smireno Geralt da li si ti prevalio dalji, Duni.
Prepoznao si me osmehnu se car. A kau da su me nedostatak brade i nain
dranja potpuno promenili. Mnogi od ljudi koji su me ranije viali u Cintri dolazili su u
Nilfgard na audijenciju sa mnom. I niko me nije prepoznao. A ti si me ipak video samo
jedanput, i to pre esnaest godina. Toliko sam ti se urezao u seanje?
Ne bih te prepoznao, zaista si se mnogo promenio. Jednostavno sam pretpostavio ko
si. Jo pre nekog vremena. Nisam bez tue pomoi i smernice odgonetnuo kakvu je ulogu
odigrao incest u Cirinoj porodici. U njenoj krvi. U nekom od komarnih snova usnio sam
incest, najstraniji i najgnusnijih od svih moguih. I molim lepo, tu si, lino.
Jedva se dri na nogama Emhir ree hladno. A impertinencije koje ini na silu
prouzrokuju da se jo vie njie. Moe sesti u prisustvu cara. Tu privilegiju ti
dodeljujem... doivotno.
 Geralt sede sa olakanjem. Emhir je i dalje stajao naslonjen na izrezbaren orman
Spasao si ivot mojoj kerki ree. Vie puta. Hvala ti za to. U moje vlastito ime i ime
buduih pokolenja.
Razoruava me.
Cirila Emhir se nije potresao zbog ismevanja e otii u Nilfgard. U podesno vreme
e postati imperatorka. Na potpuno isti nain kako su kraljicama postajale desetine
devojaka. Odnosno, gotovo ne znajui svog suprunika. esto nemajui o njemu dobro
miljenje na osnovu prvog susreta. esto razoarane prvim branim danima i... noima.
Cirila nee biti prva.
Geralt se suzdravao od komentara.
Cirila nastavi car e biti srena, kao i veina kraljica o kojima sam govorio. To e
doi s vremenom. Ljubav, koju od nje uopte ne zahtevam, Cirila e preneti na sina kojeg
u zaeti sa njom. Arhikneza, a potom i cara. Cara koji e zaeti sina. Sina koji e biti
vladar sveta i koji e spasti svet od unitenja. Tako veli proroanstvo iju tanu sadrinu
znam samo ja.
Razume se nastavi Beli Plamen Ciri nikada nee saznati ko sam ja. Ta tajna e
umreti. Zajedno sa onima koji je znaju.
Jasno mi je Geralt klimnu glavom. Ne moe biti jasnije.
Ne moe da ne zapazi Emhir progovori nakon nekog vremena ruku sudbine
koja je bila u svemu ovome. U svemu. U tvojim postupcima takoe. Od samog poetka.
Pre u tome vidim Vilgeforcovu ruku. Jer on te je onda poslao u Cintru, zar ne? Kada si
bio Zaarani Je? On je uinio da Paveta...
U zabludi si Emhir ga ustro prekinu, zabacujui preko ramena kaput sa
dadevnjakom. Ne zna nita. I ne mora da zna. Nisam te pozvao ovamo da ti
pripovedam istoriju mog ivota. Niti da se pravdam pred tobom. Jedino to si zasluio
jeste uveravanje da devojci nee biti naneta nepravda. Nemam nikakve dugove prema
tebi, vee. Nikakve...
Ima! Geralt ga prekinu jednako ustro. Ponitio si sklopljeni ugovor. Prekrio si
datu re. To su dugovi, Duni. Prekrio si zakletvu kao knez, ima dug kao car. Sa carskim
kamatama. Za deset godina!
Samo toliko?
Samo toliko. Zato to mi samo toliko pripada, ne vie. Ali ne ni manje! Trebalo je da
doem po dete kada napuni est godina. Nisi ekao obeani termin. Hteo si da mi je
ukrade pre nego to je proao. Meutim, sudbina, o kojoj stalno govori, ismejala te je.
Tokom narednih deset godina pokuavao si da se bori sa tom sudbinom. Sada je ima,
ima Ciri, vlastitu ker, koju si nekada lupeki i podlo liio roditelja, a sa kojom sada
hoe lupeki i podlo da raa rodoskvrnu decu. Ne zahtevajui od nje ljubav. to je i
pravilno. Ne zasluuje njenu ljubav. Meu nama, Duni, ne znam kako e moi da je
pogleda u oi.
Cilj opravdava sredstva Emhir ree potmulo. Ono to radim, radim radi
potomaka. Radi spasavanja sveta.
Ako e svet biti spasen na taj nain vetac podie glavu onda je bolje da taj tvoj
svet propadne. Veruj mi, Duni, bolje je da propadne.
 Bled si ree gotovo prijatno Emhir var Emreis. Ne uzbuuj se toliko, samo to se
nisi onesvestio.
Udaljio se od ormara, izvukao stolicu i seo. Vecu se stvarno vrtelo u glavi.
Gvozdeni Je car poe spokojno i tiho trebalo je da bude nain da primoraju mog
oca na saradnju sa uzurpatorom. Bilo je to nakon prevrata, otac, svrgnuti car, bio je
zatvoren i muen. Meutim, nije se dao slomiti, pa su pokuali na drugi nain. arobnjak,
kojeg je unajmio uzurpator, na oeve oi pretvorio me je u nakazu. arobnjak je malo
pridodao na sopstvenu inicijativu. Odnosno humor. Eimir je na naem jeziku je.
Otac nije dao da ga slome i ubili su ga. Mene su pak izloili podrugivanju i
podsmehu, pustili u umu i nahukali pse na mene. Spasao sam ivot, nisu bili ba
zagrieni da me gone, budui da nisu znali da je arobnjak isfuerisao posao i da mi nou
vraa ljudski oblik. Na sreu, znao sam nekoliko osoba u iju sam vernost mogao biti
siguran. A, isto da te obavestim, tada sam imao trinaest godina.
Moram sam da odem iz zemlje. A to da spas od uroka moram da traim na Severu,
iza Stepenica Marnadala, proitao mi je u zvezdama neki malo aknut astrolog po imenu
Ksartizijus. Posle, kada sam ve bio car, za to sam mu poklonio kulu i opremu. Pre toga je
morao da radi sa pozajmljenom.
Zna ta se dogodilo u Cintri, ne treba gubiti vreme na udubljivanje u tu stvar.
Meutim, ne slaem se da je Vilgeforc imao neto zajedniko sa tim. Kao prvo, tada ga
jo nisam znao, kao drugo, imao sam ogromnu averziju prema arobnjacima. Uostalom,
ni dan-danas ih ne volim. Ah, da ne zaboravim: kada sam povratio tron, doepao sam se
tog arobnjaka koji je sluio uzurpatoru i mrcvario me na oeve oi. I ja sam pokazao
smisao za humor. arobnjak se zvao Bratens, a na naem jeziku to zvui skoro kao
ispren.
Dosta je ipak digresija, vratimo se na stvar. Vilgeforc me je tajno posetio u Cintri,
ubrzo nakon Cirinog roenja. Predstavio se kao konfident ljudi koji su mi u Nilfgardu i
dalje bili verni i konspirirali protiv uzurpatora. Ponudio mi je pomo i uskoro je dokazao
da moe da pomogne. Kada sam, i dalje nepoverljiv, upitao za motive, bez ikakvog
uvijanja mi je izjavio da rauna na zahvalnost. Na milost, privilegiju i vlast kojom e ga
darovati veliki car Nilfgarda. Odnosno ja. Moan vladar, koji e vladati polovinom sveta.
Koji e zaeti potomka to e vladati celim svetom. Rame uz rame sa tim velikim
vladarima arobnjak je izjavio bez okolianja sam ima nameru da se visoko izdigne.
Tu je izvukao svitke uvezane zmijskom koom i skrenuo mi panju na njihovu sadrinu.
Na taj nain sam se upoznao sa proroanstvom. Doznao sam o sudbini sveta i
svemira. Doznao sam ta moram da uinim. I doao sam do zakljuka da cilj opravdava
sredstva.
Pa naravno.
U meuvremenu Emhir je uo ironiju na jedno uvo u Nilfgardu su moji poslovi ili
sve bolje i bolje. Moje pristalice su dobijale sve vee uticaje, i najzad, imajui iza sebe
grupu linijskih oficira i kadeta, odluili su se na dravni udar. Meutim, za to sam im bio
potreban ja. Lino. Istinski naslednik trona i krune carstva, pravi Emreis od krvi Emreisa.
Trebalo je da budem neto poput stega revolucije. Meu nama govorei, dosta
revolucionara je gajilo nadu da neu biti nita vie od toga. Oni koji su jo ivi do danas
ne mogu to da preale.
Ali, kao to rekoh, ostavimo se digresija. Morao sam da se vratim kui. Doao je as
da Duni, lani kraljevi iz Maehta i tobonji cintrijski vojvoda zatrai svoje nasledstvo.
Ipak, nisam zaboravio na proroanstvo. Morao sam da se vratim zajedno sa Ciri. A
Kalante mi je oprezno, veoma oprezno motrila na prste.
Ona ti nikada nije verovala.
Znam. Mislim da je znala neto o tom predskazanju. I uinila bi sve da me sputa, a u
Cintri sam bio u njenoj moi. Bilo je jasno: morao sam da se vratim u Nilfgard, ali tako da
niko ne moe da odgonetne da sam ja Duni, a da je Ciri moja erka. Vilgeforc mi je
sugerisao nain. Duni, Paveta i njihovo dete su morali umreti. Nestati bez traga.
U insceniranoj brodskoj nesrei.
Tako je. Tokom plovidbe iz Skeliga do Cintre, Vilgeforc je trebalo da uvue brod u
magini usisiva na Sedninom Bezdanu. Ciri, Paveta i ja trebalo je da se pre toga
zatvorimo u specijalno obezbeenu kabinu i preivimo. A posada...
Nije trebalo da preivi dovri vetac. I tako je poeo tvoj put preko leeva.
Emhir var Emreis je utao neko vreme.
Poeo je ranije ree konano, a glas mu je zvuao potmulo. Naalost. U trenutku
kada se ispostavilo da na palubi nema Ciri.
Geralt podie obrve.
Naalost carevo lice nije nita izraavalo u mojim planovima nisam pravilno
ocenio Pavetu. To melanholino devoje veito sputenih oiju prozrelo je mene i moje
namere. Pre podizanja sidra, tajno je poslala dete na kopno. Pao sam u ludilo. Ona
takoe. Dobila je napad histerije. Za vreme krkljanca... pala je preko ograde. Nisam
stigao da skoim za njom. Vilgeforc je uvukao brod u taj svoj usisiva. Odalamio sam
glavu o neto i izgubio svest. Nekim udom sam preiveo, upleten u kanape. Probudio
sam se sav u zavojima. Bila mi je polomljena ruka...
Ba me zanima vetac upita hladno kako se osea ovek koji je ubio sopstvenu
enu?
Bedno Emhir odgovori bez odugovlaenja. Oseao sam se i oseam se bedno i
prokleto podlo. To ne menja ni injenica da je nikada nisam voleo. Cilj je opravdao
sredstva. Ipak, uistinu alim zbog njene smrti. Nisam to eleo i nisam planirao. Paveta je
sluajno poginula.
Lae Geralt ree muklo a to ne pristaje carevima. Paveta nije mogla ostati iva.
Demaskirala bi te. I nikada ti ne bi dozvolila to to si hteo da uini Ciri.
ivela bi opovrgnu Emhir. Negde... daleko. Postoji dosta zamkova... Na primer,
Darn Rovan... Ne bih mogao da je ubijem.
ak ni radi cilja koji opravdava sredstva?
Uvek se car protrlja lice moe nai neko manje drastino sredstvo. Uvek ih ima
mnogo.
Ne uvek kaza vetac, gledajui mu li oi. Emhir umae njegovom pogledu.
Upravo sam to imao na umu Geralt klimnu glavom. Dovri priu. Vreme prolazi.
Kalante je uvala malu kao zenicu oka svog. Nisam smeo ni da pomislim da je
otmem... Moj odnos sa Vilgeforcom se znatno ohladio, a prema drugim arobnjacima sam
i dalje imao averziju... Ali moji vojnici i aristokratija su me otro gurali u rat, da
napadnem Cintru. Kleli su se da narod to eli, da narod udi za ivotnim prostorom, da e
sluanje vox populi{102} biti moj carski ispit. Reio sam da ubijem dve muve jednim
udarcem. Da jednim napadom osvojim i Cintru i Ciri. Ostalo zna.
Znam Geralt klimnu glavom. Hvala ti na ovom razgovoru, Duni. Zahvalan sam ti
to si hteo da mi posveti vreme. Ali nemoj vie da odugovlai. Veoma sam umoran.
Gledao sam smrt svojih prijatelja, koji su doli sa mnom ovde sa kraja sveta. Doli su da
spasu tvoju ker. Nisu je ni znali. Osim Kahira, niko od njih nije znao Ciri. A poli su da je
spasu. Zato to je u njima bilo neto to je ispravno i plemenito. I ta? Pronali su smrt.
Smatram da to nije pravedno. I ako neko eli da zna, ne slaem se sa time. Zato to ne
vredi ni pet para takva istorija u kojoj umiru oni ispravni, a oloi ive i nastavljaju da rade
po svom. Nemam vie snage, care. Pozovi ljude.
Vee...
Tajna mora umreti sa onima koji je znaju. Sam si to rekao. Nema drugog izlaza.
Nije istina da ih navodno ima mnogo. Pobei u ti iz bilo kog zatvora. Uzeu ti Ciri, nema
te cene koju ne bih platio da ti je uzmem. Zna to dobro.
Znam to dobro.
Jenefer moe da pusti da ivi. Ona tajnu ne zna.
Ona Emhir kaza ozbiljno e platiti bilo koju cenu da spase Ciri. I osveti tvoju
smrt.
Istina vetac klimnu glavom. U stvari, zaboravio sam koliko ona voli Ciri. U pravu
si, Duni. ta da se radi, od sudbine se ne moe pobei. Imam molbu.
Reci.
Dozvoli mi da se oprostim sa obema. Posle toga sam ti na raspolaganju.
Emhir je stajao kraj prozora, zagledan u vrhove planina.
Ne mogu da ti odbijem. Ali...
Ne brini se. Neu nita rei Ciri. Povredio bih je kada bih joj rekao ko si. A ja ne
mogu da je povredim.
Emhir je dugo utao, neprestano okrenut ka prozoru.
Moda i imam neki dug prema tebi okrenu se na petama. Zato posluaj ta imam
da ti ponudim u okviru otplate. Davno, davno, pre zaista mnogo vremena, kada su ljudi
jo uvek posedovali ast, ponos i dostojanstvo, kada su cenili svoju re, a iskljuivo se
plaili sramote, deavalo se sledee: ovek od asti osuen na smrt ulazio bi u kadu sa
vrelom vodom i otvarao sebi vene, kako bi izbegao poniavajuu ruku delata ili
egzekutora. Da li bi moda...
Naredi da napune kadu.
Da li bi moda car nastavi spokojno Jenefer htela da ti pravi drutvo prilikom te
kupke?
Gotovo sam siguran u to. Ali treba je pitati. Ona je dosta buntovne prirode.
Znam.

*
Jenefer se istog asa sloila.
 Krug se zatvorio dodade, gledajui svoje zglobove. Zmija urobor zarila je zube u
sopstveni rep.

*
Ja ne razumem! Ciri zafrkta kao razljuena maka. Ja ne shvatam zato moram
da idem sa njim? Kuda? Zbog ega?
Keri Jenefer ree neno. Takva je tvoja sudbina. Razumi, jednostavno ne moe
biti drugaije.
A vi?
Nas Jenefer pogleda Geralta eka naa sudbina. Tako jednostavno mora biti.
Hodi ovamo, keri. Zagrli me snano.
Oni hoe da vas ubiju, zar ne? Ja se ne slaem! Jedva sam vas povratila! To nije
pravedno!
Ko ma die Emhir var Emreis potmulo progovori od maa gine. Borili su se sa
mnom i izgubili. Ali izgubili su dostojanstveno.
Ciri u tri koraka stade ispred njega, a Geralt tiho udahnu vazduh. uo je Jeneferin
uzdah. Sto mu gromova, pomisli on, pa to svi vide! Pa cela njegova crna vojska vidi to to
se ne moe sakriti! Iste figure, iste iskriave oi, ista grimasa usta. Identino prekrtene
ruke na grudima. Na sreu, na veliku sreu, sivu kosu je nasledila od majke. Ali svejedno,
kad se zagleda, vidi se ija je to krv...
A ti ree Ciri, odmeravajui Emhira usplamtelim pogledom. A ti si pobedio. I
misli da si dostojanstveno pobedio?
Emhir var Emreis nije odgovorio. Samo se osmehnuo, odmeravajui devojku vidno
zadovoljnim pogledom. Ciri stisnu zube.
Toliko ih je umrlo. Toliko ljudi je umrlo zbog svega ovoga. Izgubili su
dostojanstveno? Smrt je dostojanstvena? Samo zver moe tako da razmilja. Iako sam
izbliza gledala u smrt, nisi uspeo da od mene napravi zver. I nee uspeti.
Nije odgovorio. Posmatrao ju je, inilo se da je guta pogledom.
Ja znam zasikta ona ta ti smera. ta eli da uradi sa mnom. I ve sada u ti
kazati: neu ti dozvoliti da me takne. A ako me... Ako me... Onda u te ubiti. ak i
vezana. Kada zaspi, grlo u ti odgristi.
Imperator brzim gestom utia gunanje koje je raslo meu okolnim oficirima.
Bie ono procedi, ne sputajui pogled sa Ciri to je sueno. Oprosti se sa
prijateljima, Cirila Fiona Flen Rijanon.
Ciri baci pogled na veca. Geralt odgovori odrinim pokretom glave. Devojka uzdahnu.
Jenefer i Ciri su se zagrlile i dugo aputale. Zatim je Ciri prila Geraltu.
teta ree tiho. Bilo je izgleda da bude bolje.
Znatno bolje potvrdi.
Zagrlili su se.
Budi hrabra.
On me nee imati apnula je. Ne boj se. Pobei u mu. Imam naina...
Ne sme da ga ubije. Zapamti, Ciri. Ne sme.
Ne boj se. Uopte nisam mislila na ubistvo. Zna, Geralte, dosta mi je ubijanja.
Previe ga je bilo.
Previe. Zbogom, vetice.
Zbogom, vee.
Samo nemoj da mi plae.
Lako je tebi da kae.

*
Emhir var Emreis, imperator Nilfgarda, pravio je drutvo Jenefer i Geraltu sve do
kupatila. Gotovo do samog ogradnog zida velikog, mermernog bazena, punog miriljave i
isparavajue vode.
Zbogom ree. Ne morate da urite. Odlazim, ali ostaviu ovde ljude kojima u
dati instrukcije i nareenja. Kada budete spremni, pozovite, a porunik e vam dati no.
Ali ponavljam: ne morate da urite.
Cenimo milost Jenefer ozbiljno klimnu glavom. Vaa carska milosti?
Molim?
Molim vas, nemojte povreivati moju erku, koliko god je to mogue. Ne bih elela
da umrem znajui da ona plae.
Emhir je dugo utao. ak veoma dugo. Oslonjen na dovratak. Okrenute glave.
Gice Jenefer odgovori konano, a lice mu je bilo vrlo neobino. Moete biti
sigurni da neu povrediti vau i Geraltovu kerku. Gazio sam i igrao na kurganima
neprijatelja. I mislio sam da sam u stanju sve da uradim. Ali to to podozrevate da u
uiniti jednostavno ne bih mogao da uinim. Sada to znam. Zahvaljujui i vama oboma.
Zbogom.
Izaao je, tiho zatvorivi za sobom vrata. Geralt uzdahnu.
Da se skinemo? pogleda u bazen koji je isparavao. Ne raduje me naroito
pomisao da me izvuku odavde kao nagi le...
A, zamisli, meni je svejedno kakvu e me izvui Jenefer skinu izmice i brzim
pokretima raskopa haljinu. Ako je ovo moja poslednja kupka, neu da se kupam u
odei.
Svukla je koulju preko glave i ula u bazen, energino rasprskavi vodu.
Pa, Geralte? Zato stoji kao ukopan?
Zaboravio sam koliko si lepa.
Lako zaboravlja. Hajde, u vodu.
Kada je seo kraj nje, odmah je bacila ruke oko njegovog vrata. Poljubio ju je, milujui
joj struk, ispod vode i iznad vode.
Da li je ovo upita radi reda pravo vreme?
Za to je promrmlja, zagnjurivi jednu ruku i dodirnuvi ga svako vreme pravo.
Emhir je dva puta ponovio da ne moramo da urimo. Na ta bi radije potroio poslednje
minute koje nam je dao? Na pla i tugu? Pa to nije dostojanstveno. Na samoispitivanje?
Pa to je banalno i glupo.
Nisam na to mislio.
Nego na ta?
Ako se voda ohladi promrmlja, mazei joj grudi posekotine e biti bolne.
 Za uitak Jenefer zagnjuri drugu ruku vredi platiti bolom. Boji se bola?
Ne.
Ni ja. Sedi na ivicu bazena. Volim te, ali neu, doavola, da ronim.

*
Oh-oh-ah kaza Jenefer, zabacujui glavu tako da joj je vlana kosa rasplinula po
zidu kao male crne zmije. Oh-oh... oh.

*
Volim te, Jen.
Volim te, Geralte.
Vreme je. Pozovimo ih.
Pozovimo.
Pozvali su. Najpre je povikao vetac, zatim je povikala Jenefer. Potom su dreknuli
uglas, ne doekavi odgovor.
Mooooe! Spremni smo! Dajte nam taj no! Heeej! Majku mu! Voda se hladi!
Onda izaite iz nje ree Ciri, zagledajui u kupatilo. Oni su svi otili.
taaa?
Pa kaem vam. Otili su. Osim nas troje, ovde nema ive due. Obucite se. Goli
izgledate strano smeno.

*
Dok su se oblaili, drhtale su im ruke. Oboma. Sa velikim naporom su izlazili na kraj sa
kopama, preicama i dugmetima. Ciri je blebetala.
Otili su. Jecdnostavno su otili. Svi, koliko ih je bilo. Poveli su sve odavde, seli na
konje i odjahali. ak se digla praina.
Nisu ostavili nikoga?
Ama ba nikoga.
Neshvatljivo apnu Geralt. To je neshvatljivo.
Da li se neto dogodilo frknu Jenefer to bi moglo to da objasni?
Ne odgovori brzo Ciri. Nita.
Lagala je.

*
Isprva se pretvarala. Ispravljenih lea, gordo podignute glave i skamenjenog lica,
odgurnula je od sebe ruke crnih vitezova prevuene rukavicama i smelo i izazivaki
pogledala nosnike i vizire njihovih lemova, koji su budili grozu. Nisu je vie dotakli, tim
pre to ih je u tome spreavalo reanje oficira, krnog vojnika sa srebrnim iritima i
belom perjanicom od perja aplje.
Krenula je ka izlazu, eskortovana sa obe strane. Ponosno uzdignute glave. Tutnjale su
teke izme, zveketale verinjae, zvonilo oruje.
Nakon petnaestak koraka, osvrnula se prvi put. Nakon narednih nekoliko, drugi put. Ali
ja ih vie nikada, nikada neu videti, misao joj pod temenom zasija zastraujuom i
hladnom svetlou. Ni Geralta, ni Jenefer. Nikada.
Svest o tome istog asa i u jednom zamahu skinula je masku prividne odvanosti.
Cirino lice se zgrilo i iskrivilo, oi ispunile suzama, a iz nosa joj je poteklo. Devojka se
borila iz sve snage, ali uzalud. Talas suza probio je branu privida.
Nilfgardijci sa dadevnjacima na kaputima gledali su je u tiini. I zaueno. Neki su je
videli na ukrvavljenim stepenicama, svi su je videli tokom razgovora sa carem. Veticu sa
maem, nesavladivu veticu, koja smelo skae u oi i samom imperatoru. I sada su se
udili, videvi dete koje cmizdri i jeca.
Bila je svesna toga. Njihovi pogledi arili su je kao vatra, probadali kao iode. Borila
se, ali bezuspeno. to je vie suzdravala pla, to je jae izbijao.
Usporila je korak, zatim se zaustavila. Eskorta je isto stala. Ali samo na trenutak. Na
reeu komandu oficira, gvozdene ruke su je uhvatile ispod pazuha i za zglobove. Ciri,
ridajui i gutajui suze, osvrnu se poslednji put. Potom su je odvukli. Nije pruala otpor.
Ali ridala je sve glasnije i sve oajnije.
Zaustavio ih je car Emhir var Emreis, taj tamnokosi ovek ije je lice u njoj budilo
udne, nejasne uspomene. Pustili su ju na njegovu otru naredbu. Ciri umrknu i obrisa
oi rukavom. Videvi da prilazi, suzdrala je ridanje i gordo podigla glavu. Ali sada bila
je toga svesna to je izgledalo samo smeno.
Emhir ju je dugo posmatrao. Bez rei. Zatim je priao. I ispruio ruke. Ciri, koja je na
takve gestove uvek reagovala instinktivnim povlaenjem, sada nije reagovala, na njeno
veliko zaprepaenje. Sa jo veim zaprepaenjem, utvrdila je da joj njegov dodir uopte
nije neprijatan.
Dodirnuo joj je kosu, kao da broji pramenove bele kao sneg. Dotakao je obraz
izdeformisan oiljkom. Zatim ju je zagrlio, gladio po glavi i leima. A ona, potresana
plaem, dozvoljavala mu je to, a ruke je drala ukrueno poput straila za vrapce.
udna je to stvar, sudbina zaula je apat. Zbogom, keri.

*
Kako je rekao?
Cirino lice se blago zgri.
Kazao je: va faill, luned. Na Drevnom jeziku: zbogom, devojko.
Znam Jenefer klimnu glavom. ta je bilo posle?
Posle... Posle me je pustio, okrenuo se i otiao. Dreknuo je naredbe i svi su otili.
Prolazili su kraj mene sasvim ravnoduno, lupajui, treskajui i zveckajui orujem, ak se
eho promaljao hodnikom. Seli su na konje i odjahali, ula sam rzanje i tutnjavu. U ivotu
to neu shvatiti. Jer kad razmislim...
Ciri.
ta?
Ne razmiljaj.

*
Zamak Stiga ponovi Filipa Ejlhart, gledajui Fringilu Vigo ispod trepavica. Fringila
nije pocrvenela. Tokom minula tri meseca, uspela je da proizvede maginu kremu koja
stee krvne sudove. Zahvaljujui kremi, rumenila nije bilo na licu, ma koji stid bio u
pitanju.
Vilgeforcovo skrovite bilo je u zamku Stiga potvrdi Asire var Anahid. U Ebingu,
kod planinskog jezera, iji naziv nije mogao da zapamti moj informator, obian vojnik.
Kazali ste bilo Franeska Findaber skrenu panju.
Bilo Filipa upade u re. Zato to Vilgeforc nije iv, moje drage dame. On i njegovi
Saradnici, itava banda, ve trunu u zemlji. Tu uslugu nam je uinio niko drugi do na
dobri prijatelj Geralt iz Rivije. Koga nismo pravilno procenile. Nijedna od nas. U pogledu
koga smo nainile greku. Sve. Jedne manju, druge veu.
Sve arobnice kao po naredbi pogledae u Fringilu, ali krema je zaista delovala
besprekorno. Asire var Anahid uzdahnu. Filipa tresnu akom o sto.
Premda nas opravdava ree oporo mnotvo aktivnosti koje su u vezi sa ratom i
pripremanjem pregovora za mir, kao poraz loe treba prihvatiti injenicu da smo u
pogledu Vilgeforcovog sluaja bile preduhitrene i odmenjene. To vie ne sme da nam se
dogodi, drage dame.
lanice loe izuzev Fringile Vigo, koja je bila bleda kao le klimale su glavama.
U ovom trenutku nastavi Filipa vetac Geralt je negde u Ebingu. Zajedno sa
Jenefer i Ciri, koje je oslobodio. Moraemo da razmislimo kako da ih pronaemo...
A taj zamak? prekinu je Sabrina Glevisig. Da nisi neto zaboravila, Filipa?
Ne, nisam zaboravila. Legenda, ukoliko takva nastane, morae da ima jednu vernu
verziju. Htela sam upravo tebe da zamolim za to, Sabrina. Povedi sa sobom Keiru i Tris.
Pobrinite se za to. Tako da ne ostane ni traga.

*
Huk eksplozije uo se sve do Maehta, blesak budui da se to o dvijalo nou video
se ak u Metini i Gesou. Serija tektonskih potresa koje je izazvala eksplozija oseala se
jo dalje. Na zaista udaljenim krajevima sveta.
 Kongreve, Estela vel Stela, kerka barona Otona de Kongrevea, supruga starog
grofa od Lidertala, nakon brze smrti tog grofa, nadasve promuurno je upravljala
dobrima, zahvaljujui emu je dola do nemalog imetka. Uivajui veliko potovanje
cara Emhira var Emreisa (u), bila je vrlo znaajna osoba na dvoru. Premda nije bila ni
na kakvom poloaju, poznato je bilo da je njen glas i miljenje car uvek udostojavao
panjom i razmatranjem. Zahvaljujui velikoj naklonosti ka mladoj carici Cirili Fioni
(v.), koju je kao k er sopstvenu volela, u ali su je zvali cariinom majkom Nadivela
je oboje, kako cara, tako i caricu, 1331, a njen ogroman imetak u daljem
nasleivanju pripao je roacima, bonoj grani Lidertala. Zvani Belima, oni su ga pak,
kao ljudi lakomisleni i vetropirasti, potpuno spiskali.

Efenberg i Talbot,
Encyclopaedia Maxima Mundi, tom III
 Deseto poglavlje

ovek koji se prikradao bivaku, trebalo mu je odati ast, bio je vet i lukav kao lisica.
Hitro je menjao pozicije, a kretao se tako gipko i tiho da bi svakome mogao da se
priunja. Svakome. Ali ne Boreasu Munu. Boreas Mun je imao previe iskustva u pogledu
unjanja.
Izlazi, ovee! povika, starajui se da oboji glas nadmenom i samouverenom
arogancijom. Dabe su ti tvoji trikovi! Vidim te. Tamo si.
Jedan od megalita, ijim je grebenom bilo najeeno brdo, zadrhtao je na pozadini
zvezdanog tamnoplavog neba. Pomakao se. I preuzeo ljudski oblik.
Boreas okrenu raanj sa peenjem zato to je zamirisalo na paljevinu. Pravei se da se
nemarno podupire, stavio je dlan na drku luka.
Mizeran je moj imetak u naizgled smiren ton upleo je resku, metalizovanu nit
opreza. Nemam ga mnogo. Ali vezan sam za njega. Braniu ga na ivot ili smrt.
Ja nisam bandit ree dubokim glasom mukarac koji se prikradao, pravei se da je
menhir. Ja sam hodoasnik.
Hodoasnik je bio visok i snano graen, bio je visok sigurno sedam stopa, a Boreas bi
se kladio u bilo ta da bi bio potreban teg od najmanje deset puda da bi ga izmerio na
tasu na vagi. Hodoasniki tap, motka debela kao rukunica, izgledao je u njegovoj ruci
kao pruti. Boreas Mun se zacelo udio na koji nain je tako velik ovek uspeo tako gipko
da se prikrada. Takoe, malo se uznemirio. Njegov luk, kompozitna sprava od
sedamdeset funti, kojom je sa pola stotine koraka pogaao losa, najednom mu se uinila
malom i delikatnom kao deja igraka.
Ja sam hodoasnik ponovi snani mukarac. Nemam loe...
Taj drugi Boreas ga otro prekinu neka isto izae.
Koji dru... zamucnu hodoasnik i zauta, videvi kako se iz mraka sa suprotne
strane pomalja skladna silueta, beumna kao senka. Ovoga puta, Boreas Mun se nije
niemu udio. Drugi mukarac nain kretanja je to odmah otkrivao uvebanom oku
tragaa bio je vilenjak. A ako ti se vilenjak priunja, to nije sramota.
Oprostite mi vilenjak ree neobino nevilenjakim, blago hrapavim glasom. Krio
sam se od vas dvojice ne iz loih namera, ve iz straha. Ja bih okrenuo taj raanj.
Tako je ree hodoasnik, podupirui se na tap i ujno njukajui. Meso je sa ove
strane peeno vie nego dovoljno.
Boreas okrenu raanj, udahnu, nakalja se. I ponovo udahnu.
Izvolite sesti, gospodo odlui se. I saekajte. ivotinjka e za tren oka biti
peena. Ha, velim vam, mamlaz je onaj to krtari na posluenju putnicima na drumu.
Mast je itavo curila u vatru, vatra je pucala, postalo je svetlije.
Hodoasnik je nosio filcani eir sa irokim obodom, ija je senka dosta uspeno
skrivala lice. Vilenjaku je eir menjao zavoj od arene marame koji nije skrivao lice.
Kada su u odsjaju vatre videli to lice, zadrhtae obojica, Boreas i hodoasnik. Ali nisu
ispustili iz sebe nikakav zvuk. ak ni tih uzdah od prizora tog lica, nekada zasigurno
vilenjaki lepog, a sada izoblienog gnusnim oiljkom, koji se protezao iskosa preko ela,
obrva, nosa i obraza sve do brade.
Boreas Mun se nakalja i ponovo okrenu raanj.
Ovaj miris utvrdi, ne upita vas je namamio ka mom bivaku, zar ne?
Tako je hodoasnik klimnu obodom eira, a glas mu se blago promeni. Ne bih
da se hvalim, ali nanjuio sam peenje iz daljine. Ipak, sauvao sam opreznost. Na vatri,
kojoj sam se pribliio pre dva dana, pekli su enu.
Istina je potvrdi vilenjak. Bio sam tamo narednog jutra, video sam ljudske kosti u
pepelu.
Narednog jutra ponovi otegnuto hodoasnik, a Boreas se mogao kladiti u bilo ta
da se na njegovom licu skrivenom senkom eira pojavio neprijatan osmeh. Odavno
kriom ide mojim tragom, milostivi vilenjae?
Odavno.
A ta ti je branilo da se pokae?
Razum.
Prevoj Elskerdeg Boreas Mun okrenu raanj i prekinu nelagodnu tiinu mesto je
koje odista ne uiva najbolju slavu. I ja sam video kosti u ognjitima, skelete na kocima.
Obeene na drveu. Ovde je puno divljih pripadnika okrutnih kultova. I bia koja samo
gledaju kako da te pojedu. Navodno.
Nije navodno ispravi ga vilenjak. Sigurno. A to dalje u planine, na istok, to je
gore.
Milostiva gospoda su se takoe uputila na istok? Preko Elskerdega? U Zerikaniju? Ili
moda jo dalje, u Hakland?
Nisu odgovorili, ni hodoasnik, ni vilenjak. Boreas nije ni oekivao odgovor. Kao prvo,
pitanje nije bilo diskretno. Kao drugo, bilo je glupo. Sa mesta gde su se nalazili bilo je
mogue ii samo na istok. Preko Elskerdega. Tamo kuda se i on uputio.
Peenje je gotovo Boreas spretnim pokretom, koji nije bio lien karakteristika
demonstracije, otvori leptir-no. Izvolite, gospodo. Bez ustruavanja.
Hodoasnik je imao lovaki no, a vilenjak stilet, koji po izgledu nije nimalo bio
kuhinjski. Ali sve tri otrice, namenjene za najstranije ciljeve, danas su posluile za
seenje mesa. Neko vreme se moglo uti samo krckanje i pucketanje vilica. I cvranje
ogrizenih kostiju bacanih u ar.
Hodoasnik otmeno podrignu.
udno stvorenjce ree, zagledajui pleku koju je pojeo i oblizao tako da je
izgledala kao da je tri dana bila drana u mravinjaku. Malo je imalo ukus kao srnda, ali
krhko kao zec... Ne seam se da li sam nekada jeo neto slino.
To je bio skrek ree vilenjak, krckajui zubima koice. Ni ja se ne seam da li
sam ga nekada jeo.
Boreas se tiho nakalja. Jedva ujna nota sarkastine veselosti u vilenjakovom glasu
dokazivala je da je znao da je peenje proisteklo od ogromnog pacova krvavih oiju i
velikih zuba, kod koga je samo rep bio dugaak tri lakta. Goni nikako nije ulovio
gigantskog glodara. Pogodio ga je u samoodbrani. Reio je ipak da ga ispee. Bio je
razuman ovek koji trezveno razmilja. Ne bi jeo pacove koji trae hranu na smetlitima i
otpacima. Ali od tesnaca prevoja Elskerdeg do najblie zajednice koja proizvodi otpatke
bilo je dobrih trista milja. Pacov ili, kako ga je nazvao vilenjak, skrek morao je biti ist
i zdrav. Nije imao dodira sa civilizacijom. Stoga nije imao ime da se zaprlja, niti ime da
se zarazi.
Uskoro je poslednja, najmanja, skroz ogrizena i isisana koica zavrila u aru. Mesec
je isplovio iznad zubatog lanca Ognjenih planina. Iz vatre, vetrom raspaljivane, vrcale su
iskre koje su zamirale i gasile se usred mravinjaka svetlucavih zvezda.
Gospodo Boreas Mun je rizikovao jo jednim, malo diskretnim pitanjem odavno
ste na drumu? Ovde u Pustoima? Usudiu se da pitam jeste li odavno ostavili za sobom
Solveiginu kapiju?
Davno, nedavno kaza hodoasnik to je relativna stvar. Preao sam preko
Solveige drugog dana po septembarskom punom mesecu.
A ja ree vilenjak estog dana.
Ha nastavi Boreas, pobuen reakcijom. udo da se jo tamo nismo sreli, jer sam
i ja tada iao tuda, tanije jahao, poto sam tada jo imao konja.
Zautao je, terajui neprijatne misli i uspomene u vezi sa konjem i njegovim gubitkom.
Bio je uveren da su i njegovi sluajni sagovornici morali imati sline dogodovtine.
Putujui sve vreme peice, nikada ga ne bi sustigli tu, kod Elskerdega.
Zakljuujem, dakle nastavi da ste krenuli na put odmah nakon rata, nakon
sklapanja cintrijskog mira. Razume se, to me se nimalo ne tie, ali usudiu se da
suponiram da se gospodi nisu dopali poredak i slika sveta koji su stvoreni i ustaljeni u
Cintri.
Tiinu, koja je na due pala kraj ognjita, naruilo je udaljeno zavijanje. Sigurno vuka.
Premda u okolini prevoja Elskerdeg nikada nisi mogao biti siguran.
Da budem iskren progovori neoekivano vilenjak nisam imao razloga da nakon
cintrijskog mira volim svet i njegovu sliku. O poretku da i ne govorim.
U mom sluaju kaza hodoasnik, prekrstivi snane nadlaktice na grudi bilo je
slino. Mada sam se uverio u to, kako bi rekao jedan moj poznanik, post factum.
Dugo je vladala tiina. Umuknulo je ak i ono to je zavijalo na prevoju.
Isprva nastavi hodoasnik, mada su se Boreas i vilenjak mogli kladiti da nee
nastaviti. Isprva je sve ukazivalo na to da e cintrijski mir doneti povoljne promene i
stvoriti sasvim podnoljiv poredak sveta. Ako ne za sve, ono barem za mene...
Kraljevi su Boreas odrokta doli u Cintru, ako se dobro seam, u aprilu?
Tano drugog aprila precizirao je hodoasnik. Seam se, bila je mladina.

*
Du zidova, smeteni nie tamnih greda koje su podupirale galerije, visili su privreni
redovi titova sa raznobojnim crteima heraldikih amblema, grbova cintrijskog plemstva.
Na prvi pogled su se ispoljavale razlike izmeu ve pomalo izbledelih insignacija drevnih
rodova i grbova plemstva zaslunog u novijim vremenima, za vladavine Dagorada i
Kalante. Ti noviji su imali ivahne i jo nepopucale boje, na njima se takoe nisu
poznavale naznake rupica nakon aktivnosti potkornjaka.
Najivahnije boje imali su pak titovi sa grbovima nilfgardskog plemstva, dodani
sasvim nedavno. Plemstva koje se istaklo za vreme osvajanja grada i petogodinje carske
administracije.
Kada povratimo Cintru, pomisli kralj Foltest, moraemo da pripazimo da Cintrijci ne
unite te grbove u svetom zanosu obnove. Politika je jedno, a dekoracija hale drugo.
Sistemske promene ne mogu biti opravdanje za vandalizam.
Dakle, ovde je sve poelo, pomisli Dajkstra, osvrui se po velikoj hali. Slavna zaruna
gozba, tokom koje se pojavio elini Je i zahtevao ruku princeze Pavete... A kraljica
Kalante unajmila veca...
Kako se udesno prepliu ljudske sudbine, pomisli pijun, sam se udei trivijalnosti
svojih misli.
Pre pet godina, pomisli kraljica Meve, pre pet godina, mozak Kalante, Lavice od krvi
Kerbina, rasprsnuo se na ploama dvorita, ba ovog to se vidi kroz prozor. Kalante, iji
smo ponosan portret videli u hodniku, bila je pretposlednja od kraljevske krvi. Nakon to
joj se kerka Paveta utopila, ostala je samo unuka. Cirila. Sem ako je tana vest da Cirila
takoe nije iva.
Izvolite mahnu drhtavom rukom Cirus Engelkind Hemelfart, hijerarh Novigrada, koji
je na osnovu godina, poloaja i sveopteg potovanja per acclamationem{103} prihvaen
kao predsedavajui debate.
Izvolite zauzeti mesta.
Seli su, pronaavi za okruglim stolom stolice oznaene crvenkasto-mrkim tablicama.
Meve, kraljica Rivije i Lirije. Foltest, kralj Temerije, i njegov vazal, kralj Venclav iz Bruge.
Demavend, kralj Edirna. Henselt, kralj Kedvena. Kralj Etain iz Cidarisa. Mladi kralj Kistrin
iz Verdena. Knez Nitert, glava redanjskog Regentskog saveta. I grof Dajkstra.
Moramo pokuati da se reimo tog pijuna, da ga udaljimo od stola debate, pomisli
hijerarh. Kralj Henselt i kralj Foltest, ma ak i mladi Kistrin, ve su dopustili sebi kisele
primedbe, samo to ne usledi demar od predstavnika Nilfgarda. Taj Sigismund Dajkstra
je ovek nepodesnog stalea, a svrh toga, sa ravom prolou i loom reputacijom,
persona turpis{104}. Ne sme se dozvoliti da prisustvo persone turpis kvari atmosferu
pregovora.
ef nilfgardske delegacije, baron ilard Fic-Esterlen, kome je za okruglim stolom
dopalo mesto tano naspram Dajkstre, pozdravio je pijuna ljubaznim diplomatskim
naklonom.
Videi da svi ve sede, hijerarh Novigrada je takoe seo. Uz pomo paeva koji su ga
pridravali za drhtave ruke, hijerarh je seo na stolicu koja je pre mnogo godina izraena
za kraljicu Kalante. Stolica je imala impozantno visok i divno ukraen naslon, zahvaljujui
emu se isticala sred drugih stolica.
Okrugli sto je okrugli sto, ali mora se videti ko je najvaniji.

*
Dakle, ovde je bilo, pomisli Tris Merigold, razgledajui po odaji, gledajui tapiserije,
slike i brojne lovake trofeje, rogove arobnici sasvim nepoznate ivotinje. Ovde se,
nakon ozloglaenog demoliranja prestone dvorane, odvio slavan privatan razgovor
Kalante, veca, Pavete i Zaaranog Jea. Kada je Kalante izrazila saglasnost sa tim
udnovatim brakom. A Paveta ve bila trudna. Ciri se rodila nakon nepunih osam
meseci... Ciri, naslednica trona... Lavi od krvi Lavice... Ciri, moja mala sestrica. Koja je
sada negde daleko, na jugu. Sreom, vie nije sama. Ona je zajedno sa Geraltom i
Jenefer. Bezbedna je.
Sem ako me one ponovo nisu slagale.
Sedajte, drage dame pouri ih Filipa Ejlhart, koja je ve neko vreme ozbiljno
posmatrala Tris. Vladari sveta e za koji as poeti redom da dre inauguralne govore,
ne bih elela da propustim nijednu re.
arobnice, prekinuvi kuloarske spletke, brzo zauzee mesta. ila de Tankarvil nosila
je boa od srebrnih lisica, koji je davao enski akcenat njenom strogom mukom odelu.
Asire var Anahid bila je u haljini od ljubiaste svile, koja je neobino ljupko spajala
skromnu jednostavnost i otmenu eleganciju. Franeska Findaber, kao i obino
kraljevska. Ida Emean ep Sivnej, kao i obino tajanstvena. Margarita Lo Antij,
dostojanstvena i ozbiljna. Sabrina Glevisig u tirkiznoj boji. Keira Mec u zelenoj i narcis-
utoj boji. I Fringila Vigo. Utuena. Potitena. I bela kao samrtniko, bolesno, avetno
bledilo.
Tris Merigold je sedela pokraj Keire, naspram Fringile. Iznad glave nilfgardske
arobnice visila je slika jahaa koji juri u vratolomnom galopu po putu okruenom
palirima jovovina. Jove su pruale ka jahau monstruozne ruke grana, podrugljivo se
smejale svojim sablasnim eljustima. Tris se nehotice stresla.
Trodimenzionalan telekomunikator postavljen na sredinu stola bio je aktivan. Filipa
Ejlhart zaklinjalicom izotri sliku i zvuk.
Kao to vidite i ujete ree, ne bez ironije u prestonoj dvorani Cintre, tano ispod
nas, sprat nie, vladari sveta upravo se spremaju da odlue o njegovoj sudbini. A mi
emo ovde, sprat iznad njih, pripaziti da nam se momci ne bi preterano razigrali.

*
Drekavcu, koji je zavijao na Elskerdegu, prikljuili su se drugi drekavci. Boreas nije
imao sumnje. To nisu bili vukovi.
Ni ja nisam ree, kako bi ponovo oiveo zamrlu konverzaciju oekivao mnogo
nakon tih cintrijskih pregovora. Ma, niko koga sam poznavao nije raunao da e ti
pregovori doneti neto dobro.
Vana je bila usprotivi se smireno hodoasnik sama injenica da su pregovori
poeli. Prost ovek, a ja sam upravo, ako mi dozvolite, takav ovek, razmilja prosto.
Prost ovek zna da su zaraeni kraljevi i carevi toliko ogoreni jedni na druge, da bi se,
kada bi mogli, kada bi imali snage, poubijali. Prestali su da se ubijaju i mesto toga seli za
okrugli sto? Dakle, vie nemaju snage. Prosto govorei, oni su nemoni. A iz te nemoi
proistie da nijedan naoruan ovek nee napasti gazdinstvo prostog oveka, nee ga
ubiti, osakatiti, nee spaliti kolibe, nee zaklati decu, nee silovati ene, nee ih oterati u
ropstvo. Ne. Umesto toga su se okupili u Cintri i pregovaraju. Radujmo se!
Vilenjak, popravivi tapom cepanicu iz koje su vrcale iskre, pogleda iskosa u
hodoasnika.
ak i prost ovek ree, ne skrivajui sarkazam ak i radostan, pa ak i euforian,
trebalo bi da razume da je politika takoe rat, samo ga malo drugaije sprovode. Trebalo
bi da shvati da su pregovori kao trgovina. Imaju isti samoodrivi mehanizam. Uspesi
postignuti pregovorima otkupljuju se ustupcima. Ovde se dobija, tamo se gubi. Drugim
reima, da bi jedni mogli biti kupljeni, drugi moraju biti prodani.
Zaista hodoasnik ree ubrzo to je tako prosto i oigledno da to razume svaki
ovek. ak i veoma prost.

*
Ne, ne i jo jednom ne! zaria kralj Henselt, udarajui obema pesnicama o sto,
tako da se prevrnuo pehar i poskoile mastionice. Nema nikakve diskusije na tu temu!
Nema nikakvih licitacija u vezi s tim! Kraj, lus, deireadh!
Henselte Foltest progovori smireno, trezveno i vrlo pomirljivo. Nemoj da
oteava. I nemoj da nas kompromituje svojim vikanjem pred njegovom ekselencijom.
ilard Fic-Esterlen, pregovara u ime Carstva Nilfgarda, pokloni se sa lanim osmehom
koji je trebalo da sugerie da ga ispadi kralja Kedvena ne uznemiravaju, niti zanimaju.
Dogovaramo se sa carstvom nastavi Foltest a meu sobom najednom poinjemo
da se ujedamo kao psi? Sramota, Henselte.
Dogovaramo se sa Nilfgardom oko tako tekih pitanja kao to su Dol Angra i
Prekoreje Dajkstra progovori naizgled sluajno. Glupo bi bilo...
Ne odobravam takve primedbe! zaria Henselt, ovaj put tako da nijedan bivo ne bi
mogao da se uporedi sa njim. Ne odobravam takve primedbe, pogotovo ne od
kojekakve gospode pijuna! Ja sam, majku mu, kralj!
Vidi se prasnu Meve. Demavend je bio okrenut i gledao u heraldike titove na zidu
dvorane, osmehujui se ravnoduno, kao da se upravo nije odvijala igra za njegovo
kraljevstvo.
Dosta zasopta Flenselt, kruei naokolo divljim pogledom. Dosta, dosta tako mi
bogova, jer e me log strefiti. Kazao sam: ni pedalj zemlje. Nema nikakve, ama ba
nikakve revindikacije{105}! Neu pristati na smanjivanje mog kraljevstva ni za pedalj, ak
ni za pola pedlja zemlje! Bogovi su mi poverili ast Kedvena i samo u je bogovima
ustupiti! Donja Marhija je naa zemlja... To je... Eti... Et... Etniki. Donja Marhija
vekovima pripada Kedvenu...
Gornji Edirn progovori ponovo Dajkstra pripada Kedvenu od prole godine.
Tanije, od dvadeset etvrtog jula prole godine. Od trenutka kada je tamo kroio
kedvenski okupacioni korpus.
Molim ree ilard Fic-Esterlen, iako ga nisu upitali da se unese u zapisnik ad
futuram rei memoriam, da Carstvo Nilfgarda nije imalo nita zajedniko sa tom
aneksijom.
Osim to je upravo u to vreme grabilo Vengerberg.
Nihil ad rem!
Stvarno?
Gospodo! opomenu ih Foltest.
Kedvenska armija frknu Henselt kroila je u Donju Marhiju kao osloboditeljska!
Moje vojnike su tamo doekali sa cveem! Moji vojnici...
 Tvoji banditi glas kralja Demavenda je bio smiren, ali na njegovom licu se
poznavalo koliko ga napora kota uvanje smirenosti. Tvoji razbojnici, koji su upali u
moje kraljevstvo sa razbojnikom bandom, ubijali, maltretirali i porobljavali. Moja
gospodo! Okupili smo se ovde i savetujemo se nedelju dana, savetujemo se kako treba
da izgleda budua slika sveta. Tako mi bogova, da li to treba da bude slika zloina i
otimaine? Da li treba da se nastavi banditski status quo{106}. Da li oteto dobro treba da
ostane u rukama lupea i pljakaa?
Henselt zgrabi mapu sa stola, pocepao je ustrim pokretom i baci ka Demavendu. Kralj
Edirna nije se ni maknuo.
Moja vojska ishropta Henselt, a njegovo lice pridobi boju dobrog, starog vina
osvojila je Marhiju od Nilfgardijaca. Tvoje kraljevstvo dostojno aljenja ve tada nije
postojalo, Demavenda. Kazau i ovo: da nije bilo moje vojske, ne bi imao nijedno
kraljevstvo danas. Hteo bih da te vidim kako bez moje pomoi tera Crne preko Jaruge i
Dol Angre. Prema tome, nee biti mnogo preterivanja u tvrdnji da si kralj zahvaljujui
mojoj milosti. Ali ovde se svrava moja blagonaklonost! Rekao sam, neu dati ni pedalj
svoje zemlje. Neu dozvoliti smanjivanje mog kraljevstva.
Ni ja mog! Demavend ustade. Onda se neemo dogovoriti!
Gospodo ree iznenada pomirljivo Cirus Hemelfart, hijerarh Novigrada, koji je
dremkao do tada. Siguran sam da je mogu nekakav kompromis...
Carstvo Nilfgarda progovori ponovo ilard Fic-Esterlen, koji voli da se ubacuje s
neba pa u rebra nee prihvatiti nikakav dogovor koji bi bio tetan po vilenjaku zemlju
u Dol Blatani. Ukoliko je potrebno, ponovo u gospodi proitati sadraj memoranduma...
Henselt, Foltest i Dajkstra frknue, ali Demavend pogleda u carskog ambasadora
smireno i gotovo dobronamerno.
Radi sveopteg dobra izjavi i radi mira, priznau autonomiju Dol Blatane. Ali ne
kao kraljevstva, ve kao kneevine. Uslov je da mi kneginja Enid an Gleana izrazi
podaniku vernost i obavee se na i zjednaavanje ljudi i vilenjaka u pravima i
privilegijama. Spreman sam na to, kao to sam kazao, pro publico bono{107} .
Eto ree Meve rei istinskog kralja.
Salus publica lex suprema est kaza hijerarh Hemelfart, koji je ve due traio
priliku da se i on istakne poznavanjem diplomatskog argona.
Dodau ipak nastavi Demavend, gledajui nadutog Henselta da koncesija u
pogledu Dol Blatane nije presedan. To je samo naruavanje integriteta mojih zemalja, sa
kojim se slaem. Nikakvu drugu podelu niti prisvajanje neu priznati. Kedvenska armija,
koja je prodrla u moje granice kao agresor i osvaja, mora u roku od nedelju dana da
napusti bespravno okupirane karaule i zamkove Gornjeg Edirna. To je uslov mog daljeg
uestvovanja u debati. A budui da verba volant{108}, moj sekretar e priloiti protokolu
zvanian demar u vezi sa time.
Henselte? Foltest iekujui pogleda bradonju.
Nikada! zaria kralj Kedvena, prevrui stolicu i skaui poput impanze koju je ubo
strljen. Nikada neu predati Marhiju! Samo preko mene mrtvog! Ne dam! Nita me
nee primorati na to! Nikakva sila! Nikakva, majku mu, sila!
A kako bi dokazao da se i on kolovao i da nije tikva bez korena, zaurlao je:
 Non possumus{109}!

*
Dau ja njemu non possumus, stara budala! frknu Sabrina Glevisig u odaji sprat
vie. Nemojte se brinuti, primorau tog tupoglavca da prizna revindikativna trebovanja
u pogledu Gornjeg Edirna. Kedvenska vojska e izai odatle u narednih deset dana. To je
oigledna stvar. Nema spora. Ako bi neka od vas sumnjala u to, imam pravo da se
oseam uvreeno.
Filipa Ejlhart i ila de Tankarvil izrazie svoje pohvale klimanjem glava. Asire var
Anahid se zahvali osmehom.
Ostalo nam je za danas kaza Sabrina da reimo problem Dol Blatane. Sadraj
memoranduma cara Emhira znamo. Kraljevi dole jo nisu uspeli da prodiskutuju o tom
problemu, ali ve su signalizirali svoje opcije. Stav je takoe zauzeo, rekla bih,
najzainteresovaniji. Kralj Demavend.
Stav Demavende ree ila de Tankarvil, obavijajui vrat boom od srebrnih lisica
nosi karakteristike dalekosenog kompromisa. To je pozitivan stav, promiljen i izvagan.
ilard Fic-Esterlen e biti u velikom problemu, elei da argumentuje u pravcu veih
koncesija. Ne znam da li e hteti.
Hoe potvrdi spokojno Asire var Anahid. Zato to ima takve instrukcije iz
Nilfgarda. Invocirae ad referendum i podnosie note. Prepirae se barem jedan dan.
Nakon isteka tog vremena, poee sa ustupcima.
Normalno presee je Sabrina Glevisig. Normalno je i to da e se konano negde
sresti, neto e usaglasiti. Meutim, neemo to ekati, sada emo ustanoviti ta emo im
definitivno dozvoliti. Franeska! Progovori! Ipak se radi o tvojoj zemlji!
Upravo zbog toga osmehnu se Margeta iz Dolina. Upravo zbog toga utim,
Sabrina.
Savladaj ponos ree ozbiljno Margarita Lo Antij. Moramo znati ta moemo
dozvoliti kraljevima.
Franeska Findaber se osmehnu jo lepe.
Radi mira i pro bono publico ree slaem se sa propozicijom kralja Demavenda.
Drage devojke, od ovog asa moete da prestanete da me tituliete sa najsvetlija,
dovoljno e biti prosto presvetla.
Vilenjake ale iskrevelji se Sabrina uopte mi nisu smene, sigurno zato to ih
ne razumem. ta je sa drugim uslovima Demavenda?
Franeska zalepra trepavicama.
Slaem se sa reemigracijom ljudskih naseljenika i povraajem njihovog imetka ree
ozbiljno. Garantujem ravnopravnost svih rasa...
Ama zaboga, Enid zasmeja se Filipa Ejlhart. Nemoj sa svime da se slae! Postavi
neke uslove!
Postaviu vilenjakinja se naglo uozbilji. Ne pristajem na podaniko poklonjenje.
elim Dol Blatanu kao alodijum{110} . Neu nikakve vazalne obaveze, osim obeanja
lojalnosti i da neu delati na tetu sizerena.
Demavend nee pristati Filipa proceni kratko. Nee odustati od prihoda i renti
koje mu je davala Dolina Cvetova.
U vezi s time Franeska podie obrve spremna sam na dvostrane pregovore,
uverena sam u postizanje konsenzusa. Aludijum ne primorava na plaanje, ali plaanje
svakako ne zabranjuje, niti iskljuuje.
A ta sa fideikomisom{111}? Filipa Ejlhart nije odustajala. ta sa
primogeniturom{112}? Pristajui na alodijum, Foltest e hteti garanciju nedeljivosti
kneevine.
Foltesta su osmehnu se ponovo Franeska zbilja mogle zavarati moja koa i
figura, ali ti me udi, Filipa. Ve je daleko, vrlo daleko iza mene ivotno doba u kojem je
bilo mogue da zatrudnim. to se tie primogeniture i fideikomisa, Demavenda se ne
treba plaiti. Ja u biti ultimus familiae{113} loze vladara Dot Blatane. No uprkos razlici u
godinama koja je naizgled pogodna za Demavenda, problem nasleivanja posle mene
razmatraemo sa njegovim unucima, a ne sa njim. Uveravam vas da u vezi sa tim nee
biti spornih taaka.
Sa tim nee sloi se Asire var Anahid, gledajui u oi vilenjaku arobnicu. A ta
sa pitanjem borbenih komandi Veverica? ta sa vilenjacima koji su se borili na strani
carstva? Ukoliko se ne varam, radi se o veini tvojih podanika, gice Franeska?
Margeta iz Dolina prestade da se smeje. Baci pogled na Idu Emean, ali utljiva
vilenjakinja sa Modrih planina izbegavala je njen pogled.
Pro publico bono... poe i stade. Asire, takoe vrlo ozbiljna, klimnu glavom u znak
da razume.
ta uiniti ree polako. Sve ima svoju cenu. Kako se ispostavlja, mir takoe.

*
Da, to je u svakom pogledu istina ponovi zamiljeno hodoasnik, posmatrajui
vilenjaka koji je sedeo sputene glave. Pregovori o miru su trgovina. Vaar. Da bi jedni
mogli biti kupljeni, drugi moraju biti prodani. Takvim tokom ide svet. Stvar je u tome da
ne kupi neto preskupo...
I da se ne proda jeftino dovri vilenjak, ne podiui glavu.

*
Izdajnici! Nitavni gadovi!
Kurvini sinovi!
Anbadraigh aen cuach!
Nilfgardska pseta!
Tiina riknu Hamilkar Danza, udarivi oklopljenom pesnicom u balustradu klaustra.
Strelci sa galerije nanianie samostrele u vilenjake zbijene u krkljanac.
Mir! riknu jo glasnije Danza. Dosta! Utiajte se, gospodo oficiri! Vie
dostojanstva!
Ima drskosti da govori o dostojanstvu, protuvo? kriknu Konok de Reo. Prolivali
smo za vas krv, prokleti Dhoin! Za vas, za vaeg cara, koji je prihvatio nau zakletvu na
vernost! Tako nam uzvraate? Predajete nas tim krvnicima sa Severa! Kao prestupnike!
Kao zloince!
 Kazao sam, dosta! Danza ponovo lupi pesnicom o balustradu, ak se i eho proneo.
Primite k znanju svren in, gospodo vilenjaci! Sporazumi sklopljeni u Cintri, koji su
uslov sklapanja mira, nameu Carstvu obavezu da Nordlinzima predaju ratne zloince...
Zloince? kriknu Rirden. Zloince? Ti prljavi Dhoin!
Ratne zloince ponovi Danza, nimalo ne obraajui panju na gungulu dole.
Oficire koji su optueni za terorizam, ubistva civilnog stanovnitva, liavanje ivota i
maltretiranje zarobljenika, masakriranje ranjenika u lazaretima...
Vi kurvini sinovi! dreknu Angus Bri Kri. Ubijali smo zato to je bio rat!
Ubijali smo po vaoj naredbi!
Cuachte aep arse, bloede Dhoine!
To je reena stvar! ponovi Danza. Vae uvrede i krici nita ne menjaju. Molim vas
da pojedinano prilazite straari, molim vas da ne pruate otpor tokom stavljanja okova.
Trebalo je da ostanemo, dok su oni beali preko Jaruge zakrguta zubima Rirden.
Trebalo je da ostanemo i tuemo se dalje u odredima. A mi, budaletine, gluperde, idioti,
drali smo se vojnike zakletve! Tako nam i treba!
Isengrim Foltijarna, Gvozdeni Vuk, najslavniji, ve gotovo legendarni komandir
Veverica, sada carski pukovnik, skamenjenog lica stre sa rukava i naramenjaka srebrne
munje brigade Vrihed i baci ih na ploe dvorita. Drugi oficiri sledili su njegov primer.
Gledajui to sa galerije, Hamilkar Danza namrti obrve.
Demonstracija je neozbiljna kaza on. Sem toga, na vaem mestu se ne bih tako
lakomisleno reio carskih insignija. Oseam dunost da vas obavestim da su vam, kao
carskim oficirima, tokom pregovora oko uslova mira zagarantovani pravedni procesi,
blage presude i skora amnestija...
Vilenjaci zbijeni u krkljanac prasnue u jednoduan, gromoglasan smeh, koji je
odzvanjao meu zidinama.
Takoe, skreem vam panju dodade smireno Hamilkar Danza na injenicu da
Nordlinzima predajemo samo vas. Trideset dva oficira. Neemo predati nijednog od
oficira kojima ste komandovali. Nijednog.
Smeh u krkljancu utihnu, kao noem preseen.

*
Vetar je duvao u ognjite, raznosio gomilu iskri, bacao dim u oi. Sa prevoja se ponovo
razleglo zavijanje.
Trgovali su svime vilenjak prekinu utnju. Sve je bilo na prodaju. ast, vernost,
plemika re, zakletva, svakodnevna pristojnost... To je jednostavno bila roba koja je bila
vredna onoliko dugo koliko je za njom postojala potranja i konjunktura. A kada nisu
postojale, roba nije vredela ni pet para i zavravala je u oku. Na smetlitu.
Na smetlitu istorije hodoasnik klimnu glavom. U pravu ste, gosn vilenjae.
Tako je to izgledalo onda u Cintri. Sve je imalo svoju cenu. I bilo je vredno onoliko koliko
se moglo dobiti zauzvrat. Svako jutro je poinjala berza. I kao i na pravoj berzi, svaki as
su se dogaale hose i bese{114}. I kao na pravoj berzi, teko je bilo odupreti se utisku da
je neko vukao konce.
 *
Da li ja dobro ujem? otegnuto upita ilard Fic-Esterlen, tonom i facom dajui izraz
neverice. Da li me sluh vara?
Berengar Luvarden, specijalni carski izaslanik, nije zadao sebi truda da odgovori.
Zavaljen u fotelji, i dalje je posmatrao talasanje vina u peharu koji je klatio.
ilard se naepurio, nakon ega je nadenuo na lice masku prezira i uzvienosti. Masku
koja je govorila: Ili lae, kukin sine, ili hoe da mi se primakne, da me stavi na
probu. U oba sluaja, prozreo sam te.
Dakle, koliko sam razumeo ree, protrljavi nos nakon dalekosenih ustupaka u
vezi sa granicama, u vezi sa ratnim zarobljenicima i povraajem plena, u vezi sa oficirima
brigade Vrihed i odredima Skojataela, car mi nareuje da postignem sporazum i
prihvatim nemogue zahteve Nordlinga u pogledu repatrijacije naseljenika?
Savreno ste razumeli, barone odgovori Berengar Luvarden, karakteristino oteui
silabe. Zbilja, divim se otrini vaeg uma.
Tako mi Velikog Sunca, gosn Luvardene, da li se vi tamo, u prestonici, ponekad
zamislite nad posledicama vaih odluka? Nordlinzi ve sada apuu da je nae kraljevstvo
kolos na staklenim nogama! Ve sada viu da su nas pobedili, pobili, prognali! Da li car
shvata da dalji ustupci znae prihvatanje njihovih arogantnih i preteranih ultimatuma? Da
li car razume da e oni to shvatiti kao ispoljavanje slabosti, to u budunosti moe imati
alosne posledice? Da li car, na kraju krajeva, razume kakva e sudbina zadesiti nekoliko
hiljada naih naseljenika u Brugi i Liriji?
Berengar Luvarden prestade da klati pehar i upilji u ilarda oi crne kao komadii
uglja.
Preneo sam vam, barone, carsku naredbu procedi. Kada je izvrite i vratite se u
Nilfgard, izvolite sami upitati cara zato je tako nerazuman. Moete mu takoe udeliti
prekore. Izviite se na njega. Odbrusite mu. Ali sami. Bez mog posredovanja.
Aha, pomisli ilard. Sada znam. Ispred mene sedi novi Stefan Skelen. Sa njim treba
isto kao i sa Skelenom.
Ali ipak je jasno da nije doao ovamo bez cilja. Naredbu je mogao doneti obian kurir.
ta e poe, naizgled slobodno, pa ak poverljivo. Teko pobednicima! Ali
carska naredba je jasna i konkretna, isto tako e biti i izvrena. Postarau se i da to
izgleda kao rezultat pregovora, a ne kao potpuna kapitulacija. Razumem se u to. Ja sam
diplomata ve trideset godina. I etiri generacije. Moj rod je jedna od znaajnijih,
bogatijih... i uticajnijih porodica.
Znam, znam, kako drugaije prekinu ga Luvarden s blagim smekom. Zbog toga
sam ovde.
ilard se blago nakloni. ekao je strpljivo.
Potekoe u sporazumevanju poe izaslanik, klatei pehar nastupile su zato to
vi, dragi barone, smatrate da se pobeda i osvajanje zasnivaju na besmislenom genocidu.
Na tome da se tamo negde u okrvavljenu zemlju zabije drka barjaka i vie: Dovde je
moje, osvojio sam! Slino miljenje je, naalost, dosta iroko rasprostranjeno. Meutim,
za mene, gospodine barone, kao i za ljude koji su mi dali punomoje, pobeda i osvajanje
se zasnivaju na krajnje drukijim stvarima. Pobeda treba da izgleda ovako: pokoreni su
primorani da kupuju dobra koja proizvode pobednici, ak to vrlo rado ine, zato to su
dobra pobednika bolja i jeftinija. Valuta pobednika je jaa od valute pokorenih i pokoreni
imaju znatno vee poverenje u nju nego u svoju sopstvenu. Da li me razumete, gosn
barone Fic-Esterlene? Da li poinjete pomalo da razlikujete pobednike od pobeenih? Da
li shvatate kome je zaista teko?
Ambasador klimanjem glave potvrdi da shvata.
Ali da bi se pobeda uvrstila i uinila pravosnanom mora biti sklopljen mir. Brzo i
po svaku cenu. Ne tamo neko kaenje oruja o klin ili primirje, ve mir. Tvoraki
kompromis. Sloga koja gradi. I ne uvodi ekonomske blokade, carinske retorzije i
protekcionizam u trgovini.
ilard i ovoga puta potvrdi klimanjem glave da zna o emu je re.
Nismo bez razloga unitili njihovu poljoprivredu i industriju Luvarden nastavi
smirenim, otegnutim i ravnodunim glasom. Uinili smo to zato to bi u nedostatku
sopstvene robe morali da kupuju nau. Ali preko neprijateljskih i zatvorenih granica nai
trgovci i roba nee prei. I ta e se onda desiti? Rei u vam ta e se desiti, dragi
barone. Nastupie kriza hiperprodukcije, zato to nae manufakture rade punom parom,
raunajui na izvoz. Velike gubitke ponele bi i kompanije pomorske trgovine koje su
uspostavljene u saradnji sa Novigradom i Kovirom. Vaa uticajna porodica, dragi barone,
ima znaajnog udela u tim kompanijama. A porodica, kao to vam je sigurno poznato,
jeste osnovna drutvena elija. Poznato vam je?
Poznato mi je ilard Fic-Esterlen snizi glas, iako je odaja bila apsolutno bezbedna
od prislukivanja. Razumem, shvatio sam. Ipak, hteo bih da budem siguran da
izvravam carevu naredbu... A ne nekakve... Korporacije...
Carevi prolaze procedi Luvarden. A korporacije traju. I istrajavaju. Ali to je
truizam. Razumem vae strahove. Moete biti sigurni da izvravate naredbu izdatu od
strane cara, koja ima za cilj dobro i interes carstva. Ne poriem, izdata je kao rezultat
saveta koje je caru udelila odreena korporacija.
Izaslanik razmaknu sako i koulju, demonstrirajui zlatni medaljon na kojem je bila
predstavljena zvezda unutar trougla opasana plamenovima.
Divan ukras ilard osmehom i laganim naklonom potvrdi da je shvatio. Svestan
sam da je vrlo skupa... I elitna... Moe li se negde kupiti?
Ne opovrgnu naglaeno Berengar Luvarden. Nju treba zasluiti.

*
Ako gospoda i dame dozvole glas ilarda Fic-Esterlena pridobio je specifian,
poznat ton, koji je pokazivao da ono to e ambasador upravo rei smatra neizmerno
vanim. Ako gospoda i dame dozvole, proitau sadraj poslate mi aide memoire
Njegove imperatorske milosti Emhira var Emreisa, po milosti Velikog Sunca cara
Nilfgarda...
Oh, ne. Ne opet zakrguta zubima Demavend, a Dajkstra samo jauknu. ilardovoj
panji to nije promaklo, jer nije moglo da promakne.
Nota je dugaka priznade. Stoga u saeto izioiti, umesto da itam. Njegova
imperatorska milost izraava veliko zadovoljstvo tokom pregovora, a kao miroljubiv
ovek, s radou prihvata postignute kompromise i izmirenja. Njegova imperatorska
milost eli dalji napredak u pregovorima i njihovo okonanje u obostranu korist...
Hajde onda da preemo na stvar Foltest upade u re. ivlje! Okonajmo u
obostranu korist i vraajmo se kui.
-Tano ree Henselt, ija je kua bila najdalja. Zavravajmo, jer ako buderno
dangubili, onda e nas zima ovde zaskoiti!
eka nas jo jedan kompromis podseti ih Meve. I pitanje kojeg smo se jedva
nekoliko puta dotakli. Verovatno iz straha da e nas zavaditi. Vreme je da prelomimo taj
strah. Problem nee nestati samo zato to ga se bojimo.
Tako je potvrdi Foltest. Onda na stvar. Reimo status Cintre, problem nasledstva
trona, sukcesije posle Kalante. Teak je to problem, ali ne sumnjam da emo izai na kraj
sa njim. Zar ne, ekselencijo?
Oh osmehnu se diplomatski i tajanstveno ilard Fic-Osterlen. Uveren sam da e
nam sa pitanjem sukcesije trona Cintre krenuti kao podmazano. To pitanje je lake nego
to gospoda i dame pretpostavljaju.

*
Stavljam na diskusiju oglasi Filipa Ejlhart, tonom koji nije bio pogodan za diskusiju
sledei projekat: nainiemo od Cintre teritoriju pod starateljstvom. Dodeliemo
mandat Foltestu iz Temerije.
Mnogo nam se taj Foltest uzdie iskrivi se Sabrina Glevisig. Ima prevelik apetit.
Bruga, Soden, Angren...
Potrebna nam je presee Filipa snana drava na uu Jaruge. I na Stepenicama
Marnadala.
Ne poriem klimnu glavom ila de Tankarvil. To je potrebno nama. Ali ne Emhiru
var Emreisu. A na cilj je kompromis, ne konflikt.
Pre nekoliko dana, ilard je predloio priseti se Franeska Findaber da se postavi
demarkaciona linija, da se podeli Cintra na zone uticaja, na Severnu zonu i Junu zonu...
Glupost i detinjarija razgnevi se Margarita Lo Antij. Takve podele nemaju
nikakvog smisla, one su iskljuivo arite konflikata.
Mislim kaza ila da Cintra treba da bude promenjena u kondominijum. Vlast koju
e drati predstavnici severnih kraljevstava i Carstva Nilfgarda. Grad i luka Cintra dobie
status slobodnog grada... eleli ste neto da kaete, draga gice Asire? Izvolite. Priznau,
obino dajem prednost diskursima koji se sastoje iz punih, dovrenih iskaza, ali izvolite.
Sluamo.
Sve volebnice, ne ukljuujui Fringilu Vigo, bledu kao avet, upiljie poglede u Asire var
Anahid. Nilfgardska arobnica nije se zbunila.
Predlaem izjavi svojim milim i prijatnim glasom da se usredsredimo na druge
probleme. Ostavimo Cintru na miru. O odreenim pitanjima o kojima su me izvestili
jednostavno jo uvek nisam stigla da vas informiem. Pitanje Cintre, potovane
konfraterke, ve je razreeno i privedeno kraju.
Kako? Filipine oi se suzie. Ako smem da pitam, ta to treba da znai?
Tris Merigold uzdahnu glasno. Ona je ve pretpostavila, ve je znala ta to treba da
znai.

*
Vatje de Rido bio je potiten i tuan. Njegova izvanredna u ljubavi i prelepa ljubavnica,
zlatokosa Kantarela, ostavila ga je, naglo i neoekivano, bez razloga i bez objanjenja. Za
Vatjea je to bio udarac, straan udarac, nakon kojeg je iao kao otrovan, bio je nervozan,
rasejan i zaglupeo. Morao je veoma da pazi, paljivo da se uva da ne izvali neku glupost
u razgovoru sa carem. Vremena velikih promena nisu ila naruku nervoznim i
nekompetentnim.
Trgovakoj gildi poe, nabrazdavi elo, Emhir var Emreis ve smo se oduili za
neprocenjivu pomo. Dali smo im dosta privilegija, vie nego to su dobili od prethodna
tri cara zajedno. to se tie Berangara Luvardena, njemu smo isto zahvalni za pomo pri
otkrivanju zavere. Dobio je visok i unosan poloaj. Ali ako se pokae kao nekompetentan,
bez obzira na njegove zasluge, odletee kao iz katapulta. Bilo bi dobro da to zna.
Postarau se za to, Vaa visosti. A ta sa Dajkstrom? I sa tim njegovim tajnim
informatorom?
Dajkstra e pre umreti nego to e mi otkriti svog informatora. Njemu bi, svakako,
trebalo da zahvalim za tu vest, koja kao da je sa neba pala... Ali kako? Dajkstra nita
nee od mene prihvatiti.
Ako mi dozvolite, Vaa carska milosti...
Govori.
Dajkstra e prihvatiti informaciju. Neto to ne zna, a hteo bi da zna. Vaa visost
moe mu se oduiti informacijom.
Bravo, Vatje.
Vatje de Rido odahnu sa olakanjem. Kako bi odahnuo, okrenuo je glavu. Zbog toga je
prvi spazio dame koje su se pribliavale. Groficu Lidertal, Stelu Kongreve i svetlokosu
devojku poverenu joj na brigu.
Dolaze pokaza pokretom obrve. Vaa carska milosti, dozvoliu sebi da vas
podsetim... Dravni interes... Interes carstva...
Prestani presee ga mrsko Emhir var Emreis. Kazao sam, razmisliu. Promisliu o
tome i doneu odluku. A nakon to je donesem, informisau te kakva je odluka.
Razumem, Vaa carska milosti.
ta jo? Beli Plamen Nilfgarda nestrpljivo rukavicom oinu bedro mermerne nereide
koja je ukraavala pijedestal fontane. Zato se ne udaljava, Vatje?
Pitanje Stefana Skelena...
Neu pokazati milost. Smrt izdajici. Ali posle asnog i detaljnog procesa.
Emhir nije ni pogledao Vatjea dok se klanjao i udaljavao. Gledao je Stelu Kongreve. I
svetlokosu devojku.
Evo, dolazi interes carstva, pomisli. Lana princeza, lana kraljica Cintre. Lana
vladarka ua reke Jare, do koje je carstvu toliko stalo. Eto, pribliava se, sputenih oiju,
prestraena, u beloj svilenoj haljini sa zelenim rukavima i ogrlicom od hrizolita na
siunom vratu. Onda, u Darn Rovanu, komplimentirao sam tu haljinu, pohvalio sam izbor
nakita. Stela zna moj ukus. Zato je ponovo udesila lutkicu po mom ukusu. Ali ta ja treba
da radim sa lutkicom? Da je stavim na kamin?
Plemenite dame prvi se naklonio. Izvan prestone dvorane, dvorsko potovanje i
utivo ponaanje prema enama u Nilfgardu obavezivali su ak i cara.
Odgovorile su dubokim poklonima i poginjanjem glava. Stajale su ispred utivog, ali
ipak cara.
Emhiru je bilo dosta protokola.
Ostani ovde, Stela naredi muklo. A ti, devojko, pravie mi drutvo u etnji.
Uhvati me podruku. Glavu uvis. Dosta, ama dosta mi je tih knikseva. To je samo etnja.
Poli su alejom, meu jedva ozelenelim grmovima i ivim ogradama. Carsko
obezbeenje, vojnici iz elitne gardijske brigade Impera, slavni Dadevnjaci, drali su se
po strani, ali uvek u pripravnosti. Znali su kada ne treba smetati caru.
Proli su ribnjak, opusteo i alostan. Stoletni aran, koga je unutra pustio car Tores,
crkao je pre dva dana. Pustiu unutra novog, mladog, jakog, lepog arana, pomisli Emhir
var Emreis, narediu da mu pripnu medalju sa mojim portretom i datumom. Vaesse
deireadh aep eidean. Neto se zavrilo, neto zapoinje. Ovo je nova era. Nova vremena.
Nov ivot. Pa neka, bestraga, bude i nov aran.
Utonuo u mislima, skoro je zaboravio na devojku koju je drao po druku. Na nju su ga
podsetili njena toplina, njen miris na urdevak, interes carstva. Po tom, a ne drugom,
redosledu.
Stali su kraj ribnjaka, usred kojeg je iz vode izrastalo vetako ostrvo, a na njemu
stenovit vrt, fontana i mermerna rezbarija.
Da li zna ta predstavlja ova figura?
Da, Vaa carska milosti odgovori, ali ne odmah. To je pelikan koji kljunom kida
sopstvena prsa kako bi krvlju othranio decu. To je alegorija plemenitog
samoportvovanja. A takoe...
Paljivo te sluam.
Takoe i velike ljubavi.
Misli okrenu je ka sebi, stegnu usta da pokidana prsa od toga manje bole?
Ne znam... zamucka. Vaa carska milosti... Ja...
Uzeo joj je ruku. Osetio je kako je zadrhtala, drhtanje je preletelo po njegovom dlanu,
ruci, ramenima.
Moj otac ree on bio je velik vladar, ali nikada se nije obazirao na legende i
mitove, nikada nije imao vremena za njih. I uvek ih je brkao. Uvek, seam se toga kao da
je danas bilo, kada god bi me doveo ovamo, u park, govorio mi je da rezbarija
predstavlja pelikana koji se die iz pepela. Pa, devojko, makar se osmehni kada car pria
anegdote. Hvala. Mnogo je bolje. Neprijatna bi za mene bila misao da te ne raduje to
eta ovde sa mnom. Pogledaj me u oi.
Raduje me... to mogu da budem ovde... sa Vaom carskom milosti. Ovo je za mene
ast, znam... Ali i velika radost. Srena sam...
Stvarno? Ili je to samo dvorjansko laskanje? Etiketa, dobra kola Stele Kongreve?
Govor koji ti je Stela naredila da nabuba napamet? Priznaj, devojko.
utala je, spustivi pogled.
Tvoj car ti je postavio pitanje ponovi Emhir var Emreis. A kada car pita, niko se
ne usuuje da uti. Razume se, niko se ne usuuje ni da lae.
Doista ree melodino. Doista sam srena, Vaa carska milosti.
Verujem ti kaza ubrzo Emhir. Verujem. Mada se udim.
I ja... apnu. I ja se udim.
ta? Odvanije, molim te.
Htela bih ee... da etam. I razgovaram. Ali ja razumem... Razumem da je to
nemogue.
Dobro razume zagrize usne. Carevi vladaju imperijama, ali dvema stvarima ne
mogu da upravljaju: svojim srcem i svojim vremenom. I jedno i drugo pripada carstvu.
Znam to apnu nadasve dobro.
Neu se zadrati ovde dugo ree nakon aska utnje. Moram da odem u Cintru,
da svojim prisustvom udostojim sveanost potpisivanja mira. Ti e se vratiti u Darn
Rovan... Podigni glavu, devojko. O ne! Ve drugi put mre nosom u mom prisustvu. A u
oima? Suze? O, to su ozbiljni prekraji etikete. Morau da iskaem grofici Lidertal moje
najvie nezadovoljstvo. Podigni glavu, rekao sam ti.
Molim vas... oprostite gici Steli... Vaa carska milosti. To je moja krivica. Samo
moja. Gica Stela me je uila... I dobro pripremila.
Primetio sam i cenim to. Ne plai se, Steli Kongreve ne preti moja nemilost. Nikada
nije pretila. Naalio sam se sa tobom. Neasno.
Primetila sam apnu devojka, pobledevi, preneraena sopstvenom smelou. Ali
Emhir se samo nasmejao. Pomalo vetaki.
Takvu te volim utvrdi. Veruj mi. Odvanu. Kao...
Zastao je. Kao moju kerku, pomisli. Oseaj krivice trgnuo ga je kao ujed psa.
Devojka nije sputala pogled. To nije samo Stelino delo, pomisli Emhir. To je zbilja
njena priroda. Uprkos prividu, to je dijamant koji je teko izgrebati. Ne. Neu dozvoliti
Vatjeu da ubije ovo dete. Cintra je Cintra, interes carstva je interes carstva, ali ini se da
ova stvar ima samo jedno smisleno i asno reenje.
Daj mi ruku.
To je bila naredba izgovorena strogim glasom i tonom. Ali uprkos tome, nije mogao da
se odupre utisku da je bila rado izvrena. Bez primoravanja.
Njena ruka je bila mala i hladna. Ali vie nije drhtala.
Kako se zove? Samo nemoj da kae, molim te, Cirila Fiona.
Cirila Fiona.
Oran sam da te kaznim, devojko. Strogo.
Znam, Vaa carska milosti. Zasluila sam. Ali ja... Ja moram biti Cirila Fiona.
ovek bi pomislio ree, ne putajui njen dlan da ali to nisi ona.
alim apnu. alim to nisam ona.
Zbilja?
Kada bih bila... prava Cirila... car bi me gledao milostivije. Ali ja sam samo falsifikat.
Imitacija. Dvojnik koji niega nije dostojan. Niega...
ustro se okrenuo i uhvatio je za ramena. I iz istih stopa pustio. Ustuknuo je za korak.
ezne za krunom? Vlau? govorio je tiho ali brzo, pravei se da ne vidi kako
odrie naglim pokretima glave. Poastima? Ugledom? Luksuzom?
 Zastao je i muno uzdahnuo. Pravei se da ne vidi kako devojka i dalje mlati
sputenom glavom, poriui dalje nepravine prekore, moda ak i vie nego nepravine,
zbog toga to nisu bili izreeni.
Uzdahnu duboko i glasno.
Da li zna, mali leptiru, da je to to vidi pred sobom plamen?
Znam, Vaa carska milosti.
utali su dugo. Miris prolea iznenada im je zavrteo mozak. Oboma.
Biti carica Emhir najzad kaza muklo iako tako ne izgleda, gorak je hleb. Ne znam
da li u moi da se zaljubim u tebe.
Klimnula je glavom u znak da i to zna. Ugledao je suzu na njenom obrazu. Kao onda, u
zamku Stiga, osetio je kako se pomakao komadi hladnog stakla zariven u njegovom
srcu.
Obujmio ju je, snano pritisnu uz grudi i pogladio po kosi koja je mirisala na urevak.
Ti moj jadni... ree pokunjenim glasom. Ti moj mali, jadni dravni interesu...

*
U itavoj Cintri zvonila su zvona. Dostojanstveno, duboko, sveano. Ali nekako
neobino alosno.
Nesvakidanja lepota, pomisli grof Hemelfart, gledajui, kao i svi, u okaen portret,
ije su razmere, kao i kod ostalih, bile najmanje pola senja sa seanj. Neobina lepota.
Dajem glavu da je to neka mestika. Dajem glavu da ima u ilama prokletu vilenjaku krv.
Prelepa je, pomisli Foltest, lepa je nego na minijaturi koju su mi pokazivali ljudi iz
obavetajne slube. Ali portreti obino laskaju.
Uopte ne lii na Kalante, mislila je Meve. Uopte ne lii na Regnera. Uopte ne lii na
Pavetu... Hm... Prialo se... Ali ne, to je nemogue.
Mora biti kraljevska krv, zakonita vladarka Cintre. Mora. Dravni interes to zahteva. I
istorija.
To nije ona koju sam viao u snovima, mislio je Esterad Tisen, kralj Kovira, koji je
nedavno pristigao u Cintru. Sasvim sam uveren da nije ta. Ali neu to nikome kazati.
Sauvau to za sebe i svoju Zulejku. Zajedno sa mojom Zulejkom odluiu na koji nain
emo iskoristiti znanje to su nam ga dali snovi.
Malo je nedostajalo da ona bude moja ena, ta Ciri, razmiljao je Kistrin iz Verdena. U
tom sluaju bih bio knez Cintre i, po obiaju, naslednik trona... I sigurno bih nastradao
kao Kalante. Dobro je, oh, dobro je da je ona tada pobegla od mene.
Ni na asak nisam verovao u priu o velikoj ljubavi na prvi pogled, mislio je ilard Fic-
Esterlen. Ni na asak. A ipak se Emhir eni tom devojkom. Odbacuje mogunost
pomirenja sa kneevima i, umesto neku od nilfgardskih kneginjica, on uzima za enu
Cirilu iz Cintre. Zato? Kako bi zavladao tom malom, bednom zemljicom, iju bih polovinu,
ako ne i vie, dobio za carstvo na pregovorima? Kako bi zavladao uem Jaruge, koje je
ionako u vlasti nilfgardsko-novigradsko-kovirskih kompanija pomorske trgovine?
Nita ne razumem u vezi sa tim dravnim interesom, nita.
Slutim da mi ne govore sve.
arobnice, mislio je Dajkstra. Ovo je delo arobnica. Ali neka bude. Po svoj prilici, bilo
je zapisano da e Ciri postati kraljica Cintre, Emhirova ena i carica Nilfgarda. Po svojoj
prilici, sudbina je tako htela. Fatum.
Neka bude tako, mislila je Tris Merigold. Neka ostane tako. Vrlo dobro je ispalo. Ciri e
sada biti bezbedna. Zaboravie na nju. Dozvolie joj da ivi.
Portret se konano naao na svom mestu, a sluge koje su ga okaile odstupie i
ponee merdevine.
U dugom redu potamnelih i zaprljanih portreta vladara Cintre, iza kolekcije Kerbina i
Korama, iza Korbeta, Dagorada i Regnera, iza ponosne Kalante, iza melanholine Pavete,
visio je poslednji portret.
Predstavljao je vladarku koja danas milostivo gospodari. Naslednicu trona i kraljevske
krvi.
Portret vitke devojke svetle kose i potitenog pogleda. Obuene u belu haljinicu sa
zelenim rukavima.
Cirila Fiona Elen Rijanon.
Kraljica Cintre i carica Nilfgarda.
Sudbina, pomisli Filipa Ejlhart, osetivi na sebi Dajkstrin pogled.
Jadno dete, mislio je Dajkstra, posmatrajui portret. Sigurno misli da je ovo konano
kraj njenim brigama i nesreama. Jadno dete.
Zvona Cintre zvonie, plaei galebove.

*
Ubrzo nakon svretka pregovora i potpisivanja cintrijskog mira hodoasnik nastavi
svoju priu u Nilfgardu je prireen raskoan praznik, festival, sveani defile vojske. Dan,
kako je i pristajalo prvom danu nove ere, bio je zacelo divan...
Iz toga sledi upita sarkastino vilenjak da je milostivi gospodin bio tamo
prisutan? Na tom defileu?
Istini za volju, malo sam okasnio hodoasnik oito nije bio od onih koje sarkazam
smuuje. Dan je, kao to sam rekao, bio divan. Od same zore je bilo izgleda da bude
takav.

*
Vaskonj, komandant utvrenja Drakenborg, odnedavno zamenik komandanta za
politika pitanja, nestrpljivo udari korbaem po izmi.
Bre tamo, bre pourivao je. Drugi ekaju! Nakon mira sklopljenog u Cintri, ovde
imamo brdo posla!
Delati, stavivi osuenicima ome, odstupie. Vaskonj tresnu korbaem o izmu.
Ako neko od vas ima neto da kae ree oporo sada je poslednji trenutak.
ivela sloboda ree Karbra ep Djared.
Sud je bio tendenciozan ree Orestes Kops, maroder, razbojnik i ubica.
Poljubite me u dupe ree Robert Pilh, dezerter.
Prenesite gosn Dajkstri da mi je ao ree Jan Lenep, agent osuen za korupciju i
krau.
Nisam hteo... Ja zaista nisam hteo zarida, njiui se na brezovom stablu, Itvan
Igalfi, bivi komandant utvrenja, skinut sa poloaja i izveden pred tribunal za dela koja
je dopustio sebi da ini zatvorenicama.
Sunce, oslepljujue kao rastopljeno zlato, eksplodiralo je nad palisadom utvrenja.
Stubovi za veanje bacie duge senke. Iznad Drakenborga je nastajao novi, divan, sunan
dan.
Prvi dan nove ere.
Vaskonj se udari korbaem po izmi. Podie i spusti ruku.
Debla su iskopali ispod nogu.

*
Sva zvona Nilfgarda su tukla, njihovi duboki i plani zvuci odbijali su se o strehe i
mansarde trgovakih kua, rasplinjavali se kao eho kroz ulice. Visoko su ispaljivani
vatrometi i vetake vatre. Masa je riala, klicala, dobacivala cvee, bacala kape uvis,
mahala maramama, rupcima, barjaiima, ak i pantalonama.
ivela Slobodna eta!
iveee-laaa!
iveli kondotjeri!
Lorenco Mola zasalutira masi i posla poljubac lepim metankama.
Ako nam isplate premije jednako iskreno kao to nam kliu nadvika larmu onda
smo bogati!
teta kaza Julija Abatemarko kroz stisnute zube. teta to Frontino nije
doekao...
Jahali su korakom glavnom ulicom grada, Julija, Adam Adju Pangrat i Lorenco Mola
na elu ete, sveano odeveni, formirani u ravne etvorede tako da nijedan od nalickanih
i do sjaja ietkanih konja nije isturao nos iz stroja ni za jedan col. Kondotjerski konji su
bili kao i njihovi jahai smireni i gordi, nisu ih plaili poklii i vrisak mase, a na vence i
cvee koje je letelo ka njima reagovali su blagim i jedva primetnim trzajima glave.
iveli kondotjeri!
iveo Adju Pangrat! ivela Slatka Vetrogonica!
Julija kradom obrisa suzu i uhvati karanfil baen iz mase.
Nisam ni sanjala... kaza ona. Takav trijumf... teta to Frontino...
Ti si romantiarka osmehnu se Lorenco Mola. Ti se potresa, Julija.
Potresam. Mirno, brao! Nalevooo! Gledaj!
Uspravie se u sedlima, okreui glave ka tribini i tronu i stolicama koji su bili
postavljeni na njoj. Vidim Foltesta, pomisli Julija. Taj bradati je verovatno Henselt iz
Kedvena, a onaj zgodni je Demavend iz Edirna... Ona matrona mora da je kraljica
Hedvig... A ono tene kraj nje je kraljevi Radovid, sin onog ubijenog kralja... Bedni
balavac...

*
iveli kondotjeri! ivela Julija Abatemarko! iveo Adju Pangrat! iveo Lorenco Mola!
iveo konetabl Natalis!
iveli kraljevi! Foltest, Demavend, Henselt, iveli!
 iveo gospodin Dajkstra! viknu neki podrepa.
ivela Njegova svetost! dreknu iz gomile nekoliko plaenih vikaa. Cirus Engelkind
Hemelfart, hijerarh Novigrada, ustade, pozdravi masu i vojsku uzdizanjem ruke, ne ba
otmeno okreui zadnjicu ka kraljici Hedvig i maloletnom Radovidu, zaklanjajui ih
skutovima svoje prostrane odede.
Niko nee viknuti: iveo Radovid, pomisli kraljevi, zaklonjen pozamanom zadnjicom
hijerarha. Niko nee ni pogledati u moju stranu. Niko nee pustiti krik u ast moje majke.
Niti e se setiti moga oca, nee krikom oglasiti njegovu slavu. Danas, na dan trijumfa, na
dan sloge, saveza, kojem je otac svakako doprineo. Zbog toga su ga ubili.
Osetio je pogled na vratu. Delikatan kao neto to nije poznavao ili jeste, ali samo u
snovima. Neto to je bilo kao doticaj mekih i vrelih enskih usta. Okrenuo je glavu.
Ugledao je tamne, bezdane oi Filipe Ejlhart upiljene u njega.
ekajte, pomisli kraljevi, sklanjajui pogled. Samo ekajte.
Niko tada nije mogao predvideti i dosetiti se da e iz tog trinaest ogodinjaka, koji je
sada osoba bez ikakvog znaaja u zemlji kojom upravljaju Regentski savet i Dajkstra,
izrasti kralj. Kralj koji e oduivi se svima za ponienja koja su spoznali majka i on
ui u istoriju kao Radovid V Surovi.
Masa je klicala. Ispod kopita kondotjerskih konja vrcalo je cvee.

*
Julija?
Sluam, Adju.
Udaj se za mene. Budi moja ena.
Slatka Vetrogonica dugo nije odgovarala, dolazei sebi od iznenaenja. Masa je klicala.
Hijerarh Novigrada, znojav, grabei vazduh kao veliki mastan som, blagosiljao je sa
tribine metane i defile, grad i svet.
Ali ti si oenjen, Adame Pangrate!
ivimo odvojeno. Razvodim se.
Julija Abatemarko nije odgovorila. Okrenula je glavu. Iznenaena. Zbunjena. I veoma
srena. Nije poznato zbog ega.
Masa je klicala i bacala cvee. Iznad krovova su uz tresak i dim eksplodirali rakete i
vatrometi.
Zvona Novigrada neobuzdano su jaukala.

*
ena, pomisli Neneke. Kada sam je poslala u taj rat, bila je devojka. Vratila se kao
ena. Samouverena je. Svesna sebe. Spokojna. Uravnoteena. enska.
Pobedila je taj rat. Ne dozvolivi da rat nju uniti.
Debora Eurneid nastavi nabrajanje tihim ali sigurnim glasom je umrla od tifusa u
logoru kod Majene. Pruna se utopila u Jaruzi, kada se prevrnula laa sa ranjenicima. Miru
su ubili vilenjaci. Veverice, za vreme napada na lazaret kod Armerije... Katje...
Govori, dete blago je pouri Neneke.
Katje nakalja se Eurneid je u bolnici upoznala ranjenog Nilfgardijca. Nakon
sklapanja mira, kada su razmenjivali zarobljenike, otila je zajedno sa njim u Nilfgard.
Uvek sam tvrdila uzdahnu punaka svetenica da ljubav ne poznaje granice, niti
kordone. A ta je sa Iolom Drugom?
iva je Eurneid pouri sa uveravanjem. Ona je u Mariboru.
Zato se ne vraa?
Polaznica spusti glavu.
Ona se nee vratiti u hram, mati ree tiho. Ona je u bolnici gospodina Mila
Vanderbeka, onog hirurga, hobita. Kazala je da eli da lei. Da e se samo tome
posvetiti. Oprosti joj, mati Neneke.
Da joj oprostim? frknu svetenica. Ja sam ponosna na nju.

*
Zakasnio si planu Filipa Ejlhart. Zakasnio si na sveanost sa ueem kraljeva.
Sto mu vragova, Sigismunde, tvoja arogancija u pogledu protokola je toliko dobro
poznata da ne mora nametljivo da se razmee njome. Pogotovo danas, na takav dan...
Imao sam razloge Dajkstra naklonom odgovori na pogled kraljice Hedvig i
podizanje obrva novigradskog hijerarha. Ulovio je pogledom krivljenje na licu svetenika
Vilemera i grimasu prezira na licu kralja Foltesta, dostojnog da bude na monetama.
Moram da razgovaram sa tobom, Fil.
Filipa namrti obrve.
Sigurno u etiri oka?
Bilo bi najbolje Dajkstra se blago osmehnu. Meutim, ukoliko proceni da je
uputno, sloiu se sa nekoliko dodatnih pari oiju. Na primer, lepih oiju dama iz
Montekalva.
Tie zasikta arobnica kroz osmehnute usne.
Kada mogu da oekujem audijenciju?
Razmisliu i obavestiu te. Sada me ostavi na miru. Ovo je uzviena sveanost. Ovo
je velik praznik. Napominjem ti to, ukoliko sam nisi primetio.
Veliki praznik?
Stojimo na pragu nove ere, Dajkstra.
pijun slegnu ramenima.
Masa je klicala. U nebo su gaali vatrometi. Novigradska zvona su tukla, tukla u ime
trijumfa, u ime slave. Ali zvuala su nekako neobino alosno.

*
Pridri uzde, Jare kaza Luena. Ogladnela sam, prezalogajiu neto. Daj,
zamotau ti remen na ruku. Ja znam, ne moe jednom.
Jare oseti kako mu rumenilo stida i ponienja izbija na lice. Jo uvek se nije privikao. I
dalje je imao utisak da ceo svet nema pametnija posla nego da se podsmeva patrljku,
presavijenom i zaivenom rukavu. Da ceo svet ne misli ni o emu drugom, samo da vidi
sakatost, licemerno saosea i neiskreno saaljeva, a u dubini due da ga prezire i smatra
za neto to neprijatno remeti prijatan mir time to gnusno i nametljivo postoji. to se
usuuje da postoji.
 Luena se, morao joj je to priznati, malo razlikovala u tom pogledu od ostatka sveta.
Nije se ni pretvarala da ne vidi, niti je insistirala na poniavajuem pomaganju i jo vie
poniavajuoj samilosti. Jare je bio blizu da pomisli da ga svetlokosa kiridinica tretira
prirodno i normalno. Ali odagnao je tu pomisao od sebe. Nije je prihvatao.
Zato to i dalje nije mogao da smogne snage da sam sebe tretira normalno.
Kola to prevoze ratne invalide kripala su i tandrkala. Nakon kratkog perioda kia,
dole su ege, rupe koje su razorali vojni tabori sasuile su se i stvrdnule se u grebenove,
dombe i grbe fantastinih oblika, preko kojih je moralo da se kotrlja etvoropreno
vozilo. Na neto veim rupama, kola su ak skakala, pucketala, a ko se klatio kao brod
za vreme oluje. Osakaeni uglavnom bez nogu vojnici su psovali tada jednako otmeno
koliko i gnusno, a Luena kako ne bi pala uurila se uz Jarea i zagrlila ga,
velikoduno podelivi sa momkom svoju maginu toplinu, izvrsnu mekou i uzbudljivu
meavinu mirisa konja, remena, sena i mladog, intenzivnog devojakog znoja.
Kola iskoie iz sledee rupe, Jare zategnu uzda namotana oko zgloba. Luena se,
grizui na smenu hleb i kobasicu, priljubi uz njegov bok.
Vidi, vidi ona primeti njegov mesingani medaljon i pokvareno iskoristi injenicu da
mu je jedina ruka bila zauzeta uzdima. I tebe su navukli? Amulet nezaboravak? Oj, lisac
je onaj koji je izmislio tu dranguliju. Velika je bila potranja za njom za vreme rata,
moda vea nego za votkom. A kakvo li je to devojako ime unutra, da vidimo...
Luena Jare se zacrvene kao bulka, oseti da e mu zaas krv iknuti iz jagodica.
Moram te zamoliti... da ne otvara... Oprosti, ali to je lina stvar. Ne bih eleo da te
uvredim, ali...
Kola poskoie, Luena se priljubi, a Jare se zauta.
Ci... ri... la kiridinica sriui proita, ali je svejedno iznenadila Jarea, koji nije ni
slutio da seoska devojka ima tako dalekosene sposobnosti.
Nee te zaboraviti zatresnu medaljon, pusti lani i pogleda u momka. Mislim, ta
Cirila. Ako te je stvarno volela. Triarije su sve te ini i amuleti. Ako te je stvarno volela,
onda nije zaboravila, bila je verna. eka.
Ovo? Jare pridie patrljak.
Devojka blago namrti oi, plaviaste kao razliak.
Ako je stvarno volela tvrdo ponovi onda eka, a ostalo su triarije. Znam to.
Ima tako veliko iskustvo u tom pogledu?
Nije tvoja stvar sada je pao red na Luenu da se blago zarumeni sa kime sam i
ta imala. Nemoj da misli da sam ja od onih to im samo mahne a one su ve spremne
da ine kojekakve spermencije na senu. Ali ono to znam znam. Ako voli momka, onda
ga voli sveg, a ne u fragmentima. Onda je triarija ako je ponestalo nekog fragmenta.
Kola poskoie.
Mnogo uproava ree Jare kroz stisnute zube, lakomo udiui devojin miris.
Mnogo uproava i mnogo idealizuje, Luena. Nee da primeti makar i tako sitan
detalj. To da li je mukarac itav presuuje o njegovoj sposobnosti da izdrava enu i
porodicu. Bogalj nije sposoban...
Hajde de! prekinu ga otro. Nemoj tu da mi se isplakuje na haljini. Crni ti glavu
nisu odrubili, a ti si svakako glavonja, radi glavom. Zato tako blene? Ja sam sa sela, ali
oi i ui imam. Dovoljno bistre da primete tako sitan detalj kao to je neiji nain
govorenja, sasvim gospodski i uenjaki. A sem toga...
Pognula je glavu, nakaljala se. Jare se isto nakalja. Kola poskoie.
A sem toga dovri devojka ula sam ta su drugi govorili. Da si pisac. I svetenik
iz hrama. Onda i sam vidi da je ta ruka... Pih, triarija i nita vie.
Kola ve neko vreme nisu poskakivala, ali Jare i Luena, kako se inilo, to uopte nisu
primeivali. I uopte im to nije smetalo.
Imam ti ja devojka ree nakon dueg vremena sree sa uenjacima. Bio jedan
takav... Nekada... avolski se palio na mene... Bio je uenjak i vaspitavan na
akademijama. Iz samog imena se to dalo videti.
A kako se zvao?
Semestar.
Hej, bre povika iza njihovih lea gefrajter Prdavac, pakosnik i namor, osakaen za
vreme borbi za Majenu. Klepi konje, curo, biem po turovima, vuku se te tvoje taljige
kao slina po zidu!
Dakako dodade drugi bogalj, eui ispod nogavice patrljak pokriven svetlucavim
tkivom oiljka. Dojadila je vie ova pusto! Zaeleo sam se krme, istinu vam velim,
napio bih se piva sad. Zar ne moemo bre da idemo?
Moemo Luena se osvrnu na seditu. Ali kako su na zemlji rupe, te se glavina
skri, onda ete nedelju, ili dve ak, ne pivo, ve samo kinicu i brezov sok piti, ekajui
druga kola. Sami otii neete, a ja vas svakako neu na pleima nositi.
Ba mi je ao iskezi zube Prdavac. jer ja nou snivam da me nosi na sebi.
Leno, to jest: otpozadi. Ja tako volim. A ti, gice?
Ti onjo opavi! vrisnu Luena. Ti smrdljivi olou! Ti...
Zastade, videvi kako lica svih invalida na kolima pokriva iznenadno smrtno, mrtvako
bledilo.
Majko zarida neki. A bili smo tako blizu kue...
Gotovi smo kaza Prdavac tiho i potpuno bez emocija. Jednostavno je utvrdio
injenicu.
A govorili su, prolete Jareu kroz glavu, da vie nema Veverica. Da su ih sve ve pobili.
Da je ve, kako su se oni izrazili, reeno vilenjako pitanje.
Bilo je est konjanika. Ali nakon paljivijeg zagledanja, ispostavilo se da je bilo est
konja, a osam konjanika. Dva jahaka konja su nosila po dva konjanika. Svi konji su
koraali kruto i aritmino, nisko sputali glave. Izgledali su iscrpljeno.
Luena glasno uzdahnu.
Vilenjaci se pribliie. Izgledali su jo iscrpljenije od konja.
Nije ostalo nita od njihovog ponosa, od njihove temeljne, uzviene, harizmatine
posebnosti. Odea, koja je obino i u gerilaca iz odreda elegantna i divna, bila je prljava,
pocepana, pokrivena flekama. Kosa, njihov ponos i dika, bila je raupana, profilcana
lepljivom prljavtinom i skorelom krvlju. Njihove velike oi, obino nadmeno liene bilo
kakvog izraza, sada su bile ponori panike i oaja.
Nita nije ostalo od njihove posebnosti. Smrt, strah, glad i nedae doveli su do toga da
su postali obini. Veoma obini.
 ak su prestali da bude strah.
Neko vreme Jare je mislio da e ih zaobii, da e jednostavno presei put i nestati u
umi sa druge strane, ni pogledom ne udostojivi kola, niti njegove putnike. Da e iza njih
ostati samo taj sasvim nevilenjaki, ruan, gnusan miris, miris koji je Jare previe dobro
znao iz lazareta miris bede, mokrae, prljavtine i zagnojenih rana.
Prolazili su kraj njih, ne gledajui.
Ne svi.
Vilenjakinja tamne, duge kose, slepljene skorelom krvlju, zaustavi konja odmah pored
kola. Sedela je u sedlu tromo povijena, zaklanjajui ruku natopljenim povojem oko kojeg
su zujale i gomilale se muve.
Toruvjel ree jedan od vilenjaka, osvrui se. Enca digne, luned.
Luena je istog asa shvatila, razumela, u emu je stvar. Shvatila je u ta vilenjakinja
gleda. Seljanka je od detinjstva bila naviknuta na modru i naduvenu avet, utvaru gladi
koja je vrebala iza ugla kolibe. Stoga je reagovala instinktivno i nepogreivo. Ispruila je
ka vilenjakinji hleb.
Enca digne, Toruvjel ponovi vilenjak. Samo on, iz celog odreda, imao je na
poderanom rukavu prljave jakne srebrne munje brigade Vrihed.
Invalidi na kolima, do tog trenutka skamenjeni i ukipljeni, najednom zadrhtae, kao da
ih je oivela magina zaklinjalica. U njihovim rukama, koje su ispruili ka vilenjacima,
nale su se etvrtine hleba, grudvice sira, komadi slanine i kobasice.
A vilenjaci, prvi put za hiljadu godina, ispruie ruke prema ljudima.
A Luena i Jare su bili prvi ljudi koji su videli kako vilenjakinja plae. Kako se gui u
jecanju, ne pokuavajui ak da obrie suze koje teku po prljavom licu. Razotkrivajui
tvrdnju da navodno vilenjaci uopte nisu imali suzne lezde.
Enca... digne ponovi isprekidanim glasom vilenjak sa munjama na rukavu.
A potom isprui ruku i uze hleb od Prdavca.
Hvala ti ree hrapavo, s naporom prilagoavajui jezik i usne stranom jeziku.
Hvala ti, ovee.
Nakon odreenog vremena, primetivi da je sve gotovo, Luena coknu konjima i cimnu
uzde. Kola su kripala i tandrkala. Svi su utali.
Bilo je ve predvee kada se drum zarojio od naoruanih jahaa. Njima je
komandovala ena sasvim bele, kratko oiane kose, ravog i svirepog lica unakaenog
oiljcima, od kojih je jedan precrtavao obraz od slepoonice do ugla usta, a drugi je
polukruno obuhvatao onu upljinu. ena takoe nije imala vei deo desne une koljke,
a njena leva ruka se ispod lakta zavravala konim tulcem i mesinganom kukom, za koju
su bile zakaene voice.
Odmeravajui ih zlim pogledom punim osvete, ena je pitala za vilenjake. Za
Skojatele. Za teroriste. Za begunce, preivele iz odreda koji je dva dana pre toga
rasturen.
Jare, Luena i invalidi, umiui pogledu belokose i jednoruke ene, govorili su,
neizraajno mrmljajui, da nikoga nisu sreli i nikoga nisu videli.
Laete, pomisli Bela Rajla, ona koja je nekada bila Crna Rajla. Laete, znam. Laete iz
samilosti.
 Ali to svejedno nita ne znai.
Zato to ja, Bela Rajla, nemam samilosti.

*
Uraaaa, napred patuljci! iveo Barkli Els!
iiveeliiii!
Novigradska kaldrma huala je pod potkovanim izmetinama junaina iz Dobrovoljake
ete. Patuljci su marirali u stroju tipinom za njih, po petoro u redu, steg sa ekiima
vijorio se nad kolonom.
iveo Mahakam! Vivant patuljci!
Slava im! Slava!
Najednom se neko iz mase zasmeja. Nekoliko osoba ga je pratilo. A zaas su od smeha
svi riali.
To je uvreda... grabio je vazduh hijerarh Hemelfart. To je skandal... To je
neoprostivo...
Prljavi neljudi planu svetenik Vilemer.
Pravite se da ne vidite posavetova spokojno Foltest.
Nije trebalo da im krtarimo na namirnicama kiselo ree Meve. Niti da im
odbijamo snabdevanje.
Patuljaki oficiri sauvali su odvanost i formu, ispred tribine se uspravie i
zasalutirae. Podoficiri i vojnici Dobrovoljake ete istog asa su izrazili svoje
neodobravanje u vezi sa kresanjem budeta koje su primenili kraljevi i hijerarh. Prolazei
kraj tribine, jedni su pokazivali savijeni lakat, drugi su demonstrirali neke svoje druge
omiljene gestove pesnicu sa kruto uspravljenim srednjim prstom. Ovaj gest je u
akademskim krugovima nosio naziv digitus infamis. Plebs ga je nazivao jo sonije.
Rumenilo na licima kraljeva i hijerarha dokazivalo je da znaju oba naziva.
Nije trebalo da im nanosimo uvredu krtarenjem ponovi Meve. Oni su ambiciozan
narod.

*
Drekavac na Elskerdegu zaurla, urlanje pree u uasan zapev. Niko od okupljenih oko
ognjita nije okrenuo glavu.
Prvi koji je progovorio nakon dueg utanja bio je Boreas Mun.
Svet se izmenio. Pravda je zadovoljena.
Pa, to sa pravdom je moda preterivanje blago se osmehnu hodoasnik.
Meutim, sloio bih se da se svet toboe prilagodio osnovnom zakonu fizike.
Intrigira me vilenjak kaza otegnuto da li mislimo na isti zakon?
Svaka akcija kaza hodoasnik izaziva reakciju.
Vilenjak frknu, ali to je bilo dosta dobronamerno frktanje.
Poen za tebe, ovee.

*
Stefane Skelene, sine Bertrama Skelena, ti, koji si bio carski koroner, ustani. Vrhovni
Tribunal Vene pomilosti Velikog Sunca Imperije proglasio te je krivim za zloine i
ilegalne radnje, i to: izdaja drave i uee u zaveri koja je imala za cilj zloinaki napad
na ustavni poredak Imperije, a takoe na Carsko velianstvo lino. Tvoja krivica, Stefane
Skelene, potvrena je i dokazana, a Tribunal nije uvideo olakavajue okolnosti. Njegovo
najsvetlije imperatorsko velianstvo nije pak iskoristilo svoje pravo pomilovanja.
Stefane Skelene, sine Bertrama Skelena. Iz sudske dvorane bie prevezen u
Citadelu, odakle e, kada dode prikladno vreme, biti ispraen. Budui da si izdajnik,
nedostojan si da koraa po zemlji Carstva, bie stavljen na drveno vucilo i na tom vucilu
bie odvuen na Trg tisulea. Budui da si izdajnik, nedostojan si da udie vazduh
Carstva, na Trgu tisulea bie rukom delata obeen za vrat na veala, izmeu neba i
zemlje. I visie tamo sve dok ne umre. Tvoje telo bie spaljeno, a pepeo razbacan na
sve etiri strane sveta.
Stefane Skelene, sine Bertrama, izdajnie. Ja, predsedavajui Vrhovnog tribunala
imperije, osuujui te, poslednji put izgovaram tvoje ime. Od ovog trenutka neka ono
bude zaboravljeno.

*
Uspelo je! Uspelo! kriknu profesor Openhauzer, upadajui u dekanat. Uspelo je!
Najzad! Najzad! Ipak funkcionie! Ipak se okree! Radi! Radi!
Zaista? upita grubo i dosta skeptino an la Voazje, profesor hemije, koga su
studenti zvali Ugljosmrd. To ne moe biti! A, radoznao sam, ta radi?
Veni pokreta!
Perpetuum mobile? zainteresova se Edmund Bumbler, stari predava zoologije.
Stvarno? Ne preterujete, kolega?
Nimalo! urliknu Openhauzer i poskoi kao jarac. Ni trunicu! Radi! Pokreta radi!
Pokrenuo sam i radi! Radi bez pauze! Bez prestanka! Veno! To se ne moe opisati,
kolege, to treba videti! Hodite u moju radionicu, brzo!
Dorukujem usprotivi se Ugljosmrd, ali njegovo protivljenje utonu u graju i optu
pometnju. Profesori, magistri i bakalaureji u urbi su prebacivali preko toga kapute i
ogrtae i trali ka izlazu, voeni Openhauzerom koji je neprestano urlikao i gestikulirao.
Ugljosmrd pokaza za njima digitus infamis i vrati se zemiki sa patetom.
Grupa uenjaka koju su svaki as dopunjavali novi uenjaci eljni da ugledaju plod
tridesetogodinjeg napora Openhauzera hitro je savladala distancu to ih je delila od
radionice slavnog fiziara. Samo to nisu otvorili vrata kad zemlja najednom zadrhta.
Osetno. Jako. Veoma jako.
Bio je to seizmiki ok, jedan iz serije okova koje je prouzrokovalo unitavanje
tvrave Stiga, Vilgeforcovog skrovita, od strane arobnica. Seizmiki talas dospeo je od
dalekog Ebinga sve do Oksenfurta.
Gromko izlete petnaestak staklia iz vitraa na frontonu Katedre lepih umetnosti. Sa
pijedestala ikrabanog nepristojnim reima spala je bista Nikodemusa de Buta, prvog
rektora univerziteta. Pala je sa stola olja aja, kojom je Ugljosmrd zahvao zemiku sa
patetom. Pao je sa platana u parku student prve godine fizike, Albert Solpjetra, koji se
pentrao uz ovaj platan kako bi impresirao studentkinje medicine.
 A perpetuum mobile profesora Openhauzera, njegov legendaran veni pokreta,
pokrenuo se jo jednom i stao. Za sva vremena.
I nikada vie nije mogao biti pokrenut.

*
iveli patuljci! iveo Mahakam!
Kakva je to rulja, kakva banda, pomisli hijerarh Hemelfart, drhtavom rukom
blagosiljajui defile. Kome se ovde klie? Potkupljivi kondotjeri, opsceni patuljci, kakav je
to bizaran autorament{115}? Ko je na kraju pobedio u tom ratu, oni ili mi? Bogova mi,
treba kraljevima skrenuti panju na to. Kada istoriari i pisci prionu na posao, njihova
pisanija treba podvrgnuti cenzuri. Najamnici, veci, plaeni razbojnici, neljudi i ma koji
drugi sumnjivi element moraju nestati iz hronike oveanstva. Moraju biti precrtani,
izbrisani. Ni rei o njima. Ni rei.
A ni rei o njemu takoe, pomisli, stiskajui usne i gledajui Dajkstru dok je posmatrao
defile sa izrazito mrzovoljnim izrazom lica.
Bie neophodno, pomisli hijerarh, izdati kraljevima nareenja u vezi sa tim Dajkstrom.
Njegova prisutnost je uvreda za pristojne ljude.
On je bezbonik i lupe. Neka nestane bez traga. I neka bude zaboravljen.

*
Nee ti to doekati, purpurni bigotni neraste, pomisli Filipa Ejlhart, bez muke itajui
intenzivne misli hijerarha. Hteo bi da upravlja, hteo bi da diktira i utie? Hteo bi da
odluuje? Nee doekati. Moe da odluuje iskljuivo u vezi sa vlastitim hemoroidima,
a i tamo, u tvom vlastitom dupetu, tvoje odluke nee mnogo znaiti.
A Dajkstra e ostati. Onoliko dugo, koliko mi bude potreban.

*
Jednom e napraviti greku, mislio je svetenik Vilemer, posmatrajui sjajne, krmezne
Filipine usne. Jednom e jedna od vas nainiti greku. Unitie vas uobraenost,
arogancija i gordost. Zavere koje kujete. Nemoral. Gnusnost i perverzija kojoj se
predajete, u kojoj ivite. Sve e izai na videlo, razii e se smrad vaih grehova kada
napravite greku. Mora doi takav as.
A ak i ako ne nainite greku, pronai e se prilika da vas okrivimo. Pae nekakva
nesrea na oveanstvo, nekakva katastrofa, nekakva muka, moda zaraza ili epidemija...
Tada emo krivicu svaliti na vas. Na vas e baciti krivicu zato to niste uspele da spreite
muku, to niste uspele da otklonite njene posledice.
Vi ete biti krive za sve.
I tada e se raspaliti lomaa.

*
Stari prugasti maak, kojeg su ljudi zbog boje dlake zvali Rian, umro je. Umro je
uasno. Trzao se, naprezao, grebao zemlju, povraao krv i sluz, previjao se od greva. Uz
to, imao je dizenteriju. Mjaukao je, mada je to bilo ispod njegovog dostojanstva. Mjaukao
je alosno, tiho. Brzo je gubio snagu.
Rian je znao zbog ega umire. Barem je pretpostavljao ta ga je ubilo.
Nekoliko dana pre toga, u cintrijsku luku pristao je udan teretni brod, star i vrlo ruan,
zanemarena dereglija, gotovo olupina. Katriona, tako su glasila jedva vidljiva slova na
krmi hulka. Rian ta slova stvar je jasna nije umeo da proita. Sa udne dereglije,
posluivi se brodskim konopcem, na kej se spustio pacov. Samo jedan. Pacov je bio
olinjao, ougan, trom. I nije imao jedno uho.
Rian je zagrizao pacova. Bio je gladan, ali instinkt ga je spreio da pojede gnusobu.
Ali nekoliko buva, velikih, blistavih buva, od kojih je vrvelo krzno glodara, uspelo je da se
prebaci na Riana i odomai se u njegovom krznu.
ta je sa tom groznom makom?
Neko ju je sigurno otrovao. Ili urekao!
Fuj, grozota! Ala smrdi, poganija! Nosi ga dalje od stepenica, eno!
Rian se isprui i bezglasno otvori zakrvavljenu njuku. Vie nije oseao utiranja, niti
bockanja metle, kojima mu se gazdarica upravo zahvaljivala za jedanaest godina
lovljenja mieva. Iutiran iz dvorita, umirao je u slivniku ispunjenom sapunicom i urinom.
Umirao je, elei tim nezahvalnim ljudima da se isto razbole. Da pate isto kao i on.
Njegova elja e se uskoro ispuniti. I to u velikim razmerama. U zaista velikim
razmerama.
ena, koja je iutirala i izmetlala Riana iz dvorita, zaustavila se, zadigla haljinu i
podrapala se po nozi ispod kolena. Svrbelo ju je.
Ugrizla ju je buva.

*
Zvezde nad Elskerdegom intenzivno su svetlucale. Iskre iz ognjita gasile su se na
njihovoj pozadini.
Ni cintrijski mir kaza vilenjak a ni pompezni novigradski defile ne mogu biti
smatrani cezurama i miljskim kamenjem. Kakvi su to pojmovi? Politika vlast ne moe
stvarati istoriju uz pomo aktova i dekreta. Politika vlast takoe ne moe da ocenjuje
istoriju, iznosi miljenje, niti da razvrstava, mada u svojoj gordosti nijedna vlast nee
priznati takvu istinu. Jedno od blistavijih ispoljavanja vae ljudske arogancije jeste
takozvana historiografija, pokuaji iznoenja miljenja i presuivanja o, kako vi to kaete,
proloj istoriji. To je za vas ljude tipino i proizilazi iz injenice da vas je priroda
obdarila efemernim, insekatskim, mravljim ivotom, smenom prosenom starou
manjom od stotinu godina. A vi se upinjete da uskladite svet sa svojom insekatskom
egzistencijom. Meutim, istorija je proces koji se odvija neprekidno i nikada se ne
zavrava. Istorija se ne moe podeliti na segmente, odavde donde, odavde donde, od
datuma do datuma. Ne moe se istorija definisati, niti izmeniti kraljevskim proglasom.
ak i ako je izvojevana pobeda u ratu.
Neu se ukljuiti u filozofsku polemiku ree hodoasnik. Kao to sam rekao, ja
sam ovek prost i malo elokventan. Usudiu se ipak da primetim dve stvari. Kao prvo,
ivot kratak kao u insekata titi nas, ljude, od dekadencije, nagoni nas da, tujui ivot,
ivimo intenzivno i stvaralaki, da iskoriavamo svaki trenutak ivota i da mu se
radujemo. A kada zatreba, da damo taj ivot za stvar, ne alei ga. Govorim i mislim kao
ovek, ali isto tako su mislili dugoveni vilenjaci, kada su ili da se bore i umiru u
odredima Skojatela. Ako nisam u pravu, molim vas, ispravite me.
Hodoasnik poeka odgovarajue vreme, ali niko ga ne ispravi.
Kao drugo nastavi ini mi se da politika vlast, premda nesposobna da izmeni
istoriju, moe svojim delima da stvori sasvim pristojnu zabludu i privid takve sposobnosti.
Vlast za to ima metode i instrumente.
Eh, da odgovori vilenjak, okreui lice. Ovde ste pogodili u sr, hodoasnie. Vlast
ima metode i instrumente. Sa kojima se ne moe diskutovati.

*
Galija udari bokom o stubove prekrivene morskom travom i koljkama. Bacie
konopac. Zagrmee krici, psovke i komande.
Drali su se galebovi lovei otpatke koji su plovili po zelenoj, prljavoj vodi u luci. Obala
je vrvela od ljudi. Uglavnom uniformisanih.
Kraj plovidbe, gospodo vilenjaci ree nilfgardski komandir konvoja. U Dilingenu
smo. Iskrcavanje! Ve vas ekaju ovde.
Istina. ekali su ih.
Nijedan vilenjak a sigurno ne Foltijarna nije uopte verovao uveravanjima o
pravednim sudovima i amnestijama. Skojateli i oficiri brigade Vrihed nisu imali nikakvu
iluzornu nadu to se tie sudbine koja ih eka preko Jaruge. Veina ih se pomirila sa tim,
prihvatili su to stoiki, ak sa rezignacijom. Mislili su da ih nita vie nije moglo iznenaditi.
Varali su se.
Isterali su ih sa galije, dok su im zvonili i zveketali okovi, poterali su ih na mol, zatim
na obalu, u palir naoruanih vojnika. Bilo je tamo i civila, ije otre oi su brzo mirkale,
skaui od lica do lica, od siluete do siluete.
Selektori, pomisli Foltijarna. Nije pogreio.
Oito nije mogao da rauna da njegovo nagreno lice proe neopaeno. I nije raunao.
Gospodin Foltijarna? Gvozdeni Vuk? Kakvo prijatno iznenaenje! Izvolite, izvolite!
Vojnici ga izvukoe iz palira.
Va faill! viknu mu Konok de Reo, kojeg su prepoznali i odvukli drugi vojnici sa
goretima sa redanjskim orlom. Seved, se caerme dea!
Videete se siknu civil koji je selekcionirao Foltijarnu ali verovatno u paklu. Njega
ve ekaju tamo, u Drakenborgu. Hej, stani! Da to nije sluajno gospodin Rirden? Vodite
ga!
Izvukli su ukupno trojicu. Samo trojicu. Foltijarna je shvatio i najednom na svoje
iznenaenje poeo da se boji.
Va faill! zveckajui okovima, doviknu saborcima Angus Bri Kri, kojeg su izvukli iz
reda. Va faill, fraeren!
Vojnik ga brutalno gurnu.
Nisu ih sproveli daleko. Stigli su samo do jedne od upa blizu pristanita. Odmah kraj
lukog doka, iznad kojeg je leprala uma jarbola.
 Civil dade znak. Foltijarnu gurnue ka stubu, ka gredi, oko koje je bilo prebaeno ue.
Stadoe da privezuju gvozdenu kuku za ue. Rirdena i Angusa posadie na dve hoklice
koje su stajale na zemlji.
Gospodine Rirdene, gospodine Bri Kri civil ree hladno. Obuhvaeni ste
amnestijom. Sud je odluio da vas pomiluje.
Pravda ipak mora biti zadovoljena dodade, ne doekavi reakciju. A da bi se to
desilo, platile su porodice onih koje ste ubili, gospodo. Presuda je doneta.
Rirden i Angus nisu stigli ni da kriknu. Otpozadi im oko vrata bacie ome, stegnue ih,
obalie ih zajedno sa hoklicama i stadoe ih vui po zemlji. Kada su okovanim rukama
zaludno pokuali da strgnu ome koje su im se usecale u tela, delati im kleknue na
grudi. Noevi blesnue i svalie se, briznu krv. Sada ni ome nisu mogle da prigue njihov
krik, pisak koji je dizao kosu na glavi.
Dugo je to trajalo. Kao i uvek.
Vaa presuda, gospodine Foltijarna kaza civil, polako okreui glavu ima dodatnu
klauzulu. Neto ekstra...
Foltijarna nije nameravao da eka neto ekstra. Kopa na okovima, na kojoj je vilenjak
radio ve dva dana i dve noi, sada je pala sa njegovog zgloba kao da ju je neko
dodirnuo arobnim tapiem. Straan udarac tekog lanca obalio je oba vojnika koja su
ga uvala. Foltijarna u skoku utnu sledeeg u lice, ibnu okovima civila, skoi pravo kroz
prozori upe prekriven pauinom, prolete kroz njega zajedno sa ramom i okvirom,
ostavivi na ekserima krv i komade odee. Uz huk se doeka na daskama mola. Premetnu
se preko glave, prekotrlja i pljusnu u vodu, meu ribarske unove i barkase. Teak lanac,
koji je i dalje bio privren za desni zglob, povue ga na dno. Foltijarna se borio. Iz sve
snage se borio za ivot, do kojeg mu, kako je jo nedavno mislio, uopte nije bilo stalo.
Skai! drali su se vojnici dok su izletali iz upe. Skai! Ubij!
Tamo! urlali su drugi, koji su dotravali preko mola. Tamo, tamo je isplivao!
U lau!
Gaaj! zaria civil, pokuavajui obema rukama da zaustavi krv koja je brzo tekla iz
one upljine. Ubij!
Zatektae tetive samostrela. Galebovi poletee kretei. Prljava zelena voda izmeu
barkasa zakipe od strela.

*
Vivant! defile se otegao, gomila stanovnika Novigrada je ve odavala simptome
zamora i promuklosti. Vivant! iveli!
Ura!
Slava kraljevima! Slava!
Filipa Ejlhart se osvrnu oko sebe i uveri se da niko ne prislukuje, pa se nagnu ka
Dajkstri.
O emu hoe da razgovara sa mnom?
pijun takoe pogleda unaokolo.
O atentatu na kralja Vizimira koji je izvren u julu prole godine.
Sluam?
 Poluvilenjak, koji je izvrio to ubistvo Dajkstra jo vie snizi glas nipoto nije bio
ludak, Fil. I nije delao sam.
ta pria ti?
Tie osmehnu se Dajkstra. Tie, Fil.
Ne zovi me Fil. Ima li dokaze? Kakve? Odakle?
Iznenadila bi se, Fil, kada bih ti rekao odakle. Kada mogu da oekujem audijenciju,
presvetla milostiva Fil?
Uskoro, Dajkstra.
Zvona su tukla. Masa je promuklo klicala. Vojska je defilovala. Venci cvea pokrivali su
novigradsku kaldrmu poput snega.

*
Jo uvek pie?
Ori Reuven zadrhta i napravi mrlju. Sluio je Dajkstri ve devetnaest godina, ali jo
uvek se nije privikao na beumno kretanje efa, na njegovo pojavljivanje niotkuda i na
nepoznat nain.
Dobro vee, khe-khe, vaa milost...
Ljudi iz senke Dajkstra proita naslovnu stranu rukopisa, koju bez ustruavanja
podie sa stola. Istorija tajnih kraljevskih slubi, napisana od strane Oribasija
anfranka Paola Reuvena, magistra... Ah, Ori, Ori. Stari momak, a takve gluposti...
Khe-khe...
Doao sam da se pozdravim, Ori.
Reuven ga pogleda zaueno.
Vidi, verni drue nastavi pijun, ne ekajui da sekretar neto iskalje ja sam
takoe star, a izgleda da sam i glup. Kazao sam jednu re jednoj osobi. Samo jednoj. I
samo jednu re. Ta jedna re je bila previe i jedna osoba je bila previe. Nauli ui, Ori.
uje li ih?
Ori Reuven, iroko otvorivi zauene oi, odrino odmahnu glavom. Dajkstra je utao
jedno vreme.
Ne uje utvrdi uskoro. A ja ih ujem. U svim hodnicima. Pacovi tre po
tretogorskim ulicama, Ori. Dolaze ovamo. Pribliavaju se na mekim pacovskim apama.

*
Pojavie se iz senke, iz tame. Crni, zamaskirani, okretni kao pacovi. Straari i uvari iz
vestibula padoe bez jauka pod hitrim ubodima stileta uskih, uglastih otrica. Krv je tekla
po podovima tretogorskog zamka, razlivala se po njima, kaljala parket, upijala se u skupe
vengerbergske tepihe.
Stizali su iz svih hodnika, a iza njih su ostajali leevi.
Tamo je ree jedan pokazujui. Glas je priguivao crni al obavijen oko lica sve do
oiju. Tamo je uao. Kroz kancelariju, u kojoj slubuje Reuven, onaj deda to kalje.
Odatle nema izlaza. Oi drugog, komandira, plamtele su u otvorima crne svilene
maske. Odaja iza kancelarije je slepa. Nema ak ni prozore.
Svi drugi hodnici su pokriveni. Sva vrata i svi prozori. Ne moe nam pobei. U klopci
je.
Napred!
Vrata popustie od utiranja. Blesnue stileti.
Smrt!!! Smrt krvavom delatu!
Khe-khe? Ori Reuven podie iznad papira kratkovide, suzne oi. ta? Kako mogu
da vam, khe-khe, pomognem?
Ubice iz zamaha razvalie vrata privatnih Dajkstrinih odaja, rastrae se po njima kao
pacovi, pretraujui sva skrovita mesta. Na pod su poleteli iskidani ilimi, slike i paneli,
stileti su kidali draperije i tapiserije.
Nema ga! dreknu jedan, upadajui u kancelariju. Nema ga!
Gde je? zabrekta voa, saginjui se nad Orijem i buljei u njega kroz otvore crne
maske. Gde je taj krvavi pas?
Nema ga Ori Reuven mirno odgovori. Pa vidite i sami.
Gde je on? Govori! Gde je Dajkstra?
Zar sam ja Ori se nakalja uvar svome bratu?
Umree, stare!
Ja sam star. Bolestan. I vrlo izmoren. Khe-khe. Ne bojim se ni vas ni vaih noeva.
Ubice istrae iz odaje. Nestali su jednako brzo kako su se i pojavili.
Nisu ubili Orija Reuvena. Bili su ubice po naredbi. A u njihovim naredbama nije bilo
nikakvog pomena o Oriju Reuvenu.
Oribasije anfranko Paolo Reuven, magistar prava, proveo je est godina u raznim
zatvorima i od strane kojekakvih istraitelja bio neprestano sasluavan o svakojakim,
naizgled esto besmislenim stvarima.
Posle est godina su ga oslobodili. Bio je tada veoma bolestan. Skorbut mu je odneo
sve zube, anemija kosu, glaukom vid, astma disanje. Prsti na obema rukama su mu
slomljeni na sasluavanjima.
Na slobodi je iveo nepunih godinu dana. Umro je u starakom domu pri hramu. U
bedi. Zaboravljen.
Rukopis knjige Ljudi iz senke, ili istorija tajnih kraljevskih slubi nestao je bez traga.

*
Nebo je na istoku sinulo, nad brdima je procvetao bledi oreol, nagovetaj praskozorja.
Kraj ognjita je ve dugo vladala tiina. Hodoasnik, vilenjak i goni su utke
posmatrali vatru kako dogoreva.
Tiina je vladala u Elskerdegu. Dreea avet je otila kada joj je dozlogrdilo uzaludno
zavijanje. Dreea avet mora da je konano shvatila da su tri mukarca kraj ognjita u
poslednje vreme videli previe strahota da bi se uzrujavali zbog nekakve aveti.
Ako emo zajedno da putujemo ree iznenada Boreas Mun, posmatrajui rubinski
ar ognjita onda odbacimo nepoverenje. Ostavimo iza nas ono to je bilo. Svet se
izmenio. Pred nama je novi ivot. Neto se zavrilo, neto zapoinje. Pred nama...
Zastade, nakalja se. Nije imao obiaj da tako govori, bojao se kominosti. Ali njegovi
sluajni saputnici nisu se smejali. tavie, Boreas Mun je oseao kako iz njih zrai
dobronamernost.
 Pred nama je prevoj Elskerdeg dovri sigurnijim glasom a iza prevoja su
Zerikanija i Hakland. Pred nama je dalek i opasan put. Ako emo njime ii skupa...
Odbacimo nepoverenje. Ja sam Boreas Mun.
Hodoasnik sa eirom irokog oboda ustade, ispravljajui svoju snanu figuru i stegnu
pruenu mu ruku. Vilenjak isto ustade. Njegovo stravino izoblieno lice udno se iskrivi.
Stisnuvi ruku gonia, hodoasnik i vilenjak pruie jedan drugome ruke.
Svet se izmenio ree hodoasnik. Neto se zavrilo. Ja sam... Sigi Reuven.
Neto zapoinje vilenjak iskrivi unakaeno lice u oblik neega to je po svoj prilici
bio osmeh. Ja sam... Vuk Isengrim.
Stegnue jedan drugom ruke, brzo, snano, ak nasilno, na trenutak je izgledalo vie
kao uvod u borbu nego gest sloge. Ali samo na trenutak.
Cepanica u ognjitu je ispaljivala iskre, aavajui dogaaj radosnim vatrometom.
Neka me avoli nose Boreas Mun se osmehnu iroko ako ovo nije poetak divnog
prijateljstva.
 ... kao i druge Verne, tako je i Sv. Filipa oklevetana da smilja izdaju kraljevstva, da
potpiruje nerede i metee, da narod podbunjuje i prevrat kuje. Vilmerije, jeretik i
sekta, samozvano naimenovan arhisvetenikom, naredi da se Sv. Filipa uhvati, te je
baci u mraan i muan zatvor i tamo je izmui hladnoom i smradorn, zahtevajui da
one grehove na sebe preuzme i da izda one koje je uila. I pokaza Vilmerije Sv. Filipi
sudove razne za muenje i zapreti joj surovo, a ona mu samo na lice pljunu i za
sodomiju ga okrivi.
Jeretik naredi da joj ruho svuku i bez milosti je nagu seku goveim ilama i pod
nokte joj tresku zabijaju. I nastavi da pita i zahteva da se vere svoje i Boginje
odrekne. Ali svetica se samo zasmeja i dade mu savet da se udalji.
Tada ovaj naredi da je na muke stave, po itavom telu eleznim akljama i otrim
kukama da je struu i bokove njene sveama pale. Ali iako bee tako mrcvarena, Sveta
Filipa u smrtnome telu pokaza istrajnost besmrtnu. Krvnici oni oslabie i s velikim
strahom odstupie, ali Vilmerije ih stravino opomenu i naredi da dalje mue i marljivo
se late posla. Stadoe tada Sv. Filipu uarenim plehovima pe i, udove iz zglobova joj
izbijati i grudi enske kletima trgati. I u tim mukama ona, nita ne priznavi, skona.
A Vilmerija heretika raspusnika takva kazna docnije zadesi da ga vai i crvi ivog
razjedoe i izmorie, te ceo istruli i od toga izdahnu. A smrdeo je kao pas, tako da su
ga morali bez pogreba u reku baciti.
Za to Sv. Filipi hvala i mu eniki venac, slava Mati Boginji Uzvienoj u vekove
vekova, a nama nauk i opomena, Amin.
itije Sv. Filipe Muenice iz Mons Kalvusa, pisano od davnina od strane muenikih
pisara, sabrano u Tretogorskom molitveniku, uzeto od mnogih Svetih otaca koji je u
spisima svojim slave.
 Jedanaesto poglavlje

Leteli su hitro, kao sumanuti, vratolomno. Jahali su danima koji su kipteli od prolea.
Konji su juriali u galopu, a ljudi, ispravljajui vratove i lea pognute nad njivom, gledali
su za njima, nesigurni ta su videli jahae ili prikaze?
Jahali su noima, tamnim i vlanim od tople kie, a probueni ljudi u posteljama
gledali su se meusobno, preneraeni, borei se sa zaguujuim bolom koji im je rastao u
grlima i grudima. Ljudi su skakali, oslukujui lomljavu kapaka, pla probuene dece,
zavijanje pasa. Priljubljivali su lica na prozorska okna, nesigurni ta su videli jahae ili
prikaze?
Po Ebingu poee da krue prie o tri demona.

*
Trojka konjanika pojavila se niotkuda, nije poznato kako i kojim udom, potpuno su
zaskoili opavka i nisu mu dali nikakvu ansu da pobegne. Nije vredelo ni da poziva
pomo. Od krajnjih kua u gradiu delilo je bogalja dobrih petsto koraka. A ak i da je bilo
blie, teko da bi se neko od stanovnika Zavisti uzbudio zbog dovikivanja u pomo. Bilo je
vreme sijeste, koja u Zavisti obino traje od kasnog prepodneva do rane veeri. Aristotel
Bobek, po nadimku opavko, lokalni prosjak i filozof, znao je veoma dobro da Zaviani
za vreme sijeste ne reaguju ni na ta.
Konjanika je bilo troje. Dve ene i mukarac. Mukarac je imao belu kosu i nosio je
ma prebaen preko lea. Jedna od ena, zrelija, odevena u crno i belo, imala je crnu
ufrkanu kosu. Mlaa, ija je ravna kosa bila boje pepela, imala je na levom obrazu
gnusan oiljak. Sedela je na prekrasnoj kobili. opavko je imao utisak da je ve jednom
video tu kobilu.
Upravo ta mlaa prva je progovorila.
Odavde si?
Ja nisam kriv! zakrguta zubima opavko. Ja ovde samo skupljam hrke{116}!
Oprostite, nemojte povrediti sakatog...
Jesi li odavde? ponovi, a zelene oi joj strano blesnue. opavko se zgri.
Nego, milostiva promumla. Odavde sam, nego kako. Ovde sam se rodio, u Birci,
znai: u Zavisti. I tu u sigurno i da umrem...
Prole godine, u leto i jesen, bio si ovde?
A gde bih bio?
Odgovori kada pitam.
Bio sam, milostiva.
Vrana kobila protrza glavu i nauli ui. opavko oseti na sebi poglede, otre poput
jeevih bodlji, ono drugo dvoje, crnokose i belokosog. Tog belokosog se najvie bojao.
Pre godinu dana nastavi devojka sa oiljkom u septembru mesecu, a tano
devetog septembra, u prvoj meseevoj etvrtini, ovde je ubijeno estoro mladih ljudi.
etiri momka... i dve devojke. Sea li se?
 opavko obliza pljuvaku. Ve neko vreme je slutio, ali sada je ve znao, sada je bio
uveren.
Devojka se promenila. I nije bila stvar samo u tom oiljku. Bila je potpuno drugaija
nego onda kada je urlala vezana za ipku prikolice, gledajui kako Bonhart urinira po
glavama pobijenih Pacova. Tano tako drugaija nego onda kada ju je skinuo i tukao u
kafani Pod himerinom glavom. Samo te oi... Te oi se nisu promenile.
Odgovori pouri ga otro druga ena, ona crnokosa. Postavljeno ti je pitanje.
Seam se, milostiva gospodo potvrdi opavko. Kako da se ne seam. estoro
mlaana je ubijeno. Tano, to je bilo lane. U septembru.
Devojka je dugo utala, gledajui ne u njega, ve nekud u daljinu, iznad njegovog
ramena.
Onda mora znati... na kraju ree s naporom. Mora znati mesto gde su zakopali
te momke i devojke. Ispod kog plota... Na kojem smetlitu ili ubritu... A ako su im tela
spaljena... Ako su ih odvezli u umu i bacili lisicama i vukovima... Ti e mi pokazati to
mesto. Odvee me tamo. Jesi li razumeo?
Razumeo sam, milostiva. Dozvolite. To i nije mnogo daleko.
Odepao je, oseajui za vratom vrelo disanje njihovih konja. Nije se osvrtao. Neto
mu je govorilo da ne treba.
Evo ovde najzad pokaza. Ovo je nae zaviansko groblje, u ovom gaju. A ti za
koje ste pitali, milostiva Falka, eno tamo lee.
Devojka glasno uzdahnu. opavko kriom baci pogled i ugleda kako joj se izmenilo
lice. Belokosi i crnokosa su utali, a njihova lica su bila kao od kamena.
Devojka je dugo posmatrala kurgan, lep, ravan, ist, obzidan grumenjem peara,
ploama pata i kriljca. Jela, kojom su nekada ukrasili kurgan, postala je ria. Cvee
koje je tu nekada zasaeno, osuilo se i poutelo.
Devojka skoi sa konja.
Ko? upita gluvo, i dalje posmatrajui, ne osvrui glavu.
Pa izbrekta opavko mnogi iz Zavisti su pomagali. Ali u najveoj meri udovica
Gule. I mladi Nikler. Udovica je uvek bila dobra i srana enica... A Nikler... Njega su snovi
strano muili. Mira mu nisu dali. Sve dok tim pobijenim nije priredio valjan pogreb...
Gde ih mogu nai? Udovicu i tog Niklera?
opavko je dugo utao.
Udovica lei tamo, iza one krive breze ree na kraju, gledajui bez straha u zelene
devojine oi. Umrla je u zimu od pneumonije. A Nikler je stupio u vojsku i negde je u
tuini... Pria se da je pao u ratu.
Zaboravila sam apnu. Zaboravila sam da ih je oboje sudbina zbliila sa mnom.
Prila je kurganu, klekla, to jest, pala na kolena. Sagnula se nisko, vrlo nisko, skoro
dodirujui elom kamenje na osnovi. opavko je video kako je belokosi nainio pokret
kao da je hteo da sjae sa konja, ali crnokosa ena ga je uhvatila za ruku i zaustavila
gestom i pogledom.
Konji su pofrktavali, trzali glavama, zveckali alkama bala.
Devojka je dugo, veoma dugo kleala kod kurgana, nisko pognuta, a usta su joj se
pomicala u nekakvoj bezglasnoj litaniji.
 Kada je ustajala, zanela se. opavko je instinktivno pridra. Jako je zadrhtala, istrgla
lakat i pogledala ga zlokobno kroz suze. Ali nije ni re kazala. ak se i zahvalila
klimanjem glave kada joj je pridrao stremen.
Tako je, milostiva Falka odvai se. udni su obrti sudbine. Vi ste onda bili u
tekom kripcu, u ogromnoj nevolji... Malo ko je od nas iz Zavisti mislio da ete izai
itavi iz toga... A eto vas danas, zdravi ste, a Gule i Nikler na onom svetu... Nemate ak
ni kome da zahvalite, a? Da se oduite za kurgan...
Ne zovem se Falka otro kaza. Zovem se Ciri. A to se tie zahvalnosti...
Oseajte se poastvovani njome crnokosa hladno dobaci, a u njenom glasu je bilo
neto od ega je opavko zadrhtao.
Za taj kurgan ree crnokosa ena, sporo izgovarajui rei. Za vau ljudskost, za
vau ljudsku ast i potenost, zadesile su vas, itavu vau varo, milost, zahvalnost i
nagrada. ak i ne znate koliko velika.

*
Devetog aprila, ubrzo nakon ponoi, prve metane Klaremonta probudila je treperava
svetlost, crveni blesak koji je udario i prodro kroz prozore njihovih domainstava. Ostale
metane gradia, iz kreveta su podigli vriska, mete i divlji zvukovi zvona koja su zvonila
za uzbunu.
Gorela je samo jedna zgrada. Veliko drveno zdanje drevnog hrama, nekada
posveenog boanstvu, ijeg imena se vie niko nije seao, sem najstarijih baba. Hram,
sada pretvoren u amfiteatar, u kojem su s vremena na vreme izvoene cirkuske
predstave, borbe i druge zabave, sposobne da izvuku grad Klaremont iz dosade, apatije i
otupelosti.
Upravo je taj amfiteatar sada stajao u moru hune vatre, tresao se od eksplozija. Sa
svih prozora buktali su iskrzani plameni jezici dugi po nekoliko senjeva.
Gaaasiiii! zaria vlasnik amfiteatra, trgovac Huvenagel, trei i mlatarajui rukama,
treskajui golemom trbuinom. Nosio je kapu za spavanje i teku astragansku deliju, koju
je nabacio na spavaicu. Bosim nogama mesio je stajnjak i blato na ulici.
Gasiiiiii! Ljudiii! Voooodeeeee!
Boja kazna odgovori autoritativno jedna od najstarijih baba. Za one javaluke
to su pravili u tom hramu...
Da, da, damo moja. Sigurno je za to.
Od vatrom obuhvaenog teatra tukla je vrelina, iz bara je isparavala i smrdela konjska
mokraa, iskre su ikale. Niotkuda se podie vetar.
Gaaaasiiiiii! Huvenagel zverski zaurla, videi da vatra zahvata pivaru i itnicu.
Ljudiiii! Po vedra! Vedraaaa!
Nije manjkalo dobrovoljaca. tavie, Klaremont je imao sopstvenu poarnu slubu,
koju je Huvenagel opremio i odravao. Gasili su istrajno i posveeno. Ali uzalud.
Neemo moi... zastenja komandant poarne slube, briui lice pokriveno
plikovima. Ovo nije obina vatra... Ovo je avolska vatra!
Crna magija... drugi vatrogasac davio se u dimu.
Iz amfiteatra se zauo zastraujui tresak polomljenih krovnih greda, slema i stubova.
Huknu, grunu, skri se, buknu u nebo ogroman stub vatre i iskri, krov se slomi i pade
unutra, na arenu. A celo zdanje se nagnulo moglo bi se rei da se klanjalo publici, koju
je poslednji put zabavio i razonodio.
Zatim se stropotae zidovi.
Naporima vatrogasaca i spasilaca, spasena je polovina itnice i neka etvrtina pivare.
Svanula je smrdljiva zora.
Huvenagel je sedeo u blatu i pepelu, u nagaravljenoj spavaici i astraganskoj deliji.
Sedeo je i alosno plakao, cvileo kao dete.
Razume se, teatar, pivara i itnica, Huvenagelovo vlasnitvo, bili su osigurani. Problem
je bio u tome to je osiguravajue drutvo takoe bilo u vlasnitvu Huvenagela. Nita, ak
ni poreski vindleraj, nije moglo da rekompenzuje makar mali deo gubitka.

*
Kuda sad? upita Geralt, gledajui stub dima, koji je razmazanom trakom prljao
ruiasto jutarnje nebo. Kome jo eli da se odui, Ciri?
Pogledala ga je, a on istog asa zaali to je pitao. Iznenada je poeleo da je zagrli,
zamislio da je dri u naruju, privija uz sebe, mazi po kosi. titi. Da nikada, ama ba
nikada ne dozvoli da bude sama. Da je zadesi zlo. Da je zadesi neto zbog ega e
poeleti osvetu.
Jenefer je utala. Jenefer je u poslednje vreme mnogo utala.
Sada Ciri kaza vrlo spokojno idemo u selo koje nosi naziv Govorog. Taj naziv
potie od slamenog jednoroga, pokrovitelja naselja, smene, jadne, uboge lutkice. Hou
da, u seanje na ono to se tamo zbilo, stanovnici imaju... Pa, ako ne skupoceniji, onda
barem otmeniji totem. Raunam na tvoju pomo, Jenefer, jer bez magije...
Znam, Ciri. ta dalje?
Movara Perepluta. Nadam se da u nai put... Do kolibe meu movarama. U kolibi
emo pronai ostatke oveka. Hou da ti ostaci poivaju u pristojnom grobu.
Geralt je i dalje utao. I nije sputao pogled.
Posle emo nastavi Ciri, izdravajui njegov pogled bez ikakvog napora skoknuti
u varo Dun Dare. Tamonja krma je verovatno spaljena, ne iskljuujem da je krmar
ubijen. Mojom krivicom. Zaslepeli su me mrnja i osveta. Probau nekako da se oduim
njegovoj porodici.
Za to progovori, gledajui i dalje ne postoji nain.
Znam odmah odgovori, tvrdo, gotovo gnevno. Ali stau pred njih ponizno.
Zapamtiu izraz njihovih oiju. Nadam se da e me seanje na te oi sauvati od slinih
greaka. Da li razume to, Geralte?
Razume, Ciri kaza Jenefer. Veruj nam, oboje te razumemo vrlo dobro, keri.
Hajdemo.

*
Konji su ih nosili kao vetar. Kao magian vihor. Alarmiran prolaskom troje jahaa,
putnik na drumu podie glavu. Podigoe glave trgovac na kolima sa robom, zloinac koji
bei od zakona, naseljenik beskunik koga su politiari proterali sa zemljinih poseda na
koje se naselio verujui drugim politiarima. Podigoe glave vagabunda, dezerter i
hodoasnik sa tapom. Podigoe glave, zaueni, prestraeni. Nesigurni ta su videli.
Po Ebingu i Gesou poee kruiti prie. O Divljem Gonu. O Troje Jahaa Utvara.
Prie su izmiljane i raspredane veerima u izbama to su mirisale na topljeni maslac i
preni luk, u klubovima, zadimljenim krmama, gostionicama, salaima, smolarnicama,
umskim naseobinama i pograninim kulama straarama. Prialo se, izmiljalo, lupetalo.
O ratu. O junatvu i vitetvu. O prijateljstvu i estitosti. O podlosti i izdaji. O vernom i
istinskom voljenju, o ljubavi koja uvek trijumfuje. I o zloinu i kazni, koja uvek stie
zloince. O pravednosti, koja je uvek pravedna.
O istini, to kao maslina uvek na vrh ispliva.
Pripovedalo se, radujui se priama. Veselei se bajkovitoj fikciji. Zato to se unaokolo,
u ivotu, sve radilo naopako.
Legenda je rasla. Sluaoci su u istinskom transu gutali pripovedaeve rei pune emfaze
dok je priao o vecu i arobnici. O Lastavijoj kuli. O Ciri, vetici sa oiljkom na licu. O
Kelpi, zaaranoj vranoj kobili.
O Gospodarici Jezera.
To je dolo kasnije, s godinama. Nakon mnogo, mnogo godina.
Ali ve sada, poput semena nabubrelog posle tople kie, legenda je klijala i izrastala u
ljudima.

*
Maj je neprimetno doao. Isprva se to videlo samo noima, koje su blesnule i zaiskrile
se dalekim vatrama Beleteina. Kada je Ciri, neobino uzbuena, skoila na Kelpi i
pogalopirala ka vatrama, Geralt i Jenefer su iskoristili priliku, trenutak samoe. Skinuvi
se samo onoliko koliko je bilo apsolutno potrebno, vodili su ljubav na kouhu baenom na
zemlju. Vodili su ljubav uurbano i strastveno, u tiini, bez rei. Vodili su ljubav brzo i
kako bilo. Samo da je vie i vie.
A kada je nastupila oputenost, oboje su se, drhtei i meusobno poljupcima briui
suze, veoma divili tome koliko im je sree pruilo to bilo kakvo voljenje.

*
Geralte?
Kai, Jen.
Kada ja... Kada nismo bili zajedno, jesi li bio sa drugim enama?
Ne.
Nijednom?
Nijednom.
Glas ti nije ni zadrhtao. Ali ne znam zato ti ne verujem.
Uvek sam mislio samo na tebe, Jen.
Sada ti verujem.

*
Maj je neprimetno doao. Danju takoe. Mleac je utom bojom isprskao i zaarenio
livade, drvee u vrtovima postalo je paperjasto i teko od cvea. Dubrave, previe
ponosne da bi urile, stalno su ostajale tamne i gole, ali sada su se zelenile zelenom
maglom, a na rubovima su svetlucale zelenkastim pegama breza.

*
Jedne noi, kada su bivakovali u kotlini, veca probudi san. Komar, u kojem je bio
paralizovan i bespomoan, a velika siva sova kandama mu je parala lice, traila oi
otrim krivim kljunom. Probudio se. Nije bio siguran da li se iz jednog komara preneo u
drugi.
Nad njihovim bivakom vrtloila se svetlost, na kojoj su se kooperili frktavi konji. U
svetlosti se videlo neto u vidu unutranjosti, neto slino dvorani zamka poduprtoj crnom
kolonadom. Geralt je video veliki sto, oko kojeg je sedelo deset prilika. Deset ena.
uo je rei.
...ju dovesti kod nas, Jenefer. Nareujemo ti.
Ne moete da mi nareujete. Ne moete njoj da nareujete! Nemate nikakvu vlast nad
njom!
Ja se njih ne bojim, mama. Nita mi ne mogu uiniti. Ako ele, stau pred njih.
... okupljanje je prvog aprila, na mladinu. Nareujemo vam obema da se javite.
Upozoravamo vas, kazniemo neposlunost.
Ja u ubrzo doi, Filipa. Ona neka jo malo bude sa njim. Da ne bude sam. Samo
nekoliko dana. Ja u doi smesta. Kao talac dobre volje.
Ispuni moju molbu, Filipa. Molim te.
Svetlost zapulsira. Konji neobuzdano zabrektae i zatopotae kopitima.
Vetac se probudi. Ovaj put stvarno.

*
Sutradan je Jenefer potvrdila njegove bojazni. Posle dugog razgovora sa Ciri koji je
obavila nasamo.
Odlazim kaza suvo i bez uvoda. Moram. Ciri ostaje sa tobom. Jo neko vreme.
Potom u je pozvati, pa e i ona otii. A posle emo se svi ponovo sresti.
On klimnu glavom. Mrsko. Bilo mu je dosta nemog odobravanja. Da se slae sa svime
to mu je saoptavala, sa svime o emu je ona odluivala. Ali klimnuo je glavom. Bilo
kako bilo, voleo ju je.
To je imperativ ona ree lagodno kome se ne moemo suprotstaviti. Takoe, ne
moe se odgaati. To jednostavno treba obaviti. Uostalom, to inim i radi tebe. Za tvoje
dobro. A naroito za Cirino dobro.
On klimnu glavom.
Kada se opet sretnemo ree jo lagodnije nadoknadiu ti, Geralte. utanje
takoe. Previe utanja, previe tiine je bilo meu nama. A sada, umesto to klima
glavom, zagrli me i poljubi.
Poslua je. Bilo kako bilo, voleo ju je.

*
 Kuda sad? Ciri upita muklo, ubrzo nakon to je Jenefer iezla u blesku ovalnog
teleporta.
Reka... Geralt otkalja, nadvladavajui bol ispod grudne kosti koji mu je oduzimao
dah. Reka, uz iji tok idemo, zove se Sansretur. Ona vodi do zemlje koju hou obavezno
da ti pokaern. Zato to je to zemlja iz bajke.
Ciri se natmuri. Video je kako je stisnula pesnice.
Sve bajke se procedi ravo zavravaju. A zemlje iz bajki uopte ne postoje.
Postoje. Videe.

*
Bio je dan nakon utapa kada su ugledali Tusen, okupan zelenilom i suncem. Kada su
ugledali brda, obronke, vinograde. Krovove kula katela, kako svetlucaju posle jutarnje
kiice.
Prizor ih nije razoarao. Ostavio je dojam. Uvek je ostavljao.
Ala je lepo Ciri ree sa ushienjern. Vau! Ti zamkovi su kao igrake... Kao
dekoracije na torti prelivene glazurom... ak mame da ih polie!
Arhitektura Faramonda lino Geralt je mudro poui. ekaj samo da vidi izbliza
palatu i vrtove Buklera.
Palata? Idemo u palatu? Poznaje ovdanjeg kralja?
Kneginju.
Ima li moda ta kneginja upita kiselo, obazrivo ga posmatrajui ispod grivice
zelene oi? Kratku crnu kosu?
Ne skrati, skreui pogled. Izgledala je sasvim drugaije. Ne znam otkud ti je
palo na pamet...
Pusti to, Geralte, u redu? Pa u emu je stvar sa tom ovdanjom kneginjom?
Kao to sam rekao, poznajem je. Malo. Ne ba dobro i... ne ba prisno, ako ba
hoe da zna. Sa druge strane, vrlo dobro znam ovdanjeg kneza supruga ili kandidata
za kneza supruga. I ti ga zna, Ciri.
Ciri munu Kelpi mamuzama i primora je da plee na drumu.
Ne mui me vie!
Neven.
Neven? Sa ovdanjom kneginjom? Kojim udom?
Duga je to pria. Ostavili smo ga ovde, pokraj njegove voljene. Obeali smo da emo
ga posetiti kada se budemo vraali, kada...
Zauta i natmuri se.
Nita ti tu ne moe Ciri kaza tiho. Ne mui se, Geralte. Nije tvoja krivica.
Moja je, pomisli. Moja. Neven e pitati. A ja u morati da mu odgovorim.
Milva. Kahir. Regis. Angulema.
Ma ima dve otrice.
Oh, bogova mi, dosta je. Dosta je toga. Moram konano da zavrim sa tim!
Hajdemo, Ciri.
U ovoj odei? frknu. U palatu?
Ne vidim nita loe u naoj odei prekinu je. Ne idemo tamo da uruimo
akreditivna pisma. Niti na bal. Sa Nevenom se moemo nai i u stajama.
Uostalom dodade, videvi da se nadurila idem prvo do grada, u banku. Podii u
malo kea, a na trgu, na trnicama, ima bezbroj krojaa i modistkinja. Kupie sebi ta
poeli i obui e se po svojoj volji.
Ima tako mnogo vragolasto iskrivi glavu tog kea?
Kupie sebi ta poeli ponovi. Makar i hermelinsko krzno. I izmice od
bazilisaka. Znam obuara koji sigurno ima jo takvih u magacinu.
ime si toliko zaradio?
Ubijanjem. Hajdemo, Ciri, ne traimo vreme.

*
U filijali anfanelijeve banke, Geralt je naloio prenos i otvaranje akreditiva, uzeo
bankovni ek i neto gotovine. Napisao je pisma koja je trebalo da preda brzoj kurirskoj
slubi da ih odnesu u Jarugu. Ljubazno je odbio ruak kojim je eleo da ga ugosti usluan
i gostoljubiv bankar.
Ciri je ekala na ulici, pazei na konje. Ulica, jo maloas pusta, vrvela je od ljudi.
Izgleda da je ovde neki praznik Ciri pokretom glave pokaza masu koja se uputila ka
trgu. Moda je vaar...
Geralt je brzo pogleda.
To nije vaar.
Ah... pogleda ga, stojei na stremenima. Da nije opet...
Egzekucija potvrdi. Najpopularnija posleratna razonoda. ta smo mi ve videli,
Ciri?
Dezerciju, izdaju, kukaviluk pred neprijateljem hitro izrecitova. I ekonomske
prestupe.
Snabdevanje vojske ubualim dvopecima vetac klimnu glavom. Teka je
sudbina preduzimljivog trgovca u ratnim vremenima.
Ovde nee pogubiti trgovca Ciri trgnu voice Kelpi, koja je ve zaronila u masu kao
u talasasta itna polja. Pogledaj samo, gubilite je pokriveno suknom, a delat ima
novu i istu kapuljau. Pogubie nekog vanog, najmanje barona. Prema tome, to je ipak
kukaviluk pred neprijateljem.
Tusen Geralt odmahnu glavom nije imao vojsku, jer nije imao nijednog
neprijatelja. Ne, Ciri, mislim da je to opet ekonomija. Pogubie nekoga za prevare u
trgovini njihovim slavnim vinom, osnovom ovdanje privrede. Idemo, Ciri. Neemo
posmatrati.
Idemo? A kako?
Stvarno, dalji put nije bio mogu. Nisu ni trepnuli, a ve su se zaglavili u masi
okupljenoj na trgu, uvalili se u svetinu, nije bilo govora da se probiju na drugu stranu
trga. Geralt gadno opsova i osvrnu se.
Naalost, povlaenje je takoe bilo nemogue, talas ljudi koji se slivao na trg totalno
je zaepio uliice iza njih. Masa ih je neko vreme nosila, kao reka, ali kretanje je
posustalo kada se svetina odbila o zid helebardara koji je opasivao gubilite.
Idu! kriknu neko, a masa zaume, zatalasa se i prihvati krik. Idu!
 Topot kopita i tandrkanje kola utonue i nestae u stisci bumbarovog brujanja. Sasvim
neoekivano opazie kako se iz sokaka kotrljaju dvoprena kola sa lotrama, na kojima je,
sa naporom odravajui ravnoteu, stajao...
Neven... jauknu Ciri.
Geraltu je najednom veoma pozlilo.
To je Neven ponovi Ciri pokunjenim glasom. Da, on je.
To je nepravda, pomisli vetac. To je velika i prokleta nepravda. Ne moe biti tako.
Tako ne treba da bude. Ja znam da je bilo glupo i naivno miljenje da je od mene bilo ta
i bilo kada zavisilo da nekako utiem na sudbinu ovog sveta, da mi taj svet neto uzvraa.
Ja znam, to miljenje je bilo naivno, tavie arogantno... Ali ja to znam! Ne treba me u to
ubeivati! Ne treba mi se to dokazivati! Pogotovo ne na takav nain...
To je nepravda!
To ne moe biti Neven ree potmulo, gledajui Ukljevinu grivu.
To jeste Neven ponovi Ciri. Geralte, moramo neto uiniti.
ta? upita ogoreno. Reci mi, ta?
Knehti izvukoe Nevena iz kola, ophodei se prema njemu neverovatno ljubazno, bez
brutalnosti, ak sa potovanjem, najveim koje su mogli da iskau. Ispred stepenica koje
vode ka gubilitu, odvezae mu ruke. Poeta se nonalantno poea po stranjici i bez
pourivanja zakorai na stepenice.
Jedan stepenik iznenada zapucketa, a gelender, sainjen od oguljenih motki, iskrivi se.
Neven teko zadra ravnoteu.
Dovraga! viknu. Ovo treba popraviti! Pogledajte, neko e jednom da nastrada na
ovim stepenicama! Bie nevolje!
Nevena su na gubilitu preuzela dva delatska pomonika u konim gunjevima bez
rukava. Delat, irok u ramenima kao kula zamka, posmatrao je osuenika kroz izreze na
kapuljai. Pored je stajao tip u bogatoj mada alosno crnoj odei. Izraz lica mu je takoe
bio alostan.
Plemenita gospodo i graani Buklera i okoline! proita gromko i alosno sa
razmotanog pergamenta. Obavetavamo vas da je Julijan Alfred Pankrac vikont De
Letenhov, alijas Neven...
Pankrac ta? Ciri upita apatom.
... presudom vieg kneevskog suda proglaen krivim po svim takama optunice za
zloine, prestupe i prekraje, a to su: uvrede visoanstva, izdaja drave, a svrh toga
sramoenje dostojanstva plemikog stalea putem krivokletstva, klevete i lai, kao i
banenje, nepristojnost, te terevenenje, odnosno kurvarenje. Stoga je tribunal dosudio
da vikonta Julijana et cetera, et cetera kazni, primo izmena grba, i to dodavanjem
iskoene crne pruge na grbu. Secundo konfiskacija imovine, zemlje, dobara, gajeva,
uma, zamkova...
Zamkova zastenja vetac. Kakvih zamkova?
Neven bezobrazno frknu. Izraz njegovog lica jasno je dokazivao da ga ljudski zabavlja
zaplena imovine koju je tribunal presudio.
Tertio: glavna kazna. Predvienu kaznu za nabrojane zloine: vuenje konjima,
gaenje kolima i ereenje, naa najmilostivija vladarka Ana Henrijeta, Presvetla
kneginja Tusena i dama od Buklera, izvolela je ublaiti na odsecanje glave sekirom. Neka
pravda bude zadovoljena!
Masa uzviknu nekoliko neujednaenih usklika. Babe iz prvog reda poee licemerno da
zapevaju i neiskreno kukaju. Decu uzee u ruke ili nakrkae kako ne bi propustili nita od
spektakla. Delatovi pomonici dokotrljae nasred gubilita panj i prekrie ga ubrusom.
Nastade malo zbrke jer se ispostavilo da je neko zdipio vrbov ko za odseenu glavu, ali
ubrzo su nali drugi.
etiri odrpana uliara razvie maramu ispod giljotine kako bi njome nakupili krv. Bila je
velika potranja za takvom vrstom suvenira, moglo se na tome fino zaraditi.
Geralte Ciri nije podizala sputenu glavu. Moramo neto uiniti...
Nije odgovorio.
elim da se obratim narodu Neven ponosno izjavi.
Samo da je kratko, vikonte.
Poeta stade na ivicu gubilita i podie ruke. Masa zaume i stia se.
Hej, narode! povika Neven. ta ima? Kako ste?
ta e, ivi se nekako proguna neko iz daljih redova nakon duge tiine.
Dobro je pesnik klimnu glavom. Ba mi je drago. De, sada ve moemo poeti.
Majstore delate ree alosni sa pretvornom emfazom. Izvravaj svoju dunost.
Delat se priblii, u skladu sa drevnim obiajem kleknu ispred osuenika i pognu glavu
sa kapuljaom.
Oprosti mi, dobri ovee zamoli tmurno.
Ja? zaudi se Neven. Tebi?
Aha.
U ivotu.
Aaa?
U ivotu ti neu oprostiti. A i zbog ega bih? Videste li vi njega, vragolana! Za koji
as e mi otfikariti glavu, a ja treba da mu oprostim? Sprdate se sa mnom ili ta? U
ovakvom trenutku?
Zato tako, gospodine? nasekira se delat. Ali takav je zakon... I obiaj je
takav... osuenik najpre mora da oprosti delatu. Dobri gospodine! Oprosti krivicu, oprosti
greh...
Ne.
Ne?
Ne!
Neu ga pogubiti delat izjavi sumorno, ustajui sa kolena. Nek oprosti greh,
inae nee biti nita od toga.
Gospodine vikonte alosni inovnik zgrabi Nevena za lakat. Ne oteavajte. Ljudi
su se sabrali, ekaju... Oprostite mu, ipak vas ljubazno moli...
Neu oprostiti i taka!
Majstore delate alosni se primae delatu. Obezglavite ga bez oprosta, a? Ja u
vas nagraditi za to...
Delat bez rei isprui aku veliku kao tiganj. alosni uzdahnu, segnu ka novarki i
nasu mu kovanice u aku. Delat ih je posmatrao neko vreme, a onda stisnu pesnicu. Oi
u otvorima kapuljae zloslutno blesnue.
U redu kaza delat, sakrivajui novac i vraajui se ka pesniku. Deder, kleknite,
tvrdoglavi gospodine. Metnite glavu na panj, zlobni gospodine. I ja kad 'ou mogu biti
zloban. Sasei u vas dva puta. Ako mi se bude htelo, onda tri.
Opratam! zaurla Neven. Opratam!
Hvala.
Poto je oprostio ree sumorno alosni inovnik onda vratite novac.
Delat se okrenu i podie sekiru.
Odmaknite se, uvaeni gospodine ree zlokobno muklim glasom. Nemojte se
motati oko orua. Znate ve, gde glave seku, tu ui lete.
inovnik ustro ustuknu, tako da za dlaku nije pao sa gubilita.
Je li dobro ovako? Neven kleknu i istegnu vrat na panj. Majstore? Hej, majstore?
ta?
alili ste se, zar ne? Sasei ete samo jednom? U jednom zamahu? Je li?
Delat blesnu oima.
Iznenaenje zarea zloslutno.
Masa se iznenada zatalasa, odstupajui pred jahaem na zapenjenom konju, koji se
probijao na trg.
Stani! kriknu jaha, uzmahujui velikom rolnom pergamenta okienom crvenim
peatima. Obustavi kaznu! Kneevska naredba! Daj prolaz! Obustavi kaznu! Nosim
pomilovanje osueniku!
Opet? zarea delat, sputajui ve uzdignutu sekiru. Ponovo opratanje? Ovo
ve postaje dosadno.
Milost! Milost! zaria masa. Babe iz prvog reda stadoe kukati jo glasnije. Puno
osoba, uglavnom maloletnika, zvidalo je i urlalo neodobravajui.
Utiajte se, potovana gospodo i graani! dreknu alosni, odmotavajui
pergament. Ovo je volja njene milosti Ane Henrijete! U svojoj neizmernoj dobroti, radi
odavanja priznanja sklapanju mira, koji je, kako vest glasi, sklopljen u gradu Cintra,
Njena milost oprata vikontu Julijanu Alfredu Pankracu de Letenhovu, alijas Nevenu,
njegove prestupe i amnestira ga od kazne...
Voljena Lasica kaza Neven, smekajui se iroko.
... istovremeno nareuje da pomenuti vikont Julijan Pankrac et cetera bez odlaganja
napusti prestonicu i granicu kneevine Tusen i nikada se vie ne vrati, budui da je Njenoj
milosti mrzak i Njena milost ne moe oima da ga gleda! Slobodni ste, vikonte.
A moja imovina? dreknu Neven. A? Moja dobra, gajeve, ume i zamkove moete
zadrati, ali, uma vam glave izjela, vratite mi lutnju, konja Pegaza, sto etrdeset talira i
osamdeset helera, kaput postavljen rakunima, prsten...
Umukni! viknu Geralt, razmiui masu, koja ga je psovala i nerado se sklanjala.
Umukni, silazi i dolazi ovamo, tupoglave! Ciri, kri put! Nevene! uje li ta ti govorim?
Geralte? To si ti?
Ne pitaj, samo silazi! Kod mene! Skai na konja!
Probie se kroz stisku, galopom pohitae uskom uliicom. Ciri napred, a za njom Geralt
i Neven na Ukljevi.
 emu urba? progovori bard iza veevih lea. Niko nas ne juri.
Zasad. Tvoja kneginja voli da menja miljenje i iznenada ponitava to je ranije
odluila. Priznaj, znao si za to amnestiranje?
Ne, nisam znao promrmlja Neven. Ali priznajem, raunao sam na njega. Lasica je
oseajna i ima dobro srdace.
Prestani sa tom Lasicom, majku mu. Tek to si se izvukao za uvredu velianstva, a
hoe da padne u istu greku?
Trubadur zauta. Ciri zauzda Kelpi kako bi ih saekala. Kada su se poravnali, pogleda u
Nevena i obrisa suze.
Eh, ti... kaza. Ti... Pankrac...
Put pod noge pouri ih vetac. Napustimo ovaj grad i granice ove arobne
kneevine. Dok jo moemo.

*
Gotovo na samoj granici Tusena, na mestu odakle se ve videla planina Gorgona,
sustie ih kneevski kurir. Vukao je za sobom osedlanog Pegaza, nosio lutnju, kaput i
Nevenov prsten. Pitanje o sto etrdeset talira i osamdeset helera je zanemario. Bardove
molbe da prenese kneginji poljupie sasluao je skamenjenog lica.
Krenue uzvodno Sansreturom, koji je sada ve bio malecan i hitar potok. Zaobili su
Belhaven.
Bivakovali su u dolini Neve. Na mestu kojeg su se vetac i bard seali.
Neven je veoma dugo izdrao. Nije zadavao pitanja.
Ali konano je dolo vreme da mu sve ispria.
I pridrui mu se u utanju. U odvratnoj, tekoj tiini zagnojenoj kao ir, koja je pala
nakon prie.

*
U podne narednog dana bili su na Strminama, kod Ridbruna. U itavoj okolici vladao je
spokoj, mir i red. Ljudi su bili poverljivi i predusretljivi. Oseala se sigurnost.
Svuda su stajala veala teka od obeenika.
Zaobili su grad, usmerivi se ka Dol Angri.
Nevene! Geralt je tek sada primetio ono to je odavno trebalo da primeti. Tvoj
dragoceni tubus! Tvoji vekovi poezije! Kurir ih nije doneo! Ostali su u Tusenu!
Ostali bard potvrdi ravnoduno. U Lasiinoj garderobi, ispod hrpe haljina, gaica i
korseta. I neka ostanu tamo doveka.
Hoe li da objasni?
ta tu ima da se objasni? U Tusenu sam imao dovoljno vremena da detaljno
proitam ta sam napisao.
I ta?
Napisau jo jednom. Iznova.
Razumem Geralt klimnu glavom. Ukratko reeno, pokazao si se jednako loim
piscem koliko i miljenikom. A grublje reeno: ta dotakne, to zasere. Ali ako jo ima
anse da tvojih Pola veka popravi i iznova napie, onda i za kneginju Anrijetu ima isto.
Pih, ljubavnik proteran osramoen. Da, da, ne mora da pravi face! Nije ti bilo sueno da
bude kneevski suprug u Tusenu, Nevene.
To emo jo videti.
Na mene ne raunaj. Ja ne nameravam da gledam to.
I niko ti i ne trai. Ipak, kaem ti da Lasica ima dobro i razumno srce. Istina, ponelo
ju je malo kada me je uhvatila sa baronesom Nikve... Ali sada se ve sigurno ohladila!
Shvatila je da mukarac nije stvoren za monogamiju. Oprostila mi je i sigurno eka...
Ti si beznadeno glup utvrdi Geralt, a Ciri energinim klimanjem glave potvrdi da
ima isto miljenje.
Neu da diskutujem sa vama naduri se Neven. Tim pre to je to intimna stvar.
Kaem vam jo jednom: Lasica e mi oprostiti. Napisau prikladnu baladu ili sonet,
poslau joj je, a ona...
Smiluj se, Nevene.
Ah, zacelo nemam ta da priam sa vama. Hajde, idemo! Juri, Pegaze! Juri, belonogi
ate!
Ili su.
Bio je maj.

*
Zbog tebe vetac ree s prekorom zbog tebe, proterani ljubavnie, i ja sam
morao da beim iz Tusena kao neki izgnanik, ili razbojnik. Nisam stigao ni da se vidim...
Sa Fringilom Vigo? Ne bi se video. Ona je ubrzo po vaem odlasku, jo u januaru,
otila. Jednostavno je iezla.
Nisam mislio na nju Geralt se nakalja, videvi kako Ciri zainteresovano strie
uima. Hteo sam da se naem sa Rejnartom. Da ga upoznam sa Ciri...
Neven upilji pogled u Pegazovu grivu.
Rejnart de Bua-Fresne je izmumla negde tamo pred kraj februara pao u sukobu
sa razbojnicima na prevoju Servantes, u okolini karaule Vedete. Anrijeta mu je ukazala
ast posmrtnim ordenom...
Zaepi, Nevene.
Neven, neverovatno posluan, zaepi.

*
Maj je trajao i razvijao se. Sa livada je iezla svetlucava utina mlea, a zamenjena je
paperjastom, zaprljanom i kratkotrajnom belinom maslaaka.
Bilo je zeleno i veoma toplo. Vazduh je, kada ga ne bi osveila krauna oluja, bio
gust, vreo i lepljiv kao medovaa.

*
Dvadeset estog maja preli su preko Jaruge po novom, beliastom mostu koji je
mirisao na smolu. Ostaci starog mosta, crni, zagaravljeni, ugljenisani balvani, mogli su se
videti u vodi i na obali.
Ciri se uznemirila.
 Geralt je znao. Znao je njene namere, znao je za planove, za dogovor sa Jenefer. Bio
je spreman. Ali uprkos tome, pomisao o rastanku bolno ga je pogodila. Kao da je tamo, u
grudima, u sreditu, iza rebara, spavala i naglo se probudila mala gadna korpija.

*
Na raskru puteva iza sela Koprivnica, iza ruevina spaljene krme, stajao je
uostalom, stoji tu ve najmanje sto godina razgranat hrast lunjak, sada, u prolee,
okien siunim cvetnim paucima. Stanovnici itave oblasti, ak iz udaljene Spalije,
obino su koristili dinovske, ali dosta niske grane hrasta za kaenje daica i tablica koje
su sadrale raznorazne informacije. Poto je sluio za meuljudske veze, hrast je ba iz
tog razloga bio nazvan Drvo Spoznaje Dobra i Zla.
Ciri, poni odande naredi Geralt, sjahavi sa konja. Nevene, ti pretrai onamo.
Daice obeene na granama lelujale su na vetru, zvonko se sudarajui.
Kao to je normalno posle rata, dominirala su traganja za nestalim i razdvojenim
porodicama. Bilo je mnogo oglasa tipa: VRATI SE, OPRATAM TI SVE, mnogo ponuda
erotskih masaa i slinih usluga u okolnim selima i gradiima, mnogo trgovakih oglasa i
reklama. Bilo je ljubavnih korespondencija, bilo je anonimnih poruka i potpisanih
potkazivanja. Moglo se naii i na daice sa filozofskim pogledima njihovih autora u
pretenoj meri kretensko besmislene ili gnusno opscene.
Ha! povika Neven. U zamku Rastburg hitno potreban vetac, piu da je plata
visoka, luksuzni konaci i izvanredno ukusna hrana zagarantovani. Hoe li da iskoristi to,
Geralte?
Apsolutno ne.
Vest koju su traili pronala je Ciri.
I tada mu je saoptila ono to je vetac odavno oekivao.

*
Idem u Vengerberg, Geralte ponovi. Ne pravi takvu facu. Zna ve da moram.
Jenefer me je pozvala. Ona me eka tamo.
Znam.
Ti ide u Riviju, na taj sastanak od kog si napravio tajnu...
To je iznenaenje prekinu je. Iznenaenje, a ne tajna.
Iznenaenje, dobro de. A ja u obaviti u Vengerbergu ono to treba, poveu Jenefer
i biemo obe u Riviji za est dana. Ne pravi takvu facu, zamolila sam te. I ne oprataj se
kao da idem na sto godina. To je samo est dana! Vidimo se.
Vidimo se, Ciri.
Rivija, za est dana ponovi ona jo jedanput, okreui Kelpi.
Odmah je krenula u galop. Iezla je vrlo brzo, a Geralt oseti kako mu neka strana,
hladna, kandasta apa stiska eludac.
est dana Neven ponovi zamiljeno. Odavde do Vengeberga i nazad do Rivije
Sve skupa e biti blizu dvesta pedeset milja To je nemogue, Geralte. Svakako, na toj
njenom vrajoj kobili, na kojoj devojka moe da putuje brzinom kurira, tri puta bre od
nas, teoretski, vrlo teoretski, moe se za est dana savladati takva distanca. Ali ak i ta
avolja kobila mora da se odmara. A i ta tajanstvena stvar koju Ciri mora da obavi
oduzee neko vreme. Stoga je neizvodljivo da...
Za Ciri vetac stisnu usta ne postoje neizvodljive stvari.
Ona vie nije ona devojka koju si poznavao otro ga prekinu.
Nije vie.
Neven je dugo utao.
Imam udan oseaj...
Uuti. Nita ne govori. Lepo te molim.

*
Maj se svravao. Pribliavala se mladina, mesec je opadao, ve je bio vrlo uzan. Jahali
su ka planinama vidljivim na horizontu.

*
Krajolik je bio tipino posleratan. Usred polja, tu i tamo, izrastali su kurgani i mogile, u
bujnoj prolenoj travi belele su se lobanje i skeleti. Na krajputakom drveu visili su
obeenici, a kraj puteva, ekajui gladnu smrt, sedeli su siromasi. U umi, ekajui da
siromasi oslabe, sedeli su vukovi.
Trava nije rasla na crnim komadima zemlje, tamo gde su proli poari.
Sela i varoi, od kojih su ostali samo oaaveli dimnjaci, bili su ponovo izgraivani,
grmeli su od udara ekia i hroptanja testera. Podalje od ruevina, ene su okopavale
zemlju motikama. Neke, spotiui se, vukle su drljae i plugove, a naprnjaci su im se
zarivali u omravela ramena. U izoranim brazdama deca su lovila larve i gliste.
Imam nejasan oseaj ree Neven da ovde neto nije kako treba da bude. Neto
ovde nedostaje... Nema takav utisak, Geralte?
A?
Ovde neto nije normalno.
Nita ovde nije normalno, Nevene. Nita.

*
Tokom noi, tople, crne i bez vetra, rasvetljene dalekim treperenjem munja i
uznemirene tutnjavom gromova, Geralt i Neven ugledae kako horizont na zapadu
zahvata crveno rumenilo poara. Nije to bilo daleko vetar, koji se podigao, naneo je
srnrad dima. Vetar je takoe doneo odlomke zvukova. Hteli ne hteli, uli su riku ubijanih,
zavijanje ena, osionu i trijumfalnu dreku bande.
Neven nita nije govorio, ali je svaki as sa strahom bacao pogled na veca.
Ali vetac nije ak ni trepnuo, nije ak ni glavu okrenuo. A lice mu je bilo kao od tua.
Ujutru su nastavili put. Nisu ni gledali u prugu dima koja se uznosila nad umom.
A kasnije su naleteli na kolonu naseljenika.

*
Ili su u dugoj koloni. Polako. Nosili su malecne zaveljaje. Ili su bez gunanja, bez
plaa, bez rei albe. Bez krikova, bez oajnikog jadikovanja.
Krik i oaj bili su u njihovim oima. Pustim oima unienih ljudi. Opljakanih,
pretuenih, najurenih.
Ko su oni? Neven nije mario za netrpeljivost koja je izbijala iz oiju oficira,
nadzornika mara. Koga gonite?
To su Nilfgardijci odguna sa visine svog sedla podnamesnik, rumeni utokljunac
od osamnaest leta. Nilfgardski naseljenici. Dogmizali su u nae zemlje kao bubavabe!
Zato emo ih mi kao bubavabe i poistiti. Tako je ustanovljeno u Cintri i tako je zapisano
u mirovnom ugovoru.
Pognuo se i pljunuo.
A ja nastavi, gledajui izazivaki u Nevena i veca kada bi to od mene zavisilo, ja
ih odavde ive ne bih pustio, ljigavtine.
A ja otegnuto progovori podoficir sa sivim brkovima, bacajui na svog komandira
udan pogled lien potovanja kada bi to od mene zavisilo, ja bih ih ostavio na miru na
njihovim farmama. Ne bih proterivao iz zemlje dobre zemljoradnike. Bio bih srean to mi
zemljoradnja prosperira. to ima ta da se jede.
Glupi ste, narednie, kao uskija zarea podnamesnik. To je Nilfgard! Nije na
jezik, nije naa kultura, nije naa krv. Radovali bismo se zemljoradnji, a drali guju u
nedrima. Izdajnike koji su spremni da zadaju udarac u lea. Moda mislite da e izmeu
nas i Crnih navek biti sloga? Ne, neka idu odakle su doli... Hej, vojnici! Onamo jedan ima
kola! Oduzmite mu ih, brzo!
Nareenje je izvreno vrlo revnosno. Uz pomo ne samo toljaga i pesnica ve i
potpetica.
Neven frknu.
A vi ta, neto vam nije po volji? balavac podnamesnik ga odmeri pogledom.
Moda ste nilfgardofil?
Bogovi sauvajte Neven obliza pljuvaku.
Mnoge pustooke ene i devojke koje su prolazile kraj njih kao roboti imale su poderanu
odeu, nateena i pomodrela lica, butine i listove obeleene traicama krvi. Mnoge je
trebalo pridravati da bi mogle da hodaju. Neven pogleda Geraltovo lice i poe se plaiti.
Vreme je da poemo promrmlja. Svako dobro, gospodo vojnici.
Svako dobro, gospodo putnici pozdravi ih narednik. Podnamesnik nije ni glavu
okrenuo, zanesen motrenjem da neki od kolonista ne nosi prtljag vei nego to je
utvreno cintrijskim mirom.
Kolona naseljenika se kretala.
Zauli su oajnike krike ene, visoke, pune bola.
Geralte, ne zastenja Neven. Nemoj nita da radi, preklinjem te... Ne meaj se...
Vetac okrenu lice ka njemu, ali Neven to lice nije poznavao.
Da se meam? ponovi. Interveniem? Spasavam nekoga? Podmetnem lea za
nekakve plemenite principe i ideje? O ne, Nevene. Vie ne.

*
Jedne nemirne noi rasvetljene dalekim munjama, veca ponovo probudi san. Ni ovoga
puta nije bio siguran da li je iz jednog komara dospeo pravo u drugi.
Ponovo se iznad ostataka vatre uznosila pulsirajua svetlost, plaei konje, opet je u
svetlosti bio zamak, crne kolonade, sto i ene koje sede oko njega.
Dve ene nisu sedele, ve su stajale. Crno-bela i crno-siva.
Jenefer i Ciri.
Vetac zastenja kroz san.

*
Jenefer je bila u pravu kada ju je dosta kategorino odvraala od mukog odela.
Obuena kao momak, Ciri bi se sada oseala glupo tu, u toj dvorani, meu tim nalickanim
enama iskriavim od nakita. Bilo joj je drago to je pristala da obue kombinaciju crne i
sive boje, laskalo joj je kada je osetila poglede pune odobravanja na svojim razrezanim
nabranim rukavima i visokom struku, na somotskom okovratniku sa malim brilijantnim
broem u obliku rue.
Priite blie.
Ciri se blago stresla. Ali ne samo na zvuk tog glasa. Kako se ispostavilo, Jenefer je
imala pravo za jo jednu stvar odvraala ju je od dekoltea. Meutim, Ciri je bila zapela i
sada je imala utisak da joj promaja mahnita po grudima, a da joj je celo poprsje, gotovo
sve do pupka, pokriveno gujom koom.
Jo blie ponovi tamnokosa i tamnooka ena, koju je Ciri poznavala, seala je se sa
ostrva Taned. I premda joj je Jenefer kazala koga e zatei u Montekalvu, opisala joj ih
sve i nauila je njihovim imenima, Ciri je u mislima momentalno poela titulisati tu enu
kao Gospoa Sova.
Dobro dola ree ga Sova u Lou Montekalvo, gice Ciri.
Ciri se nakloni onako kako joj je Jenefer savetovala, ljubazno, ali vie mukobanjasto,
bez damskog kniksa, bez skromnog i podanikog sputanja pogleda. Osmehom je
odgovorila na iskren i mio osmeh Tris Merigold, neto dubljim klimanjem glave na
prijazan pogled Margarite Lo Antij. Izdrala je ostalih osam pogleda, iako su se zarivali u
nju kao burgije. Probadali kao otrice koplja.
Izvolite sesti ga Sova mahnu nadasve kraljevskim gestom. Ne, ne ti, Jenefer!
Samo ona. Ti, Jenefer, nisi pozvan gost, ve vinovnica pozvana radi osude i kazne. Sve
dok Loa ne odlui o tvojoj sudbini, stajae.
Za Ciri se u tren oka svrio protokol.
U tom sluaju u i ja stajati ree, ne ba tiho. Ni ja nisam ovde nikakav gost.
Mene ste takoe pozvale kako biste mi saoptile moju sudbinu. To je kao prvo. A kao
drugo, Jeneferina sudbina je i moja sudbina. ta ona, to i ja. To se ne moe razdvojiti. Uz
duno potovanje.
Margarita Lo Antij se osmehnu, gledajui je u oi. Skromna, elegantna, blago
iskrivljenog nosa, mogla je biti samo Nilfgardijka Asire var Anahid, klimala je glavom,
lagano tupkajui prstima po stolu.
Filipa progovori ena vrata ovijenog boom od srebrnih lisica. Kako mi se ini, ne
moramo biti ba toliko principijelne. Barem ne danas, ne u ovom trenutku. Ovo je okrugli
sto Loe. Za njim sedimo kao jednake. ak i ako nam se sudi. Smatram da se sve
moemo sloiti sa time kako...
Nije dovrila, prela je pogledom preko ostalih arobnica. A one su redom, klimanjem
glave, izraavale saglasnost Margarita, Asire, Tris, Sabrina Glevisig, Keira Mec, obe lepe
vilenjakinje. Samo druga Nilfgardijka, crnokosa Fringila Vigo, sedela je nepomino, vrlo
bleda, ne miui pogled sa Jenefer.
Neka tako bude Filipa Ejlhart mahnu rukom ukraenom prstenjem. Prema tome,
sedite obe. Naspram mene. Ali jedinstvo Loe pre svega. Interes Loe pre svega. I iznad
svega. Loa je sve, ostalo je nita. Nadam se da to razume, Ciri?
Vrlo dobro Ciri nije ni pomiljala da spusti pogled. Pogotovo zato to sam ja to
nita.
Franeska Findaber, prelepa vilenjakinja, zasmeja se biserno i zvonko.
estitam, Jenefer ree hipnotiue melodinim glasom. Prepoznajem finou tog
zlata. Prepoznajem kolu.
Nije teko prepoznati Jenefer pree uarenim pogledom unaokolo. Zato to je to
kola Tisaje de Friz.
Tisaja de Friz nije iva kaza smireno ga Sova. Nema je za ovim stolom. Tisaja
de Friz je umrla, to je ve prealjeno i oplakano. Njena smrt je istovremeno cezura i
prekretnica. Budui da je nastalo novo vreme, dola je nova era, idu velike promene. A
tebi, Ciri, koja si nekada bila Cirila iz Cintre, sudbina je u tim promenama odredila vanu
ulogu. Sigurno ve zna kakvu.
Znam Ciri zazvoni zubima, ne reagujui na Jeneferino siktanje u znak obuzdavanja.
Objasnio mi je to Vilgeforc! Dok se pripremao da mi gurne stakleni pric meu noge.
Ako je to moja sudbina, onda hvala lepo.
Tamne Filipine oi usplamtee od studenog gneva. Ali ona koja je progovorila bila je
ila de Tankarvil.
Mora jo mnogo toga da naui, dete kaza, ovijajui vrat boom od srebrnih lisica.
Kako vidim i ujem, mnogo stvari e morati da zaboravi, sama ili uz neiju pomo. U
poslednje vreme si prikupila, da se to videti, mnogo zlog znanja i nesumnjivo si spoznala i
iskusila zlo. Sada, u svom detinjem aru, odbija zapaanje dobra, porie dobro i dobre
namere. Kostrei bodlje kao je, nesposobna da raspozna upravo one kojima je stalo
do tvog dobra. Frke i izbacuje kande kao divlja maka, ne ostavljajui nam izbor:
moraemo da ti pritegnemo vrati. I uiniemo to, dete, bez sekunde razmiljanja. Zato
to smo od tebe starije, mudrije, znamo sve o onome to je bilo i o onome to jeste,
znamo mnogo o onome to e biti. Uhvatiemo te za vrati, makice, kako bi jednom,
uskoro, kao iskusna i mudra maka, sela ovde, za ovaj sto, meu nas. Kao jedna od nas.
Ne! Ni rei! Nemoj da si se usudila da otvara usta kada govori ila de Tankarvil!
Glas kovirske arobnice, otar i prodoran poput noa kad zastrue po gvou,
najednom zalebde nad stolom. Nije se samo Ciri zgrila, ak su i druge arobnice iz Loe
blago zadrhtale i uvukle glave meu ramena, dobro, moda sa izuzetkom Filipe,
Franeske i Asire. I Jenefer.
Bila si u pravu nastavi ila, ovijajui vrat boom mislei da si pozvana u
Montekalvo kako bismo ti predoile tvoju sudbinu. Nisi bila u pravu mislei da si nita.
Budui da si ti sve, ti si budunost sveta. U ovom asu, razume se, ti to ne zna i ne
razume, u ovom asu si nakostreena i frktava makica, dete koje je preivelo traume i
koje u svakome vidi Emhira var Emreisa ili Vilgeforca sa osemenjivaem u ruci. I nema
smisla da ti sada, u ovom asu, pojanjavamo da grei, da se radi o tvom dobru i o
dobru sveta. Doi e as za takva pojanjenja. Jednom. Sada, tako besna, svejedno
nee hteti da uje glas razuma, sada e na svaki argument imati repliku u vidu deje
tvrdoglavosti i bunog ara. Stoga emo te sada jednostavno uzeti za vrat. Zavrila sam.
Saopti devojci njenu sudbinu, Filipa.
Ciri je sedela kruto, gladei glave sfingi koje su stajale na vrhu rukohvata fotelje.
Poi e ga Sova prekinu teku i mrtvu tiinu sa mnom i ilom u Kovir, u Pont
Vanis, letnju kraljevsku prestonicu. Poto vie nisi nikakva Cirila iz Cintre, na audijenciji
e biti predstavljena kao polaznica magije, naa vaspitanica. Na audijenciji e upoznati
veoma mudrog kralja, Esterada Tisena, zacelo kraljevska krv. Upoznae njegovu
suprugu, kraljicu Zulejku, osobu nesvakidanje plemenitosti i dobrote. Upoznae takoe
sina kraljevskog para, kraljevia Tankreda.
Ciri, poevi da shvata, iroko otvori oi. Ga Sova opazi to.
Tako je potvrdi. Mora pre svega na kraljevia Tankreda da ostavi utisak. Budui
da e postati njegova ljubavnica i rodie mu dete.
Kada bi i dalje bila Cirila iz Cintre nastavi nakon dueg vremena Filipa kada bi i
dalje bila Pavetina kerka i Kalantina unuka, nainili bismo od tebe Tankredovu venanu
enu. Kneginju, a potom kraljicu Kovira i Povisa. Naalost, govorim to sa iskrenim alom,
sudbina te je liila svega. Ukljuujui i budunost. Bie samo ljubavnica. Miljenica.
Nominalno ubaci se ila i formalno. Naime, u praksi emo se postarati da uz
Tankreda ima status kneginje, a posle ak kraljice. Jasno, tvoja pomo e biti nuna.
Tankred mora eznuti da bude kraj njega. Danju i nou. Nauiemo te kako se podstie
takva enja. Ali od tebe zavisi da li e pouka otii uz vetar.
To su u sutini sitnice ree ga Sova. Vano je da to pre zatrudni sa
Tankredom.
Dabome promrmlja Ciri.
Tvom i Tankredovom detetu Filipa nije sputala sa nje svoje tamne oi Loa e
osigurati budunost i poziciju. Treba da zna da pod tim mislimo na zacelo velike stvari.
Uostalom, ti e u tome uestvovati, budui da e ubrzo nakon roenja deteta uzeti
uee u naim skupovima. Uie. Poto si ti, mada je to moda za tebe danas
nepojmljivo, jedna od nas.
Na ostrvu Taned Ciri savlada otpor stegnutog grla nazvali ste me stvorom,
gospoo Sovo. A danas mi govorite da sam jedna od vas.
Nema tu protivrenosti razlee se glas Enid an Gleane, Margite iz Dolina, melodian
poput uma potoia. Ma luned, mi smo sve stvorovi. Svaka na svoj nain. Nije li tako,
gospoo Sovo?
Filipa slegnu ramenima.
Taj nakazan oiljak na licu progovori opet ila, naizgled ravnoduno upkajui bou
maskiraemo ti iluzijom. Bie lepa i tajanstvena, a Tankred Tisen, uveravam te,
jednostavno e poludeti za tobom. Moraemo da ti izmislimo personalije. Cirila je lepo
ime i uopte nije tako retko da bi morala da ga se odrekne ne bi li sauvala anonimnost.
Ali treba ti dati prezime. Neu se buniti ako izabere moje.
Ili moje kaza ga Sova, osmehujui se krajikom usta. Cirila Ejlhart isto lepo
zvui.
Njeno ime u dvorani ponovo zazvoni srebrno zvonki glas Margite iz Dolina zvui
lepo u svakom spoju. I svaka od nas, koliko nas ovde sedi, elela bi da ima kerku kao
to si ti, Zirael, lastavico sa oima sokola, ti koja si krv krvi i kost od kosti Lare Doren.
Svaka od nas bi dala sve, ak i ovu Lou, ak i sudbinu kraljevstava i celog sveta, samo
da ima kerku kao to si ti. Ali to je nemogue. Znamo da je to nemogue. Zato tako
zavidimo Jenefer.
Hvala vam, gice Filipa Ciri progovori nakon aska, stiskajui dlanove na glavama
sfingi. Poastvovana sam i predlogom da nosim prezime De Tankarvil. Meutim, poto
izgleda da je prezime jedina stvar koja u svemu ovome zavisi od mene i od mog izbora,
jedina stvar koja mi se ne namee, moram obema da se zahvalim i sama izaberem. elim
da se zovem Ciri iz Vengerberga, kerka Jenefer.
Ha! blesnu zubima crnokosa arobnica, za koju se Ciri domiljala da je Sabrina
Glevisig iz Kedvena. Tinkred Tisen e se pokazati kao budala ako ne sklopi sa njom
morganatski brak. Ukoliko umesto nje dozvoli da mu utrape nekakvu sapunjavu princezu,
ispae budala i slepac koji ne ume da raspozna brilijant meu stakliima. estitam,
Jena. I zavidim ti. A ti zna koliko mogu biti iskrena u zavisti.
Jenefer zahvali naklonom glave. Bez ikakve naznake osmeha.
Prema tome kaza Filipa sve je sreeno.
Ne kaza Ciri.
Franeska Findaber tiho frknu. ila de Tankarvil podie glavu, a crte lica joj se runo
stvrdnue.
Ja moram da promislim o tome izjavi Ciri. Razmislim. Da sloim sve kockice. Na
miru. Kada to uinim, vratiu se ovamo, u Montekalvo. Stau pred vas. Kazau vam ta
sam odluila.
ila pomae usne, kao da je u ustima pronala neto to odmah treba ispljunuti. Ali
nije progovorila.
Imam Ciri zabaci glavu dogovor sa vecem Geraltom u gradu Rivija. Obeala sam
mu da u se tamo nai sa njim, da u doi tamo zajedno sa Jenefer. Odrau to obeanje,
uz vau saglasnost ili bez nje. Ovde prisutna gica Rita zna da ja, kada idem kod Geralta,
uvek pronaem rupu u zidu.
Margarita Lo Antij s osmehom klimnu glavom.
Moram da porazgovaram sa Geraltom. Da se oprostim sa njim. I da mu dam za
pravo. Zato to treba da znate neto. Kada smo odlazili iz zamka Stiga, ostavljajui za
sobom leeve, upitala sam Geralta da li je to kraj, da li smo pobedili, da li je zlo
poraeno, a dobro trijumfovalo. A on se samo osmehnuo nekako udno i tuno. Mislila
sam da je to od umora i zato to smo sve njegove prijatelje sahranili tamo, kod zamka
Stiga. Ali danas ve znam ta je znaio taj osmeh. Bio je to osmeh saaljenja nad
naivnou deteta koje je mislilo da prerezana grla Vilgeforca i Bonharta oznaavaju
trijumf dobra nad zlom. Obavezno mu moram kazati da sam se opametila, da sam
shvatila. Moram mu to obavezno kazati.
 Takoe, moram probati da ga ubedim da se to to vi hoete da mi uradite potpuno
razlikuje od onoga to je Vilgeforc hteo da mi uradi pricem. Moram pokuati da mu
objasnim da postoji razlika izmeu zamka Montekalva i zamka Stiga, iako je Vilgeforcu
bilo stalo do dobra sveta, koliko je i vama sada stalo do sveta.
Znam da mi nee biti lako da ubedim takvog starog vuka kao to je Geralt. Geralt e
rei da sam balavica, da me je lako zavesti prividima plemenitosti, da su cela ta sudbina i
dobro sveta samo glupe fraze. Ali moram da pokuam. Vano je da on to razume i da to
prihvati. Veoma je vano. Za vas takoe.
Nita nisi shvatila kaza otro ila de Tankarvil. I dalje si detence koje iz etape
balave rike i tupkanja noicama prelazi u balavu aroganciju. Jedino to budi nadu jeste
ivost tvog uma. Brzo e uiti, veruj mi, uskoro e se smejati, priseati budalatina koje
si ovde istrabunjala. to se tie tvog odlaska u Riviju, molim, neka se Loa izjasni. Ja sam
kategoriki protiv toga. Iz principijelnih razloga. Kako bih ti dokazala da ja, ila de
Tankarvil, nikada ne bacam rei uz vetar. I da sam u stanju da savijem tvoj gordi vrati.
Treba te nauiti disciplini, radi tvog sopstvenog dobra.
Prema tome, da razreimo ovo pitanje Filipa Ejlhart poloi dlanove na sto. Molim
da iskaete svoje miljenje. Da li treba da dozvolimo da gorda gica Ciri ode u Riviju? Na
sastanak sa nekakvim vecem, za kojeg uskoro nee biti mesta u njenom ivotu? Da li
treba da dopustimo da u njoj raste sentimentalizam, kojeg e uskoro morati da se otarasi
u potpunosti? ila je protiv. A ostale dame?
I ja sam protiv izjavi Sabrina Glevisig. Takoe iz principijelnih razloga. Devojka
mi se dopada, nema ta, dopada mi se njena drskost i plahovita sranost, vie volim to
nego mlakonje. Ne bih imala nita protiv njene molbe, naroito to bi se sigurno vratila
ovamo, takve kao ona ne kre re. Ali devojura se usudila da nam preti. Neka zna da
prkosimo takvim pretnjama.
Ja sam protiv kaza Keira Mec. Iz praktinih razloga. Devojka se i meni dopada, a
taj Geralt me je nosio na rukama na Tanedu. U meni nema trunke sentimentalizma, ali
bilo mi je tada strano prijatno. Tako bih mogla da mu se oduim. Ali ne! Zato to se
vara, Sabrina. Devojka je vetica i pokuava da nas na vetiji nain nasamari. Ukratko,
da zbrie.
Da li se neko ovde upita Jenefer, zlokobno oteui rei usuuje da sumnja u re
moje keri?
Ti, Jenefer, uti siknu Filipa. Ne progovaraj, da ne bih izgubila strpljenje. Imamo
dva glasa protiv. Sluamo dalje.
Glasam da joj se dozvoli da ode kaza Tris Merigold. Poznajem je i garantujem za
nju. Htela bih, ako se sloi, da joj pravim drutvo na tom putovanju. Da joj pomognem,
ako se sloi, u razmatranju i promiljanju. I, ako se sloi, u razgovoru sa Geraltom.
Takoe glasam za osmehnu se Margarita Lo Antij. Zaudie vas ovo to u rei,
ali inim to za Tisaju de Friz. Da je ovde, Tisaja bi se ozlojedila na sugestiju da, radi
ouvanja jedinstva Loe, treba primenjivati prinudu i ogranienje line slobode.
Glasam za ree Franeska Findaber, popravljajui ipku na dekolteu. Mnogo je
razloga, ne moram i neu da ih saoptavam.
Glasam za kaza jednako lakonski Ida Emean ep Sivnej. Zato to mi tako kae
moje srce.
A ja sam protiv izjavi suvo Asire var Anahid. Ne vode me nikakve simpatije,
antipatije ili principijalna pitanja. Plaim se za Cirin ivot. Sigurna je pod zatitom Loe,
na putevima koji vode u Riviju bie lak plen. A ja strahujem da postoje oni koji, uzevi joj
ime i identitet, i dalje smatraju da je to premalo.
Ostalo nam je kaza dosta zajedljivo Sabrina Glevisig da spoznamo stav gice
Fringile Vigo. Premda bi trebalo da bude jasan. Dozvoliu sebi da vas sve podsetim na
zamak Ris-Run.
Zahvalna na podseanju Fringila Vigo ponosno podie glavu dajem glas za Ciri.
Kako bih dokazala potovanje i simpatiju koju imam prema toj devojci. A to pre svega
radim za Geralta iz Rivije, veca, bez kojeg te devojke danas ne bi bilo ovde. Koji je, kako
bi spasao Ciri, iao na kraj sveta, borei se sa svime to mu je stalo na put, ak i sa
samim sobom. Bilo bi podlo da mu se sad odbije susret sa njom.
Premalo je ipak bilo podlosti Sabrina cinino kaza a previe naivnog
sentimentalizma, istog sentimentalizma koji nameravamo da iskorenimo iz ove gice. Ha,
ovde je ak bilo govora o srcu. A rezultat je takav da su tasovi na vagi izjednaeni. Stoje
u mrtvoj taki. Nita nismo odluile. Treba glasati jo jednom. Predlaem da bude tajno.
A zbog ega?
Svi pogledae u tu koja je progovorila. U Jenefer.
Ja sam i dalje lanica ove Loe kaza Jenefer. Niko me nije liio lanstva. Niste
primile nikoga na moje mesto. Formalno imam pravo glasa. A valjda je jasno za ta ja
glasam. Prema tome, glasovi za preovlauju i stvar je reena.
Tvoj bezobrazluk kaza Sabrina, prepliui prste naoruane oniksnim prstenovima
granii se sa dobrim ukusom, Jenefer.
Na vaem mestu, utala bih pokorno dodade ozbiljno ila. Mislei o glasanju, iji
predmet ete i sami ubrzo biti.
Podrala sam Ciri kaza Franeska ali tebe, Jenefer, moram pozvati na red.
Istupila si iz Loe, beei iz nje i odbijajui saradnju. Nema nikakva prava. Sa druge
strane, ima obaveze, dugove koje treba platiti i kaznu koju treba da saslua. Da nije
toga, ne bi bila putena preko praga Montekalva.
Jenefer zadra Ciri, koja se spremila da ustane i vie. Ciri se bez otpora i u tiini spusti
na stolicu sa naslonima izrezbarenim u sfinge.
Videla je kako sa svoje fotelje ustaje, naglo se uzdie iznad stola, ga Sova. Filipa
Ejlhart.
Jenefer izjavi zvonko nema prava glasa, to je jasno. Ali ja imam. Sasluala sam
glasove svih ovde prisutnih dama; po mom miljenju, konano mogu i sama da glasam?
ta eli namrti obrve Sabrina time da kae, Filipa?
Filipa Ejlhart pogleda preko stola. Srela je Cirine oi i zavirila u njih.

*
Dno bazena je od raznobojnog mozaika, ploe se prelivaju i ini se da se kreu. Sva
voda drhti, treperi u svetlo-crnim kontrastima. Ispod listova lokvanja, velikih kao tanjiri,
usred zelenih algi, mirkaju karai i crvenpere belice. Na vodi se odbijaju velike tamne oi
devojice, njena duga kosa see do povrine, pliva po njoj.
Devojica, zaboravivi na ceo svet, povlai ruice kroz stabljike lokvanja, nagnuta
preko ivice bazena fontane. Po svaku cenu eli da dotakne neku od tih zlatnih i crvenih
ribica. Ribice doplivavaju do njenih ruica, krue oko njih radoznalo, ali ne daju se
uhvatiti, neuhvatljive su kao prikaze, kao sama voda. Prsti tamnooke devojke stiskaju
nitavilo.
Filipa!
Njoj najdrai glas. I pored toga, devojica ne reaguje odmah. I dalje gleda u vodu, u
ribice, u lokvanje, u svoj odraz.
Filipa!

*
Filipa otar glas ile de Tankarvil istre je iz zamiljenosti. ekamo.
Kroz otvoren prozor dunuo je hladan proleni vetar. Filipa Ejlhart se strese. Smrt,
pomisli. Smrt je prola pored mene.
Ova Loa konano progovori samouvereno, glasno i jasno odluivae o
sudbinama sveta. Zbog toga je ova Loa kao svet, ona je njegovo ogledalo. Ovde u
ravnotei stoje razum, koji ne oznaava uvek hladnu podlost i proraunatost, i
sentimentalizam, koji nije uvek naivan. Odgovornost, gvozdena disciplina, moda ak i
silom nametnuta, i odbojnost ka nasilju, blagost i poverenje. Stvarna hladnoa... i srce.
Ja nastavi u tiinu, koja je zavladala u dvorani zamka Montekalvo dajui glas kao
poslednja od glasaica, uzimam u obzir jo jednu stvar. Stvar koja, ne uravnoteujui
nita, uravnoteuje sve.
Pratei njen pogled, sve arobnice pogledae u zid, u mozaik na kojem je zmija urobor,
sloena iz raznobojnih ploica, hvatala zubima sopstveni rep.
Ta stvar nastavi, piljei u Ciri svoje tamne oi jeste sudbina. U koju sam ja, Filipa
Ejlhart, odnedavno poela da verujem. Koju sam ja, Filipa Ejlhart, odnedavno poela da
razumem. Sudbina, to nisu odluke provienja, to nisu svici zapisani rukom demijurga, to
nije fatalizam. Sudbina je nada. Budui da sam puna nade, da verujem da e se desiti
ono to mora da se desi, dajem svoj glas. Dajem svoj glas Ciri. edu Nenadnosti. edu
Nade.
Dugo je trajala tiina u dvorani sa stubovima zamka Montekalvo, utonuloj u suptilne
svetlo-tamne kontraste. Kroz prozor je dopro krik orla ribara koji je kruio iznad jezera.
Gice Jenefer apnu Ciri. Da li to znai...
Hajdemo, keri Jenefer odgovori tihim glasom. Geralt nas eka, a dalek je put
pred nama.

*
Geralt se probudi i skoi, a krik none ptice odzvanjao mu je u uima.
 Zatim se arobnica i vetac uzee i napravie bogatu svadbu. Bio sam i ja tamo,
medovinu i vino pio. A oni su kasnije iveli sreno, ali vrlo kratko. On je umro
normalno, od sranog udara. Ona je umrla nedugo posle njega, a od ega bajka ne
spominje. Vele, od tuge i enje, ali ko bi jo verovao bajkama.
Fluren Delanoj, Bajke i predanja
 Dvanaesto poglavlje

Bio je esti dan po aprilskoj mladini kada su stigli u Riviju.

Izaoe iz uma na padine brda i tada pod njima, dole, najednom i bez upozorenja
blesnu ogledalasta povrina jezera Lok Eskalot u obliku rune, po kojoj je jezero dobilo
naziv. Jezero je ispunjavalo itavu kotlinu. Na povrini su se ogledala brda Krag Ros,
obrasla jelom i ariom, isturena rube masiva Mahakam. I crveni krovovi kula prostranog
zamka Rivija na jezerskom rtu, zimske prestonice kraljeva Lirije. A kod zaliva na junom
kraju Lok Eskalota nalazio se rivijski grad koji je sijao od slamenog podgraa i tamneo od
kua, poput obale obrasle medenjaama.
Pa, izgleda da smo stigli potvrdi Neven, zaklanjajui oi rukom. Eto, zatvorili smo
krug, nalazimo se u Riviji. udo, eh, udo jedno kako se sudbine prepliu... Ni na jednoj
kuli zamka ne vidim belo-plave zastavice, znai da kraljica Meve ne gostuje u zamku. Na
kraju krajeva, ne mislim da ti jo pamti ono dezerterstvo...
Veruj mi, Nevene prekinu ga Geralt, usmeravajui konja niz padinu. Sasvim mi je
svejedno ko mi i ta pamti.
Ispred grada, nedaleko od rampe, stajao je areni ator koji je podseao na kola od
testa. Ispred atora, na motki, visio je beli tit sa crvenim evronom. Ispod podignutog
atorskog krila stajao je vitez u punom oklopu i belom ogrtau ukraenom istim
znamenjem kao i tit. Vitez pronicljivim i dosta izazovnim pogledom odmeri ene sa
suvarcima, katrandije sa buradima robe, pastire, torbare i prosjake, dok su prolazili kraj
njega. Videvi Geralta i Nevena kako jau korakom, oi mu s nadom zasijae.
Dama vaeg srca Geralt ledenim glasom raspri nade viteza ko god da je, jeste
najlepa i najasnija deva od Jaruge do Bujne.
asti mi promumla vitez. U pravu ste, gospodine.

*
Svetlokosa devojka u konoj jakni gusto naikanoj srebrnim avlima povraala je
nasred ulice, savijena napola, pridravajui se za stremen kobile boje heljde. Dva
devojina druga, identino uniformisani, sa maevima na leima i povezima na elima,
gnusno su psovali prolaznike pomalo mucavim glasovima. Obojica su bili vie nego pijani,
klatili su se na nogama, udarali o bokove konja i daske prikolice koja je stajala kraj
kafane.
Zaista moramo da uemo tamo? upita Neven. Moda u tom elitnom restoranu
ima jo takvih milih dearaca.
Dogovorio sam se da bude ovde. Zaboravio si? Ovo je upravo kafana Kod pevca i
kvoke, koja se spominjala na tablici na hrastu.
Svetlokosa devojka ponovo se savila i grevito i obilno povratila. Kobila frknu glasno i
ritnu se, obalivi devojku i prevukavi je preko povrake.
U ta bulji, drkadijo? izmuca jedan od momaka. Starkeljo jedan.
Geralte proguna Neven, sjahavi. Molim te, nemoj da se glupira.
 Ne brini. Neu.
Privezae konje za prikolicu sa druge strane stepenica. Mladii prestae da obraaju
panju na njih, latie se vreanja i psovanja gospoje sa detetom koja je prelazila ulicu.
Neven baci pogled na veevo lice. Nije mu se dopalo to to je video.
Prva stvar koja je zapadala za oko nakon ulaska u kafanu bio je natpis: TRAI SE
KUVAR. Druga je bila velika slika na tabli sklepanoj od dasaka, na kojoj je bila
predstavljena bradata grdoba sa krvavom sekirom. Napis je glasio: PATULJAK
ZAPLJUVAN KEPEC IZDAJE.
Neven se s pravom plaio. Praktino jedini gosti kafane osim nekoliko dostojanstveno
pijanih pijanaca i dve goljave prostitutke sa kolutovima ispod oiju bili su ostali
deaci odeveni u kou iskriavu od eksera, sa maevima na leima. Bilo ih je osmoro,
oba pola, ali su larmu pravili za osamnaestoro, nadvikujui se meusobno i hulei.
Prepoznajem i znam ko ste, gospodo zaskoi ih krmar, tek to ih ugleda. I imam
poruku za vas. Treba da se uputite u Brestovo, u gostionu Kod Virsinga.
Ooo razveseli se Neven. Dobro je...
Kome je dobro njemu je dobro krmar nastavi brisanje krigle o pregau. Prezirete
moj lokal, vaa volja. Ali rei u vam ja da je Brestovo patuljaki kvart, tamo neljudi
bitiu.
I ta s tim? Geralt namrti oi.
Pa, vama sigurno nita krmar slegnu ramenima. No taj to je ostavio poruku za
vas bio je patuljak. Ali ako se sa takvima petljate... vaa stvar. Vaa je stvar ije vam
je drutvo drae.
Nismo posebno probirljivi kada je re o drutvu izjavi Neven, pokretom glave
pokazujui balavce za stolom u crnim jaknama i trakama na bubuljiavim elima, koji su
urlali i arkali se. Ali u drutvu kao to je ovo zacelo ne uivamo.
Krmar odloi obrisanu kriglu i odmeri ih runim pogledom.
Treba da razumete poui ih naglaeno. Mlade mora da se iivi. Rat im je naneo
nepravdu. Oevi su im pali...
A majke se pustile u promet dovri Geralt, glasom ledenim kao planinsko jezero.
Razumem i pun sam razumevanja. Barem se trudim da budem pun. Idemo, Nevene.
A idite, s potovanjem ree krmar bez potovanja. Ali nemojte posle da se alite
da vas nisam upozorio. U dananje vreme lako je zaraditi batine u patuljakom kraju.
Zgodnom prilikom.
Zgodnom prilikom za ta?
A otkud ja znam? Zar je to moja stvar?
Hajdemo, Geralte pouri ga Neven, videvi krajikom oka da ih ratom uvreena
omladina, barem oni koji su iole svesni, posmatra oima bletavim od fisteha.
Dovienja, gosn krmaru. Ko zna, moda opet posetimo tvoj lokal kroz neko vreme.
Kada na ulazu vie ne bude tih natpisa.
A koji se to ne dopada gospodi? krmar nabrazda elo i prkosno turi ruke na
bokove. A? Moda onaj o patuljku?
Ne. Onaj o kuvaru.
Troje omladinaca ustade od stola, blago se klatei na nogama, oito sa namerom da
im prepree put. Devojka i dva momka u crnim jaknama. Sa maevima na leima.
Geralt nije usporio korak, iao je, a lice i pogled su mu bili hladni i sasvim ravnoduni.
Govnari se u poslednjem trenutku razmaknue i povukoe. Neven oseti pivo iz njih.
Znoj. I strah.
Treba se navikavati kaza vetac kada su izali. Treba se prilagoavati.
Ponekad je teko.
To nije argument. To nije argument, Nevene.
Vazduh je bio vreo, gust i lepljiv. Kao orba.

*
Napolju, ispred kafane, dva momka u crnim jaknama pomagali su svetlokosoj devojci
da se umije u koritu. Devojka je frktala, mucavo dokazivala da joj je ve bolje i
oglaavala da mora da se napije. Da e, naravno, otii na pijacu da radi zabave pretura
tezge, ali najpre mora da se napije.
Devojka se zvala Naa Espozito. To ime je bilo zapisano u analima. Prelo je u istoriju.
Ali Geralt i Neven za to jo uvek nisu mogli znati.
Ni devojka.

*
Uliice Rivije vrele su od ivota, a ono to se inilo da u celosti apsorbuje stanovnike i
pridolice bila je trgovina. Izgledalo je da tu svi trguju svaim i da sve pokuavaju da
zamene za neto vee. Odasvud je grmela kakofonija krikova reklamirali su robu,
zagrieno se pogaali, meusobno vreali, gromko se optuivali za podvale, kriminal i
vindleraj, kao i druge male grehove, koji apsolutno nisu u vezi sa trgovinom.
Pre nego to su Geralt i Neven stigli u Brestovo, primili su mnotvo atraktivnih
predloga. Izmeu ostalog, ponueni su im: astrolab, limena truba, komplet escajga
ukraenog grbom porodice Frangipani, akcije rudnika bakra, tegle pijavica, iskrzana
knjiga pod naslovom Tobonje udo ili Glava Meduze, par feretki, eliksir za potenciju kao i
u okvirima pogodbe ne ba mlada, ne ba vitka i ne ba svea ena.
Crnobradi patuljak je nadasve nasrtljivo hteo da ih ubedi da kupe fuersko ogledalo u
ramu od tombaka, argumentujui da je to magino zrcalo Kambuskana, kada mu
odjednom baeni kamen izbi robu iz ruke.
ugavi kobold! beei, dreknu bos i prljav uliar. Neljud! Bradati tikvan!
Dabogda ti se creva ucrvljala, ljudska utvo! zaria patuljak. Dabogda ti se
ucrvljala i na dupe iscurila!
Ljudi su se meusobno gledali u potmuloj tiini.

*
Kvart Brestovo nalazio se pored samog jezera, u zalivu meu jovama, alosnim
vrbama i, razume se, brestovima. Ovde je bilo znatno tie i spokojnije, niko nita nije
kupovao, niti hteo da proda. Sa jezera je pirkao vetar, osobeno prijatan posle naputanja
zaguujueg gradskog smrada punog muva.
Krmu Kod Virsinga nisu dugo traili. Prvi prolaznik na kojeg su naleteli bez kolebanja
im ju je pokazao.
Na stepenitu trema, obavijenom puzavicom i divljom ruom, ispod krovia obraslog
zelenkastom mahovinom i gnezdima lastavica, sedela su dva bradata patuljka, poteui
pivo iz krigala prislonjenih na stomacima.
Geralt i Neven kaza jedan od patuljaka i ljupko podrignu. Dugo smo vas ekali,
mangupi.
Geralt sjaha s konja.
Pozdrav, Jarpene Zigrine. Drago mi je to te vidim, Zoltane ivaju.

*
Bili su jedini gosti kafane koja je intenzivno mirisala na peenje, enjak, zaine i jo
neto, neto neuhvatljivo, ali veoma milo. Sedeli su za masivnim stolom sa pogledom na
jezero, koje je kroz premazana okna u olovnim ramovima izgledalo tajanstveno, zanosno
i romantino.
Gde je Ciri? upita bez okolianja Jarpen Zigrin. Valjda nije...
Ne prekinu ga brzo Geralt. Doi e ovamo. Samo je gledaj. Nego, bradonje,
priajte ta ima kod vas.
Nisam li rekao? Jarpen dobaci ironino. Zar nisam rekao, Zoltane? Vraa se sa
kraja sveta, gde je, ako je verovati glasinama, gacao po krvi, ubijao zmajeve i ruio
carstva. A nas pita ta ima kod nas. Pravi vetac.
ta ovde tako ubaci se Neven, njuei fino mirie?
Ruak kaza Jarpen Zigrin. Mesance. Pitaj, Nevene, otkud nam meso.
Neu da pitam jer znam taj vic.
Ne budi svinja.
Otkud vam meso?
Samo je dopuzalo.
A sada ozbiljno Jarpen obrisa suze koje je prolio od smeha, mada je vic, istinu
govorei, bio dosta star. Sa klopom je krizna situacija, kao to je uobiajeno posle rata.
Mesa nee nai, ak ni peradi, sa ribom je isto teko... Loe je sa branom i krompirom,
mahunarkama... Farme su popaljene, skladita opljakana, jezera isuena, polja pod
ugarom...
Promet stagnira dodade Zoltan. Nema uvoza. Funkcioniu samo zelenatvo i
trampa. Videli ste pijacu? Pored bednika koji rasprodaju i razmenjuju ostatke imovine,
spekulanti zgru bogatstva...
Ako se na sve to desi nerodica, u zimu e ljudi poeti da umiru od gladi.
Zaista je tako loe?
Idui sa juga, morao si proi pored sela i varoi. Priseti se, u koliko njih si uo lave
pasa.
Dovraga Neven se opali po elu. Znao sam... Kazao sam ti, Geralte, da to nije
bilo normalno! Da je neto nedostajalo! Ha! Sada kapiram! Nisu se uli psi! Nigde nije
bilo...
Naglo zastade, pogleda ka kuhinji koja je mirisala na enjak i zaine, a u oima mu se
pojavi uas.
 Bez brige frknu Jarpen. Nae meso nije od tih to laju, mjauu ili viu: Milosti!
Nae mesance je potpuno drugaije. Dostojno kraljeva!
Govori ve jednom, patulje!
Kada smo dobili vae pismo i kada je postalo jasno da emo se nai ba u Riviji,
Zoltan i ja smo kombinovali ime da vas doekamo ovde. Kombinovali smo, kombinovali,
sve dok nam se od tog kombinovanja nije pripialo, onda smo skoknuli u prijezerski mlad
joik. Gledamo, a tamo vinogradskih pueva sila boja. Pa uzesmo vreu te nakupismo
dragane mekuce, koliko god je moglo stati u tu vreu...
Mnogo nam ih je pobeglo Zoltan ivaj je klimao glavom. Mi smo bili malice
pijani, a oni avolski brzi.
Oba patuljka ponovo zaplakae od smeha zbog jo jednog nemladog vica.
Virsing Jarpen pokaza krmara koji se vrzmao oko poreta se razume u
pripremanje pueva, a ta stvar, treba da znate, iziskuje veliku vetinu. Ipak je on vrstan
kuvarski majstor. Pre no je obudoveo, vodio je sa enom gostionicu sa takvom kuhinjom
da je sam kralj kod njega primao goste. Uskoro emo jesti, videete!
A pre toga frknu Zoltan prezalogajiemo svee osuenog lososa uhvaenog na
varalicu u bezdanom ponoru ovdanjeg jezera. I popiemo votku iz ponora ovdanjeg
podruma.
I priajte, gospodo podseti ih Jarpen, nalivajui. Priajte!

*
Losos je jo bio topao, mastan, mirisao je na dim strugotine. Votka je bila studena, ak
su zubi trnuli.
Najpre je priao Neven, kitnjasto, teno, aroliko i s poletom, krasei priu
ornamentima tako krasnim i matovitim da su gotovo zaslanjali lagariju i konfabulaciju.
Potom je priao vetac. Priao je samu istinu, a govorio je tako suvo, kruto i jednolino
da Neven nije mogao da izdri i svaki as se ubacivao, za ta je od patuljaka dobijao
pokore.
A kasnije se pria okonala i nastupila je duga tiina.
Za Milvu streliarku! Zoltan ivaj otkalja i zasalutira kriglom. Za Nilfgardijca. Za
Regisa travara, koji je u svojoj kolibi ugostio putnike rakijom od mandragore. I za tu
Angulemu, koju nisam poznavao. Nek im bude laka crna zemlja, svima. Nek imaju tamo,
na onome svetu, obilje svega, to im je na ovom svetu bilo oskudno. I nek za sva
vremena ive njihova imena u pesmama i priama. U zdravlje.
Uzdravlje ponovie muklo Neven i Jarpen Zigrin.
Uzdravlje, pomisli vetac.

*
Vrising, prosed mukarac, bled i suv kao saraga, prava suprotnost stereotipu krmara i
majstora kuhinjskih vetina, prineo je na sto korpicu beliastog i mirisnog hleba, a posle
njega ogroman drveni tanjir, na kojem su, na podlozi od lia rena, stajali puevi, cvrei
i trcajui enjakovim maslacem. Neven, Geralt i patuljci otro navalie da jedu. Obrok
je bio profinjeno ukusan i pritom neobino zabavan, uzevi u obzir nunost onglerije
udnovatim kletancima i viljukama.
Obedovali su, mljackali, hvatali hlebom maslac koji je curio. Vedro su psovali kada bi
jedan pu za drugim iskliznuo sa kletanaca. Dve mlade mace divlje su se zabavljale,
prevrui i jurei po podu prazne ljuture.
Miris koji je dopirao iz kuhinje svedoio je da Virsing pee drugu turu.

*
Jarpen Zigrin nehajno mahnu rukom, ali shvatio je da vetac nee odustati.
Kod mene kaza, isisavi ljuturu u sutini nema nita novo. Malo se poratovalo...
Malo se povladalo, jer su me izabrali za pomonika staroste. Gradiu karijeru u politici. U
svakom drugom poslu je ogromna konkurencija. A u politici sve sami korupcionai, budale
i lopovi. Lako je probiti se.
Ja nemam ree Zoltan ivaj, gestikulirajui puem u kletima nemam icu za
politiku. Ja osnivam vodeno-parnu livnicu, zajedniki sa Figisom Merduzoom i Munro
Brijem. Sea li se vee, Figisa i Brija?
Ne samo njih.
Jazon Varda je pao kod Jaruge Zoltan ih oporo obavesti. Sasvim glupo, u jednom
od poslednjih okraja.
teta momka. A Parsifal utenbah?
Gnom? O, njemu je super. Prepredenjak, izvukao se od regrutacije, zatitivi se
nekim pradavnim gnomskim zakonima, bajagi mu religija brani da ratuje. I uspelo mu je,
mada su svi znali da bi on ceo panteon bogova i boginja dao za mariniranu haringu. Sada
ima juvelirsku radionicu u Novigradu. Zna, otkupio je od mene papagaja, Feldmarala
Gajdaa, i napravio od ptice ivu reklamu, nauivi ga da vie: Brrrilijanti, brrrilijanti!. I
zamisli samo, to deluje. Gnom ima klijentele kao pleve, pune ruke posla i napunjenu
kasu. Da, da, to je Novigrad! Onamo pare na ulicama lee. Zato i mi nameravamo da
pokrenemo nau livnicu u Novigradu.
Ljudi e ti govnima mazati vrata kaza Jarpen. Bacae ti kamenje u prozore. I
nazivae te zapljuvanim kepecom. Nita ti nee pomoi to si borac, to si se za njih
tukao. Bie parija{117} u tom tvom Novigradu.
Nekako u izdrati Zoltan ree veselo. U Mahakamu je prevelika konkurencija. I
previe ima politiara. Napijmo se, momci. Za Haleva Stratona. Za Jazona Vardu.
Za Regana Dalberga dodade Jarpen, naoblaivi se. Geralt zavrte glavom.
Regan isto...
Isto. Kod Majene. Ostala je sama stara Dalbergova enica. Ali, bestraga, dosta,
dosta o tome, napijmo se! I pourimo sa tim puevima, jer Virsing ve nosi drugu
inijetinu.

*
Patuljci, popustivi kaieve, sasluae Geraltove prie o tome kako se Nevenova
kneevska romansa okonala giljotinom. Pesnik se pravio da je uvreen i nije
komentarisao. Jarpen i Zoltan urlae od smeha.
Da, da ree na kraju Jarpen Zigrin, iskezivi zube. Kako kae stara pesma:
mome mlado, skrio bi bika, a od svoje ene cvika. Nekoliko odlinih primera ispravnosti
ove izreke danas se sabralo za jednim stolom. Evo, najbolji primer je Zoltan ivaj. Dok je
priao ta ima novo kod njega, zaboravio je da doda da se eni. Uskoro, u septembru.
Srena izabranica zove se Eudora Brekekeks.
Brekenrigs! Zoltan ga jasno ispravi, mrtei obrve. Poinje da mi ide na ganglije
da ti ispravljam izgovor, Zigrine. Pazi, jer kada je meni neega preko glave, mogu da
oajdarim!
Gde je svadba? I kada tano? Neven pomirljivo upade u re. Pitam, jer moda
svratimo. Ako nas pozove, razume se.
Jo nije utvreno ta, gde i da li uopte promrmlja Zoltan, oigledno pometen.
Jarpen prevremeno sudi o injenicama. Toboe smo vereni Eudora i ja, ali moe li se
znati ta e biti? U ovakvim, majku mu, vremenima?
Drugi primer enske svemoi nastavi Jarpen Zigrin jeste Geralt iz Rivije, vetac.
Geralt se pravio da je zauzet puom. Jarpen prasnu.
Eto, povrativi nekim udom svoju Ciri nastavi dozvoljava joj da ode, pristaje na
ponovni rastanak. Ponovo je ostavlja samu, iako, kako je to neko ovde s pravom
primetio, ova vremena nisu, dovraga, ba najmirnija. A sve to dati vetac ini zato to
tako hoe odreena ena. Vetac sve i uvek radi onako kako eli ta ena, svima poznata
kao Jenefer iz Vengerberga. Da bar dati vetac i ima neto od toga. Ali nema. Doista,
kako je govorio kralj Dezmond, zavirivi u nokir nakon obavljene nude: Razum nije u
stanju to da shvati.
Predlaem sa veoma milim osmehom Geralt podie au da se napijemo i
promenimo temu.
E, to, to kazae u duetu Neven i Zoltan.

*
Virsing iznese na sto treu, a zatim i etvrtu iniju vinogradskih pueva. Razume se,
nije zaboravio ni na hleb i rakiju. Gozbenici su se ve malo nasitili jela, stoga nije nita
udno to su malo ee nazdravljali. Nije nita udno ni to se u diskurs sve ee i
gue prikradala filozofija.

*
Zlo sa kojim sam se borio ponovi vetac bilo je manifestacija delovanja Haosa,
delovanja predvienih da ometaju Red. Budui da tamo gde se iri Zlo Red ne moe da
zavlada, sve to Red izgradi rui se, ne istrajava. Svetlace mudrosti i plamiak nade, ar
toplote, umesto da se razgorevaju, gase se. Pae tama. A u tami e biti onjaci, kande i
krv.
Jarpen Zigrin pogladi bradu omaenu zainskim maslacem koji je iscurio iz pueva.
Vrlo lepo si to kazao, vee priznade. Ali kao to je rekla mlaana Cero kralju
Vridanku na njihovom prvom sastanku: Nije loa stvar, ali ima li neku praktinu
primenu?
Smisao bitisanja vetac se nije osmehnuo i smisao opstanka vetaca poljuljani
su, budui da se borba Dobra i Zla odigrava na drugom bojnom polju i na sasvim drugaiji
nain se vodi. Zlo je prestalo biti haotino. Prestalo je biti slepa i stihijska sila, protiv koje
je morao da istupi vetac, mutant jednako ubojiki i jednako haotian kao samo Zlo.
Danas se Zlo rukovodi zakonima, zato to mu zakoni idu naruku. Dela u skladu sa
sklopljenim mirovnim ugovorima, zato to su ga imali u vidu kada su te ugovore
sklapali...
Video je naseljenike koje su gonili na jug domisli se Zoltan ivaj.
I ne samo njih dodade ozbiljno Neven. Ne samo njih.
I ta s tim? Jarpen Zigrin se udobnije smesti i ukrsti dlanove na stomaku. Svako
je neto video. Svakoga je neto razbesnelo, svako je jednom na krae ili due vreme
izgubio apetit. Ili san. Biva tako. Bivalo je tako. I tako e bivati. Vie filozofije, kao i iz
ovih ljutura ovde, jamano nee istisnuti. Zato to i nema vie. ta ti nije po volji,
vee, ta ti se ne svia? Promene kojima svet podlee? Razvoj? Napredak?
Moda.
Jarpen je dugo utao, posmatrajui veca ispod ekinjastih obrva.
Napredak ree na kraju je kao krdo svinja. I tako treba gledati na taj napredak,
tako ga treba oceniti. Kao krdo svinja koje lei po gumnu i seoskom gazdinstvu. Iz
injenice postojanja tog krda proistiu raznorazne koristi. Ima kolenica. Ima kobasica,
ima slanine, ima papaka u pihtijama. Jednom reju, koristi ima! Prema tome, nema
razloga mrgoditi se to je svuda zasrano.
Svi su utali jedno vreme, razrnatrajui u duama i savestima razne vane stvari i
pitanja.
Treba da se napijemo! Neven kaza konano.
Niko se nije pobunio.

*
Napredak e progovori u tiini Jarpen Zigrin na due staze, rasvetljavati mrak.
Tama e ustuknuti pred svetlom. Ali ne odmah. I sigurno ne bez borbe.
Geralt, zagledan kroz prozor, osmehnu se sopstvenim mislima i matanjima.
Tama o kojoj govori kaza jeste stanje duha, a ne materije. Za borbu sa neim
takvim treba ikolovati potpuno druge vece. Krajnje je vreme da se pone.
Da se pone sa prekvalifikacijom? Na to si mislio?
Nikako. Mene vearenje vie ne interesuje. Penzioniem se.
Kako da ne!
Govorim potpuno ozbiljno. Zavrio sam sa vearenjem.
Nastade duga tiina, prekidana besnim mjaukanjem maaka, koje su se grebale i grizle
pod stolom, verne obiaju svoje vrste, kojoj zabava bez bola nije nikakva zabava.
Zavrio sa vearenjem Jarpen Zigrin najzad ponovi otegnuto. Ha! Ni sam ne
znam ta da mislim o tome, kako je rekao kralj Dezmond kada su ga uhvatili da vara u
kartama. Ali mogu da slutim najgore. Nevene, ti putuje sa njim, dosta se drui sa njim.
Odaje li neke druge simptome paranoje?
Dobro, dobro Geraltu je lice bilo okamenjeno. alu na stranu, kako je rekao kralj
Dezmond, kada su usred gozbe gosti naglo poeli da modre i umiru. Kazao sam ta sam
imao da kaem. A sada, preimo na dela.
 Skinuo je ma sa naslona stolice.
Evo tvog sihila, Zoltane ivaju. Vraam ti ga uz zahvalnost i naklon. Posluio je.
Pomogao. Spasavao ivot. I uzeo ivot.
Vee... patuljak podie ruke u odbrambenom gestu. Ma je tvoj. Nisam ti ga
pozajmio, ve poklonio. Pokloni...
uti, ivaju. Vraam ti tvoj ma. Nee mi vie biti potreban.
Kako da ne ponovi Jarpen. Nalij mu votke, Nevene, jer baljezga kao stari rader
kada mu je u oknu rudnika kramp pao na glavu. Geralte, ja znam da si ti duboke naravi i
uzviene due, ali ne lupetaj, molim te, takve budalatine, jer u auditorijumu, to se lako
moe primetiti, ne sedi ni Jenefer, niti ijedna druga tvoja arobnjaka konkubina, ve
samo mi, stari vukovi. Nije na nama, starim vukovima, da budalimo da je ma
nepotreban, da je vetac nepotreban, da je svet ovo ili ono... Ti si vetac i bie vetac...
Ne, neu biti Geralt blago opovrgnu. Sigurno e vas zauditi, stari vukovi, ali
doao sam do zakljuka da je glupost pianje uz vetar. Da je glupost podmetati lea za
nekoga. ak i ako taj neko plati. I nita sa tim nema egzistencijalna filozofija. Neete
verovati, ali sopstvena koa mi je najednom postala neizmerno mila. Doao sam do
zakljuka da bi bila glupost da je ugroavam za tuu odbranu.
Primetio sam Neven klimnu glavom. Sa jedne strane, to je pametno. Sa druge...
Nema druge.
Jenefer i Ciri Jarpen upita nakon trena imaju neto zajedniko sa tvojom
odlukom?
Mnogo toga.
Onda je sve jasno uzdahnu patuljak. Uistinu, ne znam ba kako ti, profesionalac
u mau, namerava da se izdrava, kako namerava da uredi sebi ovozemaljski ivot.
Nikako te, makar mi glavu odsekao, ne vidim u ulozi, recimo, nekog plantaera kupusa,
mada opet, izbor treba potovati. Gazda, dozvoli! Ovo je ma, mahakamski sihil iz
kovanice samog Rundurina. On je bio poklon. Onaj kome je poklonjen ga ne eli, a onaj
koji ga je darovao ne sme da ga uzme natrag. Stoga ga uzmi ti, prikai ga iznad kamina.
Preimenuj krmu u Kod veevog maa. Neka ovde tokom zimskih veeri ispredaju prie
o blagu i stvorovima, o krvavom ratu i ogorenim borbama, o smrti. O velikoj ljubavi i
neraskidivom prijateljstvu. O odvanosti i asti. Neka taj ma unosi raspoloenje
sluaocima i alje nadahnue pripovedaima. A sada mi nalijte, gospodo, votku u ovaj
sud, poto u dalje govoriti, izjavljivau velike istine i raznorazne filozofije, uldjuujui i
egzistencijalne.
Sipali su votku u ae u tiini i dostojanstvu. Pogledali su se iskreno u oi i ispili. Sa
nita manjim dostojanstvom. Jarpen Zigrin otkalja, prelete pogledom preko slualaca,
uveri se da su dovoljno usredsreeni i dostojanstveni.
Napredak e progovori sa strahopotovanjem rasvetljavati mrak, jer taj napredak
slui za to, kao i, da prostite, guzica za sranje. Bie sve svetlije, sve manje emo se
plaiti tame i Zla koje ami u njoj. Moe biti, doi e i takav dan, kada emo potpuno
prestati da verujemo da u tami neto vreba. Ismevaemo takve strahove. Nazivaemo ih
detinjim. Stideemo ih se! Ali uvek, uvek e postojati tama. I uvek e u tami biti Zlo, uvek
e u tami biti onjaci i kande, ubistvo i krv. I uvek e biti potrebni veci.
 *
Sedeli su zamiljeno i utke, utonuli u misli tako duboko da su njihovoj panji umakli
iznenadni um i gradska vreva, gnevna, zlokobna, koja je dobijala na snazi kao brujanje
razdraenih osa.
Jedva su primetili kako je tihim i pustim prijezerskim bulevarom promakla jedna,
druga, trea prilika.
U momentu kada je nad gradom eksplodirala rika, vrata kafane Kod Virsinga
gromoglasno se otvorie i unutra upade mladi patuljak, crven od pregnua i naporno
dolazei do vazduha.
ta je? podie glavu Jarpen Zigrin.
Patuljak, i dalje ne mogavi da dode do vazduha, pokaza rukom ka centru grada. Oi
su mu bile divlje.
Udahni duboko posavetova ga Zoltan ivaj. I priaj o emu se radi.

*
Kasnije se prialo da su tragina zbivanja u Riviji bila apsolutno sluajni dogaaji, da je
to bila spontana reakcija, iznenadna i nepredvidiva eksplozija opravdanog gneva,
izazvana uzajamnim neprijateljstvom i netrpeljivou ljudi, patuljaka i vilenjaka. Govorilo
se da nisu ljudi prvi napali, ve patuljci, da je sa njihove strane proistekla agresija. Da je
patuljaki nakupac uvredio mladu plemkinju Nau Espozito, ratno siroe, da je upotrebio
nasilje prema njoj. A kada su u odbranu plemkinje stali njeni prijatelji, patuljak je sazvao
svoje zemljake. Dolo je do bitke, a onda i borbe, koja je za tren oka zahvatila celu
pijacu. Borba je prerasla u pokolj, u koncentrisan napad stanovnitva na deo predgraa i
kvart Brestovo, koje su zauzeli patuljci. U toku nepunih sat vremena, od incidenta na
pijaci do intervencije magova, ubijene su sto osamdeset etiri osobe, a blizu polovine
rtava inili su ene i deca.
Takvu verziju dogaaja daje u svom radu i profesor Emerih Gotalk iz Oksenfurta.
Ali bilo je i onih koji su govorili drugaije. Gde je tu spontanost, gde je tu iznenadna i
nepredvidiva eksplozija, pitali su, ukoliko su se za nekoliko minuta od izgreda na pijaci na
ulicama pojavila kola iz kojih su ljudima poeli da dele oruje? Gde je tu nagao i
opravdan gnev, ako su predvodnici svetine, oni najuoljiviji i najaktivniji za vreme
masakra, bili ljudi koje niko nije znao, a koji su niotkuda pristigli u Riviju nekoliko dana
pre izgreda? I potom iezli ko zna kud? Zato je vojska tako kasno reagovala? I isprva
tako sporo?
Neki sasvim drugi naunici su u rivijskim izgredima iznalazili nilfgardsku provokaciju, a
bilo je i onih koji su tvrdili da su sve to skovali sami patuljci zajedno sa vilenjacima. Da su
se sami poubijali kako bi ocrnili ljude.
Meu ozbiljnim naunim miljenjima potpuno se izgubila nadasve smela teorija jednog
mladog i ekscentrinog magistra, koji je sve dok ga nisu uutkali tvrdio da u Riviji nisu
dole do izraaja nikakve zavere i tajne urote, ve obine i optepoznate karakteristike
gradskog stanovnitva: zaostalost, ksenofobija, brutalni prostakluk i duboko poivinenje.
A posle je stvar svima dozlogrdila i prestali su uopte govoriti o njoj.
 *
U podrum! ponovi vetac, uznemireno oslukujui riku i dreku rulje koja se sve vie
pribliavala. Patuljci, u podrum! Bez glupog herojstva!
Vee zastenja Zoltan, stiskajui drak sekire. Ja ne mogu... Tamo ginu moja
braa...
U podrum. Pomisli na Eudoru Brekekeks. Hoe da ostane udovica pre venanja?
Argument je delovao. Patuljci sioe u podrum. Geralt i Neven zakrie ulaz slamenom
rogozinom. Virsing, obino bled, sada je bio beo. Kao sir.
Video sam pogrom u Mariboru izmuca, gledajui ulaz u podrum. Ako ih nau
tamo...
Idi u kuhinju.
Neven je takoe bio beo. Geralt mu se nije naroito udio. U nedavno bezoblinoj i
jednolinoj dreci, koja je dopirala do njih, zazvuae individualne note. Zvukovi od kojih
se dizala kosa na glavi.
Geralte prostenja poeta. Ja malo liim na vilenjaka...
Ne budi glup.
Nad krovovima se rascvetae klupka dima. A iz uliice poletee begunci. Patuljci. Oba
pola.
Dvoje bez razmiljanja skoie u jezero i poee plivati, otro uzburkavajui vodu,
pravo ka sredini. Ostatak se rastra. A deo je skrenuo ka kafani.
Sa uliice izlete rulja. Bila je bra od patuljaka. U toj utrci pobeivala je udnja za
ubistvom.
Vrisak ubijanih zapita u uima, zazvonie ofarbana stakla na prozorima kafane. Geralt
oseti kako ruke poinju da mu se tresu.
Jednog patuljka doslovce rastrgnue, raskidae na komade. Drugog, prevrnutog na
zemlju, za tili as pretvorie u krvavu bezoblinu masu. enu proburazie vilama i
kopljima, dete, koje je do kraja branila, jednostavno razgazie, smodie udarcima
potpetica.
Troje patuljak i dve ene pobegoe ka kafani. Za njima je juriala gromoglasna
masa.
Geralt duboko uzdahnu. Ustade. Oseajui na sebi Nevenov i Virsingov preneraen
pogled, sa police iznad kamina skinu sihil, ma skovan u Mahakamu, u kovanici samog
Rundurina.
Geralte... prodorno zastenja pesnik.
Dobro kaza vetac, koraajui ka izlazu. Ali ovo je poslednji put! Nek me avo
nosi, ovo je zaista poslednji put!
Izae na trem, a sa trema odmah skoi i brzim udarcem raspoluti dripca u zidarskoj
uniformi, koji se sa mistrijom nameraio na enu. Sledeem odsee ruku zarivenu u kosu
druge ene. One koji su utirali prevrnutog patuljka sasee u dva brza, iskoena udarca.
I uputi se u masu. Hitro, svijajui se u poluokretima. Sekao je ciljano iroko, prividno
haotino znajui da su takvi udarci krvaviji i spektakularniji. Nije hteo da ih ubija. Hteo
je samo da ih valjano osakati.
Vilenjak! Vilenjak! zverski se razdera neko iz rulje. Ubijte vilenjaka!
 Preteruju, pomisli, Neven moda, ali ja nikako ne podseam na vilenjaka.
Spazio je tog koji se drao, verovatno vojnika, jer je bio u brigandini i visokim izmama.
Ugurao se u masu kao jegulja. Vojnik se zakloni kopljem, koje je oberuke drao. Geralt
udari du drke, otfikarivi mu prste. Zakovitla se, jo jednim irokim udarcem izazivajui
vriske bola i fontane krvi.
Pomiluj! raupan mladi pomahnitalih oiju pade pred njim na kolena. Potedi!
Geralt potedi, zaustavi ruku i ma, a zamah namenjen za udarac iskoristi za okret.
Krajikom oka ugleda kako raupani skae sa zemlje, ugleda ta dri u rukama. Narui
okret, kako bi se izvio u suprotan manevar. Ali zaglavi se u gomili. Na deli sekunde se
zaglavi u gomili.
Mogao je samo pogledati ka trozuboj otrici vila koja je letela ka njemu.

*
Vatra u ognjitu ogromnog kamina se prigui, u hali postade tamno. Vihor sa planina
fijukao je kroz pukotine zidova, zavijao, probijajui se kroz pritvorene prozore Kaer
Morhena, stanita vetaca.
U majinu! Eskel ne izdra, ustade, otvori kredenac. Galeb ili votka?
Votka rekoe jednoglasno Koen i Geralt.
Pa naravno progovori Vesemir skriven u senci. Pa naravno, nego ta! Utopite
vau glupost u rakijetini. Prokleti glupani!
Bio je nesrean sluaj... promrmlja Lambert. Ve se snalazila na grebenu...
Zaepi njuku, budalo! Ne elim da ti ujem glas! Kaem ti, ako se devojci neto
dogodilo...
Ona se ve dobro osea Koen ga meko prekinu. Spava spokojno. Duboko i
zdravo. Kad se probudi, bolee je malo, i to je sve. Nee se uopte seati transa, niti ta
se dogodilo.
Bitno da se vi seate planu Vesemir. Tupoglavci! Sipaj i meni, Eskele.
utae dugo, obuzeti umom vihora.
Treba pozvati nekoga ree na kraju Eskel. Treba dovui ovamo neku arobnicu.
Ovo to se dogaa sa devojkom nije normalno.
Ovo je ve trei takav trans.
Ali je prvi put govorila artikulisano...
Ponovite mi jo jedanput ta je govorila naredi Vesemir, jednim zamahom
nagnuvi pehari. Re po re.
Ne moe re po re kaza Geralt, zagledan u ar. A smisao, ako ima smisla traiti
smisao u tome, bio je ovakav: Koen i ja emo umreti. Zubi e biti naa propast. Obojicu
e ubiti zubi. Njega dva. Mene tri.
Vrlo je verovatno frknu Lambert da emo biti rastrgnuti. Zubi mogu unititi
svakog od nas u svakom trenutku. Vas dvojicu pak, ako je to proroanstvo zaista
proroko, dovrie neka izuzetno krbava udovita.
Ili gnojna gangrena pokvarenih zuba Eskel klimnu glavom, naizgled ozbiljan. Ali
samo da se nama ne kvare zubi.
A ja se kaza Vesemir ne bih sprdao sa time.
 Veci su utali.
Vihor je zavijao i zvidao u zidinama Kaer Morhena.

*
Raupani mladi, kao da je bio prestravljen time to je uinio, pusti dralje, a vetac
protiv volje zakria od bola i zgri se, trozube vile zabijene u njegov stomak ga
prevagnue, a kada je pao na kolena, same izletee iz tela i padoe na kaldrmu. Krv se
proli sa umom i pljuskom dostojnim vodopada.
Geralt je hteo da ustane sa kolena. Umesto toga se prevrnuo na stranu.
Zvukovi oko njega dobie odjek i eho, uo ih je kao da je drao glavu pod vodom.
Video je nejasno, sa poremeenom perspektivom i sasvim lanom geometrijom,
Ali video je kako se masa daje u beg. Video je kako bei pred pomoi. Pred Zoltanom i
Jarpenom sa sekirama, Virsingom sa satarom za meso i Nevenom, naoruanim metlom.
Stanite, hteo je da krikne, kuda? Dovoljno je da ja uvek piam uz vetar.
Ali nije mogao kriknuti. Glas je priguio talas krvi.

*
Bliilo se podne kada su arobnice stigle u Riviju, kada je dole, u perspektivi druma,
ogledalasto zablistala povrina jezera I.ok Eskalot, crveni krovii zamka i krovovi grada.
Pa, stigle smo potvrdi Jenefer. Rivija! Ha, kako se sudbine udnovato prepliu...
Ciri, ve due vrlo uzbuena, primora Kelpi na ples i sitan korak. Tris Merigold
neprimetno uzdahnu.
Vidi, vidi Jenefer iskosi pogled na nju. Kakvi to udni zvuci uzdiu tvoje
devianske grudi, Tris. Ciri, idi napred, proveri da nisi tamo.
Tris okrenu lice, reena da ne provocira i ne daje povoda. Nije raunala na efekat. Ve
due je u Jenefer oseala zlobu i agresiju, koje su postajale snanije kako su se
pribliavali Riviji.
Ti, Tris Jenefer ponovi zajedljivo nemoj da crveni, ne uzdii, ne slini i ne vrti
dupencetom na sedlu. Pita se zato sam popustila pred tvojom molbom, sloila se da
poe sa nama? Na onesveujue blaeni sastanak sa nekadanjim voljenim? Ciri, rekla
sam ti, idi malo napred! Pusti nas da razgovaramo!
Ovo je monolog, a ne razgovor Ciri kaza nadmeno, ali pod preteim ljubiastim
pogledom odmah kapitulira, zazvida na Kelpi i pogalopira drumom.
Ne ide na sastanak sa ljubavnikom, Tris nastavi Jenefer. Nisam ni tako
plemenita, ni tako glupa, da bih tebi dala priliku, a njemu iskuenje. Samo ovaj jedan
put, danas, a kasnije u se pobrinuti da oboje nemate ni iskuenje, ni priliku. Ali danas
neu sebi uskratiti slatku i perverznu prijatnost. On zna za ulogu koju si odigrala. I
zahvalie ti na tome svojim slavnim pogledom. A ja u gledati tvoje drhtave usne i
dlanove, sasluau tvoja traljava izvinjenja i pravdanja. I zna ta, Tris? Onesvestiu se
od blaenstva.
Znala sam obrecnu se Tris da mi nee zaboraviti, da e se svetiti. Slaem se sa
tim, jer sam faktiki zgreila. Ali jedno ti moram rei, Jenefer. Ne raunaj previe na to
onesveivanje. On ume da oprosti.
 Svakako, za to to je njemu uinjeno Jenefer namrti oi. Ali ti on nikada nee
oprostiti ono to je uinjeno Ciri. I meni.
Moe biti Tris proguta pljuvaku. Moda i ne oprosti. Pogotovo ako se ti postara
za to. Ali me sigurno nee kinjiti. Nee se spustiti na taj nivo.
Jenefer ljusnu konja nagajkom. Konj zarza, skoi i ustro zaplesa, tako da se
arobnica zaljuljala na sedlu.
Dosta diskusije! planu. Vie pokore, ti arogantna kalaturo! On je moj mukarac,
moj i samo moj! Razume? Mora da prestane da govori o njemu, mora da prestane
da misli o njemu, mora da prestane da se zanosi njegovim plemenitim karakterom...
Istog asa, iz istih stopa! Ah, imam elju da te epam za te tvoje rie lokne...
Samo probaj! vrisnu Tris. Samo probaj, droljo, oi u ti iskopati! Ja...
Uutae, videvi Ciri kako vratolomno hita ka njima, u oblaku i praini. Odmah su znale
da se neto sprema. I odmah su videle ta. Pre nego to je Ciri dojahala do njih.
Iznad streha ve bliskog predgraa, iznad krovia i dimnjaka grada, iznenada poletee
crveni plameni jezici, buknue klobuci dima. Do uiju arobnica dopro je krik, dalek kao
zujanje nametljivih muva, kao brujanje razljuenih bumbara. Krik je rastao, jaao
kontrapunktiran pojedinanim visokim urlicima.
ta se tamo, bestraga, deava? Jenefer se uspravi na stremenima. Najezda?
Poar?
Geralt... Ciri naglo zastenja, pobelevi kao gladak papir. Geralt!
Ciri? ta je s tobom?
Ciri podie ruku, a arobnice ugledae krv, kako tee po njenom dlanu. Linija ivota.
Krug se zatvorio kaza devojka, sklopivi oi. Ranio me je trn rue iz eraveda, a
zmija urobor je utopila zube u sopstveni rep. Idem, Geralte! Idem kod tebe! Neu te
ostaviti samog!
Pre nego je bilo koja od arobnica stigla da protestuje, devojka okrenu Kelpi i istog
asa pohita u galop.
Bile su dovoljno prisebne da svoje konje smesta poteraju u galop. Ali njihovi konji nisu
mogli da se mere sa Kelpi.
ta je? kriknu Jenefer, gutajui vetar. ta se zbiva?
Pa zna! proguta Tris, galopirajui pokraj nje. Juri, Jenefer!
Pre nego to su uletele meu daare predgraa, pre nego to su kraj njih proli prvi
begunci, Jenefer je ve imala toliko jasnu sliku situacije da bi znala da to to se zbiva u
Riviji nije poar, ni najezda neprijateljske vojske, ve pogrom. Takoe je znala ta je Ciri
predosetila, ka emu i kome tako juri. Znala je i da je nee stii. Nije bilo anse. Kroz
uspaniene ljude zbijene u masu, pred kojima su ona i Tris morale da zarivaju pastuve
tako da umalo nisu preletele preko konjskih glava. Keipi ih je jednostavno preskoila,
kobilina kopita su obalila nekoliko eira i kapa.
Ciri! Stoj!
Ni same nisu primetile kada su se nale nasred uliica punih razbeane i vritee rulje.
Jenefer u prolazu opazi tela u slivnicima, videla je leeve obeene za noge na stubovima i
gredama. Videla je patuljka na zemlji, kojeg su utirali i tukli motkama, videla je drugog,
kojeg su masakrirali grliima slomljenih flaa. ula je riku muitelja, krike i zavijanje
muenih. Videla je kako se oko ene baene kroz prozor zbija gomila, kako su
zasvetlucale podizane i sputane ipke.
Masa se zgunjavala, rika je rasla. arobnicama se inilo da se distanca izmeu njih i
Ciri smanjila. Naredna prepreka na Kelpinom putu bila je grupica dezorijentisanih
helebardara, prema kojima se vrana kobila ponela kao prema ogradi i preskoila ih,
oborivi jednom pljosnatu kapelinu. Ostali su ak posedali od straha.
U punom galopu upadoe na trg. Tu se crnelo od ljudi. I dima. Jenefer shvati da se Ciri,
nesumnjivo voena prorokom vizijom, ustremila ka samom jezgru, samom centru
dogaaja. U samu vatru poara, tamo gde je besnelo ubijanje.
Zato to je na ulici u koju je skrenula kipela borba. Patuljci i vilenjaci zagrieno su
branili improvizovanu barikadu, branili su izgubljenu poziciju, padajui i ginui pod
navalom gromke rulje koja se sjurila na njih. Ciri urliknu, priljubi se uz konjski vrat. Kelpi
se vinu i prelete nad barikadom ne kao konj, ve velika crna ptica.
Jenefer ulete u masu i zari konja, prevrnuvi nekoliko osoba. Svukli su je sa sedla pre
nego to je stigla da vrisne. Neim je dobila po leima, u krsta, u potiljak. Pade na kolena
i spazi zaraslog tipa sa obuarskom pregaom kako se priprema da je utne.
Jenefer je bilo preko glave tih koji utiraju.
Iz njenih razmaknutih prstiju opali modra i siktava vatra, kao bi opali po licima,
torzoima i rukama ljudi koji su je optoili. Zasmrde na paljeno meso, rika i jecaji od bola
uznee se na asak iznad opteg metea i haosa.
Vetica! Vilenjaka vetica! arobnica!
Sledei tip skoi ka njoj sa uzdignutom sekirom. Jenefer ga pogodi vatrom pravo u lice,
one jabuice mu pukoe, zakipee i uz itanje se izlie na obraze.
Malo se raistilo. Neko je uhvati za rame, trgnula se, spremna da pali, ali to je
bilaTris.
Beimo odavde... Jena... Be... imo...
Ve sam ula da govori takvim glasom, prolete kroz Jeneferine misli. Usnama koje su
kao od drveta, koje nee ovlaiti ni kapljica pljuvake. Usnama koje paralie strah, koje
potresa panika.
ula sam je kako govori takvim glasom. Na brdu kod Sodena.
Kada je umirala od straha.
Sada takoe umire od straha. Do kraja ivota e umirati od straha. Jer onaj ko jednom
ne slomi u sebi kukaviluk, umirae od straha do sudnjeg dana.
Prsti koje je Tris zarila u njen rukav bili su kao od elika, Jenefer se oslobodi njihovog
stiska sa velikim naporom.
Ako hoe, onda bei! kriknu. Sakrij se iza kecelje svoje Loe! Ja imam ta da
branim! Ja Ciri neu ostaviti samu! Niti Geralta! Gubi se, goljo! Sklanjajte se s puta, ako
vam je koa mila!
Gomila, koja ju je ograivala od konja, ustuknu pred munjama iz njenih oiju i ruku.
Jenefer trgnu glavom, razbaruivi crne lokne. Izgledala je kao otelotvorena furija, kao
aneo unitenja, aneo unitenja sa ognjenim maem koji nosi kaznu.
Mr, gubite se kui, seljaine! dreknu, ibajui rulju plamenim biem. Mr! Inae
u vas igosati vatrom kao marvu!
 To je samo jedna vetica, ljudi! razlee se iz mase zvuan i metalan glas. Jedna
pokvarena vilenjaka gatara!
Sama je! Druga je pobegla! Hej, deurlijo, po kamenje!
Smrt neljudima! Na arobnicu!
Udri!
Prvi kamen zviznuo ju je pored uha. Drugi ju je odalamio u rame tako da se zanela.
Trei je pogodi pravo u lice. Bol je najpre uareno eksplodirao u oima, potom je sve
obavio crnim somotom.

*
Ona se probudi i zastenja od bola. Obe podlaktice i zglobovi kidae se od bola.
Instinktivno segnu i opipa debele slojeve zavoja. Zastenja opet, muklo, oajniki. Od tuge
to to nije san. I od tuge to nije uspelo.
Nije uspelo kaza Tisaja de Friz, sedei kraj kreveta.
Jenefer je bila edna. udela je da joj neko makar navlai usne pokrivene lepljivim
talogom. Ali nije traila. Ponos joj nije dozvoljavao.
Nije uspelo ponovi Tisaja de Friz. Ali ne zato to se nisi potrudila. Zasekla si
dobro i duboko. Zato sam sada tu pored tebe. Da je to bila samo predstava, da je to bila
glupa, neozbiljna demonstracija, prema tebi bih oseala iskljuivo prezir. Ali zasekla si
duboko. Ozbiljno.
Jenefer je tupo gledala u tavanicu.
Pozabaviu se tobom, devojko. Zato to sigurno vredi. Morae da se poradi na tebi,
oj, morae. Ne samo da u morati da ti ispravim kimeni stub i lopaticu ve i da ti izleim
ruke. Reui vene, ispresecala si tetivu. A arobniine ruke vani su instrumenti, Jenefer.
Vlaga na ustima. Voda.
ivee Tisajin glas je bio razuman, ozbiljan, surov ak. Jo nije dolo tvoje
vreme. Kada doe, setie se ovog dana.
Jenefer pohotno posisa vlagu sa prutia obavijenog mokrim zavojem.
Pozabaviu se tobom ponovi Tisaja de Friz, delikatno joj dodirujui kosu. A
sada... Same smo ovde. Bez svedoka. Niko nee videti, a ja nikome neu kazati. Plai,
devojko. Isplai se. Isplai se poslednji put. Posle vie nee smeti da plae. Nema
gnusnijeg prizora od arobnice koja plae.

*
Dola je svesti, nakaljala se, ispljunula krv. Neko ju je vukao po zemlji, bila je to Tris,
prepoznala ju je po mirisu parfema. Nedaleko od njih, po kaldrmi su zvonila potkovana
kopita, vibrirala je dreka. Jenefer ugleda jahaa pod punim oklopom, u belom ogrtau sa
crvenim evronom, kako sa visine kopljanikog sedla biem tue po masi. Kamenje koje
je rulja bacala nemono se odbijalo o oklop i lem. Konj je rzao, gurao se, ritao.
Jenefer oseti da mesto gornje usne ima veliki krompir. Najmanje jedan prednji zub bio
joj je slomljen ili izbijen, bolno je sakatio jezik.
-Tris... promrmlja. Teleportuj nas odavde!
Ne, Jenefer Trisin glas je bio vrlo spokojan. I vrlo hladan.
 Ubie nas...
Ne, Jenefer. Ja neu pobei. Neu se sakriti ispod kecelje Loe. I ne bojim se, neu
se onesvestiti od straha kao kod Sodena. Ja u to prelomiti u sebi. Ja sam ve prelomila!
Nedaleko od poetka ulice, na uglu oronulih zidova, penjala se velika gomila
komposta, ubriva i otpadaka. Bila je to dinovska gomila. Moe se rei brdo.
Masi je najzad polo za rukom da pritisne i onesposobi viteza i njegovog konja. Svalie
ga na zemlju sa stranim hukom, a rulja zagmiza po njemu kao hrpa buva, prekrie ga
pokretnim slojem.
Tris, izvukavi Jenefer, stade na vrh hrpe smea i podie ruke uvis. Povika zaklinjalicu,
a to uini sa istinskim gnevom. Tako prodorno da se masa stiala na deli sekunde.
Ubie nas Jenefer pljunu krv. Sto posto...
Pomozi mi Tris na asak prekinu inkantaciju. Pomozi mi, Jenefer. Baciemo na
njih Alzurov grom...
I ubiemo petoro, pomisli Jenefer. Nakon ega e nas ostali rastrgnuti. Ali dobro, Tris,
kako hoe. Ako ti ne bei, nee videti ni kako ja beim.
Ukljui se u inkantaciju. Sada udvoje povikivae.
Masa je neko vreme zurila u njih, ali ubrzo se osvestie. Oko arobnica ponovo
zafijukae kamenice. Odmah pored Trisine slepoonice prolete baena motka. Tris nije ni
trepnula.
Ovo uopte ne deluje, pomisli Jenefer, nae ini uopte ne deluju. Nema anse da
izgovorimo neto tako komplikovano kao to je Alzurov grom. Alzur je, kako tvrde, imao
glas kao zvono i dikciju oratora. A mi pitimo i mumlamo, brkamo rei i melodiju...
Bila je gotova da prekine zapev, da koncentrie ostatke snage na neku drugu
zaklinjalicu, sposobnu da ih obe teleportuje, ili da poasti jurinu rulju makar samo na
deli sekunde neim nelagodnim. Ali ispostavilo se da nema potrebe.
Nebo naglo potamne, iznad grada se uskomeale oblaci. Postalo je avolski mrano.
Duvao je hladan vetar.
Jej zastenja Jenefer. ini se da smo zakuvale.

*
Merigoldina Razarajua Gradobitina ponovi Nimue. U sutini, taj naziv se ilegalno
upotrebljava, ini nikada nisu bile registrovane, jer nakon Tris Merigold niko nije uspeo da
ih ponovi. Iz prozainih razloga. Tris je tada imala osakaena usta i govorila je nejasno.
Svrh toga, zlobnici tvrde da je zaplitala jezikom od straha.
U to je Kondviramurs napui usne zaista teko poverovati, ne nedostaje primera
junatva i odvanosti cenjene Tris, neke hronike je ak nazivaju Neustraivom. Ali ja sam
htela da pitam neto drugo. Jedna od verzija legendi glasi da Tris nije bila sama na
Rivijskom brdu. Da je tamo sa njom bila Jenefer.
Nimue je posmatrala akvarele koji su predstavljali crna, strma, kao no otra brda na
pozadini osvetljenih, mrkih oblaka. Na vrhu brda videla se skladna silueta ene rairenih
ruku i razbaruene kose.
Iz magle koja je prekrivala povrinu vode dopro je ritmini topot vesala lae Kralja
Pecaroa.
 Ako je ma ko bio tamo sa Tris kaza Gospodarica Jezera onda se nije sauvao u
umetnikovoj viziji.

*
Oj, napravilo se ponovi Jenefer. Pazi, Tris!
Iz crnog oblaka koji se kovitlao iznad Rivije istog asa prolomi se grad, uglaste ledene
loptice veliine kokojeg jajeta. Tukle su toliko mono da su huno razvaljivale krovove
kua. Tukle su tako gusto da je ceo trg odmah prekrio sloj grada. Rulja se uskovitlala,
ljudi su padali zaklanjujui glave, puzali jedni preko drugih, beali prevrui se, gurali u
kapijama i pod doksatima, grili uza zidove. Nije to svima uspevalo. Neki su ostajali,
leali kao ribe na ledu, koji je krv gusto farbala.
Grad se survavao tako da se magini tit tresao i pretio pucanjem, tit koji je Jenefer u
gotovo poslednjem trenutku zaarala nad njihovim glavama. Sa drugim zaklinjalicama
nije ni pokuavala. Znala je da to to su napravile nee moi da se zadri, da su sluajno
razbudile stihiju koja mora da se istutnji, da su oslobodile silu koja mora da usahne. I
uskoro e usahnuti.
Barem se ona tako nadala.
Sevnu, ubrzo huknu grom, otegnuto, sa treskom. Zatrese se zemlja. Grad je lupao po
krovovima i kaldrmi, naokolo su leteli komadii rasprskanih zrnaca grada.
Nebo malo posvetli. Blesnu sunce, zrak koji se probijao kroz oblak opali grad kao
kandija. Iz Trisinog grla pomoli se neto, niti jauk, niti ridanje.
Grad je i dalje padao, tukao, pokrivao trg debelim slojem ledenih kuglica sjajnih kao
brilijanti. Ali zrnca su padala sve ree i slabije. Jenefer je to primetila po promeni odjeka
lupnjave o magini tit. A zatim je grad prestao. Odjednom. Kao noem preseen. Na trg
upadoe naoruani, potkovana kopita zatopotae na ledu. Rulja je riala i beala, ibana
nagajkama, bijena drkama kopalja i balacima maa.
Bravo, Tris ishripta Jenefer. Ne znam ta je to bilo... Ali dobro ti je ilo.
Imala sam ta da branim ishripta Tris Merigold. Junakinja sa brda.
Uvek ima. Trimo, Tris. Zato to ovo verovatno jo nije kraj.

*
To je ve bio kraj. Grad koji su arobnice spustile na grad ohladio je vrele glave.
Dovoljno da se vojska odvaila da udari i uspostavi red. Ranije su se vojnici bojali. Znali
su ta im preti ako napadnu razjarenu gomilu, rulju opijenu krvlju i ubijanjem, koja se ne
boji niega i ni pred im ne ustupa. Eksplozija stihije ipak je ukrotila okrutnu vieglavu
zver, a jurina vojska svrila sa ostatkom.
Grad je zastraujue opustoio grad. I eto onog oveka koji je maloas prebio
patuljaku enu uz pomo drepanika, a glavu njenog deteta smrskao o zid, sada je
plakao, sada je lio suze i sline, gledajui u ono to je ostalo od njegove kue.
U Riviji zavlada spokoj. Da ne bi blizu dvesta izmasakriranih leeva i petnaestak
spaljenih domainstava, moglo bi se pomisliti da se nita nije dogodilo. U kvartu
Brestovo, pored samog jezera Lok Eskalot, nad kojim je nebo zaplamtelo prekrasnim
sjajem duge, alosne vrbe divno su se odbijale o glatku ogledalastu povrinu vode, ptice
su nastavile svoj pev, mirisalo je na mokro lie. Sve je ovde izgledalo idilino.
ak i vetac u lokvi krvi kraj kojeg je kleala Ciri.

*
Geralt je bio nesvestan i beo kao krpa. Leao je nepomino, ali kada su stale iznad
njega, poeo je kaljati, brektati i pljuvati krv. Poeo se tresti, drhtati toliko da ga Ciri
nije mogla obuzdati. Jenefer kleknu pored njega. Tris je videla da joj ruke drhte.
Iznenada se i sama osetila slabom kao dete, u oima joj se smrklo. Neko ju je pridrao,
spasao od pada. Prepoznala je Nevena.
Uopte ne deluje ula je oajniki Cirin glas. Tvoja magija ga uopte ne lei,
Jenefer.
Stigle smo... Jenefer je s naporom pomicala usne. Stigle smo prekasno.
Tvoja magija ne deluje ponovi Ciri, kao da je ne uje. ta vredi ona, cela ta vaa
magija?
U pravu si, Ciri, pomisli Tris, osetivi kako joj neto stee grkljan. Umemo da prizivamo
gradobitine, a ne umemo da oteramo smrt. Iako je naizgled ovo drugo lake.
Poslali smo po lekara ree hrapavo patuljak koji je stajao kraj Nevena. Ali neto
ga ne vidim...
Prekasno je za lekara kaza Tris, sama se udei smirenosti svog glasa. On umire.
Geralt zadrhta jo jedanput, iskalja krv, ukruti se i zamre. Neven, pridravajui Tris,
uzdahnu sa oajem, a patuljak opsova. Jenefer zajauka, lice joj se najednom izmeni, zgri
se i porune.
Nema nita alosnije kaza otro Ciri od arobnice koja plae. Sama si me to uila.
Ali ti si sada alosna, zacelo alosna, Jenefer. Ti i tvoja magija, koja ne slui niemu.
Jenefer nije odgovorila. Drala je oberuke bespomonu Geraltovu glavu, koja joj je
klizila iz ruku, isprekidanim glasom ponavljajui zaklinjalice. Po njenim dlanovima, po
obrazima i po veevom elu plesale su modre iskrice i pucketali plamici. Tris je znala
koliko energije oduzimaju takve zaklinjalice. Znala je i da te zaklinjalice tu nita nee
pomoi. Bila je vie nego uverena da bi se pokazale nemonim ak i zaklinjalice
specijalizovanih vidarki. Bilo je prekasno. Jeneferine ini samo su je iscrpljivale. Tris se
ak divila to crnokosa arobnica tako dugo to izdrava.
Prestala je da se divi jer je Jenefer zautala usred naredne magine formule i strovalila
se na kaldrmu kraj veca.
Jedan od patuljaka opet opsova. Drugi je stajao sputene glave. Neven, neprestano
drei Tris, umrknu.
Odjednom je postalo vrlo hladno. Povrina jezera zadimi se kao kotao arobnica, prekri
se oparom. Magla je brzo rasla, kovitlala se nad vodom, u talasima izlazila na kopno,
ovijajui sve belim, gustim mlekom, u kojem su se stiavali i umirali zvuci, u kojem su
nestajali oblici, forme se razmazivale.
A ja sam se Ciri polako kaza, i dalje kleei na okrvavljenoj kaldrmi jednom
odrekla svoje moi. Da se nisam odrekla, sada bih ga spasla. Izleila bih ga, znam to. Ali
prekasno je. Odrekla sam se i sada nita ne mogu uiniti. Isto je kao da sam ga ja ubila.
Tiinu je najpre prekinulo glasno Kelpino rzanje. Zatim priguen Nevenov krik.
 Svi se skamenie.

*
Iz magle se pomoli beli jednorog, trei lagano, lepravo i beumno, graciozno uzdiui
skladnu glavu. U tome nije bilo nieg nesvakidanjeg, svi su znali legende, a one su bile
saglasne u tome da jednorozi tre lagano, okretno i beumno, a glave uzdiu samo sa
sebi svojstvenom gracioznou. Ako je neto bilo neobino, onda je to to je jednorog
trao po povrini jezera, a voda se nije ni mrekala.
Neven jauknu, ovog puta od zaprepaenja. Tris oseti kako je obuzima uzbuenje.
Euforija.
Jednorog zatopota kopitima po kamenju bulevara. Protrese grivu. Otegnuto i
melodino zarza.
Ihvarakvase kaza Ciri. Nadala sam se da e doi.
Jednorog prie, opet zarza, zagreba kopitom i silovito udari njime o kaldrmu. Pognu
glavu. Rog koji je trao iz njegovog isturenog ela najednom je sevnuo otrim svetlom,
bleskom i na tren rasterao maglu.
Ciri dodirnu rog.
Tris muklo kriknu, videvi kako se devojine oi naglo raspaljuju mlenim arom, kako
je celu opasuje plameni oreol. Ciri je nije ula, nije ula nikoga. Jednom rukom je
neprestano drala rog jednoroga, drugu je usmerila u pravcu nepokretnog veca. Iz
njenih prstiju razlee se vrpca treperave svetlosti uarene poput lave.

*
Niko nije mogao da oceni koliko dugo je to trajalo. Zato to je bilo nerealno.
Kao san.

*
Jednorog, gotovo se razmazujui u sve guoj magli, zarza, udari kopitom, nekoliko
puta mahnu glavom i rogom, kao da je pokazivao na neto. Tris pogleda. Ispod baldahina
vrbovih grana, nad jezerom ugleda na vodi tamni oblik. Bila je to laa.
Jednorog pokaza rogom jo jednom. I stade brzo nestajati u magli.
Kelpi kaza Ciri. Idi sa njim.
Kelpi zabrekta. Zatrza glavom. Posluno poe za jednorogom. Potkovice su na tren
zvonile po kaldrmi. Potom je zveket naglo prestao. Kao da je kobila odletela, iezla,
dematerijalizovala se.
Laa je bila uz samu obalu u trenucima kada se magla razilazila. Tris ju je sada
precizno videla. Bila je to sklepana barka, nezgrapna i uglasta kao veliko svinjsko korito.
Pomozite mi kaza Ciri. Glas joj je bio samouveren i odluan. Isprva niko nije znao
ta devojka ima na umu, kakvu pomo oekuje. Neven je prvi ukapirao. Moda zato to je
znao tu legendu, to je itao nekada jednu od njenih poetizovanih verzija. Uze u naruje i
dalje nesvesnu Jenefer. Zaudio se kako je sitna i laka. Zakleo bi se da mu neko pomae
da je nosi. Zakleo bi se da osea kraj svoje ruke Kahirova ramena. Krajikom oka ulovio
je treperenje plave Milvine pletenice. Kada je sputao arobnicu u lau, zakleo bi se da je
video Angulemine ruke kako pridravaju bok broda.
Patuljci su podigli veca, Tris im je pomogla, pridravajui mu glavu. Jarpen Zigrin je
ak zamirkao oima, poto je na sekund video oba brata Dalberg. Zoltan ivaj bi se
zakleo da mu je Halev Straton pomagao da poloi veca u lau. Tris Merigold bi dala
glavu da osea parfem Lite Nejd, zvane Koral. A na asak je kroz oparu videla svetle,
uto-zelene oi Koena iz Kaer Morhena.
Tako se ta magla poigravala sa ulima, gusta magla iznad jezera Eskalot.
Spremno je, Ciri kaza muklo arobnica. Tvoja laa eka.
Ciri skloni kosu sa ela i umrknu.
Izvini se gospoicama iz Montekalva, Tris kaza. Ali ne moe biti drugaije. Ja ne
mogu da ostanem kada Geralt i Jenefer odlaze. Jednostavno ne mogu. One to moraju
razumeti.
Moraju.
Onda zbogom, Tris Merigold. Svako dobro, Nevene. Zdravo svima.
Ciri apnu Tris. Sestrice... Dozvoli mi da otplovim sa vama...
Sama ne zna ta trai, Tris.
Da li u te jo nekada...
Sigurno prekinu je odluno.
Ula je u lau, koja se zaljuljala i istog asa poela da isplovljava. Da iezava u magli.
Oni koji su stajali na obali nisu uli ni najmanji pljusak, nisu videli talase, niti pokret vode.
Kao da to nije bila laa, ve sablast.
Dugo su jo mogli videti sitnu i lepravu Cirinu siluetu, videli su kako se dugaka pritka
odguruje o dno, kako barka jo ubrzava i brzo klizi.
A posle je ve bila samo magla.
Slagala me je, pomisli Tris. Nikada je vie neu videti. Neu je videti, jer... Vaesse
deireadh aep eigean. Neto se zavrava...
Neto se zavrilo Neven kaza izmenjenim glasom.
Neto zapoinje prikljui mu se Jarpen.
Odnekud iz grada glasno zakukurika pevac.
Magla brzo poe da se podie.

*
Geralt otvori oi, koje je kroz kapke draila igra kontrasta. Ugledao je nad sobom lie,
kaleidoskop treperavog lia pod suncem. Ugledao je grane teke od jabuka.
Na slepoonici i obrazu oseti delikatan dodir prstiju. Prstiju koje je poznavao. Koje je
voleo toliko da je bolelo.
Boleli su ga i stomak, grudi, rebra, a tesan korset zavoja jasno ga je uveravao da grad
Rivija i trozube vile nisu bili sneni komar.
Lezi mirno, voljeni moj Jenefer ree ljupko. Lezi mirno. Ne pomeraj se.
Gde smo, Jen?
Zar je to vano? Zajedno smo. Ti i ja.
Ptice su pevuile, zelentarke ili drozdovi. Mirisali su trava, bilje, cvee. Jabuka.
Gde je Ciri?
 Otila je.
Promenila je pozu, delikatno oslobodila ruku ispod njegove glave i legla pored njega
na travu, kako bi mogla da mu gleda u oi. Posmatrala ga je gramzivo, kao da je elela
da se nasiti prizora, kao da je htela da se nagleda za rezervu, za celu venost. I on je
posmatrao nju, a enja mu je davila grlo.
Bili smo sa Ciri na lai priseti se. Na jezeru. Zatim na reci. Na reci snanog toka.
U magli...
Njeni prsti pronaoe njegovu ruku i stisnue je snano.
Lezi mirno, voljeni moj. Lezi mirno. Ja sam pored tebe. Nije vano ta se zbilo, nije
vano gde smo bili. Sada sam pokraj tebe. I nikada te vie neu pustiti. Nikada.
Volim te, Jen.
Znam.
Ali ipak uzdahnu hteo bih da znam gde smo.
I ja kaza Jenefer, tiho i ne odmah.

*
I to je Galahad uskoro upita kraj tvoje prie?
Ma otkud ti to usprotivi se Ciri, trljajui stopalo o stopalo, isterujui osuen pesak
koji joj se prilepio za prste i stopala. Ti bi hteo da se pria tako zavrava? Kako da ne!
Ja ne bih htela!
Pa ta je bilo dalje?
Normalno frknu. Uzeli su se.
Ispriaj.
Aaa, ta tu ima da se pria? Bila je bogata svadba. Svi su doli. Neven, mati Neneke,
Iola i Eurneid, Jarpen Zigrin, Vesemir, Eskel... Koen, Milva, Angulema... I moja Mistle... I
ja sam bila tamo, medovinu i vino pila. A oni, to jest Geralt i Jenefer, kasnije su imali
vlastitu kuu i bili su sreni, veoma, veoma sreni. Kao u bajci. Razume?
Zato plae, o, Gospodarice Jezera?
Uopte ne plaem. Oi mi suze od vetra. Taka!
utae dugo, gledajui kako kugla sunca, raspaljena do crvenila, dotie vrhove planina.
U sutini Galahad na kraju prekinu tiinu mnogo je udna bila ta pria, oj, udna.
Zaista je, gice Ciri, neobian svet iz kojeg si pristigla.
Ciri glasno umrknu.
Da nastavi Galahad, otkaljavi nekoliko puta, pomalo deprimiran njenom utnjom.
Ali i ovde, kod nas, isto se zbivaju zauujue avanture. Uzmimo na primer, ono to se
dogodilo ser Gavejnu sa Zelenim Vitezom... Ili mome stricu, ser Borsu, i ser Tristanu...
Dakle sluaj, gice Ciri, ser Bors i ser Tristan su jednom krenuli na zapad, ka Tintagelu.
Put ih je vodio kroz divlje i strane ume. Idu, idu, gledaju, stoji bela kouta, a pored
dama, u crno odevena, zaista, crnju crninu ni u morama nee videti. A lepa ta dama, da
lepu na celom svetu nee videti, pa, moda kraljica Gvinevra... Ugleda vitezove ta
dama to stoji kraj koute, rukom mahnu i na taj nain im se obrati...
Galahade.
Molim?
 Uuti.
Zakaljao je, zabrektao, zautao. Oboje utae, posmatrajui sunce. utae veoma
dugo.
Gospodarice Jezera?
Zamolila sam te da me ne zove tako.
Gice Ciri?
Reci.
Poi sa mnom u Kamelot, o, gice Ciri. Videe, kralj Artur e ti ukazati ast i
potovanje... A ja... Ja u te uvek voleti i klanjati ti se...
Ustani sa kolena, odmah! Ili nemoj. Kad si ve tamo, protrljaj mi stopala. Strano su
mi ozebla. Hvala. Ba si srce. Rekla sam: stopala! Stopala se zavravaju kod lanaka!
Gice Ciri?
Sve vreme sam tu.
Sunce se naginje ka zapadu...
Tano Ciri sape kope na izmama i ustade. Osedlajmo konje, Galahade. Ima li u
okolini neko mesto gde emo moi da prenoimo? Ha, vidim po tvojoj faci da poznaje
ovu teritoriju isto kao i ja. Ali nema veze, krenimo na put, ako budemo morali da
spavamo pod golim nebom, onda emo negde dalje, u umi. Od ovog jezera se prostire...
Zato tako gleda?
Aha domisli se, videvi kako je pocrveneo. Smeka ti se konak pod grmom leske,
na ilimu od mahovine? U naruju arobnice? Sluaj, mladiu, ja nemam nikakvu elju...
Zastade, gledajui u njegovo rumenilo i bletave oi. U lice koje u sutini i nije bilo
runo. Neto joj stisnu eludac i abdomen, a nije bila glad.
ta se sa mnom zbiva, pomisli. ta se sa mnom zbiva?
Ne dangubi! gotovo je dreknula. Sedlaj pastuva!
Kada su ve bili na sedlima, bacila je pogled na njega i zasmejala se. Pogledao ju je, a
pogled mu je bio izbezumljen i upitan.
Nita, nita ree slobodno. Neto mi je samo prolo kroz glavu. Put pod noge,
Galahade.
ilim od mahovine, pomisli, suzdravajui kikot. Ispod buna leske. A ja u ulozi
arobnice. De, de.
Gice Ciri?
Molim?
Hoe li poi sa mnom u Kamelot?
Ispruila je ruku. I on isprui ruku. Spojie dlanove, idui bok uz bok.
Dovraga, pomisli, zato da ne? Kladim se u sve pare da e se i u tom svetu pronai
zadatak za veticu.
Zato to ne postoji takav svet u kojem ne bi bilo posla za veticu.
Gice Ciri...
Neemo sada govoriti o tome. Hajdemo.
Ili su pravo ka zalazeem suncu. Iza njih je ostajala dolina u sumraku. Iza njih je bilo
jezero, zaarano jezero, jezero plaviasto i glatko kao izbruen safir. Iza njih je ostajalo
kamenje na jezerskoj obali. Borovi na padinama.
To je bilo iza njih.
A ispred njih je bilo sve.

KRAJ
{1} Tylwyth Tg velka mitoloka bia. (Prim. prev.)
{2} Drevni narod severne kotske. (Prim. prev.)
{3} Boanski narod drevnog irskog folklora. (Prim. prev.)
{4} Latinizovan naziv za britsko kraljevstvo u postrimskoj Britaniji. (Prim. prev.)
{5} Velki naziv za Devon, grofoviju u Engleskoj. (Prim. prev.)
{6} Grofovije u Velsu. (Prim. prev.)
{7} Beltane, Beltain, Beltine keltski praznik poetka leta. Proslavljao se u noi 30. aprila
na 1. maj, tokom koje su gaena stara ognjita i paljena nova. (Prim. prev.)
{8} Drveni klin ili metalna ili drvena vilica na koju se privruje veslo. (Prim. prev.)
{9} Jedna od najstarijih rasa ovaca poreklom iz jugozapadne Azije. (Prim. prev.)
{10} Oneiromancija ili tumaenje snova je vetina proricanja budunosti na osnovu
interpretacije snova. (Prim. prev.)
{11} Drvena zidna oplata sobe, dvorane. (Prim. prev.)
{12} Batalistiko, ratno slikarstvo. (Prim. prev.)
{13} Naziv potie od titule koja se davala prestolonaslednicima francuskog prestola.
Termin oznaava proiena izdanja, knjige koje su podlegle cenzuri kako ne bi loe
uticale na omladinu. (Prim. prev.)
{14} Portret na kom je naslikana celokupna figura. (Prim. prev.)
{15} Slikarska tehnika; prikazivanje kako svetlo postupno prelazi u senku u elji da se
stvori iluzija trodimenzionalnih predmeta u prostoru ili atmosferi. (Prim. prev.)
{16} ukastozelena vrsta hrizolita. (Prim. prev.)
{17} Ukras za vrat, najee u vidu obrua. (Prim. prev.)
{18} Zlatno ogledalo. (Prim. prev.)
{19} Mrki sirup koji ostaje posle ukuvavanja eera. (Prim. prev.)
{20} Lepak. (Prim. prev.)
{21} magijski prirunik. (Prim. prev.)
{22} Straarska kula u zamku. (Prim. prev.)
{23} Vrsta ptice, zove se jo i veliki tetreb, tetreb gluvan. (Prim. prev.)
{24} Ime je znamenje. (Prim. prev.)
{25} Opasan, koji ugroava opasnou. (Prim. prev.)
{26} Lutajui peva, glumac. (Prim. prev.)
{27} Mlado, tek isceeno vino. (Prim. prev.)
{28} Skomoroh (rus. ) je putujui glumac-komedija u staroj Rusiji. (Prim.
prev.)
{29} Kriti ruke init pokrete kojima se iskazuje oaj. (Prim. prev.)
{30} Vrsta insekta (lps typographus) koji pravi kanale u kori drveta, hrani se njime i
unitava ga. (Prim. prev.)
{31} Nadzornik blagajne. (Prim. prev.)
{32} Potovanje utvrenog reda, potovanje (ili pridravanje) propisa (ili pravila,
zakona). (Prim. prev.)
{33} ivela! (Prim. prev.)
{34} Kvintal je merna jedinica, iznosi oko 50 kg. (Prim. prev.)
{35} Donji onjaci u divljih svinja. (Prim. prev.)
{36} Zbirka oruja umetniki razmetenog po zidu. (Prim. prev.)
{37} Optika varka. (Prim. prev.)
{38} Zlatno ogledalo. (Prim. prev.)
{39} Zasluge kraljeva. (Prim. prev.)
{40} O hemoroidima. (Prim. prev.)
{41} Diplomatski kodeks. (Prim. prev.)
{42} Soltis je u staroj Poljskoj bila osoba koja je predstavljala lokalnu zajednicu, veinom
seosku. (Prim. prev.)
{43} Inselberg, monadnok, ostrvska planina izolovano brdo ili mala planina koja se
nalazi usred ravne teritorije. (Prim. prev
{44} Scenske maske i komine figure. (Prim. prev.)
{45} Nadimak; u Rimu je cognomen bio trei deo regularnog imenovanja, najee se
birao na osnovu neke karakterne crte ili fizike vrline/mane. (Prim. prev.)
{46} Pesma pohvalnica, pesma u slavu. (Prim. prev.)
{47} Glavna, najjaa kula u nekom zamku ili tvravi. (Prim. prev.)
{48} Spoljanji odbrambeni zid utvrenja sa pukarnicama. (Prim. prev.)
{49} Otvor na bavi za toenje vina. (Prim. prev.)
{50} Velik posed. (Prim. prev.)
{51} Golem je bie iz jevrejske mitologije spravljeno od neive materije. Izraz se koristi
za osobu kojom je lako manipulisati. (Prim. prev.)
{52} Sve svoje nosim sa sobom. (Prim. prev.)
{53} Panacea je mitoloko univerzalno sredstvo protiv svih bolesti. Alhemiari su tragali
za ovim lekom kao eliksirom za vean ivot. Lek je dobio naziv po Panakeji, grkoj boginji
leenja. (Prim. prev.)
{54} Trgovako naselje. (Prim. prev.)
{55} Ukras u obliku volovske glave. (Prim. prev.)
{56} Laka konstrukcija za odmor ili kao zatita od kie i sunca. (Prim. prev.)
{57} Vratna marama od fulara. (Prim. prev.)
{58} (Lat. Elodea) dugovena vodena biljka. (Prim. prev.)
{59} Ledena kapa je ledena masa koja pokriva vie od 50 000 km2 zemljine povrine.
(Prim. prev.)
{60} Lan kraljevsko dobro sa kojeg su kmetovi regrutovani u peadiju. (Prim. prev.)
{61} Vrsta lovakog psa koju karakterie stav svojstven samo toj vrsti. (Prim. prev.)
{62} Izgovor. (Prim. prev.)
{63} Kaa od raznih vrsta brana ili ukuvanih trava. Upotrebljava se u obliku zavoja, kao
sredstvo za odravanje vlage na ranama, otocima... (Prim. prev.)
{64} Najamnika peadija. (Prim. prev.)
{65} Sudski izvritelj (inovnik) iji je posao, obino u sreskim sudovima, da uruuje
opomene i sprovodi sudske naloge. (Prim. prev.)
{66} Gefrajter, kaplar u nekadanjoj poljskoj vojsci. (Prim. prev.)
{67} Banderij, banderija poasni konjiki odred. (Prim. prev.)
{68} Polako, ali sigurno. (Prim. prev.)
{69} Ko voli dobru enu stidi se svojih nedela. (Prim. prev.)
{70} Sveta Marijo, Majko Boja. (Prim. prev.)
{71} Plemeniti gospodine vitee. (Prim. prev.)
{72} avolja rabota. (Prim. prev.)
{73} Crna magija! Vradbina! (Prim. prev.)
{74} Red bratstva nemakog doma Svete Marije u Jerusalimu ili Tevtonski red (Tevtonski
vitezovi) jeste nemaki rimokatoliki verski red obrazovan krajem XII veka. Poljsko-
litvanska vojska je porazila Red i slomila njegovu vojnu mo u bici kod Grunvalda 1410.
(Prim. prev.)
{75} Stakato odseno, nevezano; naziv za vrstu muzike artikulacije pri emu se pravo
trajanje tona skrauje. (Prim. prev.)
{76} Taka u kojoj je planeta najudaljenija od Sunca. Zemlja prolazi kroz afel svake
godine poetkom jula i tada je udaljena od Sunca 152,1 miliona kilometara. (Prim. prev.)
{77} Bergfrid ili donon je poslednja kula odbrane, glavna kula. (Prim. prev.)
{78} Borbeni raspored. (Prim. prev.)
{79} Konjiki kapetan (nem. Rittmeister). (Prim. prev.)
{80} Vrsta znamenja ili barjaka kvadratnog oblika sa nekoliko trakastih zavretaka.
(Prim. prev.)
{81} U heraldici se alerionom naziva figura orla rairenih krila bez kljuna i kandi. (Prim.
prev.)
{82} Horugva (polj. choragiew, beloruski ) je bila osnovna organizaciono-taktika
jedinica u konjici srednjovekovne Poljske i Belorusije. (Prim. prev.)
{83} Autant, pomonik, asistent. (Prim. prev.)
{84} Polukruna traka u obliku polumeseca na grudima ptice, najee orla. (Prim. prev.)
{85} Hirurka procedura koja se odnosi na otvaranje trbune duplje. (Prim. prev.)
{86} Kornet, konjiki zastavnik. (Prim. prev.)
{87} lem sa gvozdenom mreom do ramena. (Prim. prev.)
{88} Ukras na lemu ili vojnikoj kapi istonjakog porekla. (Prim. prev.)
{89} Smrt, kraj. (Prim. prev.)
{90} Sponton, esponton, polukoplje vrsta kraeg koplja koje se koristilo u periodu od
17. do 19 veka. Pri otrici se nalazilo nekoliko bodlji ili kuka. (Prim. prev.)
{91} Podvodan, movaran teren. (Prim. prev.)
{92} Povraanje izmeta usled zamrenosti creva. (Prim. prev.)
{93} Jak udar vetra, iznenadna oluja na moru. (Prim. prev.)
{94} Karakteristian ukras pramca na velikim starim brodovima u vidu izrezbarene figure,
najee ljudske, ivotinjske ili mitoloke. (Prim. prev.)
{95} Drevni obiaj svoenja mladenaca; prva brana no i telesno optenje mladenaca
u prisustvu svedoka. (Prim. prev.)
{96} Molitva za pokojnika. (Prim. prev.)
{97} Iz poetka. (Prim. prev.)
{98} Jutarnja molitva za pokojnika. (Prim. prev.)
{99} Daa; pogrebni obred kod Starih Slovena koji se sastojao iz igara,plesa, gozbe i
borbi u ast preminulog. (Prim. prev.)
{100} Pud je mera za teinu ravna 16,38 kilograma. (Prim. prev.)
{101} Brigandina, brigantina vrsta oklopa. (Prim. prev.)
{102} Glas naroda. (Prim. prev.)
{103} Jednoglasno. (Prim. prev.)
{104} Osramoena osoba, obrukana linost. (Prim. prev.)
{105} Revindikacija postupak vraanja imovine onome ko na nju ima pravo, traenje
prava vlasnitva. (Prim. prev.)
{106} Stanje koje bilo pre, prvobitno stanje, dosadanje stanje. (Prim. prev.)
{107} Za opte dobro. (Prim. prev.)
{108} Rei lete. (Prim. prev.)
{109} Ne moemo! (Prim. prev.)
{110} Alodijum, alodij slobodno dobro, neoptereeno lenskim obavezama. (Prim. prev.)
{111} Nepokretno imanje koje prelazi nerazdeljeno i neotueno sa kolena na koleno u
istoj porodici. (Prim. prev.)
{112} Ustaljena tradicija nasledstva gde prvoroene ima prednost. (Prim. prev.)
{113} Poslednji predstavnik. (Prim. prev.)
{114} Skok (hosa) i pad (besa) cena vrednosnim papirima. (Prim. prev.)
{115} Nain regrutacije najamne vojske u Poljskoj u XVII veku. (Prim. prev.)
{116} Hrci (lat. gyromitra) su vrsta gljiva. (Prim. prev.)
{117} Najsiromanija drutvena klasa u Indiji; fig. siromaan, odbaen, potlaen, prezren
ovek. (Prim. prev.)